MOJE SRCE I TVOJA KRUNA
1. poglavlje
B
ilo joj je tek sedamnaest? - Govorimo o vremenu od pre deset godina. Tada sam i ja bio
gotovo tinejdžer. - U čemu je razlika? - nekrunisani kralj Arista sedeo je za masivnim pisaćim stolom i smrknutog lica besno je zurio u svog brata. - I tako imamo dovoljno nevolja! - Ne mojom krivicom - princ Andreas Karedas, treći u naslednom redu prestolonaslednika kraljevske kuće Arista, prihvatio je Sebastijanov bes stoički mirno. Prinčevi porodice Karedas bili su izuzet no zgodni i temperamentni, a važili
su za plejboje. Ipak, za razliku od obojice braće, Andreas je svoje afere krio, malo je polagao na svoj prinčevski status i nije bio toliko naprasit kao njegova braća. - Do sada - zarežao je Se bastijan - ne računajući tvoj nedavni razvod koji je izazvao mnogo gužve. Ali ovo je mnogo osetljivije. Moraš to da resiš pre nego što nastane katastrofa. - Kako to da sredim? - Pokušaj daje se resiš! - Sebastijanov pogled bio je ubilački, pa je podigao obrve. - Ne želiš valjda time da kažeš... Od očeve smrti trojica prinčeva bili
An dreas
su stalno u medijskom fokusu. Bežeći od svetala reflektora, pokušavali su sve u želji da isprave stare, skrivene greške i skandale, kao i da spreče čopore reportera da kopaju po zaboravljenim pričama. Tu je bila i politička nesigur nost zbog osporenog nasledstva trona. - Mada, kad pomislim na našeg
oca... - promrmljao je Sebastijan, a Andreas se naježio. Ko zna za šta bi stari kralj bio sposoban da je znao Holinu tajnu.. . - Bićeš bolji kralj nego što je to naš otac ikada bio - rekao je Andreas svom bratu. - Šta je moglo da ga na vede na to da Stefani dijamant zameni kopijom? Sebastijanovo lice se okamenilo. o kamenilo. - To moram da istražim!
MOJE SRCE I TVOJA KRUNA
1. poglavlje
B
ilo joj je tek sedamnaest? - Govorimo o vremenu od pre deset godina. Tada sam i ja bio
gotovo tinejdžer. - U čemu je razlika? - nekrunisani kralj Arista sedeo je za masivnim pisaćim stolom i smrknutog lica besno je zurio u svog brata. - I tako imamo dovoljno nevolja! - Ne mojom krivicom - princ Andreas Karedas, treći u naslednom redu prestolonaslednika kraljevske kuće Arista, prihvatio je Sebastijanov bes stoički mirno. Prinčevi porodice Karedas bili su izuzet no zgodni i temperamentni, a važili
su za plejboje. Ipak, za razliku od obojice braće, Andreas je svoje afere krio, malo je polagao na svoj prinčevski status i nije bio toliko naprasit kao njegova braća. - Do sada - zarežao je Se bastijan - ne računajući tvoj nedavni razvod koji je izazvao mnogo gužve. Ali ovo je mnogo osetljivije. Moraš to da resiš pre nego što nastane katastrofa. - Kako to da sredim? - Pokušaj daje se resiš! - Sebastijanov pogled bio je ubilački, pa je podigao obrve. - Ne želiš valjda time da kažeš... Od očeve smrti trojica prinčeva bili
An dreas
su stalno u medijskom fokusu. Bežeći od svetala reflektora, pokušavali su sve u želji da isprave stare, skrivene greške i skandale, kao i da spreče čopore reportera da kopaju po zaboravljenim pričama. Tu je bila i politička nesigur nost zbog osporenog nasledstva trona. - Mada, kad pomislim na našeg
oca... - promrmljao je Sebastijan, a Andreas se naježio. Ko zna za šta bi stari kralj bio sposoban da je znao Holinu tajnu.. . - Bićeš bolji kralj nego što je to naš otac ikada bio - rekao je Andreas svom bratu. - Šta je moglo da ga na vede na to da Stefani dijamant zameni kopijom? Sebastijanovo lice se okamenilo. o kamenilo. - To moram da istražim!
Jer, dok se pravi dijamant ne pronađe, neće biti krunisanja. Uz to je štampa želela da vidi krv i činila je sve da podstakne rivalske partije. Činjenica je bila: kome taj dragulj padne šaka, on je pobednik. Ako ispliva još neki skandal.... - Ta devojka... - Holi - rekao je Andreas. - Još je se sećaš? - Naravno! - To olakšava stvar. Isplatićemo
joj otpremninu ili ćemo učiniti nešto slično.
Treba da je ućutkamo. - Da joj je stalo do skandala, mogla je odavno da ga napravi. - Očigledno nam je sve vreme nad glavama visio Damoklov mač, a da to nismo zna li. Ali baš sada... - Sebastijan se pridigao od merivši brata ubilačkim pogledom. - Gledaj da nam ne naškodi! - oštro je naredio. - Odmah ću uspostaviti kontakt s njom. - Ne lično i ne telefonom, jesi li razu meo?! Kako sam obavešten, upravo je prisluškuju. Srediću da je dovedu ovamo. - Ali, mogao bih... - Ti ćeš ostati van ovoga sve dok ona ne bude na našem tlu. Dotad imaš
dovoljno posla u vezi sa korupcionaškom aferom. A pošto je Aleks na svadbenom putu.... - Sebastijan je zavrteo glavom. - Od svih termina koje je
mogao da izabere za svadbu, ovaj je bio najnepovoljniji! Ako i ti sada dospeš u štampu, možemo odmah da pre damo krunu! - Kako misliš da ubediš Holi da dođe ovamo? - upitao je Andreas. Sebastijan se mračno osmehnuo. o smehnuo. - Nemoj da razbijaš glavu time. Ona je samo tvoja greška iz prošlosti. A ja ću učiniti sve da je sprečim da nam uništi budućnost. ***
Bilo je vreme da krene, ali joj je teško palo da napusti to mesto. Grob je bio mali. Samo jednostavan kamen, gotovo skriven u senci visokog eukaliptusovog drveta, po kojem je nazvana farma. Australijski domoroci nazivali su ga Manveni - mesto mira, a kada je j e Holin mali sin umro, ona nije mogla da zamisli nijedno drugo mesto za njega. Kako sada da ga napusti?
Pala je na kolena i pogledala svoj dom, nekada veličanstvenu, a sada zapuštenu kuću s ogromnom verandom i visokim francuskim prozorima, usred zapuštenog vrta u kojem se igrala kao devojčica. Čak je i Andreas voleo veliki vrt, nekada bujno zelen zbog stalnog navodnjavanja. A toliko je volela Andreasa...
Kada je došao u Australiju, bilo mu je dvadeset, a njoj sedamnaest godina. Sada joj je dvadeset sedam. Krajnje je vreme da ostavi prošlost i sećanje na princa Andreasa i da započne život negde drugde, da leko od ovog mesta i od ljubavi koja je od početka bila osuđena na propast. Holi je ostala na Manveniju da bi pokazala imanje potencijalnim kupcima. Ali od smrti njenog oca pre šest meseci, nije bilo ozbiljnih interesenata. Svakog
dana imanje je propadalo i Holi više nije bila u stanju da ga zadrži. Najzad je i svoj posao učiteljice koja je držala predavanja putem radija, izmestila u Alis Springs, gde je bila centrala škole. To je, dakle, kraj.
Poslednji put je nežno rukom do taknula nadgrobni kamen svoje bebe a onda je ustala. Za trenutak je mirno stajala, a po tom je nagnula glavu osluškujući zvuk koji je remetio mir aprilskog jutra. S istoka se približavao helikopter. Bio je crn kao noć i delovao je preteći. Holi je uzdahnula. Poslednjih meseci dolazila je nekolicina zainteresovanih za kupovinu, ali niko od njih nije imao dovoljno novca za renoviranje farme. Da bi ponovo procvetao, Maniveniju je trebalo mnogo kapitala i vlasnik pun entuzijazma. Holi nije bila raspoložena da svoj poslednji dan provede tako što će primiti
strance, ali joj je urođena pristojnost ipak nalagala da to učini. Zaklonila je oči da ih zaštiti od podignute prašine i ugledala je kako se otvaraju vrata na helikopteru. Četvorica mladih, mišićavih muškara ca u tamnim farmerkama i crnim majicama iskočila su napolje. Čudno, ostali interesenti bili su lokalni rančeri ili ljudi iz grada u poslovnim odelima.
Svejedno, mora da bude ljubazna prema svakome ko pokaže želju da kupi posed i da joj time pomogne da vrat i očeve dugove. Prisilila je sebe da se osmehne i krenula prema ljudima jer nije želela da vide grob njenog sina. Izbliza su delovali još mlađe. Koža im je bila maslinasta, kao Andreasova. Delovali su ozbiljno i odlučno. Holi je osetila jezu. Bila je ovde sasvim sama, niko je ne bi čuo ako bi vikala. Obrisala je vlažne dlanove o farmerke, isturila bradu i zagladila kosu iza uva. - Mogu li da vam pomognem? Na tamnim licima nije bilo ni traga osmehu i Holina nelagodnost je porasla.
- Jeste li vi Holi Kavano? - upitao je čo-vek koji je delovao kao vođa. - Jesam. Verovatno je Grk, jer je Andreasov na glasak bio sličan. Možda su
svi iz Arista, kao Andreas. Zar nije čitala o političkim nemirima na tom ostrvu? Ali u kakvoj je to vezi s njom? Odgurnula je te misli j er je stigla do četvorice ljudi. Odlučno je pružila ruku
onom koji je prvi progovorio. Prihvatio ju je, ali je posle očekivanog kratkog stiska nije pustio, već je čvrsto stegnuo i privukao Holi sebi. - Idete s nama - rekao je zapanjenoj Holi. - Kako, molim?
Čovek se nije osvrtao na nju, povukao ju je u pravcu helikoptera. Holi je počela da vrišti iz sve snage. - Hajde, strpaj je u helikopter! - promr mljao je drugi čovek. - Ali pazi da je ne povrediš. - Ne, ne! - protestovala je. - Šta... zašto? - Tišina! - zarežao je njen mučitelj. - Nema razloga za paniku. Princ Andreas želi da vas vidi, a što on želi, to i dobije.
2. poglavlje
Poziv je stigao odmah posle večere. Sluga je Andreasu dao neupadljivi znak, a on je diskretno napustio trpezariju. U vreme njegovog oca bilo je nezamislivo
napustiti sto pre završetka večere, ali kralj je bio mrtav. I niko se nije usuđivao da uzvikne: "Živeo kralj!" dok ne povrate polovinu Stefani di jamanta, neće biti krunisanja. Za kraljevsku kuću to je bio razlog za strepnju, za narod nesigurnost koja je rađala strah i nezado voljstvo, a za rivalsko kraljevstvo Kalista bila je to šansa da prigrabi vlast. I baš u toj napetoj atmosferi postojala je mogućnost odavanja strogo čuvane Holine tajne. Srećom, uspeo je prvi deo Seba stijanovog plana. To je saznao kada se javio na telefon. - U avionu je, uskoro slećemo - kratko ga je obavestio Georgi, a Andreas je odahnuo. - Znači, pristala je da dođe? - na drugom kraju veze zavladala je tišina, a Andreas se namrštio. - Zašto mi ne odgovoriš? - Naš zadatak je bio da je po svaku cenu dovedemo na Aristo. - Glasio je da joj objasnite tešku situaciju i da je zamolite za pomoć - ispravi ga Andreas hladno. - Svakako si je pitao...
- Princ Sebastijan
je naredio da ignoriše -mo eventualne proteste... - kada je Andreas zanemeo, Georgi je nastavio oklevajući: - Bila je sama na rancu i očigledno je očekivala kupce. Odlučili smo brzo da delujemo. Razgovorom bismo samo odužili... -I? - Zato smo j e uneli u helikopter i odvezli nas nije video da dolazimo niti da odlazimo.
do aviona koji nas je čekao. Niko
Andreas je izmučeno zažmurio. - Drugim recima, oteli ste je! - Nismo imali izbora - kruto se pravdao Georgi. - Nije htela da sluša. Tokom leta pokušavali smo da joj objasnimo da želite razgovor s njom, ali ona je
pobesnela. Ujela je Marka. Odbila je da pođe i odupirala se. Potom je izbila tuča! - Georgi je inače bio smiren, ali sada se činilo da je uzdrman. Andreas je uzdahnuo. Šta će ona sada mi sliti o njemu? A ako ovo procuri u medije... - Jeste li je povredili? - upitao je oštro. - Naravno da nismo iako se borila kao divlja mačka. - Holi je još uvek gotovo devojčica! - Ona je žena - ispravio ga je Georgi. -I to ukrštena s tigricom! Andreas je pomislio na Holi od pre deset godina. Čak je i u sedamnaestoj bila
hrabra i temperamentna. Šest divnih, bezbrižnih meseci proveo je na imanju njenih roditelja. Bio je to predah pred obaveze koje su mu se nametale. Veza s Holi nije planirana, ali se brzo ra zvila od flerta do pravog požara. Andreas se iz sve snage trudio da ostane korektan, ali je Holi bila jaka za oboje. - Ti isto toliko ne pripadaš mom svetu kao ni j a tvom - rekla mu je kada su poslednji put ležali zagrljeni. - Moraš da se vratiš, tvoj život je na Aristu. I
obećao si da ćeš se oženiti princezom, Andrease. Nemoj nam otežavati kad je već tako... - zagrcnula se. - Idi i ne osvrći se... Otišao je i, ma koliko ga je boleo rasta nak, Andreas je znao da je ona bila u pravu. Odlučio je da svoju najveću ljubav zaključa u srcu. On je princ i mora da se povinuje. Holi je pak jedini oslonac svojih roditelja i radovala se poslu
učiteljice. Pripadali su različitim svetovima. Deset dugih godina pokušavao je da ne misli na nju dok je dosledno ispunjavao svoje dužnosti u zlatnom kavezu, a njegov neskladni brak na kraju se raspao uz skan dal. Život je posvetio kruni Arista, koju je trebalo spasti po svaku cenu. Čak i po cenu lične sreće! - Dovedite je što pre u palatu! - naredio je promuklim glasom. - Moglo bi biti problema... - Kakvih problema? - Kao što sam rekao... ona neće da miruje. Vrišti iz sveg glasa.
- Videćemo se na aerodromu - Andreas je u trenutku odlučio. - Ali ne u glavnoj zgradi - žurno je rekao Georgi. - Bolje da se sretnete u... privatnoj at mosferi. Ako uopšte bude htela da priča s vama. - Hoće - rekao je Andreas sumorno. - Koliko dugo niste videli Holi Kavano? - Deset godina. - Možda ćete uočiti da se poprilično promenila. Ledi je naučila da se bori kao
muškarac. - Umela je to i onda. - I, ko je pobedio? - spontano je upitao Georgi setivši se da je time iskazao nepoštovanje. Uprkos bliskosti s prinčevima, postojale su nevidljive granice koje nije smeo da pređe. - Izvinjavam se, Vaša viso sti - promrmljao je. - Ali
četvorica snažnih ljudi s mukom su je savladala. Mislite li da ćete izaći na kraj s njom?
Uskoro će sleteti. Holi je prestala da se bori. Čim je luksuzni lirdžet uzleteo, prestala je da se odupire jer više nije bilo svrhe. Ućutala je. Kada su je napali, bila je u staroj majici, pocepa nim farmerkama i prašnjavim čizmama. Doduše, umila se u avionu, ali je još uvek bila prekrivena prašinom. Izgledala je onako kako se osećala: prljavo, iscrpljeno i uplašeno. Ne uplašeno, borbeno pomislila je. Bar ovim bednicima koji su je kidnapovali nije pokazala strah! Andreas im je naredio da je kidnapuju! Samo je on kriv za ovo.
Pre deset godina pristala bi sva srećna da dođe. Da se njen princ tada pokazao od lučnijim, ona bi ga sledila i na kraj sveta. Tada je, kao romantična tinejdžerka, sanjala o tome da skromni život na farmi zameni životom punim uzbuđenja. Andreas je banuo u njen neveseli život, visok, atraktivan, tamnokos. Pravi princ kraljevske krvi, koji se baš potrudio da po stane deo njenog sveta. Naravno da su se zaljubili na prvi pogled.
Kasnije, zahvaćena strašnim bolom zbog gubitka, razmišljala je o tome da li su baš to hteli njeni roditelji kada su princa pozvali na pola godine na ranč. Vezu s kraljevskom kućom Karedas uspostavila je njena majka koja je pripadala nižem evropskom plemstvu pa je koristila stare veze. Kao mlada devojka se, na jednom putovanju po Australiji, zaljubila u Holinog oca koji je tada bio zgodan,
energičan momak, vlasnik reprezentativnog imanja i najuspešniji odgajivač stoke u zemlji. Ali tokom godina se razma žena plemkinja osetila zarobljenom na kraju sveta,
kako je govorila, i sav luksuz koji joj je pružao njen zaljubljeni suprug nije mogao da je za dovolji. Jedino je želela slobodu i putovanja, a to prezauzeti muž nije mogao da joj pruži.
Njeni ekstravagantni prohtevi progutali su ogromne sume i od nekada veličanstvenog imanja nije mnogo preostalo. Poziv princu iz jedne od
najbogatijih evropskih kuća Holini roditelji doživljavali su kao izlaz iz bede jer su se nadali venčanju. A šta je bio rezultat njihovog apsurdnog plana? Smrtno nesrećna kćerka i mali unuk koji nikada nije smeo da upozna oca, a sada je mrtav...
Ne smem da mislim na Adama, pomislila je. I ni u kom slučaju ne smem da zaplačem! Žustro trepćući, pogledala je kroz prozor dok se avion spuštao. Kružili su iznad Andreasove domovine, nekadašnjeg kraljev stva Adamas, koje je zbog porodične svađe podeljeno u dva suparnička - glamurozni Aristo, kojim je vladao kralj Ageus, i pu stinji sličan Kalisto, koji je dobila njegova sestra Ana. Andreas joj je toliko pričao o ostrvu da je Holi poverovala da bi ga prepoznala čim bi ga videla. Andreasova svadba održana je odmah po njegovom povratku iz Australije. Videla je slike i članke u časopisima i krišom je gorko plakala. Njen princ je sigurno dobio nekoliko naslednika dok je ona izgubila svog prvenca...
Ljutito je obrisala suze. Ne osvrći se, naredila je sebi. Koncentriši se na ovo! Zašto ju je dovukao ovamo? Da li je počeo da se dosađuje u braku? Možda se baš sada setio svoje divlje , strasne ljubavi pod australijskim suncem? Holi je toliko stegnula ruke da je osetila bol.
Ipak,.njena velika ljubav je svih ovih godina vodila sasvim drugačiji život dok se ona, uhvaćena u mrežu čežnje i snova, borila da održi očevu farmu i da sebi iz gradi život u Outbeku jer n ije bila u stanju da napusti grob svoga sina. Ili da zaboravi Andreasa...
Nokte je zarila u dlanove. Šta očekuje od nje? Nema više šta da mu da. Ono što je nekada bilo među njima, više ne postoji. Avion nije dorulao do glavne zgrade već je skrenuo na pomoć nu pistu. Andreas se dovezao džipom jer mu je bila neophodna maksimalna diskrecija. Čim su spuštene stepenice, u vratima se pojavio Georgiu bespomoćno podigavši ruke. - Da li zaista želite da izađemo, visosti? - upitao je sumnjičavo.
Andreas se namrštio. - Naravno, i to odmah! Ti i tvoji ljudi izađite dok ja razgovaram s gospođicom Kavano. - Ali... ali ona... - Ne budi smešan! Andreas je mrzeo i pomisao na to da je kidnapovana, ali nije smeo da zaboravi koliko ga je obmanula. Samo je zato sada ovde. Dakle, imao je mnogo
razloga da bude besan na nju i što pre završi s njom, to bolje.
- Sedi pozadi i satima nije progovorila ni reč... osim poneku psovku obavestio ga je Georgiu dok je Andreas ulazio u avion. A onda je ugledao... Holi... Još je ona ista. Njegova Holi, čiju je sli ku svih ovih godina nosio u srcu. Holi u ispranim farmerkama i širokoj majici, s neukr otivom grivom kose. Njegova prelepa, temperamentna Holi, divnog tela, blistavih plavih očiju, budne inteligencije i divnog smeha. Sada se nije smejala. Lice joj je bilo ozbiljno, pogled neprijateljski. Ruke je skrstila na grudima. Sedela je i zurila u njega. Kada su im
se pogledi sreli, Andreasovo telo prožeo je snažan strujni udar. - Holi - prošaputao je nežno. - Kako se usuđuješ?! - napala gaje. - Šta hoćeš od mene? Kad je Andreas zakoračio prema njoj, uzmakla je u ugao kabine. - Hteo sam da te vidim! - glas mu je zazvučao ljutito. - Dobro, postigao si cilj! Tvoje siledžije brutalno su me strpale u helikopter bez objašnjenja! Da, siledžije! - ponovila je kada je videla da je podigao obrve. - Ako su radili po tvom nalogu, nisi nimalo bolji od njih. Bedna kukavica kojoj su potrebna čevorica muškaraca da otmu bespomoćnu ženu! - Ti nisi bespomoćna - nasmešio se. - Ujela si Marka, kako su mi rekli. - Da sam bar mogla da ga rastrgnem! Zašto si me dovukao ovamo? - Ima nekoliko stvari o kojima mora mo da popričamo. - Tome služi telefon. - To ne bi bilo pametno - opet je kora knuo ka njoj, što se pokazalo pogrešnim jer mu je odvalila šamar. Ljut i zbunjen , uhvatio ju je za ruku. - Ne dotiči me! - prošištala je i nogom ga zvizn ula u cevanicu. Lice mu je pocrvenelo od bola i besa. - Znaš li kolika je kazna za napad na člana kraljevske kuće? - upitao je hladno
ostavši ipak na bezbednom rastojanju. - A znaš li ti kolika je kazna za kidnapovanje, Andrease Karedase? - otrovno mu je uzvratila. - Reci svojim slugama da odmah okrenu avion i da me vrate u Australiju! - Najpre zahtevam objašnjenje... - Briga me šta ti zahtevaš, pusti me da idem! - odbrusila je. - Žao mi je ako si na nešto prisiljena. Samo želim da razgovaram s tobom... - Stvarno? Pitam se... - Holi je stisnula pesnice, zabacila glavu i zavrištala iz
sve snage. Andreas joj je munjevito pritrčao i rukom poklopio njena usta. Ali Holi je računala na to. Iz sve snage mu je zabila laktove u rebra i ponovo je vrisnula kada je uzma knuo. Opet je pokušao da je ućut ka, a tada ga je ujela. Psujući, besno se stuštio do vrata ka bine da ih zatvori. Kada je video da Holi uzima vazduh da bi ponovo vrisnula, nasmejao se. - Prištedi trud, ova kabina je zvučno izo lovana.
- Ja...hoću da razgovaram s p olicijom! -zahtevala je Holi. -I s australijskim konzulatom! Ne možeš me držati zarobljenu! - Ovo je Aristo, a ja sam član kraljevske porodice - rekao je opušteno. - Mogu
šta hoću! - Ne kada sam ja u pitanju! U kabinu je ušao Georgi i u neverici po gledao prinčevu ruku. - Krvarite... visosti. - Nije to ništa - rekao je Andreas. - Prebaci je odmah na. Helas. - Ova žena je potpuno van kontrole! Ta mo su samo Sofija i Nikos, a oboje su
isuviše stari, visosti. - Naoružaću ih do zuba - podsmehnuo se Andreas. - Ona neće moći da ode s ostrva, a neće napasti stari bračni par, zar ne, Holi? -pogledao je na sat. - Ne mogu više da se zadržavam. Za sat počinje sednica parlamenta. - Neću da ostanem s ovim siledžijama! -vikala je Holi. - Na šta uopšte misliš? Trenutno je mislio samo na jedno... na izveštaj, koji je ležao na njegovom stolu i na to da ova žena, koju je nekada toliko voleo, može da uništi i njega i njegovu porodicu. Tajnom koju nije znao a imao je pravo da sazna... i to pre
svoje ženidbe! - Samo pokušavam da se zaštitim - rekao je naizgled opušteno. - Imam nejasnu predstavu o tome šta si uradila kada sam otišao iz Australije. Činjenica je da to ugrožava mene i moju porodicu. I kunem ti se, Holi, saznaću istinu ovako ili onako... to zavisi od tebe. Otići ćeš na Helas i tamo ćeš me čekati!
3. poglavlje
Potrajalo je četiri dana dok nije krenuo za njom. Možda je bolje tako, pomislio je, jer će Holi imati vremena da se primiri. Idilično ostrvo otac mu je poklonio za punoletstvo. Oduvek ga je smatrao omiljenim pribežištem. Njegova žena je mrzela ostrvo. Kristina je volela svetlosti velegrada pa joj je čak i glavni grad Arista bio provincijalan. Tako je Andreas mogao da od svog pribežišta učini šta mu je volja. Izgradio je ogroman paviljon, varijantu pustinjskog šatora od belog drveta. Svaki spoljašnji zid mogao je klizno da se pomeri, čime se dobijao prostor u punoj širini, otvoren za svež morski
povetarac. U centru je bio bazen, nalik na lagunu. Čak su i plaže na ostrvu bile pokrivene finim peskom, a more kristalno bistro i tirkizno. Dok je cesnu usmeravao ka ostrvu, pomislio je na to kako mu je Holi u Australiji davala prve lekcije iz letenja. Setio se kako su... Ne! Ne sme da misli
na Holi. Ne tako! Da li se u međuvremenu smirila? To je bilo neophodno da bi dobio odgovore. Nije imao izbora. Ako bude neophodno, prisiliće je na razgovor kao i da sasluša Se bastijanov neverovatni predlog za rešenje problema...
Domaćica Sofija dočekala ga je na ulazu u paviljon. Sve je mirisalo na tek ispečenu baklavu, a princ se osmehnuo. Sofija mu je bila dadilja do desete godine. - Ona nije ovde. Andreas nije morao da pita na koga misli. – Gde je? - Na plaži na drugoj strani ostrva - rekla je Sofija. - Na najudaljenijem mestu od kuće. Georgi joj je javio da dolaziš. Poručila ti je da ne moraš da se mučiš oko
nje, osim da joj organizuješ povratak u Australiju. Andrease, ta žena... Holi, veoma je ljuta. - Nije više od mene - zarežao je. - Nisam te vaspitavala da se svetiš ženi - rekla je Sofija strogo. Jedva mu je dopirala do ramena, ali je Andreas znao da je opasna. Od svih ljudi koje je znao, jedina ga Sofija nije tretirala kao princa. - Ona je dobra devojka - Sofijin ton je omekšao. - I vrlo je uplašena. Obećala
sam joj da nema čega da se plaši dok je na ostrvu. Ne znam zašto si je ovde doveo, ali ako joj samo dlaka s glave zafali, imaćeš posla sa mnom! - Neću je povrediti. - Ali to si već učin io. Ima modrice na rukama. - To nisam bio ja. - Ne, već Georgi, a to je isto - uprla je kažiprstom u njegove grudi. - Otići ćeš odmah
da je pronađeš i bićeš vrlo fini s njom, razumeš?! Ako ne budeš, nema kolača za tebe! Pošao je pešice da je pronađe jer m u je trebalo vreme da sredi misli. Sofija je bila u pravu. Ako Holi bude histerična, ništa korisno neće saznati. Ipak mu je bilo teško da ostane miran, proganjala su ga pitanja reportera. - Znate li za dečji grob na njenoj farmi? Na nadgrobnoj ploči stoji: "Adam Andreas Kavano. Umro 7. oktobra 2000, sa sedam meseci i dva dana. Sin Holi
i... moj mali, voljeni anđeo". Adam Andreas Kavano! Ime ga je pogo dilo u srce izazvavši bol kakav nikada nije osetio. U trenu je shvatio istinu. Kada je otišao, ona je bila trudna a on nije znao...
- Znači da sam ostavio dobar utisak - sarkastično je odgovorio nametljivom reporteru - čim je Holi jednom od svojih sinova dala moje ime. Nadam se da otac deteta nije uvređen time. Ponadao se da je tako otklonio novina rovu sumnjičavost. Takav skandal u
ovom trenutku nije potreban kraljevskoj kući. Zaobišao je poslednju dinu i onda ju je ugledao. Ležala je na pesku potrbuške, a na sebi je imala sićušni donji deo bik inija. Čitala je, oslonjena na laktove. Andreas je ugledao blagu oblinu njenih grudi. Svetle lokne padale su joj na preplanula ramena. Kosa joj je bila vlažna od kupanja. Delovala je tako... slobodno. I bila je tako lepa. Čelični čvor besa i napetosti, koj i je nedeljama nosio u grudima, brzo se
topio. Preplavio ga je drugačiji osećaj, čežnja. Holi nije primetila njegovo prisustvo. Mogao bi da ode do nje i legne na vrući pesak, da je uzme u naručje i zaboravi godine kada su bili razdvojeni...
Ali on je došao da ublaži štetu koja bi mogla biti naneta njemu i prestolu Arista. Ništa više. - Bolje bi bilo da nešto obučeš - zarežao je zadovoljno primetivši da se trgnula i rukama pokrila grudi. Hitro je dohvatila gornji deo bikinija, ali ne dovoljno hitro da ne pr imeti ono što je želela da pokrije. Holi je sada gotovo deset godina
starija i ima telo kakvo svaki muškarac ... - Šta tražiš ovde? - napala gaje, a njega su preplavile erotske fantazije. Energičnim pokretom obavila je oko sebe maramu, a Andreas je morao da potisne uzdah razočarenja. - Ostrvo je moje - uzvratio je hladno. -Moram da razgovaram s tobom. U stvari, samo sam te zbog toga doveo ovamo. - Mogao si da me pozoveš telefonom. 'Pa, ne živimo u srednjem veku. - Ne - složio se - ali se telefon može prisluškivati. - Tvoj? - Tvoj. Holi je uzdahnula. - Zašto bi neko želeo da me prisluš kuje? - Zato što celo kraljevstvo želi da sazna šta je bilo među nama. I zato... Andreas je zastao. - Hajde da se vratimo u kuću. - Ako pokušaš da me odvučeš, vrištaću! - zapretila je. - Holi, čemu to? - upitao je razdraženo. - Niko te neće prisiljavati ni na šta.
Možeš li malo da sarađuješ? - Reci mi jedan razlog zašto bih to učinila. Andreasovo lice se smračilo. - Duguješ mi istinu! - glas mu je podrhtavao. - Ništa ja te bi ne dugujem - polako je ustala.
zvučao je tako bolno da je gotovo osetila sažaljenje prema čoveku koga je ranije znala kao vedrog, jakog i bezbrižnog. - Da, jesam.... - prošaputala je. - Rodila si mog sina... -
- Nikada mi to nisi rekla! - zahvatao ga je bes koji je u njemu nedeljama tinjao. - Nisam. Grlo mu se stegnulo. Osim talasa koji su zapljuskivali obalu, vladala je mrtva
tišina. - Mislim da sam imao pravo da to saznam - Andreas je primetio da je u njenom oku buknula iskra besa. - Isto kao i ja dok sam čekala tvoja pisma koja si mi obećao! - uzvratila mu je vatreno. - Ni jednog jedinog retka, nijedan poziv, Andrease! Samo uljudno pismo, a napisala ga je dvorska sekretarica, kojim se zahvaljuje na gostoprimstvu.... i to je sve! - Pa znala si, nisam mogao... - Da održiš našu vezu? Znala sam to. Bio si upravo veren kada si došao u Australiju. A ja sam bila neiskusna tinej džerka koja nije iskusila čak ni poljubac! Nisi imao pravo... - Ali to ipak nije bila jednostrana odluka! - branio se zbunjeno. - Ne, nije - za trenutak je preko njenih usana preleteo osmeh. - Ali bila sam dete. Znao je to. Kada su se prvi put voleli, bilo joj je tek sedamnaest, starija maloletnica! A time je romantična tinejdžerska ljubav prerasla u kažnjivo delo. - Kada sam krenuo, da li si znala da si trudna? - upitao je Andreas. - Da.
Andreas je duboko uzdahnuo, mučio ga je bol u grudima. - Ali nisam bila sigurna - nastavila je naizgled ravnodušno. - Kao što znaš, moja kuća nije baš u centru grada pa da trknem u apoteku po test za trudnoću. Ali slutila sam. - Pa zašto mi onda nisi...? - Zato što si bio veren i pred ženidbom - oštro ga je prekinula. - Andrease, ne želim da pričam o tom vremenu. I šta
bi ti učinio da sam ti rekla za trudnoću? - Oženio bih se tobom. Rekao je to tako spontano i samouve reno da ga je Holi iznenađeno pogledala. Onda je odmahnula glavom i bolno se osmehnula. - Ne, to su snovi. Razgovarali smo o tome, sećaš li se? Koliko se volimo i da želimo zauvek da ostanemo zajedno... - uzdahnula je. - Ali Kristina te je čekala. - Obećani smo jedno drugom još dok smo bili deca - rekao je muklo, znajući
koliko taj razlog deluje neuverljivo. Holi ne bi mogla da shvati značaj
dogovorenog braka. Pogotovo ne činjenicu da je Kristina, starija od njega pet godina, od rođenja vaspitavana da bude njegova buduća nevesta. Morao je da ispuni svoju dužnost prema njoj. Od prvog momenta igrao je otvorenim kartama.
Video je da Holi drhti pa ju je ogrnuo peškirom pomilovavši je po leđima. - Izgleda da sam izgorela na suncu... - uzmaknula je za korak. - Ako je to sve
što si hteo da me pitaš, možemo li sada u kuću? Kada možeš da me vratiš u Australiju? - Ne mogu to da učinim. Holi se naglo okrenula. - Zašto? - upitala je oštro. Iako je na plaži provela mirno prepodne, delovala je iscrpljeno.
Dok mu je pogled lutao po njenoj vitkoj figuri, primetio je dugi ožiljak, koga ranije nije bilo, od kolena do gležnja. - Šta se desilo tvojoj nozi? - Misliš da glupa rana na nozi može oz biljno da me povredi? - upitala je žustro. -Ima rana koje su mnogo dublje i bolnije. Ti pojma nemaš o tome šta znači prava patnja. I prestani da rasipaš na mene taj kraljevski šarm! Na to sam odavno imuna! - Samo sam pitao šta se desilo tvojoj nozi - uzvratio je ozbiljno. - Odrala sam je na bodljikavoj žici dok sam postavljala ogradu. - Ti si postavljala ogradu? Tvoj otac to nikada ne bi dozvolio - rekao je
skeptično. Holi je razdraženo uzdahnula i okrenula se njemu. - U to vreme bili smo pred bankrotom, samo što ja to tada nisam znala. Tata je čuvao tu sramnu tajnu. Moja majka je poticala iz jedne evropske kraljevske kuće, mada iz sporedne linije. Mislim da je u početku vo lela mog oca, ali on nije mogao da joj pruži sve što je želela. Da bi joj priuštio luksuz, trošio je previše, a onda je uzimao zajmove jedan za drugim dok nije bilo kasno. - Ali bio je enormno bogat! - zgranuto je rekao Andreas. - Nije - ispravila ga je Holi. - Ali je dugo održavao takav utisak. Predugo... i
zato su za moj sedamnaesti rođendan, kako sam kasnije saznala, smislili taj ludi plan. - Kakav plan?
Holi se ispravila i pogledala Andreasa u oči. - Da me bogato udaju...
Zaćutala je, a Andreas je bio dirnut kada je primetio da je pocrvenela. Znači, nije njegova Holi toliko ogrubela. - Zaljubila sam se prvi put u životu - priznala je tiho, a onda energično podigla bradu. - U svakom slučaju, tvojim odlaskom sve se srušilo. Otac je imao
dugova više nego ikad, majka je spakovala kofere i bez reči napustila farmu, a ja sam ostala trudna i bolesna od ljubavi. - Bolesna od ljubavi... - ponovio je za njom tiho. - Dobro, to sam u međuvremenu pre bolela - obavestila ga je hladno. - Hteo si
da čuješ istinu. Dakle, trudna ili ne, morala sam da radim kao nikada pre. I, da, iz tog vremena imam ožiljke, od kojih su oni na duši najdublji. I da zaključ imo... svesno te nisam obavestila o trudnoći čak i kada su moji roditelji... Ugrizla se za usnu, kao da pokušava da spreči sebe da još nešto kaže. - Šta je bilo s tvojim roditeljima? - Pa, usprotivila sam se kada su pomi šljali na to da te nateraju na neže ljeni brak i rekla sam da ću slagati da ti nisi otac ako pokušaju da te učene. Potom sam rodila bebu. Promenio je moj svet... toliko sam ga volela - glas joj se gotovo slomio. - A onda se razboleo od meningitisa i umro na mojim rukama. To je... kraj priče - Holi je izmučeno sklopila oči, a kada ih je ponovo otvorila, pogled joj je bio hladan i prazan. - Posle toga učila sam kao sumanuta dok nisam dobila diplomu nastavnice i od onda predajem deci u Outbeku preko radija. To nam je godinama bio jedini prihod jer je moj otac zapao u tešku depresiju, pa nije bio sposoban ni za šta.
Ipak, nije hteo da proda farmu iako je bilo sve teže održavati je. Umro je pre šest meseci, a ranč je od on da na prodaju. Upravo sam se spremala da se iselim kada su me tvoje siledžije napale i otele! Dakle, Andrease, šta hoćeš od mene? Da me još više mučiš i poniziš? Veruj mi, ne može mi se desiti ništa gore od smrti mog sina... - glas joj je zadrhtao, ali od besa. - Dala si mu ime Adam - rekao je tiho, mrzeći sebe što mora da joj nanese još
bola. Ali ako želi odgovore, sada je momenat. - Adam Andreas - prošaptala je. - Po ocu. Ličio je na tebe, onako mali. Trebalo je da ga vidiš... toliko sam to želela... - spustila je ruku na grlo. Neisplakane suze pretile su da je uguše. Andreas se stvorio pored nje i privukao ju je u zagrljaj uprkos njenom otporu. - Pusti, Holi - prošaputao je. - Samo se prepusti.
Za trenutak se ukočila, a onda je zarila lice u njegovo rame i počela da plače. Andreas je bio preplavljen osećanjima i jedva je disao. Bila je to mešavina krivice, divlje nja i želje da je zaštiti, uteši i sve ispravi... Kada se Holi oduprla, pustio ju je. - Nemaš
prava da me ovoliko uznemiriš. Izgubio si svako pravo na mene, prinče Karedas. - Imao sam pravo da saznam za svoga sina i da ga upoznam.
Holi je te reči osetila kao udarac u lice. Okrenula se i krenula u pravcu paviljona. Andreas je pošao za njom.
***
Ostatak puta prešli su ćutke, hodajući jedno pored drugog. Usamlje nost, koju je razabrao iz njenih reči, duboko je pogodila Andreasa. Sada mu je bilo neshvatljivo da ju je ostavio. Bila je toliko mlada, a on ju je ostavio da ne bi.izbegao odavno dogovorenu
svadbu! Tada mu je sećanje na Holi bilo toliko bolno da je sve pokušao da bi je odstranio iz svojih misli. U to vreme je bio je glup i nezreo mla dić. Ali to nije smelo da bude opravdanje za neodgovorno ponašanje. Trebalo je... - Nemoj da prebacuješ sebi za ono što se desilo pre deset godina progovorila je Holi, kao d a mu je pročitala misli. - Uostalom, Adamova smrt nije tvoja krivica, a što se tiče ostalog... Znala sam da me zavodi nedostižni princ i to mi se dopadalo. - Nisam te... - Šta? - Holi se promuklo nasmejala. -Nisi me zavodio? Kako bi ti nazvao to
što se desilo među nama? - Ono što je bilo između nas, bilo je lepo i dobro - rekao je uvređeno, a u njegovoj glavi javio se sarkastični glas starijeg brata Sebastijana. "Biti princ, ima svakako prednosti...", re kao je Sebastijan. "Bar žena što se tiče. Nema nijedne koju ne možeš domamiti u krevet s nekoliko slatkih reči." - Da, bilo je dobro... i lepo - potvrdila je Holi posle kraćeg ćutanja. - Ali da ja nisam bila spremna na to, ne bi ti imao ni najma nju šansu. - Ovako kao sada? - spontano mu se otelo. Gospode! Otkud mu to? Ali bilo je kasno.
Reči su izletele. Holi je zastala boreći se za dah. Onda se okrenula i nastavila. Sve brže. - Tada smo bili deca, Andrease, danas ni smo. A sada imaš šansu kao i snežna grud-va u požaru da me... Dakle, kada mogu da odem odavde? - Ima još nekoliko stvari koje se moraju srediti. O tome moramo na miru popričati - u daljini se video paviljon. - Kako bi bilo uz večeru? - Idi kući, Andrease - promrmljala je Holi iscrpljeno. - Ovo je moja kuća. - Glupost, ti živiš na Aristu. Sa svojom ženom. Verovatno i s decom. - Nema više žene - uzvratio je mirno. -I nema nikakve dece. Holi se naglo okrenula, a lice joj je pobelela kao kreda. - Oh, Andrease! Nisu valjda... mrtvi? - Ne - rekao je promuklo. Naravno, Holi je u mladim godinama do živela teške tragedije. Bilo je normalno što je slutila najgore. - Kristina i ja nismo imali
dece, a razvedeni smo duže od šest meseci. - Oh... Žao mi je.
Ali ne previše, primetio je Andreas. U jednom trenutku gotovo je poželeo da je Kristina umrla, da ne bi izgubio Holino saosećanje. Ono što je sada mogao da pročita u njenom pogledu, bio je gotovo prezir... Kristina je bila neverna i najzad ga napustila zbog prebogatog brodovlasnika. A on? Pa, ni nije on bio sasvim bez utehe. A to je dovelo do toga da štampa ocrni prinčeve kao neobuzdane plej boje. Njegov skandalozni razvod bio je vrhunac! Sve je to moglo da ugrozi tron Arista, koji je ionako bio klimav.
Ove misli podsetile su ga na hitnost rešavanja osetljive situacije na što diskretniji način. - Holi, postoji li bilo ko ko može da dokaže da tvoja beba... da Adam... - brzo se ispravio videvši njen ukočeni izraz lica. - Postojf li dokaz da je on bio moj sin?
Bacila je peškir na pesak i ispravila se pred njim s pesnicama na bokovima. - Možeš li to da ponoviš? - upitala je bezizražajno. Više nije mogao nazad. - Holi, moram da znam. - Da li si stvarno Adamov otac? - Ja u to ne sumnjam - žustro ju je uveravao. - Imam tvoju reč, datumi se podudaraju, a bila si devica kada smo se sreli. - Baš ti hvala na poverenju - podrugnula se. - Ali... Holi, u velikim sam problemima - rekao je jednostavno. - Ako iko
može da navede dokaz da je Adam naš sin, moram se oženiti tobom. Zavladala je mrtva tišina. Holi ga je nekol iko sekundi gledala kao omamljena, a onda je zažmurila. - Ti si potpuno poludeo i neću više ništa da imam s tobom! Potom se okrenula i požurila ka paviljo nu. Srela je Sofiju na stepenicama, odakle je stara domaćica neko vreme očekivala njihov povratak. - Njegova visost je predugo bio na suncu! - rekla joj je Holi žustro. - Mislim da bi bilo dobro da pozovete lekara. Ja
idem pod tuš. Projurila je pored Sofije i preko dvori šta do svog apartmana. Otvorila je vrata, a onda ih je tako zalupila za sobom da su se krovni ventilatori u holu zaljuljali. Sofija i Andreas nemo su gledali za njom, a onda su se pogledali. - Kada želite da serviram večeru, Vaša visosti? - upitala je Sofija, a Andreas je iza ovog pitanja čuo još stotinu drugih, očigled no neprijatnih. - Za jedan sat - odgovorio je kratko. - Pretpostavljam da će Holi želeti da večera u svojoj sobi... - Holi će večerati sa mnom kod bazena! - odsekao je razdraženo. - Reci joj to! - Obavestiću je - obećala je Sofija. - Reći ću joj da si potpuno očajan i da moraš
da razgovaraš s njom.
- Ne! - Ali ti jesi očajan, Andrease. I reći ćeš joj istinu - uzvratila je Sofija čvrsto. - Dovoljno sam dugo posmatrala devojku da bih znal a da s njom možeš postići nešto samo ako si apsolutno iskren.
Plivao je, sve brže, kao da mu život zavisi od toga. Posle razgovora sa Sofijom, otišao je u svoju sobu gde je nemirno koračao od zida do zida. Još skoro čitav sat do večere! Odlučio je da iskoristi udobnost veštački napravljene lagune. Na sredini ogromnog bazena bilo je malo ostrvo, a na njemu le žaljke i mini- bar za osveženj e. Ali trenutno mu nije bilo do toga. Hteo je samo da se izduva, da stavi pod
kontrolu požudu koja ga je opsedala otkad je video Holi na plaži u monokiniju. A tu su bila i slatko- bolna sećanja na ljubavnu priču od pre deset godina... saznanje da je bio to liko blizu svoje životne sreće, a da to nije znao, da je to svojim odlaskom i smrću malog sina izgubio i ne sluteći... Nalet protivrečnih osećanja odrazio se u odsečnim, snažnim pokretima, kojima je sekao tirkiznu vodu kao delfin. Plivanje je za Andreasa uvek bilo
utočište od briga i obaveza. Tako je uspevao da povremeno pobegne od svojih dužnosti, svog nesrećnog braka, čak i od krize izazvane nestankom dijamanta. Ali nije mu uspelo da zaboravi Holi. A verovao je da je sve to ostalo iza njega... Napustio ju je pre deset godina, jer za njih dvoje nije bilo zajedničke
budućnosti. Ali sada, kada im se nudi nova šansa... Ne srne da bude brzoplet, već uzdržano i ne previše zainteresovano da joj izloži gole činjenice, poslovno i razumno. Da joj tako predstavi zajedničku budućnost, da ona uvidi prednosti za oboje. Jer, odluka o tome zapravo je njena, tu se nije zavaravao. Pa ne može je prisiliti da se uda za njega. Ili može? Ne, odlučio je Andreas i otplivao još je dan krug. On ne bi tako hteo... On vrlo dobro zna da odavde mogu da ga vidim, mislila je Holi koja je stajala
kraj prozora posmatrajući ga skrivena iza zavese. Morala je da prizna da on fantastično izgleda i znala je da će obema rukama morati da drži svoje srce da ne podlegne njegovom šarmu. Ne ponov o! Mora da sakrije pred njim svoje uzbur kane emocije i da ga drži na odstojanju. Jer, ako dopusti da joj se približi... Šta je ono još rekao? Da mora da se oženi njome? Smešno! On je princ, a ona slomljena žena, samohrana majka mrtve bebe. Njen dom, ili bolje rečeno, njen nekadašnji dom leži na drugoj strani zemljine kugle. Dosta! Žustrim pokretom Holi se odvojila od prozora. Andreasov mladalački šarm, nestašan, samouvereni osmeh i dominantna ličnost silno su je fascinirali.
Kao odrasla, razumna žena sada može da ga pogleda u oči i da mu jasno stavi do znanja da svojim trudom i lažnim obećanjima neće imati nikakvog uspeha. I to sada za večerom? To joj je saopštio preko Sofije. A što princ Andreas Karedas zahteva, obično dobije. Samo, ovoga puta dobiće nešto što ne očekuje! Ali za to mora dobro da se opremi.
Holi je sumnjičavo pogledala svoje telo, još uvek u sićušnom bikiniju. Nije imala ništa od garderobe, osim izbledelih farmer ki i stare majice. Ali tamo gde je našla bikini bilo je i drugih stvari... Holi je skeptično posmatrala ogroman zidni plakar. Apso lutno joj je bilo odvratno da se kiti tuđim perjem, a naročito onim koje je tu bilo za druge žene, ali šta joj je drugo preostalo? Sofija je pripremila gala- večeru. Andreas se istuširao, obukao je ležerne pantalone uz belu lanenu košulju. Na pola puta do bazena okrenuo se i vratio u sobu da bi stavio kravatu i obukao sako. Želeo je da deluje ozbiljno i odlučno. Večeras je trebalo doneti velike odluke.
Još su mu u ušima odjekivale Sebastijanove opomene: - Nemaš drugog izbora, moraš da se oženiš njome! Ako je dete zaista bilo tvo je, može da nas spase samo romantična Pepeljugina svadba. Kraljevska bajka. To je jednoglasno mišljenje našeg odeljenja za odnose s javnošću. To će izbrisati gorak ukus tvog raz voda. Tu je i bonus koga se ne možemo odreći: čast kuće Aristo. Izgubljen u mislima, Andreas je zurio u svečano postavljeni sto skupocenim poredanom, teškim srebrom i blistavim kri stalom. Jedino što je nedostajalo bila je njegova nevesta. - Obavestila sa m je da je večera servirana - rekla je Sofija ne ispuštajući ni za tren iz vida svog nervoznog štićenika. - Ali ona se očigledno još nije odlučila da li će večerati u sobi... - To ćemo još videti! - zarežao je princ razdraženo i energičnim koracima uputio se prema njenoj sobi. Pokucao je, ali nije bilo odgovora. Andreas je
pokucao ponovo, ali mnogo jače. - Holi? - Odlazi. - Sofija ti neće doneti večeru u sobu! - Onda ću gladovati. To je bolje nego da sedim s tobom za stolom. - Ne budi detinjasta! - Nisam detinjasta! A ti si nepodnošljivo arogantan... i lud! - Naređujem ti... Iza vrata je odjeknuo zvonki smeh od ko jeg je zaboravio šta je hteo da
kaže. Morao je da se nasmeši i protiv volje. Njegova Holi nije dozvoljavala da je prisiljavaju. Kako je to mogao da zaboravi?
- Holi... - rekao je meko. Ništa. - Holi, molim te! - opet ništa. - Opomenuo sam te! - Andreas je uhvatio zalet, isturio rame prema vratima...
i odjednom se našao na sve četiri na podu jer je Holi baš u tom trenutku otvorila vrata. - O, to ja zovem baš niskim padom za jednog princa - podsmehnula se.
Andreas se besno ispravio, spreman na svađu. I, zapanjeno je zastao. Pred njim nije bila uplakana, očajna Holi koju je očekivao. Nije bila bespomoćna žrtva otmice niti povređena žena koja se spre mala da večera u svojoj sobi Stajala je pred njim visoko podignute glave u tesnoj haljini boje zada, koja je isticala njenu fantastičnu figuru. Izdaš ni dekolte nudio je pogled na lepe grudi njegovim gladnim očima, a zlatni sjaj njene preplanule kože u njemu je izazvao
takvu požudu da je ostao bez daha. - Holi... - promucao je. - Zuriš u mene - primetila je hladno. - Zašto nosiš tu haljinu? - Zašto? Zar mi ne stoji dobro? - upitala je koketno. - Ili ti se na nekoj drugoj ženi više dopada? - odjednom je iz njenog glasa nestalo vedrine. - Čestitam,
Andrease! Haljine u svim veličinama! Kupaći kostimi, negližei, pa čak i veš! Koliko si žena držao ovde protiv njihove volje? Koliki ti je harem? - Nemam harem! - Nemaš?
Pa, to možda nije baš bila istina ako se prise ti poslednjih meseci svog propalog braka kada ga je preplavila potreba da na Kristinina stalna neverstva odgovori istom merom. Kao da je to njoj nešto značilo! - Ti si slobodan, brate! - podstakao ga je njegov brat Aleks. - A na Heliasu
imaš savršeno ljubavno gnezdo. Opremi ga svim onim što žene vole: luksuznim haljinama, seksi vešom, nakitom za svaku priliku. Jer jedino što ne možeš na svom ostrvu, to je da ideš u šoping. Slušaj, to ću preuzeti na sebe, kao poklon tebi za razvod od one rospije. U tome sam mnogo iskusniji od tebe!
I učinio je tako. Pre tačno šest meseci Andreas je zapanjeno gledao u izobilje ženske garderobe u gostinskom delu kuće, smejući se i vrteći glavom. Ali dosad nije imao prilike da isproba Aleksove savete. A nije to ni želeo. Ali sada kada je Holi stajala pred njim u uzbudljivoj haljini kao boginja
osvete, ali i personifikacija zavođenja... Ne! Mora da ostane čvrst. - Dakle, odlučila si da mi se pridružiš za večerom - rekao je naizgled ravnodušno. I Holi je u međuvremenu uspostavil a kontrolu nad sobom i slegnula je ramenima.
- Kad već toliko insistiraš... - Insistiram. - Dobro - prošla je pored njega pre nego što je Andreas stigao da joj galantno
ponudi ruku. Tako mu nije preostalo ništa drugo osim da krene za njom grozničavo razmišljajući o tome kako da nastavi razgovor.
4. poglavlje
Sedeli su jedno naspram drugog ćut ke, nagnuti nad tanjirima. Andreas je bio navikao na to. Kristina i on godinama jedva da su razmenili neku reč, ali
protokol palate je zahtevao da obeduju zajedno. Zato mu je tišina za stolom bila normalna.
Ipak, ovo ćutanje bilo je drugačije. Napeto i puno... čega? Ljutnje, frustracije i... požude? Da. Andreas je krišom pogledao Holi. Ona se obilno služila, nije samo prevrtala hranu po tanjiru, kako je to Kristina radila. Izgleda da je odlučila da svim čulima uživa u svakom zalogaju. U ophođenju s Kristinom Sofija je uvek bila povučena. Verna i predana, tačno je znala gde joj je mesto. Ali kada je Holi, u pokušaju da slomi tvrdu ljusku, ispustila celog jastoga s tanjira, zakikotala se zajedno s njom i odmah pohitala da joj pomogne. - Moraš malo jače - posavetovala je, a Holi joj se nasmeŠila. Za tih nekoliko
dana na ostrvu, te dve, tako različite žene sklopile su prijateljstvo. Odjednom se osetio isključenim. Zar ne može i on da bude Holin prijatelj? Ne, to mi ne bi bilo dovoljno, priznao je Andreas sebi. Od nje želim mnogo više od prijateljstva. Hoću da se oženim njome! Čak i ako bi to bio samo formalni brak. To mu je Sebastijan nedvosmisleno stavio do znanja. - Taj brak ne bi morao da traje dugo, An drease. Venčaćeš se s njom, pružićeš
narodu i štampi željenu svadbu iz bajke, i čim se prevaziđe unutrašnja kriza, razići ćete se tiho i neupadljivo. Razglasićeš da je bolesna od čežnje za domovinom i da si je zbog ljubavi i saosećanja pustio da ode. Ta tvoja nesebičnost podići će ti ugled u javnosti. Ma koliko zvuči logično, Andreas to nije mogao da podnese.
Najzad su odložili escajg. Iznad bazena lebdeli su bezbrojni svici ogledajući se u vodi kao sićušne, magične tačkice svetlosti. Sofija je staklene zidove odgurala u stranu, pa je blagi povetarac duvao s mora. S blistavim zvezdama na nebu, bio je to najro mantičniji ambijent koji se može zamislit i. Oaza
zavođenja.... - Pa, pošto si me dovukao ovamo... - Ho li je odjednom prekinula tišinu - šta dalje nameravaš sa mnom? Ono što si hteo da znaš, saznao si, a sada me pusti da odem ili ću se obratiti štampi, od koje toliko strepiš. - To nećeš učiniti. - A zašto? - Radi svog dobrog glasa. Holi je zastala, a onda prasnula u zvonki smeh. - Moj dobar glas! To sam odavno izgu bila kao
neudata majka! Misliš li
možda da sam krila Adamovo postojanje? Ni slučaj no! Svi su znali da imam bebu. Bila sam neizrecivo ponosna na svog sina. Da ste me ikada ti ili neko od tvojih ljudi pitali za njega, bila bih apsolutno iskrena. Nemam šta da krijem ućutala je za trenutak dok su joj suze blistale u očima. - Hoćeš da me ubediš u to
da bi me štampa razapela kada bi saznala za Adama? Možda vas, Visosti, ali ne mene! - ljutito je rukom obrisala suze. - Da... da, u pravu si. Uništili bi moju porodicu... - Da li me smatraš budalom? U kraljevskim kućama
nezakonite bebe sasvim su normalna pojava! I još su očevi ponosni na tu činjenicu. - Ja nisam ponosan zbog Adama - promrmljao je tupo. - Onda si veći idiot nego što sam dosad mislila! Otkačio si me kada si otišao, a svog sina nikada nisi upoznao.
Nije hteo ni mogao tako da misli i oseća! Isuviše je bolelo. Tek je mesec dana znao za Adama i ta činjenica da je imao sina drastično je promenila njegov život. Pojma nije imao kako da izađe na kraj s tim. Najbolje bi bilo da se koncentriše na stvari na koje može da utiče, što mu je, u Adamovom slučaju, bilo uskraćeno. - Holi, žao mi je, ali moramo se vratiti na temu - otpio je vino iz čaše. - Adam je realnost i za štampu. Neko je video njegov nadgrobni spomenik. Bilo je stranaca interesenata za farmu? - Moguće - odgovorila je. - Tvoj agent je znao da sam tu kratko ži veo pre deset godina. Naveo je to u oglasu da bi ubrzao prodaju. - Nikada mu to nisam dozvolila.... - Učinio je to, Holi! - osećao se neprijatno pod njenim uvređenim pogledom. - Prošlog meseca vodio je grupu arapskih biznismena na farmu i neko od njih
očito je primetio nadgrobnu ploču. Pročitao je imena i datume, povezao to s
mojim boravkom na Maniveniju i reporter iz Kaliste. I tako se desilo...
ispričao to svom rođaku, koji je slučajno
Čuo je da je Holi zastenjala i gorko se pokajao što je to rekao. - Holi, nemoj me pogrešno razumeti. Znam i prihvatam da je Adam bio moj sin...
Dođavola, neizdržljivo je bolelo da izgovori te reči... moj sin! Ali morao je da razjasni stvari ma koliko to i njemu izgledalo brutalno. - Ovde se radi o tome šta drugi misle o tome. Ukoliko
se pronađe nepobitan dokaz za to da sam ja Adamov otac, ta činjenica uzdrmaće presto Arista. Sada je pridobio njenu punu pažnju. Holi je zbunjeno podigla obrve. - Kako? - Bilo ti je tek sedamnaest godina kada si zatrudnela. To je odlučujuće. - Ne razumem... - Naš zakon prihvata seks tek od osa mnaeste godine. Uz to je moj otac... kralj pred kraj svoje vladavine optužen za ko rupciju, a kako je umro, nije stigao da te
optužbe pobije. Sve to zajedno koriste naši neprijatelji da nam ospore presto. - Vaši nepr ijatelji? - zbunjeno zatrepta Holi. Andreas je uzdahnuo. - Pokušaću da ti objasnim.
Osećao je da je sve pogrešno. Jedinu sve tlost nudile su svece na stolu i zvezde. U daljini se čuo tihi šum dok su talasi zapljuskivali obalu. Savršene kulise za noć punu strasti, a on iznosi hladne, gole činjenice ženi svog srca. - Sećaš se da sam ti pričao o tome da se Adamas raspao na ostrvska carstva Aristo i Kalista. Holi je klimnula glavom. - S kraljevstvom je podeljen i čuve ni Stefani dijamant, centralni dragulj u kruni Adamasa. Posle smrti moga oca otkrili smo da je polovina, koja je odtad
krasila krunu Arista, imitacija. Još ti moram reći da je brak mog oca... pa, bio je to brak iz interesa i nije bio srećan. Bilo je intriga, drugih žena i finansijskih nevolja. I u svemu tome zamenjen je pravi dijamant. Nažalost, kralj je umro pre nego što je mogao da rasvetli ovu tajnu. - Razumem...
— promrmljala je Holi, a onda je odmahnula glavom. - Ne, iskreno rečeno ne razumem. - Postoji stari zakon, koji je trebalo da okonča svađe između naslednika kada su podeljeni Adamas i Stefani dijamant, a naziva se Hristosovo zaveštanje. On glasi da će jedini vladar ponovo ujedinjenog kraljevstva Adamasa biti onaj ko se domogne obe polovine Stefani dijamanta. Dakle, ako to bude vladar Kalista, to
će značiti propast Arista.
- To jeste problem... - priznala je Holi. -
Ali to nije moj problem. Otišao si bez
osvrtanja i time zapečatio našu sudbinu. - Nisam hteo da te povredim. - Ne... nisi namerno, bar tako mislim. Kao ni moji roditelji. I oni su od
početka znali da si veren s Kristinom, pa ipak su se trudili da nas spoje ne znajući da ćeš svoj osećaj dužnosti postaviti iznad osećaja za pristojnost. - Moj osećaj za pristojnost? - ponovio je tiho. Holi se gorko nasmejala. - Pobogu, Andrease! Mož da si bio vrlo mlad, ali bio si mnogo iskusniji od mene. - I? - Ništa - uzvratila je umorno. - Ništa od onoga što bi moglo da nam se prebaci u pogledu morala, više nema značaja za mene. Uzmi tabak papira i napiši da te jednom zauvek oslobađam bilo kakve od govornosti prema meni.
Potpisaću to, a onda hoću da odem kući. - U mali jednosoban stan odakle ćeš podučavati učenike koji su hiljadama kilometara daleko? - Baš si temeljno uradio domaći! - Jesam i baš zato ne mogu da te pustim da odeš. Jedino što može da me spase jeste zakletva da Adam nije moj sin. To ne mo žeš da mi pružiš i to nikada
ne bih tražio od tebe. - Ne - rekla je jednostavno. - Ne bi ti koristila čak i da ti je dam, jer moja majka ima kopije Adamove DNK. - Tvoja majka... - Vidiš, imam i ja poro dicu - rekla je oporo i za trenutak sklopila oči. Napustila nas je neposredno po tvom odlasku, ali je došla još jednom, kada se
beba rodila. Naravno da je znala ko je otac. Danima posle Adamovog rođenja sam bila bolesna i malaksala. Iskoristila je to i rekla lekarima da ja zahtevam
Adamovu DNK da bih dokazala očinstvo. Doduše, originali su kod mene, ali shvatila sam da je napravila kopije, pa sam osujetila njen plan u poslednjem momentu. - Kakav plan? - Da te učeni. Tebe, tek oženjenog. Za moju majku Adamovo rođenje bilo je
šansa đa se domogne velike svote novca. Dođavola! Verovatno bi platio. rekla je Holi zamišljeno. - Potom je majka upoznala novog čoveka s debelim računom i ozbiljnim namerama. Ali pošto su mi bile poznate izvesne stvari iz njene prošlosti... - zatresla je glavom. Nije važno, to je prošlost. U svakom slučaju, mogla sam da je učenim, kao i ona - Ne boj se, siguran si... ili si bar bio dosad -
tebe, a to nije htela da rizikuje.
- Ne znam šta da kažem... - Bolje ništa! Ali ako tvoji reporteri nastave da njuškaju, ko zna, možda će se
moja majka setiti kopija... Da li bi štampa platila za tako nešto? Ako ne oni, onda sasvim sigurno kralj Zakari, čim mu se ukaže prilika za to. Holi je pročitala odgovor na njegovom smrknutom licu. - Žao mi je, Andrease - rekla je mirno - ali mislim da ovoga puta ne bih mogla da pomognem. - Ipak, mogla bi... - rekao je otegnuto. - Najbolje
bi bilo da uradimo sledeće: prvo, priznaćemo svoju tinejdžersku ljubav, onda objasniti da ja dosad nisam znao za bebu i d a sada želim da ispravim greške iz mladosti. Tako možemo da istupimo pred javnost visoko podignute glave. Kao što sam ti na plaži rekao... kao muž i žena. Nastala je tišina. Možda bi trebalo da se baci na kolena? Ili da joj stavi na prst skupoceni prsten? Ne, jedan pogled na njeno lice uputio ga je u boljem pravcu. Ako hoće nešto da postigne, mora biti iskren. I za svaki slučaj, treba da ostane na svojoj strani stola, inače rizikuje još jedan šamar. - To je bila ozbiljna bračna ponuda, Ho li - slabo se osmehnuo. - Želim da budeš moja žena. - Najlepše hvala! - trebalo je da zvuči sarkastično, ali je pre bilo zapanjeno. - To je jedino moguće rešenje. - Za koga? - upitala je i ustala. - Preuzeo bih dugove tvoga oca. Znam da se osećaš obaveznom i hteo bih da te oslobodim tog pritiska. To je bilo dovoljno da zaustavi njeno di sanje. Sručila se u stolicu. - Otkud znaš za to? - Znam sve o tebi - kasno je uvideo ko liko to preteći zvuči, tek kada je
ugledao njeno šokirano lice. Otvorenost, opomenuo je sebe. Holi za služuje apsolutnu otvorenost. - Već od prvih glasina o Adamovom gro bu, koje su doprle do nas, moj brat je anga-žovao armiju detektiva koji su neprekidno radili da bi saznali sve o tebi. - Tvoj brat? - Sebastijan, naslednik prestola... ukoliko se još može spasti. - Ne čini to, Andrease - promrmljala je stisnutog grla. - Ne pokušavaj da me podmitiš ili kupiš. - Poznajem te i dobro znam da nisi na prodaju - uzvratio je. - Sećaš li se kako
sam te molio da pođeš sa mnom kao moja ljubavnica? - A sećaš li se ti mog odgovora? - morala je da se osmehne i protiv volje. - Možda još uvek osećaš ponešto od toga. Andreas je protrljao svoj obraz.
I te kako, od onda mi zvoni u levom uhu. Ali danas je sasvim drugačije, Holi. Ne želim aferu s tobom, već te po svim pravil ima molim da postaneš moja žena. -
- Znam da bi to trebalo da mi laska i... - Da li bih, po tvom mišljenju, bio zaista toliko odbojan muž? - Izgleda da je Kristina vrlo brzo poželela da se oslobodi bračnih okova rekla je Holi. - Koliko je bilo žena u tvom životu posle razdvajanja od nje? - To... to je preuveličano... - pokušao je da izbegne odgovor. - Možda u kraljevskim brakovima! Ali ne u onima, koje ja znam. - Na kakve brakove misliš? - branio se. - Na odnos kakav su imali tvoji roditelji? A ti? Kakvo je tvoje bračno iskustvo? - bilo je to grubo i nefer, i to je znao. - Bar ne tražim da glumiš veliku ljubav, zar ne?
Au! Opet pogrešno! Holi je ponovo skočila uhvativši rukama naslon stolice tako da su joj pobeleli zglobovi. - U tvojim očima, očigledno, n isam ništa drugo do neiskusna usedelica koja nije sposobna za pravu ljubav! Propala devojka, koja bi morala da padne na kolena od zahvalnosti pred jedinstvenom šansom koju mi nudiš! - Holi - pokušao je blago. - Pogledaj prednosti koje donosi ovaj brak nama
oboma. Meni vraća moj osećaj časti... - Osećaj časti?! Zaveo si me kada mi je bilo sedamnaest! To ničim ne možeš promeniti! - Tako je,
ali možemo promeniti mišljenje ljudi. To je pitanje tajminga. Sada treba što brže da razmenimo prstenje, pre nego što hijene otkriju tvoju majku. Kad iz tog pravca stignu optužbe, moraću da kažem da me je otkriće da sam Adamov otac iznenadilo i šokiralo, kao i sve ostale. I da sam presrećan što sam razveden i što mogu tobom da se oženim. Holi je zanemela, ali ne od sreće. - A šta ako ti tvoja gorda nevesta da korpu? - Zašto bi to učinila? - Zato što bih radije ostala slobodna nego zavisna od tvoje kraljevske milosti i dobrote! - Kako, molim?
Holi je izmučeno sklopila oči i stegnula šake u pesnice. - Slušaj, Andrease, hajde da do kraja razmotrimo taj tvoj fiktivni plan. Zar ne želiš da shvatiš koliko je besmislen i ne izvodljiv? - Holi je opet sela i pogledala ga u oči. - Recimo da se zaista udam za tebe. Gde ću onda završiti? - Ne razumem te. - U kraljevskom zlatnom akvarijumu! Uvek p red
očima javnosti, prijemi, balovi, zabave, novac, luksuz... Znaš li šta sam svojevremeno mislila u sebi?
Siroti, bogati dečak. Možda sam baš zbog toga završila u krevetu s tobom. Bilo mi te je žao. Saznala sam iz prve ruke kako je to biti član kraljevske porodice. Čovek nije gopodar svojih odluka, već stalno mora da misli na nekoga ili nešto... porodicu, narod, dužnost ili prašnjavu tradiciju. To me je uplašilo i odbilo. Hoću da se slobodno krećem po svetu, da na ulici mogu da jedem hamburger ili kestenje... Šta bi se dogodilo kada bi ti na javnom mestu kupio pečeno kestenje? - upitala ga je Holi. - Nikada ne bih uradio tako nešto. - Gospode! Ovo je igra, sarađuj malo! - Pitao bih Sofiju, da li bi mogla... - Naravno! - prekide ga Holi ljutito. - Zamolio bi je da ti ih nabavi. A verna Sofija, za koju je tvoja želja zakon, napi sala bi listu za kupovinu i dala je slugi
koga bi tvoj vozač odvezao u radnju na čijim vratima piše "dvorski snabdevač", a onda bi... - Detaljno si promislila o svemu što donosi život kraljevske neveste - rekao je Andreas otegnuto. - Da li to znači da odavno razmišljaš o toj ideji? Holi je z urila u njega preko stola osećajući da joj se vrelo crvenilo razliva po licu. Kolebala se između zbunjenosti i besa. Srećom, bes j e prevagnuo. - Kako se usuđuješ...?! - Dakle, zamišljala si kako bi bilo da si udata za mene! - to je zvučalo trijumfalno. - Devet meseci nosila sam tvoje dete. Naravno da sam sanjarila o tome kako bi bilo da sam udata za tebe. Koja žena to ne bi učinila? Bar u snovima uspevala sam da resim svoje probleme... - Koliko si me dugo čuvala u srcu? - Šta?! - Detektivi su me izvestili da u tvom životu godinama nije bilo muškarca. - Tvoji detektivi mogu da se nose do đavola. - Poznanici su tvrdili da te je Adamova s mrt uništila i da se nikada nisi
oporavila . od toga. Da li je i to bila moja krivica? To što tada nisam bio uz tebe? - Pusti to... - bolno je prošaputala, skočila i otišla do bazena. Borila se da se sabere. - Ti si najsebičniji, najarogantniji... I Andreas je ustao i pošao za njom. - Voleli smo se, Holi. Besno se okrenula. - Ti ne znaš šta je to ljubav! - prebacila mu je. - Nikada mi nisi čak hi pisao! Mrzela sam te! - Holi, ja... - Znaš šta? Sasvim lepo mogu da zami slim da bi kralj Zakari bio
odgovarajući vladar za oba kraljevstva. Mogao bi opet da ujedini Adamas, a ti i
tvoja porodica mobli biste mirno da se posvetite svojim problemima. A ne biste izgubili ni svoju imovinu. - Mi možda ne bismo, ali polovina stanovni ka Arista bi - odvratio je mirno. - Moj otac je tako tesno povezao privat nu imovinu i privredu da bi najveći deo
industrije propao ako bismo morali da odemo. Priznajem da je trenutno teško, a vreme, nažalost, nije na našoj strani. Uzdahnuo je i rukom pre šao preko lica. - Moramo što pre da nađemo dijamant da bi moglo da se održi krunisanje. Narod bi mogao da postane nezadovoljan. Možda mnogi misle kao ti: da hoćemo da ostanemo na vlasti samo zbog svojih in teresa. Ali nije tako, Holi. Sebastijan mora da sedne na presto da bi privredna i finansijska situacija na Aristu ostala stabilna. - A sada ćeš pokušati da me ubediš da je i naše venčanje u interesu naroda! podsmehnula se.
Na Holino iznenađenje, Andreas se osmehnuo. - Mnoge žene bi dale sve za to da po stanu princeze - rekao je blago. - Zar si poludeo? - uzviknula je. - Niti šta znam o tvom svetu niti mu od govaram. - Otkud znaš? Pokušaj. Hajde sa mnom na Aristo i upoznaj moju porodicu. - Ha! Želiš da me fotografišu kao ženu koju si zaveo pre toliko godin a? A
onda da cela zemlja izvrši pritisak na mene da se udam? Ne, hvala! - Onda spreči to, Holi.... sada, odmah! Udaj se za mene i vrati se na Aristo kao moja žena. - Zašto? Šta time dobijam? Andreas je oklevao. Nije imao pojma kuda vodi ova diskusija, ali je osećao da je sve pogrešno. - Šta je s novcem i krunom? - I dosad sam se dobro snalazila bez krune i kraljevske blagajne! - A šta je sa mnom? - tiho je upitao gle dajući je u oči. - Još jednom te pitam, da li si me zaista zaboravila? - Morala sam! Borila sam se sa sobom... - Ali sada si se ponovo setila, zar ne? - prišao joj je na korak, sasvim polako. Holi je bila nepokretna, drhtala je. - Onako kako se i ja seća m... - promrmljao je Andreas povukavši je nežno u zagrljaj. Nije se branila, ali mu nije ni pošla u susret.
Koliko je čeznuo za ovim trenutkom! Od momenta kada ju je ugledao, ljutitu i iscr pljenu, s tamnim kolutovima ispod divnih očiju, kada se u kabini aviona ustremila na njega. Dozvolila mu je da joj nežno pomiluje leđa i činilo se kao da u se bi osluškuje postoji li još nešto što ih spaja. On je znao da postoji, osećao je to svakim damarom. Nije to bila samo fizička privlačnost koja nije mogla da se ignoriše.
Kada ju je spontano jače privio uza se, očekivao je n jen protest. Ali ona se samo trgnula, a onda je njeno telo postalo podatno. - Holi... moja Holi - uzdahnuo je uz buđeno. - Sećaš li se kada sam te prvi put poljubio? - Lažljivče! - osmehnula se. - Nisi ti mene, nego sam ja tebe poljubila. Andreas se tiho nasmejao. - Svejedno. U svakom slučaju, bilo je divno...
Sećao se toga kao da je bilo juče. Prvi dan po njegovom dolasku. Holini roditelji or ganizovali su bal njemu u čast. Kao i ostale devojke, bila je u belom. Kada su gosti otišli, njih dvoje su ostali u velikoj, raskošnoj sali da pokupe čaše. Zbog uzbuđenja joj je jedna čaša ispala iz ruke i dok je skupljala krhotine, sudarili su se glavama. A onda.... poljubac se činio kao nešto najprirodnije. Kao i.sada. Andreas je spustio usne na njene. Začudo, nije se branila. Osetio je njene ruke na svom struku, privlačila ga je sebi. Andreas je mislio da su njegova sećanja ružičasto obojena kajanjem, distancom i čežnjom, ali opet je bio romantični tinejdžer kao nekad. A duboka osećanja, koja su ga potresala, bila su stvarna kao i žena u njegovom naručju. Ovo nije bio samo poljubac! Želja za sje dinjenjem bila je prejaka. Andreasovo srce je tako žestoko tuklo, da se uplašio. Kako je mogao toliko dugo da je isključi iz svojih misli i života? "Dovedi stvari u red!", rekao mu je Sebastijan, a to će sada učiniti što je pre moguće. Uzeće Holi za ženu. Najzad će biti njegova! Podigao je glavu da je pogleda i odmah se pokajao. Taj mali pokret bio je
dovoljan da se Holi otrgne iz začaranosti. Kad je pokušala da se oslobodi, pojačao je stisak. - Andrease, stani!
Odmah ju je pustio posmatrajući njeno napeto lice. - Mila moja... - promrmljao je strasno. –Šta je? - Ja... neću to. - Nećeš mene? - Nisam to rekla.... - prošaptala je bespomoćno. - Želim te toliko da me boli... kao i svih ovih godina. Ali... moraš mi dati vremena da razmislim. - Onda ćeš naći još više argumenata da me odbiješ - opet ju je privukao sebi. - Molim te, Andrease, pusti me. - A ako neću? - Ne možeš me protiv moje volje... - Želiš me isto koliko i ja tebe - prošap-tao je Andreas. - Priznaj to, Holi! - Moje telo možda - odjednom je zvu čala mirno i pribrano. - Ali razum mi govori da smo oboje poludeli. Kada bih sad popustila, završili bismo u krevetu.
A ja rizikujem da posle strasne noći opet ostanem trudna, da možda izgubim i drugo dete i ostanem sama...
Užasni scenario koji je ravnodušno iznela delovao je na Andreasa kao hladan tuš. Ruke su mu pale niz telo. - Treba mi vreme... - ponovila je. - Ali obećaj da ćeš razmisliti. - Obećavam - potom se Holi okrenula i otrčala u sobu. Kada se Andreas osvrnuo, video je da ga Sofija zabrinuto posmatra. Držala je
poslužavnik u ruci,.očigledno je došla da raspremi sto. Ali bio je siguran da je neko vreme stajala u senci. - Hoćeš li me sada odalamiti bocom vina po glavi? - upitao je podsmešljivo. - To bi bilo drastično i preterano, jer sam se uverila da joj više nećeš nanositi bol - pažljivo je formulisala svoju misao. - Nikada nisam hteo da joj nanesem bol. - Glasine... - promrmljala je stara domaćica. - Čula sam da si imao dete s njom...? -I šta još? - zarežao je. - Izgubila je bebu, zar ne? Pričala sam joj o svo jim sinovima i videla bol u njenim očima. Treba mnogo toga da popraviš, Andrease. Kako ćeš to učiniti? - Ne znam - priznao je umorno. - Želiš je, zar ne? - Zaboravo sam koliko... - Onda se potrudi. Moraš da budeš osećajan, da joj daš vremena i da je ponovo osvojiš - savetovala ga je starica. - Nemam vremena. I nemoj da se mešaš u moj život! Sofija je isturila bradu. - Dobro, prepuštam to tvom zdravom razumu. Za promenu, treba malo da ga upotrebiš! Tvoj otac, pokoj mu duši, tvoja braća i ti... svi ste isti i razmišljate
jednim delom anatomije, koji vas uvek dovede u nevolje! Ali neću reći više ni reč... Holi je čula prigušene glasove kroz otvoreni prozor, ali ništa nije razumela. Sigurno Andreas i Sofija razgovaraju pored bazena. O njoj? Sofija je bila na
njenoj strani i zaštitila bi je... Zašto ju je Andreasova ponuda toliko uplašila? Sada je bio slo bodan i želeo ju je, treba samo da padne u njegove raskriljene ruke. A baš to je... Žestoka reakcija njenog izdajničkog tela na njegovo milovanje uplašila ju je i učinila nesigurnom. Razmišljala je o onome što joj je pričao o svojoj porodici i... tu ničega nije bilo zajedničkog sa svetom u kojem je odrasla. Ako pristane na Andreasovu učenu - jer njegova bračna ponuda nije bila ništa drugo - može da se oprosti od skorašnjeg povratka u Australiju, na Maniveni. Njen dom bi postao Aristo...
Dosad joj nije izjavio ljubav već joj obja snio da mora da se uda za njega, da izvuče njegovu porodicu iz političkih problema. Zauzvrat bi on preuzeo dugove njenog oca.
A gde je ona u toj pogodbi? Baš o to me trebalo je da porazgovaraju, trezveno i poslovno...
Izgubljena u mislima, prešla je vrhovima prstiju preko usana nabubrelih od Andreasovih gladnih poljubaca. Spolja je dopro zvuk udarca stakla o staklo, a onda su glasovi nestali. Kuda je
otišao Andreas? U svoj krevet? Da na miru razmisli kako daje privoli na brak? Ni u kom slučaju neće ući u zlatni kavez dok ne sagleda sve činjenice. Andreas i ona moraju da ostanu na distanci i da ozbiljno porazgovaraju.
Nije uspelo, priznao je Andreas sebi. A kako da ubedi Holi u nešto u šta ni sam nije sasvim uveren? Kako može da odmeri dobre i loše strane sporazumnog braka kad je goreo u požudi? Odmalena je vaspitan da je brak s jedne strane njegova dužnost, a s druge nužno zlo. Strast je bila nešto što se diskretno zadovo ljavalo na drugom mestu. A ljubav? U braku njegovih roditelja svakako nije igrala nikakvu ulogu.
Dođavola! Okrenuo se i dugim koracima zaputio se na plažu. Šta da radi? Da ode u Holinu sobu i jednostavno uzme ono za čim izgara? Možda bi se ona tome obradovala? Bolje ne, odlučio je smrknuto. Razmišljaj, čoveče! Naglo je zastao. Bila je to apsolutno luda i sentimentalna misao. Sada mu hitno treba kakav gest, poklon kojim bi dirnuo Holino srce. Pet minuta kasnije bio je u paviljonu. Bo gu hvala, ima priključak za internet.
Čak i ako bude imao sreće, trebaće mu čitava noć za ono što je naumio. Baš dobro što su zaposleni u palati navikli da budu na usluzi dan i noć. Narednih sati neće spavati!
5. poglavlje
Bilo je deset ujutro kada je Holi izašla iz svoje sobe. Sofija je čistila pločice oko bazena. - Otišao je - obavestila ju je starica kada je Holi promolila glavu. - Rekao je da
će verovatno doći večeras, ali ne treba da brineš već da na miru razmišljaš. Ali prvo doručak! - Nisam gladna. - Naravno da jesi! - uzvratila je stara dadilja ub laživši strogi ton širokim osmehom. - Kada im se udva ra zgodan muškarac, devojke uvek ogladne. A kad pomislim kako te je gutao očima...! - Sofija je coknula jezikom. - Ne zaboravi da
sam i ja nekada bila mlada... znam o čemu pričam! Holi se teskobno osmehnula. - Ali ne u ovom slučaju - sumnjičavo se osvrnula oko sebe. - Otišao je - umirila ju je Sofija još jed nom. - Kuda? - Ko zna? Možda je potreban braći ili majci - nabrajala je Sofija. - Ona je divna
žena i, ma koliko da se osmehuje, ovo je teško vreme za nju. - Nisam znala za to. - Dosad nisi upoznala kraljicu Tiu. Toliko toga je pred tobom, dete... - Holi je osetila ledenu jezu niz leđa. - Zato sada moraš da jedeš. Trebaće ti snaga! Spremiću ti nešto. - Ja... mogla bih sama sebi da spremim tost.
Sofija se uvređeno namrštila. - Uskoro ćeš postati princeza, moraš da se navikneš na to. Ako budeš insistirala da sebi spremaš, uvredićeš kuhinjski personal. Moraš vrlo ozbiljno da shvatiš svoju ulogu. Kao član kraljevske porodice, predstavljaš celu zemlju. Rastrzana kolebanjem između prkosa i uzbuđenja, Holi j e jela koliko je mogla da bi izbegla Sofijinu kritiku. Sofija joj je pri premila užinu, tako da može da ostane na plaži koliko želi. - Čim princ dođe, javiću ti - doviknula je Sofija za njom. Zvučalo je kao upozorenje.
Da li se plašila da će Holi pobeći? O vo je bilo Andreasovo ostrvo, bila je njegova zarobljenica. Šta joj je drugo preostalo sem da se povinuje njegovim zahtevima, što znači plivati, odmarati se i razmišljati, razmišljati... Dan je prošao, a Andreas se nije vratio. Napustio je ostrvo privatnim avionom, ali dok je sunce tonulo, još uvek nije čula zvuk motora na nebu. Znači, mogla je bezbedno da se vrati. Dozlogrdilo joj je da lenčari na pesku i uzalud je
pokušavala da potisne iz sećanja jučerašnji poljubac. Čim bi pose gnula za knjigom, Andreasovo tamno lice pojavilo bi se na stranicama. Najzad je spakovala stvari i krenula pre ma paviljonu. Približavajući se, čula
je kako Nikos i Sofija glasno razgovaraju u kuhinji. Sofija joj je ponosno ispričala da su ona i Nikos već četrdeset godina u braku i imaju petoro dece. Odjednom se osetila toliko usamljenom da je zamalo briznula u plač. Ona je, u stvari, čitavog života bila sama. Roditelji se nikada nisu mnogo bavili njome. A sada je bila s ljudima koji su i posle četrdeset godina toliko znač ili jedno drugom da su razgovarali, svađali se i raspravljali. Ako bi se udala za Andreasa... da li bi to bilo bolje nego da nastavi
usamljenički život? Možda... Sa istoka je dopro zvuk motora i, podi gavši pogled, uočila je tamnu tačku na nebu. Andreas! Stisnutog grla, pobegla je u svoju sobu. - Večera je servirana - doviknuo joj je Nikos.
Odlučili su, dakle, da igraju na sigurno i poslali su neutralnog glasnika. Nikos je uvek bio stidljiv pred njom, pa se nije usudila da vikne na njega. Osim toga, ako j e Sofija u pravu, ubuduće će morati da vodi računa o svom
ponašanju. Prisilila je sebe da usmeri misli u dru gom
pravcu. Da ne bi pričinila zadovoljstvo Andreasu da svake večeri ima drugačiju ženu pred sobom, na šta je sigurno navikao, obukla je istu zele nu haljinu. Ako se dobro sećala, bila je baš po njegovom ukusu... Duboko je udabnula i otvorila vrata pri siljavajući
sebe da uzvrati Nikosu
osmeh. Otišla je do bazena, gde je postavljen sto. Andreas je ustao kada je video da ona dolazi. Izgledao je neodoljivo u
tamnom odelu i beloj košulji, koja je isticala njegov bronzani ten. Njegove oči, crne kao noć, ispitivački su je gledale. Ili možda zadivljeno? Nasmešio se, a Holino srce je poskočilo. - Izgledaš divno, draga. - Izgledam isto kao juče - promrmljala je zbunjeno. Andreas se nasmejao. - Ne baš isto, juče ti se nije ljuštio nos. Holi je podigla ruku do lica. - Ostavi moj nos na miru! - Zar nisi lepo provela dan? - upitao je začuđeno. - Šta misliš? - odsekla je ljutito. - Osta viš me samu s naređenjem razmislim! - I? Jesi li? - Jesam, shvatila sam da si ti arogantni...
da
Znači, ništa novo - prekinuo ju je. - Ja sam takođe razmišljao i zaključio da su tvoji prigovori na naš brak na mestu. -
Holi je zanemela. Andreas je odmah iskoristio situaciju. - U početku sam mislio da će te privući to što ćeš postati princeza. Ali trebalo je da budem dalekovid... - Znači, mogu da se vratim u Australiju? - upitala je tiho. - Ne, žao mi je, neophodnost našeg braka ostaje. U svakom slučaju... - zastao je namignuvši joj. - Odjednom mi je sinula sjajna ideja, podigao sam celu palatu na noge i otišao u kupovinu! - izvestio ju je ponosno i zadovoljno. - Kupovinu? - ponovila je Holi zapanjeno.
Andreas se široko osmehnuo. - Sofija! - pozvao je preko ramena ne ispuštajući H oli iz vida. - Možeš da dođeš! Kada se Sofija pojavila u vratima, no sila je nešto. Bilo je to... štene! Ali ne bilo kakvo već... Holi je fascinirano zurila u malu krznenu loptu u Sofijinim rukama. Bio je to mali crno-beli koli, star desetak nedelja, koji ju je inteligentnim očima posmatrao, a onda tako jako zamahao repom da se Sofija nasmejala. - Vidite li, Vaša visosti? - okrenula se An-dreasu. - On već zna kome pripada. Nije mu se svidelo dok je bio ostavljen u kuhinji. - Ali šta... - mucala je Holi. - Kada sam te sinoć video kako sediš, nešto je nedostajalo. Ta slika jednostavno nije bila kompletna. A onda mi je sinulo. Na Maniveniju si uvek imala senku koja te je pratila. Crno-belu senku... mislim da se zvala Dasti? - Da... bila je koli, kao i ovo šten e - nije mogla da odvoji pogled od psića u Sofijinim rukama. - Detektivi su me izvestili o svim deta ljima iz tvog života poslednjih godina,
ali ništa o tvom psu. - Pošto je Dasti uginuo, nisam više imala nijednog. Andreas se namrštio. - Ali kad sam ja bio kod vas, on je već bio star? - Da - potvrdila je. Nije se usudila ništa više da kaže da ne bi izgubila kontrolu. U stvari, Dasti je živeo samo tri nedelje duže od Adama. Prvo njena beba, a onda verni prijatelj... - Smem li da pitam zašto nisi nabavila dru gog? - Moj otac više nije hteo nikakvog psa. - Živeli ste na farmi. Dasti je bio koristan pas i... - U stvari - prekinula ga je Holi resko - zvao se Dastin Rojal Reks i bio je pedigriran. Posle njegove smrti moj otac nije hteo da uzme nekog džukca, kako je govorio. A ništa drugo nismo mogli sebi da priuštimo.
Koliko se sećam, Dasti ti je bio ne samo podrška, već i najbolji prijatelj. A pošto je tvoj otac digao ruke od farme i pustio tebe da se sama boriš... - Nemoj izvlačiti pogrešne zaključke! - branila se Holi. - Otac me ni na šta nije prisiljavao. Ostala sam zato što sam tako htela i što sam volela Maniveni! zagrcnula se. - Još uvek ga volim. To je moj zavičaj... moj dom. Tamo je grob -
mog deteta... - glas ju je izdao.
Kad je Andreas ispružio ruku, uzm aknula je i okrenula se da ne bi video suze u njenim očima. Mrzela je ovu slabost. A još je više mrzela pomisao na to da će ovako pobuditi Andreasovo sažaljenje. Ipak, kada je osetila njegovu ruku na ramenu, kojom ju je nežno usmerio prema stolici, nije se branila. Sela je i osetila toplu krznenu lopticu u krilu. - Ovo je moj zalog vernosti - osmehnuo se Andreas.
Kada su Sofija i Nikos hteli neupadljivo da se povuku, zadržao ih je pokretom ruke. - Ne, ostanite, molim vas. Hteo bih ovo da kažem pred svedocim a. Znam da mogu da vam verujem jer ovo nije za javnost. Holi, molim te još jednom, udaj se
za mene, za dobro moje porodice, naroda i zemlje. I svečano obećavam da te neću obavezivati na bračno obećanje duže nego što je neophodno. Čim se politička situacija primiri, možeš se vratiti na Maniveni. - Na... - Juče sam
ponudio da izmirim dugove tvog oca - nastavio je sigurno. - Ali dok sam te sinoć posmatrao i slušao, shvatio sam da to neće biti ni izdaleka dovoljno. Zato želim da ti vratim tvoj stari život... koliko je to moguće. Ovaj dečko treba da bude početak... Nagnuo se i počešao štene koje se ugnez dilo u Holinom krilu. - Dasti drugi, ili kako hoćeš da ga nazoveš. Vraćam ti Maniveni. Moji posrednici kupili su ga p o ceni koju si tražila. Posedov ni list dobićeš na dan naše svadbe, zajedno s bračnim ugovorom kojim su regulisani velikodušni finansijski prihodi, koji će ti omogućiti da pristojan život bar u sledećih pedeset godina... -Ali... - Samo momenat, Holi. Imanje tvojih roditelja biće samo tvoje, ali mora m da se držim zahteva da se najpre udaš za mene - glas mu je zazvučao napeto. - Molim te, Holi, reci da!
Kao paralisana, zurila je u njega. Nije bila u stanju da shvati ono što je upravo rekao niti da progovori. Dok je pokušavala da se sabere, mehanički j e milovala štene na svom krilu, pogladila ga je malo grublje, a ono je zacvilelo. Na to se trglnua i mališa je skli znuo s njenog krila. Andreas ga je spretno uhvatio, pa preplašena životinja nije pala. Za trenutak je bilo sasvim tiho, a onda je Holi prsnula u nervozni smeh. - Da li to znači da? - upitao je tiho Andreas.
Ne pogledavši ga, Holi mu je uzela štene. - Gde li si ga našao tako brzo? - pokušala je da izvrda. - Oh, u tome je učestvovalo mnogo ljudi. Kao što sam rekao, čitava palata bila je u stanju uzbune cele noći. Hteo sam najčistijeg rasnog kolija koji bi ličio na Dasti- ja sve do bele flekice na repu. Satima sam pretraživao liste odgajivača iz cele Evrope, a u zoru su mi prsti već bili otečeni od te lefoniranja! Dosad sam mislio daje Stefa ni dijamant neprocenjiva dragocenost, ali kada bih ti ispričao koliko me je na kraju koštao... - nasmejao se i zavrteo glavom. A na kraju je uspeo! Njen princ! - Da - rekla je stidljivo se smešeći. Andreas je zastao, a
onda je shvatio šta
je to značilo. - Kažeš...! Ti hoćeš...? - impulsivno se nagnuo i poljubio je svoju nevestu. - Oprosti, nisam hteo... ili jesam... - naglo se ispravio, provukao prstima kroz kosu i popravio kravatu. - Draga moja, obećavam da nećeš zažaliti zbog ove odluke. Ali ona je zažalila istog trena kada je s njegovog lica nestao osmeh. Kako je
mogla da pristane na takvu pogodbu koja će ih oboje unesrećiti? Holi se nakašljala. - Moraš nešto da mi objasniš - zamolila je oporo. - Rekao si da ćemo moći brzo da se razvedemo. Ali zar tvoj razvod od Kristine nije doprineo ovom skandalu? - To je bilo drugačije. Kristina me je lagala i brukala. Dobro je znala da neću
moći da joj uzvratim zbog osećaja pristojnosti i časti. Ako se mi razdvojimo, to će biti prijateljski i sporazumno. Prijateljski! Pa šta je ona zamišljala? - Onda je to između nas brak na određeno vreme? - Da. -I mogu da se vratim u Australiju kad hoću? - Čim se stiša ova bura. - Platićeš dugove moga oca... - Kao što sam i obećao - ... a ja ću dobiti dovoljno kapitala da održim farmu? - Da - zvučao je već pomalo razdraženo. - Još nešto? - I smem da zadržim psa?
Lice mu je momentalno smekšalo. - On pripada tebi. Doduše, privremeno će morati u karantin pre putovanja u Australiju, ali ću troškove, razume se, uključiti u brač ni ugovor - obećao je namigujući.
Večerali su uz romantičnu svetlost sveca i pesmu cvrčaka. Nikos joj je dolio vina u čašu, a ona ju je podigla prema svom zaručniku, žestoko pocrvenevši pod njegovim užarenim pogledom. Sve je bilo apsolutno nestvarno, a istovremeno tako... normalno. Pristala je. I
time zapečatila svoju sudbinu. Biće deo sveta koga se plašila i kome nikada nije želela da pripada. Ali bar više nije sama... Ni kasnije neće biti, kada se vrati u Australiju, ako sprovede u delo planove koji su se formi rali u njenoj glavi. Već je razmišljala o tome kako da vrati stari sjaj Maniveniju i dovede probrane goste na odmor daleko od civilizacije. Dosad za to nije imala novac, ali ta prepreka je uklonjena. Kupice najbolja grla, oživeće vrt i - biće u blizini svog voljenog sina. - Nećemo moći da izbegnemo službenu svečanost - prenuo ju je Andreas iz razmišljanja. - Ali veliku svadbu prepustićemo Sebastijanu kada bude krunisan
i kad nađe sebi kraljicu. - Ja i ne bih mogla da se udam u belom - rekla je Holi. - Naravno da možeš! Nije to kao da si rodila dete drugog čoveka! - rekao je to
toliko ljutito daje Holi od iznenađenja uzdahnula. - Dakle, smeš da obučeš šta god hoćeš -nastavio je. - Možda bi bolje bilo da pokažemo da se ne stidimo naše tadašnje lj ubavi. Holi se trgnula. - Ne moraš da se oženiš mnome... - rekla je žustro. - I te kako moram! Nemam izbora! Skupoceno vino odjednom je dobilo gorak
ukus. Sporo je odložila čašu na sto. - Onda smo nas dvoje marionete koje su prisiljene na sporazumni brak i moraju da igraju po pravilima... - rezimirala je Holi ukočenog lica. - Tako je! Ali moraćeš da naučiš da gledaš na to s malo više oduševljenja,
tako kao da možeš u svemu da nađeš nešto pozitivno. - Oh, mogu ja to! - uzvratila je Holi i blistavo se osmehnula. - Još uvek imam Da-stija i Maniveni. Treba samo da se raspitam za propise o karantinu za pse. - Odgajivač mi je zapisao sve što je po trebno - rekao je Andreas zlovoljno. - Ali pre toga mogli bismo da se venčamo. - Kada? - Za tri dana. Njen zapanjeni pogled naterao ga je na smeh. - Da, na Aristu. Tamo ću te najpre pred staviti porodici, a istog popodneva
ćemo se venčati. - Izgleda da si zaista u škripcu. - Moj brat jeste, pa sam tako i ja... i ti. Holi je podigla obrve. - Ima li još nešto što bi trebalo da znam? Andreas je odmahnuo glavom, odjednom je izgledao užasno umorno i iscrpljeno. Nikakvo čudo! Cele noći bio
je na nogama da bi pronašao Dastija. Holi je osetila neodoljivu potrebu da obiđe
oko stola, da provuče prste kroz njegovu gustu kosu i privuče njegovu glavu na svoje grudi, kao nekad...
Ne bi to imalo efekta. Odrasli su, imaju obaveze i plaše se da pokažu osećanja. - Kako si doživeo razvod? - upitala je Holi iznebuha. Ni sama nije znala otkud joj to. Možda je više volela da vidi sv og princa ljutitog nego da gleda izmučeni izraz na njegovom licu. Andreas ništa nije rekao, ali bol u njegovim tamnim očima potvrdio je ono što joj je Sofija rekla u poverenju. Prema Sofijinom mišljenju, Kristina je muža lagala od prvog dana i priredila m u je pravi bračni pakao. Imala je uticajne prijatelje, uz čiju je pomoć manipulisala štampom, a Andreas je bio preveliki džentlmen da bi joj uzvratio istom merom. Holi je mogla da bira: ili da se dalje bori protiv njega ili da taj dogovoreni
brak učini što podnošljivijim. Možda će joj čak biti zabavno? - Ništa mi ne znači da budem nevesta - rekla je smešeći se. - Ništa ti ne znači... - Ali ni u kom slučaju neću nositi neki blesavi šlep! - rekla je odlučno. - Ukoliko u kraljevskom trezoru postoji neka tijara ili nešto slično... nemam ništa protiv sjajnih kamenčića. Dijamanti ne bi bili loši... - glasno je razmišljala. - Misliš li to ozbiljno? - Andreas nije mogao da shvati naglu promenu njenog raspoloženja. - Svaku reč - uveravala ga je. - Ako smo već strpani u džak koji nam ne odgovara, to ne mora da se vidi na prvi pogled. Kakav bi to utisak ostavilo? Da smo jadni? Andreas se nasmejao. - Ti svakako nisi - rekao je uvereno. - A nisi ni ti - izgovorila je gotovo nežno. - Bar ne u tom divnom odelu. Osmehnula mu se, što je bila velika greš ka.
Andreas joj je uzvratio osmeh na način koji ju je podsetio na nekadašnjeg mladića koga je obožavala. Kada je ustao i pošao prema njoj, kolena su počela toliko da joj drhte, da je Dasti skliznuo na pod. Dok se Ho li sagnula da ga podigne, magični trenutak je prošao. - Moram večeras da se vratim na Aristo - rekao je Andreas potišteno. - Zašto? - Venčaćemo se za tri dana. Mnogo toga treba pripremiti. Želiš li da pozoveš nekoga svog? - Nikoga ovde ne poznajem. - Možemo da pošaljemo avion
na venčanje?
u Australiju. Da li želiš da tvoja majka dođe
- Ako ona dođe, otkazaću svadbu! -uzviknula je Holi spontano. -
Pokušavam
da je zauvek zaboravim. Godinama nismo razmenile ni reč. - Zar nema nikoga koga bi... - Sama sam na svetu - rekla je odsečno. - Osim Dastija, naravno. - Kada se budemo venčali, cela moja porodica biće uz tebe.
Holi je htela nešto da kaže, ali se uzdržala. - Kada ću te opet videti? - Georgi će doći po tebe na dan venčanja i dovešće te pravo u palatu. Venčanje će biti u našoj privatnoj kapeli, sa što manje gostiju. Holi je oborila pogled i ugrizla se za usnu. - Hoće li biti prisutna tvoja majka? - Moja majka i moj brat. - Taj koji će postati kralj? - Da, Sebastijan. - Mislim da to neću preživeti ! - uspaničila se. - Šta će on misliti o meni? - Biće ti zahvalan, šta bi drugo? - Da, baš! Andrease, čovek će uskoro postati kralj! - Ali sada je princ, kao i ja - ispravio ju je. Holi ga je posmatrala s nedokučivim izrazom lica. - Tačno! Čega da se plašim? Andreas je uzeo štene iz njenog krila i pažljivo ga spustio na zemlju. - Izvini, maleni, ali moram da popričam s tvojom... - Andrease, ja... - Pst... - položio je prst na njene usne. - Ne želim ni da se plašiš niti da te na
bilo koji način povredim, draga. Držaću se obećanja, zaklinjem se. I pre nego što je shvatila njegovu nameru, poljubio ju je tako gladno i strasno da je Holi pomislila da će se umreti od ljubavi i bola. Tim poljupcem zapravo je hteo da zapečati sporazum, ništa više. Ali to nije bio neobavezan poljubac! Potresao ju je do srži i dokazao joj da stara naklonost još postoji u njoj. Holi je osećala poljubac na svojim usnama još dugo po njegovom odlasku.
6. poglavlje
dana kasnije Holi se još uvek sve činilo kao ludi san. A baš tog dana planirano je njeno venčanje. Nije videla Andreasa, samo su nakratko Tri
razgovarali telefonom. - Sve je organizovano - rekao joj je. - I
advokati su pripremili bračni ugovor. Sofija je već poslala tvoju garderobu, tako da Samo ti nedostaješ. Holi se nasmešila prisetivši se Andrea sovog okamenjenog lica kada je insistirala da i ona uzme advokate koji poznaju i ov dašnje i australijske zakone. - Hoće li i moji advokati biti prisutni? - usudila se da upita. - Naravno. Podrazumeva se da sam za tebe angažovao najbolje. Bićeš zadovoljna kad vidiš kako su temeljno proradili svaki detalj! Zauzvrat mi obećaj da ćeš paziti da ti ne izgori nos, jer će, u protivnom, baciti u zasenak roze ruže kojima je moja majka ukrasila kapelu... - time je završio razgovor. - Srećna je nevesta koju budi sunce! - uskliknula je jutros Sofija kada je energično razgrnula zavese u Holinoj sobi. - Onda je čitava zemlja prepuna srećnih nevesta - progunđala je Holi koja se do zore prevrtala po krevetu. - Ovde sunce stalno sija. - Osmehni se, dete, danas je dan tvog venčanja. - To nije pravo venčanje. - Zaista? - Znaš ti to dobro! Ja sam kupljena mlada. - Koješta, Andreasov brak s nekuplje nom mladom bio je katastrofa, dakle... - Sofija je čvrsto pogledala Holi u oči. -Trebalo je onda da izabere tebe. Ali to
je prošlost. Sada je važna budućnost, Holi, njoj treba da daš šansu. Stara Grkinja okrenula se da otvori pro zor dok je Holi krišom brisala suzu. - Tako, a sad, pravac kupatilo! - strogo je naredila Sofija ne okrećući se. - Inače ćeš propustiti sopstveno venčanje. Spremila sam ti garderobu u kojoj ćeš putovati.
Holi je u međuvremenu sumnjičavo posmatrala elegantni kostim boje višnje i crne cipele s visokim potpeticama. - Nećeš ni kročiti iz helikoptera, a već će te fotografisati - pokušavala je Sofija da predupredi Holin eventualni otpor. - Do voljno je loše to što ti se ljušti nos.
Holi, šta da Andreas radi s tobom? - Da se oženi mnome? - predložila je jogunasta nevesta. Nešto kasnije sedela je u helikopteru s Dastijem na krilu i očiju zasleplj enih neisplakanim suzama. Sofija se na rastanku rasplakala, Holi se s mukom
sabrala, a čak su i Nikosove oči bile vlažne dok joj je mahao. Ali pošto je Georgi bio pilot, Holi bi radije pala mrtva nego što bi pokazala slabost. Ako taj momak misli da će s njim progovoriti reč, grdno se vara! Holi je utonula u nevesele misli. Kada se Andreasovo ostrvo izgubilo iz vida, u daljini je izronio Aristo. Približavali su mu se. - Želite li piće pre nego što sletimo? - upitao je Georgi. - Pre bih iskočila iz helikoptera bez padobrana nego što bih uzela piće od vas! - Samo sam izvršavao naredbe. - Tačno, a ja vam naređujem da se držite podalje od mene! - To neće biti moguće jer sam vam do deljen kao telohranitelj. Navići ćete se na mene - rekao je Georgiu s više nade nego sigurnosti u glasu. - Možda ipak
želite piće? - Posle ovog šoka sam u ozbiljnom iskušenju - zarežala je Holi. - Hoće li princ doći po mene na aerodrom? - Videćete se tek na venčanju - rekao joj je novi čuvar. - Inače, to bi značilo nesreću! - Dakle, nema odbora za doček - uzdahnula je Holi rezignirano. - Koliko sam informisan, doći će cela kraljevska porodica na aerodrom da vas pozdravi - umirivao ju je Georgi. - Svi osim vašeg budućeg supruga. - O, bože! - uzviknula je Holi. - Mislim da mi sada ipak treba piće - priznala je. -I to najjače koje imate. Zaista su svi bili tu, poredani kao figure u nekom istorijskom muzeju. Na pravom crvenom tepihu, da njihove aristokratske noge ne dođu u dodir s
običnom uličnom prašinom. Holi ih je prepoznala po fotografijama iz žute štampe. Sebastijan, prestolonaslednik, upadljivo zgodan kao i njegov brat, gledao ju je pomalo oholo. Kraljica Tia, elegantna, samouverena, s umorni m izrazom u lepim očim a, osmehivala se pred kamerama, ali je njen nervozni pogled stalno leteo ka
najstarijem sinu. Posle muževljeve smrti mnogo je propatila. Nije bilo bolno samo saznanje da ju je muž varao, već joj je dušu opterećivalo i to što je prodao ili poklonio skupoceni dijamant iz krune Arista.
Aleks, najmlađi princ, još uvek je bio na svadbenom putovanju, ali obe sestre Kiti i Liza bile su prisutne. - Očekuju vas... - rekao je Georgi iza njenih leđa.
U tom trenutku nije više bio ni brutalni otmičar ni neželjeni telohranitelj, već jedino bar malo blisko ljudsko biće. Uplašeno se okrenu la ka krupnom, tamnokosom čoveku, a kad joj se on ohrabrujuće osmehnuo, prisilila je sebe da načini prvi korak.
Od tog trenutka počele su da zuje kamere i sevaju blicevi koji su je toliko zaslepili, da je jedva videla kuda ide. Istovremeno ju je obuzeo neobjašnjivi mir, kao da je , s pićem popila anesteziju. Posle nekoliko usiljenih učtivbsti koje je razmenila s kraljevskom porodicom, odvedena je nekud gde je nešto potpisala. Odmah po izla sku iz helikoptera uzeli su joj Dastija ubedivši je da će se brinuti o njemu i da će joj ga vratiti čim to bude moguće. A onda je došao trenutak da se presvuče. Osećala se kao lutka za oblačenje stojeći raširenih ruku, dok je horda užurbanih pomoćnica lepršala oko nje oblačeći je u skupoceno rublje, preko koga su joj obukli ekskluzivnu venčanicu. Onda su na red došli frizeri, šminkeri, stručnjaci za manikir... I sve u množini! Osećala se kao konkubina-miljenica u sultanovom haremu! Najzad je bilo gotovo. Otvorila su se dvostruka vrata i pojavile su se livrejisane sluge da je otprate do kapele. - Holi? Istegnula je vrat da pogleda preko lakeja. Videla je Tiu, kraljicu Arista, u toaleti od srebrnog brokata. - Izgledaš divno, draga moja - rekla je blago. - Pitam se... da li bi želela da te Sebastijan odvede do oltara? Po protokolu bi on morao da bude uz Andreasa...
Svejedno. Ruka je ruka. A sve je bolje nego sam koračati u susret svojoj sudbini. - Da, molim - rekla je promuklo. Prošla su tri d uga dana otkako ju je poslednji put video. Ni sanjao nije da njegova Holi može ovako da izgleda. Prava kraljev ska nevesta! Nezemaljska vizija u predivnoj venčanici čiji je korset
tako savršeno isticao grudi da mu je zastao dah. Skupocena, stara čipka prianjala je uz obline njenog gracio znog, ženstvenog tela. Bez blesavih šlepova... bez mašni... Bukvalno je preneo dvorskim švaljama njene reči, a one su očigledno shvatile šta je Holi time mislila. Uspelo im je da od nje stvore pravu nevestu iz bajke. Pepeljuga na svom prv omialu. Dovoljno lepa da začara svakog čoveka od krvi i mesa. Kao prava princeza stajala je visoko podignute glave na ulazu u kapelu... uz njegovog brata. Se bastijan, impresivan u uniformi optočenoj zlatnim gajtanima. Svadbena ceremonija treba da pokaže na rodu da se kraljevska porodica ne stidi ove veze. Zato sva ova pompa i sjaj, mislio je Andreas. Nije bio pristalica ovakvih predstava, ali još manje mu se dopadao zadivljeni pogled njegovog brata i samouverenost s kojom je stajao uz njegovu nevestu.
Sebastijan je bacio pogled na Holinu pognutu glavu, a onda u pravcu mladoženje koji je nestrpljivo čekao. Treba li zaista da odvedem ovu uzbudljivu lepoticu svom malom bratu? Andreas se s mukom obuzdavao. Naj radije bi se stuštio i udario Sebastijana, kako se usuđuje da dotakne Holi! Ali baš to je njegov zadatak, idiote, opo menuo ga je tihi glas u glavi, da ti
dovede nevestu. Andreas ni uz najbolju volju nije mogao da objasni sebi šta ga je spopalo. Andreasov pogled odlutao je do kra ljice na čijem je osmehnut om licu bio izraz ljubaznog odobravanja. Kao onda s Kristinom... Prisutni su ustali.
Porodica, politički i crkveni velikodostojnici, izaslanici iz naroda i drugi počasni gosti čije su prisustvo savetnici morali da odmere kao poteze u partiji šaha. Sebasti jan je prihvatio Holinu ruku pa su načinili prve korake. Njeno lice bilo je bezizražajno i bledo kao smrt. Oko njih se čuo prigušeni žamor. - Stani! - uzviknuo je Andreas glasno, a mno štvo u crkvi zapanjeno je uzdahnulo.
Pre nego što je razmislio o svom skandaloznom postupku, Andreas je pohitao prema svojoj nevesti duž prolaza. - Sebastijane, pusti je, molim te! - oštro je rekao bratu. Kada je ovaj hteo da se po buni, Andreas gaje odmerio tako ubilačkim pogledom, da je zaćutao i poslušao. - Izgledaš prestrašeno - tiho je rekao obuhvativši njene drhtave ruke svojima. - Ne, ja... - Lažljivice - uzvratio je nežno. - Samo me je sve ovo savladalo... - Nemoj to da dozvoliš. Ovo je privatna stvar između tebe i mene, draga. Ja sam onaj Andreas koga si nekada volela.
Odjednom mu je bilo sasvim svejedno šta će svi misliti o njemu. Bilo mu je važno samo to da ubedi Holi da se uda za njega - ovde i sada. - S hrabrim srcem... - promrmljao je kraj njenog uha.
Kada je čula staru zakletvu iz tinejdžerskog doba, oči su joj se raširile. - S hrabrim srcem... - prošaputala je. - Nikada nisi bila kukavica, Holi - nastavo je. - Možeš da jašeš neosedlanog divljeg konja, možeš da oboriš mladog bika. Možeš da nadmašiš svakog kauboja. Pa onda bi si gurno mogla i da uzmeš moje srce i da se udaš za mene. Po licima u kapeli širili su se osmesi. Scena je bila sasvim neuobičajena, ali isto vremeno vrlo romantična. Čak je na licima najviših velikodostojnika bio osmeh. - Ne plašim se tebe, dragi - priznala je Holi zbunjeno. - Pa šta je onda, mila moja? Da li ti treba još vremena?
To je zapanjilo Holi. Osvrnula se po mnoštvu zvanica u crkvi i odjednom joj se vratio osmeh. - Stvarno bi mi dao još... pet minuta? -upitala je zadirkujući ga. - I šest, ako se mora - uzvratio je smireno. - Samo reci kada si spremna da se
udaš za mene. Ako ti smeta tijara, slobodno je skini. Holi ga je odmerila smešeći se. - Oženio bi se mnome bez tijare? - Oženio bih se tobom bez ičega! - rekao je vatreno. - Kladim se da to ne bi učinio - uzvratila je spontano, a kada ju je pogledao u oči, video je opet strasnu devojku, punu života kao onda, u koju se zaljubio na prvi pogled. A on je bio isti onaj mladić avanturističkog duha pred kojim je bio čitav svet. - Isprobaj me. - Ne bez prstena na ruci... Nesigurne osmeh e zamenio je srdačan smeh zvanica i odjednom je sve postalo lako. - Ovim prstenom te venčavam... Andreas je lagano gurnuo zlatni prsten na
prst svoje neveste koja je time postala njegova žena. U Holinim očima ogledala su se osećanja. Njen brak će možda trajati samo nekoliko nedelja, ali Holi je odlučila da iz toga izvuče ono najbolje. Deset dugih godina čekala je ove reči, a sada kada se to najzad događa, oseća se nesigurno i stidljivo kao šiparica. Očajnički je pokušavala da zapamti svaki i najsitniji d etalj koji će čuvati u sećanju kada se vrati u Australiju. Kada joj je pogled pao na prsten, odjed nom joj je zasmetalo to što je ceremonija toliko jednostrana. U trenutku spontanosti skinula je s prsta očevu burmu koju je nosila od njegove smrti.
Sveštenik je upravo hteo da nastavi obred kada mu je Holi pružila prsten na dlanu. - Blagoslovite ga, oče, molim vas - zamolila je tiho, a onda se okrenula svom mužu - Ovim prstenom te venčavam... Andreas je bio iznenađen. Dok je bio u braku s Kristinom nije nos io prsten jer
to nije bilo uobičajeno. Ali kada mu je Holi stavila prsten na prst, odjednom se osećao dobro. A onda je počela svadbena svečanost! U kojem je trenutku Holi prestala da bu de preplašena, nervozna nevesta? Andreas je stalno tražio njeno nasmejano lice među gostima jer je želeo da je što pre odvede odatle.
Ćaskala je s njegovim rođacima i prijateljima, čak i s potpunim strancima, kao da čitavog života ništa drugo nije radila.
Još pre nepunog sata Andreas je oprezno i diplomatski pokušao da pripremi Holi na ono što njena nova uloga princeze zahteva od nje. I zamolio je članove svoje porodice da obrate pažnju na nju, da se ne bi osećala izgubljenom. Međutim, pokazalo se da su te mere bile suvišne. Holi nije bila potrebna ni zaštita ni ohrabren je! Činilo se da se svima dopada i da svi pokušavaju da joj se približe. Ona divna, inti mna scena u crkvi je, izgleda, razoružala sve prisutne i ona je sada uživala u simpatijama. Krajičkom oka primetio je Sebastijana kako stoji ležerno oslonjen o zid. I on je pažljivo posmatrao Holi. U njegovim tamnim očima Andreas je pročitao divljenje i još nešto, od čega m u je krv brže potekla venama. Naglo se okrenuo i uputio prema svojoj ženi. Njegova žena! Još uvek nije mogao to da shvati. - Holi - promrmljao je u z njeno uvo i posednički spustio ruku na njen uzani struk. - Hej! - uzvratila je obradovano i prilju bila se uz njega ne baš kraljevski, ali vrlo zavodljivo. - Kako si? Zabavljaš li se? - Nikada to ne radim - otelo mu se i protiv volje. - Šta to treba da znači? - Ovo ovde je za mene posao - pogledom je klizio po brojnim zvanicama. - Ali tu ima i vrlo finih ljudi - uzdahnula je. - Mislim da za pet godina nisam
ovoliko razgovarala kao danas! Šta ja to, u stvari, pijem? Pogledao je njenu čašu. - Francuski šampanjac. - Sviđa mi se. Mogu li da dobijem još jedan? - Odmah? Holi je oklevala. - Bolje ne - odlučila je. - Nije lepo videti pijanu nevestu, Koliko traje jedna
ovakva svečanost? - Dok mlada i mladoženja ne pođu. Njeno liceje odjednom sinulo. - Hej, pa to smo mi! Šta misliš o tome da krenemo? Pre nego što je Andreas mogao da odgovori, Tia je došla do njih i blago spustila ruku na sinovljevo rame. - Mislim da bi se naši stariji gosti rado povukli, ali ne mogu to da učine pre mladenaca. - Upravo mi je to i Holi predložila. - Pametna devojka - pohvalila je kraljica novu snahu. - Danas si se veoma
dobro držala, dete moje. Holi je pocrvenela od zadovoljstva i odjednom je osetila potrebu da napravi kniks. - Hvala.
- Za jednu plaćenu mladu... - promrmljao je po dsmešljivo Andreas i osetio udarac u rebra. - Mislio je darovanu — umirila je Holi njegovu majku koja je zbunjeno gledala. -Andreas mi je za svadbu poklonio malog psa. - Uvek je bio vrlo... ljubazan i inventivan dečak - promrmljala je Tia i povukla se dobacivši svom sinu ozbiljan pogled. - Ljubazan, ma nemoj? - ponovila je Holi sarkastično, a Andreas se usiljeno nasmejao. - Hajde da brzo nestanemo i oslobodimo naše goste.
7. poglavlje
Gosti su ih ispratili smehom i aplau zom kada je Andreas uhvatio svoju ženu za ruku i s njom napustio balsku dvo ranu. Čim su malo izmakli od pogleda gostiju, Andreas ju je bez muke podi gao u naručje i, stigavši do raskošnog stepeništa, nije je poneo gore, u njiho ve prostorije, već uskim stepeništem u suturen, gde je bila kuhinja i ostale po moćne prostorije. Ramenom je otvorio
vrata i spustio Holi na pod. Iznenađeno se osvrnula. Dvorska kuhinja bila je ogromna, prak tična prostorija s kamenim pločicama i starinskim šporetom, postavljenim uz otvoreni kamin, u kojem je bilo moguće i vola ispeći. U sredini je bio dug sto, za koji je moglo da sedne dvadeset ljudi. Nije bilo nikoga osim Dastija, koji ih je sanjivo pogledao iz korpe, a onda se polako uputio svojoj gospodarici. Holi se sagnula, uzela ga u ruke i kada se uspravila, Andreas je zamicao iza vrata. - Oh, razumem... - rekla je sumorno. - Ponoć je, zar ne? Završila se bajka o Pepeljugi. - Sačekaj me tu! - tiho je naredio. - Ja... nisam to očekivao i moram hitno nešto da organizujem. - Šta nisi očekivao? - upitala je Holi teskobno. - Tebe! Svoju ženu! - hitro joj je prisko čio poljubivši njene usne gladno, posednički. - Ostani tu i ne pomeraj se! - onda je nestao. - Čekaj! - uzviknula je Holi za njim, ali je on nije čuo.
Šta joj je drugo preostalo sem da posluša? Kuda bi mogla da ode? Ljutito je sela na pod pored peći. Prošlo je petnaest minuta. Dvadeset... sat iznad masivnog kamina ot kucavao je kao tempirana bomba. Holi je u međuvremenu postala toliko nervozna da j e poskočila kada su se otvorila vrata. Andreas! Još uvek u svadbenom odelu! Još uvek neodoljivo zgodan... još uvek njen muž. - Spremni smo - obavestio ju je svečano. - Ko to... mi? - prošaputala je. Andreas se nasmejao, uzeo je Dastija iz njenog krila i podigao ju je s poda. - Georgi i ja. - Oh! - odjednom se osećala bolje. - Moj omiljeni telohranitelj. - I moj omiljeni pilot - rekao je Andreas. - Mnogo sam popio da bih sam mogao da pilotiram. Nisam baš pijan, ali... - privukao je svoju ženu i poljubio j e u slepoočnicu. - Šta bi rekla na to kada bi nas Georgi odvezao na naše ostrvo?
Ispunili smo dužnost i ostatak noći pripada samo nama, draga. Baš smešno! Trebalo je da insistiram da se presvučem pre leta, mislila je Holi gledajući Andreasa u helikopteru. Putovati u venčanici! O čemu li sad Andreas razmišlja? Možda o tome šta da radi sa svojom ženom pošto ju je tako spontano odveo iz palate. U davna vremena ona bi sada bila upla šena
devica, ispunjena panikom i okružena starijim ženama koje je savetuju: Ne boj se, samo lezi na leđa i misli na nešto lepo, tako najbrže prođe... Holi je pokušala da priguši nervozni ki kot kada se Andreas okrenuo njoj. - Na šta misliš? - upitao je. - Na nešto lepo - uzvratila je. - Na to misle sve neveste u prvoj bračnoj noći rekla je i pocrvenela.
Andreas ništa više nije rekao, ali njegov osmeh je odao da tačno zna o čemu se radi, zbog čega je pocrvenela. Kada su najzad sleteli na Helias, bila je toliko nervozna da je to prenela i na
sirotog Dastija. Nije imala čega da se plaši, zar ne? Najzad, ovo nije ni bio pravi brak već poslovni sporazum. Za nekoliko nedelja biće razvedena i ponovo u Australiji. - Neću ni u kom slučaju ponovo da za trudnim! - prasnula je odjednom. - To se neće desiti - rekao je njen muž sa sigurnošću koja ju je razdražila. - Koliko se sećam, to si tvrdio i prošli put! Andreas nije dozvolio da ga isprovocira. - Preduzeo sam određene korake. - Šta to? Vazektomiju?
Razvukao je usne u osmeh koji nije stigao do očiju. - Ne, iako je Kristina insistirala na tome. - Zar ona nije želela decu?
- Nije. – A ti? - Više od svega na svetu - rekao je mirno, a Holi je instinktivno znala da on govori istinu. - Ali ti ne treba da se bojiš. Ne ove noći. - Dakle, imaš kondom - zaključila je sarkastič no i ponadala se da nije čuo koliko su je pogodile njegove poslednje reči. - Možda i pet... ili šest - pokušao je da šalom ublaži napetost. - Ti mnogo toga podrazumevaš podrazumevaš - prebacila mu je Holi ljutito. - Na primer? - Da ćemo noćas spavati zajedno. - Stavila si mi svoj prsten na prst. Već si zaboravila? - Ali to je značilo... - Da i ti mene želiš isto toliko koliko i ja tebe, dušo. Priznaj to. - Andrease, ti i ja... - U redu je, Holi - rekao je blago. - Ne ću pokušavati da te nagovorim da
ostaneš sa mnom. Održaću obećanje i pustiću te da odeš čim bude moguće. Ali noćas... Želim da naredni sati budu samo naši... Zato sam te doveo ovamo. - A ja sam došla - prošaputala je mu klo. - Ali... ako ostanem u drugom stanju... - Onda ću se pobrinuti za to. Holi se skamenila. - Govoriš li o ab ortusu? - Nikada ne bih učinio nešto protiv tvoje vo lje - rekao je kruto. Njegov duboki glas ohladio se za nekoliko stepeni. - I ne želim nikakvu nevoljnu mladu u svom krevetu. Dakle, ako... - Ali želim... - prošaputala je Holi i odjednom joj je bilo sveje dno da li se odala. - Zelela sam te sve vreme, Andrease. Svih ovih godina... - Pa to je divno, draga - osmehnuo se. Holi se nervozno nasmejala. - Mora da sam poludela! Spavaću s tobom iako će naš brak trajati samo ne koliko nedelja! - Trajaće onoliko dugo koliko nas dvoje budemo želeli. - Tačno! Jedna građanka potrebna ti je za brak koliko i zarazna bolest, a onda ću morati da se vratim kući! - rekla je Holi plašeći se da će se ugušiti, toliko joj se odjednom stegnulo grlo. - Moraš li zaista? - Da! - rekla je očajno pomislivši na mali grob na Manipeniju. - Pogrešno je
ono što smo učinili, Andrease... - Nije! - usprotivio se energično. - Nije u ovom trenutku. Rešavaćemo sve onako kako bude dolazilo na red. A sad prestani da me gledaš tako plašljivo. Neću te prisiljavati, Holi! - Ali kupio si šest kondoma - podsetila gaje.
- Samo za slučaj... zaboga, Holi! Ja sam ti t i muž! - I zahtevaćeš svoja prava? - Ne prava, dušo. Ali možda se sećaš da si nekada baš uživala u tome... Kada su izašli iz helikoptera, Holi je primetila da je sve nekako opustelo. Bila
je sigurna u to da će ih Sofija sačekati, ali ponoć je odavno prošla, pa je draga starica već spavala. Georgi ih je otpratio do paviljona, a onda je i on nestao u tami. Andreas joj je
otvorio vrata, a ono što je j e ugledala unutra izmamilo joj je uzvik oduševljenja. Tajanstvena svetlost baklji dokle pogled dopire. Unutrašnje dvorište u staklu obasjano svetlom treperavih plamenova. Čak i na površini vode, u ogromnom bazenu plivale su bezbrojne zapaljene svece. Stotine svitaca su, ohrabreni ovim
svetlom, davali svoj doprinos svečanosti. - Toliko svitaca... - prošaptala je savladana osećanjima. - Bogato su nagrađeni za to - rekao je Andreas osmehujući se. Koga je zadužio da stvori ovaj savršeni ambijent? Umesto velikog stola, Holi je primetila stočić uz ivicu bazena, postavljen za dve osobe. Do njega je vodila staza oivi čena fenjerima, a kada su prišli, na zemlji su videli meki jastuk i na njemu... kosku! Njen princ je mislio čak i na Dastija! Holi je osetila da se u njoj topi otpor. - Ne prezaš čak ni od toga da zavodiš i moga psa!
Andreas se široko osmehnuo, uzeo je usnulo štene iz njene ruke i spustio ga na jastuk. Dasti je za trenutak otvorio oči, spustio šapu na kosku, a onda se vratio dubokom snu. - Što nije bilo teško, kao što vidiš - rekao je zadovoljno. - A sada je red na nas,
dušo... - Andrease... - Mislim na romantičnu, kasnu večeru, Holi - rekao je bezazleno. - Šta si pripremio? - Nisam ja, već Sofija koju sam nazvao iz palate. - Razumem... - promrmljala je Holi otegnuto. - Mora da je navikla na organizovanje ovakvih... - Nije. - Da li hoćeš da kažeš da, osim Kristine, nijedna druga žena nije bila ovde? - Zašto bih te lagao? Nijedna moja lju bavnica, osim tebe, ne zna za ovo ostrvo. - Ja nisam tvoja ljubavnica! - I baš zato si ovde, mila moja... - strasno je rekao zagrlivši je bez upozorenja. Stegnuo ju je tako čvrsto, kao da se plaši da će je izgubiti. Ah ona se nije branila, naprotiv!
Ti si moja žena, Holi - šaputao je ljubeći je nežno. - A ove noći hoću da od tebe načinim i svoju ljubavnicu! Najzad, pono vo, posle deset dugih godina... Ali najpre da se okrepimo, da se Sofija nije uzalud mučila. -
Potrajalo je koji sekund dok se Holi povratila iz transa. Odveo ju je do stola i galantno joj pridržao stolicu.
Potom su večerali. Uprkos njenih bojazni da neće moći da proguta ni zalogaj, odjednom je osetila žestoku glad jer čitavog dana ništa nije okusila od uzbuđenja. Andreas ju je poslužio. Još uvek je bio u svadbenom odelu koje se sastojalo iz svečane uniforme s lentom, ordenima, crnim čizmama i toliko tesnim pantalonama da je Holi pomislila da ih treba zabraniti na tako dobro građenim muškarcima. Upravo su jeli supu. - Sviđa li ti se? - Fantastična je. Jednom si mi je kuvao pre mnog o vremena. - Dakle, sećaš se toga - rekao je zadovoljno. - Opet ću ti je
kuvati kad god
poželiš. Holi se gotovo zagrcnula! Kad god po želiš...
To je zvučalo tako primamljivo... kao zajednička budućnost. Kad bi bar tako bilo, pomislila pomislila je a srce joj se stegnulo. stegnulo. Holi se na jzad prepustila uživanju u deli katesima. Uz medaljone od najfinije
teletine, u sosu od vina bilo je špargli na buteru i vazdušastog pirea od krompira. Ko bi tome odoleo? Bilo je to zavođenje na najvišem nivou! Kada bi joj Andreas prineo jelo, pri šao bi toliko blizu da bi je njegov muževni miriš obavio. A toliko se često događalo da nenamerno dotakne njenu kosu, vrat, jednom čak i grudi, grudi, da više nije mogla da veruje veruje u slučajnost. Pošto su večerah, Andreas je otvorio bocu vina i to, na Holino iznenađenje i radost, australijskog. Bilo je to vino koje je ona volela. - Kako...? - Setio sam se koliko si ga rado pila nekada - osmehnuo se. - Georgi ga je nabavio specijalno za nas. Holi je očarano uživala u svakom gutljaju. Njen unutrašnji otpo r naglo se topio. Posle deset godina njen princ se sećao njenog omi ljenog vina! Dok je
Andreas umakao mirisne jagode u čokoladu, zatvorila je oči i predala se magiji. Kada je otvorila oči, ispružio je ruke osmehujući se. - Mislim da smo propustili svadbeni valcer - rekao je tiho. - Smem li da te zamolim? Tek sada je čula muziku iz pozadine i ra zdragano se nasmejala. - Stvorio si ovde savršeno ljubavno gnez do! - Sada znam da sam ga za večeras stva rao - prošaputao je dok ju je vrteo u ritmu valcera.
Holi je znala da je trebalo da ga odgurne ako želi da se spase, ali da li je to još
uvek želela? Muž ju je zamolio za valcer i ako je rekla "da", to sigurno nije bilo samo za ples. Dok su tesno pripijeni leteli na krilima valcera, Holi je shvatila da je ovo
čovek u koga nije samo bila zaljubljena pre deset godina, već da je to njena jedina i najveća ljubav. Njen princ, njen muž. - Andrease? - Da, dušo moja? - Mislim da mi je dosta ove predstave -rekla je tiho. Naglo se zaustavio. - Ne dopada ti se? - Nisam to re kla. Samo neću više da če kam. Zaboravimo sve! Znam da je to
ludo, ali toliko te želim... To je bilo dovoljno. Zgrabio ju je u naručje i, pre nego što je Holi shvatila šta se dešava, obreli su se na krevetu u Andreasovoj spavaćoj sobi. - Da li je ovo dovoljno brzo? - upitao je uzbuđeno, a Holi se odjednom osetila slo bodnom i bezbrižnom. - Da li si stvarno dao sve od sebe? - zadir kivala ga je dok su joj oči blistale. - Oh, ne - obećao je promuklo. - Tek ću to učiniti, draga. Dok se prepuštala njegovom milovanju, začudila se kako je moguće da je već potpuno naga. Tak o je gladno uzvraćala Andrea sove strasne poljupce da je sve ostalo oko nje nestalo. Želela je da najzad oseti njegovu kožu na s vojoj i njegove ruke na svom te lu. Osećala se toliko živom, kao da nije bilo tolikih godina patnje i usamljenosti. Htela je da bude ovde i nigde drugde na svetu u snažnim rukama svog princa. Najzad joj pripada, samo njoj.
Voleli su se očajničkom strašću rođenom iz čežnje, koja je u godinama razdvojenosti postajala sve ja ča. Nisu mogli da se zasite jedno drugog. Vodili su ljubav ponovo, po što su utolili prvu glad, a posle toga ležali su iscrpljeni, ali duboko srećni jedno pored drugog. Preko Holinih užarenih obraza skli znule su suze sreće. - Plačeš, dušo? - Zato što sam srećna - osmehnula se. Andreas se podbočio na lakat i poljubio njen obraz. - Onda mi pokaži - zahtevao je, ali ga je Holi odgurnula od sebe smejući se. - Zar ti nikada nije dosta? - Tebe se ne mogu zasititi. - Mislim da trenutno ne mogu ni prst da pomerim! - Da li bi te osvežilo kupanje u bazenu? - Nemoguć si! Arogantan, egoističan... Andreas se spustio na jastuk.
- Misli šta hoćeš, ali ja mogu da mislim samo na jedno... - vesto je privukao Holi sebi. - Na tebe, dušo. Na svoju ženu i na to koliko sam dugo čekao ovaj divni trenutak.
8. poglavlje
Naredni dani bili su kao u snu. Medeni mesec!
Posle jedne noći u Andreasovom zagrljaju Holi nije mogla ni šta drugo da misli. Bila je divlja i strasna kao u se damnaestoj. I isto toliko bespomoćna pred svojim osećanjima prema jedinom čoveku koga je ikada volela. Bilo je do voljno da je Andreas pogleda, pa da ona zamre. - Moja divlja mačkica - šaputao joj je nežno. - Moja žena! Nosim se mišlju da te ovde zauvek zadržim.
Holi ne bi imala ništa protiv. Vreme provedeno s Andreasom u prošlosti bili su ukradeni momenti puni strasti, ali pomućeni osećanjem krivice. Sada su bili pravi bračni par i smeli su da se vole koliko su hteli. I to su činili. Sofija i Niko s pojavili su se posle svadbene noći, ali su se diskretno držali u pozadini. Samo je Dasti bio obavezni član malog privatnog sveta koji su mladenci stvorili, ali idila nije dugo trajala...
Završila se trećeg dana kucanjem po vratima spavaće sobe. Bilo je m alo posle jedanaest. Dok je Dasti spavao na svom jastuku, Holi i Andreas ležali su iscrpljeni, ali zadovoljni, isprepletanih udova na pogužvanim čaršavima. Andreas je lenjo podigao glavu, po gledao svoju ženu i nežno je poljubio. - Da? Šta je? - upitao je prigušenim glasom. - Vaša visosti, princ Sebastijan vas hitno traži telefonom - Georgijev glas zvučao je stidljivo. - Uh! - Andreas je pažljivo izvukao ruku ispod Holinog toplog tela polju bivši je još jednom, sada u sklopljene kapke. - Obećaj da nikud nećeš otići! Ona se tiho nasmejala. - Ne mogu ni prstom da mrdnem! Nemoj dugo. - Kad moj brat zove telefonom... - spustio noge s kreveta i napustio sobu. Andreasova slutnja se obistinila. Po trajalo je skoro četrdeset minuta dok vratio. - Moramo da putujemo. Holino srce je potonulo.
se
- Nazad na Aristo? - Ja moram u Grčku - rekao je mračno. - Govorka se da se dijamant koji tražimo pojavio kupca. Kraljevska kuća Kalisto upravo je tamo poslala
kod jednog privatnog svoja njuškala. Ako ga
oni nađu pre nas... Ne završivši rečenicu, odjurio je u ku patilo. - Georgi upravo priprema helikopter. Letimo za jedan sat.
I to je bilo sve. Bez "možeš li ti to?" ili "žao mi je što je naš medeni mesec tako grubo prekinut!" Andreas je bez oklevanja iz uloge zaljubljenog mladoženje uskočio u ulogu princa jer je bio odan svojoj porodici. Andreas je stajao pod hladnim tušem i bo lesno se osećao. Poslednja tri dana proživeo je u raju, a poziv njegovog brata grubo ga je vratio u realnost. - Moraš odmah da dođeš! Nikome dru gom ne bih mogao da poverim ovako oset-ljiv zadatak. - Ne mogu da ostavim Holi. - Uradio si ono što si morao,
bar je taj problem rešen. Sad možeš da je
zaboraviš. - Ali ona je moja žena... - Jer je to bilo neophodno! - odsekao je Sebastijan. - Ne misliš valjda da ostaneš u braku s njom? - kad nije dobio odgovor, prestolonaslednik je
razdraženo uzdahnuo. - Dobro, priznajem da je vrlo lepa, ali to ne sme da te odvoji od dužnosti. Pošalji je ovamo ili u nazad Australiju. Ne, to bi još uvek bilo prerano - ispravio se. - Ali se pobrini . za to da ostane u pozadini ako već moraš da je vodiš sa sobom. Potom se veza prekinula.. Kraljevski akvarijum... Holi ga je mrzela. Andreas nije mogao da se seti nijednog momenta kada ga i sam nije mrzeo. Bilo mu je šest godina, ozbiljno se razboleo, a kada se probudio iz groznice, video je svo ju majku, kraljicu Tiu kako sedi uz njegov krevet. Prvi put je ostala duže od deset minuta, koliko je propisao kralj, njegov otac, za dnevne kontakte s decom. Pre
nego što je otišla pomilovala ga je hladnom rukom po čelu i on je čuo kako kaže: - Čim lekari to dozvole, možeš da ga po -vedeš sa sobom kući, Sofija, i da ga tamo neguješ dok ne ozdravi. Potom ga je Sofija tri meseca negovala u kući, u malom brdskom selu gde je vazduh bio tako čist da je izlečio njegova pluća. Čim je njegovo stanje to dozvolilo, bio je kao i sva druga seoska deca, išao je s njima u školu, a ostatak dana provodio u igri po okolini. Jeo je za kuhinjskim stolom sa Sofijom i Nikosom, koji su delili kuću s dvojicom svojih odraslih sinova, njihovim ženama i unucima. Kada bi ga Sofija pred spavanje zagrlila i
poljubila, često bi pomislio na reči svoje majke. Možeš da ga vodiš kući sa sobom.
I to je bilo ono što je našao kod Sofije: pravi dom. Vreme koje je proveo u Australiji bilo je čežnjivi pokušaj da još jednom oživi taj magični osećaj. Zavoleo je Holi kao što je kao šestogodišnjak zavoleo Sofiju. Naravno, na drugačiji način, ali isto tako snažno. Ubrzo su bili u helikopteru, svako na svom sedištu s mnogo prostora između. Nije baš podsticajno za zaljubljene, pomi slila je Holi sumorno. Andreas je zurio kroz prozor u Aristo koji je pod njima postajao sve veći, i tiho je opsovao kada je razaznao komitet za doček na aerodromu. - Mnogo novinara? - upitala je Holi teskobno. - Kao što sam očekivao - uzvratio je zlovoljno. - Naša svadba izazvala je mnogo uzbuđenja. Nadam se da će nas š tampa najzad ostaviti na miru pošto
sam učinio ono što sam morao. Pošto sam učinio ono što sam morao... Holi je bacila pogled na svoga muža, ali je on još uvek zurio kroz prozor dok se njeno srce raspadalo u hiljadu komadića. Okrenuo je glavu, a Holi je prisilila sebe da se osmehne. - Kada moraš da letiš za Grčku? - Danas. - A koliko ću ja morati da ostanem na Aristu? - Razgovaraću o tome sa Sebastijanom. Razgovaraj sa mnom, ja sam ti žena,
a
ne sa Sebastijanom, htela je da vrisne. Ali već su se spustili... - Kakav je bio medeni mesec? - uzvi knuo je neko iz mnoštva reportera, na šta je odjeknuo smeh, a onda je usledila kiša pitanja, po Holinom mišljenju isuviše ličnih, na koja je za oboje odgovarao Andreas. - I , kakav je osećaj biti prinčeva žena? - Holi ne mora da bude princeza, već ono što je oduvek bila - rekao je Andreas i time iznenadio ne samo Holi i reportere, već i sebe. - Njen život je u Australiji, gde ona ima vrlo uspešnu farmu. Nikada je ne bih molio da svoj život menja za život princeze na dvoru Arista. Za trenutak je vladala mrtva tišina, a onda se podigao uzbuđeni žamor. - Želite li time da nagovestite da ovo nije pravi brak, Visosti? - Nisam to rekao. Zavetovali smo se pred Bogom i nameravamo da se toga držimo. Ali brak svakome znači nešto dru go. Moja prva supruga Kristina i ja od
rođenja smo vaspitani da živimo pred očima javnosti, a Holi nije. I zato bi bilo nefer tražiti to od nje. - Kada se vraćate u Australiju? - obratio se jedan reporter direktno Holi. - To još nije odlučeno - odgovorio je Andreas umesto nje. - Pre toga treba još mnogo toga regulisati.
Šta se ovo događa, pitala se Holi. Stajala je pored svog muža kao nema marioneta dopuštajući mu da odgovara umesto nje, kao da ona nema jezik! - Smatram da ću sama bolje odogovoriti na pitanja koja su meni upućena okrenula se Holi reporterima. - Dakle, najpre... vratiću se u Australiju kada to odlučim. Nisam rođena kao princeza... To zvuči kao da potičem iz pogrešne pasmine. Oprosti mi, najdraži - okrenula se svom mužu medeno se osmehujuću - znam, kao prinčeva nevesta trebalo bi da se držim u pozadini i da te pustim da govoriš umesto mene, ali, kao što si i sam rekao, ja nisam prava princeza, ja sam ja. I pošto smo to razjasnili, ne bi trebalo više da zadržavamo novinare. Bio je besan, zapravo, razjaren. Andreas je sedeo pored Holi na zadnjem
sedištu ogromne crne limuzine zureći u nju, kao da je izgubila razum. Holi mu je kiselo uzvraćala. To što je njeno srce lupalo kao poludelo, srećom, nije primećivao. - Nisi smela onako da istupiš! - Stvarno? Kako sam to mogla da znam? Ja sam samo građanka! - Holi, ne budi smešna, ti si moja žena i princeza... - Ali ne po rođenju, kao što si me pred svima podsetio. - ... i kao takva moraš biti smerna, uzdržana i puna poštovanja - nastavio je on. - Prema tebi? - Naravno, ja sam ti muž. - Mislila sam da si više od toga - rekla je polako. - Mislila sam da si mi ljubavnik. - Na ostrvu, da, ali ne i ovde. Na Aristu se moraš podrediti protokolu a to,
između ostalog, znači da ćutiš u pozadini. Nekoliko sek undi bezizražajno ga je gledala. - Ne sećam se da je u bračnim zavetima bilo reči o tome. Andreas se usiljeno osmehnuo. - Slušaj, Holi, ne znam šta Sebastijan
mi sli o tome koliko je neophodno da
budeš ovde, ali... - Sebastijan! Opet Sebastijan! Dakle, ho ćeš
da kažeš da ne odlučujemo mi o
tome koliko će trajati naš brak? - On je budući kralj - podsetio ju je kruto. - Ha! - uzviknula je Holi primetivši da se još više ukočio. - Ti si slobodna da odeš. - Kada mi to Sebastijan dozvoli? - Tako je. - A ti nemaš ništa da kažeš o tome? Postao je nestrpljiv. - Holi, ovo nije zamišljeno kao pravi brak, i sama to
znaš . Ja imam svoje dužnosti a ti neuspevaš ni u susretu s novinarima da se držiš kako treba!
Tako se čini... - rekla je polako. Andreas je zastenjao. Hteo je ispravno da postupi ali šta god da je uradio, situacija je postajala sve komplikovanija. -
- Holi, ja... - Hoću da znam: koliko dugo? - Šta, koliko dugo? - Koliko moram da čekam na odlazak kući. - Holi, molim te... - Ne, situacija je apsurdna. Nažalost, to sam tek sada shvatila. Dobro,
Andrease, spremna sam da se držim u pozadini. Ali zauzvrat od tebe zahtevam da, zajedno sa svojim bratom, što pre odrediš datum mog odlaska. Gore nije moglo da bude. Takav je bar utisak stekla Holi narednog jutra kada se probudila u nepoznatom krevetu u kojem je sama provela noć. Bojažljive pokušaje svog muža da izgladi svađu pre nego što otputuje izbegla je izgovarajući s e umorom. Princ se najzad neras položeno povukao u drugu spavaću sobu. Kada je čula od sobarice da je Njegova visost upravo otputovala, malo se premišljala, a onda je ustala. Pola sata kasnije u salonu za doručak srela je svoju
svekrvu koja ju je dočekala osmehom. - Dobro jutro, Holi - pozdravila ju je kraljica Tia. - Treba da ti prenesem pozdrave od supruga. - Stvarno? Andreasova majka je podigla obrve. - Draga moja... - Oh, ne treba da se plašite da ću na praviti scenu, ali obe znamo da je ovo
pozorište. - Kako, molim? Holi se nasmejala, ali su u smehu treperile neisplakane suze. - Da, Andreas bi hteo d a se ponašam baš tako kako
ste mi upravo demonstrirali. Ali ja ne verujem da mogu da zadovoljim njegove, vaše i Sebastijanove zahteve. Ipak ću ostati dok se... moj muž ne vrati iz Grč ke. Kako da dođem do Sebastijana? - Do princa regenta? - Ah, zaboravila sam! Verovatno bi tre balo
da zatražim audijenciju. Ipak on
ovde drži dizgine, zar ne? - Tako je - uzvratila je Tia uzdržano i tada je primetila malog psa kraj Holinih nogu. - Taj pas je tvoj? - Dasti je svadbeni poklon od vašeg sina. - Onda treba da ga da š nekom sluzi da ga odnese u štale - rekla je Tia. - On ostaje sa mnoni - bila je sita toga da joj svi komanduju. - Moj muž je zabranio držanje životinja u palati.
Njen muž? Zar njegova pravila još uvek važe? - Znači, kažete da treba da izmestim svoj krevet u štalu? Kraljica Tia je nervozno pogledala sluge koji su ozbiljnih izraza lica servirali doručak. - Kao nevesta brzo sam naučila mene - rekla je kraljica saosećajno.
šta se u palati... i u mom braku očekuje od
Holi se namrštila. - Ali sada ste udovica i do Sebastijano vog krunisanja takoreći glava porodice,
pa možete da donesete sopstvena pravila. Tiino lice se momentalno smračilo. - Sada to zavisi od Sebastijana. - Ali on je vaš sin! - I budući kralj... Holi je duboko uzdahnula.
***
Zašto se ponašala prema kraljici Tii bez poštovanja? Dok je šetala po parku s Dastijem, pokajnički je mislila na tu scenu. U međuvremenu je stekla uvid u dnevni raspored u palati pa je shvatila da je i nje na svekrva žrtva svog rođenja, vaspitanja i s tim povezanih obaveza, kao i Andreas i Sebastijan.
Prestolonaslednik je očigledno prošao najbolje. A Andreas? Holi je bila sigurna da on duboko u svom srcu čezne za slobodom kao i ona. - Ne uklapam se ovde! - poverila je Holi Dastiju. - Najbolje bi bilo da odemo
što pre. Svideće ti se Australija. Dasti je zakevtao kao da je razumeo sva ku reč, a Holi ga je pustila s povoca. Dasti se oduševljeno stuštio do jezerca koje je Holi pre neki dan otkrila u parku. Holi je dobila najstrože uputstvo da ostane u nutar zidina palate da niko spolja ne bi shvatio da je Andreas otišao u Grčku u potragu za dijamantom. Dastijevo prisustvo u njenim odajama je, posle male rasprave sa svekrvom, prećutno tolerisano, ali oboje su se najbolje osećali u prirodi. Visoko drveće i prostrani travnjaci pod -sećali su je na njen voljeni Maniveni, a u sećanju joj je odjednom iskrsnula mala nadgrobna ploča ispod moćnog eukaliptusa. Suze su joj zamaglile pogled, a u stvarnost ju je vratilo lajanje i
uzbuđeni povici. - Dasti, vrati se! - uzviknula je ubrzava 1 jući uznemiru jući da je potrčala koliko je noge nose. Zaboga! Labudovi!
korake. Zvuči su bili toliko
Dasti je koli, pas čuvar, i već kao štene znao je za šta je predodređen. To što ovde nisu bile ovce ili goveda, već labudovi, nije mu bilo važno. Sledio je svoj instinkt, na ogorčenje dvorskih baštovana. Najpre je uleteo u jato labudova koji su se razbežali krešteći, ali kad je shvatio da je pogrešio, vratio se i počeo da okuplja "stado". Holi je poletela prema Dastiju, ali je kra jičkom oka primetila neki pokret, okrenula je glavu i ukočila se. Među drvećem je stajao čovek s puškom u ruci i... nišanio je. - Ne! - vrisnula je. - Ne pucajte! Pas je moj!
Ali čovek se nije obazirao na nju. Zar je ne čuje? Optrčala je žbun koji ju je delio od Dastija i jezera, a onda se bacila napred u nadi da će uspeti da ga uhvati. Istovremeno je odjeknuo pucanj, a ona je osetila vreli bol na obrazu. Nekoliko sekundi je bila omamljena, ali bar je uspela da uhvati Dastija i da ga sakrije ispod sebe.
Holi se prevrnula na leđa, čvrsto je privila štene na grudi i pomilovala njegovo meko krzno. Živ je! Izgleda da nije povređen, hvala nebesima! Suze olakšanja potekle su ispod sklopljenih kapaka dok su svuda oko nje lepršali labudovi, a iz velike daljine dopro je do nje poznati glas. - Holi! Za ime Boga, otvori oči! Pogledaj me, dušo!
Andreas? Ali on nije ovde. On je u Grčkoj u potrazi za dijamantom... - Holi! - Dobro,
neću pobeći - promrmljala je kada je osetila da ju je podigao sa zemlje zajedno s Dastijem i tako čvrsto privio na grudi da je psić zaskičao. To ju je osvestilo.
Otvorila je oči. Pred njom je bilo bledo i zabrinuto lice njenog muža, a onda se osvrnula. Pogled joj je pao na čoveka s puškom, obučenog u tamno, i uperila je prstom u njega. Andreas je u dva koraka došao do čuvara parka. - Vi ste pucali na moju ženu? - upitao je glasom koji Holi nikada nije čula. Treperio je od besa, s prizvukom tek preži vljenog straha. - Kako to objašnjavate? - Pokušao je da ubije sirotog Dastija! - Holi je pokušala da pomogne nesrećnom momku koji je bio u šoku. - I mi smo kod kuće morali da pucamo na podivljale pse da zaštitimo stada.. - Tako... tako je bilo, Vaša visosti - mucao je siroti čovek. - Pet labudova nam je odnedavno stradalo i po kralje vom naređenju morali smo da pucamo na ono što ugrožava njihov život. - Čak i kada je moja žena na nišanu? - grmeo je princ. - Čak i kada znate da je pas njen?
- Nisam to znao, Visosti. A ona se odjednom tu stvorila. Nijedna princeza ne
trči toliko brzo. I bacila se ispred psa... - Da li je ona dobro? - upitao je nesiguran glas iz pozadine. Bila je to kraljica Tia. - Da, sada je sigurna - odgovorio je Andreas majci. - Videla sam iz palate kako pas napada labudove, a ti znaš da je tvoj otac naredio da budu zaštićeni po svaku cenu. - I po cenu Holinog života? - upitao je Andreas. - Ne mogu da verujem da to
ozbiljno misliš. - Tvoj otac... - On je mrtav, majko! -
prekinuo ju je. Činilo se da kraljica hoće još nešto da kaže, ali je stisnula usne i okrenula se čuvaru rekavši: - Vrati se na posao! - Samo to, majko? - upitao je zapanjeno Andreas kada su ostali sami. - Zar za
ovo što je moglo Holi koštati života niko ne treba da odgovara? - Čuvar je samo obavljao svoju dužnost. Osim toga, Holi je prošla samo s ogrebotinom, koliko vidim. - Ja... ne razumem zašto labudovi nisu
odleteli - umešala se Holi videvši bes
na licu svog muža. - Ne mogu da odlete - obavesti je svekrva hladno. - Podsečena su im krila. - Zar i to? Pa lab udovi uvek vraćaju na jezero - dodao je Andreas sarka stično. - Zaboga! - uzviknula je njegova majka. - To je bila naredba tvog oca! Znaš
kakvi su ovde zakoni. Uostalom, rekla sam Holi da psa pošalje u štale. - Pas pripada Holi, a moja žena može da smatra palatu svojim domom. - To nije moj dom - pobunila se Holi pokušavajući da se oslobodi. On ju je spustio na zemlju. Noge su joj drhtale i nije se osećala sigurno kako je želela. Ipak se malo odmakla od svog muža i njegove majke. - Moj dom je u Australiji i želim što pre da se vratim. Kada je pogledala u Andreasa, upla šila se izraza dubokog bola i rezignacije u tim voljenim, tamnim očima. - I treba, dušo - rekao je hrapavim glasom. - Ovde si nesrećna, a nisi ni sigurna. A pošto ja moram da ispunjavam svoje obaveze, neću uvek biti tu da te zaštitim. Razgovaraću sa Sebastijanom. Pošto je ispratio Holi do njihovih privatnih odaja, Andreas je izašao iz palate. Zastao je na mermernom ste peništu pogledavši prilaz posut belim šljunkom i aleju, oivičenu visokim dr -većem. Vodila je do spoljne kapije u moćnim zidinama koje su okruživale ogromno imanje. Više prostora nego što bilo koji stanovnik Arista može sebi da priušti, razmišljao je Andreas uzdrhtalog srca, a ipak se osećam zarobljenim . A od rođenja se na to navikavam.
Kako li je tek sirotoj Holi? Ne samo da ju je ovde doveo protiv njene volje,
već je, pod uticajem starijeg brata, pokušao da podseče njena divna krila, kao labudovima koji više ne mogu da lete. Da li stvarno želi to da učini Holi? Svojoj velikoj lj ubavi koja ga je privukla željom za slobodom i strašću? Mora da je pusti da ode. Što pre to bolje... za oboje. Kada su dvojica slugu iza njega naglo otvorili vrata, Andreas se okrenuo. Nekoliko stepenica iznad njega stajao je Sebastijan namršteno zureći u brata. - Zar nisam rekao da mi se javiš istog časa kad se vratiš? Andreas ga je hladno odmerio. - Bio sam potreban Holi. - Ne zanimaju me hirovi tvoje žene! - grmeo je Sebastijan. - To što moram da
dođem i da te podsetim na dužnosti je... - Neoprostivo, znam - upao mu je Andreas u reč. - Hoćeš li me poslati na gubilište, brate? Prestolonaslednik se namrštio. - Jesi li pijan? Šta je s tobom? - Holi će sutra otputovati u Australiju, Pošto dotad moram da obavim ono što treba, tvoji državni poslovi moraće da sačekaju. - Ona ne putuje dok ja to ne dozvo lim! A ja kažem da je još uvek rano... - Holi se ujutru vraća na Maniveni... Kraj priče. *** Bilo je neverovatno! Najpre putova nje do grčke obale ribarskim brodićem, potom dobro organizovan transfer do atinskog aerodroma, pa let prvom klasom nazad, u domovinu. I uvek u prat nji ličnog telohranitelja. Pre nego što
se Holi snašla, sletela je u Pert gde su joj uzeli Dastija, koji je morao da provede trideset dana u karantinu pre nego što postane Australijanac. Odatle je sama odletela helikopterom na Maniveni. Njena finansijska situacija je pre mesec dana bila takva da bi ovaj put mogla da prevali samo kao auto- stoperka, a sada je putovala kao bogatašica . Dok se
helikopter spuštao na njenu farmu, primetila je da se i ovde mnogo toga promenilo tokom njenog odsustva. Kuća je dobila novi krov, ispred su bila parkirana sjajna nova vozila, a vrt je delovao negovano. Otkrila je i dvojicu ljudi na konjima. Čini se daje njen novac stigao u Maniveni pre nje.
Čim je helikopter dotakao zemlju, Holi je izašla i nekoliko puta duboko udahnula. Opet je kod kuće! Opijena osećanjem sreće, primetila je snažnog pedesetogodišnjaka kako joj prilazi sa psom za petama.
- Gospođo... - čovek je dotakao obod svog šešira široko se osmehnuvši. - Ja sam Blaj Kremond - glavom je pokazao psa. - A ovo je Roket. Vaš muž me je zaposlio da brinem o farmi dok ne postane onakva kakva treba da bude. Ako se vi, ja i Roket složimo, mogu da ostanem kao vaš upravnik. Ali to zavi si isključivo od vas. Ovo je prvoklasno imanje, a vaš muž kaže da imate mno go
dobrih ideja u toj svojoj lepoj glavi. Jedva čekam da ih čujem. Osmehivao se još šire, a kada je Roket seo i pružio jednu šapu, Holi je bila očarana, kao i kada je upoznala gospođu Margaret Hanivel, domaćicu koju je Andreas angažovao. Svojom konstitucijom i punačkim rukama bolno je podsećala Holi na Sofiju koja joj je mnogo nedostajala. - Vaš muž je rekao da sam primljena na probni rad, ukoliko ne želite kuć ni personal. Blaj i ja smo plaćeni tri meseca unapred, dakle, nemojte da se ustručavate da nam pokažete vrata ako to želite. Holi to nije htela ni u kom slučaju. Andreas je sve organizovao sigurno uoči svadbe, drugačije to nije mogla da obj asni.. - Rado ću poći s vama na stočnu pijacu, ali vaš muž je rekao da je izbor vaš rekao je Blaj. - On kaže da umete da odaberete goveda i konje, i da planirate da zasnujete veliko stado.
Zaista je to želela. Kada je dobila izvod sa svog novog računa u banci, najpre nije mogla da poveruje u astro nomsku cifru, ali je već u narednom trenutku u mislima počela da investira. Prve večeri Andreas ju je pozvao telefonom da čuje da li je na farmi sve onako kako je želela. Posle razgovora s njim osetila je nekako da je sve pogrešno. A pritom joj je bio samo formalno muž... i to privremeno. Da bi duže slušala njegov glas, upitala ga je kako je prošla njegova misija u Grčkoj. Rekao joj je da je dojava bila lažna, verovatno ju je proturila protiv nička porodica, a njeno srce je potonu lo. Tako je propala njena potajna nada da će je on možda uskoro posetiti. Kada joj je Andreas mekim glasom poželeo laku noć, jedva je bila u stanju da mu odgovori, a onda je briznula u plač. Naredni dani i nedelje proleteli su joj kao u snu, a kada joj je Blaj odao još jedno iznenađenje koje joj je muž priredio, bila je presrećna i nedostajao joj je samo Dasti. Njen princ, koji je morao da se posveti svojim dužnostima, uspeo je da pronađe ždrepca, potomka njene omi ljene kobile, koju je otac morao da proda, pa ga je kupio za nju. Na njego vim leđima Holi je jahala u zoru preko svoje zemlje razmišljajući o transportu stoke, koji je upravo bio u toku. Šteta, jer je baš danas trebalo da uzme Dastija iz karantina, pomislila je Holi potišteno. Ali već sutra rano krenuće u Pert da preuzme svoj svadbeni poklon, jedinu živu vezu između nje i Andreasa...
Ipak, čak ni drago štene ne može da zameni čoveka za kojim je čeznula de set godina i s kojim je provela nekoliko nedelja. N a pomisao da ga više nikada neće videti, osetila je fizički bol. Naglo je povukla ždrepčeve uzde i krenula nazad, na ranč. Uskoro će stići stoka.
Kada se približila kući, videla je gospodu Hanivel kako joj trči u susre t, raširenih ruku. - Stigli ste, princezo! - uzviknula je punačka domaćica iako ju je Holi mnogo puta molila da izostavi titulu. - Telefonom vam je najavljena
poseta. Hteo je da bude siguran u to da ćete biti kod kuće. A kad već pričamo o tome... - pogledala je u nebo. - Ko to? - upitala je H oli prateći njen pogled, jer je i ona čula zvuk helikoptera. - Zar to ne osećate, princezo? Vaš muž, naravno! Princ Andreas Karedas od Arista! - domaćica se ponosno sme -šila jer je prenela poruku bez greške. Holi je kao omamljena gledala goli, prašnjavi prostor na koji je i sama sletela
pre četiri nedelje. A kada su se otvorila vrata letelice i iz nje najpre iskočio Georgi, u jednom momentu prepala se da će za njim izaći još trojica muškarca koji su ga pratili prvi put. Ali to je bio Andreas koji je oprezn o izašao noseći u jednoj ruci... Dastija! Holi je skočila s konja i, prigušeno uzviknuvši, potrčala prema njima. - Pomislio sam da ne želiš da ga čekaš duže nego što je neophodno - rekao je
Andreas smešeći se. - Ni dana više ne bih izdržala... - priznala je Holi promuklo, dok su joj suze tekle niz obraze. - Toliko sam čeznula... za obojicom! Mali pas je žalosno skiknuo kada su se njih dvoje zagrlili tako snažno da su ga gotovo zgnječili telima. - Na to treba da se navikneš - rekao je Andreas štenetu - jer ovo svakodnevno nameravam da radim! - brzo je spustio Dastija na zemlju poljubivši potom strasno svoju ženu. - Zaboga! Sad znam kako je bilo sirotom Dastiju! - zbunjeno je sklonila pramen nemirne kose s lica. - Otkud ti tako iznenada? I koliko dugo možeš da ostaneš? I šta kaže Sebastijan na to? - nervozno je nizala pitanja. - Moja neverovatna Holi! - promrmljao je Andreas s blagim podsmehom. - Uvek sve odjednom... - Reci mi! - navaljivala je. - Koliko dugo... - Onoliko koliko me ti hoćeš, draga. Nekoliko sekundi činilo se da je vreme
stalo, a njih dvoje su se gledali u oči. Onda se po Holinom licu razlio blistav osmeh. - Da li bi bilo mnogo da tražim... celi život?
