¡. ™. & b 4 4 œ œb ˙ œ œb œ œ œ bn œœ k œ œb œ œb ˙ k C
17
C7
2
C
Œ
Zarasle su staze moje, i sad one puste stoje, bijele ruže nema više, pokraj staze da miriše. Stazama sam prolazio, kad sam dragoj odlazio, od kako se draga uda, ne prolazim više tuda. Već se staza ne poznaje, a i ruža uvela je, pod kojom sam često stao, dok sam dragu milovao. Staze nema, ruža vene, draga nije pokraj mene, ostala mi samo sjena, da se sjećam uspomena.
