04 Visoki dimnjaci - draft.pdf

12. VISOKI INDUSTRIJSKI AB DIMNJACI

12.1. UVOD Industrijski dimnjaci su konstrukcije koji obezbeđuju ispuštanje štetnih izdunih !asoa i dimoa" produkata sa!oreanja" u spo#jašnju atmos$erum na re#atino e#ikoj isini %smanju& ju'i(disipiraju'i za!ađenje ni)e! okru)enja*. +o prai#u je re, o ertika#nim konstrukcijama obezbeđuju neometan ertika#ni tok !asa. Dimnjaci su među najbrojnijim isokim itkim armiranobetonskim konstrukcijama" prate'i su objekti e#iko! broja raz#i,itih industrijskih postrojenja" cementara i#i e#ektrana" a speci$i,no& sti ezane za izra)ene temperaturne uticaje" te za prob#eme korozije us#ed protoka izdunih !asoa" us#o#jaaju potrebu njihoe posebne ana#ize" uneko#iko raz#i,ite %uz niz s#i,nosti" sakako* od osta#ih toranjskih konstrukcija. eton se kao konstruktini materija# za dimnjake koristi još od kraja /I/ eka" a danas je i dominantno koriš'en materija# u oe srhe. 0aj& ,eš'e se izode mono#itno" a u noije reme u,esta#a i primena njihoe monta)ne !radnje.

#. 12(1. 0ajiši dimnjaci na setu izor3 http3((skscraperpa!e.com(5

ade se isina i preko 788m" a najiši dimnjaci su mahom izedeni u betonu %#. 12(1*. 9od nas" najiši dimnjaci su izedeni u!#anom u termoe#ektranama %#. 12(2*. Visina dimnjaka je u po,etku bi#a us#o#jena samo potrebom ostarenja doo#jno! protoka !asa. 0akon što su sistemi za $orsiran protok uš#i u primenu" isina dimnjaka je primarno us#o#jena zahteom da se štetni izduni !asoi i prašina disipiraju u turbu#entije s#ojee azduha na isini %ezano za odredbe kojima se o!rani,aaju emisije štetnih !asoa*. Danas je uobi,ajeno" iako je uek nezaha#no posta#jati oake !ranice" da se isokim  isokim dimnjacima smatraju oni e'ih isina od 188 i#i 1:8m. +re,nici dimnjaka su $unkcija zahtea koji se 461

ruji' & etonske konstrukcije - radna erzija & 71. decembar 2817

odnose na brzinu protoka !asa3 ma#e brzine mo!u doesti do kondenzacije i ra'anja štetnih supstanci" dok pree#ike brzine mo!u ni)e de#oe dimnjaka iz#o)iti e#ikom pritisku !asa" te nje!oom prodiranju i kondenzoanju u konstruktinom e#ementu.

#. 12(2. 0ajiši dimnjaci kod nas izor3 http3((skscraperpa!e.com(5

Ukupno uzeši" pri projektoanju dimnjaka potrebno je raspo#a!ati brojnim podacima eza& nim za3 re)im rada dimnjaka" p#anirani protok" karakteristike izdunih !asoa; broj i raspo& red kana#a za ođenje !asoa; potrebnu isinu dimnjaka %tehno#oški i eko#oški us#o#jeno*; !eo#oške" hidro!eo#oške" meteoro#oške i seizmi,ke karakteristike #okacije; susedne objekte %njiho raspored" na,in $undiranja" o,ekiana s#e!anja...*... Osnoni e#ementi konstrukcije dimnjaka" !rubo" su nje!oo te#o %stub" zid" #juska" okir" p#ašt*" teme#j i kana#.  konstrukcijom* nošenim kana#om(kana#ima; mo!u biti potpuno nezais& no!(nezaisnih kana#a od betonske konstrukcije i#i se na ou os#anjati samo horizonta#no i#i i horizonta#no i ertika#no; mo!u biti #juskaste %konus" ci#indar; !#atke orebrene* i#i okirne betonske konstrukcije; kana#i kojima proti,u !asoi mo!u biti zidani %kise#ootporna opeka*" betonski" ,e#i,ni" armiranostak#eni; mo!u biti jednokana#ni i išekana#ni... Izbor optima#ne kombinacije je" kako je naedeno" zaisan od niza us#oa ezanih za konkretan dimnjak i nje!ou #okaciju. ?e#o dimnjaka dimnjaka %stub" p#ašt* se naj,eš'e projektuje kao konusna i#i %ređe* ci#indri,na armira&

nobetonska #juska" prstenasto! popre,no! preseka. +ritom" mo)e biti !#atka i#i orebrena ertika#nim radija#no raspoređenim rebrima.
12. Visoki industrijski > dimnjaci

#. 12(7. +resek kroz jednokana#ni dimnjak sa enti#iranim prostorom između kana#a i betonske #juske

467


etonski dimnjaci se projektuju za temperature izduno! !asa koje ne pre#aze :88AB %uobi& ,ajeno do 2:8AB*. ?emperatura na unutrašnjoj iici betona mora biti manja od 288AB. Oo je" prib#i)no" !ranica pos#e koje" da#jim rastom temperature" beton rapidno !ubi mehani,ke karakteristike" postaje izuzetno krt i drobi se.
šamotne %otporna na dejsto isokih temperatura; ,rsto'a šamotne opeke raste s tempera& turom* opeke radija#no! ob#ika u deb#jini 12 i#i 2:cm" zaisno od temperature !asa i nje!oe a!resinosti. Oim" termoizo#aciona šamotna ob#o!a je istoremeno i kana# kojim proti,u !asoi. U ci#ju bo#je termi,ke izo#acije" ob#o!a se od unutrašnje iice betonsko! zida odaja : do 1:cm" a prostor između se i#i zapunjaa termoizo#acionim materija#om" i#i se osta#ja azdušni s#oj" Czarob#jen i#i enti#iran.
naj,eš'e promen#jie isine. Uz p#o,u" teme#j redono ima i !ornji deo u ob#iku ,aše kojim se poezuje s te#om dimnjaka. Dubina $undiranja je $unkcija dubine na kojoj se na#aze doodni dimoodni kana#i" !eomehani,kih karakteristika t#a" nioa podzemnih oda" dubine zamrza& anja t#a... 0a,e#no" ne bi treba#o da bude manja od 2m" a#i mora biti rezu#tat sa!#edaanja rea#nih us#oa teme#jenja utrđenih na osnou opse)nih !eomehani,kih ispitianja" kojima se moraju zahatiti s#ojei t#a u minima#noj dubini od 18&1:m. 464


12.2. 0G9I +I=GI DI=0>9> >9> +I=GI VIO9IH DI=0 0a proj s#ici %#. 12(4a* prikazan je ,etorokana#ni dimnjak %u iz!radnji* kod ko! su kana#i > #juske ob#o)ene na distanci s unutrašnje strane kise#ootpornom opekom. +rostor između opeke i #juske se enti#ira u međuprostor između kana#a o!rađen spo#jašnjom #juskom %pre,& nika oko 24m* zadu)enom za prijem horizonta#nih optere'enja etrom %etrobran*" a#i i za obezbeđenje horizonta#no! os#anjanja unutrašnjih kana#a preko horizonta#nih ukru'enja. Dodatno" $unkcija horizonta#nih ukru'enja %spratnih p#o,a* je i odr)aanje kru)no! ob#ika preseka spo#jašnje cei %spre,aanje !ubitka ob#ika*.

#. 12(4. 0eki primeri isokih dimnjaka

0a dru!oj $oto!ra$iji %#. 12(4b* je prikazan trokana#ni dimnjak sa armiranobetonskom nose& 'om okirnom mono#itno izedenom konstrukcijom. Visina > konstrukcije je :7m" a samo! dimnjaka oko 68m. amo da kana#a su insta#irana" jedan pre,nika 68cm i dru!i pre,nika 1:8cm" dok je prediđena mo!u'nost %osta#jen je prostor* naknadno! insta#iranja i tre'e! pre,nika takođe 1:8cm %na $oto!ra$iji se ide otori prediđeni za pro#azak oo! kana#a*. ?re'om $oto!ra$ijom %#. 12(4c* je dat kombinoani objekat - dimnjak i odotoranj" isine 77m.  ce je orebrena i pre,nika je oko 2m i deb& #jine 1:cm. +ru)a se do isine koja je za oko 1.:m iznad !ornje kote rezer& oara. ezeroar je pre,nika 18m u osnoi sa zidoima deb#jine između 1:cm i 7:cm. 0arednom s#ikom %#. 12(:* je prika& zan išekana#ni %,etiri kana#a pre,ni& ka 68cm i jedan pre,nika J8cm* dim& njak neuobi,ajeno! oboreno! trou& !aono! popre,no! preseka" isine #. 12(:. Višekana#ni dimnjak J7m.

cioni otori neposredno ispod !ornje p#o,e imaju $unkciju odr)aanja temperature unutraš& njosti manjom od 48AB. Da#je %#. 12(6*" prikazan jednokana#ni dim& njak u termoe#ektrani u ijeci isine 1K:m. ?eme#j dimnjaka je konstrukcija kot#arnice isine K8m. merika.

#. 12(K. 0ajiši dimnjaci na setu3 EG&2 dimnjak u 9azahstanu" Inco uperstack dimnjak u 9anadi i Homer Bit EG. tation dimnjak u >merici

466


12.7. DG?V> 0> VIO9G DI DI=0>9G =0>9G Osim sopstene te)ine" zbo! njihoe !eometrije i tehno#oške $unkcije" najzna,ajnija dejsta na konstrukcije dimnjaka su3 temperaturna dejsta" dejsta etra i seizmi,ka dejsta. 12.7.1. DG?VO VG?> Visoki > dimnjaci se" !#oba#no" prora,unaaju na dejsto etra u pracu nje!oo! de#oanja i uprano na taj praac %#. 12(L*. Oim se razmatra ertika#na distribucija si#a etra i njen uticaj na" primarno" ertika#ne napone. Dodatno" prstenasti preseci dimnjaka se prora,una& aju na stati'ke uticaje proizaš#e neranomernom raspode#om pritiska etra po obimu pre& seka" koji oprede#juju horizonta#ne napone u #juskama dimnjaka %kod > dimnjaka" redono od sekundarno! zna,aja*.

#. 12(L. +odu)no i popre,no dejsto etra

+ostupci kojima se procenjuje dejsto etra uzimaju u obzir nje!oo dinami,ko dejsto i mo!u'nost rezoniranja" a#i su za prakti,ne potrebe pojednosta#jeni na na,in da se sode na ekia#entno stati,ko dejsto. 0arano" oo ne o!rani,aa primenu komp#eksnijih teorijskih metoda i#i rezu#tata eksperimenta#nih ispitianja. Mta iše" za neuobi,ajene ob#ike preseka dimnjaka se redono rade eksperimenta#na istra)ianja u aerodinami,kim tune#ima.

#. 12(J. Ukupno optere'enje etrom ci#indri,nih punih konstrukcija %+ U.BK.117 175*

+rema doma'im propisima" optere'enje etrom" N %u k0; si#a etra*" u pracu nje!oo! duanja se određuje s#ede'im izrazom3 W = ( qm ,T , z ⋅ Gz ) ⋅ Cw ⋅ A = qg ,T , z ⋅ Cw ⋅ A " ....................................................... ............................. %12.1*

!de su3 O !"?"z - aerodinami,ki pritisak etra %proizod osnono! aerodinami,ko! pritiska i dinami,ko! koe$icijenta*" a > je e$ektina iz#o)ena poršina %projekcija pro$i#a dimnjaka uprana na praac etra; zbo! promene intenziteta pritiska etra s isinom" poršinu u izra& zu treba shatiti kao jedini,ne isine*. 9oe$icijent si#e" B P " je $unkcija izdu)enosti konstrukci& je" ob#ika njeno! horizonta#no! preseka" te %za ci#indri,ne konstrukcije* ejno#dsoo! broja. 46K


#. 12(18. aspode#a pritiska etra na ci#indri,nu %i s$ernu* poršinu %+ U.BK.117 175*

#. 12(11. 9oe$icijent si#e punih konstrukcija po#i!ona#no! preseka %+ U.BK.117 175*

i Us#o

da je 6e e'i od 1:888 je kod isokih dimnjaka redono ispunjen. Visoki dimnjaci se u!#anom karakterišu isokim rednostima ejno#dsoo! broja" reda 186 do 18L. 46L


ejno#dso broj" 6e %bezdimenziona#an*" je $unkcija osrednjene brzine etra na nekoj isini z "  m"?"z " širine konstrukcije uprane na praac etra" b %na !ornjoj s#ici & d *" i kinemati,ke is& koznosti azduha" Q 3 Re =

vm ,T , z ⋅ b

ν

5

= 0.685 ⋅10 ⋅ vm ,T , z ⋅ b

" ν = const . = 1 .46 07 ⋅ 1 0−5 m 2 / s . ....................................... %12.2*

 dimnjaci su" tu" u zna,ajnoj prednosti u odnosu na ,e#i,ne" i nisu zabe#e)eni s#u,ajei da je neki postao neupotreb#ji zbo! dinami,kih e$ekata dejsta etra. Opet" sa napretkom tehno#o!ije" betonima e'ih ,rsto'a" mo)e se o,ekiati da#ji rast itkosti i pad pri!ušenja kod > dimnjaka" zbo! ,e!a oim e$ektima mora biti pose'ena pa)nja.

#. 12(12. Odajanje rt#o!a u zaisnosti od itkosti ci#indri,ne konstrukcije

+rema doma'im propisima" do odajanja rt#o!a" samim tim i do popre,no! optere'enja dimnjaka" do#azi samo u situacijama kada je brzina etra e'a od kriti,ne brzine za osnoni popre,ni ton osci#oanja3 vcr = n1 ⋅ b / St " ................................................................... ........................................................ %12.7*

!de je n 1 - osnoni period osci#oanja dimnjaka u pracu upranom na praac etra" b & širi& na konstrukcije uprana na praac etra" a t - trouha#o broj %#. 12(17*. i Oako

isoke rednosti 6e prakti,no je nemo!u'e posti'i u aerodinami,kim tune#ima %zbo! njihoih dimenzija*" eksperimenta#no! ispitianja radi. ii Iako

se dinami,ki e$ekti mo!u razmatrati i u pracu duanja etra" te kao osci#uju'a promena ob#ika preseka te#a" njiho e$ekat je ma#i i mo)e biti zanemaren. 46J


Oako određena kriti,na brzina se upore& đuje" na niou konstrukcije" s brzinom  m"?"h " !de je h isina konstrukcije %dak#e brzina koja od!oara osrednjenom aerodi& nami,kom pritisku etra za isinu h *. Uko& #iko je brzina etra manja od kriti,ne" nema opasnosti od odajanja rt#o!a i nikako popre,no optere'enje se ne ap#icira. U suprotnom" izra,unaa se popre,no opte& re'enje pretposta#jaju'i da je aerodinami& ,ko pri!ušenje R a manje od konstrukciono! pri!ušenja R " ,ime je ispunjen zahte ume& renih amp#ituda popre,no! osci#oanja3 ξ

> ξa =

#. 12(17. trouha#o broj

ρ ⋅ b 2 ⋅ C2 / m " .................................................. ............................................................ %12.4*

!de je m - masa po jedinici du)ine %isine* dimnjaka" a S je !ustina azduha. 9oe$icijent B 2 je kasnije dat. Uko#iko prethodni us#o nije zadoo#jen" mo!u se o,ekiati e#ike amp#itude pomeranja" uporedie s širinom dimnjaka" u popre,nom pracu. +romenom !eometrije je" u oim situacijama" neophodno obezbediti ispunjenje us#oa %12.4*.
qcr ⋅ b ⋅ C 1 h b ⋅ ξ − ξ a

. ..................................................... ........................................................... %12.:*

#. 12(14. +opre,no optere'enje us#ed odajanja rt#o!a & ci#indri

=

ρ ⋅ b 2 ⋅ C 3 m ⋅ h b ⋅ ξ − ξ a

2

2

−3

" w y ,i = 4 ⋅ π ⋅ n1 ⋅ mi ⋅ γ h ⋅ φ i ⋅ 10 " φi = γ i / γ h . ..................................... %12.6*

#. 12(1:. +opre,no optere'enje - opšti postupak 4K8


12.7.2. GI<=I9> DG?V> 9ao isoke i itke konstrukcije" dimnjaci su objekti r#o u!ro)eni jakim seizmi,kim dejsti& ma" zbo! ,e!a moraju pa)#jio biti projektoani da si!urno podnesu uticaje za koje se o,e& kuje da 'e se u presecima dimnjaka raziti tokom pomeranja t#a. 0a,e#no" dimnjak predsta#ja sistem sa kontinua#no distribuiranom masom" koji se mo)e diskretizoati sistemom sa iše stepeni s#obode.
9oe$icijent seizmi,ko! intenziteta" 9  " predsta#ja redukoano maksima#no ubrzanje t#a %u ! & jedinicama* na #okaciji objekta $aktorom dukti#iteta V p . +ri tome" uko#iko ne postoje deta#jna prou,aanja seizmi,nosti konkretne #okacije" onda se maksima#no ubrzanje usaja na osno& u seizmo#oške karte" usajaju'i za VII zonu seizmi,nosti %prema =B ska#i* rednost 8.1!" za VIII - 8.2! i za I/ - 8.4!. ?abe#a 12(1. Vrednosti koe$icijenata

Vrsta konstrukcije 0adzemne ,e#i,ne i > konstrukcije ramoskih" #u,nih i !red& nih sistema 0adzemne bet. i > konstrukcije sa nosiim zidoima 0asuti objekti De#imi,no ukopani objekti +odzemni objekti

t t " & 1 & 2 n & n j e s s r r e e e < i o o < j j o o i š W i c " n n " t # t # " c k c u p k i p i i a i t t $ i $ u X k ! j V V a a e r n e d Y k " Y k " i o p o e u i u 9 9 r d t d t

8.8:

8.68

4.8

:.8

8.8K 8.18 8.1: 8.28

8.6: 8.K8 8.K: 8.L8

4.8 7.8 2.: 2.8

:.8 4.8 7.8 2.:

Yaktor dukti#nosti je $unkcija rste konstrukcije. Uko#iko se koriste seizmo#oške karte" koristi

se manja rednost oo! $aktora data u tabe#i %?abe#a 12(1*. =eđutim" biraju'i od Cponuđe& nih rsta konstrukcija" dimnjaci bi" eentua#no i diskutabi#no" mo!#i biti prepoznati kao C0adzemne betonske i armiranobetonske konstrukcije s nosiim zidoima" ,ime bi u ana#izi seizmi,ko! dejsta $i!urisa#a e#ika rednost $aktora dukti#nosti V p od ,ak 4.8. Imaju'i na umu da se $aktorom dukti#nosti obuhata sposobnost poste#asti,no! C)iota konstrukcije

i +rai#nik

o tehni,kim normatiima za projektoanje i prora,un in)enjerskih objekata u seizmi,kim podru,jima 175; nacrt +rai#nika iz 1JL6. !odine. 4K1


bazirano! na p#asti$ikaciji preseka" te na usposta#janju a#ternatino! prenosa optere'enja %preraspode#e*" s jedne" te ,injenice da su dimnjaci prakti,no stati,ki određene" neredudant& ne" konstrukcije %bez mo!u'nosti ostarenja zna,ajnih preraspode#a uticaja*" s dru!e strane" oaka rednost $aktora dukti#nosti se ,ini neprihat#jio e#ikom. U pri#o! oome ide i upo& ređenje s odredbama Grokoda L %G01JJL&6" K25*. Uprkos zna,ajnim raz#ikama u potupku ana#ize seizmi,ko! dejsta doma'ih i eropskih normi" princip je zajedni,ki" a $aktor dukti#& nosti u doma'im propisima !rubo od!oara $aktoru ponašanja u eropskim.  konstrukcije ide i do 6.8*. U sk#adu s oim" utisak je da bi se pri#ikom primene doma'ih propisa" kod dimnjaka %i dru!ih toranjskih konstrukcija*" mora#e usajati znatno ni)e rednosti $aktora dukti#nosti" eroatno u !ranicama koje ostaju i ispod minima#nih 2.8. 9oe$icijent redukcije" X " kao i koe$icijent pri!ušenja" W" dat je u tabe#i %ideti i Okir J(4*.

#. 12(16. pektra#ne krie koe$icijenta dinami,nosti za II kate!oriju t#a ?abe#a 12(2. +arametri za određianje dinami,ko! koe$icijenta 9ate!orija t#a

a

? 8 s5

? s s5

I II III

8.28 8.2: 8.78

8.18 8.1: 8.28

8.7: 8.:: 8.L:

Dinami,ki koe$icijent" Z i" de$inisan je spektra#nim kriama u $unkciji kate!orije t#a %+rai#ni& kom se t#o k#asi$ikuje u jednu od tri !rupe" I & stene" II i#i III - #oša t#a*. +arametri su dati u narednoj tabe#i %?abe#a 12(2*" a s#ikom su date spektra#ne krie za II kate!oriju t#a. 1 +  a ⋅ ( λ ⋅ T )−2/ 3 − 1 ⋅ T / T s  i 0   −2/ 3  β i =  a ⋅ ( λ ⋅ Ts )  −2/ 3 a ⋅ ( λ ⋅ Ti )  

za za za

Ti < T0

.......... %12.L* T0 < Ti < Ts ...................................................... Ts < Ti

9ona,no" koe$icijenti [ ik su određeni sojstenim ob#icima % i = 1, 2,... * osci#oanja konstrukci& je. ?ako" za jednodimenziona#ni prob#em i" kaka je redono u pitanju kod dimnjaka" ako je U ik ordinata norma#izoano! ektora i &to! tona osci#oanja u ta,ki k " a E k te)ina %konstrukti& nih i nekonstruktinih e#emenata* koncentrisana u ta,ki k %n je broj oih ta,aka*" bi'e3 n

η ik

= U ik ⋅

∑ (G

k

k =1

i G$ekti

n

⋅U ik

)

∑ (G

2

k

⋅U ik

) . .......................................................... ............................ %12.J*

k =1

ertika#ne komponente zem#jotresno! dejsta su ma#i i opradano zanemareni pri seizmi,koj ana#izi dimnjaka. +retposta#ja se i da se horizonta#ne si#e da praca ne kombinuju. 4K2


Oim postupkom" koe$icijenti [ ik se određuju u sakom tonu za saku ta,ku koncentrisane te)ine" a rezu#tat primene %12.K* je raspored projektnih seizmi,kih si#a za saki ton posebno. tati,ki uticaji se određuju za saki sojsteni ob#ik posebno" a ekstremne rednosti mero& dane za prora,un e#emenata se određuju kao rezu#tat zajedni,ko! dejsta seizmi,kih si#a sih ob#ika osci#oanja prai#om srednje kadratne rednosti i %\ je bi#o koji stati,ki uticaj" moment saijanja" pomeranje" reakcija... *3 n

φ=

∑φ

2 i

. ......................................................................... .................................................... %12.18*

i =1

a n je" u oom izrazu" ozna,en broj najni)ih sojstenih ob#ika koji su ana#izom obuha'e& ni. 0a,e#no" potrebno je ana#izirati tonoe u broju kojim je njiho zbir e$ektinih moda#nih masa minima#no J8@ ukupne mase konstrukcije" uz dodatak obaeze obuhatanja sih tonoa ,ije su e$ektine moda#ne mase e'e od :@ ukupne. Uobi,ajeno" kod isokih dimnja& ka" obuhatanje pra tri sojstena ob#ika zadoo#jaa oako posta#jene zaht ee.
i 

- Ouare 6oot o$ the um o$ the Ouares .

ii am

termin je diskutabi#an i upu'uje na metodu spektra#no! od!oora kao na ne&dinami,ku" što nije ta,no. 4K7


?reba na!#asiti da se kod dimnjaka %i" uopšte" kod in)enjerskih objekata* k#asi$ikoanih kao objekti Can kate!orije zahtea simu#tana ana#iza i spektra#nom metodom" i primenom metoda dinami,ke ana#ize %F12.7.4*. 12.7.7. ?G=+G>?U0> DG?V> U naje'em broju s#u,ajea" armiranobetonska #juska je Cdeo termoizo#aciono! sistema" bi#o da je izo#aciona ob#o!a izedena neposredno uz unutrašnju iicu betonsko! zida" bi#o da je prediđen i enti#irani i#i neenti#irani prostor između izo#aciono! s#oja i betona. amo u situacijama kada je oaj prostor projektoan u širini koja omo!u'aa pristup radi monitorin& !a %i#i zbo! nekih tehno#oških potreba*" odnosno kada je redono re, o širinama reda e#i,i& ne oko 1m" temperaturna dejsta na > e#ement su zanemar#jio ma#a i.
ob#o)en dimnjak sa enti#iranim prostorom između kana#a i zida %#. 12(7*" ob#o)en dimnjak sa neenti#iranim prostorom između kana#a i betonsko! zida" ob#o)en dimnjak sa termoizo#acionim materija#om između kana#a i betonsko! zida" i neob#o)en dimnjak.

+os#ednji" neob#o)eni dimnjaci" se koriste samo za r#o niske temperature izdunih !asoa i nisu pred& met razmatranja u da#jem tekstu. U osta#im s#u,aje& ima" presek dimnjaka se sastoji od ob#o!e kojom se $ormira kana# za ođenje izdunih !asoa" zatim od enti#irano! i#i neenti#irano! azdušno! prostora %#. 12(1K* i#i s#oja termoizo#aciono! materija#a" i" kona,no" od spo#jašnje armiranobetonske konstruk& cione #juske(zida. rojni su $aktori koji uti,u na temperaturni !radijent kroz betonski zid. +ro" raz#ika temperatura na unutrašnjoj strani ob#o!e i spo#jašnjoj strani beton& sko! zida je manja %merenja pokazuju raz#iku reda e#i,ine oko 28@* od raz#ike temperature !asa i spo& #jašnje ambijenta#ne temperature. Oo je pos#edica temperaturno! inkrementa potrebno! za trans$er #. 12(1K. +resek kroz dimnjak top#ote kroz spoj materija#&azduh. Da#je" kod az& dušno! međus#oja oaj inkriment se ja#ja i na oba kraja azdušno! prostora. 9ona,no" tre'i $aktor je konduktinost koriš'enih materija#a.

i Istina"

u noije reme je primetan trend projektoanja baš oakih dimnjaka i#i dimnjaka sa jako dobro termoizo#oanim kana#ima" pa prob#em temperaturno! dejsta !ubi na zna,aju. 4K4


?emperaturni !radijent kroz betonski zid se određuje konenciona#nom ana#izom trans$era top#ote %#. 12(1K*. 0eka je ? o spo##ašnja" ambijenta#na" temperatura" a ? i temperatura izdu& no! !asa. Indeksi # " s i c se" redom odnose na ob#o!u kana#a % #inin! *" azdušni prostor % spa& ce *" te na betonski zid(#jusku % concrete *.0eka je B koe$icijent terma#no! konduktiiteta" a 9 koe$icijent top#otno! trans$era. 0eka je" još" ] ukupna top#ota koja se prenese kroz ob#o!u kana#a" a neka je r %između 8 i 1* deo oe top#ote koji se prenese kroz betonski zid. +reosta#i deo određen s %1& r * je deo top#ote koji se ododi enti#iranjem azdušno! razmaka. ada ako je U ukupni koe$icijent top#otno! trans$era" jedna,ina protoka top#ote za oaj kompozit je" pretposta#jaju'i raanski prob#em3 1

U

=

Ti − To Q

=

1

K li

+

 1

tl

+ r ⋅ 

Cl

 Ks

tc

+

Cc

+

1 

 . ....................................................... ................. %12.11*

K co 

=eđutim" za kru)ni presek dimnjaka prob#em nije raanski. a rastom po#upre,nika rastu i poršine" pa e$ektini koe$icijenti rastu. +rethodni izraz postaje3 1

U

=

Ti − To Q

=

1

K li

+

 dli

dl i ⋅ tl

+ r ⋅ 

d l ⋅ Cl

 ds ⋅Ks

+

d li ⋅ t c d c ⋅C c

+

dli 

 . ................................................. %12.12*

d co ⋅ K co 

+romena temperature za betonski zid je3 Tc = r ⋅ Q ⋅

dli

⋅

tc

d c Cc

=

r⋅

d li

⋅

tc

⋅ (Ti − To ) ⋅U

d l Cc

. ............................................................ ................ %12.17*

Iz pos#ednja da izraza" bi'e3 T c =

tc ⋅ (Ti − T o )

 1 dc ⋅ C c ⋅   dli ⋅ r ⋅ K li

 + + + +  r ⋅ d l ⋅ C l d s ⋅ K s d c ⋅C c d co ⋅ K co  tl

t c

1

. .......................................... %12.14*

1

U s#u,aju da je azdušni prostor neenti#iran" r u prethodnom izrazu uzima rednost 1" a 9 s koe$icijent 'e imati dru!u rednost" recimo 9 s^ 3 tc ⋅ (Ti − T o ) T c =

 1 d c ⋅ C c ⋅   dli ⋅ K li

 + + + +  d l ⋅ C l d s ⋅ K s′ d c ⋅ C c d co ⋅ K co  tl

1

t c

. ................................................. %12.1:*

1

 1 d c ⋅ C c ⋅   dli ⋅ K li

 + + + +  d l ⋅ C l d s ⋅ C s d c ⋅C c d co ⋅ K co  tl

ts

t c

9ona,no" za dimnjake bez ob#o!e" bi'e3 tc ⋅ (Ti − T o ) T c =

 1 d c ⋅ C c ⋅   dli ⋅ K li

 + +  d c ⋅ Cc d co ⋅ K co  t c

. .................................................. %12.16*

1

. .............................................................. ............... %12.1K*

1


1.K N(mAB. +rema preporukama ameri,ko! standarda >BI" terma#ni koe$icijent 9 #i uzima rednosti između s#ede'ih3 & &

2L N(m2 AB" za temperaturu !asa od 284AB i brzinu nje!oo! kretanja od 6m(s" i 178 N(m2 AB" za temperaturu !asa od LK8AB i brzinu od 24m(s.

T i 

W  " K s′ 2  14.7  m ⋅ °C 

=

T i 

W  . 2  11.8  m ⋅ °C 

9ona,no" za 9 co preporu,uje se rednost od 68 N(m2 AB. ___ Osim temperaturnih uticaja" pos#edice dejsta isokih temperatura se mo!u mani$estoati i u de!radaciji mehani,kih karakteristika betona" koje nastaju" pre se!a" kao pos#edica raz#i,i& tih koe$icijenata top#otno! širenja betonskih komponenti. 9ako je e' re,eno" izo#acijom je potrebno obezbediti da beton %unutrašnja poršina* ne bude iz#o)en temperaturama koje pre#aze 288AB. U09G I?U>BI I?U>BIGG U opštem s#u,aju" konstrukcija dimnjaka je dominantno iz#o)ena3 & & & &

sta#nim dejstima % ! * koja poti,u od sopstene te)ine konstruktinih i nekonstrukti&

nih e#emenata i" u nekim s#u,ajeima" od te)ine $iksne opreme" promen#jiim dejstima %p * korisno! optere'enja" optere'enja izazano! opremom" te optere'enja etrom" osta#im %t *" temperaturnim" dejstima" i seizmi,kim %s * dejstima određenim spektra#nim postupkom % s s* " te određenim meto& dama dinami,ke ana#ize za projektni zem#jotres <1 % s 1* i za <2 % s 2* .

+robabi#isti,ki princip kombinoanja !rani,nih uticaja od pojedinih dejstaa je" narano" a#idan i za ou rstu konstrukcija" parcija#ni koe$icijenti uz uticaje od pojedinih dejstaa su $unkcija rste optere'enja" rste kombinacije optere'enje" te" za ne&seizmi,ke kombinacije" dukti#nosti #oma kriti,no! preseka.  konstrukcije. ?akođe" insistira se" kod objekata Can kate!orije" na ana#izi a#ternati& nih seizmi,kih dejstaa % s s " s 1 i s 2* . Diskutabi#nim" u s#u,aju dimnjaka" se ja#ja prai#o međusobno! nekombinoanja tempera& turnih i seizmi,kih dejstaa. Iako je u e'ini s#u,ajea oo opradano probabi#isti,kim pris& tupom projektoanju > konstrukcija" u s#u,aju dimnjaka temperaturno optere'enje ima Ckarakter poremeno! dejsta i eroatno je opradano razmatrati i nje!o doprinos u sei& zmi,koj kombinaciji. ?akođe" i kombinoanje eksp#oatacionih rednosti dejstaa" za potrebe dokaza !rani,nih stanja upotreb#jiosti" u semu od!oara !enera#nim principima kombinoanja optere'enja" de$inisanim +rai#nikom. 4K6


12.4. DI=G00G ?G`> DI=0>9> 0a,e#no" dimenzionisanje te#a dimnjaka pod#e)e sim !enera#nim prai#ima za dimenzioni& sanje armiranobetonskih e#emenata" sa!#asno uticajima proizaš#im iz merodanih" !rani,nih i#i eksp#oatacionih" kombinacija dejstaa. U stati,kom smis#u" !#oba#no !#oba#no" zbo! e#iko! odnosa isine prema širini" te#o dimnjaka pred& sta#ja konzo#ni stub uk#ješten na som dnu u teme#jnu konstrukciju. Oaka stub je optere& 'en ertika#nim centri,nim sta#nim %!enera#no" !raitacionim* dejstom" koje podu) stuba !eneriše promen#jiu aksija#nu si#u pritiska. Horizonta#na dejsta etra i#i seizmi,ka dejsta" pak" du) konzo#e proizode promen#ji moment saijanja" ,ije su maksima#ne rednosti" sakako" u korenu stuba. +opre,ni presek stuba je naj,eš'e tankozidni prstenasti presek" zbo! ,e!a 'e samo taka presek biti i razmatran u nastaku i. ?ime" te#o dimnjaka se prora,unaa poput stuba šup#je!" prstenasto!" popre,no! preseka %#. 12(1La*. +ritom" prora,unom se mora ua)iti ,injenica da je te#o dimnjaka os#ab#jeno naj,eš'e e#ikim brojem %redono re#atino ma#ih* otora" zbo! ,e!a su os#ab#jeni preseci %#. 12(1Lb* naj,eš'e merodani za dimenzionisanje.

#. 12(1L. +opre,ni preseci te#a dimnjaka

i Iako

je pokazano da popre,ni preseci mo!u biti i zna,ajno dru!a,ije! ob#ika; pojednosta#jenja radi. 4KK


ksija#na si#a pritiska u $azi ma#o! ekscentriciteta je poo#jniji s#u& ,aj" a#i ne i o,ekian kao merodaan za dimenzionisanje %zbo! re#atino ma#e te)ine i #. 12(1J. +resek u !rani,nom stanju nosiosti e#ike isine" momenti saijanja po prai#u mo!u" u merodanom s#u,aju" da proizedu zatezanje jedno! de#a preseka*.

#. 12(28. Interakcioni dija!rami za zatoren i otoren prstenasti presek

>#ternatia prikazanom Cštapnom pristupu u određianju potrebe za ertika#nom armaturom je ana#iza te#a dimnjaka kao #juskasto! e#ementa. Oaka ana#iza" danas" podrazumeano bazira na primeni od!oaraju'ih so$terskih a#ata za struktura#nu ana#izu. +otreba za erti&

4KL


ka#nom armaturom kod oakih mode#a je" tada" posebno određena za spo#jašnju" a poseb& no za unutrašnju iicu %oo i da#je ne isk#ju,uje simetri,no armiranje*. ?emperaturna dejsta na !#oba#nom %Cštapnom* niou ne proizode uticaje" zbo! ,e!a

moraju biti razmatrani na #oka#nom niou" kada se te#o dimnjaka posmatra kao #juska i.
#. 12(22. >rmiranje oko otora

mode#" dak#e" obezbeđuje jedinsten prora,unski pristup za uticaje od sih dejstaa.

ii Oo"

sada" zaisi od intenziteta oih momenata prema uticajima u odnosu na osta#a optere'enja. 0aime" treba imati na umu da se" za temperaturne kombinacije optere'enja" parcija#ni koe$ icijenti si!urnosti umanjuju" zbo! ,e!a se simetri,no usojena armatura iz prora,una proistek#o! iz kombina& cija samo sta#nih i promen#jiih dejstaa mo)e pokazati doo#jnom i za simu#tani prijem temperaturnih uticaja. ?reba ukazati i na prai#o nekombinoanja temperaturno! i seizmi,ko! dejsta" te na nje!ou diskutabi#nost kod konstrukcija dimnjaka. 4KJ


#jie" aksija#ne si#e. 9ona,no" temperaturno optere'enje u horizonta#nom pracu proizodi konstantne %rotaciono simetri,ne* momente saija podu) obima" kako je i#ustroano na #. 12(21. Oi momenti su b#a!o promen#jio! intenziteta po isini dimnjaka" osim u dnu" !de poreme'ajni uticaji eze s teme#jem mo!u izazati zna,ajnije promene. 9ako je na #. 12(22 prikazano" u zonama iznad i ispod otora" prstenastu armaturu treba pro!ustiti uz dodtak horizonta#no posta#jenih šipki neposredno iznad i ispod otora" kojima se prihataju zatezanja izazana skretanjem si#nica pritiska. Okir 12(1. 0aponi u ertika#nom pracu us#ed temp. dejsta %>BI 78K* 0aje'i naponi u betonu %indeks B * i armaturi %indeks  * u ertika#nom pracu" us#ed promene tempe& rature ? " koji se poja#juju na unutrašnjoj strani zida" prema ameri,kim >BI 78K propisima" određuju se iz3 ′′ = α t ⋅ c ⋅ Tx ⋅ E c " f STV ′′ = α t ⋅ (c − 1 + γ 2 ) ⋅ Tx ⋅ n ⋅ E c f CTV U oom izrazu" G s i G c su modu#i e#asti,nosti armature i betona" a n je njiho odnos;  t je termi,ki koe$icijent širenja betona i armature; S je koe$icijent armiranja spo#jašnjom" a T 1S unutrašnjom er& tika#nom armaturom; T 2 je stati,ka isina spo#jašnje armature re#atiizoana deb#jinom zida; koe$ici& jent c %re#atini po#o)aj neutra#ne #inije* se određuje iz3 c = − ρ ⋅ n ⋅ (1 + γ 1 ) +

 ρ ⋅ n ⋅ (1 + γ 1 ) 

2

+ 2 ⋅ ρ ⋅ n⋅  γ 2 + γ 1 ⋅ (1 − γ 2 ) 

0aje'i napon u spo#jašnjoj ertika#noj armaturi se određuje iz3 f STV = α t ⋅ ( γ 2 − c ) ⋅ Tx ⋅ E s .

+rstenasta armatura se posta#ja sa spo#jašnje strane" a ertika#na s unutrašnje %#. 12(22*. a armaturom usojenom na osnou prora,una prema !rani,nom stanju nosiosti" kontro#iše se !rani,no stanje prs#ina prs#ina" razmatranjem re#eantnih %u potrazi za merodanim* kombinacija eksp#oataciono! optere'enja. Okir 12(2. 0aponi u tan!encija#nom pracu us#ed temp. dejsta %>BI 78K* 0aje'i naponi u betonu u tan!encija#nom pracuna unutrašnjoj strani zida se određuje iz3 ′′ = α t ⋅ c ⋅ Tx ⋅ E c " c = − ρ ⋅ n ⋅ (1 + γ 1 ) + f CTV

 ρ ⋅ n ⋅ (1 + γ 1 ) 

2

+ 2 ⋅ ρ ⋅ n⋅  γ 2 + γ 1 ⋅ (1 − γ 2 ) 

"

!de koriš'ene oznake imaju isto zna,enje kao i u prethodnom okiru %Okir 12(1*" samo se sada odnose na horizonta#nu armaturu. ?akođe" maksima#ni napon u spo#jašnjoj armaturi je3 f STV = α t ⋅ ( γ 2 − c ) ⋅ Tx ⋅ E s

9ontro#a horizonta#no! pomeranja rha dimnjaka redono bazira na %prib#i)noj* e#asti,noj ana#izi štapno! mode#a optere'eno! sopstenom te)inom i si#ama od etra.

Dopušteno maksima#no horizonta#no pomeranje rha dimnjaka" pri de#oanju najnepoo#jni& je kombinacije eksp#oatacionih optere'enja %bez primene parcija#nih koe$icijenata si!urnosti* je $unkcija isine dimnjaka3 umax = H / 300 . .................................................................. ...................................................... %12.1L*

+reporuka je i da se pomeranje rha us#ed dejsta samo etra o!rani,i na rednost3 umax, w = H /500 . ................................................................ ...................................................... %12.1J*

#. 12(27. +rora,un u!iba

Dopušteni u!ib dimnjaka mo)e biti određen i razmakom između > #juske i ob#o!e kana#a. I#i" pri određianju širine azdušno! razmaka" treba imati u idu i de$ormaciju zida dimnjaka i njen potencija#ni uticaj na ob#o!u kana#a %izbe'i situaciju potencija#no! sudara; krutost ob#o!e na saijanje je r#o ma#a*. 12.:. ?G=G`G0G DI=0>9>
#. 12(24. =o!u'nosti teme#jenja dimnjaka

+ri#ikom projektoanja dimnjaka" za najnepoo#jnije eksp#oatacione kombinacije dejstaa" naprezanje u kontaktnoj porši mora ostati pritiskuju'e ce#om poršinom - ne dozo#jaa se pojaa Czatezanja u kontaktnoj porši %ekscentricitet aksija#ne si#e ostaje unutar jez!ra kon& 4L1


taktne porši*. Oo nije uek jednostano obezbediti3 zbo! re#atino ma#e te)ine i ma#e širi& ne" moment od horizonta#no! optere'enja C#ako ekscentriše aksija#nu si#u an jez!ra.
a neka su unutrašnji i spo#jašnji po#upre,nici prstenaste p#o,e" redom3

#. 12(2:. +rstenasta teme#jna p#o,a

rin = α ⋅ a " rout = a .

Us#ed ranomerno raposređeno! reaktino! optere'enja p " si#a koja od!oara obe#e)enom e#ementarno ma#om de#u poršine bi'e3 Fr = p ⋅ r ⋅ dr . ........................................................ .............................................................. .... %12.28*

=omenat oe si#e u odnosu na osu zida je3 2 M r = p ⋅ r ⋅ dr " .................................................... .............................................................. ..... %12.21*

pa se rezu#tanta oo! optere'enja na#azi na3  a   a  2 ⋅ (1 − α ) 2 ⋅ a = β ⋅ a . .................................................... ........ %12.22*  ∫ p ⋅ r ⋅ dr   ∫ p ⋅ r ⋅ dr  = 2  α ⋅a   α ⋅a  3 ⋅ (1 − α ) 3

Oim se širina p#o,e" posmatrano u er& tika#nom preseku" na#azi ekscentrisana ka unutrašnjosti kru)nice. Ve' je koriš'eno" za prora,unske potrebe je doo#jno ta,no %zbo! ma#e de$orma& bi#nosti > teme#ja u odnosu na t#o* usojiti da se" us#ed !raitaciono! opte& re'enja" reaktino optere'enje ja#ja ra&

4L2

#. 12(26. =omentno optere'enje prstenasto! teme#ja


nomerno raspode#jenim po kontaktnoj poršini. #i,no" momentno optere'enje izazano horizonta#nim si#ama izazia #inijsku promenu kontaktno! optere'enja" posmatrano u erti& ka#nom preseku" du) pre,nika %#. 12(26*. I#i" po obimu e#ementarno! prstena" reaktino optere'enje se menja konusnim zakonom.
#. 12(2K. aciona#izacija p#itko! teme#jenja dimnjaka

?eme#jenje na šipoima se primenjuje u situacijama kad je p#itko teme#jenje isk#ju,eno zbo! nemo!u'nosti zadoo#jenja potrebnih us#oa nede$ormabi#nosti i nosiosti" i#i u situacijama kada je neraciona#no. 0a,e#no" ni u oom s#u,aju se ne dozo#jaa pojaa zate)u'ih si#a u šipoima" izuze retko" kod #ebde'ih šipoa" a#i sa nedosmis#enim i si!urnim dokazom kapaciteta nosiosti t#a u oom smis#u. Mipoi se r aspoređuju u %kazi* rotaciono simetri,nom rasporedu" prstenasto. 0a!#ane p#o,e se projektuju i#i kao kru)ne i#i kao prstenaste. 12.6. O`OE> 9>0>`> I ?G=OIBI> Yunkcije ob#o!e kana#a i izo#aciono! s#oja su odojene %raz#i,ite*" a#i i poezane ,injenicom da zajedno štite betonsku #jusku od korozije" abrazije i temperaturnih uticaja od re#ih izdu& nih !asoa. +rensteni zadatak izo#aciono! s#oja je zaštita betonsko! e#ementa od isoke temperature" a#i i suprotno - odr)aanje temperature izduno! !asa isokom" kako bi se izbe!#a nje!oa 4L7


kondenzacija. 9ako je e' pokazano" oaj s#oj r#o ,esto izostaje" a azdušni prostor koji se osta#ja između ob#o!e kana#a i betonske #juske preuzima termoizo#acionu $unkciju. 9od išekana#nih dimnjaka se" po prai#u" kana#i termoizo#uju" radije n e!o da se u tu srhu koristi prostor između kana#a i #juske. 9ao izo#acija" naj,eš'e se koriste minar#na una" termoizo#a& ciona opeka i raz#i,iti penasti izo#acioni materija#i. Ob#o!a kana#a se mora od#ikoati otpornoš'u na hemijsku a!resiju i abraziju" a iz bor materi& ja#a ob#o!e je $unkcija temperature i rste izduno! !asa. 9ao ob#o!a kana#a dimnjaka naj& 'eš'e se koristi opeka i ,e#ik" a u noije reme re#atino ,esto i stak#o&armirana p#astika. Uputno je izbe!aati posta#janje termoizo#aciono! s#oja neposredno iza zidane ob#o!e kana#a" budu'i da je oa pos#ednja uek u izesnoj meri propusna za izdune !asoe. U s#u,aju da se oo" iapk" radi" treba da se koristi izo#acija indi$erentna na kise#ine i bez apsorpcionih karakteristika. ?abe#a 12(7. 9arakteristike kise#ootporne opeke

peci$i,na te)ina k0(m75

28 & 2:

=odu# e#asti,nosti E+a5

2K.8

rsto'a na pritisak =+a5

:8 - 188

9oe$. terma#no! širenja 1(AB5

8.4:  18 &:

?ermi,ka konduktinost N(mAB5

1.18

#. 12(2L. Deta#j u dnu dimnjaka

+rednost enti#isano! azdušno! prostora iza ob#o!e kana#a je i u odođenju oo! de#a !asa koji ob#o!a propusti i. I pored to!a" preporu,#jio je %uek u situacijama kada ne postoji pris& tup pre!#edu poršine* unutrašnju poršinu betonske #juske zaštiti bojom na bazi epoksi smo#a" i#i naneti s#oj stabi#isano! bitumena" u ci#ju dodatne zaštite betona od hemijske a!re& sije. 9ona,no" treba predideti i skup#janje i odod %drena)u* eentua#no! kondenza. Direktno iz#o)ena a!resiji i isokim temperaturama !asoa" ob#o!a kana#a" po prai#u" pos& taje neupotreb#jia pre isteka eksp#oataciono! eka konstrukcije dimnjaka.
nenom proizodu isoke !ustine" trdo'e i ,rsto'e %?abe#a 12(7*. Iako nije prai#o" iza ob#o!e se osta#ja enti#irani azdušni prostor" a ob#o!a se ne radi kao samostoje'a ii %mora#a bi biti e#ike deb#jine" u dnu po!otou; ma#a seizmi,ka otpornost*" ne!o se os#anja na kon& zo#e ispuštene iz > #juske %jednostanije i za o$r)aanje; se!ment&po&se!ment*. 0a #. 12(2L" prikazan je deta#j u dnu dimnjaka" na po,etku ob#o!e kana#a os#onjene na betonsku p#o,u" a na #. 12(2J je dat deta#j os#anjanja ob#o!e na konzo#ni ispust iz #juske. i
re#atino e#ike brzine protoka !asa i su)enja dimnjaka ka rhu" ob#o!a kana#a je ,esto iz#o)ena pozitinom pritisku" a oo za pos#edicu ima prodor !asa kroz ob#o!u i mo!u'nost nje!oe kondenza& cije na betonskom zidu. ii Istina"

4L4

ne ma#i broj dimnjaka isine i do 288m je izeden sa samostoje'im kana#om(kana#ima.


0a konzo#nim os#oncima mora biti omo!u'en nezaisan termi,ki rad da Csprata ob#o!e %termi,ko širenje*" a#i i mo!u'nost nezais& no! horizonta#no! pomeranja us#ed optere'enja etrom. poj ob#o!e da nioa" zato" mo)e biti" kako je pokazano" ispunjen mine& ra#nom i#i stak#enom unom. U !ornjem de#u" ob#o!a se mo)e zaršiti na raz#i,ite na,ine. 0aj& ,eš'e se koristi zaršetak ob#o& !e(dimnjaka zidanim ci#indrom isine koja ne pre#azi 2(7 !ornje! pre,nika" kako je pokazano na #. 12(78a. Oim se minimizira mo!u'nost korozije same beton& ske konstrukcije" sa spo#jašnje strane %spiranje kondenza*. am nadzidak se radi i#i u istoj punoj kise#ootpornoj opeci i#i u šup#joj opeci ispunjenoj betonom uz pri& menu trnoa za ezu.

#. 12(2J. Deta#j u središnjem de#u isine %konzo#a*

>#ternatino" ob#o!a i betonska #juska mo!u da zarše na istoj isini. ?ada je potrebno obe& zbediti mo!u'nost nezaisno! rada ob#o!e i #juske na spoju" a rh se zaršaa posebno ob#ikoanom pokrinom opekom" ,esto opšienom o#oom %#. 12(78b" #. 12(78c*.

#. 12(78.

9od zidanja ob#o!e" od posebne a)nosti je izbor ma#tera" budu'i da se ode %na spojnicama" a ne u opeki* naj,eš'e dešaaju #omoi. Izbor je u $unkciji hemijsko! sastaa !asa" te nje!oe temperature. >#ternatino" umesto na konzo#e" ob#o!a se mo)e os#anjati i na Cspratne p#o,e. Oaj sistem je po!o& dan u situacijama kada je potrebno" između ob#o!e i #juske" obezbediti e'i prostor koji omo!u'uje pre!#ed betonske unutrašnjosti. etonska prstenas& ta p#o,a se" tada" os#anja na konzo#ne ispuste na na,in da je omo!u'eno njeno nezaisno di#atiranje u odnosu na #jusku. Uobi,ajeno je" takođe" da se u tim situacijama ob#o!a kana#a termoizo#uje sa soje spo#jašnje strane.
#. 12(72. Mamotna opeka

9ona,no" kana#i se mo!u izoditi kao ,e#i,ni " u ob#iku cei. Do temperatura !asoa od oko :88AB mo)e se koristiti obi,an" a preko to!a se koristi termootporni nerđaju'i ,e#ik. Oaj pos#ednji se redono koristi u !ornjoj zoni kana#a" !de se mo)e o,ekiati kondenzacija !asoa us#ed h#ađenja oko#nim azduhom. udu'i da sam ,e#ik nema termoizo#aciona sojs& ta" od k#ju,no! je zna,aja izo#acija" posebno u $unkciji odr)aanja temperature !asa doo#j& no isokom %ne ni)e od 16:AB*. Izo#acija se posta#ja sa spo#jašnje strane ,e#i,ne cei. +red&

4L6


nosti ,e#i,nih cei #e)e u njihooj ma#oj te)ini" potpunoj nepropusnosti" te u zate)u'oj ,rs& to'i" kojom se suprotsta#jaju pritisku !asa" a#i i seizmi,kom optere'enju.

#. 12(77. =o!u'nosti podizanja ,e#i,no! kana#a

e#i,ni kana#i se mo!u projektoati kao samonose'i" os#onjeni diskretno na armiranobeton& sku #jusku" i#i kao ise'i" obešeni o rh. +o prai#u se $ormiraju zaarianjem ci#indri,nih se!menata du)ina 6 do J metara. =o!u'nosti izođenja su prikazane na #. 12(77. 12.K. +GY>I9OV>0I DI=0 DI=0>BI >BI +re$abrikoani dimnjaci se" mahom" sastoje od armiranobetonsko! te#a i betonskih kana#a i#i otora za pro#az ,e#i,nih cei(kana#a. Yormiraju se i#i ertika#nim ređanjem prstenastih e#e& menata isine 1.8 do 1.:m" kada izostaju ertika#ne spojnice" i#i" kod e'ih pre,nika" od #jus& kastih e#emenata kojima se $ormiraju prstenasti" kada se ja#jaju i horizonta#ne i ertika#ne spojnice. +o prai#u se" za pre$abrikaciju e#emenata" koriste betoni isokih ,rsto'a" po,e od =48. Vertika#na armatura se" po prai#u" u!rađuje na samom !radi#ištu" dok horizonta#& na do#azi ubetonirana u monta)ne e#emente. 9ako je monta)na !radnja" !enera#no" r#o $#eksibi#na" to je i e#ik broj mo!u'nosti kompo& noanja konstrukcija dimnjaka od e#emenata raz#i,itih ob#ika" za raz#i,ite potrebe i kapacite& te. 9ao i uek" brzina !radnje" uni$ikacija rešenja" te e'i broj istih i#i s#i,nih pozicija" stoji kao e#iko preimu'sto primene monta)ne !radnje. a dru!e strane" !ubitak u mono#itnosti konstrukcije u ertika#nom pracu ,ini primenu pre$abrikacije isinski #imitiranom" na oko K8&L8m. 9od sistema bez ertika#nih spojnica " pre$abrikuju se prstenasti e#ementi" po prai#u jedins& tene !eometrije %ci#indri,na konstrukcija*" u kojima su osta#jeni neizbetoniranima ertika#ni otori za pro#az podu)ne %ertika#ne* armature %#. 12(74*. Oa armatura se" bez posredoa& nja betona" nasta#ja na niou sako! se!menta. Uz spo#jašnju" ,esto i uz unutrašnju" por& šinu pre$abrikoano! e#ementa posta#ja se zaarena armaturna mre)a" kojom se obezbeđu& je potreba za horizonta#nom armaturom i obezbeđuju poršine #juskasto! > e#ementa. Oom armaturom moraju biti pokrieni i zahtei neošte'eno! e#ementa pri#ikom transporta" manipu#acije i monta)e. 4LK


#. 12(74. +re$abrikoani dimnjaci bez ertika#nih spojnica

>#ternatino" jedan prsten mo)e biti $ormiran od niza pre$abrikoanih se!menata koji su poezani ertika#nim spojnicama %#. 12(7:*.

#. 12(7:. +re$abrikoani dimnjak sa ertika#nim spojnicama

4LL

04 Visoki dimnjaci - draft.pdf

Recommend Documents