-PRIZRENSKO-TIMOCKI DIJALEKAT-STRUKTURALNE KARAKTERISTIKE- mozemo ih podeliti u arhaizme I inovacije. Arhaizmi su sacuvane starostokavske osobine: 1. Staro mesto akcenta zena, narod, potok. 2. Cuvanje poluglasa koji se javlja na mestu nekadasnjih primarnog I sekundarnog poluglasa ili pak u recima turkog porekla a moze nastati I redukcijom osnovnih vokala. 3. VokalnoL svojim cuvanjem ili distribucijom njegovih refleksa razlikuje se o d stanja u svim stokavskim dijalektima. – U timockom poludijalektu vokalno L se cuva SLNCE, DKG,ZLT. U luznickom se cuva ili se devokalizuje na Bb a iza labijala daje O. Slicno je stanje I u svrljisko-zaplanjskom poddijalektu. U prizrensko-juznomoravskom vokalno L je dalo U u svim pozicijama poz icijama iza D I S SLUNCE, DLUG. 4. L na kraju sloga ili reci cuva se u T-L I S-Z a u L-JM dalo je refleks A, iza vokala prednjeg reda a ispred a razvilo se intervokalno J koje se uopstilo tj.analoski javilo I iza vokala zadnjeg reda. -INOVACIJE - nastale su u procesu balkanizacije ovih govora. 1. Prozodijski system je drasticno uproscen u njemu nema apozicije po tonu (silazni,izlazni), po kvantitetu (dug,kratak), akcenat je sveden na udar tj.ekspiraciju te ga zato zovemo ekspiratorni akcenat- Inovaciju predstavlja njegovo vezivanje za penultimu u Vranju (pcinji), Prizrenu, Sirinickoj zupi i za antepenultimu u Sreteckoj zup i. 2. Padezni odnosi ne izrazavaju se pomocu nastavaka ( sinteticka deklinacija) vec pomocu jednog opstog padeza ( karus genekalis) I predloga p redloga (analiticka deklinacija), semantika gl.je odlucujuca za znacenje odredjene predlosko padezne konstrukcije. – U ovim govorima u jednini razlikujemo N ZET, opsti padez ( Akuzativ koji je jednak sa G I V,zata,zete ako oznacavaju zivot oni imaju I formu D zetu. – Kod i.z.r.N je baba, A babu, V babo, D babe. – Antopocentricna teorija padeza (antropos-covek), centralni padezi – N (govornik),A(direktan objekat),D(indirektan objekat). _Genitiv se moze zameniti opstim poreklom( zboruva su s babu). –Opsti padez se koristi jedino bez predloga kada ima znacenje direktnog objekta ili partitivnog G( uzejah knjgu, popija casku rakiju). 3. Analiticka komparacija- po + pozitiv, naj+pozitiv. 4. U ovim govorima nema infinitiva a gl. Se u dijalektskim recnicima navode u 1.l.j.pr. 5. Gradjenje future- pz.gl.HTETI I inf. (nekad) zatim se inf.zamenjivao DA+PREZ. A pomocni glagol se sveo na enklitike, zatim se gubi recica DA a enklitike se uglavnom za sva lica osim za 1.l.j. (CU) svode na CE (cu citam,ce citam,ce citas,ce cita,ce citamo,ce citate,ce citaju). 6. Poreklo balkanizama A) neki njihovo poreklo p oreklo traze u starobalkanskom (trackom) supstatu, problem je sto ovaj jezik nije dokumentovan, B)u Balkanskim romanskim dijalektima( Sterija Cicanski-Grcka,Albanija,Makedonija,Vlasi). Asimilacijom tog romanskog elementa doslo je do prodora balkanizama.V) Balkanizmi su se zirili putem Vizantije tj. Vizantijsko grckoj jezika koji je bio jezik pravoslavne crkve. G) Balkanizmi su nastali pod uticajem bugarskog I makedonskog jezika, u rumunskom banatu u dolini reke Karas zive karasevci, Srbi koji su se u novoj sredini u tadasnjoj Austro U. pokatoliceni, a koji su doseljeni najverovatnije iz severnog predela timackog poddijalekta, na samom jugu rumunskog banata na Dunavu nalazi se selo Svinica cije je stanovnistvo pravoslavno a preseljeni su iz nasih istorijskih krajeva(ova dva govora cuvaju dijalekatske osobine starostokavskih govora pre njihove balkanizacije, to je prosto konzervirana slika od pre 14 veka). 7. Ucvajanje licnih zamenica u funkciji direktnog I indirektnog objekta. 8. Na krajnjem istoku u T-L poddi.ali I u juznim delovima S-Z demonstrativne zamenice upotrebljavaju se post pozitivno. Covekov,covekot,covekom. – Lingvisti nisu saglasni oko toga da I ove morpheme imaju demonstrativnu ili
determinativnu funkciju. – Na deiticnost pokazu je troclani system sa formantom- V (blizu govornika), T(blizu sagovornika) I N(blizu treceg lica). – Ipak se smatra da ove morfeme imaju clansku funkciju I javljaju se u z predmete ili osobe koje su individualizovane iz mnostva I time nam postale poznate, dojde edan covek, covekot sto dojde mi rece, -anaforka upotreba clana. – Genericka upotreba clana- pusac od kaslje. – Situaciona upotreba clana- ce se najedemo kude crkvata. -ZAJEDNICKE OSOBINE (fonetske) P-T 1. Zmana B je doslodno ekavska ne CbM. U D jd. BABE,MENE,STAREA- leksikalizovan komparativ. 2. Redukcija vokala javlja se obicno van akcenta, moze doci do potpunog gubljenja vokala . Redukcije su ceste uz R nakon cega ono postaje nosilac sloga. 4.izije vokala prema susednom poluglasniku; uz palatale javice se E, uz labijale I velare javljaju se vokali zadnjeg reda. 5. Otvaranje vokala(visoki postaje srednji), najcesce se otvara O ispred akcenta. – U P-JM dijalektu usled gubitka kvantitativnih opozicija uspostavljen je medju akcentovanim srednjim vokalima kvantitativni contrast. – Svi ekavski govori imaju distinkciju izmedju kratkog E I O I dugogo E I O,samo sto su u K-R,S-V I Ss_V to pozicione varijante iste foneme, a u P-JM su to samostalne fonema. 3. Elizije vokala DIDETE,DAS OMIJE (da se umije). 6. Suglasnik H je nestabilan I gubi se, isto kao I V I J. 7. Javlja se fonema C. 8. Novo jotovanje. Usneni sug se ne jotuju. U grupama ZJ javlja se metateza. Kraj reci ako se zavrsava na ST,ZD,SsT,Zzd, se uproscava gubljenjem eksplozivnog suglasnika. -ZAJEDNICKE OSOBINE (MORFOLOSKE) P-T 1. V.j.im.na –ka je- ke, Verke, Vaske, Stojanke. 2. Opsti padez u mn.m.r. nema posebni nastavak vec je isti kao I N. 3. im.z.r.na nultu morfemu prelaze u m.r.. 4. Cesta upotreba deminutiva sa formantom – K. Cest sufiks ICE . 5. Apstraktne im.z.r. imaju sufiks INJA. 6. Nije uobicajen sufiks AD ,njega zamenjuje sufiks ICI. 7. A. I D jd. Licnih zamenica I povratne je na E.-u D mn.licnih zamenica enklitike su MI,VI, s tim sto moze biti I A u T_L pod.anace A je NE
-SMEDEREVSKO-VRSACKI DIJALEKAT – Najkarakternije crte: 1. Kanovacki akcenat 2. \ ali sa druge strane… na jednosloznim recima VOD,NOD,MEN,SEB. 3. nastavak Om u D I L jd. Licne zamenice z.r.3.l. ili enklitika JOm.(da jom dam). 4. Nastavak Om srecemo u zam-prid.pram.z.r. u D I L jd. DAO JE NASOJ ZENI. - Status ovog dijalekta neki dijalektolozi,uglavnom iz BGa, osporavali su I smatrali ga integralnim delom K-R dijalekta. – Medjutim, Pavle Ivic za laze se za poseban status ovog dij. I tako on navodi celu skalu slicnosti I razlika sa K-R dijal. –Prostire se na teritoriji juznog I jugoistocnog Banata I smederevskog Podunavlja, Jasenice I Kosmaja. – Njegovo izvoriste je na Kosmaju I mladenovackoj opstini. -Ostale osobine: 1. U periferijskim I iseljenickim govorima ovog govora sacuvano je B. 2. U I jd.m.r. i.sr.r.im. ali I zamenice srece se nastavak Om a ne EM kao sto je u K-R. 3. Cesci su ekavizmi Ss-V tipa. 4. Srece se zbirna mn.na AD. 5. Srece se cesce infinitive sa I. 6. Dolazi do fakultativnog pomeranja silaznih akcenata I cuvanja posleakcenatskih duzina na mestu sa kojeg je pomeren. -KOSOVSKO-RESAVSKI DIJALEKAT -prostire se u pravcu JZ I SI; ima izduzen pojas I ceo taj proctor mogao bi se podeliti u 3 celine: 1. Juzni ili JZ pod. –Obuhvata okolinu Peci, metohijskog Podgora I Prokuplja, okolinu Kosovske Mitrovice, Vucitrna I Podujeva, Severna granica se zavrsava na linijama Kursumlijske banje, planina Satorica,Leposavic I Ibarska slatina. 2. Kopaonicko-zapadnomoravski. – Severno od navedene linije I juzno od pravca Stalac, Trstenik, Kraljevo. – U samom sredistu u Aleksandrovcu zupskom cuvaju se najtipicnije osobine K-R. 3. Severni ili SI pod. –Prostire se od linije Stalac,Trstenik,kraljevo pa sve do Dunava I rumunske granice. -ZAJEDNICKE OSOBINE K-R 1. Stara akcentuacija. 2. Doslodno se cuvaju predakcenatske celine, a posleakcenatske su linvidirane bez ostatka. 3. Zamena B je ekavska. 4. Kvantitet je prefonologizovan u vokalski kvalitet, sto znaci da su dugi vokali zatoreniji, a kratki izrazito otvoreni. 5. Konsonantski kraj reci je sklon redukciji; tako se gibi J iza dugosilaznog NEMO(nemoj) I kod pokaznih zamenica m.r. ta covek,ova covek. 6. Sugl.grupe ST,SsT,ZD gube eksplozivni sugl. MAS
babema,slavema. V) Javlja se u I jd. MONOM prema TOBOM I SOBOM. G) Nastavak EM u I jd.m.r.is.r. ekvivalentan je ekspanzivnom Om maljom. -SITNIJE ZAJEDNICKE FONETSKE KARAKTERISTIKE K-R 1. Prefiks PRI u PRE, preznanica. 2. Elizije u hijatu d dem,da idem. 3. VLJ svodi se na LJ ostaljen. 4. Sugl.grupa SU
