СВРХА ИЗУЧАВАЊА НАРОДНИХ ГОВОР ГОВО РА
Проблем смисла дијалектологије и сврхе изучавања народних говора поставља се на различите начине: А) Класични А) Класични став ст ав о о народном говору као поквареном језику потиче од општег схватања језичког развоја по којем којем је језик богом створен и поклоњен људско људском м роду, роду, а људски људски род га је, као и све остало, стално злоупотребљавао и кварио док га није довео у безнадежно стање ово наме!е потребе потребе сузбијања сузбијања покварене покварене простоте, простоте, те искорењив искорењивање ање и забрану забрану "идиотизм "идиотизма#$ а#$ %зучавање %зучавање његово не долази у обзир у овом случају$ случају$ &вај став би се могао назватиелитистички назвати елитистички$$ ') Популистички став је став је супротан$ По њему, правилно је оно што је општеприхва!ено у свим областима живота, па и у језику$ (езички "критериј правилног# по том схватању и по речима Отоа Јаспер Јасперсена сена "*овјечанст данс данск ког линг лингви вист стее Отоа *овјечанство, во, народ народ и поједина+ поједина+ са лингвисти лингвистичк чког ог становишта#, арајево, -./0), "јесте навика и општеприхва!ен обичај заједни+е$ 1раматички је правилно оно што прихвати ве!ина људи који тим језиком говоре# или "све оно што је у општој употреби у језику само по себи је граматички правилно$# 2о мишљење код нас је заступао Вук Караџић у првим 3азама свог рада$ "4оји човјек не зна ни за какву граматику, нити за какав други језик осим свога, он може писати и без сваке граматике$ 2ако је на примјер, могао &мир спевати "%лијаду# и "&дисеју# на знају!и ни писати, као и наши стар+и и слијеп+и што су спјевали толику силу пјесама$ Али људи који су што учили и знаду да језик има некаква правила, они ве! не могу писати без граматике ве! ако је ко сам граматик), зашто би као учени људи) све ради да пишу боље него што се говори те те зато језик по својој памети поправљају поправљају,, а управо кваре и грде# "рпски рјечник#, -/-/)$ %з овог излази да елитистичко размишљање о језику неумитно води искривљивању чињени+а, а свака нормативна активност у књижевном језику при којој се не води рачуна о говору обичног човека, кварењу језика и затамњивању његове структуре$ Писати прав правил илно но по свом свом мишљ мишљењ ењу у зна значи писа писати ти искљ искључ учив иво о по прав правил илим имаа наро народн дног ог гово говора ра,, а упознава упознавати ти норму норму књижевног књижевног језика језика исто исто је што и проучав проучавати ати структуру структуру дијалека дијалекатске тске речи$ речи$ 5ијалектологија би, према томе, била врховна наука о језику и свим језичким питањима, једина мерод меродавн авнаа лингви лингвисти стичк чкаа дис+и дис+ипли плина$ на$ 4олик олико је елити елитисти стички чки став став неиспр неисправа аван, н, толик толико о је популистички популистички претеран$ 6) Савремени истр истражи ажива вачи чи,, озби озбиљн љни и науч научни ни+и +и и пошт поштов овао+ ао+и и наро народн днее речи речи,, у свој својим им изучавањима углавном дају високу о+ену народним говорима и дијалектологији као нау+и$ Али каткад у неопрезним и недовољно заснованим изјавама и они стављају под сумњу смисао и друштвену потребу дијалекатских дијалекатских истраживања$ Противречне Противречне изјаве о том предмету налазимо, на пример, код Па!а Иића, воде!ег дијалектолога код нас$ 7а једној страни, он овако резонује о дијале дијалека катск тској ој разнов разноврсн рсности ости језика: језика: "Ако "Ако потраж потражимо имо место место дијалек дијалекат атаа ме8у ме8у друштв друштвени еним м 3еноменима, на!и !емо да су дијалекти својом природом слични појавама таквим као народна ношњ ношња, а, наро народн днаа јела јела или или наро народн днаа архи архите тект ктура ура$$ (език (език има има с тим тим 3ено 3еноме мено ном м једн једну у битн битну у заједничку особину: да је користан$ &н је то у најдословнијем смислу, јер је друштвено ору8е и чак је најважније, најуниверзалније, најчеш!е употребљавано ору8е које стоји на располагању људском друштву, и сваком поједином човеку посебно$ %сто тако су ору8а и зграде које људи зидају и њихова оде!а, а и храна је ору8е у нешто ширем смислу те речи$ 5ијалекте удружују с народном архитектуром, народним јелима и пи!има, народном ношњом и народним поку!ством још и то што се ту свугде свугде ради о варија+ији, варија+ији, пре свега територијалној$# 9е8утим, на другој страни, %ви! сумња у сврховитост, па чак и у смисао те варија+ије, дијалекатске, пре свега$ & тој варија+ији он каже следе!е "&на је развијена спонтано, ди3ерен+ија+ијом која има регионални одн$ етнички карактер, која се појављује и доживљава као обележје дато етни+има, која чини једну, једну, са утилитарног гледишта гледишта непотребну разноврсност у нечем што је са истог гледишта и те како потребно$ з то је та варија+ија и произвољна$ 7ема дубљег разлога због којег се у околини *ачка *ачка говори "до8осмо#, а око 4рушев+а "до8омо#, а не обрнуто$ 7а дијалекатске варија+ије локалне прилике утичу сразмерно мало$ 2ако !емо у овчарским крајевима на!и известан број речи за врсте и боје ова+а$ земљорадничким пределима би!е много више термина који се тичу -
разних ратарских култура, култура, справа и послова$ приморју !е бити богат речник риболовства и поморства итд$ Али све су то ситне, маргиналне појединости у поре8ењу с истином да главнину дијалекатских разлика чини чиста етничка варија+ија, немотивисана материјалним и друштвеним околностима$# околностима$# Павле %ви!, "рпски народ и његов језик#)$ Павле иви! сматра да су дијалекатске дијалекатске особе особенос ности ти наро народн дних их гово говора ра доду додуше ше корис орисне не,, али ситн ситнее и гото готово во бесм бесмис ислен лене$ е$ ;их ;ихова ова егзистен+ија и природа пери3ерни су проблеми и потчињени су етничкој структури њихових несклада$ %злази да је дијалекте корисно проучавати проучавати само у оквиру етногра3ских студија$ студија$ Ото Јасперсен Јасперсен тврди тврди да је "људска "људска геогра3ија геогра3ија одлучују одлучују!и !и 3актор 3актор у настајању настајању дијалека дијалеката$# та$# 7астајање и постојање пос тојање дијалеката има много дубљи узрок и смисао него што је друштвена корист$ корист$ <азумевање људи и со+ијалне историје много је боље ако познајемо језик, а дијалекат је једини прави природни језик$ удбина писмених творевина из давне прошлости, настајање и пропаст, кретање по земаљској кугли и задржавање на одре8еним просторима, о+ртани су у дијалекту$ 5ијалекат је тако слика друштвене и етничке историје народа$ ве што се дешавало у прошлости, а било је од оштег значаја за језички колектив, искристалисано је у његовој култури и његовом природном језику =дијалекту)$ 2им поводом (аспресен каже и следе!е: " >ран+уској се нпр$ с правом исти+ало да су +рквене поделе снажно деловале на језик$ старим +рквеним дија+езама општинама) обичаји су налагали да се људи окупљају на богослужење у једном +ентру, па су се на тај начин они ме8усобно мешали, а одвајали од људи из других жупа$# 4онстатујемо да дијалекатска варија+ија није никако случајна, ве! првенствено зависи од со+ијалних 3актора$ ?ингвистичка геогра3ија, како истиче (асперсен, условљена је људском$ 2о значи да је развој дијалеката у вези са историјским развитком њихових носила+а$ 5а ли је дија дијале лека катт користа ористан н или или не друг друго о је пита питање, ње, а оно оно је безн безнач ачај ајно но и са стан станов овиш ишта та историјског друштва и историјског језика$ 7и једна ни друга наука не поставља таква питања ве! се бави узро+има и последи+ама самог стања ствари$ 5ијалекте је корисно изучавати и то је за нас битно$ 5ијалектологија пружа чињени+е важне за разумевање етничког развоја, за пре+изније одре8ивање прошлог и садашњег стања у распореду становништва и сл, а то су сазнања која помажу општој нау+и о на+ионалним и племенским питањима тј$ 3илологији$ &ву истину утвр8ује касније и Па!е Иић: "5ијалекти су незаменљив документ историје језика, оста+и старијег стања у разним доменима језичке структуре, присутни су практично у свим говорима, док се друге особине архаичних језичких система могу реконструисати поре8ењем ситуа+ије у разним дијалектима који су иновирали на различите начине$ %сто тако је драго+ено сведочанство сведочанство дијалеката о језичкој типологији$ 7еупоредиво многобројнији од књижевних језика, дијалекти у свету представљају најсадржајнији резервоар података о томе какве све појаве могу постојати у језику и у каквим комбина+ијама$ рпскохрватски језик ту показује далеко шири дијапазон варија+ија него иједан други европски језик$ &д једног нашег дијалекта до другог, драс драсти тичн чно о вари варира ра нпр$ нпр$ број број паде падежа жа а са њима њима и +ело +елоку купн пни и лик лик декл деклин ина+ а+иј ија, а, зати затим м број број глаголских облика, инвентар вокала и консонаната, а нарочито ак+ената$# &ве %ви!еве тврдње задржавају високу вредност и онда када се с е изузму хрватски дијалекти$ 'рој падежних облика облика нпр$ стварно је врло различит у дијалектима југоисточне југоисточне рбије и о сталим штикавским дијалектима у самом штокавском штокавском дијалекту неуједначен је број придевских и глаголских глаголских облика @ придевски вид у нешто ве!ој мери познају само западнији, ијекавски говори, док је на осталом делу терена он редукован редукован и сведен на спорадичне спорадичне појаве$ 4ористи од од дијалектолошких знања су заправо много шире него што смо о њима говорили$ Aа рад у школи нпр$ врло је важно знати с каквим језичким знањима и навикама млади долазе на наставу и које су најважније тачке где се њихов говор разилази са књижевним језиком$ 2ек тада !емо мо!и компетентно да судимо која знања из језика и на који начин треба преносити у датој средини$ 7аставник мора себи израдити тзв$ "приручну# граматику српског језика и држати се њених начела$ %стовремено, он мора прихватити и понешто из дома!ег говорног амбијента и употебљавати то ван школе да би стекао поверење околине$ ДИЈА"#К$О"О%К# ДИЈА"#К$О"О%К# ДИС&ИП"ИН#
B
"5ијалектологија је научна грана лингвистике која проучава различита наречја и говоре неког језика, те друге његове спе+и3ичне говорне типове и варијанте @ поднаречја, поднаречја, патоае, патоае, аргое, идиом идиомее и жаргоне жаргоне различ различит итих их локалн локалних их и друштв друштвени ених х околи околина, на, а проуча проучава ва их у њихово њиховом м сувр суврем емен еном ом стању стању и повј повјесн есном ом разв развиз изку ку$# $# <ик <икар ард д име имеон он,, "Cн+ "Cн+ик икло лопе педи дијс јски ки речн речник ик лингвистичких термина#) обзиро обзиром м на разнов разноврсн рсност ост наброј набројани аних х лингви лингвисти стички чких х појава појава које чине чине предме предметт и метод методее дијалектологије, у њој се разликује више дис+иплина: D 'ескриптина 'и(а!екто!о)и(а или 'и(а!екто)ра*и(а се бави описом језичких особина локалних говора и њиховом њиховом класи3ика+ијом ова дис+иплина је код нас најразвијенија !ин)ис !ин)исти+к ти+ка а )ео)ра* )ео)ра*и(а и(а или 'и(а!екто!о,ка карто)ра*и(а @ дијалект D дијалектолози олози каткад каткад прикупљају податке, каталогизирају их по одре8еним критеријумима па их у+ртавају на карте и у дијалектолошке дијалектолошке атласе истори(ска 'и(а!екто!о)и(а @ интересује је старије стање у говорима датога језика на D основу података са терена и из историјских споменика, те основних претпост авки о етничкој историји, она обавља реконструк+ију дијалекатске дијалекатске слике старијих епоха и обајашњава развој народног језика у +елини и по дијалектима D грана опште опште лингви лингвисти стике ке,, код нас слабиј слабијее развиј развијена ена бави бави се ареа!на !ин)истика !ин)истика је грана линг лингви вист стич ички ким м обја објашњ шњењ ењим имаа однос односаа ме8у ме8у разл различ ичит итим им гово говори рима ма исто истогг јези језика ка,, са општеисторијског становишта описује и објашњава развој појединих говора или се бави, са истог гледишта, гледишта, односима на ме8ујезичком ме8ујезичком плану одакле се онда изводе закључ+и о природи језика и дијалекта
ОСНОВНИ ПОЈ-ОВИ И $#Р-ИНИ У ДИЈА"#К$О"ОГИЈИ
E
Ди(а Ди(а!е !ек кат се у моде модерн рној ој линг лингви вист сти+ и+и и де3ин де3иниш ишее као као "рег "регио иона налн лно о или или друш друштв твен ено о дистинктиван варијетет неког језика који се одликује конкретним скупом речи и граматичком структуром$ 1оворни дијалекти обично се доводе у везу са посебним изговором или ак+ентом$ сваком језику са ве!им бројем говорника разви!е се дијалекти, нарочито ако постоје геогра3ске препреке које раздвајају групе људи људи једне од других, или ако ако постоји подела на друштвене класе$# Дејвид Дејвид Кристал, Кристал, "Cн+иклопедијски речник модерне лингвистике#) лингвистике#) 1еогра3с еогра3ским ким препре препрекам камаа треба треба дода додати ти и друге друге сметње сметње које настај настају у у комуни омуника+ ка+ији ији ме8у ме8у облас областим тима, а, општо општојј и језичк језичкој$ ој$ 9е8у 9е8у тим препре препрекам камаа најзна најзначај чајни није је су полит политичк ичкее грани+ грани+е$ е$ Политичк Политичким им 3актори 3акторима ма често су неутралисан неутралисани и геогра3ски геогра3ски 3актори, 3актори, па дијалека дијалекатске тске разлике разлике настају тамо где природних услова за то и нема$ Према 4ристаловим објашњењнима овај посупак није неоправдан, али са једног ширег становишта со+иолекти и дијалекти јесу различите ствари$ о+ио о+иолек лекат атск ско о раслој раслојава авање ње и терит територи оријал јална на дијалек дијалекат атска ска разгран разграниче ичења ња имају имају у нечем нечему у диспарантан диспарантан смисао, иако иако се каткада каткада остварују остварују уз помо! помо! сличних сличних језичких средстава$ средстава$ %пак, регионална ди3ерен+ија+ија језика није искључиво искључиво производ геогра3ског геогра3ског 3актора$ <екли смо ве! да у дијалектолошким истраживањима треба водити рачуна и о саставу становништва, његовој економској, економској, со+ијалној и културној културној историји, а то су све важне со+иолошке чињени+е$ Прихватљива је де3ини+ија руског теоретичара Виктора теоретичара Виктора Жирм Жи рмунског унског,, који дијалекат објашњава у вези вези са чињен чињени+а и+ама ма на терену терену у којима ојима се одсли одсликав кавају ају ме8уза ме8узавис висност ности и историј историјее језик језикаа и историј историјее народ народа$ а$ &н тачно тачно и пре+и пре+изно зно де3ин де3инише ише дијалек дијалекат ат:: "Под "Под појмо појмом м терит територи оријалн јалног ог дијалекта, наречја и говора захвата се варијанта неког језика на одре8еном делу територије која се одлик одликује ује +ртам +ртамаа својст својствен веним им језик језику у као као +елин +елини, и, али и неким неким спе+и спе+и3и 3ични чним м +ртам +ртама$# а$# &ва де3ини+иј де3ини+ија, а, ипак, ипак, има извесних слабости$ %згледало %згледало би на први поглед поглед да она истовремено истовремено успоставља хијерархију ме8у основним дијалекатским појмовима, те да у тој хијерархији највише место припада дијалекту, говор заузима следе!и положај, а наречје је стављено изме8у њих$ 4ада се, ме8утим, де3ини+ија добро размотри и упореди са даљим излагањем, види се да Fирмунски у ствари не прави разлику изме8у ових термина ве! их у основи сматра синонимима$ 2акво је стање у руској руској дијалектологији уопште$ 2ермин 2ермин "дијалекат#, по руском теоретичару теоретичару Кузњецеву, Кузњецеву, употребљава се како како у значењу значењу говора, тако и у значењу наречја$ 7и у српској дијалектологији ови термини нису увек добро разграничени$ 2о је зато што се не води води рачу рачуна на о обја објашњ шњењ ењим имаа Александра Белића и аргу аргуме мент нтим имаа које оје је он наве навео о за тачн тачно о разграничење три термина$ 'ели! хијерархију ме8у терминима успоставља успост авља аналогно хијерархији +рта којима располаже језичка гра8а на терену, а и српскохрватски језик као +елина$ 2е се +рте, по 'ели!у, 'ели!у, могу раслојити на три групе: -$ особине које које потичу потичу из прасловен прасловенск ског ог језика и његових његових дијалека дијалеката та B$ језичке језичке +рте +рте пореклом пореклом из јужнословенск јужнословенског ог прајезика прајезика и његових дијалека дијалеката та E$ аутохто утохтоне не +рте српск српског језика настале настале у различитим различитим епохама епохама развитка развитка 7а основ основу у тога тога може може се утвр утврди дити ти ве!а ве!а или или мања мања гене генетск тскаа сродн сродност ост или или дист дистан ан+а +а ме8у ме8у различитим дијалекатским типовима српског српског језика$ ам 'ели!, говоре!и о територијалним једини+ама на које се дели српски и хрватски језички простор, каже следе!е: "7еке од њих су у ближем сродству, неке пак садрже разлике које воде порекло из дубље прошлости и удаљеније су једна од друге$# 5ијалектима се с е код 'ели!а сматрају територијалне варијанте обележене +ртама најстар најстарије ијегг, тј$ предба предбалка лканск нског ог одн$ одн$ прасло прасловен венск ског ог порекл порекла, а, по којима ојима се они одлик одликују ују као као генетск генетски и врло врло удаљене даљене 3орма+ 3орма+иј ије$ е$ 4од нас је то штока штокавск вски и дијалек дијалекат ат према према чакавс чакавск ком и кајкавск кајкавском ом дијалект дијалекту у хрватск хрватском ом и словенач словеначк ком)$ 7еки научни научни+и +и сматрају сматрају да штокавшти штокавштина, на, чакавштина и кајкавштина имају карактер различитих језика, али се ве!ина, нарочито хрватски дијалектолози, изјашњавају против тога, своде!и ме8удијалекатске ме8удијалекатске разлике на унутрашњи језички ниво$ сваком случају, дијалекатске поделе имају глобални карактер и тичу се врло дубоких и битних структурних својстава$ Наре+(е се карактерише дистинктивним +ртама, тако8е сразмерно велике старине$ 2е +рте истовремено дубоко засе+ају у масу језичких чињени+а$ обичајено је наречјима називати оне
G
структуре народних говора које се разликују заменом старог јата$ штокавском дијалекту ту су: екавштина на истоку, икавштина на западу и ијекавштина на југозападу$ чакавском дијалекту то су екавштина на крајњем западу и икавштина на истоку$ Aамена јата потвр8ена је у историјско време развоја српскохрватског језика, дакле у послебалканској тј$ у аутохтоној српској епоси развоја, али њене кли+е могу се пројектовати на епоху јужнословенског прајезика$ Гооро. се назива најамања, даље недељива варијанта језика, говорни идиом у којем нема унутрашњих дистинк+ија$ Ако обухвата нешто ве!у територију са извесним унутрашњим разликама, онда је то скуп идиома који се зове по'наре+(е, или се за њега употребљава назив наро'ни )оори $ лингвистичкоDгеогра3ском смислу, дијалекат је територијално најшира једини+а он се дели на наречја, а она на говоре поднаречја)$ Ако је наречје врло распрострањено а његова унутрашња говорна варија+ија велика, онда се оно назива по''и(а!екат или само дијалекат)$ &стали термини који се користе у дијалектологији спадају у област со+ијалног раслојавања језика$ лингвистичкој литератури они нису увек јасно разграничени$ 2ако се ар)о и /ар)он употребљавају као синоними да означе локалне говорне једини+е било којег ранга и било којег типа, или пак да означе лингвистичка обележја тих једини+а$ 2ермин "жаргон# каткада поприма стилистички смисао примењују!и се на затворене системе у језику про3есионалних, на једној страни, те асо+ијалних и антисо+ијалних група, на другој$ лично се значење приписује и енглеској речи 01234 која изворно обележава спе+ијални језик или спе+ијалне идиоме криминала+а, скитни+а и сл, а чија је сврха да од неупу!ених сакрије садржај говора$ ада се у Cнглеској за то изворно значење употребљава термин 5637$ <еч патоа 8927:;0< данас се употребљава просто да означи месни говор$ 2ермин и'ио!ект односи се на укупност индивидуалних, а то значи про3есионалних, со+ијалних, територијалних и других карактеристика у говору поједин+а$ И'ио. означава, изме8у осталог, и језик неке посебне људске заједни+е као скуп особина карактеристичних само за ту заједни+у, које нам дају за право да га издвојимо и посматрамо засебно$ 2о може бити сваки локални говор или говор со+ијалне групе посматран као јединствена +елина$ При томе, губе значај унутрашње разлике у говору поједина+а ау први план избијају говорне дистинк+ије према другим колективима$
О ПОЈ-У ДИЈА"#К$А И КЊИ=#ВНОГ Ј#ЗИКА
H
4ао територијална једини+а, дијалекат се књижевном језику не супротставља као део према +елини, ве! као језичка појава другог лингвистичког нивоа$ 4њижевни језик не подлеже дијалекатској пар+ија+ији иако и он може располагати варијантама$ 6аријанте књижевног језика настају, живе и нестају по различитим начелима него што је то у народним говорима$ 7и дистинк+ија изме8у књижевног језика као израза писане језичке тради+ије према усменој дијалекатској речи није прави начин за разграничење ове две лингвистичке појаве$ Пре свега, претежни део интелиген+ије, а данас и претежни део на+ије, и у усменом изражавању служи се књижевним језиком$ 7азив за ту врсту језичког израза који неки теоретичари предлажу @ књиевни дијалекат @ само појачава кон3узију$ % сам начин де3инисања књижевног језика као посебног дијалекта није исправан$ 7ије, према томе, успела де3ини+ија руске теоретичарке &лге Ахманове која тврди да је књижевни језик "онај дијалекат језика који је стекао литерарну и културну супрема+ију над осталим дијалектима, те је прихва!ен као најисправнији облик тог језика$# 5ок не одговоримо на питање ко је прихватио тај дијалекат и из ког разлога да ли само из литерарних и културних или и неких других разлога), и какве 3унк+ије има тај идиом исте или различите као и сваки дијалекат), дотле нисмо одредили праву природу књижевног језика$ (еднострана је де3ини+ија и хрватског англисте <удол3а >илипови!а, по којој је књижевни језик "релативно јединствен дијалекат који употребљава скупина људи изме8у којих је комуника+ија пореме!ена, вероватно отежана$# %стина је, што каже >илипови!, да је комуника+ија ме8у припадни+има удаљених дијалеката истог језика мање или више отежана, али књижвни језик се не ствара само да би се комуника+ија олакшала, ве! да би се остварили наддијалекатски канали комуника+ије$ 5ијалекат не располаже могу!ностима за неке видове културне комуника+ије у +ивилизованом друштву савременог типа$ !икард Симеон одре8ује књижевни језик према служби коју он обавља у на+ионалној култури$ 2о је исправан поступак$ Али није увек исправно само одре8ење те службе како ју је имеон схватио: "&бично је књижевни језик у вези са појавом писмености која најчеш!е почиње писањем +рквеноDобредних, вјерских књига, натписа на спомени+има итд$ а потом се проширује на остала подручја писмености постају!и својством свих образованих људи$ почетку то је обично језик народности који затим прераста у на+ионални, општенародни језика било да је настао избором једног дијалекта као књижевног или мешањем неколико дијалеката)$ &н се разликује од свих осталих дијалеката датог језика, представљају!и особити дијалекат кој је познат и проширен н читавом подручју, те се њиме служе и припадни+и разних дијалеката у сврху ме8усобног споразумевања$# &сим што изједначава књижевни језик са језиком писмености и сматра га посебним дијалектом, дакле појавом истог реда са другим дијалектима, имеон не разликује про+ес дијалекатске интегра+ије, познат у свим +ивилитованим на+ијама данас, од еман+ипа+ије књижевног језика тј$ њеоговог издвајања из дијалекатске основи+е уколико је по пореклу дијалекат)$ имеон не разликује ни поетску 3унк+ију језика уопште тј$ дијалекта) од извесних спе+ијалних служби књижевног језика несвојственим дијалекту$ Aато је слика коју имеон ствара о књижевном језику заправо идеализована слика о језику лепе књижевности$ имеон ту слику и посебно описује следе!им речима: "2о је у својој основи општенародни, усавршени и стваралачким радом писа+а и знала+а језика, обога!ен језик$ При том га не ваља супротстављати општенародном језику, ве! га треба схватити као највиши домет језичке културе народа$ 2о је највиши облик општенародног језика, резултат језичког стваралаштва читавог народа и истакнутих уметника речи$# имеон заборавља да књижевни језик није увек једнак по пореклу, ве! може бити како дијалекатског, тако и каквог другог постања$ А и када је настао од дијалекта он не чини просту дијалекатску надградњу ве!, у крајњој линији, нега+ију дијалекта, јер како стиче мо! и ути+ај у културном животу на+ије књижевни језик почиње потискивати дијалекте и уништавати њихову структуру$ Али, све то иде каналима који су изван природног развојаI језика као скупа народних говора$ 2и канали успостваљају се и учврш!ују средствима високо развијене +ивилиза+ије, чији су главни механизми делаовања установе оличене у држави као својој највишој појавној 3орми$ J
&во значи да је за појаву на+ије и на+ионалног књижевног језика у савременом смислу речи од пресудне важности постанак на+ионалне државе$ 7а+ионална култура у широком смислу као и у институ+ионализованом виду јесте поље примене књижевног језика$ 2име је он сам одре8ен као институ+ионална друштвена појава$ &дре8ење књижевног језика као поливалентног и сложеног средства споразумевања условљена је са једне стране општом сложенош!у живота у једном +иилизованом друштву, а с друге стране @ разу8енош!у државних 3унк+ија и државних послова$ сваком случају, књижевни језик као 3унк+ионална и поливалентна појава битно се разликује од структурно једноставног и 3унк+ионално нерашчлањеног дијалекта$ &н је појава која нстаје на вишем развојном ступњу човечанства, одговара вишим општим и културним потребама људи и служи као средство +ивилиза+ијског споразумевања у ужемс смислу речи$ "*ак се, у неким народима, 3ормирају књижевни јези+и тек онда када за то настану потребни услови који се испољавају и настанку писмености#, пише група руских лингвиста$ 5ијалекат, и кад није имао конкурента у књижевном језику, обављао је једноставније и по обиму ограниченије задатке, јер је служио друштваним 3орма+ијама чије су потреб биле једноставније и мање$ 2о уви8ају и +итирани руски аутори који даље кажу: "4њижевни језик може потен+ијално на!и своју примену у свим областима живота +ивилизованог друштва, у лепој књижевности, у државној администра+ији, у школству и нау+и, у поризводњи и свакодневном животу$ 7а одре8еној етапи развоја друштва он постаје обавезно комуника+ијско средство за све, не као корисник, ве! и као његов чувар, инвеститор његове изградње и ини+ијатор његове коди3ика+ије, јавља се држава и државне установе$ 5ржава обезбе8ује том језику достојанство и повлаш!ени статус у облику и 3унк+ији службеног језика$ По пореклу, по постанку, по структури и својим 3унк+ијама, књижевни језик је квалитативно различит од дијалеката и покрајинских говора$# начелу, књижевни језик може настати 3унк+ионалним преусмерењем одабраног локалног говора$ новим околностима и у новој 3унк+ији то ме8утим није воше прави народни говор јер обавља друге службе$ 2о се врло брзо испоњава и у еволу+ијском заокрету његове структуре$ >унк+ионална преоријента+ија скопчана је често и са директним структурним рерадама до којих долази интервен+ијом лингвиста$ &ни у дијалекатску основи+у уносе нове елементе пореклом из других дијалеката$ %з језика старијих епоха или из страних језика$ 4аткада, лингвисти покушавају надоместити неке елементе сопственим стваралаштвом$ 5ешава се, када то диктирају историјске прилике, да се за задовољење извесних +ивилиза+ијских потреба код неког народа употребљава књижевни језик другог народа$ По правилу, тај ту8и књижевни језик обавља само неке 3унк+ије, у паралелној употреби са дома!им књижевним језиком$ &сим својим интердијалекатским и наддијалекатским карактером, књижевни језик се од локалног говора разликује и по томе што се на њему развија писменост, што је писмени текст и његова предоминантна појавна 3орма од које зависи говорни узус$ леде!а и најважнија особеност књижевног језика јесте да је он коди3икован и да 3унк+ионално и еволу+ијски зависи од кодекса$
ПРИРОДНА И В#%$АЧКА Р#ГУ"А$ИВА КАО ОСНОВА ЗА РАЗГРАНИЧ#Њ# КЊИ=#ВНОГ Ј#ЗИКА И ДИЈА"#К$А
K
вези са појмом коди3ика+ије који подразумева језичку регулативу описану у документима, треба напоменути да је она битно својство књижевног језика у односу на дијалекат$ народним говорима влада природна и импли+итна саморегулатива$ Де Сосир је запао у неодуми+е око де3инисања језика пошто није био начисто о проблему коди3ика+ије$ 2ако, у поглављу где се бави суштином језика и где даје прве де3ини+ије, он се позива на америчког теоретичара Двајта Витнија, за кога је језик "друштвена установа као и све друге$# 5е осир мисли да је та теза сувише апсолутна јер "језик није установа у свему слична другима# али прихвата мисао да је језик "конвен+ија#$ &ве кључне речи које су употребили 6итни и 5е осир установа, конвен+ија) подсе!ају на ути+ај спољашњих закономерности на језик$ 2ај ути+ај врши се од стране колектива и његових организа+ионих облика, пре свега државе$ 7а другој страни, говоре!и о језичкој свести код тзв$ примитивних народа, 5е осир верује да је за ту свест и уопште за примитивног човека језик заправо навика, обичај, сличан обичају ношења ношње и оружја$ 2ермин идиом који 5е осир користи да обележи овако схва!ен говор датог колектива тачно упу!ује на његово схватање језика као саставног дела тради+ије и обичајних навика датог колектива грч$ LMLNOP = обичај)$ 4ада се обрати вишим обли+има +ивилиза+ије, тада 5е осир налази и неке посебне облике језика правни језик, научна терминологија и др$)$ 9и у тим обли+има препознајемо 3унк+ионалноDстилске варијанте језика својствене вишим друштвеним 3ормама са јаком развијеном поделом рада и различитим установама које се баве организа+ијом тих 3орми$ 5е осир на основу тога успоставља дистинк+ију изме8у "природног органског развоја једног на+ионалног језика#, на једној страни, и његових вештачких облика као што је књижевни језик, који су последи+а спољних, дакле неорганских 3актора, на другој$ Пример нашег књижевног језика са овог гледишта је врло поучан у многим прав+има$ Пре свега, 6укова језичка ре3орма поклапа се са на+ионалном револу+ијом код рба и са 3ормирањем самосталне државе после дугог периода ропства$ ништена на+ионална култура која дуго није имала подршку државне власти сад се консолидује са основама 3олклорне тради+ије$ 2ај исти ослона+ узет је и за изградњу модела књижевног језика$ Почетна 6укова схватања о језику прожета су чврстом вером у несумњиву вредност 3олклорног насле8а, као и моралне и друге квалитете његовог чувара @ човека из народа$ 2о схватање а3ирмишу природне законитости као општеваже!е у језику, подједнако и у народном и у књижевном$ &н је додуше веровао да граматичар има право на интервен+ију, а то је допуштено само њему, док "остали књижевни+и морају слушати граматичаре и ништа не смеју предузимати на своју руку$# А интервен+ија ипак не сме прелазити оквире постављене начелно да "књижевни језик чине из народа скупљена правила о језику$# <е3орматорски подухват спорведен у "рпском рјечнику# из -/-/$ заснован је у први мах на строжим одредбама о народном карактеру књижевноDјезичке норме$ (езички законодава+, по 6уковом мишљењу из тог доба, јесте заправо неписмени сељак упу!ен искључиво на сопствену тради+ију и зашти!ен од грешке непознавањем: "4оји човјек не зна ни за какву граматику нити за кав други језик осим свога, он може писати и без сваке граматике и управо онако као што треба, зашто му не може пасти на ум да пише друкчије него онако како се говори$ 2ако је нпр$ могао &мир спјевати "%лијаду# и "&дисеју# не знају!и ни писати, као и наши стар+и и слијеп+и што су спјевали толику силу пјесама$# 4асније, са напредовањем 6укових знања о нашим језичким приликама и свести о многострукости дијалекатских разлика, напредују и његова схватања о књижевном језику$ 4њижевни језик мора бити структурно јединствен @ дознаје 6ук тада из сопственог искуства, и све што то јединство омета, макар се говорило и на терену, треба без колебања одба+ити$ -/E.$ године 6ук утвр8ује нпр$ да је боља ресавска него сремска екавска варијанта, да је "правилније и примјереније несам него нисам и поред тога што се у 'иограду и 4рагујев+у подсмијевају онима који тако говоре$# место раније препоруке да сваки списатељ пише онако како се у његовом крају говори, 6ук сада утвр8ује да "чисти књижевни језик није све оно што се у народу говори#, ве! само избор из тог корпуса$ 2ај избор одговара прин+ипу "оп!е правилности# тј$ унутрашњег /
јединства обезбе8еног јединством елемената и законитости које тим елементима владају и које су друкчије него у језику "покварене простоте#$ 7а крају, 6ук је предложио на 'ечком књижевом договору -/H0$ године, а то је и прихва!ено, да се "за књижевни језик у свему народу нашем узме гра8ански или господски говор јужног нарјечја#$ ва ова настојања 6укова и његових настављача лепо је окарактерисао тојан 7овакови!, говоре!и да је "наш књижевни језик настао на крајњој лини не запараво према моделу чистог народног говора, ве! према моделу који је нашим 3илосо3има лебдео пред очима као идеал чистог народног или народноDкњижевног језика, јер тај књижевни језик у свим својим појединостима, онакав какав је, нигде се не говори у народу, макар да опет у њему нема ни једне појединости која се у народу не би говорила$ 2име су и рби дошли до новог народног књижевног језика које је једино потпуно доследном правилнош!у различит од народног говорног језика$# &самостаљење књижевног језика у односу на народну говорну базу имало је и једну непредви8ену али закониту последи+у: тај језик постао је саставни део +ивилиза+ијске надоградње друштва и дошао је у непосредни додир са животом државних и многих других установа, са са науком, религијом, идеологијом и политиком$ Почео је њиме служити се, живети и развијати се у складу са том службом$
НАДДИЈА"#КА$ И ИН$#РДИЈА"#КА$
.
нау+и је ве! дуго познато да осим чистих, по стоје и мешовити народни говори$ ствари, врло је мало идиома првог типа, а много више другог$ 6аља поменути извесне врло познате, и у лингвисти+и много експлоатисане случајеве$ Интер'и(а!екти су мешавине језика углавном колонизаторских и колонизованих народа у бившим поседима колонијалних империја$ 2акви су креолски језик, пиQин, бичDлаDмар и јидиш$ 4реолски јези+и су мешавинске творевине романских, првенствено португалских језичких елемената са домородачким говором на разним крајевима света југоисточна Азија, А3рика, па+и3ичка острва, (ужна Америка)$ (една таква мешавина 3ран+уског језика са домородачким језиком на Rаитију има статус књижевног језика$ ПиQин је мешавински говор, енглескоDдомородачки, у 4ини и на полинезијском архипелагу$ &н је тако8е постао књижевни језик код неких острвских народа у Полинезији и 9еланезији$ Према обавештењима познавао+а пиQина, овај језик углавном служи као трговачки жаргон за споразумевање европских и америчких пословних људи и морнара са 4инезима и осталим оријенталним народима, пре свега у кинеским и кали3орнијским лукама$ ПиQин се стварао постепено од -J$ века надаље, а најпотпуније је изгра8ен у -.$ веку$ астављен је од енглеске лексике и граматике која је прилаго8ена кинеском језику, нарочито у 3онети+и и синтакси$ 'ичDлаDмар је европскоDмалајска мешавина крајња индокинеска острва @ 9алага), са енглеском основом која служи као саобра!ајни језик на западном Па+и3ику$ (идиш је мешавински језик којим се служе (евреји племена Ашкенази у источној Cвропи, према <усији, у %зраелу и у Амери+и$ &снова му је немачки језик -G$ века са примесама јеврејских, словенских, романских, а у последње време и е нглеских елемената$ На''и(а!екатске тореине које не спадају у систем 3унк+ионалних стилова књижевног језика тако8е су честе и распрострањене$ &ве творевине заузимају ме8упози+ију изме8у дијалекта и књижевног језика$ (една од тих 3орма+ија јесте "стандардна штокавштина#, а друга је "антички, класични грчки коине#$ %зраз стандардна штокавштина каткада значи исто што и стандардни књижевни језик, а каткада обележава дијалекатски @ штокавски просек који се од књижевног језика разликује утолико што се не тиче његове структурне парадигме, ве! представља само његову основи+у каква је својевремено представљена код 6ука 4араQи!а, као почетни модел књижевног језика$ тандардна штокавштина јесте саобра!ајни језик у градским срединама, у најширим круговима интелектуала+а$ ;егове дистинктивне особине у односу на књижевни језик ситне су али карактеристичне$ 2ичу се неких уобичајених 3орми и обрта из језичког насле8а, а и неких помодних особености које не прихвата књижевни језик$ прву групу карактеристика спада нпр$ облик потен+ијала са непроменљивим би, насупрот бихSбисмоSбисте у књижевном језику$ 5руга особина је одсуство 3онеме х у пози+ијама у којима се очекује, затим сажимање 3иналног Dао у о дошо, појо)$ тандардна штокавштина представља језгро саобра!ајног језика на +елој српској језичкој територији$ &на настаје одабиром и мешавином књижевних језичких и распрострањенијих дијалекатских +рта$ авремени градски говори услед досељавања становништва са разних страна нису више идентични са говорним зале8ем, ве! се све више 3ормирају као варијанте стандардне штокавштине$ Aа то се могу навести два разлога: -$ савремени градски говори резултат су дијалекатске кристализа+ије мешавинског становништва састављеног од страна+а и досељеника са разних страна B$ у савремене градске говоре инкорпорира се тањи или дебљи слој књижевноDјезичких елемената ве ово представља врло покретљиву језичку материју која се структурно колеба како у регионалном тако и у со+ијалном амбијенту$ 7пр$ градски говори јужног подручја све се више уобличавају у говорне идиоме са доста добром општештокавском синтаксом и 3онологијом, донекле реконструисаним падежима, али упадљиво некомпетентном прозодијом$ 2ај прелазни идиом свакако обједињује дијалекатске +рте свог зале8а са књижевноDјезичким елементима$ градовима +ентралног и северног подручја мешавински карактер говора мање је приметан, али је за стручњаке и он препознатљив по карактеристичним особинама$ -0
4оине је термин настао од грчког назива за тзв$ општи језик$ такав језик средином G$ века п$н$е$ стопили су се различити грчки дијалекти, а за темељ је послужио антички дијалекат$ 4оине је језик античке грчке књижевности и културе$ %нтересантно је да се у H$ и J$ веку у време 6изантије) коине поново почео дијалекатски ди3ерен+ирати, те да од њега води порекло ве!ина савремених грчких дијалеката$
-#$ОДИ НАУЧНОГ РАДА У ДИЈА"#К$О"ОГИЈИ
--
5ијалектологија је једним делом емпиријска дис+иплина јер њен предмет изучавања чини конкретна гра8а$ 5ругим својим делом она улази у поље теоријских наука јер се бави не само описом одре8ене гра8е ве! и местом описаних говора у дијалекатској сли+и датога језика, објашњава постанак и развој појединих локалних идиома, као и њихових система у језику као у +елини$ Tто се тиче теоријског приступа, у нашој дијалектологији су позната два добро де3инисана, разграничена и ме8усобно супротстављена приступа дијалектологији$ 2о су: >? истори(ско@ко.паратини .ето' A? структура!ни .ето' %сторијскоDкомпаративни метод је показан на примеру 'ели!евих ставова о дијалекту, његовим особинама и начину истраживања$ Проблемима теоријске дијалектологије код нас први се почео озбиљније бавити Александар Белић који се сматра утемељивачем модерне српске дијалектологије$ једном свом писму Бодуену де Куртенеу из -.-E$ године, дакле у самим развојним поче+има српске дијалектологије, 'ели! износи своје погледе на теоријска питања и проблеме дијалектологије као науке$ 2у се види да је 'ели! дијалектологију схватио првенствено као емпиријску науку, што осликава и наслов и садржај овог писма: "9исли о прикупљању дијалекатског материјала# објављено у "(ужнословенском 3илологу# из-.BJ, бр$ UVV, стр$ -D-0) том писму 'ели! каже: "(а мислим да су народни говори најчистији и најдубљи извор за познавање прошлости и садашњости сваког језика и за његово изучавање$ &ни су то у наше време врло често, ја мислим да не!у погрешити ако речем да у данашње време и у данашњем ступњу развоја науке, која стоји под сазвеж8ем дијалектологије @ има веома мало, јер има превише злоупотреба дијалекатског материјала, а то је све због тога што је дијалектологија данас углавном у рукама најмање и најниже образованих 3илолога$ друге стране, дијалектологија пружа велике тешко!е и најбоље, и највише, и најдубље образованим људима наше струке#$ Aлоупотребе дијалекатског материјала о којима 'ели! говори биле су актуелне у то време јер је то било време 3ормирања европских, а нарочито балканских на+ионалних држава, где је језичко питање често изједначавано са на+ионалним, па су грани+е постављане или се тежило да буду постављене линијом данашње грани+е, без обзира што су рби тежили да ту грани+у помере на исток, о чему је и сам 'ели! писао, постављају!и језичку грани+у од 6идина на северу до Wустендила на југу$ 'угари су тежили да ову грани+у помере што више ка западу, тврде!и да су дијалекти данашње југоисточне рбије, као и дела 9акедоније, бугарски по пореклу$ Tто се тиче кадровске основе о којој 'ели! говори у писму, дијалектологија је у његово време, а дуго и после њега, била у рукама више емпириста него теоретичара$ 9е8утим, у свим истраживачким напорима, бар када су дијалектолози у питању, остаје јасна љубав према, у ве!ини случајева, завичајним говорима, што показују и данашње дијалектолошке моногра3ије$ 9е8утим, овај приступ крије извесне опасности, јер из претране равности неки истраживачи често превиде битне језичке особине које се могу тако прона!и, а некад се деси да прона8у и оно чега на терену нема$ 'ели! даље каже: "&вим не желим ре!и да дијалектологија постане +иљ данашње лингвистичке науке, али је за мене неоспорно да је она њено прво и најсигурније средство$ А да она то стварно и буде потребно је да јој се посвете људи који умеју да про+ене значај одре8ених језичких +рта у свим структурама језика$ истематичност овог поступка води успешности истраживања јер по неколико +рта грубо забележених или неке +рте тачно забележене, без познавања +елокупног склопа неког дијалекта, не могу послужити за озбиљнија истраживања#$ &давде следи да је први и основни и најосетљивији задатак дијалектологије да пре+изно бележи и прикупља дијалекатску гра8у$ 2о је био и разлог што је 'ели! у то време ве!ину дијалекатског материјала који су прикупили његови савремени+и и претходни+и сматрао ништавном, јер та гра8а није могла задовољити први захтев научног +иља @ да се може према њој гра8и) тачно одредити место и значај једног говора према његовом окружењу$ 'ели!ев захтев даље упу!ује на мисао да се -B
дијалекатски материјал не може прикупљати било како, ве! према јасном и унапред одре8еном плану$ леде!и корак у истраживачкој методологији, како га разуме и наводи 'ели!, јесте опис датог говора, а тај опис, по његовом мишљењу, мора дати "поптуну 3онолошку слику говора#, а ту потпуност могу!е је тумачити у два прав+а: -) у прав+у представљања +елокупне граматичке структуре, што подразумева B) потпуну истраженост територијалног састава датог говора$ колико је дијалекат ограничен на мањи број места, утолико је лакше у!и у све његове граматичке +рте$ (едан такав опис, добар и потпун, макар он не захватао +ело село или једну општину ве! само говор једне породи+е или једног ли+а, по 'ели!евом схватању више вреди него више књига тадашње дијалектологије понеког словенског језика$ Потпуна структурна истраженост говора може се пости!и само ако искључимо територијалну перспективу, јер проблем територије увек значи језичку варија+ију, а свако испитивање варијанте значи уплитање у различтие језичке идиоме$ 4асније се лингвистика ограничава на тзв$ дистинктивна својства појединих варијаната, говора и сл, редукују!и гра8у и своде!и је на најнеопходније податке$ %пак се мора признати да је потпуност описа много значајнија од појединих, насуми+е или плански датих подата, јер ако пројектујемо наша претходна знања о ме8удијалекатским односима на конкретан језички материјал, ми улазимо у опасност да у истраживање често, поред тачних запажања, унесемо и одре8ене предрасуде које могу искривити слику стварног теренског стања$ Aбог тога је поптуна структурна слика датог говора први услов његовог познавања$ &на заиста наме!е потребу да се у једној 3ази истраживања занемари територијални 3актор, али не сме исључити један од главних +иљева дијалектологије @ да она истражује и језичке варијанте и варија+ије на самом терену$ 2о је и навело 'ели!а да у овом свом писму изнесе и неке претеране захтеве: "%з овога излази први захтев који се сам наме!е сваком дијалктологу: да се ограничи у прво време свога рада на једно место, једно село$ (а сам увек практиковао да у том месту останем дотле -HDB0 дана) док не савладам толико +рте његове да њиме могу слободно говорити$ чење и привикавање да човек говори дијалектом онога краја којега језик испитује ја сматрам као увод у проучавање његово#$ %з данашње перспективе гледано, ово су претерани захтеви јер данашњи истраживач има на располагању техничка средства која му могу омогу!ити да брзо и успешно забележи одре8ене говоре, мада за озбиљније радове као нпр$ докторске дисерта+ије, моногра3ије и сл, дужи боравак на терену је неопходан$ %стина, не може се сваки истраживач сродити са говорним идиомом који истражује, мада се треба приближити ин3орматору, на исправљати га у говору, не наметати му решења књижевног изговора јер !е сам ин3орматор у том случају постати имитатор неког другог говорног идиома, покуша!е да се приближи књижевном изговору и не!е дати адекватне податке истраживачу$ 5руги задатак који 'ели! ставља истраживачима народних говора јесте "да +ео посао око описа главних говорних категорија, око де3инисања свих његових гласовних и мор3олошких +рта завршим ту на месту, на терену$ 9атеријал који се тог дана сабрао одмах треба прегледатаи и ако се запажа нека значајна +рта, за њом се одмах трага$ Али, ма како човек савесно и тачно бележио податке на терену, они му не!е дати правога одговора на оправдана питања ако није на самом месту одредио све категорије у којима се оне јављају#$ % у овом захтеву има претеривања, јер 'ели! дање тражи да је испитивач на терену снабдевен не само помо!ним средствима, ве! и помо!ном литературом$ мисао овог захтева можемо протумачити тек у светлу следе!их 'ели!евих речи: "<ад на терену, по себи се разуме, условљен је двема стварима, да истраживач зна добро шта хо!е и да је на ли+у места снабдевен свим помо!ним средствима, нарочито помо!ном литературом#$ Први 'ели!ев захтев из +итата илузоран је, а и поништен опаском да истраживач треба још пре него што до8е на терен да зна шта га тамо очекује$ Претходне теоријске и практичне припреме, које је свакако потребно спровести, углавном штите истраживача од ве!их изнена8ења, тако да он на терену само потвр8ује своје хипотезе$ Претходне припреме, исто тако, ослоба8ају истраживача обавезе да на терен преноси део своје библиотеке, и да се тек тамо бави -E
литературом, што би одузело драго+ено време$ &давде следи да истраживач, када крене на терен, треба да има готов план рада$ План рада је резултат претходног проучавања литертуре, 3ормулисања задатака и описа истраживачке технике$ 2име се рад на терену знатно скра!ује и чини е3икаснијим$ 7о, и на терену истраживач мора обавити неке припремне послове$ Прво мора обавити 3ормалности са администра+ијом$ 5руго, треба одабрати одговарају!е ин3орматоре$ 7а!и доброг дијалекатског говорника, интелигентну особу, спремну да прича, врло је важна ствар$ вези са тим 'ели! каже: "*им до8ем у неко село прва ми је дужност да на8ем добре дијалекатске типове$ 'ез одабира ин3орматора нема доброг дијалектолошког рада#$ Пуно пута се потврдило да је добар дијалекатски ин3орматор најважнија ствар на терену$ %нтелигентни људи, осим што имају разгранат језички израз у којем се реализују многе дијалекатске +рте, тако8е се брзо прилаго8авају начину мишљења испитивача, прозиру његове намере и помажу му у комплетирању гра8е индиректно стичу нејасне појмове о обли+има па су често у стању да их репродукују у испитивању у парадигми)$ После обављеног посла на терену, предстоји обрада дијалекатске гра8е и она представља озбиљан методолошки проблем$ 1ра8у, наиме, прво ваља припремити за обраду па тек онда обра8ивати$ Припрема значи преписивање са бележака или са траке и уобличење текста погодног за обраду$ Приликом преписивања треба пазити на ак+енте и изговорне појединости и применити за њих одговарају!е ознаке отвореност или затвореност вокала, елизије и редук+ије, умекшаност консонаната и др$)$ &вај посао се зове ексBерпираCе .атери(а!а $ После овога долази 3аза која се зове к!аси*икаBи(а )раDе$ Aа класи3ика+ију, одабране примере најбоље је преписати на +едуљи+е јер се са +едуљама онда лако манипулише$ Последња 3аза рада јесте опис и теори(ска интерпретаBи(а )раDе $ ви ови поступ+и имају својих спе+и3ичности које се тичу +иља који се постиже, теоријског приступа који се разликује и способности самог уре8ивача$ & структуралној методологији у опису дијалеката највише је писао Павле "вић који је овај метод најчеш!е и примењивао у својим радовима$ По %ви!у, структурална дијалектологија проучава појаве у оквиру језичког система народних говора и тиме се разликује од тради+оналне дијалектологије која тако8е пореди појаве у разним говорима али не узима у обзир +елину система$ 5ругим речима, структурална дијалектологија настоји да уочи два реда односа$ једне стране односе унутар језичког система у сваком говору понаособ, проучавају!и их подробно и са уважавањем ме8уодноса ме8у елементима система$ а друге стране @ народни говори проучавају се у узајамој кон3орнта+ији и на тај начин се о+ењује положај сваког од њих у општем систему народних говора$ &давде следе извесне теоријске и практичне консеквен+е које структуралисти изражавају појмом дијасистем$ Под тим појмом, каже %ви!, означавају се системи на вишем нивоу добијени удруживањем бар двају делимично различитих језичких система$ 5ијасистеми расветљавају однос изме8у елемената у систему и елемената који стварају разлике$ 9о!и увидети нпр$ које су 3онеме познате свим датим говорима, а које исзостају у појединим подручјима, несумњиво је знатан добитак за дијалектологију сваког језика$ 7а сличан начин се може разматрати инвентар истих тих 3актора у 3онологији$ %сто тако, судбина конјуга+ије у српским говорима много је боље разјашњена ако се каже да се презент, пер3екат, 3утур, императив и конди+ионал, радни и трпни придев јављају на +елој територији, док ин3инитив, супин, импер3ект, аорист и плусквампер3екта, 3утур VV и оба глаголска прилога изостају у делу говора, мањем или ве!ем$ Присуство или одсуство неке особености на испитиваном локалитету заиста је врло значајан квалитативни моменат по којем се говорни идиоми на тим локалитетима разликују, али то није једини моменат за о+ену дистинк+ија ме8у различитим говорима$ %ви! зато уводи нов појам: кантитатина EаступFеност 'истинктиниG оHе!е/(а .еDу )оори.а $ 7е може се добити де3инитивна класи3ика+ија дијалеката неког језика пре него што се израчунају квантитативни показатељи сличности и разлика уз комбиновану употребу језичких атласа и компјутера$ 2реба узети у обзир +елокупан репертоар изоглоса, наравно не на механички начин, него воде!и рачуна -G
о њиховом значају$ тепен језичке блискости јесте 3унк+ија производа броја и значаја изоглоса$ воде!и 3иније критеријуме у о+ену унутардијалекатских и ме8удијалекатских односа, структурални поступак доприноси пре+изнијем и тачнијем резултату тих проучавања$ &вде предложени метод разликује се од тради+ионалног поступка заснованом на историјским разликама и то углавном онима које су се раније појавиле на датој територији$ %ви!ева примедба сасвим је тачна, али историјски метод врло је важан управо у о+ени значаја појединих особина дијалекта али и у поступку који %ви! сматра пресудним у дијалектолошким истраживањима)$ 2име се структурални метод указује као допуна, а не као теоријска новина која превазилази историјску компаративну методологију$ 2о уви8а и сам %ви! и каже: "пркос свему, резултати добијени структуралним истраживањем често !е бити веома блиски онима које даје тради+ионални метод$ 2о произилази из чињени+е да су ипак сличности и разлике настале под дејством контаката и препрека које су постојале вековима а често и сада постоје$ &туда се велике старе изоглосе удружују са мноштвом појединости нагомиланих током времена и на неки начин 3игурирају у класи3ика+ији као представни+и тог мноштва$ &сим тога, крупне промене у језичком систему често стварају стања која усмеравају даље промене$ уседне геогра3ке области раздвојене сталним изоглосама кре!у у каснијем развоју дивергентним прав+има#$ %ви!ева последња разматрања нехоти+е као да разарају уверење у вредност структуралног метода$ 7о, као што је ве! речено, структуралну методу и историјскоDкомпаратвину методу не треба схватити као антагонијске приступе језику које се узајамно искључују$ &ве две методе се ме8усобно допуњују, с тим што структурална метода има више успеха у објашњењу конкретних чињени+а а историјска је подобнија за њихову теоријску интерпрета+ију$
ОДНОС IИЗИЧК# И "ИНГВИС$ИЧК# Г#ОГРАIИЈ# JА"КАНА
-H
дијалектологији је важно питање какви су узро+и дијалекатске распрострањености језика$ 2еоретичари често упу!ују на климатске услове и реље3 земљишта као на главне разлоге за прекид контактата ме8у појединим областима и на њихову дијалекатску диверген+ију$ Али често смо суочени са изоглосама чији прав+и игноришу земљишне одлике$ 2о се у многим појединостима односи и на српске хрватске) дијалекте$ "Ако се посматра карта 'елканског полуострва, на првом месту се приме!ује да је његова северна грани+а скоро потпуно отворена према Панонском басену, и да његове велике граничне реке ава и 5унав) имају изворе готово у +ентру Cвропе$ &бале континенталног блока северног 'алкана мање су разу8ене од егејских$ %знена8ују дугачке линије које се провлаче кроз полуострво у прав+у северDјуг и истокDзапад$ се+и, клан+и и трансверзале омогу!авају везе јаранске обале са унутрашњош!у, а изме8у ових удолина и комуника+ијских линија уздижу се као пространа острва планински масиви који потпуно одвајају велике природне +елине$ 2еже су трансверзалне комуника+ије изме8у (адранског мора и унутрашњости$ &не секу динарске гребене, многобројне, збијене и ве!им делом крашке, камените$ (адранско приморје карактеристично је због паралелних приморских облика који иду основним прав+ем северозападD југоисток$ &вде заливи продиру тако дубоко у земљу, као егејски$ &ни су ве!ином отпозади затворени планинским гребенима$ 2ако се јадрански басен оштро дели од +ентралноDбалканског и панонског$ 2а чињени+а од великог је значаја за друштвени живот, историјски и етнички развој становништва, а све се ово, на крају крајева, дога8а и у језику, пре свега у дијалектима$# #ован $вијић, "'алканско полуострво и јужнословенске земље#) Xвији! својим објашњењима дијалектолошку геогра3ију доводи у директну зависност од 3изичке геогра3ије$ По његовом мишљењу, јадрански басен строго је разграничен од унутрашњег 'алкана, како у климатском, тако и у етничком и језичком погледу$ *ешки историчар Константин #иречек у својој "%сторији рба до -HEK$# утврдио је да су геогра3ксе прилике у којима живе (ужни словени доста разноврсне, а у +елини гледано, сразмерно много неповољније на западу у динарским областима) него на истоку бугарска низија)$ 7а западу су саобра!ајне везе много горе него на истоку$ редишта Rрвата и рба налазе се ве!им делом у брдовитој земљи 5инарског система$ Планински вен+и дуж (адранског мора, почевши од области изме8у 4варнера и извора 4упе, па до уш!а 'ојане и 5рима, задржавају свој главни права+ са северозапада на југоисток$ 2о су кречне планине са густо збијеним и узаним клан+има$ %сторија земље групише се око речних долина дубоко усечених иза планинских лана+а и око великих котлина у овлику кратера$ Али, даље од мора, дубље ка унутрашњости, има шумовитих планина старијих 3орма+ија са рудним благом, чије експлоатисање допире чак и у предисторијско време$ 'огате шумовите падине имају рудом богате планине у рбији @ 4опаоник и <удник са осталим планинама)$ Tумадија, по напомени једног 3ран+уског пис+а, подсе!а на Ардене или на 'ечку шуму$ источним и средњим подручјима 'алкана, у области <одопа, таре Планине и 9ораве, где су реље3 и клима уједначенији и повољнији за живот и комуника+ије, ути+ај геогра3ских услова на људски опстанак и развој много је ве!и него на западу, у панонскоD јадранском сектору, који је пресечен динарским лан+има$ 7а динарском подручју ве!ина дијалекатских изоглоса не иде прав+има природних грани+а ве! управо на те грани+е$ 2о значи да 3изичкоDгеогра3ски услови живота, управо тамо где бисмо очекивали њихов најве!и ути+ај на језик, немају таквог значаја као антропогеогра3ске чињени+е, тј$ на историјски развој и политичке прилике$
ОДНОС АН$РОПОГ#ОГРАIСКИХ И "ИНГВОГ#ОГРАIСКИХ ЧИНИ"А&А
-J
5анашњи распоред јужнословенских народа и њихов однос према исконским етничким блискостима диктиран је у првом реду историјским збивањима у прошлости$ Aначи, пре свега антрополошким узро+има$ 2а су збивања вероватно у извесном смислу и у извесној мери сводљива на климатске и уопште на 3изичкоDгеогра3ске услове живота у старо доба$ 9едитерански басен са својом богатом климом и богатијим изворима живота вероватно је, са једне стране, био подручје интензивније привреде, активнијег гра8евинарства и угоднијег живота, те је као такав, с друге стране, привлачио многе ратничке и пљачкашке народе$ нутрашњост Cвропе, нарочито њен севернији и источнији део са хладном климом и мочварним земљиштем није био нарочито привлачан за насељавање$ 2о је само општи покретач историјских и друштвених збивања у Cвропи$ 4ако су изгледали конкретни дога8аји, сукоби и померања становништва, зависило је од многих геогра3ских и других, теже објашњивих чињени+а$ (асно је, према томе, да је историја директно кројила политичку и етничку карту Cвропе, па наравно и језичку, како у даљој тако и у ближој прошлости$ историјским збивањима из прошлости српског народа могу се издвојити и ме8усобно разграничити два основна типа про+еса: -) интензивни про+еси и бурне промене које изазивају значајне покрете становништва B) релативно миран живот и напредак који је условљавао експанзију етничких и језичких особина на одре8еним подручјима ваки од ових типова про+еса наметао је другачији начин груписања и разграничења дијалекатских типова$ 5руги поменути вид живота, мирна коегзистен+ија, условљава ста+ионарни развој те ди3ерен+ија+ије и нивела+ију говорних +рта с обзиром на политичке грани+е, а први вид је обележен уништењем природних подела прегруписавањем, прожимањем и мешањем различитих говорних блокова и њихових особина на неочекиван начин$ Предсловенско доба на 'алкану нау+и је познато само донекле и у непотпуном виду, на основу објављених и сачуваних података у класичним грчким и римским историјским списима и у записима са терена$ 6иди се да етничку подлогу 'алкана чине хеленска племена на југу и илирскоDтрачка на северу$ 7а истоку данашње јужнословенске територије од тих племена живели су тзв$ Дар'анBи$ Aападније крајеве запоседали су Да!.ати$ Пре ловена, на ове територије, углавном у крајеве данашње рбије, из Панонске низије продиру Ке!тиK И!ири и $ра+ани $ <имска освајања која су захватила скоро све данашње јужнословенске територије и преко 5унава и тадашњу 5акију <умунију), донеле су са собом многе новине у друштвеној организа+ији, привреди и култури$ Почињу се развијати градови, војна организа+ија учврш!ује државну управу, насељавање робова и ислужених војника из различитих крајева +арства и подсти+ај развоју земљорадње мењају слику насеља$ 4ако су ови људи из својих крајева доносили различите језике, а у новим приликама били прину8ени да се служе латинским, елементи овог језика продиру полако и у њихов говор, а преко њих и у говор староседела+а$ <езултат је постепена а делом и темељна ро.аниEаBи(а свих подручја$ <оманиза+ији се са успехом опире једино грчки језик, и у забаченијим деловима 'алкана претходни+а данашњег албанског језика$ & свему томе пише и Константин #иречек: "Cтногра3ски односи променише се наглим ширењем грчког и латинског и опадањем илирскога из кога се развио арбански, и трачког језика који се после J$ века више не спомиње$ 1рани+а изме8у грчког и латинског може се прилично тачно утврдити по језику на натписима и варошким нов+има$ &на је код Yеша ?исос, средња Албанија) остављала (адранско море, па је ишла кроз планине средње Албаније до 5ебра, те пролазе!и кроз севрну 9акедонију, изме8у копља куп) и Прилепа тоб), обишла је 7иш 7аис) и 'елу Паланку <евизијана) са њиховим латинским језиком, док су Wустендил 2аутонија) и Z$$$[ у грчкој области$ &датле је грани+а скретала и ишла дуж северних обронака 'алкана Rема) и ишла према области Понта, Xрног 9ора$ 1рчка говорна област била је у непосредној вези са Rеладом и 9алом Азијом, а латински са романским западом$ латинску област ушла је и 2рајанова 5акија#$ 4рајем римског доба на читавом терену 'алкана 3ормирала се етничка и језичка карта коју је могу!е реконструисати према затеченим тадашњим поделама и каснијим преоста+има$ & -K
каснијим преоста+има (иречек каже: " средњем веку говорила су се изме8у Азије и Понта два романска наречја чији поче+и допиру у доба <имнског +арства$ 2о је румунски, пореклом од римског поквареног говора дунавских <имљана, и старински стародалматински далматински), чији су се последњи оста+и изгобили у новије време -/.J)$ планинским крајевима изме8у ове две области истокDзапад 'алкана) развија се мешовит илирскоDромански језик од кога је настао арбански језик чији речник има више од \ романских елемената$# (иречекове претпоставке распростиру албански елемент по +елини данашње српске језичке територије јужно од аве$ 9ислимо, ипак, а топономастичка гра8а то и потвр8ује донекле, да се из Паноније далеко на југ наше територије спушта келтски језички слој$ Албански у то доба тешко да прекорачује грани+е данашњег алабанског језика$ друге стране, влашкоDрумунски етнички језички елемент оставио је мноштво трагова на +елом терену од источног 'алкана па све до %стре и 2рста на западу$ 5анашњи језички оста+и говоре да је влашки језички слој по средини данашње српске језичке територије у предсловенско доба био најдубљи, те је с тога преживео словенска досељавања и дубоко егзистирао са словенским елементом на +елом јужнословенском пространству$ 2и језички оста+и видљиви су у топонимији и антропонимији, како дуж динарског масива, тако и у +ентралној и источној рбији$ Пропаст <имског +арства вероватно је почела још пре доласка ловена на његове грани+е$ &свајањем 1рчке од стране <има око половине B$ века -G/$ године), када су у директан додир дошле две различите културе @ источноевропска и западноевропска, ме8у њима је дошло до великог унутрашњег сукоба$ 7ајве!у рушилачку снагу у томе имао је судар римког робовласничког друштва и грчке идеологије захва!ене хриш!анством$ пољни моменат само је допринео унутрашњим превирањима, а то су пре свега покрети варварских племена према грани+ама <имског +арства$ 6арвари су своје походе предузимали привучени богатством римских градова и могу!нош!у пљачке$ &падање +арства, изме8у осталог, испољавало се у смањењу броја становништва, нарочито на 'алкану$ 2оме су допринели пре свега ратови и унутрашње побуне, а затим и куга и земљотреси$ 'рој становника за неко време је пове!ан државном интервен+ијом, насељавањем заробљених 6арвара и бегуна+а из 2рајанове 5акије$ 5ржава није имала снаге, нити је њен економски систем био довољан за изво8ење колониза+ије и учврш!ење власти на 'алкану$ Продори 6арвара све су чеш!и, пљачкања све масовнија, а спољна колониза+ија тј$ настањивање 6арвара у грани+ама +арства угрозило је ионако несигурну државну власт$ J$ и K$ веку ловени прелазе масовно преко грани+а +арства и настањују се на његовој територији$ "*итаво насељавање, по свој прили+и било је завршено половином K$ века#, каже (иречек, "касније су се дешавала само појединачна померања$ 7ајпредузетније групе продрле су најдаље са тежњом да освоје топле и богате приморске крајеве$ По свој прили+и прва је била запоседнута јужна дунавска обала, где византијски историчари око JK.$ године спомињу седам словенских племена$ 2а племена најпре су запосела простор на јужном делу) изме8у 5унава и Rема 'алкана), а без сумње су се преселила из данашње 6лашке$ 2ракија се крај свих мука и пљачкања упорно одржавала$ (едино племе које се онде населило били су мољани$ 1лавна струја словенске колониза+ије развила се преко горње 9езије јужна рбија и 9акедонија) и обалске 5акије у унутрашњост 9акедоније и кроз Rеладу све до ?аконије јужна 1рчка све до Пелопонеза)$ По сведоQби историчара, потом+и тих ловена говорили су делимично још и у -H$ веку словенски, све до (онског мора$ %з 9акедоније је кренула једна струја на запад према средњој Арбанији$ ;ен траг опажа се по оштро одвојеном појасу месних имена који допире до морске обале$ 9ного јаче поворке кретале су се у провин+ију 5алма+ију, дуж старих римских путева од 7аиса 7иша) на западу$ &ни су допирали све до крајева са виноградима и маслинама у близини далматинских градова, где су се трајно зауставили$ 6одили су их кнежеви 5укљана, 4онављана, Aахумљана и Rрвата$ 7ајзад, из Паноније велики ројеви ишли су уз аву и 5раву све до њихових извора у источним Алпима$ 5акији, ме8утим, словенски елемент је расељавањем на југ и запад био толико ослабио да су оста+и ловена претежно ишчезли ме8у <умунима$ -/
&д линије која би се могла пову!и од 'ара преко кадарског језера, &хрида и 4остура све до олуна, преовладао је словенски елемент над осталима старијег, илирског, трачког и романског порекла$ 2оком векова, образовала се на великом простору од извора аве до +рноморске обале код 6арне, непрегледна јединствена словенска говорна област$ јужној половини полуострва, у 2есалији, Cпиру и средњој 1рчкој словенски елемент био је слабији те је полако хеленизован, а делом и поарбанашен$# рби и Rрвати не помињу се у најранијим вестима о сеоби ловена$ (иречек ипак претпоставља да су то била најбројнија и најснажнија племена у западном и +ентралном делу 'алкана$ ";ихови пре+и седели су првобитно, по свој прили+и дуж јужног 3ронта словачких и малоруских предела крајина)$ 9ожда су прао+и рба и Rрвата били и они ловени у северној гарској код којих се у (устинијаново доба као бегуна+ задржавао лангобардски прин+ %лди$ &длазак ?ангобарда у %талију отворио је ловенима пут за Панонију али су онда они доспели под Аварску власт$ 6ероватно су пре+и Rрвата и рба тако8е и они ловени који су код ирмијума на ави правили чам+е за Аваре и који су заједно са породи+ама ловен+а ратовали, скупа са авараским четама, у источним Алпима против 'авара+а, а као помо!не чете одлазили у помо! ?ангобардима у %талију$ &ко J00$ године, за време владавине +ара ?аврикија, из Паноније су нападали %стру и 5алма+ију$ ловенске војске су делимично, ваљда под аварским во8ством, изазвале пад алоне плита) J0E$ године и других градова у 5алма+ији$ По свој прили+и да !е рби и Rрвати бити и они ловени који су из северозападног дела полуострва JBJ$ године као пешадија и са чуновима низ 5унав стигли под Xариград и опседали га$# Под својим кнезом Аспарухом, сином 4убратовим, под притиском Rазара који су продрли на исток, 'угари су за стално населили римске крајеве изме8у 5унава и Пловдива$ Ако у обзир узмемо да је један део ловена продирао на југ преко доњег 5унава помешан са 'угарима, јасно је да словенска главнина није кренула тим прав+ем управо да би избегла опасност да до8е у зависни положај према 'угарима$ 1лавне масе словенског пресељеништва, како некадашњих словеначких и хрватских предака тако и пре свега) српских, а делом и бугарских, одатле се лепезасто разилазе како их воде ратни походи и пљачкашки продори, а та лепеза има распон од Алпа па све до олуна$ Ако упоредимо ову схему са прав+има неких данашњих изоглоса, изненади!е нас правилност аналогије$ 7пр$ хрватскоDсловеначка језичка грани+а полази из северозападног дела (адрана и кре!е се у правој линији смером истокDсевероисток према Панонској низији$ 'угарскоDсрпска језичка грани+а из близине Wустендила на југозападу 'угарске кре!е најпре североисточним прав+ем, а затим променивши смер према севрозападу, прелази 5унав код 6идина, па даље као српскоDрумунска грани+а залази у дубину Паноније$ 2е две граничне линије секу се негде у замишљеном +ентру Панонске низије$
РАЗ-#%$АЈ С"ОВ#НА НА JА"КАНУ
-.
новој домовини ловени су се ве!им делом измешали са староседео+има, на југу са 1р+има а на северу, у нашим пределима, са илирскоDтрачким и другим племенима$ прво време, после досељавања, они су чинили посебан етнички слој, етничку надградњу 'алкана, прекривају!и +ело полуострво, са изузетком Пелопонеза и егејских острва$ 7а југу, они су били под грчком влаш!у, а на северу делом под аварском, а делом и под бугарском$ главнини словенских земаља на 'алкану, племена су углавном живела самостално$ воје провин+ије називали су жупама а именовали су их на два начина: -) очувавши затечена несловенска имена, B) дају!и им своја имена$ 7екадашња Превалитана јужно од 5убровника), названа код ловена 5укљом, добија име према имену града 5иоклеје, на уш!у Aете у 9орачу код Подгори+е)$ 5о+није ова област добија име Aета$ %ме Aета не покрива +ео простор старе Превалитане, ве! се приморски крај назива Приморјем$ еверно од ње лежала је провин+ија 2равунија$ &на се пружала од 'оке 4оторске до 5убровника, захватају!и пре свега његово зале8е$ Xентар провин+ије је 2ребиње, чије је име у вези са именом саме провин+ије$ 5аље на северу, од 5убровника до полуострва Пељеш+а и града тона, простирао се Rум, а одатле даље 7еретва$ &д реке Xетине и гусарског упоришта &миша па све до %стре, +ео простор запоседали су Rрвати$ 7а северу су лежале земље алпских ловена$ унутрашњости полуострва око данашњег иска била је тзв$ 1орња Rрватска, а даље на исток пружала се лавонија$ 7а југу до аве пружала се провин+ија 'осна, а у данашњој источној 'осни била је настањена главнина српских племена, а тамо су столовали и њихови кнежеви$ рпске земље простирале су се западно од 5рине, од њеног уш!а па на југу до реке ?им$ 9орава и 6имина+ијум, касније 'раничево, североситочна рбија, били су тако8е словенске земље али под влаш!у Авара и 'угара, као и ирмијум, данашњи рем$ "рби су били војнички јаки, па су их 6изантин+и придобили за своје савезнике против 'угара и Авара$ Под српском влаш!у биле су повремено или стално све жупе, од реке 5рине на истоку па све до Xетине на западу 'осна, 7еретва, Rум, 2равунија и 5укља)$ рпско име помиње се због свега тога од најранијих времена у свим овим крајевима$ авез српских племена учврш!ује се очито и на тај начин што су стални ратни походи на запад према јадранским градовима и на исток према 'угарима и 6изантији, захтевају!и јаку војничку организа+ију, створили солидну основу за успешно супротстављање суседима и за проширење својих територија$ рпска држава од K$ до -B$ века учврстила се на терену западно до 5рине, до аве на северу па све до кадарског језера на југу$ &д -B$ века она се проширује до 2имока на истоку и до јужне 1рчке на југоистоку$ 2рајно се у српску област укључују 9орава и 'раничево до 2имока, и 4осово и 9етохија све до Проклетија и TарDпланине$ 1рани+а према 'угарској усталила се још у средњем веку на вен+има таре планине$# Константин #иречек) %нтересантно је да су везе јужнословенског и севернословенског простора, како у 5акији тако и у Панонији, прекинуте услед велике кон+ентра+ије несловенског живља$ 2опонимија 4арпата и Паноније сведочи о густим словенским траговима на том подручју$ &чито је најве!а густина словенског становништва на овим подручјима достигнута за време самих сеоба$ Повучени покретима на југ, ловени су се у Панонији прилично разредили, омогу!ивши касније 9а8арима да освоје Панонију, а <умунима, потом+има романизованих 2рачана, да се поново етнички консолидују$ јужној Панонији српски елемент одлучно !е превладати тек после великих сеоба обрнутим прав+ем, са југа на север$
ПО"И$ИЧК# ПРИ"ИК# У СР#ДЊ#- В#КУ И ЊИХОВ ОДРАЗ НА ДИЈА"#КА$СКОЈ КАР$И
B0
После бурног периода сеоба настаје епоха релативно мирног развоја балканских ловена$ Политичке грани+е успостављене сеобама ме8у ловенима су се углавном очувале и касније$ 7а балканскоDсловенским просторима почињу нови дога8аји којима је обележена борба изме8у две политичке и културне с3ере које су полагале право на насле8е некадашњег <имског +арства$ 'орба за превласт више се не води оружјем ве! напреднијим средствима +ивилиза+ијског доба @ политиком и религијом$ Подељена хриш!анска +рква са +ентрима у <иму и 6изантији покушава из једног и другог +ентра да подвласти 'алкан, па и +елу Cвропу источној одн$ западној идеологији$ рби су заувек остали на разме8у двају ути+аја$ Агресивни католи+изам повремено се ин3илтрира и на двор српских владара, али му не успева да се тамо трајније учврсти$ рпска +рквена хијерархија врло се рано одлучује за православље, па ава 7емањи! обезбе8ује њену аутоке3алност, што је значило политичку самосталност у односу на <им, и аутономију у односу на Xариград$ 'осни не успева да се устали ни једна ни друга страна па тај ме8упростор освајају богумили$ &ни држе +рквену власт у 'осни током читавог средњег века, без обзира на декларативно пристајање балканских владара уз источну или западну +ркву$ ловени се на 'алкану брзо прилаго8авају новим животним условима, учврш!ују!и државну организа+ију, привредну културу$ 2ако је било све до -H$ века и до продора 2урака на 'алкан$ <аздробљеност српске државе на велики број аутономних провин+ија и антагонизам ме8у њима јесу сталан извор раздора и унутрашњег раскола$ 2о је слабило одбрамбену мо! балканских народа и погодовало продирању освајача са истока$ После великог пораза на 9ари+и -EK-$ године, под турску власт потпао је +ео југ 5ушановог +арства$ еверне провин+ије освојене су -E/.$ године, после битке на 4осову, када је уништен остатак војне мо!и ове до тада велике силе у Cвропи$ &ста+и српске државе успевали су се одржати све до -GH.$ године, када је коначно пало и медерево$ 5о краја -H$ века покорене су и остале српске земље на западу, као и хрватске$ <атни дога8аји остављали су за собом велику пустош$ 2ако се српске земље вра!ају неколико векова уназад и поново личе на она времена када су се ловени досељавали на 'алкан$ 7а месту напредних градова, пољопривредних области и сточарских крајева поново се дижу непроходне шуме$ 5ео становништва је избегао, само мањина остаје на ранијим стаништима, а огромна ве!ина тражи спас бекством у друге крајеве$ 4ао што је раније главни права+ словенских сеоба био усмерен са севера на југ, тако сада сеобе кре!у обрнутим смером$ 9ноги се селе и са истока на запад$ #ован $вијић о томе каже: "Пре пада рбије, пред опаснош!у која се помаљала, масе рба које су се ве! биле иселиле у рем и 'анат на поседе које су тамо имали српски деспоти и властела, кренули су поново у сеобе, удаљавају!и се од српских грани+а$ Пошто су 2ур+и заузели медрево и моравску рбију, многобројни исељени+и из крајева око 4рушев+а, 'еограда и медерева исељавали су се, нарочито у рем а и у динарске земље, највише у 'осну$ % други, изгледа у мањем броју, населили су се у лавонију, опет поглавито на поседима српских деспота и властеле$ После сук+есивног освајања 'осне -GJE), Rер+еговине -G/B) и Aете -G..), настајале су велике динарске сеобе у Rрватску, лавонију и рем, у 5алма+ију и природну твр8аву Xрну 1ору$ &ви таласи сеоба допирали су на север до 'удима, а на западу до линије коју чини планински бедем Aагребачке горе и 4алника$ шавши у рбију и 'осну, 2ур+и нису на северу наилазили ни на какву знатнију теренску препреку и спуштали су се без ве!их тешко!а кроз рем и лавонију$ При даљем продирању наишли су на споменути бедем чије планине имају права+ пружања североистокDјугозапад$ &вде су хрватска властела и аустријски заповедни+и организовали одбрану коју 2ур+и, осим повремених успада, нису могли пре!и$ &во је северозападна грани+а хрватских земаља$ 5о ове грани+е селе се и рби на запад, на тради+ионално хрватско земљиште$ 2о значи да су српске сеобе захватиле подручја српских и хрватских земаља и изазвале у њима велике промене становништва$ 7ово становништво са истока и југа насељавало је опустеле земље, али те земље биле су стално поприште најве!их ратних разарања, тако да патње људи нису престајале сеобом ве! напротив, њихова судбина остаје везана за 3ронт за време свих турских ратова од краја -G$ па све до почетка B0$ века$ 2ек -.-B$ године у Првом балканском рату балкански народи коначно су се обрачунали са својим вековним непријатељем$ B-
4ретање српских маса не иде само једним смером према северу и западу, ве! се они својом главнином колебају како се помера 3ронт, јер када је ратна сре!а напустила 2урке, а линија 3ронта почела се повлачити на исток и југ, за њом су истим смером кренули и српски досељени+и, као претходни+а свих војски које се боре против 2урака$ 4ада су Аустријан+и почели продирати преко аве и 5унава, оживели су наде за ослоба8ање рба$ -J/.$ године аустријска војска у којој је био велики број српских добровоља+а, заузела је рбију све до копља и Призрена, 4осово и Пе!$ тановништво ових области латило се оружја и ратовало је у заједни+и са Аустријан+има$ скоро се аустријска војска повукла на другу обалу аве и 5унава, а компромитовани рби са 4осова и из 9етохије нису сачекали турску освету: једни су се разбежали по планинама, а најве!и број са патријархом Арсенијем VVV *арнојеви!ем прешао је преко аве и 5унава$ &во је била велика сеоба -J.0$ године$# &д ове сеобе нагло су нарасли густина и демограски потен+ијал рба у јужној гарској и то у таквој мери да се њихов на+ионални континуитет није могао прекинути никаквим мерама ма8ариза+ије и колониза+ије$ Али, зато је на југу, на 4осову и 9етохији, српски елемент сасвим уназа8ен и стао је уступати пред албанским досељеништвом које су подржавали 2ур+и$ Почетком -/$ века , тачније -K-/D-KE.$ године, Аустрија поново окупира северне крајеве рбије и тиме потпомаже умножавање становништва као и његову етничку консолида+ију$ 4ада су се Аустријан+и поново повукли, за њима је опет кренуло становништво са својим во8ама$ После тога чинило се извесно време да је рбија коначно уништена јер у њој више није било никаквог модуса на+ионалне организа+ије$ Пе!ка патријаршија више није постојала, а практично ни +рквена хијерархија$ Rрватски живаљ са својих тради+ионалних подручја преливао се у данашњу Аустрију 1радиш!ански Rрвати), западну 9а8арску и јужну ловачку$ 7а напуштена подручја досељавали су се рби који су се касније организовали у 6ојну крајину која је дуго била бедем за борбу Аустрије против 2урака$ &сим сеобама изазваним ратним разарањима, ишао је један паралелан и, по #овану $вијићу, значајнији демогра3ски про+ес који он назива .етанастаEи+ка кретаCа 8пре.е,таCа< $ 2о су кретања изазвана економским разлозима и углавном се тичу спуштања брдског динарског становништва у богатије и за живот повољније равничарске пределе$ &вако Xвији! објашњава узроке и последи+е метанастазичког кретања: -$ "%звесно је да треба напор, ве!а сума енергије, неко дубље уверење или нека јака тежња људи да оставе своју постојбину, ку!у, њиву и да се одселе у удаљену област$ 2реба смелости да се сусретну нове прилике које исељени+и морају или мењати или им се прилаго8авати$ Yуди долазе у контакт са другачијим начином живота и другим +ивилиза+ијама$ тој људској маси која лута и тумара мора бити и тежње за новим животним условима, бољим и удобнијим$ %ма нешто и унутра, у њима самима што их мења и гони$ исељенику је ве! пре сеобе јако измењен онај унутрашњи нагон који ствара и обара$ тренутку кад је зрео за сеобу, народ је зрео за еволу+ију$ B$ 7арод који се сели упозна многе ствари које се живота тичу више и боље него што их је проучио путник који путује ради своје инструк+ије$ &сим тога, досељени+и су се често настањивали ме8у становништвом разноврсног порекла, разних особина$ 4олико такав досељеник научи о људима и стварима и колико се промена у њему изврши, тешко је замислити$# &ве промене Xвији! дели у три групе: D прилаго8авање новим геогра3ским приликама D етничко и со+ијално прилаго8авање D промене услед етноDбиолошких про+еса зро+и метанастазичких померања разноврсни су али су првенствено економске природе$ %з Xрне 1оре и високе Rер+еговине, као и из источне и јуже рбије становништво се премешта у плодније крајеве на север и запад, траже!и боље услове за живот$ Последи+а ових кретања су BB
уравнотежење распореда становништва после ратних пустошења, када је долазило до пражњења читавих области$ Према Xвији!у, досељени+и и стран+и асимиловали су се и створили нов варијетет$ &н није исти ни са народом старе српске државе а нема ни чисте особине новог становништва, ве! представља спе+и3ичну и снажну етничку комбина+ију$ 2ако, ако кренемо по областима у рбији, њену етничку слику можемо о+ртати на следе!и начин: 9оравску рбију на северу од 7иша населиле су три основне струје: динарска, косовскоD метохијска и вардарска, а поред њих и две споредне @ шопска или торлачка и тимочкоD браничевнска, као инверзивне струје са севера$ тароседео+и су према досељени+има остали у незнатном броју, највише до B0]$ 2ако закључујемо да су се приликом сеоба 3ормирале метанастазичке струје које су попримале карактер организованог досељавања народа$ 2а организа+ија је касније пренесена на народни и државни живот у рбији$ еверна рбија у етничком и метанастазичком смислу дели се на две области али тих области може бити и више у зависности од угла посматрања$ 7ајважнију грани+у метанастазичких струја у рбији чини разво8е које се пружа од севера на југ кроз средину Tумадије$ 2о би био права+ Авала @ 4осма јD 6енча+ @ &плена+ D <удник, па изме8у 1руже и ?епени+е на западу до ?евча и 2емни!а$ Aатим ова грани+а прелази 9ораву код 2рстеника и хвата се 1оча, па затим 4опаоника, пружају!и се једним његовим огранком тзв$ &штрим 4опјем до долине доњег ?аба на 4осову$ 7а западу ове грани+е скоро сасвим преовла8ују динарски досељени+и који чине .0] свих досељеника и бар /0] укупног становништва$ 5ругачије су прилике на истоку рудничког разво8а до реке 9ораве$ &вде је становништво најразноврсније етничке компози+ије$ 2ако на истоку, у крагујевачкој (асени+и још преовла8ује динарска струја која чини J0DK0] +елокупног становништва, али су приметне и старије струје као што су косовскоDметохијска, вардарскоDморавска, шопска, тимочкоDбраничевска$ самој моравској долини динарско станвиништво је слабо заступљено$ &вде преовла8ују досељени+и ове четири старије струје$ источој рбији, на северу од <тња, у сливу Xрне реке, два 2имока, Пека и 9лаве, има врло мало староседела+а, потомака средњовековног тимочкоDбраничевског становништва$ Ако их и има они су се махом у турско доба досељавали обично из слива једне у слив друге реке, или су прелазили 5унав па се опет вра!али$ 7арочито их има доста који кажу да су дошли из 'аната и јужне <усије$ готово опустошене котлине северно од <тња најпре су дошли 4осовари и насељавали су се где су хтели$ 2ако данашње шаренило у етничком саставу северне рбије није сачувано и увек препознатљиво у дијалекту$ амо у долини 9ораве распознају се дијалекатске енклаве различитог порекла које условно можемо назвати јужноDсрбијанске и косовскоDдинарске$ другим крајевима извршена је извесна кристализа+ија и нивела+ија +рта и створен је нов говорни тип шумадијскоDвојво8ански или косовскоDресавски)$ % на +елој српској терторији дијалекатска слика је зависила од типова досељеника$ 5анашње становништво метанастазичких области од 6елике клисуре на 6ардару до Aагребачке горе није оно и онолико колико је било у средњем веку и пре најезде 2урака$ <етко где има пуно староседела+а и они се углавном губе, а губе се тако или да су се раселили или су их преплавили и асимиловали највише динарски досељени+и из старе <ашке, са Xрногорског брда, из Rер+еговине и 'осне, 4осова и 9етохије, из долине 6ардара или са истока рбије$ Пошто су све мигра+ионе струје прешле северну грани+у 'алканског полуострва, то је оно у етногра3ском и културном погледу извесно продужење ка северу услед мигра+ија у земљама панонског басена и по 5алма+ији$ 2о је због тога што су са досељени+има разнесене нове навике и обичаји, снажан 3олклор и епски колорит$ Појачана је, на известан начин и патријархална заједни+а па је на овим просторима старо становништво било подмла8ено$ 7а овај начин су далеко разнесена српска историјска тради+ија као и српска на+ионална свест које су у току векова изгра8иване у +ентралним деловима 'алкана$ %з метанастазичких кретања произашло је и померање дијалеката динарских и +ентралних делова 'алканског полуострва на север, североисток и запад, а осим тога отпочела је и нека врста дијалекатског прожимања, борбе и ути+аја ме8удијалекатских$ 4ада се про+ес завршио, видело се BE
да су дијалекти друкчије распоре8ени него што су били пре турске најезде$ 2о се нарочито осликава у распореду распростирања штокавског дијалекта и његовог источноDхер+еговачког говора$
ПРОJ"#-И ИС$ОРИЈСК# ДИЈА"#К$О"ОГИЈ#
BG
&сновна сврха дијалектолошких проучавања сваког језика може се двојако посматрати: са дидактичке и са научноDисторијске стране$ Први +иљ, дидактички, јесте у тесној вези са предавањем језичких дис+иплина у школи, а други +иљ, научноDисторијски @ са познавањем народа и језика у прошлости$ Tто се тиче првога, то је област која дијалектолога скоро и да не занима, ве! је у надлежности оних стручњака који се превасходно баве наставом$ 9ожемо једино напоменути да подучавање мла8их генера+ија језичким правилима и језичким законима, нарочито на нижем и средњем узрасту води познавању локалних говора као полазишта за до+нију граматичку надоградњу$ 4ако су за наш историјски развој карактеристична велика померања становништва, а са њима и померање гворних типова, мисли се да је од пресудне важности компара+ија дијелактолошких истраживања са исзвесним етноDисторијским чињени+ама везаним за историју и историјску судбину становништва$ Према Павлу "вићу, најважнији "3акат# наше историјске дијалектологије јесу управо сеобе које су уједно и један од најзначајнијих 3аката наше етничке историје$ 9ора се полазити од чињени+е да више од половине становништва живи на просторима запоседнутим у време сеоба$ Простране области наше језичке територије покривене су данас насељеничким дијалектима$ Aбог тога се код нас и јављају просторно широка али и јасно оме8ена подручја која одликује уједначеност дијалекатског типа$ Aбог тога се јављају огромне разлике у величини појединих дијалекатских територија$ а овим је у вези и +ентрални проблем наше историјске дијалектологије, а то је, по %ви!у @ проH!е. проHитниG 'и(а!еката на,е .етанастаEи+ке оH!асти , који самим својим постојањем постављају питаCе 'и(а!екатско) супстрата у 'ана,Cи. .о'ерни. )оори.а , те проблем његовог препознавања и научне дескрип+ије$ -етанастаEи+ки. оH!асти.а обично називамо оне области које су прихватиле насељеничке струје, а области из којих се пресељава становништво терминолошки означавамо а.етанастаEи+ки. $ Под супстрато. , за разлику од прасловенског елемента у односу на словенски о коме се говори када се расправља о проблему словенског досељавања на 'алкан, овом приликом подразумевамо средњовековну дијалекатску слику нашег језика која је претходила турској најезди$ Према %ви!евом тумачењу, веома је битно 3ормулисати критеријум за 3ормирање и опис предмигра+ијског дијалекатског комплекса$ ту сврху %ви! претпоставља да могу послужити следе!и чинио+и: D писани спомени+и из времена сеоба D данашњи дијалекти старих исељеничких група које су напустиле метанастазичке крајеве пре смене становништва у њима D топономастика метанастазичких области D трагови дијалекатског супстрата у данашњим говорима одре8ене зоне Према %ви!евим размишљањима, ниједан од ових података није сам за себе довољан, али узети укупно имају много ве!у вредност, нарочито ако се њихова употреба комбинује са адекватном етноDисторијском литературом о самим мигра+ијама$ Писани спомени+и имају једно преиму!ство D да су углавном пре+изно датирани, значи да припадају епохи чији се говор може реконструисати, тако да представљају непосредан извор, али и поред свег значаја који они нуде може се констатовати да је њихова вредност за потребе историјске дијалектологије много мања него што се то претпоставља$ 7аиме, текстови нам не помажу у разрешавању многих питања чак и онда када су по изражајности скоро беспрекорни$ 2о је пре свега због тога што им недостаје ак+енат, док 3иније 3онетске промене са планом интона+ије и изговора нису адекватно гра3ијски пренесене$ *ак ни друге особине не могу дати адекватна обавештења, а за сваког дијалектолога то су главни истраживачки прав+и$ 5руги недостатак историјских извора, осим ових унутрашњих, лежи и у њиховој неравномерној геогра3ској расподели$ 2ако из појединих крајева имамо много текстова док из других скоро да немамо ништа$ 2акав је случај да су сиромашни спомени+има управо наши ве!ински крајеви, чије је становништво до+није смењено сеобама$ "%з средњовековне Tумадије, 9ачве, рема и лавоније располажемо само минималним бројем извора обично ограничене вредности$ Aа наше источне крајеве -J$ и -K$ век BH
представљају глухо доба из којега је до нас допро само оскудан материјал сразмерно много сиромашнији од материјала из ранијих векова$# Павле %ви!) Пресељенички говори дају и јаснију и потпунију слику изворног дијалекта него што је то случај са писаним спомени+има$ друге стране, по тумачењу про3есора %ви!а, и овај материјал има својих недостатака, пре свега због тога што је број исељеничких говора ограничен, а с друге стране ти говори нису непосредни представни+и оног говорног стања из времена мигра+ија$ % ови говори имају својих инова+ија и посебности, па је истраживачу веома тешко да одвоји оне говорне +рте које су донете са старих одредишта, од оних које су стечене на новим теренима$ &ве инова+ије могу бити различите врсте$ једне стране, могу продужавати развојне тенден+ије у дијалекту започете у матичној области, а могу представљати и плод сопствене еволу+ије и на крају могу се развијати контактним ути+ајем, одн$ ути+ајем околних говора, с друге стране$ 'ез оваквог приступа овој врсти језичког материјала тј$ без његове пре+изне страти3ика+ије, он не може бити употребљив за потребе историјске дијалектологије$ Aа нашу историјску дијалектологију најинтересантнији су, а у исто време и насјтарији, пресељенички говори у двема енклавама на истоку: први би био крашовански или карашевски говор, а други је говор тзв$ 1алипољских рба који су у -J$ веку, у доба турске валдавине, пресељени у 2урску, одакле су се вратили после Првог светског рата и населили се у Пехчеву у 9акедонији$
УЗРО&И ДИЈА"#КА$СК# ДИI#Р#Н&ИЈА&ИЈ#
BJ
зро+и и смисао дијалекатске разведености језика објашњавају с е двојако: -$
(едан тип је класичан и ослања се на језички развој, те на неравномерност развоја језика подстакнуту различитим условима живота на различитим подручјима језичке територије$ %ердинанд де Сосир сматра да у територијалном пространству језичких инова+ија треба разликовати бар два случаја D или подручје једне новине покрива +елу територију језика и онда она не ствара никакву дијалекатску разлику, што је најре8и случај D или промена пога8а само један део територије, пошто свака дијалекатске чињени+а има своје посебно подручје, што је уобичајеније$ B$ 7а другој страни, 5е осир препознаје две супротстављене снаге које управљају територијалном дистрибу+ијом језичких чињени+а и дијалекатском ди3ерен+ија+ијом тј$ интегра+ијом$ 2е снаге је он изводио из људског менталитета, али је уви8ао практичне последи+е њиховог деловања и назвао их је: D локалистичком изола+ијом, и D интеркусом, што значи тежњу за савла8ивањем локализама Примети!е се да разноврсне средине, климе, кон3игура+ије земљишта, посебни обичаји могу ути+ати на језик, али ти ути+аји су спори$ "Права+ кретања ме8удијалекатских грани+а ути+аја) може се приписати средини#, каже 5е осир$ "&н је одре8ен ситни+ама које делују у сваком посебном случају другачије а да се не могу доказати или описивати$# 6идимо да је 5е осир био неодлучан како да објасни језичку диверген+ију ме8у различитим подручјима истог језика$ *ас му се чини да примарну улогу у томе има геогра3ски моменат, час историјски, етнички, клултуролошки и сл$ 7а крају изјављује да се ту не може ништа доказати$ Виктор Жирмунски дијалекат схвата не као статичну језичку појаву ве! као појаву која настаје и развија се у про+есу со+ијално условљеног, узајамног деловања са другим дијалектима језичког колектива, у његовом историјском развоју, и то не само путем ди3ерен+ија+ије ве! и путем интегра+ије$ књизи "&пшта лингвистика# под редак+ијом Бориса Сере&реникова тако8е се приме!ује колебање у објашњењу настанка дијалеката$ 7еки од руских лингвиста тврде да је "најважније за настанак дијалекатских различитости слабљење веза и релативна изола+ија различитих група језичког колектива#, али одмах наводе речи Карла 'аркса да је "код племена првобитног друштва неоспорно постојала тенден+ија настајања језичких разлика, с обзиром на територијалне дисконтинуитете ме8у сродним племенима и велику покретљивост ме8у сродним заједни+ама#$ 4ао пример наводе се чеченскоDдагестански јези+и на 4авказу, који су дубоким разликама разбијени у ситне месне дијалекте, најчеш!е ограничене само на једно насеље$ 4од нас је могу!е навести +рногорско осе!ање племенске припадности и дијалекатске уситњености Xрне 1оре$ Cвропски освајачи новијих континената зати+али су домородачко становништво разбијено етничким и језичким баријерама у мале заједни+е немо!не да се супротставе освајачу$ % данас језичка ситуа+ија код америчких %ндијана+а служи као модел дијалекатске дезинтегра+ије највишег ранга$ 6е! ове чињени+е показују да што је друштво на нижем ступњу развоја то је и језик уситњенији, а етнички блокови модерног друштва језички и дијалекатски су врло изједначени$ Aа пример може послужити руска на+ија и руски језик са релативно малим територијалним варија+ијама, и америчка на+ија настала интегра+ијом од свих европских народа, а данас језички уједначена са готово континуираном употребом енглеског језика, од Атлантика до Па+и3ика$ 7ачело "једно племе @ један дијалекат# престаје да важи под притиском могу!их нових облика друштва, организа+ији која замењује родовско уре8ење$ 2о су обли+и из којих !е се постепено развити мо!ни државни механизам савременог друштва$ %нтегра+иони про+еси, како у со+ијалној тако и у језичкој с3ери текли су споро вековима$ 4ако се то дешавало у Cвропи у BK
средњем веку описује амерички теоретичар (еонард Блум)илд$ <азвој трговине и друштвених веза, мисли он, условили су кон+ентра+ију мо!и у појединим средиштима: "4рајем средњег века земље као Cнглеска, >ран+уска и 7емачка биле су организоване око мањег броја говорних +ентара, а осим тога, у ово време у Cнглеској и >ран+уској престони+а преузима улогу доминантног говорног +ентра за широко подручје$ &вакве језичке нивела+ије, када су се појављивале у ширем обиму, свој одраз су добиле у великим сноповима изоглоса којима је обележаван сукоб изме8у различитих културних система$ 2акве снопове изоглоса чине гранични појасеви који нпр$ деле ниску од високе 7емачке и северну од јужне >ран+уске$ 9ања провни+ијска и парохијална уједначавања и разједначавања јављала су се у облику минорнијих изоглоса$# Према томе, интегра+иона кретања у језику и укрупњавање дијалекатских блокова у ствари је доминантан језички развојни про+ес, као што је друштвена кохезија доминантан историјски про+ес$ Али, то није искључиви права+ кретања$ <азличити 3актори природног и др$ порекла изазивају супротне покрете, покрете дезинтегра+ије и говорног уситњавања језика$
ДИЈА"#КА$СК# ГРАНИ 8ИЗОГ"ОС#<
B/
1рани+е дијалекатских обележја назване су иEо)!осне !ини(е или иEо)!осе Де Сосир)$ %зраз је скован по угледу на термин изотерма, али је нејасан и неприкладан јер значи "који има исти језик#, дакле односи се више на носио+а него на језичку особину$ Ако се узме да )!осе.а значи језичку особину, онда би се тачније могло говорити о "изоглосематским линијама#$ %з 5е осирове расправе проистиче да реч иEо)!оса оHе!е/аа иEо)!осе.атску !ини(у т(? )рани+ну !ини(у 'о ко(е се простире нека )оорна осоHина $ %талијански неолингвисти значење термина "изоглоса# примењивали су на саму језичку особину, називају!и изоглосама "елементе којима располажу чланови лингвистичке заједни+е у одре8еном моменту времена#$ 9и можемо одредити језик као систем изоглоса$ 9ожемо се приклонити 5е осировој солу+ији, па термин изоглоса примењивати на линију која ограничава простор на којем се јавља нека лингвистичка особина, а не на саму особину$ 5е осирову солу+ију прихватају и савремени лингвистички речни+и$ Дејвид Кристал у свом речнику пише: " најширој употреби је појам изоглоса или изогра3 или изолошка једини+а) @ линија повучена на карти да означи грани+у ареала у коме се употребљава конкретно језичко обележје$ 6е!и број свежањ) изоглоса које се сустижу на једном месту наговештава постојање грани+е дијалеката$ 5аље дистинк+ије могу се правити на основу врсте језичког обележја које је издвојено: иEо*она D линија на+ртана да означи грани+е неког 3онолошког обележја иEо.ор*а D означава грани+е неких мор3олошких особина иEо!екса D означава грани+е неке лексичке једини+е иEосе.а D означава грани+е неког семантичког обележја када лексичке једини+е истог 3онетског облика попримају различита значења у различитим аре алима)$# нопови изоглоса у ствари су квантитативни израз оштријих дијалекатских супротности ме8у говорним зонама$ 6редност таквог посматрања дијалекатских грани+а можемо проверити на примерима из наше дијалектологије$ вери!емо се да нису све изоглосе једнако вредне, нити су сви снопови свежњеви) изоглоса истовремено и ме8удијалекатске грани+е$ моногра3ији "& говору 1оробиља# 'ирослав *иколић своја разматрања гради на следе!и начин: "1оробиљски се говор потпуно слаже са источнохер+еговачким говорима у G прозодијске особине, -E 3онетских и -- мор3олошких купно B/ +рта)$ а североисточним говорима се слаже у -H прозодијских, E 3онетске и E мор3олошке особине укупно B- +рта)$#
7а основу свега 9$ 7иколи! изводи закључак да је "горобиљски говор прелазног типа, од источнохер+еговачког ка североисточним мла8им новоштокавским говорима шумадијскоD војво8анским)#, а онда додаје да се то могло закључити и "на основу геогра3ског положаја и историје становништва 1оробиља#$ 2име је 7иколи! заправо потро своје резултате$ 5ругачије се није ни могло десити јер само уз ближи увид у квалитет особина он је могао одлучити да овај говор квали3икује као источнохер+еговачки, шумадијскоDвојво8ански, тј$ прелазни или мешовити говорни тип) 6идимо да је за метод про+ене ме8удијалекатских разлика изабрана чиста кванти3ика+ија број изоглоса)$ 6идимо даље да та метода не даје задовољавају!е резултате, осим иденти3ика+ије и збрајања изоглоса$ Потребно је прона!и и неке друге критеријуме по којима би се један локални говор пре+изно одредио по дијалекатској припадности$ Потребно је, дакле, одредити вредност појединих дијалекатских +рта као конститутивних елемената датог говора$ 2ек на основу тих вредности могу!а су пре+изна дијалекатска истраживања$ 5а бисмо се у то уверили позва!емо се на историју дијалектологије$ Први дијалектолози, лишени сваке могу!ности да вреднују језичку гра8у, били су збуњени пред мноштвом чињени+а у којима се нису могли сна!и$ Познати младограматичар +ерман Паул B.
тврдио је да "различите дијалекатске +рте чине врло компликован механизам, са линијама и петљама које се многократно укрштају, и на основу којих није могу!а никаква подела нити подподела народних говора#$ ,го -у.арт, критичар и опонент младограмтичара негирао је свако постојање дијалеката као индивидуализованих језичких појава$ Жил Жи/ерон предлагао је да се одба+и појам дијалекта као такав и да се истраживања обрате искључиво појединачним речима тј$ да се ограниче на лексеме$ Жирмунски о томе пише: "9етодолошки поступак, тачан и уобичајен у дијалектолошкој картогра3ији, претворио се, нарочито код представника 3ран+уске језичке геогра3ије, у погрешну научну теорију која је водила у аутоматиза+ију говорних појава приказаних на дијалектолошким картама, у разбијање јединства језичког амбијента, у његово претварање у хаос изукрштаних линија које ништа не казују#$ књизи под редак+ијом Сере&реникова, други руски аутори верују у прихватљивост оних теоријских погледа до којих су дошли "немачки и 3ран+уски дијалектолози, показавши да грани+а изме8у дијалеката није у +елом току одре8ена једним обекежјем, ве! +елим комплексом ме8усобно усаглашених +рта#$ Аутори одмах изјављују да је хаотично мноштво изолованих грани+а, које би биле састављене од појединих и ме8усобно независних језичких чињени+а @ обична илузија$ Aатим се у свакој језичкој области издваја +ентрално подручје, које је окружено извесном зоном прелазних особина$ оваквој ситуа+ији илузија је и идеја о сноповима изоглоса ако их посматрамо као прост збир ме8усобно неусаглашених дистинктивних линија, а не покушамо схватити како су оне ме8усобно повезане, у каквом су ме8усобном односу$ %лузија је уосталом и теза о +ентру и пери3ерији, ако нисмо у могу!ности да их одредимо неким егзактним начином$ 2ај начин је јасно у вези са вредновањем језичких +рта и уношењем хијерархије у изоглосни сноп$ Постоје, ипак, неки методи да се то учини$ Првенствено, постоје две могу!ности да утврдимо приоритете ме8у дистинктивним обележјима дијалеката, а затим ло+ирамо +ентар говорног типа, његову пери3ерију и прав+е граничних линија тј$ дијалекатски тип говорног идиома и простирања дијалекта: -$ 5оминантна говорна +рта или глосема и њој одговарају!а изоглоса биле би, по првом начелу, она која најдубље задире у језичку структуру дијалекатског типа$ &стале особине имају у томе случају подре8ено место$ 5а бисмо то показали узе!емо за пример две +рте особине) на српскохрватском дијалекатском простору које се територијално углавном слажу$ зе!емо изоглосу која у рбији ограничава подручје са ијекавском заменом јата на првом месту, а на другом ону са хипокористичним именима типа 'ожоD'ожаD'ожу: 'ожов и подручје са екавском заменом јата и хипокористичним именима типа 'ожаD'ожеD'ожи: 'ожин$ 9е8у овим обли+има има директне узрочноDпоследичне везе$ вака од ових је појава за себе, па ипак можемо одлучити која је од њих важнија за одре8ивање говорног типа, а која је мање важна$ 1лас јат и његове замене у великој мери прожимају лексички 3онд и инвентар граматичких наставака нашег језика$ Aбирка надимака насупрот падежним настав+има и изведени+ама готово је занемарљива$ тога нпр$ линија која дели простор са надимком типа 'ожоD'ожа од 'ожаD'оже, и која у +ентралној рбији захвата много ширу територију од ијекавског говорног типа, не може бити узета као изоглоса која дели источнохер+еговачки од косовскоDресавског или шумадијскоDвојво8анског говроног типа$ најбољем случају та линија јесте симптом домета ијекавских пресељеничких таласа у рбији, али не и говорне кристализа+ије источнохер+еговачког дијалекта$ %зоглоса пружања имена типа 'ожаD'оже јесте вањска грани+а источнохер+еговачких +рта и показатељ пери3ерних источнохер+еговачких појава на терену других дијалеката$ Xентрална +рта источнохер+еговачког дијалекта много је ужа и ограничена на простор са релативно доследном ијекавском заменом јата$ B$ 5руги метод успостављања хијерархије ме8у изоглосама у снопу јесте ве! поменута старина говорних особености$ студији о периодиза+ији српског језика Александар Белић E0
се подухватио да изради представу о генетској страти3ика+ији структурних +рта српског језика$ 7а прво место, по значају, он ставља све консонантске појаве: словенску палатализа+ију и јотовање$ Tто се прве особине тиче, развој група ^_`ab_`, c_`aI_` уз промену тл, длaл) први су ди3ерен+ијални 3актори према којима је јужнословенска штокавска) територија разграничена од западнословенских на хипотетичном прасловенском језичком терену$ 5акле, b_`d, I_`eMP, fPgN, hgigP јесу, временски гледано, прве особине по којима се наша језичка територија дијалекатски спе+и3икује и по чему се њена гра8а разврстава у посебан структурни корпус у односу на остале словенске језике$ 7аравно, у то доба ово је само јужнословенски језички корпус издвојен од општесловенског$ 5аљи развој обележен је, по 'ели!у, -) делимичном депалатализа+ијом која је у неким областима општејужнословенска jfkiafliafi), а у другима добија ди3ерен+ијална обележја засведочена, изме8у осталог у B) општем развоју јотовања које се може илустровати српским штокавским 0то према хрватском чакавском ча и хрватскоDсловеначком кајкавском кај$ вим овим питањима бави се и историја језика, а за нас је важан једино закључак да су на(стари(а раE)рани+еCа исторе.ено о' на(еће) Eна+а(а $ Александар 'ели! даље издваја и друге јзичке +рте по епохама, испитују!и њихов значај за развој јужнословенских језика$ Преводе!и на дијалекатски план 'ели!еве закључке, можемо утврдити да су нпр$ за стварање унутрашње дијалекатске слике важније особине које су се развиле до -H$ века од оних које су се развиле касније$ Rијерархија језичких +рта, овако постављена, омогу!ава нам да схватимо које су од њих 3актори крупније територијалне поделе, а по којима се разликују локални говори$ Aакључујемо на крају да су за одлуку о томе које језичке једини+е и које изоглосе сматрати доминантним а које споредним на датом терену од значаја два критеријума: -$ критеријум захвата одре8ене језичке +рте у језички организам B$ критеријум старине
ИС$ОРИЈСКИ РАЗВИ$АК И У$И&АЈ С#ОJА НА ДИЈА"#КА$СКУ С"ИКУ СРПСКОГ С$АНОВНИ%$ВА
E-
&вим се питањем први подробније бавио 1у&омир Стојановић, 3илолог и политичар, 6уков биогра3$ ;егова теорија најве!у важност даје супстрату и односу према досељеничком говору: "Ако признамо да су узро+и промене у језику или бржем развитку једног језка или једног дијалекта у односу на друге у томе што се тај језик наметне ту8им народима, и ако је истина да !е се тај језик и дијалекат јаче изменити, више новина развити уколико је освојени народ малобројнији, и да у тој борби са дома!им језиком и дијалектима може сасвим пропасти и обратно, да !е се један језик и дијалекат утолико чистије очувати и мање измена претрпети уколико је освајачки народ многобројнији, ако су све те претпоставке тачне, онда се оне и на југословенском језику оправдавају потпуно#$ 7а 'алкану су пре досласка ловена живели, осим 1рка на југу и помешана трачка и илирска племена на северу$ %лири су заузимали северозападни крај а 2рачани југоисточни$ После доласка ловена, према Y$ тојанови!у, стварају се два језика: српски на илирском и бугарски на трачком земљишту, и мешовити где су се та два племена додиривала$ 2у и данас валда прелазни говор$ 5аље на западу где престаје илирско насеље ствара се словеначки језик$ %сто што важи за језике важи и за дијалекте$ "4ао год што се бугарски језик према прасловенском још у -B$ веку даље развио него народни) српски у данашње време, тако што видимо да се средишњи говор српски развио, тј$ у њему се развило толико новина у гласовима и обли+има да су крајњи исток и запад остали ближи један другоме него средини у којој би по правилу требало крајеви да се стичу$# зроке тих дијалекатских промена у српском језику тојанови! тражи у ути+ају влашког супстрата на словеначки досељенички слој$ &н узима ијекавске говоре: "4рајеви у којима се говори јужни говор најбрдовитији су од свих српских земаља$ %спред словенске поплаве склонило се у планине старо насеље ових земаља, тако да је словенски елемент према стариначком у тим крајевима морао бити слабији него на равничарским, питомијим местима#, те је приметио да је пословењивање планинских крајева морало слабије напредовати$ 7е пот+ењују!и улогу супстрата у језичком развоју, морамо додати да ни остали елементи нису без значаја$ случају српског прајезика то су пре свега дијалекатске разлике које су наши пре+и понели из старе постојбине или стекли у предбалканским 3азама сеобе$ 2у ваља убројати и политичке, верске, државне и друге поделе и укупне ме8уодносе током векова$ &д последње претпоставке полази Александар Белић у раду "Периодиза+ија српског језика# "(ужнословенски 3илолог# BE)$ По њему, дистинктивне +рте ме8у јези+има и дијалектима воде порекло пре свега из прошлости језика и прошлости народа$ 5ијалекатске особине српског народног говора различите су старости и постања и сведочанство су о судбини становништва кроз векове$ 7аш језик, у свом развоју прошао је кроз три епохе, аналогно развоју етникума: -$ епоху чини време до досељавања ловена на 'алкан у K$ веку B$ епоху чини време од K$ до -G$ века, а то је време развоја политички самосталних држава E$ епоха почиње од -H$ века, са падом под 2урке и свим последи+ама тог дога8аја Прва епоха је донела издвајање јужнословенског елемента из општесловенске језичке заједни+е, о чему сведочи развој познатих гласовних група: ^_`ab_`, c_`aI_`, тл, длaл b_`d, I_`eMP, fPgN, hgigP)$ Пред крај ове епохе настаје ди3ерен+ија+ија јужнословенских дијалеката и њихово груписање у источну бугарски, старословенски, македонски) и западну групу српскоDхрватски, словеначки)$ Александар 'ели! најве!и значај у том прав+у придодаје развоју следе!их језичких +рта:
EB
&вакав различит развој полугласа се назива дивергентан на истоку) одн$ конвергентан на западу)$ другој епоси долази до даљег развијања језичких особина на западном јужнословенском терену, нпр$ оaуSо, maеSа, naи, oaаSе, и дробљење дијалекатског терена на уже говорне +елине$ Први и најважнији симптом био је дивергентан развој упитне замени+е за ствари: штоSшта према ча и кај$ 'ели! претпоставља следе!и просторни размештај западноDјужнословенског дијалекта: на истоку овог подручја развија се штокавштина, на југозападу чакавштина и на северозападу кајкавштина$ Првобитни додир штокавске и кајкавске територије на северозападу мало је вероватан јер су ова два дијалекта раздвојена +ртама врло старог постања$ 6ероватнији је деобни прин+ип на прав+у северDјуг и вероватно је да је штокавски д%јалекат извесно време заузимао крајњи југ пребалканског западноDјужнословенског етникума и од кајкавског дијалекта на северу био раздвојен чакавштином$) 4рајем ове епохе долази до даљег распарчавања трију основних дијалеката, а у штокавштини и чакавштини симптом тог распарчавања био је развој гласа јат: на крајњем западу чакавштине и на итоку штокавштине, које су се ве! биле учврстиле на 'алкану, налазимо ре3лекс е$ +ентралним пределима развој јата касни, па је прво новим развојним тенден+ијама захва!ена гранична штокавскоDчакавска зона, где се почиње говорити и на месту старог јата$ редишњи предели штокавштине задржавају стари ди3ерен+ијални изговор јата и касније га развијају у прав+у ијекавштине$ 2ре!а епоха развоја српскоDхрватског дијалекта, доба великих сеоба и труских освајања, обележена је, према 'ели!у, значајним променама у мор3ологији падежа$ место три различита облика за датив, инструментал и локатив множине, у крајњем исходу долази само један облик за сва три падежа, одн$ долази до појаве синкретизма множинских падежа 5=%=?, а уместо нултог наставка у 1$ мн$ јавља се наставак @p$ % једна и друга промена последи+а су губљења облика двојине као посеб не мор3олошке категорије$ Ако старију штокавштину из друге епохе назовемо староштокавским периодом, а данашњу @ новоштокавским, онда се појава падежног синкретизма 5=%=? у множини и развој наставка 1$мн$ @p, као и појава нових узлазних ак+ената, могу сматрати главним симптомима транс3орма+ије староштокавског у новоштокавски систем говора$ 7а југоистоку рбије балканистичке тенден+ије покренуле су развој говора са новоштокавског пута у прав+у приближавања суседним балканским јези+има$ даљим периодима ове епохе, због померања становништва, мења с е и размештај +ентралних дијалеката$ 5инарски говори са најразвијенијим новоштокавским системом шире се далеко на исток, север и запад, преко грани+а првобитне територије$ 4осовски говори се шире према североистоку и задржавају развој ових говорних подручја на нивоу достигнутом око -HD-J$ века$ 9оравски говори у знатној мери утичу на говорно подручје 6елике 9ораве све до 'еограда$ %з овога закључујемо: насле8ене +рте, нове развојне тенден+ије изазване историјским збивањима, као и супстрат утичу на развој и садашњу слику српског и хрватског дијалекта$ & значају сеоба Павле "вић каже следе!е: "Покрети нашег живља познати под именом сеоба мигра+ија, метанастазичка кретања) имали су ванредно велике размере, како по времену трајања, тако и по обухва!еној територији и по масама пресељеног становништва$ Почетак сеоба везан је за турску инвазију наших земаља$ &д првих де+енија -H$ века па до дубоко у -.$ век текле су мигра+ионе струје у разним прав+има и разним јачинама$ Zq[ току сеоба испремештан је најве!и део становништва у простору "од 6елешке 4лисуре на 6ардару па до Aагребачке 1оре# Xвији!)$ 7ајве!и део нашег живља налази се данас на новим седиштима, различитим од средњовековних$ Zq[ EE
2урски упади у наше крајеве изазвали су сеобе у прав+у севера, северозапада и запада$ Zq[ 9ноге од сеоба организовале су млетачке и аустријске власти, а исто тако је и свакL њихов рат са 2ур+има покретао масе нашег становништва на мигра+ије$ Zq[ 'ило је, најзад, и чисто економсих узрока сеобама$ тановништво планинских крајева кретало се ка плоднијим долинама и равни+ама$ &ваква струјања била су најсталнија од свих сеоба, а имала су обично карактеристичан права+, управан на планинске вен+е$ Zq[ 7асупрот томе, сеобе везане за ратне дога8аје и политичке узроке кретале су се много пута дуж планинских масива$ Zq[ 7ајве!и део мигра+ија обављен је појединачно или у мањим групама$ 2иха и постепена ин3илтра+ија изменила је етнички лик многих наших покрајина$ Zq[ 7аша се етничка територија у вези са сеобама може поделити на неколико зона$ Пре свега треба разликовати тзв$ аметанастазичке области пери3ерне зоне: тимочкоDлужнички крај, тзв$ +ивилна Rрватска), у којима има сразмерно мало досељеника са стране, од тзв$ метанастазичких области остатак наше језичке територије) где је прилив био јачи$ 5алматинска острва представљају прелазни тип: старин+и још увек преовла8ују, али и број насељеника је знатан$ Zq[ Према струјама насељавања које доминирају у различитим крајевима може се метанастазичка територија поделити на неколико зона: -) најјача од свих струја била је динарска, њена матична област су планине од горњег тока 6рбаса па до Проклетија, дакле углавном висински делови Rер+еговине, Xрне 1оре и анQака територија преко које се распрсло становништво огромна је B) друга јака струја насељавања била је косовскоDметохијска, која је разносила екавски дијалекат са старијом ак+ентуа+ијом E) тре!а велика струја била је вардарскоDјужноморавска G) четврта струја, тзв$ шопска, кретала се из планинских крајева на бугарској грани+и ка моравској долини и њоме низводно$ долини 6елике 9ораве и у Tумадији укрстиле су се све четири струје$ мешавини која је настала доминира у западнијим пределима динарски елеменат, а источније одатле смеса осталих струја$ тановништво 6ојводине потиче врло великим делом из северне рбије и обухвата како некадашње старин+е те области, тако и досељенике са разних страна који су преко аве и 5унава прешли знатним делом ве! етнички измењени, као представни+и новог етничког типа Tумадин+а, створеног у резултату многоструког укрштања$ Zq[ Последи+е сеоба по размештај дијалеката биле су огромне$ 2ериторије неких дијалеката проширене су, територије других су смањене, а многи дијалекатски типови ишчезли су$ много случајева прекинут је или ослабљен геогра3ски контакт изме8у дијалекатских једини+а које су дотле показивале развојну повезаност$ Zq[ еобе су силно допринеле ширењу извесних дијалекатских +рта$ 2ако су новоштокавске инова+ије у ак+ентуа+ији и деклина+ији надалеко разнесене сеобама$ Zq[ резултате сеоба спада и стварање велике дијалекатске плоче која захвата ве!и део штокавских говора, а одликује се јединством у резултатима замене свих оних прасловенских гласова одн$ гласовних група који су били подложни променама једини изузетак чине разлике у ре3лексима јата)$ Zq[ 9игра+иони покрети су узрок и чињени+и да у нашој језичкој средини, више него што је то обично случај на другим странама, дијалекти одиста често предтављају јасно оме8ене и језички релативно уједначене једини+е$ &штре ме8е настају тамо где сеобе ставе један поред другог два живља досељена из ме8усобно удаљених места, а уједначеност се појављује тамо где се из сразмерно малих жаришних крајева населе велика пространства$# Павле "вић, "5ијалектологија српскохрватског језика#)
НАЈВА=НИЈ# ИЗОГ"ОС# НА ЈУ=НОС"ОВ#НСКО- ПРОС$ОРУ 8НА%И ДИЈА"#К$И У ОКВИРУ ЈУ=НОС"ОВ#НСК# Ј#ЗИЧК# ОJ"АС$И<
рпскохрватска језичка територија чини саставни део јужнословенске језичке области која обухвата и подручја словеначког, бугарског и македонског језика$ (ужнословенска језичка EG
територија ве! -G векова постоји као непрекинута зона прошарана многобројним сноповима изоглоса$ %зме8у језика који су се овде развили нема непремостивих разилка @ тамо где се јези+и додирују дијалекти са обе стране имају многобројне заједничке особине тако да је прелаз изме8у језика постепен$ Aато је грани+е изме8у језика тешко одредити и зато је дијалектологија сваког појединачног јужнословнеског језика нераскидиво везана са дијалектологијом суседа$ 5ве чињени+е произилазе јасно из ове слике: 7а јужнословенском говорном подручју, и кад се ради о најкрупнијим особинама, изоглосе се углавном не поклапају са на+ионалним грани+ама 7а крајњем западуDсеверозападу и на крајњем истокуDјугоистоку налазе се полови изме8у којих има много ступњева прелаза тако да је општи права+ великих изоглоса најчеш!е југозападDсевероисток$ 7еколико важних гласовних изоглоса лепо илуструју поступност која постоји изме8у јужнословенских дијалеката, распоре8ених од (улијских Алпа до Xрног 9ора$
%ма, пак, једна зона у којој се приближно, у најкрупнијим +ртама, поклапа ве!и број значајних изоглоса$ 2о је линија која иде од околине 6идина на 5унаву ка југу, пролази кроз западну 'угарску источно од 'елоградичка, кроз околину 'еркови+е, 'резника и <адомира ка !устендилском пределу и југословенскоDбугарској грани+и западно од тог града$ &вим прав+ем протичу, поред осталих, следе!е изоглосе:
EH
Простирање свих ових особина врло је широко, тако да нпр$ ве!ина западних одлика заузима најве!и део терена до (адрана и Алпа или чак +ео тај терен$ 7еке од ових особина имају изузетно велики значај -, B, J, -0, -E, B0) јер представљају ди3ерен+ијалне +рте које раздвајају јужнословенску језичку територију на две велике области, а при том је старина најве!ег дела ових одлика врло знатна$ Aбог свега тога линија која иде од околине 6идина до тачке западно од Wустендила мора се сматрати важном језичком грани+ом @ она дели источну од западне јужнословенксе језичке области$ 9е8утим, даље од !устендилске околине ова грани+а није више тако одре8ена$ ноп изоглоса које се од видинског до !устендилског краја протежу релативно сложно, овде заокре!е ка западу и југозападу, при том се расипају!и готово свака изоглоса има свој посебан права+, углавном преко македонске језичке територије)$ Питање настанка оваквог стања није сасвим разјашњено у нау+и$ 5ео наведених разлика своди се на прасловенске дијалекатске разлике, тј$ настале су још пре коначног досељења (ужних ловена на 'алкан$ 2о одговара историјској чињени+и да је један део (ужних ловена дошао на 'алкан кроз Панонску низију рби, Rрвати, ловен+и), а други део кроз 5акију 'угари)$ првим вековима после досељења контакт изме8у ове две групе племена није био жив ве! је успостављен нешто касније, тако да је многоструку раздвојеност заменила многострука повезаност$ Aа македонску језичку територију Павле %ви! смтара да представља мост изме8у ових двеју великих суседних јужнословенских група$ EJ
6ажније изоглосе на штокавском и уопште јужнословенском) терену пружају се најчеш!е од севера или североситока ка југу или југоистоку, дакле управно на уздужну осовину јужнословенске етничке територије која иде од (улијских Алпа до Xрног 9ора$ %з тога излази да се готово увек јавља једна западна или севрозападна) ареа и, насупрот њој, једна источна или југоисточна) са друкчијим стањем$
&вакав распоред изоглоса више одговара кретању становништва, сеобама, а мање природној кон3игура+ији земљишта$ %нтересантно је да ме8удијалекатске и ме8ујезичке грани+е у источној Cвропи одговарају сли+и распореда дијалеката на 'алкану$ 4ао што се јужнословенска језичка територија дели углавном у четири квадрата, ито тако се општесловенска територија може поделити трансверзалама север@југ и истокDзапад$ Aападнословенски јези+и заузимају северозападни простор словенског језичког света и опет су распоре8ени по истом прин+ипу као и јужнословенски јези+и$ %сточнословенски јези+и заузимају читав исток словенског света и то тако да је руски смештен на крајњем истоку, а белоруски и украјински западније од њега$ %нтересантно је даље да се и руски језик практично даље дели на истом прин+ипу на север и југ$ еверноруски говори од јужнословенских се разликују по томе што је изједначено о=а у неак+ентованим слоговима$ Пошто је ситуа+ија оваква и у осталим европским јези+има, нејвероватније је са се кључне изоглосе морају сводити на прастара кретања племена основним прав+има истокDзапад и северD југ$
ловенски јези+и заузимају подручје источне и јужне европе$ <аздељени су у три групе: -$ западнословенски B$ источнословенски E$ јужнословенски размештају ових група доминирају рела+ије истокDзапад, северDјуг$ 7а јужнословенском терену односи су затамњени великим померањима становништва која су условљена ратовима и великом зависнош!у распореда становништва и геогра3ских услова$ односу изме8у јужнословенске и општесловенске језичке заједни+е Павле %ви! издваја аргументе да су источни јужнословенски јези+и бугарски и македонски) ближи источнословенским, а западни јужнословенски јези+и словеначки и српскоDхрватски) @ западнословенским$
EK
НА%И ДИЈА"#К$И У ОКВИРУ СРПСКОХРВА$СК# Ј#ЗИЧК# ОJ"АС$И
9е8у разликама које деле данашње српскохрватске дијалекте има таквих које засе+ају језичку структуру, дакле које се тичу самих саставних елемената језика а не само присуства неког елемента у појединим конкретним случајевима$ 2ако нпр$ говори у неким крајевима имају аналитичку деклина+ију уместо синтетичке, а тако8е и аналитичку компара+ију уместо синтетичке, затим постоји низ говора који не знају за ин3инитив, као и низ других који не знају за аорист и импер3ект$ &ве особине у великој мери одре8ују лик мор3олошког система у одговарају!им говорима$ личан је и значај извесних 3онетских +рта @ неки говори не познају разлику изме8у узлазне и силазне интона+ије, неки не знају ни за разлику квантитета, а у многим говорима налазимо и више од пет вокала понегде има само два реда а3риката, а у појединим говорима неутралисане су неупарене безвучне а3рикате$ 9а колико дубоке биле ове разлике по својој суштини, само је један њихов део погодан као класи3ика+ионо мерило за дијалектологију$ Пре свега, неке од ових појава новијег су порекла и често је њихов развој још увек у току$ 2о ствара низ проблема: изме8у говора различитих генера+ија у истом месту нема подударности, изоглосе су у сталном покрету, а и ишчезавање неке мор3олошке категорије најчеш!е је постепен про+ес изме8у живе употребе аориста и његовог потпуног ишчезавања има низ прелазних ступњева: користи се само у неким ли+има или неким синтаксичким конструк+ијама)$ &вакве прилике не пружају оштро обележену и стабилну изоглосу, каква једино може да послужи као ди3ерен+ијални критеријум$ &сим тога, неке од ових појава, нпр$ изједначавање ! и ч, јављају се истовремено на различитим странама, у дијалектима који ме8усобно немају никакве везе, тако да их на основу таквих +рта не можемо сјединити$ 2о све наравно не значи да треба уопште одбити значај структуралних критеријума, чак и кад с е ради о релативно новијим појавама$ 2а мерила имају високу вредност и не смеју с е мимои!и$ 7а основу структуралних критерија о+ртава се јасно једна дијалекатска зона са посебним особинама$ 2о је област призренскоDтимочког дијалекта који обухвата источне и јужне крајеве рбије, на југоистоку од линије која иде од албанске грани+е код 5ечана до бугарске грани+е код Aајечара$ 1овори у тим пределима имају аналитичку деклина+ију и компара+ију, не познају ин3инитив, не знају за квантитативну разлику у ак+ентованим слоговима, у њиховом вокализму присутан је полуглас, поред осталих стандардних вокала$ %зоглосе ових особина углавном се поклапају, чине!и поменуту линију једном од најважнијих и најизразитијих дијалекатских ме8а на нашем језичком земљишту$ друге стране, призренскоDтимочки дијалекат улази у састав штокавског наречја, супротстављају!и се својим основним особинама чакавском и кајкавском наречју$ %наче, на нашем терену нема случајева поклапања ве!ег броја изоглоса структуралних разлика$ тога се при дијалекатској подели мора водити рачуна о другим моментима$ (една од најстаријих изоглоса које секу западнојужнословенско тле је изоглоса промене дјaј меја, ројен)$ 2а је промена остварена на западу у словеначком језику и у најзападнијем делу српскохрватских крајева$ простору јужно од 4упе и аве ова инова+ија створила је прву дубоку пукотину изме8у чакавског и штокавског наречја која су се почела о+ртавати$ 5о+није су најсеверозападнији ме8у говорима који нису знали за ову промену преживели низ инова+ија у заједни+и са најсевернијим српскохрватским говорима са дјaј$ 2ако су у +елој овој зони полугласни+и замењени вокалом е или сличним гласом, а старо меко рl у ме8увокалском положају развило се у групу рј морје)$ %сти про+еси извршени су и у словеначком језику на читавој његовој територији или само у источнијим крајевима$ 7а тај начин се 3ормирала основи+а кајкавског наречја са особинама које га с једне стране везују за српскохрватски, а с друге стране за словеначки језик$ з ове +рте дошле у и разлике у упитној замени+и за ствари: чакавски дијалекат добио је своје садашње име по замени+и ча, а кајкавски по замени+и кај$ % говори на пространој територији источно од чакавског и кајкавског дијалекта изградили су низ заједничких особина, као и замени+у штоSшта, па се образовала основи+а штокавског наречја$ E/
5анас је са појмовима три основна српскохрватска наречја удружена и представа о читавом низу других особина које често имају значајно место у језичкој структури$ %зоглосе тих одлика не поклапају се увек пре+изно с грани+ама наречја, али ипак протичу углавном у истим прав+има$ &но што чини један дијалекат као +елину није неки непостоје!и идентитет особина на читавом њеовом земљишту, ве! приближна изједначеност еволутивних тенден+ија која чини да су разлике унутар једне дијалекатске области сразмерно мање од оних према суседима$ Прелазних говора, чија би класи3ика+ија могла причинити тешко!е има сразмерно мало$ 2акви су углавном говори на подручјима која су остала по страни од најве!их мигра+ионих струјања нпр$ у делу полуострва Пељеш+а и на ?астову), затим говори у дијаспори нпр$ Rрватски 'род у ловачкој), или они говори настали укрштањем ве! уобличених дијалеката$
РАЗВОЈ ДИЈА"#К$О"ОГИЈ# КОД СРJА
E.
изворима постоје два различита податка о времену настанка дијалектологије: "4ао самостална дис+иплина она је настала почетком -.$ века, а њен развој је у уској вези са развојем младограматичарске школе$# !икард Симеон) Према другом извору, "дијалектологија је настала око -/K0$ године, онда када су дијалекти ушли у круг младограматичарског интересовања# 'илка "вић, "Прав+и у лингвисти+и#) &бе ове тврдње су истовремено и тачне и нетачне$ 2ачно је да је интересовање за народне говоре пробу8ено у нау+и много раније него што се родила дијалектологија као научна дис+иплина$ %нтересовање за народне говоре је било врло живо почетком -.$ века и оно је условило каснији настанак дијалектологије иако само није било дијалектолошко по природи$ &д велике користи за нашу дијалектологију јесу пода+и које нам је о појединим народним говорима пружио познати дубровачи комедиогра3 'арин Дрић$ Поред говорних особина родног краја, ту налазимо и особине говора из дубровачког зале8а: чакавских говора, Rер+еговине, 4отара$ 7аши старији лексикогра3и тако8е уочавају дијалекатске разлике на нашем тлу, али се код њих осе!а тежња за стварањем књижевног израза и опредељења за један говорни тип, једно наречје$ суштини, битнијег улажења у проблематику наших говора нема све до појаве 6ука 4араQи!а$ Ако отворимо 6укове списе, приказа!е нам се овај проблем у пуној ширини$ својим делима Вук Кара2ић је дао низ података из ове области и зато га многи сматрају оснивачем дијалектологије српскохрватског језика$ 2а обавештења, најчеш!е давана узгред, у делима чији главни предмет нису ни били дијалекти, пружила су прву повезанију представу о дијалекатским разликама у српскохрватском језику$ Почев од -/-/$ године, када је у предговору "рпском рјечнику# навео низ дијалекатских особина, он се чеш!е вра!а о на ова питања, уносе!и сваки пут понешто новог материјала, најчеш!е по личним опажањима$ 2оком времена, како је долазило до нових сазнања о народним говорима, усавршавала се, наравно, и његова класи3ика+ија српскохрватских дијалеката$ 6ук је дао прву +еловитију слику наших дијалеката и њихову поделу на три основна наречја која су се одржала све до данас$ ве до H0Dих година -.$ века 6ук се држао штокавског наречја$ "Писмени+и# -/-G) дао је његову поделу на три наречја: хер+еговачко, сремско и славонско$ Aа ову поделу постоје два основна разлога: -) 6ук је сматрао да штокавским наречјем говоре само рби, и B) све до H0Dих година нису биле познате особине ни чакавског ни кајкавског дијалекта$ %пак, он је имао могу!ности да се упозна са старијим шокачким речни+има у којима се даје и лексичко благо тог дијалекта хрватски чакавски)$ Али, ове речнике 6ук није разматрао зато што та наречја није сматрао српским, а осим тога, материјал који су му нудили ови речни+и није одговарао његовом прин+ипу одабира лексичке гра8е за "рпски рјечник#$ Али, када је увидео да би било добро да његова ре3орма језика и правописа обухвати +ело српскохрватско подручје, он је морао донекле да мења своја схватања о дијалектима$ H0Dих година он почиње да скупља гра8у и о чакавском наречју, мада ни тада није могао да се ослободи ранијег везивања језика за на+ионалну припадност говорника, по коме су штокав+и рби, чакав+и Rрвати а кајкав+и су или ловен+и или некакав прелаз изме8у српског и словеначког језика$ <азвој српскохрватске дијалектологије после 6ука није ишао брзо иако је друга половина -.$ века била доба снажног напретка српскохрватске науке о језику$ 7ајве!и истраживачи језика тог времена, 3ура Даничић и Ватрослав #агић нису били дијалектолози @ њихово интересовање је било усмерено првенствено ка писаним спомени+има старог језика, а код 5аничи!а и ка описивању савременог књижевног језика$ <адови из те епохе су зато релативно малобројни, скромни по обиму и по вредности$ ;ихови аутори су обично имали више добре воље него лингвистичког знања$ 2адашњи радови се најчеш!е своде на разраду или допуну 6укових ставова, без напретка и без нових видика, а истовремено без 6укове трезвености и прони+љивости$ K0Dих година -.$ века основана је .!а'о)ра.ати+арска !ин)ити+ка ,ко!а , чији су се припадни+и, изме8у осталог, први озбиљније почели интересовати за питање савремених дијалеката$ &датле су проистекли нови методи научног истраживања, а нешто касније и нова G0
лингвистичка дис+иплина @ дијалектологија$ &д сродних научних дис+иплина прва се, крајем -.$ века, стабилизовала !ин)исти+ка )ео)ра*и(а, која се заснива на изради дијалектолошких атласа, испрва романских и германских језика$ Први од великих европских дијалектолошких атласа @ атлас немачког језика дело је немачког лингвисте 1еорга 6енгера -/KJ)$ 7ајзначајнији представник 3ран+уске лингвистичке геогра3ије био је Fил Fиљерон, који је заједно са Cдмоном израдио атлас 3ран+уског језика -.0BD-.-B)$ ?ингвистичка геогра3ија, у даљем развоју лингвистичке науке, условила је почетком B0$ века настанак ареа!не !ин)истике $ &вај права+ се зачео у крилу ита!и(анске нео!ин)исти+ке ,ко!е, а +иљ му је разра8ивање метода примене историјских, со+ијалних и геогра3ских критеријума на језичку проблематику$ 5акле, неолингвисти се залажу за комплетан приступ говорним чињени+ама$ оквиру ових ареалних студија јавиле су се и неке нове теоријске идеје које су знатно допринеле развоју модерне дијалектологије, нпр$ утвр8ени су односи +ентралног и пери3ерног у дијалекту ови појмови важни су за класи3ика+ију дијалеката и њихових особина)$ 7еолингвисти су ме8у првима указивали на тзв$ језичке савезе, а касније је утвр8ено постојање више таквих савеза, изме8у осталих @ европски и балкански$ %талијански неолингвисти прихватили су и разрадили тзв$ теорију супстрата одн$ "идеју о томе уколико један народ напусти свој матерњи језик у корист ту8ег језика, тај ту8и језик бива неминовно измењен под ути+ајем језичке структуре коју је сменио, тј$ под ути+ајем језичког супстрата# 'илка "вић, "Прав+и у лингвисти+и#)$ 6рло јак подсти+ај унапре8ењу дијалектолошких студија дао је структура!иEа. и %ердинанд де Сосир$ Под ути+ајем структуралиста у описима народних говора чињени+е се све мање износе у простом збиру, а све више се посматрају у систему у којем ступају у ме8уодносе одн$ корела+ије$ "Aатим се одговарају!и системи у различитим дијалектима ме8усобно упоре8ују а то ба+а нову светлост на појаве сродности и разлика, и ствара нове видике у лингвистичкој теорији$# !икард Симеон) труктуралну методу у нашој дијалектологији најдоследније је применио Павле "вић у књизи "5ијалектологија српскохрватског језика#$ &н полази од система чињени+а које карактеришу поједине говорне идиоме а затим их узајамно пореди, па на основу сличности и разлика утвр8ује односе на лингвистичкој карти српскохрватског језика$ %пак, иако гарантује пре+изност и тачност у истраживању гра8е, структуралистички метод има и недостатака @ он не даје увек довољно могу!ности за објашњење дијалекатских чињени+а$ Aато је структуралистички метод најбоље комбиновати са другим истраживачким методама, нпр$ у истраживању порекла и развоја дијалекта потребно је обратити се и историјскоDкомпаративној методи$ 7еопходно је у истраживања укључити и општа теоријска достигну!а лингвистичке науке која помажу у објашњењу односа ме8у појединим дијалектима и јези+има, као и у објашњавању појединих дијалекатских 3еномена уопште$ Према томе, истраживачки метод у дијалектологији се састоји у следе!ем: прво се одре8ују говорне чињени+е у ме8уодносу и односу што није увек исто) према сличним и различитим чињени+ама сродних и суседних говорних типова, затим се те чињени+е допуњавају пода+има о историјском развитку говора и пода+има о становништву као носио+у дијалекта, који по својој природи нису лингвистичке природе$ 7а основу тога добија се потпуна слика о природи, развоју и о настанку испитиваног говора$ Почетак B0$ века и активност 'илана !е0етара и Алкесандра Белића обележили су нову епоху у развоју српскохрватске дијалектологије$ <ешетарове студије "рпскохрватски ак+енат југозападних говора# -.00) и "Tтокавски дијалекат# -.0K), ра8ене много модерније од ранијих, отвориле су нове видике у нау+и о језику$ ;има почиње серија драго+ених расправа о ак+енатским системима разних српскохрватских говора$ <адови Александра 'ели!а "5ијалекти источне и јужне рбије# -.0H), "5ијалектолошка карта српскохрватског језика# -.0H), "& српским или хрватским дијалектима# -.0/), значили су нов крупан корак напред у односу на <ешетарове радове, првенствено у погледу ширине лингвистичких кон+еп+ија$ 'ели! је најважнија личност у српскохрватској дијалектолошкој нау+и$ ;егови учени+и и настављачи G-
сачини!е велику ве!ину данашњих истраживања српскохрватских дијалеката$ После првих 'ели!евих радова, појављује се низ вредних и активних дијалектолога: Стјепан "в0ић "(език Rрвата кајкава+а#, -.EJ), #осип +ам "9етоде лингвистичке геогра3ије#), Бранко 'илетић "рмнички говор#, -.G0), 'иливој Павловић "1овор сретечке жупе#, -.E.), 'ате +расте, 'и.ајло Стевановић, Асим Пецо и др$
ДИЈА"#КА$СКИ Р#ЧНИ&И СРПСКОХРВА$СКОГ Ј#ЗИКА Драго 4упић, рпски језик, бр$ HS-DB, U, београд B000$)
GB
<ад на лингвистичкој геогра3ији у нашој земљи је почео са огромним закашњењем$ 7ас су задржали и уназадили пустошни ратови @ у опустошеној земљи није било средстава за тако скупе подухвате, а недостајали су и оспособљени стручња+и$ то доба, за ве!и део наших дијалеката нисмо располагали ни моногра3ским описима$ 6еликани српске дијалектологије @ Александар 'ели! и тјепан %вши! нису били одушевљени истраживањима која су била заснована на попуњавању упитника, ве! су остали верни класичном стилу тернског рада$ нашем суседству, први језички атласи су поникли на тлу романских језика, италијанског и румунског у румунске списе укључена су и два српска села)$ 7ије случајно што је први лингвогеогра3ски подухват на подручју (угославије дело једног стран+а, >ран+уза 5енијера, који је објавио "Атлас двојинских облика у словеначком језику#$ &дмах после 5ругог светског рата словеначки лингвиста %ранц !амов0 је почео припремати "Атлас словеначког језика#$ 7а српскохрватском подручју рад из области дијалектологије је и даље каснио$ Први атлас који је обухватио део српскохрватске језичке територије био је ме8ународни "?ингвистички атлас 9едитерана#, чији је ини+ијатор загребачки романиста 'ирко Деановић$ -.H/$ године југословенски дијалектолози су стављени у нову ситуа+ију: на VU ме8ународном конгресу у 9оскви решено је да се изради "&пштесловенски лингвистички атлас#, чиме су и српскохрватски и македонски дијалектолози укључени у један велики ме8ународни подухват$ &д J0Dих година па надаље новосадски хунгаролог 6лга Пеновин објавила је G регионална атласа ма8арских говора у (угославији, а исто тако је румунске говоре у јужном 'анату истраживао !аду %лора који је објавио моногра3ију румунских банатских говора$ -.KG$ године југословенски дијалектолози окупљени око 9е8ународног одбора за дијалектолошке атласе укључили су се у рад на изради "Cвропског лингвистичког аталаса#$ Tто се српских дијалектолошких лексикона тиче, они прате судбину српске лексикогра3ије уопште$ самом развоју дијалектологије примарно питање је било како описати поједине дијалекатске зоне и како комплетирати лексикон дијалекта одн$ лексичке слојеве те зоне$ неку руку "рпски рјечник# из -/-/$ године јесте општи дијалекатски лексикон$ & потпунијој гра8и за дијалекатски речник можемо говорити тек у B0$ веку, када се почела прикупљати гра8а за потребе израде речника А7, и у првој књизи "рпског дијалектолошког зборника# -.0H), мада су регистри дијалеката тамо дати само пар+ијално$ амо половину овог речника су урадили лингвисти а остатак је дело аматера: регистре су давали лингвисти док су збирке речи добијане из различитих говора$ 2ре!и, обимнији регистар дијалеката дао је 'итар Пе0икан, у лексикону који стоји на грани+и изме8у регистра и речника "таро+рногорски, средњекатунски и љештански говори#, -.JH)$ 7едостатк рада на дијалекатским лексиконима је то што код њихове обраде постоји неколико методолошких поступака, а ве!ина лексикогра3а обра8ује само оне лексеме које се сматрају ди3ерен+ијалним у односу на 6уков речник$ %зузимају!и "рпски рјечник#, за првена+ можемо сматрати "<ечник косовскоDметохијског дијалекта# 7лигорија 8 7ли0е 9лезовића, објављеног у два тома, -.EB$ и -.EH$ године$ &вај речник садржи -H000 речи и обухвата и ономастику$ з то, аутор је био добар познавала+ турских извора и споменика, па је и доста тог материјала унео у свој речник$ предговору он каже да су у речник ушле речи које није могао на!и у 6уковом ни у речнику (АA, или оне које се тамо налазе али имају другачије значење у дијалекту, као и неке речи које у претходним речни+има имају мало илустра+ија$ 2у је ушао и велики број тур+изама који данас чине архаичан слој лексике српског језика, из времена с краја -.$ и почетак B0$ века$ 9етодологија коју је користио 1лиша Cлезови! у овом речнику усавршавана је, нарочито када је у питању граматичка обрада лексема$ После овог, почели су излазити и други дијалекатски речни+и$ &д -H дијалекатских речника из српске дијалектолошке лексикогра3ије, пола њих су урадили лингвисти, а пола људи разних нелингвистичких струка, различитих про3есија$ &ни речни+и које су изра8ивали лингвисти имају комплетнију граматичку обраду$ 5ијалекатски речни+и се разликују од књижевних по томе што се у њима дају дијалекатски ликови лексема по месном изговору, укључују!и и ак+енат$ 9есни ликови се дају у +елини а њихове књижевне 3орме само у случајевима где би дијалекатски лик о стао нејасан читао+у$ GE