Seminarski rad
Historija
Prvi strugovi bili su poznati još u doba antike. Moguće da su već u 2. milenijumu p. n. e. postojali strugovi za obrađivanje drva i druge potrebe. Prvi radovi struga pronađeni su u 7. veku p. n. e. u Korneto, i Italiji, onomad etrurski grad. Po grčkoj mitologiji strug je izmislio legendarni Dedal, otac Ikara. U jednom egipatskom groblju iz 4. veka p. n. e. nađene su prve slike jednog struga. Rotacija Rotacija struga dobijena je time što je jedan vukao vukao po jednom koponcu, dok je drugi obrađivao komad sa al atkom.
Konvencionalni Konvencionalni strug krajem 19. veka
Savremeni konvencionalni strug
Prvi strugovi sa mehaničkom podrškom nastali su sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji (Jacques Besson, 1751). Strugovi su tad bili uglavnom od metala i imali su skoro sve karakteristike modernog struga. Prvi strugovi
sposobni za mašinstvo, dakle za obrađivanje metala, nastale su verovatno u Sjedinjenim Američkim Državama krajem 18. veka (Sylvanin Brown, 1791). Ovo je doba početka industrijalizacije.
1
Seminarski rad
CNC-strug
Najzad nastao je moderni konvencionalni strug početkom 19. veka (Henry Maudslay). Prvi takvi strugovi stižu na primer u Nemačku oko 1810.
Strugovi su se kroz 19. vek dalje razvijali, da bi početkom 1950ih u SAD nastao prvi strug sa NU- vođenjem, tj. pola kompjuterizovani. U 1970ima, ođe u SAD, nastaju takozvani CNC -strugovi, sad kompletno tak ođe kompjuterizovani. To znači da radnik više ne radi klasične radove sa strugom, nego ih kontroliše sa kompjuterom. Vrste strugova
Zajedničke osobine svih ovih vrsta strugova leži u tome što se predm et okreće, a nož vrši samo kretanje pomeranja. Ostaloi uslovi rada kao što su: način učvršćivanja predmeta i njegovo pomicanje, broj noževa upotrebljenih itsovremen u radu, njihovo učvršćivanje, način pogona njihovog pomeranja itd. Vrste strugova mogu biti: - Paralelni strugovi - Revolverski strugovi - Čeoni strugovi - Karuselni strugovi - Poluautomati i automati - Strugovi za zasecanje - Strugovi za kolenaste osovine. CNC strug Numerički upravljana mašina– CNC
Računarska numerički upravljana mašina (RNU mašina) ili jednostavno numerički upravljana mašina ( NU NU mašina), (eng. Computerized numerical control machine, CNC machine), je vrsta obradne mašine koja koristi računarsku kontrolu da obavi set operacija. Uputstva za rad mašine su unesena u numeričkom obliku na optički (kompakt disk, dvd disk, dvd disk), disk), magnetski (hard disk, disketa), fleš (usb disk) ili disk) ili 2
Seminarski rad
papirni ( bušena traka, kartica) medijum. Uputstva uključuju definicije varijabli kao što su pozicija, brzina, smer i brzina operacija.
Program unesen u računar RNU mašine sadrži sve instrukcije potrebne za oblikovanje određenog objekta. RNU mašine mogu da vrše sledeće operacije: bušenje, sečenje, glodanje, udaranje, pilanje, okretanje, namotavanje, pletenje, savijanje, zabijanje zakovica, zavarivanje, i druge.
Proces počinje sa definicijom objekta za izradu - matematička definicija ili tehnički crtež na računaru. RNU programer koristi mat. definiciju da odredi redosled operacija potrebnih da se proizvede objekt ili izvede proces. Programer isto utvrđuje alat koji će se koristiti, brzine rada, i koristi posebni programski jezik da pripremi simbolički program. CNC strugovi se brzo zameni starije proizvodnje strugovi (multispindle, itd) zbog svoje jednostavnosti postavljanja i rada. Oni su dizajnirani da koriste savremene karbida alata i da u potpunosti koriste savremene procese. Deo može biti dizajnirani i programirani od strane toolpaths CAD / CAM proces,
i dobijenu datoteku stavili na mašinu, a kada podesite i trialled mašina će nastaviti da izadju delove pod povremenim nadzorom operatera.
Mašina je elektronski kontrolisan putem računara interfejs stil menija, program se može modifikovati i prikazane na mašine, zajedno sa simulirane prikaz ovog procesa. Seter / operatera treba visok nivo veštine da obavljaju proces, međutim, baza znanja je širi u odnosu na starije proizvodnje mašina, gde je intimne znanje o svakoj masini smatra suštinski. Ove mašine se često set i vodi ista osoba, gde operater će nadgledati mali broj mašina (će lija). Dizajn CNC strugove evoluirao opet ali osnovni principi i delovi su i dalje prepoznatljivi, kupola ima alate i indeksira ih po potrebi. Mašine su često potpuno zatvorene, zbog u velikoj meri na zaštitu na radu (OH & S) pitanja.
Sa dolaskom jeftinih računara, slobodnih operativnih sistema, kao što su Linuk , i open source softvera CNC, ulazak cene CNC mašina je pala. Na primer, Sherline čini desktop CNC strug koji je pristupačan po hobiste.
3
Seminarski rad
Glavne i pomoćne funkcije G - kod i M – kod
Glavne funkcije ili funkcije uslova kretanja označavaju se slo vom simbolom G i dvocifrenim brojem. Funkcije su definisane odgovarajućim upustvom za rukovanje određenom mašinom. Kako postoji razlika između pojedinih upravljačkih jedinica, tako postoji i razlika u značenju glavnih funkcija. Glavne funkcije po nameni mogu biti: Funkcija za definisanje sistema programiranja, -
-
Funkcija za uspostavljanje načina kretanja, brzi korak,
interpolacija, rezanje navoja i drugo,
Funkcija za definisanje korekcije alata, korekcije poluprečnika alata, korekcije dužine alata, -
Funkcija za definisanje standardnih ciklusa pri obradi bušenjam ili obradi struganjem i drugo.
-
Glavne funkcije ili funkcije uslova kretanja označavaju se slovnim simbolom G i dvocifrenim brojem, i one mogu biti: G0 – Brzi hod G1 – Pravolinijsko kretanjealata (linearna interpolacija) G2 – Kružna intrpolacija u smeru kazaljke na satu G3 – Kružna intrpolacija u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu G7 – Zaobljivanje konture radijusom G8 – Obaranje ivica konture pod uglom od 45° G9 – Uključivanje polarnih koordin ata G17 – Uključivanje korekcije predhodno definisanih alata sa vertikalnom osom G18 – Uključivanje korekcije predhodno definisanih alata sa horizontalnom osom G40 – Poništavanje korekture putanja alata G41 – Uključivanje korekture putanje za levo kretanje alata po konturi G42 – Uključivanje korekture putanje za desno kretanje alata po konturi G45 – Prilaz startnoj tački konture – pravolinijski G46 – Prilaz startnoj tački konture - u polukrugu G47 – Prilaz startnoj tački konture – u četvrtini kruga G52 – Odlazak u referentnu tačku mašine 4
Seminarski rad
G53 – Povratak na početno definisan koordinantni sistem G54 – Definisanje koordinantnog sistema – relativno na predhodni sistem G56 – Postavljanje novog koordinantnog sistema – apsolutno na
početni sistem G60 – Zadržavanje u unutrašnjim uglovima konture G61 – Automatsko uvećanje radijusa u uglovima konture za 0.4% G64 – Alat unutrašnje uglove konture prolzi bez zadržavanja G75 – Način pročišćavanja oko cilindričnih delova G76 – Način pročišćavanja unutrašnjih delova otvora G77 – Ciklus za obradu velikih spoljnih navoja glodalima za navoj G78 – Ciklus za obradu velikih unutrašnjih navoja glodalima za navoj G79 – Ciklus za izradu konturnih rupa G81 – Ciklus bušenja G84 – Ciklus rezanja navoja G85 – Ciklus razvrtanja G87 – Ciklus bušenja grupe otvora koje imaju linearni raspored G88 - Ciklus bušenja grupe otvora koje imaju kružni raspored G90 – Zadavanje koordinata u apsolutnim merama G91 – Zadavanje koordinata u relativnim merama Pomoćne funkcije isključivo služe za davanje instrukcija mašini alatki. Broj pomoćnih funkcija je različit, što zavisi od upravljačke jedinice.
Pomoćne funkcije mogu biti: M0 – Zaustavljanje programa M2 – Kraj programa M7 – Impulsno podmazivanje klizača M8 – Uključivanje sredstva za hlađenje M9 – Isključivanje sredstva za hlađenje M10 - Blokiranje svih osa alata M11 – Deblokiranje svih osa alata M20 – Blokiranje X – ose M21 – Deblokiranje X – ose 5
Seminarski rad
M22 – Blokiranje Y – ose M23 – Deblokiranje Y – ose M24 – Blokiranje Z - ose M25 – Deblokiranje Z – ose M26 – Blokiranje C - ose M27 – Deblokiranje C – ose
Koračni motori i servomotori Da bi se ovako precizno pozicioniranje moglo izvesti, potrebna je povratna
sprega ili veza. Motori za pokretanje su stoga ili servomotori ili koračni motori, sa kojima je moguće precizno pozicioniranje na željeni ugao rotora u odnosu na stator. Dalje povećanje preciznosti (i obrtnog momenta) se postiže korištenjem zupčaničkog prenosa ili osovine sa preciznim navojima koju pokreće motor. Osovina sa navojima može da pokreće poseb nu maticu koja je učvršćena za alat (ili objekt) i s time se postiže vrlo fino pozicioniranje. Kod koračnih motora treba paziti na to da nisu preopterećeni, jer preskakanjem koraka dolazi do gubitka preciznosti, a da računar nije toga svestan (nema povratne veze).
Kontrola koračnog motora
Za koračne motore, dovodi se puls za svaki željeni inkrement pozicij e. Ako je željeni pomak 1 mm, a zna se da sa svakim korakom motora imamo pomeranje od 0.0635 mm (0.0635 mm po koraku), potrebno je izvesti
1/0.0635 koraka, ili 15.75. Kako je moguće imati samo celi broj koraka, možemo imati pomak od 9.525 (15 koraka) ili o d 10.16 mm (16 koraka).Razlika željene i stvarne pozicije je greška pozicioniranja. Dade se smanjiti sa pogodnom konstrukcijom mehaničkog prenosa, odabirom drugačijeg motora, i kompenzacijom u softveru.Koračni motor mora imati poseban elektronski sklop koji će slati struju u zavojnice motora po redosledu. Pri većim brzinama rada, korisno je dodati vanjski otpornik u 6
Seminarski rad
seriju sa zavojnicom i povisiti radni napon. Ovo povećava Omske gubitke, ali povećava najveću brzinu rada jer vremenska konstanta L/R postaje
manja. S tim se dobija brže prekopčavanje struje. Kontrola alata
Alat kojim RNU mašina upravlja je vrlo raznolik. To mogu biti bušilice, glodalice, zavarivači i tako dalje. Većina profesionalnih uređaja ima glavu sa više alata (na primjer nekoliko vrsta svrdala) i mašina može sama da menja svrdla, već po radnoj potrebi, u toku rada.U amaterskim gradnjama, često se koriste jednostavni ručni alati, koji se učvrste za radnu glavu ( ili su nepokretni a objekt se pomera) i aktiviraju se putem releja. Naročito je popularna Dremel univerzalna alatka. UNIVERZALNI CNC – REVOLVERSKI STRUG MD 5S
7
Seminarski rad
8
Seminarski rad
Održavanje prema stanju
Kod ove metode za održavanje tehničkog sistema univerzalnog struga planiraju se periodičnost i obim radova za tehničku dijagnostiku, dok se predupredni karakter obezbeđuje putem stalnog praćenja tehničkog stanja sistema u cilju otkrivanja predotkaznog stanja ( ε 1 ) i granice istrošenosti ( ε1 = εmax ). Ako parametar stanja dostigne ε 1, to znači da treba izvršiti neke aktivnosti održavanja kako bi se izbegao otkaz sistema ( zamenu ili opravku sastavnog dela sistema). Sprovodi se primenom metoda za definisanje:
– zakonitosti promene tehničkog stanja ( na bazi istorijata promene stanja ), – sistem dijagnostike ( ocena stanja u datom trenutku ), – sistema anticipacije ( predviđanje tehničkog stanja ).
Zakonitosti promene tehničkog stanja ( na bazi istorijata promene stanja ) Zakonitosti promene tehničkog stanja je slučajan proces koji se obavlja pod dejstvom širokog spektra eksploatacionih faktora. Ovaj proces se najpotpunije može opisati gus tinom raspodele parametara stanja u bilo kom vremenskom trenutku.
Promena stanja može imati sledeći trend: linearni, linearno – izlomljeni, eksponencijalni, stepeni, logaritamski, hiperbolički, logistički. Za tehnički sistem univerzalnog CNC – REVOLVERSKOG STRUGA MD 5S promena stanja je u stepenastom obliku.
9
Seminarski rad
Tehnička dijagnostika stanja
Prema stanju tehnička dijagnostika stanja se može rešiti kroz nekoliko etapa: izbor dijagnostičkih parametara, izbor metode i sredstava i ocene dijagnostičkih parame tara. Izbor dijagnostičkih parametara može biti izveden na osnovu nekoliko osnovnih kriterijuma pri čemu se koriste sledeće karakteristike: informativnost, maksimalan relativni odnosi, saglasnost, varijacija i korelacija. Informativnost za tehnički sistem univerzalnog struga je mera apriorne
neodređenosti tehničkog sistema u teoriji informacije služi entropija: ms
H x p i log 2 p i , i 1
gde je: ms – broj verovatnih stanja sistema “ Xi “, pi – verovatnoća da će sistem “ X i “ poprimiti i -to tehničko stanje. Informativnost dijagnostičkog parametra se može oceniti preko broja
informacija o tehničkom stanju sistema koji sadži sledeće parametre: Ik = H( ε1 ) – Hk ,
gde je: H( ε1 ) – potpuna entropija sistema, Hk – entropija sistema posle izvršene tehničke dijagnost ike. Maksimalan relativni odnos za tehnički sistem univerzalnog struga
može se definisati na sledeći način: Md
ρ max ρ n ε2 εn
Δρ Δε
,
tehnički sistem univerzalnog struga između dijagnostičkih parametara i parametara tehničkog stanja mora posto jati potrebna saglasnost, opadanju ε mora odgovarati određena promena o, s tim što se može javiti i obrnuto -proporcionalne promene. Variacija za tehnički sistem univerzalnog struga predstavlja odstupanje dijagnostičkih parametara od srednje statističke vre dnost. Korelacija za tehnički sistem univerzalnog struga pri rešavanju konkretnih zadataka se kao mera povezanosti između dijagnostičkih parametara i odgovarajućih parametara stanja može se uzeti koeficijent korelacije r. Za ocenu pouzdanosti dobijenih rezultata može se koristiti kriterijum puzdanosti μ r Saglasnost
r
r N p 2
1 r
za
, 10
Seminarski rad
gde je: N p – broj parova obeležja.
Pri izboru metoda dijagnosticiranja treba voditi računa da one zadovolje određene zahteve u pogledu objektivnost, jednoznačnosti i ponovljivosti. Osnovno održavanje od strane rukovaoca
Osnovno održavanje obuhvata sve one postupke koje po pravilu obavlja u najvećem obimu, sam rukovalac, tehničkog sistema, odnosno koji mogu da obave na licu mesta, prilikom preuzimanja tehničkog sistema od strane pr ethodnog rukovaoca, ili u toku smene, bez nekih posebnih uređaja i alata. U osnovno održavanje spadaju i postupci: snabdevanje gorivom i mazivom, pranje i čišćenje, zamena tehničkih tečnosti, kontrola osnovnih sastaavih delova sistema, pomoću jednostavnih instrumenata, pritezanje olabavljenih spojeva, kontrola procesa funkcionisanja tehničkog sistema preko komandnih tabli i sl.
Vrlo često se u našoj industriji o ovome malo vodi računa, pa se događa da su rukovaoci tehničkih sistema često sasvim usko obučen i, pre svega za upravljanje, a znatno manje i za održavanje sistema. Postupcima održavanja koji se sprovode na višem nivou na licu mesta i u radionicama i uz učešće specijalizovanih radnika, obično ne mogu da se nadoknade propusti u osnovnom održava nju. Preventivni periodični pregledi
Preventivni periodični pregledi su postupci preventivnog održavanja čija je namena da se pravovremeno uoči nastajanje ( ili već nastala, oštećenja i neispravnosti sastavnih delova sistema postrojenja ). Pri tome se t eži da se tehničko stanje delova sistema utvrdi na što jednostavniji način i uz što manji utrošak rada ( ne pretpostavljaju se velike demontaže i ponovne montaže sastavnih delova sistema ). Pregledi se izvode u čitavom životnom ciklusu sistema. Oni su obavezni i pre i posle izvodenja profilaksi i remonta
sistema. Cilj im je određivanje nivoa funkcionalnosti, fizičke istrošenosti i oštećenja a radi pravovremenog sprečavanja otkaza. Ako se prilikom obavljanja preventivnog periodičnog pregleda nađe na neispravnost koja se može u kratkom vremenu, sa standardnim alatom ( koji se obično poseduje ) sa znanjem i veštinom koje poseduje specijalista za preglede, bez većih smetnji za proces eksploatacije otkloniti, tada se takva neispravnost mora i otkloniti. 11
Seminarski rad
Postupk e ( opise ) pregleda je poželjno uvek pismeno pripremiti. Ako se radi o nekom jednostavnom sastavnom delu sistema, pismeni opis je
verovatno suvišan. Ako je tehnički sistem složeniji, teško je pamtiti mnogo kombinacija mesta i radnji koje treba obaviti u raznim intervalima vremena.
Za takve sisteme neophodno je sačiniti opis pregleda za osnovne ( odgovorne ) sastavne delove sistema. Kontrolni pregledi
Kontrolni pregledi izvode se po utvrđenim standardnim postupcima ili zakonskim propisima ( Zakon o tehničkoj zaštiti, JUS, DIN, i dr. ). Mnogi radni uslovi kod univrzalnih strugova dovode do visokih
temperatura, abrazije, korozije i preranih otkaza na ležajevima. Oštećenja na srugovima se ne javljaju samo na unutrašnjim mehaničkim površinama već takođe i na spoljašnjim. Atmosverski uslovi koji utiču na srug mogu takođe skratiti vek bilo kog struga, pogotovo u korozivnim okolinama. S tim u vezi
je i očekivani vek struga u ovakvim okolinama veoma zavisan od pravilne procedure održavanja. Veliki broj otkaza strugova su bili rezultati pohabanih ili pokvarenih
ležajeva struga ili unutrašnjih komponenti struga. Otkrivanje neispravnosti struga treba da počne onog trenutka kada je strug instalisana i u radu. Radnici na održavanju i operativno osoblje treba prvo da odre de da li nedovoljno dobar rad izaziva probleme na strugu. Istraga treba da sadrži temeljnu studiju hidraulike struga radi određivanja da li strug pruža projektovane karakteristike. Potrebno je raditi precizna očitavanja ulaznog i izlaznog pritiska. Strug t akođe treba biti proveren za slučaj prekomernih vibracija, iskrivljenja vratila, buke u ležajevima, i prekomerne temperature. Ako se hidraulični deo struga pokaže ispravnim, ali je strug i dalje bučan i ima vibracije, tada je moguće da se radi o spojnicama koja može biti sa greškom, ili su ležajevi struga i / ili motora defektni. Koristeći se analizom vibracija i praćenjem frekvencije vibracije na monitoru, možemo odrediti mogući izvor stanja i time je problem moguće eliminisati. Ako su ležajevi struga bili podvrgnuti povremenim vibracijama, strug bi trebalo da se odnose na radioničku popravku, a ako je prisutno i curenje na mehaničkom zaptivaču i njega treba zameniti.
12
Seminarski rad
Provere na terenu pre zamene
Najčešće popravke kod univerzalih strugova su popravke lomova kao posledica otkaza pojedinih komponenti.
Tipični uzroci otkaza su: – curenje na zaptivaču vratila, – redukovan protok kroz strug, – iskrivljenje ili zaglavljivanje delova struga, – otkaz ležajeva, – prekomerna vibracija, – curenje iz kućišta. Ipak pre popravke struga treba proveriti sa radnikom da li je ustanovljen
uzrok otkaza. Dijagnostika otkaza, gde god je to moguće, vrši se tako što uključimo strug i putem sledećih aktivnosti pokušamo da ustanovimo uzrok otkaza:
– gledanjem, – slušanjem, – dodirom, – mirisom, – mer enjem temperature ležajeva, – merenjem snage, – analizom vibracija, – merenjem pritiska. Sistem održavanja mora obezbediti brzo reagovanje na sve otkaze u procesu rada, što podrazumeva da sistem prijavljivanja i evidentiranja prijave otkaza mora biti propisan. Cilj uvođenja ove aktivnosti je obezbeđenje identifikacije svih prijava, kao i izvršenje intervencije održavanja po prijavi otkaza. Česta je pojava da je održavanje orijentisano na sprovođenje naknadnih intervencija ( po prijavi otkaza ), što ukazuje na značaj ovog propisivanja. Kontrola univerzalnog struga pre ugradnje
Za vreme dok je strug na popravci, preporučljivo je pažljivo ispitivanje svih komponenata. U toku demontaže struga, procedura proveravanja pojedinih delova bi trebala da sledi sledeće aktiv nosti: – gledanjem proveriti istrošenje, eroziju, koroziju i druga oštećenja radnog kola i navrtke, – skinuti navrtke po obodu zaptivača i proveriti naprezanje zaptivača, 13
Seminarski rad
– zabeležiti poziciju radnog kola u odnosu na okvir struga, – skinuti navrtku radnog kola i radno kolo, – pregledati istrošenje prstenova u unutrašnjosti, – proveriti i zabeležiti veličinu pomeranja rukavca, – pregledati prednje delove (” lica ” ) zaptivača, – skinuti telo paketnih zaptivača sa okvira struga, – proveriti lice paketnih zaptivača, nosače i vođice, – skinuti i ispitati sve klinove vratila, – skinuti rukavac, mehanički zaptivač, zaptivač rukavca i obod , rukavca.
Tehnička dijagnostika
Tehnička dijagnosatika kao sastavni deo procesa održavanja prema stanju, treba da utvrdi tehničko stanje sastavnog dela sistema sa određenom tačnošću u određenom trenutku vremena. Može se koristiti za većinu postrojenja u mašinstvu. Za prepoznavanje se koristi algoritmi, pravila i modeli radi određivanja tehničkog stanja sastavnih delova sistema, dok se kod teorije praćenja stanja na osnovu dijagnostičkih informacija i automatskog praćenja stanja vrši sprečavanje stanja ” u otkazu ” ili se pak ono locira kad se pojavi.
Često se može dogoditi da je za dijagnozu stanja nekog tehničkog sistema potrebno primeniti veliki broj dijagnostičkih instrumenata, kao i nekoliko metoda dijagnosticiranja istovremeno ( kombinovano ).
Većina metode kontrole stanja svodi se na sistemsku primenu široko prihvaćenih metoda dijagnosticiranja greške. Pri tom, metode za koje se može reći da su u opštoj upotrebi ( praćenje tehničkog stanja, kontrola maziva i praćenje vibracija ) pokrivaju veoma široko područje primene, dok se neke metode dovode u vezu sa posebnim vrstama sistema.
14
Seminarski rad
Popravljanje i obnavljanje istrošenih delova Po pravljanje i obnavljanje je skup svih aktivnosti, koje služe da se jednom sastavnom delu sistema koji je postao pogonski neupotrebljiv, ponovo vrate svojstva upotrebljivosti, odnosno vrati projektovani nivo pouzdanosti. Ovo je jedan od bitnih delova procesa tehničkog održavanja.
Ovde spada, na primer, navarivanje i obrada oštećenog rukavca vratila turbine, a ne spada, na primer, zamena kočionih obloga, zamena habajuće čaure koja je previđena od konstruktora. Pre razmatranja metoda i postupaka osposobljavan ja oštećenih delova – moramo ukazati na dva pristupa osposobljavanja delova s obzirom na
poreklo uzroka oštećenja. To su:
– ispiranje popravljanje, – obnavljanje. Popravljanje predstavlja osposobljavanje delova za dalju upotrebu, kad
je na njima došlo do lomova, naprsnuća, razdvajanja nerastavivih veza i sl. Obnavljanje je osposobljavanje istrošenih delovadodavanjem novih slojeva, radi dobijanja novih svojstava kinematski važnih površina, dobijanja potrebnih dimenzija, usklađenja dimenzija dela sa drugim u s klopu sredstava za rad i sl. Tekuće održavanje univerzalnog struga U procesu eksploatacije struga javljaju se iznenadni slučajni otkazi koji
se ne mogu predvideti. Njih otklanjaju najčešće timski, dežurni mehaničari održavanja i električari. Opravke traju kratko. Međutim. kod otkaza i havarija u opravci učestvuju i radnici mašinske radionice. Preventivni pregledi imaju zadatak da pravovremeno uoče početak nastajanja otkaza, da ih otklone, ako su manjeg obima, ili da ih evidentiraju i predvide za planirane popravke.
Strukturu preventivnih pregleda sačinjavaju sledeće operacije na univerzalnom strugu:
– otvaranje i demontaža poklopca na sklopovima da bi se uožili istrošeni i oštećeni delovi; – regulisanje zazora u navojnim parovima, ležištima vratila, vođicama, nazubljenim polugama i drugim elementima; 15
Seminarski rad
– proveravanje pravilnosti uključenja – isključenja komande za glavno i pomoćno kretanje; – regulisanje zazora u spojnicama i kočnicama; – regulisanje lakoće kretanja stolova, nosača alata, klizača alata, klizača i provera vodoravnosti mašine; – regulisanje prednapona opruga koje u toku rada gube elastičnost; – čišćenje i regulisanje vijčanih parova – provera ispravnosti graničnika i prebacivača; – čišćenja lanaca i remenja, pri čemu se vrši provera zategnutosti i istrošenosti ( labave zategnuti a istrošene i pohabane zameniti );
– kontrola sistema za hlađenje, pri čemu treba pritegnuti spojne navrtke ako curi radni fluid;
– pregled zaštotnih uređaja koje, ukoliko su poskidani, treba namestiti i obavestiti rukovodioca neposredne proizvodnje i
službu zaštote na radu; – kontrola hidropneumatske regulacije, pri čemu bi trebalo pritegnuti spojne navrtke ako curi radni fluid;
– otvaranje i evidentiranje ostalih istrošenih, tj. oštećenih delova; – podmazivanje mašine, ako za to nije zaduženo posebno lice; – provera temperature ležaja, pritiska na manometrima, šuma zupčastih parova ležaja; – prikupljanje informacija o kvalitetu rada mašine od radnika koji radi za nj om. Prevenrivni pregledi se planiraju, a opravke se izvode samo ako traj
kraće da se ne bi prekidao proces proizvodnje. Kontrolni pregledi se planiraju, i vremenski utvrđuju, a obavljaju se zbog:
– utvrdivanja sposobnosti mašine da izvrši planiranu proizvodnju (kontrola geometrijske tažnosti i kapaciteta); – pregleda, zaštite i sigurnosti rada mašine koje vrši služba zaštite na radu opštinska i republička inspekcija; Održavanje struga orijentiše se, uglavnom, na održavanje postojećeg stanja, zbog čega se posebna pažnja posvećuje čišćenju i podmazivanju.
16
Seminarski rad
Izbor pogonske grupe
Univerzalni cnc – revolverski strug md 5s pogon dobija od elektromotora izlazne snage P=15 KW sa 1500 o/min. Elektromotor radi pri naponu od 380
V i frekvenciji tj učestanosti 50 Hz.Ovaj pogonski element je sinhroni koji
ima rotor u obliku stalnog magneta a stator se napaja trofaznom
naizmeničnom strujom. Elektromotor struga smešten je u stubu struga odakle preko spojnice i zupčastih prenosnika prenosi snagu i obrtni moment preko glavnog vretena na radni organ.
Slika 4.Trofazni asinhroni motor sa kaveznim rotorom Sever-Subotica
Slika5.Unutrašnji izgled sinhronog motor 17
Seminarski rad
Bezbjednost
90% bezbednosti, mašina ima senzore automatski zaistavlja mašinu,
a kvarove registruje kompijuter. Mašina posle stajanja kreče od početka. Za složene programe koristi se AUTO CAD. Pri pokretanju programa najpre unosimo mere elemenata u ovom slučaju 650X650X18. Zatim pri stupamo pisanju programa da izaberemo
mašinsku operaciju na kome će mo dobiti krug. Kad smo našli detalj koji treba da uradimo pristupamo unošenju podataka. Prvo biramo alat koji ćemo izvršiti operaciju, dvorezno glodalo +16. Dajemo dubinu rezanja 21 mm, dajemo smer kretanje glodala DX – 50. Drugi korak je da damo broj rezanja elemenata. Treći korak je pisanje samog programa. Dajemo ose kriga, zadajemo prečnik i mašinsku korekciju. Kada unesemo sve te podatke na ekranu dobijemo krug koji treba da obradimo. Sve memorišemo u program i startujemo mašinu u rad.
18
Seminarski rad
Zaključak
CNC Strugovi kao i sve druge mašine ne samo vezane za ovu industriju se stalno usavršavaju čime konstruktori teže da se posao samom radniku olakša, da njegov posao izvršava automatizovana mašina od uzimanja pripremka iz magacina tj. bunkera sa pripremcima pa do krajnje obrade. Univerzalni cnc – revolverski strug md 5s namenjen je alatnici,prototipu ili pojedinačnoj proizvodnji.Daljinskom komandom, omogućen je rad kao na
klasičnom strugu. Poseduje standardno ugrađen hidraulični protočni sistem za stezanje i NC revolver nosač sa 8 alata, i osnovna mu je namena serijska proizvodnja. To znači da radnik više ne radi klasične radove sa strugom, nego ih kontroliše sa komp juterom.
19
Seminarski rad
20
