STRUG -rukovanje

L2.0 RUKOVANJE I RU ČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS

L2.0

RUKOVANJE I RU ČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS

L2.0.1 Zadatak

U Laboratoriji za mašine alatke vežbati rukovanje i ru čno upravljanje mašinama alatkama tipa MAS (mašinama alatkama sa ručnim upravljanjem). Obuhva ćeni su procesi obrade struganjem, bušenjem i glodanjem. U toku vežbe se radi na tri radna mesta (RM) po grupama i rasporedu rada koji se sastavlja prilikom zakazivanja ove vežbe. Treće radno mesto je na dve mašine. Ta radna mesta su:

Radna mesta: Priprema radnih mesta: 1 RM1: Univerzalni strug. • Pripremljen pripremak po radioni čkom crtežu i Planu obrade. • Pripremljeni alati po Planu alata. RM2: Univerzalna 2 • Pripremljeni pomoćni pribori po Planu baziranja. horizontalna glodalica. • Pripremljena merna sredstva sa priborom za eventualnu proveru RM3: Radijalna bušilica, njihove merne nesigurnosti. 3 pa produkcioni strug. • Pripremljena uputstva za bezbedno rukovanje mašinama. Primedba: Po potrebi se ovako može pripremiti i radno mesto sa brusilicom za ravno brušenje i/ili radno mesto sa brusilicom za okruglo brušenje. Glavni dopunski materijal je povezan u prezentaciji LV_1_1.ppt. Izgledi radnih mesta pokazani su na SC2.0.1: gore levo je pokazano radno mesto sa univerzalnim strugom, gore desno sa produkcionim strugom, dole levo sa univerzalnom horizontalnom glodalicom i dole desno sa radijalnom bušilicom. Glodalica se koristi sa glavom čeono glodanje. Podaci o ovim mašinama i njihovoj opremi daju se prilikom pripreme za ovu vežbu. Uz to se podrazumevaju i dokumenti sa pravilima za bezbedno rukovanje mašinama na svakom ovom radnom mestu i Ku ćni red Laboratorije za mašine alatke.

SC2.0.1 Detalji sa radnih mesta za vežbu L2.0

1 od 9

MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C2. POKAZNE LABORATORIJSKE VEŽBE

Svako od ova tri radna mesta istovremeno je i prilika da se bolje razumeju postavke zadataka čijom se izradom vrši razrada novog gradiva. Na produkcionom strugu mogu da se vide detalji koji nisu svojstveni obradi na univerzalnom strugu. Radom na strugu, glodalici i bušilici valja uo čiti razlike koje se odnose na približavanje zadatoj meri na izratku. U obradi na strugu i glodalici se dolazak na potrebnu meru vrši postepeno i korišćenjem mernog sistema na mašini. U obradi bušenjem jednom burgijom ta mera zavisi od prečnika burgije, njene oštrine, valjanosti drža ča alata i drugog, a ne od uvežbanosti rukovaoca mašine i njenog kvaliteta.

Plan rada: Vežba treba da se odvija u dva dela. U prvom se vrši priprema za laboratorijski rad, a u drugom je rad na mašinama. Detalji su slede ći: A) Deo prvi: Priprema za izvođenje vežbe. Potrebno je da se izvrši tehnološka priprema vežbe. Student je tada u ulozi tehnologa mašinske obrade. Treba da obavi:  Popisivanje tehničkih karakteristika mašine.  Popisivanje potrebnih alata, pribora i pripremaka.  Popisivanje potrebnih instrumenata za merenje obratka.  Uočavanje rasporeda sredstava za zaštitu na radu i propisa za bezbedan rad u Laboratoriji za  mašine alatke.  Upoznavanje sa instruktorima za sva planirana radna mesta.  Pripremu elemenata režima obrade za dobijene mašine kada rešava ova tri zadatka: 1. Zadatak – OBRADA STRUGANjEM Na univerzalnom/produkcionom strugu obra đuje se izradak prečnika ∅45 od šipkastog polufabrikata. Materijal pripremka: Č.1530. Dužina gotovog dela je manja od 100mm. Potrebno je: Odrediti režime obrade prema PREPORU ČENIM VREDNOSTIMA (korak i broj obrta) za zahvat uzdužno grubo i fino struganje i izvršiti naznačenu obradu. Alat: strugarski nož od brzoreznog čelika ( κ = 90° , κ 1 = 5° , r = 1 mm). 2. Zadatak – OBRADA GLODANjEM Na univerzalnoj glodalici obra đuje se ravna površina na visini 30 do 50 mm od prizmati čnog polufabrikata (širina gotovog dela je manja od 100 mm, dužina gotovog dela je manja od 200 mm). Materijal pripremka: Č.1530. Potrebno je: Odrediti režim obrade prema PREPORU ČENIM VREDNOSTIMA (brzinu pomoćnog kretanja i broj obrta) za zahvat čeono grubo glodanje i izvršiti nazna čenu obradu. Alat: vretenasto glodalo ∅36 od brzoreznog čelika ( z = 6 ). 3. Zadatak – OBRADA BUŠENjEM Na radijalnoj bušilici obra đuju se rupe na dubinu 20 mm. Materijal pripremka: Č.1530. Potrebno je: Odrediti režim obrade prema PREPORU ČENIM VREDNOSTIMA (korak i broj obrtaja) za zahvat bušenje rupe i izvršiti naznačenu obradu. Alat: zavojna burgija ∅18 od brzoreznog čelika. Napomena: bušenje se vrši jednom burgijom i to ∅18. Prethodno je već izvršeno zabušivanje. B) Deo drugi: Rad u Laboratoriji za mašine alatke po rasporedu koji se utvr đuje na pripremi za izvođenje vežbe. Planirani posao je:  Postavljanje pomoćnog pribora na mašinu i pripremka u pribor.  Postavljanje alata u držač alata, pa u nosa č alata. Priprema mernih sredstava potrebnih za rad.  Priprema mašine tako da glavno i pomo ćna kretanja imaju prora čunate i/ili odabrane brzine.  Sprovođenje planirane procedure obrade sa uzastopnim pozicioniranjima, radnim kretanjima i  merenjima do dobijanja izratka zahtevanog kvaliteta obrade.  Sastavljanje Izveštaja o radu na svakom radnom mestu.

L2.0.2 Vodič

Do dolaska u Laboratoriju potrebno je izvršiti tehnološku pripremu i formirati radne listove za svako radno mesto posebno. To je za školske potrebe tehnološka dokumentacija. U Dodatku ovog dokumenta i u dopunskom materijalu za ovu vežbu dati su primeri obrazaca za te radne listove i njihovo popunjavanje. Za školske potrebe mogu da se koriste samo tablice preporu čenih režima obrade umesto detaljnog izračunavanja elemenata tih režima. Primer jedne jednostavne tablice preporu čenih režima data je u dopunskom materijalu. Podrazumeva se da su svi prenosnici na svim mašinama sa stupnjevitom promenom brzina. Preporučuje se i da se ustanovi merna nesigurnost pripremljenog mernog sredstva. 2 od 9

L2.0 RUKOVANJE I RU ČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS

Uobičajeno je da školsko projektovanje tehnologije mašinske obrade rezanjem sadrži slede će aktivnosti:  Izbor pripremka.  Izbor alata.  Izbor mašine alatke.  Izbor (standardnih) pribora.  Izbor režima obrade. Tako se ovde direktno koriste znanja stečena na predmetu Tehnologija mašinske obrade. Tom znanju sada treba dodati znanje o bezbednom rukovanju mašinom alatkom sa ru čnim upravljanjem, o pripremi datog obradnog sistema za rad po projektovanoj tehnologiji, o pravilima za postizanje zahtevanog kvaliteta obrade i o pripremi mernog instrumenta i merenju obrađenog mašinskog dela. U Laboratoriji za mašine alatke na svakom radnom mestu studentu su dostupna uputsva za rad na tom radnom mestu kojih se on ima pridržavati. Uvežbavanjem i kontrolisanjem pozicioniranja alata prema obratku student može ste ći izvesnu veštinu u postizanju uobičajenog kvaliteta obrade. Odre đivanjem merne nesigurnosti jednog mernog sredstva treba steći naviku da se za svako obavljeno merenje ima neka orijentacija o valjanosti rezultata dobijenih tim merenjem. Prilikom sastavljuanjem Izveštaja sa vežbe dobija se prilika da se uo če i koncizno saopšte zaključci o događajima u mašinskoj obradi u kojima je student u čestvovao kao tehnolog mašinske obrade, rukovaoc mašine alatke i kontrol mašinske obrade.

L2.0.3 Uputstvo za rad

O pozicioniranjima i radnim kretanjima. Pre početka obrade alat prema obratku treba postaviti tako da se predstojećom obradom ostvari mera na obratku koja je propisana za taj zahvat. To je pozicioniranje. Tada se iskazuje veština rukovaoca mašine da na svojoj mašini dostiže projektovani kvalitet obrade. Valja vežbati pozicioniranje po dolasku na radno mesto imaju ći u vidu i ovo:  Merni sistem na mašini nije apsolutni. Uvek se za zate čenu poziciju alata odre đuje koliko alat treba pomeriti na osnovu merenja mere na obratku koja je dobijena obradom alatom u zate čenoj poziciji. To znači da se na početku obrade jednim alatom mora izvršiti probna obrada na mestu gde na pripremku ima dovoljno dodatka. Dodatak se ustanovljava merenjem pripremka. Dubina rezanja se zauzima posle oučavanja da je alat ušao u zahvat sa obratkom prilikom tog probnog pozicioniranja. Ostvarenu meru u tom probnom prolazu treba izmeriti i tako stvoriti osnovu za dalja relativna merenja.  Merni sistem se može postaviti na teku ću nulu u svakoj zate čenoj poziciji alata. Tako se izbegava preračunavanje mera. Zauzima se samo potrebna korekcija pozicije.  Skala mernog sistema je podešena prema mašini na kojoj se koristi. Merenjem valja ustanoviti koliko se alat prema obratku pomera kada se na skali registruje jedna jedinica mere na strugu, bušilici, glodalici, brusilici za ravno brušenje i brusilici za okruglo brušenje.  Aktuator za pozicioniranje alata prema obratku obi čno je zavojno vreteno sa navrtkom. Svakako treba očekivati da tu ima zazora. Valja uvežbati pozicioniranje uvek u istom smeru da se ti zazori ponište uvek u tom smeru. Valja još i uvežbati popravku pozicioniranja kada se u pozicioniranju prekora či pozicija u uobičajenom smeru: vraćanjem alata dovoljno nazad i ponovnim pozicioniranjem u odabranom smeru. Prilikom pozicioniranja na glodalici i izbora suprotnosmernog i istosmernog metoda glodanja treba neizostavno obratiti pažnju na uticaj zazora u aktuatoru da se ne desi da glodalo pokuša da podvu če obradak za veličinu neponištenog zazora i tako izazove i havariju.  Tačnost i/ili kvalitet mernog sistema usaglašen je sa uobi čajenim kvalitetom obrade koji je dostižan na uočenoj mašini. Radna kretanja mašina vrši za vreme same obrade. Za njih rukovaoc podešava prenosnike tako da brzine tih kretanja budu kako je propisano u pripremljenoj tehnološkoj dokumentaciji i da sa njima kvalitet obrade bude zadovoljavajući, a obradni sistem stabilan. U radnim kretanjima uvek su aktivna glavno kretanje, jer ono, po definiciji, ostvaruje proces obrade i bar jedno od pomo ćnih kretanja. Radom na svim radnim mestima treba uočiti razlike radnih kretanja koje potiču od prirode prenosnika odabrane mašine. Tipi čna su ova dva slučaja:  Mašina alatka sa razdvojenim pogonima i uzajamno nezavisnim kretanjima, kakva je glodalica. Tada je mera glavnog kretanja jedan obrt u jedinici vremena, a mera pomo ćnog kretanja jedan milimetar u jedinici vremena. Tako su brzine ova dva kretanja iskazana uzajamno nezavisno, svedeno na jedinicu vremena, obični jedan minut.  Mašina alatka sa zajedni čkim pogonom i uzajamno zavisnim kretanjima, kakve su strugovi i bušilice. Tada je mera glavnog kretanja i dalje jedan obrt u jedinici vremena. Me đutim, jedinica mere pomoćnih kretanja je korak po jednom obrtu glavnog kretanja. I ovde je jedan minut uobi čajena jedinica mere za vreme. O alatu i priboru. Studenti ne oštre alate taman i da je to potrebno. Koriste se alati sa izmenljivim pločicama kada god to može. Korišćenje pomoćnih pribora je rutinsko. Treba pratiti uputstva Instruktora. 3 od 9


О оdređivanju merne nesigurnosti mernog sredstva po preporuci VDI/DGQ 3441, odeljak 6.4: Za merenje prečnika D1 na probnim delovima preporu čuje se mikrometar sa pokazivačem sa dovoljnim tačnošću. Za određivanje njegove merne nesigurnosti u Laboratoriji treba imati 24 cilindri čna kontrolnika poznate nominalne mere. Svaki kontrolnik treba da ima nazna čen svoj redni broj u toj grupi od 24 komada i označeno merno mesto gde se meri pre čnik D1. Mikrometar treba podesiti na nominalnu meru kontrolnika i izvršiti dva uzastopna merenja svih kontrolnika po redosledu njihovog rednog broja. Odstupanja pre čnika tih

kontrolnika od nominalne mere upisuju se u tablicu. Primer je pokazan u TC2.0.1. Tako se dobijaju dve grupe od po 24 rezultata merenja. I jedna i druga grupa podele se po rednom broju na po tri podgrupe od po 8 rezultata. Za svaki par rezultata merenja za jedan redni broj izra čuna se i u TC2.0.1 upiše razlika Δ odstupanja između prvog i drugog merenja. Zatim se odredi širina intervala R Δ za svaku podgrupu. Izračuna se srednja vrednost širina intervala kao R Δ standardna d n

devijacija

=

∑ R

za

Δ

3

=

9.3

3 = 3.1μ m . Primeni se metod širina intervala da bi se izračunala

rasturanje

razlika Δ

kao

s R Δ =

R Δ

d n

=

3.1 2.85 = 1.08 μ m ,

gde

je

= 2.847 ≈ 2.85 poznati podatak za podgrupe sa po 8 elemenata u metodu širina intervala (ovde je

preuzet iz preporuke VDI/DGQ 3441, odeljak 6.2.2). Na osnovu toga se izra čunava i standardna devijacija merne nesigurnisti mernog instrumenta kao s RI = s R Δ = 1.08 = 0.76 μ m . 2 2 TC2.0.1

j a o i r k n b l i o r n t d n e o R k

1 2 3 4 5 6 7 8

Odstupanja od nominalne mere pre č nika kontrolnika u dva uzastopna merenja. Preuzeto iz preporuke VDI/DGQ 3441, odeljak 6.4.

u j u n e e r j n e a m p u m t s o ] v m d r µ O p [

14.6 20.8 11.6 19.1 24.1 12.0 19.3 14.2

u j ] i j a a n m g n l u e a µ r o [ v e r v e e r j e e Δ r n m t p m a n ] a u g i p m k đ o u o i a m t l n [ µ s g ] z e g i r Δ u m a m r u i d r µ z O d [ R i d Š R

13.7 19.6 10.9 19.0 22.0 12.0 18.5 14.4

+0.9 +1.2 +0.7 +0.1 +2.1 0.0 +0.8 -0.2

2.3


9 10 11 12 13 14 15 16


13.5 17.8 12.6 11.7 12.4 17.0 15.3 13.8

u j ] i j a a n m g n l u e a µ r o [ v e r v e e r j e e Δ r n m t p m a n ] a u g i p m k đ o u o i a m t l n [ µ s g ] z e g i u m a m r r Δ u i d r µ z O d [ R i d Š R

12.0 18.1 11.5 10.6 12.7 15.7 14.1 14.1

+1.5 -0.3 +1.1 +1.1 -0.3 +1.3 +1.2 -0.3

1.8



17 18 19 20 21 22 23 24

23.5 19.4 15.5 14.6 15.0 16.2 14.8 16.7

u j ] i j a a n m g n l u e a µ r o [ v e r v e e r j e e Δ r n m p m t a n ] a u g i p m k đ o a m u o i t l n [ µ s g ] z e g i u m a m r r Δ u i d r µ z O d [ R i d Š R

26.1 18.4 14.8 12.0 15.8 17.3 13.8 17.0

-2.6 +1.0 +0.7 +2.6 -0.8 -1.1 +1.0 -0.3

5.2

Za ukupnu mernu nesigurnost mernog instrumenta uzima se oblast širine 4s RI , sa verovatnoćom od 95%. Ako je tako određena merna nesigurnost mernog instrumenta ve ća od 20% potrebne tačnosti ispitivanog struga, odnosno, od tolerancije obratka, ako je ona zadata, onda se mora koristiti ta čniji merni instrument, a ako to nije mogu će, onda treba ura čunati mernu nesigurnost mernog instrumenta u radnu nesigurnost ispitivane mašine na slede ći način: s R = s R 2 2

2

− s RI

, gde je

s R

standardna devijacija radne nesigurnosti

mašine umanjena za uticaj velike merne nesigurnosti mernog instrumenta,

s R 2

standardna devijacija

izračunata pomoću izmerenih prečnika na probnim delovima i s R I standardna devijacija merne nesigurnosti mernog instrumenta. Ako se u toku ispitivanja ustanovi da je merna nesigurnost mernog instrumenta velika svakako se mora naći uzrok tome, a onda ta grška smanjiti, ili se mora promeniti merno sredstvo, ili primeniti neki tačniji metod merenja probnih delova.

O radnim mestima u celini. Ilustracija radnih mesta za ovu vežbu pokazana je na SC2.0.2. Valja obratiti pažnju i na ove detalje: Na popis kretanja na mašini koja su za pozicioniranje i koja su radna, a onda i kretanja koja imaju merni  sistem za put i koja ga nemaju. Na bliskost raspoloživih brzina tih kretanja standardnim vrednostima i/ili nekoj standardnoj promeni.   Na merenje pomeraja na mašini i na princip inkrementalnog merenja pomeranja alata prema obratku do dostizanja zadate mere izratka. Uočiti skale i kazaljke i mehanizame za podešavanje njihovog izajamnog položaja. 4 od 9

L2.0 RUKOVANJE I RU ČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS     

  

Na vrstu ponuđenog sredstva za merenje obratka i njegovu usaglašenost sa ta čnošću mašine. Na ocenu da li je zahtevani kvalitet obrade adekvatan raspoloživoj mašini. Na pojedinačnu i na serijsku izradu jednog istog mašinskog dela i na razlike procedura pozicioniranja alata prema obratku, obrade i merenja obratka u ta dva tipa organizacije mašinske obrade. Na grubu i finu obradu u sprezi sa inkrementalnim merenjem i dostizanjem zadatog kvaliteta obrade. Na mogućnost ostvarivanja adekvatno zadate mere i na mašini koja ima zazore u aktuatorima, znaju ći da zazore nemaju samo stare mašine, odnosno, da zazora može i biti ako je planirani proces na mašini sa adekvatnim opterećivanjem aktuatora. Na obradu na probnu meru M 1, potom na naredne prolazne mere (M 2 ...) i na završnu meru MT. Na (sigurnu) putanju, kojom se vrši pozicioniranje alata prema obratku (pre procesa obrade) i na putanju kojom se ostvaruju oblik i mera izratka (u procesu obrade). Na rezultat rada na ovoj vežbi: Izradadak zadovoljavajuće mere koju je potvrdio i još neko od prisutnih.

SC2.0.2 Postavka rada u Laboratoriji na laboratorijskoj vežbi L2.0

O sastavljanju izveštaja. Izveštaj se postepeno kompletira. Posle pripreme za izvo đenje ove vežbe može se već pripremiti osnovna tehnološka dokumetacija. Nju je mogu će sažeti na četiri obrasca za radne listove za svaku vrstu mašine posebno. Primeri obrazaca dati su u Dodatku, odeljak L2.0.4. Mogu će je koristiti i uzore iz dopunskog materijala, ali i samostalno formirane obrasce. Za vreme rada u Laboratoriji za mašine alatke prikupljaju se i ure đuju podaci o mernim sredstvima i o ostvarenoj ta čnosti obrade. To se takođe unosi u radne listove. Po potrebi se dodaju i komentari, podsetnici i sli čno što može biti od koristi za vreme izrade zadataka i za završnu prezentaciju elaborata sa laboratorijskih vežbi. 5 od 9


L2.0.4 Dodatak Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe

RUKOVANJE I RUČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS – RADNI LIST

RADIONIČKI CRTEŽ

Obrazac: MA.L.1.01.1

List 1/1

MAŠINA: UNIVERZALNI STRUG

PLAN BAZIRANjA

PLAN ALATA RB

Alat

Smer M3/4

Držač alata

Napomena

1 2 3 4

RB

Zahvat

PLAN OBRADE Alat Pribor

Režim

1 2 3

IZVEŠTAJ O KONTROLI

Broj ind.

6 od 9

Ime i prezime

Ostalo:

Datum

Overio

L2.0 RUKOVANJE I RU ČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe


RADIONIČKI CRTEŽ


List 1/1

MAŠINA: RADIJALNA BUŠILICA

PLAN BAZIRANjA

PLAN ALATA RB

Alat

Smer M3/4

Držač alata

Napomena

1 2 3 4

RB

Zahvat


Režim

1 2 3


Broj ind.

Ime i prezime

Ostalo:

Datum

Overio

7 od 9

MAŠINE ALATKE. C:PRAKTIKUM. C2. POKAZNE LABORATORIJSKE VEŽBE Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe


RADIONIČKI CRTEŽ


List 1/1

MAŠINA: UNIVERZALNA GLODALICA

PLAN BAZIRANjA

PLAN ALATA RB

Alat

Smer M3/4

Držač alata

Napomena

1 2 3 4

RB

Zahvat


Režim

1 2 3


Broj ind.

8 od 9

Ime i prezime

Ostalo:

Datum

Overio

L2.0 RUKOVANJE I RU ČNO UPRAVLJANJE MAŠINAMA TIPA MAS Mašinski fakultet Beograd KaProM MAŠINE ALATKE Laboratorijske vežbe


RADIONIČKI CRTEŽ


List 1/1

MAŠINA: BRUSILICA ZA RAVNO BRUŠENjE

PLAN BAZIRANjA

PLAN ALATA RB

Alat

Smer M3/4

Držač alata

Napomena

1 2 3 4

RB

Zahvat


Režim

1 2 3


Broj ind.

Ime i prezime

Ostalo:

Datum

Overio

9 od 9

STRUG -rukovanje

Recommend Documents