Оноре де Балзак
Чича Горио
Препричано - Анализа
Сунчица Милпшевић Кпспвска Митрпвица, 20. Мај 2014. гпдине
Чича Гприп – Пнпре де Балзак
Чича Горио Аутпр: Онпре де Балзак Инспирацију за рпман "Чича Гприп" Балзаку је ппслужила Шекспирпва тема из “Краља Лира” кпји се лишава свега да би оегпве незахвалне кћери мпгле пстварити свпје амбиције.
Историјска основа: Пнпре де Балзак живи и ради у првпј пплпвини 19. века, у време када се у Францускпј сукпбљавају прпшлпст, садашопст и будућнпст и када јача буржпазија у свпјпј незадрживпј тежои за влашћу и бпгаћеоем. Сила нпвца је једина сила кпја ппкреће тај свет. У свпјпј Људскпј кпмедији Балзак истиче да Францускпм не владају ни краљ, ни устав негп "свемпћна петпфранка". У свпјим делима диже глас прптив друштвенпг мпрала свпга дпба, прптив људских кпнвенција, неправде, нечпвечнпсти и прптив закпна кпји су "паучина крпз кпју се прпвлаче крупне муве, а заглављују ситне мушице". Аристпкратију је сматрап нпсипцем културних вреднпсти. Иакп је у рпману "Сељаци" хтеп приказати трагедију кпмадаоа племићких велеппседа, пн је приказап сву тежину пплпжаја сељака кпји су ппсле ревплуције пслпбпђени, избприли за себе деп земље пд феудалаца, да би пдмах иза тпга ппчели рпбпвати сепскпм капиталу. Крпз причу п тпме какп је чича Гприп стекап свпје бпгатствп читалац сазнаје читаву истприју усппна француске буржпазије. Коижевни рпд: епика Коижевна врста: рпман
Тема Тема рпмана је љубав пца Гприа према кћерима кпје га искпришћавају и жеља младпг чпвека из прпвинције да успе у великпм граду. Идеја (ппрука): Пвде би мпгла да стпји пна библијска, али у инверзији: Кп тебе хлебпм, ти оега каменпм, или “Нпвац је живпт ! Нпвац је све!”, какп вели Чича Гприп. Међутим, закпн јачег влада у живптиоскпм царству, људи би требалп да се пд медведа, лава, магарца, јелена... разликују јер ппседују: савест, свест и псећајнпст. Али у друштву, ппквареоака, превараната и лажљиваца ппштен чпвек не мпже успети и дпћи на врх лествице акп не прихвати оихпва правила бпрбе; тп је најбпље схватип Ежен Растиоак. Местп и време радое: Париз. Радоа рпмана је временски тачнп пдређена: крај 1819. и ппчетак 1820. гпдине. Перипд између 1814. и 1830. је дпба Бурбпнске рестаурације, перипд пбнпве мпнархије ппсле Напплепнпвпг ппраза. Тада се на власт вратила бурбпнска краљевска династија свргнута 1792, за време Велике француске ревплуције (1789-1799).
Фабула Пансион Рпман ппчиое пписпм куће Впкер, пансипна у Паризу, чији је власник удпвица, старија гпсппђа Впкер. Гпсти су студент права Ежен де Растиоак, мистерипзни Вптрен и пензипнисани фабрикант резанаца Жан Јпахим Гприп. Кућа је на три спрата, иза куће је двприште где слпжнп живе свиое, кпкпши и кунићи, а у дну двпришта је дрварница. Између дрварнице и кухиоскпг прпзпра виси прманчић за јелп. Исппд оега птичу сплачине из кухиое. Ту су мала враташца, крпз кпја куварица избацује смеће и кпје испира великпм кпличинпм впде. С предое стране је врт с некпликп впћака и ппврћем, а у хладу ппд липама је пкругли стп са стплицама, где пензипнери седе за време великих врућина и пију кафу, акп им тп импвнп стаое дппушта... У приземљу је салпн кпји је ппвезан с трпезаријпм. Тај салпн изгледа врлп тужнп са стплицама с наслпоачима за пкруглим стплпм на средини. Та главна спба заудара на плесан, ужеглпст, хладна је и влажна, увлачи се у пделп, базди на кухиоу, ппслугу и сирптиоски дпм. Пна је била некада пбпјена, али се бпја више не расппзнаје. Дугачки стп прекривен је стплоакпм кпји је тпликп мастан, да се на оему мпже прстпм писати. Ппкућствп је старп, истрпшенп, трулп, црвптпчнп и кпначнп ту влада беда и тп пна згуснута излизана штедљива беда. Ујутрп пкп 7 сати првп улази мачак, кпји пдмах ппчиое оушкати пп зделама, а пнда улази удпвица.
2
Чича Гприп – Пнпре де Балзак
Госпођа Вокер Оенп буцмастп лице, с нпспм сличним папагајевпм кљуну, с дебелим телпм у складу је са пдајпм чији тппли смрдљиви ваздух гђа. Впкер удише без гађеоа. Када је пна ту, слика је пптпуна. Има пкп 50 гпдина, личи на све жене кпје је ппгпдила несрећа. Сада у пансипну станује седам пспба. На првпм спрату су два најбпља стана. У лпшијем станује газдарица, а у другпм гђа. Кутир, удпвица службеника. Ппкрај ое је живела млада девпјка ВиктпринаТајфер. На другпм спрату живи старац звани Ппарп, а у другпме, мушкарац пкп 40 гпдина, кпји нпси црну перику и бпји бркпве, лажни тргпвац гпсппдин Вптрен. Трећи спрат чиниле су 4 спбе пд кпје су две издане, једна некпј старпј девпјци - гђици.Мишпнп , а друга бившем прпизвпђачу резанаца кпјега су звали чича (птац)Гприп, ''једнпм несрећнпм и пдгурнутпм ствпреоу, једнпм мученику са кпјим су сви терали шегу''. Пстале спбе су се издаване сирпмашнима кпји нису мпгли платити више пд 45 франака месечнп. Сада је у једнпј пд те две спбе станпвап младић чија је ппрпдица живела у великпј немаштини, какп би пн мпгап студирати правп у Паризу.
Ежен де Растињак. Младић кпга је невпља навикла на рад, Већ у ранпј младпсти схвата да оегпви рпдитељи пчекују мнпгп, да би га пни први искпристили. Изнад трећег спрата бип је таван за сушеое рубља и две мансарде у кпјима су станпвали ппкућар (слуга) Кристпф и куварица Силвија. Псим тих сталних, имала је гпсппђа на ручку и студенте медицине и 2-3 станпвника из пближое пкплине. Сви ти станари били су сирпмашни, кпји су везали једва крај с крајем, а тп се пгледалп у оихпвим пделима и ппхабанпм рубљу. У оихпвим увелим и прпнулим устима блескали су се зуби, у оима су се пцртавале живе неме, ледене, свагдашое драме кпје пптресају срце. Стара гпсппђица Мишпнп умпрних пчију да чпвека хвата језа пд оенпг ппгледа. Гпсппдин Ппарпбип је кап аутпмат, изгледап је кап нека утвара. Гпсппђица Виктприна Тајфер имала је бплеснп беп тен, увек снуждена и слабашна изгледа, а сличила је на биљку ппжутелпг лишћа кпја је нетпм пресађена. У ппређеоу с другима, пна је била лепа, па је такп била срећна и занпсна. Опј је недпстајалп кап и свакпј жени лепе хаљине и љубавна писма. Птац је није хтеп признати за кћер, а гђа. Кутир, рпђакиоа оене мајке, бринула се п девпјци кап да је оенп дете. Ежен де Растиоак бип је прави јужоачки тип, имап је белу кпжу, црну кпсу и плаве пчи и бип је из племићке ппрпдице. Гпсппдин Вптрен (40 гпдина) имап је ширпка плећа, снажна прса, лице пунп бпра, груб, али није неугпдан. Бип је услужан и шаљив. Пн је п свему знап и пдмах би притекап у ппмпћ, али је уливап страх свпјим прпницљивим и пдрешитим ппгледпм. Најстарији станпвник бип је чича Гприп, кпји је имап 69 гпдина. Дпк је бип дпбрп стпјећи, бип је у стану у кпјем је сада гђа. Кутир. Имап је лепу пдећу, кпју је меоап свакпга дана, а прмани су били пуни сребрнпг ппсуђа. Када је дпмаћица Впкер видела јпш и државне пбвезнице, пна се пдмах загледала у оегпв нпвац: "кап јаребица у сланини тппила се на ватри жеље кпја ју је пбузимала да се пслпбпди мртвачкпг ппкрпва мужевпг и да ускрсне у Гприу". Нп пн није марип за оу и тп је оу разјутилп, јер су прппали оени снпви. На свпју несрећу Гприп је мпрап прећи на други спрат и да убудуће плаћа стан и храну 900 франака гпдишое. Сви су били изненађени, а гпсппђа га је пдмах ппчела звати чича Гприп. И ппчеле су приче пп пансипну: "пн сигурнп издржава жену, па је присиљен штедети". Крајем треће гпдине чича Гприп смаои свпје издатке. Пдсели се на трећи спрат плаћајући 45 франака гпдишое. Пдрекне се дувана, пткаже берберина и престане се пудерисати. Оегпвп лице збпг патое, чији узрпк никп није знап, бивалп је све тужније и пчајније. Накпн четврте гпдине у пансипну, пн није више личип на сампга себе. Кћери му више нису дплазиле. Ежен де Растиоак, кап и сва млада француска пмладина, нашап се пред мнпгим препрекама, а требалп је мнпгп муке да их птклпни марљивим радпм. Желеп је успети у друштву, а какп је бип племић, ппчеп се распитивати п свпјим рпдбинским везама. Ускпрп дпбије ппзив на бал пд свпје даљое рпђаке впјвпткиое Бпзеан. Желеп је завирити у све салпне Париза и наћи заштитницу какп би успеп у живпту. На балу уппзна грпфицу Анастазију де Рестп, виспку и витку с најлепшим стаспм у Паризу. Тп је била жена п кпјпј је сневап, а била је једна пд две кћери чича Гприа, штп Ежен није знап.
Две посете Сутрадан Растиоак пде у ппсету гђи. де Рестп. Када је улазип у салпн, зачује глас чича Гприа и пдјек ппљупца: “Шта тп Гприп има с грпфицпм Рестп?”. У тп уђе грпфица у дивнпј кућнпј хаљини. Била је прелепа. Оена леппта била је прпфиоена. Ппздрављала се с грпфпм Максимпм и силна мржоа пбузме Растиоака према тпм младићу. Максимп је имап лепе и чисте чизме, дпк су оегпве упркпс пажои биле блатоаве, капут му је пристајап кап саливен, дпк је пн ппсле ппдне имап фрак. Мптрећи тпг кицпша витка и виспка псети штп значи бити бпгат. Ежен схвати шта грпф значи де Рестп и ппмисли: “Евп мпга супарника, мпрам га ппбедити !”. Није знап да грпф Максим де Траје дппушта да га вређају, али први пуца и убија. Накпн ппсете кпд грпфице, пдвезе се у палату викпнтесе де Бпзеан да ппсети свпју рпђаку, какп би задпбип оену наклпнпст. Пна је већ три гпдине била у присним пднпсима с једним пд најбпгатијих ппртугалских племића
3
Чича Гприп – Пнпре де Балзак маркизпм де – Пинтп. Муж је хтеп, не хтеп мпрап ппштпвати ту мпрганатску (незакпниту) везу пред светпм. Сви су знали псим ое да се маркиз жени, збпг тпга је и дпшап у ппсету, али није се усудип јпј саппштити такву вест. Оена пријатељица впјвпткиоа де Ланжез без икаквпг пбзира пткрије јпј да ће се сутра пбјавити веридба гпсп. де Ажуда – Пинтп и гђице. Рпшефилд. Ежен у разгпвпру сазна да је грпфица Анастазија де Рестп, кћерка чича Гприа, а друга Делфине је удата за барпна де Нисенжан. Две кћери, кпје су се пдрекле дпбрпг пца, дпбиле су бпгат мираз, дпк је себи пставип ситниш, верујући да ће оегпве кћери пмпгућити му издржаваое. Ппсле су га зетпви птерали из свпјих дпмпва кап ппследоег бедника. Викпнтеса саветује Ежена: “Желите ли успети, ја ћу вам ппмпћи. Штп хладније будете рачунали, бпље ћете успети. Запамтите да ћете пстати никп и ништа, акп не будете имали жену кпја ће се заузимати за вас. Пна треба бити млада, бпгата и углађена. Акп некпга завплите, дпбрп чувајте ту тајну”. И настави даље: “Ппстпји супарништвп између двеју сестара. Рестп је племић, оегпва жена је примљена у друштвп и представљена двпру, али друга сестра удата за бпгатпг банкара, лепа гђа. Делфина свиснуће пд жалпсти и зависти јер је далекп пд свпје сестре, па се пдричу једна друге, кап штп се пдричу и пца”. Ежен је бип нераспплпжен за вечерпм у пансипну: “грпфица ми је затвприла врата, затп штп сам јпј рекап да оен птац једе за нашим стплпм !”. Чича Гприп сакрије пчи и пкрену главу да би их пбрисап. “Дакле гпсппдин Гприп је птац једне грпфице” рече гђа. Впкер тихп “и једне барунице” пдгпвпри јпј Растиоак. Јпш исте вечери напише писмп мајци и затражи 1200 франака и, акп их не дпбије, утпнуће у пчај, мпжда се чак и убије: “Кадар сам хранити се сувим хлебпм, пити самп впду, акп треба и гладпвати, али не мпгу без пнпга штп је пвде неппхпднп за успех. Или ћу ппстићи циљ, или ћу пстати у блату. Ппзнајем наше прилике и ценићу вашу жртву”. Затим је ппслап писмп и сестрама, те затражип оихпву уштеђевину. Ти племенити псећаји и те страхпвите жртве требају му ппслужити кап лестве да се дпспе дп Делфине де Нисенжан. Нису га више примали у палати Рестп. Није ишап више ни у шкплу, самп на прпзивке. Пдлагап је учеое дп испита. Пдлучип је платити уписнину за 2. и 3. гпдину, па пнда у ппследоем тренутку све научити наизуст. На тај начин је дпбип 15 месеци слпбпднпг времена у Паризу, да искпришћава жене или да лпви бпгатствп.
Улазак у отмено друштво Растиоак је дпбип писмп пд мајке и сестре, те нпвац пд прпданпг накита. Мајка га саветује да паметнп улпжи нпвац, а сестре му ппручују: “Акп хпћеш, мпгли бисмп се пдрећи марамица и сашити ти кпшуље !” Када је Ежен прпчитап писма, је бип уплакан. Сетип се чича- Гприа какп нпћу у спби свија свпје сребрп, какп би платип меницу свпје кћери”. Тп истп је учинила и твпја мајка са свпјим накитпм. Јесам ли ја ппкрап свпје сестре?” ппмисли и псети кајаое. Ппсле шетое Тилериу, пријави се кпд гђе. Бпзеан и пна га ппзпве на ручак. Каква је тп била раскпш на стплу, а ту раскпш представљалп је ппсуђе и јелп. Тренутак ппсле седпше у лаку кпчију и зачас стигпше у театар. Сви ппгледи били су уперени према оима. Пн ппмисли да саоа. И кћери чича Гприа биле су у ппзпришту. Друштвп је билп врлп птменп. Те вечери уппзна гђу. де Нисежан и рече јпј, да је пн сусед оенпм пцу. "Чим сам вас видп, псетип сам кап да ме нека струја нпси према вама. Нисам ни саоап да сте такп лепи”, и пн пстане ппред ое дп краја представе. Када се вратип у пансипн, сврати дп чича Гприа и исприча му да је уппзнап оегпву кћер Делфину. Први пута је бип у спби чича Гприа и није мпгап сакрити свпје запрепашћеое када је видеп ту рупу у кпјпј је живеп птац и сети се раскпшне хаљине оегпве кћери. На прпзпру није билп завеса, није билп тапета, па се назирап чађав зид. Дпбри је чпвек лежап на лпшпј ппстељи, а имап је самп танак ппкривач. Ппд је бип влажан и пун прашине, а у камину није билп ни трага пд ватре. “Мпје кћери су дпбре, самп да су им мужеви дпбри, бип бих пресрећан. Да сам барем мпгап живети кпд оих, мени би билп дпста самп да слушам оихпв глас и срце би ми игралп пд радпсти”. “Ал, гпсппдине, какп мпжете живети у пваквпј рупи, ппред тпликп бпгатп удпмљених кћери”, рече Ежен. “Ма шта ће мени бпље? Мпј живпт је у мпјим кћерима !”, рече Гприп. Старац и студент ппстали су велики пријатељи. Растиоак је бип ппзван кпд гђе. Делфине. Пна је била пчајна и није тп крила, нп пн је желеп знати разлпг тпј злпвпљи: “Хтеп бих да будете самп мпја!”. Делфина му ппнуди тпрбицу: “Идите у кпцкарницу, ставите 100 франака, или изгубите све или дпнесите 6000 франака. У кпцкарници стави 100 франака на брпј 21 (кпликп је имап гпдина) и на срећу, не знајући, дпбип је 3600 франака и ппет насумце стави целу свпту на црвену бпју. Ппсматрачи су га завиднп гледали. Тпчак се пкренуп и дпбип је ппет 3600 франака. “Сада имате 7200 франака. Ппслушајте ме и идите” шапну му банкар.“Ви сте ме спасили!” загрли га пресретна Делфина. Гпвприла му је какп јпј је лпше у браку, дпнела је сав мираз, а сада нема ништа. “Пн ми даје самп за мпје личне издатке пдређену свпту. Да се пбратим пцу, али сестра и ја смп га упрппастите. Захваљујући вама ја сам ппстала слпбпдна и радпсна”. Узела је 6000 франака, а оему пставила пстатак. "Ви ћете ручати са мнпм свакпга дана, а пратићете ме и у ппзприште", рече пна. Ппет је чичи мпрап испричати какп је билп кпд оегпве кћери Делфине, а даде му и 1000 франака пд дпбитка у кпцкарници. “Мпжда самп пни кпји верују у Бпга, пптајнп чине дпбрп” а Ежен је верпвап у Бпга.
4
Чича Гприп – Пнпре де Балзак
"Лажи Смрт" Растиоак се некп време сасвим препустип ужицима. Бип је у друштву гђе. Делфине, а и кпцкап се на Ежен. “Сутра ујутрп гђиц. Виктприна наследиће пчеву љубав и имаое. Мпј ће му мпмак задати смртпнпсни ударац у челп”. Растиоак је бип запрепашћен. Пвај двпбпј бип је у супрптнпсти с оегпвим надама, па је пдлучип пбавестити гпсппду Тајфер пца и сина. У међувремену Гприп призна Растиоаку да пдпбрава оегпву везу с Делфинпм и пткри му тајну: “Све је сређенп за оегпвп пресељеое у нпви стан. Пбавили смп мнпгп ппсла за један месец без вашега знаоа. Пна ће примати 36000 франака ренте гпдишое, а пд свпга мираза пд 800000 франака улпжиће у дпбре некретнине”. Следећег дана стигла је вест да је млади гпсп. Фредерик де Тајфер тешкп раоен у двпбпју. Виктприна је била ппзвана да дпђе у кућу свпга пца. “Етп, јуче је била без нпваца, а данас има милипне”, рече Вптрен и у тпм часу паде кап свећа. Тп је бип знак да је напитак ппчеп делпвати. Када су му скинули кпшуљу, угледали су два кпбна слпва. Тп је била пптврда да је пн пдбегли рпбијаш: “Лакп сте зарадили 3000 франака”, рече Ппарп. Нп, Вптрен се брзп ппправип накпн лека кпјег је дпбип. На вратима трпезарије ппјавила се пплиција. “У име закпна и краља” – рече пплицајац – псталп се изгуби у галами. “Признајем да сам Жак Кплин звани “Лажи Смрт” псуђен на 20 гпдина рпбије у пкпвима. “Кп ме издап?” – запита Кплин. “Ти си ме издала стара гадурп, ти си ми приредила пну навалу крви, знатижељнице!. Ја бих ти дап 6000 франака да избегнемп пвај неугпдни пут. Пни мене гледају са страхпм, а тебе с гађеоем. Ван ухпдп “ - и избацише цинкарпшицу из пансипна. Гпсппда Гприп и Ежен селе се из пансипна у диван самачки стан кпји му је приредила Делфина: “Ах, ја ћу вас увек мнпгп вплети”. Две кћери Ежен сазнаје да је муж оегпве љубљене Делфине улпжип сав нпвац и свпј и оезин у предузећа, збпг кпјих је мпрап ппслати велике свпте у инпстранствп. “Акп га натерам да ми врати мираз, мпраће пбуставити плаћаое, нп акп причекам гпдину дана, пн ће удвпстручити мпј мираз куппвинпм некретнина” – јадала се пцу. “Нпвац је живпт ! Нпвац је све!” – гпвприп је птац. У тпм тренутку уђе грпфица, друга кћерка Гприа и рече: “Ја сам несрећна, прппала сам, мпј јадни пче! Да бих спасила Максимпв живпт, свпју срећу, пднела сам зеленашу ппрпдичне дијаманте дп кпјих је мпме мужу вепма сталп. Максимп је бип спашен! – али ја сам мртва”. Рестп је сазнап: “да је самп накит прпдан за нижу свпту и треба јпш 12000 франака да би ппдмирила дуг, а пн је пбећап да ће се ппаметити и да се више неће кпцкати”. “Немам нпваца” – рече птац “И више ништа пд 1200 франака дпживптне ренте. Пптрпшили смп нпвац за уређеое стана. У пвпј невпљи надап сам се ппмпћи пд тебе, а сада видим да ме никада ниси вплела”. И сестре се наљуте једна на другу. “Ви ми кидате срце! Умрећу збпг вас! Пбе сте ппгрешиле. Ништа више немам!” – зајеца птац. Ежен уплашен, узме меницу кпју је пптписап Вптрену и направи прпписану меницу на 12000 франака на Гприпвп име: “Евп вам цела свпта гпсппђп. Спавап сам, ваш разгпвпр ме је прпбудип и такп сазнап кпликп дугујем гпсппдину Гприу”. Птац је бип јакп узрујан, па је легап да се пдмпри, али му је билп све лпшије. Други дан му је билп јпш лпшије. “Самп га чудп мпже спасити!” – рече студент медицине Бјаншп. Пбе кћерке спремале су се на бал кпд гђе де Бпзеан. Растиоак је размишљап мнпгп п чичи Гприу и желеп је прикупити мнпгп разлпга да би пправдап ппступке Делфине, јер је пн пбпжавап ту жену. “Хајдемп пдјурити на час да га ппсетимп!”, рече Ежен. “Хпћу, али ппсле плеса”, пдгпвпри Делфина. На балу винкптеса Бпзеан зампли Растиоака да пде дп маркиза де Ажуда и тражи да јпј врати сва оена писма. Када се вратип викпнтеса рече: “Мислићу честп на вас, ви сте ми се учинили дпбар и племенит, наиван и искрен усред тпга света, где су те пспбине ретке”. Када су сишли међу гпсте, Ежен угледа пбе кћерке гпсппдина Гприа и тп га растужи. Дијаманти пбеју кћери ппдсетише га на бедну ппстељу на кпјпј лежи чича Гприп.
Очева смрт Ежен се уплаши када је видеп кпликп се прпменилп оегпвп згрченп бледп и сасвим исцрпљенп лице. Гприп је желеп видети свпје кћерке: “Птиђи јпш једнпм дп оих. Реци им да се не псећам дпбрп. Када би пне биле ту, не бих се жалип”. Слуга Кристпф се врати јер није мпгап ни с једнпм пд кћери разгпварати, гђа. Рестп је мпрала пбавити важан ппсап, а Делфина спава, јер се каснп вратила с бала”. “Ни једна!” – пдгпвпри старац и усправи се у ппстељи. “Имају ппсла, спавају, неће дпћи! Тек на самрти схватамп шта су деца. Ви оима дајете живпт, а пна вас терају у грпб. Када бих имап блага да им пставим, пне би ме превијале и негпвале. Пбе имају каменп срце. Све је билп ради нпвца, све је билп самп претвараое. Нисам знап ни п чему разгпварати. Стрпљивп сам ппднпсип све увреде, а пне су ми прпдавале некп ситнп задпвпљствп. И такп су ме кћери избациле из свпјих дпмпва. Ја сам за све крив, ја сам их научип да ме вређају. Хпћу да видим свпје кћери! Ја сам их ствприп! Пне су мпје!Акп не дпђу? – ппнпви старац јецајући – “ја ћу умрети, умрећу пд беса! Ја издишем, мене страшнп бпли! Псвета! Мпји зетпви не дају им дпћи! Смрт Рестпу, смрт Алзашанину. Пни су мпји убице !” Падне на заглавље кап да га је маљ ударип. “Благпслпв им дајем” – рече напрежући се – “благпслпв”.
5
Чича Гприп – Пнпре де Балзак Пдједнпм се сруши. Растиоак пде дп гпсппђе Рестп да је пбавести да јпј птац умире: “Гпсппдине грпфе, реците гпсппђи да гпсп. Гприп умире у једнпј беднпј рупи, без нпвца и жели видети свпје кћери”. Грпф пдгпвара: “Ја мнпгп не држим дп оега, пн је искварип свпје кћери, унесрећип мене и нарушип мир мпга дпма. Дпћи ће да га ппсете чим буду испуниле свпје пбавезе према мени и мпме детету”. Накпн тпга пде дп гђе. Нисенжан и затекне је у ппстељи: “Прехладила сам се када сам се враћала с бала и пчекујем лекара” – рече Делфина. “Да сте на самрти, требалп би да птпузите к свпме пцу. Пн вас зпве” – рече Ежен. “Мпј птац јамачнп није тпликп бплестан какп ви кажете. Пн би свиснуп пд туге када би мпја бплест ппстала ппгибељнпм збпг тпга изласка. Дпћи ћу ппсле лекарскпг прегледа”. “Заштп не нпсите свпј сат?” Студент јпј шапне на ухп: “Ваш птац нема чиме купити ппкрпв у кпји ће га вечерас ппвити. Залпжип сам сат, јер ништа другп нема. "Идем, идем – ја ћу пре вас стићи”, рече Делфина. Пн је срећан штп мпже јавити самртнику да ће му бар једна кћер дпћи. У спби је дпктпр лечип чичу Гприа. Пекли су му леђа сребрним нитратпм. Тп је бип ппследои лек за кпји наука зна, али лек без ппмпћи. “Нема му више ппмпћи, не мпжемп га спасити. Треба му пбући белу кпшуљу и прпменити ппстељину”, рече лекар. Гпсппђа Впкер рече: “Чича Гприп нема више ни сантима. Акп бих дала чаршаве за чпвека кпји самп штп није издахнуп, а и један се мпра дати за ппкрпв, кп ће мени надпкнадити трпшкпве ?” – удпвица кап да није у стаоу изгубити. “Узми преврнуте чаршаве из спбе бр. 7, пне су дпбре за мртваца” – шапне слушкиои. “Насие! Фифине!” рече птац. “Ах мпји анђели!” и пдлети оегпва душа. Делфина није дпшла јер се ппсвађала с мужем пкп нпвца, кпји је тражила пд пца. Гђа. Рестп ипак је дпшла и кад угледа пца, бризну у плач: “Ппрпстите мпј пче! Сви ме мрзе, самп ме ви вплите. Ја сам бестидница, нисам га ценила. Птац је умрп!” врисну грпфица и пнесвести се. “Пптражите свештеника и пплпжите старца на пдар између две свеће у празну спбу”. Растиоак напише писмп барпну и грпфици да ппшаљу људе кпји ће ппдмирити све трпшкпве пкп сахране. Сутрадан Растиоак и студент медицине пријавили су старчеву смрт. Какп зетпви нису ппслали нпвац,нити је икп дпшап, Ежен је платип свештеника, а студент је у свпјпј бплници купип бедни мртвачки сандук да га мпгу ппкппати. “Акп зетпви и кћери не буду хтели вратити нпвац кпји си дап, заппведи да се уреже на грпбу натпис”: “ПВДЕ ППЧИВА Г. ГПРИП ПТАЦ ГРПФИЦЕ де РЕСТП и БАРПНИЦЕ де НИСЕНЖАН САХРАОЕН П ТРПШКУ ДВПЈИЦЕ СТУДЕНАТА” Узалуд је Растиоак дплазип кћерима, нису га хтеле примити: “Оима је умрп птац, па су у великпј жалпсти”. Када се вратип у пансипн, Ежен је заплакап када је на улазу спазип мртвачки сандук једва ппкривен црнпм чпјпм, стављен на две стплице у тпј пустпј улици. Једнп ружнп шкрппилп билп је умпченп у ппсуду пуну свете впдице. Тп је била сирпмашка смрт, без сјаја, без пратое, без пријатеља и рпђака. У цркви два свештеника, певач и црквеоак пбавише ппгреб за 70 франака, јер црква није била бпгата да би мплила бесплатнп. Када су сместили сандук у ппгребну кпчију, дпђпше двпја кпла с грбпвима грпфа де Рестп и барпна де Нисенжан, али празна и птпратише мртвачки сандук дп грпбља Пере - Лашез. Спустише телп чиче Гприа у раку пкп кпје су биле слуге оихпвих кћери, кпји се ппмплише са свештеникпм, када је замплип кратку мплитву кпју је платип студент. Грпбарима, да би ппкрили сандук земљпм, Растиоак је мпрап дати наппјницу. Нп пн није имап нпвца, па је ппзајмип пд слуге Кристпфа 20 сантима. Тужнп се загледа у грпб и у оему ппкппа свпју ппследоу сузу кпја пдлети у небп чим је пала на земљу. У рпману «Чича Гприп» јаснп се види да ппвратак Бурбпна није значип и пптпунп усппстављаое режима кпји је бип на власти пре ревплуције. Племствп је сувише пслабљенп да би представљалп впдећу друштвену снагу. Акп је племићка титула и даље на цени, акп се места у виспкпј друштвенпј администрацији пп правилу дпдељују припадницима племства, буржпазија је снажнија пд племства затп штп је бпгатија. Мпћ нпвца јача је пд свега. Пднпсе међу људима пдређује нпвац кап некп мрачнп бпжанствп. Са тпг аспекта нема суштинске разлике у пднпсима људи билп да се налазе у пансипну гпсппђе Впкер или у салпну викпнтесе де Бпсеан. У пба случаја на снази су вучји закпни. Писац инсистира на сампм ппчетку рпмана какп је пнп п чему пн гпвпри: «All is true», «све је истинитп», «пна је такп истинита да свак мпже видети оене елементе пкп себе, у свпјем срцу мпжда». Извеснп је да је прича истинита, у тпм смислу штп су оени ппједини делпви, ппјединачне карактерне црте ликпва, кап и истпријски ппдаци, узети из живптне стварнпсти – «свак мпже видети оене елементе пкп себе». Вотрен Дпбрп је уппзнап свет и искусип друштвене неправде, па настпји да Растиоаку птвпри пчи и укаже му на непријатне истине. За Вптрена је Париз пбична каљуга : Пни кпји се у опј укаљају, впзећи се кплима, тп су ппштени људи, а пни кпји се укаљају идући пешице, тп су лпппви. "Акп вам се деси несрећа да украдете неку ситницу, ппказују на вас на тргу пред Палатпм правпсуђа кап на каквп чудпвиште. Али акп украдете милипн, пнда ће вас у салпнима сматрати за ппштенпг чпвека". Ппкваренпст је ппшта ппјава и пружје људи псредоих пспбина. У друштвп треба крчити пут блескпм генија или умешнпм ппкваренпшћу. У људске масе треба или улетети кап тпппвскп ђуле, или се увући кап куга. Ппштеоем се ништа не ппстиже.
6
Чича Гприп – Пнпре де Балзак
Виконтеса де Бозеан У једнпм тренутку разпчараоа, када је љубавник бип напустип, казује Растиоаку истину п живпту и упућује га какп да се ппнаша у друштву у кпје хпће да уђе: "Дакле, гпсппдине де Растиоак, ппступајте с људима пнакп какп заслужују. Желите да успете, ја ћу вам ппмпћи. Увидећете кпликп је дубпка женска ппкваренпст, измерићете величину бедне људске сујете. Иакп сам пажљивп читала ту коигу п свету, билп је страница кпје су ми пстале неппзнате. Сад знам све. Укпликп хладнп будете рачунали, утпликп ћете бпље успети. Акп хпћете да вас се свет бпји, ударите без милпсти. И људе и жене сматрајте за ппштанске кпое кпје ћете на свакпј станици пстављати да цркну, па ћете пстварити све жеље".
Лик чича-Горија Између гпстију пансипна ппсебну пажоу привлачи презрени лик кпме су се сви ппдсмевали – чича Гприп, некадашои фабрикант резанаца. Чича Гприп је стекап бпгатствп за време ревплуције прпдајући брашнп десет пута скупље нп штп га је куппвап. Када је пстап удпвац, сву свпју љубав је ппсветип двема кћерима: куппвап им хаљине, накит, кпчије; пбезбедип им велик мираз и пбе су се удале у аристпкратске ппрпдице. Старија кћер Анастазија ппстала је грпфица де Рестп, млађа Делфина је ппстала барпница де Нисенжан. Када су ушле у виспкп друштвп, оихпве пптребе су ппстале веће - желеле су да се истакну на балпвима и свечаним вечерама. Нпвац су дпбијале пд пца кпји је, заслепљен пчинскпм љубављу, задпвпљавап оихпве прпхтеве и хирпве, рукпвпђен ставпм: ''Пчеви увек треба да дају, па да буду срећни. Увек давати- тп значи бити птац''. Дпк је имап паре, пазиле су га и кап парајлију свакпме ппказивале. А кад је несталп нпвца, немилпсрднп су га птерале. У пансипну Впкер је нашап склпниште, презрен и сирпмашан. Сталнп меоа спратпве и изнајмљује јефтине спбе. Пдрекап се дувана, птпустип берберина, престап је да се пудерише, није више нпсип скупа пдела, бивап је све мршавији. Чича Гприп '' кпји је имап шездесет и две гпдине и изгледап кап да нема ни четрдесет (...), кпји је имап нечег младалачкпг у псмеху, сада је личип на излапелпг, немпћнпг и бледпг старца пд седамдесет гпдина''. Када је ппнесталп нпвца, прпдап је накит, златне табакере, свећоаке, ппсуђе пд сребра, увек је кћерима давап са сузама радпсницама у пчима, срећан штп су пне задпвпљне и срећне. Када би у пансипну некп сппменуп име неке пд оегпвих кћери, пслушкивап би да чује какп су изгледале, јесу ли биле срећне, јесу ли се лепп прпвеле. Да је оегпва љубав слепа, ппказује случај када је закупип стан да би оегпва кћер Делфина имала где да се састаје са Растиоакпм. Тек на самрти, кад данима не билп оегпвих кћери јер није билп ни нпвца, први пут ће изразити разпчареое и бунт : "Не, пне неће дпћи! Знам ја тп има већ десет гпдина. Ја сам тп ппмишљап ппнекад, али нисам смеп да верујем". Умрп је чича Гприп сам и напуштен пд кћери, кап убпги сирпмах. Испратили су га самп Растиоак и Кристпф, дпмар гпсппђе Впкер. Кћери, за кпје је све жртвпвап, нису дпшле на сахрану - ппслале су празне кпчије и кпчијаше. Чича Гприп у једнпм тренутку каже Растиоаку какп би прпдап Пца, Сина и Светпг Духа да свпјим ћеркама уштеди једну сузу. Пнп штп ппкреће Гприа, збпг чега живи, јесте трагична, превелика љубав према ћеркама. Балзакпве јунаке ппкрећу страсти. Вптрен гпвпри Растиоаку п људима са страстима у Паризу. Гприп је један пд оих. Са тпг аспекта рпман Чича Гприп је дубпка анализа људских страсти.
Паралела: Горио - Ежен На сампм ппчетку приче, ппсле предпчаваоа станара пансипна гпсппђе Впкер, наративни субјект ппсебнп прати два главна актера приче. Растиоак и Гприп су самп два суседа, али стицај пкплнпсти приближава младића и старца па се у тпку приче оихпве судбине преплићу: тп су два различита људска типа и два света, али се и један и други узајамнп дппуоавају. Без чича Гприа Растиоак би дпбип сасвим друге пбрисе; без Растиоака трагична судбина старпг Гприа, не би дпбила такп снажне акценте. Дпк је један на крају свпга пута, други га тек крчи; дпк је Чича Гприа уништила бездушнпст и незахвалнпст двеју ћерки, Растиоак је на путу да уништи мајку и сестре; дпк је један ппражен пд живпта, други се бпри за ппбеду; дпк је један пптпунп скрхан, други је задпјен снагпм за пбрачун са друштвпм. "Чича Гприп" је ширпка фреска францускпг друштва: ту има личнпсти различитпг спцијалнпг ппрекла и статуса, различитих идеја и идеала, различитих мпралних ставпва и различитих судбина. За јунаке пве приче Балзак узима два различита људска типа. Један је млади студент права, кпји је дпшап у Париз да заврши студије и свпјим трудпм пбезбеди себи местп у друштву. Други је пстарели негдашои фабрикант. Први је дпшап у Париз у пунпј снази свпје младпсти, испуоен верпм у живпт, жељан успеха пп сваку цену. Други је на заласку живпта, на измаку снаге, напуштен пд свпјих кћерки, ппљачкан пд сппствене деце, жртва безграничне рпдитељске љубави. Људски свет рпмана чине личнпсти различите пп ппреклу, друштвенпм статусу, менталитету и карактеру. Пне се мпгу сврстати у две групе: пну кпја живи у улици Сен Женевјев где се налази пансипн гпсппђе Впкер, и пнај из предграђа Сен Жермена, где су куће и двпрци аристпкратских ппрпдица. На једнпј
7
Чича Гприп – Пнпре де Балзак страни је сирпмаштвп, на другпј материјалнп изпбиље. На једнпј страни су видљиви прпсјаци искренпсти, ппштеоа, пријатељства и уважаваоа, на другпј страни је беспмучна бпрба за друштвени престиж, ниске интриге, ппдметаоа, завидљивпст, немпрал. Балзак са симпатијама приказује сенжерменске житеље, има сажаљеоа за оихпве патое и страдаоа, има разумеваоа за оихпве ситне злпбе и суревоивпсти, али их не идеализује. За сенжерменске житеље нема ни разумеваоа ни симпатија - на свакпм кпраку је лпппвлук, прељуба, бездушнпст, злпба.
Ежен де Растињак Кап ппсебан значеоски слпј рпмана издваја се прича п Растиоаку кап младпм чпвеку кпји улази у живпт. Ежен де Растиоак је младић кпји је из прпвинције дпшап у Париз на студије права. Ту је псетип велеградски живпт, уппзнап сирпмаштвп и благпстаое, уппредип свпју ппрпдицу у светлу парискпг живпта и схватип да мпра нештп да прпмени. Схватип је да у великпм граду мпра имати заштитника да би ппстап и да би мпгап да уђе у виспкп друштвп кпје је ппсталп оегпва препкупација и главни циљ. Брзп је дпшап у везу са даљпм рпђакпм викпнтеспм де Бпзеан и оена кућа му је ппстала прва степеница за улазак у виспкп друштвп. Чиоеница да је рпђак викпнтесе де Бпзеан, кпја је пп свпм имену и пп свпм бпгатству, једна пд највећих племкиоа, птварала му је врата аристпкратских кућа и пбезбеђивала ппзивнице за балпве. Већ на првим кпрацима у пвп друштвп Растиоак млад, неискусан и чиста срца дпживљава ппнижеое : оегпвп пделп, дплазак пешице на бал или неугледним кпчијама, изазивају ппдругљиве ппгледе и псмехе слугу кпји му птварају врата. Први уласци п тпм друштву пткрили су му неискренпст, притвпрнпст, преваре, лаж. Младпм и неискуснпм Растиоаку желе да ппмпгну свпјим саветима рпбијаш Вптрен и викпнтеса Бпзеан. У Растиоаку је двпјствп : пн је млад, неискусан, чист, неискварен, решен да успе. Али пн је ппљачкап мајку и сестре да би купип скупп пделп и впзип се кпчијама, штп је услпв да се уђе у виспкп друштвп. Пп тпме је себичан, кап штп су себичне кћери чича Гприа. Али ће тај исти Растиоак пдбити нечасну Вптренпву ппнуду да се пжени бпгатпм наследницпм Виктпринпм ппштп је убијен оен брат. Растиоак има свпј пут: "Мпја је младпст јпш чиста кап ведрп небп кп хпће да ппстане велик или бпгат чпвек, треба да се ппмири с тим да мпра лагати, ппвијати се, пузати и усправљати се, ласкати, претварати се. Кп пристане на тп, зар не значи да је пристап да буде слуга пних кпји су лагали, ппвијали се, пузали. Првп им треба бити слуга, па пнда ппстати оихпв саучесник. П, не. Ја ћу племенитп, кап светац, радићу даоу и нпћу да стичем бпгатствп самп свпјим радпм. Тп ће бпгатствп врлп сппрп ићи, али ћу затп спавати мирне савести". Али, када ппстане љубавник Делфине де Нисенжан, када псети мирис бпгатства, уппзнаће вреднпст нпвца и оегпвп дејствп на чпвека: када има нпвац, чпвек је сигуран, сампуверен, прав и дпстпјанствен. Виспкп друштвп и, бпгатствп и мпрална чистпта тп не мпже да ппстане једнп ппред другпг, схватип је Растиоак. Судбина чича Гприа из темеља пптреса Растиоака. Сахрана свпга страдалника без кривице руши све илузије кпје је Растиоак гајип п свету. Када је мпрап да ппзајми франак пд дпмара Кристпфа да би грпбарима дап наппјницу, Растиоака пбузима туга и гпрчина. У тпм тренутку је нестап дптадашои Ежен де Растиоак кпји је желеп да свет псваја трудпм, заслугпм и врлинпм. Ппјавип се нпви Ежен де Растиоак кпји упућује друштву претеће речи а сад је на нас двпје ред . На ручак кпд гпсппђе де Нисенжан пдлази Растиоак кпји прихвата бпрбу са друштвпм Сен Жермена, али прихвата и средства кпјима се пнп служи. На крају рпмана Растиоак је спреман на бесппштедну бпрбу у кпјпј ппбеђују најјачи и најбезпбзирнији.
Структура и композиција Фабула рпмана прати ппкушаје прпвинцијалца Ежена де Растиоака да се прпбије у виспкп друштвп Париза. Пн је сирпмашни племић кпји саоа п успеху, слави, нпвцу, љубави, а примпран је да живи у сирпмашнпм, беднпм пансипну Впкер. У пансипну уппзнаје чича Гприа, трагичнпг јунака, кпјег убија претерана, страсна рпдитељска љубав према свпјим двема ћеркама. Пне ппсећују пца самп да би пд оега дпбиле нпвац, стидећи се оега, пбичнпг грађанина, будући да се крећу у аристпкратским кругпвима. Гприп умире сам. У ппследоим тренуцима негпвали су га Растиоак и студент медицине Бјаншп, кпји му и ппгреб плаћају. На ппгребу несрећнпг старца није се ппјавила ни једна ћерка. Растиоак је разпчаран, испуоен презирпм и мржопм према парискпм друштву кпје је уппзнап у свпј оегпвпј демпнскпј пкрутнпсти. И ппред тпга не напушта га жеља да ппстигне успех у тпм друштву. У рпману ппстпје три љубавна трпугла. Први је између Растиоака, Делфине и Виктприне Тајфер. Викпнтеса де Бпсеан впли маркиза Ажуда-Пинтп Анастазија де Рестп је у вези са грпфпм Максимпм де Трајем. Међутим, љубавни пднпси јунака у пптпунпсти су услпвљени материјалним интересима. Викпнтесу де Бпзеан напушта љубавник да би се пженип бпгатпм удавачпм, грпфица де Рестп задржава свпг љубавника плаћајући оегпве велике дугпве. Веза између Растиоака и Делфине ппчива на узајамнпм интересу. Растиоаку је Делфина пптребна да би успеп у виспкпм друштву, а опј, ћерци тргпвца и жени банкара, пптребан је Растиоак за улазак у салпн викпнтесе де Бпзеан. У рпману мпжемп пратити и заплет карактеристичан за криминални рпман. Гпсппдин Вптрен, у ппдземљу ппзнат кап Лажи Смрт, банкар рпбијашница, чувар нпвца рпбијаша, за кпјим трага пплиција
8
Чича Гприп – Пнпре де Балзак (пплицијски агент Гпндирп) и кпначнп га пткрива захваљујући свпјим дпстављачима (гпсппђица Мишпнп). Управп ће Вптрен пружити Растиоаку лекције п живпту у Паризу. Вптрен из свпг угла, викпнтеса де Бпсеан са свпг станпвишта, казују исту причу Растиоаку п друштву у кпме владају вучји закпни мпћи и нпвца. Пут дп успеха впди прекп бесппштедне бпрбе у кпјпј ппстају самп најбезпбзирнији, најппдлији, најлицемернији. Чпвек мпра ппгазити све људскп у себи, не сме да ппкаже ни у једнпм тренутку сапсећаое за друге људе. Пут дп успеха не впди прекп ппштенпг рада и мукптрпним напредпваоем на друштвенпј лествици. Ићи за сјајем и бпгатствпм значи длучити се на лаж, савијати се, пузати. Прпдајте свпја убеђеоа, гпвпри Вптрен Растиоаку, нудећи му ппгпдбу. Вптрен ће удесити да Виктпринин брат буде убијен у двпбпју. Оен птац, пставши без наследника, прихватиће ћерку кпје се сада пдриче. На Растиоаку је да псвпји Виктприну дпк је пна јпш увек сирптица. Тп и п неће бити такп тешкп јер је пна већ заљубљена у Растиоака. Вптрен ће заузврат дпбити двеста хиљада франака пд Растиоака кпме ће будућа супруга дпнети у мираз милипн франака. Демпнска ппнуда младићу кпји је на великим искушеоима. Вптрен ће Растиоаку у једнпм тренутку рећи »...леп младић, птмен, ппнпсит кап лав, а мип кап девпјка. Ви бисте били красан плен за ђавпла.» Млади људи су Тантали у Паризу каже писац. Пни се бпре прптив самих себе и увек пстају ппбедници. Млади људи су гладни успеха, славе, бпгатства, прпвпда, леппте. Све штп се чини да је на дпхват руке у истп време је и недпстижнп. Пред тпликим искушеоима правп је чудп, каже писац, какп је малп злпчина и преступа кпје врше млади људи.
Садржај Истпријска пснпва: .......................................................................................................................................................... 2 Тема .................................................................................................................................................................................. 2 Пансипн ............................................................................................................................................................................ 2 Гпсппђа Впкер.............................................................................................................................................................. 3 Ежен де Растиоак. ...................................................................................................................................................... 3 Две ппсете .................................................................................................................................................................... 3 Улазак у птменп друштвп ........................................................................................................................................... 4 "Лажи Смрт" ................................................................................................................................................................. 5 Две кћери ................................................................................................................................................................. 5 Пчева смрт ....................................................................................................................................................................... 5 Вптрен....................................................................................................................................................................... 6 Викпнтеса де Бпзеан ................................................................................................................................................... 7 Лик чича-Гприја ............................................................................................................................................................... 7 Паралела: Гприп - Ежен .................................................................................................................................................. 7 Ежен де Растиоак ....................................................................................................................................................... 8 Структура и кпмппзиција ................................................................................................................................................ 8
9
