MAGAZIN ZA LJUBITELJE PUTOVANJA
na dlanu SVET BESPLATAN BESPLAT AN PRIMERAK broj 61 jul 2015.
Italija
Pet slika kao iz bajke Rixos hoteli
Letnja priča u gradu iz snova Turska
Šetnja utabanom stazom istorije Tenerife
Kopnena magija u moćnom Atlantiku
2
Svet na dlanu dlanu dla nu maj 2015.
dlanu maj 2015. Svet na dlanu
3
Šetnja utabanom stazom istorije Put za turski grad Denizli odvaja se desno, a mi nastavljamo u pravcu strelice koja pokazuje da nam do konačnog cilja, Hijerapolisa i Pamukala, preostaje još 18 kilometara. Svuda oko nas je zelenilo - polja, livade i šume... U toj smaragdnoj pozadini, na blagoj padini brežuljka bljesnu belina...
10 Letnja priča u gradu iz snova Rixos hoteli su danas prepoznatljiv brend. brend. Deo su lanca koji brzinom munje osvaja svet. Zašto i kako nije teško odgovoriti. Suština je u konceptu poslovanja koji podrazumeva da se gostu pruži savršen odmor i iskustvo koje će dugo pamtiti...
14 Posejdonovo sklonište na putu za Itaku
18
K ada ada je jedno ostrvo izbor grčkih bogova i mesto gde su utočište pronalazili grčki junaci, a na njemu se i danas oseća čudesna mitološka patina, tada se sa sigurnošću može reći da mu je darovana raskošna lepota i veliki istorijski značaj. Krf ili kako ga Grci zovu Kerkira je, pre prema ma mit mitolo ologij giji,i, ime dob dobio io po kće kćerki rki bog bogaa Asop Asopa, a, nimfi Ker Kerkiri kiri... ...
Pett slika kao Pe k ao iz bajke Italija je moja omiljena destinacija. Rado joj se vraćam jer je to zemlja z emlja koja ima i ma puno pu no lepog lepo g da ponudi: po nudi: zanim zanimljivu ljivu istoriju, jedinstvenu arhitekturu, melodičan jezik, doterane ljude, odličan dizajn, muškarcima atraktivne automobile i nepresušne teme oko uvek aktuelnog f udbala a pripadnicama ženskog pola, ništa manje bitan - šoping. Kulinarske majstorije i nezaboravna vina italijanskog podneblja priča su za sebe...
22 Kopnena magija u moćnom Atlantiku
26
Malo je prostora na zemaljskom vidokrugu čiji mit o lepoti toliko traje. Razlog popularnosti i gotovo večne aktuelnosti Tenerifa, Tenerifa, najvećeg kopna Kanarskih ostrva, sazdan je u prirodnoj postavci neverovatnih kontrasta...
Gospodski grad Jovana Dučića Ko nije bio u Trebinju, trebalo bi da taj propust nadoknadi što pre. Da ispravi tu, svakako nenamernu grešku. Tim pre što će drevni kameni grad pod Leotarom kašnjenje u susretu s njim svakome oprostiti neobjašnjivom lakoćom srdačnosti... 4
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
30
tekda tek dase sezna zna
Svet na na dlanu dlanu Slobodan Mićić
Ako putujete u Kinu...
direktor izdanja
Ukoliko otputujete u Kinu, što je danas sasvim moguće, nije loše da znate i sledeće, naravno uz uslov da Vas neko i zaista pozove u goste. Isto važi i za poziv u bilo kom drugom delu sveta gde Kinezi žive. Dakle ukoliko dobijete poziv na večeru ili ručak, dođite tačno na vreme, jer je kašnjenje krajnje nepristojno. Nepisano pravilo je i da se domaćinu obavezno donese poklon. Pri izboru treba se voditi činjenicom da se posebno cene parfemi, bombonjere, fina pića, markirani modni detalji i kvalitetni suveniri. Nakon što uručite poklon, nemojte se iznenaditi ukoliko ostane neodmotan, jer je uobičajeno da se otvara tek pošto gosti odu ili tek sutradan. Poklon treba zamotati u crveni papir, jer crvena boja u Kini donosi sreću. I još nešto što bi trebalo da znate da se u najboljoj nameri ne biste obrukali. Domaćici nipošto nemo jte darovati cveće, cveće, jer je ono u Kini uobičajeno uobičajeno samo ako je u porodici porodici neko preminuo.
haha ha haha ha.... ALL INCLUSIVE NA MOJ NAČIN
Svet na dlanu dlanu Magazin za ljubitelje putovanja, Izdaje: KonTiki Travel & Service d.o.o. Beograd-Palilula, 27. marta 12, Beograd, Redakcija: 011/2098 033, E-mail:
[email protected]
Direktor izdanja: Slobodan Mićić, Glavni i odgovorni urednik: Zoran Šećerov, Lektura: Tatjana Janković, Layout: Dragan Milenković, Dragan Babić. Štampa: Color Print d.o.o., Novi Sad. CIP katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79 Magazin „Svet na dlanu“. Redakcija ne odgovara za sadržaj oglasa.
Call centar: 011/ 2098 000
Dugo toplo leto
I
za nas su godine iskustva, tradicija dobrog poslovanja, maksimalna profesionalnost… Deo naše priče su sjajni i pouzdani partneri širom sveta, izabrane destinacije, vrhunski hoteli, najbolji vodiči i, naravno, najpovoljnije cene. I još puno, puno toga što KonTiki čini agencijom od poverenja. Na vaše i naše zadovoljstvo, evo, već četvrt veka. Ovogodišnja sezona je u punom jeku. Pred nama je još jedno dugo, toplo leto. Oni koji su se odlučili za odmore u junu, zadovoljni i puni utisaka, uveliko se vraćaju. Drugi se, opet, pakuju i pripremaju za letnje radosti u julu, avgustu, septembru, čak i oktobru. Mnogi su iskoristili prednosti sajmskih popusta popusta i drugih ovogodišnjih akcija i sada s osmehom, ali i pristojnim džeparcem, kreću put izabrane destinacije. Naši čarteri, bukvalno svakog dana, lete put vazdušnih luka na grčkim ostrvima, turskoj obali, do Italije, Španije, Egipta, Jordana... Pratite pažljivo našu ponudu. Trudićemo se da vas obradujemo, da vam možda ponudimo i neke nove hotele u kojima će deca imati besplatan smeštaj ili destinacije s akcijama koje donose lepu uštedu. Turska, Grčka, Egipat, Jordan, Sicilija, Kosta Brava i Majorka, Kipar i Malta, obala Francuske. Tu su i prelepa krstarenja, Dunavom ili Sredozemljem, brojna individulana putovanja na kojima vaš odmor ima notu apsolutne diskrecije i maksimalne opuštenosti. Ali, ni ovo nije sve jer KonTiki, za Vas, uvek ima neko iznenađenje. U našoj “top ponudi” sada su i one prelepe, egzotične i romantične destinacije ili nezaboravan odmor na nezaboravnim mestima. Kad ovo kažem mislim na Kubu i odmor sa sunčanjem i kupanjem u Varaderu, mislim na facinantnu Dominikanu i prelepe plaže Sejšela i Balija, na futurističku dimenziju Dubaija u kojem vas čekaju maksimalno komforni hoteli, peščane plaže, toplo i čisto more kao i sve ono drugo što ovaj grad čini apsolutno različitim od svih drugih. Sa nama možete i do Zlatibora, Kopaonika i u banje Srbije, do spa i velnes centara u Sloveniji i Mađarskoj, do letovališta u regionu, pre svih onih u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ali, bez obzira gde ste letovali ili gde nameravate da letujete priuštite sebi malo radosti i veliki doživljaj. Krstarite ovog leta Dunavom od Beograda do Kladova i malo dalje, do Rumunije i Bugarske. Verujte mi, bićete bogatiji za jedno lepo i nezaboravn nezaboravnoo iskustvo… dlanu dla nu jul 2015. Svet na dlanu
5
Preporuke
Bangkok i Puket
Šri Lanka
Santorini
Karpatos
ATRAKTIVNO
TURA I ODMOR
ROMANTIČNA PRIČA
NOVO U PONUDI
10 dana, avionom 11. avgusta
11 dana, avionom 22. avgusta
10 noćenja, avionom KAPELOS STUDIO, najam
10 noćenja, avionom
1460€
1750€
od 339€
od 399€
Nestvarno i apsolutno romantično Santorini je ostrvo divlje lepote koje je zahvaljujući vulkanskoj erupciji progutalo svoje sopstveno telo. Danas na okomitim stenama caruje pregršt boja s naglašenim nijansama crne, sive i ružičaste. Na njihovom vrhu usidrili su se mir i tišina koji ničim ne narušavaju autentični pejzaž i lepotu belog venca od kuća, lukova, terasa i kupola brojnih crkava... Sledeći misao jednog putopisca, domaćini će vam, uz osmeh, svoje ostrvo predstaviti i na ovaj način: Santorini ima više crkava nego kuća, više magaraca nego ljudi i više vina nego vode. Fira, glavni grad ostrva, nudi nestvaran pogled na vulkan. Njegova lepota je i prepoznatljiva kikladska arhitektura koja Firu čini jednim od najromantičnijih mesta sveta. Fira je prestonica ostrva, gradić Ija ostrvska bajka. Plaže su kao brokatom zastrte crvenim, crnim i belim peskom... Tradicionalna grčka jela, u kombinaciji s morskim plodovima, zalivaju se vinima čiju lozu napaja jutarnja rosa. Stolovi u kafićima raspoređeni su na stepeništima, brojne radnje i butici proda ju najbolju robu. robu. Na Santoriniju je, zapravo, sve nestvarno i apsolutno romantično. Takav će biti i vaš odmor.
Santorini
Šarm el Šeik
Fascinacija Fascinac ija s garancijom dobrog odmora Otputujte s KonTikijem u avanturu otkrivanja lepota najpoznatijeg egipatskog letovališta Šarm el Šeik. Na jugoistoku Sinaja, 480 kilometara od mističnog Kaira, pod vrelinom pustinjskog sunca smestio se ogromni turistički grad u kojem se zadovoljstvo istinskog odmora za samo nekoliko dana pretvara u želju da sve ponovo doživite. Šarm el Šeik je čarolija koja čeka da bude otkrivena. Koralni grebeni uz samu obalu i bogatstvo podvodnog sveta preporučuju Šarm el Šeik onima koji uživaju u ronjenju. Ne postoji odmor na kojem, uz kupanje u toplom i čistom moru, možete sebi priuštiti još i šetnju do istorijskih lokaliteta, uzbudljivi džip safari ili adrenalinsko krstarenje peščanom pustinjom do beduinskih naselja... Šarm je fascinacija s garancijom za dobar odmor.
San letnjih dana Novo u našoj ponudi - Krstarenje grčkim ostrvima sa posetom Atini (polasci 26.8,16.9). Kombinaci ja avio-prevoza i broda u trajanju od šest dana. I sve to po promotivnoj ceni već od 465 evra. Čeka vas uživanje na Mikonosu, Patmosu, Santoriniju, Kritu, ostrvima pred čijom lepotom ostajete bez daha. Smeštaj u Atini je u hotelu sa 4* na bazi usluge noćenje sa doručkom. Sledi i obilazak grada koji je zarad svojih lepota jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka sveta. Na brodu „Celestyal Olympia“ aranžman predviđa uslugu proširenog punog pansiona. Osetite duh dobrog provoda sa svetskim džet-setom na Mikonosu, zalaske sunca na fascinantnom Santoriniju, upoznajte se sa drevnim Knososom na Kritu i istorijom jednog od najlepših ostrva Dodekaneza - Patmosa. Ali to nije sve. Čeka vas i susret s Kušadasijem, turskim letovalištem i gradom burne prošlosti. 6
Svet na dlanu dlanu dla nu
jul 2015.
OCEANIS 3*, ND
Krstarenje Sredozemljem
v
Šarm el Šeik
Sicilija
Terme Catež
Krstarenje
ČARTER LETOVI
DIREKTAN ČARTER LET
I LEPO I BLIZU
GRČKA OSTRVA I ATINA
Polazak 02. jula NORIA RESORT 4* PP
Polazak 07. jula HOTEL HILTON, ND
sopstveni prevoz HOTELI: TERME 4*,
26. avgusta i 16. septembra 6 dana, avionom i brodom
453€
1081€
ČATEŽ 3*, TOPLICE 3* I 4*
od 465€
Mistična, gostoprimljiva, šarmantna... Tajnovita i mistična. Ostrvo čudesne prirode i zdrave mediteranske Tajnovita mediteranske klime. Gradovi s „ličnim pečatom“ i živopisna sela. Burna istorija i bogata kulturna baština. Ostrvo na kojem su rođeni Empedoklo i Arhimed, političar Đovanio Falkone, Teokrit i barokni kompozitor Luiđi Pirandelo, autor opere Norma Alesandro Skarlati...Siciliju su posebnim kolorom osvetlili i proslavili njeno ime i mafijaški bosovi Vito Fero, Salvatore Đulijano, Bernardo Provenca... Ostrvo vulkana. Etna je još aktivna. Ali i sunca s nedirnutim plažama i sve bogatijom turističkom ponudom. Idealno za one koji žele mir i tišinu. Lepe plaže i čisto more. Ljudi dobre naravi. Gostoprimljivi i šarmantni. Jednako je atraktivna i za turiste koje krasi znatiželja. Ostrvo kontrasta. Evropski gradovi i pitoreskna sela s navikama i običajima koji se vekovima ne menjaju. U ovoletošnjim programima KonTiki Travela su najlepše destinacije najvećeg italijanskog ostrva u Sredozem Sredozemnom nom moru.
Sicilija
‘
Karpatos
Oaza mira na suncu Mediterana Karpatos je ostrvo u istočnoj Grčkoj iz grupacije Dodekaneza, usidreno u plavetnilu Sredozemlja na podjednakoj udaljenosti od Krita i Rodosa. Duga sunčana leta i srednje razuđena obala sa bro jnim malim uvalama i plažama, uz nedirnutu prirodu i autentičan biljni i životinjski svet, čine ga sve privlačnijim za turiste koji traže oazu mira na suncu Mediterana. Mediterana. Mali aerodrom s mogućnošću mogućnošću da primi većinu aviona približio je ovo ostrvo svetu. Bilo je naseljeno još u vreme praistorije i zarad svog položaja izloženo osvajačima, što daje posebnu crtu njegovoj bogatoj istoriji. Glavno mesto na ostrvu je gradić Ligadija Ligadija odakle sve počinje i sve se završava. završava. Karpatos spada u manje naseljena ostrva. Grci su kao narod najbrojniji a ono što je zanimljivo jeste da se broj stanovnika na ovom ostrvu, za razliku od drugih, ne smanjuje. Poslednjih godina se čak i uvećava jer brojni Grci, povratnici iz SAD, ulažu novac u zavičaj, odnosno ostrvo kojim dominiraju brojni zasadi zasa di maslina i vinove loze…
Svaki korak novo iskustvo
Šri Lanka
Raznovrsna i prelepa priroda, nasmejani i veseli ljudi, kao i bogato kulturno nasleđe glavne su karakteristike Šri Lanke. Reke, jezera, planine, beskrajne plaže sa belim peskom, vodopadi, džungle, rezervati biosfere, botaničke bašte, kristalno čist okean… Nekadašnja britanska kolonija je jedna od retkih zemalja na planeti koja može da se pohvali tolikim prirodnim bogatstvom i lepotama. Od davnina je ovo ostrvo bilo centar budističke religije, koja je i danas dominantna u zemlji. Pridružite se onima koji s KonTikijem kreću u ovu avanturu otkrivanja najlepših predela planete. U ovoj zemlji zadovoljstva su brojna i nemaju cenu… dlanu jul 2015. Svet na dlanu
7
Zapis iz Egipta
Šeikov posed j jee šarm iz prve ruke U
Šarm je toliko veliki da u prvi pr vi mah sve deluje naporno. Pomisliš, Pomisliš, pa to je samo gomila hotela. Mada, nema ni trunke sumnje da su svi lepi i raskošni. U svakom od njih možeš naći sve – od prodavnica i fitnes centara preko animatora i zabave, koja se ponavlja iz večeri u veče, pa do apoteke 8
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
vek sa velikom radošću polazim za Egipat. Ovoga puta naš cilj je Šarm el Šeik. Toliko ljudi koje poznajete je već bilo tamo i verujete da vaše impresije neće biti ništa novo, ali nije tako. Ovo je zemlja koja svakom gostu, po zasluzi, dozirano nudi svoje čari, tako da svako od posetilaca nosi u sebi svoju priču i veruje da je on jedini u pravu. Usput se već radujem Crvenom moru, koje ima neponovljivu plavu boju. Raduju se i moje gladne oči koje će sve do povratka kući moći da uživaju u toj lepoti. Sobe u hotelu su jako velike, imaju ogromnu terasu i pogled na centralni deo. Raspored je takav da se ovde sigurno nećemo otuđiti. Gledam na bazene i džakuzi na otvorenom. Sve je okrečeno u belo, samo prirodno cveće daje kolorit fasadama. Unutrašnjost je obojena u moje omiljene boje – terakotu i boju žada. Plaže su velike, sa ležaljkama koje nisu sabijene, te se na miru može juriti hladovina. Obično su iz tri nivoa, liče jedna na drugu. Prvi korak je uvežbanje hodanja po prilično dugim, mrdajućim pontonima. Plivanje je dozvoljeno tek posle te granice. Nazad se ne sme – tu su korali. Oni iskusni imaju maske, maske, tako da se ljudima jedva vidi lice. Dobar deo dana isprobavam nove naočare za plivanje, mada se šarene ribice mogu videti i golim okom. Ali zaronjene glave kao da pokušavaš da uspostaviš uspostaviš nekakav kontakt s njima. Šarm je toliko veliki da u prvi mah sve deluje naporno. Pomisliš, pa to je samo gomila hotela. Mada, nema ni trunke sumnje da su svi lepi i raskošni. U svakom od njih možeš naći sve – od prodavnica i fitnes centara preko animatora i zabave, koja se ponavlja iz večeri u veče, pa do apoteke.
Zabava i trgovina, za one koji ne vole da odmor provedu u hotelu, ma kako on luksuzan bio, skoncentrisane su na tri punkta. Najbliži mom hotelu, ali do njega treba dvadeset minuta laganog hoda, jeste jes te tržni centar centar „Merk „Merkato ato““. Pr Projek ojektov tovan an od str strane ane italijanskih arhitekata, gospodstveno je lep i obiluje antičkim detaljima. Dok hodaš, slušaš klasičnu muziku. Neverovatna oaza usred pustinje. Do kraja nisam mogla da odlučim da li joj je tu mesto ili nije. Pored je kompleks „Lejla“, „Lejla“, koji ushićuje jer podseća na Aladina i čarobnu lampu. Obod je rezervisan za radnje, a prvi deo unutrašnjosti čine fontane koje sa svim onim zelenilom i malim pločicama podsećaju na dvorište nekog bogatog šeika. Drugi deo je prostor za zabavu – svako veče ovde je program u kojem dominiraju čuvene trbušne plesačice. Ipak je Šarm najskuplji grad na egipatskoj rivijeri! Najekskluzivniji kvart u Šarmu je Nama bej. Pošto nas u ovom izuzetnom letovalištu sačekuje naša Nova godina, dočekujemo je u restoranu ovog kvar-
ta i po našem i po egipatskom vremenu. Tamo je sve živo, svaki kafić pruža zabavu, tu su plesači, derviši... Prepoznajemo i svetske brendove, ali i živopisne riblje restorane. Srce mi je bilo na mestu tek kad sam videla Staru pijacu. Takođe je dobro organizovana, sa kamenim stenama pretvorenim u vodopade koji se završavaju u orijentalnim kafićima. k afićima. Trgovine Trgovine finim stvarima su razuđene po uskim uličicama i sve nude pristojne cene i bez velikog cenkanja. To je kvart sa pravom pijacom punom divnog, sočnog svežeg voća. Dok idemo ka pijaci, čuje se glas hodže sa minareta... Jasno, znamo gde smo. Izlazak iz ovog letovališta traje. Usput se vidi puno građevina (dovršenih i onih koje to nisu) i reklama, uz obavezno zelenilo. Bolnica im je jako lepa, u obliku piramide... Tu su rampe, provere, policija, puno policije... Naime, iza pustinje i kamena krije se prilično interesnih sfera. Sinaj je i kuća nacionalnog parka. Najpoznatiji je sinajski kozorog. Vodič nam objašnjava da izgleda
kao magarac s rogovima. Tako Tako nešto, nažalost, nismo videli. U svakom slučaju, saznajemo da se ovde može negovati i lovni turizam. Treba uvežbati uživanje u šarmu Šarma. Najšarmantniji su mi bili dečaci koji na velikim i lepim dvogrbim kamilama nude taksi uslugu. Ova vrsta prevoza mnogo je živopisnija od novih čistih i belih automobila čiji vlasnici-taksisti pokušavaju da mušterijama skinu kožu pričajući tužne porodične priče. Posle ponoći ovi ponosni i pomalo drski dečaci odu, a njihov parking ostane obeležen kamiljom balegom. I ovo mesto nudi niz fascinantnih fakultativnih izleta koji se ne smeju propustiti. Fantastični hotelski maseri opuštaju moje udove umorne od neprekidnog kretanja. Bezbroj ujeda komaraca mi daju izgled osobe sa ozbiljnom alergijom. Ružno, ali ne svrbi. To su neki podmukli komarci, ređaju se crvene tačkice po licu, rukama... Ja se još uvek osmehujem, skoro nesvesna koliko je jednostavno i rešivo ono što mi se dešava na koži. Valjda ovde čovek prosto vapi za misterijom i prija mu da je pronalazi u svemu. I poslednjeg dana gledamo ribice. Sunčevi zraci čudno izgledaju u vodi. Vidim ispod sebe grupu ronilaca. Privlače mi pažnju. Loptice vazduha koji izdišu golicaju me po telu. Pratim ih. Želim da budem s njima na dnu mora... Ali ronjenje je za mene tajna podjednako nerazrešiva kao i tajna šarenih ribica. I one neprestano menjaju temu kao ona muslimanka, žena menadžera hotela, umesto da odgovori na moja jednostavna pitanja. Iako je putovanje bilo dinamično i zanimljivo, ostalo je još mnogo toga da se vidi i oseti na tom istom prostoru i među tim istim ljudima koji govoreći ćute. Piše: Snežana Milojević dlanu jul 2015. Svet na dlanu
9
Zapis iz Turske: Hijerapolis i Pamukale - čuda prirode
Šetnja utabanom stazom istorije P
ut za turski grad Denizli odvaja se desno, nih tankim mlazevima tople vode i začuđujuće a mi nastavljamo u pravcu strelice koja lepim stalaktitima. Voda u njima je u najsvetlijoj pokazuje da nam do konačnog cilja, Hi- plavoj nijansi. „Posude“ se smenjuju i nestaju i jerapolisa i Pamukala, preostaje još 18 pomoću kaskada stvaraju plitka jezerca. Iz njih, kilometara. nalik na okamenjene talase, streme ka velikoj beSvuda oko nas je zelenilo - polja, livade i loj zaravni koja podseća na terasu... šume... U toj smaragdnoj pozadini, na blagoj Pridružujemo se nekolicini turista. Zasukanih padini brežuljka bljesnu belina... Konačno, pred nogavica i bosonogi spuštamo se u najbliže plitnama se pojavi čudo Turske, Turske, čudo prirode, čudna ko jezerce. Voda je prijatno zagrejana, mada na tvorevina moćnog Tvorca Tvorca Majke prirode. U svetu nekim mestima može da dostigne i neverovat jedinstvene i čuvene Pamukale sa toplom ter- nih 96 ºC! Pogled sa najviše platforme platforme obuhvata malnom vodom koja izvire iza antičkog grada. dolinu i zeleni beskraj plantaža sa najčuvenijim Stotinama godina ona je stvarala neobične tvor- pamučnim poljima u Turskoj. Prolazeći kroz evine, interesantne i nikad viđene „bele činije“ sa vodu, prolazimo i kroz istoriju. Ona pripoveda o plavom vodom. lekovitom svojstvu banje koja je lečila i još uvek Naučnici ovu pojavu objašnjavaju jednom leči bolesti reumatizma. rečenicom:„U pitanju je j e samo hemija, zapravo, to „Nikako nemojte propustiti zalazak sunca iza je mešavina gasa i kalcijuma. Gas, u ovom ovom slučaju jezera! Nezaboravan Nezaboravan prizor prizor i jedinstven doživljaj!“ doživljaj!“,, ugljendioksid, isparava a krečnjak ostaje, taloži savetuju nam domaćini. se i s vremenom stvara naslage ili be le slojeve! Ubrzo se sunce spusti nad krošnje, a rumeni Kada se ovom kompleksu priđe iz doline, zraci kao plašt sve prekriše zlatnom koprenom. blistavom belinom ono posetioca podseća na U tren sve postade zlatno: velika i mala jezera, tvrđavu. Tako mu i narod dade ime Pamu kale, vodopadi, tanki mlazevi, zlatne kapljice vode... što u prevodu znači Pamučna citadela. Teško je Nestvaran prizor! opisati ovaj prirodni fenomen sastavljen od bezNa suprotnom kraju nailazimo na kupasti izvor broj plitkih „posuda“ polukružnog oblika poveza- boje rđe koja dobija boju od gvožđa. Sredovečna 10
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Turkinja podmeće džezvu pod mlaz koji izvire, puni je i srče gutljaj po gutljaj bez obzira što se voda puši. Ovu vodu lekari preporučuju kao lek za malokrvnost i bolesti očiju, upotrebljavajući pantomimu pokušava da nam objasni ova žena. Iza nje je debeljuškasti dečkić koji čučeći pokušava da vodom napuni crvenu testijicu u obliku petlića. Kad je konačno uspeo, iz sve snage je dunuo u pljosnati sisak i istog časa zaorio se zvuk sličan ptičijem čavrljanju. „Ćurliče na duduk!“ duduk!“,, reče neko. Između Pamukala i antičkog grada Hijerapolisa nalazi se Afroditino kupatilo. Uređeno i ukrašeno u savremenom maniru sa ucvetalim oleandrima poleglim po nacifranim ogradama mostića, sa nekoliko kafea i dućana. U neverovatno bistroj vodi bilo je mnogo kupača, a naročito vremešnih kupačica koje su u njoj ostale sve do večeri. Razlog za to je sledeći podatak: „Kupanje u Afroditinom bazenu - podmlađuje!“ Pored tog, za sada nepotvrđenog svojstva, sigurno je da ova voda leči od kostobolje, gljivičnih bolesti, stomačnih tegoba, nesanice i reumatizma. Potvrdu za potonju u drevno doba su dali rimski carevi Tiberije i Klaudije, a danas nebrojeni turisti iz Nemačke, Velike Britanije, a posebno gosti iz Rusije koji ovu banju posećuju posećuj u i zimi.. Uzanim i strmim putem penjemo se na zaravan golog brda. Ispred nas su ostaci Hijerapolisa. Pre nego što krenemo u razgledanje, zastajemo i sa izvesne razdaljine posmatramo tamni otvor u zemlji nedaleko od naših stopala. Ispred nas je jedna od jama. Zbog bezbednosnih razloga ne možemo joj prići niti spustiti se pošto sa dna njene unutrašnjosti izlazi otrovni gas. „Kada budemo išli u razgledanje grada, na centralnom mestu videćete ulaz u Apolonov hram koji se takođe nalazi u pećinu sa otrovnim gasom!“, saopštavaju domaćini. „Razlog da se baš tamo smesti je što su sveštenici mogli da uspostave kontakt sa bogovima tek kada gas počne da šišti!“, glasi dopuna. Iz predostrožnosti, pre silaska u jamu, prvo su puštane male životinje (ptice, psi i mačke). Ukoliko se vrate, tada mogu da siđu i ljudi. Do danas se zadržao isti način provere, ali silazak je uvek rizičan što je i jedan od razloga usporenog iskopavanja. Još uvek ima slučajeva trovanja radnika. Pojedini su se zadržavali znatno duže od ostalih. Objašnjenje za takve je bilo: „Oni su odabrani! Kad siđu u jamu, imaju susret sa boginjom Cibele, koja im daje snagu da izdrže. Od nje primaju savete koje prenose zemaljskom narodu!“ Nastavljamo da koračamo po utabanoj stazi istorije. Na podzemnim pećinama plutonijumskog gasa traje antički grad Hijerapolis. Osnovao ga je Eumenes II, kralj Pergamona. Nekada se zvao Hera, što je značilo sveti zbog velikog broja hramova i religioznih događanja koji su se u njima odvijali. Prolazimo kroz impozantnu ulaznu kapiju, ispod čijeg vrha je uklesan tekst koji kaže da ga je
kralj osnovao u čast svoje majke. Posle razornih zemljotresa i raznih nedaća, najveći procvat je doživeo za vreme Vizantije. Konstantin Veliki je od njega stvorio prestonicu po imenu Frigija. Leži na brežuljku visine 336 metara. Pored gradske četvrti, tu je i glavna ulica Plateia, popločana kamenom i široka 13 metara. Oivičena je visokim elegantnim stubovima. U centru grada nalazi se
Između Pamukala i antičkog grada Hijerapolisa nalazi se Afroditino kupatilo. Uređeno i ukrašeno u savremenom maniru sa ucvetalim oleandrima poleglim po nacifranim ogradama mostića, sa nekoliko kafea i dućana. U neverovatno bistroj vodi bilo je mnogo kupača, a naročito vremešnih kupačica koje su u njoj ostale sve do večeri
Apolonov hram i pozorište. Severna kapija, Domicijanova vrata (postoji još i danas), imala je prvo dve, a kasnije 28 kula kao i dva podzemna prolaza koja su povezivala grad sa zatvorom. Prolazimo pored kupatila, ogromnog prostora sa više paviljona u kojima se bile odaje za presvlačenje, kupanje, masažu i za ležanje u blatu ili u bazenima sa toplom vodom. Boravak u kupatilu trajao je gotovo ceo dan jer je kupanje, pored ritualnog, imalo i zabavni karakter pošto su se na tom mestu mogle čuti najnovije vesti, sklopiti korisna poznanstva, poznanstva, pa čak završiti veoma važni poslovi. U blizini Hijeropolisa nalazili su se izvori lekovite vode i blato (banje). Mnoštvo ljudi iz udaljenih gradova i drugih zemalja dolazilo je svake godine na lečenje. U blizini su ostaci bolničkog kompleksa. U ovim odajama su lečeni bolesni i pregledani novopridošli kojima se određivao način i dužina lečenja. Nekima je uspelo da ozdrave - drugima nije, pa su ponovo dolazili! Nažalost, bilo je i onih koji su svoje kosti zauvek ostavili u ovom gradu. I njih i žitelje grada sahranjivali su izvan debelih zidina gde je već postojalo groblje koje datira još iz helenističkog perioda. Ti nesrećni posetioci banje uglavnom su bili dobrostojećeg imovnog stanja. Raskošni sarkofazi su predstavljali njihov statusni simbol. Oni najbogatije ukrašeni razbijeni su i odavno opljačkani. Otvori na njima su u gornjem delu zbog toga što su sa pokojnikovog vrata i ruku vandali skidali ogrlice, narukvice, minđuše ili talismane. U nekim grobnicama arheolozi su pronalazili i metalni novčić u ustima umrlog. Protumačeno je da je pripadao umrlom - jer je trebalo da plati lađaru prevoz do večnog
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
11
konačišta i spreči dušu da luta između obala... „Pazite gde stajete!“, panično je uzviknuo vodič obraćajući se našem saputniku koji se uputio prema grobnicama. „Ni slučajno ne smete skretati sa glavnog puta i ići da razgledate sarkofage! U njih su se davno uselile zmije! Unutra je vlažno i toplo, baš onako kako one vole. Svi vodiči pamte slučaj japanskog turiste koji je fatalno završio zbog ujeda otrovnice iz sarkofaga! I to na groblju ovog lokaliteta.“ Nedaleko od Severne kapije su bile štale za konje. Na tom mestu smo čuli neobičnu priču. U to vreme, izuzev konja, druga prevozna sredstva nisu postojala. Razdaljine su bile velike, a glad jahača još veća. Najčešće su upražnjavali lov, ali kada bi ih put vodio kroz pasivne i puste predele morali su da se snalaze na drugi način. Priča se da je jedan od njih bio sledeći: kada bi zaklali goveče i pre nego što bi ga pojeli odsecali bi komad presne govedine. Kada su ga dobro rastanjili, u njega su stavljali čak 80 vrsta začina, a potom ga nameštali ispod sopstvenog sedla. Dok su jahali (nekad bi to potrajalo danima) po ravnim i kamenitim bespućima - „šnicla“ je omekšavala, začini činili svoje tako da je „beef a la Tatar“ (i danas je zadržao ime) bio u svako doba spreman da se sa konjskih leđa preseli u prazan stomak konjanika. Da li su Tatari njima preneli svoj recept ili je bilo obrnuto, ostaje tajna! Stižemo do ivice golog brda. Ispod nas se nalazi veliki amfiteatar. Prepoznajemo pozorište koje izgleda veličanstveno! Mada sagrađeno još u II veku, sa neizbrisivim ostacima raskoši i lepote, ostalo je dana današnjeg veoma očuvano. Pored 12
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
glavnog, ima nekoliko bočnih ulaza i niše koje skrivaju tamne hodnike kojim su dolazili glumci i one šire za kraljevsku porodicu. Statue u prirodnoj veličini krase prostor između elegantnih mermernih stubova. Zidovi su bogato ukrašeni freskama i bareljefima sa scenama iz života. Pozorište je u to doba predstavljalo glavnu zabavu stanovnika Hijerapolisa. Imalo je velike scene i maštovite scenografe koji su pronalazili način da ih napune vodom i čak prikažu čitavu pomorsku bitku! Sa tom slikom napuštamo grad koji svedoči o minulim vekovima i banju u kojoj se neprestano prepliće vreme davno i vreme sadašnje... Ponovo smo u autobusu i jezdimo putevima centralne Turske. Cilj je daleko, a umor i pospanost sve prisutniji. „Pauza!“,, u pravi čas oglašava se naš vozač Mus„Pauza!“ tafa i skreće sa glavnog puta prema restoranu
koji se zove „Trešnjeva bašta“. „Ukoliko želite da ručate ovde, preporučujem vam jagnjetinu u svim varijantama pošto je na ovom mestu najbolja. Da budem iskren, ja je najviše volim! Ako neko želi samo da prezalogaji, neka uzme pecivo. Sad je idealna prilika da probate čuvene turske gezlemice, nešto slično vašim palačinkama. Mogu biti filovane sirom ili mesom i zamotane u fišek. Uz to se izvanredno slaže jogurt sa medom ili ajran koji je neizbežni pratilac gotovo svakog obroka! Ukoliko se opredelite samo za desert, izbor je nepregledan. Preporučujem vam da probate tursku baklavu sa pinijama, kadaif ili tulumbu, mada nećete pogrešiti ako odaberete bilo koji od kolača. Pretpostavljam da ćete na kraju popiti čuvenu tursku kafu, ali nemojte misliti da je to ona srpska gorkača. Ako je naručite, umesto nje dobićete jako sladak i prilično tanak smeđi napitak sa mirisom kafe!“ „Za sve pušače imam jedno veoma važno obaveštenje: pušenje je dozvoljeno! I ona čuvena izreka ‘Puši k’o Turčin!’ Turčin!’ nije bez razloga pošto naši dečaci svoju prvu cigaru zapale još sa četiri godine! A ako je možda nekom od vas ponestalo duvana, možete ga kupiti“, završi Mustafa i žurnim korakom ode u pravcu ražnja na kojem se okretalo rumeno jare. Zaintrigirani preporukom našeg iskusnog brkajlije probali smo sve što je nabrojao, a za desert pojeli porciju sladoleda sa kajmakom! Sa posebnim ukusom slasti koji ostade u ustima - putovanje nam prođe i br že i lepše. Mila Starčević
dlanu jun 2015. Svet na dlanu
13
Hoteli - Rixos Premium Belek
Letnja priča u gradu gradu iz snova Rixos
hoteli su danas prepoznatljiv suštinu života dokaz su i specijalni programi za brend. Deo su lanca koji brzinom boravak i zabavu dece. “Rixos Premium”u Beleku, munje osvaja svet. Zašto i kako nije teško od- prestižnom turskom letovalištu, najbolje ilustruje govoriti. Suština je u konceptu poslovanja koji tvrdnju o tome koliko se mislilo na zadovoljstvo podrazumeva da se gostu pruži savršen odmor i najmlađih gostiju. Za njih je u ovom ambijentu iskustvo koje će dugo pamtiti. Zato, u prevodu, osmišljen fascinantni akvapark, bajkoviti “grad “grad iz “Rixos” i znači uživanje u luksuzu ali i pogled na snova”, kojim dominira maketa Trojanskog konja svet sa vrha u svakom od 29 hotela širom sveta. visoka 25 metara i iz koje se kreće u ma lu avantuU “Rixos” hotelima svaki detalj je pažljivo ru, odnosno uživanje u onom što nudi magija pet osmišljen, apsolutno autentičan i sofisticirano veličanstvenih tobogana. Ali, to nije sve. U ovom prilagođen potrebama savremenog života. Luk- hotelu za decu je osmišljen i organizovan dnevni suzan smeštaj je samo deo zadovoljstva koje boravak sa različitim aktivnostima i društvenim se pruža gostima, jer posetioce u restoranima igrama, kao i delfinarijum sa animatorima vičekaju jela i specijaliteti iz celog sveta uz garan- sokog stila. ciju potpunog gastronomskog užitka. Sve ovo Hotel je sagrađen 2005. godine, a renoviran nenametljivo prati i mogućnost konzumiranja 2014. Od tada ima i prefiks “hotel od milijardu različitih pića koja će zadovoljiti svačiji u kus. dolara”. Da, baš tako. Bitno je podsetiti da je turski “Rixos” hoteli su i nenadmašno carstvo za- “Rixos Premium”, biser Beleka, u zvaničnoj kategobave. Na već viđen a opet nov način gostima je rizaciji hotel sa pet zvezdica, ali u nezvaničnoj je omogućeno da se susretnu sa energijom sporta jedan od od tri na svetu svetu sa maksimal maksimalnih nih sedam. sedam. To zana brojnim terenima za rekreaciju… Spa centri u pravo i nije hotel, već svet u malom. Toliko je prossvakom hotelu su oaze za kraljevski užitak. tran da je bukvalno potreban automobil kako bi Da su “Rixos” hoteli savršen primer za to šta čini se obišao svaki njegov kutak. Okružen je jezerima,
14
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
O N B E S O P O TO T Š E N E Ž A R T I JI J O K ZA ONE
veštačkim vodopadima i baštama. Unutar ogrom- smeštajnih jedinica. Glavna zgrada, koja domininog kompleksa (smešten na površini od 405.000 ra kompleksom, raspolaže sa 605 standardnih kvadratnih metara) nalaze se i replike ulica i soba i 50 povezanih (maksimalno 2+1 osoba, trgova, odnosno parkova najlepših gradova sveta veličine 37 kvadratnih metara). Pod istim krovom Konkretno, ukoliko niste videli Pariz, eto prilike da je i 10 dvosobnih family suite soba, namenjenih na Jelisejskim poljima “Rixosa” popijete kafu... porodicama (49 kvadratnih metara, maksimalan Hotel ima i 11 restorana, 12 barova, 10 teni- broj osoba je 4), zatim 14 dvosobnih deluxe suite skih terena sa različitim podlogama, terene za soba (73 kvadrata, 2+2 osobe), devet trosobnih odbojku, košarku i skvoš. Naravno, tu je i centar superior apartmana (94 kvadrata, maksimalno 4 za sportove na vodi, kao i trim staza dužine 770 osobe). Troya Troya houses (pogled na veštačko jezero metara. Tu je i božanstven šoping centar, sa na- ili park) raspolaže sa 60 dvosobnih pool suite soba jpoznatijim svetskim robnim markama. Ali, pre (64 kvadrata, maksimalno 4+1 osoba). Posebna nego što se odlučite za kupovinu ne zaboravite celina takođe je i Executive Vila&Superior Vila&Superior vila (sa da prilikom boravka na plaži zatražite da vam bazenom). Svaka od 28 dvosobnih Executive vila donesu mirišljave peškire ili termalnu vodu kako ima poseban bazen. Svaka od smeštajnih jedinibiste osvežili lice. Spa centar je posebna priča. ca ima kupatilo sa fenom, centralnu klimu (samo Dovoljno je reći kako je jedan od najboljih na Troya houses ima individualni klima uređaj), SAT svetu. TV, besplatan bežični internet, mini-bar i sef, teleI hotelske sobe su deo sveopšteg luksuza kome fon, balkon… Gostima je na raspolaganju i “room je podređena ideologija jednog od najskupljih service”. svetskih hotela - hotela od milijardu dolara u koTreba znati i ovo: hotel je udaljen 40 kilometa jem je j e jedini je dini dodatni trošak kupanje u čokoladi. ra od aerodroma u Antaliji i samo četiri kilometra Hotel iz snova, kako su ga prozvali gosti, ima više od centra Beleka...
Za najmlađe je u ovom ambijentu osmišljen fascinantni akvapark, bajkoviti “grad iz snova” snova”,, kojim k ojim dominira maketa Trojan T rojanskog skog konja konja visoka visoka 25 metara i iz koje se kreće u malu avanturu, odnosno uživanje u onom što nudi magija pet veličanstvenih tobogana. Ali, to nije sve...
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
15
Kipar u svako doba
Ovde se Ovde oženio Ričard Lavlje Srce
K
ada poželimo da suncem začinimo tmurne hladne mesece, postoji topla ideja - Kipar. Kada ne znamo šta da radimo u kišno jesen je popodne popodne,, postoji postoji vedra ideja - Kipar Kipar.. Kada Kada u svom srcu damo oglas „menjam prljavi gradski sneg za čisti, planinski sneg“, na oglas nam se javi - Kipar. Kada leti tragamo za novim mestom pod suncem, postoji osvežavajuća ideja - Kipar. Očigledno je da uvek možemo biti podstaknuti Kiprom, jer je destinacija sa etiketom „u svako doba“ zbog svoje jedinstvene klime. Najtoplije je ostrvo na Mediteranu. Duga, topla leta razvlače se duž njegovih obala i duž kalendarske godine, dopirući čak do novembra. novembra. Zime zimuju samo na planinama u periodu januar-mart. U zimskim mesecima možemo se sunčati na obali mora da bismo se samo par sati kasnije našli na skijaškim stazama planine Trodos Trodos.. Susret sa Kiprom je susret sa mirisima Mediterana, Levanta i pravoslavlja. U toplom vazduhu stopljeni su mirisi mora, četinara, maslinjaka, vina, 16
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
ratluka, voska i tamjana. Sladak miris ušećerenih ovo ostrvo žureći u osvajačke pohode. Asirci, Persibadema i ratluka iz „slatke radionice“ u selu Jeroski- janci, Grci, Grci, Makedonci Makedonci,, Rimljani, Vizant Vizantinci inci,, krstaši, pos (Yer ( Yeroskipos), oskipos), u blizini Pafosa. Miris „vizantijsko Venecijanci, Turci, Englezi - svi su oni bili ovde i plavog“ na ikonama u brojnim vizantijskim crk- svi su ostavili svoj trag u kiparskoj kulturi, arhitekvama i manastirima. Susret sa Kiprom je susret sa turi i gastronomiji. Svi su u ovom ostrvu prepoznali njegovim bojama koje zauvek boje i naše sećanje. most između Evrope, Azije i Afrike, koji je i danas Doživljavamo ih i u fascinantnom izlasku sunca u veoma aktuelan, i svi su se zadržali na njemu onozalivu Larnaka. U početku je samo ples svetlosti, liko dugo, koliko su im to sledeći osvajači dozvoa zatim iz mora izranja užarena lopta sunca koja lili. Grci i Britanci izvršili su najdublji uticaj. Ostrvo u žutonarandžastim prelivima boji ceo prostor. odiše grčkom tradicijom i britanskim duhom na Pamtimo ih u impresivnom zalasku sunca iznad način koji sjedinjuje oba uticaja. rta Cape Greco, kada umiruće sunce puni more zlatom. Divimo im se kada hiljade flamingosa doledole - ISTORIJA I MITOVI ti zimi na slano jezero Akrotiri i oboje ceo prostor Kipar je 1960. godine proglašen nezavisnom reu ružičasto. publikom, a 1974. godine Turska je izvršila invaziju Ime ostrva ima dva izvora, grčki i latinski. Po Po na severni deo i podelila ostrvo na severni - turski grčkom, boginja Afrodita je bila poznata i kao „Ki- i južni - grčki deo. Tada je između njih povučena pris“, a po latinskom naziv potiče od reči „kupros“ „zelena linija“ razdvajanja, koju su čuvale snage (bakar), jer je ostrvo poznato po nalazištima bakra. Ujedinjenih nacija i koja je godinama predstavlKipar je otkrio još neolitski čovek 7000. godine jala turističku turističku atrak atrakciju ciju u glavn glavnom om gradu Niko Nikoziji. ziji. pre n. e. Kasnije su se mnogi narodi „spotakli“ o Nedavno, 2008. godine gestom dobre volje obe
Susret sa Kiprom je susret sa mirisima Mediterana, Levanta i pravoslavlja. U toplom vazduhu stopljeni su mirisi mora, četinara, maslinjaka, vina, ratluka, voska i tamjana. Naše sećanje zauvek boji i susret sa njegovim bojama postanka istorija ne seća, ali mit - da. Praistorij Praistorijaa Amatusa predstavlja miks mita o Arijadni i arheologije. U mitu se prvi put spominje ovo kraljevstvo, čiji je osnivač kralj Kiniras i koje je posetila mitološka Ari jadnaa bežeći jadn bežeći sa Tezej ezejem em sa Krita. Krita. IzIz tog mitološ mitološkog kog vremena ostao je do danas kult Afrodite-Arijadne, drugi po značaju posle Pafosa. Kurion (Curium) - staro grčko kraljevstvo, čija iskopavanja još uvek traju. Nalazi se na zapadnom kraju Limasola i ima predivan pogled na dugu, peščanu obalu. U impresivnom grčko-rimskom pozorištu održavaju se leti pod okriljem mesečine autentične grčke drame, Šekspirova dela i muzički koncerti. Ne propustite ovaj doživljaj. Vile Tezeja, Orfeja i Dionizija, stare 16 vekova sa briljantnim grčkim mozaicima nalaze se u okolini Pafosa.. Nisu za izdavanje Pafosa izdavanje,, već samo za divljenje. Kition ili Kitim - ruševine iz doba kraljevstva kra ljevstva mikenskih Grka iz 13. veka pre n. e. Nalaze se na tlu grada Larnake i predstavljaju njegovu prethodnicu. Ime Larnaka, potiče od grčke reči „larnaks“ u značenju „sarkofag“, kojih ima mnogo u ovom reonu. FESTIVAL VINA
strane otvorena je ulica Ledra u Nikoziji, preko koje je prolazi prolazila la„zelen „zelenaa linija linija““, čime čime su otvor otvorena ena vrata vrata za dalje pregovore. Isprepletani mitovi i istorija leže razbacani duž njegovih obala. Otkrivaju ih arheolozi i turisti. Klanjaju im se obožavaoci kultova. kultova. Lutajući divljim prostranstvima turisti mogu postati istraživači. Posetilac oduševljen bezbrojnim stazama, ima slobodu da ih otkriva i oseća se potpuno nesputanim i oslobođenim od destruktivnog prisustva civilizacije. U tišini pronalazi sebe i mir u samom sebi. Petra tou Romiou (grčka stena) - mitološko mesto rođenja Afrodite, boginje ljubavi i lepote (pandan Veneri u rimskoj mitologiji), nalazi se istočno od Pafosa i predstavlja kultno mesto. Ovde su se vekovima okupljali obožavaoci kultova i sećanjem podgrevali mit. Prema tom mitu je na ovom mestu iz morske pene izašla boginja Afrodita, stupila na tle ostrva i zagrlila ga svojom ljubavlju. Otuda i potiče njegov nadimak„ostrvo ljubavi“. ljubavi“. Amatus (Amathus) - staro kraljevstvo čijeg se
Kipar su posetila velika imena istorije. Njime je hodao i vladao Aleksandar Veliki. Na njegovom prostoru venčao se Ričard I Lavlje Srce. Na kraju Limasola, blizu stare luke, nalazi se kula u kojoj je 1191. godine Ričard Ričard I Lavl Lavlje je Srce oženio oženio Berengariju iz Navare i krunisao je za kraljicu Engleske. Prizemni deo kule je srednjovekovni muzej. Leonardo da Vinči je posetio selo Lefkara, poznato po narodnim vezovima i tom prilikom je kupio jedan vez koji je darovao milanskoj katedrali, gde se i danas čuva. Vitezovi reda sv. Jovana izabrali su ostrvo za svoj privremeni dom na njihovim istorijskim lutalačkim stazama. Za sobom su ostavili čuveno desertno vino sa najstarijim imenom vina na svetu – Commandaria i tvrđavu La Grande Commanderie u okolini Limasola, po kojoj je vino dobilo ime. Za istinske ljubitelje dolce vitae idealno vreme za posetu Kipru je septembar, jer se tada u Limasolu održava festival vina. Tom prilikom razni proizvođači deset dana besplatno nude svoje proizvode. Postoji još jedan doživljaj koji ne biste smeli da propustite - kiparska kuhinja ili „meze“.. Pravo je otkrovenje za gurmane. „Meze“, „meze“ „Meze“, ili „od svega po malo“ sadrži oko 30 raznovrsnih jela. Počinje sa umakom, salatom i povrćem, zatim toplim jelima poput musake i kebaba (ražnjići), kuvanim jelima, ribom, piletinom, a završava se desertom – baklavom i krofnama.
Uz to idu kiparska vina, a nakon jela dolazi kiparska kafa. Finale je domaći brendi. AFRODITIN GRAD
Dobri poznavaoci ostrvskog života kažu da među gradovima postoji nepisana podela u pogledu stila života. Nikozija (grčki Lefkozija), glavni grad, predstavlja poslovni i administrativni centar. Limasol je trgovački, turistički i zabavni centar, Pafos je centar turističkih atrakcija, dok je Larnaka, najmanji grad, centar opuštenog, lokalnog stila života. Nad celim ostrvom lebdi životni kredo ovih ljudi „sve polako“, što ovaj prostor pretvara u „zonu usporenog vremena“ tako primamljivu umornom, savremenom čoveku. Limasol je grad koji se dobro provodi i zabavlja. Ima najbolji noćni i kulturni život na ostrvu, i poznatu turističku regiju dugu 7 kilometara, sa hotelima de luxe kategorije i peskovitim plažama. Glavni je grad za kupovinu. U starom delu grada nalazi se trgovački centar u kome su najpoznatije ulice, ekskluzivna Makarios avenija i ulica Sv. Andreje. Prošetajte se dugim šetalištem sa drvoredom palmi pored mora, a obavezno posetite i botaničku baštu sa zoološkim vrtom. Pafos, poznat i kao „Afroditin grad“, grad je koji se „klanja“, jer je okružen kultnim mestima posvećenim boginji Afroditi. Sve što je povezano sa njim je mit. Ime je dobio po mitskom osnivaču Pafosu, sinu Pigmaliona i Galateje. Stari Pafos, današnja Kuklia, bio je glavni grad Kipra u antičko doba. Larnaka, grad svetog Lazara, manji je grad koji je „opušten „opušten i voli da se vesel veseli“ i“.. Otuda se u njem njemuu organizuju brojni festivali, od kojih je najpoznatiji „Kataklizma“ na dan pravoslavnog praznika Duhova. Grad je poznat po predivnom šetalištu pored mora i marini. Nikozija je grad koji „radi“, jer je sedište mnogih kompanija. Nalazi se u središtu ostrva. Od 11. veka je glav glavni ni gra gradd Kipra. Kipra. Src Srcee grada grada je opko opkoljeno ljeno venec veneci-i janskim jans kim bedemima bedemima iziz 16. veka, veka, unutar unutar kojih kojih se nalaze brojni muzeji, stare crkve, Trg slobode (Platia Elefterias) sa gradskom većnicom, bibliotekom, Arhiepiskopijom i spomenikom arhiepiskopu Makariosu III, prvom predsedniku Kipra. U blizini su i trgovačke ulice Ledra (Lidra) i Onaksagora. Vizantinci su ostavili brojne manastire i crkve, najviše ih je na planini Trodos. Trodos. Kipar je vekovima zbližavao narode i kulture tri kontinenta. Danas taj most održavaju moderni kruzeri koji nas dvodnevnim izletima povezuju i upoznaju sa drugim kulturama (Izrael, Egipat, Sirija itd.). Susret sa Kiprom je susret sa bogatim i neponovljivim iskustvom. dlanu jul 2015. Svet na dlanu
17
Krf ili ostrvo sa dve priče
Posejdonovo sklonište na putu za Itaku K
ada je jedno ostrvo izbor grčkih bogova i sever-jug. Sever ostrva je najbrdovitiji. U samoj mesto gde su utočište pronalazili grčki ju- sredini severnog severnog dela ostrva smestio se najviši vrh naci, a na njemu se i danas oseća čudesna Pantokrator, visine 906 metara n. v. Na njemu se mitološka patina, tada se sa sigurnošću nalazi istoimeni manastir iz XIV veka, posvećen može reći da mu je darovana raskošna lepota i preobraženju Hristovom. Odatle se pruža nestveliki istorijski značaj. varan pogled na gotovo celo ostrvo, vide se grčke Krf ili kako ga Grci zovu Kerkira je, prema mi- i albanske planine, a neki kažu da je, ako imate tologiji, ime dobio po kćerki boga Asopa, nimfi sreće da dan bude kristalno vedar, moguće viKerkiri koju je oteo bog mora Posejdon. I Homer deti i obalu Italije. Sa ovog mesta može se pos je u svom delu „Odiseja“ pominjao ovo ostrvo, ostrvo, jer matrati čudesna lepota razuđene krfske obale sa je na njemu Odisej pronašao sklonište na svom svim zalivima, poluostrvima, moreuzima i malim putu za Itaku. čudesnim plažama. Zadivljujući pogled sa PanTako kaže predanje, dok istorija govori tokratora će zaista uveriti posetioce da su ovim drugačije. grčkim ostrvom nekada davno ipak šetale lepe Po nekim istorijskim podacima ime Kerkira je nimfe, a u posetu im dolazili bogovi. dobijeno prevodom te reči na grčki jezik. Znači Kada se posmatra ostrvo Krf i njegov glavni „greben pun vrhova“, što precizno opisuje reljef grad, uočava se uticaj vekova, osvajača i kultura. ovog neobičnog ostrva. Na posetiocima je da Istorija ovog ostrva bila je burna, gotovo da ga odaberu koju će pretpostavku prihvatiti kao isti- nijedna velika sila na svojim osvajačkim pohodinitu. Osećam da većina onih koji su posetili ovo ma nije mimoišla. Gospodarili su njime Mleci, ostrvo veruje da se Krfom zaista šetala lepa nimfa pokušavali su da ga osvoje Turci, vladao je Krfom Kerkira. Napoleon, a kratko vreme bio je i ruski protekOstrvo se nalazi na krajnjem severozapadu torat. Kasnije su ga ponovo uzeli Francuzi, zatim Grčke u Jonskom moru. Njegov oblik je veoma je bio pod britanskom upravom. Smenjivali su se interesantan, izduženo je i pruža se pravcem gospodari različitih kultura, a istih osvajačkih na-
18
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
mera sve do 1864. godine kada je Krf proglašen za deo savremene Grčke. Uticaji ovih naroda pomešani sa grčkom pravoslavnom tradicijom daju neku posebnu dušu ostrvu, a posebno glavnom gradu Krfu. Starim gradom dominira velika tvrđava koju su podigli Mleci u cilju odbrane od Turaka i gusara. Veći deo mletačkog utvrđenja uklonili su Britanci u XIX veku. Stari grad podseća na gradove Sredozemlja, ima krivudave, uzane popločane uličice sa mal im trgovima i kamenim zgradama. Specifičnost mu daju i trideset sedam crkava. Među njima treba izdvojiti crkvu Sv. Spiridona, zaštitnika grada, čije se mošti nalaze u ovom hramu. U arhitekturu Krfa uklapaju se i građevine neoklasicističkog stila koje su građene u toku britanske vladavine. Kažu da je za vreme Britanaca na Krfu izgrađen veliki deo savremene infrastrukture, koja spada među najgušće u celoj Grčkoj. I danas Britanci rado dolaze na Krf, a za njih je „rezervisan“ južni deo ostrva. Bujnoj vegetaciji, nebeskoplavoj boji mora, prostranim maslinjacima i specifičnoj arhitekturi ovog ostrva nisu odoleli ni producenti poznatog serijala filmova o Džejmsu Bondu. Dvanaesti nastavak ove filmske sage „Samo za tvoje oči“ oči“,, snimljen je jednim delom na Krfu. Najzanimljivija od svih filmskih lokacija, ona koju vam meštani odmah preporuče da posetite, jeste malo selo Pagi. Nalazi se u unutrašnjosti, okruženo nepreglednim maslinjacima. Naravno da tu ne m ožete sresti Bonda, ali možete videti jedno zaista autentično seoce. A Bond? On je u žutom „spačeku“ jurio uskim uličicama Pagija. Na mestu gde se filmski „spaček“ prevrnuo zajedno sa Bondom, sada se nalazi mala, ljupka lj upka kafanica koja nosi naziv „007“. „007“. Eto, to je jedna filmsko-turistička atrakcija na koju su stanovnici Krfa, a posebno meštani sela Pagi veoma ponosni. Ovo bi bio deo priče o Krfu kao božanskom ostrvu koje svetske putnike namernike daruje svo jom raskošnom lepotom. Postoji i još jedna priča o Krfu koja je neposredno vezana za naš narod i
Istorija ovog ostrva bila je burna, gotovo da ga nijedna velika sila na svojim osvajačkim pohodima nije mimoišla. Gospodarili su njime Mleci, pokušavali su da ga osvoje Turci, vladao je Krfom Napoleon, a kratko vreme bio je i ruski protektorat. Kasnije su ga ponovo uzeli Francuzi, zatim je bio pod britanskom upravom
njegovu istoriju. Ova druga priča govori o patnji, je zahvalnic zahvalnicaa srpskih ratnika grčkom narodu za bolu, ali i o nadi, veri, kao i o širokoj duši i velikom pokazano veliko srce i široku dušu. Srpska vlada srcu grčkog naroda koji je primio srpsku vojsku i je, po dolasku na Krf, vrlo brzo formirala gotovo narod posle nezapamćenog, gotovo mitološkog sve nivoe državne uprave. Krfska vlast je ustupila prelaska preko Albanije. Narodno pozorište za sedište srpske skupštine, U Velikom ratu, posle albanske golgote, dok je u hotelu „Venecija“ bila smeštena srpska preživeli srpski vojnici i civili su tokom januara i vlada. Ove građevine i danas postoje na Krfu, februara 1916. godine prebačeni na Krf i ostrvo samo u novom, savremenom ruhu. Na ostrvu je Vido. Prvo iskrcavanje iznemogle srpske vojske ubrzo počeo da se odvija uobičajni vojnički i civilna „ostrvo spasa“, kako su ga prozvali, bilo je u ni život. Izlazile su srpske novine, štampane su pristaništu Guvija. Danas se tamo nalazi spomen- knjige i udžbenici za decu. Formirana je srpska ostabla na kojoj je na srpskom, francuskom i grčkom novna škola i niža gimnazija. Srbi su na Krfu živeli, jeziku ispisano da se na tom mestu posle alban- naizgled, normalnim životom u veoma teškim ske patnje iskrcala srpska vojska. Na manjoj tabli okolnostima. Tokom boravka na ostrvu uspostav-
ljene su jake veze sa meštanima, neke od njih još uvek traju. Stanovnici Krfa su veoma poštovali srpsku vojsku i sada se može čuti poznata priča da za vreme boravka srpskih vojnika na Krfu nije polomljena nijedna grana masline. Danas Srbi na Krfu imaju sopstveni muzej poznat po nazivu „Srpska kuća“. U njoj se nalazi stalna postavka koja svedoči o stradanju srpske vojske pri prelasku preko Albanije, o njihovom tragičnom umiranju na ostrvu Vido i o oporavku i odlasku na Solunski front. Po nekim podacima na ovo ostrvo je transportovano oko 140.000 iznemoglih vojnika, a najslabiji među njima su bili smešteni na ostrvu Vido na kome se nalazila bolnica za srpske vojnike. Na ovom ostrvu, „ostrvu smrti“, od iznemoglosti, gladi, dizenterije, zapaljenja pluća i drugih bolesti dnevno je umiralo preko 150 ljudi. Nesrećni vojnici su pr vo sahranjivani na kamenoj obali ostrva, a kada tu više nije bilo mesta njihova tela su polagana u Jonsko more. Danas se na ostrvu Vido nalazi mauzolejkosturnica, u kojoj su smeštene kosti srpskih vo jnika. Ovo ostrvo je blizu grada Krfa i do njega se može stići brodićima koji svakodnevno prevoze turiste, uglavnom Srbe. Plovi se ka Vidu uz pesmu „Tamo „Tamo daleko“. daleko“. Grci na taj način pokazuju poštovanje prema svojim gostima iz Srbije i njihovim precima. Vido se, zbog posebnog značaja za naš narod, naziva srpskim Jerusalimom, a more oko njega plavom grobnicom, prema istoimenoj pesmi Milutina Bojića. Kada se spoje ove dve priče, grčka mitološka, naizgled stvarna i srpska stvarna, naizgled mitološka, na pravi način se doživi sva uzvišenost koju oko sebe otmeno širi ostrvo Krf. Biljana Marković Jevtić dlanu jul 2015. Svet na dlanu
19
Plaže Grčke o kojima se malo zna
Mirtos j jee rajsk raj ska a priča I
ako je Grčka jedna od najpopularnijih destinacija naših turista, i dalje postoje mesta neotkrivena od strane većine putnika. Plaže Grčke su nebrojene, ali se neke, ipak, mogu izdvojiti kao bolje, lepše i prostranije. Neke su poznate po sportskim aktivnostima, druge po kulturnim i istorijskim obeležjima ili po ludom provodu, a neke jednostavno kao odlično mesto za odmor. Evo nekoliko predloga… Najbolji provod i žurke do zore pronaći ćete na plaži Manganari na Iosu, kao i na Rajskoj plaži na Mikonosu. Plaža Red Bič na Santoriniju je odlična za ronjenje, a u zalivu Svetog Svetog Đorđa na Krfu se nalazi nalazi jedna sasvim izolovana plaža. Plaža Mirtos se ugnezdila među kefalonijske stene i pre nekoliko godina je u Grčkoj proglašena za najbolju - zbog fantastično čiste vode i sitnog belog kamena. Plaža Egremnoi u Lefkadi je jedna od najbolje čuvanih tajni Grčke. Slikoviti predeli, kristalno čisto, tirkizno more i mekan beli pesak je čine jednom od najboljih najboljih za kupanje, kupanje, sunčanje sunčanje i odmaranje. odmaranje. Nalazi se na zapadnoj strani Lefkade, ali pošto se do nje dolazi stepenicama koje vode sa vrha litice (ne zaboravite i vraćanje) neki turisti je zaobilaze. Ovo su samo neki predlozi, a vama ostavljamo da otkrijete druge...
Egremnoi plaža
20
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Samo u Gigatronu - kupovina uz bezbroj pogodnosti
Baš Tvoja Gigatron kartica i kampanja „Pamti, „Pam ti, pa vrati“
U
okviru GIGATRON prodajnog lanca, koji raspolaže sa 27 prodajnih objekata širom Srbije, kupci imaju na raspolaganju bro jne mogu mogućnos ćnosti ti odlo odloženo ženog g plać plaćanja anja i drugih pogodnosti. Potrebno je da odaberu vid plaćanja koji im najviše odgovara i mogu izabrati proizvod iz bogatog asortimana računarske tehnike najvećih svetskih i domaćih proizvođača koje Gigatron nudi. Pored odloženog plaćanja „Super na rate“ koje podrazumeva kupovinu putem kredita do 20 mesečnih rata, uz 0% učešća i 0% kamate, Gigatron je odlučio da iznenadi svoje verne kupce kampanjom „Pamti, pa vrati“. Od 31. maja, nakon kupovine u Gigatron pro-
davnicama, potrebno potrebno je da kupac popuni vaučer i zapamti iznos na fiskalnom računu. Nakon javnog izvlačenja pet vaučera, koje će biti organizovano 25. jula, zaštitna lica Gigatrona, ekipa serijala “Državni posao” posetiće vlasnike vaučera na kućnim adresama. Ukoliko budu znali tačan iznos svog računa, Gigatron će im vratiti novac potrošen prilikom kupovine. Vraćeni iznos biće isplaćen u gotovini. Nagradni kviz ne važi za online kupovinu i sprovodiće se u svim maloprodajnim objektima Gigatro Gigatrona. na. Dakle, nakon kupovine, popunite vaučer, zapamtite iznos na fiskalnom računu i možda baš vi budete jedan od pet dobitnika kojima će Gigatron pokucati na vrata 25. jula i vratiti utrošeni novac.
Uz to, prilikom svake kupovine u Gigatron prodavnicama i na sajtu, kupci stiču bodove koji će im biti upisani na Baš Tvoju Tvoju Gigatron Karticu Karticu i koje mogu iskoristiti prilikom sledeće ili neke druge kupovine. Sve što je potrebno je da kupac bude registrovan korisnik na Gigatron sajtu i bodovi će biti vidljivi na njegovom profilu i Baš Tvojoj Gigatron Kartici nakon petnaest dana od dana kupovine. Maksimalni popust koji se može ostvariti korišćenjem bodova je 50 odsto od ukupne vrednosti kupovine. Bodovi mogu biti iskorišćeni u svakom trenutku, bez obzira na sakupljeni broj bodova. Za više informacija o ponudama i popustima posetite www.gigatron.rs ili pozovite call centar na 0800 30 40 50. dlanu jul 2015. Svet na dlanu
21
22
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Region Činkve Tere ponos je Ligurije i Italije
Pet slika kao iz iz bajke bajke I
talija je moja omiljena destinacija. Rado joj se vraćam jer je to zemlja koja ima puno lepog da ponudi: zanimljivu istoriju, jedinstvenu arhitekturu, melodičan jezik, doterane ljude, odličan dizajn, muškarcima atraktivne automobile i nepresušne teme oko uvek aktuelnog fudbala a pripadnicima ženskog pola, ništa manje bitan - šoping. Kulinarske majstorije i nezaboravna vina italijanskog podneblja priča su za sebe. Uostalom, i moje prvo inostranstvo (ako se šoping u tada nezaobilazni Trst može tako nazvati) opet je bila Italija, a zna se da prva ljubav zaborava nema. Ovaj put izbor je pao na prelepe Činkve Tere smeštene u Liguriji, jednoj od najmanjih regija u severozapadnoj Italiji. Kada sam ih prvi put videla na prospektu turističke agencije, magična privlačnost ovih mesta je delovala na mene i znala sam da ću kad tad videti te pastelno okrečene kuće „okačene“ po liticama iznad mora. Ta slika mi se urezala u memoriju i za prolećne praznike rešila sam da se „uživo“ uverim u njihovu lepotu. Region Činkve Tere (Cinque Terre) - u doslovnom prevodu pet zemalja - jedinstvena je oblast po mnogo čemu i to ne samo u Italiji. To je podr područj učjee sa 18 kilo kilomet metara ara kam kamenit enitee oba obale le koja obiluje mnogobrojnim uvalama. Od 1997. godine nalazi se na listi Uneska. Najmanji je nacionalni park u Italiji ali sa najvećom gustinom naseljenosti. U okviru parka kretanje je moguće mnogobrojnim uređenim stazama, kozijim i putevima za magarce, brodićima ali je najpovoljnija varijanta koristiti vozove kojim su povezane „zemlje“, odnosno pet sela. Na kola i autobuse ovde možete zaboraviti. Ako dolazite iz pravca Đenove, Levanto je mesto odakle se kreće u “osvajanje”. Iz ovog, nevelikog mesta kreću regionalni vozovi put Činkve Tere i saobraćaju saobraćaju prilično često. Najbolje je uzeti dnevnu kartu (12 evra) koju možete koristiti neograničen broj puta a koristi se i za prevoz tkz. šatlovima, tamo gde voz nije dostupan. Karta ujedno služi i za pristup uređenim pešačkim stazama (sentieri) kao i nekim muzejima u gradu La Spezia. Postojanje pruge na takvom nepristupačnom terenu je prosto fascinantno. Vozovi samo povremeno izlaze iz tunela a jednom od mesta je staja stajališ lište te u tunelu tunelu.. Kuće Kuće su zbije zbijene ne a paste pastelna lna dlanu jul 2015. Svet na dlanu
23
boja pročelja nije nimalo slučajna. Tačno je propisano kako koja kuća treba da je ofarbana a ukoliko se neko ogluši o to, kazne su vrlo visoke. Ovde se ispred kuća, umesto automobila, parkiraju čamci a uobičajena sportska disciplina stanovnika ovih fotogeničnih mesta svih starosnih struktura je savladavanje nebrojano mnogih stepenica. Uobičajena je slika slika sušenja sušenja veša veša na prozo prozorim rimaa i terasam terasamaa ovih živopisnih mesta a domaćini, uprkos velikom broju turista, vrlo su srdačni i gostoprimljivi (bez obzira što i ne razumeju puno strane jezike). Ukoliko dolazite sa severa, iz pravca Đenove, prvo mesto je Monteroso na moru (Monterosso al Mare). Ovo je ujedno i najveće od svih sela a i prvo koje je dokumentovano još u XI veku. Samo u ovom mestu je moguć moguć prist pristup up kolim kolima. a. Da li zbog zbog te činj činjenic enicee ili istine da ima najveću (nekom i najlepšu) najlepšu) plažu, na jpopula jpop ularni rnije je je je mesto mesto u nacio nacional nalnom nom par parku. ku. Mes Mesto to se može podeliti na stari i novi deo koje deli tunel. U U Činkve tere postoji niz događaja koji se održavaju u različita godišnja doba. Neki od njih su starom delu nalazi se crkva Svetog Jovana Krstitelja Festival limuna koji se održava u maju u Monterosu, Piratska fešta u avgustu u Vernaci, mnogo(San Giovanni Battista) ali i Kapucinerski samostan (Convento Dei Frati Cappuccini) u kojem su dela brojne procesije posvećene svecima, slikarsko takmičenje u aprilu na Via dell’ amore kao i naLuke Kambjaza, Bernarda Kastela, ali i čuveno delo jpoznatiji i najveći najveći svetski praznik Svetlosti Svetlosti povodom povodom Hristovog Hristovog rođenja koji svake svake godine počinje 8. decembra i traje sve do kraja januara u Manaroli. Tada se na brdima iznad Manarole “upali” „Raspeće“ van Dajka. Moderan deo se zove Fegina i preko 12 000 svetiljki. tu su smeštene najprostranije plaže u celom parku. U njemu je i železnička stanica kao i otmene vile među kojima i vila Montale u kojem je boravio i ital jnih peša pešački čkihh staz staza. a. To je je malo malo duž dužii i napor napornij nijii nači način, n, par mostova ali je zbog nedostatka prostora ulica ijanski nobelovac za književnost Eugenio Montale. jnih U neposrednoj blizini vile je i Il Gigante impozantna jer treba treba savl savlada adatiti 365 365 stepen stepenika ika koj kojii vode vode do do ovog ovog “popločana”. Ovde počinje (ili završava) čuveni Put cementna statua Neptuna, boga mora. izdvojenog seoceta atraktivnog zbog pejzaža koji ljubavi (Via dell’ Amore) koji povezuje ovo i naredno VERNACA (Vernazza) je najživopisnije mesto i bukvalno oduzimaju dah. Drugi način je sačekati mesto Riomađore. Put je dugačak oko dva kilomeodličan je primer kako raznobojne kuće, lučki trg šatl bus koji saobraća od železničke stanice do cen- tra i šetnja traje nepunih pola sata. To je ujedno i prepun šarenih čamaca, uske ulice, brojne radn- tra sela. I ova vrsta prevoza može da bude intere- prva napravljena staza još iz davne 1920. godine jice lokalnih lokalnih proizvoda proizvoda i malih i velik velikih ih restorana restorana santna pogotovu ako se zateknete u vreme nekog koja je omogućavala druženje mladima iz obližnjih čine skladnu celinu. Sve to je ukomponovano praznika, kao što je sa nama bio slučaj. Mestom sela. Put je usečen u stene a na mnogim mestima između mesne crkve Svete Margarite Antiohijske dominira crkva Svetog Petra (San Pietro) Glavna” je obog obogaće aćenn brojn brojnim im kata katanci ncima ma i poruk porukama ama,, dokadoka(Santa Margherita di Antiochia) i ostatka saracen- ulica se završava na terasi odakle puca prelep po- zima večne ljubavi. RIOMAĐORE (Riomaggiore) je jedno od naske tvrđave. što ovom mestu daruje dimenziju gled na pučinu i susednu Manarolu. Ovo je jedno malog umetničkog dela. Iznad Vernace primetne od onih mesta u kojima se čini da je vreme stalo i jst jstari arijih jih sela sela.. Leg Legend endaa kaž kažee da su ga u VII vek vekuu su terasaste padine pune vinograda a kako bi se meni je najautentičnije mesto nacionalnog parka. osnovali Grci bežeći od vizantijskog cara Lea III. S druge strane postoje zapisi koji govore da je ovo MANAROLA je naredna „zemlja“ idući od severa sačuvao ovaj jedinstven region država je vremenom počela sve više da ulaže u vinogradarst- ka jugu. U njoj su šarene kuće „okačene“ na dve li- kao i ostala sela Činkve tere pripadalo moćnoj povo ne bi li stanovništvu ostanak ostanak na selu što što više tice a mestom dominira veliki mlinski točak. Uko- rodici Fijeski (Fieschi) iz Đenove. Interesantno je da učinila atraktivnim. liko oslušnete u samom centru mesta čuje se šum je ova porod porodica ica dala dala jednog jednog papu papu (Inoće (Inoćenti ntija ja IV vode koji ne dopire od mora. Radi se o rečici Gropo Innocentius IV) i zamalo drugog koji je izabran ali je KORNILJA (Corniglia) se nalazi na 100 nadmorske visine i jedino je mesto koje nema direktan pris- (Groppo) koja protiče ispod same glavne ulice. Do umro pre stupanja stupanja na fukciju. tup moru. Da biste stigli u Kornilju možete to uraditi pre nekoliko desetina godina rečica je “slobodno” Sva sela plene svojom lepotom i puna su intena dva načina. Prvi je šetnja nekom od mnogobro- tekla ulicama Manarole i nad rekom je postojalo resantnih mesta. U njima je jednostavno teško pronaći bezličan ili ružan kutak. Ove “magične zemlje” se ne posećuju samo zbog sunca, mora i morskih aktivnosti jer su to ipak sporedne discipline. Ovde dolaze zaljubljenici u prirodu i ljudi koji uživaju u pešačenju predelima kao sa slike nacrtanim. Postoji oko dvadesetak staza koje su različito koncipirane kako po dužini tako i po težini. Koju ćete izabrati zavisi od vaše fizičke kondicije i vremena kojim raspolažete. Najbolji period za posetu su svakako proleće i jesen kada temperature nisu previsoke. Magija ovih sela je delovala i na mene i dok napuštam ovaj prelepi kraj razmišljam kada bih ih ponovo mogla posetiti i videti sve ono što sam ovaj put propustila Jadr Jadrank anka a Džepin Džepina a
Manifestacije
24
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
SAZNAJTE TAJ T AJN NU NOVOG KING
SLADOLEDA 7 SECRETS Otkrijte tajnu uživanja uz potpuno nov, zavodljiv, zavodljiv, intrigantan intriga ntan ukus sladoleda King 7 Secrets. Počastite Počastit e svoja čula ukusom bele čokolade prošarane sa dva neodoljiva sosa, slatkim nugatom i višnjom. Ovaj spoj u savršeni sklad dovodi trostruki preliv od nugata, višnje i čokoladni preliv koji sadrži u sebi komadiće višnje. Savršeno balansirana kombinacija ukusa, bogatstvo i vrhunski kvalitet sastojaka pružiće vam luksuz koji zaslužujete!
Priuštite sebi kraljevsko uživanje uz
Frikom King 7 Secrets! dlanu jun 2015. Svet na dlanu
25
Sve čari i lepote božanstvenih Tenerifa Tenerifa
Kopnena magija mag ija u moćnom Atlantiku
M
alo je prostora na zemaljskom vidokrugu čiji mit o lepoti toliko traje. Razlog popularnosti i gotovo večne aktuelnosti Tenerifa, najvećeg kopna Kanarskih ostrva, sazdan je u prirodnoj postavci neverovatnih kontrasta, nekoj vrsti božanstvene kaligrafije koja se potrudila da baš u moćnom Atlantiku, na površini od samo 2.059 kvadratnih kilometara, ovekoveči slike raja i pakla na jednom mestu. Konkretno, predeli oko planine Teide, s vulkanskm grotlom na 3.718 metara čija kupa dominira ostrvom, daruju pejzaže s neke druge planete kroz prizmu neobično isklesanog kamenja, ali i fascinantne slike predela sa sablasnim pustarama… Ukoliko niste raspoloženi da sve ovo upoznate pešačeći, obavezno to učinite uz pomoć žičare. Uz malo mašte shvatićete kako možda “izgleda život” u nekoj drugoj galaksiji. Tenerife su, naravno, i nešto sasvim drugo. Pre svega, predivna kopnena oaza u moćnom Atlantiku. Ostrvo večnog proleća sa velikim brojem sunčanih dana, otvoreni prozor s pogledom na okean... Najveće ostrvo Kanarskog arhipelaga s hiljadu i jednom cvetom, magičnim podvodnim svetom... Raj je za provod, s mnogo hotela, restorana, kafića, pabova… Takođe i gastronomska odrednica u kojoj dominira originalna i zaista odlična kuhinja s jelima uz koja se služe čudesno pitka ali i omamljiva vina. Tenerife su i šoping raj sa tržnim centrima i buticima koji nude robu po izuzetno povoljnim cenama. Zbog prirodnih 26
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
lepota kao i bogatstva kulturne ponude uz niz svakojakih atrakcija, već decenijama spadaju u 20 najposećenijih turističkih destinacija sveta. Prvi stanovnici ostrva bili su Berberi. Španci su ga osvojili i prisvojili 1496. godine. Tada je Fernandez de Lugo, po iskrcavanju, zabio krst u zemlju po kojem je glavni grad Tenerifa - Santa Kruz - dobio ime. Krst K rst je sačuvan i nalazi se u crkvi Konsepsion. Iznosi se svakog 3. maja na velikoj procesiji koja nosi ime Dan krsta… Turistička atrakcija glavnog grada je i veliki prolećni kar-
neval, jedan od najznačajnijih karnevala na svetu. Za žitelje ovog ostrva je neka vrsta simbola slobode, jer je u vreme Frankovog režima bio zabranjen… I geografija Tenerifa je satkana od suprotnosti. Ostrvo je zapravo podeljeno u četiri zone. Odrednica severa je kulturna prestonica Laguna sen de Kristobal, s univerzitetom i muzejima. Zapadnim delom dominira Puerto dela Kruz, staro a elitno naselje s puno, puno zelenila. U ovom
Na Tenerifima vlada večno proleće s velikim brojem sunčanih dana. Zbog prirodnih lepota, bogatstva kulturne ponude i brojnih turističkih atrakcija, spadaju u 20 najposećenijih destinacija sveta
delu Ternerifa je i grad Santjago del Tejde. Lociran je na visini od 2.000 metara a prepoznatljiv je po prizemnim građevinama s drečavo obojenim fasadama, kao i majstorskim gotovo umetničkim rezbari jama na vratima vrat ima i prozorima. p rozorima. Centralnim delom ostrva, poput gorostasnog svetionika, dominira planina Teida, čiji su vrhovi uglavnom pod ledom i snegom. Ukras juga je plaža Los Amerikanos, odnosno turistički centar
s bezbroj hotela u kojem se život ne zaustavlja ni jednog jedinog minuta u toku 24 sata… Tenerife su i Zemlja parkova. Naravno, prirodnih. Osim vulkanske planine Teide, prirodna znamenitost ovog ostrva je i Ikad de los Vinas u kojem je lociran Park milenijumskih zma jeva, odnosno zmajevo drvo čija je starost, po proceni naučnika, gotovo 3.000 godina. Gostoljubivi meštani, među kojima je zanimljivo najmanje pravih Španaca, turistima rado preporučuju i da obiđu zoološki vrt Loro Park Sijam kao i akva park Sijam, najveći u Evropi, koji je ovom ostrvu darovala tajlandska princeza i zato njime dominira istočnjačka arhitektura… Deo atrakcije Tenerifa Tenerifa su i okolna ostrva iz arhipelaga Kanara udaljenog 120 kilometra od afričke obale. I Gran Kanarija i Fuerteventura i Palma su kopna koja treba videti i na njima uživati. Istina, hedonistički nagon na Tenerifima je nemoguće zadovoljiti u “jednom dahu” bez obzira da li on traje desetak ili petnaestak dana. Zato se svi koji jednom dođu na Tenerife obavezno i vraćaju. dlanu jul 2015. Svet na dlanu
27
Brač - hrvatsko ostrvo magnetne privlačnosti
Svako “malo misto” B rač je hrvatsko ostrvo sa oko 20 naselja i 15.000 stanovnika. Ostrvo sunca nalik na biser u plavetnilu mora. Zapravo, jedno je od najsunčanijih i najtoplijih na Jadranu s karakteristikom idealnog za one koji na odmoru tragaju za mirom, čistim morem, usamljenim plažama, romantičnim trenucima... Nekada je, kažu, bio deo kopna. Moguće da je i tako. Danas je Bračkim kanalom odvojen, naravno samo fizički, od prelepe i razuđene obale Dalmacije. Sa Vidove gore, najviše kote kamenom bogatog Brača, ali i svih jadranskih ostrva, čak i golim okom lako je prepoznati krovove Omiša, Makarske ili Splita. Gradova ušuškanih na obali a ispod moćnog Biokova, baš kao i divljinu sve urbanijih i suncem oklupanih ostrva Šolte i Hvara, najbližih suseda Brača u vodama plavog Jadrana. Bol, Milna, Nerežišće, Postire, Pućišće, Povlja, Sumartin, Supetar, Sutivan... Brački gradići od kamena, ukrašeni toplinom, umilnim zracima sunca i mirisima lavande. Mediteran u minijaturi. Na gotovo svakom koraku ovog 40 kilometara dugog i desetak kilometara širokog srednjodalmatinskog ostrva, vrelinu letnjeg vazduha upotpunjuje pri jatan jat an daša dašakk maestr maestrala ala,, vetra vetra koji koji osve osvežav žavaa i bora boravak vak na Braču čini daleko ugodnijim nego na nekim drugim a sličnim mestima. Deo lepote Brača, uz nestvarno izmiksan kolorit plavog, belog i zelenog, jednako su i brojni maslinjaci, vinogradi, borove šume... Ali Brač je prepoznatljiv i kao ostrvo kvalitetnog kamena za gradnju. Baš na njemu „ubrane“ su stene od kojih su isklesani blokovi za fascinantnu Dioklecijanovu palaču u Splitu ili svetu neuporedivo prepoznatljiviju Belu kuću u dalekom Vašingtonu... I još mnoge (pre)lepe kuće širom sveta. Bar tako govore čak i na rečima škrti a dobroćudni i gostoprimljivi Bračani. Danas ovi ma jstoriri od svog jsto svog blaga blaga,, bračko bračkogg kamena, kamena, sam samoo za turturiste proizvode čitavu paletu jedinstvenih suvenira: zidne časovnike i pepeljare, ćupove i činije, mini jature jat ure svima dobro dobro zna znanih nih građevina građevina širom širom sve sveta, ta, pa čak i više nego dopadljiv nakit. Sledeći čoveka ili obrnuto, priroda se na ovom ostrvu poigravala kamenom. Nadomak Nerežišća je atrakc atrakcija ija zvana zvana „kol „kolač“ ač“,, odnosno odnosno ostrvsk ostrvskaa stena stena s prolazom. Neka vrsta savršenog slavoluka prirode s kojim čovek graditelj nema ama baš nikakve veze.... Turistima je zanimljiva i Zmajeva špilja na južnim padinama Brača. Reč je o prostranoj pećini u čijoj su unutrašnjosti nekada davno sagrađene kućice za stanovanje i prihvatanje onih koji su sebe i mukom stečeno skrivali od brojnih zavojevača i osvajača Brača... Ipak, najveća atrakcija su zapravo kamene skulpture i reljefi urađeni u stenama... A da je na ostrvu život prisutan još od antičkih vremena dokaz su brojni materijalni i duhovni kulturni spomenici. Na Brač i do njegovih malenih luka i pristaništa 28
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Na Brač i do njegovih malenih luka i pristaništa od pamtiveka se pristizalo morem. Brodovima, brodićima, kasnije i trajektima, hidrogliserima... Danas je to moguće i turističkim avionima, ali to ipak nije to jer je plovidba Bračkim kanalom nešto apsolutno posebno i prelepo
ima svoju priču od pamtiveka se pristizalo morem. Brodovima, brodićima, kasnije i trajektima, hidrogliserima... Danas je to moguće i turističkim avionima, ali to ipak nije to jer je plovidba Bračkim kanalom nešto apsolutno posebno i prelepo. Trenutak kada se s mora približavate ostrvskom kopnu je zarad mnogo čega slika koja se teško zaboravlja. Izlazak na prostore popločane sivkastobelim kamenom, opranim vodom morskih talasa i pometenim vetrom, skoro da je nalik iskoraku u bajkovito okruženje življenja koje svako, ko je nameran da se dobro odmori, bez zadrške priželjkuje. Oni koji su, uprkos svemu, ipak spremni da i u toj oazi mira mira budu primećeni primećeni opredeljuju se za Bol, gradić s mondenskom klijentelom uglavnom iz Italije, Nemačke, Engleske... Prepoznatljivi su po imidžu čiju celinu čine neprikladne štiklice, preskupe sunčane naočare, neizbežni neizbežni make-up čak i na plaži... Naravno, tu su i jahte i jahtice, gliseri i još puno toga što prati svet u bolskoj priči diskretnog glamura... Ukras Bola je i najpoznatija plaža Jadrana - Zlatni rat, danas jedan od simbola sve profitabilnijeg hrvatskog turizma. Zlatni rat je mali prirodni fenomen ili plaža koja zahvaljujući čarobnoj igri vetra u sadejstvu s morem menja oblik. Zbog vetrova, Zlatni rat je i više nego atraktivna lokacija za ljubitelje jedrenja na dasci... Sve ostalo na ovom po veličini trećem ostrvu Jadrana je nestvaran mir. I bajka. Svako bračko „malo misto“ ima svoju priču, svoj šmek, autentičnu lepotu s čarobnim krajolicima, kao i primetnim spokojem koji sa sobom nosi utisak večnosti... Svako od dvadesetak „malih bračkih mista“ ima i svoja manje i više prostrana mesta za kupanje i sunčanje, ali i na par minuta, ili malo više, vožnje čamcem i uvale i uvalice s romantičnim plažama na kojima možete provesti čitav dan potpuno sami. Pravi raj za romantične duše. Postoji, naravno, i ono po čemu su sva bračka naseljena mesta slična. Ako ništa drugo, to su one kamene kuće zbijene po liniji popločane obale ili usamljene vikendice za odmor okružene maslinjacima ili šumom na obližnjim brežuljcima... Ili mnogobrojne crkve i palate nekadašnjeg bračkog plemstva kao svedočanstvo neprolaznosti lepote renesansne kulture i umetnosti Sasvim svejedno da li ste u Bolu, Sutivanu, Milni ili Supetru, na Braču je i razigrano jutro i sunčan dan, i za nijansu svežije veče, i uvek nestvarno tiha noć posebnost koju sa sobom nosi svako ko na ovom ostrvu provede bar nekoliko dana. Mirisi borovine i lavande, opojni ukus dobrog vina, gastronomska poslastica od morskih specijaliteta ili samo obična riba s gradela, dodatak je na očaravajuću svakodnevicu Brača. Oni koji sve ili delić ovoga bar jednom dožive, po nepisanom pravilu, pre ili kasnije, vraćaju se lepoti užitka koji je nemoguće zaboraviti. dlanu jul 2015. Svet na dlanu
29
Trebinje - čudo neviđeno koje treba videti
K
o nije bio u Trebinju, trebalo bi da taj polovine grada i tri impresivna mosta. Za najs- varanja između zabačene udice i potencijalnog propust nadoknadi što pre. Da ispravi tariji, Arslanagića Arslanagića most, koji je 1574. godine po- plena, najčešće srebrnastih pastrmki. Nulta tačka svih polazaka u obilazak Trebinja tu, svakako nenamernu grešku. Tim pre digao Mehmed-paša Sokolović, Andrić je rekao što će drevni kameni grad pod Leotarom da je “elegantniji od višegradskog”. Od čuvene je čuvena bašta hotela “Platani”, “Platani”, kažu najveća na kašnjenje u susretu s njim svakome oprostiti čuprije na Drini preko koje je on stigao do No- Balkanu. Hladoviti epicenter grada ispod stoletneobjašnjivom lakoćom srdačnosti i gostoprim- belove nagrade. nih platana i zida srednjovekovne tvrđave, nukHladnjikava i za Svetog Iliju, ova plahovita leusa stare varoši od pre jednog milenijuma. stva svojih žitelja uvek radih gostima. NamerTaj stari grad ili Kastel, kako ga zovu meštani, nicima sa svih strana, koje će dočekati i blaga lepotica leti mami kupače, a cele godine nudi mediteranska klima, tragovi burne istorije, davna uživanje u šetnji duž svog širokog korita, uz koje odavno je ekskluzivna turistička atrakcija zbog i savremena arhitektura i moderan način života, se, kako reče najslavniji Trebinjac, pesnik Jovan “vezenih” kamenih kapija, uskih sokaka, vekovima stare kaldrme i drvenih kapija. Rejting kod harmonično sklopljen sa tradicijom i običajima Dučić, sreću miomirisna priroda i duševni ljudi. emitovanja svetosavske Hercegovine, odolele zubu vremena Uz reku je “niklo” i više restorana sa domaćim turista mu je dodatno povećan nakon emitovanja i mačevima osvajača. specijalitetima, pre svega ribom i jagnjetinom, televizijske serije “Ranjeni orao”, jer je u Kastelu Trebinje Tr ebinje je slika bajkovite lepote kojoj fali samo koje, ruku na stomak, rado konzumiraju i tur- “Anđelkina kuća” kuća”.. U Kastelu je i Muzej Hercegovine, sa bogatom ram, zapisao je davni putopisac, poredeći ga sa isti bez gurmanskog bedža na reveru. “Ovdašnji Venecijom. Mnogi savremeni globtroteri tvrde jaganjci pasu u biljnoj apoteci, a ribe plivaju u zbirkom artefakata od najranijih dana Travunije, da je Trebinje najlepši grad u Republici Srpskoj najčistijem akvarijumu na svetu”, slogan je trebin- kako se Trebinje zvalo u doba Rimljana, odnosno i čitavoj Bosni i Hercegovini, a njegov centar, sa jskih ugostitelja, ugostitelja, kojim kojim hvale svoju svoju ponudu i ističu Vizantije. Na zidinama starog grada je figura sredpalatama neorenesansnog stila porede sa unikat- ekološku izuzetnost ovog dela Balkana. Lokalna njovekovne srpske kraljice Jelene Anžujske, koju vina ne moraju da reklamiraju, jer je njihov kvalitet su u ovaj kutak lepote vukli mirisi mandarina, linim dubrovačkim Stradunom. Ponornica Trebišnjica, koja se na svom putu poznat i osrednjim hedonistima - iz iskustva ili po muna, smokava, nara i lavande. ka Jadranskom moru često igra skrivalice u “lovorima” kojim su kićena na svetskim izložbama Trebinje je, zvanično, grad sa najviše spomehercegovačkim vrletima, baš u Trebinju i njego- “rajskog napitka” n apitka”.. nika u Bosni i Hercegovini, ispred Sarajeva i MoTrebišnjica je mamac i za ribolovce, jer je tu, stara. Među znamenitostima koje svakako treba voj okolini pokazuje svu lepotu svog smaragdno-staklastog lica, na kojem se ogledaju dve kao na “plazma” televizoru, moguće pratiti “igru” videti su i tri bogomolje: pravoslavna Saborna 30
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Gospodski gr grad ad
Jo J ovana Dučića
crkva Preobraženja Gospodnjeg, Katolička katedrala i Osman-pašina džamija, locirane u gradskom jezgru, blizu jedna drugoj. Tu je i veliki park podignut donacijama romantičara i sanjara Dučića, zaljubljenika u rodni grad. Uz spomenik ovom “Princu pesnika” je i spomenik Njegošu, prvi dignut na prostoru bivše Jugoslavije, koji se danas, voljom “kumova” sa Zapada, zove - Region. U znak sećanja na slavnog sugrađanina, Trebin je je u proleće domaćin domaćin “Dučićev “Dučićevih ih večeri večeri poezije” poezije”, što grad pretvara u centar srpskog pesništva. Zgodno doba da se krene pod Leotar do čijeg se vrha uzdižu mirisi najlepšeg godišnjeg doba. Raskošna lepota Trebinja najbolje se sagledava sa brda Crkvine, na kojem je hercegovačka Gračanica, podignuta 2000. godine, verna kopija manastira Gračanice na Kosovu i Metohiji. Ktitor je bio američki Hercegovac Hercegovac Branko Tupanjac Tupanjac,, a u njoj su i posmrtni ostaci Jovana Dučića preneti iz SAD, čime je ovom slavnom poeti, diplomati i rodoljubu ispunjena želja da večno počiva u zemlji predaka i najdražem gradu. U nameri da vidi najlepši sakralni objekat u Hercegovini, na Crkvinu godišnje dođe oko 100.000 ljudi. U crvenim krovovima Trebinja, viđenim sa te
uzvišice, pisac Goran Petrović, NIN-ov laureat, boravak u Trebinju, među 25.000 njegovih žitelja, prepoznao je legitimaciju grada sa nestvarno ostane nezaboravan doživljaj i za najprobirljivije. čistim vazduhom. Ova sentenca pojačava poruku Trebinje nema more, ali mu je more vrlo blizu: Trebinjaca da zdravijeg za život i urednijeg mesta do Dubrovnika je tridesetak, a do Herceg Novog od njihovog “nema nadaleko”, i da je jedna krema 40 kilometara. A to pruža dve odlične mogućnosti. za cipele cipel e “dosta za celu godinu” godinu”.. Prva je da iz tih mesta, (i njima okolnih, na jadranNa obodima grada, i u njegovoj okolini, neko- skoj obali) kad sklopite suncobrane i krenete liko je pravoslavnih manastira, čuvara identiteta kući, svratite u lepi grad na Trebišnjici. Trebišnjici. A druga, većinskog naroda ovog podneblja, sa vrednim da kofere raspakujete u nekom smeštajnom obrelikvijama. Najstariji je Tvrdoš, koji u kontinu- jektu pod Leotar Leotarom, om, a odatle - malo na lokalna itetu postoji od kasne antike (IV-VI vek), a tu su i kupališta, malo na plaže dubrovačke rivijere u Petro-Pavlov manastir (VI vek), Zavala (XIII) i Duži Kuparima, Mlinima, Platu … Lepo i isplativo, jer (XVI vek). je u Trebinju Trebinju,, počev od polupansion polupansiona, a, sve jeftinije jeftinije U selo Mrkonjići, u Popovu polju, na trides- nego u Dubrovniku i oko njega, a kulturno-zabavetak kilometara od Trebinja, sazidana je crkva na ni sadržaji su za “peticu”. Uverio sam se u sve to temelju rodne kuće Stojana Jovanovića, potonjeg više puta. I to s porodicom. Svetog Vasilija Tvrdoškog i Ostroškog čudotvorca, Da kažem i ovo, nekom će, možda, koristiti: u čije su mošti u manastiru Ostrog. Uz crkvicu raste Trebinju smo jeli najbolji med, najbolju šunku i košćela (vrsta bresta) za koju se veruje da datira iz najbolji domaći sir. Jeli i - poneli. U gepeku augodina detinjstva ovog sveca. Čudo neviđeno koje tomobila. Uz sveže smokve i čajeve, kupljene valja videti: pobeda vegetacije u okeanu kamena. na predivnoj pijaci pod gorostasnim platanima Nekoliko modernih hotela u samom gradu, sa u centru grada, često okupiranoj strancima sa tri i četiri zvezdice, izvanredni moteli i apartmani, Jadrana, koji su, svaki put, mirisali do Beograda, izletišta sa kupalištima na jezerima i bazenima, kao učvršćujući nam utisak o divno provedenom Jovo Vuković i odlična ponuda u privatnom smeštaju čine da odmoru. dlanu jul 2015. Svet na dlanu
31
Indija
Am A mritsar - jezero
nebeskog nektara
P
rema standardima Indije, zemlje sa preko milijardu i sto miliona stanovnika, Amritsar je mali mali grad. grad. Nasel Naseljava java ga milion milion i sto sto hiljada hiljada žitelja. žite lja. Nalazi se na severozapadu države, vrlo blizu granice sa Pakistanom. Grad nimalo lep, ali izuzetno značajan za ukupnu svetsku populaciju Sika koja broji oko 25 miliona ljudi. Predanje kaže da se na mestu današnjeg grada prostirala gusta, tiha šuma u centru koje je blistalo jezero. Veruje se da je Buda često boravio na njegovim obalama posvećen dubokoj meditaciji. Skoro 2.000 godina kasnije jezero je otkrio još jedan filozof-svetac, guru Nanak, osnivač religije Sika, oko koga se učenici i sledbenici okupljaju u sve većem broju. Kroz vekove, ovo mesto postaje najveće svetilište novog učenja. Jezero je prošireno i oblikovano u vreme četvrtog gurua Ram Dasa 32
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Ko su zapravo Siki i kako nastaje njihova posebna religija? Prvi učitelj-guru, osnivač vere, bio je Nanak (1469-1539). Ovaj veliki filozof trudio se da svim ljudima prenese poruku “Ek Ong Kar” - svi smo mi jedno između 1574. i 1581. godine, a njegov naslednik guru Ardžan (1581-1606) u centru jezera uzdiže hram Hari Mandir - Darbar Sahib, Hram Boga Dvor gospodara. Tokom 17. i 18. veka svetilište je pljačkano i razarano mnogo puta, sve dok 1767. Siki nisu stekli zavidnu vojnu snagu, odbranili grad, hram obnovili i učinili bezbednim. Učeći da se brane, Siki su shvatili da mogu da napadaju, te kraj 18. veka predstavlja početak njihove dominacije u
severnim i severozapadnim područjima indijskog potkontinenta. Ipak, krenimo redom. Ko su zapravo Siki i kako nastaje njihova posebna religija? Prvi učitelj-guru, osnivač vere, bio je Nanak (1469-1539). Ovaj veliki filozof trudio se da svim ljudima prenese poruku “Ek Ong Kar” - svi smo mi jedno, od jednog Tvorca svih stvorenja. Nastanak novog učenja poklapa se sa vremenom velikih razaranja i krvavih borbi
Operacija “Plava zvezda zvezda““ u Indiji, uzrokovanih sektaštvom, fanatizmom, sukobima kasti i religija. Sikizam nije prišao nijednoj veri, ali ih je sve poštovao i od svake “primio” po nešto, na primer odbacivanje idolopoklonstva i duh bratstva koji se protivi krutom kastinskom sistemu od islama, kao i ideje karme i ponovnih rađanja iz hindu učenja. Prihvatanje jednog Tvorca, neprikosnovenog Boga, odgovara islamu, ali su verski rituali Sika ostali vrlo bliski hindu religiji koja poštuje na stotine božanstava... Guru Nanak je objašn objašnjavao javao suro surovu vu realn realnost ost isto istorijsk rijskog og trenutka time što je Bog jedan, ali su mnogi, često vrlo teški, putevi koji vode do njega, a ime mu je “Sat Nam” - Istina. Njegovi sledbenici, članovi nižih kasti, razočarani vernici, hindu i muslimani, počinju se nazivati siki - učenici, oni koji traže. Nanak im je govorio da se mora pokloniti samo Bogu i da treba
Početkom osamdesetih godina prošlog veka, došlo je do jačanja radikalnog krila Sika koje je predvodio Bindranvali Sing. Okružen grupom mladih, obrazovanih fanatika Bindranvali od države traži veća prava za zajednicu Sika, čak 1983. godine i nezavisnost države Pendžab. Odgovor Odgovor premijera Indije Indire Gandi bio je žestok. Početkom 1984. u operaciju “Plava zvezda” upućene su vojne jedinice u Amritsar. Njihov zadatak bio je da u zlatnom hramu pohapse vođe i razbiju pokret separatista. Dolazi do ozbiljnog vojnog sukoba. Oko hiljadu ljudi je poginulo, među njima i Bindranvali Sing, a sveti hram Sika je ozbiljno oštećen. Osveta stiže ubrzo. Indira Gandi je ubijena 31. oktobra iste godine. Atentatori su bili dvojica Sika iz njene telesne garde. Zlatni hram je obnovljen o trošku indijske vlade nekoliko godina kasnije.
da poštuju svoje gurue, kao svetlost istine, one koji žive u stalnoj svesnoj vezi sa Svevišnjim. Protivio se praznoverju, ritualima, socijalnim nejednakostima i nepravdi, pevajući božanske pesme čije su reči “budile srca” slušalaca. Ove pesme zapisane su i čine osnovu svetih tekstova Sika, koji će kasnije biti okupljeni u knjigu Adi Grant ili Grant Sahib, što znači Prva knjiga ili Knjiga gospodnja.
Deseti guru Gobind Sing (1675-1708), propovedao je ideal Sika kao vojnika-sveca. Bio je nadareni pisac, hrabri ratnik i izvor božanske mudrosti za sledbenike. “Kada svi drugi načini ne uspeju, tek onda je pravedno uzdići mač” mač ”, govorio je. Njega smatraju guruom koji je tolerantno tolerantno i miroljubivo učenje učinio mnogo militantnijim. Verovatno su na to uticala istorijska zbivanja. Siki su tokom dlanu jul 2015. Svet na dlanu
33
Guru - učitelj Reč guru je kovanica nastala od reči gu mrak, neznanje neznanje i ru - svetlost, saznanje. saznanje. Lista deset učitelja sikizma izgleda ovako: guru Nanak (1469-1539) guru Andžad (1539-1552) guru Amar Das (1552-1574) guru Ram Das (1574-1581) guru Arđan (1581-1606) guru Hargobind (1606-1644) guru Har Rai (1644-1661) guru Har Krišan (1661-1664) guru Teđ Bahadur (1665-1675) guru Gobind Sing (1675-1708) (sva imena su prilagođena srpskom pismu i izgovoru, a godine predstavljaju periode njihovog duhovnog vođstva) prva tri veka postojanja bili izloženi izloženi konstant- namerniku. Oličava univerzalno gostoprimstvo. ukrašenoj dragim kamenjem, čuva se sveta knjiga nom uništavanju u napadima hindu i musliman- Najveću svetinju Sika može posetiti svako, sva ko, bez obzira Sika, jedanaesti, večni guru. Od ranog jutra do skih armija. Guru Gobind Sing je bio tvorac Kalse, na boju kože, religiju i druge različitosti. Treba samo kasne večeri tekstovi iz knjige se recituju i pevaju duhovnog bratstva, posvećenog čistoti misli i poštovati osnovna pravila ponašanja. Svi, bez razlike, uz pratnju klasičnih indijskih instrumenata. Ova delanja. Da bi sledbenike stalno podsećao na prim- moraju prekriti glavu, izuti obuću i oprati stopala na očaravajuća pesma koja tiho i opojno bruji okoliljene dužnosti, propisao je da svako ko prihvati ulazu. Zabranjeno je unositi bilo kakvu hranu ili piće nom, često dovodi u stanje blagog transa i tera na Kalsu mora nositi takozvanih “pet “pet K”: i cigarete koje su za Sike veliki greh. Oni koji ogladne meditaciju mnogobrojne poklonike koji obilaze KAŠ - nesečenu kosu i bradu koju im je podario ili požele duže da ostanu na ovom divnom mestu, ovo mesto, bez obzira na njihovu versku pripadBog, da bi svoj um očuvali u stanju potpune sves- biće odvedeni u ogromnu trpezariju i konake, koji se nost, naravno, posebno Sike. Veruje Veruje se takođe da će nosti. Poznati turban Sika je simbol “krune duha”; nalaze oko hrama. Tamo će dobiti obrok i postelju. kupanje u svetom jezeru doneti zdravlje i mladost KANGA - drveni češalj, kojim se kosa i brada Sam pogled na kuhinje u kojima se u džinovskim telu i čistotu duši. održavaju, kao simbol duhovne čistote; kazanima sprema oko 350 hiljada obroka dnevno Amrit - nektar, Sar - jezero. Amritsar - bilo je ime jezera, a, zatim zatim hramovn hramovnog og kompleks kompleksa, a, potom potom grada grada KATČERA - specijalno napravljen pamučni donji izaziva strahopoštovanje. Kod Sika se ipak ne može jezer veš, kao simbol seksualne čistote; ostati večito. “Treba ustupiti mesta drugima” drugima”,, smeška izraslog oko njih. Jezero nektara, najvažnije sveto mesto religije KARA - čelični krug, narukvica, kao simbol stalne se i kaže bradati čuvar hrama. Najviše tri dana, takvo veze sa istinom; je nepis nepisano ano pra pravilo vilo,, kao kao u naš našoj oj posl poslovi ovici. ci. Sika, svakako je jedna od duhovno najmoćnijih Na prvom spratu svetilišta, na platformi bogato tačaka velike Indije... KIRPAN - bodež ili mač, sredstvo kojim će svaki Kalsa braniti svoje i pravo drugog na istinu. Svaki Kalsa se obavezuje na apsolutno uzdržavanje od alkohola, duvana, crvenog mesa, svih vrsta droga, kao i vanbračnih seksualnih odnosa. Gobind Sing muškim imenima sledbenika Desetog aprila 1919. godine, nekoliko dana pre tragedije, za vreme demonstracija u Amritsaru, dodaje reč Sing - lav, a ženskim Kaur - princeza, britanska vojska je pucala u masu. Nekoliko ljudi je poginulo, a desetak demonstranata bilo je ranjeno. Indijski narod rešio je da uzvrati. Uprkos snažnim apelima Mahatme Gandija, koji je tako stvarajući prepoznatljiv identitet Sika. Za jepozivao na nenasilni otpor, zapaljene su zgrade Gradske skupštine, banke i železnička stanica. danaestog, večnog gurua, on će proglasiti svetu knjigu Siri Guru Grant Sahib. To je zbirka duhovnih Nekoliko Evropljana je ubijeno i nemiri su zahvatili čitavu državu Pendžab. Britanci su uveli policitekstova onih koji su iskusili istinu. Za Sike je od jski čas i zabranu zabranu javnih okupljanja. okupljanja. Nakon tri dana, 13. aprila, na praznik Sika Baisaki, narod se u masama tradicionalno okupio u smrti Gobind Singa knjiga otelotvorenje učitelja. bašti Džanlianvala, radi proslave. proslave. Bilo ih je oko pet hiljada. Oko 14 časova grupa od 90 naoružanih Ova knjiga čuva se upravo u prelepom hramu sa početka priče. Tokom vladavine maharadže Ranđit indo-britanskih vojnika ušla je u baštu. Odred je trebalo da prate dvoja oklopna kola naoružana Singa (1780-1839), hram je ukrašen mermernim mitraljezima, mitraljezi ma, ali zbog uskih ulica starog grada, kola nisu mogla proći do bašte. Bez ikakvog upozorenja, brigadni general Djuer (Dyer) naredio je paljbu na nenaoružani narod. Pokolj je trajao pločama i skulpturama. Godine 1803. isti vladar više od 10 minuta i ispaljeno je preko 1.600 okvira municije. Kada je vatra prestala, vojska se je čitav gorn gornjiji deo građ građevine evine bogat bogatoo pres presvukao vukao zlatom. Od tog vremena svetilište će biti poznato jednostavno povukla, povukla, ostavljajući ostavljajući za sobom mrtve i ranjene. ranjene. kao “zlatni hram Sika”. Građen je kao sublimacija Službeni britanski izveštaj spominje spominje 379 žrtava (337 odraslih, 41 dete i jedna beba), te da je 200 ljudi ranjeno. Indijski izvori izvori tvrde da je bilo više od 1.000 mrtvih i preko 2.500 ranjenih. ranjenih. hindu i islamske arhitekture, kao simbol tradicije U telegramu pretpostavljenima general Djuer saopštava da je bio suočen sa armijom revolucioi harmonije. Smatra se da je upravo ovde rođen nezavisni stil gradnje Sika. Sri Hari Mandir Sahib nara i da je bio prinuđen “da Pendžabu održi moralnu lekciju”. je kvadr kvadratne atne osno osnove, ve, za neupuć neupućenog enog poset posetioca ioca Njegov pretpostavljeni, guverner Pendžaba O’Dvajer odobrava njegov postupak! Tek sledeće godine Djuer je smenjen, ražalovan, zatim i penzionisan. Umire u Engleskoj. O’Dvajer iznenađujuće mali. je 13. marta marta 1940. godine ubijen u jednom jednom londonskom restoranu. restoranu. Osveta Osveta Sika... Sika... Postoje vrata sa svake strane hrama, kao simbol Avramovog šatora, otvorenog svakom putniku
Masakr u bašti Džanlianvala
34
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
35
Zemlja careva i pravoslavlja
Živa ruska bajka
P
osle dvodnevnog upoznavanja sa čudesnom prestonicom Petra Velikog, u mislima se nevoljno opraštam sa njom – da li je naš prvi susret i poslednji? Volela bih da se vratim ovom otmenom gradu na svetlucavoj Nevi, iznad koga je i nebo drugačije, sa razigranim belim oblacima, Božjom rukom os- ruske skaske uz koje smo odrastali. likanim na beskrajnom nebeskom platnu... Dok Poput moderne Alise u Zemlji čuda, razmileli nas mini-bus kroz saobraćajnu gužvu odvozi smo se širokom popločanom stazom po Manna brod, u sećanje utiskujem svaki detalj ovog drogiju, ne znajući na koju stranu pre da krenedinamičnog slovenskog megalopolisa... mo... Pored mene, kao u živoj bajci, promiču male Posle kraćeg predaha, na najvišoj, najv išoj,„sunčanoj“ pa- šarene kočije-jednoprezi sa belim i crnim konlubi uz šampanjac se upoznajemo sa simpatičnim jima. Dopada mi se kako Rusi predstavljaju svoju kapetanom broda i administracijom krstarenja. k rstarenja. tradiciju i kulturu, koristeći ogromne potencijale Uveče, u restoranu Volga, „ruska“ večera i nazdrav- nepregledne ruske zemlje. U ovoj prirodnoj oazi ljanje kapetanu, uz obavezni šampanjac... bogatoj turističkim sadržajima posebno su zaTrećeg dana prispevamo u Verhnjije Mandrogi, nimljive radionice za izradu suvenira, pravih maživopisno selo između jezera Ladoga i Onjega, na lih remek-dela – minijatura sa motivima iz Rusije, levoj obali reke Svir. Daleko od vreve i užurbanosti matrjoški najraznovrsnijih likova i kolorita, ručni velikih gradova, unutrašnjost unutrašnjost Rusije od davnina je vez, keramika, drvenarija... Trudeći se da za kratsačuvala svoj poseban, diskretan šarm. Ljupke ko vreme razgledam svaki kutak, na prozorima raznobojne kuće od drveta, ušuškane u bujno primećujem bele platnene zavesice sa heklanom zelenilo i ukrašene bogatim čipkastim rezbarijama bordurom, što me je odmah podsetilo na Srbiju. i maštovitim dekoracijama sa motivima iz staroU jednoj od kitnjastih, bogato dekorisanih kuća slovenske mitologije, oživljavaju sećanje na divne u bojarskom stilu mogu se prezalogajiti uku36
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Putovanje kroz tradicionalnu Rusiju od Sankt Peterburga do Kižija. U Muzeju votke, licem u lice sa delima genijalnih drvodelja sne ruske piroške sa slanim ili slatkim prilozima. Veoma je atraktivan i Muzej votke na čijim vratima goste dočekuje uspravljeni medved, naravno prepariran, sa crvenom keceljom i flašom votke u levoj šapi. Unutra, u ogromnoj prostoriji obloženoj drvetom, na policama i u dekorativnim vitrinama više od dve i po hiljade staklenih i keramičkih flaša svih oblika i veličina, od kojih su neke pravi umetnički primerci. Za šankom, dve mlade Ruskinje radoznalim posetiocima sipaju razne vrste votke za degustaciju. Iz znatiželje probam po gutljaj-dva od nekoliko vrsta, iznenađena iznenađena saznanjem od čega se sve spravlja ovo jako alkoholno piće. Posle razgledanja, ispod ogromnog ukrašenog trema ručamo tradicionalni ruski roštilj šašlik, nanizan na ogromne izuvijane ražnjeve (u Rusiji je sve ogromno), a priređen je i folklorno-zabavni program za turiste. Nakon povratka na brod, nas-
tavljamo plovidbu. Sledećeg dana, po oblačnom i vetrovitom vremenu pristajemo na ostrvo Kiži u severnom delu jezera Onjega, po veličini drugog u Evropi i jednog od najčistijih na svetu, u kome se nalazi oko 1.650 ostrva. Kiži je čuven po drvenoj crkvi Preobraženja sa 22 kupole karakterističnog oblika lukovice, biseru ruske arhitekture 18. veka. Sagradio ju je majstor Nestor od hrastovog i lipovog drveta, bez ijednog eksera ili metalnog dela, samo uz pomoć sekire i dleta. Prema legendi, nakon završetka svog dela, drvodelja Nestor je sekiru bacio u jezero, rekavši: „Crkva, kao ova moja ne postoji nigde drugde, niti će ikada postojati!“ Ruski graditelji poznavali su drvo „u dušu“, ne samo projektujući konstrukciju zdanja i duboko osmišljavajući njegov funkcionalni sadržaj, već su umeli i da mu udahnu izvanredne estetske osobine. Ruske drvene crkve su lake i ljupke, obično male, ponekad grandiozne, ali gotovo uvek su sja jna umetnička ostvarenja. ostvarenja. Zaista, Kiži je praznik za oči, poznat upravo po muzeju drvene arhitekture na otvorenom, ustanovljenom 1966. godine. Primećujem da sve crkve na Kižiju imaju tipične krovove nalik šatorima, kakvi su u 17. veku građeni u severnim krajevima zemlje. Ruski čovek uspeo je da u umetnosti, a naročito arhitekturi, istakne karakter rodne zemlje, ogromna prostranstva njenih ravnica, koje pobuđuju na razmišljanje i u čoveku razvijaju svest da je on sastavni deo tog sveta. Stoga rusku srednjovekovnu arhitekturu karakteriše jednostavnost oblika udružena sa veličanstvenošću. Uprkos prohujalim stolećima, ovde je sačuvan duh stare Rusije koji se oseća na svakom koraku. Najpre kroz niska vrata sagnutih glava ulaz-
imo u tradicionalnu, starinsku rusku kuću, čija unutrašnjost neodoljivo podseća na srpsku brvnaru sa velikom ozidanom peći, tronoškama, čabricama, karlicama, srpovima... Vrata i prozori su veoma mali, kako bi se toplota što bolje sačuvala, pa je i unutrašnjost slabo osvetljena. Duž zidova su police sa zemljanim ćasama i malim ćupovima. U uglu, ikona Bogorodice prekrivena belim platnom, a ispod nje sija beli samovar, jedan od nekoliko u kući. Na levoj strani sobe, žena u nacionalnoj nošnji, nošnji, ogrnuta šalom, sedi za razbojem i tka. Ispred nje motovilo, identično kao u Srbiji... U drugom uglu, takođe ikona Bogorodice prekrivenaa belim vezenim platnom, ispod nje žuti prekriven samovar, a preko njega bela heklana šustiklica, obavezan ukras i u srpskim kućama. Na polici iznad malog prozora koji gleda na jezero, mlin za kafu od drveta i mesinga, sa malom fiokom. Za stolom desno sedi plavokosa djevuška koja nam demonstriraa zvuk starih ruskih duvačkih i žičanih demonstrir instrumenata, pa se na trenutke čini da čujemo zvuk srpske frule. Zavirujem i u druge prostorije, gde je takođe sve nalik srpskoj seoskoj kući – drveni zidni sat sa klatnom, ogledalo sa drvenim ramom u duborezu pokriveno belim platnom sa čipkom, drvene škrinje i pletene korpe, veliki avan sa tučkom, bakarne posude... U jednoj od soba drveni krevet sa tkanim prekrivačem, kolevka pokrivena šarenom tkaninom, u levom uglu ikona Isusa Hrista izrađena u srebru i drvetu, takođe pokrivena belim platnom, a na sredini sto, prekriven belim heklanim stolnjakom, stolnjakom, na čijoj sredini stoji veliki samovar. Na prozoru bela platnena zavesa, a pod zastrt krparama živih boja... U pomoćnim prostorijama sprave za obradu i predenje vune, jaram i velike sanke u kojima
zamišljam upregnutu rusku trojku kako juri kroz snežnu belinu... Izlazimo spuštajući se niz brvna, poređana u vidu stepenica. Sa leve strane, na obali jezera, drvena kućica koja je služila kao kupatilo-sauna. Budući da je ovde klima prilično hladna, ne čudi me zašto su baš Rusi poznati po kupanju u ledenoj vodi usred zime... Usput, nekoliko drvenih tabli sa ugraviranim ugraviranim natpisima na lokalnom dijalektu. Upravo ovde, 6-8. jula 1871. „profesor slovesnosti“ Aleksandar Fedorovič Giljferding od narodnog kazivača Trofima Grigorjeviča Rjabinina (1801-1885), rodonačelnika rjabininske epske tradicije, koji je ovde i sahranjen, zapisaće ruske herojske epove, tzv. biline - „Voljka i Mikula“, „Ilja i Solovej“ i druge. Giljferding je i glasoviti putopisac, u Srbiji poznat po svom putopisu iz Hercegovine, Bosne i Stare Srbije iz 1858. godine. U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice sačinjenoj sačinjenoj od borovog i jasikovog drveta u 17-18. veku, a od 1991. pod zaštitom UNESKO-a, dominira divan ikonostas koji zrači svetošću, remek-delo prefinjenog kolorita u zlatastoj atmosferi svetlih nijansi, a sa obe strane oltarskih dveri prislonjeni su snopovi žita. Ispred ikonostasa poje tri mlada sveštenika, a kada su ostali turisti izašli, samo za nas Srbe pojali su molitvu Presvetoj Bogorodici. Osećamo se počastvovani ovom privilegijom, dok nas milozvučno troglasje prenosi u svet božanske suštine. Videli smo i malu crkvu Vaskrsenja Lazarovog iz 14. veka, takođe izrađenu od borovine i jasikovine, prenetu iz Sveto-Uspenskog Muromskog manastira (Republika Karelija) koju je, prema predanju, podigao njegov osnivač, prepodobni dlanu jul 2015. Svet na dlanu
37
Lazar. Malo dalje, sa desne strane staze, miruje najmanja, ali najveselija i najbučnija grupa, nara- rusku votku čuli Francuzi, kada su ruski generali velika drvena vetrenjača. vno - iz Srbije. 1814. godine u Parizu proslavljali pobedu nad NaIspred crkvice iz 19. veka koju smo poslednju Sutradan pre podne, svaka grupa ponaosob poleonom, pijući votku koju su poneli sa sobom iz obišli uživamo u nesvakidašnjem koncertu zvonâ posetila je komandnu kabinu kapetana broda. U Rusije. Njen savremeni standard stvorio je Dmitrij koji na malom zvoniku, vešto povlačeći konopce zanimljivom razgledanju saznajemo da se članovi Mendeljejev (autor tablice sistema hemijskih elerukama i nogama, izvodi mladi sveštenik. posade koji upravljaju brodom smenjuju smenjuju na menata) 1894. u Sankt Peterburgu. Jačina votke je Tokom čitavog boravka u ovoj velikoj zem- četiri sata, a sve komande su kompjuterizovane. 40 stepeni, a izrađuje se od kvalitetnog špiritusa lji osećala sam izuzetnu bliskost zajedničkih Aktivnosti na brodu snimaju se kamerama, pa „ljuks“ i visokokvalitetnih sorti pšenica. U Rusiji slovenskih i pravoslavnih korena Srba i Rusa, kapetan na monitoru stalno prati, kako je sam kažu: „Votka bez blinija kao svadba bez vina“, „A oličenih posebno u jeziku i veri. Kada je Maksim rekao, „da ne pravimo neke nestašluke“. blini bez kavijara, kao život bez ljubavi“. Gorki tridesetih godina minulog veka u Vrnjačkoj Sledećeg dana pristajemo u Gorici („zelena Naučili smo i nekoliko pravila - votka se pije Banji tražio leka svojoj boljci, prijatelju Alekseju oaza“), tipično rusko selo na obali reke Šeksne, hladna, u malim gutljajima, uvek u dobrom Ivanoviču Babočkinu, između ostalog, pisao je: poznato po čuvenom Kirilo-Belozerskom man- društvu, obavezno uz zdravicu, sa čašom u des„Čini mi se da su Srbi isto toliko Rusi koliko i mi. astiru iz 14. veka. Znatiželjno razgledam ljupke noj ruci. Sve u nama je toliko slično i toliko isto, da ja nisam drvene kuće jarkih boja - plave, ljubičaste, zeNa brodu svake večeri uživamo uz bogat zabavsposoban da nađem razliku.“ lene, čak je i bunar obojen u plavo, sa belom ni i umetnički program - ruski folklor, popularnu Kiži pamtim i po tome što sam se, naviknuta čipkastom rezbarijom... Mali beli zvonik tihuje u muziku, koncerte džez muzike, zvuke klavira, viona toplo vreme u Srbiji, smrzla na hladnom vetru. senci breze... Pored staze četiri bela labuda izvi- line, balalajke, uz predavanje o istoriji ruskih suPosle povratka na brod i isplovljavanja, na jezeru jenih vratova, napravljenih napravljenih od - guma za bicikle. venira, dokumentarni film „Rusija, zemlja careva“ Onjega padala je kiša, a brod se vrlo neprijatno Kupujem nekoliko suvenira, ali, poučena Kižijem, i drugo. Kompletna organizacija je na visokom ljuljao na talasima visine i do 2,5 metra. Tokom pazarim i lepu, toplu jaknu. Posle kraćeg obilas- nivou, što upotpunjuje upotpunjuje utisak o ovoj neverovatnoj plovidbe, sve do Moskve, brod je povremeno ka i povratka na brod, u restoranu degustiramo zemlji. Delim oduševljenje naših ljudi koji su nekaprolazio kroz „prevodnice“, što je bio poseban čuvene ruske palačinke bline sa crvenim kavija- da u velikom broju dolazili u ovu bratsku zemlju i doživljaj. rom i četiri vrste ruske votke – Putinku, Pet jezera, još uvek nostalgično nostalgično pričaju pričaju o njoj. njoj. Ipak, ni izbliza izbliza Većina brodskih gostiju je iz Danske, Norveške Percovku i Kljukvu. Danas je votka jedan od na- mi nisu dočarali ono što ću lično doživeti... M. Matović i Švedske, nešto manje iz Amerike i sa Aljaske, a jpoznat jpoznatijih ijih simbola Rusije. U Evropi su prvi za 38
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Kalitea ili grad s lepim pogledom
Još kad Još bi vreme vreme teklo sporije... L
eto je, sunce u zenitu. Nakon dužeg put- su nešto niže nego kod nas, dok je sve drugo ovanja u Kaliteu, stižemo u živopisno neznatno skuplje. Namerni smo da večeramo letovalište na poluostrvu Kasandra. ribu, da je sami pripremimo. Jedina ribarnica se Miris mora nadražuje nozdrve, a pogled nalazi na izlazu iz Kalitee, prema Pefkohoriju. luta plavetnilom Egejskog mora dajući priliku Bogata ponuda, ali sa cenama... Kupujemo oramašti da se razigra u prostoru i okruženju čijom du, plaćamo je devet evra po kilogramu. Kolepotom su i bogovi bili očarani. I pored vrelog ristili smo ovu blagodet tokom celog odmora, dana, puni smo nekog ushićenja. Ponajpre uživali u hrani iz mora. Ukusna grčka peciva su zbog dolaska u nepoznato ali i, prvi je utisak, nas takođe oborila s nogu. Koristili smo ih kao veoma prijatno okruženje. Kalitea jeste primor- dobar izvor energije nakon plivanja. ski grad, ali se razlikuje od drugih s istim prefikp refikOno što Kalitei daje posebnu vrednost jeste som. Ne razvlači se duž morske obale. Čak je i prelepa peščana plaža koju zapljuskuje čisto, ne dodiruje, jer je skockana na uzvišenju iznad gotovo prozirno more. Prekrivena je sitnim bemora. Koliko je dugačka isto toliko je i široka. lim peskom, a ukrašena brojnim kafićima u koNakon smeštaja u apartmanu, kraćeg jima se posetioci mogu osvežiti uz hladna pića osveženja i malog doterivanja krećemo u pro- i koktele. U more ulazimo preko 50 metara i još vod. Nestrpljivi i znatiželjni, širom otvorenih uvek je plitko. Raj za klince, ali ne i velika radost očiju, posmatramo svaki detalj kamenom za dobre plivače. popločanih ulica grada izgrađenog na platou Kalitea je bogata faunom. U svako doba visoko iznad mora, okruženog visokim borovima dana može se čuti cvrkut ptica, dok flora u odnosno cvetkoji ga čuvaju čuvaju kao zeleni štit. Vidik koji se pruža pruža vidu borova i raznih puzavica, odnosno na Egej opravdava značenje imena grada, Kalitea nog mediteranskog rastinja dopunjava rajski - lep pogled. Grada u kome se nalaze nalaze hramovi izgled mesta. Divimo se i ogromnim borovima posvećeni Dionisu i Zevsu. Da li slučajno? između magistrale magistrale i obale, borova borova koji se ne Na peščanu obalu se silazi strmim ulicama osvrću unazad, na svoje ostarele i osušene ili turističkim vozićem. Međutim, mi smo ot- grane, već poput entuzijasta hrle napred u vikrili stepenice kojima ćemo, kao niz neku sinu prema suncu sa bujnom krošnjom na vrhu višespratnicu, silaziti na plažu. U svemu, stabla. Deluju impresivno praveći hladovinu manirom optimista, vidimo i dobru stranu neuporedivu svežiju od one ispod suncobrana. Smirenost i ljubaznost domaćina, na kojima sa zaključkom da ćemo koristeći stepenište poboljšati i kondiciju… se i pri najvećim gužvama ne primećuje nerNiz novih hotelskih zdanja je u fazi izgradnje. voza ili neprimerena reakcija, prenosi se vrlo Niču na poljanama ne narušavajući kockasti brzo i na nas. I sami postajemo smireniji. Kasve što odmor pretprostorni plan Kalitee. Centar grada je pun pro- litea odiše mirom i daruje sve davnica, kafanica s grčkim šmekom i kafića. Sto- vara u maksimalno opuštanje i uživanje. Noć lovi i stolice su na ulici… Tipična morska priča i Kaliteu, međutim, pretvara spontano u gradić slika. Pred objektom koji izdaleka mami mirisi- dobrog provoda. Blizu je Soluna, pa u nju često ma ukusnog girosa - povelik red. Pridružujemo svraćaju i njegovi stanovnici. Kad sve doživite se. Onako gladni, nestrpljivo čekamo svojih jasno je zašto Kalitea ima i epitet epicentra za par minuta. Vredelo je, nismo se pokajali, giros dobar provod u sitnim satima… Međutim, uz je nadmašio sva naša očekivanja, ali i utoliko sve vrline ima, shvatili smo to tek na kraju, i glad. Idemo dalje, a pažnju nam privlači pro- jedno veliku manu koja se svodi na utisak da u davnica s obiljem voća i povrća. Cene citrusa Kalitei vreme - brzo prolazi! Ljupka Katana dlanu jul 2015. Svet na dlanu
39
Mala razglednica Helsinki Helsinkija ja
40
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
D
Prestonica Finske, kulture kultur ei dizajna
a nije smešten toliko severno u negostoljubivo prirodno okruženje, Helsinki bi verovatno bio najpoželjnija evropska prestonica za život. Mereno najvišim standardima, Helsinki ima sve osim blage klime - čist vazduh i vodu, obnovljive izvore energije sa jeftinim grejanjem i strujom, dobre restorane koji kombinuju lokalnu i internacionalnu kuhinju, urbanistički sklad starog i modernog, dostupno obrazovanje i zdravstvenu negu, bogat kulturni život, besprekorno funkcionalan javni prevoz, pregršt mesta za šoping i, povrh svega, političku stabilnost u državi čija je prestonica. Gradnja starog dela grada počela je pre 200 godina, po naređenju ruskog cara Aleksandra I. Tada je izgrađena i Luteranska katedrala, koja je i simbol grada, a ispred nje je spomenik Aleksandru II u trijumfalnom stavu. stavu. Nešto dalje je jednako lepa pravoslavna Uspenska crkva. Finci ova zdanja jednostavno zovu velika i mala katedrala, a njihove arhitekte gradile su i 300 kilometara udaljenu prestonicu carske Rusije - Sankt Peterburg. Helsinki je do nezavisnosti Finske nakon Prvog svetskog rata bio pod kontrolom Rusa i Šveđana, koji su na ostrvu ispred grada podigli tvrđavu Suomenlina, danas na listi svetske baštine Uneska. Novi delovi grada, koji čine blizu 90 odsto teritorije, izgrađeni su nakon Drugog svetskog rata. Helsinki je kroz vreme nosio titulu Evropske prestonice kulture, odnosno Svetske prestonice dizajna. Ovo nije nimalo slučajno, pošto gotovo svaki detalj u glavnom gradu Finske, pored funkcionalnosti, ima i pažljivo osmišljen dizajn. Život u gradu za neke možda i jeste skup, ali sa prosečnom platom od oko 3.000 evra koliko zarađuju njegovi stanovnici i nije. Vožnja taksijem po kilometru je oko 1,5 evro, ali s kraja na kraj grada može se stići brže i jeftinije vozom vozom koji ide 160 kilometara kilometara na sat. sat. Kompletan ručak je ispod 10 evra, bilo da jedete u finskom, nepalskom, ruskom ili nekom drugom restoranu. Ipak, finski specijalitet meso irvasa, prosečna porodica ne može svakodnevno da priušti. Finci su upornim radom iskoristili dva najveća udarca - Drugi svetski rat i Drugu naftnu krizu pa su od mračne i vlažne zemlje na kraju sveta napravili sasvim lepo mesto za život.
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
41
Kabo san Lukas
Komad raja raja na ivici okeana
N
a najjužnijoj tački poluostrva Kalifornija nalazi se mesto gotovo netaknute prirodne lepote, s prosečnom godišnjom temperaturom od 26 stepeni Celzijusa i niskim stepenom vlažnosti, mesto gde se Kortezovo more uliva u Tihi okean i gde srećete ljude koji se nikada ne pitaju kakav će dan biti sutra - nasmejani, sunčani Kabo san Lukas! Pre nego što me je Slučaj Komendijant pozvao da krenem na Put, za Kabo nisam nikada ni čula, a kamoli da sam mogla da pretpostavim da će to biti mesto koje ću vrlo odgovorno porediti s ra jem na zemlji. I u tom poređenju nisam jedina. Pridružuju mi se mnoge holivudske zvezde. U prošlosti ovde je boravio Džon Vejn, a danas Bil 42
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Kozbi, pa Džordž Kluni i Kameron Dijaz, koji ne grafi, ljubitelji ekstremnih sportova, avanturisti, samo da često posećuju Kabo, nego su ovde sa- jednostavni porodični ljudi, mladi, stari, rečju gradili i prelepe vile; zatim tu su i bogati vlasnici svi mi koji živimo u Kabu. najlepših i najskupljih jahti na svetu koji odmor u Prvi koji je pomislio: “Ovo je raj!”, slično što i luci Kabo san Lukas produžavaju iz dana u dan, svaki ovdašnji meštanin kaže bar jednom dnevkao i poznati umetnici i naučnici, golf igrači, foto- no, kao u poverenju, kao “da ne čuje zlo”, bio je
Od čega će vam ponajpre ponestati dah, ne znam, ali znam da ćete se sasvim sigurno svaki put iznova oduševljavati lepotama koje ćete otkrivati svakoga dana i da će vam život u Kabu ličiti na nezasluženu nagradu
sinjor Don Manuel Diaz Rivera, koga je već po- svaki dan baš kao da smo u nekom dobrom filmu minjani gospodin Slučaj pre 35 godina doveo na bez kraja. Uloge koje se nude nama koji smo se mesto gde se sreću jedno more i jedan okean i on nekim čudnim putevima obreli baš na ovom nije imao kud - shvatio je da je našao ono što je mestu, divne su, mnogobrojne i na nama je da tražio i tu je sagradio svoju kuću iz snova. biramo - baš onako kako to oduvek biva u životu, I tako počinje priča o Kabu koja može da ali smo često skloni da tu mogućnost previđamo. zvuči kao dobar scenario za film: malo ribarsko U Kabu možete plesati sa Enrikeom Iglesijasom naselje, odsečeno od sveta, polovinom XX veka jedne obične večeri u baru Nowhere, čekati Novu otkrivaju američki piloti, zatim se jedan čovek godinu u klubu Pink Kyti s gospođicom Paris Hilzaljubljuje u tri boje plavog (nebo, more, okean), ton ili ćaskati s Džonijem Depom na klupi pored kupuje 260 hektara jalove zemlje koja se prostire marine u neko rano jutro, ručati na privatnoj jahti preko planine i izlazi na dve obale, i uprkos svim jednog od dvesta najbogatijih ljudi na svetu ili skeptičnim predviđanjima mudrih i opreznih, biti pozvani na prijem koji počinje onog trenutka stvara najekskluzivnije naselje u regionu - Pedre- kad prava limuzina dođe po vas i kada šetajući gal. U nastavku se pojavljujemo mi sami i živimo crvenim tepihom ulazite u kuću-bajku. Za sve to
dovoljno je samo da ste tu, da ste u Kabu. Kao što je Beograd u Evropi sinonim za dobar provod, tako je Kabo u ovom delu sveta - svaki dan je podjednako dobar za izlazak, a na vama je da izaberete gde ćete se najviše zadržati - Mandala, Skwid Row, Cabo Wabo, Pink Kity, Nowhere Bar, Happyanding ili neko drugo mesto koje vam se te večeri učini najinteresantnijim. Razlika između beogradskih izlazaka i ovdašnjih jeste ponajviše u godinama - ovde ljudi i u šestoj, sedmoj deceniji igraju do jutra, i to ne samo turisti i ne samo onda kad popiju koju koronu više. Kada se umorite od džet-seta i života kao kakve VIP, “prirodni akvarijum”, kako je čuveni Žak Kusto nazvao Kortezovo more, pružiće vam i odmor dlanu jul 2015. Svet na dlanu
43
i zabavu, u zavisnosti od onoga šta vam je tog dana potrebno. Tokom cele godine možete da birate između sportskog ribolova, vožnje kajakom ili surfovanja, za šta je najpogodnija plaža Sveta Marija; ako biste želeli da tog dana počnete s kursevima jedrenja, učitelji i brodovi spremno vas očekuju u marini; plaža Medano odličan je izbor ako želite da nastavite s vašim druženjem s poznatima ili ako vam nije dosta muzike i plesa; plaža Čileno pak savršena je za plivanje i “kuliran je” - omiljena je plaža nas domaćih domaćih,, udaljena od hotela i turističke gužve. Rano ujutru na bilo ko joj od plaža duž mora ili okeana, možete možete na miru posmatrati izlazak sunca, pridružiti se nekoj grupi koja praktikuje jogu ili pilates na pesku, a ako vam je potrebno snažno razbuđivanje, razbuđivanje, preporučujem trening koji vodi gospodin Modu Seje - samo poznanstvo s njim dragoceno je iskustvo, a on će vas motivisati da učinite onaj veliki korak koji stalno odlažete - da ostavite cigarete, smršate, promenite posao, sredite svoj emotivni život, jednostavno - uzmete stvari u svoje ruke. Kada sam upoznala Modua, oduševio se što dolazim iz Srbi je (ne, nije mislio da sam iz “Siberije “Siberije”” ili Sirije, Sirije, gde nas stranci uglavnom smeštaju), jer je njegova na jbolja prijateljica prijateljica u Angoli bila Ivana iz Beograda! S druge strane, ja sam presrećna što mi je ovaj plemeniti i harizmatični čovek postao prijatelj. Trebalo bi posebno pisati o njegovim humanitarnim akcijama, ogromnoj energiji ili o osmehu, pažnji i brizi koju posvećuje ljudima i što mu se vraća tako da kad idete s njim imate utisak da ste deo filma čiji je radni naslov „Svi vole Modua“. Zimski meseci, kada temperatura “padne” do jutarnjih 16 stepeni, idealno je vreme za posma-
44
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
tranje jedne od najčudesnijih prirodnih pojava vodozemaca i 43 vrste gmizavaca prilagodili su - udvaranje, parenje i porađanje veličanstvenih se ekstremnim klimatsko-geološkim uslovima u sivih kitova. Svake godine od sredine decembra kojima je ishrana ograničena na retke plodove do sredine aprila, stotine sivih kitova dopliva iz planinsko-pustinjskog tla. Gotovo jedna trećina Aljaske do obale Baha Kalifornije. Najveća riba biljnih i životinjskih vrsta u Baha Kaliforniji jeste na svetu, dužine i do sedam metara, zadiviće endemska - ekstremni pustinjski uslovi stvorili su vas skokovima i do neverovatnih 40 metara uvis! hiljade vrsta kojih nema nigde drugde u svetu. Kabo nam opet nudi i mogućnost da doživimo Ovde raste saguari kaktus, najveća vrsta kaktusa nešto što se može videti samo u filmovima ili u na svetu koja dostiže visinu i do 21 metra. Ovaj emisijama naučnog sadržaja - plivanje sa ovim kaktus je jedan od simbola Meksika, ima ga u gigantskim predstavnicima svoje vrste. Nikako crtanim filmovima, na suvenirima, na našim fotone smem zaboraviti delfine s kojima plivamo grafijama. A ono po čemu prepoznajemo Kabo u specijalnim bazenima, a možemo ih gledati jeste stena koja se se zove El Arko, Arko, odnosno Kameni i kako se igraju na otvorenom moru. “Malog luk koji se nalazi nadomak Plaže ljubavnika. Moj Nema” možete hraniti gotovo svaki put kada prvi odlazak do Lovers beach-a bio je jedan od idete do čuvene Plaže ljubavnika, a ako zaronite onih utisaka koji se pamte celog života. Ogromna upoznaćete ostatak prebogatog morskog sveta peščana plaža, talasi okeana i pogled na vrata koji živi na većim dubinama. Eko sistem mora tol- gde se more uliva u još veće more - oduzima dah iko je bogat u svojoj lepoti i različitosti da je 2005. i svaki put se to ponavlja. Posebno je iskustvo Unesko proglasio 244 ostrva u Kortezovom moru gledati izlazak Sunca, a sasvim drugačije pak blagom svetske baštine. zalazak. Otići tamo u podne i slušati kako se Od čega ce vam ponajpre ponestati dah, tišina slaže po stenama i kako je čak ni kretnje ne znam, ali znam da ćete se sasvim sigurno pelikana ne remete, ravno je dubokom spiritualsvaki put iznova oduševljavati lepotama koje nom iskustvu. U svakom trenutku boje i senke ćete otkrivati svakoga dana i da će vam život u stvaraju drugačije prizore i verujem da je upravo Kabu ličiti na nezasluženu nagradu. Kada sam ova prirodna lepota naterala Tomasa Spengla, iz aviona ugledala pustinju, iskreno, malo sam čuvenog fotografa Nacionalne geografije, da se se uplašila kud sam ja to zabasala i da li ću us- nastani u Kabu. peti da se prilagodim ovoj klimi i prirodi, toliko Pored prirodnih lepota, jedinstvenog eko sistedrugačijoj od kontinentalne. Kaktusi, pesak, kak- ma, prelepih hotela s najboljim spa centrima, tusi... Ako ste gledali film „Rango”, onda imate pored najraznovrsnijih aktivnosti koje vam se pravu sliku o pustinji Baha Kalifornija, jednoj nude - od planinarenja do ronjenja, Kabo je poznat od najvećih i najbolje očuvanih pustinja u Mek- i po Art festivalu na kom se može videti umetnost siku, gde se mogu naći mnoge endemske vrste celog Meksika, zatim po najbogatijem svetsflore i faune. Blizu 500 vrsta biljaka, četiri vrste kom turniru u ribolovu - Bisbee Black and Blue
koji okuplja najbogatije ljude našeg doba (samo učešće košta pet hiljada dolara, a nagrada za prvo mesto kreće se od tri do pet miliona dolara!), vlasnike prestižnih jahti, koji se takmiče u hvatanju najvećeg marlina, ribe koja je takođe zaštitno lice Kaba. Sam početak turnira je pravi scenski spektakl: start preko sto pedeset brodova iz marine i trka do El Arka za zauzimanje što boljeg mesta za ribolov slika je koju zaista vredi videti. U Kabu se održava i šest prestižnih svetskih turnira u golfu, a tereni namenjeni ovoj luksuznoj igri predstavljaju pejzaže kojima se jednostavno morate diviti. Priču o Kabu nikako ne smem ostaviti neukrašenu dijamantima i dragim kamenjem. Mnogi turisti svoja nezaboravna krstarenja žele da obeleže kupovinom skupocenog nakita ili nekog od najpoznatijjih svetskih brendova satova, a u Kabu to mogu učiniti u mnogobrojnim juvelirnicama koje nude veoma povoljne cene, oslobođene poreza. Iako živeći na kraju sveta (Za nas iz Srbije Kabo je stvarno “kraj sveta” udaljen oko 12 000 kilometara od Beograda! Kao što reče moj prijatelj, da je dalje, bio bi nam bliži!) bićete potpuno informisani o svim svetskim trendovima u dizajnu nakita ili o najnovijim modelima najluksuznijih satova, ako nađete vremena da jednom u dve-tri nedelje obiđete ove luksuzne trgovine, što je samo po sebi jedno izuzetno iskustvo. Znam da postoje mnoga mesta na svetu koja smo poželeli da posetimo ili čak i da živimo u njima, ali mi se čini da postoji samo jedno mesto, izuzetan spoj neverovatne istorije, čudesne prirode, jedinstvene flore i faune, šarene kulture i slobodnog duha, mesto koje nam omogućava da najpotpunije živimo svoj zivot - naš komad ovozemaljskog raja, Kabo san Lukas. Beba Moravčević
Nekoliko činjenica zbog kojih još više volimo Kabo: - Baha Kalifornija, s jedne strane oivičena morem, s druge strane okeanom, ima najdužu obalu u Meksiku - više od 2.000 kilometara - Kortezovo more je najveće telo biološki bogate vode na Zemlji, zbog čega ga je Žak Kusto pro glasio “Svetskim akvarijumom” - Najviša vrsta kaktusa na svetu - saguari. Ovaj kaktus raste na poluostrvu Baha Kalifornija; dostiže visinu i do 21 metra - Svake godine od decembra do aprila možete videti najveće ribe na svetu - sive kitove, koji dolaze sa Aljaske do Kortezovog mora da bi se tu parili - Ne može se dogoditi da prođete pored Meksikanca a da vam se ne javi i pita kako ste, naravno uz osmeh - Šoferi u autobusima vrlo su strpljivi, staju vam tamo gde vam najviše odgovara, bez obzira na propisana stajališta; s druge strane, svaki putnik vrlo ljubazno pozdravi vozača i kad ulazi u autobus i kad iz njega izlazi - Sezona lubenica i dinja traje cele godine; mango, papaja, hikama, banane, mandarine, pomorandže i drugo tropsko voće dostupni su i najsiromašnijim građanima - Ukoliko imate prosečnu platu, bar jednom nedeljno možete večerati plodove mora, losos ili suši, a gotovo svakodnevno možete imati jedan obrok u restoranu - Kabo je bezbedan i mi ran gradić: ako izgubite novčanik, pronalazač će vam ga vratiti u najkraćem roku sa svim što je bilo u njemu; čudite se kada vas vaša porodica i prijatelji zabrinuto ispituju o maji, narko kartelima i drugim pojavama koje se vezuju za Meksiko.
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
45
“Putopisi po sećanju” novinara i publiciste Dušana Miklje
I
Sve
tajne
mao sam sreću da se nađem na izvoru Belog Nila iz jezera Viktorija u Ugandi, na izvoru Plavog Nila iz jezera Tana u Etiopiji, na vodopadima istoimene reke (najvećim u Africi posle onih u Zambeziju) i, najzad, na mestu gde se dve reke kod Omdurmana u Sudanu spajaju u jednu, da bi kroz pustinju tekle sve do Kaira i ušća u Sre- bez Nila ne bi opstao. Niko nije znao poreklo dozemno more. Puko nabrajanje svih tih mesta moćne reke, niti je mogao da objasni kako se u moglo bi da liči na opčinjenost geografskim po- donjem toku održava više od hiljadu kilometara, dacima ili, još gore, na razmetljivost postviktori- protičući kroz jednu od najsurovijih pustinja na janskog putnika kada se ne bi znalo da je Nil, više svetu, a da ne primi nijednu pritoku niti kap kiše. možda od bilo koje reke sveta, stolećima pred- Ne znajući poreklo „vode koje život znače“, stari Egipćani su strahovali da reka ne omane, što se stavljao veliku tajnu. Beli čovek je izvor Nila ugledao prvi put 1862. još nijednom nije dogodilo. Atavistički oblici isgodine. Dakle, pre nešto više od jednog stoleća, toga straha prisutni su i danas u nekim naučnim pošto su davno pre toga otkriveni Amerika i Aus- ili samo pseudonaučnim teorijama, prema kotralija. Mada su još stari Rimljani pokušavali da jima su se vode jezera Viktorija odlivale nekuda reše zagonetku, legije su se iz Nubijske pustinje u bazen reke Konga. Tek su tektonski potresi u vraćale neobavljena posla. Nisu bili uspešni ni tercijaru i pojava masiva Ruvenzorija skrenule drugi pokušaji da se dođe do izvora. Vodopadi odvodne rukavce na sever. Teoretski, bar, novi i brzaci, pojas razlivenih voda sa isprepletanim potres mogao bi da u planinskom lancu otvori rastinjem koje od rečnog toka čini začarani la- brešu kroz koju bi se voda iz jezera ponovo slivala virint, šume papirusa, malarična groznica, trop- u prvobitni geološki utok. Na nesreću, nekadašnji ska žega i ratoborna paganska plemena odvraćali feldmaršal Amin je takođe čuo za tu teoriju te bi, su od napredovanja prema jugu i najupornije kadgod bi se naljutio na Egipćane, pretio da će skrenuti tok Nila i žitelje u njegovom donjem istraživače. Misterija je bila naročito velika za Egipat koji toku pomoriti žeđu. 46
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
Nila U Đinđi, odakle Nil odlazi na dug put ka severu, ništa više na podseća na ne tako davna vremena kada se o izvorištu najveće afričke reke ništa nije znalo. Na lepo urađenim prilaznim putevima, na čijim se ivičnjacima za prevlast bore raskošne palme i ljubičasti bokori džakarande, nemoguće je prepoznati staze kojima su se do cilja mukotrpno probijali viktorijanski istraživači. Do Đinđe na obali jezera Viktorija, sedamdeset kilometara istočno od Kampale, danas se stiže za nepun čas vožnje asfaltnim drumom između brda zastrtih zelenim tepisima čaja, kafe i šećerne trske. Ko bi mogao da pomisli da su pre samo nešto više od jednog veka ovi krajevi na mapi bili obeleženi „belim mrljama“ mrljama“..
Terme Čatež
Oaza zadovoljstva zadovoljstva u bivšem komšiluku A psolutno neobične, u mnogo čemu centar, zdravstveni centar, hotelski unutrašnji i posebne. Zavodljive i maštovite u onom spoljni bazen, internet kutak, lift, recepcija, lobi što nude za odmor i uživanje. Zbog bar, restoran i dve dvorane za sastanke. Za sve svega i sve posećenije. Terme Čatež su goste osiguran je i parking. idealna destinacija ne samo za porodični ododHotel Toplice je izuzetno tražen. Gostima su mor ili odmor onih koji beže od savremene sva- na raspolaganju 24 standardne sobe, 107 sukodnevice u oaze mira, već su sve više i baza za perior soba, četiri apartmana i četiri porodične pripreme vrhunskih sportista koji na putu do sobe, lift... Posebnost hotela čini hotelski rekordnih ostvarenja traže idealne uslove za rad restoran i aperitiv bar, odnosno, centar s taji relaksaciju posle napornih treninga. Ne zabo- landskim masažama, fitnes studio, sportska i ravite da višegodišnji ugovor o saradnji s Ter- višenamenska dvorana, internet kutak i hotelsko mama Čatež Čatež ima Crvena zvezda, najbolji srpski parkiralište. Zimska termalna rivijera se nalazi u fudbalski klub svih vremena. Relativno brzo i lako sklopu hotela. Idealan je je za porodice sa decom. decom. stiže se do Ljubljane a od prestonice Slovenije do Deo kompleksa je i Hotel Terme Terme sa 32 standard Termii Čatež je 90 kilometara vožnje kroz prelepe sobe, 108 superior soba i tri apartmana. Spratove Term Spratove predele. A kad stignete... Hoteli Terme, Čatež i povezuju dva lifta. Gostima su na raspolaganju raspolaganju i Toplice dominiraju kompleksom u kome se još hotelski restoran s terasom, aperitiv bar, bazenski nalaze letnja i zimska termalna rivijera, restoran, kompleks, saune i fitnes studio. Idealan je za one kafeterija, pab, kasino, kamp, samousluga... Uko- koji uživaju u plivanju, jer hotel u ponudi ima zaliko vam treba i nešto više, blizu su Brežice. Treba Treba tvoreni poluolimpijski bazen i mini-sauna centar ih doživeti, imaju svoj šmek, šarm i posebnost. I čije je korišćenje uključeno u cenu. Takođe, gosti zamak Mokrice zaslužuje pažnju, pogotovo onih mogu koristiti i bazene u okviru hotela Čatež. čija mašta može svašta. Deo ove lepe priče je i nešto što na drugom Najbolje je da pre polaska rezervišete smeštaj. mestu nećete pronaći. Jedna od zavodljivih priča U ponudi su tri zanimljiva hotela. Hotel Čatež je je Gusarski zaliv. Reč je o atraktivnom naselju nasel ju sa toplim hodnikom povezan sa Zimskom rivijerom 20 plutajućih kućica na jezeru koje koje su drvenim i udaljen je samo 50 metara od Letnje termalne mostom povezane sa obalom. Terasa sa prelrivijere. U okviru hotela su još i spa & wellness epim pogledom na jezero nudi primamljivu
opuštenost i uživanje u prirodi. U svakoj kućici moguć je smeštaj za 4-5 osoba. Gosti Gusarskog zaliva mogu koristiti sve sadržaje na Letnjoj termalnoj rivijeri. Druga atrakcija je Indijansko selo. Reč je o šatorskom naselju prilagođenom savremenim uslovima življenja. U svakom šatoru su četiri kreveta sa posteljinom, sto sa četiri stolice, četiri garderobna ormarića, mini-kuhinja s ugrađenim minibarom, escajgom, tanjirima, šoljama i čašama, frižider, šporet, kanta za smeće, drveni masivni sto s klupama ispred šatora, savremene sanitarije u neposrednoj blizini šatora... A ukoliko želite još neobičniji smeštaj, tu su i kaubojske kočije. Boravak u njima je nezaboravan doživljaj za porodice sa decom. Kaubojska kočija je opremljena sa četiri ležaja, mini-kuhinjom i mini-barom. U neposrednoj blizini se nalaze tuševi i WC... U Termama Čatež je moguć i najam apartmana koji uključuje ulaznice za kupanje na Termalnoj rivijeri. Svi apartmani imaju imaju dnevni boravak boravak i kuhinju u prizemlju i dve spavaće sobe na spratu. Svemu ovome treba dodati gostoprimljivost domaćina, profesionalnost osoblja i lepotu prirodnog okruženja. Dovoljno da jednom dođete i – opet se vratite.
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
47
Čitajte na odmoru ISLEDNIK Dragan Velikić Vest o majčinoj smrti pisca zatiče u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Ova knjiga sadrži ono po čemu je Velikić prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman o majci postaje autopoetička ispovest ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema. Drugi o knjizi „Mnogo ljudi piše, ali je malo pravih pisaca kakav je Velikić. To je uživanje u čistoj literaturi. Njegova Njegova rečenica vas uvek vodi dalje, kao što je u muzi muzici ci činio nio Hendri Hendriks. ks.“ Gorčin Gorčin Stojan Stojanović ović
KAD SU CVETALE TIKVE
Dragoslav Mihailović
Kad su cvetale tikve počinje opisom života junaka Ljube Sretenovića, koga svi znaju kao Ljubu Šampiona. On živi sa Ingom, Šveđankom i njenim sinom iz prvog braka, koga voli kao svoje dete. Ali, Ljubu često muči nostalgija za rodnim Dušanovcem. Priseća se svog pređašnjeg života. Odrastao je u ratno vreme u Beogradu, na Dušanovcu, sa majkom, ocem, bratom i sestrom. Rano se uhvatio sa lokalnim mangupom Stoletom, Stoletom, koga su svi znali kao Stole Apaš, koji ga je uvukao u loše društvo. U to doba je boks bio najpopularniji sport, pa su ga gotovo svi trenirali, a među njima i Ljuba. On kasnije postaje i šampion u ovom sportu, pa mu otuda i nadimak. Jedne večeri, došla su dvojica i odveli njegovog oca i brata. Ljuba odlazi kod Starog Periše, koji je radio u policiji i moli ga da sazna šta se dešava sa njegovim ocem i bratom. Stari mu obećava da će pokušati i uskoro puštaju na slobodu Ljubinog oca, ali brata premeštaju na drugo mesto. Otac se vratio nekako bled i činilo im se, preko noći ostario...
NADA BUDISAVLJEVIĆ: MOJA SESTRA JOVANKA BROZ Žarko Jokanović Nastavak bestselera Jovanka Broz: moj život – moja istina, knjige koja je uzdrmala bivšu Jugoslaviju. Kao i Jovanka Broz, Nada Budisavljevićć je svoju uzbudljivu priču poverila istom autoru – Žarku Jokanoviću. Budisavljevi U zvaničnoj rezidenciji predsednika predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu, na prvom spratu, nalaze se tri spavaće sobe. U jednoj je bio Tito, u drugoj Jovanka, a u trećoj njena najmlađa sestra Nada. Jednom prilikom Krleža joj je rekao: „Sve znate, sve vidite, sve čujete, i ćutite, ni o čemu reč ne govorite.“ A ona ni ne krije: „To mi je bio posao. Što sam čula – nisam čula, što sam videla – nisam videla.“ Sada je prvi put progovorila o svemu. Tajne Užičke Užičke 15 – Zašto sam dala otkaz Titu – Šta mu je pisao Ričard Barton – Slučaj Dobrice Ćosića i Aleksandra Rankovića – Kako se Dolanc ulagivao Titovom psu – Da li je Tito pravi Tito – Branila je Đilasa – Dozvoljeni i zabranjeni vicevi – Zašto me je Ljubičić lično isleđivao – Šta mi je Tito rekao posle njihovog razdvajanja razdvajanja – Pokušaji atentata na Tita – Priča o tajnoj večeri...
UBITI PTICU RUGALICU Harper Li „Braniš li ti crnje, Atikuse?“, upitala sam ga te večeri. „Dabome da branim. Ne govori ’crnja’, Skaut. To je prostački.“ „Tako govore svi u školi.“ „Od sada pa nadalje biće svi manje jedna…“ Iz perspektive Skaut Finč, šestogodišnje devojčice odrasle u malom gradu na jugu zemlje, Harper Li na duhovit i autentičan način kritikuje rasne i klasne predrasude u američkom društvu tridesetih godina prošlog veka. U učmaloj sredini ogrezloj u nasilje i hipokriziju, moralna snaga jednog čoveka, advokata Atikusa Finča, podsetiće stanovnike Okruga Mejkom, ali i samog čitaoca, koliko je teško i važno istrajati u tome da se bude čovek. Braneći crnca optuženog za silovanje bele žene, Atikus staje u odbranu ljudskog dostojanstva i vere...
TESLINA POŠILJKA Vanja Bulić KAD KNJIGA IZGORI, PEPEO PROGOVORI. Na ruševinama Narodne biblioteke, uništene tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, jednog sunčanog beogradskog jutra pronađeno je telo nemačkog novinara Riharda Genca. Taj događaj označiće početak potere za ubicom koja će novinara Novaka Ivanovića uvesti u lavirint laži, obmana, obaveštajnih intriga, istorijskih nepravdi, međunarodnih zavera... A na samom kraju tog lavirinta čeka šokantna istina. Posle serije ubistava i otmica, na prvi pogled međusobno nepovezanih, Novaku Novaku postaje jasno da je postao pion u igri moćnika čiji je jedini cilj pronalaženje Teslinih „zraka smrti“. Tesla je tvrdio da je taj pronalazak namenio svojoj otadžbini. Da li je pronalazak uoči rata stigao u Srbiju i da li se nalazio baš u Narodnoj biblioteci, biblioteci, čija je celokupna arhiva trebalo da bude izmeštena u manastir Blagoveštenje?? U toj arhivi se nalazilo i Miroslavljevo jevanđelje, Blagoveštenje jevanđelje, ali ga je neko uoči bombardovanja sakrio u manastir Raču... 48
Svet na dlanu dlanu dla nu jul 2015.
AUTOR: MAČVANIN
OZNAKA ZA KILOPOND
IME PEVAČICE FRENKLIN
SPAJANJA NITNAMA, NITOVANJA
GLAVNI GRAD JORDANA
IME REŽISERA BAJIĆA
ATOMSKA TEŽINA (SKR.)
DRŽAVA U SEVERNOJ AMERICI
PRIORITET, PRVENSTVO (LAT.) GORNJI SLOJ VAZDUHA TURISTIČKO MESTO SA SLIKE
PRIPREMA MUZIČKOG DELA ZA IZVOĐENJE
IME REŽISERA CRNOBRNJE
ORGANIZACIJA RADA (SKR.) OBRTAJI
OTROVNA MORSKA RIBA
ANKETNI ODBOR (SKR.) RUKOVALAC APARATIMA
ELEKTRON
GLAVNI GRAD TURSKE
ULAZNICA
TVRĐAVA KOD JAGODINE
RADIJUM
KISEONIK
BEZBRIŽNI UMETNIK
ŠARA (ARAP.) JEDAN MUZIČKI ROD
SKUP ZNANJA U NEKOJ OBLASTI UKRAŠAVAČ PROSTORIJA EVROP. EKONOM. ZAJEDNICA (SKR.)
LAKO LOMLJIVA
VRSTA KUNE IME FOLK PEVAČICE ANDRIĆ
VASPITNI ZAVOD U STAROM RIMU MESTO KOD LABINA IME RANIJEG PEVAČA MIJATOVIĆA
FINO SITO U CINKOGRAFIJI
AMERIČKA PEVAČICA, ALIŠA NAŠ PISAC, ĐORĐE
AMPER
UZIMATI MEZE UZ PIĆE STRUČNJAK ZA PSE HLADNJAK AUTOMOBILA (NEM.) VAPAJ ŽALOSTI
GOSPODAR (POLJ.) REKA U SRBIJI
VRSTA KOMARCA
FRANCUSKI PESNIK, POL PTIČJI ORGANI ZA LETENJE
UZVIK, HOJ PRIPADNICI NEKADAŠNJE UDBE
REKA U SLOVENIJI RAZBOJNIČKA DRUŽINA IVICE ŠEŠIRA VELIKA EVROPSKA REKA
OTVORENA, NEIZVEŠTAČENA
ŠARENILO (PESN.)
KVANTNA GUSTINA ENERGIJE OBLAST JEDNOG IMAMA
MESTO KOD LJIGA PLANINSKI VRH U TURSKOJ
SLAVNI FRANCUSKI FUDBALER VLASNIK KANTINE
ADVOKATSKA KOMORA SRBIJE (SKR.)
NIŠ
KARAT APARATI ZA PROIZVOD. ELEK TRIČNE ENERGIJE
JEDNA IGRA NA SREĆU NEGATIVAN POJAM U KIN. RELIGIJI
GRAD U GRČKOJ
ATLET. SAVEZ BEOGRADA (SKR.) GRČKI POKRET OTPORA
IMPULS REPUBLIČKA TARIFNA KOMISIJA (SKR.)
PERSIJSKO DELO NA PAHLAVI JEZIKU GRAM
IME IZRAELSKOG DRŽAVNIKA ŠARONA
VAROŠ KOD KOJE SE NALAZI LOKALITET SA SLIKE
KUHINJSKA POSUDA SA TUČKOM
SKUP JEZIČKIH PRAVILA
A K I T A M A R G , N A V A , E T Š I D A R G O K I L E V T , R A K N E D , L E J I R A , I , B S A , O T O L , R A Š , I D O B O , A N E R K S I , A R U M , R A J I L E , I N , J O , R E L I K , N A P , I T I T E Z E M , Z I K , A , C A J A T E L , R E T S A R , A R A M A J , M U E N E T A , R E T A R O K E D , A T R K T , N E M A N R O , A K U A N , S E R I P R E B O R , S K A , E G K , A B , K , O A , E , R O , J N A R , O K N A T S , R A T E T , A M I R P , A D A N A K : E J N E Š E R
dlanu jul 2015. Svet na dlanu
49
50
Svet na dlanu dlanu dla nu maj 2015.
dlanu dla nu maj 2015. Svet na dlanu
51
