Brahma Sutre

Sutre Od Swami Sivanande Osniva~, Udru`enje Bo`anskog @ivota Sivananda Ashram, Rishikesh, India Pozdrav Pozdrav Sri aneshu, Sri Saraswati !evi, Sri Sankara"har#i i svim Brahma$%id#a$uruima Brahma$%id#a$uruima I &og'av'je Samanva#a Adh#a#a ( od'omak Uvod %edanta Sutre su nazvane )Sariraka *imamsa+ jer se ave Para Brahmanom, Sarira -ute'ov'jenim./ U &rvom &og'av'ju autor &okazuje da se svi vedski tekstovi  jednoorazno  jednoorazno odnose na Brahmana i na'aze svoje -Sa -Samanva anva#a #a.. izm izmire irenje nje u 0jemu/ emu/ U drug rugom &og'av' 'av'jju dok dokazan azano o je da nema nema kon1i on1ikt kta a izme izme2u 2u %edan edante te i drug drugih ih Sastri/ U tre3em &og'av'ju o&isana su sredstva za &ostizanje Brah Brahm mana ana/ U ~etv etvrto rtom &og'a og'av v'ju 'ju o&is o&isan anii su rezu' ezu'ta tati ti &ostizanja Brahmana/ Adhik dhikar arin in -~ov -~ovek ek koji oji je s&os s&oso oan an da razu razume me i izu~ izu~av ava a Sastr stre. je onaj naj ko je mirn irnog uma i ima ima oso osoin ine e Sama -ravno -ravnodu4 du4nos nosti. ti.,, !ama !ama -samo$k -samo$kont ontro ro'e. 'e.,, itd/ itd/ &un &un je ver vere, sta'no sta'no zauze zauzett dori dorim m mis'im mis'ima a i u dru4t dru4tvu vu je &ozna &oznavao vao"a "a Istine, ~ije sr"e je &ro~i43eno &ro~i43eno oaveznim na&u4tanjem svih du`n du`nos osti ti,, re'ig e'igio iozn znih ih i svet svetov ovni nih, h, i ez ez ikak ikakve ve zami zamis' s'ii o &riznanju/ Sam Saman andh dha a je o&is o&is Brah Brahma mana na u ovoj ovoj Sast Sastri ri// %isha isha#a #a i'i i'i &redmet ove Sastre je %rhovni Brahman koji je sav ~ist/ Pra#ojana -&otrea. za ovom Sastrom je zog &ostignu3a rea'i rea'iza za"ij "ije e %rhov %rhovnog nog Brahma Brahmana, na, &omo &omo3u 3u uk'anj uk'anjanj anja a svih svih 'a`nih &ojmova koji s&re~avaju rea'iza"iju/ Ova Sastra se sastoji od neko'iko Adhikarana i'i &redmeta razgovora i'i &ret&ostavki/ Svaka &ret&ostavka sastoji se od &et de'ova5 -(. 6eza i'i %isha#a, -7. Sumnje i'i Samsa#a, -8. Anti$ nti$te tez ze i'i Purva rva&aka akasha sha, -9. -9. Sinte intez ze i'i is& is&rav ravnog nog

zak' zak'ju ju~i ~iva vanj nja a i'i i'i Sid Siddhan dhanta ta i -:. -:. Sang Sangat atii i'i i'i sag sag'asn 'asnos osti ti &ret&ostavki &ret&ostavki sa drugim de'ovima Sastri/ U "e'o "e'ojj knji knjizi zi %edan edanta ta Sutr Sutri, i, Brah Brahma man n je g'av g'avna na tema tema i'i i'i &redmet diskusije/ 6uma~enje ma kog &asusa ne sme da se uda'ji od &redmeta &redmeta o Brahmanu/ Brahmanu/ Svako Svako &og'av'je ima svoju &ose &osen nu u temu temu razg razgov ovora ora// Od'o Od'oma mak k mora mora iti iti tuma tuma~e ~en n dos'edno sa temom razgovora u &og'av'ju/ Postoji izvesna veza izme2u Adhikarana i'i samih tema za razgovor/ ;edna Adhikarana vodi do druge kroz neko &oseno &ovezivanje ideja/ U Padi i'i ode'jku ima mnogo Adhikarana i one nisu stav'jene zajedno na s'u~ajan na~in/
zak' zak'ju ju~i ~iva vanj nja a i'i i'i Sid Siddhan dhanta ta i -:. -:. Sang Sangat atii i'i i'i sag sag'asn 'asnos osti ti &ret&ostavki &ret&ostavki sa drugim de'ovima Sastri/ U "e'o "e'ojj knji knjizi zi %edan edanta ta Sutr Sutri, i, Brah Brahma man n je g'av g'avna na tema tema i'i i'i &redmet diskusije/ 6uma~enje ma kog &asusa ne sme da se uda'ji od &redmeta &redmeta o Brahmanu/ Brahmanu/ Svako Svako &og'av'je ima svoju &ose &osen nu u temu temu razg razgov ovora ora// Od'o Od'oma mak k mora mora iti iti tuma tuma~e ~en n dos'edno sa temom razgovora u &og'av'ju/ Postoji izvesna veza izme2u Adhikarana i'i samih tema za razgovor/ ;edna Adhikarana vodi do druge kroz neko &oseno &ovezivanje ideja/ U Padi i'i ode'jku ima mnogo Adhikarana i one nisu stav'jene zajedno na s'u~ajan na~in/
Sankh#a$ma/ Sutre dokazuju da sve 4to o&isuju nije ni4ta drugo do Brahman/ Adhikarana %II5 Sutre 7> i 7( otkrivaju, da z'atna osoa vi2 ena unutar sun"a i osoa vi2ena unutar oka, s&omenute u ?hh/ U&/ I$, nisu neka individua'na du4a vi4eg dostojanstva, nego najvi4i Brahman i'i %rhovno So&stvo/ Adhikarana %III5 Sutra 77 &okazuje da etar -Akasa. iz koje &rema ?hh/ U&/ I$= &oti~u sva i3a, nije osnovni etar nego %rhovni Brahman/ Adhikaran rana I5 Sutra 78 &okazuje da Prana, tako2e s&omenuta u ?hh/ U&/ I$(($(: je %rhovni Brahman/ Adhikarana 5 Sutre 79$7 u~e da svet'ost o kojoj se govori u ?hh/ U&/ III$(8$ nije oi~na Czi~ka svet'ost nego %rhovni Brahman/ Adhikarana I5 Sutre 7D$8( odre2uju da je Prana s&omenuta u
de'a. de'a. -8. -8. Shatsa Shatsam&a m&att -4est -4estost ostruk ruka a vr'ina vr'ina,, naime naime,, Sama Sama F kontro'a uma, !ama F kontro'a s&o'ja4njih ~u'a, U&arati F &res &resta tana nak k svet svetov ovni nih h u`iv u`ivan anja ja i'i i'i razm razmi4 i4'j 'jan anje je o ~u'n ~u'nim im ojek ojektim tima a i'i ousta oustava va re'ig re'igioz ioznih nih "eremo "eremonij nija, a, 6itiksh itiksha a F &odno4enje zadovo'jstva i o'a, to&'ote i h'adno3e, Sraddha $ vera u u~ite'jeve re~i i re~i u U&anishadama i Samadhana F duoka kon"entra"ija. -9. *umukshutva -`e'ja za os'oo2 enjem./ Samo Samo oni oni koji oji su &ro &roud udi' i'ii iskr iskren enu u `e'j `e'ju u za znan znanje jem m o Brahm Brahmanu anu &ogodn &ogodnii su za izu~a izu~ava vanje nje %edant edanta a C'ozo C'ozoCje Cje i'i Brahma Sutri/ Gak i ez &osedovanja znanja o
du4a identi~na sa Svevi4njom !u4om/ Raz'i~ite C'ozoKske 4ko'e zauzimaju raz'i~ita g'edi4ta/ Hog toga je &otreno da istinu o stvarima is&itamo vr'o &a`'jivo/ Hnanje o Brahmanu uni4tava Avid#u i'i neznanje koje je koren sveg z'a, i'i seme ove te4ke Samsare i'i svetovnog `ivota/ Stoga vi morate gajiti `e'ju za znanjem Brahmana/ Hnanje o Brahmanu vodi do &ostignu3a kona~nog os'oo2 enja/ Stoga istra`ivanje o Brahmanu kroz izu~avanje Srutia koji ras&rav'jaju o 0jemu jeste vredno i trea ga &reduzeti/ Sada se jav'ja &itanje5
&ostig'i Brahma Sakshatkaru i'i Samo$rea'iza"iju/ %i se ne mo`ete &ouzdati u inte'ekt i'i razum jer ~ovek jakog inte'ekta mo`e da &orazi ~oveka s'aog inte'ekta/ Brahman nije ojekat ~u'a/ On je izvan dohvata ~u'a i inte'ekta/ !ruga Sutra ne isti~e da zak'ju~ivanje s'u`i kao sredstvo za znanje Brahmana/ Ona ukazuje na tekstove %edante koji daju o&is od'ika Brahmana/ ta je onda %edanta tekst Ovo  je od'omak iz 6aittiri#a U&anishade III$I5 Bhrigu %aruni je oti4ao svom o"u i rekao mu5 )os&odine, &ou~i me Brahmanu+/ %aruna je rekao5 ) Ono odak'e su ova i3a ro2 ena, ono iz koga, kada su ro2ena `ive, ono u 4ta oni u'aze na samrti, &oku4aj da zna4 6o/ 6o je Brahman/ %i 3ete &osti3i Samo$rea'iza"iju kroz medita"iju na Brahmana i'i istine ojav'jene u %edanta tekstovima, a ne kroz &uko rezonovanje/ Gist razum -Suddha Buddhi. je &omo3 u Samo$rea'iza"iji/ On istra`uje i otkriva istine iz Svetih s&isa/ On tako2e ima mesto kao sredstvo kod Samo$ rea'iza"ije/ A'i izo&a~en inte'ekt -%i&arita Buddhi. je ve'ika &re&reka/ On dr`i ~oveka uda'jenim da'eko od Istine/ Ono 4to je uzrok sveta je Brahman/ 6o je 6atastha Jakshana/ Postajanje, odr`avanje i rastvaranje sveta su od'ike sveta/ One ne &ri&adaju ve~no ne&romen'jivom Brahmanu/ I&ak one ukazuju na Brahmana koji je uzrok ovog univerzuma/ Sruti daju jo4 jednu deCni"iju Brahmana/ 6o je o&is njegove istinske, su4tinske &rirode $ )Sat#am ;nanam Anantam Brahma, Istina, Hnanje, Beskona~nost je Brahman+/ 6o je Svaru&a Jakshana/ Hnanje stvarne &rirode stvari ne zavisi od &ojmova kod ~oveka, nego samo stvari &o sei/ Hnanje o Brahmanu tako2 e zavisi &ot&uno od ~injeni"e n&r/, od samog Brahmana/ Ak"ija &ot&uno zavisi od va4e vo'je, a'i &er"e&"ija nije &os'edi"a vo'je/ Ona zavisi od o&a`enog ojekta/ %i ne mo`ete &romeniti drvo u ~oveka ~inom vo'je/ !rvo 3e uvek ostati drvo/ S'i~no, Rea'iza"ija Brahmana je %astu 6antra/ Ona zavisi od rea'nosti ojekta/ 6o nije Purusha 6antra/ 6o ne zavisi od vo'je/ 6o nije ne4to 4to trea izvesti &omo3u de'ovanja/ Brahman nije ~u'ni ojekat/ On nije u vezi sa drugim zna~enjima kod znanja/ Gu'a su ograni~ena i zavisna/ Ona imaju samo s&o'ja4nje &redmete za svoje ojekte, a ne Brahmana/ Ona se od'ikuju sk'onostima da iza2 u van na ra~un si'e Rajas/ Po svojoj &rirodi su tako

sa~injena da su okrenuta ka s&o'jnim ojektima/ Ona ne mogu s&oznati Brahmana/ Hnanje o Brahmanu ne mo`e do3i samo kroz rezonovanje/ %i mo`ete &osti3i ovo znanje kroz intui"iju i'i otkrovenje/ Intui"ija je krajnji rezu'tat istra`ivanja Brahmana/ Ojekat istra`ivanja je egzistiraju3a su&stan"a/ 6o 3ete morati saznati samo kroz intui"iju i'i direktnu s&oznaju -A&arakosha$anuhuti i'i Anuhava$iskustvo./ Sravana -s'u4anje Srutia., *anana -razmi4'janje o onome 4ta ste ~u'i., 0ididh#asana -duoka medita"ija. na Brahmana vodi do intui"ije/ Brahmakara %ritti je izvedena iz Sattvi~ke Antahkarane koja je o&rem'jena s ~etiri na~ina za s&asenje, i instruk"ijama urua, koji je razumeo &ravo zna~enje od )6at 6vam Asi+ *ahavak#a/ Ova Brahmakara %ritti uni4tava *u'a$Avid#u i'i osnovno neznanje, koren uzroka sveg ro&stva, ro2enje i smrt/
zak'ju~imo da je Brahman A&so'ut Sveznaju3i/
!okaz u &odr`avanju Sutre 7 se nastav'ja/ Brahman i'i A&so'ut mo`e iti znan samo iz s&isa jer svi od'om"i iz s&isa mogu iti usk'a2eni samo uz &omo3 takve doktrine/ %edanti~ki tekstovi odnose se samo na Brahmana, jer imaju Brahmana za svoju g'avnu temu/ 6vrdnja da je Brahman  jedini uzrok sveta je utvr2ena5 jer je to autoritativna izreka u s&isima/ Svi %edanti~ki tekstovi se s'a`u u tom &og'edu/ Re~ )6u+ -a'i. u&otre'jena je da o&ovrgne gornju Purva&akshu i'i &rima Ka"ie g'edi4te kao 4to je gore zahtevano/ Pravi'no je re3i da je Brahman jednoorazna tema u~enja u svim %edanti~kim tekstovima/ Ha4to Samanva#at/ Anva#a zna~i tuma~enje &asusa s ozirom na 4est karakteristika i'i Shad Jingas, naime, -(. U&akrama$ U&asamhara Mkavak#ata F sag'asnost na &o~etku i krajuE -7. Ah#asa F &onav'janjeE -8. A&utvata F jedinstvenost &redmetaE -9. Pha'a F &'od -:. Arthavada F &ohva'a i -.  Lukti F rasu2ivanje/ Ovih 4est oznaka &oma`u da se stigne do stvarnog smis'a i'o kog &os'a/ U 4estom &og'av'ju ?hhandog#a U&anishade, Brahman je g'avni sadr`aj u svim &asusima/ 0a &o~etku 3ete na3i )Ovaj svet, dete moje, io  je Istinski -Sat. na &o~etku+/ Pog'av'je zavr4ava )U njemu sve 4to &ostoji ima svoje So&stvo+/ 6o je istina/ 6o je So&stvo/+ Postoji sag'asnost u uvodnim i zavr4nim &asusima/ 6o je U&akrama$U&asamhara/ U~ite'j Udda'aka devet &uta &onav'ja svom u~eniku Svetaketu, )6at 6vam Asi+/ Ovo &onav'janje je -Ah#asa./ Brahman je nesumnjivo  jedinstven &o4to je Beskona~an i ez drugog/
drugog+ -?hh/ U&/ %I$7$(., )0a &o~etku sve ovo i'o je Atman i'i samo so&stvo+ -Ait/ Ara/ II$9$(., )Ovo je Brahman ez uzroka i ez &os'edi"e, ez i~ega unutra i'i s&o'jaE ovo so&stvo je Brahman 4to o&a`a sve+ -Bri/ U&/ II$:(=., )6aj Besmrtni Brahman je &re+ -*un/ U&/ II$7$((. i s'i~ni od'om"i/ 0ije is&ravno mis'iti da ovi od'om"i imaju raz'i~it smisao/ Od'om"i se ne mogu odnositi na &osrednike, o`anstva &ovezana sa de'ima kod re'igioznih du`nosti/ %i 3 ete na3i u Bri/ U&/ II$9$(9, )Onda 4ta on trea da vidi i
iskusiti o'/ Samo nezna'i"a, ~ovek sk'on svetovnom do`iv'java o', us'ed svoje identiCka"ije sa te'om/ Postizanje nea, doijanje sina, doijanje ki4e, itd/ su u~enja u %edama kao &odstreka~i za sti"anje znanja o Brahmanu uz du4a ea i da i &roizve'i veru u ~oveku/
medita"ije na Brahmana/ )*udar koji zna Atman kao este'esan unutar te'a, kao ne&romen'jiv me2u &romen'jivim stvarima, kao ve'ik i svuda &risutan, nikada se ne `a'i+ -
Prat#agatman, unutra4nje So&stvo nikada nije ojekat/ 0e mo`e da se &odr`i da je *oksha i'i Brahman ne4to 4to trea da ude &ro~i43eno oredima/ 0ema mesta za &ro~i43avaju3e orede u ve~no ~istom Brahmanu/ Brahman je So&stvo i'i Atman u svemu/ Ha njega se ne mo`e oriti, niti se mo`e ize3i/ Svi ojekti &ro&adaju jer su samo modiCka"ije &et e'emenata/ A'i !u4a i'i Brahman je esmrtna i ne&romen'jiva/ Ona je u svojoj su4tini ~ista i s'oodna/ Onaj ko see identiCkuje sa svojim te'om do`iv'java o'/ *udra" koji je uk'onio !ehad#asu i'i identiCka"uju sa te'om &omo3u identiCka"ije sa ~istim, sve$&ro`imaju3im Brahmanom, ne3e iskusiti o'/ Bogat ~ovek koji je ramet'jiv zog mi4'jenja o svom ogatstvu ouzet je o'om kada ga izgui/ A'i nije &ogo2en guitkom ogatstva kada se jednom &ovu~e iz sveta i &ostane asketa/ *udra" koji je &ostigao znanje o Brahmanu ne mo`e &rosto de'ati svetovno kao ranije/ On ne &ri&ada ovom svetu kao &re/ Svetovni ~ovek tako2e mo`e &ostati mudar u Samo$rea'iza"iji sa Bhavom u ne$de'anju -Akarta., ne$&osredovanju -Ahokta./ non$ agent Sruti ojav'juju )
&os'edi"e &omo3u zak'ju~ivanja, a uzrok koji trea zak'ju~iti je veza Pradhane i'i Prakriti sa !u4ama i'i Purushama/ S'edeni"i
zami4'jen &re stvaranja/ U ?hhandog#a U&anishadi %I$7 3 ete na3i, )Samo &ostojanje, dragi moj, to je i'o u &o~etku,  jedan ez drugog/ Ono je mis'i'o, )*ogu 'i ja iti mnogi, mogu 'i se razvijati -grow Korth.+/ )6o je &rojektovana vatra/+ Aitare#a U&anishada ka`e, )Atman je hteo5 )0eka &rojektujem svetove/ ) 6ako je &rojektovao ove svetove+ -I$ ($(/7./ U Prasna U&anishadi %I$8 govori se o osoi od 4esnaest de'ova/ )On je mis'io/ On je &os'ao PranuQ+ 0e mo`e da &ostoji nikakvo mi4'jenje i'i htenje u neoset'jivoj Pradhani/ 6o je mogu3e samo ako je Prvi Uzrok inte'igentno i3e kao Brahman/ Ako je re~eno da takav kva'itet mo`e iti &ri&isan Prakriti u drugom smis'u, a4 kao 4to u`areno gvo`2e mo`e iti nazvano vatrom jer mo`e da za&a'i, mi odgovaramo, za4to ismo &ri&isa'i kreativnu mo3 i Sveznanje takvoj Prakriti koju mi odarujemo sa vo'jom i Sveznanjem u drugom smis'u, kada mi mo`emo &ri&isati kreativnu mo3 i Sveznanje Brahmanu Samom kome mogu da se &ri&i4u %o'ja i Sveznanje u &rvoitnom smis'u/ Brahmanovo znanje je &ermanentno/ 0jemu nisu &otrena nikakva sredstva za znanje/ On nema &otreu za te'om/ 0jegovo znanje je ez ikakvih smetnji/ Svetasvatara U&anishada ka`e, )On hvata ez ruku, kre3e se ez sto&a'a, vidi ez o~iju, ~uje ez u4iju/ On zna 4ta se mo`e znati, a'i niko ne zna 0jega/ Oni 0jega zovu &rvom, %e'ikom osoom+ -%I$D, III$(=./ %i ne mo`ete &ri&isati ose3aj -?hetanatva. Pradhani ~ak ni u Cgurativnom smis'u, jer je re~eno da je
da se smatra kao
Stoga, &remda je Pradhana neoset'jiva, ona i&ak mo`e iti Prvi Uzrok/ S'ede3a Sutra oda"uje ovaj &rigovor/ aunas"het na Atmasadat I/(/-. Ako i se rek'o da -re~ )vi2enje+ i'i mi4'jenje. kori43ena u drugom Q zna~enju, -mi ne ka`em tako, jer je re~ Atman &rimenjena naQ 6ekst nije ~it'jiv -na eng'/. aunah5 indirektan, sekundaran, CgurativanE ?het5 akoE 0a5 ne, nijeE Atmasadat5 zog re~i Atman, to jest, du4a/ %i ka`ete da izraz )Sat+ ozna~ava ne$inte'igentnu Pradhanu i'i Prakriti i da je mi4'jenje &ri&isano njoj u sekundarnom i'i Cgurativnom smis'u samo kao da su to vatra i voda/ %i mo`ete dokazivati da su inertne stvari &onekad o&isane kao `iva i3a/ Stoga Pradhana mo`e da ude doro &rihva3ena kao de'atni uzrok sveta/ 6o ne stoji/ 6o je sigurno neodr`ivo/ Ha4to tako Hog izraza )Atman+ -du4a. &rimenjenog kasnije u Srutiu na onome koji je uzrok sveta &og'edaj u Sruti )?eo ovaj univerzum je u su4tina 6ogaE 6o je Istina/ 6o  je Atman -!u4a./ 6o si ti o Svetaketu+/ ?hh/U&/ %I$D$/ -Instruk"ije Udda'ake svom sinu Svetaketu./ Pasus u ?hh/ U&/ %I$7 &o~inje, )Bivaju3i samo -Sat., moj dragi, ovo je i'o na &o~etku+/ Pos'e stvaranja vatre, vode, zem'je, 6o je mis'i'o )neka sada u2em u ova tri kao `ivu3e so&stvo -;iva. i razvijem imena i o'ike+ ?hh/ U&/ %I$8$7/ Sat, Prvi Uzrok, odnosi se na inte'igentni &rin"i&, ;iva kao njegovo So&stvo/ Pomo3u izraza ;iva moramo razumeti inte'igentni &rin"i& koji v'ada nad te'om i &odr`ava Pranu/
S'i~no, to se tako2e &rimenjuje na Pradhanu, jer Pradhana de'uje zog zadovo'jstva i kona~nog s&asenja du4e i s'u`i du4i u&ravo na isti na~in kao 4to ministar s'u`i kra'ja/ I'i &ak re~ Atman -So&stvo. mo`e da se odnosi na ne$inte'igentne stvari, a tako2e i na inte'igentna i3a, kao na &rimer u izrazima kao Bhutatma -So&stvo kod e'emenata., Indri#atma -So&stvo kod ~u'a. u&ravo kao 4to re~ )svet'ost+ -;#oti. ozna~ava odre2eno `rtvovanje -;#otistoma., a tako2e i &'amen/ Hog toga re~ So&stvo -Atman. mo`e tako2e da se koristi u vezi sa Pradhanom/
TTTTTTAko s&isi koji se smatraju sredstvima is&ravnog znanja trea da uka`u ~oveku koji `udi za os'oo2enjem, a'i koji ne zna &ut do njega, neoset'jivo so&stvo kao istinsko So&stvo on i, kao s'e& ~ovek koji je uhvatio vo'a za re& da i stigao do se'a, nikada ne i mogao da &ostigne kona~no i'i istinsko So&stvo/ TTTTTTT Hog toga se re~ )So&stvo+ &rimenjuje za su&ti'no )Sat+ ne samo u Cgurativnom smis'u/ 6o se odnosi na ono 4to je inte'igentno samo u svom &rvoitnom smis'u/ )Sat+, &rvi uzrok ne odnosi se na Pradhanu, nego na inte'igentni &rin"i&/ U Sruti je ojav'jeno da onaj ko je a&so'utno &osve3en
Re~ )i+ ozna~ava da je kontradik"ija &rethodne tvrdnje dodatni raz'og za oda"ivanje/ !a'je, ovo &og'av'je &o~inje sa &itanjem, )ta je to, ~ijim znanjem je sve znano !a 'i si ikada &itao, dete moje, za tu instruk"iju &omo3u koje i ~uo ono 4to ne mo`e da se ~uje, &omo3u koje i o&a`ao ono 4to ne mo`e da se o&azi, &omo3u koje i znao ono 4to ne mo`e da se zna+ !ak'e ako i re~ )Sat+ ozna~ava'a Pradhanu, ako i Pradhana i'a &rvi uzrok, tada i znanjem Pradhane sve mora'o iti znano 4to nije istina/ U`iva'a" -du4a koja je raz'i~ita od Pradhane, koja nije &os'edi"a Pradhane ne mo`e da se zna znaju3i Pradhanu/ Ako )to+ i'i Sat zna~i Pradhana -materija. Sruti trea da nas u~e da je zaoi2emo/ A'i to nije s'u~aj/ Oni nas nedvosmis'eno uveravaju da znaju3i to sve mo`e iti znano/
duokom snu, to je shva3eno da So&stvo koje je o&isano u Sruti kao krajnja Rea'nost, uzrok sveta nije Pradhana/ U tekstu iz ?hhandog#a U&anishade jasno se ka`e da se individua'na du4a sta&a i'i rastvara u Sat/ Inte'igentno So&stvo o~evidno ne mo`e da se rastvori u neinte'igentnoj Pradhani/ Otuda Pradhana ne mo`e iti Prvi Uzrok ozna~en terminom )Sat+ u tekstu/ Ono s ~im se inte'igentne du4e sta&aju u inte'igentnom uzroku univerzuma ozna~eno je terminom Sat, a ne Pradhana/ !a'ji raz'og da Pradhana nije uzrok dat je us'ede3oj Sutri/ atisaman#at I/(/(>-(>. 0a ra~un uniKormnosti g'edi4ta -u %edanta tekstovima, Brahmana trea uzeti kao uzrok./ ati5 g'edi4teE Saman#at5 na ra~un uniKormnosti/ Ras&rava za dokazivanje da Pradhana nije uzrok univerzuma se nastav'ja/ Svi %edanta tekstovi jedno'iko se &ozivaju na inte'igentni &rin"i& kao Prvi Uzrok/ Hog toga Brahman trea da se smatra kao uzrok/ Svi %edanta tekstovi ne&restano u~e da  je uzrok sveta inte'igentni Brahman/ Sruti ojav'juju na ovaj na~in5 )
o&isanog u &og'av'ju/ Stoga, kona~no je dokazano da je Sve$znaju3i, Sve$mo3ni Brahman Prvi Uzrok, a ne neoset'jiva i'i ne$inte'igentna Pradhana i'i neko drugi/ Odat'e, %edanta tekstovi sadr`ani u Sutri I$($(( jasno su &okaza'i da Sveznaju3i, Svemogu3i os&od jeste uzrok &o~etka, &ostojanja i rastvaranja sveta/ %e3 je &okazano na ra~un jednooraznosti g'edi4ta -I$($(>. da svi %edanta tekstovi smatraju uzrok inte'igentnim/ Od Sutre (7 &a na da'je do kraja &rvog &og'av'ja uzeta je nova tema za diskusiju/ U&anishade govore o dva ti&a Brahmana, tj/ 0irguna i'i Brahman ez atriuta i Saguna i'i Brahman sa atriutima/ U&anishade tvrde, );er gde tako re3i &ostoji dua'itet, onda  jedan vidi drugogE a'i kada je sve ovo samo So&stvo, kako i ono vide'o drugo+ Bri/ U&/ I%$:$(:/ )de ~ovek ne vidi ni4ta drugo, ne ~uje ni4ta drugo, ne razume ni4ta drugo, to  je najve3i -Beskona~ni Brahma./ de ~ovek vidi ne4to drugo, ~uje ne4to drugo, razume ne4to drugo, to je ma'o -kona~no./ 0ajve3e je esmrtnoE ma'o je smrtno+ ?hh/ U&/ %II$79$(/ )*udar ~ovek, koji je &roizveo sve o'ike i sa~inio sva imena, &ristaje da naziva stvari njihovim imenima+ 6ait/ Ar/ III$(7$/
`ivot+/ ?hh/ U&/ III$(9$(/ *edita"ija na Sagunu Brahmana ne mo`e da dovede do trenutnog os'oo2enja -Sad#o$*ukti./ 6o mo`e samo da &omogne ~oveku da &ostigne &ostu&no os'oa2anje -
Anandama#a je Para Brahman Anandama#o h#asat I/(/(7-(7. Anandama#a zna~i Para Brahman na ra~un &onav'janja -re~i )'a`enstvo+ udu3i da ozna~ava 0ajvi4e So&stvo./ Anandama#ah5 &un 'a`enstvaE Ah#asat5 zog &onav'janja/ Sada se autor Badara#ana uzima temu Samanva#a/ On  jasno &okazuje da se &oneke re~i iz Sutri koje su o~evidno nejasne stvarno &rimenjuju na Brahmana/ On &o~inje s re~ju )Anandama#a+ i uzima druge re~i jednu za drugom do kraja &og'av'ja/  6aittri#a U&anishada ka`e, )Raz'i~ito od ovoga %ijnanama#a  je drugo unutra4nje So&stvo koje se sastoji od 'a`enstva -Anandama#a./ Prethodno je is&unjeno ovim/ Radost -Pri#a.  je njegova g'ava/ Hadovo'jastvo -*oda. je njegovo desno kri'o i'i ruka/ %e'iko zadovo'jstvo -Pramoda. je njegovo 'evo kri'o i'i ruka/ B'a`enstvo -Ananda. je njegov tru&/ Brahman  je njegov &er~in, &ot&ora/ Sada se jav'ja sumnja, da 'i je ova Anandama#a ;iva -'judska du4a. i'i Para Brahman/ Purva&akshin i'i &rotivnik smatra da So&stvo sastoje3i se od 'a`enstva -Anandama#a. jeste drugo so&stvo i da nije g'avno So&stvo, koje je ne4to raz'i~ito od Brahmana, &o4to ono o'ikuje vezu u seriji so&stva, za&o~inju3i sa so&stvom koje se sastoji od hrane -Annama#a., od kojih sva nisu g'avno So&stvo/ *ada je navedeno da je 'a`eno So&stvo, Anandama#a Purusha najunutarnjije svega ono ne mo`e da ude &rvoitno So&stvo jer se tvrdi da ima radost, itd/ zog svojih ograni~enosti i da je ote'ov'jeno/ )Ono tako2e ima o'ik ~oveka/
Brahman je ez de'ova/ Hog toga je Anandama#a So&stvo samo ;iva i'i individua'na du4a/ Ovo je odgovor Sidhantina/ Ova Sutra &okazuje da je Brahman 'a`enstvo/ Pomo3u Anandama#a So&stva trea da razumemo 0ajvi4e So&stvo, )na ra~un &onav'janja+/ Ah#asa i'i &onav'janje zna~i izre3i o&et re~ ez ikakvih ograni~avanja/ 6o je jedna od Shad Jingi i'i 4est karakteristika i'i oe'e`ja kojima je sadr`aj od'omaka razja4njen/ Re~ )'a`enstvo+ je iznova &rimenjena na najvi4e So&stvo/  6aittiri#a U&anishada ka`e5 Raso vai sah/ Rasam h#eva#am 'adhvanandi havati+ F On 0ajvi4e So&stvo je B'a`enstvo u sei/ Individua'na du4a &ostaje 'a`ena nakon dostizanja tog B'a`enstva+ II$/ )
te'o kao svoje So&stvo/ 6o se onda nastav'ja od te'a do drugog So&stva, Pranama#a so&stva, a onda o&et do s'ede3eg/ 6o &redstav'ja ne$so&stvo kao So&stvo u "i'ju 'akog razumevanja/ 6o na kraju &odu~ava da je najunutarnjije So&stvo, koje se sastoji od 'a`enstva, &ravo So&stvo, a4 kao 4to ~ovek &rvo &okazuje drugom ~oveku neko'iko zvezda koje nisu Arundhati kao da jesu, dok mu kona~no ne &oka`e &ravu Arundhati/ Hog toga je ovde Anandama#a So&stvo tako2e istinsko So&stvo &o4to je najunutarnjije i'i &os'ednje/ )Re&+ ne ozna~ava ~'an/ 6o zna~i da je Brahman &ozadina individua'ne du4e, &o4to je on osnova ;ive/ Posedovanje te'a koje ima de'ove i radost i tako da'je kao g'ava, itd/, &ri&isani su tako2e 0jemu radi &rethodnih ograni~avaju3ih us'ova, naime so&stvo sa~injeno od razumevanja, tako$zvana %ijnanama#a
ozna~ava vrhovno So&stvo. jer ta re~ ozana~ava modiCka"iju, transKorma"iju, i'i ishod, mi ka`emo da &rigovor nije -o&ravdan. na ra~un mno4tva, -koje je ozna~eno &omo3u suCksa )maja+./ %ikara Sadat od re~i )Anandama#a+ sa suCksom )ma#at+ ozna~ava modiCka"ijuE 0a5 nijeE Iti5 ovoE takoE ?het5 akoE 0a5 nije takoE Pra"hur#at5 zog mno4tva/ U ovoj sutri je oda~en &rigovor &rotiv sutre (7/ Ako &rotivnik -onaj 4to stav'ja &rigovore. ka`e da )maja+ zna~i modiCka"iju, to ne mo`e iti/ *i ne mo`emo da izri~emo takvu modiCka"iju u &og'edu Brahmana koji je ne&romen'jiv/ 0a4 odgovor je da )*aja+ zna~i &uninu i'i mno4tvo, a Anandama#a ne zna~i ono 4to je izvedeno iz Anande i'i B'a`enstva, ve3 &uninu i'i izoi'je 'a`enstva/ Re~ )Anandama#a+ je sigurno namenjena da ozna~i %rhovnu !u4u i'i 0ajvi4e So&stvo, a ne individua'nu du4u/ U  6ait/ U&/ II$D je kona~no ojav'jeno da je B'a`enstvo Brahmana a&so'utno %rhovno/ )*aja+ stoga ozna~ava mno4tvo i'i )&uninu+/ Anandama#a ne zna~i odsustvo o'a i'i `a'osti/ 6o je &ozitivna osoenost Brahmana, a ne &uka nega"ija o'a/ Anandama#a zna~i )On ~ija su4tinska &riroda i'i Svaru&a  jeste Ananda i'i B'a`enstvo/+
 6adVetu5 uzrok toga, naime uzrok AnandeE %#a&adesat5 zog tvrdnje dek'ara"ijeE ?ha5 i/ !at je drugi argument kao &odr4ka Sutri (7/ Sruti ojav'juju da )to je Brahman koji je uzrok 'a`enstva u svemu/+ )Msha h#evananda#ati F jer je samo on uzrok 'a`enstva+ 6ait/ U&/ I$/ Onaj koji uzrokuje 'a`enstvo mora sam iti &re&un 'a`enstva, a4 kao 4to ~ovek koji ooga3uje druge mora sam da ude &osednik oi'nog ogatstva/ !ava'a" 'a`enstva svima jeste B'a`enstvo samo/ Po4to )*a#a+ mo`e iti shva3ena da ozna~ava oi'je, So&stvo sastoje3i se od 'a`enstva, Anandama#a, jeste vrhovno So&stvo i'i Brahman/ Sruti ojav'juju da je Brahman izvor 'a`enstva za individua'nu du4u/ !arodava" i darovani ne mogu iti jedan i isti/ Stga, shva3eno je da )Anandama#a+, kao 4to je navedeno u sutri (7, jeste Brahman/ *antravarnikameva "ha gi#ate I/ (/ (: -(:. tavi4e taj isti Brahman na koga se &onovo$u&u3iva'o u Q/ -naime, &rog'a4en u Brahmana od'omku kao Anandama#a./ *antra$varnikam5 On koji je o&isan u de'u *antraE Mva5 a4 istoE ?ha5 i tako2e, 4tavi4eE i#ate5 jeste o&evan/ !okaz kao &odr4ka Sutri (7 se nastav'ja/ Prethodni dokazi su zasnovani na Jinga$ma/ !okaz koji je sada dat zasnovan  je na Prakarani/ So&stvo sadr`e3i 'a`enstvo jeste najvi4i Brahman tako2e iz s'ede3eg raz'oga/ !rugo &og'av'je 6aittri#a U&anishade za&o~inje, )On koji zna Brahmana dosti`e 0ajvi4e F Brahmavida¬ Param/ Brahman je Istina, Hnanje i Beskona~nost -Sat#am, ;nanam, Anantam Brahma.+ -6ait/ U&/ II$(./ Hatim je re~eno da je iz Brahmana &rvo nastao eter, a onda sve druge &okretne i ne&okretne stvari/ Brahman u'aze3i u i3a oravi u kutku, najskrivenijem od svih/ Hatim su narojane serije raz'i~itih i3a/ Onda je radi 'ak4eg razumevanja re~eno, da je od ovoga raz'i~ito unutra4nje So&stvo/ 0a kraju isti Brahman koga je *antra ojavi'a, je o&et ojav'jen u od'omku &od razmatranjem,

+raz'i~ito od ovoga je drugo unutra4nje So&stvo, koje se sastoji od 'a`enstva/+ Brahmane samo oja4njavaju 4ta *antre ojav'jaju/ Izme2u de'ova *antri i Brahmana ne mo`e da ude kontradik"ije/ Uz to nije s&omenuto da se unutra4nje So&stvo raz'ikuje od So&stva koje se sastoji od 'a`enstva/ 0a isti na~in, naime, So&stvo sa~injeno od 'a`enstva jeste ustanov'jeno/ )Ovo isto znanje o Bhrigu i %aruni, on je razumeo da 'a`enstvo je Brahman+ 6ait/ U&/ III$/ Stoga, So&stvo sastoje3i se od B'a`enstva jeste %rhovno So&stvo/ )Brahmavida¬i Param+ F Hna'a" Brahmana &osti`e 0ajvi4e/ Ovo &okazuje da oo`ava'a" ;ive sti~e oo`avanjem Brahmana/ Hog toga Brahman koji je &ostignuta svrha mora da se smatra raz'i~itim od ;ive koja &osti`e, jer &ostignuto i &ostizate'j ne mogu da udu jedan te isti/ Hog toga Anandama#a nije ;iva/ Brahman koji je o&isan u *antrama -Sat#am ;nanam Anantam Brahma. je o&isan kasnije u Brahmanama kao Anandama#a/ 0a4a je du`nost da shvatimo istovetnost u~enja u *antrama i Brahmanama, koje orazuju %ede/ 0etaronu&a&atteh I/ (/ ( -(. -Brahman a. ne drugi -tj/ individua'na du4a je odre2ena ovde. zog nemogu3nosti -kasnije &ret&ostavke./ 0a5 neE Itarah5 drugi, na &r/ ;ivaE Anu&a&atteh5 zog nemogu3nosti, ne$razoritosti/ !okaz kao &odr4ka Sutri (7 se nastav'ja/  ;iva nije i3e na koje u&u3uje *antra )Sat#am  ;nanam Anantam Brahma+ zog nemogu3nosti takve konstruk"ije/ Individua'na du4a ne mo`e iti ozna~ena izrazom )ona koja se sastoji od 'azenstva/+ Ha4to Hog nemogu3nosti/ Hato 4to s&isi u vezi sa So&stvom ka`u da se sastoji od 'a`enstva, )On je &o`e'eo F *ogu 'i ;a iti mnogi, mogu 'i ;a da na&redujem da'je/+ On je razmatrao/ 0akon 4to je razmatrao na ovaj na~in, &os'ao je van sve 4to &ostoji/+ On na koga se u&u3uje u &asusu, )So&stvo sastoje3i se od 'a`enstva itd/,+ ka`e se da je kreator svega/ )On je

zasnovao sve ovo, ma 4ta da je+ 6ait/ U&/ II$/ ;iva i'i individua'na du4a sigurno ne mo`e u~initi ovo/ Hog toga na nju -;ivu. ne u&u3uje "itat )So&stvo sastoje3i se od 'a`enstva+ itd/ Bhedav#a&adesa""ha I/ (/ ( -(. Radi ojave raz'ike -izme2u dva, naime, jednog na koga u&u3uje "itat )So&stvo sastoje3i se od 'a`enstva+ itd/ i individua'na du4a, zadnje ne mo`e iti ono na 4ta u&u3uje navod./ Bheda5 raz'ikaE %#a&adesat5 zog ojaveE ?ha5 i/ !okaz za &odr4ku Sutri (7 se nastav'ja/ Sruti &rave raz'iku izme2u dvoje/ Oni o&isuju da je  jedno dava'a", a drugo &rima'a" 'a`enstva/ ;iva i'i individua'na du4a, koja je &rima'a", ne mo`e da ude Anandama#a, koja je dava'a" 'a`enstva/ )So&stvo sa~injeno od 'a`enstva je su4tina ukusa &ostizanja 'a`enstva individua'ne du4e5 Raso vai sah -Brahma. Rasam h#eva#am -;iva. Jadhvanandi Bhavati/+ 6ait/ U&/ II$/ Ono 4to je &ostignuto i &ostizate'j ne mogu iti isti/ Otuda se, ras&rava u "itatu, ne odnosi na individua'nu du4u/
Pradhana &ret&ostav'jena od s'edenika Sankh#e ne mo`e da se smatra kao da je So&stvo 'a`enstva -Anandama#a. i uzrok sveta/ Asminnas#a "ha tad#ogam sasti I/ (/ (= -(=. I 4tavi4e to, tj/ s&isi u~e da ujedinjenje ovoga, tj/ individua'ne du4e sa tim, tj/ sastoje3i se od 'a`enstva -Anandama#a. kada je dostignuto znanje/ Asmin5 u njemuE u osoi zvanoj Anandama#aE As#a5 njen, od  ;iveE ?ha5 i, tako2eE 6at5 toE Logam5 jedinstvoE Sasti5 -Sruti. &odu~ava/ !okaz kao &odr4ka Sutri (7 se zavr4ava u ovoj Sutri/ S&isi &odu~avaju da ;iva i'i individua'na du4a ostvaruje kona~no os'oo2enje kada ona &ostigne znanje, kada se sjedini i'i identiCkuje sa 'a`enim So&stvom &od diskusijom/  Sruti ojav'juju, )$7(. Bi3e i'i osoa u Sun"u i'i oku jeste Brahman Antastaddharmo&adesat I/ (/ 7> -7>. Bi3e unutar -Sun"a i oka. je Brahman, ;er su 0jegovi atriuti u~eni u tome/ Antah5 -Antaratma, i3e unutar sun"a i oka.E 6at Sharma5 0jegovi su4tinski atriuti/ U&adesat5 zog u~enja, kao 4to Sruti u~e/

Gudesna Purusha iz ?hhandog#a U&anishade o&isana u &og'av'jima (,  i  jeste Brahman/ Iz o&isa u ?hhandog#a U&anishadi o su4tinskim kva'itetima koji &ri&adaju Unutra4njem !uhu koji oravi unutar Sun"a i u 'judskom oku, trea razumeti da je on Brahman, a ne individua'na du4a/ %i 3ete na3i u ?hhandog#a U&anishadi I$ $, )Sada ta osoa koja se vidi unutar Sun"a, sija kao z'ato, sa radom sjajnom kao z'ato, i kosom sjajnom kao z'ato sasvim do samih vrhova noktiju, ~ije su o~i kao &'avi 'otosi/ 0jegovo ime je )Ut+, jer se uzdigao -Udita. iznad svakog z'a/ On trans"endira sva ograni~enja/ On tako2e, koji zna ovo uzdi`e se iznad sveg z'a/ 6o'iko u vezi sa !evama/+ U vezi sa te'om/ )!ak'e osoa koja je vi2ena u oku  jeste Rik/ On je Sama/ On je Uktha/ On je Lajus/ On je Brahman/ 0jegov o'ik je isti kao o'ik &rethodnog, tj/ Bi3a u Sun"u/ Hg'oovi jednog su zg'oovi drugog, ime jednog je ime drugog/+ ?hh/ U&/ I$$:/ !a 'i ti tekstovi u&u3uju na neku &osenu du4u, koja se sredstvima znanja i &oo`nim de'ima uzdig'a do egza'tiranog stanjaE i'i se oni odnose na ve~no savr4enog vrhovnog Brahmana Purva&akshin ka`e da je u&u3ivanje samo na individua'nu du4u, &o4to s&isi govore o odre2enom o'iku, &osenom &reiva'i4tu/ Posene karakteristike su &ri&isane osoi u Sun"u, kao &osedovanje rade tako sjajne kao z'ato itd/ Iste karakteristike tako2e &ri&adaju i3u u oku/ 0asu&rot tome ni jedan o'ik se ne mo`e &ri&isati %rhovnom os&odu, )6o koje je ez zvuka, ez dodira, ez o'ika, ez &ro&adanja/+
s'oodan od svih ograni~enja/ Hog toga i3e u Sun"u i u oku ne mo`e da ude %rhovni os&od/ Ova Sutra oda"uje gornji &rigovor Purva&akshina/ Bi3e u Sun"u i u oku nije individua'na du4a, ve3 samo %rhovni os&od/ Ha4to Hato 4to su 0jegovi su4tinski atriuti ojav'jeni/ Prvo izjav'jeno je da je ime i3a unutar Sun"a, )0jegovo ime je Ut/+ Hatim je ojav'jeno, )On se uzdigao iznad sveg z'a/+ Isto ime je zatim &reneto na i3e u oku, )ime jednog je ime drugog/+ Savr4ena s'ooda od grehova  je &ri&isana samo %rhovnom So&stvu, So&stvu koje je s'oodno od greha itd/ A&ahata&a&ma ?hh/ U&/ %III$/ Postoji od'omak, )On je Rik, On je Saman, Uktha, Lajus, Brahman,+ koji ojav'juje da i3e u oku jeste So&stvo, Saman itd/ Ovo je mogu3e samo ako je i3e os&od, koji kao uzrok svega trea da ude smatran kao So&stvo svega/ !a'je je ojav'jeno, )Rik i Saman su njegovi zg'oovi+ u odnosu &rema !evama, a )zg'oovi jednog su zg'oovi drugog u vezi s te'om/+ Ova tvrdnja mo`e da ude iznesena samo u vezi s onim, koje je So&stvo svega/ S&ominjanje &osenog oravi4ta, tj/ Sun"a i oka, u Kormi sa radom sjajnom kao z'ato i o ograni~enju mo3i, ima svrhu samo za medita"iju i'i U&asanu/ %rhovni os&od mo`e kroz *a#u da &reuzme svaki o'ik koji `e'i da i na taj na~in udovo'jio svojim &osve3enim oo`avao"ima kako i ih s&asao i 'agos'ovio/ Smriti tako2e ka`u, )6o 4to si me video, o 0arada, jeste od mene emitovana *a#a/ 0e g'edaj onda na mene kao na odarenog sa kva'itetima svih i3a/+ Ograni~enje Brahmanovih mo3i koje je us'ed raz'ikovanja od onoga 4to &ri&ada !evama i onoga 4to &ri&ada te'u, &ovezano samo sa &osve3enom medita"ijom/ 6a ograni~enja su zami4'jena u Brahmanu samo radi o'ak4avanja medita"ije/ U 0jegovoj su4tinskoj i'i Istinskoj &rirodi On je izvan njih/ Hog toga s'edi, da Bi3e, za koje sv/ s&isi tvrde da je unutar oka i Sun"a, jeste %rhovni os&od/ Bhedav#a&adesa"h"han#ah I/ (/ 7( -7(. 0o &ostoji jo4 jedan drugi -tj/ os&od koji je raz'i~it od individua'nih du4a, o`ivotvoruju3i Sn"e itd/. radi ojav'jivanja raz'ike/

Bheda5 raz'ikaE %#a&adesat5 zog ojav'jivanjaE ?ha5 i, tako2 eE An#ah+ jeste raz'i~ito, drugi, drugi nego 4to je to ;iva, i'i individua'na du4a/ 0aveden je jedan dokaz radi &odr4ke Sutri 7>/  Anyah: (Sarirat Anyah: drugo nego 4to je ote'ov'jena

individua'na du4a/ tavi4e, &ostoji neko ko je odvojen od individua'nih du4a, ko o`ivotvoruje Sun"e i druga te'a, naime os&od koji v'ada iznutra/ Raz'ika izme2u os&oda i individua'nih du4a ojav'jena je u s'ede3em "itatu u Srutima5 )On koji oravi u Sun"u i jeste unutar Sun"a, koga Sun"e ne zna, ~ije je te'o Sun"e i koji v'ada Sun"em iznutra,  jeste tvoje So&stvo, unutra4nji v'adar, esmrtni -Bri/ UP/ III$ $=./ Ovde izraz )On unutar Sun"a, koga sun"e ne zna,+  jasno &okazuje da je unutra4nji %'adar odvojen od one s&oznat'jive individua'ne du4e ~ije je te'o Sun"e/ 6ekst  jasno ukazuje da je vrhovni os&od unutar Sun"a, a i&ak raz'i~it od individua'ne du4e, identiCkuju3i see sa Sun"em/ Ovo &otvr2uje g'edi4te u &rethodnoj Sutri/ Utvr2en je zak'ju~ak da "itat koji se razmatra daje o&is samo %rhovnog os&oda, a ne neku egza'tiranu ;ivu/ Akasadhikaranam5 6ema D Re~ Akasa mora iti shva3ena kao Brahman Akasasta''ingat I/ (/ 77 -77. Re~ Akasa, naime, eter je ovde Brahman zog karakteristi~nih oznaka toga tj/ Brahman koji je je s&omenut./ Akasah5 re~ Akasa kako je kori43ena ovdeE 6ad5 0jegov, od BrahmanaE Jingat5 zog karakteristi~nih oznaka/ U ovoj Sutri je &okazano da je Brahman Akasa/ Akasa iz ?hh/ U&/ I$= jeste Brahman/ U ?hhandog#a U&anishadi I$= na'azi se s'ede3i "itat/ )ta je izvor ovog sveta On je odgovorio, )Mter/+ ;er sva i3a vode &orek'o samo od etera i vra3aju se u eter/ Mter je ve3i od ovih, eter je njihovo krajnje uto~i4te/ -!ija'og izme2 u Si'aka i Praahane./ Ovde se &ojav'juje sumnja5 F !a 'i re~

)eter+ ozna~ava 0ajvi4eg Brahmana i'i %rhovno So&stvo, i'i e'ementarni eter Ovde se Akasa odnosi na 0ajvi4eg Brahmana, a ne na e'ementarni eter, jer su s&omenute karakteristike Brahmana, naime, &orek'o ~itave krea"ije iz njega i njen &ovratak u njega &ri rastvaranju/ Ove oznake mogu tako2e da se odnose na Akasu kao 4to sv/ s&isi ka`u, )Iz Akasa je nastao vazduh, iz vazduha vatra itd/ i oni se vra3aju u Akasu na kraju )"ik'usa+/ *e2utim re~eni"a, )Sva ova i3a &oti~u samo iz Akase+ jasno ukazuje na najvi4eg Brahmana, &o4to se svi %edanta$tekstovi s'a`u u nedvosmis'enom &rog'a4avanju da sva i3a vode &orek'o iz 0ajvi4eg Brahmana/ *e2utim, Purva&akshin i'i &rotivnik mo`e da ka`e kako osnovna Akasa tako2e mo`e iti uzeta kao uzrok, naime vazduha, vatre i drugih e'emenata/ 0o, onda snaga re~i, )svi oni+ i )samo+ u "itiranom tekstu, i'a i izgu'jena/ !a i je zadr`ao, trea uzeti da se tekst odnosi na osnovni uzrok svega, uk'ju~uju3i tako2e Akashu, koja je sam Brahman/ Re~ )Akasa+ je tako2e kori43ena za Brahmana u drugom tekstu5 )Ono 4to je nazvano Akasa jeste otkriva'a" svih o'ika i imenaE ono unutar ~ega o'i"i i imena jesu, to  je Brahman/+ ?hh/ U&/ %III$(9$(/ ParagraK, )Oni se vra3aju u etar+ o&et ukazuje na Brahmana, a tako i izraz, )Akasa je ve3a nego ovi, Akasa je njihovo kona~no uto~i4te,+ jer sv/ s&isi &ri&isuju samo %rhovnom So&stvu a&so'utnu su&eriornost/ ?hh/ U&/ III$(9$8/ Samo Brahman mo`e da ude )ve3i od svih+ i njihov )najvi4i "i'j+ kao 4to je s&omenuto u tekstu/
Razni sinonimi Akase se koriste da ozna~e Brahmana/ )U kome %ede jesu u 0e&ro&ad'jivom ;ednom -Brahmanu. 0ajvi4em, jeste eter -%#oman.+ 6ait/ U&/ III$/ O&et )O*, $: i )stari eter+ -Bri/ U&/ %$(/. Hog toga je o&ravdana na4a od'uka da se re~ Akasa, mada se jav'ja na &o~etku &asusa, odnosi na Brahmana/ Ona je s'i~na onoj Krazi )Agni -vatra. izu~ava &og'av'je+, gde re~ Agni, mada se &ojav'juje na &o~etku ozna~ava de~aka/ Stoga, ustanov'jeno je da re~ Akasa ozna~ava samo Brahmana/ Pranadhikaranam5 6ema = Re~ )Prana+ mora iti shva3ena kao Brahman/ Ata eva Pranah I/ (/ 78 -78. Iz istog raz'oga disanje se tako2e &ri&isuje Brahmanu/ Ata eva5 iz istog raz'ogaE Pranah5 disanje -se tako2e &ri&isuje Brahmanu./ Po4to je Prana o&isana kao uzrok sveta, takav o&is mo`e da se &rimeni samo na Brahmana/ )$=., )Prastotri+ da o`anstvo koje &ri&ada Prastavi itd/ );er se sva i3a sta&aju samo u Prani i iz Prane ona nastaju/ Ovo je o`anstvo 4to &ri&ada Prastavi+ ?hh/ U&/ I$ (($9/ Sada se jav'ja sumnja, da 'i je Prana `ivotna si'a i'i Brahman/ Purava&akshin, i'i &rotivnik ka`e da re~ Prana ozna~ava &etostruki dah/ Siddhantin ka`e5 0e/ Ba4 kao u s'u~aju &rethodne Sutre, tako je i ovde Brahman odre2en na ra~un s&omenutih karakteristi~nih oznakaE jer nam ovde tako2e, kom&'ementarni "itati &oma`u da razumemo kako sva i3a nastaju iz Prane i sta&aju se u njoj/ 6o mo`e da se desi samo u vezi sa vrhovnim os&odom/ Protivnik ka`e da )Sveti s&isi iznose s'ede3u tvrdnju5
~u'nih organa &restaje, a o&et &o~inje da se is&o'java samo kada se ~ovek &roudi/ Otuda su ~u'ni organi su4tina svih i3a/ -Sutre 79$7. Svet'ost je Brahman  ;#otis"haranahidhanat I/ (/ 79 -79. )Svet'ost+ je Brahman, zog s&ominjanja sto&a'a u "itatu koji je &ovezan sa od'omkom o svet'osti/  ;#otih5 svet'ostE ?harana5 sto&a'aE Ahidhanat5 zog s&ominjanja/ Izraz );#otih+-svet'ost. je s'ede3i koji je uzet za diskusiju/ ;#otih iz ?hhandog#a U&anishade III$(8$ odnosi se na Brahmana, a ne na materija'nu svet'ostE jer je o&isana kao da ima ~etiri sto&a'a/ Sruti ojav'juju, )!ak'e, svet'ost koja sija iznad ovog nea, vi4e od svega, vi4e nego sve, u najvi4im svetovima iznad kojih ne &ostoje drugi svetovi F to je ista svet'ost koja  je unutar ~oveka/+ Ovde se jav'ja nedoumi"a, da 'i re~ )svet'ost+ ozna~ava Czi~ku svet'ost sun"a i s'i~no i'i 0ajvi4e So&stvo Parva&akshin i'i &rotivnik smatra da re~ )svet'ost+ ozna~ava svet'ost Sun"a i s'i~no &o4to je to sasvim dokazano zna~enje izraza/ tavi4e re~ )sija+ se oi~no odnosi na Sun"e i s'i~ne izvore svet'osti/ Brahman je ezojan/ 0e mo`e se re3i u e'ementarnom smis'u re~i da on )sija+/ !a'je, re~ );#otis+ ozna~ava svet'o, jer je re~eno da je ograni~eno neom -)ta svet'ost koja sija iznad ovog nea+.E neo ne mo`e &ostati grani"a Brahmana koji je So&stvo svega, koji je sve$&ro`imaju3i i eskona~an, i jeste izvor svih stvari, &okretnih i ne&okretnih/ 0eo ne mo`e da

orazuje ograni~avanje svet'osti, koja je samo &os'edi"a i koja je zog toga ujedinjena/ Re~ ;#oti ne ozna~ava Czi~ku svet'ost Sun"a koja &oma`e vi2enje/ Ona ozna~ava Brahmana/ Ha4to Hog nogu -~etiri. koje su s&omenute u &rethodnom tekstu/ )6akva je njegova ve'i~ina, ve3i od ovoga je Purusha/ ;edno 0jegovo sto&a'o su sva i3a, dok su &reosta'a tri sto&a'a Besmrtno u neu+ ?hh/ UP/ III$(7$/ 6o 4to u ovom tekstu o'ikuje tri ~etvrtine de'a, esmrtno i &ovezano sa neom Brahmana, koje uku&no konstitui4u ~etiri ~etvrtine, ovaj &ot&uno isti entitet &onovo u&u3uje na od'omak o kome se diskutuje, jer je tamo tako2e re~eno da je &ovezan sa neom/ Brahman nije samo &redmetna materija &rethodnih tekstova, ve3 tako2e i s'ede3ih od'omaka, Sandi'#a %id#a -?hh/ U&/ III$(9./ Uko'iko )svet'ost+ inter&retiramo kao oi~no svet'o, &o~ini3emo gre4ku kod za&o~etog &redmeta razgovora i uve43emo nov &redmet/ Brahman je g'avni &redmet razgovora u de'u koji ne&osredno s'edi onaj koji sadr`i "itate o kojima se diskutuje -?hh/ U&/ III$(9./ Stoga je razumno re3i da nastu&aju3i deo tako2e -?hh/ U&/ III$(8. ras&rav'ja samo o Brahmanu/ Hog toga zak'ju~ujemo da u "itatu re~ )svet'ost+ mora da ozna~ava samo Brahmana/ Re~ );#oti+ ovde uo&4te ne ozna~ava onu svet'ost od koje zavisi Kunk"ija oka/ Ona ima raz'i~ito zna~enje, na &rimer )sa govorom samo kao svet'ost ~ovek sedi+ -Bri/ U&/ I%$8$:.E sve 4to osvet'java ne4to drugo mo`e se smatrati kao )svet'ost+/ Hog toga, izraz )svet'o+ mo`e tako2e da se &rimeni na Brahmana, ~ija &riroda jeste inte'igen"ija, jer On daje svet'ost ~itavom univerzumu/ Sruti ojav'juju, )0jega sjajnog, iza koga sve sijaE od 0jegove svvet'osti sve ovo je osvet'jeno+ -
Hog toga je izveden zak'ju~ak da re~ )svet'ost+ ovde ozna~ava Brahmana/ ?hhandohidhananneti "het na tatha "heto r&ananigadat tatha hi darsanam I/ (/ 7: -7:. Ako i se rek'o da Brahman nije ozna~en jer je a#atri metrika oe'e`ena, mi odgovaramo da nije tako, jer ovo, tj/ &osredstvom metrike &osve3enost uma na Brahmana se ojav'jujeE zato 4to se to tako vidi -u drugim od'om"ima tako2e./ ?hhandas5 metrika &oznata kao a#atriE Ahidhanat5 zog o&isivanjaE 0a5 neE Iti5 ovako, na ovaj na~inE ?het5 akoE 0a5 ne, nijeE 6atha5 ovako, dak'e, na ovaj na~in, kao toE ?het or&ana5 &rimena umaE 0igadat5 zog &odu~avanjaE 6atha hi5 s'i~no tome, kao toE !arsanam5 to je vi2eno -u drugim tekstovima./ Prigovor iznet &rotiv 79$te Sutre je oda~en u ovoj Sutri/ Purva&akshin i'i o&onent ka`e, )U "itatu, );edna 0jegova noga su sva i3a+,+ ne odnosi se na Brahmana nego na metriku a#atri, jer &rvi od'omak &rethodnog de'a iste U&anishade &o~inje sa, )a#atri je sve, sve 4to ovde &ostoji/+ Otuda se noga, na koju se s&omenuti tekst &oziva u &rethodnoj Sutri, odnosi na ovu metriku, a ne na Brahmana/ U odgovoru mi ka`emo da nije takoE jer "itat iz Brahmana, )a#atri je zaista sve ovo+ u~i da ~ovek trea da meditira na Brahmana, koji je &ovezan sa ovom metrikom, jer je Brahman, kao uzrok svega, tako2e &ovezan sa tom a#atri, a to je taj Brahman na koga trea meditirati/ O Brahmanu se meditira kao na a#atri/ Uz &omo3 ovog oja4njenja sve &ostaje usk'a2eno/ Ako a#atri ozna~ava metriku, onda i i'o nemogu3e re3i o njoj )a#atri je sve, sve 4to ovde &ostoji+, jer metrika sigurno nje sve/ Hog toga Sutra ka`e )6atha hi darsanam+ F 6ako mi vidimo/ Samo &omo3u takvog oja4njenja gornji "itat daje odgovaraju3e zna~enje/ 0a drugi na~in mora'i i da govorimo o metri"i da je sve, 4to je a&surdno/ Stoga je kroz a#atri &okazana medita"ija na Brahmana/

Usmeravanje uma je &okazano u tekstu )a#atri je sve ovo+/ ?itat u&u3uje da &osredstvom metrike a#atri, um trea da ude u&rav'jen na Brahmana, koji je &ovezan sa tom metrikom/ Ova inter&reta"ija je u sk'adu sa drugim tekstovima u istom de'u, na &r/ )Sve ovo je zaista Brahman+ ?hh/ U&/ III$(9$(, gde je Brahman g'avna tema i &redmet razgovora/ Poo`na medita"ija na Brahmana kroz njegove modiCka"ije i'i &os'edi"e, tako2e je s&omenuta u drugim od'om"imaE na &rimer, Ait/ Ar/ III$7$8/ (7 )to je %rhovno Bi3e &od imenom a#atri, koga Bahvri"has oo`ava kao *ahat$ Uktha, naime, *aha Prana, Adhvar#u sve4teni"i kao Agni -vatra., i ?handoga sve4teni"i kao *aha %rata -najve3i ritua'./+ Stoga, ovde se mis'i na Brahmana, a ne na metriku a#atri/ Bhutadi&adav#a&adeso&a&attes"haivam I/ (/ 7 -7. 0a ovaj na~in -moramo da zak'ju~imo, naime, da je Brahman sujekat i'i &redmet razgovora &rethodnih "itata, gde se &ojav'juje a#atri, jer -samo na ovaj na~in. ojava 4to se ti~e i3a itd/ da ivanje sto&a'a jeste mogu3e/ S6R/ 7( Bhutadi5 e'ementi itd/ tj/ e'ementi, zem'ja, te'o i sr"eE Pada5 -od. sto&a'a, deoE %#a&adesa5 s&ominjanje izjave i'i izrazE U&a&atteh5 zog mogu3nosti i'i dokaza, razoritost, kao 4to  je to is&ravno zak'ju~eno iz gornjih raz'ogaE ?ha5 tako2eE Mvam5 ovako, na ovaj na~in, tako/ !okaz kao &odr4ka Sutri 79 jeste naveden/ Bi3a, zem'ja, te'o i sr"e mogu se osetiti samo od Brahmana ne od a#atri, metrike, &uke zirke s'ogova/ Prethodni "itat sadr`i samo Brahmana kao svoj &redmet razgovora i'i sujekat, jer tekst ozna~ava i3a itd/ kao sto&a'a a#atri/ 6ekst &rvo govori o i3ima, zem'ji, te'u i sr"u, a onda &re'azi na o&isivanje )da a#atri ima ~etiri sto&a'a i jeste 4estostruka+/ Ako Brahman ne i io ozna~en, ne i i'o mesta za stih )takva je ve'i~ina+ itd/ Otuda je ovde &omo3u a#atri ozna~en Brahman kao &ovezan sa metrikom a#atri/ 6o je taj Brahman odre2en

&omo3u a#atri za koga je re~eno da je So&stvo Svega u "itatu )a#atri je sve+ itd/ Hog toga Brahman tako2e trea da se smatra sadr`ajem &rethodnih "itata/ Ovaj isti Brahman je o&et &re&oznat kao svet'ost u ?hh/ U&/ III$(7$/ M'ementi, zem'ja, te'o i sr"e ne mogu da udu &redstav'jeni kao ~etiri stiha a#atri/ Oni mogu iti shva3eni samo da ozna~avaju ~etvorostruku maniKesta"iju %rhovnog Bi3a/ Re~ )neo+ je zna~ajna re~/ 0jena u&otrea u vezi sa -re~i. )svet'ost+ &odse3a nas tako2e o njenoj u&otrei u vezi sa a#atri/ Hog toga, )svet'ost+ koja sija iznad nea je ista kao a#atri koja ima svoja tri sto&a'a na neu/ U&adesahedanneti "het na uha#asminna&#avirodhat I/ (/ 7 -7. Ako i se rek'o -da Brahman iz a#atri "itata ne mo`e da ude &re&oznat u "itatu koji ora2uje )svet'ost+. zog raz'ike u ozna~avanju i'i s&e"iCka"iji, -mi odgovaramo. ne,  jer u i'o kom od tih -ozna~avanja. ne &ostoji ni4ta &rotivre~no -za &re&oznavanje./ U&adesa5 u~enje o gramati~kim konstruk"ijama i'i &ade`imaE Bhedat5 zog raz'ikeE 0a5 neE Iti "het5 ako i to i'o re~enoE 0a5 neE Uha#asmin5 u oa, -i'o u a'ativu i'i u 'okativu.E A&i5 &odjednako, ~akQ/E Avirodhat5 jer ne &ostoji &rotivre~nost/ !rugi &rigovor &rotiv Sutre 79 je iznet i oda~en/ Ako i i'o dokazivano da &ostoji raz'ika u izrazu koja se sastoji u nastavku &ade`a u a#atra$Sruti i u ;#oti Sruti u &og'edu re~i )!iv+ -neo., onda je odgovor )0e+E dokaz nije odr`iv, jer ne &ostoji itna &rotivre~nost izme2u dva izraza/ U a#atri "itatu, )tri njegova sto&a'a su ono 4to je esmrtno na neuW, neo je ozna~eno kao oravi4te BrahmanaE dok je u kasnijem "itatu, )ta svet'ost koja sija iznad nea+, Brahman o&isan kao da oravi iznad nea/ 0eko mo`e da &rigovori da &redmet &rethodnog "itata ne mo`e iti &re&oznat u &otonjem/ Prigovara~ mo`e da ka`e )kako onda mo`e jedan te isti Brahman da ude &ovezan sa oa teksta+ 6o mo`eE ovde ne &ostoji &rotivre~nost/

Ba4 kao i u oi~nom jeziku, za &ti"u koja je u dodiru sa vrhom drveta, ne ka`e se samo da je na drvetu, ve3 tako2e iznad drveta, isto tako i Brahman, mada je na neu, ovde se s&ominje i kao i3e iznad nea/ Jokativ )!ivi+ na neu i a'ativ )!ivah+ iznad nea nisu &rotivre~ni/ Raz'ika u nastavku &ade`a kod re~i )!iv+ nije &rotivre~na &o4to se &ade` 'okativ -nastavak sedmog &ade`a. ~esto koristi u svetim tekstovima da izrazi s&oredno zna~enje a'ativa -zavr4etka &etog &ade`a./ Hog toga, Brahman o kome se govori'o u &rethodnom "itatu, tako2e mo`e iti &re&oznat u kasnijem/ Ustanov'jen je zak'ju~ak da re~ )svet'ost+ ozna~ava Brahmana/ *ada gramati~ki &ade`i kori43eni u "itatima svetih s&isa nisu identi~ni, &redmet odnosa je jasno &re&oznat kao identi~an/ Pratardanadhikaranam5 6ema (( -Sutre 7D$8(. Prana je Brahman Pranastathanugamat I/ (/ 7D -7D. Prana je Brahman, to je tako shva3eno iz &ovezanog razmatranja -"itata koji se odnose na Pranu./ Pranah5 dah i'i `ivotna energijaE 6atha5 na ovaj na~in, tako, s'i~no kao ono tvr2eno ranijeE kao ono navedeno u Srutiu, "itirano ranije u vezi s timE Anugamat5 zato 4to je shva3eno -iz tekstova./ Izraz Prana je &onovo uzet u razmatranje/ U
Re~ )Prana+ u "itatu odnosi se na Brahmana, jer je o&isana kao najkorisnija za 'judsku sre3u/ 0i4ta nije korisnije za 'judsku sre3u nego znanje o Brahmanu/ Osim toga Prana  je o&isana kao Prajnatma/ %azduh koji nije inte'igentan,  jasno je da ne mo`e iti inte'igentno So&stvo/ Ove karakteristi~ne oznake koje su s&omenute u zak'ju~nom "itatu, naime )'a`enstvo+ -Ananda., ne&ro&adanje -Ajara., esmrtnost -Amrita. mogu iti istinite samo za Brahmana/ Uz to, znanje o Prani os'oa2a ~oveka od svih grehova/ )Onaj ko me zna na ovaj na~in, &omo3u ni jednog de'a njegov `ivot nije &ovre2en, niti &omo3u uistva majke, niti &omo3u uistva o"a/+
0a da'je, tako2e Indra, govornik uzdi`e see, );a sam uio 6vashtri$evog trog'avog sina/ ;a sam &orodio Arunmukhe, &rivr`enike vukova -Sa'avrika./ ;a sam uio Prah'adine 'jude itd/ Indra mo`e da ude nazvan Prana, zog svoje snage/ Otuda Prana ne ozna~ava Brahmana/ Ovaj &rigovor nije va'jan, jer su u tom &og'av'ju na2 eni mnogi odnosi sa Brahmanom i'i Unutra4njim So&stvom/  6o su )Prana, inte'igentno So&stvo, samo zav'adav4i ovim te'om ~ini da se ono uzdigne/+ ;er kao na ko'ima 4to je oim to~ka odre2en `i"ama, a `i"e na g'av~iniE tako su ovi ojekti odre2eni na sujektima -~u'ima., a sujekti na Prani/ A ta Prana zaista je So&stvo od Prajne, 'a`eno -Ananda., ne&ro&adaju3e -Ajra. i esmrtno -Amrita./ )On je moje So&stvo, &rema tome neka ono ude s&oznato/+ )Ovo So&stvo je Brahman, Sveznaju3i+ Bri/ U&/ II$:$(=/ Indra je rekao Pratardani, )Oo`avaj me kao Pranu+/ Ovo se mo`e odnositi samo na Brahmana/ ;er samo oo`avanje Brahmana mo`e dati *ukti, i'i kona~no os'oa2 anje koje je za ~oveka najkorisnije -itatma./ O ovoj Prani je re~eno, );er ona -Prana. ~ini njega, koga ona `e'i da izvede iz ovih svetova, ~ini dora de'a/+ S6R/ 78 Ovo &okazuje da je Prana najve3i uzrok, koji ~ini mogu3om svaku aktivnost/ 6ako2e, ovo je u sk'adu sa Brahmanom, a ne sa disanjem i'i Indrom/ Stoga Prana ovde ozna~ava samo Brahmana/ Pog'av'je sadr`i oave4tenje samo u vezi Brahmana, zog mno4tva u&u3ivanja na Unutra4nje So&stvo, ne u &og'edu so&stva nekog o`anstva/ *e2utim, ako je Indra zaista mis'io da &odu~ava oo`avanje Brahmana, za4to on ka`e )oo`avaj mene+ 6o  je zaista dovo2enje u za'udu/ 0a ovo, s'ede3a Sutra daje odgovaraju3i odgovor/ Sastradrisht#a tu&adeso vamadevavat (/ (/ 8> -8>. Izjava -ojav'jena od Indre o sei samom, naime, da on  jeste i sa Brahmanom. mogu3a je kroz intui"iju kao 4to je svedo~eno od Srutia, kao u s'u~aju %amadeve/ Sastradrisht#a5 uvid zasnovan na svetim s&isima, i'i &otvr2 en od SrutiaE 6u5 a'iE U&adesah5 instruk"ijaE %amadevavat5 kao ono od %amadave/

Prigovor dat u Sutri 7= je o&et oda~en/ Re~ )tu+ -a'i. uk'anja sumnju/ Indrino o&isivanje see kao Prane je sasvim odgovaraju3e &o4to on see identiCkuje sa Brahmanom u tom u&u3ivanju Pratardani, kao mudra" %amadeva/ *udra" %amadeva je ostvario Brahmana i rekao5 );a sam io *anu i Sur#a,+ 4to je u sk'adu sa "itatom, )ta god da je !eva znao Brahman &ostaje 6o+ -Bri/ U&/ I$9$(>./ Indrina &ouka je tako2e takva/ Rea'izuju3i Brahmana sredstvom Rishia F kao 4to je intui"ija, Indra u instruk"iji identiCkuje see sa %rhovnim Brahmanom i u&u3uje Pratardanu o 0ajvi4em Brahmanu uz &omo3 re~i )Hnaj samo mene+/ Indra uzdi`e znanje o Brahmanu/ Hog toga to nije njegovo so&stveno uzdizanje kada ka`e, );a sam uio  6vashtrijevog sina+ itd/ Hna~enje "itata je )*ada ja ~inim tako okrutna de'a, i&ak mi ni d'aka sa -g'ave. ne Ka'i, jer sam  jedno s Brahmanom/ Stoga, `ivot svake osoe koja me tako2 e zna, na taj na~in ne3e iti &ovre2en ni jednim njenim de'om/ Indra u s'ede3em "itatu ka`e, );a sam Prana, inte'igentno So&stvo+/ Stoga, "e'o &og'av'je se odnosi samo na Brahmana/  ;ivamukh#a&rana'inganneti "het na u&asatraividh#at asritatvadiha tad#ogat I/ (/ 8( -8(. Ako i se rek'o da -Brahman nije. -nazna~en. zog karakteristi~nih oznaka individua'ne du4e i g'avnog `ivotnog daha -ivaju3i s&omenut.E mi ka`emo ne, jer -takva inter&reta"ija. i na'aga'a trostruku medita"iju -U&asana., jer je Prana &rihva3ena -drugde u Srutima u smis'u Brahmana. i zato 4to su ovde tako2e -re~i koje ozna~avaju Brahmana. s&omenute u vezi s Pranom/  ;ivamukh#a&rana'ingat5 zog karakteristi~nih oznaka individua'ne du4e i g'avnog `ivotnog dahaE 0a5 neE Iti5 ovako, na ovaj na~in, dak'eE ?het5 akoE 0a5 neE U&asana5 oo`avanje, medita"ijaE 6raividh#at5 zog tri na~inaE Asritatvat5 zog &rihvatanja Prane -drugde u Srutima u smis'u Brahmana.E Iha5 u "itatu iz
re~i, ozna~avaju3i Brahmana, i'e s&omenute u vezi sa Pranom/ *e2utim, stav'jen je drugi &rigovor/
na mene kao na `ivot, kao na esmrtnost+E na kraju o&et ~itamo, )A ta Prana zaista je inte'igentno So&stvo, 'a`eno -Ananda., ne&ro&adaju3e -Ajara. i esmrtno -Amrita./ %idi se da su &o~etni i zavr4ni deo s'i~ni/ Hog toga moramo zak'ju~iti da se oni odnose na jedan te isti &redmet i da je taj isti &redmet odr`avan s kroz do kraja/ Stoga, Prana mora da ozna~ava samo Brahmana/ U s'u~aju drugih "itata gde su s&omenute karakteristi~ne oznake Brahmana, re~ Prana je uzeta u smis'u Brahmana/ Ustanov'jen je zak'ju~ak da je Brahman tema i'i g'avni &redmet "e'og &og'av'ja/ Ovako se zavr4ava &rva Pada -!eo (. &rve Adh#a#e -Pog'av'je I. Brahma Sutri, i'i %edanta i'ozoCje/ !MO 7 Uvod