Boris Pasternak
Boris Paternak – smena simbolizma i futurizma/uzori u tradiciji/elementi kubizma i imaženizma
- Bavljenje muzikom i filozofijom – osnova za rađanje r ađanje izvrsnog pesnika - Kao pesnik se formirao u vreme smene simbolizma i futurizma u Rusiji - Najpre je bio simbolista, zatim prilazi futuristima. Nijednom od ova dva prava nije bio potpuno naklonjen, naklonjen, kao ni bilo kakvim kakvim grupama i programima, programima, koji vode u krajnost. krajnost. - Pri!vatao je tradiiju, uzori su mu bili veliki pesnii, klasii. - "matra da je ilj umetnosti da dođe do objektivne slike #ivota. - $isao da %e putem poezije potpuno spoznati, &upiti' istinu, su(tinu #ivota. - Teme – priroda, ljubav, otadžbina, revolucija, odnos pesnika prema životu i umetnosti. Ono što ga odvaja od ostalih pesnika (teme su opšte, nisu nikakva novina) jeste njegov osobeni odnos prema ovim temama, nain njihove rali!acije.
- )snovna tema je priroda. "matra da je poezija kao sunđer koji &upija' stvarnost, zatim pesnik bira pojave koje %e u%i u pesmu. Kod njega slika prirode nije predstava ljudski! ose%anja, nema direktni! paralelizama, pejza# nema dvostruku funkiju – ne predstavlja stanje lirskog subjekta, nego je sam lirski subjekat. - Priroda nije metafora, simboli*na slika #ivota +simbolisti, ne predstavlja stanje lirskog subjekta +romanti*ari. ilj njegove pesni*ke slike je da otkrije su(tinu #ivota, slika pejza#a je deo slike sveta, elokupne egzistenije – to je j e metonimijska slika +ne metafori*na, deo eline, deo prirode kojim pesnik prdstavlja elokupnu prirodu i #ivot. - vora je sopstvene poetike, koja se gradi na ve% postoje%im i na njegovom li*nom stavu – poetika između simbolizma simbolizma i futurizma sa elementima kubizma kubizma i ima#inizma. •
/z simbolizma0 #elja da se poezijom otkrivaju istine o #ivotu1 odstupanje – simboli kod njega ne otkrivaju metafizi*ke i iraionalne tajne, ve% ovozemaljske istine o postojanju
•
+ali ne prelazi u akmeiste. /z futurizma0 dekompoziija realni! oblika i dimenzija +2, asonantna rima +2, aktivan odnos poezije prema #ivotu1 odstupanje – ne razla#e re*i na glasovne delove iz koji!
se gubi interesovanje za sadr#aj, ne unosi u poeziju grubost proze radi stvaranja utiska, •
nema kovania /z ima#inizma0 s!vatanje da se pomo%u detaljni!, neobi*ni! slika mogu potpuno izraziti misli, dati objektivna predstava, ali ne pri!vata nji!ove ekstremne za!teve +nije su(tina samo u slii
)snovni prinipi poetike0 3. poezija treba da tra#i odgovore na pitanja o su(tini #ivota 4. metonimijski struktuirana pesni*ka slika – slika koja predstavom određenog dela eline upu%uje na elinu, slika je kao deo #ivota koji upu%uje na #ivot uop(te, pomo%u vi(e takvi! slika otkriva se su(tina postojanja - &"estra moja – #ivot', napisana 3536, objavljena 3544 – prva uspe(na zbirka kojom se afirmisao - 7orma – pravilne rime, utvedjene strofe, uređena forma koja daje bogatstvo re*niku i daje !armoniju, red i plan najslo#enijim temama - )n spaja svoj vizuelni do#ivljaj sa emoionalnim i tako prikazuje prizor onako kako ga je on do#iveo, #ele%i da ga time u*ini objektivnijim +nije mu ilj da pomo%u prizora prika#e svoja ose%anja, kao romanti*ari npr,, ve% da pomo%u svog do#ivljaja stvori (to ta*niju i razumljiviju sliku, opisuje prizor pomo%u utiska koji on ostavlja na njega. 8ato *esto njegov prikaz nekog prizora mo#e delovati zbunjuju%e ili nelogi*no, ali se kasnije otkriva njegova istinitost. Na taj na*in (to govori onako kako ose%a, on prikauje stvarnost u datom trenutku potpuno iskreno i ta*no – sve ostalo bilo bi falsifikovanje. - )n prevazilazi vizuelno i slu#i se asoijaijama, radi (to ta*nijeg prikaza. Nekad te slike mogu biti vrlo *udne i iznenađenje koje izazovu mo#e odvu%i od smisla. - )n ne preuveli*ava ose%anja, ona su iskrena, daju ta*nost, (irinu i slikovitost opisu. - 9 jednoj pesmi on pokazuje na*in njegove upotrebe simbola – smatra da oni imaju doslovno i simboli*no zna*enje i da zato postoje dva tuma*enja koja daju jedan jedinstveni rezultat. o pokazuje u pesmi koja doslovno prikazuje proes stvaranja Pu(kinove pesme &Prorok', a pored toga mo#e da predstavlja i stvarala*ki proes uop(teno. - 9 pesmi &9 (umi' vidi se njegovo s!vatanje prirode kao #ivog, dinami*nog me!anizma. Prolaznost je izra#ena ambijentom, sama priroda nad zaspalim ljubavniima stvara *asovnik koji je naravno simbol prolaznosti, koju zaljubljeni zaboravljaju. Priroda se poistove%uje sa vremenom, prolaznost nije apstraktna, ve% *asovnik realno postoji. "ama priroda postaje aktivni element de(avanja.
- )dnos prema ljubavi nagove(ten je u pesmi & Ne diraj' – ljubav menja zaljubljene, stvara svoj svet, zato mo#e biti i uznemiruju%a, koliko i prijatna, jer naru(ava stvarnost, sve okre%e naopa*ke. 8ato u mnogim pesmama on prikazuje razorni efekat ljubavi, ali je ipak pri!vata jer je prirodni proes i tako ne zalazi u pesimizam.
Boris Pasternak Poezija 4:.veka
-
Nakon sloma simbolizma, u Rusiji su se pojavili novi pravi, međusobno razli*iti, koji su se borili za prevlast u poeziji. u u prvom redu jesu futurizam, akmeizam, i ima#inizam. "vi su oni revoluionarno poriali pro(lost i tradiiju, svi su bili ekstremni u svojim za!tevima za stvaranje nove poezije, i zato su nji!ovi pokreti kratko i trajali. Bio je potreban neko ko %e uspeti da spoji te tradiije, ne isti*u%i nijednu posebno, a neko ko %e istovremeno stvoriti modernu poeziju. o je uspeo Boris Pasternak.
-
)n ne odbauje staru tradiiju, ali nije ni njen rob. "tvara sopstveni stil, a zanima ga realni svet, svet koji vidi, a ne neko nadzemaljsko stanje.
-
)d futurista je preuzeo #ustriji pristup #ivotu, ve%u sposobnost i spremnost izra#ivanja iskustva i reagovanja na stvarala*ko nada!nu%e.
-
)d ima#inista preuzima tuma*enje slika prirode – on posmatra realnost, ali otkriva ono (to je skriveno ljudskom oku – tuma*i manifestaije te prirode pomo%u svoji! ose%aja. Predmete posmatra kao delove jednog (ireg jedinstva, obele#ava nji!ove odnose u slo#enoj elini i zato je njegovo delo izuzetno li*no. )n smatra da ne treba prikazivati vidljivi prizor upotrebljavaju%i ve(ta*ko raspoređivanje iskustava, onoga (to se vidi golim okom. Bitan je pesnikov stav, li*ni ose%aj, svest koja te predmete uobli*ava. 8ato je vrlo *esto te(ko tuma*iti njegovu poeziju jer prizori koji se opisuju najpre deluju paradoksalno, po(to i! pisa iznosi onako kako su oni zapa#eni njegovim *ulima, a tek kasnije se otkriva nji!ova su(tina. )n, dakle, iznosi verni prepis svoji! senzaija, asoijaija, pa je zato tuma*enje te(ko. ;idljive i mentalne pojave tesno su povezane. ako on uspeva da nejasna ose%anja, neodređene i neopipljive trenutke ljudske du(e prika#e preko slika koje uo*e o*i i u(i.
-
"imboli postoje sami po sebi i radi onoga (to predstavljaju, pa se mo#e govoriti o doslovnom, i o simboli*kom nivou pesme. +pr. Pesma koja opisuje nastanak Pu(kinove pesme &Prorok'
-
)pisuje i tuma*i prirodu i njene znake – on u#iva u njoj, ose%a da je ona #iva i mo%na, ali ne stvara od nje Boga, niti o*ekuje proro*ke poruke.
-
Pesnik sebe stapa u prirodu< Pesni*ka slika se ne gradi pomo%u poređenja ili metafore, ve% metonimijskim postupkom – gradi se na neposrednom dodiru, kontaktu *oveka i prirode. 9 osnovi ti! slika je pesnikov odnos prema #ivotu.
-
9 pesmama o ljubavi i #ivotu on ne zatvara o*i pred sve(%u o porazu, razaranju #ivota. o ne zna*i da je pesimista, destruktivan. )n tako oboga%uje svoje ose%anje poja*avanjem intenziteta emoija
-
Pesme o revoluiji su objektivne, nisu izraz politi*kog opredeljenja.
-
=vrsta, usredsređena forma, strofe jednake du#ine i pravilni! ritmova, neobi*ne rime.
-
Nagla(ena zvukovna organizaija, mno(tvo asonani i aliteraija koje *esto dobijaju onomatopejske akente +tu dolaze do izra#aja njegove muzi*ke sklonosti, on se valjda bavio i muzikom.
-
)d impresionisti*ki! detalja pesni*ke slike redovno prerastaju u simbole. Nagla(ena orkestraija i #elja da se poezijom nagove(tavaju istine o #ivotu – to su dva momenta kojima se ovaj pesnik dodiruje sa simbolistima, ali on traga za ovozemaljskim istinama do koji! se dolazi sveobu!vatnim istorijskim i dijalekti*kim pogledom na svet
-
98)R/ 0 misaona lirika Pu(kina, >jermontova, jut*eva.
-
4 )"N);N? PR/N/P? P)@/K@ 0 3 9verenje da u poeziji treba tra#iti odgovore na pitanja o su(tini #ivota 4 Pesni*ka otkri%a se vr(e u metonimijski strukturalnoj pesni*koj slii +npr.opis pejza#a-pejza# je sam lirski junak, nema paralelizma između pejza#a i posebno prisutnog lirskog subjekta, ve% se pesnik stapa sa prirodom.
