Horhe Luis Borhes (1899-1986) Borhes je ne samo jedan od najvećih pisaca XX veka – on je jedan od onih koji ga najbolje predstavljaju. Njegovo delo je univerzalno po svojoj sveobuhvatnosti. Nastavljač najbolje tradicije zapadne književnosti, Borhes je u svoje delo uneo i iskustva književnosti i kulture stoka. ! Borhesovom panteonu, "itmen i #o su pored $a%ke i "ergilija, "ergilija, &ante uz anonimnog pripovedača 1001 noći , 'ervantes u dru(tvu starih japanskih pesnika. )rčka mitologija, hebrejska tradicija, skandinavske sage, apokri%na jevan*elja, so%isti i su%isti, budističke legende – sve je to gra*a od k oje Borhes stvara svoju čudesnu literaturu. +e*utim, ovaj gra*anin sveta duboko je ukorenjen u istorijsku i književnu tradiciju rgentine i u svom delu nudi ono (to je u toj tradiciji najvrednije. ! njegovim pesmama i pripovetkama, Buenos jres dobija dimenzije mitskog grada, grada lavirinta. -d samog početka, početka, Borhesovo pisanje oslanja se na lektiru. -n ne želi da pravi razliku izme*u pročitanog i doživljenog i to će biti trajno trajno obelež obeležje je njegov njegovog og knjiže književno vnog g postup postupka. ka. !metni !metničko čko delo, delo, smatra smatra Borhes Borhes,, jeste jeste proizv proizvod, od, ali i materi materijal jal za nova nova dela. dela. ! modernizmu moder nizmu Uliks uspostavlje avljen n je potpu potpuni ni paral paraleliza elizam m u odnosu prema tradiciji. tradiciji. ! postmo postmoder derniz nizmu mu javlja javlja se drugi drugi pristu pristup p – Uliks// uspost dopisivanje, izobličavanje izobličavanje proizvoljno de%ormisanje/. 0uvena Borehesova intertekstualnost dozvoljava prisvajanje svih dela, a da to prisvajanje nije takvo, s obzirom da je reprodukcija jednog teksta Pjer Pjer Menar, autor Kihota/, Kihota/, ne ponoviv(i iste uslove u kojima je taj tekst stvoren, stvoren, uvodeći uvodeći drugu značajnu značajnu praksu praksu čitanja/, čitanja/, sada prvobitno prvobitno stvaranje stvaranje jednog novog teksta teksta koji je, mada verbalno verbalno identičan modelu, različit od njega zbog konkretnog rada tog s tvaranja. Borhesovo pripovedačko delo čine zbirke Opšta istorija beščašća 1234/ 1255/, Ale 1252/, 1252/, !ro"ije# iz#eštaj 1267/, 1267/, beščašća 1234/,, Izmišljene priče 1255/, 1289/' Borhesove Borhesove pripovetke veoma su raznovrsne raznovrsne po svojoj tematici tematici i obuhvataju obuhvataju (irok Peščana knji$a 1264/ knji$a 1264/ i %&' a#$ust 1()* 1()* 1289/' raspon od realističke pripovetke do %antastične priče, ali sve one nose pečat osobenog narativnog postupka koji se odlikuje izuzetnom ekonomičnošću u izrazu : sve je ispričano (to je moguće kraće tako da se radnja odvija vrlo brzo, a zavr(etak je, po pravilu, neočekivan. #ripovetke koje bismo uslovno mogli nazvati realističkim često imaju za temu zločin. ;ema +iska je +iska je uzaludan zločin.
?. #arodično pitanje tako*e nam omogućava da u priči len, Ukbar Orbis ertius prepoznamo ertius prepoznamo alegorično pripovedanje o na(oj sopstvenoj planeti, a u Borhesovom tekstu prototip: +orovu Utopiju. Utopiju. 'jajna tradicija 'vi%ta i "oltera u Borhesu nalazi nastavljača. #o Borhesu, Borhesu, ne samo samo ličnos ličnostiti već i situac situacije ije se ponavl ponavljaj jaju, u, jer je njegovo njegovo shvatanje vremena !iklično. #rič #riča a !esmrtnik daje halucinantan doživljaj tog kružnog vremena kao nepodno(ljive more i umora od bića. =a razliku od pravolinijskog, nepovratnog istorijskog vremena jednog ;ukidida, stoici i pitagorejci uče da se nakon "elike godine, jednog ogromnog vremenskog perioda, sve stvari doga*aju na potpuno isti način. $ružnom vremenu odgovara kružni prostor @ a to je u Borhesovom delu lavirint koji je opsesivna tema mnogih njegovih priča i pesama. $od Borhesa lavirint je meta%ora za nedokučivost sveta i tradiciju koja se ponavlja. "#le$alo je jedan od najče(ćih simbola u Borhesovom delu. Na vi(e mesta Borhes beleži svoj strah od njega. Borhesovo delo u
stalnom je znaku bekstva od jednom zauvek utvr*enog ja. Borhes je antinarcis, njegovo božanstvo je #rotej.
Pjer Menar 1238/
Aanrovsko lociranje. &a li je to %antastična priča 'atirični osvrt na gospo*e pa teCtovno navo*enje, novinska k ritika, esej, u stilističkom smislu možda nije ni %ikcija. &a li postoji promena tona u samoj priči $ompoziciono – iz kog registra počinje a kako se zavr(ava #očinje podsmehom upućeno knj.krugovima satira/ a naglo se zavr(ava. &a li je podsmeh upućen +enaru ili njegovoj ideji 'atira se odnosi na sve (to su krivotvorili. Negativno oslikava interpretativno polje koje priča otvara. #i(čeva duhovna autobiogra%ija. $ategorija autora: 1. duhovna biogra%ijaD 9. poetički mani%est $nj.kritika je kreativna aktivnost. &oživljaj teCta se prikazuje kroz konteCt i tako s e vrednuje – uverljivost konteCta.
deja autorstva... $roče – jedinstvo intuicije i eCpresije. 'artr @ pisac se postaje podražavanjem. [email protected] vlada ideja originalnosti. utorstvo je relativno nova kategorija. #ravna i ekonomska težina vlasnik rukopisa/, a ne stvaralac ili genije u romanitzmu. 'hvatanje autorstva kroz +enarovu praCu i pripovedačev ton. #aradoCalna situacija – autor nije sagovornik svog dela. #eriod nastanka. 1238.umro Borhesov otac sa rečenicom: 'ine napi(i ponovo $audilja. storijski momanat – za(to +on Kihot Eta on predstavlja za latinsku tradiciju 'pecigičan period – osloba*anje latinoameričkih kolonija. $ultura vladara i nacionalni heroj u (panskoj tradiciji. #rihvata ga druga kultura, da ga očiste od (panskog nacionalnog romantizma osećaja/. $onteCt vremena nastanka priče. $raj F37. izdaja intelektualaca – kada napusti sopstveni poziv i bavi se nekorisnim stvarima. 'vrastavanje intelektualaca u ideolo(ke redove totalistički/. "ratiti se izvornoj %@ji sokratski/. !nutar (panske tradicije iste su dramatizacije +on Kihota @ opozicija moderne i #+. ! modernizmu Uliks/ uspostavljen je potpuni paralelizam. ! postmodernizmu drugi pristup – dopisivanje, izobličavanje proizvoljno de%ormisanje, nema ni reči od donkihotizma/. Gragmenti pravog +on Kihota koji su u(li u +enarov. !esmrtnik – dopuna, ogledalo, dodatno razumevanje konteCta. #oku(aji da se utvrdi ko je prototip za #jer +enara – ?emi de )ourmont, %rancuski pisac, uticajan esejista, a%irmisan u XX veku preko #aunda i >liota. -riginalan je za svoje vreme. $ult 1771 noći, interes za istočnjačku %ilozo%iju u XX veku – budizam, kineska kultura. 2uj Menar, mistički pa$anin kraljevsko ime – ime za seljaka. Napisati nenapisana ili nesačuvana dela pr. Oslobo3eni Prometej /. 0itao Homera, mislio je na (eCpira – +enar izmislio nov način čitanja. 'lučaj aistorizma. $ako izgleda +enarov +on Kihot knj – 2. i 38. gl. knj – 99. gl. Bliže pesmi nego prozi – 3 paradigmatična poglavlja. ! 2. pojavljuje se pripovedač – narativni glas. 38 – &$ beseda o oružju i nauci, priča o (panskom vojniku – samom 'ervantesu – pi(čeva pozicija. 99 – osloba*anje zatvorenika, knjiga o životu nezavr(ena odnos neposrednog životnog iskustva i preobličavanje u knjigu/. utori stavljaju sebe u ravni sa pripovedačem ontolo(kog pitanja. Borhes – teCtovi, čudni %ragment +elimične čarolije +on Kihota. I79.noć Eeherezadina, priča o sebi odnos i knj. &on $ihota zbog direktnog re%erisanja/. ! la tradiciji 'ančo #ansa je u drugom planu, a drugi lik po važnosti posle &on $ihota je 'ervantes sam. #rotistavlja (pansku i englesku tradiciju – odnos autora prema junaku engleski autor održava kontrolu, Borhes je skloniji toj vrsti klasicizma/. Borhes uspostavlja neku vrstu distance, takvo vi*enje mu nije blisko. #oetički program – drugačije od dotada(njeg shvatanja autora. #osledice >liotove poetike – autor nije božansko nadahnut već čita druge teCtove. Borhes je imao negativan odnos prema ovoj priči. -n se oseća kao +enar, pi(ući on ide prema drugom tragu, modelu. $asniji iskazi – najče(ća meta%ora za tradiciju vi(e nisu linija, slad, tok već J"?N; neprijatan sklop, zagonetka/. $onteCt antičke mitologije: od čega život zavisi. $asnije pedantno navodi uzore, a ovde krije tragove. +eta%izički razlozi: nismo li svi knj.likovi pitanje života kao knj.pitanje – u kom žanru živimo ?ealizam #roživljeni život K osećanje bezizlaza. +enar – radan, po(ten. #roblem vezan za pitanje odnosa@ sa ambivalencijom odnosi se prema prethodnicima lak(e izlazi na kraj (to je drevnije/. #aradigmatične a različite %aze: /a#ilonska biblioteka +a(tarije/, Peščana knji$a F67, pozna %aza/.te priče sadrže implicitnu poetiku i teorijsku svest, ali vi(e nas zanima kako čovek izlazi na kraj sa tim da nije originalan, večno ponavljanje. Borhes na %ilozo%ski način razmi(lja o istoriji – svodiva na 9 modela: 1. Hegel, +arC – napredujeD 9. ciklični. >liot – ono (to već postoji toliko jako da nas uslovljava. $urcijus – celokupna evropska knj.je bezvremeni prezent – sugeri(e kruženje toposa ako nema ničag novog/ koji s e različito raspore*uju. ;radicija poseduje nas – emocionalni momenat težak, neprijatan, mračan/. Najop(tije mesto. Nisu uključene samo k njige u "avilonskoj biblioteci već sve knjige – intermedijalna jeD iz toga nema izlaza. #e(čana knjiga – *avolska, zna sve, ali vrsta prokletstva problem originalnosti i odnosa prema tradiciji/. !esmrtnik Gormalno rukopis. +nogo uzora, neoriginalna priča >..#oD kod Borhesa čak previ(e baroknog u odnosu na #oa/. #utopis 16. i 18. veka. ;omas de $vinsi – Ispo#esti ui#aoa opijuma – inkorporirao te slike. #ona(a se kao Homer – vrsta reza na narativnom nivou i u %abuli – rastanak od Homera. #revod 'inbada, čita #oupov prevod Ilija"e. tmos%era u priči – železni grad 1001 noć /. Banalni plan: ton, raspoloženje mraka. #odseća na pozne $a%kine priče. mbivalencija spram besmrtnosti. Lan Batiska "iko – postaviti tu ideju na drugačiji način svako može biti Homer/. ?eprezentativno za psihoanalitičko stanovi(te – narator – tribun legije. #restaje da bude lik i postaje samo narator. #redstaviti Homera kao ;roglodita 12.v.žena/. igranje po pesku – da li je pisao ili pamtio >liot, #usta zemlja. Birhes, #+ . izobličavanje. Gilozo%ska i ontolo(ka dimenzija teCta. Eta se zbiva sa knj.istorijom ako je svako kretanje kružno Borhes – %igurirao kao pro%esor istorije engleske knj. sklon zanemarivanju %aktogra%ije. #reuzima ideale %ilologije istoricistički 12.v/. stalno insistiranje na detaljima, činjenicama – osoben tip pedantnosti. Pjer Menar – priča o knj.radu. $asades – potraga za teCtom pa za stvarno(ću pr. 0itao i prevodio ;omasa Brauna. storija duha koji čita i pi(e, slučajnost kako hoće/, a tradicija je lavirint. $ultura – jedinstvo, zanemarljivih granica. Hermeneutičkim putem od sitnih detalja do ozbiljnih sintetičnih zaključaka. $ombinacija sitnijeg nivoa i najkrupnije perspektive. Borhes je tome bio sklon u svim ključnim pričama. Borhesa koncencionalna knj.istorija ne zanima, ali dotiče tu problematiku. Borhes ne insistira na kauzalnom odnosu već na sličnosti u %enomenolo(koj ravni – interteCtualnost. M#isac stvara svoje preteče. #robelmatika koje se tiče ist.knj.je prisutna u +enaru. -ntolo(ka i %ilozo%ska dimenzija odnosa +enarovog i 'ervantesovog +on Kihota. z citata se vidi da je +enarov &$ superiorniji. rgument u pozadini – slova ista a da nije isto. =a(to je +enarova bogatija 'uptilnim tehnikama pomeranje vremenske perspektive – vreme Jeganta, Jope de "ege, [email protected] junakinja/. +enarov $ihot ima %@ju otelovljenja vremena. Ne sme(tanje Hamleta u "ol strit uobičajena transponovanja:plebejska uživanja u anahronizmima, Hrist na Bulevaru/. $nj.teorija – kao disciplina je mrtva knj.istorijaO iz perspektive semantičke autonomije teCta – ova 9 teCta bi se morala tretirati kao da su isti. Borhesov +enar je nagove(taj te promene. #erspektivizam – značenje dela vremenom raste izbeći klasičan istorizam i anistorizam/. $arlos !rkada – nepostojeća ličnost
$ulturne studije: insistiranje na konteCtu tip radikalizma/. !nutar kulturnih studija bi se ova 9 teCta lako prepoznala kao različita. >Cperimentisanje sa krajnim stavovima: 1. pripovedač – nisu isti teCtoviD 9. Borhesov opus – "avilonska biblioteka snulira vreme, sve postoji u sinhroniji, relativno je vreme – da li će stajati prvo +enarov i prvo 'ervantesov &$. Genomenolo(ka ravan: istoričnost i 9. kategorija autorstva. Tlen. Ukbar. Orbis Tertius
!topija iz Maštarija. $ratka prozna %orma sa elementima %antastike i esejistike izražena %orma u Pjer Menaru/. -ldikuj eje izuzetna vijugavost priče i složenost gustoće. #ostoje delovi nezavisni od osnovne strukture pripovetke koji se uočavaju tek pri naknadnom čitanju jer e%ektna, jaka mesta odvlače pažnju/. $ao Beket, sklon jezgrovitim rečenicama, bogatim smislom, paradoksalnim, stilski e%ektnim. nteresovao ga je %ilozo%ski a%orizam. 4Ukbar sam otkrio zah#aljujući spoju je"no$ o$le"ala i je"ne eniklope"ije5 . ;len @ planeta, !kbar @ zemlja, -rbis ;ertius @ opis planete. =aplet priče je potraga za !kbarom. Bioj $asares – Pogledala i sno(aj su ogavni jer umnožavaju i (ireQ – u op(toj teoriji be(ča(ća – konnteCt – čitav svet je parodija. &rugi citat iz >nciklopedije: P=a jednog od tih gnostika vidljivi svemir je opsena ili so%izamQ. $od Borhesa postoji naročit odnos prema reprodukciji. MNe postoji pojam plagijata – ustanovljeno je da su sva dela delo jednog istog pisca, koji je vanvremen i bezimen. $ompozicija: 1.naslov, 9.citati ove rečenice/, 3. elementarna kompozicija 9 dela i #ostscriptum/. 'va tri su mikrostrukture zatvorene unutar veće celine – 1.deo je !kbar, 9.je ;lon, a 3. -; uloga i obim #sa Nije pisan naknadno kao okvorna priča. #ričati priču unutar ppriče – muse en abRme – baciti u bezdan, %enomen na grbovima. "ažnost okvira. #omeranje u budućnost – priča se pojavljuje 1257, a #' 1256. samo po sebi %antastično/. #riča o enciklopedijama. preuzimaju ulogu likova u priči. ma ih vi(e i neke se pojavljuju u vi(e verzija. -ne su izvor različitih elemenata %abuleD upućuju na (irinju znanja i perspektivaD i na enciklopedični stil kratak a e%ektan/ karakterističan za Borhesove eseje, ali i priče. +noge Borhesove priče imaju strukturu enciklopedijska jedinice, a stil – neke rečenice. >ncRclopedia Britannica se često javlja u pričama. ;he nglo@merican SRclopedia – navodno iza(la u Njujorku 1216, doslovce prepisana, zakasnelo izdanje Britanike. ! 9I.tomu počinje zaplet. -; – prva kopija u 11 tomova od 57/ a pripadala je Herbertu >(u, a druga je prona*ena varijanta u mem%isu – ta dva primerka se razlikuju. >(ov primerak – opisana je ideja hroma – hreni, drugostepeni predmeti, duži i nezgrapniji izgubljeni predmeti se udvajaju, slučajni izdanci rasejanosti i zaboravljenosti/. ;lon – karakterističan je jezik koji je osnvni zakon postojanja eCplicitno %ilozo%ski/. Berklijev idealizam Borhes ovim pokazuje vezanost za englesku tradiciju/. M'vet nisu predmeti okupljeni u prostoru već raznorodni niz me*usobno nepovezanih činjenica. deja – kako %ikcija može menjati stvarnost – uticaj -skara "ajlda stvarnost se upravlja ka konstruktima – %ikcija/. zvesni >zra Bakli je sve smislio – napisati 57 tomova i time izmeniti stvarnost i de(ava se upravo to. !ticaj S.'.Juis, Out o the silent planet . 'everna i južna polulopta imaju različit jezik. +esec – zamesečiti – bledo, narandžasto – i meta%orička i metonimijska osa. 1. tip a%azije metonimija, 9.tip je meta%ora. Heterokosmos, 'G konteCt, a Juisov roman je vi(e žanrovski projektovan. !topijski science %iction rat koji dolazi/. 'tvarnosno@politički momenat. $ada krene stvarnost da se povlači – M gotovo istog časa stvarnost je ustuknula na vi(e mesta jer zemlju preplavi(e najveća dela čovečanstva/. Bitniji je odnos prema Berkliju i aktuelnom okruženju. Heterokosmos – karakteristika latinoam. i posmodernističke tradicije je neposredna razlika u odnosu na Juisa. Ne uvodi kao 'G već pričom o rukopisu stvarnosti pome(ane teCtovima/. 1.priča o izmi(ljenoj planeti, 9.priča o enciklopedijama. M;akozvani realizam je samo podvrsta %antastične knj. uticaj. +acedonio Gernandes argentinski pisac, konceptualni umetnik/. Nezavr(en roman 6o#ek koji će postati pre"se"nik . ;u*u knjigu objavio kao svoju +G/. #aralelno sa tom stvarno(ću koja nastaje ;lon vr(i invaziju/ nestaju likovi vezani za stvarnost ne %igurira $asades već izmi(ljeni Ne(/. ! ontolo(kom smislu je čista %ikcija, a $asades i Borhes su heterokosmički. &rugi uticaji koji su u(li u priču kao interteCt citati kod Brauona od +ontenja/. Najznačajniji izvor na planu motiva je S.'. Juis. >zoterično učenje su%izam, ne slam, kabala, a ne judeizam, gnosticizam, a ne hri(ćanstvo/. #ostepeno parodiranje nerealnog, nestaje stvarno. $ako nova stvarnost prevladava povećava se meta%izički ugo*aj. ?aspr(ivanje u %ikciji. ;lon počinje da deluje. 3 glavna simbola u Borhesovoj prozi: ogledalo, enciklopedija i lavirint i u #su/. >nciklopedije treba tretirati kao junake. -dnos prema enciklopedičnim načelima – distribucija znanja zaplet – tragaju za in%ormacijom i rasplet -rbis ;/ – stepen rezonance sa ;len. Analitički jezik + /ilkinsa -tkrio da enciklopedija britanika u svom 15.tomu ispu(ta članak o &žonu "iklinsu u istoriji ideja vezan za enciklopediju, sve(teno lice 16.veka, zaboravljen projekat – da rekonstrui(e jezik pre gra*enja "avilonske kule – eCcentrični, neostvariv projekat/. Borhesu je zanimljiva naučna strana ali i rubovi "ilkinsovog interesovanja. >kcentrična taConimija – sprovesti klasi%ikacije svega i svačega, pr. 4 tipova piva od kojih jedno nije nelogičnost/. !mebrto >ko, U potrazi za sa#ršenim jezikom bavi se "ilkinsom. Borhes je najvi(e doprineo rehabilitaciji &ž "ilkinsa. Borhesa su privlačile taConomije – le%. !z narativni postupak je prisutan "ilkinsov mehanizam. nalitički jezik ima vilkinsovsku klasi%ikaciju. ! lažnom citatu se poziva jedan od likova – klasi%ikacija drevnih životinja. ! toj klasi%ikaciji nema nikakvog logičnog kriterijuma sirene, one koje pripadaju caru, izmi(ljene../. suočenje ove klasi%ikacije sa bilo kojom drugom – Borhes parodira, simulira ta načela prizivanjem "ilkinsa. -dnos prema nasle*u – !esmrtnik . #otpuni haos i mrak, tradicija kao lavirint, svi su izjednačeni, nema vremenske hijerarhije, sve je arhiv. Neki Gukoovi teCtovi deluju kao Borhesove priče ovog tipa ostavlja se prostor za slučajnost, kontigenciju, počinje narativno tkanje, pona(a se kao borhesovski tip teCta/. >nciklopedijska načela, jaka gra*a knj, ideolo(ki – pr. +i živimo na ;lenu čiji je -rbis ;ertius enciklopedija, celovit sistem. Borhes idealizuje Britaniju i previ(e tradicionalno je posmatra. +otiv knj. u len, Ukbar, Orbis ertius. #jer +enar posvećen je knj, ovde knj. nema takvu ulogu u konstruisanju priče. #očetak je zajednički projekat a zavr(etak tema knj.rada. motivi marljivosti – kako opisuje pisanje knj. teCta deidealizacija/. +esta gde se knj. eCplicitno pominje. #oniranje. $nj.je %antastičnaD meta%izički diskurs tretirati kao %antastičnu knj Mmeta%izika je ogranak %antastične knj/. ! 7seju o /elsu beskrupulozno se odnosi prema %ilozo%iji kao disciplini. ! ovom eseju izneo je stav o %antastičnoj knj. ! priči %ilozo%ski diskurs javlja se kao stil. stinito je ono (to se de(ava svake 377te godine. #rožimanje, granice su gube na ;lenu – poetski stav koji
sam Borhes zastupa. $ako se pona(a kritika ma običaj da izmisli priče, da pripi(e priče istom – slično #jer +enar – eCperimentalno čitanje koje podrazumeva reverzibilnu tradiciju ilijada posle >nejide/. -vde se de(ava druga vrsta eCperimenta: ne %enomen +enara već %enomen na ;lenu pripi(emo slična dela istom piscu lijadu i >nejidu/ – to ukazuje na njegovu književnu meta%iziku koja je utopija – zahteva se homogenost knj.prostora. prozni teCt $olridžov cvet – govori se o istoriji te ideje. 'va dela treba pripisati jednom piscu. 've knjige je napisao jedan čovek. sti motiv "els, H.&žejms – probuditi se sa cvetom. -tvara se pitanje originalnosti. #reuztimanje tu*im motiva iz Britanike, +ark ;ven, 1771 noć/. #isac koji mu je pružio oslonac ;omas de $vinsi Besmrtnik/ – gde se pominje pitanje u vezi sa pojmom priče. ! 18.v počinje da se parodira ideja originalnosti. +odernizam želi da ukine pro(lost a #+ se poigrava. Borhes je u tome jako ambivalentan. $od Borhesa Homer u Besmrtniku – slika inspiracije. ;ransteCtualnost – svi mogući tipovi teCtualnih odnosa. nterteCtualnostO 1.tip – citati, aluzije i plagijatiD 9.tip je paratestualnost odnos teCta i neposrednog okruženja koje kontroli(e recepciju – predgovor, posveta/. +etateCtualnost – komentari(e 1 teCt u drugom, implicitno ili eCplicitno. $ljučni pojam HiperteCtualnost – 9 teCta su u me*usobnoj vezi, ali ne kao puki odjek, obrazac bez ostatka pr.razvijenja pojedinim motiva veza nije svodljiva/ – pr. viti i to je ključni doga*aj u rgentini XX veka. #riče iz le%a nastale u miljeu vladavine #erona. le% priče klasičnija je u odnosu na ;len, !kbar. -rbis ;ertius. >ma =uz smatra da je ovo jednina priča u kojoj Borhes upotrebljava erotske motiva. Gantsatički okvir. 3 polja ravni priče: 1.naratolo(ka pripovedačka/D 9.interteCtualna, hiperteCtualnaD 3.biogra%sko, istorijski sloj. le% – 1.prvo slovo hebrejskog pismaD 9.tačka univerzuma u kojoj se prelamaju sve tačke i različite slike perspektive/ – mikrokosmos veličine 9@3slikeD 3.u srpkoj kulturi to je edicija. -vo svedoči o Borhesovog vezanosti za mističku, gnostičku, jevrejsku tradiciju koja se vezuje za $abalu. $abala je naziv za čitavu jevrejsku tradiciju od 19. do 16. veka. -na ne postoji kao jedna celovita knjiga i ne postoji kao jedno jedinstveno učenje. Bavi se nečim (to su božanski atributi – to su odre*eni aspekti judeističke tradicije. $abala u tom smislu %@joni(e kao tradicijaD nepriznata tradicija ona je van doktrine/, otpadnička. -va je tradicija bila veoma inspirativna za Borhesa. "eć na mani%esnom nivou ova priča je repezentativna. #ripovedni postupak – tradicionalnije pripovedanje u odnosu na ostale priče. "reme i prostor su odre*eni – date su vrlo precizne vremenske i prostorne koordinate. &ato je vi(e lokalne boje i vi(e realizma u svakom pogledu. ;radicija se snažno ispoljava i u temtskom aspektu. +otivi smrti i zaborava i motiv ljubavi ovde su prisutni na jedan neborhesovski način. z njegovih priča uglavnom izostaju motivi zaborava i ljubavi. 'ličnost sa ostalim pričama: 1. #ost scriptum na kraju priče 9. >rudicija 3. +otiv biblioteke i knj.motivi 5. lik isti kao i u ;len. !kbat. -rbis ;erius jeste Borhes – delatni lik pripovedača 4. slična vizija sveta i života borhesova vizija sveta i narativno umeće najreprezentativnije je prikazano u zborci Ale . me drage Beatriče upućuje na &antea. &anta je interteCtualno prisutan. HiperteCtualno i parateCt. prisutna je i !oanst#ena kome"ija. ! pitanju je i parodija ovog teCta u Aleu. -dnos Alea i Kome"ije je očogledan primer hiperteCtualnosti. Biogra%sko@istorijski sloj: utor, pripovedač i lik stoje u vrlo speci%ičnom odnosu. uto%ikcija ja, autor Borhes ispričaću vam priču u kojoj sam ja glavni junak, ali se ta priča nikad nije dogodila/. •
!orhes i ja, kraća prozna tvorevina, parabola. 12I7. zbirka #ora , žanrovski (arolika. ;o je period kada Borhes postaje slavan. &vojstvo plana i stvarnosti. #riča 9ir – Mjo( uvek sam delimično Borhes. 'pektar ne/razumevanja: iznevereni %anovi izgubio kompas, samisao za realnost/. Nivo razumevanja – tumačenje kao dvosmislen način. ronija koja nije li(ena i humora. 'mrt ili povratak autora -d FI7 Bart, &erida, svi %rancuski teoretičari ga čitaju. 0itava rasprava o autoru kao borhesovska priča. +oralna dilema postaje da li ućutkati autora. -d F67 vraćanje autora
