УРЕДНИК
РАША Ј1ИВАДА
БЕЈ1А ХАМВАШ
(ЕСТОВАЈ С МАЋАРСКОГ ПРЕВЕО
САВА БАБИЋ
ИЗДАВАЧИ
МАТИЦА СРПСКА • НОВИ САД ЦИЦЕРО • БЕОГРАД ПИСМО • ЗЕМУН
БЕОГРАД - ИОВИ САД
994.
^
ДУХ И НАУКА СТАРОГ ВЕКА
НАСЛОВ ОРИГИНАЛА НАМУА5 ВЕЕА, Нехакптшп,
бготћа1ће1у, 1993.
Класична филологија, иако је од XIV века, без прекида, била битио поглавље науке, никада није постала средишњи чинилац, и уопште - увек је могла заузети само оно место које би јој одредио општи дух времена. Увек је други диктирао: једном филозофија, у случају Декарта, Канта и Хегела; други пут математика; онда опет филозофија, астрономија или биологија. Више пута историја, књижевност, музика. Под диктатом духатреба разумети две ствари. Прво, то је оно што духу даје основни тон. Основни тон је обично уверење, као што су пијетизам, романтика или позитивизам. Друго: дух се у сваком случају, попут сунца, налази у средишту, и свако друго испољавање добија од њега своју темељну инспирацију; одатле преузима свој правац, метод, циљеве, идеале - значи све оно што се обично назива духовношћу. За минулих пет стотана година класична филологија је увек била слушкиња духовности, а духовност се испољавала негде другде. У право због тога се не треба посебно бавити њеним развојем; тај развој је увек и без остатка одређивала општа духовна ситуација. У доба рационалистичког духа, она је била рационалистичка, у хегелијанско време - хегелијанска, у доба романтизма - романтичарска, У позитивизму - позитивистичка. Била је додатак и није значила ништа друго до да је овај светски дух, који управо влада, посредством класичне филологије раширио своју 5
светлости снагу и на хеленство, и укључио га у своје схватање. Ниче је изменио ситуацију. Не само својим делима из младости, као што је Порекло тршедије, него нарочито познијима. И, уопште, не на тај начин што би науку градио на другим основама. Ниче је целокупним својим животним опусом, целокупним ставом створио такву духовну ситуацију да је знање о хеленству дошло у центар духовности. Од Ничеа је дух који диктира постало знање о хеленству, и сви остали: филозофија, знање, уметност, своје подстицаје, смер, узоре, облик, садржај узимају одавде.
1. Ничеобо хеленсшво Данас се на сваком кораку може чути: "То је оно што је Ниче можда помислио, али није у^ео да изрази"; "Овај резултат далеко превазилази оно чему се Ниче смео надати." Над тим изјавама човек тешко пригушује своју срџбу. Постојао је неко ко је човечанство одвео у свет о каквом се пре ни слутило није, није се знало ни где је, ни да уопште постоји. После кратког времена у свету започиње поплава омаловажавања: дотични није видео ни ову планину, ни ону шуму није означио. Многи себи у заслугу приписују да су они открили појединости и именовали их. Све сами Америго-истраживачи, који рачунају да ће место по њима добити име после Колумбовог открића континента. Чудна је ствар ово надметање о науци старог света и љубомора на податке. Изгледа као да Ниче ни слутио није шта је открио, попут Колумба - који је веровао да је нашао заНадноиндијско острво. Ниче је сасвим добро знао шта је било оно с чега је скинуо слојеве који су се таложили хил>адама година. На овом месту нека буде довољно упућивање на неколико тачака: "с1а8Ве§пГГ1 га§1бсће епМескГ - "сНе Ве§гШе ћеМшбсћ, к1а$бјбсћ, уогпећш пеи еп1с1еск1 ип<ј ћт§еб1е11Г - "о1утр18сћ" - да и не помињемо поглавље ШШе 6
гМ!г Мас1и Ишпузоз, које је посгало средиште целе науке старогвека, нити делове Сб1геп(1ттегип$а, где се говори о античком човеку. Ту се налазе сви важни, темељни појмови данашње науке о старом веку. То су међутим само факта. А дух не зависи од факата. Ниче заиста није посебно показао сваки континент. Урадио је нешто више: открио је целину. Његов резултат није био у деловима него у томе што је знање о хеленству поставио у средиште духовности, односно претворио га у духовност која диктира. Силе и вредности које су постојале у животу Грка применио је на цело човечанство јер се, заиста, ове силе и вредности стварно и истински јављају у животу данашњег човечанства, и упрааљају духом света. Довољно је бацити само један поглед на класичну филологију пре Ничеа. Било је то знање о појединостима, које је покривала прашина: њени заступници и присталице су типови из хумористичких листова. Њени резултати нису дотицали судбину човечанства, нису деловали на снаге које отелотворују живот. Није имала самосталан дух, чак је и сама живела од духа који је другде стваран. Ниче је знање о хеленсгву поставио,у сред среде данашњег духа, и данашње човечанство учинио зависним од Грка - али не у појединостима, ни у научним открићима, него на тај начин што су Грци деловали целом својом филозофијом, целим бићем, целокупним духом - посредством онога што он назива антиком, и чему је антика и данас име. Она класична филологија коју није дотакао Ничеов дух, и данас је исто тако прекривена прашином као пгго је и пре била. Један део науке старог века ступио је у средиште; други део остао је оно што је и био: беживотна, сувопарна, филистарска гомила факата, која је досадна попут огласа за лицитацију.
2. Виламовии, - Роде - Ошо Прототип филистарске класичне филологије коју Ниче није додирнуо представљају правац и школа које је 7
заступао Виламовиц. Виламовиц је познавао Ничеове мисли, али их је одбацио као ненаучне. Био је карактеристичан представник научника који тежипгге ставл>а на достигнућа (Ег%екпп), и ова достигнућа изражава штурим стручним појмовима којима - како би могао остати у безбојној објективности - недостаје отмени и племенити језик. Виламовиц није примећивао, чак није хтео да примети, да је стручнонаучна објективна појмовносткојом се служио већ одавно раскринкана код Ничеа. Није то ништа друго до "парализа и потпун недостатак стваралачке способности и творачке снаге", чак и више од тога. Георгеов кругто назива "Уег1ш1 с!ебћеШ§еп бшпев". Несумњиво је да је Виламовицзаступао профану филологију, насупрот Ничеовом сакралном знању о хеленству. У критици, која је, обухватала цео систем вредности човечанства, Ниче је открио скривене основе такозване непристрасности. Показао је субјективитет оптимизма, означио становиште нетачног стајалишта. "Непогрешиво научно сазнање јесТе вера у истраживање свега постојећег, без остатка", односно сцијентизам; осредњи човек - одбрамбена идеологија човечанства - насупрот духу стваралачког генија. Виламовиц се трудио да прави класичну филологију као да Ниче уопште није постојао. И успео је. И тиме је остварио оно што је претходно било опште својство европског духа: дух творачког генија искључен је оданде где је могао имати највећу творачку снагу. "Како је у западној култури", пише Шелер, "објављење религије, руку под руку с науком и техником, у заједничкој борби увек побеђивало спонтани и примарни творачки метафизички дух, оно је најважнија карактерна ознака историје западнога знања." За неупоредљивост егзактне класичне филологије и ничеанског духа нема случаја карактеристичнијег од оног који се збио између Ничеа и његовог пријател>а Ервина Родеа, зналца старог века. Када се појавио Заратустра, Ниче пише: "Написао сам нову свету књигу. И с пуном озбиљношћу то кажем, озбиљно колико јеуопште могуће. То је оно дело које у религији први пут прихвата смех." 8
Роде пак одговара: "Персијски мудрац си очито ти, али припази, једна је ствар ако човек лично мишљење једноставно искаже, а сасвим друга ако створи идеално биће да кроз њега каже своје мишљење." Овој врсти круте глупости и идиотског кукавичлука обично се смешкамо - поготово онда када је реч о индиферентном случају. Али, одмеримосадаоне вредности којеје Ниче створио својим класичним, трагичним, дионизијским, олимпијским, отменим (арштеа), нужним (аУауктј) итд. појмовима паганства, а, на другој страни, погледајмо злонамерно равнодушну охолост с којом је званична наука дочекала ове појмове. Има ли сумње у то где је ипђеЏескХе ЕгкепМпи (аШша) ?Истина: "2агаШиб1га кет Се1ећг1ег тећг - Ниче више није научник." "1сћ ћ т ги ћејбб ипс! уегћгати уоп еј§епеп ОесЈапкеп, <ја тибб јсћ т б Рге1е ипс! \уе§ аиб а11епуег81аић1еп бШћеп." Жалио је време које је страћио на науку: "Ме1пе РћИо1о§је ћаће 1сћ уег§еббеп - у својим двадесетим годинама могао сам заиста учити нешто паметније", пише он Овербеку, и одмах додаје: "...ћа1ћ §еег1, ћа1ћ §е<М<Је1, ћа1ћ уетесћбе1п Шћ11е 1сћ т1сћ ^/1е т дегНоИе". После Виламовица и Родеа, класична филологија је узела нов правац с Валтером Ф. Отом. У међувремену, под утицајем Ничеа, укупна пажња се усредсредила на религију. Већ и у познијим годинама Виламовицовим ово је било суштинско питање. Роде је сваки свој проблем покушавао одатле да реши. Ото је истински зналац религије. Али он се држи Ничеовог схватања и по томе нгго види да "...лагане и игриве ноге можда директно припадају појму бога... Нужно је можда још разјаснити како се божанство уздржава од филистарства и од сваке простоте." За њега је важна ова простота која се налази иза "одређеног халкионизма"; лагане и игриве ноге - оно нежно и танано и узвишено што се назива олимпијским, што је прозирно па ипак савршено завршено, што се блиста па ипак је уобличено, што је етарско па ипак је вечни облик. Дело Валтера Ога је срећан спој рапшпеп уметности писања, усхићења религијом и фонда чињеница. Суштина 9
његове уметности писања следи из пријемчивости за естетичке вредности; научностфаката објашњава оно што се односи на класичну филологију уопште. Преостаје религиозни занесењак, а то је и најважније. Од свих који се данас баве хеленством, Ото располаже с највише личне ватре ("...ће18буоп еј§епеп Ое<Јапкећ"). То је оно због чега га многи поштују. И стога се он узалуд труди да ради с готово мучном филолошком прецизношћу; некако је увек нефактичан, и званична школа је према њему неповерљива. Чак је оптужен и за нестручност. Јер одиста и јесте такав. Међутим, природа оног тихог и жарког заноса који чини тако примамљивим Отова олимпијска божанства није ничеанска. И овде се мора посумњати да се из овога заноса уопште и не може домашити грчка митологија. Јер оно што се одавде може домашити, непгго је сасвим друго. Сваки лик бога Валтера Ота има неизбрисиву нијансу: није површина која изгледа да није ништа друго до традиција немачког идеализма. Ови богови су по својој истинској суштини хришћански свеци. Отов занос је средњовековни калуђерски став. Чиста, лепа и племенита религија, али више личи на Мајстора Екхарта него на Ничеа. Наравно, овде се још не дотиче питање веродостојне грчке религије. Противна схватању била би Отова књига О духу античког чобека и о хришћанском свету. Ово дело у основи и потпуно одбија хришћанство. Но увек ће начинити грешку онај ко поверује да се данас из самог средишта хришћанства може критиковати хришћанство. Може се једино прихватити, или одбацити. Сагледати га и судити му - то је привилегија резервисана за друге. Али коначно, ова Отова расправа је блеђа копија Ничеове критике хришћанства; делом се у њој - у делу о доживл>ају стварности - очитује управо онај одређени занос религијом у којем се сместа препознаје дух Мајстора Екхарта. Ова двојност Отове природе одаје се тамо где се он чува да пише и говори о временима пре Хомера, о такозваном грчком средњем и старом веку, иако зна да се ту налази извориште грчког живота, религије, уметности, историје. Не усуђује се да 10
зађе у период пре Хомера, а ако то понекад ипак учини, одмах губи тло под ногама. Пример за то је његова књига о Дионису. Ако се негде другде и не може видети, ова књига јасно показује да Дионис није предмет класичне филологије, него препознавање и поштовање Ничеовог духа. Али он не примећује да Ничеов Дионис није грчки бог него визија Христа у свести о старом веку. Ого је починио непоправљиву грешку што је замаглио ову визију Христа, која је код Ничеа јасна, и покушао да је пројектује у стару Грчку, чак ју је тамо хтео и да заснује. Због тога ова књига не само да доводи у заблуду, негоје сасвим кратковида и, штавише, и лажна.
3. Геор1еов круГ Ову ужасну Отоову грешку човек може потпуно разумети тек ако узме у обзир да је непосредно из Ничеа, свесно занемарујући Виламовицову школу, пошла и друга наука о старом веку: круг Штефана Георгеа; овај правац се, просто прелазећи преко питања научне веродостојности, чак не водећи рачуна о том питању, задржао само на живом примеру узвишеног човека и народа, који су Грци досегли током историје. Чланови Георгеовог круга који се баве науком старог века стоје на истом становишту: "неразрешивост искрсла у нашем добу" ("1е1ге& 1Јп§е1бб1е8 ићег с!ет ћеиИ§еп Оазет") већ се не може разрешити посебно ни духовним силама античког света ни хришћанства, него заједнички, а уз то оном ирационалном чињеницом која је за њих божанско биће песника Георгеа. Георге је хтео да доведе у склад грчки и хришћански пијетет ("сНе пеие АиГ§аће 81еШе сПе §песћЈ8сће ип<Ј сћтШсће Рг6тгш§кек хиг Е1пк1ап§ хи ћпл§еп"). "А §песћ1зсће В1е88еШ$>кејГ и "сћгаШсћег Јепбеј&Лиј*" - уједињавање приземности хеленства и замаха хришћанства према другом свету оставило је неизбрисив печат на целој класичној филологији с почетка XX века. У објашњење се не може посумњати. 11
Класична филологија јесте била у средишту духа. Али је Ниче у средиште класичне филологије поставио Диониса. Тај Дионис био је слика Христа просветл>ена грчким духом, и, несвесно, ова слика је усмеравала целокупни модерни дух. Средиште модерног духа: Дионис - грчки Христос - творевина је и дело Ничеа. Георгеов круг је био једини, иако затворена духовност, који је то приметио, и знао је да је засниваше науке овде већ одоцнео и погрешан задатак. Оно што треба урадити ствар је егзистенцијална: преживети и разрешити. Питање поузданости знања Георгеовог круга, које се односи нахеленство, не може ни да се постави. Овде ништа не жели да буде поуздано. Жели само да живи и да сачува дух. Жели да подстакне ватру. Круг није желео да се бави науком у ономе смислу у којем се баве позвани. За њих је филологија у старом облику "била систематско обешчашћење највећих ствари" (зуМетаШсће Вешс1е1ип%). "Хладно упознавање због самога себе" сматрали су перверзијом, и тврдили да "стручно школовање и такозвано опште образовање није ништа друго до потискивање д>удске племенитости". Нису желели оригиналност и резултате, јер су, заједно с Буркхартом, заступали тезу да је оригиналност најопаснија духовна куга савременог доба ("...Ше је 1 2 И§е §ејз%е Ре$1: сИе Оп§таНШ"). Како се ипак могло догодити да смирено пресггупање Георгеовог круга преко сваког критеријума научности и таква мера одбацивања стручности ипак изазову одређено деловање на науку о старом веку, и да се нико није могао изузети из овога деловања, нико ко је нешто значио? И овде није реч само о Оту, него и о другима који су, признајући или кришом, много преузимали од Круга. Чак, што је личност била вишег реда и већих захтева, она је више преузимала, као Вернер Јегер, Карл Рајнхарт, Ризлер и други. Објашњење лежи у овоме: Круг је деловао неизмерно плодотворније од званичне науке. Иако Ничеа у многим тачкама нису прихватали, ипак су они с највећом 12
верношћу сачували ничеанску традицију, односно: целину слике и знања о хеленству. Круг је одржао средишњу ситуацију коју је духовност преузела из науке о старом веку. Управо због тога што Виламовицова школа никада није успела да преступи ничеански дух, ни оне школе које су следиле иза ње, нису могле занемарити ничеанску традицију. Хтео не хтео, сваки научник је зависио од духовног места своје науке. Најновија класична филологија, уколико није лексикон или чист податак, безусловно се приближава хеленству Георгеовог круга "без веродостојности", и треба да му се приближава ако жели да остане духовна, ако не жели да се поново сроза у филистарски лов на податке. Неизмерна предност ситуације Георгеовог круга проистиче из тога што је езотеричан. Ниче је већ у једном раду из младости указао да "религија која се постепено \ премешта на историјске темеље и научно се разјашњава, на концу мора да се раздроби". Круг је знао да је бављење религијом данас углавном изговор да се деструише грчка религија. У највећем делу, питањима класичне филологије баве се демонски људи под изговором научног истраживања, а они хоће да сваре и грчку митологију, пошто су већ разорили остале религије. И сам је Ниче делимично због тога одустао од научне каријере - увидео је ову чињеницу. Тако је одбранио хеленство од кал>авих додира мноштва. А то је, опет, било нешто чему се нису могли одупрети високо размишљање једног Ота, Рајнхарта, Ризлера; морали су се повезати с Кругом и морали су преузети његов дух.
4. Керењи Ови слојеви се нису смештали у историјском поретку у дух Керењијеве митологије. Први и основни утисак није начинио Ниче, него Виламовиц. Он је себе увек сматрао научником старог века и ако би понекад и иступио из строге класичне филологије, брзо би се опет враћао. Био
је уверен у апсолутно знање податка, у неку врсту бесмртности податка. Егзистенцијално, научник је онај ко себе сматра стручњаком. И он је, као и сваки класични филолог, живео надахнут Ничеом, али је сматрао да се то може ускладити са стручношћу на тај начин што треба видети шта се методолошки може оправдати; а оно пак што не може, треба занемарити - као знање које није егзактно. Приметио је да се дух којим се бави налази у средишњој ситуацији. Частољубиви човек никада не дира оно чију узвишеностнепосредно не познаје. Међутим, није видео да тим путем, којим се запутио, ради управо на уништењу науке о старом веку. Ничеово духовно наслеђе разрешити подацима, стручним питањима, није значило ништа друго до призвану грчку стварност довести у сумњу, и покопати. Изрази који се често могу чути, као: далеко превазилази Ничеа, буде уверење да се он заиста може превазићи. У подацима, у чему га је превазишла Виламовицова школа, то увек и јесте било могуће. Нико и није знао шта је у томе катастрофално. Сви су желели да га превазиђу. И класична филологија, пошто је на тај начин издала Ничеа, откривача грчког света, била је на најбољем путу да проћерда и само то наслеђе. Занемаривала је дух управо оно што ју је довело у средишњи положај, и опет је почела да лови факта - управо оно што ће науку убрзо срозати тамо одакле ју је уздигао Ниче. Керењи није смео да осети шта је предузео. Иако је из апсолутног инстинкта вредности одабрао највиши дух, није смео да узме део ничеанског света. Готово све битне књиге Георгеовог круга могле су му доспети до руку; ипак, придружио се Виламовицу. Керењи се плашиоГеоргеовогкруга. Имаоје разлога за то. Овде су се догађале сасвим друге ствари под називом наука старог века. Малочас је о томе било речи. Истина, то је било прејако за онога ко је хтео да се бави чистом науком. Али ипак није смело да се занемарује. Зашто? Јер је управо Круг држао у средишту духовности знање о хеленству. Керењи је остао зналац података све дотле док одједном 14
није разумео Ота. Један део Ота такође је био званична наука, и због тога се чинило да је поуздан. Одједном је пак искрсла непоузданост другог дела, чак и нешто још важније: његова узвишеност. Сада је већ смео да напусти Виламовицову школу, достигао је Ота, и претекао га. Заостајао је само на појединим тачкама, истина - важним тачкама: уратазмеп стилској уметности. Почео је да пише одважније. Већ се приближавао и Кругу. Ничеанско средиште није, међутим, досегао ни он, као ни Ото, као ни Круг. Није видео да Ниче Грке није схватао као раздробл>ену парчад савременог живота, не чак ни као лек, ни као искупл>ење, ни као музеј, нити као идеал. За Ничеа је хеленство жива савремена стварност, а истовремено потпуно минула стварносг. И Ото и Керењи су волели да се користе овим обртом. Али између ова два става постоји битна разлика. За Керењија постоји нешто важније: наука о хеленству. Никада није заборављао колико је више података, текстова, споменика Виламовиц познавао; а није схватао да је Ниче бескрајно више знао. Ото је стао код Хомера. Керењи је зашао дубљ>е: није одважнији само зато што је познији. Већа је његова машта, генијалнији је и дубљи од Ота. Али обојица су само научници. И док код Ничеа постоје грчки богови, код Керењија постоји - наука. Ова чињеница целу ситуацију ломи, по средини, надвоје. Ниче је егзистенцијалан човек; Керењи је егзистенцијални научник. Постојећа разлика између њих двојице је темељна, пресудна и кс&на. Оно што Ниче говори, казано је без добро припремљене традиционалне терминологије, трезвено и једноставно, јер он тако види и зна. Керењи грчке богове жртвује боговима науке. Због свега овога, код Керењија је реч о другостепеној средишњој ситуацији хеленског духа: средишњу ситуацију не запоседа хеленство, него наука.
15
II СЦИЈЕНТИЗАМ
решити крупна питања бића; данас је ситуација таква да се она преко ничега запутила у празнину.
1. Нућт ааепИЈгса
Опет се треба вратити Ничеу. Не само због тога што у критици науке од њега нема радикалнијега, него и због тога што је на самоме себи искусио безуспешност научности. Био је класичан филолог, али је дочекао тренутак када је требало да прекине сваку везу са собом као научником. За последње четири стотине година наука је потиснула мисао онолико колико и религија у средњем веку. Некада је лаиком означаван онај ко је о стварима говорио тако датиме није придобијао наклоностзваничника. Данас се ови лаици називају дилетантима. Онда се сгручњак називао посвећеним, данас је посвећени стручњак. Сгвари су се смеле схватати само на одређен начин, и прихватана је само квалификована истина обележена цеховским знаком. Резултат је у оба случаја био губљење слободе мисли. Ниче је запазио ову појаву још док се припремао за научну каријеру. Тсћ Гап<ј, ...сНе ОђегПасћПсћкек <јеб 1ЈПеПз ђјз ги (Јеш Рипк1е <Јез ВЈоЉшпз §егеШ", пише у једном писму из младости. Она наука која је наступила против средњовековне религије у име слободне мисли и потпуне истине, постала је исто тако догматична схоластика, и отуда је била исти такав непријатељ слободног мишљења и истине као и религија. Страст истине постала је сцијентизам, поредак беживотних и незанимљивих теза у којима се више није изражавао живи дух, него непгго друго. Пре четири стотине година наука је пошла од поставке да ће 16
"Висока цивилизација", пише Ниче, "може стајати само на широком постољу, на снажно и здраво консолидованој осредњости. Томе је служила и служи наука..." Наука "својом укупношћу припада свету осредњег човека". - И увек ће и припадати. Зато је непобедива. Улога науке припада средњем свету. Нема никакве везе с високом духовношћу, са слободним, великим човеком. У ових неколико реченица најпотпуније долази до изражаја неповерење Ничеово према науци и научности сваке врсте. На образложење овог неповерења указано је прилично јасно у новије време, када се показало да се у основи научног знања налази доживљај света и став грађанског друштва. Наука израста из утилитаристичког коиг§ео15. Она је интересна идеологија грађанства. "Истинска и апсолутна научна слобода", пише Шелер, "не извире из аутоноМне снаге научног духа; њу одређују друцггвени чиниоци." Још прецизније: "У корену науке новога доба... лежи систематска владавина над природом, проширена по сваку цену; безмерно гомилање и капитализација знања тако да, ако и не уме да коначно завлада природом, може некако да претпостави и замисли бар могућноствладавине." Ова декретна научност јесте "категоријална мисао-апарат" демонског инстинкта власти новога доба. Својом критиком науке Шелер, с друпгтвене стране, стиже на исто место на које и Јасперс, с филозофске стране. Обојица (да и не помињемо друге мислиоце, правац спН^ие (1е 1а хс1епсе типа Поенкаре, Мајерсон, ЈТе Роа, Динглер, Котје и други) у коренима науке откривају демонски инстинкт власти. Главна својства: "1. власт над човеком због саме ситуације власти; 2. потискивање сваког духовно-контемплативног испол>авања; 3. на основу створеног новог
вредновања потпуно подјармљивање природе". По Шелеру, наука је 'ЂЈепегЈп сЈе§ 1есћшсћеп \МНеп8 гиг Масћ1"; по Јасперсу, рацпоналпзам новог доба није ништа друго до покушај да се створи, по узору на средњовековну схоластику, још погоднија рационална догматика за нове циљеве владавине. Новији мислиоци су се само вратили оригиналној мисли Ничеовој, и оснажили је, мисли која у науци види тежњу осредњости, односно стремљење грађанства ка владавини. Из овога природно произлази да човек, под изговором да се бави науком, учи нешто што уопште нема никакве везе са стварношћу, или је питање стварности у томе другостепено. Циљ није да човек нешто упозна управо збогтога он учи нешто што га не интересује, или се пак интересовање не односи на предмет него на резултат који се може постићи учењем. Када се постигне резултат, предмет постаје занимљив као пут који води ка ситуацији моћи, али само као пут, а не као знање. Предмет никада није био примарна храна бића. То је објашњење (стручњака) за гомилање знања. Шелер га назива капитализацијом знања. Где је тежиште на непосредном знању, ту оно никада не може бити много важно. Оно што је дубоко и чисто, не само да само себи одређује границе, него зна више од дозвољеног - представља светогрђе. Стручно знање није примаран захтев него арсенал који служи за постизање ситуације моћи. Због тога свако нашмилано стручно знање безусловно мора бити псеудоегзистенцијално. Капитализовано знање, научник као носилац капитала знања, и посвећенИ стручњак - феномен је грађанског друнггва. Главна карактерна црта његова јесте ћуВт шепИЈгса. Ова охолост има апсолутно значење у двема наукама: једна је медицина, друга филологија. Ово су две понајвише псеудоегзистенцијалне науке, где је арсенал нагомиланих стварних предмета најимпозантнији и због тога је ситуација моћи најнедвосмисленија. Пресудну реч ту има стручњак. Шта је то стручност? Стручно мишљење. Нова 18
варијанта за неколико израза пренесеног значења. Понајпре је важно да ти изрази никада не буду сасвим разумљиви трезвеном уму, друго - да у њима престижан буде став научника. Својство неразумевања је веома важно; зато је неопходно да лажна увијеност научника и даље остане нетакнута; престижан став ојачава ситуацију моћи. О знању, науци, духу се и не говори. Најважнији знак распознавања научне охолости јесте оно што Георгеов круг назива 5е1Шкоггек1иг (1ег \УтепзсћајГ. Ово непрекидно самоузбуђивање науке приказује ону страну охолости научника која је обично позната под именом научне скромности. То је онај омотач по којем је научник једноставан и скроман радник на пољу науке; он не даје коначне резултате него се труди да нађе апсолутну истину, која се може досегнути тек у далекој будућности. Уз велики опрез додаје скромне цигле здању апсолутне истине, док други научник, с исто толиким великим опрезом, уклања ову циглу и ставља другу. Па је следећи опет уклања, и тако даље. Тако исправља себе наука, а за то време се и заборавл>а на задатак да се трага за исгином. То је и природно: трагање за истином био је изшвор, а и полагање цигле имало је само обредни карактер.
2. Еншроиија духа Откриће је да се академска идеологија увијеног демонског инстинкта власти науке поклопила са ширим и дубљим обртом. Током протеклогвека постало је видљиво да је, у основи узев, духовност животна снага. Нису раскринкани само темељи науке, него и свега онога пгго твори дух: из корена морала, идеала, државе нестало је оно што је прекривало ове корене. Током времена дух је прерастао у светско решење, а међу вредностима света које су биле доступне човеку, дух је био највиши. Сматран је универзалним и општим решењем. Одакле је кренуло ово схватање, шта му је био узрок и каква историја, то у 19
овом тренутку није важно. Сада се испоставило да дух није независан од живота и није виша сфера, него је пун виталних сила, и те га силе хране. На почетку прошлог века стигао је до тачке на којој се испунио људским мишљењем, а пошто се испунио, истовремено је самог себе суспендовао. Стигао је на највишу тачку свога деловања и истовремено постао неутралан. Ову тачку је обележило више њих, али ју је последњи овако назвао Ханс Урс фон Балтазар: ентропија духа. Он је указао и на то да дух ентропију није досегао код Хегела. Он јесте већ видео да нема шта да се ради, али је хтео да спасе ситуацију. Покушао је да сва људска знања угради у једну зграду: науку, уметност, право, историју, државништво. Хегеловски покушај се најбоље може окарактерисати Клајстовим речима: "Можда", вели он, "опет треба јести с дрвета знања како бисмо поново постали невини." Међутим, обнова духа путем знања није успела. Узалуд су поједени сви плодови с дрвета знања - невиност се није повратила. Када је беспомоћностдуха постала очигледна, одједном су почели да пуцају омотачи који су скривали корене духа, и искрсле су виталне основе. Истовремено је и људска свест прошла кроз промену: почела је да учи да загледа иза ствари, и почела је да увиђа виталну намеру у моралу, идеалу и другде, намеру која ју је градила и одржавала. Ова нова свест је свест загледања иза (Еппатип^з-, ЕтћШ1ип%$ћен>шШет). Прва њена форма, романтична иронија, јавила се истодобно с Хегелом. Наставила се низом раскринкавања идеологија, и, на крају, врхунац досегла у Ничеу, који је, свеобухватно, "човека и свет, основну ситуацију Ја и заједнице ставио под знак питања до крајњих консеквенци". Услед засићености, дух је у људском мишљењу постао недејствен и сада је требало прихватити као неминовност нестанак времена духа. У здигле су се елементарне животне силе и од тада су обе одређивале законе мишл>ења. Ступили смо у свет који се назива виталним или еле-
ментарним, или слично томе; сигурно је да више ниЈе духован, него се дух налази у његовој основи, јер је дубљи, тамнији од њега, али је укорењенији и древнији. То код Ничеа значи смрт духа-бога (СоИ ич1Ш), и појава божанства с новим лицем ноћи, Ашуиао^ х$т|6\ао<;. Наука антропију духа није узела у обзир. Правила се као да њу та неприлика не дотиче, и наставила је дал>е. Тиме је починила грешку која је први пут довела у питање њену веродостојност, потом се сама распала. Историја је немилосрдан ток. Кад се нешто у свету догоди као одлучујући корак, то се више не може занемарити. С тим се мора рачунати, с његовим деловањем, присуством и последицама. Не може се прећутати. Прво је својство науке: идеологија демонског инстинкта власти. Друго: окамењена у овој идеологији, заостајући за збивањима у свету, она остаје без тла и зија у празнину. "бет Негг б1ећ181Ш, пиг посћ бет Аи§е бјећ1." Како би се дубље и темељније истакао значај ове ситуације, треба се позвати на израз из једне књиге Гистава Гелеја (Ое /’ 'тсотскш аи сопааеШ). Гелеј је истраживао феномен који се догађа у човеку кад подсвесно прелази у свесно. Садржина која је пренета задржава способност запажања, окретности, виђења, али губи оно што је најважније: везу с кореном, односно виталитет. Леди се. Рецимо: цело тело је беживотно, само су очи отворене, и још виде. Свест постоји: јасна, профилтрирана, прозирна, чиста, али више нема везе са животом и не утиче на њега. То је крајња тачка освешћености: "наступање свесне смрти", када ће цело човечанство знати све, али више ништа неће моћи да искористи за уздизање сопственог живота, јер ће изгубити способност за ту виталност. У положају науке јавља се један степен свесне смрти.
3. Егзисшенцијалисшички иреокреш После ентропије духа настала је потпуно друга ситуација. Знање је после овога било могуће само као пре21
вара. Разуме се, двема странама: према човеку (самозаваравање) и према свету (превара света). Али је обоје исто: извиру из лажног положаја који је човек заузео у свету. И учење је постало немогуће: делом јер се испоставило да научно учење никада није било ништа друго до акт власти, а делом јер овако раскринкано не само да жели да учи, или влада, него поред тога живи у самозаваравању, а и свет хоће да превари, па на крају нема шта ни да учи тамо где знања нема. Сада се пажња усмерава ка томе како мисао да пређе преко кризе тако да сачува и спасе своју слободу. Ситуација је слична као крајем сред!ћег века, када је требало омогућити слободу мисли и човекову страст за аутономном истином ослободити схоластичке догме - само је овај пут ситуација озбиљнија. Сада се није сурвао вредносни систем једног раздобља. Ко познаје природу кризе, зна да су се, без изузетка, под знаком питања нашле све вредности човекове целокупне историје, свих доба, схватања света, стварања, поретка живота. О томе је већ било речи, а биће и касније. Био је само један једини изузетак: хеленство. Међутим, Ниче је ову тврдњу изнео у доба које је било све друго више него грчко. Човечанство је требало да нађе такав путкоји би оставио нетакнутим резултате ничеанске критике, које је и био принуђен да остави недирнутим, јер ову чињеницу нико на Земљи, после Ничеа, није могао да доведе у сумњу, а није ни смео - па је, насупроттоме, ипак некако требало да покуша да себе спасе. Тај покушај спасавања назива се егзистенцијализам. Егзистенцијализам жели да успостави јединство човека и дела, праксе и теорије, чина и мисли, онога што Георгеов круг назива ЕтћеИ у о п Мапп ипЛ Ш)П. То је примарно јединство човека и духа, без којега је немогућ и сам живот. Живети егзистенцијални живот, поступати егзистенцијално, реализовати егзистенцијални дух: то је постало нова тежња - повезати оно што се распало, што се као беживотна маска одвојило од човековог живота. Под егзистенцијализмом се очитује тежња да витални дух 22
поново ступи у живот, односно жеља да се елементарна анималност повеже с високим духом онако како је то било код Грка. Намера се сама одаје. Испоставља се да егзистенцијализам није превазишао ентропију духа, да само изражава раздвојеност; само обележава шта је то располућено: виталитет и дух (Кпагес: 5ее1е и СелШ). Ситуација данас још није сазрела за критику целокупног усмерења егзистенцијалистичког правца. Мисао треба још неко време да се развија, још треба да стигне негде где ће наћи нешто што уопште није очекивала, чега се можда прибојавала и што је избегавала, и то ће јој дати простор и могућност да се настави - можда у супротном правцу. За сада треба утврдити само једну чињеницу: егзистенцијализам је продукт свести која уме да види иза ствари, и његов је велики допринос што је приметио и раскринкао оне фалсификате који су вековима постојали између човека и узора, живота и мисли, виталитета и идеала, односно што је скинуо маску са целог компликовананог система идеолошке обмане. Иста ова свест сада жели да уместо лажног створи однос истински и поштен, отворен и чист. Тиме се ентропија духа заправо вратила у претходни стадијум, јер тиме жели да учини предвидљивим однос између човека и дела, човека и чина, мисли и стварности. Пре свести о погледу иза ствари, човек је на апсолутан начин вероваоу поузданостљудскогзнања (у овом случају науке). Надао се да ће васиону успети да обради као неки бедекер. За поузданост науке се испоставило да је илузија. Сада захтев за поузданошћу није смештен у предмет него у човека, односно од човека се захтевало да ради само оно што је за њега "егзистенцијално". На место поузданог дела као захтев је ступио поуздан човек. Али свет загледања иза ствари не узима у обзир да он, када раскринкава, својим раскринкавањем заправо прикрива. Када неко и постави ово питање, чини му се да је процес раскринкавања, говорећи Ничеовим језиком, "уегкарр1е МогаПШ", прерушени стари морални свет идеја. У непоузданом начину живота, у модерној нихилистичкој ситуа23
цији, егзистенцијализам тражи неку поуздану тачку. Хоће да рачуна на нешто. Бар на човека, ако већ не може на резултат. Али признајмо: поузданих егзистенција нема. И још нешто: тако и треба да буде. Што је егзистенција вреднија, што је виталнија, све је мање предвидљива и све мање поуздана. И то је исправно. Егзистенцијализам, с једне стране, раскринкава самозаваравање и обману света, а исговремено жели да учини обавезним неки нови поредак, не примећујући да овим последњим раскринкава самог себе, признајући да није ништа друго до скривени моралиста. И у овом се тренутку поново појављује лице оног демонског инстинкта власти, с којим је управо желео да се обрачуна. Ако дозволите, егзистенцијализам ће, по свој прилици, западњака довести ближе појму дхарма. Али то је још далеко. 4. Смисао модерне релшиозносши Даби човек сасвим јасно сагледаосцијентизам, треба рашчистити још један и последњи феномен. Овај феномен је паралелан с егзистенцијалистичким покушајем, чак се и поклапа с њим у одређеном погледу. Егзистенцијализам је више пута називан секуларизованом теологијом, јер у време уводи крајња питања, и ту их решава. Теологизовање се пак јављало не само у овом увијеном облику, него и у знаку модерног религиозног пробоја. Зато треба да се поведе реч о овој религиозности као таквој. У XX веку се, одједном и неочекивано, јавило религиозно одушевљење. Све хришћанске конфесије и секте почеле су да причају о обнови, с нарочитом страшћу се говорило о источним религијама, покушало се с увођењем таоизма, будизма, јавило се интересовање за египатску, ацтешку, перуанску религију, чак и за религију примитивних народа. Данашња изузетна улога грчке митологије неодвојива је од ове религиозне поплаве. Снажна и чврста веза науке и религије никада није била тајна. Није остало скривено да је у науци непрекидно
живела мисао о ривалитету, а опште је познато како је наука покушала да себе стави у положај сурогата религије. Заједнички људски став научника и свештеника очитовање је једног и истог демонског инстинкта власти. И циљ је један: изградити такав категорички систем закона који ће коначно осигурати власт над целим светом. Оно што скрива ову намеру само је камуфлирана идеологија. Када је човек ступио у онај знак света који је назван ентропијом духа, Ниче је својом потпуно поништавајућом критиком ставио ван снаге све дотадашње вредности, поредак, правила и законе. Искрсло је разголићено витално лице ствари, и није било места ни за какве нове људске могућности. У овој ситуацији морала су да се јаве коначна питања: шта је живот, смрт, други свет, богови и Бог. Ни за науку није преостало ништа друго до да се бави овим коначним питањима, и да се потпуно преобрати у науку о религији. Она, међутим, није била наука једне религије, не само наука хришћанства. Постала је јединствена наука свих религија, религија које су у ово време све одједном постале актуелне. Оформио се један једини велики религиозни синкретизам чије су стране чинили: хришћанство, егзистенцијализам, будизам, грчка, египатска, перуанска, примитивна митологија. У сваком случају, у основи им је лежала истазамисао: спасти религиозност. Изахтев је био исти: заједно с религијом спасти средства и инстинкт демонске власти. Наука се подухватила тога, у свом новом облику - као наука о религији. - На овом месгу не треба прећутати да у овом новом религиозном полету не постоји апсолутно ништа умирујуће. И тчцнема изузетака. У оквиру такозване религиозне ренгоансе хришћанских конфесија, секти, ископаних египатских, кинеских, грчких религија, нема ни једне једине која буди дејство здравог испол>авања. Ово мноиггво књига, часописа, листова, говора, покрета, удружења - који су, у крајњој линији, сви испол>авање исте синкретичке религиозностимного је више појава која забрињава него што је животворна. Знамо да у животу постоје симптоми који, као код 25
рака, не уннштавају атрофијом, него хипертрофијом. То је лудило осећајаза границу и форму живота. Орган одједном просто почиње да расге, и расте, расте, право у смрт. Ова ћуреПгорШа се данас јавља на свим подручјима живота који су осуђени на пропаст. Где се јави инфлација, томе долази крај, јер се у средишту пореметио закон склада. Привид обиља који више није природа, Него њена супротност. Данас је уследило доба овакве метафизичке и религиозне хипертофије. Велика религиозна обнова је заправо хипертрофијална појава смрти. Улога науке је овде двострука: она жели да заустави процес, делимично га пак убрзава - а остварује га. У колико је секуларизована теологија и наука о религији, не може ни имати други задатак. Али није изнад процеса, него је у њему, подређена закону који и њој суди. Наука је хтела да буде религија, и у том тренутку, кад је досегла свој циљ, заједно с религијом мора да пропадне.
III 1.А ВЕТЕ КЕПСНЕШЕ
Питање које се овде јавља у свој својој страхоти, које захтева за себе место и пажњу, толико је крупно да се нико с њиме данас не може успешно борити. Не недостаје за то метод, ни прикупљени материјал, нити преглед: данас доживљаја нема нико, и не може га имати. Ствар није у доказивању, него у виђењу, и управо због тога не у поступку, него у стварности. Није овде реч о одређеној религији, него о релшији као таквој, и не о појединим религиозним људима, него о религиозном човеку. Једна ствар је несумњива: религиозност је у данашњем нечувеном полету хипертрофијална појава смрти. Али нема никога ко би својим потпуним бићем превладао ову појаву, ко би, бар са своје стране, у сваком погледу решио цело питање, што би био подстицај и за друге, знак да се питање може решити. Управо због тога треба се задовољити таквом намером која увек задржава повластицу да остане намера, ништа више. А ова намера, ако и не одбацује потпуно циљ, добро зна колико би дубље требало заронити, колико би дубље требало започети тамо где је прекинуто, него овако: почиње где су други прекинули. Да би се могло судити о религији и да би се могао видети религиозни човек у свеукупној стварности, треба да, бар за тренутак и бар један човек, буде нерелигиозан. Све док овај доживљај недостаје човечанству, подручје сваке религије могуће је, а свако виђење религије може наступити као критика религије, супротставл>еност религији - као симптом аутоде27
струкције религије, може се замислити као појава сопственог распада, а не као мишљење које није принуђено да заузме безусловно негативан став према религији; може бити сасвим и отворено и непосредно. Потпуно превазићи нешто значи то нешто не прихватати више као нужност, него га схватати и доживљавати као слободу. Кад већ сасвим слободно могу да бирам између религије и нерелигиозности, судим много смиреније и поузданије него онда кад је религија за мене принуда с којом најпре треба да се обрачунам. Оно што човек мрзи и хоће да уништи, то још није превазишао: он је још у томе, и то је још у њему. Док је неко у послушничкој ситуацији према религији, не може је познавати. И то је оно што недостаје: недостаје човек који, ако му се допада, може без религије, и, ако од њега зависи, он јесте без ње, или није. Нико није победио религију. Мада је данас цео свет у борби с њом - онај ко је најдаље стигао, само је постигао да није подлегао. За осветЈвавање данашње ситуације нека буде довољно оволико: после вишевековне владавине науке, данас се људска мисао ослободила, али уместо да је заузела становиште слободе, она је, на другој страни, пала у ропство религије. Човечанство је поверовало да је наука антирелигиозна, и да хоће да ступи на место религије. Није приметило да је и сама наука скривена религија. Наука је створила такав иреални свет који је човека - као што каже Блакер - "начинио беспомоћним у односу на природни и трансцендентни свет, и њимаих потпуно подредио". Наука је систематично одвратила човека од природне стварности, према доле, и трансцендентне, према горе. На крају ћемо све разумети, и све ћемо сазнати, рекла је наука: то је свесна смрт као коначан циљ. Сада, када се ова наука срушила, пред човеком се отварају неразумљиви и несазнатљиви видови стварности. На светлост дана излазе витални и бескрајни корени ствари. Али, човек је баш ту био беспомоћан. Збогтога је морао да упадне у другу крајност, и из једног имагинарног света требало је да прескочи у други исто тако имагинаран свет. Оно олакшање о којем 28
смо говори поводом обнове религије, потпуно је лажно. Није то ослобођење, то је друга врста ропства. Решење се налази између овога двога, и изнад овога двога: у држању и схватању који доживљено и непосредно виде да мисао која почива на научности и религиозности није ништа друго до спокојство у имагинарном. А ова доживљена визија данас не може бити друго до порицање. Она може рећи једино: не. Али то не она не говори промишљено, него непромишљено. Данас нико не располаже позитивним, поузданим, смиреним, спокојним изван и изнад-ставом који би надилазио доживљај. Управо због тога суд религиозног човека у негативитету може бити само такав да не досеже срце ствари. О науци још само ово: Која је то крајња веза која повезује науку и религију? Кратак је и одговор: сагрешење. Човек је склон да поверује да се у школама и на факултетима човек учи знању. Друкчије речено: ту човек стиче неопходну затуцаност за науку, која се потом назива стручно знање. Међутим, стручно знање није то, оно се врти око средишњег доживљаја, а тај доживљај је: сагрешење. Религија сагрешење схвата есхатолошки: сагрешење је праизворни грех, ударац који погађа најдубљу срж човековог живота тако да он нигда не успева да се потпуно усправи, нити да буде чист, невин, смирен, ведар и непосредан. Религиозан је само онај коме ово најдубље срце живота крвари пробуражено мишљу о греху. Религија оставља моралну и метафизичку рану. Наука ово сагрешење преиначава тако што га претвара у интелектуално сагрешење. А оно је још ужасније од претходног. Наука рањава смисао, средство мишљења. Јер из есхатолошког греха постоји могућност спаса: милост. Постоји спас и из моралног греха: покајање. Из интелектуалног сагрешења излаза нема, ту је пробуражено само средство, смисао. Научно образовање представл>а заправо прибавл>ање стручног знања, а то не значи ништа друго до извршити на самоме себи сагрешење смисла. Разлика између сгручњака и дилетанта: стручњак је сагрешио, дилетант о томе 29
не зна ништа, јер "није упућен". Иза стручног знања склања се скривено учење да човека од интелектуалног сагрешења може искупити једино научно знање. Ко то не исповеда, наука га прогони као нестручњака. Ко није интелектуално сагрешио и ко не верује у научно искупљење, он је незналица. У научном васпитању, исто као и у религиозном, важно је научити шта је зло. Обома је крајње: заузети став такав да неће пренути ни верника ни научника. Религиозан човек не може вршити критику религије, научник не може вршити критику науке. Обојица могу једино да испаптају, али се не могу побунити против сопственог држања. Могу себе да деструишу, али споља себе не могу да погледају. Не могу се обрачунати са сагрешењем, могу једино веровати у искупљење од греха. А то је управо научно знање по себи. Интелектуални грех раван је крајњој људској покварености и злу науке. И као што у религији чудо пророка доказује да је он биће надахнуто богом, биће које је носилац узвишености, и својим делима неминовно уноси у бивство уноси божји поредак: чудом, тако и наука располаже оваквим поступцима чуда. Динглер овакво чудо назива РагаЛеЈаИ. Такозвани случај за излог, парада, школски пример, чудо, које је као чудо пророка што показује божју законитост, научник показује научну законитост као виши поредак. Чудо је продор религиозних закона у свет ауаукпНаучна парада је продор научних закона у нужност. Оба поступка су доказна, потврђују да пророк, односно научник има вишу моћ, и та моћ је јача од нужности. Прво је религиозно божанство, друго показује научно присуство. После свега, човек први замах треба овако да прими: религија деформише и фалсификује човеков положај у свету, одмиче га од откривања стварности, лишава космичке ситуације, и одатле стрмоглављује. Када се човек сурва, он не постаје животиња, он постаје зла животиња. То је дух сагрешења. Грех човека чини злим. Зло је у вери религиозно, а у науци: незнање. Грех губи првобитну невиност, уграђује се мисао кала. Нема дестилованог живота. 30
Где год се јавио живот, свуда се јавио квалификовано, у бићу, у облику. Есенцијални живот је, тако, апстрактан и нестваран као дух-бог. Иреалан је и апстрактан онај ко се може замислити без квалитета и егзистенције. Неутралан као дестилована вода. Такви су стерилни богови науке. Богови стварности су стварна бића, која имају квалитет, биће, облик, место. Живот увек квалификује оно биће у којем се јавља. И божанство се квалификује у оном животу којим само живи и у којем човек живи божанство. Наравно, као пгго Гете каже: "Ако стојимо високо, бог за нас може бити све; ако смо ниско, није ништа друго до прилог наше беде." Из овога, разуме се, не следи да богови настају и постоје у човеку. Човек као боготворна животиња? Сам себи прави измишљена бића да би их обожавао? Не. Не, исто тако као и супротно од тога - да богови живе животом независним од човека. Богови се зачињу у човеку, и онакви су какав је човек. Ако је узвишен: узвишени су, ако је бедан: бедни су. Исто као што се човек зачиње у боговима. Људи суделују у стварању богова, богови у стварању људи, и међусобно се творе: ако су узвишени - узвишени су; ако су бедни - бедни су. Стварањесветатече непрекидно,ауњемусви суделују, стварају себе: ако су узвишени - узвишене, ако су бедни бедне. Боготворачки инстинкт, како га је назвао Ниче, теургију, како је називаБерђајев, религиозни човексматра готовом и завршеном, а да се бог у човеку непрекидно зачиње - једноставно и не разуме. Људи су деца богова, а богови деца људи. Оно игго Фридман назива боготворачким тренутком човека, то одговара човекотВорачком тренутку бога. Обоје је једно: творачки тренутак целокупности света. Јер: "ствараоци, човек и божанство, узимају из истог извора и живе на истом тлу". Ландсберг пише да су Грци увек раздвајали свет људи од света богова. "Али смисао овога веома одређеног одвајања јесте да покаже нечувен задатак који се налази пред човеком, који он треба да учини у обоготворењу." О
људском и божанском сусрету, на пример, наводи се то да су се велике породице увек позивале на своје божанске претке, и да се херој обоготворује. Границе између човека и бога се могу пресгупити. Животиња, биљка, место, појава, могу се обоготворити, зависно од тога уме ли зачетник да буде бог онако како је бог био њему зачетник. Ово питање је било неизоставно потребно како би се нешто јасно показало пред човеком, ато је разлика између аристеа и хибрис. Аристеа је она отмена племенитост која живи на таквој узвишености да у стварању лепота света суделује заједно с боговима: аристос је човек који живи из истог извора као и богови. Аристеа: теургично биће. Хибрис је охоло држање одгурнутог човека, из којега никада, чак ни при највећем напору не нестаје нити може нестати освета, завист ни ресантиман. Шта чини темељну разлику између ове две ситуације света, може се показати на примеру. Ако се човек-хибрис упита шта му је циљ, он ће рећи да је то срећа. То је и овде, као и свуда, карактерна црта охолости. Хитати право ка срећи, мада знаш да срећа није циљ, нити може бити. Дар лепог живота за који се не може изборити, на који се не може јуришати као на плен. То је пелуд и мед племенитог и отменог, опасног, ватреног живота који припада изузетним људима у изузетним тренуцима: нежан и етарски смешак људске судбине. О подлосги говори жел>а за даром, посезање за наградом и славом када се живи животом недостојним њих. Али се у животу човека прожетог хибрисом - било чега да се маши - свуда сусрећемо с овом подлошћу. Аристос никада не жели срећу. Он хоће велик живот. Ахилу срећа не треба. Управо се због тога она целајавЈБа у ахилејском животу, јер и припада таквом животу. Разлика између аристее и хибриса тачно показује зашто суд данашњег човека о религији безусловно мора бити нечист, и непоуздан управо на последњем и најважнијем кораку. Нема данас човека чија би судбина била потпуно лишена хибриса. Нема човека који ма и незнатно не би био одгурнут. Зла животиња. 1м Ше геИџеизе. Али да не 32
буде забуне: хибрис није став зле животиње. Хибрис има само онај ко уздигне главу. Ипак, основа одређује замах, и ако неко узме маха с нечистогместа, ма колико високо био циљ, његов полазак може бити само охол. Ово се односи и на међусобну критику појединих религија. Данас се не може критиковати без хибриса. Човек приања за оно што негира. Чак ни Ниче није спасен, чак је он толико унутар овога да га то изможђује. А управо је он открио зашто се не може бити отмен (Ш.уШУогпеНт?). То је разлика између Ничеовог дела АпИсћгШ и критике хришћанства Ота или других класичних филолога. За ове друге постоји само један једини израз: у њима живи дух Јулијана Апостате. У том духу има нешто јадно, а то је да мисли како се хришћанство може избрисати из света. Не примећује да га не треба брисати, већ искористити - онако како је Ниче учинио. Али има у свему и једна потресна црта. Хеленски начин живота стално прати човека, и он га поново жели. Немогућност повратка, међутим, није у томе што ми нисмо погодни за живот Грка. Савршенство Грка лежи у њиховој једноставности и у непоновљивости. Ко сматра да је то обновљив живот, управо не верује у оно што је у њему најважније. Све велико и савршено, лично и једноставно рођено је из чари тренутка судбине, и то је у њему недостижна лепота. Шта је ахиловски шарм? Чист замах аристее према обоготворењу. Нема у њему колебања ни забуне. Прав је и несаломљив, ма колико да је тежак и бесомучан; лак, ма колико трагичан - сама светлост. По тој чари се препознаје сваки аристеа. Хибрис је тврд, строг и фрагментаран. И хибрис је обоготворење, али најважније му недостаје: ахиловски шарм. Такав боготворачки инстинкт, који су Хариси избегли, и због тога му недостаје лепота. Данашњи човек је религиозан. Какав је значај религије, о томе је већ било речи. Из стерилног и апстрактног света ропства науке човек се сурвао у свет одбачености религије. Одавде се није могао потпуно уздићи, тако да се
јасно сагледа сопствена ситуација. Мора бити фрагментаран: не коначан, не неопозив. Не аристос. Ово откриће мора учинити онај ко се бави критиком религије.
1. Сишуација релишозно1 човека у свешу Паскал за хришћанство каже: "ЈЧиИе аи1ге геН§1 0 п п’а ргоробе сЈебе ћа'|'г." Међутим, то није ситуација у свету само хришћанина, него сваког религиозног човека. Самопрезрење, човекова негација себе сама, као да је оживела у њему страно биће, које човека убија. Човек више није један, већ два. Заратустра два назива Ормуздом и Ахриманом; Емпедокле Филијом и Никосом; Платон ме он и онтос он. Колико религија, толико варијаната. Све се слажу да је свет располућен, и да једном половином убија другу. Шелер свагдашњу ситуацију човекову одређује овако: ВИеИаШс1ез[^ећеш - Иет-За^ег-А$ке1 <&ех Готово: сНагШап <1е1ау1е. Сваки човек, пигмејац исто као и најузвишенији, налази се у одређеној дистанци према животу. Оно што чини, чини само једном руком, само крајичком срца суделује у животу. Тако постаје аскета. Налази се у стању одвојености од природе. "Оп пе бак", пише Паскал, "се ^ие с’еб1 1е шос!е1е па1иге1е ^и’Л Гаи1 ЈшИег." Изјава Шелеровог типа казује исто што и Паскалова. Само што су обе погрешне. Ништа лажније но за Ахила и Одисеја рећи да су сћаНа1ап Ае 1аие, када нико више од њих није био присније у животу. Дилетантизам је започео тек касније, или другом приликом, а тада се још не исказује. Али никада, док је живела иједна искра античког хеленства, нису постали потпуни ни род, ни аскеза, нити Ае $е ћагг. Истина је управо супротно од овога. Ниче каже да опасност која је претила хеленству јесте МеШегзсћа/1, мајсторство живота - исувише су се брзо свуда осећали присно, и свему игго су налазили у свету исувише су се ра34
довали. Хероји Тројанског рата били су исти такви мајстори живота као и у чесници платоновских дијалога, Херодотови и Тукидидови историјски људи. Ово скретање је дошло само зато да би се могло уклонити Шелерово антрополошко одређење. Јер, јасно је: или је религија оно у чему живи Грк, али онда су без религије сви други народи и људи; или су религиозни сви други народи и људи, једино је Грк савршено нерелигиозан. Све зависи од присгупа, од тога шта човек сматра религијом. Ако човек религијом сматра дуалистичко становиште, и сћаНаШп и (1е ае ћшг, онда је Грк нерелигиозан. Али је могуће и обрнуто, само што у том случају нема религиозног народа изван Грчке. Положај старих Грка у свету се на овој тачки разликује, на темељан начин, од положаја свих других народа на земљи. Морамо се вратити шарлатану. Ево објашњења стања смене. Религиозни човек је деформисан и кривотворен у свету, одвојен је од сазнавања стварности, испада из своје космичке ситуације. Али не разуме религију: он је схвата као једну и свакидашњу ситуацију. Религија, као што каже Поуис, није само тогШ сопсИаоп, већ и гарШге, насупрот константној морбидној ситуацији и задовољству због могућности уздизања. Природна ситуација би била успостављена ако човек не би стално деструисао своју судбину. Неисцрпна је способност живота који себе сама васпоставља. Рад религиозног човека никада није завршен, јер се гажење живота никада не може окончати. Али мрцварење и кидање не престаје: то је дијалектична деструкција, константно оживл>авање супротности, и увек поновно разарање јединства природе која себе успоставл>а. Обоје: порицање и скривање човековог космичког порекла, деструкција природе, раздвајање тела и душе, светлости и сенке, спољашњег и унутарњег, и потпиривање супротности (самопрезир) између раставл>ених, ни овако, међутим, не могу остати коначно двоје. Свет је један, и у једно се мора слити. Ово натприродно новојединство религија назива искупл>ењем. Карактеристична црта 35
сваке религиЈе: раздваЈање оиога што Је од природе уЈедно повезано, и поновно повезивање два елемента изван природе и против природе. То је искушвење. "Ег1о8ип§ уоп ејпег 1п 1ћш Се1е§епеп брапип§ ипс11Јг§е8е12Нсћке11", као пгго Шелер каже. Т ако се код Ппатона опет уједињују тело и душа у епопеји, у хришћанству се тако људи сусрећу на другом свету, код будиста се тако искупљује у нирвани. Биће истргнуто из света враћа се у свет, али је искупљење у служби деструкциЈе Ј‘еднако као што је деструкциЈа у служби искупљења. Човек размрви себе зато да би био погодан за искупљење, али искупљење није нингга друго до последњи стадијум размрвљености.
2. Психолошка епизода Психологија је неизбежан корак ка поимању религиозног човека. ПодручЈ'е религиозног доживљаја није отворен и јасан свет-природа-космос, Ј*ер је од њега откинут. Религиозно је место: унутарње, скривено, тамно. Овде се отвара самопрезрење, самоуништење и уништавање живота. Ко је религиозан, и ко је религиозан постао, ниЈ'е то постао глатко и природним развојем, него из супротстављености самоме себи: то је лажна метаноја. Погрешан преокрет. Поремети самог себе, изазове збрку, и њу подстиче. Галијани каже: "Е’Јтрог1ап1 п’ев1 ра8 (Је §иепг, т а 18 ујуге ауес 8е8 таих." Није циљ излечење, него управо обрнуто, да човек живи са својом болешћу. Религиозним Ј*езиком казано, ова болест Ј*е - грех. А жел>а да се ослободи греха систематски разара живот. Порицање, аскеза, располућеност, черечење. ОваЈ* процесЈ*е изван природе, чакЈ*е,раг ехсеИепсе, антиприродни процес. Тоје АЈет5а$ек Пракса разарања Ј*е психичка. Религиозни човек живи с препрекама (аже-аех таих). Али не - савлађујући препреке, него крварећи на њима; уништавајући се уз сопствену вештачки однеговану свест о нискости и пони-
жености, грешник пропада на тешкоћи кој*у је сам преда се подигао само зато да би ту могао да пропадне. Прва и наЈ*важнија црта: искључивање непосредности. Циљ ниЈ*е отворен и непоремећен живот, него напротив - крах живота. Измишљају се препреке за преживљавање, које мењају смер животне линиЈ*е. Стварају се сметње: човек у себи изграђуЈ*е цео систем сукоба и трвења. Раздор поприма све веће размере - живот откида од бивсгва, смрт одваја од бесмртности. Стропоштава се под овим страшним чином, и кад постигне да га све то смрви, пада у очај над тиме у игга се стропоштао. Психолошки стадијуми религиозног човека могу се овако означити: 1. повлачење из света (поЈ*ава душ е), 2. порицање ступа у живот (аскеза, пост, свет греха, имагинарни сурогати: идеализам итд.), 3. развој праксе разарања (неговање болести из самопрезира, заједно с. различитим облицима разарања природе: техника, демонски инстинкт власти, систематска деструкција на свим подручјима живота),
4. грешни човек влада светом (сметње ломе и уништавају непосредни живот; наступа рефлексија, поремећаЈ* изворног односа човека и човека, човека и света; скривеност и лажна увијеност; истина као грех; наместо морала наступа саблажњавање; лицемерство; тоњење стварности; осећање живота: брига; нескривеност као наЈ*већи грех почињен против човека и друштва и, као последица тога, прогањање људи узвишене врсте; страх од природе и мржња, мржња премаљудима, распад, демократиЈ*а, социјализам, пролетаризам, владавина олоша), 5. очаЈ* (доба кризе; потпуно расуло; више се не може владати пробуђеним демонима; тријумф деструкције), 6. нихилизам.
37
3. Јунак и Грешник Психологија никада не даје коначно објашњење, јер живот у свету и искуство једнострано премешта у човека. Психологија је већ и сама делом последица религиозног понашања. Означавање ситуације у свету може бити потпуно тек онда кад се поведе реч о целом поретку живота. Природно је да човек и свет покривају однос човека и човека. То двоје је једно. Ако је религиозни човек откинуо себе од света, откинуо се и од других људи. Збогтога свака религија кида заједницу. Нико се не може откинути од света а да се истовремено не откине од колективног човечанства. Непрегледне су државне, економске, друштвене и остале последице ове појаве. Види: Ниче, Евола, Генон. Али иста ова ситуација одређује и индивидуалну судбину човекову. Распад је светска појава, која се подједнако јавл>а на психолошком, друштвеном и колективном плану. Супротставл>ање јунака и грешника бол>е ће осветлити ову тачку. Већ се из малопређашњег види да је религиозни човек нејуначко биће. Снага у јунаку је позитивна, и у служби је човека. Исту ову снагу религиозни човек усмерава против себе. Каква је то снага? Као и свака снага, она је опасност. Јунак живи с трајном свести о опасности, усред сила против којих мора да се бори. Међутим, религиозни човек се не суочава с опасношћу која је стварна, него с оном коју је он сам призвао против себе, како би искрварио. Хероја карактерише велико, неоправдано поверење према животу; религија опасност делом чини могућом за управл>ање, уколико она сама управл>а њоме, а делом је устаљује и тиме поткопава природно самопоуздање живота. Тако опасност постаје практична: рат, губитак, ударац, болест тако постају самомучење. Јер религиозни човек све призива сам на себе, или верује да сам призива: својим гресима. Јер, одиста, грех призива, само не онако као што кажњава Власт, него као што из мисли греха извире мисао казне. 38
Религија наводно жели да постигне коначну смиреност. Али, у међувремену открива да се само у опасности може истински и дубоко живети, и ту забаса. Хоће да уклони патњу, али примећује да је то оно што живот чини интензивним; због тога остаје привржен патњи и, кад би и почело разрешавање, сам би стварао нове патње. Религија је уживање у интензивној патњи вештачки измученог живота. Јер "патник дубље живи од онога који не пати", пише Елифас Леви. Могли су то написати и Достојевски, Паскал, Августин. "Реци боловима: хоћу да постанете доживљај. И болови ће се претворити у доживљај. Штавише: постаће уживање; чак и више: срећа." Лоше поступање са животом постаје доживљај, уживање, срећа. Из самомучења тако настаје наслада. Али "животодбацује од себе онога ко с њим лоше поступа", каже Аристотел. Човек који хоће да згази живот, бива згажен од живота. Веома је компликован, и неисцрпан, у оним ситним и тананим ожиљцима, чији је смисао увек: сакрити се пред правом опасношћу судбине, али призвати патње које су много разорније и пробављивије, патње које сам жели. Глупост и интензивирана мука увек иду скупа. То је сасвим негативно у односу на херојски став. Јунак је отворен, и отворено прима све опасности бивства, јер има бескрајно поверење у живот, што није ништа друго до поверење у Власг. Грешник се скрива пред истинском опасношћу, и уништава живот, јер га се плаши. Због тога тежиште никада није на појединим религијама, нити може бити, него на религиозном човеку. Религије су само различита очитовања, праксе, обичаји, савремене модне делатности религиозног човека, којима се уништава живот, али су оне у сваком случају историјске форме. Не могу се заправо ни назвати формама живота, јер су управо антиформе живота: аскеза, дилетантизам, шарлатанство. Ако једна религија згасне, на њено место ступа друга, која исти став само друкчије обликује. А тај став јесте: грех као јуначки чин. Разарање живота као хероизам. "Болесна је и сама мисао која би била позвана да излечи." Чак је скривени циљ лечења разбол>евање. Те39
мељно је други став: чисто, слободно и стварно примити судбину за оно што јесте, и живети; а друго: само зато да би човек покварио, пронаћи поправку, и уз њу целокупну праксу, и испољити отпор према животу. Овај отпор чини живот наизглед неизмерно прожетијим: онај ко пати одиста наизглед живи дубље. Тиме што противречи, ствара отпоре, успоставља сметње, упетљава се у самога себе на начин бурлања до самог дна, продубл>ава живот на привидно незамислив начин. То је суштина животне технике грешника: згушњавање човека у себи самоме, и његово гутање. Саморазарање постаје начин живота. На том месту човек постиже потпуно разумевање религије.
4. Парадокс И за ово постоји литература. Али литературе има за све. Па ипак је добро позвати за овај сто два аутора, већ и због тога што је хуљење ако човек сам изшвори овако опасне речи. Први аутор је Шмид-Ноер. Није нимало глуп човек, али је очигледно да није размишљао на сопствени начин. Управо због тога говори научним шатро-говором, који је већ тешко подношљив. По њему, човекова свест има три основна става: први је свесг о природи - у овом стању човек живи у митском свету (жћ ак Ма1иг ги Не1гасШеп - као што каже Гете); то је карактеристично пререлигиозно стање. Други став је Ја-свест (самосвест) - у овом стању човек живи у свету религије. Треће стање је свест о Богу - и у овом стању човек живи у надрелигиозности. ШшИуемшМтп, 5е1Ш1>еп>из51$ет и СоИезћемиз51зет и историјски следе један иза другога. Ни први ни трећи нису религиозне природе, то је само други, стање Ја-свести. Када је човек прогнан из древног раја, изгубио је своју невиност, али још није био стигао до свести о Богу, није се осамосталио у интелектуалну аутономију: то је религија. "Карактеристичан је став Ја-свести која је постала безбожна." 40
Свака свест мисли различито. Али мишљење у првом стању није аутономно, то је опседнутост (Ег%п/јепћећ) силама природе. Ова се опседнутост пројектује у миту. Треће мишљење такође није аутономно, већ теономно: Бог мисли кроз човека. Једино друго мишљење личи на Ја - аутономно је, људско, смислено, појмовно, религиозно - "Религија је резултат обожавања смислених појмова." "Свака религија почев од корена живи изван света љубави" - "А11е КеИ§Јопеп $тс1 ^евепШсћ аиббег сЈег Пеће." Како би парадокс био потпун, други цитирани аутор некабуде теолог. "Религија има", каже Карл Барт, "једино и само антрополошко значење." А из антропологије никакав пут не води Богу. Оно што је засновано на човеку, остаје засновано за човека. Људским путем се приближити Богу није могуће, јер "свако намерно приближавање удаљавање је у скривеном смислу". Ето религије: изговор за намерно приближавање није ништа друго до удал>авање. Однос према Богу - "...у6Ш§ пеиез Оезсћепк ОоИеб" - "савршено нови дар Бога." - не може се измудровати, прорачунати, заслужити. Бог стиже онда када он хоће. "Човек који је своје станиште одабрао у религији, повлачи се испред Бога тиме што је у религији нашао и створио замену за Бога, алн још више тиме што унапред ставља руку на оно што може добити само из руке Божје." Јасније се и више и не може рећи, а ако ипак може, треба стићи до Ничеа: "...егб1 пасћ <3ет ТосЈе с1ег К.еН§шп капп сИе ЕгСпс1ип§ 1ШСбШЈсћеп \ујес!ег ктшегп". Религија је сгав човека-хибриса; уместо да сачека да се Бог објави и да му дотакне срце, он измишља систем објавл>ења и додира. Наравно, Бартје наиван кад верује да је у питању охолост. А можда је наиван и Ниче кад не види: релишја је само изговор за безбожност и порицање Бога. Религија је демонска. Разарање Бога. Због тога се сатанско-демонски дух није нигде бол>е угнездио, нити је могао да се бол>е угнезди него у религију. То је, раг ехсеИепсе, место сатанизма на свету. "Што је опасност већа, спаситељ је ближе", каже Хелдерлин. Обрнуто: што је сигурнији метафизички 41
заклон, зло је све ближе. Наравно, то зна и Барт: "Бити религиозан човек то значи бити измрцварен, растрган и опустошен човек". (1)е хе Налг - упге ауес аеа таих.) И: "Ниједан људски став није више присилан, више промишљен и више опасан од религије." Религија је, наиме, негатив Бога, "...свака религија је изван Бога" (...а11е КеЧ&опеп зШ ке&ептсН ашаегс1ег ^еће). Негативом се жели надокнадити стварно присуство Бога. "Милост постоји само тамо где је неко жртвовао религију." Ако човек очекује непосредан додир Бога, мора одбацити религију, и мора да чека, да чека и чека док не дође додир, мора да чека, сам, разголићен, предан, осамљен, наг, и да чека и чека. Може се рећи: религија није поглед бачен на богове, него управо супротно - окретање од њих; не обоготворење живота, него разарање; не раст према Богу, него демонско не. Онај ко самог себе мрзи, значи да мрзи живот, природу, човека, свет, и, само се по себи разуме - мрзи и богове. Ко потхрањује мржњу, он живи у мржњи. Ко разори заједницу између човекаи човека, између човека и света, он разаразаједницу између човека и Бога. Јер ко храни разарање, он у разарању живи. Обоготворење у њему није бесмртни замах, него "тамна и сумњива завист", како каже Ниче. "Најкрупнија ствар била би ако бисмо могли да поднесемо бесмртност. " Религиозап је онај човек кога престрави мисао да вечно мора живети, да вечно мора овако живети. овако - с овим човеком. Ничега се не боји толико колико ове мисли. И с правом. Ужас - вечито овако. и с овим саморазарањем живети. Религија је бекство од бесмртности, као што је бекство од смрти. Јер ко храни мисао о бекству, он живи у бекству. Скривање од богова. Јер ко храни скривање, он живи у скривању. Религија има страну, смисао и значење супротне ономе што објављује ~религиозни човек. То је парадокс. Када човек верује да пут води у бесмртност, он живи од тајне мисли да тај пут води у слом и уништење. Ве1е геИџеше није виши степен човечанства. Није замах човековог живота према божанском, напротив: 42
то је скривање пред боговима. Не отвореност према боговима, него затварање од богова и порицање богова. Само што све има обрнуто значење. Парадокс се јавља као да је отворен, али је отвореност омотач у којем се скрива. Као да је полет, али у овом полету збива се сурвавање. Парадокс је тачка у којој религиозни човек више не влада оном забуном коју је сам изазвао, забаса, побрка смислове и одбаци смер. Религиозни човек верује да је несебичан. Ова несебичност, самопорицање и бунило највиши су степен мистичне екстазе. Али ситуација је и овде управо супротна. Мистична екстаза није коначно решење Ја, није иступање из себе, него супротно: грч Ја. "1x8 шу81ј^ие8, сев ргоГопЉ е§о181еб", каже Валери. У мисгици управо тамна и сумњива завидљивосттријумфује над благим Ја-решењем живота. У мистици се топи свет док се Ја камени. Мистика је знак онога који није погодан за разрешење у животу, а недостојан ]е истинске екстазе, па се стропоштава назад, у себс. А егоцентризам се највише истиче тамо где се остварује највише учење религије: у личној бесмртности. Смисао је у следећем нека свако одговара за себе, нека свако спасава само сопствену бесмртну душу, нека се не брине ни за кога другога. Религиозни човек, као што каже Берђајев, у својој себичности иде толико далеко да хоће да се издвоји, нема стрпљења да сачека "док га не искупе заједно с осталима". То је као кад би се приликом бродолома објавило гесло: свако нека само себе спасава, нека остале гази, и нека бежи. Безобзирно и без пристрасности само је о мени реч, и ни о коме и ни о чему другом. Бојим се само за себе. То је највиши степен Ја-религије, која се стропоштала назад, у мистику, и сусреће се с Ја које не уме да иступи из себе, и уништава целог човека. "Ако божанска мера човеку није досгижна, он постаје неподношљив." Сувишно је позивати се на виталне разлоге, болест, измешану крв, декаденцију. Све то никада не може бити разлог да човек не поднесе божанску меру. 43
Просто је не може досегнути. И пошто је не може досегнути, не може је поднети. Испада из божанског бивства. Коначни смисао парадокса: религија није блискост бога, већ скривена безбожност и порицање бога у облику блискости бога.
IV ВЕРОДОСТОЈНО ХЕЛЕНСТВО
"Задатак је", пише Буркхарт у уводу СпесЈтсНе Ки11иг$е$с1псН1е, "да прикажемо историју грчког мишљења и схватања, и да упознамо живе силе које у животу Грка стварају и пустоше." У овом концепту нема, на први поглед, ничега упадљивог. Тек када човек узме сваку реч посебно, искрсава својство које се готово губи у једноставности стила. Историја Грка није просто приказ догађаја и односа. Треба приказати оно што ствара. И то не само онда, него и данас. Управо је то необично^Свака друга исгорија - историја Гота, Келта, Етрураца, па чак и Римљ>ана, исцрпљује се изгледа у описима културе, животних односа, тежњи, дакле - судбине народа. Задатку је тако крај. Једино је грчка историја више од историје. Силе које су онда живеле, изгледа да су и данас присутне. Ситуација се изменила само утолико што их данае добијамо посредством Грка. Од тада опис историје човечанства чини заправо то у коме се, како, када, колико јавило и остварило хеленств Дела која се баве хуманизмом и ренесансом обично не пропуштају да прикажу како су у XIV столећу откривене ове велике силе, а човечанство је већ више од хиљ>аду година свесно онога што Буркхартонако неупадљиво каже. Ренесанса и хуманизам су просто само потврдили да је ова свест опет постала општа. Ни у средњем веку никада није престајало читање Грка. Никада није згаснула свест о животворним силама Грк ило који народ, био он кул44
45
туран био варварски, ако је довршио своју историју, без обзира каква је ремек-дела, каква достигнућа оставио другима, нестао је из живота човечанства. Престао је да делује наживотпотомака. Од свих народа, на целој Земљи, једино Грци делују као да нису нестали, чак као да су се умешали у живот свих народа који су дошли после њих, почев од Римљана до Француза, Енглеза, Шпанаца, Немаца, Американаца - а умешали су се посредством специфичних својстава сила размишљања, схватања и творења, пошто су то, изгледа, вечне творачке и обликотворне силе. Хуманисти су захтев за образованошћу и просвећеношћу учинили општим. А образованост и просвећеност треба пак схватити тако да су за човечанство опет постали обавезни мишљење и схватање који су били снага грчке историје. Почев од овога тренутка, бити образован и просвећен значило је усвојити грчко мишљење и схватање. Ко ову појаву сматра пуком културном чињеницом, он не схвата прави смисао ситуације. О колико је крупнијој ствари овде реч, нека покаже само један пример. Гете каже: човек на други свет ништа не може да понесе са собом, само своја изграђена својства. Под изграђеним својствима треба разумети образовање, онакво какво је недвосмислено учено већ од хуманиста. Али је овај обрт неисправан.у^ер хеленство - као пример - као вечно правило за човечанство. нису успоставили хуманисти. Они су само увидели да су Грци као народ вечна мера свакога човека. Хуманизам није откриће нове мере. него препознавање старе._Звог тога је ренесанса - поновно рођење у хеленству. То ]е препознавање које ни тада, а ни од тада ниЈе озбиљно довођено у сумњу. И откако ова мера свесно живи и делује, бити образован значи припадати грчкој мери, а просвећивање је истоветно с тежњом изједначавања с хеленством. Тако почиње да бива разумљива Гетеова мисао. Изграђено својство Ј‘еднако је са свој'ством које је постало грчко. А како човек не може ништа друго да понесе са собом на други свет, сем изграђеног својства, од46
носно својства које је постало грчко, његов смисао је овај: само биће изграђено посредством грчких творачких и обликотворних сила јесте вечно, апсолутно, безвремено и непролазно, једино се оно не губи нити се може изгубити. Значи, право значење мисли је обрнуто: човек ће само онда ступити у бесмртност уколико се хеленизује. Бесмртан Ј'е само човек који је постао Грк. И сада, кад се човек нађе на овом апсолутном тлу, треба признати да је питање веродостојности хеленства неразрешиво. Веродостојност Келта или бенинских црнаца може се утврдити и без посебног напора, јер се с овим народима може поступати као са спомеником. Остају довршени, Ј'ер су се као народ закључили својом смрћу. Хеленство на специфичан начин ниЈ'е умрло. Значај овог остајања у животу, јединог у историји света, открио је Ниче када Ј‘е говорио о обесмрћењу; на основу тога би се ситуација овако могла изразити: ко живи животом пуне животоликости, он никада неће пресгупити преко линије смрти. То противречи свему што учи исторИЈа. Али Јесте тако. Грчко мишљење и схватање, и грчке делатне силе у животу и данас су овде, и бесмртни смо само утолико уколико смо постали Грци. Али се веродостојност тога не може утврдити не само зато што је хеленство и данас делатна стварносг, односно не зато што оно није споменик, него што се налази у сфери сила. Ситуација се тако показује много тежом него што се на први поглед чини.
1. Грчка сшварносш Било која данас жива и делатна супротност да се потегне: форма-садржина, сила-материја, унутарње-спољашње, тело-душа, суштина-облик - потпуну сагласност, савршену синтезу треба, изгледа, тражити код Грка. То Ј'е фокусно свој'с т в о грчког мишљења. ПостоЈ'е и код њих супротности, али сејавЈћаЈ‘у као богатствобића, као усаглашена напетост, без распада. Размишљање сваког народа
47
пре Грка неразлучиво је у толикој мери да је за сложенији, тананији, виши начин живота оно неупотребљиво колико и камено оруђе за племенитији рад. Размишљање сваког народа после Грка разлучиво је у толикој мери да је већ непогодно за реализацију савршеног начина живота, јер је исувише сложено и због тога се расипа. Грчко мишљење, изгледа, долази из фокуса, из тачке где се сустичу зраци супротности. Ствари се виде у њиховој вишестраности, али се сама ствар не распада. Отуда се у грчкој стварности уједињује оно што од тада нико није успео да сједини: две велике стране света, рационално и ирационално, логички и интуитивни свет. Логичко мишљење има три обележја: аналогни случајеви, последична узајамна повезаност и континуитет. Мишљење по аналогним случајевима значи да човек појаве у свету схвата као међусобно сличне. Мишљење по последичној узајамној повезаности значи да се једна ствар тумачи другом. Континуитет значи да човек замишља догађаје у свету као ток без прекида. Сва три потичу из истог извора. Тај извор је: поједностављивање. Човек на неки начин покушава да симплификује бесконачно богатство појавног света. Вероватно га не поседује. И то је овде прави израз: не поседује га, јер га стварно не поседује, и не влада њиме. ЈТогичко размишљање жели да га поседује - што значи да човек логичким мишљењем жели да га се докопа. У овом облику мишљења крије се инстинкт власти, и тај инстинкт сажима и поједностављује ствари света. Интуитивно мишљење је, каже се, примитивније, мање сложено, а, насупроттоме, указује на елементарније мишљење. Често се тврди да древније, примитивније, прелогичко мишљење још не уме да логички повеже ствари. Због тога је његово обележје - магијско схватање света. Наравно, погрешно. Магија се не може сматрати претходницом логике. Она је супротност, и то супротност у свим тачкама. Где рационално мишљење види аналогне случајеве (зато је основа логичког смисла принцип иденти48
чности), тамо ће ирационално мишљење безусловно примећивати различитост ствари. Где рационални смисао буде видео узрочну узајамну повезаност, ирационални смисао ће рећи да каузалности нема. Било шта да човек чини, мисли, каже, он дотиче целокупну стварност света. Оно што он чини, не чини у име своје сопствене личности него у име целог човечанства. Валери каже да стварање уметничког дела јесте заузимање става у космосу у име целог човечанства. Али то није тачно само за уметничко дело, него и за најмањи покрет бића. Не могу додирнути ни једну једину влат траве, не могу ниједном трепнути оком, не могу сањати а да за то не буде заинтересовано целокупно човечанство. Отуда страх ако се догоди неко зло. У човеку се колективно потресе, и уздрхти цело човечанство, јер зна да се оно што се збило, збило у име човечанства. То је магијско знање, о њему логика нема ни појма. Посредством магије човек добија увид у нешто што је космичка свест. А космичка свест види да човек у свом животу оличава цело човечанство, сваки чин и мисао делују кроз њега, унапред и уназад, на сваког човека. Код народа који магијски мисле, ако некога снађе несрећа, племе крене у ратни поход против непријатељског племена, јер верује да је тамо неко пожелео зло, и оно се испуњава. Жел>а поседује магијску снагу. Зло не дотиче човека него свет, и то се мора исправити ратним походом. Јер у космичкој свести човек познаје основну осетљивост васионе. А ова осетљивост омогућава да се живот целог човечанства може пореметити не само чином и речју, него чак и мишљу, жељом и сном. Оно што се поклапа с поретком света, глатко је у сагласности с њим. Што се не поклапа с њим, нарушава ред. А из тога још следи: живот се свети. Јер живот је колико осетљив, толико и осветољубив. Кад ко наруши ред, живот му узврата ударац; ко га повреди, тај ће бити повређен. Кад ко лоше поступа са животом, живот га одбаци (та бе бута ои (кшХетоа лоХлтеосгдот. какссх;) 49
Сви иокрети света, потпуио независни један од другога, збивају се и у средишту света: тамо су усмерени чин, звук, реч, мисао, сан, и отуда стиже одговор: ветар, песма, пад звезде, цветање, мирис, пој птица, уздах. Што год да се збива у свету, извире из целине света, и дотиче*целину: намењено је живом, осетљивом срцу васионе, и нема скривеног, тајног дрхтаја који не би докучила ова безгранична осетљивост срца. Живот је бескрајно добар док биће живи с њим у сагласности, а бескрајно је зао и распомамљен, и осветољубив, чим буде повређен. Магијскасвестсеугнездилауовоосетљивосрце света, изнадаје дамар овога срца једини његов закон. Сваки дамар говори ново, нешто сасвим друго у односу на оно што се из претходнога може извести: из средишта бије и извире, одавде пламиња, одавде гори свет. Сваког тренутка се пали и снова се гаси - свет је у СВакомтренутку нов и истовремено сагорео, опет се пали и, снова букне. За магијску свест не постоји трајност, јер свет живи из свога средипгга, с њим је у сагласности, њему одговара и зна да се свет по ритму овог пламеног дамарања срца пали и гасне у сваком трену, и у сваком трену је нов и други свет у односу на претходни. Нема аналогије, нема последичне узајамне повезаности, нема континуитета. Свет гори: све што живимо пламен је различитих бића ствари, пламен који "с мером букне и с мером згасне". Али у хеленству магијска и логичка свест није двоје, већ једно: јер еу гохута ауаи Рационалистичко аналошко мишљење и мишљење ослоњено на ирационалне разлике, једно друго не поништавају. Они се налазе у пуној супротности, тако да одржавају свет и човека у сталној сагласној напетости. Последичко и непоследичко мишљење јесу у супротности али без сукоба. Ни супротност непрекидног бвета и света који се у сваком трену прекида, увек бива нов, не разарају један другога. Зашто? Јер је стварност таЈфа: постоји аналогија и постоји разноврсност, постоји последичка и постоји непоследичка узајамна повезаност; постоји непрекидност, а свет је ипак у сваком трену нов. Свет је
разуман и неразуман, логичан и магијски, рационалан и ирационалан: вечито једнак, па ипак увек нов и друкчији. Грк је рационалиста, јер поједностављује, жели да влада стварима, хоће да их победи, и побеђује их. Али је истовремено заузео магијско становиште, јер не пресеца нит која га везује за живо срце васионе. Зна за инстинкт власти логичког смисла, и практикује га; али зна за темељну осетљивост света, и, ако је могуће, неће да повреди свет. Грк је Прометеј, али је необично што је ово магијско биће ватре управо логично, односно допуњено је својом супротношћу - човеком који види унапред; Грк је и Епиметеј, али управо он, трезвен и разуман, такође допуњен својом супротношћу, он који је магијском нити срастао са срцем света.
2. Време По Шленглеру, главна карактеристика грчког живота јесте што не познаје време. То је знак распознавања аполонске културе. Зато нема своју музику, и зато има осећај за све што је статично: пластика, питагорејска математика, еуклидовска геометрија. Шпенглерово становиште, које је углавном свуда прихваћено, на овом месту треба, једном и заувек, коначно одбацити. Грци нису знали за време узето у данашњем смислу. Али чак ни то није исправно. Просто, време којим су они живели разликовало се од данашњег. И вероватно да нису живели данашњим временом не зато што време нису познавали, него зато што су имали друш време. Можда боље. Када су Грци у питању, треба, изгледа, увекзаДржати могућностда су знали оно што ми данас знамо - али и бескрајно више од тога, и зато су просуђивали исправније, исправније бирали и исправније живели. То следи и из фокусног обележја њиховог друкчијег мишљења. Не стоји, дакле, да су Грци живели у статичном свету и да нису знали за време, него да постоји данашње модерно европско време, да постоји грчко време, а то двоје није једнако. Што је и природно. 51
Постоји иалмиио време, време вилиног коњица, корњачино време. Постоји време XX века и грчко време. Време зависи од судбине којом неко живи. Време у људској судбини увек означава коме је какав доживљај света неопходан да би сазрео, какву судбину човек треба да живи да би био бесмртан. Малочас је полазиште био Гете, овај пут нека то буде мислилац који је исто тако дубоко прожет хеленством Монтењ. Темељ Монтењеве филозофије почива на томе да је све што је писао, сматрао својом приватном ствари, личним обележјем. Није желео да поучава, чак ни да другима пружи уживање. Није то ни могуће, каже, јер је сваки човек савршено другачији, јединствена индивидуалност која постоји једном, и никада се више не понавља. Немамо ништа што бисмо могли рећи једни другима. Чак се не можемо ни разумети. А на необичан начин јединствено биће у свом обличју "чува обличје целог човечанства". И даље: људско биће "носи у себи дух света ( уогх;) који гори у свима". Ову мисао није тешко разумети на основу грчког доживљаја стварности. Човек је Неко ко је јединствен, као пгго у свету све постоји једном, и свет гори, и сваки тренутак се потпуно разликује од претходног. Један човек не може бити истоветан с другим човеком као што нису истоветни ни јуче и данас. Сваки човек и сваки тренутак разликују се међусобно по томе што се у сваком јавл>а друга концепција света. Али је свет ипак стално истоветан. Један човек се разликује од другога, па ипак свако симболизује цело човечанство, а уз то носи у себи дух света. Индивидуа је јединствена, па ипак вечита и општа. Природа грчког времена се на овај начин почиње да расплиће. Грк се и овде налази у фокусној ситуацији. С једне стране, он је пролазни трен који букне у својој јединствености, трен који је увек нов и други; с друге стране, он је константан, непроменљив, увек истоветан и вечит. Али они овде нису посебно, него су једно. Јер - еу тсауха Е1 уа 1 . Као пгго је човек јединствена судбина па ипак је носилац 52
ц ел ок уп н ог човечанства
ид уха
света,
итрен
Је Ј е д и н с т в е н ,
али у с е б и н о с и н е п р о л а з н о с т . Грчко је време: вечно у трену, и трен у вечности. То не треба доказивати. Човек гледа грчку скулптуру, чита Хомера или Софокла, слуша песме Сафо или Анакреонта, баци поглед на храм или на рељеф, и без било каквих доказа, непосредно, искусиће како се овде у једно стапаЈ'у трен и вечност, граница и бескрај, безграничност и мера. Шпенглер је утолико у праву да је хеленство живело у безвремености. Табезвременост, међутим, ниЈ'е недостатак времена, односно не значи да Грк време није познавао. На занимљив начин се то показује кад човек данашњи доживљај времена стави поред грчког. Време данашњег доба: потпуно одваЈање од вечности. Знати за време данас значи бити одвојен од вечности, као што бити биће данас значи бити откинут од бивства. Човек живи у стању изгубљености, и зато се и време губи. Време пролази. Шта значи пролазност? Да се нешто удаљава, и стално се удаљава, пада, одбачено је. А данашње време наЈДубље обележава жељаза повратком, носталгија. У грчком времену човек није откинут од вечности, и због тога нема носталгије за домом. Дом му се налази овде, у животу, јер је живот бивство. Време не пролази, оно постоји. И управо зато што постоји, што су трен и вечност, пролазност и непролазност сасвим Једно, он нема искуство времена и не доживљава га посебно. Грчко време Ј’е време које је "саживл>ено" с целином васионе. Човек нема о времену посебну свест. Нема разлике између животног времена и времена бивства. Грк ступа заједно са сатом света. Свест о времену, наиме, увек показује одступање, које се као провалиЈ*а шири између човекове судбине и космичког поретка. Кад ко не иступа из космичког поретка, и не одступа од њега, његово осећање за време престаЈе исто као што престаје искуство о срцу или стомаку ако је потпуно здрав. Време ниЈ'е ништа друго до одређење каква је судбина неопходна човеку да би био бесмртан. Грку друга суд-
53
бина да би ступио у вечност није неопходна. Овакав какав је, с овом судбином, он јесте бесмртан. Овако како живи, он живи потпуно и апсолутно и целовито. Не треба да прелази у вечност да би био бесмртан. Бесмртан је овде у животу: вечан је у трену. То значи да је трен вечан и да је вечност у трену, да је пролазност непролазна и непролазност пролазна. Због тога је човек, овако како постоји и живи, чуварбесконачногибезграничногдуха, ијединствен човек-јединка, и симбол ( уогјс;). Али овде долази највећи и најлепши корак. Ниче каже: "У процвату грчке телесности... настао је онај симбол, прожет тајанством, који значи највише обесмрћење радости света и живота досегнуто на земљи... и овде је остварена таква мера да се све оно што је од тада било и што постоји, показало кратким, уским, јадним." Шта су тај симбол и мера, који од тада нису досегнути? Изванредно тешком чвору најбоље се може примакнути једним цитатом. По Георгеовом Кру гу: "За објашњење недостижно високог положаја хеленства нису довољна она истраживања која су посвећена њиховом унутарњем склопу и спољним околностима. Иза историјски^, естетичких и личних објашњења налази се свест која зрачи из сваког нама знаног споменика: тело, тај сИмбол пролазности, то тело је божанство. Ова мисао, која све превазилази својом стваралачком снагом, најнезамисливија је, најодважнија, људски највиШа мисао коју у њеној узвишеносги никада нипгга више неће досегнути." "Бог који је постао тело и обоготворено тело." То је само оштрији и чистији израз за оно што каже Монтењ: човек је у својој индивидуалној јединствености симбол духа света; он само из другог смера посматра оно нгго прихвата грчки доживљај времена; пролазно је непролазно: божанство се налази у трену, у пролазном, у телу, и ту се налази најпотпуније, и ту се налази савршено. Грк не види ништа што није облик, али не види облик који није дух. Нема света без божанства. Нема живота без бесмртности. Јединствени и пролазни живот је отварање бескрајног, вечног и непролазног бивства: тело је објава божанства. 54
То је објашњење Ничеове мисли. То значи: Т)ег §песћ18сће 1 х 1ћ ... јепеб §ећејтшзге1сће бутђо! сЈег ћосћб1еп, кпбћег аиГ ЕгсЈеп еггејсћ1еп \^е11-Вејаћип§ ипс! Оаветбуегк1агип§." Грчко тело је симбол онога што живи: обесмрћеног живота. Грк је бесмртан човек начином на који живи у својој јединствености и пролазности. Зато није умро и не може никада умрети. Ко свој живот живи пуном животношћу, никада не може преступити преко линије смрти. Трен не нестаје, јер постоји; живот не пропада, јер постоји; тело се не распада, јер постоји; цео свет постоји, и цео живот постоји - вечан је, божански и бесмртан. Бити Грк не значи ништа друго до живети у овом бесмртном и вечном животу. Из грчког доживљаја времена извила се једна мисао која по своме значају далеко превазилази сам доживљај. Т име што је лице трена заправо вечно, појављује се друга, још дубља мисао: тело је заправо лице божанства, а отуда још дубља: живот је заправо лице бесмртности.
3. Херој и злашно доба "Учење (д^беу аусм окреће се према човеку пуном снаге, а не према просечном.'Еукрате1 а и аслспстц путеви су који воде само према горе. Виша је златна природа. То је заповест стоика, хришћанских калуђера, Арапа. [...] Али је виша заповест: хоћу - хероји. А од хоћу више је: јесам грчки богови." Каква је разлика између бивства заповест, бивства хоћу и бивства јесам, показало се малочас. Једино у бивству јесам открива се земаљска суштина божанства, прожетост света божанским силама: божански човек. Али било ко да је од хеленства наовамо покушао да живи ово бивство, а не само да га разуме, у сваком случају је налазио двојство. То је двојство трагичног живота и Олимпа: херојска судбина и судбина златног доба. Обе су обоготворени живот, али воде у супротном смеру. Херој симболизује узвишену пролазност највиших људских сила, златно доба 55
кад се човек вечно и бесмртно угиездио у древни завичај сваког бића, у златну природу. То двоје се не може усагласити. Херој не може досегнути златну ведрину златног доба, а златно доба искључује херојску борбу. Обоје је ипак једно. Јесам је два: заједно бивство и живот, борба и срећа, пут и циљ, битка и победа, смрт и бесмртност. Каже се да је смрт супротност животу. Није. Живот није супротан смрти, него бивству, смрт није супротна животу него бесмртности. То двоје се не одвајају. Живот је друга половина бивства, борба је садржај среће, нема смрти без бесмртности - јер се бесмртност отвара у смрти. За начин живота кастиљанских Шпанаца Унамуно има задивљујуће беспрекоран израз. Он пише да овај народ живи у 1га(Наоп е1ето. Сви су знали за тај начин живота, али он није имао име. Унамуно је нашао израз који савршено покрива суштину. Израз треба превести као: традиција златног доба, јер значи: срећа је важнија од славе. Херојски живот је потпуно искључен. Не жели се слава, победа, богатство, авантура; не жели се никаква промена. Спокојство и мир живе у непоремећеној идили златног доба и отуда не иступају, ма колико да их мами лепота херојске судбине. Тга(Ис16пе(егпо је предностсрећногспокојстванад херојском борбом: реализација живота златног доба, идиличне вечности, бесмртности мира. Херојска традиција у целини искључује мир, спокојство и срећу. Она је бесмртностборбе: очитовање напора^л. вечне битке. Она хоће да се обоготвори у великом чину. Херој зна да је херојски живот безусловно трагичан. А златно доба је идилично. Али херој бира узвишени вид уништења у обоготворењу, а одбацује безгласни вид пролазности. А то двоје је једно. У част Зевса, највишег бога Олимпа, сваке четири године су у Олимпији одржаване игре на које су своје такмичаре слали сви грчки полиси, острва, колоније, било колико далеко да су се налазили. Што се тиче природе олимпијских игара, не постоји никаква сумња. На месту 56
посвећеном божанству човек је увек узимао природу божанског бића, или се бар трудио да је по спољашњости преузме. То је смисао култа. У Олимпији, такмичари су узимали Зевсову природу. Та природа је: игра. Трчали су, скакали, бацали диск, рвали се, рецитовали - преживљавали су све дивоте и лепоте херојског живота - али кроз игру, односно мир, спокојство, ведрину, идилу. Целокупни херојски живот, али без опасности; традиција златног доба, али стављена под знак битке. Ова игра је: хероизам и идила заједно. И то је истинско биће олимпијског Зевса. Ниче наступа у историји света као човек који је открио дионизијску стварност света. Али тамо где Ниче у запажањима, наговештеним атрибутима жели највише да каже, никада не користи дионизијско. У век каже: о1утрпсћ, - што значи двоје: олимпијско и Олимпијца, то јест - што значи једно: зевсовско, у чему се заједно сусреће златно доба и хероизам; узвишена борба и идилична срећа. То се збивало у Олимпији. Приказ зевсовског бивства и његово преузимање: игра односно херој у златном добу. Али одавде одмах следи и нешто друго. Игра код Грка није била изузетно и изоловано понашање. Зевс се налазио свуда и свуда је са собом доносио игру. Игра је олимпијски тренутак, али је тренутак отворена вечност. Цео живот хеленства је олимпијска игра. Грци су имали два значајна историографа: Херодота и Тукидида. Да је сачуван само Херодот, могли бисмо разумети зашто су баш Грци написали најлепше песме, изградили најлепша здања и исклесали најлепше скулптуре; да је сачуван једино Тукидид, разумели бисмо само како их је мудри, хладни, практични и трезвени разум водио у њиховој политичкој делатности, освајању колонија и трговини. Овако знамо да су подједнако били уметници и трговци, мудраци и проматрачи, трезвени и страсни: припадници златног доба и хероји истовремено, уједно олимпијски и Олимпијци, који су цео живот, до краја, одиграли у зевсовском знаку, у знаку битке и смешка, крви и мира, трагедије и идиле. Јер садржина идиле јесте трагедија, живота -бивство, смрти бесмртност, игре - борба, херојске судбине - златно доба. 57
4. Син басионе
Као исходиште иа путу који води веродостојном хеленству, требало је да преузмемо Буркхартово становиште по којем су Грци бесмртна творачка сила историје. Буркхарт не дотиче питање апсолутног знања о Грцима. Он добро зна да су то резултати тумачења текстова, интерпретације, разрешавања нових налаза, и да се они мењају из генерације у генерацију. А за то време, наравно, суштина још увек остаје недокучива. Он не жели да досегне научни резултат. Он хеленство посматра као реализацију највише историјске силе. Малопре се из једне Гетеове примедбе испоставило који је истински значај ове силе која твори судбину. Научним методима се на ово подручје не може ступити. "Не познајемо Грке", пише Ниче, "и наметљиве очи научника неће их никада ни упознати...Чак и таква племенита ревност као што је била Гетеова или Винкелманова, налази нешто што је за њих недопустиво, забрањено, готово нескромно." А Буркхарт: "Зашто стручњак не може никада бити истински велик, чак ни онда ако се пред њега постави стотину скулптура, чак и ако је исто тако честит и самопожртвован?...јер не дотиче целину света. То је човек који је заменљив, његове резултате с мало напора може достићи било ко - док су песник и мислилац незаменљиви. Песник и филозоф целокупном својом личношћу налазе се у додиру с целокупним светом, и због тога оно што они говоре има увек општу важност." Једном приликом је неко од пријатеља Георгеа назвао генијем. На то је песник приметио да би се Грк стидео кад би га назвали генијем међу људима који су му равни. Ова изјава је дубински грчка, јер у њој она одређена вечна сила која формира човека и која се реализује у сваком раздобљу, живи дубље него у хиљаду томова класичне филологије и милијарду факата. И још нешто о овоме питању: данас многи песници и мислиоци упућују на хеленство. Никада се ни за тренутак не сме заборавити да је у свим случајевима извор Ниче. 58
Као што се, почев од Бахофена, не би ни могло говорити о митологији да није било Ничеа, чак ни за Хелдерлина не би било слуха да га није припремио Ниче. Још и више: чак ни Гетеа у реалном осветљењу и суду. Суштинско схватање Гетеа, усмерено на целину (Чемберлен, Зимел, Гундолф) могуће је било тек после Ничеа. Ниче је поседовао расветљивачку снагу која је деловала уназад - осветлио је путеве који су водили ка њему. После Ничеа налазимо се под темељно другим знаком света. А средиште тог света од тада јесте: хеленство. Не због тога што би то била његова самовоља, већ зато што је запазио да је старе Грке нешто поставило у средиште. Шта? Сада се избистрило питање веродостојности хеленства. Питање од тада постоји. Нема веродостојности средњег века, или Кинеза. Али питање веродостојности хеленства, у чему су у праву Буркхарт и Ниче, није филолошко питање, него сасвим друге врсте - вредности живота не ствара научник, него неко други. Питање веродостојности хеленства није само ствар схватања, него и непрекидне реализације. Отуда није само питање знања, сагледавања, него и непрекидног формирања, начина живота, стварања, приближавања хеленизовању у гетеовском смислу, односно остваривања вредности хеленства у личном животу. А ко су Грци, то не треба питати науку, него богове: "...тб^еп сНг’8 сНе СбИег »а§еп, \уе1сћег Аг1 м г втсГ (Хелдерлин). И то сада, пре последњег, најважнијег корака још једном треба добро урезати у памћење. Браћа Поуис разликују три врсте религиозних људи. Прве две су: 1ттоПе1 и рпеМ. 1ттоПе1 је бесмртан човек који је потпуно наиван и у знање крајњих ствари неупућен, човек што у својој пристрасности сматра да се живот може некако продужавати у бескрај. То је основна свест религије масе људи: не могу нестати, живот ће ми се пренети негде где ће се наставити, било као материја, било као сила, било као душа, било на неки други начин. Други религиозни човек је рпем. Такви су научник, свештеник, лекар упућени, они који очи подижу према вечним силама, ис59
тражују њихова хтења, природу, и виша хтења преносе човечанству као професори или васпитачи, воде као свештеници, лече као лекари, суде као судије. У историји и друштву сасвим је ретка религиозност изван типа ттоПе1 ирпеМ. А ако ипак постоји, понекад - код изузетног песника или мислиоца или уметника, онда је то: а 5оп о/1ће ТЈпшеке - син васионе. Човек чита Хомера и ступа у најпотпунију стварност грчког света, и види да ту нема ни типа 1ттоПе1 ни типа рпеШ. Од најмањег борца до Агамемнона, Ахила, Одисеја па до сирена, џинова, до богова - сви су синови васионе. Виђење вечних ствари и свест о бесмртности јесте једна: нема разлике између тројанског ратника и Полифема, Паладе Атине или Посејдона. Свако биће има сопствени пут у вечност: сопствену судбину у пролазности, сопствено знање о бескрајним силама и сопствено место у свету. Свако је у непосредном додиру са свемиром: свако биће је син космоса. Хераклит каже: бесмртник је смртан, смртник је бесмртан, онај живи смрћу овога, овај умире животом онога. Мисао је јасна, као и Емпедокловааутоапотеоза, али само онда ако човек зна да је свет велика и бескрајна стварност у којој сва бића живе скупа и заједно: бог, полубог, херој, човек, животиња, биљка, минерал, камен, земља, море, ваздух, етар - знање је заједничко добро свих: естп лат. то (рроуеСу. Грчке религије заправо нема. Свет Гркаје костцо^ а#ео<;. 'Теодицеја иије хеленско питање, јер стварање света није чин богова... Свет грчких богова је лепршав вео који скрива ужас." Нема грчке религије, као што нема грчке цркве, грчког свештенства. Нема рпе$1 ни ттоПе. Нема човека одвојеног од богова. Они скупа живе у овоме свету који "...нису створили ни човек ни бог, него он постоји одвајкада". Грчки бог није биће које влада, управл>а, које оличава моћ, него је управо син космоса, као свака биљка, животиње, човек и камен. И из тога не произлази да је грчки живот нешто мање, него да је Ничеово откриће - бескрајно више. Јер је овде све живот: 60
бивство. Све што постоји, блиста на врхунцу највиших могућности. МШа$ ипЛ Ет^кеп - то је грчко обесмрћење живота - Оа.чемз-Уегк1агип%. Ко је судеоник у животу, он живи у једној јединој заједници са свим осталим бићима: свет је заједнички, а живот је највише добро. Свако суделује у највишем. Знање и радост заједнички су свима. Све подједнако располаже узвишеношћу и чаром (Хомер). Свако бивство је истовремено трагично и идилично (Софокле). Све се мења и све је непроменљиво једно (Хераклит, Парменид). Због тога тренутак није ништа друго до отворена вечност, живот није друго до бивство. Решење веродостојности хеленства је следеће: Грк је син космоса. Ово је решење и питања шта је бесмртна творачка сила хеленства у људској историји. Човек у њему види обесмрћени живот, који се живи скупа, у заједници с боговима (и свим бићима). Као што Хелдерлин каже: "...(јаб §61Шсћ ип§е1еП1е 1хћеп". Зато је разумљиво што Георге одбија назив генија: Грк није издвојен од других, и није издвојен од елемената, и није издвојен одбогова. -Т о ли је веродостојно хеленство?
V 0Е1ОХ АШР^ПОЕ
О хеленству може бити истииита само она слика која се приближава целовитости којом је Грк живео. Целовитост је форма и интензитет уједно: облик и дубина, како каже Ниче: Зсћет ипЛ Ће/е. Међутим, успех задатка не зависи од цртежа, већ много више од тога да ли постоји заједнички доживљај форме и интензитета, облика и дубине који некога могу учинити погодним, али не за разумевање него за нешто више - за чулно искуство целовитости. Разумевање само по себи слабо је и премало за приближавање хеленству. Ништа се овде не може посгићи интелектом. Вероватно је Ниче и овде у праву. Не може се тако одважно мислити, тако незамисливо претпоставл>ати нешто за пгга се на крају не би испоставило да далеко заостаје за Грцима. Грк је божански човек: #еш<; ауфроото^ То је у њему и облик и дубина, пуна форма и апсолутни интензитет. Почев од њиховог појављивања па све до ишчезавања, провлачи се кроз целу историју, и то је додир божанског. Свака истинска грчка појава само је одавде видљива: мит исто као и еп, трагедија и филозофија, зграда и скулптура; херој и култ; људи као: Хомер, Платон, Хераклит, Александар. То је први корак. Одавде следи друго. Ситуација религиозног човека у свету јесте да је он негативан наспрам Сила. Управо посредством религије, јер је она разарање живота. Али ако неко поквари највише добро, у којем суделује скупа и за-
једнички свако биће, његова судбина је у основи погрешна. Из ове ситуације и свет мора изгледати накарадан. Из божанске природе Грка следи да он свет види без религиозне накарадности. Човек т>еЕо<; живи у акц&еих. Одатле следи трећи корак. Алетеја као форма и облик живота уједно: класика. На крају долази четврти корак, којим се уздиже на највиши ступањ: божански живот, појава истинског живота и лепог живота: олимпијски Зевс. На овом месту треба још о нечему да се проговори. Многи често расправљају о томе колико се током историје мењало значење речи које су сматране веродостојно грчким, а које данас значе нешто сасвим друго него на извору. Промена значења речи видљива је већ у доба Грка. Костцо^ или ф^осп,^ или Х.ото<5 има различита значења код Хомера, код пресократоваца, код Платона и у доба хеленизма. Друго у ренесанси, и друго данас. Космос изворно значи само коикретан свет, касније - сређени вид света насупрот несређеном. Одатле је настао идеално сређени свет, потом свет вечне законитости. Ни грчко значење није јединствено. Има у њему нешто што је специфично фчко, и оно би се могло потпуно открити тек онда ако би успело да се открије изворно грчко значење сваке речи. Али би требало поново успоставити и односе међу речима. Утврђивање значења још би можда и било могуће; језик пак чине односи, а они би се могли спознати кад би неко био потпуно прожет Грцима. Претпоставка апсолутног знања језика није формална, него живопгна. А на овој тачки се мора одустати од могућности успостављања потпуне целине. Речи још разумемо. Како нисмо могли пити с извора одакле извире језик, само једно можемо да утврдимо: оно што је данас грчка појава, реч, глас, реченица, дело - а и то је тако тешко да се схвати, то није било лако ни у животу Грка. Било је много више од тога: једино могуће. Оно што ми данас видимо оваквим, то они друкчије нису могли ни учинити ни рећи ни видети. Данашњи човек треба да стргне са себе сопствени живот 63
како би дотакао Грке, а оно што овим иапором избори, биће нешто што је најдаље од Грка. Сваки живот може бити само сопствено насиље. У средишту увек остаје празно место. Јер тамо где је грчка судбина за друге призор или лепота или истина, ту је за Грка истинска стварност, непосредни живот, који се не мења: неминовност.
1. Коришћење ашрибуша божанско у Илијади Атрибут божански и њему приближне атрибуте (бпо<;, тМо<;, бшуеутц; итд.) Хомер користи онда кад неко по судбини својој можда није бог, али јесте то по своме бићу. Божанско биће пробија одједном и зрачи кроз судбину. Постаје видљиво оно што је у њој невидљиво. Човек се размахне преко своје судбине и ступи, ма и за трен, међу богове. Атрибут се стално налази поред сна, јер се сан налази тачно на граници где се судбина уздиже у божанско. Д1о<; је најчешће уз Ахилово име, јер је његово биће за човека сасвим санолико. А бш<;, тМо^, бштЕУГЈ«; уз Одисеја, Агамемнона, Диомеда онда када блесне њихово истинско биће. Божанско није израз херојске снаге, и никада се не јавља када неко сјајним хицем обори свога противника, не наступа када лепом речју или спретно настаје нова ситуација. Обоготворење се никада не може разумети по очигледности. Изгледа као да је за човека увек отворена капија, али као да капије и нема, ни границе. Прелет је могућ за свакога, и зато је више отвореност него граница. Човек једнако може да ступи међу богове као игго богови силазе да се боре, или да воле. Али не стоји одређење горе или доле. Оно игго човек досеже у божанском више је дубина. У интензитету разбуктава се цело његово биће; истовремено постаје видљиво да је светлост форма, и то божанска. Постоји бесмртност која се очитује у временској непролазности живота. Њу нико не досеже. И богови се рађају и морају да умиру. Сем хоризонталне бесмртности, 64
међутим, постоји још једна: вертикална, која је бесмртна по томе што вечно досеже дубином. А то може да досегне свако биће када је његова судбина видљива и постоји у таквој целовитости и светлости, у тако завршеном облику и тако интензивно да се пролазно биће једноставно може заменити с вечним бићем. Ахил је бСо^, јер на његовом месту ниједан бог не би друкчије живео. Одисеј, Агамемнон, Диомед постају богови када у својој судбини досегну са в р ш ен у целовитостбића; постају вечнобиће јер не само да божанско постаје видљиво, него одиста постаје божанско. Нема својстава по којима би се, могли одвојити богови од људи. Свако биће, ако живи, суделује у истој дивоти живота, коју је сувишно објашњавати. Сви ми који живимо, пијемо из истог извора. Али овај живот није одвојен од бивства и смрт није одвојена од бесмртности. Смрт је само негативно уништење; позитивно је - прелаз у вечност; као што је живот само негативна пролазност, позитивно је настанак. Бивство се стално налази у животу, као и бесмртност у смрти: "...то су само две врсте константне присутности". Цео светје увек потпун и целовит. И ако је тачно да се у појединим датим случајевима не може уклонити разлика која постоји између божанског и људског, тачно је и да једно биће може крочити у други свет. И доцније се Фешс; могао применити на сваког човека ако је он постаозаменљив сбожанским. Државници, песници, филозофи, жене, ратници, олимпијски победници, цветови, животиње могу постати богови као Платон или Анакреонтов цврчак. ©еСо^ с овога гледишта и не значи друго до откриће да је животкојим живим: божански. Није искључиви посед богова, јер су и они бесмртни само у вертикалном смислу. У бивству богова Фе!о<;је стално и видљиво присутан, и то управо чини божанско биће оним што јесте. Код човека је пак само блесак, или резултат целовите судбине: код уметника, филозофа, ратника. Зато је могуће говорити о божанским позивима. Херој, владар, песник, филозоф, пророк такви су без даљњега. Али било који позив и било какво очитовање живота могу бити божански ако им је 65
форма тако апсолутна да јасно и иедвосмислеио следи из божанске стварности која није принуђена да објашњава сам живот. "Од почетка хеленизма па до последњег представника, у старом Грку је стално присутан инстинкт да човек сопственом снагом обоготворује себе и свет." Међутим, то изражава само једну половину ствари: за Грка овај инстинкт не почива на победи људске судбине, него произлази из суштине живота; ие извире из борбе, него непосредно из ахиловског шарма хеленства. И одавде следи најједноставнији и најприроднији преокрет. Хеленству ништа није тако страно као раздвајање хоризонталне и вертикалне бесмртности. Ово схватање је карактеристично дуалистичко и у супротности је с грчким '"Еу пауха егуса. Грк није гледао посебно ни хоризонтално ни вертикално, него увек скупа: као куглу, и у три димензије. Живот је бесмртан у својој временској непролазности, али се у њему налази смрт. Пролазност је својство живота. Без пролазности нема живота. Али пролазност није само својство живота, живот је и сам својство пролазности, односно живот је својство непролазног и вечног. То двоје је једно. Целокупна стварност је стално присутна: животи бивство, смрти бесмртност, пролазност и вечност налазе се скупа, не на посебном нивоу и на посебној дубини, него: светолико. А у овом свету место бића не одређују ниво и дубина, него однос према средишту. А у средишту извире извор живота. Око извора живе, у њему, непосредно: богови. Мало даље људи. Али пут ка средишту је за свакога потпуно слободан. Од воде живота свако може да пије колико хоће. И инстинкт обоготворења Грка, његово окретање према средишту није друго до смер његове судбине према средишту. Када у овом полету досегне богове, он постаје тМо^, било да је херој, било песник, било пророк, било филозоф, или неко други.
66
2. Алешеја
Ако се у целокупној стварности схвати, и проживи, шта у хеленству значи употреба атрибута божанско, непосредно ће се разумети која је разлика у понашању према божанском код Грка, с једне стране, и свих људи који су пре и после живели, с друге. Грк разуме и зна и доживљава богове непосредно у сопственом животу, и зато их види у њиховој целовитој стварности, без било какве накарадности. Целокупан свет. То је чист, једноставан, непосредан став и поглед: аХт^екх. ј4 пртр.ја -чт ч и истовремено исправно. истинито и право. "Уегтаћ1ип§ с1ез Клсћи§еп тК с1ет \\ђгкНсћеа" Истовремено пак нешто где виђење покрива држање. Само онај може видети истински и исправно и истину и право, чије је и само биће истинито, исправно, право. Одавде се само по себи разуме да алетеја истовремено значи и неприкривеност. Стање и својство у којима откривено види, онај ко види оно што гледа, у откривеном свету откривен човек. Човек је прозиран једнако као и свет. Свет је неприкривен само ономе који је и сам неприкривен. Ствари поозире само поглед онога ко и сам живи у потпуном просветлд&њу- Свет се показује само ономе ко се свету отворио. Истински глепати и-истину вилетц_-јепнп јеОву чињеницу је од хеленства наовамо готово немогуће разумети. Могуће је истински гледати, али је та истина само лични став, и може бити индивидуална страст за истином, која је субјективна, а може и да промаши објекат. С друге стране, може се гледати истина, видети чињеница и истина, али човек који гледа по квалитету може бити и неправедан и нитков. Јединствена алетеја се располутила на истинито и право. То је резултат дуалистичког става човека. Тако је и знање и познавање постало двоје. Познавање је обично психолошке природе, речником филозофије религије: односи се на иманенцију. Познавати се може само такозвана земаљска ствар. Знање 67
се односи на свет изван човека: на трансценденцију. То двоје се узајамно не покрива. Познаје научник, практичан човек; зна свештеник, песник~ филозоф. 1јознаје разум, зна интуипија. Али у алетеји су знаље и познавање једно, нема праксе без теорије. све имаиептио има траисцендеитан корен. интуинија и разум су исто. Алетеји одговара следећа група значења: исправан, истинит, прави, стваран; неприкривеност, отвореност. просветљеност, прозириост. Ова могућност прозириости, овај чисти реалитет, у којем нема никакве забуне ни мрље, уопште није стаклолик, нити је од такозване духовности. Ако би то био, значило би да је пасиван, и да све пропушта кроза се. А ако би био дух, био би стерилан. Стаклоликост и дух су једна врста празнине. А ко је прозиран, он није пасиван и није празан, он види управо захваљујући прозирности. Али ни то није довољно. Алетеја не значи само неприкривеност и прожетост, него и протканост. Оно чиме разоткрива, истовремено и њу разоткрива, и оно што свет прожима, и њу прожима. Проткан је овим прожимањем, и прожет је овом протканошћу. Шта га проткива и прожима? Само чисто и прозирно и откривено, што је свет потпуно и без остатка проткало и преплело и прожело оном милом и по себи самој драгом и изнад свега божанском супстанцијом, што х&вот јесте. Прозирносталетеје следи из целовитости живота, из његове усијаности и ужарености. Знање и познавање алетеје јесте заједничко пламињање са светом: заједничко усијање у безбојном, прозирном пламену. Бити проткан животом, бивством, бити угнежден у везе, вредности, страсти, међу предмете и бића, бити проткан зракама ствари и бића; пламенови који се узајамно појачавају могу да усијају човека све док не постане сасвим прозиран. Прозиран, и видљив и да види, јер се у њему отвара и отапа свет. Ко дубље разуме један језик, он дубље разуме и други, чак и свој матерњи језик. Које страснијр прииржрнсвојој драгој, он ће страсније бТГгипривржен грпјим при68
јату љима и завичају и поропнпн-Ко ге гтуби.г пиви пролећу. _ои Г'- пу*^ пиви умр.хнпгти и свакој лепотиЛелна-страст нр нирушава другу. ако је позитивна. него сопствену ватру преноси, на и другу иодстиче. И када се наклоност, веза, страст, амбицнја, радост, поштовање, полет, инстинкт, разум разгоре у човеку од узајамних ватара, и досегну највишу тачку, човек одједном постаје прозиран у пламену ватре живота. Алетеја није прозирна зато што је стакласта, била би прозирна и ако би била празна. Охкривена је јер је управо препуна - препуна животаг
3. Класика Ко је схватио зашто из тМо<; ситуације Грка нужно мора да уследи алетеја, јасно ће видети да је допуна алетеје класика. 0ец)<; је средиште света, покрет према извору живота: ступање у божанско бивство, просветљеност од живота треба да следи класика која је, после претходног двога, елемент форме грчке ситуације света. ОеЕод човек живи у алетеји и зато је нужно класичан. Алетеја је безусловно тЗ€по<; стање, али увек обликовано у класици. Према томе, класика јесте: тМо<; човек у алетеји. Један истраживач је ископао да су израз класика први употребили Римл>ани. Изворно је то био друштвени термин, јер је с1атсГ било име за једну класу римских грађана. Други су ознаку доцније довели у везу с грчком речи каусоу, чије је значење: узоран. правилан. У античком значењу, класичан одиста значи: нормативан. Али то није значење које се односи на хеленство. Пре свега: принцип форме. Завршена целина. Постоји средиште, материја, обим, површина, и све је доведено у савршен склад. Али се форма не разрешава споља, она је принцип реда. Класично је оно што је правило у кристалу. Облик и тектоника су у њему једно. Данас се појам класике користи у овом јединственом смислу - да означи да се са сваке стране налази затворена, кристална прозирност. 69
-Алетеја и класика су огшакг које су једна од друге неолвојиве- Апи ]>. неодвојива и трећа: ФеЕо«;, и на овом тројном јединству саграђено је божанско биће: класичан вид т^еЕо^-а, чиста алетеја, према којима се пројектује целовита слика: олимпијски Зевс. Класично је јединствено завршена затворена целина, зато је са свих страна неприступачна. Ипак, ову недодирљивост не треба схватити дословно. Пре да се не сме, него што не може дотакнути. Завршена је - нема шта да се учини; узалуд је човек обрће - нема шта да се исправи. Прекриваје пелуд завршених и зрелих ствари. Немогуће ју је дотакнути, јер је тако савршено лепа. Не може се допунити, и збогтога једино што се може учинити јесте да јој се човек диви. Зато један аутор каже: "КЈабзЈк 181 сНе Уо11епс1гип§ 1т БЈеббеШ§еп." Кл асика је завршеност у земаљском бивству. Истовремено је "§еГиШ пи1 сЈеп ВаиегћаПеп" непролазна целовитост. Али Грк земаљско није одвојио од оноземног, живот од бивства. Због тога је завршеност у сваком погледу и смислу целовитостживота и целовитост бивства. Алетеја: где прозирност није стање него и ситуација, не само интензивност него и облик. Класично остварење, живот, судбина, чин, реч, појава означавају оно место где на свету јесу и постоје биће, чин, реч, дело. А то место јесте Олимп. Оно што је изречено није ништа друго до присуство Олимпа у животу. Као што је тхеиос увек обликотворан, јер изговара божанско, класично је увек интензитет, јер се у њему у некој форми јавља Олимп. Због тога је недодирљив, зато се не сме такнути, мада је потпуно отворен и прозиран. Прозирно кристална појава МШа§ ипс1 Ет$кеи I УоИеппип&гике: у скулптури, архитектури, у писму, држави, у филозофији, судбини. Увек заједно: интензивно и обликотворно. 4. Три Зевсова лииџ Кад су највиши врхунци у питању, најлакше се може направити грешка. Али управо овде свака греппса постаје 70
неопростива. Зевс је бог највиших врхунаца, и у његовом бићу се неопростиво греши. Ко год је до сада дизао главу према њему, готово је без изузетка видео у њему Јехову. Иако највиша бића понајмање међусобно личе. Нема темељније разлике од оне између Зевса и Јехове. Обележје Јеховине јесте да је он створио свет, свет је његов посед и власништво, и он располаже неограниченом влашћу. То је творачки, власнички и неограничени инстинкт власти, он је приписан Зевсу, и од њега је начињен демијург. А он од свега тога нема ништа. Зевс није створио свет: он је рођен и рођен је у овом свету, чијем поретку је требало да се прилагоди. И он је син васионе. Нема инстинкт власти. Свет није његов. Космос је дати поредак, и није ничији посед. И богови живе у овом коацо<; а#ео<;-у као сва друга бића. Зевс је краљ, владар света, јер је то по свом бићу. Овде није прилика да се размишља о томе шта је безлично у овом свету и како произлази из света оно што Хераклит каже: није га створио ни човек, ни бог, од зачела је овакав, био је и овакав ће остати. Ништа овде није безлично, нити се може обухватити, и законитост се сама по себи не подразумева, па због тога, по Грцима, уопште нема такве индивидуалне егзистенције, личности, некога из чијега би се бића могао замислити овај свет. Због тога увек постоји сумња у искључиви творачки монотеизам демонског владајућег инстинкта псеудоегзистентности. Зевс није творац света, није поседник света, он не може ни да уништи свет, његова владавина није неограничена. Он је биће, и поседује нешто што има свако биће: судбину. Он је бог, и зато је највиши од свих бића. Он је господар света, али као краљ, онај који управља земљом и народом, који су постојали и пре њега, тако великодушно да допушта да постоје и онда кад њега више не буде.
Ошац бошва и људи Зевс је отац богова и људи, највише објављење мушке творачке снаге. Тиме је човек ступио право у топли и плодни свет, у којем је Зевс господар, краљ народа, старешина породице у великом свету живих бића. Он је у очинској ситуацији: не зато што је он зачео жива бића, него зато што је сам свестан своје безграничне творачке снаге и не уме да жива бића посматра друкчије него као своју децу. Зевс богове и људе гледа очинским оком, добротом, строгошћу, попустљивошћу, с перспективом, с љубављу и топлином очинског ока. Али у дубини очинства нема ове доброте или строгости или топлине. Истинско очинство у односу на дете јесте бескрајно спокојство. Знак је његове творачке снаге и једино он зна тајну из које је израстао живот детета. У односу на Зевса, свако дру го биће је млади пупол>ак. Једино је он расцвали и сазрели цвет. Однос који је с њим могућ може бити однос са зрелим и плодним творцем. Свако друго биће је у односу на њега незрело. И поглед који он баца на богове и људе говори о неисцрпном спокојству мушке творачке снаге. Надвија се над свет као разгранати храст, а живот којим остали тако радознало и похлепно живе, он већ познаје и зна. Свакога је видео док је још плакао. Зато је он латрфос^ бог предака. Зрео мушкарац који располаже таквом неизмерном надмоћношћу над породицом да се за њега не може претпоставити освета, завист, нестрпљење, плаховитост. Оваква велика снага се устеже да се искаже друкчије сем у облику нежности. Зато Зевс посматра богове и људе са смешком, ведрином и нежношћу. Једну страну положаја оца у свету представл>ају потомци. Другу: жена. Жена није судеоник у стварању, она само прима и износи оно биће које је искочило из мушкарца, попут искре из ватре. Због тога жени недостају смирена нежност и необразложена благонаклоност према мушкарцу. Иако никада сама са собом не може да остане, тајно се ипак труди да сломи и поткопа мушкарца. И жена је јача од сваког мушкарца - меље све врсте мушкости, 72
само једну не може. Та једна је: зевсовска. Као што у жени нису лепота, кокетирање, љупкост оно што најдубље везује, него земљоликост, плодност, ни у мушкарцу нису то дух, знање, херојство, магнетска снага која се не може разорити, него зевсовска творачка снага. То је снага која се не може сломити ни поткопати, њој се жена исто тако клања као што се и мушкарац осећа једном и заувек везан само за њену земљолику плодност. Грчко Фео<; поседује значење које каже: лично творачко биће. Жена се буни и против Зевса, иако веома добро зна да је то узалуд, безнадежно: ту нема изгледа за власт. А Зевс с неузнемиреном смиреношћу трпи побуну. Творачка снага која у њему живи повезује и спаја у једно, стапа у једно свет. Савременом речју: љубав. Он је средиште у којем се сустичу све нити узајамно повезаног света, јер је стварање средиште света: изворживота. Изњегаизвирубића, из њега јатимице куља живот, обнавл>а се и врви и плави земљу. А од тога извора ни жене се не може удаљити.
Вук Симбол оца богова и људи је Храст (У%%с1га.чШ); неговале су га у Додони свештенице, жене које су везивале живот за плодотворни извор. Требало је да буду жене, мужевност непросредно знају само жене: дете и супруга и мајка, и тако троструко осећају мушкарца - зевсовску снагу. У Додони је још живео Зевсов древни култ код Пелазга, а у пелашко време слика %156у10<;Зевса заокружује се и на сасвим другу страну, он је: Алжеих^ слсотоао«;, Х1(1 шр6 <;. То је мрачни и страшни бог-вук, господар Еринија. Зевс је у најјачој вези са земљом, са женом, с извором живота. И као што је Деметра и Еринија: мајка која се свети за живот, Зевс - отац је и Вук: чувар поретка света и прогонитељ прл>авштине, он раскомадава оне који нарушавају поредак.
73
Пелашки Зевс захтева и људске жртве. Сунце, Сјај, Светлост, Истина - алетеја увек захтевају људску жртву. Ко не живи топло, радосно, плодно, истински, њега живот мрцвари. Појављује се вук. Зевс је изнад свега строг и непристрасан, али у одржавању овог немилосрдног поретка постоји сасвим грчки, божански, олимпијски, алетеја смисао. И пре свега: његов класичан облик. Ред је строг, не може се преступити, и немилосрдан је. Али тај ред припада светлости, лепоти и радости. Кинези би рекли да је Зевс непристрасан, али не у лицујина, негоујангу-некаоананке,тема, негокаорадост и ведрина. Освета која сустиже биће, освета је чистог извора живота, поражавајућа ^уња алетеје. Раскомада онога ко живи недостојно. Живот одбацује оне који се према њему односе недостојно. Одбацује човека, доба, народ, град, државу. То је заповест света. Зевсовска је суровост: треба да се радујеш, треба да будеш истинит, ведар, треба да ствараш и треба да се отвориш срећан. Ко се не радује, он је јадан, својом бедом прља лепоту света, и њега вук растрже. Због тога је Зевсу требало приказати људску жртву. Он показује и значи живот 1М 0 <;-аХтјдеш-класика, и он се свети ако неко повреди вечну судбину. Јер поредак света, над којим бди Зевс, осетљив је као и сам живот, космос, лепи ред, И ШТО је лепши, ТО је огетткипији Н а ЦР.ППМгиету се свуда једновремено јави осетна збрка и тама ако само Један човек, на једном једином месту, у једном једином тренутку наруши чистоту живота и његову п р о з и р н о с т . алетеју и класику. јевс 1е чувар велрине. мира, т и т и не,. смирености, светлости. Ако леко овај~ред поремети, уПбзнаће вукове. Треба да спозна нгга је учинио, и какву је то збрку изазвао, горко, на самоме себи, и треба да сазна да је животтако чист да сваку прл>авштину из себе одмах одбацује. Зевс је господар светлости: бН>|17се10<; и Аджеих^ бог-вук. Зевс у Ликаонији једе за гозбу људско месо. Владавина вука није нормална, она је нешто много више и дубл>е. То је управо грчки и зевсовски. У овој безусловној строгости не остварује се нека вештачка моралност, 74
страна природи и независна од живота; не-тоје сам чисти живот. Свет је леп, а највиша заповест јесте: радуј се овој л е п о т и (ауаФбс; бацхал'). Зевс се налази на месту где се овај ред негује и поштује и одржава. Налази се у свом дому на агори. Он надахњује савет ((кпЛапк;). Он је богзаједнице (фратршд). Налази се у судилишту у Олимпији (бркшд). Настојао је да сачува склад међу народима (6 |Ј,оХ6 у1о<;). А где се појављује вук, ту се не очитује његова лична жеља, независна од света, него најдубље биће и најдревније лице света: ведрина златног доба. Зевс не кажњава: он је само господар силе која се од почетка природе налази и јесте у свету и у животу. Хомер каже у Оаисеш; људи лажно_одхџжују ботушдша^. Лошка уиравдмња свешом Зевс собом запрема, с једне стране, тамни и немилосрдни удес, а, с друге, златно доба. Ниједно није он створио. Независно од њега постоје ананке и златно доба. Али он је онај који све то зна, и нико то не зна тако као он. Зевс је једино биће које се не буни, Не зато што је он створио свет, нити што је он измислио законе који управљају светом. Онје нашао готово устројство. Али он је једино биће које је прихватило устројство света овакво какво јесте, без било какве промене, и управо због тога без било каквог отпора. Зашто? Јер је једино у њему живот тако целовит, живот који свему уме дасе радује. Највећа је снага и највеће знање примити свет онакав какав јесте, и животу се без услова, увек и без остатка радовати. То је олимпијска природа Зевсова. Највише знање јесте: Свет, ако је истинит, онда јесте: Један. Ако је ово Један истинито, онда јесте: Леп. Ако је ово Један истински лепо, онда јесте: Добар. То је тројно јединство творачког светлосне муње аХтјФега и ауатЗбс; баицсоу: олимпијски Зевс. И то је 75
зевсовски поглед на овај свет: смирена ведрина благог и нежног смешка, ведрина којом посматра ствари и бића. Зевс је победио титане, побуњенике, и у себи самом је победио побуњеника. Јер највећа снага није битки и борба, и побуна и херојство, него: ведрина. Само ведрина може да учини да се не побунииСамо је ведрина она снага јсоја може да суспрегне побуну против вечног и непоменљивог поретка света. Уме да обузда противречност. Свет не постоји зато да бц \^сеТфбТивречилб, да би се тиме изменио, и да се с њиме бије битка и побеђује, него да би се живело. Д целовихживагјесте: радост. Највинти жиппт није моћ него: ведрина На врху Олимпа Зевс није због своје моћи, него због тога штб је најјачи. А та снага јесте: ведро се радовати свету, као што је одувек било и као што ће увек бити. Зевс је бог урановског древног блиставила и сјактаве таме и чистоте: Он је бог УоИепЛип&тке и МШа% ип(1 Ет$ке1с тцхершс; И целовит је овде, у животу, у тренутку, због тога је бог класичног живота. Атрибути не значе украс нити богатство. Чиста етеричност, ведрина и смиреност, олимпијски поглед нису једном и заувек разрешени, и зато нису знак меког, смиреног бивства. Коначни смисао логике управљања светом јесте да је све ово присутно као највиша снага и напетост. Зевс светом не управља на тај начин што се спол>а меша и усмерава га, него што иступа из средишта као чувар ватре живота: кераиуос;. Блистави сев муње је основни принцип конституције света. Зевсова владавина је неодољиво, трезвено, варничаво блистава, ужасна и величанствена. То је кераунос. Олимпијски поглед поседује светлост муње и снагу муње. И нежност му је припитомл>ена ужасна снага муње - и када је благ и смеши се, у смешку блиста ужарена искра. Снага постоји овде све до унутарњег језгра, толико је снаге да је она на врхунцу, и већ се разгаљује, просветљава, прочишћава, постаје трезвена, претвара се у ведрину. Светом управља муња, као што каже Платон: "...атсо 7горо<; ЈГГЈбтЈстаухо«; е^асраФђу ф(б<;" светлост која се пали из искре што је искочила. 76
VI КРИТИКА ХЕЛЕНСТВА
Оно што после свега следи, потпуно ће погрешно разумети онај ко тражи програм или категоричку изјаву. Основа, на којој почива овакво мишљење, зна шта значи дати програм још непостојећем свету, утицати на још неприспело време. Човек предухитри самог себе па данас живи своје сутра. А кад себе предухитри, на погрешан начин иступа из света. Ова погрешка се потом обрће и свети се програму и ономе ко га је припремио, одузима оно што је најлепше и најдрагоценије у времену: чар новине и лепоту тренутка. Програм је насиље над временом. Тренутак више не може да буде тренутак, јер је већ унапред био прорачунат, био је покварен, био је понижен и био је укаљан. И уместо да се појави у пуном сјају Каироса, као блистава неочекиваност или случајност, и да оплоди судбину са свом оном неразумљивом невиношћу, која се унапред не очекује и на коју се не рачуна, што јесте дивота тренутка, он пада пред човека уморан, дефлорисан, као рано убрани и увели цвет. Програм одузима невиносттренутку; пробурази срце времена кроза саму средину. Демонски начин живота увек се и свуда појављује плански, унапред пројектујући своје намере и рачунајући на њих, и пружа програмска упутства за сутра. Али треба бити начисто и с апстрактним и категоричним, такозваним надличним вредностима. Нема такве надличне вредности која не би имала скривен лични 77
смер. Ко објављује вредност независну од човека, тај не познаје сопствено хтење, јер га инстинкт испред њега брижно заклања. И док програм обешчашћује тренутак, апстрактна вредност исто то чини с вечним. Учинити нешто вредним значи лични принцип уздићи на ниво вечног. Један разара лепоту у Каиросу, други поткопава вечно биће човека, Демона. Јер вредност подигнута изнад живота није ништа друго до оков којим се вечно биће, Демон, једном и заувек, везује вредношћу. Програм пробада тренутак срца, категоричка вредност срце вечности. Оно што овде постоји, то не вреди ни за кога, и није програм. Говори се о одступању. Одступање је када судбина човека у заједници постане неподношљива, и појединац одступа. Оступили су и ЈТеоце, и Хераклит, и Емпедокле, и анахорети из Азије и из Александрије. Све се већ једном збило, као што је "све велико речено већ бар једном". У свету увек постоји некаједнообразност, аонје ипак увек друкчији. Увек је исти и у сваком тренутку нов: разумљив и неразумљив, предвидљив и непредвидљив. Јер и историја има свогКаироса, који је плод новог и неочекиваног тренутка; и има свог Демона, који је непроменљиво један и вечит. Одступање одавнр тече. Средином XVIII века Монтескије обележава ону тачку када је велик човек први пут одступио из живота државе, јер му је ситуација постала неподношљива. Волтер је раније одступио из цркве; потом из економије, па постепено са свих подручја јавног живота. Сада је у току одступање из уметности и науке, и велик човек напушта оно место које је прекрио кал бесплодног успеха. Велик човек укупно подручје живота препушта ситничавцима. Јер дух сам не може да освешта живот. Дух мора да има, као и све, ирационалне санкције. Без свега овога свет може опстојати, али је ипак празан, бесмислен и безначајан. А нарочито: обесвећен. А шта је одступање, штета је и говорити. "Оа$ есЈеМе еисћ уег1огеп: В1и1", као што каже Гете. "Понестало је у вама оно што најплеменитије беше: крв." Ко је познавао 78
велике људе последњих две стотине година, зна о чему је реч. Пропали укус гради прљаве пећине, то је град; пали и смрвљени човек цвокоће зубима од страха, то је религија; чини неукусне, идиотске простаклуке, то је уметност; рањави лепоту природе, уништава божански смисао језика, и "живи са женама од којих би се робови грозили." Можда је Георге у праву кад каже да се блудни дечак римских најамника, који се могао добити за неколико сестерција, не би могао наговорити да преузме власт над данашњим човечанством.
И "уопште нису потребне грађанске револуције, уставне кризе и економске битке, него стварање племенитог и лепог човека и народа". Свесни тога, сви који су одступили из светасусрели су се на једном једином месту, изван света; то место је: Царство. Једна врста антисвета. Основни је принцип да држ^ва, народ и човечанство могу поћи само од корените промене и оплемењивања појединог човека. "Средишња снага стварања заједнице је питање личности." Али оплемењени човек данас.л и ^ле у свету нема свога места. Принућен је да остане изван, с надом да ће број племенитих стално расти. Снага царства повећава се увек у истој сразмери у којој се смањује снага друштва, државе, цркве, економије и целокупногсавременог начина живота. У оном тренутку када данашњи начин живота пропадне, Царство ће без насиља да ступи и преузеће владавину на Земљи. Они који се у вези с одступањем и заснивањем Царства позивају на хеленство, чине судбоносну грешку. Ова погрешка се односи на све од хуманиста па до данашњег дана, изузев на Ничеа. Оснивачи царства су хеленство побркали с Платоном. Сем Платона, у хеленству се нико није бавио плановима о оснивању државе. То није опнгга и није карактеристично грчка црта. Само једна једина црта међу другима; као и толике друге, и ова је величанствена, али од осталих није ни нижа, ни виша. Ствар ипак није једноставна. Истина је да је Платон, оснивањем Академије, одвојио човека од реалне државе. 79
Односно, истнна је да је он у Академији створио дом за човека који се одвојио од друштва што је клизило ка расулу. То су припремили већ филозофи (Хераклит, Емпедокле) и разне секте (орфичари, питагорејци). Када су домовина, град, породица, завичај постали лаж, превара, насиље, плен, отимачина, он је створио место на које се могао повући племенити живот. Ово место, међутим, и ту се налази судбоносна грешка, није било изван света. Није били на другом свету. Академија није имала обележје спасења. Платон је истински Грк, и његова је потресно велика мисао - која је, као што каже Ниче, била недостижна чак и за оне најврелијег срца - изградити божанску државу, тМа ло?и/геСа, али, наравно, за божанског човека, тМос; ст^рожос;. Сам Платон сва објашњења у вези с тим даје у VII писму. Ако се у једној држави, пише он, "једннство духа и власти одиста оствари само једном, у једном једином човеку...", односно, ако се ове међусобно супротстављене силе само један једини пут повежу, божанска држава мора да се оствари. Али шта је то дух и власт скупа? Шта је то што једном, један једини пут негде плане, само у једном једином човеку, и само једном сједини дух и власт, у великом човеку филозофу и генијалном државнику - шта је то "што ће за вечито открити истину сваком човеку, и варварину и Хелену"? У писму се даље каже: "Ни једну једину реч није написао о њој, ни у једном делу, а она се не може ни изразити речима. Али одакле извире, забога?" - "Из истинске животне заједнице, у једном тренутку, као што се пали светлост од полетеле искре... и, ево, већ сама себе разбуктава." Објашњење је следеће: човек је основа Божјег Царства, полетела искра, ватра, зевсовски кераунос, муња. Муња је средство управл>ања светом. Само једном да искочи из истинске заједнице, и онда да букне, и већ се даље шири без ичије помоћи. Појављује се зевсовска ватра у којој су дух и власт једно. И онда она неугасиво прекрива земљу, и сваки Хелен или варварин биће суочен с истином. 80
Има ли мисли која је више грчка? Постоји ли у овом људском напору, који хоће да Зевсову муњу донесе с Олимпа да би њоме засновао Царство, нешто што је више одважно, титанско, прометејско? Свака Платонова слика је бледа у односу на ову истину, једино је Ничеова достојна истинске - титанове, која људску заједницу хоће да заснује и да њоме управља с керауносом. Да заснује Царство Муње. Да изгради тМа 7соА.1теСа од букнуле ватре која је искочила из истинске заједнице. Није реч овде ни о каквом васпитању, ни о образовању људи, ни о одступању, ни о заснивању и реализацији имагинарног места изван света. Сасвим је то реално и грчки, али у ничеанском смислу, тако да је "безмерно већа него што је и најврелија срца могу замислити". 'ЂЈе Опесћеп шагеп јт Ве§гШе етеп пеиеп, шсћ ћоћегеп Турик Мепбсћ ги бсћаГГеп" - "Хеленство је било на путу да створи људску врсту вишу чак и од досадашње." Платонска држава "не почива на бекству из раздобл>а, него на прихватању истинског бивства". А ово истинско бивство увек јесте: божанско. Хеленство није пример, и није основа ни за какво друго човечанство. Када год човек погледа у дубину онога што је истинско и велико у једном народу и једном добу, испоставл>а се да је то непоновљиво. Нема ту ничега вечно људског. Једном је постојало једно титанско биће, Платон, као Прометеј, Платон који је од Зевсове ватре хтео да изгради државу, муњом је хтео да управл>а светом. "Уопштавање хеленства и уопнгте људско уопнггавање, карактеристично је негрчка и некласична појава." Од свих држава, Платонова није најапстрактнија и најиреалнија, него је најконкретнија и најреалнија и најлепша и једина класична, јер је једина божанска. И ту се налази објашњење за оно нгго Буркхарт каже: приликом разумевања света Грка "попут зида испред чињеница увек стоји мит. Али највећи противник прецизне историјске науке није мит... него непоправљива нетачност Грка, и њихова потпуна равнодушност према егзактности. 81
Њихова објективност не односи се на стварну заснованост неке чињенице, него увек на нешто што је у тој чињеници - важно." Грчка објективност није егзактна, него класична. Јер се придржавају суштинског. А суштинско је оно што је непојмљиво. Грци суједноставноживелизасебе, анеза историју. За себе, а не за човечанство. За Грка живот није ни имао друкчијег смисла, само ако је уметнички био оформљен. Наукасе увек овде насуче кад се суочи с хеленством. Јер беживотно око, какво је научно, не види уметност и поезију, односно уметничку оформљеност и важност њеној привржености. "Беп Мап§е1, уегзригеп,.\уа$ Ојсћ1ип§ 181, пеппе1 тап хуЈббепбсћаДНсћеп Зтп" - "Недостатак песничког осећања, он се назива: научни смисао" (Георге). Хеленство није предмет погодан за науку. Оно што наука утврди, само је егзактно, и не спада у круг важног. Али хеленство није погодно ни за постизање општих људских циљева, и не може се користити као средство искупљења. Хеленство ништа не оправдава. Док хеленство живи, као што Платон у Гозби каже: "стто каФ’ сшто [хегУ аггсо |хоуое1 бт1<; аеС о у " - "Само је за себе вечно моносуштинско бивство." "Свако време је Сфинга која се, кад јој се разреши тајна, баца у провалију." Време нестаје, и од њега не остаје ништа, као што не остаје нншта од природне појаве или лепе жене. Постоји једном, не може се поновити, не може остати трајно и не може се призвати. Ирационална једнократност је неразумљива. И према њој је сваки човек беспомоћан. Дивотна зора или блистави залазак сунца, подне које се пресијава у треперењу - човек им се тронуто диви колико су лепи, колико су величанствени и колико су необјашњиви. А најлепше је у њима: проминулост и прохујност. Пролазност, што је сам живот, заблиста у својој нетакнутој невиности, и већ заувек промине. Вештачко цвеће је неподношљиво због тога што не вене. А кад човек стоји пред необјашњивом прохујношћу живота, и буде потресен његовом лепотом, он зна да не треба све да разуме. Не треба објашњавати. Крупне појаве су нера82
зумљиве, и што су крупније, све су неразумљивије. Тако се оне бране од тога да их други дирају, да не продру у њих. Пролазе, како им се не би решила тајна, и бацају се у провалију како их не би раскомадали. Смрт је чувар њихове лепоте. ЈТепоте, која је дар богова, а тај дар је човек добио зато што је изгубио своју срећу. Хеленство није тврђава, није скровиште, није бекство, није искупљење, није идеал. Оно је живело најлепше, и због тога ништа на свету није толико неопозиво и вечно мртво. Јесте: али је немогуће поверовати даоно што је човек једном досегао, може нестати. Да постоји величина, лепога, снага, знање, којима је човек већ живео, и да се то може изгубити и бити уништено. Али да ово велико и лепо и истинито и дубоко постоји овде још увек, а да је исто тако неразумљиво као и да је нестало. Свет се не може објаснити, ни разумети, ни упознати, светтребаживети. Ствари не постоје зато да бисмо их разумели. Оно што се не губи и што не пролази, исто је тако ирационално као и оно што је потонуло, и нема га више. И зато је хеленство двоструко недодишшвоиер-јеизаувек изгубљено. и јер никада не може ПРОМИНУТИ.
И у томе је смисао положаја хеленства. Због тога је за све оне за које није подношљив овакав свет какав живи, хеленство савршена и целовита и лепа и божанска слика света. Али у оном тренутку када према овом животу учиним један једини корак, тај животнестаје, и испоставља се да је већ две хиљаде година мртав. Неизбрисиво стоји над нама, и - као што Ниче каже - суди нам. Али када желимо да иступимо из времена, које је судбоносно наше, онда желимо да отцепимо и порекнемо сопствени живот, онда чинимо управо оно што је потпуно антигрчко, онда оно нестаје. Хеленство нам не може помоћи у порицању сопственогвремена. Хеленство никада није порицало своје доба, па тако ни себе. И није ни склоно (чак ни сада) да пружа помоћ за порицање.
У оваквом растројеном и пониженом човечанству не може се остати. Све што је у човеку лепо и велико и истинито, све самеље демонско разарање живота. Не може се напустити. Али се не може из њега ни иступити. Јер кад човек остане у њему, он живи оном срамотом која припада добу; али нико га не може оставити, јер тада напушта сопствену судбину, а то је срамота већа чак и од претходне. И овде следи, јер овде треба да следи, критика хеленства.
1. Анализа сбесши о сшаром беку Питање веродостојности хеленства отпада једном и заувек. Не само што је мера ирационална; веродостојност уопште и нема мере. Свету Грка се обично приближавамо или интуицијом или енциклопедизмом. Обично ниједно не бива стопроцентно. Ипак, нека за прво пример буде Хелдерлин, а за друго Виламовиц. У Хелдерлиновом грчком свету нема стварних чинилаца. Као што би се данас казало, он није имао стручног знања. Овај свет, међутим, иако је личан, ипак буди целовит, истинит и леп утисак. Не чини га таквим баш стварност; пре дубина и озбиљност преживљености. О веродостојности нема ни говора. Многе Хелдерлинове мисли одбацују историчари и филолози. Па ипак је имао и има нечувено дејство. Чак у толикој мери да класична филологија данас Хелдерлина сматра готово античким аутором, и позива се на њега као да је његова песничка интуиција исте вредности с Паусанијевим личним искуством. Ето, приликом просуђивања о веродостој ном хеленству, песник XIX столећа као првостепени извор! Други метод је Виламовицов енциклопедизам. Овоме свету недостаје интуиција, као малопређашњем стручно знање. Свака тврдња је заснована на стварним фактима. Наравно, из анализе науке сазнаје се шта заправо значе стварни факат и заснованост. Хелдерлинов тип гр-
чког света је целовит, истинит и леп, јер је доживљај дубок и озбиљан; Виламовицов тип света је у одломцима, компликован и мутан, нема поуздања у доживљај, све жели да постигне методском објекцијом. Од свега овога никада неће постати свет; можда енциклопедија; неће бити знање, можда познавање; неће бити лепота, једино досада, сувопарност, бескрајне белешке и разна позивања уздуж и попреко. Све изазива утисак привременог решавања делимичних проблема. Наравно, приликом анализе науке испоставило се шта су позивања, проблеми, методска објекција. Ни метод, ни досада, ни белешке не смеју се потценити. Управо је то ирационалност науке, односно то је у њој религија. То је ритуал. То је научна молитва. Јадна и сујеверна, али молитва. Псеудорелигиозностнауке и методска стручност псеудонаучности не искрсавају нигде боље него тамо где треба одмерити интуитивни доживљај и енциклопедијско познавање. Данас, исто као и раније, већина не располаже јасно ни интуицијом нити стручним знањем. То се измешало, каткада на једноставан, каткада на мање прозиран начин. За личност и индивидуалност научника на карактеристичан начин: у једном случају тако што се он стидео интуитивног елемента и скривао га, у другом случају тако што га није ни примао к знању, односно оставл>ао га је испод прага. Тако је потом настајала гомила отрежњавајућих, за сопствену косу извучених, неуредних и несварљивих знања, код којих једва да и постоје изузеци, а ако их ипак има, постоје самотамо где се интуиција на елементаран начин пробила кроз стручно знање. На крају је ситуација таква да је интуиција непоуздана, али је непоуздано и стручно знање. А резултат. ако је обоје лажно, веродостојно хеленство се не може упознати, чак нико не види ни меру веродостојности. Тешкоће се не завршавају овде, оне овде почињу. Иако је утврђивање веродостојности безнадежно, чињеница је да је, почев од Римљана па све до наших дана, свако доба имало формирану своју слику о хеленсггеу, и та слика се плодотворно уплела у човеково мишљење. "Аиветап85
(јег$е1гип§ шЛ с1еп Спесћеп", како каже Ниче. Оно што о било каквим Грцима претпоставља написано дело, смишљена слика, идеја, мишљење, то и не зависи од веродостојности него од сасвим независног нечега потпуно личног, датог, нечега садашњег и живог: од свести о старом веку. За човека је чулни, временски, природни, историјски, друштвени свет стварности дат у потпуној целовитости само као садашњост. Друкчије и не може бити. Човек је тек у садашњости потпун, заокружен попут света и са свих страна слободан. Што је истоветно: само свесто садашњем добу може бити егзистенцијална, ништа друго. Не могу да живим у другом времену, једино у овом, просто због тога јер одиста данас живим. Моја егзистенција је срасла са данас, и ова моја прираслост за данас - моја је свест о садашњости. Оно што је прошло - доба, време, језик, песник, човек, род - најпре морам пренети у садашњост како бих с тим могао стати непосредно очи у очи, и како бих на то могао да обратим пажњу. То је таква операција као превод с једног језика на други. Не могу да одем тамо, па зато то преносим овамо. А онда: или ћу поступити интуитивно, па ћу све одједном пренети (Хелдерлин), и нека буде шта ће бити - заборавићу аутомобиле, штампање књига, електрицитет, Дантеа и Шекспира, и саживећу се како год могу и знам, односно покушаћу да иступим из своје свести о садашњости; или ћу поступити стручњачки (Виламовиц), и онда ћу стрпљиво, лепо, полагано исцртавати црту поред црте у своју свест о садашњости, и постепено изграђивати стари век. Интуиција је лоша, јер себе не могу да одвојим од садашњости, и добићу лажну слику; стручно знање је лоше, јер било колико да прецизно цртам, оно у што исцртавам јесте садашње време, садашње доба, садашња атмосфера и садашњи свет, и ова је слика лажна. Свест о старом веку, међутим, није нешто што би човек могао намерно призвати. Свако поседује свест о старом веку, дубокозапретену, као претходну инкарнацију или архајско-психолошки слој, наслеђени дух, или само као
памћење материје. Сада је свеједно како би је требало назвати. Чињеница је да је оно што је прошло некако присутно у човековом памћењу, чак и ако он ништа није чуо нити учио о минулом раздобљу и човеку. Свест о старом веку запретена живи у психолошкој стварности, али живи. Свест о старом веку, међутим, у суштини се не разликује од свести о садашњости. Претходна је само варијанта потоње, способност за могућност повратка, таленат за утапање. Свест о старом веку је могућност поновног пада свести о садашњости: једна врста срозавања свести. Ствар, међутим, постаје занимљива када човек примети да велика већина данашњих живих бића нема истинску свест о садашњости. Не могу је ни имати. Не сме се од већине ни тражити толика будност. Људи који живе данас - заостали на различитим одстојањима, поновно пали у посукнулу свест - налазе се на различитим ступњевима. Јер живот у садашњости захтева потпуну будност а и присуство у добу захтева јасан, одлучан дух који одобрава своје доба и дух који интензивно у целини прихвата доба. Таквих је људи веома мало. Ко садашњост не прихвата само у једној тачки, његова свест већ у тој тачки тоне у понор. А ко насупрот садашњости прихвата друго доба, као боље од садашњице, он живи у сталном срозавању свести. Коначно, свестонога ко стари век прихвати уместо садашњости, као истинскији и већи, срозала се у архајско-психолошке слојеве старог века. Прородно је што се обично не познаје бескрајна опасност од срозавања свести. Чак већина осећа неку врсту тријумфа: ево, успео сам да се вратим. Не помишљају на то да је највећа опасност пута према назад - у оном назад. Назад, односно - не напред. У смеру супротном од онога којим треба ићи. Повратак увек има машчни смисао и значење. Делом због стрепње од реализације сопствене судбине, делом због повратка старом, односно: бекство ка прецима. Положај срозане свести неко је на Истоку дефинисао: бежи испред сопствене судбине, и овим бекством припрема своју најближу инкарнацију, где ће у битно срозаној свести 87
живети и морати да живи као будала или животиња. А у европском смислу: човек се показује недостојним за то да своју судбину проживи будно, и због тога тоне назад, у такву таму, где већ мора да буде међу крпама одживљеног света. Свест о сггаром веку је поновно срозани део свести о садашњости, који није успео да досегне будност, део који се распао и расточио, и живи међу остацима већ свареног света, у кругу умрлих предака. Кад би још неко овде имао приговор, и ако би рекао да, коначно, повратак није ништа друго до пут назад, ка почетку и извору, ка древном и примитивном, њему би као одговор требало рећи: тачно али уз извор постоји место само за онога ко је тамо рођен, међу прецима може живети истинским животом само онај ко је рођец као предак. А примитивни и древни? Не сме се заборавити да златно доба, односно извор и исконско нису историјске и нису психолошке и нису митолошке слике, него прочишћени виши степен просветљене егзистенције чиста сунцоликост, ћото арпсш, као што су Римљани говорили, што није могућност доба већ вечне садашњости. Примитивно пак није једнако са златним добом, јер примитивно није ништа друго до "позна декаденција предисторијске душе". Свест о старом веку није приближавање златном добу него психички развој уназад. И овде, као и свуда, проба је Ниче. Ако је код икога свесто старом веку била истинита стварност, код њега несумњиво јесте. При оваквом стању ствари још је рано поставити ово питање. Међутим, већ би се смело ризиковати и рећи да Ниче није припадао ни кругу интуиције Хелдерлиновог типа, нити енциклопедијском кругу Виламовицовог типа. Ни приврженик без објективне заснованости нити стручњак без егзистенцијалности. То је јасно свакоме већ на први поглед. А чак је и невероватно као што воле да кажу лењи мозгови, како не би требало даље да раде - срећан склоп оба. Наравно, како би то добро било: педесет посто стручног знања, педесет посто интуиције, и све је разрешено. Реч је о појави свести о сгаром 88
веку код Ничеа. Овде се обилно говори о свему, о човеку, природи, мисли, духу, уметности, о начину живота, друштву, идејама, моралу, о свему, само не о једној јединој ствари. За Ничеа су Грци - култура, а садашњост-бивство. Култури се може дивити, може се о њој говорити као узору, а то Ниче и чини. Али никада ни једна једина реч, ни упућивање, ни покрет не означавају да је бацио око на грчко бивствоЈНо, ако је ико знао, он сигурно јесте. да грчку културу свако може по својој вољи да упозна, али грчко *ј)ивство никада. Јер се бивство само изнутра вили. изнутра житГИ изнуфа -Тгостоји. За нас нема другог бивства. сем ТГншогГСве може даТ>уде маска, одећа, срећа, теорија, поклади - сопствено бивство не може никада. Мора да буде једна тачка, и у свачијем животу и постоји тачка, где је он судбоносно истинит - то је сопствено бивство. И свесхо старом веку управо ту греши: културу брка са б и в с т в о м . и мисли да живи грчким животом капа само чита Грке. Све оно што су створили Грци побрка с тим како су они били Грци. Хеленство се може егзистенцијално разумети, као део и парче мог сопственог бивства, али се никада не може разумети само грчко бивство. За Ничеа је постојала само свест о садашњости. Зашто и како? - Па он је Дионис! Да. Управо због тога. 2. Природа и дух
Прва тачка критике хеленства јесте да се хеленство не може критиковати као бивство већ само као култура. Али је опет бесмислица критиковати га као културу. Ништа не би било глупље до прихватити или осудити одећу, облик државе. Критика се може усмерити једино на бивство: на творачки акт бивства, како каже Валери, јер стваралац у уметничком делу заузима став у космосу у име сваког човека, и критика се не односи на уметничко дело него на заузети став. Оно што се може и треба критиковати, није хеленство него човекова свест о старом веку. Значи, ту треба отпочети. 89
Прва упадљива црта свести о старом веку јесте да је она дводелна: повезује природу и дух, а испушта душу света. Има ли основе за то? Да ли је одиста тако било и код Грка? Одиста се то догодило код њих: Повезали су свет природе и духа, а душу ставили у заграду ? Не зна се. Кад би се неко упустио већ и у сам ризик изрицања овакве вероватности, починио би грешку, јер би побркао свест о старом веку са самим старим веком. То је, после свега, неопростиво. Покупити скулптуре, и објашњавати их? Јахати* на коренима речи и на речима? Самовољно комбиноватиелементе културе? Позивати се на интуицију? Објашњењескулптура, разрешење речи, комбинација елемената културе зависи од укупног стања моје свести о садашњости, односно од мере и квалитета срозавања моје свести, што пројектујем у интуитивне слике, у стручне податке - све је то сложена психолошка црта, али треба признати да она нема никакве везе с правим бивством хеленства. Једно\Ги заувек треба рећи да хаепИа апИциИат није ништа друго до примена сотаепНа апИсциШта. А шта значи ставити у заграду свет душе и, склизнувши преко њега, повезати свет природе (фистк;) и свет духа (уогј<;), то се прилично јасно показало у малопређашњој скици. У поглављу написаном о веродостојном хеленству, о грчком доживл.ају стварности, о грчком доживљају времена, нарочито пак у деловима о употреби атрибута божанско, о алетеји, о класици и Зевсу, свест о старом веку је чинила што и обично: свет природе, који је искусила на непосредан и чулан начин, повезивала је с невидљивим светом снаге духа, продуховљавала је природу, везивала дух за природу - грубом сликом би се могло приказати да је одстранила стомак и гркљан зашила за дебело црево. Овакав поступак је ванредно захвалан. Нарочито је умирујуће кад неко сложеност стварности, која се може следити и доживљаватИ само уз потпуну будност, поједностави и учини провидном (наука). Умирујуће је нарочито за онога ко не може да изађе на крај с овом сложеношћу. Али је исто тако узнемиравајуће за онога ко 90
овакво упрошћавање, па, ако и не зна прецизно о чему је реч, нејасно осећа да је нешто изневерено. Можда се хеленство обрачунало са светом душе, и п о д е л и л о га између природе и духа, али га је у сваком случају лишило аутономне стварности. Могуће је, јер грчке речи којима располажемо то изгледа и потврђују. В. Ф. Ото је сасвим добро видео о чему је овде реч: он говори о двема врстама душе: о души-телу и души-духу. Изгледа, међутим, недвосмислено да грчка реч психе (— нема никакве везе с данашњом речи душа. Психе значи продуховљену природу, што изгледа потврђују и хеленистички митови о Психе и скулптуре које је приказују. А Психе пре тога и није имала митолошки реалитет. Иначе, кад би то после свега имало смисла, могло би се показати кога је и где потонула душа. У такозваном грчком старом веку и у средњем веку о томе није било речи. Душа се изгубила тек у блиставим сликама "океанских хексаметара" хомеровских епова, када је створено коначно хеленство. Можда ју је баш Хомер прогутао. Има аутора (међу њима је и Петерих) који тако објашњавају непомирљиву супротност између Хомера и филозофа. То је оно што чини разумљивим срџбу Ксенофана, Хераклита, Платона, јер су бичем хтели да истерају Хомера из Грка. Могуће је да се ово коначно поједностављивање догодило у еповима: постоји само уог}<; и фиац, а душа није ништа друго до продуховљена природа. Почев од тада, аутономна душа је искључена из живота Грка, за њу су знале само секте (орфичари), и постала је знање неколико езотеричних мистерија (поштовање душе као Девице Мајке у Елеусини). Можда је све тако и било, можда и није. Свест о старом веку у сваком случају обележава оно стање које изгледа да је понашање хеленства васпитаног на Хомеру. Вероватно не зато што је хеленство одиста било такво. Какво је заиста било хеленство, то не знамо, односно не знамо да ли знамо или не знамо. Веродостојност нема меру. Међутам, .гвет душе одиста непос/таје свести о старом веку: ОВОЈТпба је потопило једну сфрру света, и ичнап провалије изградило п р о зи р е
91
иост, повезало природу с духом. Лрукчије речено, повеј шго је ујепно лва схватљива света смислом, увиђањем и
искуством- и покопало иранионалии. тамни, већим делом нег.кесни г.вкт пу^иг-, Сасвим је поуздано даје то разлог што еу фчке скулптуре, зграде, песничка дела, мисли, филозофије, обичаји тако необично јасни и прозирни кад их приказује свест о старом веку. Чак се чини вероватним да је зато могло настати више основних мисли свести о старом веку, као што су алетеја и класика. Чак је можда могуће и то да је изгледало сасвим лако да се Грк обоготвори, односно да у ФеСо<; ау$рожа<;-у није било никаквог нарочитог чуда, јер је из природе ка духу водио непосредан пут, директна и неометана веза, без тешкоћа и провалија, и при-. рода се сместа могла сасвим лако преобратити у дух, као и дух у природу: човек је исто т а к о л а к о м о г а о па с т у п и на Олимп као цшусу ћоговимогли да сићу мећу љуле. Херој је и сам оваква појава-мост, полубог-получовек, посредник који се налази на граници природе и духа, полуприродаполудух, савршен и целовит, без било каквих трагова душе. Сразмера, хармонија, равнотежа, натприродно блистање материје, облик и склоп скулптура и здања, очаравајућа чар песничких дела, надљудско блиставило целокупног света Грка постало је такво, без изузетка, посредством систематског рада свести о старом веку: научила нас је на то, без обзира на свет душе, да се повезује уједно природа и дух. Свест о старом веку уклонила је с хеленства сваки атпкл г н е т а дуте, п п у.парцур. ПО ПЛаТОНСКе И Д еје, ОЛ парменидовске и питагорејске идеје-бивства н гве.т^ РЈрпјева до еуклидовске хеометрије и александријске културе књиге. И кад човек промисли да је хеленство, по свести о старом веку, створило науку, оно раг ехсеИепсе место и начин људског мишљења, где се непосредно повезује, одстрањујући свет душе, природа са духом, онда се круг и. затвара: целокупно људско бивство је добило такав облик у којем бивство са својом највишом формом просуђивања, заједно с науком, самовољно изневерава највеће тешкође стварности и, не примајући к знању један цео круг бивства 92
света, ствара лакши, разрешенији и симплификованији лажни свет.
2. А гон
Начин живота који изневери свет-душу, непосредно повеже природу и дух јесте - ауим. Једна је врста јавности: у агону све мора ла се види. али је све што се мора видети - невидљиво. Треба да предочава дух. Све мора да 1трнкаже7све мора па учини чулним опажајем. целокупни пух мора ла пргвг аг на прнр^ду Карактеристичне речи агона су: аристос, арете, херос, алехеја, идеа, митос, олимпијске ифе, олимпијски победник - природне слике у којима живи духовно значење и смисао. Свест о старом веку деловала је с нечувеном систематичношћу можда већ од ренесансе, откако се отворила ова могућност срозавања свести, и откако је свест о старом веку постала делотворни чинилац садашњости, али у сваком случају од почетка XIX столећа, када је такозвани немачки идеализам постао тријумфална духовност; постала је пример вештачког света, принуда која се следи, узор савршенства. Будите класични! Закопајте свет душе, и бићете као Грци: без проблема, јасни, блистави, лепи, хармонични и божанствени. Скривени наук који у овоме тиња: специфична болест и поремећеност душе као везе природа-дух. Срозани део свести није се зауставио на_хтаарању лажног света, негоје изрекао и превласт лажног света. За кога 'важећу? За сваког Европљанина, не изузимајући ни Гетеа. Цема примера у историји света да је заосталост саму себе у оваквој мери хипостазирала. Како се то догодило. отоме сада опетједва да и може бити говора. Јунгова претпоставка је да су народи Европе прерано упознали хришћанство, и да је тај - како он тврди - још сасвим варварски свет инстинката прекрила висока источна религија. Катастрофа није могла да изостане; варварство и висока духовна религија само г.у
површински срасли. Два чиниоца су стајала један насупрот другоме, међусобно се гризла, и у константној неусклађености створена јеЈтлекш вна неуроза. непрекилна ал'^Рна^Ш^ШдаЈшкдефиниција: религија је а1п>тнНгт71р !п регхоппаШе) —која Европљанина леструитпр, уиткалу пет стотНш година. Уместо да су се инстинкти иживели и ублажили, они су хришћанством хтели да силом подјарме готово још анималне силе. Што, наравно, није успело само се инстинкт мучио, и трајала је побуна против хришћанства. У Јунговој претпоставци постоји могућност з а објашњење везе природа-дух. Можда би била погодна и за разрешење зашто Европљанин није приметио срозавање своје свести. Просто зато јер је свет, који је око себе конструисао, био чист свет природа-дух, чист призор и привид и појава и агон, и човек није могао ни да дође до сазнања о сопственом свету душе. Европа се окренула према споља таквом снагом и на такав начин како није било знано у дотадашњем свету. Није примећивала ништа, нити је примала к знању ишта од онога што се збивало унутра, у души. Свест се срозала? - Није знала ни да ли има свести. Та, још пре педесет година се учило да је душа функција мозга. Незаконити брак природе и духа, сви напори срозане свести били су усмерени на то да она саму себе савршено разгласи. Кад би била истинска, за то не би било потребе. Оно што је истина, то не прави себи поопаганлу. ЦелокуТган ^ачин живота је постао агоналан, отворен, спектакуларан, чулан - хепШе, као што каже Сорокин, екстравертован, као што вели Јунг. Кад је у животу хеленртва приметио агон, Буркхарт је сопствено доба пројектовао нахеленство. Да ли је агоналан био и грчки живот? Не знамо да ли знамо или не знамо. Екстравертовано кепаа^е-држ^ње по1х)мје потиснуло свако очитовање душе. и само је. и гтицало везу природа-дух. Збогтога је могао постати владаЈућТГидеал-хармопија, а с њим заједно филозофир-^тиглп^ црква-догма, -раЦионалистичка наука и а н т и ч к и игте.атт човека: класика као уметност, мисао, државно уређење, 94
начин живота и метафизика. И када би душа сада и дала знак да опасност све више расте, и да се из незаконитог брака рађају демони које не може ни да препозна срозана свест што никада ни не досеже садашњост, да се и не помиње њено именовање и заустављање - нико то не би примио к знању, једноставно због тога што је човек, после извесног времена, потпуно ослепео за свет душе. Веровао је да ду ше уистину и нема. А кад би је ипак запазио, веровао је да је она болесна функција, поремећеност, можда закржљали остатак, можда дегенерација. Религија духа, прерано навучена на анималне нагоне, потиснула је свет душе, а потиснута душа, као у мрак притиснути кржљавког осветила се, неподозриви човек је одиста преплављен демонима и чудовиштима. За ове демоне сазнао је свако ко је покушао да разуме инферналне догађаје европског становништва у последње четири стотине година, а нарочито збивања из садашњости. Све је. ово, међутим, само претпоставка; најбоље је ни не стављати на то тежингге. Било тако или не било, већ је касно - не знамо чак ни да ли знамо или не зиамо^Можда је бекство од света луше изазвало срозавање свести. Потом се Један део срозане свести осамосталио^ и развио се у аутоиомиу свест о старом веку. СбтсЈепИа аппсџиШпа саздала Је заеппа апИдиНат. Могуће Ј'есте - али за сада, и сада је свеједно. Могуће је и да је свест о старом веку одабрала онај део човекове историЈ‘е где је душа заиста потиснута у позадину, и на овом историјском делу се одражавала. У међувремену је била уверена да Ј‘е то одражавање истинско историЈ‘ско раздобље - грчки свет. Човек свакако није осећао као свој задатак равнотежу унутарњег и спољњег света, и потпуно се окренуо дрема* споља: постао је осетљив, постао је искуствен, постао Ј'е фактичан - преобразио се у позитивног, натуралистичког, рационалистичког, научног човека. Јунгово објашњење и само пати од ове екстраверзије. Претпоставља да су спољне околности пореметиле ову равпотежу: порушила ј'у Је неприродна веза анималног нагона и високе религије дух<Г. 95
А овај спољњи чинилац је изазвао унутра. у човеку, срозавање евестц- Али се ствар може претпоставити и обратно: најпре се јавило срозавање свести, а оно је изазвало спољну промену. Могуће је и да су се два процеса догодила истовремено. Чак је могуће да све то и не додирује стварност. Једно је ипак чињеница. Оно што свест о старом веку назива агон, већ је прилично времена постало начин живота. Шта је агон? "ЕпЈГе§8е1ипе аНег МаПе пл УУе11кашрГ' - "Особоћење свих сила у борби света." И тоеба додати: окретање према спол>а.~Мера~с1ша постале су очи. Само је стеа^остоноштосе_види. Агон: моје бивство пост о ј и самс^утолико уколико се налазим пред Ј’а в н о ш ћ у . Само утолико ж ивим укш ик^ да се видим. Само о н о п о с т о ј и у мени што умем да изразим. Религија, мисао, уметност, метафизика. човек - постали су плен јавног п р и зо^а, јштимнос^се изгубила, нестао је_приватпи живот. све унутарње постало је иреално и сумњиво, и ништа нше поихштлЛТвсП^ позитивизам, као Врзазараза. начео је целогчовека, и заједницу Иелокупно мишљење, целокупна уметност, целокупна религија окренути су према напоље, и постали су спектакуларни| 11озитишјоГввдљиво, чињеничко, докуменговАНО, цнипљиво, што се може доказати: све то није једини ритуал религије' науке, него непомерљиви стуб пелокупног агоналног начинаживота човекакоји се назива модерним. Пелокупно бивство модеоног човека. кад му се одузме видљиво, посгаје ништа. Као што метафизика модерног човека одТ?ста кулминира у томе да ако престашм ла бупкм ЈТризор. ја нестајем, умирем, онда сам одиста уништен. То је метафизика Мсћјх. модерни_нихилизам. Агон је морао довде стићи: до спектакла филмске звезле и ло р.пнгтен. ције улоге, до појаве безличног приватног живота и живота без унутарњости, до пуке слике, површине, костима, до лица-фасада и питорескног ћивстваГ Карактеристично агонални живот назива се судбином. Шта је судбина? "5сћ1скба1181 аиб8егћа1ћ (јег Уеће ги 8еЈп - судбина значи живети изван круга љубави." Судбина 96
је нешто попут конструкциЈ'е, нешто компоновано, измишљено, оформлЈени облик, призор и појава који не узимају у обзир ништа друго, сем да себе сама заобљено, лепо, хармонично и глатко заврше и испуне као уметничко дело. Одатле извире трагедија. Трагедија није ништа друго до гупбина која није успела да се заврши. Трагедија је сло‘мљсна судбина, неуспело уметничко дело. Трагедија Ј'е агонална слика, као и остале, и извире из хармоничног и заокруженог идеала живота. Ако се она поломи, то Ј'е трагедија. Невоља, ужас, неуспех, пораз -поломити, смрвити. Судбина је карактеристична веза прирола-лух^ Изфаћена је н а н а ч и н у ж и в о т а кпји з л п п г т а в љ а и п о р и ч е и скјтива свет пун1&Лје п о з н а је ни благосгг. н и т о п л и н у , н и срдачну реч, ни ЖРТВУ. Не познаЈ>. и н^,ће. д а у п о а н а неразумљиво омекшавање н самозаборавно растапање, што је управо својст«0 ск р .т а-душ р . Г о г п г ш а р г к е .т а .д у п к у . Јвдбав^ А судбииа значи живети и з в а н к-руи љ у б а к и Љубави нису нужие к о н ц е п ц и Ј 'е , ни измишл>ен, формиран живот намењен призору, заснован на допадању. Увек наступа тамо где је најмање очекују - пригушује, топи, решава, заглађуЈ‘е, смеши се, отвара се и само себе дајегКо живи у љубави, он нема судбине. Јер нема свога Ја. Љубав не може да пропадне и не може да се сломи. Љубав н е п о з н а је трагедију. Љубав је нешто од чега се ништа не види - није врлина. није отменост. нше херојство. н и ј е п о б е п а , Љубав Ј'е неразумљиво растапање судбиие: унутарњост, и савршено приватна ствар. Јер у љубави се р рагтапа_усвету. И љубав Ј'е апсолутн1^ЈТббодаГА слобода Ј'е пак оно што просто у себе усисасудбину и учини Ј*есувишном. Ко Ј‘е слободан, њему н и Ј'е потребна судбина. Где п о с т о ј'и судбина, ту је нужност и ауаукђ иду заједно, као и љубав и слобода, јер где постоје љубав и слобода. ту постдриош аг-
97
4. Дионис
А сада се може прећи на суштину. - Пре свега, неколико цитата: 'Т)је §гозбе буп1ћебјб <јег 8сћаГГепс1еп, ГЈећепс!еп, Уеш1сћ1епс1еп" 'Ђје ћосћб1е Роггп с!еб ШјНепб гиг Масћ11б1 (јје ГЈеће/Желико Јединство Стварања, Рачарања и Љубави. највиша ФормТстваралачке воље ча животом јеете - љубав./Ко тај глас не препозна, њему се може открити да је Ниче, коме припадају ове две опаске, оставио читав низ сличних забелешки у свом главном делу. А сада, кад опет треба да се вратимо Ничеу, овај пут коначно, већ добро припремљени, са свим нитима у руци, не смемо се колебати приликом изрицања коначног резултата. Прва је чињеница да класична филологија, скромнијо. и тачније: ванредна улога и средишњи положај свести о старом веку, датира од Ничеа. У доба ренесансе, у ХУ1П столећу, у немачком идеализму она јесте била значајан чинилац, али тек појава дела СекиН (1ег Тт^бсИе, и нарочито Ничеова каснија и сасвим позна дела, учинили су да хеленство и знање о њему постану неоспорно диктаторски. Свако Време НМа Неко д у х о в н о ј е л г р о м њ е г а и у т јр п и т у т тћилозоФшаГ други п у т друштвене н а у к е : ј е п а н п у т а г т р о номија, други пут физика. Нигче је класичну филологију од свестн о старом веку. Како је то учинио? Једном једином речи, једним јединим именом, чаробном речи дела СекиП Лег Тга§б(Ие и Ничеа, речи која је од тада постала магично језгро целокупног нобијег начина живота, историје, мишљења, а то име је: Дионис. Овде насрћу јата питања. Стрпљења! Ствар је заправобескрајно једноставна. Али не на путу којим је трагао и трага дух који је огрезао у науку. Ничеа нико није разумео - ни Бертрам, ни Клагес, ни Обеиауер, ни Шестов, ни Цираж, ни Левит, да поменемо само најважнија имена. Панвиц је почео нешто да назире, наставио Јасперс. Балтазару се већ разданило, и није немогуће да је Вирцбах већ постигао битан успех. Беше то некако тако да су у сваком 98
делу о Ничеу били важни једино цитати Ничеови. Остало би човек најрадије одбацио. Поучен тиме, Вирцбах ништа друго није ни учинио доли на готово осам стотина страница цитирао Ничеа, али на ничеански начин. Како? Као што би Ниче цитирао себе сама, као што је и цитирао. "Чудно је", писао је у једном писму, "да су свака моја реч и цео живот неразумљиви ако их посматрам од почетка, али уназад све мање су такви." У назад, односно према резултатима. А резултати? Докле је стигао? Какво је то место, тачка, реч, које је досегао? "Знаш", каже самом себи, "али не говориш о томе." "Знам, али не кажем." "О, кад би човек смео да каже све што зна!" "Реци, и поломи се!" Целокупни Ниче је неразумљив од почетка, односно од професорчића класичне филологије, од знања танане" душе немачког идеализма. Глупост је написати нешто као што је СећиП Лег Тга§осНе, дело које није наука и није филозофија и није роман, нити било шта. Да се и не помињу Несавремена проматрашг и његова позна дела. Уназад је сасвим другачије. Све се разбистрава из дела ШИегигМасШ, из преписке, из заоставштине, из предговора писаних последњих година. Већ је одавно изречена сумња да Дионис нема никакве везе с Грцима. Посумњала је управо званична наука. Али ова наука од целокупног Ничеа није разумела ни једну једину реч, и отуда њено мишљење не значи ништа. Они који су га разумели и понгговали, јер се није могао разумети а не поштовати, својим су дечјим умом веровали да ће исказати своје поштовање тиме што ће узети у заштиту веродостојно грчко својство Диониса. Дух огрезао у науку! Као да је све зависило од тога да ли су Грци имали Диониса! Доцније је ствар постала крајње дирљива. О Ничеовом Дионису су писане књиге, и око њега је настала цела митологија. Коначно данас, уз мало изузетака, сви би се заклели да је Дионис, настао око 1870. године, стварни и веродостојни Грк: већ се расправљ>а о његовим ритуалима, мистеријама, о његовој улози и историји. Нико није приметио да је Дионис нови Бог у свету модерног човека 99
лишеног богова - и то антихришћански бог: Антихрист. "Кеие АиИа58ип§ с]ег К.еН§1 0 п - потпуно ново схватање религије." Затим: "...а11еб сћтШсће сЈигсћ е т иђегсћгЈбШсће ићетЈпсЈеп - целокупно хришћанство победити натхришћанством." Ове мисли крећу се око тачке од које Ничеа треба, уназад, читати, односно исправно разумети. Није тајна. Није никада ни била. И сам Ниче је увек о томе говорио. Увек је говорио да је то оно што је у њему најважније. Борио се са хришђанггапм Дтти на гпе.пифичан цачин, не тако пгго би се борио против њега, него се борио како би се изборио за оно што Је изнад њега. Што Ј‘е неизмерно велика разлика. Разлика^змеђу АпИсНтЈд и Оћегсћтш. ** Када Ј'е Ниче први пут изговорио магично име Дионисово, он је имао свест о старом веку онакву какву и сваки савремени професор класичне филолопф, што значи да и није живео у садашњости. Колико није живео, то Ј'е он сам рекао када је своја проматрања назвао несавременим. Али није дуго остао несавремен. Напустио је професуру, јер је знао да се не може бити професор класичне филолоице а заговарати срозавање свести, када Ј'е већ открио опасност, и сву своју снагу морао да усмери - како би достигао сопствено време. "Еб 181е1\габ Рип<3атеп1а1-Уег&ћ11еб 1т Мепбсћеп: ег ти88 ићегттсЈеп \^егс1еп." Нађено Ј'е магично име. Али Ј'е само име било грчко, ништа друго."АиГиптег 1гепп1 и т уоп сЈег а11еп Кићиг, с1а88 Шге Сгип<ј1а§е <јигсћ ип<ј Шг ипб ћтГаШ§ §е\уог<јеп 181." Коначно нас одваја од античке културе тако даЈ'е њен основ за нас постао нипггаван. Раиије Ј*е било речи о томе да се грчком свету можемо приближити на два начина: интуицијом Хелдерлиновог типа или (и) енциклопедизмом Виламовицовог типа: одушевл>ењем или (и) стручним знањем. И већ је онда изгледало: Ниче Ј'е проба, јер ако Ј'е и за кога, ондаЈ'е за њега свест о старом веку била његово стварно биће. После свега прилично је Ј'асно зашто Ниче није занесењак, и зашто није стручњак. Зато што Ничеова свест о старом веку има смисла само од почетка, уназад нема: односно, свест о 100
старом веку код њега има значење само онда ако је човек посматра; иначе, ако Ј'е добро посматра, целина года је нашао магичну реч. А потом је од ове речи начинио бога. "Баб 1сћ \уШ ветеп ОоК §ећагеп." "Моје Ја х о ћ е да донесе на свет Бога." То је "...пеие АиГГаббип§ с!ег КеП§шп" - "ново схватање религије", чак је "...пеие Аг1у де8 СбиНсћеп" - "савршено нови ранг божанског". Ничеово Ја донело Ј'е на свет новога бога, у безбожничко доба, у позитивистичко доба - у доба када је постојала само’наука о религији, и рпеШегИске Уегке1гетп§ - јерес која је бујала под надзором свештенства. Унети Бога у бивство коЈ'е Ј'е постало безбожно: "јединство, преступ преко просјачких Ја, лет из свакодневице, заједнице, стварности, из провалије пролазности - ослобођење препуњене, тамне, лебдеће страсти, опојно одобравање животу - заједничка патња и радост скупа са сваким живим бићем, оно што осећа и зна и сматра светим живот чак и у наЈ'страховитијим тренуцима". Када Ј'е цео свет извикивао коначну побепу чпвека. на врхУТШу"науке, технике и цивилизапије - Ниче Је-охкрио 'јгако 1е човек мало. То је све осиова религије, свест да је човек мало. "Рег Мепвсћ тибб ићегтт<јеп \уегс!еп." Наше бивстеојебивство тек ако га Бог дотакне. Човек има смисла ако Ј'е "...божанско биће које себе живи у судбини великог космичког бивства (ОоИНсће р 1§иг 1п с!ег §гоббеп СететбсћаД кобт1бсћеп ШегсЈепб бјсћ бе1ћб1 ег1ећ1)". Тако је сада на окупу све што треба да је на окупу. Ниче, кој'и живи заостао у свести о старом веку, проваљује у садашњост. Оно што је нашао, било Ј'е запрепашћујуће: човека нижегреда, фозани иачин живота, ординарни укус, друштво инсеката, робовски дух, укратко: безбожно бивство. Све Ј'е то открио помоћу имена коЈ*е Ј*е сам донео. Јасније говорећи: само му је то име омогућавало да угледа оно што Ј'е видео. Јер кад човек ступи у службу Божју, он више није господар своЈ'е судбине, Бог већ живи човеком, он је у њему Вођа, Видовњак, Мислилац, Творац. ЧовекЈ'е мало. Човека треба превазићи. Морам се отворити како би лош е вори
101
Бог ушао у мене; своју судбину и своје Ја морам му ставити на располагање. Пут више није мој, већ његов; каријера више није моја, већ његова; мисао, суд, виђење, дело више нису моји, веђ његови. Ја више није ништа друго до јадник кога ће Бог шибати у овој судбини. Јер: "Бег тепбсћ тивб ићетипдег \уепјеп." И што је видео, то је Дионис видео, што је мислио, то је Дионис мислио - Дионис Филозоф-с1ег РкИоаоркеп^ои: Бог филозоф. И кад је видео човека нижег реда, срозани начин живота, ординарни укус, друштво инсеката, робовскосхватање, укратко: безбожнобивство које је постало плен ке(е геИ&еизе, религиозне бештије, у божанској будности савремене свести досегао је степеник, језгро, одакле су једино схватљиви цела судбина, живот, дух, дело, мисао - онај степеник и језгро, највиши, који су знали, али су каснили у говору, од којих нема и не може бити ништа веће и више - "О, кад би човек смео да изговори све што зна" - "Изреци и сломи се." Не може се замерити свести о старом веку што је постала жртва заблуда насталих око Диониса. Научник није човек који располаже тананом дистинкцијом. Р&ч га збуњује, и он верује да је реч само о исправном или погрешном објашњењу, али му није ни на крај памети да посумња у саму реч. Сви су поверовали да је Дионис име које коначно решава све проблеме —да ће се уз његову помоћ разрешити загонетна тајна хеленства. Коначно је пронађен кључ за веродостојно хеленство. Нимало није изазивало пометњу што Дионис није био хомеровски, није био оЛимпијски бог. Не смета. Било је оних који су говорили да он то није због тога што јс био исувише древан, исувише истинит, исувише грчки (Ото). Било је оних који су га тражили у мистеријама, по сектама, код филозофа. Изгледало је да је тешкоћа била само квалитет чињенице, али је свако прихватио саму чињеницу -т а реч је била грчка ако Ј°ј је порекло и било спорно. Појединци су јој порекло изводили из Азије, други са севера, јер је ипак однекуда морала да води порекло. Што код Грка Дионис ни издалека није имаотакав значај какав му је, ако га је стварно имао (и 102
требало да има^приписала свест о старом веку - да је био бог с најмање улога и најхаотичнији, неуобличен, безобличан - да није био пластичан, није био класичан, све је то било разлог и прилика више за занимљива објашњења, а не за изазивање сумње. Истина, Ниче је на више места оставио опаске које изазивају пометњу, међу осталима и такву да су Грци само баш пронашли Диониса, али су били далеко од тога да га открију и упознају - (1апк 1кгегрхусћо1офсћеп ОкефасћИсћкеИ: психолошки су били сувише површни за њега. Јер је Дионис раг ехсеЛепсе бог душе. не 5ог везе природа-дух, као Олимпијци: Зевс, Хера, Хермес или Афродита. Опозиција Дионис-Аполон код Ничеа управозначи: напетостсвета Душе и Олимпа. У браку природе и духа Дионис је потиснута душа, притешњена у таму, али одатле експлодира и проваљује; то је онај богкоји непрекидно прети, и споља и изнутра, вези природе и духа у свести о старом веку, која се пробија, и као несхватљива, ирационална стварност разара обоје, и стапајући их са собом ствара потпуно јединство бивства. Али ако је Дионис бог-душа, онда је већ сасвим сигурно да није древан, већ модеран. Какви су били егзистенцијални проблеми хеленства, то не знамо. Али поуздано знамо да је управо ово егзистенпијално питањс гаврг,меног човека: пуша потиснута заједно од природе и духа. и ' држашГу тами. и елементарни прођоГдуше из ове потиснутости. И нема никаквог разлога за претпосГавку да најдубљу суштину данашњег егзистенцијалног питања изражава управо грчко божанство. Много вероватније изгледа оно што кажеНиче - да је божанство код Грка непоузданог својства и порекла, али је за њих потпуно другостепено, а,ово је име Ниче ставио у језгро данашњег бцвства како би његовим именом означио продор и едементарну експлозију душе потиснуте природом и духомСадаје ситуација коначно сасвим јасна. А што се пак тиче "победе натхришћанства над хришћанством", "новог схватање религије", "потпуно новог ранга божанског", и осталих темељних питања Ничеових, на то је већ малочас, 103
истина ненаглашено, свако добио одговор, Дионис је бог-душа, божанство које разара незаконито срастање природе и духа у срозано] свести модерног човека. "Рак §го881е ЕгеТ§шб $1ећ1 ђеуог: најкрупнији догађај се налази на прагу." АпИскт1, али истовремено и његова супротност: Скт1из, а изнадњих: Окегскт^ Јер је н е п о в и т т м г г путчр- Т^уРЈав Тоје Ничеово антихришћанство, хришћанство и натхришћанство. "Велико Јединство Стварања, Љубави и Разарања" "...највиша форма стваралачке воље за животом: Љубав." Ето ничеанског језгра, средишта, одакле Ниче уназад постаје разумљив целокупном својом судбином, духом». делом, бићем. То је оно што он зна, и касни у казивању оно што зна, али о томе не говори. "О, кад би човек био способан да каже све што зна!" - "Изреци и сломи се!" Ниче је - када се стропоштао у Турину - слао писма пријатељима, а потписивао се овако: Дионис, Распети. Изрекао је што је знао. Изрекао, и сломио се. Човеково бивство је сломљен орах у руци Божјој. Заслужио си да будеш жртва? Већина добија овај одговор: не. Само издржи дал>е, и буди задовољан. Ниче је знао да није он, није његово људско Ја, него је присутан Бог који је у њему и који наређује (ет $еор/еПег, ет %екгеиг1$1ег): Жртвован и Разапет - ет 1еШепс1ег ОоП - Бог Страдал ник. Дионис: спајање хришћанства и антихришћанства $ натхришћанству. Јединство Христа и Антихриста: Жртва. "Нека се човек не заустави код молитве, већ нека буде благослов - а\1 8 Ве1епскп тизбеп \ујг 8е§епс]е \уег(Јеа" Пасивна р е л и г и ја је м о л и т в а , т в о р а ч к а рвпигија је жртва. Благослов је жртва
БЕЛЕШКА ОПИСЦУ
ТАЈ1АСАЊА БЕЛЕ ХАМВАША
I’ 1, )! ^1
БЕЛА ХАМВАШ (Нашуав Ве1а, 1897-1968) један је од највећих и најумнијих стваралаца нашег века. То се потврђује онога тренутка када се прочита само једна његова књига, и наслуте све остале. Хамваш јесте остварио своје дело, једино што ми нисмо преузели његову мисао, чак ни мађарска култура, којој припада језиком. То је наша грешка, а не Хамвашева: још нису објављени ни сви Хамвашеви рукописи из заоставштине писца. Хамваш је своје дело започео између два светска рата, и одмах се јавио као зрео стваралац. Објављивао је по листовима и часописима, а једну једину књигу објавио је за живота, и то у невреме, 1943 -збирку есеја Небидљиво збивање. Биографски подаци: после матуре се јавља у војску, рањен је на фронту у Првом светском рату; по завршетку студија радио је годинама као библиотекар; за време Другог светског рата три пута је позиван у војску; првих дана 1945. године бомба разара његов стан, уништава све рукописе и годинама прикупљане књиге. Кад је помислио да ће моћи предано да се посвети писању, истеран је с посла, као неподобан; најпре се бави земљорадњом, затим је помоћни радник на великим градилиштима (физички радник, магационер), далеко од БудимПеште и од библиотека. Од 1948. па до смрти, 1968, није могао да објави ни једно једино словце: био је неподобан, "опасан" писац и мислилац. Прештампавање његових старих текстова, раније објављених по часописима, и необјављених рукописа, започето
107
Је у новиЈе време и ЈОШЈе далекозавршетак издавања његовог обимног дела. Хамваш је писао увек, у свим временима, па и оним наЈ‘неповољнијим, у којима је наЈ‘чешће живео. Иако његово дело у целини још није објављено, претпоставља се, с разлогом, да су наЈ'значајнија следећа Хамвашева дела:
5аепИа тсга, Духовна баштина древног човечанства, студиЈ‘а чији је само први том завршен, други је започет, и још је у рукопису - књига Ј‘е писана 1943-44, а обЈављена тек 1988; Карневал, 1-7, роман од 1200 страница, писан 1948-51, објављен 1985; Патам1-Ш, збирка есеја, писана од 1959. до 1966. године, објављена тек 1992 (I) и 1993 (П-Ш). Већ и према ова три наведена наслова, очито је да је Хамваш велики есејист, романсијер и мислилац. У МађарскоЈ' Ј‘е у току обЈ‘ављивање његових сабр дела, али посао исувиш е споро напредује: до сада је објављено само ш ест томова, а према плану требало би да их буде преко двадесет. Уз то, иако постој' и план и распоред томова, још се догађа да искрсаваЈ'у нови томови Хамвашевог дела.
Преписујем овде одломак из рукописа Дневник о Хамвашу, датум: 3.2.1994: Дочитао сам и збирку из друге половине нове Хамвашеве књиге - Нехакптшп (Шестовал), на грчке теме. Принова коју смо добили веома је значаЈ'на унутар опуса Беле Хамваша. Наиме, до сада смо знали за поЈединачне текстове, есеје Беле Хамваша о Грцима ("Демостен", "Место Хераклита у европској духовности", "Орфеј"), знали смо да је Хамваш следио обрнут пут, од наших дана па у прошлост, да је на том путу размотрио и старе Грке, издвојио оно што је најзначајније и кренуо дал>е у старину, према светим књигама (Сцинетиа саира). А сада ево и карике која нам ј’е недостајала, ево 108
сведочанства, књиге у којој је извео рачун о Грцима. Знали смо за тај рачун, али до сада нисмо знал и да нам је оставио и забележеЗн траг. С тога становишта ова књига је велики добитак: преломна годинаЈ'е одиста 1937, Грци и поход ка дубљој прошлости - према светим књигама. Дакле, имамо сумарни преглед односа Европе према Грцима, интуитивно и стручно откривање Грка (два различита приступа: Виламовиц и Георге, а потом ј'ош Један степен: Ниче!, извлачење најважније, занемарене линије. Комплетан "рачун" Беле Хамваша. Веома драгоцен рукопис. Занимљивостје, готово бизарна а нормална, да је оваЈ' рукопис случајно пронађен, заборављен и затурен, у библиотеци Јаноша Темења, музиколога који Ј‘е проучавао и објављивао дела Беле Бартока и био у преписци с Б. Хамвашем. Али је исто тако пронађен код његајош један рукопис Беле Хамваша - Пут предака, пут бошва. Све ]с то потврда лепог сведочанства како рукописи не горе, како се истински рукописи могу само привремено затурити, али се не могу коначно и заувек изгубити, нестати, нити пропасти. Поред есеја обЈ"ављених по часописима, код нас је већ започето обЈ‘а в љ и в а њ е Хамвашевих књига, то су истовремено и прве његове књиге у свету. Матица српска Ј'е објавила збирку Хиперионски есеји, 1993, а 1994. шдине Ј'е "Центар за геопоетику" објавио Одабрана дела Б.Хамваша у три тома, где се налазе и две капиталне књиге, Сиџентиа саира и Патам 1-Ш, уз још неколико књига есеја. Наши читаоци већ имају, ево, прилике да, одмах после Мађара (1993), читаЈ'у и нову књигу Беле Хамваша Шестовал. Романи Беле Хамваша још траже издавача. С.Б.
109
т САДРЖАЈ
I ДУХ И НАУКА СТАРОГ ВЕКА....5 1. Ничеово хеленство....6 2. Виламовиц - Роде - О то....7 3. Георгеов круг 11 4. Керењи....13 II СЦИЈЕНТИЗАМ....16 1. Н уђт бсЈепиВса....17 2. Ентропија духа....19 3. Егзистенцијалистички преокрет....21 4. Смисао модрене религиозности....24 III 1А ВЕТЕ КЕ1ЛС1ЕШЕ....27 1. Ситуација религиозног човеке у свету....34 2. Психолошка епизода....36 3. Јунак и грешник....38 4. Парадокс....40
111
IV ВЕРОДОСГОЈНО ХЕЛЕНСГВО
45
1. Грчка стварност....47 2. Време....51 3. Херој и златно доба....55 4. Син васионе....58 V 0Е1ОХ АИ0ШПОЕ....62 1. Коришћење атрибута божанско у Илијади 2. Алетеја 67 3. Класика 69 4. Три лица Зевса....70 VI КРИТИКА ХЕЛЕНСТВА....77 1. Анализа свести о старом веку 2. Природа и дух....89 3. Агон....93 4. Дионис....98 БЕЛЕШКА О АУТОРУ
Таласање Беле Хамваша....107
84
ликовни и Графички уредиик ДАРКО НОВАКОВИЋ •
лекшор и корекшор
ГРОЗДА ПЕЈЧИЋ • за издаваче МИЛОРАД ГРУЈИЋ (М АТИЦА СРПСКА, Матицс Српскс 1, Нови Сад - тсл. 021/615 599); МИЛАН ГРБИЋ (ЦИЦЕРО, Јована Жујовића 8, Београд - тел. 667 632); РАША Л И ВА ДА (ПИС.МО, Рабина Алкалаја 5, Зсмун - тсл. 107 972) • сло1 и прелом СЛОБОДАНКА МАЦАНОВИЋ, Змај Јовина 1, Земун - тел. 107 921 • штампа ЦИЦЕРО, Јована Жујовића 8, Београд - тел. 667 632
С1Р - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 930 85(38) ХАМВАШ, Бела Шестовал / Бела Хамваш ; с мађарског превео Сава Бабић. - Нови Сад : Матица српска ; Бсоград : Цицсро : Писмо, 1994 (Бсоград : Цицсро). 111 с т р .; 20 с т . - (Библиотека П исм о; 17) Прсвод дела:Нехакшшоп / Нашуав Ве1а. - Стр. 107-109: Таласањс Бслс Хамваша / С. [Сава] Б. [Бабић]. 18В^ 86-82333-22-8 1(38) 291.21(38) а) Хамваш, Бсла (1897-1968) б) Грци - Рслигија ц) Грчка филозофија д)Грчка - Културиа историја И Д=30629644
