Naslov originala:
Hamvas Bela
SZAREPTA Eszek MEDIOKIAD6 Budapest, 1998.
Preveo s madars~wg SAVABABIC
Ustani i idi u Sareptu ... Prva knjiga o carevima 17,9
cetvrtasta rarnena i plesniv zadah, koji ni pomada nije uspevala potpuno da uklofoli,_i ov~j zadah je n~sledio svaki njegov potomak, mnustar mostramh poslova, ambasador, general, generalni direktor, grad~na~ celnik, biskup, U tolikoj meri cak da SU OV! ljUdl ,.~ postali pouzdano prepozfolatljivi_ P? ovo~e zad~hu. LOdlucna profesionalna rutma, koJaJe nav1kla damna..., . .sto ne racuna, a ponajmanj e na sledeci trenutal0 CNalazi se izvan pitanja, ne zato sto ih je resila, nego sto raspolaze prednoscu sto ih nije ni takla.(Takticno cuti. Ne odgovara, samo pazi, cesto se cin1-rasejano, ali i to uctivo prikriva, jer takticnost, paznja, rasejanost, prikrivanje sve je taktika, stvari bravurozno tera u 6or-sokak, sve dok govomik vise ne moze ni da mrdne. Pusta da stvari same istrce, zatim se predusretljivo srneska, gleda bez reCi, ali jos uvek nece da nroslovi, jer ne zeli da se eksponira niti da drugoga po;tidi. Ne ide, zar ne, kazuje ukocenoscu ociju_koj~ se prave umome i prividom dobronamernostl, ah sasvim bez tezine, kao sto to zahteva neljudska praksa bezlicne vlasti. Prazan, providan, plitak, po-:rsan, to je u njemu privlacno, to fenomenalno pnsustvo duha u nicemu, koji voli da sudeluje na kongresima, ali mu j e istinski elemenat ogovaranje. l\1etemihje covek dobrih informac ija, on zivi od toga sto drugi grese. To je tanani otrov ateizma visokog reda.
Ustaje u pet i trideset i oblaCi se, u pet i cetrdeset .. ukljucuje radio i slusa uvodnik iz Pravde. U sest sati okopava i plevi deo ulicnog vrta koJl je njemu odreden, jer je clan pokreta za procvat ~~.
.
U sest i dvadeset krece i stize na sportskl teren kako bi se na radnom mestu, u ukvim pokreta , nista nas ne sme iznenaditi", celicio preskakanjem jarka, penj anjem. uz konopac, dizanjem gvozdene sine i podvodnim plivanjern. . . . _ . U sedam i deset treba da bude na klm1c1, da b1, kao Clan pokreta za davanje krvi, dao tristo pedeset . . . miligrama krvi. Deset minuta pre osam, kao verm pnstahca pokreta , deset minuta", stupa ~l preduze?e, alj us~ut po ulici skuplja bacei1e tramvajske karte 1 opuske, Jer j e clan pokreta za cisti grad i pristalica pokreta za prikuoljanje stare hartije. osam i trideset sudeluje na letecem mitingu. Predmet lete6eg miting,a jeste da li da pijemo kafu, caj i da 1i da pusimo? Clanovi partije s jedne stran~ zastupaju stanoviste da budu6i da se ~va roba uvoz1, dobar gradanin se uzddava od trosenJa ove robe, a s druge strane tvrdi se da savez ove p~m,zvode opterecuje visokim carinarna, tako se dolaz1v do pr~ hoda, zbog toga dobar. gradanin, ako moz e, p1Jve mnogo kafe i caja, kao sto i pusi. LeteCi nutmg traz1 od centralnog komiteta da donese odluku. . U deset i petnaest potpisuj e pristanak na naJnOvij i drzavni zajam i obe6ava ~ace odv_ojiti osamnaest nosto od svoie Dlate, s obz1rom da Je rukovodstvo 1-' . ~ preduzeca dalo uputstvo _da sv1 zapo~s!em potp1~u sesnaest procenata, ah ga Je neposredm sef upozono
,
U
.J
12
..l._
•
13
•
•
v
da ce ga izbaciti s posla ako ne upise osamnaest posto. U pe111aest i trideset partijski sastanak gde se govori o povecanju cene nekoliko artikala siroke potrosnje, i na sastanku je jednoglasno odluceno da se centralnom komitetu i vladi pismeno izrazi podrska povodom presudnih uspesnih koraka u pravcu socijalizma. U sesnaest i deset seminar na kojem je zapocela r~sprava o pitanju prelaska iz socijalizma u komumza~, rasprava se toliko otegla da je ion j os stigao na llJU. sedamnaest i trideset stedionica, gde je sedmlcno ostavljao na stednu knj izicu po devet rubalj a, buduci da je stednja patriotski cin, a u sedamnaest i cetrdeset pet je uplatio kod osigur~vaj uceg zavoda osiguranj e od nesre6nog slucaj a i z1votno osiguranj e, kao i osiguranj e od provale stana, protiv pozara, leda i poplave. Trebalo je to da uradi sada, sutradan je hteo da poseti Lenjinov mauzolej, kao sto je to Cinio svake sedmice bar jednom, a sledeceg dana je zeleo da sudeluje prilikom polaganja venca na spomenik herojima, potom je zeleo da slusa akademsko predavanje o razvoju sovjetske nacionalne biologije. U osamnaest sati je stigao kuti. I supruga mu je u~rav.o tada pristigla iz kolevke, gde j e svaki dan odlazlla zbog obavezne ispomke majcinog mleka, i tamo bi je izrnuzli. Lepo odeveni, kao sto to rade dobre patriote, odlaze da se prosetaju u park, kako bi svoj smireni i sre6ni zivot prikazali sto vecem broju lj udi, srecom upravo se otvarala izlozba radnickog pokreta. Pogledali su izlozbu , saslusali najnovije delo Dunajevskog, koje je izveo orkestar i mesoviti hor Preduzeca za industrijsku proizvodnju vestackog cve6a i m etalno ispredanj e knjiga bajki. Sledeceg dana suJeleli da vide program narodnog ansambla naroda Ceremisa. U devetnaest i trideset kod kuce je na radiju saslusao uvodnu emisiju o pokretu Coboto-
jeve, pokretu koji se brine o lepoti stana, i odlucio je da sa svoj om decom okiti stan prijatnim papimim ulcrasima u raznim bojama, a od najpoznatijih domacih slikara narucio je dvanaest reprodukcija. Sa zadovoljstvom je primio k znanju da u bioskopima poCinj e mesec zirjenskog filma, i sledeceg utorka ce, zajedno s porodicom, pogledati. nagradani film o zbirci jelenj ih rogova. los su deca podnela izvestaj o tome koliko su toga dana prikupila kilograma starog gvozda i krpa, hivih eksera, lornljenog stakla i otpadaka koze, a onda su se s dmgim ziteljima kuce dogovorili dace u nedelju na kolektivni izlet. Dok se porodica razodevala, otac j e napisao clanak za zidne novine 0 brzom podizanju zivotnog standarda u socijalistickim zemljama i o katastrofi kapitalizma. U dvadeset jedan i petnaest j e legao i posto je slede6e nedelj e trebalo da polaze ispit, u postelji je uzeo partijsku brosuru o antiracionalnosti religije i o nekonfesionalnosti k ao oslobodilackoj svetlosti i putu napretka.
14
15
l!
Ako bi trebalo da odredim svoju utopiju, rekao bih da je to zemlja mudraca i lepih zena. To su lju~i pune svesti koji su meni p otarnan. A punu svest b1h najradije odredio recima da ona u svakom trenu obavezuje na vekovecnosd'Pobeda zivota jeste ako uspe da ostvari vise i vece nego sto j~ on sam : y ise i bogatije od zivota j esu duh i lepot~jMudrac1.~ lepe zene nemaju osecaj nedostatka, 1 zato ne zele msta da nadoknade i zato nisu zavidlj ivi, nisu ljubomomi, ne plase se, i zato sene zbunjuju i ne gr~s~ . Jedino pre~ cirne se klanja muskarac pune svestl j este lepota, l j edino pred cime se ld anj a zena pune s:res~ijeste duh. Klanjanje duha se naziva neznost, klanJanJe .~epote -. predanost. Slavim ono sto je ~~rs~o, k~o diJa_mantn~ kristal, i neuhvatljivo kao mms Jasmma. LJubav 1 matezis. Ili, sto j e istovetno, metafizika i strast. covek zlatnog doba, drugaCije receno konacan covek, a prednost moje utopije j este sto se moze ostvariti bilo gde i u bil.o kojem trenutku.
Knjiga T. S. Eliota o kulturi zadovolj~vala bi t~k onda da je misao sproveden,a do kraja.(.Xuttura l~ marginalni proizvod religij e-tl\J!oZda Eliot i nije cuo za Badera, tako on i ne zna za istinsku uzaj amnu vezu kulture i kulta. Saglasimo se da j e ishrana prirodna cinjenica{Kultura zapocinje tamo gde postoji kui:iuja:1ova definicija je vise nego korektna. DefimciJa j~ engleska. Smesta se moze p~imeni_ti, j er dan~s kuhinja pocinje u Becu, a od nJe n_a iSt~k p~~~OJe samo· j ela. Ranije je ocito postojala 1 u V1zan,t1J1. U Rumuniji i Erdelju ostali su ozbiljni tragovi.l.,.Ki:ld.q, inspiracija dela kuvara nije g!ad, spremanj e se pretvara u kult.TDrustvo - pise Sarnfor · rezultat ,;J prirodnog napretka, nego razresenJe 1 ~ovo s~:rm~anJ~ prirode. D anas istocno od Beca postoJe spec1~al~tet1, nema konceptualnog menija, kao sto postoje lstaknuta individualna ostvarenj a, ali se ni u politici, ni u umetnosti, ni u misljenju nije ostvarilo nepre-kidno zbivanje. Moguce j e daje ova razlika u rangu izme~u agramih i industrijalizovanih drustava. ~ostalglJa ratara ieste mala ekonomija koja opskrblJUJe sebe. Obezb~diti neometanost vegetacije. Provincija, regi .. onalizam, sekte. Uzajamna pripadnost je labava, antagonizam je izmedu unutrasnjosti i grada, i zato vlada nepoverenje. Od toga zivi grosicar, bilo da se zove politicar, bilo pisac, bilo trgovac. Industrijalizovano drustvo j e j ednoobraznije i strukturiranije, kolektivnija je individualna svest i individualniji socijalitet. Istocno od Beca se danas vee ne razume daje kuhinja tako drevna kao pesma. Ne razumeju da igru i pesmu, sliku i kucu nije stvorio narod, nego visoka duhovnost, i odavde je doslo do srozavanJa u provinciju, isto onako kao sto su pojedina j ela rudi-
16
17
v
•
•
..L
•
menti ostataka velikih kuhinja. Uz corbu od kupusa i punjeno jagnje isao je potpun rezim ishrane. Ali u sasusenoj kulturi on je otcepljen, i od njega je ovo preostalo, kao nekoliko taktova muzike, ili dva stiha pesme. Ono sto se nezgrapno smatra narodnom pesmom, to su pojedini otpaci drevnog kulta. Uvredenost agrarnih drustavaJ sto ih ne slusaju tokom istorije, nerazborita je. Cak to i ne zele ozbiljno. Danas, kako ne bi bili prinudeni na zapadnije vrednovanje, oni svesno brane, ne svoje individualno bivstvo, nego svoje provincijalne mere. Drustvo ratara neminovno je kolinija neke industrije, nema svoje samostalno bice, pa otuda ni samostalnu kulturu. Organizmi nizeg reda opsluzuju organizme viseg reda -. a to se ni nacionalizmom ne moze promeniti. Bez diferencirane individue nema integriranog socijaliteta, a to vise nije pitanje kulture, nego opstanka.
18
Kada god doznam za neki eksperiment kao sto je Pavlovljev, obuzima me zluradost i zadovoljstvo. Pavlov je (kao Frojd s psihoanalizom, Mah s analizom osecaja) pokusao da likvidira dusu. Mnogo bi dali za to ako bi psihu, koja je tako neprijatna za njihove teorije, konacno uspeli da izvedu iz delatnosti mehanickog refleksa. Zluradost, jer me njihova ogranicenost zabavlja. Zadovoljstvo, jer su prema unutra pomerili granice koje su do sada pogresno smatrali spiritualnim podrucjem. To jos nije ono. To je samo libido. To je samo osecaj. To je samo refleks. Jos dublje. l Obigraces ceo svet, granicu duse neces pronaci, kaze Heraklit. Pre verujem Heraklitu, nego Pavlovu. Ali smatram suvisnim da se naziva dusevnim nesto sto se moze razumeti iz proste bioloske aktivnosti. Ono sto nazivamo dusom, otuda biva sve dublje. Ne bi bilo na odmet vise Pavlova i Frojda, strozih i ozbiljnijih. Sarno neka grebu malter. Postace vidljivo, ne za njih, nego za nas, da dusa zapocinje daleko preko i najdublje granice. Suvisno je pozivah se na duh onda kada je stvar i na drugi nacin sasvim dobro razumljiva. Vise pojava biologije razumljivo je putem refleksologije, ali ako je primenim na dusu, to je velikodusna laz za ljubav materijalisticke ideologije, ili scijentificno miropomazanje. Ispravnim smatram stav koji otkriva da nije dusa ono sto smo drZ:ali da jeste dusa, i biologija duboko zalazi na podrucje koje je do sada smatrano psiholoskim. Na isti ovaj nacin trebalo bi da poznajem mehanizam sudbine, periode, konstantne elemente, diskretne i kontinuirane preseke. Celokupni kosmos - · kao sto to cihi Panvic trebalo bi promisliti do kraja kao atheos, granice na 19
koncu staviti na njihova mesto, i ako bi sve moglo da se obuhvati fonnulom, to ne bi bilo simplifikacija ~ivstva, nego obesmrcenje matezisa. Sve drugo je mtelektualna korupcija. Radi za svojom masinom medu umrljanima od rde u beloj majici bez mrlja. Ostali, pre nego sto uhvate zeleznu sipku dvadesetku, uzimaju zamah, uzvikuju, pre kunu, zatim stenju, kreste i pljuju. Ovaj manter armiranog betona savija struk u takvom luku i pruza ruke na takvu razdaljinu koliko je samo neophodno . .Zelezo ulaze s dva prsta, s tri, s cetiri, samo ako treba, celim dlanom. Ni vise, ni manje. Na lieu nema nikakve grimase naprezanja. Nikakav zamah, nikavo napinjanje. Ako se duzina zeleznih sipki ne slaze, ostali ih gumu, ali sipka onda iskoci, vrate je, a onda je pak prekratka, ponavlj aju pet puta. Ovaj monter armiranog beton·a najkracim i najjednostavnijim pokretom odmah ubacuje zelezne sipke precizrio jedne pored drugih. Ako se neko u to ne razume, misli da je on snazan. A cak nije ni spretan. Nije revnostan, ne preteruje, nije vredan, ne zuri. Nije spor, nije promisljen, nije pribran, nije racionalan. Podize najmanjom mogucom snagom i najjednostavnije mogucim pokretom, ulaze, pritiska prekidac, naginje se nad odseceno, ili savijeno zelezo, pazi i vadi ga. Vise od polovine pokreta ostalih su suvisni, a njihova ulozena snaga neprirodno je prekomerna, njihovi udovi opisuju nerazumne i beskorisne lukove, stoje u prasini od rde, znoje se i prljaju. Ovaj monter pogleda zelezo i vee zna na koji nacin da podeli tezinu na noge, ramena, ruke, krsta, sta treba da uradi da bi ga stavio na sto, da ga gurne u masinu i dobije potrebnu meru. Noga mu klizi samo toliko koliko treba, rame mu se i ne pokrece, ruke mu se samo tek spuste, izgleda da se sipka zalepi i sama podize. Ne laesti i ne pljuje. Pazi. na zelezo, cipela mu klizne maiko unapred, oprezno se saginje, a ramenom se
20
21
izokrene, i sipka je u masini. Pritiska prekidac, sece, maiko napred, krajeve sipki odmerava jednu prema drugoj, dobra je, masina steze, opet ukljucuje, tocak se pokrece, sipka se savija, ali vee se zaustavlj a, zavlaci ruku, lako je dize i ispusta. Cuang- ce bi rekao daje to tao.
Ekspedicija na Severnom polu zapala j e u nevolje. Rusij a odmah organizuje i salje spasilacku ekspediciju, koja se probija hoz oluje i snezne smetove preziruci smrtnu opasnost, ali uzalud trazi, nikoga ne nalazi. Odjednom stize engleski avion. Rusi prilaze i pitaju da nisu videli negde izgubljenu grupu koja je ovde na Sevemom polu zapala u kobnu nevolju. Englezi se preneraze. Gospodo, ka.ZU, vi ste u zabludi, ovo nije Sevemi, vee Juzni pol. Razlika izmedu Rima i Rusije. U Rimu je 6t>udenik na cetrdeset siba dobijao trideset devet udaraca, kako ne bi bilo cetrdeset j edan. U Rusiji cetrdeset i jedan, kako ne bi ispalo trideset devet.
22
23
Jedina aktuelna knjiga devet stotina cetrdeset pete jeste Jov. I od tada. IScekivanje da se dokrajci dan gneva. Pokusao sam da prosudim grehove pobunjenih andela, kao sto piSe Klodel, raspomaml~ jenu slobodu, anarhiju, insocijalitet, nasilje, udar par~ tije, odnosno odricanje poslusnosti. Ono sto postoji smatrao sam istinskom kaznom. Svi upadaju u gresku §to patnju pripi$UjU iskljucivo grehovima pocinjenim u proslosti. Pretpostavljam da je uzrok slepilo razuma. Vee je ranije moglo biti bolje? Beskrajna tezina se obara na coveka. Podneti je, tesko je. Kako izdrzati. To je tesko. IScekivanje. Ne da se izmeni konstelacija, ne da se razum prosvetli. Ne da istekne vreme ispastanja. Ne da pristigne andeo i odagna demone. Sedeti ovde u prljavsini, sa stisnutim zubima, i cekati da mine vreme gneva. To je tesko. Podnosljivi su spoljni udarci, ropstvo, bolest, siro~ mastvo, napustenost, J ovove neda6e. Teska je tupa i nedogledna tezina nedaca. Getea sve vi~e smatram nepodnosljivim. Jov sedi u prasini, u ranama, bolestan, napusten, s pitanjem bez odgovora, lama sabaktani?- Zasto si me napustio. Kad bi popustio davolu, mogao bi da skoci, da uzjasi konja i pravo u grad, tamo su lepe devojke i gozbe. Faust je popustio, kao sto je popustila Evropa. Anti-Jov. Kjerkegor je u pravu, ovayogodba nije tragedija, nije ni glupa, nego komicna. Covek bira ono sto je slucajno i povrsno i privid i iluzija. Jedino racunanje . Jovovo. Zna sta hoce, i ne Neka bude ceo nije spekulant, svet tvoj i p.eka ti narodi sa svojim palatama kao Faust Spekulanti su i gozbama, jer daju ono za gotovo nista. Treba cekati? Tesko?
Rene Genon za renesansu umesto preporod kaze da je pocetak smrti. Preterano dobri nazivi vecinom zvuce sumnjivo, i mogu6e je da u ovom imenu odista opravdava samu sebe neka kasnije istorijska tvore~ vina. Slucaj reformacije i prosvecenosti je istovetan. Neko se, mozda i ne zlonamemo, pozvao na ove samovoljno laskave nazive, i stvar je predstavio taka kao da je pre toga bila kvare:Z, tama i smrt. Sta se to preporodilo? Anticki svet, kazu. Sta je reformaciia? Vaspostavljanje izvomog stanj~ ~~s~ 6anstva. Sta je prosve6enost? Nasuprot rehgiJl 1 metafizici nauka zasnovana na iskustvu, kojoj zahvaljujemo na modemom napretku. Otpada verovanje u obnovu antickog sveta. Ono sto je nastalo u renesansi, to nema mnogo veze s Homerom i Platonom i Vergilijem. Nuzno je bilo stotinu godina rada dok se antikvitet nije ocistio od nagomilanih nesporazuma, a posao ni danas nije dovrsen·. Otpada i reformacija. Reformatori nisu otkrili cinjenicu neverne vere. Tesko je preobratiti popove. Refonnacija je probudila sekte, ukinula univerzalni jezik, dala rec nacijama, i u tom znaku hriscanstvo nije obnovljeno, nego se sekularizovalo. Ali ni racionalisticka prosve6enost se nije pokazala ni malo svetlijom od skolastickog srednjeg veka. Jedva da se i moze govoriti o napretku ako su istorijski moblerni posle tri stotine godina isto tako neresivi. , U petnaestorn veku su se najpre dvorovi, kasnije plemicki i gradanski stalez, pod izgovorom vaspostavljanja anticke zivotne radosti, kao se kaze, repaganizovali, u uverenju da je paganstvo zivelo kao bogovi na homerovskom Olimpu. Ova nova mera postali su drzanje i moral, nadmo6 i savremenost: etikecija, moda i manir, sik i
24
25
v
elegancija. Takav moderan ton kojem se moralo da pruagodava i svestenstvo ako je htelo da pripada dobrom drustvu. Dame nisu morale da se povl~ce u manastire kako bi mogle da nadu svoj interes. Zivot je prenatrpan skrivenim uzivanjima koje vekovima niko nije smeo javno da takne, jer je to bilo greh. Zabrana? Jos bolje. Ucitelj nije bio epikurski aksiom, kako bi svakom casu otkinuo cvet, ne mazda neviniji, ti svakom slucaju povrsniji Homer. Za grcku povrsinu znamo da je Schein aus Tiefe, kao sto kaze Nice, nema homerovskog smeha bez sofoklovske tragedije, nema sokratskog smeska bez caJeotrova, i nema suncolikog Apolona bez rastrgnutog Dionisa. Renesansaje trazila osnovu i nasla daje opravdanje u iskoriscavanju uzivanja koja se kriju u zivotu. Pocetak eksp!9atacija zivota se prosirio s talijanskih dvorova na fi;ancuski i engleski i na aristokratske zamkove i plemicke kurije, najpre samo na kuce uglednih gradana, kasnije i malogradana, na koncu na gradove i sela i predgrada. To se nazivalo vapostavljanjem anticke zivotne radosti, odnosno preporodom. Mnogi su pn;:>testantizam i kapitalizam smatrali paralelnom pojavom. Nije se ni moglo drugacije posmatrati. Ali oboma nesto prethodi. Preduslov ekonomskog izrabljivanja jeste izrabljivanje zivota. Zbog toga Genon renesansu umesto preporodom naziva pocetkom smrti. Jevreji razlikuju hajje saah i hajje olam. Prvo je vreme zivota, zivot ovde na zemlji od rodenja do smrti. Drugo je zivot sveta cija mera nije vreme. Olam inace znaci i vecito. Svakijezikje pun reci koje govore 0 tomeda covekovo bivstvo u jednom prostoru-vremenu zivi vise dimenzija. Istovremeno u nama prisutne i nevidljive. Nefes, ruMh, nesamah, thymos, psihe, pneuma, spiritus, anima, budhi, manas, atman. Teskoca data s covekovim bivstvom jeste dajednog nema bez drugoga. Pokusano je da se izbegne, pa da se porekne duhovno postojanje, ili prirodno. Nevolja u ovim slucajevima uvek je sto ,.
26
poricanje nista ne menja u stvamosti, ali ~ayali na lice koje porice. Bilo da je covek, narod, 1h doba. Buduci da je vise stotina godina obaveza bila da se n~ zemlji pati od lose savesti, sad~ je oba:reza rad~vatl se zivotu s jos losijom savesti. Sta znac1 radovatl se? Iskoriscavati vitalne mogu6nosti._'_K()F1co su drugi opljackani, [leznatno je u odnosu kako su sami sebe opljackali. Zivot je, uzet sam po sebi, tuzan. Nista nije tuznije od puke zivotne radosti palata, o~ece, nakita, mnostva arheoloskog plena po grobovtma. Koketne Bogorodice, sportsmeni Isusi, muzejske senzacije, gozbe, i, naravno, nage devojke. Na dobitku je bio onaj koji je pronasao novo uzivanje. I dok se zivelo u Firenci, iii u Luvru, ili u Bakingamskoj palati, jos je nekako islo, ali kada su zivot poceli da zahtevaju podoficiri i predgrada, a kralj zivota se nije zvao Bordzija, nego Oskar Vajld, svoj zahtev, pak, za uzivanjem u zivotu najavio je svaki oboga6eni starinar, stvar je pocela da bude bizarna. U srednjem veku se malo njih posteno borilo s istorijskim tesko6ama. Necasno nije bilo da se teskoce svedu na lakomislenost i da se razrese na razini vlasti. Cak ni velike pape nisu sasvim nedufue u onome sto Pouis naziva drzanjem evil-do-that-good-may-come. Ciniti zlo da bi moglo doci dobro. Privremeno. Prelazno, kaze onda jos zadovoljavajuce izrazen~, ali vee dobra uvezbana praksa. Sarno zato da b1 se razresile trenutne komplikacije, ·nioze se biti nevera, lupez, nije vazno. Na primer, ako je zbog zajednickog interesa, sme se lagati, terorisati, izrabljivati. Neka dode divna buducnost. Preduslov dobra jeste da neko najpre pocini zlodela. Srecna drzava se moze ostyariti samo ako se polovina ljudi pozatvara u logore. Covekse_Qe. moze spasti, sem jedino ako se prethodno ~kalja.. Zbog nebeskog carstva, ili narocito zbog humantzma. Teorija nije bila nova. Baza vladavine srednjevekovnog klera je jedan jedini aksiom, .c?vek j~ dvostruko bice, zemni i od drugog sveta, ah Je drug1 1
27
svet viseg reda. Inkvizivija je pogresila. Prema ovom aksiomu nisu bile neveme sekte i nije narod i nisu jeretici, i nije njih trebalo spaliti. Jeretici su nastali na onoj tacki sistema gde je realizacija slaba. S preterivanjem koje se sebi razume i koje je svojstveno jereticima. Prema aksiomu o visoj vrednosti duhovnog sveta, neveran je kler s tim sto je odrzao dogmu zbog zajednickog interesa, i najvaznije - izdao je svetovnoj vlasti. Ali ne samo vlasti, nego - buduci da stvari nisu posebno - i drugima: svet i nije tako taman, narocito jela i pica i odeca i novae, i, naravno, zene. Da nije dogme, sve to ne bi bilo nista drugo do vizantijska prozivacija, moralni raspad. Alije tu bila dogma i tako stvar smatrati izdajom. Eto blasfemija eis to pneuma hagion, odnosno huljenje na Svetog Duha. Od tada je evropska istorija postala euklidovski aksiom, pod zastitorn dogrne visokog duha sme se sprovoditi inkvizicija. Od Bordzija Lenjina. Pape visokog reda, kao Inocentije IV ili Grgur VII, ada pitanje nisu jasno ni videli, borili su se do granica zdrave pameti. Nikada nije prestala napetost katolicke tradicije prema izdaji. Ali je istorijska struktura klera bila mo6nija. A sveci, kao i uvek qol qore bamidbar krik u pustinji. Ovakav greh se moze izdrzati samo uz intenzivnu religioznost. Kada se novo doba rodilo u renesansi, u imenu mu, posle srednjevekovne patnje, nije neocekivano iskrsla anticka zivotna radost. u tako nesto veruje ko drzi da je istorija nastala da bi nas iznenadila. Znamo da anticki svet nije bio radost. I ako je bilo i blistavih Homerovih epova, ziveo je Pitagora koji je protestovao protiv krivotvorenja, govoreci, kako je u donjem svetu video Homera koji je zbog svojih lazi visio okacen naglavacke, a o majstoru grcke zivotne radosti tacna su isto izjavili Heraklit i Platon.
Ono sto se u renesansi ispoljilo, bilo je isto sto je kler odavno skrivao visokom dogmom, ni vise, ni manje. Ne kao sto se kasnije verovalo da je dogrne pronasao kler radi prevare covecanstva, nego je kler izdao dogme, jer ideje uvek · sem sasvim izuzetno. I kasnije, nije drzavna vlast pronasla socijalisticki humanizam radi prevare covecanstva da bi pod tim geslom izrabljivala narode, nego je dr2avna vlast izdala teoriju. I kler, i modema drzavna vlast, svejedno da li objavom aksioma religije ili socijalnih ideja i pozivaju6i se na njih, iz zajednickog interesa, dalje su cinili zlo, kako bi dobro moglo pristiCi, nastavUali su laz, nasilje, izrabljivanje, u uverenju dado sada, istina, zla je uvek nastajalo sada jednorn jabuka ne6e pasti, nego 6e lebdeti izmedu neba i zemlje. Moze se lagati, Ciniti nasilje, izrabljivati, nema nevolje, ideja je dobra, savrseni i konacni zivotni poredak ovim putem sasvirn izvesno ostvarujemo. Bilo je zlo, i sve vise zlo, cemu su se cudili, ali je bivalo jos gore i gore od gorega. Nista po sebi nije razumljivije nego sto su potomci rascepkanih delova klera, nacionalne drzave su posebno pazile na to, izbegavali da neko ne bi postavio zenantno pitanje. Vise nije bilo reCi o religiji. Iz osvete kleru hranili su se duhoviti, kao Volter, oni bez humora, kao Fojerbah, i frivolni, kao Renan, o ostalima da i ne govorimo. K.riticari koji su se nalazili u istom skripcu kao i kritikovani. Svako je mogao biti duhovit i bez humora i fri'lolan, je god hteo, samo da ne postavlja pogubno pitanje. N acionalne drzave sD_ od klera preuzele princip ,cini zlo kako · moglo · dode kao osovinu nacwupravljacke a drzave nalnih drzava, s tom sto sjajni clanovi znali za savesti, medutim, rukovodioci vise nemaju nista dmgo do
28
29
Analizi istorijske situacije pripada dopuna, jer bez toga nije razurnljiva. Nije rec o onirn pocetnirn rnisliocirna koji nista drugo nisu ucinili do sto su "prosvetljavali klerikalni arsenal, cak se ne rnoze tvrditi da su to radili dobronarnemo. Ali ako jesu, ni to nista ne znaci, jer politicara zbog njegove nize antropoloske kategorije dobronarnemost rnoze opravdati, rnislioca ne rnoze. Tarno gde je greska u teoriji, irna i zlonarnemosti. Ajam agnih, svetlosna perspektiva razurna je identicna s rnoralnorn cistotorn, a za rnislioca je obavezna. Karakteristicne licnosti kao sto su Berne, Njutn, ili Lajbnic iako ne polaze Jedna iz druge, ali su ipak istrazivaci koji ocigledno pripadaju zajedno. Malo je ovakvih. Kao danas Ajnstajn, svi stalno zadrzavaju pravo da povuku ono sto su rnislili, ili bar da ga ponovo formulisu. To je njihova slobo
scijentizarn inficiran ideologijarna, rna koliko hila rnucna takva operacija. U vise slucajeva operacija i ne treba da se dogodi rnedu istrazivacirna, nego pre u njirna, a rnera uvek treba da bude sta je ono s~o bez straha vidi strast istine, ajam agnih, razurn u perspektivi svetlosti, a sta je ono sto je bomirana istorijska formula, mozda nehoticna posledica. Nauka je razurnni akt i nalazi se iznad nacije, religije, kaste, istorije, a upravlja istorijorn. Scijentizarn je produkt krize, jer nastaje iz napetosti nacionalnih, religioznih, kastinskih odnosa snaga. Nauka resava pitanja postojanja, scijentizarn sarno dokumentuje istorijske sittiacije. Cinjenica je da je u novom dobu pobrkana nauka sa scijentifizrnorn, medutirn ne sarno da nije bilo odvaznosti ni da se pride zbrci, cak se nije srnela ni priznati. A opet cinjenica je da se micin zivota novoga doba gradio na ovorn scijentifizrnu zbrda-zdola pobrkanirn s naukorn. Scijentizam je hitro pronasao nazive kao sto su renesansa, prosveeenost, pozitivizarn, hurnanizarn, napredak. Ovi nazi vi nisu rezultat istrazivanja, nego sarnoopravdavanje pogleda na svet. Njih nije otkrila strast za istinom, nego ih je ustanovio scijentizarn kao apologetska institucija shvatanja sveta. A shvatanje sveta ukratko znaci da je pocetak, sredina i kraj covekove egzistencije bioloski zivot. Od rodenja do srnrti. Hajje saah, vrerne-zivot. Scijentizarn je za razdoblja istorije ili za naciju, za rasu, ili kastu konstruisao prijatne teorije, zgodirnice je zvanicno falsifikovao istoriju, u vise tornova je klevetao privlacnorn mnozinorn podataka, ali je poglavito eksploatisao rezultate nauke kako bi opravdao neku fragrnentarnu grupu koja fudi za vlaseu. Tako su nastale sve teorije vlasti u devetnaestorn veku, marksizarn isto kao i nacional-socijalizarn i fasizarn, rasa ili klasa pozivaju.ei se na scijentificne koncepcije. Par excellence odrednica
30
31
postaje napredak kojim je scijentizam laskao stupidnom i bigotnom materijalizmu predstavljajuci stvar tako kao da je svako trezveno bice od samog pocetka tome tezilo. Ako je srednjevekovna blasfemija izdaja zernnog zivota radi drugog sveta, novovekovna blasfemija je izdaja sveta radi zemnog zivota. I ako je temelj srednjeg veka popovska prevara, -temelj novoga veka jeste prevara nauke. Nemaju sta jedni drugima da prebace. Jedina vrednost, baza: zivot. Sve ostalo sledi odavde. Iskoristi svoj zivot. Lagati zbog opsteg interesa, ekspoatisati, biti nasilnik kako bi ti sto vise pripalo zivota, zemlja, zamak, goveda, i, naravno, opet zene. Istorizlato, odeca, meso, jska praksa kojom je · i sama istorija, jujuci da nikada nije ikada biti drugacije, ne treba ni da racunamo na nesto dmgo do na drzavnu policiju, kurve, trubacke orkes-tre i krpe. Statistika, · · vitamini, teorija kubnih metara vazduha, zivotni minimum, cenzura pisama. renesansa, refonnacija i prosvecenost. Scijentizam je ubeden, ako · srednjevekovni klerikalizam metafizicki, spiritualisticki i teisticki, zato odabrati suprotno: iskustveno znanje, materijalizam · ateizam. Posto je · · vek izgraden na kastama, naravno kaste treba Stvar nije pogledao, samo dobio gotovu istorijskri situaciju, cak ne ni klerikalizma koji je vee i sam opsteg interesa svoj zivot". Klerikalizamje drugi sistem kasti i spiritualizam. Scijentizam je stvorio da se sve ovo dogodi ne uz saglasnost visih nego uz takozvanu sankciju, na eksperimentalnoj osnovi. poredak nazivao feudalizam. Novo doba je lepse ime, kaze: socijalisticki humanizam. Onda vladalo rimsko pravo, danas zajednicko vlasnistvo nad proizvodnim sredstvima. Onda se pozivalo samo na skolasticare, novo doba se poziva na laboratori32
jume, eksperimente i univerzitete. Instinkt vlasti ima sprenma sredstva da ova pozicija bude neosvojiva. Otvorenom izrq.bljivanju zivota, faustizmu, koje pocinje s renesansom, neophodanje bio takav metod koji je zamahu eksploatacije pruzio finansijsku i materijalnu mogucnost. Zato Maks Veber gresi samo u tome sto kapitalizam dovodi u vezu s reforrnacijom. Kapitalizam se moze neposredno razumeti iz renesanse, odnosno iz klerikalizma, isto kao i tehnika. Tehnika prvobitno nije bila metod eksploatacija. Nije tako krenula, ani danas nije to. Ni jedna tekovina tehnike nije sama sebi cilj nitijoy for ever, kao rekao Kits, neiscrpn"i izvor uzivanja, kao Tehnika se bavi stvaranjem sredumetnicko stava i pribora i spoljnjim uslovima, i nista vise. To joj je velicina i snaga. Ali je metod eksploatacije postala time sto je dospela u ruke vladajucih grupa. Zato . kao de tehnika izrabljuje coveka. Coveka 1zrabljuju ideologije. Zivotinje, sume, more, sve do atoma. Kako bi eksploatacija zivota joj je sve · broj ljudi. za poslednjih je lakse popnmw Je pana bioloskim grani. u zivotu, sada, vitalnih
od Rusoa toloske razmere. Zivot se cama. sila zelela ovde, bezobrazno, povratku prirodi, svestan coveka. Izuzev jedino mu protivreci, cak obuzeo · kraljevski qui nest pas nature!, est istinski Rusoov ucenik. savrsenc. Stvari zapocinju a on ·e: na korak 33
zivot nije uspeo da realizuje nade koje su mu pridodavane. Sarno je mogao dati ono sto je imao. Usledilo je melanholicno razocaranje. I pocev od tada zivot nije normalno stanje bivstva, mnogo je vise jedna vrst~ neizlecive bolesti. Usledio je niz ludila, Helderhn, Suman, Bodler, Gogolj, Van Gog, Nice. Time sto se zivot odvoj io od drugog sveta, nestala je njegova gravitacija. Sve vise se razvodnjavao, postajao sve irealniji i besadrzajniji, povrsniji i neinteresantniji. Bolest tipa Rusoa, zivot nema smisla, rekao je kasnije Tolstoj . Istovremeno postala je sumnjiva i strana svaka rec ili boja, skulptura ili ton, po cemu se ispostavilo da to nije sve. Jo§ j e siri kult prirode Rusoa i osanmaestog veka. Zivot je bazicni pojam Getea i devetnaestog veka, a stvar se predstavlja tako kao da su ranije i drugi mislili drugacije iz pukog neznanja. Srediste, lepota, vrednost, oblik i koncepcija zivota je u njemu samom. S Geteom treba biti oprezan. Ko suzi granice, izgleda da unutar ovih granica ostrije vidi. Vidi i takve stvari koje do tada niko nije iskusio. Kaze se, otkriva. Krug je manji. Manji je broj elemenata koji se mogu dovesti u uzaj amnu vezu, smanjuje se broj pojedinosti. To je prividna prednost svake specijalizacije. Ostrija slika, medutim, vredi samo dok covek veruje da je granica mera. U Geteovoj morfologiji bilja granica se poklapa s merom. On nije posao od pojma harmonije koji je vee eksteritorijalizovan u novom dobu, nego od misli da svako postoje6e bi6e jeste neponovljivo i jedino srediste. Iz ove situacije nastaju pogresni pojmovi spoljnje i unutamje, forma i saddina, subjekt i objekt koji stvamu egzistenciju ni ne doticu. Prvo i samodredujuce srediste jeste tacno spoljnje, povrsina, oblik. Jedina vaznost subjekta jeste sto se ne moze zamisliti bez ispoljavanja. Ideje nema bez shvatanja. Od Bemea naovamo dejstvo misli neprekidno radi ispod povrsine. Ono sto vidim na povrsini pojave, to je u njoj sustina. Karaktera i lica nema posebno.
Forma nije spoljnja, nego sadrzina na visoj unutarnjoj razini, kaze Panvic. Zohar kaze kada je Gospod na pocetku zacetka video nastanak covekovog pada, a znao je da 6e ovaj pad povu6i sa soborn prirodu, on j e podelio esencije koje su odrzavale Rajski vrt kako bi se bica ocuvala u razbijenorn svetu. Bica su u raju neposredno dolazila do hranljivih esencij a. Po svemu sudeci esencije su morale biti nalik logosu. Zato Jevandelje kaze da postoji zivot koji zivi od reci Gospodnje, jer je logos neposredno tvoracki aktivitet, a ziveti od reci znaci ziveti od neposredno tvorackog zracenja. Otuda je analogija vecere gospodnje logos-hleb i logos- vino. Jat kim ca vidinjatmn vacas tad rupam, kaze Upanisada Brihadaranjaka, sve postojece je neki oblik reci. Usledilaj e katastrofa sveta i onda su se hranljive esencije stropostale tamo gde su u najpouzdanijoj zastiti mogle da spavaju najdublje. U kamenje. Esencije cuvaju minerali is rastvaranjem minerala opet se uzdifu kako bi hranile bica. Biljka je pak ono bice koje razvezuje esencij e u mineralima i pruza ih bicima. Covek ne moze nista drugo do da se potreseno cudi individualnom kvalitet11 koji se nalazi u svakoj biljci i neponovljiv je i nicim drugim nenadoknadiv, - onoj zagoneci koja se ocituje u svojstvenim oblicima listova biljke, u nj enom rastu, bojama cveta, mirisu, u broju latica i caski i prasnika i tucaka, u njihovom rasporedu, srazmeri, u obliku plodova, kolicini. Ne zbunjuje mnostvo, nego smisao zbog cega postoji mnostvo. To je misterija esencija. Otrovne biljke su lekovi. Postoje lekovite trave, esencije koje se hemijski nigde drugde ne mogu proizvesti. Kabala pise da su esencije u svom izvomom obliku morale biti poput dragog kamena, a drago kamenje su andeli koji svoju lepotu i Cistotu nisu izgubili ni u najvecoj dubini sveta, stropostavajuci se na krajnji stepen ukocenosti, i oni svojim blistavilom
34
35
Ali morfologija biljaka i Faust msu na zajednickom imenitelju. Faust ne polazi od stvamosti, odnosno ne od misterije, nego od eksperimenta koji odseca zivot od bivstva i takav zivot smatra merom po sebi. Zato treba da sklopi sporazum s Davolom. Ono sto prodaje zbog zivota jeste bivstvo. Faust je kralj zivota, uzivalac zivota, odnosno njegov eksploatator, tacno onakav kako se od renesanse mislilo. Sarno je jednq zeleo, uzivanje, i njemuje sam zivot Cisto uzivanje. Echec pour l' eternite, kako bi rekao Malarme. Anti- Jov koji je na najboljem putu da bude Rastinjak, na koncu Dorijan Grej . I kada na koncu, uprkos svemu, samog sebe ipak uvrsti medu spasene, oprasta sebi sto je samoga sebe izdao. Samo je to trebalo devetnaestom veku! Put je otvoren prema svetskim ratovjma. Gete je iz po sebi nerazumljive i otuda bezoblicno ciste situacije, iz prakse osobina, odnosno iz zivota, zeleo da nekako stvori oblik kao da on sam sebi jeste i mogao bi biti mera. Ova pseudoformacija jeste biografizam dela Wilhelm Meister i Dichtung und Wahrheit, baza Geteovog opusa. Nairne, od Rusoa problemje na koji nacin covek da zivi ne svoj zivot, nego svoj zivotopis, koncept koji je korigovan
i spreda i od pozadi. Ne pesnistvo i stvamost, nego ni . pesnistvo, ni stvamost, s~mo zivot. Za Getea znamo da Je veoma pogodan za kralJa zivota, buduci da je veoma bogat povoljnim osobinama i u njihovom praktikovanju bio je veoma nepristrasan. Ova fenomenalno sre6na konstelacij a - delom svesno, uglavnorn nehoticno nije odlucno odbijala, nego je oprezno izbegavala svaku takvu mogu6nost koja je htela da ga uzdigne iznad konstelacije. On nije bio sklon da Cini drugo do da praktikuje svoje osobine. Ako bi potom nastao takav konflikt koji bi ga stavio pred ili- ili, on bi uzrnakao. Geteovo istinsko bice zapravo treba traziti, i to negde gde niko ne misli da se nalazi. Sta da zapocnem s cove}mm koji nije slobodan, pa bio on genijalan, bi1o da je prihvatio sebe, bilo da Je pao u sopstveno ropstvo? Sadrzina je tek onda autenticna ako je neko izrazi ada i ne baci pogled. Getea nije kompromitovao opstanak. Svoju slobodu, kao Faust, nije prodao za parce hleba, nego za takozvano renesansno zadovoljstvo zivota. Pod konstelacijorn ne treba razumeti nista vise do praktikovanje datih osobina. Glorifikaciju zivota po cenu poricanja drugog sveta. Bodler postavlja pitanje kame je u interesu poricanje drugog sveta? Ce sont des gens qui ant peur de revivre. Onima koj i se plStse ponovnog rod:enja. Sile konstelacije iskoristiti do krajnosti i zivotni tok tako usmeriti da se izbegnu nezgode. Nezgode obicno izaziva nadzivotno. Teskoce. Sarno sene roditi ponovo! Spasenje se vee trazi ovde, odmah. Veruje se, ako se veruje, da 6e ga dobiti, i veruje se, ako sene veruje u ono sto je izvan, moze da se porekne. Zivot bez spasenja. Stvari posmatrati iz pristojne perspektive, kako se ne bi irnalo mnogo veze s njima. Majstor Vith~lm putuje taka sto svuda ostaje samo tri dana. Zivot je faustovsko uzivanje za koje prodaje svoju dusu, i cim pocne da se zagreva, on otputuje. Zatvoriti se od svega sto
36
37
cuvaju svetlost raja i drevnu jasnost. Ako je tako, onda je svaka esencija andeoska. Blistavi kristal. Esencije odgovaraju nekom pravilnom geometrij skom telu, a tela se s geometrijske ravni, bez bilo kakve teskoce, mogu preneti na ravan muzike i boje, jer im odgovaraju slike tonova i boja, a ceo uzajamni odnos pokretima igre i pesnickom govornom ritmu i broju. Orfika nije nista drugo do primordijalno znanje o ovim brojevima i njihovim uzajamnim odnosima. Biljka je jedna stanica andeoske logos- esencije koja je ponovo krenula prema rajskom bicu, stanica preko koje vodi put iz minerala preko bica u duhovnu stvarnost. To treba primetiti uz Geteovu morfologiju biljaka.
uznemirava, biti urban i lojalan. Vazno je da stvari prolaze glatko, zatirn sarnozadovoljnost. Remek-delo odgovara pritiskorn na dugrne: Ekerrnan. Na svorn skrovitorn rnestu je iskapio casu uzivanja u zivotu, i to je tacan negativ ,gorke case". Nije nadrnoe, nego oportunizam. Nije mudrost, nego kompromis. Ne za dobro zivota, nego na stetu nadzivotnog. Medutirn, tezina zivota smanjuje se u srazrneri s kompromisirna i u neprekidnom komprornisu (realna politika) covek za nista ne dobija nista. Gete se celog zivota plasio zrtve. Grubo se izrazavarno. Treba napisati knjigu ne protiv uma, nego protiv pogresne koncepcije uma. Jer je racionalizam zaista pogreska, ali ispravno drzanje nije poricanje uma, nego izrazavanje izvomog smisla Na pocetku novoga doba znamo da je iz ovog razloga i s ovim ciljem pojam uma suzen na mehanicku delatnost. Urn odista ima sklonosti za mehanizam, aline ceo. Neispravno bi se moglo re6i da je monotoni kosmicki aparat, taj naivni perpetuum mobile, scijentifikovani kopemikovski svet bio drevna slika koju je primio urn i prema kojem se formirao . Ali nije tako . Najpre je bio mehanizovani urn, au kosmickom automatu vee je samog sebe projektovao. Pocetak uma suzenog na mehanizam jeste trenutak koji nije mogao da izade na kraj sa strukturom stvamog bogatstva sveta, i pokusao je da ga automatizuje. Naravno, ne da bi ga razumeo, mnogo vise bi stvari prisvojio i njima vladao. Mehanizarn je samo jedan od ocitovanja snage organizma, a organizam je osnovno stanje svakog mehanizma. Panvic. Mehanika nije autonomna, jer joj nedostaje samoopredeljenje subjekta. Kada je zapoceto kroeenje uma u ovom pravcu, tehnike jos nije bilo. Ovo podesavanje uma omogueilo je mehanicko miSijenje, a to je omoguCilo mehanicku civilizaciju. Racionalizam nije istrazivacki metod, nego aktivnost
instinkta vlasti usmerenog na pribavljanj e vladavine svetom. Ova koncepcija uma upila se u matematiku preko dekartovske metafizike, odavde u geometriju i fiziku i astronomiju. Uzalud Lajbnic, Berne, Viko. Ali nisu racionalisti bili jaki, nego su bili slabi mislioci spiritualisticke tradicije. Kasnije je mehanizovan i poj am istorije ponavljanjem, kruzenjem, teorijom perioda. Potom je i zivot postao hemijski proces. Usledilo je mehanicko drustvo, umesto duse mehanika nerava. Cilj je da se organski procesi svedu na mehanicke. Urn je naucio da iz sebe ukloni svaki psiholoski i spiritualni elemenat. Veliki san: napraviti zivot od hemikalija. Odbaciti drugi svet, odnosno odgovornost, osecanje,krivice i savest. Svest licnosti, odnosno postojanje taRo shvatiti da je to ono sto se sa mnom zbiva, a ne da je to ono sto ja hocu, i uCinieu to. Konacno se osloboditi od ukupnog spiritualnog tereta. Za celokupan racionalizam je ka[akteristicno da se koleba izmedu zivotinje i masine. Zivotinja je u odredenom pogledu vee oportunizarn. Treba postati masina. Englezi su u osamnaestom veku pronasli pojam rnehanicke proizvodnje, na kojoj je izgradena teorij a mehanicke klasne borbe. Utopije kao mehanizovani sistemi zivota. Zivot se stvarno moze iskoreniti. Organizam ume da unisti sebe sama. Ali mehanon jedno ne ume, da ponisti licnost. U svakom slucaju racionalizam je postao najozbiljniji napor za iskorenjivanj e zivota. l'-Jista se nije promenilo. Stvamost je ostala stvamost, samo se muci covek koji je uznemiren prinudama. Ma koliko se zelelo da se pretvori u mehanizam, ovaj preokret nikako da usledi. Onaj ko pokusa da ukloni spiritualnu licnost, i sam je licnost. Nije se izmenila stvamost, nego je postala veea tama zbog rasprostranjene zablude. Mehanicki urn se rnoze bilo kada ukljuciti i zaustaviti spolja, iz strazamice, pritiskom na dugme, ceznja z'a covekom i drustvom, drzavom, zivotom, svetom. Ciji ideal? Onoga koji bi
38
39
uma.
zeleo eksploatisati svet uz najmanji moguci otpor. Mehanizam je napor da se isisa zivot onome koji je mehanizovan. Nije verovatno da ce se ovaj cilj ostvariti. Iskljuceno je da se covekov zivot moze mehanizovati. Tesko je lagati, praktikovati nasilje, eksploatisati. Mnogo teze nego govoriti istinu, ziveti u slozi i biti strpljiv prema vlasnistvu drugih. N eophodna j e odredena senutost da hi neko sistematicno izgradivao i primenjivao nerazumno kvarenje zivota. u svakom slucaju treba da poseduje fiks-ideju blisku ludilu onaj ko dosledno gomila besmislenost na besmislenost, a tu delatnost naziva racionalnom. S ovoga gledista racionalizam je specificna promena ljudskog razuma koji se toliko odrekao trezvenog videnja da vidi kao prednost ono sto ga pljacka, a kao trijumf ono sto ga ponizava. Jedan od stavova Lajosa Saboa i Bele Tabora iz dela Optuznica protiv duha jeste da je pocetak moderne krize ona prestravljenost koju je u coveku izazvao naucni rezultat Galileja, Kanta, Darvina i drugih, koji povreduje ljudski prestiz. Kada je covek saznao . da se Zemlja okrece oko Sunca, da su krajnja metafizicka pitanja na koncu antinomije, daje nastao putem prirodnog odabiranja, on se osecao da je lisen svoga ranga. Optuznica je nacinila gresku sto ne razlikuje nauku i scijentizam. Naseda scijentizmu, misli da se ideje javljaju kao rezultati slobodnog istrazivanja. Kada covek misli da je planeta Zemlja jedna od mnogih, i da se vrti kao i ostale, on nije suocen s Galilejem, nego sa scijentizmom koji ne predaje dalje misao kao istinu, nego - s izostrenom namerom kao sredstvo koje se koristi u borbi protiv religije. Scij entizam se veoma malo brine da li neka misao ima bazu istine, ili nema. Sarno da ima agresivnu ostricu. Rezultate Galileja i Darvina ne objavljuje zbog istine, vee trijumfuje nad popovskom prevarom. Optuznica zna daje postojala i da postoji popovska 40
prevara, aline zna da postoji naucna prevara. Ne sme da pokuca u laboratorijum ina univerzitet, ida malo pogleda naokolo, ne sme pretpostaviti da se naukom usuduje nazvati takav mentalitet koji eksploatise rezultate nauke i smestajuci istine u odredeni ugao i izostravajuci ih (isto kao religiozne istine srednjevekovni klerikalizam) koristi ih za zaplasivanje coveka. Optuznica je napisana pre Drugog svetskog rata. Greska je pocinjena tako sto je ajam agnih, svetlosna delatnost razuma, zaustavljena isuvise rano, na pragu naucnickih kabineta, i cak se nije smelo ni nasluti da se ona tu dalje kuva u klerikalnoj vesticijoj kuhinji. Sigurno je da nas spoljni nacin zivota danas u potpunosti usmeravaju istrazivacki kabineti. A ako je na celoj zemlji takav darmar, onda je on rezultat istrazivackih kabineta~. Nauka ne izaziva krizu, a razuma nikada dovolj:p.o. Krizuje stvorilo nesto sto se naziva naukom, a nije nista drugo do samoopravdavanje pukog bioloskog zivota koji se odvojio od celovitosti postojanja. Scijentizam zivi od eksploatacije rezultata istrazi vaca, otprilike onako kao sto j e klerikalizam ziveo od slave svetaca. I zato nije cudno ako strast istrazivaca zaistinom postigne neki rezultat, scijentizam cuti ili se suprotstavlja, cak izrazava svoju zlonamernost i preti otpnlike onako kao sto je klerikalizam progonio svece i pretio im, cak je zeleo da ih preobrati, pa ako u tome ne hi uspeo, ponekada ih je i spaljivao. Zato je tako lako razumljivo sto je strast za istinom u srednjem veku imala samo jednog protivnika, kler, tacno kao sto u novom dobu ima jednog neprijatelja, scijentizam. I ;z:ato je razumljivo pitanje Maksa Selera zasto je svestenstvo u srednjem veku progonilo slobodno tvoracko istrazivanje, i zasto se u novom dobu u ime nauke nastavlja progon. Geteovim tragom niko nije primetio oCigledno vidljivu devalvaciju zivota, sem Helderlina, ali Helderlin nije znao zasto, samo je patio. Ta zagusljiva neslanost. Nije izdrzao, mislio je da ce
41
izludeti, dok nije poludeo. Odj ednom je nastala tisina, sa sve siromasnijim zahtevima, a ono sto se ocekivalo bio je romantican san. Osamnaesti vek bi se stideo videCi ne s koliko malo su ovi ovde zadovoljni, nego sto se u svojim sve tesnjim zape6cima samozadovoljno cerekaju. Zar je to sve? Kasnije su se ovi primeri sve vise mnozili kao posledica velikih i brzih uzastopnih kolapsa. Posle svetskih ratova dvadesetog veka, ako je predratna generacija onim kasnijima govorila 0 vrednostima zivota, ove generacije vise nisu mogle ni qa poveruju. Sentimentalnost starih dobrih vremena. Vlast je stalno otvarala postu, prisluskivala telefon, granica od samih zica i mina, pasos se ne izdaje, a prica da se neko od svog rada moze ljudski hraniti i odevati, ne znam niotkuda im je., .¢\li se ispostavilo da se i time moze biti zadovoljafi':--'I zgleda da unutar zivota nije mogu6e drzati ostale vrednosti vise od zivota. Sve ostalo uporedujemo sa zivotom, a onaga ko u tome ne sudeluje, sazaljevamo. Zato se za umrloga kaze - j ad_nik. Sarno ziveti, ziveti, bilo kako, bilo od cega. Unutar zivota zivot j e u iscezavanj u. Bodler je to ZSipazio, Malanne nasao za to logos. Manque d' etre. Zivot je ovde u organskoj funkcij,i, a nj egovo prisustvo je neospom a Cinjenica po doktrini naivnog realizma. Evo ga, u odrpanom obliku, zajednb sa zahtevima i vrednostima koje su s njim rodene. I konacno, na paradoksalan nacin, evo ga i kad je izgubio sebe, narocito u specificno uzaludnom prisustvu, bez duhovne tezine, prazno trajanj e, s nedvosmisleno podbadaju6om aktivnoscu i u pregrejanoj razdrazenosti, ali bez supstancijalnosti, sve u svemu na papiru i administrativno. Eto problema nule. Neko u svojoj demonskoj i zivotinjskoj ispunjenosti imitira nesto sto nema tezinu bivstva. To j e manque d ' etre. T~ziste zivotaje izvan zivota. ':(o je ono sto treba naz-vati gravitaeijom drugog sveta. Zivot nikada ni za trerLtak nije bez odnosa s drugim svetom, bez pneumatskog odnosa. Sarno ponasanje protestuje protiv
njega. Zna da protestuje, cak i onda ako ne zna da zna. Ima nesto sto Indusi nazivaju sabdhava avedah kasja, to je stalno prisustvo znanja o konacnim_ stvarima. Uprzyo u krajnjim pitanjima raspolazemo pouzdanim znanjem: Bog, dusa, duh, sm~sao pos~o janja, drugi svet, vrednost, moral, spasenJe. 0 ov1m pitanj ima znamo sve, i svi znarno istovetno. Gravi.faciji drugog sveta, bilo da ho6emo ili ne6emo, zivot svih nas se pokorava, jer padamo prema drugom svetu. Ko to porice, ne menja ovu styarnost, ali mu zivot promine u poricanju. Ni po stvarnosti, ni po svom shvatanju stvorenom o stvarnosti mi ne odstupamo jedni od drugih, sve u svemu po svojim lazima zbog zivota koji su podstaknuti brigom. Onima kojima sami sebe ko~promitujemo, i sami sebe sprecavamo da nas razum h'!de jasan i nas z~vot cist. Jos jednom treba istaCi. Zivot nema s1msla bez bivstva. Te:liste se nalazi izvan zivota. Kad ne bi bilo gravitacije drugoga sveta, nego samo zivot, zivot bi se nesi·azmerno rasplodio, ne bi bilo razlike izmedu srnrti i radanja. Pitanje nije koliko se uspeva odloziti preminu6e i zivot produziti u pukom trajanju, nego s koliko uspeha sudbinu prozeti smislom i uciniti je duhovno transparentnom. Ova gravitacija odlucuje i na biolbskoj razini.
42
43
Znacenje reci egzistencija se pornerilo poslednjih godina zbog ceste upotrebe i danas ona u svorn pornodnorn hajdegerovskorn i sartrovskom vidu ne znaci nista drugo do zivot. Kjerkegorov izvomi terrnin treba obnoviti na nacin kako je on to izlozio u Nenaucnom dodatku. Kjerkegor postavlja pitanje kako srnrtni covek koji zivi u vrernenu stize do apsolutnog znanja. Poziva se na Lesinga koji kaze ako bi rnogao da bira, izabrao bi ne cilj nego put koji vodi cilju. Mi srno ovde svi egzistencije, ali egzisiencijalno zivirno sarno onda ako srno odista egzistencije, odnosno ako srno stvamo prisutni u istoriji, u sudbini, u drustvu, rnoralno i psiholoski. Ovde i sada, u trenu. Ako sudelujerno, odnosno ako uzirnarno svoj udeo. Ne gradirno peeinu, ne igrarno uloge, nisrno opQrtuni, ne pravirno kornprornise. Ako srno autenticni u vemosti trenutku. U trenutku se otvara paradoks zivota. Srnrtni ljudski um dolazi do poseda vecnog znanja. Znanje se ne rnoze sabiti u tezu. Ono je vise od toga, uslov. Neeu biti vise, nego rnanje. Ne bogatiji, vee sirornasnij i. Ne visestrukiji, vee jednostavniji. Ako se moja sudbina ispuni, uzdici ee me iznad prolaznosti, i rnoj zivot ee se ispuniti nadzivotnirn sadrzajern. To Kjerkegor naziva egzistencijalnirn i egzistencijorn. To je stavljanje paradoksa u neposrednost. To je mesto odakle se ne moze otiei bez plaeanja. Ako predam svoju neposrednost, izostacu. Slede egzistencijalni defekti, melanholija, ocajanje, neprilike, zabune, dosada, hitati, postati plitak, grabiti, zaostati, bojati se, furiti, neurastenija, nista, Nichts, neant.
Ne cilj, vee put, jer je put cilj. Zivot je bivstvo. Tao je teh. Ako napredujem korak po korak, onda sam egzistencijalan. U vemosti napredovanju putem u svakom trenutku sam sudeonik takvog znanja koje se drugacije ne moze pribaviti. Tao je prisutan u svakom trenu, kazu Kinezi. ceznuti za drevnim ctobom stvar je ucenih ljudi, kaze Cuang-ce. Celovitost drevnog doba nalazi se ovde. Ne treba ni proviriti kroz prozor, ceo svetje ovde. Ne treba ni prestupiti preko praga, proputujem celo carstvo. Samo treba biti ovde. Prorocanstva su suvisna, nema potrebe da znam sta ee' sutra biti. Ako znam sta je danas, sve znam. Ako nesto ne ucinis sada, neees uciniti nik
44
45
biti svoja sopstvena mera. Nema zivota nezavisnog od biea. Ako neko hoee da' iskapi uzivanja, jedino esteticki eksperim~ntise. Aij nije egzistencijalan onaj ko zivot shvata biografski . Zivotje mesto prepostojavanja. Tao uci dane treba putovati, ne treba zudeti za drevnim dobom, ne sme se poCiniti neverstvo. protiv datog trena, ne treba svaki predmet posebno pogledati. On kaze: stvamo postojanj e je ovde, i neprekidno j e ovde za svakoga. Ako zivot nije u stanju prepostojavanja, nije zivot, ako teh nij e tao, onda nije teh. Die Seelen bluten da, getrennt die Lieber- krvave duse lisene tela.
Leben ist kein Wt!,sen, sondern Begierde des kaze Bader. Zivot nije supstancija, vee zudnja za supstancijom. Put, tok, napor, aktivnost, ocekivanje, priprema za nesto i zbog necega sto j e vise od njega, u cemu preostaje, sto mu prethodi, u cemu se nastavlja, u cemu se ocituje, sto se u njemu ocituje, sustina, vid, sto jeste sam zivot. u onome sto se od renesans~ Rusoa i Getea nazivalo zivotom, to dvoje se brka. Zivot bez supstancije i zudnja za supstancijom tako se brka sto fudnja zeli sam zivot, tok - tok, pripsema - pripremu. On boit sa soif, kaze Verharen. Covek pije sopstvenu zed, i jede svoju glad, i zudi _svoje zudnje, i zeli svoje zelj e. Zato je svaka zivotna radost tuzna. Uzivanje onoga sto bi moglo bitt tek onda ako to ne bi bio zivot, ako nije konacan . .qvot vredi onoliko za koliko ga dam. Ni malo vise. Jer to nesto u njemu postaje supstancija. N ecemu ga treba dati, bar sam om zivotu i onda ne preostaje hista drugo do zivot, odnosno zed. Ne zivot, nego, kao sto Plotin kaze, puko vreme. U boljem slucaju sedamdeset godina, od cega treba odbiti nesvesno detinjstvo, spavanje i ostalo, i onda preostane, recimo, sest hiljada dana. Moze da se meri sa satom u ruci. Ali to nije zivot, samo trajanje zedi. Indusko kama, grcko eros, latinsko libido, odnosno Begierde, sto nije zivot, vee zelja. Zedneti za tim da
zivot bude supstancija, da se ispuni i procisti i uoblici i da bude konacan i da se stigne. Gde? Tamo gde j e vise od njega. Gde je on sam. Gde je zivot, konacan, prolazan i neprolazan, vrtlog i kristal, tren i vecnost. Nema drugog nacina nego ga dati. Zrtvovati. Dajte ga. Hitetem benapsoteken1, kaze Psalam, budite sreeni naustrb zivota. Los j e racun Getea i Nicea. Zivot sene moze meriti zivotom. Jer sene moze prolazno meriti prolaznim. Zivot je vise nego zivot. .Zivot nije sest hiljada puta dvadeset i cetiri sata, vee zudnja za supstancijom. Vernost zedi gori do smrti. Im lo teaminu ki lo teamenu, ako ne budete verni, 1 ne6ete ostati. v
Wes~ns,
46
47
se - kao i toliko toga iz metafizike - ona izgubila. U svakom slucaju, u petnaestom veku nije moglo dalje da se odrzi poricanje zivota, ali se sada situacija obmula i neprijatelj je postalo apsolutno ja.
Srednjevekovni klerikalizam zriao je za meru, medutim, ni.je odrZ:avao cist odnos apsolutnog ja i zivog hica. Zivo hice je smatrao svojim neprijateljem. Ne u svim slucaj evima zhog klerikalnog licemerja, mozda u onoj srazmeri u kojoj su vlastodrsci dopustali principe za sehe, bili su prinudeni da ohjave hezvrednost zivota. To se odista zbilo, ali na ovom mestu to je sporedno. Vazno je da se odstupilo od samog pocetka ucenja Jevandelja, jer Jevandelje ne odustaje ni od jedne jedine mrvice zemlje. N asuprot tome, vee veoma davno, mnogi su u interesu spasa propovedali napustanje celokupnog zemnog zivota. Poricanje zivota se nije moglo ostvariti ni onda, kao sto se danas ne maze poreci duhovno ja. 0 posledicama ohicno znaju svi. Renesansa nij e hila dovoljno snazna da hi vaspostavila meru atman-dziva. Po svemu sudeci nije to ni zelela. Moguceje da nije ni znala za ovu meru, jer
U odredenim vremenima zivot je hio najvisa· vrednost u Vavilonu i Egiptu, u Persiji i Rimu. Kao znak moraine kvarezi nigde nije hio zakonit, a svoju nelegalnost nije ni smeo da nazove preporodom. Ne pozivajuci se sada otvoreno na hujicu lazi klerikalizma, ali gradeci na poznatoj gorkoj pomami prema klerikalizmu nije ni hila neophodna rehabilitacija zivota. Iz ispoljenog otpora prema klerikalnom teroru sam po sehi se mogao prohiti samo glorifikovani zivot. Svaka hastina je poznavala askezu i koristila je za obuzdavanje zivota. Ali nigde nije hila sklonosti da se prihvati ova tigrovska askeza koja je praktikovana u Evropi. Vee i zato sto ona nije samodisciplina, riego tortura, i rezultat nije samosavladivanje, vee krah. Ohuzdavanje u bastini nigde nije hilo svesno mucenje zivota. Au Evropi je postalo tim nemilosrdnije sto je zivot manje hio sklon da preda hilo sta od syoga meda. Bastina nije imala potrehe da se sveti. Covek je bio j aCi od zivota. Ovo ovde, u Evropi, ocaj an je pokolj . Ono sto je inkvizicija socijalno, askeza j e indivi.dualno. Pomama coveka podstaknutog protiv zivota. Jos je to uvek bolj e nego pomama protiv duha. I kada je u stolecu renesanse morala da nestane osveta koj a se izlila na zivot, tigar nije prekipuo pokolj. Pohod j e krenuo u suprotnom smeru. Zivot sada vise nije hio mucen, nego je pod izgovorom uzivanja u zivotu zapocelo njegovo podmuklo eksploatisanje. Vee ne miropomazanjem, nego uz pomo6 sredstava zapocetog prosvetiteljstva. Vise nema pozivanja na dogme, nego na urn. Sala je nastavljena, ali sada protiv metafizike. Osveta svetim spisima pod vidom kritilcehihlije. Pice, hrana, odeca, rang, imanje, nakit, palate, udohnost, luksu~, sare-
48
49
Prema varijantama jednog istovetnog znanja, drevna hastina isto uci o zivotu. Atman i dziva, kaze Vedanta nedvosmisleno, odnosno apsolutno i zivo hice. To su dva cinioca ljudskog postojanja, jer ono sto se naziva vecnim i apsolutnim, to ovde i sada nije njegova suprotnost, nego njegovo svojstvo, prelaz iz prirodne rascepkanosti u vecitu neprekidnost. Mera antropoloskog osnovnog stanja, odnos atmana i dzive. Razlikovanje unutar jedinstva. Takva mera od koje nije izrazeno razumnije osnovno stanje. Tamo gde ili nema jedinstva, ili nedostaje razlikovanje, granice se slivaju, i eto helaja. Ako ga ne remete nesavrsenosti zahlud.a, kaze Panvic, zivot je samo savrsenstvo. ·
nilo, sve sto je spektakula~o, vasar, freske i opere. Ne surovi inkvizitori, vee isto takvi nemilosrdni" eksploatatori, i sve je to pocelo da postaje legitim:. nost, istorija i istina i teorija i filozofija i racionalizam. I p.odzidivanje je kren1,1lo, opravdavanje da je jedina vrednost zivot, postepeno je uklonjen svaki elemenat koji bi coveka mogao da spreci u neporemeeenom uzivanju u zivotu. Na koncuje pronaden :QOjam prirode, a na koncu konca pojam zivota. Covekje zivot sam po sebi poceo da shvata kao nezavismi objektivnu stvamost, na jednoj strani je porekao apsolutno Ja, a na drugoj je zivo bice smatrao kao objektivnu stvamost. Time je sebe istisnuo iz oba pravca podrucj a misljenja. Jer konzekvenca ovoga resenja jeste da je covekovo biee jedino bezlicna biologija. Sjajno. Vise ga nista ne suspreze. Osloboden sam od toga sto je zivo bice - mimo mogu da ga unistim. Kao i drugde, poricanje ni ovde nista ne menj a u stvamosti, ali sam negator naseda. Srednji vek se, istina, okrenuo od zivota, ali je jos znao da nema ljudskog zivota nezavisnog od licnosti. A novo doba je doslo u suprotnost i sa svojim d~h?vnim j a, koje je smatralo popovskom prevarom, all 1 sa svojim zivotom koji je postao nezavisan ~ro~es. Na ovom shvatimju zivota, nazvanom objektlvm proces, sagradenaje kasnije hegelovska dijalektika i bioloska teorij a razvoj a.
1
Pod izgovorom preporoda renesmtsa je osvestala takvo drzanje koje je zivot postepeno obezlicilo. Promenjen je temeljni odnos prema zivotu. Zivot vise nije samo ja, ve6 ukupno moje. Vlasnistvo, spoljnje, o~j ~ktivno, moj deo, moj plen, objektivni kvalitet koji m1 Je na raspolaganju, kao sto se obicno lepo kaze: udeo. U sebe mogu da upijem toliko uzivanja koliko god umem. Koliko mi dopuste. Nisamja, samo moje. Ovo do sada je manja i bezazlenija polovina analize. Znacajno je ozbiljnija i opasnija mentalna
delatnost za opravdavanje ponasanja koja je zapocela i traje cetiri stotine godina. Ne zadovoljavaju se time sto opljackaju Meksiko i Peru, treba da dokazu da time sire civilizaciju; cak hris6anstvo. Kasnije vee princip hriseanstva nije zadovoljavao, jer je tako reei hriseanstvo samo sebe kom_promitovalo, a i~postavilo se da Isus nije ni postojao. Sto je id~ologa vise iritirao razum, postajao je sve arogantniji. Sto je vise koristio :podmukla sredstva, sve je cesee ponavljao - istina. Sto se vise pozivao na samovoljne teorije, postajao je sve bezobrazniji. Postojanje ove blasfemije nazvane humanizmom i dokazane scijentizmom moze se zahvaliti tome sto pitanja uopste i nisu postavljana, nego su smatrana resenim pomoeu pseudofilozofija, ana koncu razum, nauka, umetnost, duh, religija, sve je smatrano sredstvom uzivanja u zivotu. Sluze za eksploataciju zivota. Sve vehementnije su svedoCili da to nije tako samo od pocetka, nego je to prirodno, i od toga je pravljena istorija sveta - , i centralizevane drzave. _ Pozivajuei se na nekoliko hibridnih hipoteza scijentizam je sredinom devetnaestog veka postao razmeiljiv, ali ako bi ko zavirio u dubinu teorija, nije nalazio nista drugo do upravo suprotno od onoga sto je rekao klerikalizam. Kao da j e suprotnost lazi vee cis_ta istina. ~ Iritiran od bastine, od duha, od drugog sveta, od religije, od metafizike, cak od razuma, cak od istine, u socijalistickoj ideologiji postao je vladajuei takav nacin misljenja- iskljucive vrednosti zivota opravdati po svaku cenu- koji je drsko vodio rat s hipotetickim provizorijufil:ima, vee ne protiv klera, ne ni protiv aristokratije, nego protiv eiftinskog i gramzivog, neukusnog i amoralnog, ali narocito pohlepnog i kukavnog gradanstva, jer je zivot ta<;la vee bio potpuno u saci gradanina. Cilj je da se zivot, sa svim uzivanjima koja se u njemu kriju, ucini zajednickim vlasnistvom. Zi,vot kao kolektivni objekt. U meduvremenu nista se nije promenilo, ostala je, kao sto
\
50
51
Berne kaze, ljudska patnja koja se cak ni morima mastila ne bi mogla ispisati po nebu. Ako bi se ovo misljenje, na primer ideja socijalizma, videvsi patnju u tom istorijskom trenutku bilo procistilo samo na jednomjedinom mestu, i ako bi u mnogi~ utopijama bilo topline koliko za kasicicu, i ako bi umesto drskosti bilo u njemu ipak neke ozbiljnosti, i ako bi umesto suludog opravdavanja :Zudnje za u:Zivanjem u zivotu bilo u njemu nekog ose6anja za istinu i razum, trebalo bi re6i da je dobronamemo, cak i ako je kolosalno abaissement du niveau mentale, srozavanje mentalne razine. Ali ono nije bilo drugo do produkt krize, a to su znali i sami autori, cak i onda ako nisu znali da znaju. Zbog zivota, odnosno zbog sto v~se uzivanja, lazju podstaknut kao brigom, ideolog, istina, nije nista mogao promeniti u stvamosti, ali mu je u tome propala intelektualna verodostojnost. Stvar nije rezultat istrazivanja i promisljanja, odnosno nije nauka, nego refleks eksploatacije posledica istorijskog teskog polozaja. Za njihove misli nije bilo perspektive, jer oni njima nisu vladali, nego su misli vladale njima, i kada neko u potrebnom trenutku propusti samokorekciju, kao sto .su je oni propustili, prinudna posledica ih vise ne ispusta. Liseni kontrole osnovnih elemenata vise i ne mogu nlsta dnigo do da izdrze, rna koliko zlonamemo, ali uz konzekvence preko vatre i vode, do potpunog pada. Unutar teorije vise nema nevolje, sve se toliko potpuno slaze da je to samo po sebi sumnjivo. Nema problema ni sa dokazima. Izgleda kao da im svi prikupljaju podatke, samo sto je bas sve lazno. Na koncu se ispostavilo da i nisu hteli istinu, nego dosledno uvek bas suprotno od onoga sto je propovedao kler. Za sisteme kojima nedostaju siroki duhovni horizonti neprijatelj uvek zgodno dode, ali ziveti od toga da je protivna strana lagala ipa,k nije mogu6e, a iz toga jos manje sledi da neka strana govori istinu. Od istine iritirani scijentizam svesno se suprotstavio svakom kontinentu postojanja izvan i
unutar i iznad zivota. Kada ve6 nije mogao da izad"' na kraj s razumom, usledila je monomanija. Sem klera, vise nije bio u stanju da misli na drugo .. To ga je odrzavalo u prete6em nemiru. Ve6 i nije UJ?eO da se oglasi smirenim tonom, samo da napada 1 da se brani, eventualno da taktizira odugovlacenjem. Sto muje situacija neodrzivija, ton muje impertinentniji, au toj permanentnoj traumi sve je zlobniji. Wahnsystem, kao sto kaze Jaspers. s doslednos6U: ludila. Scijentifizam se zapravo na celoj liniji klanjao klerikalizmu, a to nigde nije upadljivije nego u ustrojstvu politicke vlasti. Zatvori, inkvizicija, tajna policija, profesionalna izdaja, progonstvo, prinudni rad, masovna ubistva, falsifikovanje istorije, vise i drugacije ni danas ne umeju da urade, i sigumo je da je utopista sazdan na scijentizmu, praksa vlasti racionalistickog humanizma jeste klerikalna utopija.
52
53
Osnovno stanje treba naci. Ono stanj e za cije istrazivanje ni u Evropi nije izgraden metod, ali narocito za to nema tradicionalnog morala. A to dvoje nema posebno. Izvor moralr10g posrtanja je umna zabluda, a izvor svake besmislice je los moral. Znaci treba zahvatiti odande gde postoji, iz svetih knjiga koj e.- kao sto Jevreji kafu - cak ni najneznatnije ne prepustaju samovolji. Sada, deset godina posle Drugog svetskog rata vee znamo sta je zivot. Das nackte Grauen, kao sto kaze Krauze, cvokotati go. Naucili smo to po tome kako nam je eksploatisan zivot i kako smo sami eksploatisali sebe za puki zivot. Posledica je sto sebe ne osecamo covekom, samo zivotom, i od njegove prolaznosti nam se zavrti u glavi. Taah levavi, kaze Psalam, moje 'srce posrce. Ne razmisljamo, sve u svemu razdrazen je nas poremeceni mozak. Zivotu je sistematski poodsecano ono bez cega je nesposoban za opstanak, i za njega nije ostalo nista drugo do da drhti za onih sest hiljada dana. Razume se da je to nonsens. To ovako nije stvarnost, samo teorija mrznje koja nista ne menja u stvamosti. Ali ko je prihvati, natovarenje. Stvamostj e tu, i ne mozemo ni da je 'raspoznamo zbog nasih lazi koje su podstaknute brigom . .Zivot je po sebi nesto sto se ne bi moglo ni izdr2ati. Ono sto se danas ovde naziva zivotom jeste scijentificna fiksna ideja kojom je covecanstvo prevareno, a eksploatatorska vlast ga time dr2i u saci . Ako bismo znali da smo vise od zivota, ne bi mogli vladati nad nama. Vlast je od egzistencije ostavila ovu nejaku, drhtavu i substancijalnu fudnju, i p,okusava da pretnjom svakoga prisili na poslusnost. s,uspehom. Odista drhtimo i poko54
ravamo se. I znamo da ovom pokomoscu sami sebe razvejavamo u nista. Trebalo bi da usledi trenutak kada 6e u nekome razum u punoj svojoj svetlosti postati svestan, da je ova iz;daja opterecena gluvonemoscu potpuno prazna i bezvredna, i besmisleno je zbog nje cvokotati go. Ako konacno neko bude prinuden da bira izmedu prilike da izdajuci sebe sama krisom koristi puko vreme - koje mu je jos ostavljeno, ili ga je ukrao - , i prilike da predlog odbije protestom desne ruke. Suprotstaviti se pokusaju svakog kompromisa, bilo da je iskusenj e sebe sama, cak i ne heroj ski, samo s trezvenim uvidanj em, i smeti prekoraciti ovo puko vreme, kao sto kaze Psalam, usuditi se i biti lud na ustrb zivota i prihvatiti ponizenje, gazenje, prisilni rad, cak se ne plasiti ni smrti vise nego sto treba, mazda bi ova psalmovna ludost pruzila pojam izvome mere. Zahtev se spustao od Bordzija do Rusoa,jos vise do Getea. Ali udaljenost je jos veca do Oskara Vajlda, i od Oskara Vajlda do kraljeva zivota provincijalnih ulicica. To je preostalo od uzivanja. Luvr Kralja Sunca u srazmeri soba s kuhinjom. Divre hajjamim, dnevni poslovi, sve niza razina, puko teturanje u sve uzem prostoru, smanjena doza vazduha, uz porast kontrole, sa sve vise narkotika, i u sve guscoj tami. Covekovo prirodno mesto, koje sada ovako . zauzima u hajje saahu, nije izvomo, i u qdnosu na izvomo ono je jedna vrsta deportacij e. Zivot pod ovim uslovima i ovako nekvalitet(}n jeste apsurd. Ovakav zivot nije posledica rodenja, vee zabludelosti pocinj ene na pocetku zacetka. Glupo j e govoriti o bioloskom zivotu kilo 0 primordij"'alnoj antropoloskoj datosti, budu6i daje ovaj drugi, ,strani sloj ; enveloppe infrieure, omotac dobijen odozdo. Ovaj zivot nije usledio iz svoga bi6a, nego iz nezakonitog ponasanja. 55
Nas zivot se vrti u bujici zatalasalih promena uz ' izuzetak jedne matematicke tacke, i opravdana je sumnja da covek i nema svoje prirode. Ovo ovde nije svet, samo okolina, nema stabiliteta, i jedina nasa delatnost jeste traganje. Istraztvanje je, kaze Lajos Sabo, temeljni pokret zivota. Zivot je antropoloski atipicno postojanje. U ovoj animalnoj~ uslovnosti i konstelaciji ni ne poseduje njegova bitna svojstva. Ovo je mesto permanentne krize, i zivot je z.a coveka pre katarza nego bilo sta drugo. On je slabiji od samog sebe, i zbog toga isto toliko treba samog sebe . da odusevljava. Zato je zivot opijenost i pojacanost, sto je aktivniji, tim j e bespomocniji. Nije drug zemnog bica, niti njegov gospodar. I parazit je. Ontolosi nezakonit, i zato se na njega ne moze , privici. Horreur et extase, kaze Bodler, dvojna je osnovna linija zivota: uzas i bunilo. Drhtati i opijati se na n ajnizem stepenu. Na nesto visem stepenu ocaj i narkoza. Bezati, odnosno ubijati, i samog sebe dati, biti samoubica. Na visokom stupnju religija i zanos. los vise zrtvovanje, i samog sebe zrtvovati. U svakom slucaju treba da bude nepodozriv onaj ko elemente ovoga vitalnog incidenta prihvata za kortacne, on o svojoj imanentnoj besadrzajnosti ne pribavlja znanje, i pokusava ·da to on ovako, u sebi samom zivi kao razumnu celinu. Pokusaj je uzaludan.Zivot u svakom elementu u samom sebi nije moguce zatvoriti, zato je on bezoblican, supstancij alan - i zato je prolazan. Nista drugo ne ntogu da ucinim do da pustim da bude slobotlan ko god hoce, i to je najvise. Ne ogranicavati i ne uticati. Ni ljubav nista ne moze dati, samo vemost, sto sam sa zivotom i sto izdrzavam, Sumnjiv je rezultat svake pomoci, ucenja, darivanja, saveta, podrske, poklona'. Ne dirati. Neposredno ga fle mogu ni taknuti, samo ga mogu zamoliti da ucini
sebe dodirljivim za sebe sama. Ako ne dopusta, moze se slomiti, uzalud. Osnova ljudskog bivstva nije harmonija ·komponenata, nego licnost samosavladavanja. To je svetinja zivota koju je zabranjeno dodimuti bez dopustenja . .Zivotje nezasticen, a jedina zastita je duh. Trostruka evropska blasfemija protiv svetinje zivota jeste laz, nasilje i eksploatacija, coveka prevariti, opljackati i lisiti ga slobode. Svaki trenutak zivota je jedini, neopoziv i nenadoknadiv. Niko drugi ne r,<,J.~polaze ovim trenutkom, samo autonomna licnost, nema pravo da njime raspolaze. U Jevandelju se ni na jednom mestu ne govori o tome kada je Gospod bilo koga lecio ili budio nasuprot njegovoj sopstvenoj zelji. To je klanjanje Boga pred licnom svetinjom zivota. Zato post?jj odgovornost i moral. Zato postoji samoraspolaganJe. Zato postoji razum. Zivot je jedini i neopoziv. Jednom i nikada vise, neponovljivo. To je bolno blistanje ove prolaznosti, ove praznine, kraj i pocetak ovog lomnog i nejakog trenutka u kojem se sunce odjednom rada i zalazi. Jedina odbrana zivota je razum koji ne mogu dati, samo da u mom 6upu svaki dan bude ulja dok tama ne mine. Napadati na sto hiljada nacina, ne braniti se nikako. Nije istina da mogu da zivim samo na ustrbvdrugoga, i ono sto zivim, uzimam ispred drugoga. Zivot je autonoman i centralan, i ako svoj razvijem, time nikoga ne povredujem. Naprotiv, sto potpunij e razvijam svoj e snage uzdizem svakoga ko razvija svoje snage. Drugi iritira covekovu liniju zivota samo onda ako se otvaranje ne zbiva iz licnog sredista. Sarno ako je covek uveren aa spas nije kod njega i u njemu, vee w,drugom i drugde. . Greh pocinjen protiv svetinje zivota, neoproshva blasfemija,greh protiv Svetog Duha ogninicavanje je slobode coveka. Sarno u slobodi moze sazrevliti dete
56
57
Klerikalizam i scijentizam su varijante dejs-tva-protivdejstva istovetne neprekidnosti zabluda. Zabluda zato sto ljudsko biee dvojstvo duha i prirode ne drzi ujedno, otuda nij e u stanju da vidi celinu. Svet j e raspolueen, rec-cin, teorij a- praksa, idej a- realitet. Umesto da preispita svoje stanoviste, on zabasa medu posledice pogresnih interpretacija, to je u slucaju klerikalizma osveta nad prirodom, u slucaju scijentizma osveta nad duhom, ali u oba slucaja puko zemno ustrojstvo, i samovolja skrivena iza pitanja. Klerikalizamje nespretniji, i lakse gaje primenjivati. Nista nije jednostavnije do zabranjivati nesto sto sam covek koristi. Uzivalaca zivota srazmemo je malo, skrivaju se, u tajnim savezima pod zastitom vlasti, nesto ih povezuje, boje se, ako ne drugoga, onda davola, stiti ih cinjenica religije, bilo kakva da j e religija. Kad Boga ne bi bilo, kaze Bodler, religija bi i onda bila sveta. Na sto se samo maze odgovoriti: ako bi materija hila, materijalizam bi i onda bio nezgrapan. Prvi uzrok je bezverj e. Sarno druga rec za besmislenost. Jeri bezverje je vera, ali losa vera, kao sto je besmislenost smisao, samo los smisao. Vera da nema drugog sveta, nema duha, nema spasa, nema vecnosti, nema duse. Sta je· losa vera? Lav X. kaze: dobre prihode nam donosi legenda o Hristu. Posle · toga odista ne preostaje nista ~ruga do jadan, prazati i tuzan zivot. ' Scijentizam je slozeniji, jer je labilniji, i zato ·· bezohraznij i, traljaviji, i zato oholiji. Lai i su mu gordijevske i, na koncu, situaciju mu je teze ispitati. Negativna mudrost, jedina mudrost tame, kao stone prima svetlost, mudrost ateiste, ta mudrost poricanj a koja ne ulazi u zrtvu. Sve mu smesta postaje lako. Es ist Ieicht mit seichtem Herzen gliicklich zu sein, lako
je plitka srca biti sreean. Ovim poricanjem specificna tezina jedinstvenih vrednosti zivota, istorij skog trenutka, sudbine, egzistencije odjednom je postala laksa i s vise jedinstvenosti. Od materijalizma tuznija je i komicnija samo duhovna nauka dvadesetog veka koja se poduhvatila da rehabilituje religiju i metafiziku. Filozofija staklenika dok se na ulici ujedinjuju proleteri celog sveta. Pocetkom devetnaestog veka veeina ljudi se ponasala kao slavodobitni idiot kadaje otkrila scijentizam kao metod kojim se svak~ klerikalni aksiom maze pogoditi u glavu, a nepodozrive time sto se tvrdilo da j e religij a, metafizika, dusa, duh, Bog popovska prevara, ne postoji nista drugo do zivot, covekje uvek bio zivotinja, i sve je materija. A sve se pozivajuei na cinjenice, iskustva i eksperimente i zapazanja, kao Darvin koji nije ucinio nista drugo nego je samovoljne ekonomske principe Maltusa primenio na biologiju. Kako ni malo ne bi zaostajali za klerikalizmom, biolosko-ekonomsko-statisticka ateisticka mudrost preobrazena je u svetsku religiju uz pomoe liturgije, svetih knjiga, objavljenja, askeze, apologetike, misij e, klera, cak i zemaljskog namesnika. Sada vee nije bilo reci o prirodnim naukama, ni o drzavnoj vlasti, ni politickoj ekonomiji, nego o sakralnoj praksi. Ovolika religija se mogla podneti samo uz intenzivne grehove. Stotinu godina docnije vee znamo da se sve ovo ne maze smatrati nicim drugim do ideoloskim zahvatom instinkta vlasti. Materijalizam, biologizam nije ni manje ni vise do pojedine varijante uslovnog metoda srozane svesti o zivotu, koji se narodima objavljuje scijentificnim aparatom kako bi se covek paralizovao i kako bi se mogao domesticirati. Posle toga je bila potrebna samo takva varalica kao Lenjin, i rezultat je tu: scijentificne drzave i narod koji cvili. Scij entizam je pojedinacne rezultate istrazivanja prirode, kaQ sto su radovi Galileja, Keplera, Kanta, Darvina, preobratio u traume, znajuei da ovi
58
59
zaceto u materici zivota, koje treba da se rodi u trenutku smrti.
I
pojedinacni rezultati duQlje povreduju coveka i drze ga u podmuklijem uzbudenju nego sto je misao 0 kazni u paklu. Uzas je opravdan u punoj meri. Ispastanje zbog grehova razumljivo je u svakom momentu. Ali s apsurdnom ljudskom sveseu u bezlicnom kosmosu, na dvadesetorazrednoj planeti ziveti svoju egzistenciju plesnive gljive? I ako je to tako, zaista ne preostaje nista drugo do ocajno pljackati, zderati, koitirati i ubijati. Posebnu studiju predstavlja kakvim zivotom zivi sam takav covek koji ne moze da se izuzme iz metafizicke zavisnosti svoje ljudske sustine, bilo koliko je poricao. Iritira ga sopstvena besmrtnost. Umesto da se obracuna sa strukturom sistema pogresnih ideja, on ih sve komplikuje lavirintskim opravdanjima, jer ne ume da se oslobodi ni razuma, ni religije, ni duse, niti gravitacije drugoga sveta, rea.liteta humane egzistencije. Uzalud opravdaya, uzalud dokazuje, uzalud je pametan i poziva se na cinjenice, ne ume da se oslobodi, a nema ni moguenosti da se ikada oslobodi. U poslednje vreme se sve vise razotkriva karakter licnosti i konzekventnost smera dogadaja. Cak treba zastarelim smatrati misljenje koje pocev od kraja osamnaestog veka nije sklono da primi k znanju uticaj vlasti koja po eudi bitno odstupa od zvanicno pretpostavljenih sila. Scijentificna istorija ne govori o silama koje pokreeu licnosti i koje funkcionisu u idejama. To se po sebi razume, narocito ako covek pomisli da ova istorija za svoju sustinu, u interesu opravdavanja instinkta vlasti, treba da zahvali skrivanju stvamosti, a ne njenom saznavanju. Cetiri stotine godina traje simplifikacija, i znamo ako se na jednoj strani stvari pojednostavljuju na nedozvoljen nacin, ne drugoj pocinju da se prekomemo komplikuju. Sto iz manjeg broja istorijskih cinilaca pokusam da izved'em razumevanj e, sve vise ih ostaje izvan kontrolnog kruga razuma, i onise u tami pret-
varaju u agresivan sklop, a svojim upadima remete tok stvari. Sile koje nisu podvedene pod ajam agnih, koje ispoljavaju ilegitimnu delatnost vee se od davnina nazivaju magijskim. Magijske sile su postojale i postoje, a njih bez ostatka ume da privuce u svoj svetlosni krug samo urn maksimalnog kapaciteta, sve dok se magij a, maja ne rasprsi. Posledica najmanje tame razuma jeste da covek ne opaza stvamost, nego opsenu. A poremeeaj u svim slucajevima izazivaju iracionalne sile, odnosno sile izostavljene iz razuma. Tamo gde mestimicno bude ispusteno prisustvo intenzivnog razuma, magijske sile prozimaju stvarnost, ako se pak snaga razuma smanji na celoj liniji, izgleda da se celokupni realitet preobrazava u magijski, s_!9 znaci da sile ne deluju po zakonima dana vee noei, ponasaju se neprijateljski prema svetlosti, razumu se ne pokoravaju, od njega se skrivaju. Apostol Jovan ovu situaciju-odreduje taka sto je svetlost osvetljavala tamu, ali tama je nije prihvatala. Sarno svezi dogadaji dvadesetog veka omogueili su da covek otkrije aktivitet koji je zapoceo klerikalizmom, nastavljen renesansom i prosveeenoseu i koji je kulmi:g.irao socijalisticko- komunistickim revolucijama. Sta se dogodilo? Magijsko pljackanje zivota. Principijelna formula delatnosti: u interesu ideje, koj a je proglasena za visu, sme se lagati, eksploatisati, praktikovati nasilje, odnosno m.oze se pociniti bilo koje bezakonje ako je u opstem interesu. Kao sto znamo, mogu se zatvarati ljudi koji se ne dopadaju, za rad se maze plaeati proizvoljna najamnina, maze se zabraniti sloboda govora, kaste ~e mogu ddati potlacene, oni koji protestuju mogu se masovno deportovati, celi narodi se mogu iskoreniti. To je fundamentalna pseudospiritualna operacija koja je upravljala istorijom Evrope i koja je dosledno morala da nas dovede tamo gde se danas nala~o . Magijskom pljackanju zivota inkvizicija je samo redukovani naziv, a verski rat, ili klasna borba, antisemitizam, ili rasno pitanje, samo su pokusaji zaba-
60
61
surivanja u kojima se ocituje uporni i konzekventni napor koji se rasprostire na sve, kako ~i se u dubinu i u sirinu usisalo sto vise zivotnih sila. Sto vise zivota iskoristiti kako bi im pripaio sto vise. Srednjevekovni klerikalizam bio je u znaku 'podmuklog pijetizma i ziveo je od isisanih sila. Kasnije se nesto naslutilo od ovoga parazitizma, ali s jedne strane, tragom takvih diletanata, kao Volter (koga Bodler naziva pravim imenorn kralj majmuna), koj i nisu bili u stanju da razdvoje t:eligiju od lazi instinkta vlasti, a Crkvu od klerikalizacije (pitanje koje se tokom istorije ispostavilo kao najbolnija rana katolicizma), a s druge, nije se primetilo da je, istina, kler raskrinkan, ali parazitizam potpomognut scijentizmom promenio je vid; i dalje je ziveo kao svetski sistem vlasti, i onje najpre u kapitalizmu, kasnije u socijalizmu postajao sve otvorenija pljacka zivota, dok je struktura uzimana kao data, samo su se menjali metodi, a formula je dobila konacan vid. Okoreli pljackasi i svetski razbojnici ujedinite se -- sto nije nista drugo do korektna definicija svetske situacije na sredini 20. veka. Definicija pljackanja zivota jeste sto iskljuCivije raspolagati nad sto vise zivih bica, a u tome su oba gledista podjednako bitna i da meni bude sto vise, i da drugi dobij e sto manje. Ovo ponasanje je vee odavno izvan toga da izuzetni, recimo drzavnici budu privilegovani. Jer je to ponasanje ucitelja prama uceniku, roditelja prema detetu, supruznika prema supruzniku, sefa prema podredenom, trgovca prema kupcu, cinovnika prema stranci, policajca prema prolazniku. Diktature ne bi mogle ni nastati ako ovo ponasanje ne bi postalo opste, a u svakom slucaju ako bi neko nastupio s time da zivote drugih zeli da ustroji s novim mislima, da zeli da se pobrine o napustenima i potlacenima, svi bi smesta znali, bar bi mogli znati, da taj zeli da ostvari neki nov vid pljacke zivota. Ovaj poduhvat ne izvire iz razurna, ne maze ni izvirati, nego iz one noci 0 kojoj je malocas bilo reci.
Glad za zivotom, zudnj a za sto vise, za sto dalj e. To je Berneov Gier, hindu kama, grcko eros, latinsko libido, Budino asava, zudnja gmizavaca, hladna vatra no6i, nago drhtanje bez substancije, horor, praznina, zedna zudnja, led koji se zari od tame koja je bez svetlosti i bez toplote. To je temperatura magijske pljacke zivota. Hladna dusa, kao sto kaze tradicija Parosa. Demonizam je vanredno siromasan u zivoj krvi i svetlosti, degenerisanog je uma, ali tim osetljivijeg njuha, demonizam koji zedni za zivotom zebuci u maglovitoj tami od sopstevene ukocene zudnje. Aka covek pocini gresku u ukusu, ili u moralu, ili u misljenju, demon moze da provali ida ovlada njime. Kabala kaze da ljudi upropascene sudbine postaju demoni. Oni kao crvi grizu spasenje onaga ko ihj e upropastio. Aka je to taka, nema vece opasnosti do nekoga damuti, jer onaj koga sam povredio, pusta na mene demona i pljacka moj zivot.
62
63
To j e Wunder der grossen Torheit. Sistematska istorijska delatnost magijskog pljackanja zivota stigla je dotle da prednost imaju sile koj e kvare zivot, njih prima, na l'Jima gradi, a svetlost iskljucuje. Tako su negativne sile postale vlast koj a upravlja svetom, a pozitivne su taka dospele u opoziciju. To je najkrupniji rezultat koji je neko bilo kada postigao u istoriji sveta. To je, kao sto Berne kaze, cudo velike ludosti. Zabranjeno j e slobodno istrazivanje razuma, jer se ne smeju uznemiravati spavaci u tami. Treba spavati i sanjati. Idealizam, utopij e, iracionalizam. Organizacija plj acke zivota toli.ko je izgradena da je moguce samo klanjanje, rnozda kompromis. Opasnost i zlocin. Vladajuce bezakonje ne prihvata zakon. Kler je pljackanje zivota upakovao u prezir zivota, i taka je od postenja jos ostalo nekog traga. Od renesanse, medutim, pljackanje zivota samo sebe naziva svetloscu, napretkom i budu6:nos6u, i nistaci
su se dogovorili da se treba udruziti protiv razuma, te najvece opasnosti. Ova negativnost je svoju ruku stavila na svaku mogucnost zivota i spreCila razum da dode do reci. Medutim, nije se racunalo na posledice. Negativnosti redom padaju. Dospevaju pod krah i rasturaju se i same po sebi prolaze, a da ih niko i ne takne, u svom trijumfu se raspadaju i anuliraju, a da ih njihova opozicija i ne napadne. Nijedna do sada nije pretekla, a propasce i one koje su jos na vlasti. Pred hris6anstvom nije bilo mogucnosti da se aktivitet magijskog pljackanja zivota preobrati u uzajamno povezanu delatnost, u istoriju. U Kini, Indiji, Persiji, Grckoj, Vavilonu, Rimu iskrsavalo je pojedinacno, ali ako je negde i bilo trajno, ostalo je izuzetak, i sacuvalo je svoje nezakonito obelezje. Magicnost je u hriseanstvu postala uzajamno vezana, dosledno preuzeto porican_je prema hris6anstvu nacinilo ju je istorijskim procesom. drevnim vremenima i u starom veku u konformizmu nalik osnovnom stanju vladao je zakon, i ovde je magija (kao i svaki cinilac egzistencije) bila stalna na kodifikovanom mestu kao vanredan izuzetak na koji se racuna. Hriscanstvo je ukinulo konformizam, i negativnostima se suprotstavilo tamo gde one stvamo ispoljavaju svoju snagu, u coveku. Ni spasenj e nije donelo odrzavanje zakona, nego ocitovanjr; autonomnog licnogja, ne u znaku individual.ne samovolje, kao sto se dve hiljade godina verovalo (i sto je takode negativnost), i upravo zbog toga ne u znaku eksploatacije zivota, koja je najdublja od svih negativnosti. Autonomno licno srediste nije u znaku zakona, vee u slobodi. A ime slobode nije samovolja, nego zrtva.
u
64
Na vita nuova ne treba cekati, jer je ovde. U egzistencijalnom smislu ovde su u trenutku, odjednom zlatno doba i hadas olam, preporodeni svet. Ali su istorijski ovde, jer po inerciji ne bi bili u stanju ni postojeee stanje odbiti ako novo u njemu vee ne bi bilo gotovo. Jedna od plodnih Niceovih zabludajeste aksiom kako nema cinjenica, postoje samo interpretacije. Taka je zeleo da pruzi beskrajan prostor za samovolju zivota. Znamo da cinjenice postoje. A znamo data Cinjenica nije Ding an Sich, nije bez pocetka, Ungrund, En-sof, aperion, Aditi, vu-ki, sto se i ne maze ne znati, jer je to baza svakog saznanja. To je cinjenica koju Berne naziva Tnysterium magnum, ili kako danas kazemo, to je stvamost. To je nezaobilazni i neporecivi reilitet, o kojem svako ima istovetna saznanja, i sto se ne moze ne znati. Maze jedno. Poricati brigu zbog zivota podstalmutu lazju, bez rezultata, jer covek nasedne, stvamost ostaje. Ali to nije dovoljno. Ne zato sto postoji cinjenica i sto se od stvarnosti i ne moze odstupiti. Zabluda ne ponistava stvarnost, nego sanm sebe. Pogresna egzistencija cini nepostojecim. Rani crkveni oci do Dionisa Areopagite, i srednjevekovni misticari zato su ucili da je zabluda, odnosno priroda greha onaj paradoks da je u bivstvu ,,pozitivno ponistenje", rupa nastala u bieu, neopoziva srnrt. U onome sto postoji, ovoJe nema. Nije muzika ono sto propada. Nesta drugo. Nije knjizevnost ono sto se unistava. Nesta se unistava goropadnim salama i lazima, ali to nije arhitektura i nije slikarstvo, i nije porodica i nije moral. Sve propada, ali ne knjizevnost i ne ddava. Sta to 65
propada? Nestvamost propada, a sto je potpuno nestvarna, to potpuno propada. Umetnost? Religija? Sve ostaje netaknuto, Tao te ding, Henrik IV, i Pasija po Mateju. Nista ih ne moze dimuti. Propada sve sto nije kao Uyanisade, Hammerklavier i Don Huan od Aus~rije . Sta to propada? Uzasno j e gledati kako propada 1 kako se hoce da propada. I nikoga ne mozete da spasete od onih koji hoce da propadnu. Podneti to, treba imati srca. Necemo ih videti medu vecno zivima? Kakvim li ce zaobilaznim putem dospeti do onoga cega su se odrekli i sto su odigrali? To znati. Ne moze se vecno ne ziveti. Zalud se interpretira samovoljno, cinjenica ostaje. Postoji toliko vrsta krize koliko mogucnosti odupiranja stvamosti. Ali svaka zabluda opovrgava sebe i svaki greh kaznjava sebe. Najdublji smisao istorije jeste sto dubre samo sebe pocisti. Za stvamost je dovoljno sto ona postoji, samovoljne interpretacije se smrve. Stvamost je cinjenica po sebi. Istorija je u ovom trenu uzbudenje: dokle se moze naprezati suprotstavljenost istini. Sigumo mnogo duze nego sto smo do sada verovali, a to je tesko podneti. Ovaj sklop poraza i krahova, padova i lomova takav je da se njegovo pojacavanje jedva moze i zamisliti. Predznak velikog spremanja. Ali se ne sme mrzeti. Mrznja je nepostojanje nepostojeceg. Napetost izmedu vita nuova i razdoblja treba povecavati, jer razdoblje ni nije odvojeno od vita nuova. To je los poduhvat, pogresno saznanje i neumesno prilagodavanje unutar vita nuova. To je jedini nacin i mogucnost da covek zauzme svoje mesto u osnovnom stanju. A za nas je jedina prava definicija osnovnog stanja ucenje svetih knjiga, i bastina koja se odavde hrani. Odrzati zahtev stalnosti prema svetu kao prema prostoru spiritualnog aktiviteta. Sve sto to ne cini, bez premisljanja treba odbaciti.
66
Dom hitno ukinuti, zene i devojke poslati na rad, kako bi ddavna preduzeca ustedela, svako treba da se hrani u fabrickoj menzi, stvari urediti tako da vecina radi daleko od porodice 1 da spava u zajednickim konaCistima, u krevetima na sprat, po sesnaestoro u sobi, radio od ujutru u sest pa do deset uvece hvali uspehe vlade, emituje masovne marseve i Leharove valcere, u gostionici se ne moze sesti, iskapiti dva puta po pola deci denaturisanog alkohola, pozderati na brzinu krompir paprikas, isplacivati samo onoliku naj amninu kolika je taman dovoljna od jedne do druge plate, uz mali deficit, ali je povremeno smanjivati, a pored toga vise puta pokretati prikupljanje dobrovoljnih priloga. Kasnije ce biti jos jednostavnije, j er ce sledeca generacija od druge godine odrastati u drzavnim vaspitavalistima, vee nece znati sta znaci citati Kitsa i Helderlina, posmatrati Sezana, videti more i Luvr i Oxford Library, i Materhom, i dalmatinska ostrva, i sve ce lakse moci da se navikne da zivi iz dana u dan, jedina dobra su porcija i kasika, odeca je ono sto ima na sebi, zenidba je suvisna, u zenskoj baraci ima d9voljno avantura, vise se ne buni zbog potcinjenosti. Covek ce uspesno postati idiot i prosjak i drhtavac. Za odredenu vrstu ljudi, rna i sa suprotnim predznakom, ovaj smer ne treba bezuslovno smatrati povoljnim. Za takve koji su rodeni za to da se odreknu kuce, imanja, ali i stana, namestaja, cak i polupunog ormana, ali u svakom slucaju od mnogostranog materijalnog obezbedenja, drustvenog ranga, privilegovanog obrazovanja, elementame udobnosti isto kao i od elementarnih povlastica, ali i od svakakvih principijelnih osiguranja, i da u strogom
67
smislu reci nauce da lebde izmedu neba i zemlje, potCinjeni trenutno upravo najmocnijoj drskoj samovolji, ne znajuci gde ce uvece spavati, sta ce sutra jesti, da lice biti na slobodi, cak da lice ih uopste biti. Ako raspomamljeni uzurpatori i paraziti zele da covecanstvo ucine bosonogim, neka vide da smo se unapred odrekli svega sto ce nam oduzeti, izvolite, ako i ne sasvim onako kako oni misle, j er necemo uzdisati, niti cemo ceznuti za osvetom, jer smo ovako prinudeni da covekovu izvomu potcinjenost konacno ozbiljno primimo na sopstvena pleca. Nasuprot protestu mozemo biti sanjasini i odreci se svake odbrane, izuzev razuma. Naucili srno da u ovom siromastvu, bezimenosti i nemocnosti, ziveci iz sata u sat, nezasticeno, covek istina gubi svoja materijalna obezbedenja, a nasuprot tome dobija neku pouzdanost. Recimo, cim na jednoj strani odustane od svoga zivota, na drugoj dobija u novom i neunistivom obliku, i ako je stigao na ovu stanicu, ni za koje blago ne bi zeleo biti drugo do bosonog. Imanje, slava i vlast coveka Cine nepogodnim za vodstvo svetom, a onaj ko ovako zivi mora lagati vee i zbog samoodbrane, mora praktikovati eksploataciju i nasilje. Ispravno ce upravljati svetom onaj leo bude umeo da ostvari trojnu zrtvu nasuprot ovom trojnom svetogrdu. Budno bezimen, siromasan i bez vlasti. Ni ovaj covek nije ni bolji, niti pametniji. A li su mu dobre mere. I dok od njih ne postane znanje, promena se ne moze ocekivati. Sve novije negativnosti, u trenutku njihovog iskrsavanja osuciene su na propast. Nijedna nece preostati. Ko porekne stvarnost, ne rf1enja stvarnost) ali sarn 011 strada, bilo d.oba.;l bilo narod, bilo Covek . Kac Sto Origena kz~Ze: ·ver11e n1isli) idite na pros~:nu:. a polJa vekovecnos 1j_
68
Eto Johana Arnda ciji jezik podseca na Bahovu muziku. Oglasava se hor blazenih. Uvek isto, ali se nije moguce nasititi. Znanje psalma je Tvoja dobrota je bolja od zivota- ki-tov hasdeha mahajjim. sefata . J-lesed znaci dobrotu, milost, milosrde, ljubav, blagonaklonost, pijetet. Ako me Ti volis, vise je nego zivot. Znanje koje zbog njegove blagonaklonosti zaboravlja na uzivanja zivota. Znanje koje je naivno u odnosu na sva ostala znanja. U odnosu na ovu grandioznu naivnost. Nista nij e mucnije kao sluzba zivotu, ona ne ostavlja slobodnim ni jednu covekovu misao. A ko zivi u njegovoj ljubavi, on j e slobodan. Stojim pred vratima i kucam kako bih razumeo ovu misao, idou eseka epi ten thuran kai krona. Jedino opravcianje za mnogt ljude jeste sto sl'usaju Bahovu rnuziku. Nezrelost je dati apsolutne vrednosti bivstva za zivotna dobra, a odavde sama po sebi sledi ona jos ve6a nezrelost kad se ove,j covek trudi da svoj korak prikaze kao da je on prosao bolje. Narod zemlje, amhaarec, koji nije U stanju da vidi dmgo Sem zivot. Stvarn.ostjc svinjce koje nikad.a nije dovoljno clebelo. Ali u svim vremenima istorije, rna i samo pretvomo, bilo je iznad ove nezrelosti :nagovestaj a m alenog prisenka saznanja o tome sta je vise od zivota. Patnja nasega vremena je sto ga nema. Ono sto je bolje od zivota jedina je imaginarna tacka izvan sveta, bez rasprostiranja, dopola fantazija zaplasene duse koja ne moze da izade na kraj sa zivotnim silama, dopola zlonamerno ludilo koje ovom obmanom zeli da prib:w i vlast. Dusa, duh, drugi svet, spas su reci onih koji su nagraisali. Od Boga nema kompromitovanijeg bib.. A nad obogacenim zivotom uzasno lebdi
69
pitanje: moze lise biti siromasiji od coveka na samrti. Kad u cerekanju datog odgovora na ~vo pit[mje ne bih video· ocaj, bio bih spokojan. Sto su toliko uplaseni? Zemlja je njihova u ovom trenutku. Nisam lojalan prema njima. Uglavnom, mada znaju sta cine, oslobadam ih tereta koji su mi naneli, jer za drugo nemam prava, i oprastam im.
70
Nazadovanje dr2ave zavisilo je od otprilike trideset ljudi. Od njih nijedan nije bio komunista, samo su bili korumpirani. U meduvremenu je od njih palo petnaest, oni manje korumpirani. Ostali su preostali, i ako je rec o odgovomosti, naravno. - Pozivanje na takvu moralnu odgovomost koju bi pozelela justitia universalis ne treba racunati. Narod je jadan, nista drugo se ne moze ocekivati sem osvete. Verovatno nova prilika za masovnu pljacku i medu pet stotina lincovanih odista bi bilo nekih koji nisu sasvim neduzni. I medu korumpiranima su najjadniji oni koji ce uskoro postati nacionalni heroji i koji ocekuju zasluzenu odstetu. Karijeristi konacno vide da je stiglo njihovo vreme. Zaboravlja se koliko je ljudi propatilo i umrlo od zvanicno krivotvorenih injekcija. Kako su deca pujdana na profesore. Koliko tajnih prijava i dostava ima po nadlestvima. Kako su deportovani starci, kako je omoguceno, cak zahtevano da funkcioneri imaju one fiziognomije koje su ranije bile samo evidentirane u policiji. Zaboravljaju se nestanci i deportovanja bez traga, nocna hapsenja, zatvaranja, visegodisnji istrazni zatvori bez saslusavanja. Ne da se zbio jedan dogadaj, ili dvadeset hiljada, nego je ovo gomilanje zvanicnih zloCina ostvarilo opstu atmosferu koja zato nije zelela da zna. Trideset odgovomih osiguralo je za sebe mogucnost, ako se pokrene bilo koji uzasni vestacki sudski proces, da se na njih ne moze pozivati. Kako sene bismo pogresno razumeli, ovde danas niko ne moze da se odr2i ni sata bez izdaje. Zivot se ne odrzava radom, nego iskljucivo samo izdajom, i nema ni jednog coveka koji bi mogao ziveti od svojih sposobnosti- sto mu je rang visi i prihodi veci, tim manje. 71
/
Treba samo dodati da s tim boljsevizam nema nikakve veze. Izvan je politike, i zato je neopoziv. Presuda greha ne pripada pravu, i greska je kad se za greh kaznjava zatvorom ili pogubljenjem. Posledica greha je nenadoknadiva, upravo zato sto nista nije uCinjeno, kako ni on ne bi dosao na red. Kada se nesto dogodilo, nije obratio paznju, i kada su izmucena trupla odvozena iz tajne policije, ujutru nije primetio u hlebu ukus znoja mucenih. Uzalud se pravi kao da. Kao da i pravi se ne vaze. Ni u vazdu~u neba, ni nasred mora, kaze Buda, nema mesta gde b1h se sakrio od svojih grehova.
72
Neizbezno je da se moja zudnja ne zalepi za spoljnje stvari. Superiorno ja moze samodisciplinom da izbrise fudnju, Zahtev ipak ostaje. Konacno, relativna materijalna bezbriznost i ljudski stan, sloboda kretanja i zahtev za poslom prema individualnom castoljublju neophodan je onome ko samo zivi od dana do dana, spava u nuznom smestaju, sloboda mu je ogranicena i obavlja ponizavaju6i posao. Ako nedostatak spoljnjih stvari uzmem ozbiljno, u meni nastaje nestrpljiva glad. Superiorno ja zbog visega se odrice spoljnjih stvari.v Tesko je ziveti takvom askezom. Bez nje jos teze. Covek moze biti uveren da ako muse zelja ne ispuni, nasukao se. Pocinje da se plasi za sebe i svoje delo. Zahtev i zelja obicno se ipak ne ispunjavaju. Pomo6 po pravilu stize iznutra, i to ne dobijam ono spoljnje sto sam zeleo, nego ono unutarnje sto mi je zaista bilo neophodno. Andeo ne daje novae, nego snagu da pribavim ono sto je vise od novca. Ovaj dogadaj ne mogu smatrati cudom. Ne samo zato sto se tako cesto zbivao, i tako zakonito ponavlj ao da gotovo mogu nato da racunam:. Cudo je bljesak elementarnog bogatstva bivstva u kojem se nuznost topi. Prirnordijalne sile stvaranja u svojoj izvornoj jezgrovitosti doticu prirodu i od njihovog do~ira ~am~ gde bi po nuznosti trebalo da bude voda, tece vmo, 1 gde je bila beda, bi6e bogatstvo, gde je bila bolest, tamo je zdravlje, gde je bila smrt, tamo je zivot. Sve u svemu, rec je o tome da mi se zelja ispuni n~ vis?j razini od ocekivane. Eventualno da se ostvan moJa tako duboka fudnja za koju nisam ni znao. Cini mise, ako bih umeo da ustalim ovu prisnost unutarnjeg ja i promisli, umesto na hlebu, mogao bi da zivim od reci. 73
Kakva vas misao vodi kada od kore kakaoa, uglavnom ipak od soje i pecenog graska spravljenu masu prodajete po visestrukoj svetskoj trzisrioj ceni kao cokoladu? Treba dodati, u najjednostavnijem pakovanju. Jer ako je oprema raskosnija, kvalitet je losiji, a ako je provokativan natpis ,eksport" - ne moze se vise ni pojesti. Razumem. Kobasica od dve forinte se povlaci iz prometa, po svemu sudeci zato sto je u nju samleveno suvise malo loja, creva, skembeta, koze i zila. Sada je uspesno proizvedena jeftinija i losija kobasica, ona je stavljena u promet kao kvalitetna roba i skuplja je za sezdeset posto. Citao sam da j e u proslom veku deonicarsko drustvo juznoafrickih mdnika dijamanata otpustilo rukovodioce bazara i kantine rudnika, i to iz sledecih razloga: izracunato je da rudnik nedeljno isplacuje radnicima osamsto silinga. A prihod bazara po glavi u mnogo slucajeva nije dostizao ni sedamsto silinga i tako deonicarsko drustvo za nedelju dana nije uspevalo da od svojih radnika povrati sto silinga od ukupne plate. Skalski primer. Zato smo naucili da mrzimo kapitalizam. Kasnije smo saznali da su skolski primeri usamljeni i nasu krv ujuznoafrickom slucaju ne slabi kapitalizam, nego cinjenica eksploatacije koja je sasvim nezavisna od pohticko-ekonomskih teorija. Ovde kod nas sada eksploatacija nije skandal, nego ustalj eni naCin zivota, cak pohticko-ekonomska tekovina. Trazim odgovor, kakva vas misao vodi kada cenu slanine snizite za dvadeset i dva filera, ali je kvalitet ukinut, ali se losija prodaje skuplje za osamdeset i sest filera. Kakva vas misao vodi kada za
cenu cigaret-papira od sezdeset listica dajete samo cetrdeset listica, ali i njih prethodno skratite odozgo za santimetar, sa strane za dva milimetra, na koncu dajete ne cetrdeset, nego trideset osam listica. Vi polazite od suprotstavljanja kapitaliste i najamnog radnika. Treba da utvrdim da takvog kapitaliste i takvog najamnog radnika kakvi su u vasim teorijama nema, nije bilo i nece ni biti. Suprotstavljanje je tendenciozno knjizevno, i ne zeli istinu, nego dejstvo, a i tada njegovu jeftinu vrstu, vasa teorija nija teorija, nego knjizevnost, i to petparacka. Ovaj sklop ekonomskog prisiljavanja na rad, ideoloske obmane i politicki teror, koji vi pretpostavljate i koji ste preuzeli i primenili, ranije nije postojao. Galeriju ste ubedili suprotstavljanjem kapitalista okorela srca i najamnih radnika plemenite duse. To je sentimentalni mman s tezom kasne romantike, a nije nauka, nego kic. Zato ima dejstva, narocito medu ljudima loseg ukusa. Tokom godina cinjenicaje sve vidljivija i golim okom, a pokusaj da se vrludanjem, ideoloskim, ili policijskim terorom obracuna s njom iz dana u dan je sve beznaddniji. Postojali sui postoje juznoafricki rudnici, gde je eksploatacija grozna. Na stotine je hiljada smedih i zutih, crnih i belih koji zive u neljudskim ekonomskim uslovima. Vi ste pak odista samo pokvarili ove ekonomske odnose time sto ste eksploataciju prosirili i na one koji su do sada ziveli izvan borbe za povisenje plate. Mislim da ste pravu napetost izmedu radnika i poslodavca tek vi stvorili, vee i time sto se ranije nije znalo za ovaj sklop ekonomskog, politickog i ideoloskog terora. Istinska klasna borba moguca j e samo u komunistickom drustvu, jer se ovde nalazi istinska burzoazija, ovde se nalazi obmanjivanje, ovde je istinski teror i istinska eksploatacija. Kapitalizam i nije politicko-ekonomski termin opsteg znacenja, vee izraz vaseg mentaliteta. To je opravdanje i izgovor za eksploataciju po svaku cenu, koja se okrece prema spolja kako bi se unutra prak-
74
75
tome izdali ste i bogatog i siromasnog, kao sto ste izdaii problemvlasnistva i slobode. Vi u dvehiljade.. godisnju ~asnu istoriju Evrope niste doneli promenu~ cak ste postigli vrhunac u seriji zlodela. Pred hriscanske praznike sam iscekivao sta ce~ uciniti. U prvo vreme prehrambena roba je nestala pred Bozic i Uskrs, kako ljudi ne bi dostojanstveno proslavili praznike. Ja sain tada tu osvetu i pokvarenost postovao u varna. Kasnije ste se pokolebali.. Na koncu je trziste prekomemo nabujalo pred praznike, kako biste svaku paru izmamili iz dZepova stanovnistva. Kao u jumoafrickim rudnicima. Ali jos nisam stigao do kraja. Sada ¥ec znam da vama ni novae ne treba. U odnosu na vas kapitalista je posten covek. Nice pise, na koncu od coveka se jedva i moze zeletimanje do njegov novae. Vi soju i skembe i vino od slame ne prodajete zato da biste nas eksploatisali, nego zato sto vi llemate sroa da.date nesto dobro, cak uopste da date. Time je,. Cini mi se, b91Js~yizaJll dospeo do tacke odakle je i krenuo, do ressentimenta. Ovde Iiema reci o ekonomiji, niti- o politici, to je pitanje zavisti olo.sa, zavist candale., koja obicno zeH da svtice s coveka dobro siveno odelo, i zavidi na · zalogaju iz usta, i ne podnosi nikoga drugoga do a1jkavog i gladnog, mozda skitnicu koji je pijan od rakijestine. Vas jedva da vodi ..racun. Mislim da ste vi fan/ tasti, ·kao i va5i prethodnici, inkvizitori. Vi to do izvesne mere i znate i ne znate, do polovine, mozda, ali vise niste u stanju da radite dngacije, samo ovako neuravnotezeno, ocajno, neka kosta koliko kosta, svejedno, neka bude sta ce biti. Vi biste mogli da odgovorite na moja pitanja, ali vise niste u stanju da umete da odgovorite, mogli biste, ali ne mozete. Pitanja ostaju pitanja, i pitaju. Pitanja nisam postavio tek onako uopsteno. Odista sam bio uv,eren da medu vama na.Ci nekoga ko ce odgovoriti.
Ne tvrdim da mojim pitanjima istina kuca na vasim mozgovima, ali pouzdano znam ako bi istina zakucala, vi biste isto tako cutali. Medu svima onima koje znam kao boljsevike, nema ni jednog jedinog koji bi umeo da odgovori. Napro.tiv, ono sto vas cini boljsevicima, ~este _upr~vo negat~vno drzanj_~ ispo:lj. eno prema ov1m pltanJuna. Cut1te sa zadnJim mlslima, spremni da me ucutkate umesto da odgovorite. Sta hocete tim cutanjem? .Znam, kad biste imali naJmanje nada da se nesto ispuni i ostvari od vasih namera, bili biste popustljivi. Ali vi morate da se ovako ponasate zato sto ste pali. Vi niste oslo,vljivi. Vi ste nemi, s nemoscu lose savesti. Komunizam u delima Marksa i Lenjina je dijalektican,. sto znaci da nije dijaloski. Stvari zeli . da razume po napetosti bezlicnih istorijskih sila, a ispusta iz racuna Zive veze Zivog bi6a. Nezgrapni devemaesti vek, reklo bi :se. Ne veruj.em. To je principijelna asocijalnost u komunizmu, za koju svako zna, i vi. To je protivreenost koja polazi ne odjedinstva'zivota Ijudskih bi6a koje se po sebi razume., nego od tajanstvene ideologije pod .izgovorom navodnih istorijskih oinjenica, a coveka ovi cinioci zamisljaju kao cisto olicenje. Z~ato Marks moze da tvrdi da ono sto nazivamo covekovom svescu, samo je borbeno svojstvo nase klase, a individualne svesti nema. Kvintesencija idiotizma. Komunizmu nedostaj~ dijalog. Zato je postao borniran i b:igotan, od Lenjina nao.vamo paranoicna monomanija, u kojoj ljudi ne zive u socijalnpmj.OOinstvu, nego-u kolektivnoj monomanlji, gde razgovora nema, sam6 napad, odbrana; naredenje., poslusnost, propaganda; agitacija i ispit. A tamo gde bi trebalo da se oglasi. on cuti. Ne zna sta da kaZe. Vi isto tako sigumo znate, kao ja, da ste pali, i u grcu .svaki potez koji je usmeren da budete svesni kraha, okvalifikuj~te kao borbeni akt klasnog neprijateljstva. Ne mozete ni da z:amislite . da neko ne Z:eli vlast, . nego cistu situaciju, ne zeh da pobedi, neg:o da vaspostavi ljudsku uzajamnost ·
78
79
cu
0
Hoee da odrzi ne vlast logosom, nego vlaseu logos. Uveren je da ee vlast umeti da sprovede da on ostvari istine. Shvatanje Lenjina i Gebelsa da je istina pitanje propagande. Medutim, revolucija se u logosu ispostavila kao slabija. Zvanicna terminologija u opstoj upotrebi vee je samo ironicno razumna. Zivotn( standard, petogodisnji plan, stahanovizam, demokratija, sihta, samokritika, partijski sekretar- i celokupan jezik je postao komi can. Vlast nije umela da stvori reci, laz je primeeena i ismejana.
80
Sest puta sam cuo kako je madam K. pricala o dozivljenoj brodskoj nesreCi. SesJ predavanja, uvek pred drugima, gotovo istim recima. Pricala je da je, .s obzirom na toplotu, obukla ne drap haljinu, vee onu na zute strafte i pre podne je kupila jos lepe, ali skllpl! breskve, a seljanka od koje ihje kupila imalaje plavu maramu, i vodila je plavu, vizljastu, osmogodisnjii devojcicu. Za rucak je bilo svinjsko pecenje, alij~ ona pojela samo zalogaj, jer je po njenom utiS)<:ti meso bilo baj ato, muzu nije rekla, da mu ne bi p6k~ varila apetit. Pivo je toga dana odista bilo hladnoP} ~~ susednim stolom mlada udata zena je imala svetf~ ljubicastu haljinu, s naglasenim strukom, gor~ pr,id~~ vena brosem u obliku komjace, bez rukava, Jedrtos.:, tavna, bez kragne, zaista zgodna, istina, nije pristaj~\~ uz njenu smedu kosu, ali je imala lepe ruke, a i ;dy~ prstena i zlatan sat, marka nije cuvena, s~nd~l!:f ,si~~ umo inostrane. Na uglu kod prodavca cveca v1del~Je plavo cvece, i prisla je da pita kako se zove, Ptp;d~f.a~ je rekao da se taj cvet zove kacigica, ali nije t;:tl<;~U~E ona poznaj e kacigicu, taj cvet zaista lici na kacigu, p.e kao vatrogasna, ili oklopna, p.ego kao ona ~a!<:~~ ,se nekada koristila, jednom je u muzeju videl~ gvq~j denu, i zacudila se koliko mora da je teska, ~ <;t:.n,a;;l;>!~,-: gajnije bilo mnogo sveta, dokje ona isla prerna<;>baJ-i; i zena u ljubicastoj haljini bila je tu u svojim inos.: tranim sandalama i s tasnom, na glavi joj, ljupjcasti veo, ali ga nije vezala kao druge, zato je bio ,lep. Zakasnili su na ovaj brod, ali odmah stize drugi; i svi su onda pojurili na obalu, jedan covek se ' p0jiavj() i~ vode, s njegovih stucovanih brkova je cirila voda, 1 potonuo je, a majka j e vristala, jer joj je sin bio na brodu, i rekla je, kakva sreca, i drugi je pritrcao,
81
skocili su u vodu, trazili su konop, ali ga nije bilo, bar pedesetoro, i izvukli ga cakljom na obalu. Pripovedanje je sirova skica. Vremensko trajanje price j edan sat i trideset minuta. Za razliku od svih drugih misljenja, ja ovo predavanje nisam smatrao zbrkanim, ani danas ga ne smatram takvirn, nego konkretnim, i to u takvoj meri kakvoj se ja nikada ne mogu ni pribliziti. Mogu da zamislim kad o nesreci slicnom konkretnom tehnikom pripoveda masinski inzenjer, on se po nivou nece razlikovati, cak ni po pribliznoj vemosti stvarnosti. Neki postupak, ako je po meri isuvise konkretan, gubi svoje obelezje stvarnosti. Jedno vreme sam citao mnogo scijentificnih knjiga i zabavljao se komikom gomile kolosalne mase konkretnosti. Knjige je lako bilo shvatiti kao satire napisane protiv sopstvenog metoda, bilo da su govorile o egipatskoj religiji, bilo o juzno-australijskim ritualima. Jadni diletant nije znao daje madam K. mnogo konkretnija, cak da je orangutan mnogo konkretniji i od madam K. Ne blizina stvarnosti, kao sto volimo da verujemo. u danasnjoj situaciji drustva, pise Samfor, ljudski urn j e kvamij i nego strasti. Videnje stvarnosti na daljinu stvari posmatra kao izvidacki avion. Svako zna da je apstraktan. Videnje stvamosti izbliza opasnije j e od malopredasnjeg zato sto zbog mnostva pojedinosti pre izaziva utisak realiteta. Kratkovido videnje stvamosti: u onome sto je samo konkretno, sve moze biti u njemu, izuzev same stvari. Znanje zavisi od mere perspektive. Ono sto j e samo korh"'<:retno, irealno je. · Sustina podjednako nedostaje apstraktnom i konkretnom shvatanju. Centralno videnje se ne moze postici ni s maksimalnim brojem podrobnih saznanja, jer je to subjektivan akt, i presudno je imam li ili nernam veze sa stvarima. Ako nisam egzistencij alan, moje shvatanje je neizostavno irealno.
82
Jedno mestu u Karnevalu, bez narocitog naglaska, postavlja izraz kompromitovanja posredstvom borbe za opstanak. Kako pojam ne bi iskakao, rna koliko bio svesno prefarban bojom koja j e istovetna ostalima, moj je utisak da kam evalskog coveka treba shvatiti kao kompromitovanog posredstvom borbe za opstanak. Ne primecuje da dok se bioloski, socioloski, psiholoski, moralno- recimo lepo- bori za opstanak, on samog sebe kompromituje. Borba za opstanak nije prirodna, kao sto parvin i drugi veruju, nego je pneumaticki proces. Covek je u stanju da ispolji znatnu snagu kako bi bio sto beznacajniji. Upanisada Brihadamjaka kaze da je zrtva zivotinja. u tome su saglasni Kina, Judeja, Grcka, Iran. Zivotinju treba Zrtvovati za ono sto j e vise. Onaj ko je komromitovan zbog opstanka cini obratno. Zrtvuje vise za manje. To je uzasno. To je komicno. Konflikt se samo veoma retko j avlj a u svom zgusnutom momentu. Teskoca je upravo u tome. Stvar moze da zavisi od onoga vrednovanj a pre otelotvorenj a, koj e s;elog coveka stalno i nezadrzivo povlaCi za sobom. Castoljublj e, slava, vlast, imanje? Ne. Prosto samo ziveti. Osigurati se, pribrati rezerve, brinuti se za prezivljavanje, izdavati, biti streber, strahovati, lagati, laskati, pre6utati, biti oprezan, raclinati, klanj ati se. Kako bi se sacuvala zivotinja, prineti zrtvu. I zbog toga izdati gno sto je vise. Kao da se to moze. Zrtva je zivotinja, zivot treba dati za ono sto je vise. Ako nij e tako, onda j e i sam zivot izgubljen. Ova cinjenica se ne moze izbeCi. Sto sam vise kompromitovao sebe u borbi za opstanak, svoj zivot time sve vise rasiparn u nista. Zivotinja se 83
posebno ne moze odrzati. Nestati i izgubiti se ne znaci seueuriti se mozda ipak u nekom zapeeku, nego znaci zaglupiti se, osiromasiti, slomiti se, zablesaviti se, razboleti se, ocajavati, propasti, srozati se, raspasti se, postati plitak, rasturiti se, odnosno izgubiti se. Karneval se svesno uzddava,od ove tendencije. Nikoga ne zeli da poduci svojim moralnim ili politickim ili scijentificnirn idejama. Romani u poslednje vreme gotovo bez)zuzetka zele da izazovu dejstvo na pogled na svet. Cak ni Prust ni Pouis nisu sasvim izuzetak, j edino Kafka. Karneval poreklo coveka ne izvodi iz ideje, nego ideju iz coveka, talco sto je smatra rezultatom pokvarenog, kompromitovanog zivota coveka, shvata je kao fiksnu ideju coveka, njegovu masku koju covek nosi sa svecanom ozbiljnoseu, ali koja je iz drugacije fiksne ideje neodoljivo komicna. Ovde toliko nema tendencije da se vee gubi i netendencioznost. U borbi za opstanak covek neizbezno kompromituje samog sebe, uglavnom zbog malih koristi, zbog pohvala, lepog kaputa, napredovanja, baksisa, tastine, opreznosti, narocito zbog straha, brige, udobnosti, gluposti, zbog korumpiranog intelekta.
84
Sa svoje strane ne znam za vecu nevolju nego kad ne znam sta se zbiva. Nemine dan ada ne vidim nekoga da ne preduzima nesto, na prvom koraku bi trebalo da kazem, neee postiei ono sto zeli. u malim dnevnim stvarima ovakve stvari su vecinom osveta. Ali i poziv se ovako bira, i brak se ovako sklapa, ovako se grade i dr2ave, a ovako se smislja i shvatanje sveta. Oni ne znaju na koji ideal sta sledi, odnosno ne znaju sta se zbiva. Pretpostavljaju nesto negde gde ili nema nista, ili postoji nesto sasvim drugo. Svet je izgraden u poretku jednom i zauvek, i iskljuceno je da opstane ddava bez poznavanja upravljackih sredstava. Jedno vreme sumanuto ubija, zatim se stroposta. Iskljuceno je da brak uspe bez ljubavi. Jedno vreme mdnja, zatim ravnodusnost, i kraj . Pedeset posto brakova se sklapa iz tastine, cetrdeset posto je interes, deset posto seks. Seks nije ljubav. Po sebi se razume da propada drzava izgradena na ugnjetavanju podanika, a brak koji je sklopljen zbog tastine, ili interesa, nesreean je. Poredak sveta je verodostojan. Uvek je istovetan, uvek se moze naCi, svakome je dostupan i pouzdan. Ono sto se dogada uvek j e istina. Nema potrebe da saznam sta ee biti sutra. Ako znam sta je danas, sve znam. Bader kaze da covekov moral treba graditi na fizici. Fizicki poredak je verodostojan. Ako neko iz tastine sklopi brak i ocekuj e sreeu, on ne zna sta se dogada. Umetnik koji bira slavu a ne delo, on ne zna sta se dogada. Greska se mozda primeti, mozda ne primeti. Mozda vee kasno. Pojava bracnog para je zaista efektna, ali sta za to treba platiti. Postoji slava umetnika, ali koliko vredi. Moe drzave je stvarno impozantna, samo su tamnice prepune. 85
Sutra Velikog oslobodenja pise da ~su Budu obuzeli bolovi, a Uzviseni je pune svesti i budan popustio i nije dopustio da ga oni pobede. Psiholosko iskustvo bi poverovalo da se napadu bolova treba suprotstaviti voljom. Ne zna da je otpor prostraniji i pruza veeu povrsinu za napad, tako je bolu olaksana situacija i sebe dovodi u tefu situaciju svoj im frontalnim suprotstavljanjem. Pretpostavlja se pogresno protumacen heroizam. Sa silama ukljucenim u suprotstavljanje srazmemo raste bol. Uzviseni se ukloni, i to na taj nacin sto iskljuci sile koje su na putu bola, kao sto sutra kaze, popusta s punom sveseu i budno. Ne junaCi se, nego trezveno pusta da slepe sile bola, racunajuei na otpor, vehementno navaljuju, on se uklanja i kako sudara nema, sile jednostavno prolaze kroz njega. Sutra kaze, nije dozvoljavao da ga one pobede. Uzviseni je jednom primetio, zadubljen u duboku meditaciju, kako mu se primice velika gomila demona sa svojim kopljima i strelama. Buda se nije ni pomerio, ali je za demone sebe pretvorio u vazdusno stanje tako da su koplja i strele proleteli kroz njega, ada ga nisu ni povredili. Popustuo je s punom sveseu i budno. Nije dopustio da ga pobede. Ne-otpor je veea moe, i ako front sukoba izmaknem, sile napada tresnu u nista. Veruju da sam tamo, jer me tamo vide. Odista sam tamo gde me ne mogu dotaci ni koplj e, ni strela, niti bol. Negativnostima se ne suprotstavljati kako im tim otporom ne bismo pruzali napadacku povrsinu. Diletantski svetac se odupire cari zivota, i sto se vise odupire, time pruza sve veeu povrsinu, takvu koju vee ne moze da odrzava, i iskusenje ga saleti.
86
Sveti Antun se slobodno divi cari, jer zna da ce proci, daje opsena, cudo snova, magija. Prima, a ne ulazi u igru. Propusta zrake opsene, a da se oni ne zaustavljaju u njemu,_i stoji neporemecen. Dok sam se odupirao zenskoj privlacnosti, ona je imala nada mnom neogranicenu moe, od kako joj se klanjam, nece da me levari, vee mi se smesi. U religiji i ljubavi nema ravnodusnosti.
87
Sarno se ne probuditi. Sarno ne stati i ne osvrnuti se. Rasipati i razmetati i opijati se. Sarno se ne secati. Zaboravljati, odjednog do drugog trena sve zaboraviti, iznova poceti, ali jos pre nego sto pocne, odbaciti i zaboraviti, iznova zapoceti. Odlazi kod zena da bi zaboravio, pije da bi zaboravio, putuje da bi zaboravio, cita, uci, pise da bi zaboravio. Na kraju lekar. Bioskop i varjete, novine, ilustrovani listovi, cirkus, koncert, fudbalska utakmica, policijska rubrika, skandali, politika i rad, rad, rad. Oblaci se kako bi posao u pozoriste, ali zaboravi i krene prema kafani, i to zaboravi, i stigne u bar, umesto rakije naruci pivo, ali umesto piva pije rum, zaboravi, sprijatelji se s jednom kurvom, ali zaboravi, i ode s drugom. U meduvremenu zbija sale, muca, drzi govore, skaredan, zaplice jezikom, mlatara rukama, skace, psuje, brblj a, sprij ateljuje se. Ujutru u pola sest ukljucuj e radio, neviskljucuj e ga do jedanaest, samo da ga ne bi slusao. Sta? Celo vreme drhti, kao sto veli, nervozan je. Przivara kaze Taumel in der Unerlostheit. Konacno bice rata, nedostatak zivotnih namirnica, na ulici legitimisanje, ljude no6u odvode, pretres stanova, radni logori, bombardovanja i vojni pozivi. Sada j e dobro. Vise se i ne moze osvestiti, samo jedno, nema, a nikada nece nigde ni biti. Sebe ne ume da usmerava razumom, ali ni ne6e. Odluka: teturanje u neiskupljivosti. Njegova snaga je izvansebnost, j edini nacin da ne primi k znanju zbunjenost svog opustosenog bica. Izvansebnostje snazna, ali brzo slabi. Teturanje je beskrajno, ali nisu covekove sile. I ne priblizava se otreznjenju, vee trulefu.
savremenirn romanima Aldosa Hakslija. Za olos je debar i Bromfild, isto tako u crvenom Erenburg, onesvescenost besvesnih, sto se naziva zivot. Jer ziveti znaci biti opijen. Francuzi kafu iversse du coeur. Sarno pijano srce rnoze da izdrii. Iziveti, iziveti. Iscrpljivanje snaga bez ostatka. Neka od mene ostane samo pepeo, pise Nice. Nije vazno da bude nerazumno. Neste slicno u istoriji bi bilo retko. Vazno je da covek sto je god nerazumniji, sve vise pati, ali sto vise pati, tim vise da se prepusta onorn zanosu koji uziva u protestu protiv nerazumnosti njegove patnje, da na koncu vise ne ume da razlikuje uzivanje i patnju, razurn i ludilo. Kako ne bi bio uracunljiv, odnosno kako ne bi bio dosledan i predvidljiv, jer to vise ne bi bilo bezumno, sto upravo u njemu fascinira. Upoznajte razum ion ce vas uCiniti slobodnim? Ne, upoznamo nerazumnost i ona nas zatvara u tamnicu. I sarno pokusajte da nekome oduzrnete teturanje, on ce besneti i tvrditi kako ga zelite lisiti zivota. Sarno se ne probuditi. Sarno ne razum. Sve to sjajno radi efikasna odbrana protiv oslobodilackog razuma. Jer razum i sloboda nisu dve razlicite stvari. Ausvic nije otkrila politika. Ausvicovanje je vee pre toga odavno bilo uopste prihvacena praksa kao uzas razuma, a danas je to u mnogo vecoj meri nego sto je bilo nekada. Kako nas razum ne bi oslobodio, zivimo u delirijumu. Nerna vise nezamislivog, iz straha od razuma covek se odlucio na krajnost.
Dijagnoza podjednako vazi za Rusiju i za Ameriku. Onaje za probirljive zahteve u nedvojbeno
Kjerkegor kaze da bojati se znaci ne umeti se osloboditi secanja na izvorni greh. Boji se onaj u korne se pokrenula svest da j e sudeonik u izvornom grehu, (ta uspomena iritira svaki mornenat njegovog zivota. Sto manje zeli za njega da zna, sve vise ga iritira. Analizaj e dobra. Ali nije dovoljno jaka da obrazlozi protest protiv razuma, privrienost svim vrstama drustvenih i moralih i svetonazornih tamnica
88
89
izgradenih od kamena. Istinski strah jeste strah od preporoda. Kjerkegor strah shvata u znaku Starog zaveta. Medutim, strah koji danas i ovde podstice presudni dozivljsj stvamosti doba, teturanje, samo se maze razumeti iz uzasa ucenja Jevandelja. Ne umem to drugacije da kazern. Ne moze se drugaCije ni reei. Jasno mi je da nerna nista savremenije, ujedno ni uzasnije, do u tom odnosu postaviti pitanje hris6anstva, odnosno misao jedino mogueeg preporoda, smatrati da je opovrgnuto i raskrinkano, prevazideno i zastarelo, cak demodirano hriseanstvo izlaz iz stvamosti, i to jedini izlaz. Nema nacina da se hriscanstvo nazove dfugacije do hriscanstvom, i samo bi izazvalo zbrku ako bi ga neko nazvao psihoanalizom, ili komunizmom, programatizmom, ili egzistencijalizmom. I ne zelim da ga drugacije nazovem do hriseanstvom, potpuno spreman da odgovaram, ako me neko pozove na odgovornost. Teturati znaci plasiti se hriscanstva. Znaci uzasavati , se od nacina zivbta koji pruza hriseanstvo, i znaci pokusavati ga izbeci. Teturati znaci plasiti se preporoda. Pavle preporod naziva metanoja. Preporod nije pateticna rec, vee ona stvamo pokriva stvamost. Spasenje, takode pokriva. Covek se iz teturanja spasava u neki poredak. Sve su to veoma tacne reCi za ono sto se dogada coveku ako hriseanstvo uzima ozbiljno. Sudelovanje u izvomorn grehu ne zavisi od rnene. Pocinjen je i umesto mene, znaci ja sam u njemu. Posle toga sam ga i ja sam pocinio, i stalno ga cinim. Medutirn, oslobodenje zavisi od mene. Sarno od mene i ni od koga drugoga, i ako je cela zemlja protiv mene a ja zelirn da se oslobodim, oslobodicu se, i ako sam zatvoren u tamnicu, i onda eu se osloboditi, sam, J~dne jedine noCi, za jedanjedini sat, ako ho6u da se preporodim, preporodicu se. Strah od izvornog greha, kada se otvorila mogucnost preporoda, gubi svoju vrednost. Covek se ne ,tetura zato sto j e pocinio greh, nego sto ne ume da se'preporodi.
90
Stalno izbegava onaj jedini korak, i plasi se da ga nacini. To je teturanje neiskupljivih. Teturanje se prepoznaje po tome sto rnu nedostaje vreme. Posto rnu nedostaje vreme, mora da pofuri. Tei:uranje je u prvom redu panika vremena. Nema se vremena. Za sta? Za budenje. Zasto nema? Zato sto se boji. Treba se bojati i zuriti, to je najvaznije. Zalud leti masinama br2im od zvuka, ne sustize sebe. Teturanje je prostomi pojam i slika, besciljno koprcanje, lutanje bez smisla i cilja. Sadrzina besciljnosti je korurnpirano vreme. Ko tetura, u njemu se pojacava nemir, a posledica je rascep trenutka. Besciljnost razara trenutk~, covek ne dospeva do dozivljaja budeilja, nego se odbija od njegove kore, i ostaje neplodan. Eksplozija mrvi vreme kao otpor, i covek ne dospeva iznad yremena, nego ispod njega, tone u iscepane krpe vrernena, tamo gde jos nema zivota, jedino prasluzave komplikacije i tohu l!,abohu, pusfa zbrk
91
tumacio. Kaze da je strepnja strahoyanje od nista. To je sadrzina ljudskog zivota, briga. Covek luta u brizi. Hajdeger time teturanje ume da protumaci kao uzbudenje koje se ne moze pojacavati. Lutanje je istinsko samo onda ako je pod njim gista. Ziveti znaci ponistiti se. Izmrviti se u Nichts. Sto je sporije, sve je mucnije i, naravno, sve verodostojnije. Teturaj se sto bezumnije kako se ne bi probudio i odbacio brigu, kako ne bi pogledao oko sebe, kako se ne bi secao, jedino zivi u obeznanjenosti, kao covek na ringispilu, ili preskacuci s j edne na drugu santu, razleze se trubacki orkestar i sirena:, s pola litra ruma u stomaku, ali da bi istinski ziveo, premnogo j e cak i ova svest, najbolje koitus, ili neka uzasno usporena agomJa. Posle Kjerkegora, kod Hajdegera i modemih egzistencijalista covek se sa svojim dozivljajem brige srozava nazad u nedovrsivi monolog. Sada je bio potreban samo Sartr kojije egzistencijalizam razvip u individualni boljsevizam. On je osvestani strah, cudi koncentracionih logora umeo da nacini urbanim i. knjizevnim, pomodnim, cak koketnim, a time je uCinio vanrednu uslugu barovima, bordehma, svetskim izlozbama, kartaskim jazbinama i policijskirn mucilistima. ' Izvansebnost ometa rad, san, odmor, raspolozenje, ljubav, brak"' ishranu, citanj e, hod, rukovanje, pogled, rukopis. Covek ne zna koliko snage treba uloziti za neko ostvarenje. Ili mnogo, ili malo, ali se nikada ne poklapa. Zaboravan, nenaspavan, rasejan, dosaduj e se, ima teskoca u izrazavanju. Svako sam stvara strku u koj oj zivi. Glavacke uskace u metez koji naziva zivotom, iz nista u nista. Frontovska atmosfera, zato sto se u svakom trenutku mora racunati na tane. Koncentracioni logor, ne moze se znati, vee pristizu, postroj avanje, prozivka i gasna komora. Sutra? Daleko je kao Ant(!r_es. Jer ova svest postoji, treba podiCi galamu, drugacije nece moci ni da izdrzi.
Uspesno j e otkriven postupak lisen razuma, ali takav koji izaziva privid viseg razurna, postupak u kojem je glavna tema permanentno zaobilazenje razumevanja lutanja. Nazvanje psihologijom, a time su nepodozrivi obezbedeni da to cime se ovde bave nema veza s dusom, a nasuprot tome veoma je bogat nerasCiscenim i necistim pojmovima. Sadrzina psihologije jeste beskrajno negativna motivacija. Ona objasnjava zbog cega ne. Ne polazi ni od kuda, niti zeli da stigne bilo gde. Sarno obrazlaze komplikacije, kao sto se kaze, analizira, odnosno improvizuje rrekakve uzajamne veze k9j e umesto da pruzaju perspektivu, sugeriraju novi niz komplikacija. Sarno je vazno da se ne pribavi saznanje o sustini, umesto toga ona pruza splet neutesno nerazresivih problema i analizu iluzionisticki zbunjujucih odraza. Medutim, gresi onaj ko je uveren da se psihologija moze odbaciti, buduCi _d a taj nalazi zadovoljstvo u ovakvoj njenoj iskljucivo lavirintskoj zabludeloj svesti. Kad bi tako bilo, dela Stendala, Balzaka, Gogolj a, Kjerkegora, Poa, Dostojevskog, Nicea, Tolstoja, Strindberga, Ebnera, Prusta, Dzojsa, Kafk:e trebalo bi smatrati negativnim. Sigurno je da covek u prev:azi zabluda nalazi, sem dvoseklih komplikacija i mutno definisanih principa, samo neosnovane tvrdnje. Stalno zapazanje i uvek novija motivacija teturanja bez centra i periferije samo sluzi zato kako niko ne bi nasao put koji vodi prema resenju. Lutanj e bez svesti kako ne bi bilo stabilne baze, ali narocito bez mogucnosti da se nasluti sta se to radi. Elementi logickog reda su iskljuceni iz psihologije, zato se i sama disciplina pretvoriia u j ednu vrstu izvansebnosti. U nekoliko svojih narocito savremenih varijanti - u navodenju novijih pometnji i u metodicnom nesredivanju starijih - ona hita u pomoc coveku, toliko cak da se lutanje up to date, narocito na visokoj razini ne moze ni zamisliti bez viseslojnog dovodenja u zabludu koje je stvorila psihologija. Upravo zbog toga nemogu6e
92
93
se snaei bez materijala koji nudi psihoJogija, i sasvim je sigumo da je vise nego gre§ka - kao sto to radi Bertran Rasl - zatvoriti se pred ovom disciplinom. Sociologijaje druga disciplina samsara koj a nije naCisto sa sopstvenim polozajem, j edva da ima logicku bazu, odnosno elemenat reda je svela na minimum. Isfe one samovoljno obrazlozene cinjenice, nerascisceni i necisti pojmovi i improvizovane prevare. Psihologija ohezbeduje akt lisenosti razuma za ja, sociologija za masu. Na nerazumno ponasanje imaju prava samo j a i masa, a motive za to liferuju ove dve discipline. Nerazumno, drugacije: proizvoljno, odnosno nelogicno, na koncu nesvesno. Masa je ona socioloska karakteristicna rec koja je razresenje od opasnog ludila, kojoj je dopusteno krvolostvo, osveta, idiotizam i histerija, nasilje i razaranje s obrazlozenjem da su to sve svojstva mase koja se sama po sebi podrazumevaju, kao ja koje izaziva skandal, korumpirano je, narolja se, perverzno je, cak trguje robljem. Kolektivno mesto mase je ivresse du coeur, pomracenje u onesveseenom uzivanju gluposti bez kraja .. Zadatak sociologije jeste razumeti masu, opravdati aktivitet, bioskop i varijete, novine i ilustrovane listove, radio, cirkus, koncert, fudbalsku utakmicu, kriminalisticku rubriku, pohtiku,. olimpijadu, nasilja, koncentracioni logor, festivale, . ratove i mirovne kongrese. Novija faza korupcije jeste, kao .i obicno, stvoritf svoju te.oriju koja sve jacu korupciju tumaei kao sve gordiji uspon. Tako je nastala ideja razvoja. Besvesnost sada vee hrani opravdavajuCi postupak koji se izmakao kon·· troli. Kada je modemo drustvo u svom raspadu stiglo do donje kaste, .stvorilo je diktatorsku teroristicku drzavu koja, pozivajuei se na razom e teorije, vee zakonima i naredbama isto kao i brutalnim silom vlasti razara zajednicu iznutra i spolja, i taka teorijski i jmruo unapred svakoga lisava mogu6nosti suprotnog mislj enja. Ne samo sio ubija, nego i dokazuje da kada
kazuj em suprotno, vee je lose moje principijelno stanoviste. Iz neutralne perspektive boljsevizam izgleda prosto kao trijumfalni inferioritet. Takav granicni slucaj zaj ednice u kojem je jedina doslednost sto veci nistak vlada manjim nistakom. Boljsevizam je pak ona istorijska tvorevina u kojoj teturanje kulminira u ovom vremenu. Pripreme za intenzivnije teturanje> vee srr obavljene. Realizacija zavisi za s ada od cisto prakticnog p~tanj a- koliko ce se uspesno ukloniti smetnje razuma. Boljsevizam je vee odbacio casn u hipokriziju gradanstva, otvoreno sme da bude gnusan, laze, razmece se, drzak je i terorise, istovrerneno napada i uzmice, zlobanje i sladunjav, propoveda i namiguje. Sredinom veka smo vee stigli do granice da je Staljin -· c 'est bigot. Boljsevizam je prepun skrivenih moralnih aksioma, cak ideala, i to je nepodnosljivo. Na zgrazavanje sveta ispostavilo se da je boljsevizam - . religija. Zla i podfa, mracna i glupa religija, ali religij a. Zbog toga teku pripreme da se delirijum ucini tako intenzivnim da se krcma ne zeli razlikovati od crkve, pljuje se, place, kune, sipaju bestidnosti, besni u istom trenutku, i jedina naslada je uzivanje u mucenju.
94
95
Teturanje se brka sa zivotom, i uticaj lude dvosmisienosti nigde nij e frapantnija nego kod onih koji su posli od ove pometenosti, bacili se slepo u nesvesnost, uvereni da j e to zivot. Takav je slucaj Artura Re.mboa. Nikada ne umem da utvrdim sta radr, gori li u zanosu zivota, ili je opijen lutanjem. Njegov pijani brod nije sasvim izronio u strahu od preporoda, i nije nadahnut peur de renaftre, kao sto hi se moglo poverovati na osnovu jos temeljnijeg ispitiv~nja . Njegov delirijum uzivanja u tonjenju, kao lZ lljega kasnije navrli nadrealizam, koji je prenosio teoriju za opravdavanje nepredvidljive nesvestice i · potvrdio isto tako uzasnu avanturu bateau ivre, kao i socijal-
istic"ka ~orija terorizma olosa. Od tada je na:dreal· izam sa De Sadom i .Lotreamonom nacil11o mrolu o.d
tweilfiOg mklju&i~a mtruma. Rembtl je n mladosti lYM ptsao savr~ene peime~ mtim J~ zapo\A:Jv .IIWuose~ztllcalni odnos s. Verleno~ na lmt1ctt Je oti:kCT u Af.rlktl i gov.ao. ·r·o.bl).·em. .· '..... B:ilo d··..a .•·.je pis.aQ.'.s.~~.a.J . gne.· pes.·me.·, h.ll.·lo '
.
V
.
<
>
·~t.~
da. je. ~gavOO: k:rivicru mkoot~ uvek ocajna raablaS!mst 'i istowemeoo zan.os. Glad za Zivoto:m i glad·za~, alijoi senilm nijerut.Soo ko bi todvoje ..l .. » 'f. • '. b 'D' • Uineo ua nl4Y.vo:JL Jr.-~.emu:oa tntira ·. est'm"t:oo'St•.bi:o Je medu prvima koji se hac:ID - pooto je vidoo da je v:reme nezaustavlji:vo -u raza:mnje vremena. Iz toga se rodila §ala.. Uni:Stiti.] oomo sene setati. Nihilsve dop~ta. Jedino p;OO$;aje prah. To·je tacno suprotnost d.t'ev:r.t0m i moenoms~i. To je kontrmn.e:ditacija, Jer je samadhi: zatlsttrviti se., • o izvesru:::ra'ti i o tt.
~..t....
evrsti:n] i o sredistu. Tetunt11j6 je edlmeija~ msi~ pwje na povrmni, be:;vesnogt. Kod ~boa je to svesno n svakom :qj~ovom pokretu. Ziv
'
l(ec:esse eat me .tftfr:tt'f"(J ealigin:e.m; JmZe Kuzan-
;skL All ovde ct:4ligo ne mail teneb~ slepu tamn, negu v:rtlog. Treba da :stupim u vrtl.omu tama. Au vrdogu n~ roogu da se tJnesvesti:ID. Ovaj caligo je ono ~o.B:eme naziw Ungrwtil~ ImfusiAditi;; Oreinpe.'iron,. Je:vreji En-Sl'Jf; Kine~ vu-1d~..to je ~e~ ktaj, osno~ opseg.., sreruSte- bez pocetka. i bez kraja7 bez omtO\"~ i bez opsega 1 bez sredtilta. To je tama, odnasno svetluat To 6utanje-, adno~n;Q l:'OO koja se rm:e~ Ireoo da s~im; u mr~j vrtl.og, jer j~ samo~u Hjmnu, i ako oo ~> QOOa S6. sa1lW'.tetunun u l:UfSvesnim grte:vima. Aka: mpio"' Ja sam u zannsu. i Zivim, OdnosnQ da. stupim u ovaj vrtlog budnnm o-dlulmm§ ida l.l:pnmam zaoos vrt~ l&.s.;a•. Vrt~gla:vo~ .v~ug~ je temelj i ZM~ta svake lj~ke gipkost1 1 cvrstme kaZe LaJus Saoo.
s
N:ecess~ :t!:8_t intfa!f'! caligtne-m. Treb~ da .stupim u vtimt, Jet je to Jedina moguenom da. astnptm :lZ ner-
azu:umog; ludila rn.zornog: teturanja) i da se mbu.diro. " • 1· b.' . ...·· . .n .:'!Vetje·vnru~fP amenevatte~ a l'tl vatri koomooa. Ne znmn n:OOJa drugo do . vati se lJ.rada:n.ju amrti. Ne.m.a cvrste O$fi(.}Ve~ iznzev d~ najvrtoglavijeg od . sveg.a postojeeeg. Ne.n:m uhvatljivo~ samo ono stu je naj.neuhvatljivije~ U tettt~ ranju nciJlkupljivih .jedina pottZdana "&nova jeste vrtl(lg. Dogactaji ~lednjih dve ~totfne pedeset g1Jdina ~~t~
vee i xm nmgli. rnzmneti nego da su :uamerno ~anje o:d znanja poretka koje je np$s~.:10.u s.v:~o ~ivo .~ice...Po~. ev od.·.tmoo . •..oolce r.evoluC1Je IstonJa WJe n~Sta drugo oo uzasan stra.b. od ~.. il:mg cega nastaju nizovi eksp.e:rintenata 8 ludilima, ~to Be nikak~ drugacije ne m:o~ shwtiti nego sam.o b.o pomama protiv :mtine uz ptilRl svest o ist.ini. Jer :Se sttalmje vee i oo puke misli o realiza:c:iji dmgaCije
s~
~tine.
Poee·v oo ovoga tren~ umett~: da razlilrujem ggbe ne samn od uillh koj1 nasta:vtjajll pak::uSaje name1:t10g skre~nja: Ali pogottw~ od nni~koji ispo1javaju i naj~ matlJu l{)jafnost1 pod b1lo k.akvlm lzgovor~ prema pe:ro::tanentnom tolm ist:ine_~ a time se saglakvajn s daljjm ~.ksperimen:tima ludotti. De8etl deo nzroka svetskih rarova, kon.centra~ clonili l 0<5"'""'"~ ·~M"tt tero~ d!Zava . . .. . . ' . ~ . . ~. hla&rlh . ' . mt:ova . . .i
hladnih m:irova mo:gu biti eikont;m:.ski, politiC~ ili .wveton.aznrnL P:rvenstveni uzrok je sto su proo nama
otvnrooe mo~ucnosti stvocen.e za . rekvanje mh. ali :ruko ne sme ni da ih talrne. Radije se i dalje .t:etnra, mdije suhtdi potezi i teror i t®mice i poHcija i apolmlipticke zbrke. . Za dve smtin.e. pedeKt goP,inn za svlilku g'Cnr eraeiju se otvorio b~ jedan .~tak I'! lrnJemje hila data mogn~nGst potp'l111fi8; uvt9a. Ova,t ~~ Je pt'Q~ i d~j~·ge~rerru:ija! ·i eb~l~la)e prva mba u Hrr~tml. N1m1 bilt p:otrebm m1r,. tafina>:rOO, ~o¢8,
97
poo.tenje~ ~~ m~je, led~s,ta"t'uost Strah. Radi.je
da. }J. .e·.·..tetur .. • ~.e. ~d,lJ·e .V~..~W.J•.~ .. .. ·~ gi.u.pa u:d:mdenJa. Satnq sene ~ta. Radqe P'!Jant brod. · Ne prihvatam vi.OO zajednicu s omm.a koji Zive u po:ric~'U sopstvettihJJsfu:va {Jo.stojuja., i vraeam s:e, makari sam, Bv"tlosti koja St)po:tice. tetura;;Ue ne :aoogu ni da utvrdim aim nemam evrste ~&e prema kojoj en upot"td:tti kretanje. cvrsta
m&a l.l teturanjll: jeste ~. grc. .
. ...
. Vrtlog 1m mogn m da utvrdim ako nema tacke s
kojom 6u ga uporediti. Ta taeka. u 'frtlogu jeste-
kristat lli $e ttturnm i ti~ hoeu da razre&im ¢eve, ali ee·samo dalje teturru.n onesvesde.no i besves:n{), :iH sam u vrtiogu- a u ll,jemu se k:I:i.st.al pretvnra u Zivo kretanje. A toje .zanos. Za lutalice ie vavilonskotetumnje u greevhnapijan:i broo. Za prePfirotten.e je.kristal vrtloga, razmn - Ziyot i svet Ro'bciv!J, ne prcldmjtm() iivat.
· Od smnog p>Ocmka pQstoji znanje koje nme da teturanje pteohrazi u vrtlog..To znanjeje broj:B:roj
kojim se u .po~efku drevna 1 pusta zb:i:ka ~e~ala u
vrtlomi kris~t Kada god se• wet pretvon u pllS'lU .zb.rkn} t-rvek PQstoji n:eko kD se pozi.va na ovo 'zrumje.
Nije. ovde mesto
~
se
;~;-aspnvlja
o prvenstvu.
Nepbsrednu op:asnost od modemiteta . prvi je u sva;k.~m .slu~aj.u 0tkrio ~uJ Klod s~~~ a ?d 11Jeg~ j.e me~zi~kJll n.sklaa~ust oo.st~dio Np;~ahs, . Jedn~ Je, vii,i:()gla:vtea ~tvota 1. vrtioglavwR ~.. pa .. i~ak'1ljj~ jty~a~;~e& nji~ d~ ~oze da napraVi .r~" hku.J;amo vt&okl assent~ Jet Je Jedno. ve~ a d.m go bezvf)rje. .Prim.mm broja ~ao mere. u. sti!u poomje K{)~ B. T; A. Hofmana. lS'llrut~ bmJ JB sarnu dekrrr 1 m:~ska, ali bez Hoftm~na nerua PQ~.· .· , :Po polaz4lmo ~krhi rebo Dostojevsld, od s~ koj~ je do krajno:m u~budeno, o~ otkriv~ na;sna~e
. alltl~tedlrtvo moglavwe. Ne a.."'lStotelovsku log1ku. Nas Zivm n cehni posledicaneot1aivenih zl
6e nsnije biti. uzbudljivija i od z:Ioci.nar a egzaktna dela!llmSt razunta .zallimljivija je od bil!l lwjeg fan-
tazma. Kl.'ltjnj:a n.zl:ntd~ja au. uzb:udet\ta m~a, Pooev od sredine veka, na toj cinjenici. . . 'v:a Hnija Bm FreZ_, Pirsl Kantor~ a. dmas R.asl i itbert Ak:o • P · · ·. ~. ,...,.. .0 n +~···•·+i. .f ~;,....... ""'~'l'ftiti · h."'"" ltna ffi£lgU'CUv<>~ ... ""'"'-'1~ .., t
v1nuo:zoo pmgrava s ovum opamuscu..l,.ako JB otkriti ro~ini zlo91n. ·zlocin raruma gotov'O je nentoguce,
iZuze:v iz centra raztnna, iznvlfJreUjtiL
Poov uzor je Saffi:-polion, koji je mzre&o e.gi-
~lw· hijetoglife:. i ~~log~ k1lji je 11a_ papi~
i:aacumw poS'tOJati.JeUnma 1. Neptuna. Med'llnm, tOJe hazard ad hoe. Po je za grande scte'f'tr:e, u s-rnislu teorijsk:e fizike za sves-1ID vinenje i za. obaveznllll
savest On u z:br<>i lutanja zn~e tivota s~ rehr
tivb:o zatvunmim uzajamnim povezmJ.OStim~ .i trail hipotetieno razurn:n~a veze~ kaci Hilbm1 kojj je zahte~ vao ne mi:r:ru.~ nego oslobadanj ·otivrecn:os.tL Ode je poeinjena greSka~ _gde se 'lo po~no:
'o nespo~.., rule dol · . teaJ NerazumnQ je d.osadno. do.sad:nija samo Iaz. Jedioo uzl:nJ.d:mj~ je logika. Izvan Iogi.k~ fN~ C'Staro inaojeje zom1je kook:retnih odnos~.,. kazt1 Po. .ZruJ.njem l1~0 ~ostt'tlnost vrtoglav-
u
vrtlogu~
A ja
~e.
ksze. u ,.J;m:eci(tl;;> p::edifjem
.sam]ooj l'rtugla-...ricL tl poplavi relativnosti to je·irel~ ativllo Je&:m. Zalucl se drZim oojekm$ i zalud spvijnje ~tram merom~ sW! ~ sve vise .rastac®1 a ovaj p:ridt!~v~ O:li~S:je nezaustavl]iv~
proe¢s ·je .nezadrZiv. Ali s>e azalud
]m~~g,, msiapa
se$ a ovaj
Ni ovo, ni om, a oboje. ~... a i mere. Nemam,o. :m to dru~ P?J.~ _do da jc t9 broJ. Nii!o ~~. ~a g~ odred1.1 al1 Je dana n;ernu poe1va muzika 1
moZe
arhi:telctura3
p'®'zija i slika;rstvu 1 hemija i
biologija i fizika. To je irelativna moe razuma, kristal i vrtlog, broj, hieros arithmos, kao sto ga je nazvao Orfej, koji meri okretanje i raspadanje, koji se ne moze fikcionalizirati. Ji-ding, Kabala, sankhja, Orfej, Pitagora, Plotin, Proklo, Skot Erigena, Kuzanski, Lajbnic. Zivot nije covekov zakoniti oblik bivstva. U ovom svom obliku on je rezultat pada koji se zbio na pocetku. Izgubljeno bivstvo, samo zivot. Mnogo vise gubim ako sam u njemu nego kada iz njega istupim. Odbljesak izvomog bivstva jeste duh. Ono sto se naziva preporodom, kristalizacija duha, sto jeste vrtlog, to je ozakonjenje zivota. Sve drugo je filantropija, ciji je ideal, kao sto kaze Malarme, baksis. Jedini ispravan stav prema zivotu jeste Jevandelje, nikada ne stititi zivot. Uvek coveka. U samom zivotu nema teturanja. Teturanje je zivot korumpiranog coveka. .Zivot je sam po sebi mesenje u jednom mestu, nikada sene pruza izvan sopstvenih granica, sam sebe ne ponavlja, fudi sam za sobom - indusko kama, grcko eros, latinsko libido, bemeovsko Gier. Proguta sebe sama, bez nade da bi se samim sobom ikada zasitio, prozdire sebe sama u mnogobrojnim vidovima protejskih varijanata, to je raspadljivo i nesvesnov gajenje zivota. Minimum postojanja za coveka. Zivot u coveku postaje raskalasan s nevinoscu prirode, mesecar u tami palog duha, ana najdonjem stepenu puki preostatak u kojem, kao posledica izokrenutosti iz bivstva, covek trabunja. To je teturanje. Postaje opasnost po opstanak kada iz nezakonitosti nece ni da istupi, pocinje bezumno da uziva u kalu, i nece da se seca, ni da vidi, odbacuje iz pijanog broda svoju jedinu meru. Esclaves, ne maudissons pas la vie, ne proklinjimo zivot. Bodler ne pise teoriju, cak nema ni nameru, samo se suocava s gomjom granicom svesnosti. Covek radije bira glad, revoluciju, bedu, rat, cak pre
civilizaciju kako ne bi morao da se osvesti iz stanja opijenosti srca. Ono sto covek radi: diminution des traces du peche originel, pokusaj brisanja tragova izvomog greha. Ivresse du coeur. To je bodlerovska vrlina i disciplina, suzdrzanost i askeza, otmenost i mera. Posle Poa je otpocela modema orfika, explication orphique de la terre. Malarme je koncepciju sazeo u jezgro. Valeri se nije zadovoljio da bude nadrealista, hteo je da bude realista. Sve sto je Po postavio u krugu teorije i poezije on je produzio. Tajni aksiomi u misljenju igraju istu ulogu kao u psihologijama samoobmane, i u drustvu neotkriveni zlocini. Valeri radije bira ateizam nego bezverje. Slava coveka je sto se rasipa u nista. Nous allons sans les dieux a la divinete. Podrhtavajuca ravnoteza Valerij eve smirenosti. Njegov sklop recenice nadahnuo je svet forme medicinske instrumentalne tehnike, blistave i bizame makaze i pincete u staklenoj vitrini i u mirisu etera. Uvek je na operaciji. Subjekt koji je vestacki lisen tezine i cija je jednostavnost unistenih zivaca proracunata do krajnjih momenata. Ako drevni Egipat ima zbunjujuce slicnu suprotnost, onda je to ova. Ovaj jezik je trenutno dostupna najvisa matematicka operacija, gde se sofoklovska tragedija rafinise u broj. U sredistu Evrope su na liniji orfike Malarme, Valeri, George, Rilke, Eliot, istovremeno na periferijama teturanje, kao sto obicno biva, pariski eksport, i zato niko za njega nema meru. Adiju su presudivale vrednosti realpolitike, odnosno istorijski ad hoc fantazmi, snobizam i e_goisticke fiksne ideje. Sada nije rec o losem ukusu. Cinjenica je da se Adi nije oglasio jezikom ivresse du coeur, cak bi se mogla izbeci i serija katastrofa od devetsto osamnaeste do cetrdeset pete. Ali je Adi - kako ne bi morao da se preporodi - razomu onesvescenost opijenog srca, slatku utonulost u nepostojanje na takav naCih ucinio pozeljnim da se od njega nije moglo odbraniti.
100
101
Neobavesteni su poverovali, ucitelj je Bodler. Laz. Adi je zanos u sudbini i u poeziji, opojnu izvansebnost ucio od Rernboa. Sarno se ne probuditi, izdrzati, mozda proklinj ati i skrgutati zubima, ali ziveti, ziveti, uz veselu buku canaille litteraire i parazita. Sarno sto Rernboova poezija nije izraz, nego alhernijsko delo koje ljudski zivot pesnika srnatra sirovino~, poeziju pak zasniva nad zivotom i iznad njega, eine Uberschopfung, kao sto kaze Nice. Od Poa i Nicea u modemoj orfici sopstveno bivstvo i bice pesnika vise nije · mera, sarno baza, a ucinkorn se moze smatrati sarno ono sto urne da stvori iznad sebe. U rernboovorn delu poezija je Uberschopfimg, metapoiesis u kojoj je tzgubljena nesvesnost zivota ipak transparentna, to je u njoj jednokratna i neponovlj.iva car i dvosrnislena ekscentricnost. Adi je konfesionalan, govori direktnirn saopstenjern- zivot, zivot - , priznaje ko je, subjektivno- ito izrazava. On ne zna da je njegovo bice orficka zrtva, ali i ne zeli da zna. u pesmu rnoze dospeti jedino sama po sebi sakralno transubstancijalna krv, nijedna kap biosa, nijedan dah, niti suza. Direktno saopstavanje je retorsko. Konfesija j e narcizam. Sam Adi zivi u sopstvenoj carolij i zivota. Jedina njegova tema: ziveti. O cajno samornucenj e, zene, rakija, Cigani, samodopadlj iv u svojim sposobnostima, ljuljaska onesvescenosti, samo se ne secati. I zna da bi se u niskim strastima mogao procistiti, ali snage ima sarno za tonjenj e. I za zudnju, za koju ne zna sta znaci. Ovo suludo valjanje u moralu candale, koj i pruza rnodemi urbanitet, rnoglo bi biti ogledalo i znak opasnosti, ali nije postalo cak ni primer, samo atrakcij a sama po sebi. Isto je tako Majakovski na rubu periferija, po retorici srodan Adiju, u narcistickirn konfesijarna i u remboovskoj odlucnoj izvansebnosti . Majakovski u boljsevizrnu otlaiva pijani brod, uzasnu avanturu, ali teturanje pokusava da prepeva u istorij sku slavu. Ako j e Vavilon, neka bude Vavilon. Delirijum uzivanja u tonjenju i u uzbudenjima infema, rat, teror, glad,
beda, revolucija, lavoprolice. Sve dok rnoze da veruje kako ov aj kolektivni ivresse du coeur nije samo zivot, nego buducnost Boljsevizam nigde nije odomacio teturanj a, i danas rnu j e najjaci oslonac rakij a. Ali je istorija vee bila uznapredovala a da j e Majakovski svojirn sposobnostima mogao da ne prirneti zabludu. Atila Jozef je njegovo samoubistvo u ovo vrerne srnatrao privatnom stvari. Majakovski se ubio na glavnom trgu Moskve, i ovaj patos bi bio kornican da j e sarno izmisljen, Zaplovi, brode rnoj? Junak sutrasnjice je shvatio da bateu ivre plovi u trulez. Robovi, ne proklinjirno zivot. Razaranje svesti i ukidanj e toka razurna, cime je uzbudenje teturanj a kao operacija t~hnike zivota dospelo do svog krajnjeg momenta. Za 1staknutog umetnika i mislioca i pesnika ova rnogucnostje iscrpena. Teturanje je temperatura rnase koja se vee vestacki odr:Zava dok postoji Gorki. Otisli su po njega u emigraciju, mnogo rnu obecavali, toliko nigde nije mogao da dobije, ne da pise, sarno da bude. Nije bilo nikoga po kome bi mogli nazvati bulevar, park, univerzitet, biblioteku, sta.m pariju, kanal, fabriku automobila, bojni brod, l~J izev~u naw~du . Vratio se ku6i, zaista nije napisao m da, m ne, NIJe se ukrcao na brod, i bescasce j e non plus ultra sto nij e postao cak ni izdajnik.
102
103
Gnoseologija Sankare je jednostavna. On kaze da je ljudska dusa (atman) s bozanstvom (brahman) istovetna - tat. U onom trenutku kada covek ume da naCini ovo saznanje, svi problemi njegovog zivota dobijaju centralno razresenje. That's all we know on earth and that we need to know. (To je sve sto znamo na zemlji, i sto treba da znarno.) Ko raspolaze saznanjem istovetnosti duse i boga, on je budan, vidja, ko ne raspolaze, on spava, avid}a. Cilj covekovog individualnog zivota jeste da se pribavi ovo znanje. Jedino bitno saznanje. Sve ostalo nije lose, ali je suvisno. Budenje nije rezultat ucenja i sirenja znanja. To je drugostepeno, ap aravidja. A saznanje je jedini uvid. Nista vise. Obracunvati se s tamom svesti koja zivi u smanjenoj svetlosti. Sankara pise da za uvid nije neophodan napor, cak ni aktivitet. Nista lakse ni prostije od budenja, a teskoca je upravo u tome. Svaki covek bez izuzetka, sarnim tim sto je zivo bice, raspolaze svescu 0 svojoj istovetnosti dusa- bog, ne moze da ne raspolaze, samo sto to saznanje ne prima k znanju. Ovaj gnoseoloski stav treba nazvati sankarizmom, koji polazi od paradoksa da covek u osnovnom pitanju svoga postojanja ne zna ono sto zna, odnosno ne saznaje ono sto i ne moze da ne sazna. I po Platonu, dusa sve zna, ali sene se¢a. Kada je na kraju svog prethodnog zivota sisla u donji svet i pila s izvora Lete, sve je zaboravila. Sada se ponovo mora podsetiti, a onda joj pada na urn cak i Pitagorina teorema. Treba uspostaviti nezaborav, aletheia, i onda ce se ponovo secati onoga sto je oduvek znala. Ova gnoseologijaje bleda, kao sto je i ceo Platon. Na ovom mestu nesumnjivo zato sto je suvisno uveo misao o reinkamaciji. Ako zaboravim istinu bica
svoga bivstva, zaboravljen od istine vise ne postojim. Platon je pogresno razumeo Orfeja kada je bio uveren da prema grckoj bastini dusa odluta preko zivota i smrti u podzemni svet, i nazad na ovaj svet. Svako u sebi nosi svoj podzemni svet i zemne dane: jednom i jedan jedini put, kao budnost i pospanost. Jednom. I budnost je, i pospanost. Sve mene i promene. Secanje, zaborav, zaboravlj enost. Einmal und nicht mehr, und wir auch nur einmal, nie wieder. Jednom i ne vise. Svi jednom i nikada vise. Evropska tradicija je posla od Platonovog sekundamog helenstva, au odnosu nato zabunu je umeo da izbegne samo onaj mislilac koj i je zahvatao iz vece dubine. Niz istorijski verifikovanih i plitkih gnoseologija nije ni umelo da postavi ovo pitanje. Gnoseoloski sankarizam Lajosa Saboa ne polazi od univerzalne bastine, nego od akutne svesti o krizi dvadesetog veka. Nasuprot modernim teorijama- produktima krize, zasnovao ju je na jedinoj bazi, na svetim knjigama. To je smisao njegove logike religije. Kriza je nastala zato sto duh nije obuhvatio celinu bogatstva zivota, cak se i odrekao toga akta. Posledica ovoga odricanja j este sto mu je vodstvo isklizlo iz ruku. Oslabljen? Ne uopste. Duh ne moze dane bude duh, ne moze dane bude svetlost, ne moze da ne vodi, ne moze da ne vlada. Duh nije izgubio svoju vladajucu situaciju. Ne primecuju da ju je uvek imao. Sarno sto nisu dosli do saznanja o tome sta znaju. Nisu saznali ono sto ne mogu dane saznaju Ovo je i u pojedinostima gnoseoloski stav. U svojoj kritici nauke on kaze da u sarnovoljno suzenim krugovirna ne cuju sta sused kaze. Ne razumeju ono sto je pred njima. u svojoj opasci 0 ateistima pise da oni nisu nacisto s onim pojmovima koji predstavljaju osnovni deo njihovog poricanja. I ne znaju ono sto znaJu. Svetje u svakom svom trenu i okoh1osti potpuna celina. Prisustvo vecnog pocetka i vecnog kraja. Nije
104
105
).
ni vise, ni manje ni od prvoga, .niti od drugoga. To je jednozna:cna konstantnost Sveta. Jedina moo koja OVU naizgled neprozirn:u i neshvatljivu ceiovito·st zahtyV~ oseca, zeli i vlada nad njom jeste dub. Grdka kofu
pociru moguca je :ako za coveka celovito~~ nije potpul!la, odnosn.0 duh nij·e: ·~uh. Eto paradoksa Sankare. lza svak:og pogresnog akta n_alazi se zabluda. Zl:.l4k raspoznavanja Z?.h~nde j este 'da ona ne prihavija sazrianje
ne zna.
· -·
. . Laj:6s Saho postavlja takvu ~oseoloSku osnovu koja za svakoga unapred isldjucuje svaku gresku~ iskrivljavanje, zabasuriva:nje zato sto je nj.egov prvi zahtev da covek primi k znanju ono sto stvarno prima k znanju, i ·ne moze da ne pdmi kznanjl:L Ne.lca nista ne precuti, neka ne porice, neka. se . ne oseca uvrede~im ni p~evarenim, ~~k. a s.e.n e ,P.lJasi i. neka.· s:e ne svetl. Stva:r Je prosta. Toje. kompiikovano. Lako je,. au tome je teskoca. Drugog puta nema. Ne sme se prili:vatiti da postoje dva stanovista. Gno
posledi:ca. Ana znaci prema gore, kata znaci prema dole, -dakle analogija je slicnost prema gore, von Oben den Sinn habend, odrtosno cmo sto s~misao dobija -odozgo. Al.i nema gore bez dole, katalogia pak znaci :Slicnost prema dole, von Unten der -Grund habend, odnosno ono sto svoju OSJ10VU dobija t>dozd!). Jer netna nista. stone bi z.avisilo odozgoj i ne bi se naslanjalo na ono sto je ispod njeg:a, kao sto Heraklit k:aze: hodo ano kato mia, .put prema gore i prema dole je istovetan. Analogija odgovara katalogiji, i stvari se nala:.?Je u neminovnoj hijerarhiji. Prema dole se zasnivaju i odEJZgo dobijaju svoj smis.ao,. aii je i gore i dole stalno prisutno. ·
107
Arhitektura naseg doba irna samo jedan problem, prijateljski zatvor. Ranije i izvan Evrope za takve stvari nije bilo smisla. Stvar se zavrsavala tako stoje jaci zatvarao slabij ega. Nasa je osobena ambicij a da i slabiji moze da zatvori jacega, odnosno da j acega prinudi da on sam sebe zatvori. Obelezje ideje, obele:Zje pod kojirn covek sam sebe zatvara jeste ---;;sloboda. Istorija evropskih tamnica jeste istorija ideje slobode. To je uzasno besmislena komplikacija koj a je toliko neodoljiva i na koju su toliko ljubornorni oboj eni narodi da i ne mogu daje za nama ne ponove. Nase velike koncepcij e ddave i teorije drzave nasih filozofa medusobno se razlikuju samo u stepenu prijateljstva. Zadatak je svuda isti. S preventivnim idejama slobode coveka pretvoriti u zatvorenika koji blista od srece. Ne svesno. Ako bi talco bilo, trebalo bi pretpostaviti da su nasi teoreticari ideje slobode imali mutan pojam o idejama slobode. Ova pretpostavka bi mogla dovesti do nedopustivog precenjivanja Evrope. Nista nije sigumije nego sto, hiljadu pet stotina godina unazad, ne uzimaju6i u obzir j edva nekoliko autsajdera, to kod nas niko nije znao. Zbog toga je postala moguca masa, karakteristicni pojam tamnice. Onaj masovni pojam koji slobodu vazecu za svakoga bez izuzetka Cini obaveznom uz punu strogost zakona. Prijateljski zatvor, s komfomim stanom, s toplom i hladnom vodom, s centralnim grejanjem, radiorn, televizij om, sa stmjom, plinom, s antickim namestajem, slikama, kineskim porcelanom, s persij skim tepisima is bibliotekom koja je dobro snabdevena literaturom o slobodi. Pokreti Evrope bih su pobune zatvorenika ciji je jedini cilj bio je slobodan onaj ko cuva ostale. N ase novije teorije dr:lave
iskoristile su ovu ideju i pove6ale broj zatvora. V ee smo poceli da se priblizavamo onoj idejnoj razmeri kada j edna polovina stanovnistva cuva drugu. Ima onih koji objavljuju da 6e na koncu u svakoj ddavi biti samo jedan jedini covek koga ce ostali cuvati naoruzani do zuba. Zatvor 6e u ovom p eriodu napretka biti tako prijateljski da se skratiti radno vreme, plate 6e porasti i gotovo besplatno 6e biti osigurana mogucnost putova~a mlaznim avionima u sve krajeve sveta. Izgradnja prij atelj skih zatvora postalo je krupno pitanje zato sto j e to odgovaralo nasirn zahtevima. Priznajmo da mi nismo zeleli slobodu. Bilo bi nezgodno da je svako sam trebalo da napravi svoj zivotni plan, a pored toga jos i svest da zbog kraha nikoga ne moze pozvati na odgovornost. Ovako j e ipak bolje. Principii idej e i sistemi dobijeni gotovi, nije ni preporuCljivo razmisljati o njima. Recepti, bar se moze grditi lekar. Nasi pisci teorije dr:lave s punirn pravom mogu da postave pitanje: kome ovde treba sloboda? Ucinimo zatvor sto podnosljivijim. I ako se jos moze najesti, svako 6e da bude zadovoljan. Slobode nema ne zato sto politicka prepredenost vara coveka. Tesko je zamisliti veCi uzas nego da neko u nekom blizem trenutku zeli da da coveku slobodu. Ceh narodi bi dobrovoljno laenuli u koncentracione logore, kako ne bi sami morali da odluce sta da misle. Najbolje je ako se ovakve stvari dobijaju gotove i prihvataju onakve kakve j esu. Prijateljski zatvor sa cvecem na prozorima, s parkovima, s nocnim lokalima, krcma~na i fudbalskim utakmicama, sa zdravstvenim osiguranjem. Problem s kojim je morao da se bori arhitekta doba jeste u znaku slobode i zbog toga su to resetke na prozorima, ograde, patentne brave i table sa ispisanim zabranama.
ce
da
108
109
Obicaj je da se govori samo o ovoj vrsti antitipa. Zaverenik, jeretik, revolucionar, oni koji iznutra inficiraju zajednicu. Kada dode na vlast, ostaje onaj sto je bio. Kjerkegor pise da ako opozicija dode na vlast, radi isto ono sto i prethodna vlada, samo lose. Pre 1789. godine revolucionar je bio antitip, a kada je revolucija pobedila, ostajao je antitip. Scijentificna istorija antitipom smatra onoga ko je ostao u ma~ini. Nema druge mere' do sile vlasti. Legitimanje onaj ko ima vise policije. A i vlast moze biti ilegitimna, primere za to daie istorija dvadesetog veka Turaka, ~rba, Talijana, Spanaca, Nemaca, Rusa, Madara, Ceha, Poljaka, Bugara, Rurnuna. U poslednje vreme je cest slucaj da zajednicu truje ne unutrasnji neprijatelj, vee onaj odozgo. Destruisanje se vrsi upravljackom i ministarskom recju, naredbom. Postoji samo jedna vladavina. Ako ne vlada duh, bilo ko da vlada, on je uzurpator. Ovaj put je rec o onom antitipu koji nije otvoreni protivnik drustva, pre je njegov parazit, i to s metodom koji se pokazao dobar tokom istorije sveta, metodom za koji nije pronadeno protivsredstvo. Ovu laganu podzemnu osvetu cija je snaga sto porice sebe calc i pred samom sobom, Nice naziva ressentirnent. On je neproduktivan kako bi rnogao da dovede u pitanje svaku vrstu produktivnosti. Daje prednost onome ko nije amoralan, pre je frivolan. Ne kritici, vee ravnodusnosti. Ne otvorenorn nihi.lizmu, pre varljivirn zabludarna. Ne porica~u, nego dvournici. Ne parlarnentamoj borbi, nego psiholoskorn dernoralizova~u . Ne satiri, nego vicu. Za vrerne nernacke okupacije francuski antitip je bio rniran. Svedo~ canstvo za to su mnogi dnevnici otpora, kao sto su
Gabrijela Marsela, Zorza Bataja, Zana Lalaoa. On1 su kod kuce, au nemacki posed ne bi dospelo nista cak i ako bi im to prepustili. Stranac je izvan i ostaje izvan poseda. Nasilje je nemoeno. Jednog ubiju, drugi misli isto. I ako bi sv~ pobili, otpor bi ostao. Gde? U neprekinutosti tradicije. U vrerne otpora Francuzi se nisu delili ni po rasnim, ni po nacionalnirn,vni po svetonazomim principirna. Sarno se ne daju. Cak irn je i mdnja sekundama, jer ne zive straseu, nego pouzdanorn svescu svoje istine. Danas, 1955. godine u Madarskoj - u vrerne svetonazorne, politicke i eJ(onomske katastrofe boljsevizma - otpora nije bilo. Antitipa nema, sem u sasvirn izuzetnirn i retkirn slucajevirna. Opasnost boljsevizrnu nije bio antitip, vee onaj koji se klanjao. Madarska je korurnpirana, ali ne ocajnorn rnetafizickorn korupcijorn Rusa, a ni razvratnorn rumunskom korupcijorn. Ovde je hipohizija i podla korupcija; pokvarenog plernstva baza nacionalnog oddanja vise stotina godina, i istorijska pozitivnost. Srednja klasa je i sada, kao i u Bahovo doba, pokusala da se preporuci svojom sluzborn, ali su je odbacili, jer su naslutiii da servilnost prevazilazi opasnost otvorenog suprotstavljanja. Madarska je svarila boljsevizam bez herojstva, bez otpora, bez sabotaze, bez suprotstavljanja, bez zavere i bez ressentimenta. Madarsku on nije izdrzao. Ne zato sto je Madarska bila u pravu, ili zato sto je bolj sevizam ovde pao. Nije rec ni o istini, ni o padu. Potonuo je kao i sve sto je pre toga bilo: u ravnodusnosti i u glupom egoizrnu, u ogranicenosti i bezverju. Boljsevizam je pao u onom trenutku kada su partijski funkcioneri poceli da se pljeskaju po kolenirna kao dzentri. Nisu urneli da. se brane ni od viceva, ni od deziluzije cinizma. Boljsevizarn ni ovde nije uspeo da ostane unutar svoga poseda. U tome ga je orneo pojam klasne borbe. Boljsevizarn cak ni u Rusiji nije unutar poseda, i ni za sta ne moze reci, ovo je moje, mozda: pripada narodu. A onda svi znaju sta
110
111
to znaCi. Madarska je povratila boljsevizam, popljuvala ga, izgazila i prevarila, iako to nisu uradili protivnici, nego dostavljaci i clanovi partije, spijuni i simpatizeri, karijeristi i nosioci nagrade "Kosut". Nije ovde bilo principijelnih obracuna. I boljsevizam je postao ono sto je ovde tokom stotina godina bio svaki eksperiment: vladavina drskih nistaka, bestidno glozenje i izdaja zbog ve6eg zalogaj a. Bez i da trepne, dozvoljavao je da bude prevaren, s tim sto nije verovao, kao sto nije verovao nikada nista nikome. Cerekao se s tim sto nije primao ozbiljno, i nije bio sklon da shvati kao sudbinu, sve u svemu smatrao je to karijerom. Boljsevizam je mogao dobiti samo sto je zasluzio, a ovde su mu mogli dati samo ono sto su imali. U Madarskoj se niko nije isprecio da bude istorijski protivnik, i tako je on unapred iskljucio sebe iz odnosa pobeda- poraz. Primio je k znanju da muje sada to na vratu, ali ih je i pre bilo napretek, rna da toliko podao nije nijedan bio koji bi ga toliko opeljesio, cak se masio i spajza. Veliki bol i skandal. Jer s ateizmom i materijalizmom bi se nekako i pomirili. Principi ovde nisu provalili, narocito od kako pragove cuva reformatsko svestenstvo. Misliti o svinjskoj masti, cak i ne zbog blagostanja, nego samo zato da onaj koji mu zastane pred vratima moze da ih udari nogom. Zasto? Zbog nostalgije, da na univerzitetu opet moze da predaje istoriju Dula Sekfi, da ponovo bude ministar Kerestes- Fiser i da na Trgu Kalvin drii propoved Laslo Ravas. Lako je moguce da ce se ostvariti prorocanstvo da ce u parlamentu jos u koaliciji vladati fasisti i boljsevici, sve to tada vee nece biti tesko, jer cemo ovo vreme s uzdahom pominjati. Boljsevizam vise nije protivnik. Propao je zato sto je racunao na malo vernosti, na dva- tri antitipa, malecki talenat i na bar nekoliko protivnika. Raspao se zato sto ono sto je nasao nije bilo cak ni obozavanj e idola, zbog opreza, jer idol na nesto obavezuje. Postojali su Sarno pajaci koji nemaju cak osecaj ni za krupne izdaje, ovde su,
112
niko ne. zna zbog cega, nevaspitani, neobrazovani, bez ocapnja, bez rnelanholije, bez komike. .N a koncu ne ostaje nista drugo do ciganska muz1ka.
113
Stvarnost sam video i opisao hiljadu de~etsto dvadeset devete, u prvoj etapi svoga budenja. Ne zna se zasto, ali jedan deo ovih studija je i objavljen. Sigumo ne zbog stvarnosti, vee zbog senzacije. Sada pedeset i pete kontrolisem ih. Da li je sigurno da je prognoza dobra? U osnovnom stanju se u med:uvremenu zbilo prevrednovanje. Onda je stvar bila apokalipticna, danas je eshatoloska, popularnije: vise ne knjizevna, vee metafizicka. Kraj sveta ne ocekujem prekosutra, nego znam da je tu, kao sto je uvek i bio. Onda nisam znao da ee studije, sve u svemu, izazvati skandal i uzbudenje, ali nisu mogle biti primUene ozbiljno. Jos je svako bio uveren da se nevolje mogu prespavati. Situacija se ni danas nije izmenila. Cak u povoUnim okolnostirna publikovana knjiga o krizi ne bi bila u stanju bilo sta da spreci. Ni ovde, niti bilo gde na zemljinorn saru.. Krauze me iilteresuje licno i narocito zato sto je u stvarnosti praktikovao onu zivu kritiku koju sada naknadno pojacavarno. Usput treba misliti, o, kad bi je bili primili ozbiUno. Ali zasto bi je primili ozbiljno? Pre odigravanja okolnosti krize covek je istorijski neminovno na najnizoj razini intenziteta stvarnosti. Sve sto cuje o stvarnosti, zvuCi mu relativno, prognoza, savet, pretnja, i saslusati je opasno. Proroci su bili u slicnoj situaciji. Ono sto su govorili postajalo je istina samo onda ako se ispunilo. Naravno, nista nije gore nego se pozivati da sam ja to unapred rekao. Onda je vee nesumnjivo da svetom upravlja - kao sto kazu Lajos Sabo i Bela Tabor ne sudnina, vee logos. Logos je unapred video. I usledilo je. Ali je vee kasno. U krugu mere istorije jeste moguenost, mozda verovatnoea, ono sto je u
krugu mere logosa vee je izvesnost. Istorijski stav Berne naziva historischer Wahn, zato sto sklonost otkrivanja situacije postoji tek onda kada je glava vee razbijena. Da je bilo prihvaeeno ono sto je pre sto pedeset godina predlagao Krauze, covecanstvo bi zivelo u jedinstvengj zivotnoj zajednici. Uslovi su vee onda postojali. Covecanstvo i drustvo se i onako ne mogu razluciti. Osnova razdora medu narodima, religijama, kastama, rasama jeste nesporazum ili dovodenje u zabludu. Mi k0ji danas zivimo ovde, nalazimo se u zivotnom savezu koji se po sebi razume, Urlebenbund. Ovaj savez pociva na saglasnosti da niko ne moze biti deo, sredstvo, posledica nekoga ili necega drugoga, njegova prethodnica, stepenik, dopuna. Nemoralno je bilo koga postvariti u interesu bilo kakvog cilja. Svako slobodno raspolaze svojim zivotom. A zivotni savez je zajednica lica koja slobodno raspolazu sobom. Krauze se najodlucnije suprotstavlja onima koji napetosti zele da harmonizuju. Harmonija je danas samo esteticki pojam. Leben nicht haronisch, sondern selbstheitlich. Najvaznije svojstvo zivota jeste sto je on licno usmeren iz jednog jedinog sredista. Lice je aritmoloski pojam. Licno semora graditi najednomjedinom sredistu. Svaki Uudski zivot je, uzet u visem smislu, individualna zivotna celina koja prebiva u proslosti i buducnosti. Licnost nije psihologija i nije sociologija, nego, kao sto kaze Krauze, pojam bazicne nauke. Nichts isoliert betrachten, nista ne istrazuj samo po sebi. Ovo znanje je totalni produkt ljudskog duha. Skupa je cela istorija, svi narodi, kaste, ljudi, i celokupno covecanstvo. Danas, na sredini dvadesetog veka, na ovoj zemlji koja drhti znamo da nemamo nijedan problem l~ize koji bi izolovano mogao da bude resen. Svako pitanje je totalno ljudsko pitanje. Ni klasna borba, ni ekonomska ili politicka napetost sene rnogu resiti u svojim delovima. Izricito nastupa zahtev za bazicnom
114
115
ni
naukom. Znamo, tamo gde se zeleo ostvariti kolektiv na ustrb individua, drustvo se atomizovalo, a sto je kolektivizacija postajala jaca, sve vise. Teroris.ti.Gka kolektivizacija stvorila je jos nikada vide~u individualizaciju. Drustvo modernih totalitaristickih drzava jeste skupina nadrndanih jedinki. A drustvo ne cine biea koja su prinudena jedna na druga, nego je drustvo j edinstvo biea koj a jedna s drugima slobodno zive. To je ono sto vee znamo. Vestacka kolektivizacija suvisno rastrojava, sada kada vee znamo da je jedino resenje zivotna zajednica koja se rasprostire na celoj zemlji. ' Krauze kaze da misao koju je inicirao Hegel vodi u zabludu. Hegelov je metod, kaze, resenje iz nuzde prenagljenih konstrukcija, zapravo suprotnost naucnog metoda, jer Hegel odvaja ono sto ujedno mora da se gradi.
116
Covekova ozbiljnost poCinje na granici sta je ono sto mu se rnoze re6i. Neodraslima i zenama gotovo nista, a i ono malo semora dobro upakovati. Njihove slabosti i fiksne ideje se ne smeju ni taknuti. Uvrede se i up lase. Nine slute kako bi mogli biti drugaciji, mogli bi biti oni sami. Stvar poprima krupnije razmere ako je neko ambiciozan. U rnnogim slucajevima uspeh celog zivota i dela zavisi od toga moze li se reci. Ono sto sem njega svako dobro zna, ali svako zna i da mu se ne moze re6i. Kakvo je olaksanje razgovarati s takvirn cije su granice prostrane, i kako je zenantno svaku drugu recenicu precutati. Onaj s kojim se ne moze razgovarati o sustini. Kome se ne moze reci cak da mu se nista ne moze reCi. Covekova sposobnost podnosenja 1stme zapocinje s humorom. Taste zene, losi politicari, pretenciozni umetnici drhte od pomisli dace biti ismejani. Nista nije beznadeznije od onoga koji nema nikoga s kojim moze da bude u istinskom odnosu. On pripusta sebi samo ono beznacajno, sto ne dotice njegovu licnost, i ostavlja ga u njegovim uobrazenjima. Licnost u svakom slucaju znaci i spas. Ko je ovde izgubljen, izgubljenje ina drugoj strani. Spas i losa logika jedno drugo iskljucuje. Kao spas i neispravan moraL Ozbiljnost se moze meriti u stepenima. Mera je kome se sta i koliko moze reci. Stvari zabasuriti. - A uvo treba uvek navikavati na ostrije nastimovanu istinu. Muskarci izgraduju isturena principijelna stanovista, zene · svoju neoslovljivost pokrivaju erotickom konvencijom. 117
U novije vreme situacija je komplikovanija. Egzistencijalizam, koji je nastao zato da bi coveka otvorio, profinio se u odbrambeni metod odbrane od istine. Ucenje koje govori o dijaloguj a- ti iskorisceno je da se iza njega skrije ono stone dozvoljavaju da se razume. Brak je par excellence mesto gde se ostvaruj e istinski odnos. Muskarac naspram zene, zena naspram muskarca nalaze se na stanovistu istine koja se neposredno tice njihovih licnosti. Ako strane ostanu nepristupacne, brak pada. Ako se odnos sroza na razinu svada, on postaje plitak. Dok ne uvide da imaju nekoga s kojim, bilo da hoce, bilo da nece, moraju biti u istinskom odnosu. Nema mesta u covekovom bivstvu gde se opipljivo ispoljava ono sto se naziva neumoljivoscu ljubavi. Stari nezenja ostaje pored majke, jer ga mama hrani i laska mu. U kobnom slucaju posledica zatvaranja u fiks- ideju jeste nervno, ili organsko oboljenje. Ko ne zeli da vidi, on oslepi. Egzistencija se moze zatvoriti strascu ili narkoticima. Ekstreman je slucaj kada covek nastupa u ime istine i propoveda preuzimarJe istinskog odnosa, jer zna da ga tako skrivenog iza ovoga zahteva nikada nece pronaci. Izgraduje sistem, samo da bi odgovor - moze on biti jedno j edino pitanje- izbegao.
118
Izgradnju Fabrike za proizvodnju rezervnih delova za uzad dizalica u Trutilovu, Fabrike elasticnih potplatni i Fabrike za gnjuracke slemove zapoceo je Pogonom za preradu tekstilnog bakelita i Kombinatom za izradu ploca za trube, osam kilo~etara daleko od Trutilova, na golom krsu, a plan je bw da se voda dovede s udaljenosti od svega sezdeset i dva kilometra iz Garave j aruge, jer za izgradnju Pogona za opremu instrumenata i lampi i onako je trebalo dovesti potok iz Tataristana _Yargaje dospeo u Trutilovo na taj nacin sto j e, kad Je pusten iz zatvora, otisao u Ulicu konstitucije i prisao kamionu od tri i po tone i upitao kuda ide. Kamion je trebalo da preveze komisiju za strucno preuzimanje masina, ali je umesto u Ulicu akademije stigao u Ulicu konstitucije, konacno svejedno, a odavde je odvezao fudbalski tim kluba "21. februar" U svakom slucaju na utakmici je sudelovao kao sudija, vecerao je i spavao u baraci, sutradan je otisao u Narodni magazin, u kuhinju i u bife, na prepad izvrsio kontrolu i sastavio zapisnik, ali s obz1rorn na lokalne teskoce, nedostatak radne snage, transportne teskoce i stetu od miseva za sada nije podneo prijavu Sledece vece vee se kartao s felcerom, kuvarem policijskim narednikom i rukovodiocem odeljenja z~ radne odnose, spavao je u prostorijama gradevinskog nadzomika. Ujutru je ucestvovavo u dogovoru izmedu preduzeca, uzeo je rec i zbog primeme radne discipline na podrucju izgradnje u ime ministarstva zahv~lio se vladinom povereniku Sest stotina sezdeset tri h iljade. Tri i po puta proslogodisnji. Jedanaest miliona dve stotine sedam119
deset jedna hiljada sto osamdeset dva procenta. Sve na tri stotine cetrdeset tri i po. U odnosu na stanje iz hiljadu devetsto trideset osme osamdeset osam. Po jutru dve stotine cetrdeset pet metrickih centi. Qkupno cetrnaest hiljada cetiri stotine kilometara. Sest stotina pedeset sest miliona. Devet hiljada sedam stotina sest. Globalno jedanaest. Osam stotina sezdeset hiljada Kao rezultat zdravstvene kontrole na podrucju izo-radnje stanuje dve hiljade dvesto cetrdeset osam lj~di, ukupno u sto trideset i devet prostorija. Vecinom su jednokrevetne barake za cetiristo pedeset lica, s krevetima na sprat, jedna petnaestina od propisan~h kubika vazduha, prosecna promena postelJlne svak1h pet sedmica, vasljivost ne prelazi uobicaj~nu n:.eru. Ponegde stenice. Buve svuda. Uzrok epidemiJske bolesti dizenterije jesu muve koje su se namnozile na otpacima bacenim . izmedu baraka, nedostatak nuznika nema dezinfekcije, voda se istina hlorise, ali ' . je na putevima prasilia u proseku petnaest sant1metara, u prodavnici pokvarena kobasica, puter ubudao, pekmez kiseo i sir crvljiv Racije su utvrdile sledece: nadeno je sto cetrdeset cetiri zene, sto dvanaest maloletnih, tri.deset ispod petnaest godina, prenw lekarskom nalazu sve polno obolele, sem njih devet, od muskaraca dv~s!o sedamdeset ima rdavu pros lost, dvadeset de vet VOJmh begunaca, cetvorica odbegli kaznjenici, trinaestorica s poternicom zbog dzeparenja, utaje, visezenstva, mesetarenja, provale i krijumcarenja valute. Medu fabrickim cuvarima nasli smo pljackasa poste za kojim se traga tri godine. Sto petorica muskaraca ima lazne isprave. Inace Trutilovo se gradi u junackom radnom zanosu, avangarda radnicke klase se okupila da stvori velika ostvarenja nasega naroda, svi plano~vi su izvrseni 1~~~ roka, a samopregomim, dano- nocmm radom postrc1 cemo Ukupno sto trideset dvoje njih imaju prezime Varga, v. rnasinskom odeljenju Vreli Varga, kod
kanaldzija Varga Cev, od elekticara Varga Zica, u kuhinji Varga Mast, u prodavnici pica Varga Rum, u Narodom rnagazinu Varga Sir, zatim Varga Inje, Varga Pelena, Varga Usta, Glavni Varga, Varga Trg, Varga Dzigerica, Varga Mas ina, Varga Govno, Varga Zec, Varga Us Na sastanku u Sedam i deset vee su bili zajedno i poceli da razgovaraju o bliskoj propasti, posto se stub, zbog pogresne izgradnje temelja, nagnuo za jedanaest stepeni, po nekima zato sto je gradevinsko preduzece ugradilo sarno polovinu gvozdenog materijala, a umesto cetrdesetice koriscene su sipke osarnnaestica. Po drugima cement nije bio petsto, i u smislu plana, to jest rukovodstvo je naredilo istragu, jer nedostatak kontrole Kada je spolja stigao eskavator, usao je voda smene s cetrdesetoricom koji su imali budake kako bi razorili kucu. Glavni Varga je izjavio da je ovde nastala neka greska, jer zasto. Na to je protestovao Varga Sljaka, nece prepustiti svoj radni prostor, i izdao je upustva za rusenje kuce, buduce da ovuda prolazi sporedni ogranak glavnog kanala 10 per cetiri A, a Glavni Varga na to telefonira u centar, a za to vreme skida se crep s krova Na zavrsnoj sednici seminara viseg stepena Varga se zahvalio partijskorn rukovodstvu sto u vanrednirn okolnostima nije napustilo tekucu gradnju, a uveravao je u neprekidnost socijalistickog vaspitanja. Izrazio je nedostatak sto nerna iscrpne strucne biblioteke, jer je tvrdio da je u laugovima radnika otkrio opstu potrebu da se posle rada udube u socijalisticku teoriju, au buducnosti on zeli da pojaca vaspitnu delatnost - naroCito u krugovima zanemarene omladine - , jer zed za znanjem mladih generacija, kaze, zahteva zrtvu s nase strane -
120
121
Na to mu je sekretar, posle sednice, ponudio mesto poverenika vlade i rukovodenje internim poslovima. Varga se ponasao kao da se koleba, jer takoreci ne bi rado ostavio neposredni fizicki proizvodni rad, kojije ipak, ali se sekretar pozvao na njegovu sposobnost, a u izgledu su hili i odredeni dodaci. A Varga pak, aka ipak, onda samo kao zrtvu. Sekretar, razume se, nije to prihvatio od radnika koji teskim fizickim radom, na kraju uz cetvrtu flasu porodicno pakovanog piva u bifeu sporazumeli su se: fiksno dve hiljade osamsto, premija i trideset i jedna dnevnica Treba graditi s propahcama, rekao je Glavni Varga, a na to je Varga Maljavi tvrdio da je strucno znanje sporedno, vazno je politicko znanje S pisaceg stola nestaje~ olovka, nestaju cetiri obla trupca od po sest metara p.ored odzaka, iza magazina cetrdeset i cetiri daske oddva cola, iz hodnika devet sijalica od sezdeset vati; iz, masinske radionice kombinirke, cetiri turpije; jedanaest cekica, sest metalnih testera, dvadeset i .cetiri svrdla, tri smirgle, iz trpezarij e cetrdeset s~st.k;asika, sezdeset casa, jedan stolnjak, kod elektroi_nstalatera nestaje devet prekidaca, sedamnaest konektora, sedamdeset tri metra gumiranog kabla, osam osiguraca, rolna indiga pored teleprintera, iz sobe Gla';:nog Varge gumene Cizme, nocu je iz dzepa Varge Cikova nestalo sesto cetrdeset forinti, iz bifea je nestalo pedeset tri krigle, iz Narodnog magazina nestalo je dvadeset dva kilograma jabuka, cetiri hleba, jedna salama, jedna elektricna pee, cetiri zvonca za bicikl, flasica ulja za kosu, dve usne harmonike, tri para zimskih carapa, s krova masinarnice nestao je jedan bakarni omotac s gromobrana, nocu je iskopano sto cetrdeset metara olovnog kabla, iz trafike je nestalo dvadeset dve kutije cigareta, sto cetrdeset kutija sibica, petsto sezdeset sest kremena za upalj ace, a iz berbernice su nestala tri ceslja, jedan sapun za brijanje, devet bosci, i svetiljka
s rampe, a sa sedista u autobusu iseceno je kozno sediste, izvadene su sijalice i dva prozora, iz bifea sest solja, osarndeset cetiri kasikice i devedeset jedan tanjir Policija je tada na drumu zaustavila kamion natovaren ugljem, koji je nedvosmisleno ispravnim dokumentima dokazao da transportuje ugalj za radnike koji stanuju u opstini Mlatobed, iako je Mlatobed bio u suprotnom smeru, na dokumentima su hili potpisi Glavnog Varge i Varge Stoke i Varge Potpornjaka i Varge Cevi, i potvrda rukovodioca i sekretara i glavnog inzenjera i sefa i vladinog poverenika, a po opstem znanju ugalj je prevozio Varga Vargi Krvavom, jer je opet Varga Krvavi dao Vargi dve kisne kabanice, jedan telefonski aparat i jedan radio koji moze da hvata evropske stanice, a juce je takode uzet tovar uglja zato sto je Varga dobio deset kilograma masti i tri salame, a prekjuce sest kilograma koze za donove, dok je Varga Maljavi, rekao je policijski potporucnik, dobio od Varge kisnu kabanicu i jednu salamu, jedan kotur sira i jednu baterijsku lampu, alije Varga Pile rekao da i nj emu treba nesto, e pa dobio je dva kilograma pirinca i fiasu porodicnog pakovanja Brbljanju je kraj . Nasa budna radnicka klasa odbacuje duh spijuna, sabotera i diverzanata, i putem pravim kao strela napreduje prema ostvarivanju velikih ideja revolucije, materijalistickom shvatanju zivota i miruJos uvek ima onih koji su u zabludi. Zamenik rukovodioca kuhinje nasao se pred narodnim sudom, a da bi delovalo kao uzasan primer, sudenje je <2drzano na lieu mesta. Prema optuznici Varga Skembe je za pola godine od mesa namenjenog radnicima uzeo i prodao hiljadu cetiristo sedamdeset dva kilograma, mast, secer, paradajz, brasno, slaninu, luk, papriku, sir, krompir obracunavao je tako da je od toga za sebe uzeo sto sezdeset dve hiljade petsto
122
123
cetrdeset cetiri forinte, i potrosio na daktilografkinju iz kuhinje, kojoj je kupio i udesio stan A onda se na osnovu svedocenja ispost~vilo da je na svadbama koje je priredivao Varga Skembe ucestvovao Glavni Varga s kcerkom rukovodioca Narodnog magazina, Varga Dzigerica sa, zenom Varge Zeca, Varga Zec sa zenom Varge Celavog, Varga Lukavi i vladin poverenik i potporucnik i rukovodilac i sekretar i njegov zamenik i sef, a od mesa su dobili supruga i kcerka i mlada i knjigovoda i telefonista i sofer i strucni rukovodilac Ali sud nije dozvolio da Varga Skembe ukalja imena rukovodilaca besprekomog morala, i da bi kazna bila primema, osudio je optuzenog na devetnaest godina teske tainnice Varga je odvezao samo dve so be namestaja, ali ne u odmaraliste u Fickofic, kao sto je stajalo u papirima, nego u Borovgaj, u sopstvenu kucu, Joju je prepisao na ime daktilografkinje Manjike Sipke, a prema njegovom trogodisnjem planu godine pedeset i pete toliko ce urediti dace Glavni kanal i kablovski tunel tako se ukrstaju da izvod za sljaku i glavni tefonski vod zbog vode za pice i cevi za rashladivanje dolaze na istih osam?eset i dva kvadratna metra. Teren je sedamnaestl put prekopan, zbog toga je poceo da klizi, slumbao se i pao je rezervoar za gorivo, ulje je iscurelo, srecom u pozaru je nastradalo samo jedanaestoro ljudi, a trideset devetoro je zadobilo teze opekotine Prvo pokretanje masinske jedinice razreseno je tako sto je, pred delegacijom ministarstva, osamdeset ljudi skriveno u masinsko odeljenje dovitljivo organizovanim sistemom konopaca i lanaca pokrenulo masine i drzalo ih u pogonu deset minuta dok ministar nije podelio sto trideset i cetiri odliko:ranj!l, ~ezdese~ i devet novcanih nagrada, na svecanoJ vecen toplo Je slavljen Glavni Varga, a novine su pisale da je pustanje urad novog pogona najvaznija stanica industrijskog napretka naseg naroda, i podstrek saradnje-
Neotkriveni zloCini su zato moguci sto je onaj najprvi skriven. Bader kaze da ne znamo sta je bio prvi greh, jer nismo u stanju da ga pocinimo. Mislim da ne znamo zato sto ga stalno pocinjavamo. Praizvomi grehjeste pozeleti tamu inferioriteta, kaze Berne. Joie descendre, uzivanje u srozavanju. U onome sto jeste bestidnost. Beba se ukalja svojim izmetom i smeje se. Svakog dana se po stotinu puta ukaljamo . A stvar je tek ondavneprijatna ako nas drugi ukalja izmetom drugoga. Covek se navikne na sopstveni smrad, cak mu prija, i to je uzivanje. Najteze je suzdrzati se od ove vrste srozavanja u tamu. A o cemu je rec mozemo saznati tek onda ako neko usred nakrcanog zeleznickog vagona s bezbriznim uzivanjem ispusti na nas svoje gasove. Vrlo dobro se moze izmeriti sta je razlika izmedu toga sto samozadovoljno uzivam u sopstvenim intimnom grehovima i kakvo je misljenje o tome onih pored mene. Misle da sam svinja. Covek polazi od toga da je praizvomi greh oprostio sebi od samog pocetka, on nema druge brige do da se obavije oblakom gasova i da uziva u onome od cega se svako grozi. Isuvise smo brzo oprostili sami sebi. Iz ljubavi prema sebi, kazu. Nema ni govora o ljubavi. To je vee nedostatak samopostovanja koje je oslabljeno izvomim grehom. Progledati kroz prste. Drugome nista. Za seks svako zna. Kazu daje prvi vid oplodnje bio pogled. Tek kasnije je to postao dodir, jos kasnije poljubac. Na koncu animalni koitus. Moze se misliti i da je drevni oblik sjedinjavanja bilo oslovljavanje. U istinskom oslovljavanju moze se osetiti zatrudnjenje, nesto se zacelo sto je rec u meni oplodila. Zivotinjski koitus cini podnosljivim samo lepota zenskog bica i zanos ljubavi, ali ni tone spasava situaciju. Sarno je
124
125
mogue srozavanjem u tamu ukaljane onesveseenosti. To je uzas, to je uzivanje. Ne zivot, vee teturanje. Prvi stupanj cistoee u svakQ_j bastini . jeste suzdrzavanje od seksa. Zalud. ~ove~ svakl. d~~ poCini izvomi greh kada umesto ~nseg b1ra ~anJe, ~1~ kada veruje da se kal moze sprat1 sapunom 1 pre~ntl lepim kaputoin. Greh je ugraden. Katkad kao vrlma: cakje postao religija, obdarenost, nauka, napredak, 1 uzbudljivo uzivanje. Opravdanja nema.
126
Teskoea nase situacije jeste sto svojom celokupnom tezinom pociva na preeutanim lazima. Apokalipticna buka sve je sumnjivija, a balans s kojim posreemo napetiji je od uzbudenja, samo da izdrzi dok sam ovde, posle mene volterovska mudrost. Svaki dan me iznenaduje koliko je veea moralna istrajnost sveta nego sto sam mislio, podnosi, guta vavilonski kal, i sunce svaki dan iznova sviee kao da je prvi put. Znamo da nije dovoljno zaei duboko. Do temelja. Sarno ako na fundamentu sve ponovo prezidamo, onda mozemo ostati. Bez premca je produkcija Bertrana Rasla. Viljem Tel koji pogadajabuku na sopstvenoj glavi. U posedu virtuoznog znanj a moderne tehnike, sa rastojanja od stotinu kilometara iz brodskog topa od pedeset dva, i to iz sporta. Rasl se ljuti sto u suterenu svake treee kuee zivotari mali dueandzija, penzionisana posluga, piljarica, udovica sluzbenika, propali spekulant na konjskim trkama i ruska emigrantska grofica. Znam sta znaci ova srdzba, pre petnaest godina i sam sam bio uveren da su suvisni ove male dueandzije, i obueari- krpe, "' staklari i elektricari i limari. U racionalnom drustvu moraju da nestanu. Drustvo se od tada racionalizovalo. Rasl ne zna, ja vee znam, da je ova racionalizacija bezmerno iskomplikovala stvari. Dueandzije su se ranije upravljale u odnosu prema zahtevima kupaca, znali su da moraju da dr2e kupus, petrolej, jeftinu kobasicu. Danas se u prodavnici na uglu prodaju krivotvorene konzerve · guscije dzigerice. Cak bi se i kupovale, ali ne mogu da ih plate. Za hleb i mleko treba stupciti satima. Umesto trideset dueanciea postoji jedna prodavnica. 127
Dueandzija je bio uctiv, pomoenik u prodavnici je sada grub. Dueandzija je jutamje_. kajzerice i yuter isporucivao po kueama, u danasnJlm -~roda~mcam~ su jucerasnje kajzerice, a puter se zva~nc_no knvotvon margarinom, ali rano ujutru nema m nJega. Ras~ ne zna,ja vee znam, daje drus~vo o~ga_nsko nego~~nJe, 1 ako se pokusa da se racwnahzuJe, pokvance _se. Drveee u racionalizovanoj sumi je tralJaVO, 1 u racionalizovanoj sumi hara na stotine bolestina. Ako se pocne racionalizovati ljudski organizam, doei ~e do morbidizacije, kao sto je veliki deo modermh bolesti rezultat higijenizovane racionalisticl~e_preven cije. Velegrad je svoje dueanciee organs~1 tz_~!a~~o onako kako odgovara organizmu, na penfenJI mJe prodavan kompot . od, br~~-ak_a _ni _caj_ od pomorandzinog cveta.. Dl}can~z_t)a Je b1<:~ tu Jer Je bw neophodan. RaniJe j~ducand~lJl _l?tla ~ mteresu predusretljivost, kako b1 mu mustenJa blla zadovoljna. Danas je u interesu trgovackog pomoenika. da ga ostave na miru, kup~c mu je na teretu, zat_o Je Z~? · Ono sto nudi racionalizovana prodavmca, mJe stvama potreba kupca, nego opsl~rba racionalizovanog snabdevanja prema odseku nmsko t~1 ce kroz sesnaest, sto je u ministarstvu za ovaJ k:rmial utvrdeno na dvanaestkilograma dzema, bez obz1ra da li je stvarna potreba pet stotina kil?grama, ~li nula. Ali i dzem je racionalizovan fabnkat, prm~:_eden uglavnom od kore tikava i melas~, s k_ohcm?m katranske boje koju je vlast dozvohla. All radmku fabrike konzervi je isto tako malo u mteresu da se moze uzivati u dzemu kao i prodavcu da ga proda, a cak ni ovaj fabrikat ne stize na vreii_le isto _kao_ ni krompir, kaj"zerice, mleko, brasno, ulje, sir, Je_r Je 1 transport racionalizovan, a zato je los. Robu_za jednu prodavnicu istovare u drugoj, i u~ odocnJe~Je, a roba se pokrade, jer je i plata racwnahzovana, I__PJ.ilda.v.a.~ moze da zivi _SgffiQ_ a,l
128
vati krvotok, i regulisati i zeludacne kiseline. Ako je um primenjen na tudoj teritoriji, racionalizacija ne stvara red, nego samovolju koja je nepodnosljivija cak i od neurednosti. Rasl ne zna, ja vee znarn, da ovaj postupak i nije racionalizacija, nego suludi utopizam. Utopijom nazivam onaj fantazam koji ne raspolaze bogatstvorn postojanja, i zapocne da ga fantazmagoricno simplifikuje. Rasl ne zna, ja i to znam, da je ovaj proces zapoceo s Platonom, medutim, pocev od novog doba svima nam se na glavu popeo. Rasl misli da je to nauka, ja znam da je sve u svemu scijentizam. Tokom dvadesetog veka pseudonauka se pretvorila u jedinu moe svetskih razmera, i pokusava da covecanstvo utopisticki simplifikuje. Ako dueandzije nestanu i iz Londona, Rasl 6e mi dati za pravo. Rasl pitanje postavlja tako da u njemu bude samo bezlicni odnos. Licnost je irrelevant consideration of mind. Ako pitanje nije takvo, Rasl- kao Buda kaze da se tim pitanjem nece baviti, jer je nekorektno. Ne zeli istinu, vee opravdanje za protivrecnost. Kao Hilbert, za koga se kaze, toliko j e usavrsio metod da je mogao da preskoci svoju sopstvenu senku. Skriveni aksiom raselovske logike jeste metafizicki nirvanizam. Idealisti ne mogu da se izvuku iz fizickog orriotaca, antiidealisti se ne mogu izvuei iz spiritualnog omotaca. Teskoca zapoCinje ovde, a ne tamo gde Rasl uci kada pise da treba pocistiti metafizicko smeee koje se nakupilo tokom hiljada godina. Zato je veliki Principles kolosalno delo- i pseudoegzistentno. Ni korak napred nismo nacinili, mozda posredno. Rasl ne taji svoj zanosni sarkazam. Matematika je the subject in which we never know what are talking about nor whether what we are saying is true - predmet za koji nikada ne znamo o cemu govorimo, niti da li je ono sta kazemo istina ili nije. U svakom slucaju logistika je istina u svakom zamislivom svetu, ne samo ovde, gde vladaju sverceri i torbari.
129
Ocekivati kraj boljsevizma, nadati se ostvarivanju ambicije od kraha - ovakvo iscekivanje truje. Prezirem spekulanta, jer je ,dobar-nije dobar". Fizicki radnik ocekuje podizanje naj amnine, smanj~nje radnog vremena. Seljak da se ukine obaveza. Ceka agvokat, trgovac, preduzirnac, konobar, pisac, slikar. Spekulacija kvari svaki zivi trenutak. Svako se zaustavlja, skriva i ceka. U meduvremenu svi postaju dvadesetogodisnjaci, · tridesetogodisnjaci, pedesetogodisnjaci, sezdesetogodisnjaci. Nista se ne dogada, kao sto se nece dogoditi ni ono sto cekaju. Ko je Jaj koji nesto cini zavisnim od spoljnih promena? Sta cekam ja? Znam dace ono sto dolazi unistiti spekulanti, kao sto su oni fovo unistili. Ipak, culim usi na svaku alarmantnu vest, da bih zatim ljutito, opet, kuvag svoju kafu. • . Sta hocu? Natodi - kaze Bruner - in apstracto vole da zive. Protivrecno. Jer je zivot samo rnetafora, a bez duha nine doseze stvamost. Duh nije apstrakcija, nego modifikaCija humanog. Duh je sustinski preobrazen covek, zivot ispunjen bivstvom. Dvadesetogodisnjak je dosao kod mene sa zeljom da zivi duhovni zivot. Tutnuo sam mu u ruke knjige koje su ponaj manje govorile o pogledu na svet, cak ni o filozofiji, a minimalno o teoriji. Poceo je da gradi pogled na svet, i konstruisao je teorije. Danas se i ne vidi od njih. Od tada je proteklo petnaestak godina i on duh jos uvek moze de. shvati samo kao apstrakciju. Ne pripusta ga s~bi . Cak i ne zna za to da je prva stvar modifikacija. Cim je covek primi ozbiljno, odmah zapocinje transfiguracija. Apostol Pavle je naziva prosto metanoja. To je alhemij sko sustinsko preobrazavanje. Prema Bodleru revivere. Postojati duhovno znaci bez prestanka revi130
vere, neprekidno umirati i obnavljati se. Sve drugo je samo zivotoliko. To hocu. Istorijsko vreme ometa. Drugacije i ne moze biti. Ali je drugo ne oslobadati se od situacije koju je stvorio boljsevizam, a drugo je njemu biti izrucen. Mrzeti? Izazvalo bi suvisne komplikacije. Nalazim se u permanentnom obracunu. Znarn i poznajem one elemente s kojima sam i sam doprineoprilicno nesavesno - stvaranju situacije. Prema onome sto sledi, oprezniji sam.
131
Prethodno sam dve i po godine, dok je oko rnene bila poplava, ziveo u barci, parazitirajuci n~ sre6?i~ resenjima rninulih teskoca svoje sudbme. Sile koJe Je covek, izbacen na obale propasti, vee umesio za sebe, iskoristio sam i rasporedio po spisima. Bez obzira na vrednost produkcije, taj stav odbacujem . I kod drugih, pogotovo kod sebe. Konacno, sile koje ni~am dobio za knjizevnost, nego za razresavanJe kriZe, iskoristio sam za atrakcije, a to je parazitizam, cak i onda ako je predznak atrakcija pozitivan. Potres koji je pesnik osetio nadmrtvom majkom pretvaravu kapital u pesrni. Sto je v}rt;uozniji, sve je uzasniji. Sto mu je kriza dublja, pesml;lje t im blistavija, a ti.me j e sve manje prihvatljiva. Muzika njegovog srca Je kvama. Dotle srno stigli. •Ne~~ bude sta ce l;>iti, neka kosta koliko Jwsta, sve napisati. Moja osetljivost prema egzistencijalnosti coveka i dela u porastu je. Ozbiljnost zapocinje onde sta j~ covek od :eb~ sa~a sidon da srnatra zrtvorn. Ako Je to ono sto Je mtJdraggcenije, on polaze jednokratnost svoga bica.
U prole6e pedeset prve knjizevna egzistencija sentandrejskog jabucara postala je neodrziva ne zato sto nije bilo novca za odrzavanje. Vise nije bilo moraine osnove. Potrosio sam svoje spiritualne rezerve, ali sam bio isuvise aklimatizovan da bih mogao da izdrzirn. Izvori su iscrpeni, nikada jos u tolikoj meri. Moje raspolozenje je racunalo i s mogucnoscu da je delo zakljuceno. Svejedno. Ascende superius, amice! U svakom slucaju korak prema gore treba odozdo zapoceti. Istovremeno je trebalo zakoraciti na trideset puteva. 0 tome tada nista nisam znao, samo osirornasen do go log zivota ~gttio sam se necega za sto nisam ni slutio kuda ce me odvesti. Sarno mi j e rnoj njuh dosapnuo - dobro je. Hadit kaze, ko hoce da sazna ucenj e, on mora napraviti dela. Prestala je privilegija osamljenog nacina zivota, i po spoljasnjosti sam morao da se prilagodim onom prinudnorn radnom logoru u kojem je zivela pretezna vecina. Jezikom Bele Tabora: morao sam da stupim u kontakt s istorijski:m otporirmt Iznenadenja nije bilo. Svakog dana j e bilo tacno onako kao sto sam video iz sentandrejskog vrta. Ni otpore nisam primao k srcu, ali time sto sam stvari rnorao iz dana u dan da odmeravam svakog cistog sata, nastao je novi tok na dubljim osnovama. Nisam bio medu neprij atelj ima, u zarobljenistvu i u neprekidnoj opasnosti kao Lajos Sabo, ali sam iskusio da ako neko izdrii bez izdaje, s budnom verom pakao koji mu se otvorio, dolazi u posed jedne vrste sveznanja i nepogresivosti visokog stepena. Ako pogledam na ove beleske nacinjene u leto i jesen pedeset prve, manje me dotice stvami deo,
132
133
tan s mojim rukopisom iz osamnaeste godine. Ako ne drugacije po ovom obrascu znam da se ovaj covek ponovo n~lazi na pocetku. Crte klipana koje ne.znaj_u sta da pocnu sa sobom. Nezrelost u odnosu na Isto.njske otpore brani se satirom. Bolje nego komprom1s? Znam i bolje. U svakom slucaju, ako je i negativnost, trebalo je protestovati protiv praznog teturanja pukog zivota. Poceo sam da shvatam simultano jedinstvo umne i moraine discipline. Otkrio sam uzajamnu nerazdvojivost umne i moraine cistote. Olam hadas. NaCin zivota sentandrejskog vrta morao je da se rasturi, jer sam suvise malo hteo . .Ko izaber~ isp?? svojih sposobnosti, dospeva u knzu. Buka IstonJe sveta i kreket sistema, kao sto bi rekao Kjerkegor, pokazala se kao nemoralna neurastenij~. Treba.lo je da upoznam zivot u onom njegovom obhku kadJe on teturanje neiskupljenih, znajuci da je istovremeno i isti ovaj zivot istorijski neponovljivo sakralan u svakom trenutku istorije. Kasnije - rekao je moj ucitelj pre vise od sesnaest godina - jednom ce ina to doci red. Razgovarali smo u vezi s mojim snom o Direrovom bakrorezu Vitez, aavo i smrt, lice zivota je smrt, smrti zivot kao sto Heraklit kaze - athanatoi thnetoi, ' athanatoi. Unutarnje bice davola je andeo, thnetoi andela davo. Vitez odlazi, ali pobeduje samo ako otkrije da su smrt i davo zivot i andeo. A.li _po~~~uje samo onda ako se, obracunavsi se u SVOJOJ VlZIJI sa zivotom i smrcu s davolom i andelom obracuna i sa samim sobom. Red dolazi i na viteza. Sta ostaJe, pitam. Nista se ne gubi, glasio je odgovor.
istinska medena vera raspadne a da je niko ni ne takne. Ne gubi se. U Upanisadama, toj knjizi medene vere zlatnog doba, ostaje vecito u svakoj reci - i akSaram, neprolazno. Svako nuzno zivi od svoga zlatnog doba. Ali ovaj smesak u istoriji jeste lazan smesak, ovo poverenje lazno poverenje, nije med, samo secer. Ko odrzava zlatno doba, svesno laze. Ananda nama te lokah, jezik sveta je bez radosti. Decija vera moze biti dirljiva, ali nije plodna. Ono sto treba uraditi to je licni zivotni zadatak koji se mora sprovesti na celoj liniji s neumoljivom doslednoscu zivota i smrti. To je znacenje Jova. I sve stone ispunjava ovaj zadatak istorije spasenja, moze biti prijatno, ali je beskorisno. Ripeness is all, kao sto kaze Sekspir. Treba sazreti.
Smisao apokalipse Jova, kaze Bela Tabor, jeste da se zavrsetkom zlatnog doba ne moze odrzati medena vera. Nema vise idam satjam sarvesam bhutanam madhu - ova istina je medena za svako bice. Nestaju slatka prisnost i nasmeseno poverenje. To je tesko. Naziva se patnjom ako se izvorno takva
Zivot Jova zajedno s njegovim ovcama, dvoristem, kucom, decom, spokojstvom, mirom, medom, verom jeste dar. On je roden u toj konstelaciji. Dok gubi samo sinove i kceri, dok mu propada kuca, imanje, stoka, jos i nekako. Ali mu telo spopadaju cirevi. Bolestan je. Gubi se i detinji med. Madhu. I to je konstelacija. Izgubio je sve sto je dobio. Sedi u prasini, pa cak ni to nije tesko. Zasto? Tezak je gubitak vere. Sve je u ruci Boga, pise Berahoth, izuzev straha od Boga. Ako i to izgubi? Bolji je slucaj ako ne izgubi. Ostali oko njega, mnogi prijatelji i pametari, imaju mnostvo teorija. Bezverje, slepa vera i maloverje su necuveno brbljivi. Jov zna da nije rec o teoriji. Treba se boriti. Borio se s Bogom Izrailja, savladao ga. Vern mu nisu mogli oduzeti. Vise nije medena vera. Ova egzistencija nije med, pre je bez radosti. Jov je otkrio da poseduje nesto sto nije dobio, i sto mu se ne moze oduzeti. Ono sto vecina rasipa. To nesto je ono sto je ostalo, posto je sve bilo izgubljeno. Mudrost je bojati se Boga, a pametno je izbegavati zlo. To je Keter, kruna. Budi veran i tvoja je kruna zivota. Vise nije medena vemost. To je esencija konstelacije slomljene u sudbini, aksaram,
134
135
'
v
•
neprolazna je, jer je sve u Bozijoj ruci, a to jedno nije. Nije dar. Nisam ga od nikoga dobio. To je baza realne egzistencije, licna zrelost sagradena na mestu neopozivo razorenog zlatnog doba. U permanentnoj krizi istorije vera je prosla kroz delovanja alhemije i vise nije sreea zlatnog doba, vee je istupila iz istorije i oslobodila se. Ko dosegne ovaj vrhunac, on vee iz daljine vidi obe6anu zemlju. Jezik je problem primordia/e. Sa zavrsetkom zlatnog doba, od zaboravljanja drevnog jezika covek koji govori nalazi se u krizi jezika, i nema ozbiljnog mislioca, pesnika, muzicara, slikara koji ne bi znao za ovu krizu. Ali ne znam nikoga ko je to i potegao. Jezik se shvata kao k,onstelacija, odnosno zloupotrebljava se, pravi se nesto sto se naziva stil, kao sto pise Jakobson, godinam~ se sedi na obali dok sami sebe ne upecaju u nekoni' cud.nom obliku. Stil kao stabil!zovani sistem defekata. Jezik je dar, zive s njim, vise od njega, naslede koje im je palo u deo, i koje proeerdavaju. Sve je to postalo vidljivo kada vee nije moglo dalje. Prekinula se elementama veza izmedu reci i stvari. Tada sam odlucio da odustanem od pisanja kao bioloske delatnosti. Ne ovako. Ako ostane ovako, nikada vise. Moj stil, koji sam sam nacinio, sprecio me je u tome da dospem dalje. Ovaj stil nije bio pogodan za nesto drugo, sem za produkciju svetske knjizevnosti. Izvomo, verovatno nisam imao knjizevnih sposobnosti, i prilicno je potrajalo dok ga nisam mogao naciniti. Upotrebio sam ga, prvi put u punoj meri pre dve godine, ali se ispostavilo da nije pogodan za ono sto sam zeleo. Ono sto je nastalo, jedna je vrsta virtuoznosti. Suvise lako. Ako je jasno, uglavnom je plitko, pre populamo. Kako bih ovaj stil razapeo, prevodio sam najteze, Bemea. Nije uspelo. Arhaicni jezici? Grckije suvise blizu. Sanskrt i narocito hebre. jski. Ono sto je misliocu sistem, umetniku je s_til. 136
Svako moze da nacini samo jedan. Nepodozriva luda se raduje ako je gotov, i ako manje-vise uspe. Vee znam sta znaci biti na okeanu jezika zatvoren u jedan jedini stil, to bene znaci nista drugo do not to be. Direktnim metodom nije uspelo. Cak ni posredstvom sanskrta i hebrejskog jezika.. Uzalud sam pokusavao da bude sto jednostavniji. Uzalud sam ukinuo neposrednost premajeziku, i prihvatao svaku rec kao posebnl} teskoeu, svaki glas kao pitanje. Znam sta hoeu. Ecriture sacre. Ne iz naivne vere pre Jova. Malarmeovski ideal, poete artificiel, ouvre absolue. Talenat i vera i jezik, ako su dar i konstelacija, na bilo kojem mestu i teritoriji i kod bilo koga, uvek su gutanje sablje, covek se divi, i tacka, Tezinu ima samo ono sto covek nije dobio u kolevci, nego sto je ambicija sama stvorila, kao sto Bruner kaze, bez materijalnog je zmceta, od onoga nista sto duh jeste. Poslednji genije koji je pao s neba, Gete, trenutno se najmanje moze slediti. Danas, posle Bodlera, Malarmea, Nicea, Van Goga, Tangija, Stravinskog nema smisla raspevani pesnik-seva koji na nebu cvrkuee. Baza spiritualne produkcije nije · normalna svest, ve( hyperconscience. Delo ima ozbiljno~t samo kao Uberschopfung, sve ostalo je za smeee. Uberschopfung znaci ne krenuti od talenta, ne od prirode, nego zapoceti tamo gde se zavrsavaju talenat i priroda. Pokusao sam da puku konstelaciju, i sve sto je s njom u vezi, narocito stil, otvorim iz smera moralnog nacina zivota. Odabrao sam takav nacin zivota koji svojim spiritualnim kvalitetom povrati1o deluje na stil, sto u njemu nije pravo, to da smrvi, i ucini ga pogodnim za kretanje u stvamosti. Verovatno imam jedan jedini talenat, ambiciju. Na ambiciju zelim da primenim izvomu i radikalnu meru. Mera nije javnost. Javnost je' pojam odnosa individue i kolektiva, ako je odnos nepomueen, jedinka i zajednica zive jedna od druge i jedna s 137
drugom, ako je poremeeen, one su suprotstavljene. Krug javnosti se u istoriji suzio. u izvomom obliku je grcki agon. U Indiji se nazivao devata, i znacio je najvisu predmetnu stvamost, svet boga. Kod Jevreja je javni akt lifne haAdon, dogodio se pred licem Boga. Mera ambicije ove sakralne javnosti jesu mudrac Csvetac. Mudrac zato sto je suprotstavljen silama konstelacije, i ako se s njima u sebi razracunao, on doseze oslobodenje, drugu stranu sveta. Svetac zbog toga sto sene suprotstavlja silama konstelacije, nego zivi medu otporima istorije, svoje biee i ucenje formira u ovoj krizi uz najmanje moguee mrlja. Mudrac i svetac nisu dve mere. Covekje jedan te isti. Sarno izgledaju dve zato sto se od grckog ateizma, od Sokrata primordijalno jedinstvo ne moze neposredno da razume . Grcki ateizam je logos svetilista iz Delfa tumacio na psiholoskoj osnovi, i po njemu gnothi sauton znaci poznaj samog sebe. Ateizam time sto porice njegov spiritualni temelj nije ni sposoban da o stvamosti pribavi ispravno saznanje. Sta je vera? Veru moze imati, kaze Gabrijel Marsel, samo slobodno biee, samo onaj koji raspolaze misticnom i strahovitom moei, kako bi se mogao suprotstaviti samom sebi. At~istom nazivam onoga koga nije probudilo to sto su njegovo biee j Bog istovetni. Na ulazu u svetiliste sauton ne znaci antropolosko ja coveka. Ne diiva, ne haAdam, vee enos. Auton je isto sto i atman. To je ish haruach, duhovni covek. Ne psiholosko, vee metafizicko ja koje je_istovetno s bozanstvom A ham brahma asmi . Deu etJahve, kaze Jeremija, sto znaci, poznaj boga. ]ada pak ne znaci prosto poznavanje. Jada znaci upoznati uzduz i popreko, kao sto muskarac uzduz i popreko upozna zenu s kojom se u ljubevi sjedinjuje, jer }ada znaci voleti i zaceti i upoznati. Sta znaci voleti? Bogje onaj kojijeste, kaze Ekhart, a ko je Bog, on je moj, a ko je moj, njega volim, a koga volim, on voli mene i privlaci k sebi, a ko me privlaci v
138
k sebi, taj sam pre ja, nego ja samim sobom. Deu etJahve, upozna:j i voli Boga, jer je on pre ja, nego ja samiJ? sobom. Zato je aham brahma asmi, ja brahmanJesam. Gnothi ton hyrion, pise apostol Pavle. Ne treba da upoznam samog sebe. Sam sobom sam konstelacija, lavirint spletova psiholoske· i fizioloske i bioloske i socioloske krize. Upoznajem ono sto se upozna.lo u Evropi tokom dve hiljade petsto godina, u uverenJu da se upoznalo ono sto je trebalo upoznati. Gde se dospelo? Gnothi ton hyrion. Treba upoznati atmana, na atmana treba obratiti paznju, njega treba slusati, o njemu misliti, kao sto pisu Upanisade. Deu etJahve. Naucio sam da upoznam uticaj licnog usmerivaca moje savesti kao vodu moga zivota. Znam da je prisutan. Njegov glas se oglasava bez prekida, h6ee da ga upoznam i volim, i da saznam svoju istovetnost s njim. Ambicija se javlja u javnosti, i tu sudeluje u onome zbog cega ambicija uopste postoji. U Evropi treba racunati s tim da se javnost nikada nije mogla procistiti u sakralno, i zato ovde dve hiljade petsto godina mozemo da govorimo o onoj potcenjenoj ambiciji koja zna samo z~ uspeh, ne za slavu. Znanje o -slavi se nije izgubilo. Cak ni danas kada su nikogoviei za svoje raspomamljene zlocine dobili od darvinizovanog covecanstva sve za cime su fudeli, na kraju zahtevaju slavu. Narucena slava u laznoj javnosti - na radiju i zvanicno - jeste fasada, iza nje sene moze sakriti preteei sud prave javnosti kako ovim zlocincima ne pripada slava, vee ludnica, ili tamnica, najcesee obe. Sakralna javnost, kao izvomi grcki agon u Olimpiji, Eleusini, na Istmosu, u Atini, u Epidauru znaci svetsku javnost izvan ljudske zajednice. 0 njenoj atmosferi svako lako moze pribaviti znanje ako cita Pindareve ode. Ambicija je bila zbog slave u zlatnoplavom prostoru Urana. Kao sto dar Jadinja139
vallqi na takmicenju u Vedama' nije hiljadu krava, vee da je on najveCi brahman. Kada je Buda govorio, bogovi su napustali nebesa i silazili da ga cuju. U sakralnoj javnosti nalaze se i spiritualnosti izvan coveka. To j e veliCina, neopoziva sankcija slave. Mera ljudske velicine se tek docnije srozala, pa_~k? je izvomo bilo sramota primiti nagradu za tragedlJU 1 za olimpijsku pobedu, za lecenje i za ucenje, sofisti su vee ucili za novae, govomici su se takmicili za politicku vlast, u Olimpiji je najbolji bacac diska spao na platu. To je vee samo uspeh. Ajavnostje publika. Bez ambicije covek se ne moze ni otrgnuti iz njegovog sveta privatnog sna i fiks- ideje. Najkrupniji korak ambicije jeste ne pobrkati slavu i uspeh. Zrtva uspeha: svet zrtvovati za ja. Obicno ne uspeva. Ne ume da se odre~e od toga da se suoci s~ sopstvenim spomenikom. Zeleti ono sto mogu dati zivot)storija, covek, zajednica. . ... Zrtva slave jeste da sebe sama, SVOJU ambiClJU zrtvuje onome sto je vise od nje. Slava Jadznjavalkje, slava Ardzune, slava Davida. Slava znaci odricanje._ od uspeha. Kao sto Upanisade kazu: za ono sto covek cini, ne treba da ocekuje nagradu ni ovde ni na drugom svetu. Uspeh uvek trazijavnost, radije nisku, i sto nizu to je bolje. Nasuprot tome i osamljenik moze imati slavu. Uspehje kada covek ima nesto. Slavaje kadaje covekneko. Neuspeh moze biti slava, neslava ne moze biti uspeh. Istorija velikog coveka jeste kako se odrice uspeha zbog slave. Iz slave zraci nadsvetovno. U svakom uspehu treba da bude bar kap slave, inace ga ne moze biti. Uspeh je srastao s drustvenom i istorijskom . . . egzistencijom. Slava je atmanova. Arnbicija u svom istorijskom v1du Je Jadna. Zadovoljiti se uspehom jeste osrednjost.
Uspeh je realizacija ambicije na niskoj razini. Uspehom se zadovoljava onaj ciji zahtevi nisu veliki. Glas, bogatstvo, moe. Indusi kazu hinadimuktika, klanja se najnizim zakonima. Uspeh je podrucje spekulanta. Ambicija, ako je vaulting ambition (zudnja za afirmacijom), demonizuje se, sklapa sporazum s donjim svetom. Acheronta movebo. Faust. Boljsevizam. Uspeh ima magijsku prirodu, i on je maja, odnosno opsena. Nasuprot njemu je zohar kevodo, kao sto kafu Jevreji, blistava slava. Arhetip uspeha je Herostrat koji je zapalio hram da bi se o njemu govorilo. Arhetip slave je Milarepa koji je cetrdeset godina sam ziveo u peeini. Uspeh: protivrecnost covek- delo. Slava: jedinstvo covek- delo.
140
141
pisanoj.
Usred teturavog naroda zemlje u halabuci tako zivi is haruah, a menije to dovolJno da se pod tako teskim uslovima, kao nikada, ponovo mogu da rodirn. eshat~loskoj
Ponasao sam se na nacin maja,jatha na samviskao da ne postojim. Nisam smeo da se preporodim, odnosno nisam smeo da zivim. Vivre znaci zapravo revivre. Peur de revivre znaci zapravo peur de vivre. Ali to sto sam bez patosa, cak bez spekulacije mogao da ponovo zapocnem osiromasen do golog zivota, opet iz pocetka, s budnom verom da nikada ne moze biti . kasno, to mi je pomoglo, i mogao sam da izddim. Ucenje nije mnogo pomoglo, citanje jos rnanje. Jedino moraine vezbe: samo prihvatiti sto je stvarno dobro, ali bez nade za nagradu. Cak ni svoje zahteve nisam mogao da definisem. Ni pitanje nisam znao da postavim. Plasio sam se da ucinim ono sto sam ucinio. u dvadesetoj godini zeleo sam takve avanture Hamsun. Sada kada sam preziveo osam ham. sunovskih avantura, bile su mi naivne. Bilo je vremena kada sam dnevno za sat-dva mogao da napisem recenice, naJcesce sam sutradan bacao. Mislio sam na Stjuarta Mila koji je svoju logiku pisao godina, izmedu kuee i kancelarije, ujutru i uvece. Video sam neizmernu provaliju izmedu is haruah i am haarec, izmedu coveka duha i naroda zemlje. Narod zemlje, kao sto su Jevreji govorili, jesu nesrecni teturavci i grarnzivci i zednici koji strepe onoga za cirn zude. u odnosu na drugi svet zivot znaci skrivenost, zato je mesto zivota u tami, pod velom, maskama, podozrivo je, sa zadnjim mislima, s lazi - istovrerneno pripada otvorenosti, razurnu, reci, istini. Kada sam vee stigao na tu tacku da nisarn nasao drugu sem svetih lmjiga, odjednom sam razumeo sta znaci ziva rec, bath kol. Razum:eo sam sto su raniji ljudi pre verovali usrnenoj bastini nego
djante tatha samvidjante -
142
Ovaj novi covek svoju realizaciju smatra bezizglednorn. Uzimajuci za osnovu sadasnju meru vreme~a, z~ priprerne bi mi bilo potrebno otprilike jos stotmu 1 pedeset godina ucenja. Racunam na to da vee uglavnom znam sta je ono sto treba da naucim. Ni to nije sigurno. Neophodno mije stotinu godina da sredim svoj rnaterijal i da putujem. Ne volim da hit.arn. Tada bih mogao zapoceti da ucim druge, najpre veoma uzak krug, mozda pet generacija. U svojoj cetiristotoj godini mogao bih se osecati zrelim za ozbiljnije zadatke. Ako to neko drugaciie radi povrsanje, i ne cudim se sto je rezultat onakav kakav je danas ovde. Pre je nezreo i prenagljen, nespreman i neuk, brzoplet i nespretan eksperiment. Moji zahtevi su skromni. Imam planova, ali oni su jos obrisi zelja. Ambicije su mi malene. Kad ne bih pazio, mogao bih se prilagoditi i logoru za prinudni rad, i dobro bih se osecao i s Hitlerom Neronorn ' Negovao' Lenjinom, Sulejmanom, Mao Ce Tungorn. bih skromnost, trezvenost, strogost, jednostavnost, istinitost, ali ponajvise vernost Misticna vrlina hindu bastine jeste anabhogacarja, neprilagodljivost. Sabat IH.je
143
'
Kad bi danas ziveo graditelj Solnes, on bi gradio fasade. S posebnom ljubavlju fas'ade pa~la~enata, ministarstava, univerziteta, palata pravde 1 m1ra. Ne bi se bavio unutrasnos6u zdanja. Medu graditeljima je sve jaCi pravac da iza fasade nema nista. Me~u umerenijima jos se nade neki rudiment, u z~rav1m uslovirna uskoro 6e i to nestati. Vlada utemelJena na teoriji fasada ne zagranjuje stvari, neg? zahtev~ nji~ hovu prividnost. Sto treba razumet1 da o ~stlm prosuduje vecina, a ve6ina moze biti sa!?o manJa o~ deset. Ovo je, recimo, doba reprodukciJe. Luksuzm hoteli u kojima ne funkcionise vodovod. Nije vazno sta se desava, nego sta pise u uvodniku. Pr~ma tome treba smatrati nepostoje6ima kolibe iza mza sesnaestospratnih palata izgra4,eni~ n~ glavnom rut~. Defile se naziva narodom. Sto Je v1se obmana, t1m Je rnanje jednostavno. Zbog ove retorike i se6era radiju se ne moze verovati ni kada laze koliko je sati.
144
Esprit souterrain pise primamljive knjige o termitirna i mravima i pcelama, s neskrivenom namerom da se ugledamo na insekte. Eto, oni umeju da zive bez problema. Ocigledno su viseg reda. Sarno sto kod njih nema individua. Od tada je ideal insekata postao obavezan, ddave se, prema Meterlinkovom snu, konstruisu u uverenju ako se jedinka zvanicno zabrani, ona 6e nestati. Imaginacija scijentizma je ddava insekata, Pavlov je nacinio za nju psihologiju insekata po kojoj se trupla odmah ugraduju u zidove, eventualno se oslobadaju kiseline i od njih se prave konzerve. Posmatraci kazu da je svaka pcela stahahovac i u doba cvetanja bagrema prilican procenat strada od posledice prevelikog naprezanja. Rad ne treba nametati. Termit ne ume nista drugo do da radi. In'telekt zamenjuje nagon, i ako se mravinjak zapali, na hiljade mrava se baca u vatru da bi je vlagom sopstvenog tela ugasili. Oci Hitlera i Staljina blistaju~ Konacno se osloboditi rnisli da je covek onaj ko je ispred mene. Covek na cije pitanje dugujern odgovor. Kakvo olaksanje. Ne treba ga vise uzimati ozbiljno. Masa ukrocena svojim instinktima radi na komandu. Ideal pritiska na dugme. Antidejstvo ove spoljne prinude lako se moze izracunati. Insektacija 6e se individualno u coveku razviti u pojacanoj meri. Medutim, covek 6e sebe smatrani nezakonitim, skriva6e se i propadati. Zabranjenje. Ako se ispostavi da ga ima, zatvore ga. Ovako ce se dogadati tarno gde su realizovane drzave insekata. Zvanicno treba govoriti prema idealu insekata. Za to postoji terminologija. Izvan sluzbe covek se vraca jeziku cija je jedina tema isto tako bezumni otpor kao sto je bezuman zvanicni pritisak 145
za uklanjanje individue. Kletva, sa~?taza, grdnja: psovanje, poruga, otrov, d~strukclJa, .J??g~da. ~ pozudna spekulacija o propastl. Opste mlSiJ~nJe)o~ nikada nij e bilo toliko jedinstveno kao u onoJ drzav1 gde ~~ se prip_~em~li . ~a trem;tak .kada .~e ~~gu osvetltL AJ
146
Bio sam nepoverljiv prema svojoj tastini, pise Etinger,··zato sam svoje sudove, sve dok ne bi bi.li provereni, smatrao za zablude. Razumno misljenje jedina je pomo6 onda ako sve dru.go izostane. Ako i ne ovako trezveno, i drugi su govorili slicno. Aja sam nepoverljiv prema reci razum dok ne saslusam njeno zvucanje. Prvi moj utisak j e dobar. Etinger se poziva na Rozenrotovo delo Cabbala denudata. Ovaj Rozenrot je onaj koji j e ~ovoljno uticao na Lajbnicovu matematiku i metafiziku. Njegovo misljenje o rnisliocima osamnaestog veka jeste da se oni klanjaju prijatnim silogizmima, a da sustinu ne doticu. Svete knjige su temelj u svakom spornom pitanju, otuda i u odredenju smisla. Apostol Pavle razlikuje logos sophias i logos gnoseos. To · jevrejsko hohma i binah. Paskalov esprit i esprit de finess. I Lajbnic razlikuje. Zentralverstand i Rechnungsver.. Jedna vidi druga rvialo Lice. takode je iz Kabale. skupa . sto, mada ovi mislioci odbacuju razborito i podrobno misljenje, danas, u nasem kvarnom dobu, ipakje ono sasvim pouzdano znacajnije od savrsenog centralnog vir1enja. Dejstvo danas je vanredno N as up rot tome sto sarn u zastupao centralno videnje viseg nivoa, Etingeru sam ne samo popustio, i ono sto je on govorio ne samo da sam uvideo, nego sam umeo da se priklonim trezvenijem, podrobnijem misl.jenju. Produzio sam samodisciplinovanu asketsku praksu koja je potrajala vise godina kako bih mogao da usvojim bar nekoHko crta koje su neprijatno nedostajale inventam svoJstava moga uma. 147
Suvise sam se pouzdavao u munjevitu viziju logos sophias. Etinger govori o nekoliko slucajeva covekovog znanja koje je pogr~sno, nasu~rot tom~ sto poseduje centralnost. Postavw sam seb1 m<;>ral~t zadatak da stvari necu povrsno raditi. Rezultat Je bw prilicno skroman. ~li ~am na1:1cio. da_pos~j~~ <;>noga ko o celini nema m poJma, ali poJedmosti vidiJasno. Prihvatio sam korekciju koju su mi do tada mnogi savetovali, jer ju je Etinger garantov~o ~vojim jezikom. U Evropi sam nasao malo takv1h ljudi za koje religija nije bila losa savest, o~ecanje krivi~~· zabuna, necisto uzivanje U zivotu, ih kompenzaCIJa poremecene egzistencije. Kod Etingera ni jedan elemenat prakse koji je srastao s njegovim misljenjem ne moze da opstane bez religije koja je pneumatsko oslobodenje, akt sredivanja, bliskost stvamosti. Istovetnost spoznaje boga i samospoznaje. Rec bozija se, zapisano je, mucila bolovima .~astalim u svetu duse sve dok nisam odustao od SVOJih zabluda.
148
Egzistencijalni metod bavi se, uz dobro razlikovanje svih ostalih pitanja, osobenim podrucjima naseg postojanja, koje vee nije psihologija, alijos nije moral. Upravo se nalazi ovde izmedu njih. Bela Tabor kaze da prilikom psiholoskih analiza treba da bude prisutan i egzistencijalista. Prihvatam, ~z korekciju da nad egzistencijalistom. bude ~o:ahsta, ~.ad njim religiozni, nad njim akswmnatlcm, nad nJim metafizicar. Psihologa interesuje osobina. Moralistu vrednost. Egzistencijalistu lice. Tema psil,10loga je dusa moraliste savrsenost, egzistencijaliste izmedu ' . to dvoje, sta cu napraviti od sebe, kako i zasto. Egztstencijalnom kategorijom zelim da nazovem preterivanje, lakomislenost, originalnost, neukus, indiskreciju. Nije osobina, nije vrlina ili greh. Ovd~ se odista moze posmuti. Egzistencijalizam se bav1 mestom stvamosti koja ima svoje zakone, a to pretpostavlja moral, nauku, religiju, umetnost, ~?g~~· on ni iz jedne ne sledi, ali sve ih medusobno c1~1 dtfer~ entnim. Kategorija vetropiraje moralno negatlvna, ah se ne moze kazniti, a psiholoski ne znam sta cu s njim. Neobicno je ako zn~m ~a P.o~toji lj~pk~ vetropir, a onaj ko ga pro~om moze btt! hteo~nta 1 oportunista. I medu nitkovtma ~e. nade pnvl~cmh,.pre nego medu bogatim predsedntctma crkven~h zaJ~? nica. Buduci da je za moral malo, za psthologtJU mnogo, nigde se ne moze smestiti. Kao knjizevni plen ostavljeny egzistencijalnosti: nadmenost, r~doz nalost, ogoyaranje, intimnost, laktastvo, .tvrd~~luk, bestidnost. Covek prilicno retko dospe u sttuaciJU da pocini istinski greh a opet permanentno gresi. Svak~ dan dotice ceo niz egzistencijalnosti, razmece se 1 drzak je, laze i vara, grub je i pravi propuste. Iz psi149
holoskih gresaka ne nastaju odmah grehovi. Ne poznajem ni male ni velike koji ovde nisu pali. Ovaj paradoks nije simpatican zbog toga sto na mnogim podrucjima pruza bogate mogucnosti za istrazivanje. Po pukoj prirodije razumljivo, kontinent moralno indiferentnih osobina i evidentnih vrlina i grehova do sada je manje-vise povezivan s duhovitim improvizacijama. Francuzi su -moralisti, Englezi satiricari, Sebastijan Frank, Lihtenberg, N ovalis, Nice. N a koncu se preobrazio u svesni metod, i povoljno je uticao na nas antropoloski pogled. U novinskom izvestaju sa zasedanja najviseg saveta objavljena su imena prisutnih, zatim su saopstene uvodne reci i govori koji u coveku nehoticno bude napeto nepo~erenje. Ne zna se sta je, ali je sigumo da nije tako. Sto je govomik glasniji, tim muse manje maze verovati. Koruplikovan govor, kojije vecinom pripreman da bi se namemo precutale osetljive zadnje misli, raskrinkava sam sebe time sto saopstava opsta mesta. U doba Nicea i Ibzena to se nazivalo laz, ali su oni vee znali da je teze od lazi, jer se u tome ocituje celokupna koncepcija zivota. Sedrlica najviseg saveta se odvija u znaku konvencijalno ofonnljene komedije egzistencijalne kategorije. Ceremonija je obred komedije. Ako ddavnik svoje podanike umiruje, onaj ko ima malo pameti i novca hitno kupuje zivotne namimice. U novije vreme istorija jeste istorija umirujucih izjava drzavnika, au izjavama je sve vise entuzijazma sto je krah blizi. Ko svoj zivot svede na komediju, kao sto to rade u delu Vanity fa ir, on pre izigrava komediju pred sobom nego pred drugim, a ovo cvoriste je ono sto interesuje egzistencijalistu. Koliko covek laze drugoga, kaze Nice, ne moze ni da se uporedi s onim koliko laze sebe. Odmah na pocetku. Svoje ocinske i majcinske sposobnosti vezbaju opijeni vlascu roditeljskog uticaja. Samo da nema toliko dobrih roditelja, uzdise Jung. Na zemlji uopste nema vece
opasnosti, podrazumevajuci kugu i boljsevizam, nego sto je roditeljska ljubav. Ubeden sam da je veca cak i od pedagogije. Divirn se nepobedivoj moci nonnalnosti koja sama sebe vaspostavlja i ona je u tome sto su deca posle roditeljskog i skolskog vaspitanja samo ovoliko podla, lazljiva, osvetoljubiva, zla, brutalna, cinicna, laskava, surova, pohotljiva, neuroticna i idiotska. Kao i svaka egzistencijalnost, komedijaje u stanju da od lose osobine nacini vrlinu, od dobre osobine greh, veCinom ovo poslednje, jer je svojstvo komedije da ukupnost zivotnih delatnosti nije ono sto jeste, nego sasvim drugo, i to ne zbog ovoga ili onoga, zbog koristi, pogodnosti, karijere ili uspeha, nego zbog komedije, kao sto hipohondar odista ima bolesno srce iz hipohondrije, odnosno iz komedije sa svim opasnirn simptomima, a lekar je zbunjen, jer ne zna kako neko moze biti tako bolestan kada mu nije nista, mozda je vanredno podozriv i uobrazen, necuveno je slavoljubiv, sebe smatra tako vaznirn i dopadljivim, istovremeno se zali i razmece, surov je i boleciv. Roditeljska i skolska komedija, kasnije ljubavne i slavoljubive komedije, i kuda god covek pogleda, umetnici i naucnici, politicari i filozofi iz komedij e, ne lazljivo, ne iz racuna, ne iz egzistencijalne korupcije i ne iz skromnosti prema autenticnosJi. Ne sme se brkati ni sa igrom, ni sa pozoristem. Covek ne moze biti au.tenticniji nego kad igra, a pozoriste je rnisterija opsene sveta. Komedija nije laz, jer bi onda bila pojmljiva a ni bolest, jer bi onda bila izleciva. Komedija ne ume nista da vidi autenticno, izuzev onoga sto je lazno. Ako joj se laze, ona se zgrazava, ako joj se kaze istina, ona je uvredena. Komedijant se moze prepoznati po tome sto masku srilatra za laz, i veruje da se covek maskom skriva. Komedijant neprekidno najavljuje program. Glavno delo mu je spomen- slovo, Lie like an epitaphe. Grandioznu razmeru postize u autobiografiji koja je nacinjena da bi se komedija izvodila pred Bogom. Nema nikakve veze s prevarom. Vecina komedi-
150
151
na su knjige uglavnom podstaknute time kako bi se moglo izvuci iz kriza a da bogatima ostane novae. U delima ekonomista Je
152
1
nacionalnih sluzbi, Savez bratskih demokrata i ostale unije, jer ko je brutalan, tesko moze da izdrzi bez sentimentalizma. Nesposoban sam da razumem zasto sredinom dvadesetog veka Danska, Svedska, Amerika, izrazito kapitalisticke drzave proizvode najjeftinije, a zasto najskuplje Rusija, narodne demokratije i Kina, socijalisticke zemlje. Nesposoban sam da razumem zasto su najvise plate u Danskoj, Svedskoj, Americi, u kapitalistickim drzavama, a zasto su najnize u Rusiji, u narodnim demokratijama i Kini, u socijalistickim zemljama. Kakav je uzajamni odnos kapitalizma, kraljevine, visoke plate, jeftine proizvodnje na jednoj, socijalizma, niske plate, skupe proizvodnje na drugoj strani. Neki problem se moze ispitivati nezavisno od svega ostaloga, sam po sebi, na primer ekonomija, ili drustvo. Nije sasvim korektno, ali je podnosljivo. Neki problem se moze ispitivati u potpunoj uzajamnoj povezanosti: ekonomija-moral-drustvo-religijalogika-umetnost-matematika-aksiomatika-istorija. Ovaj metod je korektan. Ali povezivanje dva elementa, drustva i ekonomije, proizvoljno je. Politicka ekonomija u svom danasnjem obliku proizvod je krize koja je nastala u doba engleske industrijske krize, ona je ad hoc i improvizovana. Proizvod krize ukoliko misli koje cine teoriju politicke ekonomije izrazavaju samo simptome krize, ali ni ne doticu problem, pa su otuda nepodobne za njegovo resavanje. Ovo vazi za svako doticno delo pocev od Dzona Belersa do Lenjina. A da su siromastvo i bogatstvo ekonomsko pitanje teoloskaje zabluda engleskih pijetista, a_ci_oc-· nije su im naseli zato sto se ekonomska teorija sniatrala dovoljno bezvernom da bi se vee mogla shvatiti kao istina. Bezverje je znacajna tekovina zato, sto razbojnik radi sta god hoce s bezvernom candalom. Pribavljanje imetka_posredstYom drustvenog zlocina kulminira u onom socijalizmu kojije drzavno organi154
zovani sistem eksploatacije, a vrhunac je sto je o tome zabranjeno da se govori. Ako nekoga boli stomak, neka prvo obuje levu cipelu.
155
induska, pretpostavljnije snasla . Evropska ua•.u'-'""' zanemarnjuci takode polazi od ovoga jos postaizgradujemo vljeno. Da li je znanja o realitetu, izvoran neoste6en broj, ili isto tako razbijen kao i sve ostalo. se svet pokvari, promena se u prvom u brojnim razmerama koje svet
Je sam s istovetan sarno sa u vremenu sve opadaju, na ovom sve manjem, na krhl~ijem 1
i to
stvamost
nema mere.
1
1
ono sto nema ni pocetka, ni sredine, ni kraja. Rezultat nije broj, samo suma, novae, statistika, socioloska masa, kvantum. Po Bemeu, nema beskrajnog broja. Postoji najveci broj, to je broj sveta. Najveci broj je zavrsena celina. Ne postoji veci, jer kad bi ga bilo, onda bi on bio najveci. Granica, oblik, pocetak, kraj. Razhku izmedu dva racuna Sen Marten objasnjava time sto po jednom covek broji i racu~a i izracuna, nombrer. Po drugom samo gom1la, compter. Prvi treba nazvati eshatoloskim brojem, jer znaci granicu, meru. Drugi je apokalipticki broj, vreme, istorija, bezoblican je. Odnos dva broja je paradoksalan. Eshatoloski broj je racun netaknutog sveta, ovde je, ali je nedokuciv. Apokalipticni je racun korumpiranog sveta, dokuciv je, ali nije ovde. A posto stvarnosti nisu dve, vee jedna, u operaciji istovremeno sudeluju oba broja. Stvamost postoji jedna, pouzdano, medutim, izgleda da postoje dva broja.
racuna koja se medusobno razlikuju, od kojih se jedan odnosi na primordijalni svet, kojije nedostizan, drugi na korumpiranu prirodu koja je opsena. U smislu netaknutog broja nastanak sveta je tacno kako ga opisuju svete k1jige, a (~ovek bice koje raspolaze bozanskim duhom. U smislu korumpiranog broja svet je zaista onakav kako uce prirodne nauke, a covek je animalno bi6e. Ko ne ume da racuna s prisustvom ove paradoksalne stvamosti, on pretpostavlja simplifikovaniji svet nego sto on jeste. Dva racuna jedan drugom protivrece, ali na visoj hijerarhijskoj razini jedan drugog ne razaraju. Zasto? Zato sto su dva racuna inkvalibilni. I svoj potpuni sadrzaj stvamosti dobijaJu samo ovom inkvalibilnom operacijom. Paradoks ostaje paradoks, ali u protivrecnosti dva broja ne samo da se medusobno iskljucuju, nego se i izazivaju. U Evropi je ovu aritmolosku operaciju obavio jedino Nikola Kuzanski kada je posle svoga paradoksa coincidentia oppositorium stigao do Idem ipsum, cak do Non aliud. To je na zapadujedini logos koji se priblizava tat tvam asi. Jer Ovo si Ti nije nista dru_go do inkvalibilni netaknuti i korurnpirani racun. Sto je manji, tim je veci, sto je neuhvatljiviji, timje prisutniji, sto je relativniji, timje apsolutniji, sto je dostizniji, timje manje ovde, sto je nedostizniji, tim je pre ovde. Ovo ne drugo, naime, nije drugo do sto nije drugo, non aliud est non aliud quam non
Arhaicki svet je operisao s netaknutirn brojem. Iz nekoliko zapisa moze se zakljuciti da je poznavao korurnpirani racun, ali ga nije koristio, jer je njegovo saznavanje, bez obzira na stupanj korupcije, bilo usmereno na netaknuti svet. Imao je nedvosmisleno saznanje, izmedu ostaloga, o suncevo~ sistem_l:l, o gravitaciji, o relativitetu, odnosno o takv1m znanJima cija baza nije netaknuti broj, ali njima nije pridavao narociti znacaj. U svom saznavanju nije se prepustao uticaiu dekomponovanog sveta, ali narocito nije bio sklmi da naruseni svet prirode smatra primordij alnim svetom, jer ono sto je -primordijalno, ne: samo je stvarnost, je i mera. Od novog doba Evropa operise s korumpiranim To prava pozadina i smisao pozivanja na iskustvo. ne postoje dv~ stvarnosti. Nema dve vrste kosmosa. Postoje6a razlika. izrneau ptolomejeskog i keplerovsk<;>g sveta nije poznavanje ili nepoznavanje stvamostl, nego dva
U modernom egzistencijalnom racunu pitanje evropskog racunanja stvarnosti dobija vid kojem se lepo moze pristupiti. Kjerkegor u stvarnom poznavanju sveta oznacava onaj broj s kojim covek ne moze dospeti do bezrezervnog saznanja. To je operacija beskrajne pribliznosti, aproksimacije koja se ne moze okoncati, koju Kuzanski objasnjava geometrijskom slikom: ako rna koliko umnozavam uglove mnogougla samo se priblizavam krugu. Po Kjerkegoru, subjektivitet raspolaze operacijom koja
158
159
doseze stvamost. Istina je u subjektivitetu. Stvami svet jeste ukupno raspolaganje necim, habeo, to have, haben, a ne operacija biti neko, esse, to be, sein. Stvamo saznanje je svet poseda, nedovrseno, beskra~ jno priblizavanje, s gledista stvamosti potpuno indiferentno, jer ne moze pojacati nikakvu moju osetljivost stvamog znanja, ne moze me osloviti, ne moze biti sa mnom u egzistencijalnom odnosu, indiferentno prema mom spasenju. Subjektivna egzistencija jeste dosegnuta izvesnost i istina. Egistencijalno ravnodusno objektivno znanje vodi coveka nezanimljivom Govori o tome je specificna tezina na koju talasnu duzinu je osetljivo uvo, na kojoj je udaljenosti Sunce od Zemlje u junu i decembru. Sve se to odnosi na korumpirani svet i ostaje unutar linije korupcije. Aritmoloski to je bezlicno racunanje, odnosno operacija koja iz operacije izostavlja operatora. je u subjektivitettL Kjerkegoru subjekt ne samo da je korumpiran, nego je uzrok i izazivac korupcije, jer katastrofu na zacelu pocetkaizazvao upravo ovaj subjekt. Jevrejska bastina ga naziva sagresenjem, indijska gubitkom budnosti. To treba znati. Promisljanje korupcije vodi u netaknut svet, kao sto prolazak kroz pakao i cistiliste vodi u raj. Za saznavanje primordijalne prirode jedino moze biti prikladno otkrivanje katastrofe i njeno preuzimanje na sebe. To je paradoks subjekta. Paradoks je realizacija odnosa s natprirodnim. Svoju vezu s netaknutim svetom uspostavljam u paradoksu. Paradoksalno je usred korumpiranog sveta netaknutim Ali ne samo to. Zahtev covek ne napusti svoje mesto. Ovde treba i ovde treba stvamo znanje. ostati, i ne treba se skrivati ni u Subjekt je ono mesto, sudbina i stvarnost odakle se moze baciti u netaknuti svet. Jezikom teorijske fizike korektno moze biti samo racunanje u odnosu tacku fiksiranu u prostoru i vremenu. Sva ostala saznanja
160
apsolutizuju svoje mesto i neopozivo su pogresna. Onaj ko igra covecanstvo nesposoban je da bude neposredan. Svaki elemenat stvamosti moze biti predmet aritrnoloskog saznanja, jer se svaki elemenat stvarnosti dogada prema poretku brojeva. Aritmoloski pojam broja nije istovetan s evropskim pojmom broja. Matematika za sada ne prima k znanju razliku izmedu eshatoloskog i apokaliptickog broja i o njihovom uzajamnom prozimanju, i tako smatra sebe sarno prirodnom naukom, siromasnija za jedan krug mera-stvamost.
161
Ivica i bili deca dvadesetog veka, jer kada su pred zorn, prilicno ogladneli u sumi, videli ku6u od slatkisa, nepodozrivo su poceli da je grickaju. Danas kada bi na raskrscu bila sagradena kuca od sunke i bunar s vinom, svi bi to zaobilazili u velikom luku. se odmah pojavila i kao dobra baka, pozvala decu u Danasnji Ivica i Marica, ako tada ne bi posumnjali, sada bi vee sigumo znali da su u nevolji. Baka, medenjaci, tako mila, pajos i poziv. Ja bih smesta pojurio i preskocio preko ograde, nazad u sumu, sto pre, radije medu vukove. Trebalo bi im najpre odrzati predavanje o kultu deteta, pokazati im nekoliko albuma smesaka, ih u gde se uCi uz protumaciti i Makarenka, i u prikazati najrazlicitiji drzavnici
tratekovina modeme nauke o vaspitanju, dete jos ne zna zasto, ali vee zna da za svaki slucaj treba biti spreman i protiv kezenja vestice uspostaviti front. Pileca kost je baza kontrapedagogije, a bez tuceta kostiju danas vise ne bi bila zamisliva savremena egzistencija deteta. A Ivicaje poceo da razmislja ako i on bude vestica kakvu da izgradi palatu od slatkisa.
imala teskoca. dvoje dece su posle "'"'·'-''H."'-~V Redovno su Svako jutro su tica ih opipavala. Jos nisu Marica se nisu razumevali u nauku o znali sta znaci gojenje i slatkorecivost kezi. Vole decu. Ali kako ce . pedagog:ija i sta je Ivica i Marica nisu znali sta vestica, i zasto postoji kavez i dobra ishrana i laskanje, zasto postoji deciji VOJlllCl na ulici grle decu. Ivica je ipak u glavi pa je posle nekoliko dana, umesto pruzio vestici oglodanu pilecu kost. To je, najvaznija kon~ 162
163
Revoluciju pokusavam da razumem na slede6i nacin: Nezadovoljni se udrufuju u ime ideje .... prvi takt. Levi puc, revolucija ............................. drugi takt. Olos napred, teror.. ................................ treci takt. Desni puc, kontrarevolucija .............. certvrti takt. Cezarizam............................................... peti takt. Istorijsku gradu pruzaju Atina, Rim, Engleska, Francuska. Zbunjivala me je ruska revolucija. Prva tri takta su se jasno mogla razabrati. Ocekivao sam desni puc i nastup ruskog cara. Moja teorija je dobra. Vidi Sorokina. Ili je ovaj jedan slucaj izuzetak? Sada mi je pomogao Zorz Bataj. Nisam uzeo u obzir labilnost politickih ideja. U Rusiji, posle smrti Lenjina, pod zastitom revolucionarne ideologije odvija se kontrarevolucija, puc je neopazeno izvrsio Staljin, i on je postao ruski caL Recept tipa Cezar-Kromvel-N apoleon u ruskom izdanju, odnosno neprepoznatljivo mutno i podmuklo. Ni Staljin nije znao, a Rusi nisu ni slutili. I danas su uvereni da su komunisti. Nisu primetili kada su poceli da se odusevljavaju blistavom ruskom proslos6u, zasto je tako vazan patriotizam, ruski jezik, uniforrna, odlikovanja. Karakteristika celokupnog delirijuma jeste kontrarevolucionarna. Staljinje tacno ono sto i Hitler, Musolini, Mao Ce Tung, Tito, Franko. Zbunjuje sto se sve naizgled zbiva pod znakom revolucije. Lenjinje osnivac, samo bas nije dobro govoriti o tome sta bi bilo kada bi se vratio. Likvidiran je Trocki, revolucija. Od tada javno postoji kontrarevolucija, cezarizam, samovolja, nacionalisticka nadmenost. Pod parolom proleteri svih zema1ja ujedinite se dogada se najvece ugnjetavanje u 164
istoriji sveta. Ako propagira religiju neko ko veruje u robijasku druzinu, zelenas puritanski moral, zudan vlasti slobodu, desnicar komunizam, treba pomisliti da je to moguce u najboljem uverenju, samo su politicke ideje labilne, a rukovodioci su isto tako prevareni kao i narod. Nasi istoriografi spavaju. Pisanje monumentalne knjige pod naslovom Idejne motivacije politickih zloCina jos uvek kasni.
165
s druge strane svega, delo ove strane, Za saznavanje sveta i opasan, kao sto kaze Dzojs, okeanu, Ali ako sedne da pise
166
167
praktikujem postojece osobine, nego pribavim nepostojece. Hamlet je jedini poduhvat u kojem neko uCini bar inicijalni prema oslobadanju. Medutim, Sekspir je o ovoga koraka znao samo da je to maksimalno unosenje egzistencije. Ali vee ne da je i poslednje. Sekspir nije poznavao mogucnost istupanja iz sudbine, jedino napustanje carolije dela. Bura. Evropa je u uverenju da je izvan sudbine vazdusni prostor. I zato neko ovde da apstrahuje u istorije, jedino moze teoriji, kao sto se to neprekidno radilo pocev na visu razinu tona. u teoriji covek ne u irealan krug zato sto mu veza sa N edostatak veze sa kao idealizam, ili kao materijalizam. Osloboder~e 6u postici ako je moja veza sa stvamoscu inten~ivnija, a oslobodenje ima takav stupanj kada covek doseze apsolutnu stvamost. To vise nije ,teorija", vee teorija, teorija znaci Bozije videnje. Na6i 6e se u hamletovskoj situaciji onaj ko ne zna da smer pojacanog pozitivnog odvajanja u potpuniji krug stvamosti, i ako odustane "n""'"'"' u nepostojanje. Iako i svoga bi6a ne bi bio u stanju biti ili ne biti. Granica · Je stupio u distancu s U svakom moze da se vrati u sudistorijom i permanentna kriza Hamleta. Njegovo bogato da svakog takozvanog kao smetenjaka, njepostupaka nije niti odnosu na Hamleta svako lice u propast. Drama Hnija sudbine na razini jezika. Covek da prerna pravdi pobeda pripada onome je jaci u jeziku. Ne. On je samo jun~~· Junak koga, kao sto se kaze u Iranu, cuva deset mll1-
168
jardi andela. Ne od smrti, nego od bruke. A njegova nije pobeda, vee slava. Hamlet zeli da izvr8i krvnu osvetu. Smatra da je njegova istorijska obaveza da izvrsi taj aktivicki, potpuno neaktuelan akt koji je za njega i inace prevaziden, ciju nerazumnost vidi jasno. Ali posto granica i jeste i nije, igra je, ne-igra je, drama, a nije drama, treba je izvrsiti i ne treba. Konflikt ga odvodi na granicu nebica i bica, on hoce da pobegne. Samoubistvo? Naivno. Ne ume da povuce razliku izmedu oslobodenja i bekstva. Odlucuje da ostane ziv i · svoju sudbinu. Bio je izvan, vratio se. Dramaje u tome onaj ko je mogao da bira izmedu drame i ne-drame, bira dramu, nabo se na otrovani mac, povukao za sobom Ofeliju, Polonija, Klaudija, majku i Laerta.
169
170
171
fotografija · natu-
172
173
Otpor nije tajne se jutra Misterija ono sto sene moze ne . i moralni defekt sudaraJU sa Ako se · · · su oni s kojima Je
znam.
nJegovog bojkotuje delotvorniji Osetljivosti
174
175
Rec je o mehanizaciji istrazivanja stvamosti koja se zelela shvatiti po analogiji s fizickim procesom, ali se nije mislilo da u ovom slucaju nije aktivitet ljud~ skog uma precenjen fizickim, nego je fizicki potcenjen takvim procesom koji ne postoji, jer se umni proces ne moze pojednostavljivati ispod odredene mere, a fizika se ne moze kornplikovati preko odredene mere. Cisto mehanicki elementi, koji se mogu odvojiti od organizma i od spiritualnog, inace ne postoje, a ova dva cinioca se ne mogu odvojiti jedan od drugoga, ili ako se ipak razdvoje, rezultat je los. Kada ne bi bilo tako, saznavanje bi se moglo vrsiti masinama. U vestacki suzenom krugu sposobnosti reakcije masina su relativno velike. Medutim, podaci koje daju ma~ine imaju vise nedostataka. Prvo, zato sto je otvoreno pitanje kakvi bi bili ti podaci kada krug ne bi bio suzen ako bi se odjednom posmatrala celokupna stvamost. Drugo, zato sto masine u svakom slucaju samo reaguju, ali njihovu akciju vezuje dvostruka zavisnost Delom zavise od one stvamosti za cije istrazivanje su konstruisane, delom onoga intelekta koji je planirao masine da bi dale odredene podatke. Saznajm akti koje vrsi masina samo delimicno mogu biti pouzdani, jer su one konstruisane za saznavanje ovoga delimicnog cilja, pa otuda i ne mogu nista drugo do ono sto treba da oznace odgovaraju6i nameri konstruktora. U covekovor,1 istrazivackom razumu uvek se bar u tragovima shvatanje i autonomna akcija koja je izvan kruga stvarnosti istrazivaca i nezavisna od njega. To je autonomija koja se naziva licnost. Vise istrazivaca, kao Fridman i Kajzer u novije vreme, raspravlja o tome da za preteznu ve6inu nasih saznanja treba da zahvalimo jednom jedinom culu, dodiru. Posebno je nas naucni svet tako haptican, zato je uzak i nizak. Haptika polazi od toga da je pouzdano samo ono sto mogu da uhvatim. Gotovo se ne moze ni naslutiti kakav bi svet bio kada bi u sazna176
vanju pojacano sudelovali oko i uvo. Preveliko povere~je haptickom iskustvu stvorilo je mehanicko sazmasine na dodir dostojna je paznje, a jos pojacavati, ali bilo koliko i da se poJaca, ostaje samo dodir. Svedoci o nedostatku neophodne obazrivosti ako ovoj empiriji pridodajemo ve6u vrednost nego sto zasluzuje, ali je nepromisljenost u ovom iskustvu videti idealni slucaj ljudskog saznanja. Greska je pretpostaviti za saznavanje masine ona ima ozbiljne veze sa saznavanjem sveta. Mehanika inace ne moze biti u:z;or ljudskog saznanja, vee i zbog toga drevni oblik postojanja nije masina. Drevni oblik je organizam, kaze Panvic i mehanizam je jedno od ispoljavanja moci organskog bi6a. Za istrazivanje je neoddiv princip bezlicnog saznavanja. Na osnovu ovoga uvida sve vise pocinje da se siri primena svesti visestrano osetljivog istrazivanja stvamosti, koji se po mogu6nosti ne pouzdava u preduslove, ili ako je to neophodno, uracunava ih u rezultate. Trenutno je najsnazniji oblik misljenja aksiomaticki i teorijski. Strategija smisla istrazivanja stvarnosti zavisna od sprovodenja teza teorije koja je unapred izgradena, nego od onog neplaniranog plana koji je inherentno svojstvo razuma i koji uz pomoc stalne kontrole podataka od slucaja do slucaja precizno oznacava u kojem stadijumu se nalazi saznanje i s kojim preprekamajos treba racunati do postizanja rezultata. Umesto o legendi impersonalite treba govoriti o egzistencijalnosti istrazivanja. Moramo se odvici od toga da sami sebe dovodimo u zabludu mogu6noscu lisavanja licnosti, i moramo primiti k znanju da se nepristrasnost ne moze zamisliti bez licnostio Naprotiv, verodostojno saznanje u svakoj noetickoj akciji licnosti zavisi od pune tezine sudelovanja njenog nepostojanja. Jer sto je vise gasim, ona sve jace svetli. Ostavljam da se stvari same napisu i ja sam prisutan 177
U razdoblju racionalizma osoben? uz~u~enje saznanja bilo je kampanja usmerena protlV rehg10zne
metafizike. Ovaj nacin, posle visevekovnog bavlj enja, vise nije privlacio razvijenije intelekte, od kako se ispostavilo da se ne moze ispuniti bezlicnost, zahtev usmeren protiv rnetafizike. Nema anonimnog saznanja. Antispiritualizamje izgubio svoju zanimljivost, a sredinom dvadesetog veka visa je napetost razuma savremenog istrazivanja stvarnosti. Istorija ide u smeru stalnosti ve6eg uzbudenja. Pojacavanje ~zbudenja se moze slediti do Edgara Poa, i kod njega Je osobeno modema struktura istrazivackog razuma iznenaduju6e dovrsenas. Karakteristicno je za racionalisticko istrazivanje da je smatralo vaznijim sprovodenje svoga metoda od otkrivanja stvame situacije. U mnogo slucajeva govoril? je ? rezl:lltatima, mada stvar nije ni ispitana. Racwnahzam Je dosledno brkao zakon sa sablonom. Prividno ga je pokretao nesamokriticki zivotni interes? ali ?llO StO je nazivao bezliCllOSCU, to je upraVO poncanJe sopstvenog pravog zivotnog interesa. S P?~m istrazivanje j~ ?obilo smer u kojem uspeh pojedmlh koraka zav1s1 da h covek ume da sledi neprekidno istovremeno iskrivljavanje ugla u vise smerova od generalnog, pa otuda linija rezultata sene povlaci apstraktno pravo, nego pod pritiskom odredene dramske napetosti iskrivljenim putem. Ovo misljenje je stvorilo euklidovsku geometriju, a od Gausa je ternelj matematike. Islednik stvarnost smatra za jednu vrstu sifre u kojoj se mozda svaki znak moze razresiti samo uz pomo6 drugacijeg kljuca. Bez ove konstantne aritmije ne moze se slediti modemo misljenje, ali ni urnetnost. Ako neko u istrazi krene od racionalistickih pretpostavki, mozda ce stici nazad do svojih pretpostavki i ne dotakavsi cinjenicko stanje, i sarno 6e opisati luk u praznini ali ne6e uhvatiti nista. ' Uzbudenje je upravo u tome sto iz jednog koraka u drugi ne vodi direktan put. Perspektivu razumevanja za novi elemenat iznova treba zasnovati. To se unapred ne moze proracunati, antiutopisticko je, to
178
179
u svojoj osetljivosti uskladenoj prema mnogoglas~ nosti stvamosti da bih u odredenom trenutku stvan uhvatio na delu. Ovo je tacna suprotnost saznavanju masine. Egzistencijalnost istrazivanja m~?f?O vise lici na istragu - na otkrivanje elemenata pocmJenog dela koji je nepoznati pocinilac izvr~io u . bogatim odnosima stvamosti koja se bez prektda valJa - kao akcija razuma simplifikovana posredstvom bilo koje teorije saznanja. .. U rezultatima i razini modeme urnetnost11 nauke znacajni elementi ne bi bili :z~J:?.~~l~vi b~z tak':'e budnosti licnosti koja sebe gub1 1 ClJl Je netscrpm napor da se usredsredi na celinu. Iz prodora u 1zolovana strucna podrucja ina osnovu nji~ovihjedinica koj~ s,~ neprestano sve vise preure~UJU na odgovaraJ~Cl nacin, diferencijalni delOVl Se ? ogate llOVlJ.llll znacenjima dobijenim iz sredista, a mtegral?-a celn~a postaje sve pogodnija za potpun? pnhvata?-Je stvamosti. Opet se mozemo pozvat1 na . temelJn~ situaciju aksiornatskog i teorijskog misljenJa. U OV?J situaciji svaki izam je separacija, a iz dana u ~an JC sve neodrZ:iviji. Sve je vidljiviji obracun ~ vgramcama izama, a ko sebe zasnuje u nekom auta~h.Icnoi-y.t,de~u, mora da izgubi svoju obavestenost: 1 1zgub1~e J~· lntenzivniju obradu strucnih podrucJa omoguc1lo JC vee integralnije jedinstvo. SaznanJe _bez _pogl~d~v na celinu isto je tako neprihvatljivo kao 1 nacwnahst1c~e i klasne teznje bez obzira na covecanst~o ..za sep~n rane egzistencije je postepeno uklanJanJe .gramc~ medu izolovanim podrucjima za sada uza~, Jer. pret1 da 6e time biti ukinuta mogu6nost sknvanJa po urnirujuce pouzdanim mestima. Opstepoznato je da samovoljno fiksirane granice ne s~varaju. re_d, n~go bude demone. Jer gde postoji gramca, tu_Je .1 cann~. Gde je carina, tu je policajac. Gde je pohcaJac, tu Je zatvor.
se od tada zanimljivim. Sto jeste uzbudenje, thrill, kako Englezi. Onaj ko zna sta se dogoditi, lose Dosadan je detektivski roman ciji kraj saznam na prvoj stranici. Neozbiljno je govoriti o rezultatu pre eksperimenta. Kada pristupam razresenju, nista ne smem da znam, cak rezultat zavisi od intenzivnog znacenja ovoga sto nista ne znam. Ko krene s filcsne tacke, izgubljenje. Nista nije vaznije od maksimalnog unosenja osetljivosti moje licnosti i usredsredeno ocekivanje da stvari same sebe odaju. Jedan elemenat pak jos nije stvamost, samo cinjenica. Nepoverenje Poa prema uopstavanjima ve6e je samo prema realitetu pukih konkretnosti. Linija ova dva slucaja posebno pruza samo slucajnost, ne pravilo. Zanimljivost ove kategorije uCinila je mogu6om modernu kriminalisticku knjizevnost, ali konsolidacija uzbudenja tece u mnozini filmskih drama, u industrijskoj i vojnoj spijunazi, u diplomatskim manevrima, a ponaj'vise u teroristickim metodima modernih diktatorskih drzava. U politici, u misljenju zbiva se isto sto se uvek zbivalo, ali je uzbudenje vaznije nego moral, nego humano, nego mir, nego lepota, nego istina. Uzbudenje privlaci zato sto pojacava napetost zivotnih sila, a izaziva nervozu samo onoga ne moze da to podnese, · se ovom razinorn ne vredi vee i zbog toga sto se sve ove pojave jasnije mogu videti na visem nivou. Ana visem nivou, u svim ocitovanjima umetnosti i nauke vidi se jedoobraznost koja coveka ucvrs6uje u pretpostavci je ovaj put 0 univerzalnom tumacenju stvamosti. Lako je Bodlera i Malarrnea po spoljnim elementima odvojiti od Maksvela, Nilsa Bora, Stravinskog, Van Goga i Rateforda. Razlikovanje postaje nemoguce ako se analizira drZ:anje istrazivaca. Modemo je u covekovom razumu potencirano znanje nicega, negativ capability, takvo oprezno i usredsrdeno uzdrzavanje koje u osluskivanju stvarnosti narocito izgleda pogodno 180
upravo ove apstrahovane aktivnosti. To je assent razuma, Otvoren sklad za oslushvanje stvarnosti. Bodlera, po tragu Poa, poezija nista proizvoljnosti, nista sto nadahnucu, osecmljU. Impasse, je za afektirane dilekaze Malarme. · tante. Nema razlike izmedu inspiracije i svesnosti. Talenat je raditi svaki dan. Intuicija je inteligencija. Clairvoyance se moze predvideti, i pitanje je samodiscipline. Poov pesnicki stvaralacki metod, opisan u analizi Gavrana, jedina je prihvatljiva ars poetica. Malarrne uci engleski pour apprendre mieux lire Edgar Poe. Drsko i grubo jednom-i-zauvek, koje je misljenje Evrope uCinilo tako odvratnim i alnim, nije bilo razborito, pre kommpirano. Stav je bezazlen. oslus-kivanja u prvom biti siguran u necemu. Medu Granicni slucaj mnogim mogu6nostima. Mozda, une constellation dans les circonstances Etemelles, konstelacija smestena u natprirodne okolnostL Pijetet iskazan prema realitetu. Nasa saznanja o stvarnosti prati osobeno uzbudenje i ovo uzbudenje je temperament modemog je zasnovao teoriju sazmmja istrazivackog uma. niko njega, i iz nje se lepo moze slediti put koji vodi u modemu poeziju, eksperimentalnu nauku, teorijsku fiziku i logistiku. Najpre je svest istrazivaca stvarnosti umeo da pojaca do uskladene osetljivosti koja postala sposobna za otkrivanje rezultata modernog istrazivanja. Razumna delatnost, koju vrsi ovo istrazivanje, nije prosvecenje, pre je izvidanje, zato sto nije koriscenje gotove situacije, nego neprekidna avec idees claires mats povlastica. Penser eclaircies. ZadrZ:avaJuci u punoj celini komplikovanost strukture on operise s takvim krajnjim elementima · imaju tananost vise maternatike. Verovatno je da ovde treba govoriti o novoj aritmologiji, odnosno o novim razmerama i odnosima 181
brojeva, drugacije receno o novom racunanju. Karakteristicno Poova tema jeste iznenadno iskrsavanje kriminalistickog akta. Treba ga razresiti. Razresenje je matematicko-logicki postupak primenjen na ovo racunanje stvarnosti. Metod koji su izradili Vajthed, Rasl, Kantor, Hilbert, Mizes i drugi vee je odavno bio metod poezije i slikarstva i muzike. Razvija se kontura takve logike koja je, mazda, izvan datih slucajeva primene, nekoliko jednostavnih formula, i sama po sebi jedva da i kazuje nesto, dejstvo operacija ispoljava zavisno vod mere unosenja i medu kompleksnim odnosima. Sto je prirnenjujem na ozbiljnijoj razini i u bogatijoj strukturi, njeno dejstvo i rezultat su tim veci. Ovo racunanje stvarnosti prilicno je sirovo na razini kriminalistickog rornana, ili filma trilera. Uzbudenje je jeftino. To je vid providne zanimljivosti, zato su detektivski rornani i filmovi uglavnom dosadni. Stepen dejstvaje najveci na razini umetnosti i nauke.
tim da cerno raskrinkati zlonamernog svetskog varalicu, nego da cemo dobiti uvid u njegov metod.
Time sto je mehanicki racionalizam istovetne clemente monotonog ponavljanja smatrao zakonitos6u stvarnosti uCinio je realitet suviSno magijskim. Zato sto je sustina racionahstickog saznanja u znanju: sta je ono sto ce Poov metod je saznati sta je ono sto jeste. u odnosu nato magijski sadr:laj realiteta se vanredno smanjuje i izgleda da stvarnost pocinje da bude ne vise magijska nego sto stvarno jeste. Nije sloboda magijska, nego rnehanicko pom•· vljanje. Privlacnost nije u magiji, nego u realitetu, kao sto tajna nije noc, nego dan i misterija nije nevidljivo, nego vidljivo. Racionalista iza stvari pretpostavlja demijurga koji uziva u tome da nas nasamari. Kad vee govorimo o demijurgu, pocinjemo saznavati da je za njegove postupke karakteristicna inteligencija, zato se predznak nase matematike prornenio, ne racunarno s
Uzbudljivo je da se svaki elemenat stvarnosti razlikuje od svega drugoga. Svaki dogadaj je jednokratan, kao sto je takva svaka stvar. Zanimljiva je ova neponovljivost. Mehanicki racionalizam se srusio u ovoj tacki. Ako bi se elementi ponavljali, trebalo bi pretpostaviti da se vreme zaustavlja u prostoru na onom mestu na kojem se ponavljanje zbiva. Znamo da je svetski proces ireverzibilan. A sta ce se dogoditi unapred sene moze reci zato sto se ne moze utvrditi u cemu ce odstupiti elemenat od svih elemenata koji sus njime analogni pocev od promene prostora i vremena. Vanredno je nepouzdana izuzetna i jednokratna i svakidasnja osnova utvrdivanja. Po je u istrazivanje stvarnosti uveo antistatisticki kauzalitet. Posto su svaka stvar i dogadaj jednokratni i neponovljivi, iskustvo dobijeno kod jednoga ne moze se preneti na drugo. Uvek postoji nesto novo i iznenadujuce. To je uzbudenje. To je zanimljivo. Zadatak istrazivanja stvamosti nije utvrdivanje ponavljanja, nego rafinovanje svesti istrazivackog uma osetljivog na razliCitost nijansi. Nemaju mnogo smisla odvajanja u uzrocnim nizovima koji sene ponavljaju, kao sto su organska, mehanicka, organska i neorganska, zato sto je stvamost u celini prisutna u analizi posledicnog niza. Sarno ovaj stav ornogucava potpuno uzimanje u obzir razina stvarnosti i otkrice hijerarhije reahteta. Dok je vladalo uverenje da su za stvarnost karakteristicne medusobno istovetne stvari i dogadaji koji se automatski ponavljaju, uzrocno-posledicna veza bila je u znaku generalnog resenja, jednakosti i jednom-i-zauvek i bezizuzetnosti. Prema Pou ponavljanje je slucajno. Malarme kaze, ako ima ponavljanja, ondaje ceo uni-
182
183
verzum hazard. Znamo da nije. Uzbudenje istrase stvar zivackog postupka upravo je u tome otkrije u svojoj jednokratnosti ne kao slucajna, nego kao racionalan posledicni niz, a time i stvarni tok zbivanja. Primena ovoga metoda trazi vecu paznju i osetljivost, tananija opazanja i aktivniju imaginaciju, ukupno uzev virtualniji razum od onoga koji je bio uveren da je sve verovatnije nesto sto se cesce dogada i sto vise liCi na drugo. Ali samo u tom slucaju ako primenjujem induktivnu logiku. Istrazivacki urn ni verovatnost nije sklon da smatra pukom automatskom uzajamnom povezanoscu. Slucajno se nalazi tamo gde je tesno mesto zbivanja. Izuzetak tamo gde je granica kruta. Sve je to za istrazivanje stvamosti jednokratna karakteristika stvarnosti. S odgovarajucom relacijom nepouzdanosti. Medutim, izvan verovatnosti i mogucnosti postoji jos i sreca i baksuzluk. Ovde moze biti rec o gustini pozitivnih i negativnih linija stvamosti takve serijalne konvergencije i divergencije u kojoj se problemi aritmetike i egzistencije gotovo poklapaju, broj i struktura subjekta odjednom postaju akutni, i otuda su dostupni samo preko preko veoma visoke razine logike. Uzbudenje par excellence jeste antistatisticki kauzahtet zato sto nije zanimljivo da neko prikuplja brojcani iskaz istovetnog ponavljanja zbivanja i da sacinjava grafikone. Ali kao sto to nema zanimljivosti, malo je u njemu i verovatnosti. Ako razbistravanje napreduje od elementa do elementa zajedno s neprekidnim pitanjem ko je bio ovde, sta je pocinio, zasto je dolazio, sta je hteo, ko je pocinilac, kakve je tragove ostavio, i ako se odgovora uspostavi istinsko zbivanje, ispostavlja se da se zbivanje moze ponoviti. Za kauzalitet se znalo u psihologiji i istoriji, ali su ga ljudi jedva smeli da primenjuju, jer su verovali da nije naucano Prirodne nauke su konzerva-
tivnije, ali su sve manje mogle IZbegnu njegovo koriscenje, vee i zbog toga sto je nekoliko ogromnih rezultata postignuto zahvaljujuci ovom metodu. ZloCin u ulici Marge, Zlatna buba i ostale Poove novele, arhetipovi svih kriminalnih romana, opisuju kako se iz date situacije mogu povuci pogresni uzrocni nizovi, i kako pojedini nesumnjivi fakti - ako islednik pravi sablone - mogu postati baza interpretacija koje izvrcu realitet. Moderno istra-zivanje atoma prepuno je ovakvih zlocina u ulici Morge, koji bi ostali neotkriveni za racionalisticke patrone, ali se u ovom uzrocnom nizu precizno mogu slediti. BuduCi da · istrazivac odustao automatske statisticke samovolje, saznanje gubi na opstosti, ali je postalo solidnije. Ambicija istrazitelja posle toga ne moze biti nista drugo do ocekivanje. Posta stvorio pretpostavke i oprezno kako ne bi poremetio izvomu uzajamnu povezanost- prodro u splet dogadaja, jedino treba da saceka kada ce izvidacki razum pruziti mogucnost da rekonstruise osobeno odvijanje uzrocnog niza. Uloga pretpostavki u ovim okolnostima sene smanjuje, cak raste, samo se njihova vrednovanje menja. Modemo istrazivanje stvamosti u istoriji evropske filozoflje u bilo kojem sistemu, pocev od skolastike, preko dela Bekona, Hobsa, Loka, Dekarta, Hjuma, Kanta, Hegela, pa do danasnjeg dana jedva da nalazi nesto drugo do manje-vise· dobro izradene i dosetljive hipoteze kojima se u jedno vreme mogla da otvori mogu6nost razmisljar~a za izradu. paralelnih, ili suprotnih pretpostavkom covek hipoteza. s jednom nece daleko sti6i. Neophodno je celo jato prethodnih teorija, a sto su one odvaznije, i sto su kombinacije odlucnije, svesti istrazivaca egzistencijalnost zanimljivosti tim napetija. Situacija svesti istrazivaca sene moze fiksirati, to je stav bez pogleda na svet is iznova lisenim pogledom na svet, sto je prvi uslov
184
185
od toga da li covek ume N a lieu mesta se
186
1
u
geometrijski srazmerna u i ova uravnotezena kvadratna konsmera, dva i zdanje stmkcija podignuto odjek.
1
1
Kod Sumana, llllClJator je klavir. Koncert u a-molu je ono delo koje je fiksiralo odnos klavira i orkestra. Klavir u jurisu pregazi orkestar. Slusalac je izrucen elementamoj demoniji individue. Istina, slusalac nije zajednica, samo publika, tako da trijumf ne vredi mnogo. Naspram zinule publike samovolja virtuoza. Klavir je nezamisliv bez virtuoznosti, a ono sto se naziva tehnikom, to je nedostatak mere u klaviru, cirkusko obelezje produkcije koja je jedina kontraakcija inferioriteta publike. List. Bartok je pokusao sasvim na osnovi teorije instrumenata da klavir nacini udarackim isnstrumentom, posto nije znao da ga negde drugde smesti. Ovaj pokusaj je pogresan. Klavir nije instrument u onom smislu kao sto su drugi, nego apsolutni solo, gotov autokrata, kao sto jedinka nije socioloska kategorija, nego posebna nauka. Za klavir orkestar nije dopuna, pratnja, baza, nego egzistencijalni antipoL Klavir je jedini instrument na kojem se moze prikazati zamrsena polifonija individue. Vrednost tona klavira nalazi se u jednokratnosti udara dirke. Kao sto individua jeste neponovljivost Ali je glas egzistencijalni trenutak koji nema trajanja. U zudnji za muzikom kriza izmedu polifonije i kolektiva ne6e se razresiti. Napetost se stabilizuje, poprima oblik u klaviru. Izvor ne postaje ali instrument ostaje cinilac istorije. To je osnovno stanje istorije spasenja klavira. Ako covek nacini pokusaj da svoje stvari sreduje bez brahmana, drugacije receno bez duha, medu psiholoskim i socioloskim mnogoglasjem, mera svesti mora da potamnL To je izvor antagonizma inferiomog kolektiva i razbojnicke individue. Na osetljivom mestu krize nastaje nesto sto ne razresava krizu, nego je u vidu sredstva stabilizuje.
190
Postaje Cinilac i osnova novijeg konflikta iz kojega u slucaju krize ne nastaje novije razresenje, nego novije sredstvo koje sada vee fiksira krizu nastalu na novijem osetljivom mestu. Ne treba li tehniku, civilizaciju - skupa sa svim njenim institucijama- smatrati sredstvima nastalim iz nuzde na ovakvim mestima krize, kojapista ne razresavaju, samo sto su bas produktivna? Covekje tako nepodozriv da produktivnost prihvata kao pozitivnost. Bilo gde, na bilo kojem mestu i s bilo kakvim ciljem instrumenti su nastajali za privremeno premos6ivanje kriza. Fiksirali su neku potrebu da bi nesto drugo izbegli. Instrument nastao na tacki krize ne razresava nego oformljuje i cini je plodnom. Produkti krize su novae, knjiga, drzava, bojni brod? Tamo gde je nastajala, postojala je trauma, i sada poprima oblik, aktivna je, namece se kako bi se s njima umesala u stvari - , a njeno uklanjanje je nemoguce. Postaje uzrok novije krize, a da ne ostvaruje bilo kakvo resenje, ili da ga moze ostvariti, ili ~eli, samo se nalazi ovde i sudeluje u stvaranju. Covek veruje da je utvrda zastita, zato sto ima debele zidove i kamene puskamice i nacickana je topovima. Kriza ne moze biti drugacUa do duhovna. Ako se pak ova laiza eksteritorizuje, odnosno prikaze kao bi bila spoljasnja, stvara se H!JLJlULHl"" sredstava za koje se zaboravlja zasto su nastala. I ovde kao prividna zastita do novijih komplikacija. Udrufuju se u civilizaciju, aline moze nista izrneniti u primordijalnoj lomnosti coveka. Svako novije spoljnje sredstvo samo je odlaganje. Prostor je odjednom nakrcaniji, a za to vreme izvorna ne sarno da se ne razresava, nego sve teza u srazmeri s odlaganj errt
191
Druga polovina teza. Ispitivati uslove subjekta koji coveka sprernnim za istinitost, ili za pseudoegzistentnost. Istinitost nema mere, sem
192
1
pruzi prema otkriva1ackoj svet1osti, on na nekoj tacki otvoreno koristi akt kao skroviste i da1ji tajni smisao njegovih pokreta otkrivanja jeste da oni sami sebe pokrivaju. Smisao njegovog napada jeste odbrana, strasti tromost, odvaznosti kukavic1uk. Nije u stanju da bude nebranjen tamo gde je to presudno za opstanak. Ne ume da se bez strahovanja preda krajnjem razresenju. Njegova bespomoenost se opravdava u zahtevu prema spo1ja. Tamno jezgro koje nije dotakla svetlost otvrdne u odbrani i obgradi se. Jezgro teorije cesto nastaje odavde. Ne postaje ner~ azresivo. Ne moze se konacno zatvoriti od a1eteje. Ah ne poCinje da deluje njegov otvarajuei, vee odbrambeni mehanizam, iz daleka primeeuje pokusaj budenja i brani se. Njegova se delatnost vise ne odnosi na samu stvamost, nego na to sto svojstvo pokvarene situacije aleteje pokriva spolja nekom razumnom operacijom i skriven u ovu teoriju odrzava svoju nedodirljivost. . .. . Ranije teskoea nije ni primeC!vana. KasmJe Je zapazena, ali su ljudi bili bespomoeni. Jedna od novijih teorija- koja polazi od Kjer~egora - , pr~.v~c Ebnera i Bubera, preporucivala Je metod koJI Je izgledao upotrebljiv za radikalan obracun s pseudoegzistencijom. U sredistu teorije ~alazi se odJ?-.os Ja-Ti, gotovo u onom doslovnom sm1slu kako stoJI u Jovanovom jevandelju. Nastala je nova mera. Njumanje naziva assent. Priblizan prevod: usk~a~ denost. Covekje poceo da se odmerava prema sv~JOJ uskladenosti na oslov1jivost, prema tome kohko duboko ume da prihvati neposredno u sebi biee Ti i koliko ume da se preda oslovljavanju bez bilo kakvog omotaca i odbrane, bez zadnjih misli i ograda. Ova teorija jeste teorija moguenosti razlikovanja aleteje i pseudo sa. Izaziva olaksanje ako covek nade pouzdanu meru. Izgledalo je da teorija, upravo ova jedina, ume da konstatuje, cak i u delikatnim situacijama, pokret skrivanja-otvaranja. A izgledal~ je nemoguee da je moguee skriti se u men 194
otvorenosti i otvaranja. Ipak se to dogodilo. Covekje mislio da je to crkva, ali se i u njoj moze sakriti, a crkva je obicno koriseena za skrivanje pred Bogom. Eto i teorija oslovljivosti moze biti skroviste. Ali jos i vise. Ako se moze skriti u meru razlike aleteje i pseudosa, i od ovog skrivanja moze da se napravi nova teorija, a ova teorijaje vee na drugom stepenu zaista veoma pogodna za odbranu, jer se nigde ne mogu oseeati sigumije do u onom zahtevu koji je tako naznacen kao da zapocinjem njegovom primenom na samom sebi. Najpre je skrivanje samo u otvorenosti, zatim otvoreno u otvorenost, potom u otvorenost s otvorenoseu otvoreno, ali sve to zbog odbrane. Svaka teorija se bez izuzetka moze iskoristiti u ovu svrhu. Teorija, moral, religija. Ako se teorija razvodni u shvatanje sveta, teziste vise nije istrazivanje istine, nego pitanje sigumosti. Razum se ne ustrojava za otkrivanje, nego za odbranu. I ako je ovo ustrojstvo plodno, tim gore, jer je situacija sve neprepgznatljivija. Za spiritualnost nema veee opasnosti. Covek zaboravi da je hteo istinu, i u ovom naporu je samog sebe zeleo da ucini sto uskladenijim. Svoj razum koristi za opravdavanje teorije. Medutim, ovaj razum vise nije pogodan za nesto drugo sem za automatsku primenu. A ono sto on opravdava vise nije teorija, vee fiksna ideja. Treba biti oprezan. Postoje li granice gde iskrsava razlika izmedu aleteje i pseudosa? Kako se moze izmeriti cinjenica da Ii se otvaram ili zatvaram? staje mera istinitosti i pseudoegzistencije? Nekoliko modemih teorija je nastalo u znaku otkriea, jer se u proslom veku smatralo nepodnosljivim lazno skrivanje umotano u videnje stvamosti koje je postalo opste. Takvi su socijalizam, psihoanaliza i egzistencijalizam. Bilo bi neozbiljno ako bi neko ovim teorijama pridavao veei znacaj koji bi . prevazilazio njihovo relativno povoljno istorijsko dejstvo. Za kratko vreme sve tri su pruzile moguenost 195
zavrsetka Drugog svetskog rata nominalno je minulo deset godina, i nema nicega drugoga do razocarenja. Ono od cega se pre rata ocekivalo · na celoj liniji u sah-rnatu, au razresenje krize, ovom trenutku na zemlji nigde nema cak ni pokusaja za prornenu · I sudbina majmuna u ~umama Sumatre zavisi anatagonizma "w'--""'"""" fizike i jer se nije ukloniti. Neka smo to dalje to radije propadne prema svome 111\lJ"'"'·"' sledi razum koji je drugi inicirao. Dosta vise dozvoliti da ga zivi od danas sutra, nikoga ne slusa. Pricalo se o novom zivotu i slobodi i iskupljenju, a eto. Bilo . . i uzasa, jedinstveno da da
onaj koji nije man, bilo kakva da
196
197
Od bar pet stotina predloga podnetih tokom pet stotina godina nijedan nije _ostvaren, a ~ada zaprepasceno i nemo razocarenJe ne doseze m do toga da upita sta da radimo. Novo doba se u celini i posebno u svakom pojedinom elementu moze razumeti samo ~a jeda?nacin. Evropa vise nije hila sklona da veruJe klenkalnom obmanjivanju. U mnogom pogledu veoma slicna duhovnost budizma nije pobedila zato sto je brahmanska kasta hila visa i snaznija od klera, nego zato sto je brahman, odnosno kle~ bi~vkorump_i~an i iscrpen, uobrazen i neuk. Kler Je ~1se_ od ~IlJadu godina objavljivao Jevandelje, kako b1 u 1m~ nJegovo mogao da eksploatise i gazi narode, razum Je progonio tamnicama i inkvizicijom, ucutkivao ga. u novom dobu nije napisano nijedno slovo i nije smisljena nijedna teorija i nije nacinjen nijedan pokusaj koji nije podstakla ova protesna suprotst~~ ljenost protiv nepodnosljive izdaje. Bu~a se fl:IJe okrenuo protiv brahmanizma, nego protlv bast1?-e Veda, a evropsko novo doba nije se. suprtst~v1lo kleru, nego crkvi i hriscanstvu. Voleo b1~ kad _b_I_ ov~ reci svetlele svetlosnom snagom od stotmu mlliJardi lumena. u istorijskom zaru prvih vre~ena n~je bilo niko ga ko bi to primetio. Jos j e razumlJ 1vo_. Ah za_ pe~ stotina godina se nije nasao neko ko ~1 u vehkoJ prosvetljenosti prosvetlio coveka da onaJ ko napa~a hriscanstvo, cini gresku. Jer UZ~?k tame_ lllje hriscanstvo, !lego klerikalizam koJI .se sknva u hriscanstvu. Sta se dogodilo? Posled1ca petstogodisnjeg ratnog pohoda da se polj~lja. poverente. ~ hriscanstvo i Crkvu jeste da je klenkahzam snazmJI nego ikada. . ·v· . Pod klerikalizmom treba razumetl v1s1 1 efikasniji duhovni i idejni uticaj nego sto je politicka uprava. Duhovni i idejni na taj n~cin __ sto je antiduhovni i antiideini. Treba veoma pnpaz1t1. Vode su, kaze Bruner, iste iz generacije u gene!a~iju: Daleko od naroda, od coveka duha, daleko od 1stme 1 v
v
198
od sopstvenog bica, distingvirani. Njih ne pokrece ni ni misao, ni religija, ni Mikelandelo ili Sekspir, ni Platon ili Spinoza, ni Hristos. Iz puke spoljasnjosti i snobizma dive se onima koje u zivotu nisu razurneli, a ismevali su ih i pljuvali, ali sada kada su mrtvi, popuju o njima. To sti Hanani i Tiberiji, pape Lavovi Xi Torkvemade, Riseljei i Metemisi. To je farisejstvo koje je Evropa preuzela zajedno s Jevandeljem, kao protivsredstvo Jevandelju. ~metnost,
Realizacija Jevandeljaje kasnila, ana kraju nije ni dosla na red. Nije savremena, rekao bi car Aleksandar, i ne bi ni oborio pogled. Sarno su to zahtevali jeretici, ali su oni istrebljivani. Farisejstvo je jos pre Konstantinovog puca bilo tako mocno da on nije sklopio sporazum sa hriscanima, vee sa farisejima. Preuzeli su - ne proroke, nego - progonitelje proroka. Ali, kaze Bruner, dok su fariseji Isusa samo ubili, Evropljani su od njega i njegovih sledbenika nacinili pajace. Za petsto godina svi su polazili od toga da je zlocine u srednjem veku pocinilo hriscanstvo, i duboko namuceno covecanstvo je u svom besu jumulo da ga rascereci. Zabuna nastala pre petsto godina stavlja pod znak pitanja vrednost svih rezultata novoga doba. Zabune i grehovi mogu biti plodni. Nice ima ovakav nesrecan izraz da protiv neke ideje nije prigovor ako ona nije istinita, vazno je da bude produktivna. Bila je plodna. Pogledajte oko sebe i odgovorite na pitanje u cemu. Ako bi se sve drvece u sumi pretvorilo u pero, kaze Berne, a ceo okean u mastilo i ceo nebeski svod u hartiju, ne bi bilo dovoljno da covek ispise svoje patnje. Metod fariseja jeste da prema duhu poremeti poverenje coveka s kojim je on roden. Ako neko izgovori reci nefes, ruah, nesamah, ruke stavlja na grudi i klanja se. Nema od njega veceg postovaoca. Dusa. Duh. 0! Ali svoju izjavu krisom zaustavlja, a njeno delovanje neutralise. U kome oseti duh, kleveta 199
ga, omalovazava, podsmeva mu _se. _Yrlo dobr? zn~ kak:o treba primati hladno, odmah1vat1 glavom, cutat1, slegati ramenima. Ne voli rec vemost, vise voli rec vlast. Oprezan je prema onome sto je jasno i jednostavno. I pametan je pamecu bezverja. Za duh je poverovao da je jedna vrsta mesecarstva, neko preterivanje, u svakom slucaju irealno, mozda dobronamemo sanjarenje, ali sene moze realizovati. Poverovao je da je realitet nizak: i surov, cesto prljav, cak: jadan, ali pre svega ravnodusan i nehuman i nesolidaran. Ali je snazan, strahovito snazan, nepobedivo snazan. To je velika umnost fariseja, stvorio je i odrzavao pojam realiteta, i prinudio je covecanstvo od dve hiljade godina da padne na kolena pred realitetom. Samog sebe je oformio kao stvamost sveta, a samo je postojalo jedno jedino bice koje gaje prozrelo, koje je nazvalo otrovno!ll zmijom pr_ljay~ i prokleta usta koja su krivotvonla svet. _Fans~J Je veoma pametan, ali samo dok neko veruJe da Je to pamet. Postaje nespretan ako neko izvuce ispod njega pojam realiteta koji je on konstruisao, ka_o sto ~e ucinio Isus, i ispostavilo se da je to sramno hcemerJe koje je podstak:ao strah od duha. Pame~ bezve~ja samo je pamet za bezveme. Ova pamet Je stvonla evropsku istoriju, ali ova istorija se na koncu mora pretvoriti u suludu fantaziju, i pretvorila se. Pojam realiteta lisen duhovne dimenzije najvaznije je sredstvo da covek bude uhvacen. I bio je uhvacen. Duhje uveden kao iracionalnost, kao mistika, i duhje postao zavisan od pameti. Stanu ispod krsta, pokazuju na mrtvog Hrista i kazu: eto, ne moze se nekaznjeno suprotstaviti realitetu. Narod se poplasi, usta mu ostanu otvorena, i kada cuje mudrost, leda mu se najeze i pocne da drhti. Svako bi poverovao da je to istina. Ipak nije? Ili ipak? Pa zaista je umro. U antagonizmu proroka i fariseja moglo bi se prihvatiti i takvo posrednicko gledi~te ~oje_j~ pre r~t~ moglo biti veoma populamo, a resenJe b1 svedsk1 1 svajcarski gradani jos i danas primali s olaksanjem.
Ovo stanoviste bi bilo pozvano da zastupa ono lojalno resenje da obe strane imaju pravo. Svetske prevare obicno pocinju time sto obe strane imaju pravo. U smislu kompromisa profetizam se bavi dugorocnim i presudnim i ontoloskim pitanjima. Uvek sa celinom, uvek apsolutizujuci, s krajnjim vrednostima, s moralom i sa spasenjem, s merama, s idejama nacina zivota koje se rasprostiru na celo covecastvo. Farisejstvo se pak bavi kratkorocnim praktikumom, konkretnostima i pojedinostima; dnevnim pitanjima. Ne istinom, samo pravom, i ne idejama, tek administracijom. Dakle, izmedu ova dva drzanja zapravo nema napetosti, i ako oba dodu na svoje mesto, neprijateljstvo prestaje, prorok i farisej m?gu da zive u harmonicnom saglasju, u geteovskom m1ru. I bilo bi tako kad bi se moglo pretpostaviti da prorok i farisej stoje na istovetnoj metafizickoj osnovi. A zaista stoje na istoj. Nema dva stanovista, kaze Lajos Sabo. Nema dva kljuca, pise Po. Postoji jedno stanoviste, a to jedno jeste: osnovno stanoviste. Ovom jedinom osnovnom stanovistu i jedinom drZ:anju, ovoj koncentraciji bezverja u jedinoj metafizici upravo je suprotnost farisejstvo. Time sto farisej porice jedinost, on ne objavljuje dva stanovista, samo porice. Porice jedan i kaze irealanje i iracionalan. To je za njega mesecar, sanjarenje, duh. On nema stanoviste. To je njegova mudrost. Strahovita mudrost nepostojanja, kako kaZ:e Dostojevski. Ovo nema je mudrost. To je izdaja duha. Ne prihvata zajednicu s duhom, zbog praznine i poricanja i podlosti i niskosti i zbog saveza s tamom i zbog ropstva prema knezu sveta, odnosno zbog mudrosti. Prorok i farisej stoje na istoj osnovi, jer nema dve osnove, i ne moze se stajati na dugoj osnovi dona jednoj jedinoj. Ali farisej stoji na njoj tako dane stoji. Stoji tako da porice ono na cemu stoji, kao sto porice umetnost i misao i religiju i proroka. Farisej porice, ali ne kao Geteov Mefisto koji hoce zlo, i cini zlo, i ako bi se
200
201
sve drvece pretvorilo u pero, kapi mora u mastilo, celo nebo u hartiju, ni onda se ne bi mogle opisati patnje koje je izazvalo zlo. Ko se odvazi da bude ovako loj alan, bio bi osumnjicen da je veoma trezven i veoma realan i narocito da je veoma pametan. Predlog je farisejstvo. Jer po jeziku, rasi, naciji, religiji, istoriji, kastama, jedinki covecanstvo, koje zraci u bezbroj pravaca, jedino je u duhu jedno i istovetno, i nemoguce je saglasiti se s onim koji porice jedinstvo duha, i time izdaje jedinstvo. Evropsko bezverje, podstaknuto farisejstvom, nasedajuci na mogucnost kompromisa s davolom, zanemelo od mudrosti fariseja moglo je da izraste tako veliko i moglo je da ostvari danasnji stepen svoga nepoverenja prema duhu, a time i razocarenje i napustenost. Posle svega ovoga niko nije poverovao da je ostvarljiva Bozija drzava, a da covek uz sasvim malo uma moze da ostvari radost za sebe samog i za druge u lepoti zemnog zivota. Poverovao je naprotiv da je radost izuzetak, pravilo je patiti, mir je san, red, razum, cistota i postenje, cast su irealni, ko ih objavljuje, ludje, ko se za njih bori, fantasta je, jer su realni prljavstina, zatvor, smaknuce, zelenastvo, laz, izdaja, siromastvo, glupost, drhtanje. Novo doba je pokusalo da od bezveme pameti ostvari bazu opstanka, napeti i sumnjicavi odnos prema duhu pokusalo je da potkrepi filozofijama, i praveci od irealiteta duha javno mnjenje da pojam stvamosti smesti u srediste istorije pozivajuci se na trezvenost i pamet. Na taj nacin, posto je hriscanstvo i Crkvu klevetao pet stotina godina, klerikalizam je postao jedina i neogranicena vlast u istoriji, nezavisna od shvatanja sveta i politicke situacije, klase i religije, tim pre sto je za njega shvatanje sveta i politicka situacija, klasa i religija samo alibi. U ekonomiji i diplomatiji, u konfesijama i politici i sudovima i administraciji postoji jedna jedina istorijska vlast, klerikalizam, na istoku i zapadu i u Kini i Sevemoj Americi, u Holandiji i u Rusiji. Vlast koja 202
se zasniva na tome daje duh irealan, a daje pametno negirati duh. To je ono cime smo prevareni. Tu je pred nama, a ne smemo da verujemo u to. Pet stotina godina se eksperimentisalo s necim sto ce doci, objavljivalo se da je zavrseno istorijsko doba, kultura je dozivela sumrak, dolazi novi srednji vek, bela rasa je pala, kapitalizamje doziveo slom. Ceka se nova vera, nova religija, objavljuje se novo znanje, a svega toga nema, niti ce biti. Nista nije zavrseno, i nista nije propalo, i nisu nu:Zne reforme, i cela demokratska i prosvecena zbrka je suvisna, promena je posledica klerikalne prevare sveta koja sugerise da je isteklo vreme razuma. To je taktika fariseja kako dajednom i zauvek ukloni razum. Od Bekona i Dekarta i Makijavelija umesto duha nastupilo je nesto za sto niko ne zna sta je, ali je realno i trezveno i pametno i prakticno i jednostavno i pozitivno, a posle Drugog svetskog rata covek pocinje da biva svestan daje prevaren. Jos ne zna ko, cime, ali nista ne veruje, pre ce propasti. Ovaj aktivitet fariseja niko nije video, sem jedinog Henrika Jenea Smita. A i Smit prilicno profesorski. Lajos Sabo se usudio da odvoji klerikalizam od Crkve. Deset recenica Lajosa Saboa pale vise svetlosti nego tristo sezdeset pet filozofskih sistema. Mogucnost prorocanstva i drzanjajeste da se zaustavi antidelatnost klerikalizma protiv duha i da se u srediste istorije ponovno vaspostavi duh u kome je svaki covek isto.
203
U ffiUZlCll
u
Drzavnicka Rusije samu odd:ava permanentnim bezakonjern. Ona · bespomocna, zato nerna Petra Velikog bez Burbona, isto kao sto nema Lenjina bez Marksa, neobolj Krvolocnoj koja je jedina baza je bila inkvizitorska U znakU LaJL\.VJcla" nije imala
204
ovoga fizici. Atomsku fiziku je ostvarilo industrijsko drustvo, ek~p~rimentalna tehnika, u prvom redu ipak razum logicko-matematickim koJlJe :1al~~ki~ .. . u Rusiji je boljsevizam koJl Je splet scijentizma devetnaestoga veka, pojacane klerikalnih me~ toda terora i ocajnog naroda Dvostruka sveta jeste atomska fizika i boljsevizam. Po i Gogolj su razmakli proizvoljno fiksirane granice i _uveli intenzivnije pojmove u razumevanje stvamostl. Ipak Poa se vrsta
205
voljstvo u svojoj surovosti, au istrazivanju se pocela javljati jedna vrsta sterilne Egzistencijalnost modeme opijenosti primenom svojih ne da nije da paznju na vrednost svetinje zivota, dosledno sujoj i uzivanje mucenje Neobicno je ova demonska svirepost modernu matematiku u njenim vaznim aspektima karakteriSe kao ostale grane prirodnih nauka, narocito onu koja se bavi lecenjem: medicinu" Kod a zabludelost razuma nije tako otvorena" trguje mrtvim dusama, odnosno Cllll ono je hiljadama godina cinila klerikalna pseudologija sa zivim dusamao Ovo drzanje nije sablasno, vise bestijalno, i nije metodicno, vise je uzasna Ima i ovde dosta uzbudenja, kao kod Poao Atmosfera sistematicnog gazenja ljudi, koju Gogolj intenzivira time sto ume da prikaze i njenu svakodnevnost i bezrazloznost, salivena je u ludu nemo§t koja je oduvek karakterisala ruskog demona" Covek pocinje shvatati da urlikanje sevizma nije nista drugo do jedna vrsta sugesnemosti, a sredinom veka, kada je Rusija pokrenula kampanju svetskih razmera, da je pokusala svoju dij rasprostre na celu zernlju. A bezvemo "'""'"""{'·::"~ jedva ume se odupre ludilu" fizika i boljsevizam u svom nom -- kao neuredni razum i su raspoznatljivi kod i Gogolja" je zivotna ravnodusnost paralelna s koji u svom nehumano ledenom uzalud otkriva stvarnost naizgled dublje to unapred moglo misliti, njegova delatnost sterilne indolencije je egzistencijalno negativnao Posle Gogolja demonsko je postalo osnova istrazivanja stvarnosti, a posto demon nema broja, odnosno mere, aktivitet izgraden na ovom pojmu obezbedio je bestijalnoj dijabolici otvoren put na
celom podrucju ljudskog duha" Dve inicijative visokog reda- ne sasvim kao posledica neduznosti inicijatora- postale su po jedna varijanta bezverja" Velike su opasnosti Boga" Istrazivanje stvarnosti nije neskodljivo, a nista nije teze od razuma lisenog pseudologike" Inota- Tisapalkonja, 1951-1955"
207
POGOVOR PROGONSTVO KAO SPAS ,Ko ume da se smeje, njemu rastu krila." K. Kemenj, 1947. 1. Cesto me pitaju na predavanjima i knjizevnim vecerima: koju Hamvasevu knjigu preporucujem da bude ulaznica u njegovo delo? U nedoumici, navodim eseje, one pitkije, kao sto su: ,Drvece", ,Psihologija branja cveca", ,Tresnje brati", ,Ajnpren supa" ... Pa onda i Filozofiju vina. Sada, evo jos jedne knjige: Sarepta je i dovoljno pitka i dovoljno duboka; nije preteska za pocetak, a sadrzi i najvaznije, krupne, bitne teme Bele Hamvasa. Citajte Sareptu! 2.
Posle gubitka posla bibliotekara i zabrane objavljivanja, Hamvas je pokusao da bude zemljoradnik u Sentandreji, na malenom imanju svoga rodaka. Odista se bavio zemljoradnjom, bastovanlukom, vinogradarstvom; ali je mnogo bitnije da je u tim oskudnim i skromnim uslovima uspevao da nade mir i da pise. Otkud mu sposobnost da obezbedi radni spokoj i koncentraciju u doba strasnog staljinizma? Spolja gledano, paradoksalno, kao da je ovo jedno od najplodnijih razdoblja Bele Hamvasa. Za samo nekoliko godina (1947-1950) napisace: Filozofija vina, Tajni zapisnik, Tabula smaragdina, Fragment o teoriji romana, Unicornis ·_ Summa philosophiae normalis, Karneval I-VII, Silentium, 209
Afagija sutre. Knjige eseja, studija, romana. Prosto nam se kao daje ziveo u idealnom stvaralackom vremenu; kao da docekao i prelio u knjige ono sto je u sebi, jedva docekavsizgodan U neprirodnoj i ""''u~·,., stvaralac u stalj inizmu zemlj oradnje, i radom, daleko od sustinske
i Verne clanove 1 seva preplsKa, svedocanstvo je o koji · v
-
•
3. Od moto ukojem Bog salje svetog u iz svetom Iliji, iako ga je Bog uklonio s rnesta imao mnogo neprijatelja, nije bilo lako Ali to je sve sto Hamvas nagovestava, ,.,..,.,..,,,,, delo i ono sto se njega moze iscitati. Delo ima vise slojeva, viSe nanizanih tema koje ~e potpomazu i preplicu ostaju Jene. Prvi sloj
210
211
poputbinu, ranije rasprave s podst~cajl?-~m J?rijateljima: Lajos Sabo, Bela Tabor, cesto 1h C1tlra, 1a~o su oni ostali u Budimpesti, ali ni malo ne u povolJnom polozaju u odnosu prema rezimu i sistemu. Kao i u nekadanjem delu Pisma maaarskog Hiperiona, Hamvas analizira sebe i svoje delo, svoj put, svoje velike zahteve pre svega prema sebi samom. Traganje zajezikom i stilom, na primer. . Treci sloj, da ostanemo samo na ovom broJU: predstavlja sustinsku analizu stanja, besp?st~dnu _1 smirenu kritiku coveka naseg doba. Ovo b1 bw naJdublji sloj u koji je uveo svoga cjta?ca, ali. ga je prethodno pripremio. Ponekada moze 1zgled~t1 da Je prvi sloj zabavan, sto i jeste, ali ~~ ~ije funkcwnal~n i da je daleko od onaga pravog 11stmskog Hamvasa koga vee od ranije znamo, sto nije tacna. Kao st~ drugi sloj moze izgledati zanimljiv samo za one koJI zele da se pozabave Hamvasem, njegovom unutarnjom biografijom i razvojem, sto takode nije tacna. Ova tri sloja, kao i oni drugi koje 6e pazljiv citalac s~ zadovoljstvom otkrivati i prepustati se HamvasevoJ otkrivalackoj misli, predstavljaju istog pisca, istog mudraca istu licnost, samo je doziranje pazljivo, zasnovanost dela siroko postavljena, kako bi se uzdigla pouzdana arhitektura gradevine pred oCima citao~a. Kao i u drugim delima, opet nmostvo P?dSt1C~ jnih ideja koje su sal?o dotakn~te; op~t a~ahze koJe sui danas aktuelne, Jer dolaze 1z dubme 1 zahvataJU sustinu.
iskustvo. Ali ne postoje dve stvamosti. Nema dve vrste kosmosa. Postojeca razlika izmedu ptolomejeskog i keplerovskog sveta nije poznavanje ili nepoznavanje stvamosti, nego dva racuna koja se medusobno razlikuju, od kojih se jedan odnosi na primordijalni svet, kojije nedostizan, drugi na korumpiranu prirodu koja je opsena. (1) U smislu netaknutog broja nastanak sveta je tacna onakav kako ga opisuju svete knjige, a covek je bice koje raspolaze bozanskim duhom. (2) U smislu korumpiranog broja svet je zaista onakav kako uce prirodne nauke, a covekje anima/no bice. (3) Ko ne ume da racuna s prisustvom ave paradoksalne stvarnosti, on pretpostavlj"a simplifikovaniji svet nego sto on jeste. Dva racuna jedan drugom protivrece, ali na visoj hijerarhijskoj razini jedan drugog ne razaraju. Zasto?
Od novog doba Evropa o~eris~ s korut?pir~nim brojem. To je prava pozadina 1 sm1sao poz1vanJa na
Kurzivi'rane recenice i brojevi ispred njih- moj su dodatak. Hamvaseva temeljna ideja ovde je dobila svoju logicku postavku u tri recenice, i to onakve kakve voli Evropljanin: prva teza, druga teza, konkluzija u sintezi. Ali je Evropejac u poslednja tri-cetiri veka toliko vezan za nauku kao novo bozanstvo- sto i nije cudo kad su svuda oko njega derivati i produkti nauke- da tesko moze da razume promisljanje drugacije od naucnog. A evo, Hamvas mu razjasnjava, u tri recenice, celokupnu slozenost naseg sadasnjeg misljenja u odnosu na ranija znanja i saznanja. Kome nije jasno (a Hamvas koristi niz pojmova koji i u ovako prozimim recenicama mogu izazvati nedoumice: korumpirani broj, korumpirana priroda, opsena, netaknut broj ... ), neka se poduhvati citanja i ove i drugih knjiga Bele Hamvasa. Otkrivalackom uzbudenju nema kraja. Svet je drugaciji nego sto su nas ucili i nego sto mislimo. Ko voli Hamvaseva dela, njemuje on i zabavan, i prorocki nadahnut, ali pre svega tumac sveta koji jesmo mi, iako ne mozemo tacnije da odredimo stvamost koja nam se lupa o glavu. Nema onog
212
213
4. Teska je citati Hamvasa i ne citirati njegove misli; jos je teze pisati 0 njegovim delima, a smoci snage i ne navoditi cele pasuse. I pored toga sto znam da 6e sami citaoci naci ono sto im treba i sto im delo nudi, evo jednog navada iz ove knjige:
su takvi i
uobicajenog razdvajanja na one takvi, i nas koji smo se nemamo zajednicko. I nama, smo taj nemamo drugoga. izlaz? Kao svega, u sve ce i onako zadovoljiti, 3L
BelaHamvas SAREPTA Izdavac TISA d.o.o. - Beograd Za izdavaca Ivan Pavicevic Prelom i dizajn
Stamp a ZUHRA - Beograd Vitanovacka 15 Tiraz 500 CIP - KaTanonn auu.ja y rry6mrKaunjn HapoP,Ha 6H6m1oTeKa Cp6Hj e, EeorpaP, [894.511 - 4 ~~AMBAlll .Dena Sarepta: eseji I Bela Ham vas ; preveo s madarskog Sava Babic. - Beograd: Tisa, l998
(Beograd : Zuhra).- 214 str.; 20 em Prevod dela: Szarepta I Ham vas Bela. - Tiraz 500. - Str. 209-214 : Progonstvo kao spas I Sava Ba.bic.
929: 82 XaMsaw E. a) XaMBarn, .Dena (1897-1968) liD = 70082828
