Fransis Bekon- Novi Organon i nova metoda • prvo prvo neprist nepristras rasno no posmat posmatran ranje je i organi organizov zovanje anje iskus iskustve tvenih nih fakat fakata, a, • zatim zatim formul formulisa isanje nje objašnj objašnjava avalač lačkih kih teorij teorija, a, • a onda onda nji njiho hovo vo tes testi tira ranj njee eksp eksper erim imen ento tom m Ovaj proces naziva se induktivnim, jer ponovljivi testovi teorije nude induktivnu evidenciju njene istinitosti. Bekon Bekon je smatr smatrao ao da prilik prilikom om istraž istraživa ivanja nja prirod prirode, e, mi moramo moramo započet započetii pos posmat matran ranjem jem i eksperimentom, u kojima se prikupljaju podaci izraženi u pojedinačnim sudovima. atim je smatrao da, brižljivom upotrebom induktivnih metoda u nauci, naše saznavanje treba postepeno, polako i oprezno, da se uzdiže od pojedinačnih, preko posebnih !induktivnih generalizacija, empirijski empirijskihh zakona", zakona", sve do srednjih srednjih sudova !univerzal !univerzalnih nih zakona kojima se utvr#uju utvr#uju kauzalne relacije". $ek kada se jednom uspostave srednji sudovi, možemo pretendovati na to da iz njih izvedemo opšte sudove, sudove koji važe za svako bi%e.
Instauration magna (Velika (Velika obnova) &lav &lavno no delo delo '. Bacona Bacona zov zovee se Novi organon ili upute za tumačenje prirode. (apisano na latins latinskom kom jeziku jeziku )*+ )*+.. -arks -arks je Bekona Bekona označio označio kao oca engleskog engleskog materi materijal jalizm izmaa i svih svih modern modernih ih eksper eksperime imenta ntalni lnihh nauk nauka. a. (aime, (aime, u delu delu Instauratio magna, Beko Bekonn poku pokuša šava va da izvede veliku obnovu, temeljni preobražaj celokupnog dotadašnjeg znanja, a pre svega načina koji se znanje stiče, tj. metode. -otivaciju za ovakav preobražaj nauka on pronalazi u svojoj oceni !njemu savremenog i" aktuelnog stanja u naukama/ U pogledu koristi, valja otvoreno reći kako je ta mudrost koju smo u glavnom, poprimili od Grka, detinjska nauka, i kako ima ono što je svojstveno deci, da čoveka čini okretnim u brbljanju, ali je nesposobna i nezrela nezrela za stvaranje.
0onstatuju%i još jednom kako stanje nauka nije sretno i nije mnogo uznapredovalo, Bekon smatra da se ljudskom razumu mora otvoriti put sasvim drugačiji od onoga koji je bio do sada poznat, i moraju se pribaviti druga pomoćna sredstva, sredstva, kako bi um najbolje mogao iskoristiti svoje pravo na prirodu. •
(a šta se odnosi izraz put1 (a šta se misli tim izrazom1 izrazom1
2aju%i 3dijagnozu4 stanja nauka, Bekon ujedno propisuje i odgovaraju%e terapiju/ ). mora se izumeti novi put, tj. novi način saznavanja, sticanja znanja5 drugim rečima, neophodan je potpuno nov naučni metod. +. (a tom putu, moramo se oslanjati na pomo%na sredstva, tj. na instrumentalne tehnike i tehnologije neophodne u eksperimentalnoj e ksperimentalnoj praksi i praksi posmatranja. 6. 7ilj tog puta sastoji se u tome da d a um ostvari svoje pravo na prirodu. p rirodu. 8m, prema tome, ima pravo i polaže pravo na prirodu1
Znanje je moć Natura parendo vincitur (Priroda se pobeđuje poslušnošću) a" 8 jednom aforizmu Bekon kaže da je 3čovek sluga i tumač prirode4, što je izme#u ostalog, karakteristična promena u odnosu na hriš%ansku ideju da je čovek sluga i tumač božjeg. b" -e#utim/ natura parendo vincitur . 9ovek je sluga, poslušnik prirode samo da bi je pobedio. "judsko znanje i moć poklapaju se u tome što, što nepoznavanje uzroka onemogućuje uspe!. riroda se, naime, pobe#uje samo poslušnošću, a ono što je kod razmišljanja uzrok, to je kod delovanja pravilo" . (aime, da bih delovao na prirodu, ja ne mogu, naprosto, svojom voljom
narediti prirodi kako da se ponaša, kao što to mogu, recimo, nekom čoveku. :a naprotiv, moram da poznajem prirodne zakone, i da upotrebom prirodnih zakona, dakle, pokoravaju%i se prirodnim zakonima, iskoristim prirodu za neke svoje svrhe i ciljeve. :a, drugim rečima, ne mogu da, pukom uptrebom volje ili neke magije nateram prirodu da proizvede odre#eni prirodni fenomen. ;amo proizvode%i uzrok tog fenomena, mogu da proizvedem traženi fenomen.
Stari Organon i ekonova kritika =ta pretpostavlja činjenica da je Bekon svoje delo naslovio imenom Novi organon, a ne naprosto, %rganon1 9ije je delo %rganon1 Bekonov Novi organon treba da zameni stari >ristotelov %rganon. >ristotel je, kaže Bekon, prirodnu filozofiju pokvario svojom dijalektikom, jer je svet izveo iz kategorija. !(a koji način je >ristotel to učinio1 0oliko ima kategorija1" >ristotel je o prirodi samo mislio, samo razmišljao, samo kontemlirao !misaono promatrao", ali prirodu nije istraživao !nije posmatrao, nije eksperimentisao". 2rugim rečima, ako se i oslanjao na iskustvo, >ristotel se uglavnom oslanjao na čulno opažanje. -e#utim, nije se oslanjao na iskustvo u obliku posmatranja i eksperimenta, tj. na naučno proizvedeno !organizovano" iskustvo. •
•
Bekon je, stoga, smatrao da je dijalektika sholastičara !u stvari >ristotelova dijalektika, jer su je sholastičari preuzeli od >ristotela" saznajno neproduktivna. 8 tom smislu, Bekon je veliki kritičar silogizma kao saznajnog metoda. On smatra da silogizmu priroda isklizne iz ruke ? silogizam zavisi od pojmova od kojih su obrazovani sudovi, kao i od samih sudova. >ko su pojmovi i sudovi loše obrazovani, tj. ako pojmovi ne odgovaraju suštinama stvari !pojmovi su misli o suštini", ako sudovi ne odgovaraju prirodnim zakonima, silogističko zaključivanje nema nikakvu vrednost.
!ritika idola 0ritika tradicije, tj. autoriteta 3starih4 @ kritika nekritičkog iskustva. &idolon izvorno označava fantastičnu sliku, utvaru koja nije stvarno bi%e. $ako Bekon shvata idole kao 4lažne pojmove koji zaokupljaju ljudski razum4 i u njemu se 3čvrsto ukorenjuju4, tako da predstavljaju prepreku za objektivno saznanje. Idoli i la"ni pojmovi (eidola# eidolon$ (%antasti&ne)sli&ice) , koji su ve% zaokupili ljudski razum, pa se u njemu čvrsto ukorenjuju, ne samo da tako obuzimaju ljudski duh, da se istini teško otvara pristup, nego se oni, ako je pristup i bio dan i dopušten, vra%aju i smetaju kod samoga obnavljanja nauke, ako se ljudi unapred ne opomenu da se protiv njih, koliko je mogu%e, zaštite. 'etiri su vrste idola, koji zaokupljaju duh ljudski. (jima smo, radi jasno%e, nadenuli imena nazivaju%i prvu vrstu idolima plemena, drugu idolima pećine, tre%u idolima trga i četvrtu idolima pozorišta. imaju svoj temelj u samoj ljudskoj prirodi i u samome plemenu ili rodu ljudskome.
Cma tako#e idola, kao što su oni iz me#usobnog saobra%anja i zajednice ljudskog roda, koje zbog trgovine i udruživanja ljudi nazivamo idolima trga. Ajudi se naime druže uz pomo% govora ali se reči odre#uju prema narodnom shvatanju. C tako to loše i nezgodno odre#ivanje reči na čudan način stešnjava razum. (i definicije i tumačenja, kojima učeni ljudi katkad imaju običaj da se štite i brane od toga, nikako ne ispravljaju stvar. (aprotiv, reči očigledno vrše nasilje nad razumom i sve brkaju, pa dovode ljude do praznih i bezbrojnih protivrečnosti i izmišljotina. Cma konačno idola, koji su ušli u ljudske duše iz različitih filozofskih dogmi, a tako#e i iz naopakih zakona dokazivanja. (jih nazivamo idolima pozorišta , jer držimo, da ima isto toliko proizvedenih i prikazanih drama, koje su stvorile izmišljene scenske svetove, koliko i prihva%enih ili izmišljenih filozofija.
