ČASOPIS STOMATOLOG 76

Tema broja Komora?

3 SADRŽAJ

Donošenje Statuta stomatološke komore Srbije

Stručni radovi Cirkularni karijes – etiologija, prevencija, terapija 7 Dr Verica Stefanov, prof. dr Mirjana Ivanović, prof. dr Dejan Marković

Efikasnost i kontaminacija cetkica za zube

13

Asist. dr Tihana Divnić, dr Bojana Vučetić, Doc. dr Zoran Aleksić

Aktuelnosti Retencija donje totalne proteze

16

dr Darko Stamatović

Izvod iz knjige “Povrede zuba”

19

Prof. dr Dragan Beloica

IDS 2007 - Keln

24

Najveći Sajam stomatološke opreme u Evropi

Cervikalni sindrom

26

Često oboljenje u stomatološkoj profesiji Doc.dr sc med Lj. Konstantinović

Minimalno-invazivni tretmani u stomatologiji

28

Naučni skup

Info

34

Stomatolog

1

Uvodna reč Časopis “Stomatolog”, je časopis koji se isključivo bavi stomatološkom strukom, i iza sebe ima tradiciju od 14 uspešnih, mada turbulentnih godina. U periodu kada se u stomatološkoj struci dešavaju značajne transformacije, “Stomatolog” je pred novim izazovima: privatna praksa sve više dobija na značaju i postaje dominantan subjekt u stomatološkoj zdravstvenoj zaštiti, osniva se stomatološka komora Srbije koja će imati vodeću ulogu u oblikovanju u definisajnu naše struke u budućnosti, kontinuirana edukacija postaje obavezna za sve stomatologe, sve brojnije tehnološke inovacije materijala, savremeni pristupi i procedure lečenja u stomatologiji, sve veći broj kurseva i seminara… Stoga, uloga našeg stomatološkog časopisa dobija na značaju, tako da, sada u podmladjenom sastavu, “Stomatolog” je spreman da zajedno sa vama prati, ali i stvara put kojim će se kretati naša struka u budućnosti. Lista prioriteta, smatramo, počinje sa osnivanjem stomatološke komore Srbije, tako da vam u ovom broju donosimo najnoviji predlog statuta stomatološke komore Srbije, izjave članova statutarne komisije ali i drugih kolega, njihove vizije u vezi sa modalitetima funkcionisanja buduće komore. Stručna rasprava je u toku, a mi ćemo pokušati da vam prenesemo i približimo različita mišljenja o tome kako bi komora trebalo da izgleda i čime će se baviti. Nadamo da ćemo pokrenuti i veći broj stomatologa koji će se uključiti u ovo, za stomatološku struku, pitanje od krucijalne važnosti.

Dr Đorđe Miketić

Dr Milan Uzelac

Od skoro je naš sajt www.komdent.com dobio nov izgled i novu formu, redovno se ažurira, tako da možete naći sve informacije, najave dešavanja ili nama bitne zakone u vrlo kratkom roku. Uskoro počinje da radi i forum, sa namerom da se na jednom mestu odvija diskusija o svim aktuelnim pitajnima u stomatologiji. Za sve informacije, pitanja ili predloge smo uvek otvoreni. Pišite nam [email protected]

Stomatolog Stručno-izdavački časopis Izdavač: Komora privatnih doktora stomatologije Srbije Glavni i odgovorni urednici: Dr Milan Uzelac Dr Đorđe Miketić Redakcioni odbor: Prof. Dr Dragan Kuburović, Prof. Dr Miodrag Kosovčević, Dr Miodrag Barjaktarević, Dr Toma Živanović, Dr Veroslav Dabić, Dr Danka Milosavljević, Dr Tatjana Guljcev-Stamatović

2

Stomatolog

Sekretar: Irena Kovačević Dizajn: Milan Josimov, Ivana Koprivica Adresa redakcije: Beograd, Kneza Miloša 9/I (kancelarija114) Telefon/fax: 011/32-31-397 e-mail: [email protected] www.komdent.com Odlukom Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije (akt broj 41300-29/96-01) od 13.06.1996 godine na ovu publikaciju se ne plaća Opšti porez na promet

TEMA BROJA

Komora? Donošenje statuta stomatološke Komore Srbije eć dugo vremena stomatološka javnost u Srbiji očekuje osnivanje Stomatološke komore Srbije. Priča o osnivanju komore počela je pre više od dvadeset godina. Sa legalizacijom privatne prakse pojavila se i potreba za osnivanjem strukovnog udruženja. Tokom tih godina razvijala se ideja kako bi Komora trebalo da izgleda i koje bi poslove komora trebalo da obavlja. Inicijativa za osnivanje komore je poticala sa različitih strana ali je tek sa donošenjem Zakona o komorama Republike Srbije formiranje komore definisano kao obavezno. Problemi sa kojima se struka suočava su mnogobrojni kako u društvenom tako i u privatnom sektoru. Očekuje se da će Komora rešiti veliki broj problema ali veći deo stručne javnosti nije siguran za rešavanje kojih problema će biti zadužena. Očekivanja su različita a veoma je bitno reći da se sa formiranjem Komore neće rešiti svi problemi sturke. Šta dobijamo njenim osnivanjem i koliko će nas to sve koštati još uvek nije jasno. Konstitutivna sednica skupštine Stomatološke komore Srbije je održana 23.09.2006 u Kragujevcu, imala je dve tačke dnevnog reda: • verifikacija mandata članova Skupštine i konstituisanje Skupštine stomatološke komore Srbije kao najvišeg organa Komore; • Izbor komisije za izradu statuta i komisije za izbor organa Stomatološke komore.

V

• • • • •

Za članove statutarne komisije su izabrani: Branislav Vidović, Novi Sad Đurica Parabućski, Subotica Dobrivoje Petković, Niš Mila Stojanović, Kraljevo Živković Slavoljub, Beograd.

Nakon konstitutivne sednice statutarna komisija je započela sa radom a kao prvi rezultat pojavio se predlog statuta čija je osnovna odrednica bila jedinstvena Skupština. Razvila se javna rasprava, internet forumi i suočavanje stavova. Uočeni su mnogobrojni nedostatci takvog statuta a prevelika ovlašćenja direktora, mogućnost preglasavanja, nadležnosti suda časti, proces oduzimanaja licence su samo neki od njih. Kao odgovor usledio predlog statuta koga određuje postojanje dva veća unutar Skupštine SKS kojim se pokušalo nadomestiti nedostatci prvog. Na sednici statutarne komisije 27.02.2007 usvojen je predlog statuta koji određuje postojanje dva veća unutar

skupštine. Slede primedbe članova skupštine a zatim i održavanje sednice skupštine koja će odlučiti o sudbini tog nacrta. Ovim putem smo hteli da vam predočimo različite stavove koji su pratili izradu statuta i formiranje Komore. Razgovarali smo sa dr Zoranom Stamatovićem, prof.dr Slavoljubom Živkovićem, dr Sofijom Grgar, dr Đuricom Parabućskim i dr Branislavom Kardaševićem. U cilju potpunijeg uvida u problem osnivanja Komore prenećemo vam njihove stavove u vezi sa ključnim pitanjima kao i konačan predlog stauta. rof. Dr Slavoljub Živković je član komisije za izradu statuta Stomatološke komore Srbije. Kroz odgovore prof. Živkovića na sledeća pitanja želeli smo da vam približimo njegove stavove o najvažnijim pitanjima vezanim za osnivanje Stomatološke komore Srbije. • Koji je konačan predlog Statuta koji statutarna komisija SKS predlaže na glasanje? Konačan predlog u svojoj osnovi ima jednu Skupštinu sa dva veća (zaposlenih i privatnika) i predložen je za raspravu na sednici statutarne komisije 27. februara 2007. Pored dogovora za izmenu predloga Statuta i dalje smatram predlog statuta sa jedinstvenom skupštinom kao praktičan, u smislu lakšeg funkcionisanja Komore SKS. • Tokom javne rasprave na dosadašnje predloge Statuta SKS uočava se da stomatolozima nije jasno za koja će pitanja Komora biti nadležna i koje probleme će rešavati. Prevashodni zadatak Komore uspostavljanje kvaliteta stomatološke struke kroz procese licenciranja, odnosno kontinuirane edukacije i rešavanje konfliktnih situacija u odnosima lekar-pacijent odnosno lekar-lekar.Ostale nadležnosti komore su definisane zakonom o komorama. Od inicijative članova komore i predstavnika u Skupštini SKS zavisiće i mogućnosti afirmacije interesa stomatološke struke u Srbiji. • “Stomatolog” je postavio pitanje da li su izvedeni

P

Stomatolog

3

TEMA BROJA

proračuni o troškovima funkcionisanja Komore, strukturi i načinu angažovanja stručnih nestomatoloških saradnika. Proračun o troškovima još niko nije izveo, kao ni koliko bi koštalo neophodno uspostavljanje regionalne podele u funkcionisanju. Samim tim, nije jasno ni koliko bi iznosila godišnja pretplata stomatologa, odnosno druge prateće usluge u vezi sa licenciranjem i kontinuiranom edukacijom. • Prof Živkovića smo zamolili da prokomentariše dobre i loše stvari oba predloga Statuta. Kao osnovovna prednost jedinstvene skupštine vidi se jednostavnost funkcionisanja i onemogućeno opstruiranje rada skupštine. Problemi struke su jedinstveni i ne vidim potrebu da postoje različita veća unutar Skupštine. Takođe se slažem sa tim da je u predlogu Statuta sa jedinstvenom Skupštinom direktor Komore nosilac prevelikih ovlaštenja, ali takva ovlaštenja proizilaze iz Zakona o komorama. • Nadležnosti u vezi oduzimanja dozvole za rad - licence takođe predstavlja veoma interesantno pitanje. Postojanje sudova časti propisuje takođe Zakon o komorama. Višestepenost u donošenju odluke, kao i različiti nivoi sankcije, smanjuju mogućnost pogrešnog odlučivanja po ovom jako bitnom pitanju. • “Stomatolog” je interesovalo u kojoj meri i na koji način je Ministarstvo zdravlja pomoglo proces formiranja Komore. Pomoć je minimalna. Ministarstvo je uložilo oko 400 000 dinara koji bi trebalo da pokriju troškove formiranja Komore. • Tokom javne rasprave, na internet forumima je postavljeno i pitanje da li će i nezaposleni stomatolozi plaćati članarinu. Drugim rečima, na koji način će biti regulisane njihove obaveze prema Komori? O tom pitanju nije vođena rasprava. • Kakve su mogućnosti menjanja statuta, ukoliko se u radu Komore pokaže da određene odredbe ruše interese stomatološke struke? Promene statuta zavise od inicijative članova, odnosno predstavnika u skupštini. • Šta se dešava sa procesom permanentne edukacije, koji je jedan od oslonaca uspostavljanja kvaliteta u stomatološkoj struci? Konkretna pitanja o procesu permanentne edukacije se ostavljaju za razmatranje nakon formiranja Komore. Pitanja u vezi sa kontinuiranom edukacijom je veliki broj a izdvajaju se : 1. neophodan broj časova edukacije tokom godine 2. ko bi bio nosilac kontinuirane edukacije 3. na koji način bi se akreditovali stomatolozi za sprovođenje edukacije 4. da li bi neophodni program kontinuirane edukacije na godišnjem nivou bio besplatan 5. bodovanje različitih modaliteta kontinuirane edukacije...

4

Stomatolog

U

želji da vam približimo dešavanja u vezi sa donošenjem Statuta stomatološke komore Srbije porazgovarali smo i sa dr Zoranom Stamatovićem, predsednikom Komore privatnih stomatologa Srbije. Odmah na početku razgovora dr Stamatović je izrazio željenje što proces formiranja jakog strukovnog udruženja nije završen, iako je taj proces započeo veoma davno, upravo formiranjem Komore privatnih stomatologa Srbije. On smatra da odlaganje formiranja takvog udruženja samo ometa razvoj i onemogućava postavljanje struke na zdrave noge. Kod većine stomatologa stvara se zabuna oko toga šta je prevashodni zadatak komore. Po dr Stamatoviću, to je je da uspostavljanje sistema kvaliteta u stomatološkoj struci, čime se štite i stomatolozi i pacijenti. Uvodjenje jednistvenog kartona, doktrinarnih stavova, etičkog kodeksa, razvijenog sistema kontinuirane edukacije, mogućnost gubitaka licence (dozvole za rad), predstavljaju samo neke u nizu koraka koji će uspostaviti kvalitet. Veoma je bitno istaknuti da bi uvođenje ovakvih standarda omogućilo da se stomatolozi „bore“ za pacijente kvalitetom, a ne cenom stomatološke usluge. Iz ovog proizilazi i uspostavljanje minimalne cene stomatoloških usluga na nivou republike. Pored uspostavljanja sistema kvaliteta, Komora stomatolozima mora pružati adekvatnu pravnu pomoć i ekonomske savete neophodne za razvoj poslovanja. U funkciji zaštite pacijenata, ali i lekara, kako u konfliktima sa pacijentima tako i u međukolegijalnim konfrontacijama, pojavljuje se pitanje uloge Sudova časti. Sudovi časti, po dr Stamtoviću, moraju imati prevashodnu ulogu u medijaciji, a potom i u skretanju pažnje na kršenje profesionalnih i etičkih normi. Mogućnost oduzimanja dozvole za red ostaje isključivo u nadležnosti regularnih sudova. Međutim, postojanje Sudova časti neće imati svrhu bez uspostavljanja doktrinarnih stavova. Pošto troškovi formiranje komore i njenog funkcionisanja padaju na teret stomatologa, postavlja se pitanje iznosa godišnje članarine i svih ostalih administrativnih usluga Komore. Naš sagovornik smatra da nije moguće imati jeftinu Komoru, a istovremeno očekivati da ona bude jak oslonac u rešavanju problema struke. U tom smislu, funkcije u Komori moraju biti adekvatno plaćene, što bi sa sobom noslilo određenu odgovornost. Tokom izrade statuta SKS, polemika se na prvom mestu vodila oko uspostavljanja jedinstvene odnosno skupštine sa dva veća. Dr Stamatović navodi da po njegovom mišljenju

vitalne interese. Time bi se izbeglo preglasavnje i nepovoljni uticaj drugih grupa koje bi mogle da imaju oprečne interese. Istaknuto je da bi formiranjem ogranaka SKS po regionima, bilo olakšano funkcionisanje komore, ali da bi to svakako u velikoj meri povećalo njene troškove. Potrebno je precizno definisati uslove za dobijanje dozvole za rad - licence. Ovi uslovi moraju biti za sve članove komore isti. Licenca mora da se izdaje po automatizmu svakome ko ispunjava propisane uslove i ni jedan organ komore nema pravo da uskrati izdavanje licence stomatologu koji je ispunio propisane uslove. Ovlašćenja direktora SKS treba da budu samo protokolarna, da se odnose samo na potpisivanje rešenja koja donose organi, komisije i druga tela komore. Funkcija direktora SKS treba da bude volonterska. Visina novčanog iznosa koju direktor SKS može da potpisuje mora biti regulisana posebnim pravilnikom. Pravilnikom treba regulisati i ovlašćenja odbora. Važna pitanja poput oduzimanja licence za rad, oni ne smeju rešavati na osnovu vlastitih procena, već po osnovu zakonom ispunjenih uslova, odnosno izvršnih sudskih presuda za teže prestupe iz oblasti zdravstvene zaštite i javnog života. Permanentna edukacija treba da bude obavezna i jednaka za sve članove SKS. Potrebno ju je usloviti isključivo brojem sati provedenih na edukaciji i treba se izbeći monopol i davanje mogućnosti određenim telima da rangiranjem predavanja u različite bodovne grupe manipulišu i usmeravaju stomatologe na stručne teme po svom nahođenju, a ne po njihovim stvarnim potrebama i interesovanjima. SKS treba da organizuje besplatno minimalni broj sati permanentne edukacije. Svaki član komore može da predlaže kandidate i da bude i sam predložen na odredene funkcije u komori. Svaki član komore može da bira i da bude biran i ne sme se dozvoliti ni jednom organu ili radnom telu SKS da ima monopol u predlaganju i izboru kandidata na funkcije u SKS. ada saslušamo sve strane i kada uporedimo sva mišljenja, neophodno je da se pročita predlog Statuta, a poželjno bi bilo i da se pročita Zakon o komorama kao i Zakon o zdravstvenoj zažtiti Republike Srbije. Tek tada uz razmenu iskustava sa kolegama iz zemlje, regiona i kolegama širom Evrope postoji mogućnost da problem sagledamo u pravom svetlu. Svako od nas će zaključke izvoditi posmatrajući problem iz svoje terapeutske stolice. Stolica ima mnogo i nalaze se širom Srbije, na njima sedimo kao zaposleni (bilo u društvenom ili privatnom sektoru), vlasnici ordinacija, profesori, naučni saradnici, asistenti.... Svako od nas ima svoje probleme, ali samo uz neophodno uvažavanje stavova i problema svakoga od nas, moguće je napraviti pomak i unaprediti stomatološku struku. Ako od svakog našeg sagovornika pozajmimo po neku

TEMA BROJA

jedinstvena skupština omogućava efikasan rad, a da sve podele vode ka mogućnostima za opstruiranje rada. On još jednom ističe da je prevashodni interes struke kvalitet i da tu ne može biti podela. Sva prava koja se tiču zapošljavanja, plata kao i mnoga druga pitanja ostavljaju mogućnost za razvoj sindikalnog ili nekog drugog načina udruživanja . Mogućnosti zloupotreba položaja unutar komore bile bi eliminisane javnim poslovanjeme Komore i omogućavanjem uvida u finansijsko poslovanje preko interneta. Dr Stamatović smatra da se nezaposlene kolege u ovom trenutku nalaze u veoma nepovoljnoj situaciji, jer se od njih zahteva članstvo i sve druge obaveze prema Komori, ali smatra da bi Komora trebalo da razvije sistem za afirmaciju tih kolega i olakša im zapošljavanje. Kada se povede pitanje o kontinuiranoj edukaciji, dr Stamtović tvrdi da je nerealno očekivati besplatnu edukaciju barem i u minimalnim okvirima. Takođe je neophodno da se nakon usvajanja statuta definiše sistem bodovanja i načini organizacije kontinuirane edukacije. Što se tiče uloge Komore privatnih stomatologa Srbije, naš sagovornik navodi da ona stupa na scenu ukoliko SKS ne uspe da na efikasan način afirmiše ciljeve stomatološke struke.

K

O

snovne ideje koje su pokrenule inicijativu za izradu predloga statuta čija je osnova postojanje dva veća unutar skupštine potekle su sa javnih rasprava održanih u Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu. U razgovoru sa dr Sofijom Grgar, dr Đuricom Parabućskim i dr Branislavom Kardaševićem smo upućeni da su na ovim javnim raspravama definisani sledeći stavovi koje je neophodno ugraditi u predlog statuta. Postojanje dva veća Stomatološke komore Srbije je zajednički interes i zaposlenih i poslodavaca, kako bi svaka grupacija ponaosob mogla da iskaže, zastupa i brani svoje

Stomatolog

5

TEMA BROJA

ideju mogli bi da složimo više interesantnih kolaža, a jedan od njih je sledeći: kvalitet je zajednički interes svakog stomatologa a Komora bi mogla predstavljati telo koje bi svojim aktivnostima potpomogla proces uspostavljanja i kontrole kvaliteta. Donošenje doktrinarnih stavova, jednistvenog sistema dokumentovanja, etičkih normi, uspostavljanje sistema kontinuirane edukacije su samo neka od pitanja koja treba rešavati. Sa te strane nema mesta podelama i moramo da nastupamo jedinstveno. Sindikati ostaju mesta na kojima će se zaposleni boriti za svoje interese, a udruženje poslodavaca je mesto za afirmaciju interesa poslodavaca. Na adekvatan način regulisati obaveze nezaposlenih kolega prema Komori i procesu sticanja/produženja licence kako bi im se olakšalo zaposlenje. Strogo propisati uslove za sticanje i produženje licence bez mogućnosti da neko proizvoljnim mišljenjem utiče na te procese. Nadležnost za gubitak dozvole za obavljanje delatnosti isključivo u rukama redovnih sudova. Sudovi časti promovišu medijacijiu kao način za rešavanje sporova, a u slučaju pokretanja sudskih procesa iznose svoje mišljenje o povredi profesionalnih i etičkih normi. Nemaju nadležnost za oduzimanje dozvole za rad. Funkcionisanje Komore uspostaviti tako da niko nema mogućnost zloupotrebe položaja. Sistem kontrole razviti kako nijedna funkcija ili telo u komori ne bi mogli raditi na štetu Komore ili njenog članstva. Odgovornost zaposlenih u Komori moguća samo ukoliko je funkcija koja se obavlja adekvatno plaćena a pri tome izbeći formiranje glomaznog aparata koji ne bi imao ekonomsku opravdanost. Pažljivo razraditi sistem kako bi proces edukacije zadovoljio lične potrebe stomatologa. Nije realno očekivati besplatnu kontinuiranu edukaciju. Onemogućiti monopol bilo pojedinaca bilo institucija u sprovođenju kontinuirane edukacije. Uspostaviti kriterijume neophodne za akreditaciju u procesu kontinuirane edukacije. Sistem bodovanja i broj neophodnih sati prilagoditi pojedinim oblastima stomatološke delatnosti. Kakav god Statut da dobijemo neophodno je da postoji sistem za njegovu izmenu ukoliko se pojave teškoće i blokade u funkcionisanju Komore. Izraditi detaljanu projekciju troškova Komore, a finansijske tokove učiniti dostupnim putem interneta svakom članu Komore. Samo transparentnost finasijskog poslovanja i dostupnost informacija jedina je garancija u sprečavanju zloupotreba. Neophodno je da znamo šta nam Komora i za koji novac pruža. Nadamo se da će statut stomatološke Komore Srbije uskoro biti usvojen, a sa njim otpočeti i funkcionisanje Komore. Mera u kojoj će Komora zadovoljavati naše interese zavisi i od nas. Potrebno je da pratimo rad Komore, da kroz ličnu inicijativu u vidu iznošenja ideja i sugerisanja na probleme, jer time stičemo mogućnost da kontrolišemo i oblikujemo rad Komore.

6

Stomatolog

STRUCNI RADOVI

Cirkularni karijes – etiologija, prevencija, terapija Verica Stefanov, DZ Pančevo Mirjana Ivanović, Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološki fakultet u Beogradu Dejan Marković, Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju Stomatološki fakultet u Beogradu

Apstrakt Primena preventivnih i profilaktičkih mera u stomatologiji dovela je do značajnog smanjenja karijesa u svetu. Nasuprot tome cirkularni karijes ima tendenciju blagog porasta. U našoj zemlji takođe je zabeležen rast ovog oboljenja i ono se javlja u oko 8% dece predškolskog uzrasta. Kao etiološki faktori jasno su definisani nepravilna ishrana i loše higijenske navike, dok su ostali faktori od velike ali ne od presudne važnosti. Terapija cirkularnog karijesa složena je i zavisi od niza faktora kao što su težina kliničke slike, saradnje deteta i roditelja, materijalno-tehničkie opremljenosti, stručne obučenosti i dr. Cilj ovog rada je da se prikažu noviji epidemiološki podatci o rasprostranjenosti cirkularnog karijesa, predstave savremena istraživanja etioloških faktora i prikažu neke aktuelne protokole u terapiji cirkularnog karijesa. Upoznavanje sa savremenim profilaktičkim i terapijskim merama i njihova primena u svakodnevnoj kliničkoj praksi pruži će bolje rezultate u smanjenju incidence ovog oboljenje i prevenciji njegovih komplikacija. Ključne reči: cirkularni karijes, etiologija, terapijski postupak, fluoridi Karijes zuba predstavlja jedno od najčešćih oboljenja savremenog čoveka. Cirkularni karijes je specifičan oblik karijesa mlečnih zuba, mada, istina ređe, može da se konstatuje i kod stalnih zuba usled specifičnog i dugotrajnog delovanja etioloških faktora. Obolenje je prvi put opisao pedijatar Jacobi 1862. godine, mada se u literaturi kao prvi koji su opisali sindrom navode G. Baltrami i M. Romieu 1939. godine.1 U literaturi se mogu sresti različiti nazivi ovog obolenja kao što su: milolisis dentis, melanodontia, baby bottle caries, baby bottle syndrom, baby bottle mouth, nursing bottle caries, a naziv koji se najčešće koristi u savremenoj stručnoj literaturi je karijes ranog detinjstva (Early Childhood Caries – ECC ). Etiologija cirkularnog karijesa predmet je mnogobrojnih istraživanja i lutanja pa su uzroci traženi u akutnim i hroničnim bolestima kao što su latentna TBC ili rahitis, ili u poremećajima tokom trudnoće i porođaja, nepravilnoj ishrane, lošoj higijeni itd. Savremeno shvatanje o nastanku ovog oboljenja jeste da cirkularni karijes predstavlja multikauzalno oboljenje na koje presudno utiču način ishrane i anatomsko morfološke karakteristike mlečnih zuba. Tek potom u razmatranje treba uzeti mikroorganizme oralne sredine, oralnu higijenu, pljuvačku i njene karakteristike i niz drugih faktora.

Anatomsko morfološke karakteristike mlečnih zuba jedan su od presudnih faktora za lokalizaciju crkularnog karijesa. Debljina gleđi frontalnih mlečnih zuba je upola tanja nego kod od stalnih zuba i retko prelazi debljinu od 1 mm. Ukupna debljina gleđi dentina mlečnih molara na okluzalnoj strani prosečno iznosi 2,6 – 3,9 mm, a na aproksimalnim stranama 2,1 – 2,7 mm. Takođe i sama histološka struktura pokazuje specifičnosti gleđi mlečnih zuba koja se karakteriše nepravilnijom orjentacijom gleđnih prizmi i većim interprizmatičnim prostorima2. Zastupljenost organskog matriksa u odnosu na neorgansku komponentu značajno je veća kod gleđi mlečnih zuba nego kod stalnih. Sve ovo govori o manjoj otpornosti mlečnih zuba na uticaj karijesnih noksi. Jedan od mogućih predisponirajućih faktora je i dokazana razlika u kvalitetu mineralizacije zuba pre i posle rođenja, pa pojedini autori smatraju da slabije mineralizovana Retzijusova linija (neonatalni prsten) predstavlja predilekciono mesto za pojavu karijesa. Način ishrane dokazano je najznačajniji faktor nastanka karijesa na koji se može uticati. Ishrana odojčeta i malog deteta karakteristična je po čestim, tečnim, kašastim i zaslađenim obrocima. Veliki broj studija se bavio određivanjem značaja ishrane za nastanak karijesa i sve govore u prilog teze da postoji negativan uticaj zaslađene hrane u nastanku i razvoju cirkularnog karijesa kod dece3,4,5,6. Posebna pažnja usmerena je ka uspostavljanju korelacije izmedju upotrebe cucle, zaslađene hrane i pojave cirkularnog karijesa.(Tabela 1) Poređena između dojenja i veštačkog načina ishrane, korišćenja zaslađenih sirupa, upotrebe cucli ukazuju da dugi podoji, produženo dojenje preko godinu dana, zadržavanje hrane u ustima, korišćenje visoko rafinisanih šećera sigurno vodi ka pojavi prvih simptoma. Povezivanje cirkularnog karijesa sa cuclomvaralicom nije opravdano već pre sa onim ušta se ona umače, tj. najčešće sa različitim zaslađivačima (med, šećer i dr.). Isto važi i za upotrebu dečijih flašice sa zaslađenim (i nezaslađenim) napitcima (sok,čaj,mleko).7 Ugljeni hidrati su idealna podloga za razvoj mikroorganizama, na prvom mestu Lactobacilus-a i Streptococcus mutans grupe, kao i drugih mikroorganizama čija je uloga jasno definisana u etiopatogenezi početne karijesne lezije gleđi. Streptococcus mutans se naseljava u ustima deteta u vreme erupcije prvih zuba. Kolonije Streptococcus mutans-a naseljavaju vrat zuba gde ima najviše plaka a dokazano je da i minimalan broj kolonija

Stomatolog

7

STRUCNI RADOVI

AUTORI

POPULACIJA

Deca od 8 do 47 meseci starosti koja su James i dr. praćena Eastman Dental Hospital University of London, UK (245)

Deca do 5 god. koja su Robinson i posećivala Naylor stomatologa, UK (110)

Goose

Deca starosti 1-2 god., na tri lokacije u UK (309)

Silver

Deca do 3 god. starosti koja su posećivala kliniku za socijalnu pomoć u Bishop's Stortford, UK (263)

Holt i dr.

Deca 12-59 mes. koja su pose}ivala dečje socijalne ustanove u Camden and Islington Area Health Authority UK (555)

PREVALENCIJA ECC (%)

ISTRAŽIVAČKE VARIJACIJE

TIP ISTRAŽIVANJA I NORMIRANJE ILI POUZDANOST

USLOVI DEFINISANJA

KARAKTERISTIKE UPOTREBE DEFINISANJA

PROCENA ODNOSA I GENERALNI ZAKLJUČCI

24

Klinički i demografski faktori, 8,4 (95% CI 3,7 - 19,0) Jedan istraživač, odojčad i deca pojedinosti Korišćenje dojena prirodno, Labijalni karijes Značajna razlika u istraživanja i raznih vrsta navike u održavanju nije definisan korišćenju zasla|ivača vrednovanja nisu slatkih supstanci oralne higijene, kod dece bez karijesa i ustanovljeni medicinska istorija dece sa ECC dece i majki u vreme trudnoće

54

Ograničene Korišćeno demografske je ogledalce informacije, dojena i sonda, odojčad, obučenost pojedinosti u izvođenju oralne istraživanja i higijene i medicinska vrednovanja nisu istorija ustanovljeni

6,8

8

2-4

Vizuelno ispitivanje, uključeni su i nestomatoOghraničene loški istraživači, demografske vrednovanje informacije, dojena odre|eno na deca i odojčad, način osnovu dve ishrane i fotografije, gajenja dece prva je početni karijes, a druga uznapredovali

Karijes gornjih zuba nije definisan kao jasan, opisan je kao oblast diskoloracije i mesta gde sonda upada

Karijes inciziva, definicija nije data

Demografski faktori, način ishrane dece, Prepoznavanje navike u održavanju Ispitivanje karijesa oralne higijene, sondiranjem sa definisano sa upotreba fluora, standardnim očiglednim medicinska istorija svetlom, lezijama ili dece i majki za vrednovanje nije propadanjem vreme trudnoće, definisano sonde u kavitet prva stomatološka na lak pritisak poseta

Korišćena cucla

3,1 (95% CI 1,1 - 9,4) Značajna razlika izme|u dece koja su koristila cuclu i imaju karijes i dece bez karijesa

Korišćenje svakodnevno različitih slatkih supstanci, svakodnevna upotreba cucle

4,0 (95% CI 0,7-94,1) korišćena cucla sa vitaminskim sirupima 1,2 (95% CI 0,6 - 16,1) kori{}ena cucla sa medom i sirupom od {e}era 1,3 (95% CI 0,4 - 4,2) korišćena samo cucla Nema značajnih razlika izme|u dece koja su koristila zasla|enu i nezasla|enu cuclu a imaju karijes inciziva

Zasla|ene i nezaslađene cucle

5,7 (95% CI 0,4 - 16,1) Nema razlike izme|u korišćenja zaslađenih i nezaslađenih cucli kod dece sa i bez karijesa

Karijes definisan kao 13,4 (95% CI 3,1 - 57,6) Demografski faktori, uznapredovale način ishrane i Vizuelni pregled, lezije na Značajna razlika Upotreba cucle gajenja dece, oralna ispitivači obučeni palatinalnim korisnika zaslađene higijena površinama dva cucle dece bez karijesa ili više maks. i dece sa karijesom inciziva

Tabela I: Istraživanja uzajamne veze korišćenja cucle i ECC (Peressini S. 2003) 7 CI – interval pouzdanosti Sve studije su rađene unakrsnim ispitivanjem7

može dovesti do nastanka karijesa. Pozitivan profilaktički uticaj na mikroorganizme oralne flore pokazan je kroz ispitivanje niza postupaka kao što je i primena KaplanMeierova profilaktička procedura kod visoko karijes rizične dece 12-19 meseci starosti. Procedura je podrazumevala premazivanje zuba 10% povidon jodidom jednom u dva meseca i pokazala se efikasnom u 91+5% slučajeva dok se kod placebo procedure karijes pojavio u 54+ 9%.10 Za ovakav efekat zaslužan je dokazani antimikrobni efekat

8

Stomatolog

povidom jodida čime je smanjen broja i aktivnosti SM-a a time i usporen ili zaustavljen cirkularni karijes. Nasuprot kariogenom potencijalu Streptococcus mutans grupe stoji kompletan mehanizam homeostatskog sistema oralne sredine a u prvom redu pljuvačaka i njena antikariogena aktivnost8,9 Pljuvačka kao značajan faktor u procesima maturacije gledji, re- i demineralizacije ima veliki udeo u pojavi cirkularnog karijesa. Karakteristična lokalizacija cirkularnog karijesa na zubima gornje frontalne

Stomatološki pregled

Stepen karijes rizik

Pre rođenja

Majke sa aktivnim karijesom i periodnontalnim oboljenjem

Provera

Ishrana

Fluoridi

Oralna higijena

Odrediti stepen karijes rizika

Ograničiti broj obroka i redukovati upotrebu šećera

Paste, ispiranje rastvorima sa fluorom

Četkica i konac i žvakaće gume

Ro|enje - 3 mes.

Odrediti stepen karijes rizika

Prirodna ishrana dojenjem bez upotrebe boce noću

4. mesec

Odrediti stepen karijes rizika

Odrediti konc. F- u vodi i Prirodna ishrana na osnovu toga odrediti dojenjem bez upotrebe dozu F- za sistemsku bočice u krevetu upotrebu Bočicu ne upotrebljavati no}u, ni posle 12 meseci, redukovati broj obroka i čestu upotrebu šećera

6 mes. - 12 mes.

Uputiti dete na preventivni program

Odrediti stepen karijes rizika

Kontrola karijesa i loše oralne higijene

Sistemska upotreba fluora

15 meseci i više

Obezbediti detetu odgovarajući stomatološki tretman

Odrediti stepen karijes rizika

Sistemska upotreba Kontrola karijesa i Ograničiti broj obroka, fluora, upotreba pasti sa loše oralne higijene mleko i voda na čašu fluorom

STRUCNI RADOVI

Posete

Obuka o pranju pre nicanja zuba

Remotivacija za pranje zuba

Tabela II: Pregled preventivnih mera za očuvanje oralnog zdravlja (University of Connecticat, School of Dental Medicine)11

regije, kao mestu »van tokova pljuvačke« jedan je od pouzdanih dokaza o njenoj važnosti u odbrani od karijesa Da bi hrana i mikroorganizmi ispoljili svoje negativno dejstvo neophodno je da dovoljno dugo deluju. To vreme obezbeđuje se neodržavanjem oralne higijene i stvaranjem zrelog plaka. Loši socio-ekonomski uslovi, nizak nivo obrazovanja potpomažu opšte loše stanje. Majke sa velikim procentom karijesa često imaju decu sa cirkularnim karijesom pa je za takve porodice karakteristična rečenica: ″Mi svi imamo loše zube″. Istraživanja ukazuju da deca i majke imaju istu bakterijsku fluoru, zastupljenu kako u usnoj duplji, tako i u donjim partijama digestivnog trakta. Zato se u cilju preventivnog delovanja preporučuje da se tretman cirkularnog karijesa započne edukacijom i lečenjem roditelja (majki) intezivnim zdravstvenovaspitnim radom, sistematskom sanacijom karijesa i terapijom parodontopatije. Jedna od jednostavnih procedura preporučuje sledeći protokol nakon korekcije loših navika u ishrani: dva puta dnevno pranje zuba, jednom dnevno upotreba konca, ispiranje usta rastvorima fluorida, žvakanje 4 puta dnevno žvaka sa Xylitol-om11 (Tabela 2).

Klinička slika cirkularnog karijesa karaktariše se ranom pojavom i brzim tokom. Neposredno po nicanju gornjih prednjih zuba, u vratnom delu sa labijalne površine nalaze se naslage različito prebojene, najčešće tamne ili zelenkasto mrke, ispod kojih se uočava kredasta boja demineralizovanog dela gleđi. Vrlo brzo u toj zoni dolazi do pojave sitnih kaviteta koji se međusobno spajaju kružno oko zuba, podminirajući krunicu i dovodeći tokom vremena do preloma krunice (slike 1 i 2). Najčešće su zahvaćeni gornji mlečni sekutići, zatim gornji i donji mlečni molari, a najređe donji sekutići, koji su zaštićeni pljuvačkom i položajem jezika. Kod razvijene forme karijesa prosečno je obolelo 15 zuba, uglavnom sa izraženim komplikacijama (slika 3). Lokalizacija cirkularnog karijesa je specifična. Javlja se na karijes rezistentnim, glatkim, labijalnim i oralnim površinama sekutića, očnjaka i mlečnih molara, ali i na karijes predilekcionim mestima u fisurama, jamicama i aproksimalnim površinama. Karijas brzo zahvata i dentin i za relativno kratko vreme cela krunica biva razorena. Karakteristično je da cirkularni karijes, uprkos brzom napredovanju, protiče najčešće bez izraženih subjektivnih tegoba sve do pojave kliničkih manifestacija kao što

Slika 1.

Slika 2.

Stomatolog

9

STRUCNI RADOVI Slika 3.

Slika 4.

su pulpitični bolovi, estetsko-funkcionalni problemi, dentoalveolarni abscesi i dr. Sa kliničkog aspekta važno je razlikovati aktivne, progresivne karijesne lezije od onih koje se mogu nazvati hroničnim. Aktivne karijesne lezije indikator su izraženog dejstva etioloških faktora koji su doveli do cirkularnog karijesa i odlikuju se svetlim razmekšalim dentinom i obiljem mekih naslaga. Meke naslage i njihova količina nisu samo posledica načina ishrane već i izražene osetljivosti na nadražaje (hladno, dodir, slatko, kiselo) što sve otežava održavanje oralne higijene. Posledice cirkularnog karijesa su višestruke: poremećaj ishrane, govora, razvitka lica i vilica, nicanja stalnih zuba, neprijatna iskustva i strah od stomatoloških intervencija. Zato je lečenje neophodno i pored činjenice da je veoma teško i komplikovano iz više razloga. Pred terapeuta se prvenstveno postavlja zadatak da sa roditeljima ostvari saradnju u pogledu korekcije loših navika prvenstveno u načinu ishrane. Prihvatanje i sprovođenje novog higijenskodijetetskog režima preduslov je svih drugih aktivnosti u terapiji ovog oboljenja. Težina kliničke slike, loša saradnja sa malim pacijentima, česte komplikacije i izbor restaurativnih materijala neka su od ključnih problema sa kojima se suočava stomatolog u radu sa decom obolelom od cirkularnog karijesa. Cilj terapije cirkularnog karijesa je da se koriguju loše navike u ishrani, a primenom preventivnih mera spreči razvoj i uspori akutni tok oboljenja. Terapijskim postupkom sprečava se nastanak komplikacija, prerana ekstrakcija mlečnih zuba i moguće posledice. Preventivni rad i rana dijagnostika su najvažnija karika terapijskog tretmana. Angažovanje svih zdravstvenih radnika koji se bave zdravljem dece na edukaciji, prvenstveno roditelja. Rana dijagnostika omogućava korišćenje jednostavnih i jeftinih procedura kojima se prevenira dalji razvoj obolenja (Tabela II). Rano otkrivanje demineralizacije na zubima, u vidu kredasto-belih mrlja ili linije omogućava primenu neinvazivnih profilaktičkih metoda koje će u ovoj, reverzibilnoj fazi bolesti, imati pozitivan efekat na njen dalji tok (upotrebu fluora i drugih sredstva koje će pospešiti remineralizaciju zubnog tkiva). Pojava minimalnih kavitacija zahteva obradu kaviteta i restauraciju zubnog tkiva. Kod ove vrste karijesa svaki ispun

predstavlja pomoć za dete. Konzervativna terapija se ne razlikuje od terapije drugih oblika karijesa mlečnih zuba. U prošlosti najčešće korišćen materijal za ispune u dečjoj stomatologiji bio je amalgam, jer je zahtevao minimalne uslove tokom terapijskog postupka pa je tako obezbeđivao dugotrajnost ispuna. Međutim, kod cirkularnog karijesa lezije su obimne, zahvataju više površina, razaraju celu krunu zuba, te je teško obezbediti formu retencije pri obradi kaviteta i amalgami nisu mogli da zadovolje estetske ali ni funkcionalne zahteve. Bočni zubi sa razorenim krunicama gde je ugrožen meziodistalni promer i gde je nemoguće sprečiti ispadanje ispuna, najefikasnije se restauriraju upotrebom gotovih čeličnih krunica koje se obavezno se cementiraju GJC namenjenim za tu svrhu (slika 4). Posebno mesto u terapiji cirkularnog karijesa dobili su glas jonomer cementi (GJC) i danas sesmatraju materijalom izbora zbog niza svojih dokazanih pozitivnih svojstva ka što su visok stepen biokompatibilnost, adhezija za tvrda zubna tkiva, jednostavna primena, otpuštanje fluorida i dr. 12,13 Postoji više protokola za lečenje cirkularnog karijesa i kako ne postoje dva ista slučaja tako ne postoji ni jedno rešenje i jedan terapijski postupak za sve. Ipak kada je to moguće dobro je da se poštuje određena metodologija u postupku sanacije. Većina metodoloških uputstava predviđa da se u okviru prve faze lečenja uzme detaljna anamneza od roditelja kojom se utvrđuje stepen rizika za nastanak cirkularnog karijesa (rizična trudnoća, prevremen porođaj, mala težina na rođenju, značajna oboljenja, broj obroka, navike u održavanju oralne higijene). Takođe, treba napraviti lagani uvod u terapijski tretman uspostavljanjem prijateljskog kontakta sa detetom, mašinskim uklanjanjem mekih naslaga, aplikacijom fluoridnih rastvora i dr. Druga faza terapije obuhvata sanaciju karijesnih lezija atraumatskim restaurativnim metodama (ART). ART metoda pogodna je jer isključuje upotrebu anestetika što je za uzrast malog deteta vrlo bitno, a kariozne mase se uklanjaju pažljivo i bezbolno ručnim instrumentima i ako dete pristaje minimalnom upotrebom spororotirajućih mašinskih instrumenata. Poseban vid minimalno invazivnog pristupa predstavlja upotreba Carisolv sistema koji se u ovakvim slučajevima pokazao kao veoma efikasan i prihvatljiv za

10 Stomatolog

< 0,3 ppm

0,3 – 0,6 ppm

> 0,6 ppm

ne

ne

ne

6 mes. – 3 god.

0,25 mg/dnevno

0,25 mg/dnevno

ne

3 god. – 6 god.

0,50 mg/dnevno

0,25 mg/dnevno

ne

6 god. – 16 god.

1,00 mg/dnevno

0,50 mg/dnevno

ne

Od rođenja do 6 mes.

pacijente.14 Za restauraciju kao materijal izbora preporučuju se ojačani glasjonomerni cementi. Konzervativni postupak rada obuhvata primenu pravila od manjeg ka većem, od bezbolnog ka bolnom, od jednostavnog ka komplikovanom. U narednim posetama terapija obuhvata endodonski tretman kod dece kod kojih je moguće uspostaviti saradnju. Za kraj terapijskog postupka uvek se ostavljaju ekstrakcije zuba i protetsko zbrinjavanje15. Protetsko zbrinjavanje obuhvata izradu totalnih i parcijalnih akrilatnih proteza, a u novije vreme i izradu fleksibilnih proteza (npr.elastične proteze od termoplastičnog najlona, posebnih fizičkih i estetskih osobina i biokompatibilnosti pod komercijalnim nazivom Valplast®). Primena fluorida kod dece sa cirkularnim karijesom mora biti sistematska. Endogenom primenom se ne može bitno uticati na kliničku sliku, ali je od izuzetnog značaja za zube koji nisu još uvek iznikli, kao i za obezbeđivanje povišenog nivoa fluorida u oralnoj sredini putem ekskreciong sistema pljuvačke. Preporuke za upotrebu fluorida prikazane su u tabeli III. Tabeli III. Egzogena primena fluorida uz higijensko-dijetetski režim efikasna je procedure u lečenju početnih formi cirkularnog karijesa. Obezbeđujući prisustvo fluorida u biosistemu zub-plakpljuvačka povećava se otpornost zubnih tkiva koja nisu zahvaćena karijesom, remineralizuju početne lezija i smanjuje aktivnost S. mutans grupe. Osim tabletama fluoridi se primenjuju i u obliku rastvora, lakova i gelova. Intezivna lokalna primena fluorida sprovodi se prema različitim protokolima, a jedan od najčešćih je primena tri aplikacije u jednoj nedelji (svaki drugi dan) – Knutsova metoda, na svaka 2-3 meseca, 3-4 godine za redom15. Pored pozitivnog uticaja fluorida na kontrolu bolesti, tokom ovih poseta dete i roditelji se edukuju i remotivišu u nastojanju da se obezbedi zdravlje usta i zuba.Na osnovu svega iznetog može se zaključiti da cirkularni karijes predstavlja oboljenje koje je neopravdano potisnuto u drugi plan brige o zdravlju a posebno oralnom zdravlju dece. Porast incidence ovog oboljenja dovode u žižu interesovanja stomatološke javnosti ovo oboljenje. Nedovoljna informisanost svih zdravstvenih radnika koji se brinu o zravlju dece, a u prvom redu pedijatrijske službe zahteva dodatne napore u edukaciji. Edukacija roditelja i ukazivanje na najčešće greške, prvenstveno u načinu ishrane, kao i upoznavanje sa posleicama cirkularnog karijesa presudne su za uspešnu saradnju i prihvatanje odgovornosti od strane roditelja. Savremena profilaktička sredstva i terapijske metode i materijali pružaju mogućnost za efikasnu prevenciju i terapiju ovog oboljenja.

Tabela III: Preporuka za endogenu upotrebu fluora (University of Connecticat, School of Dental Medicine)11

LITERATURA 1.

R. Jovović, ''Cirkularni karijes'', seminarski rad, Stomatološki fakultet, Beograd, 1981.

2.

D. Beloica, M. Vulović, M. Gajić, R. Stevanović, M. Ivanović, M. Carević, Z.R. Vulićević, D. Marković, ''Dečja stomatologija'', ELIT • MEDICA, Beograd, 2003.

3.

A. Rosenblatt i P. Zarzar, ''Breast-feeding and early childhood caries: an assessment among Brazilian infants'', Community Dentristry And Oral Epidemiology, Vol. 31, Issue 2, page 80, April, 2003.

4.

K. M. G. Cariño, K. Shinada and Y. Kawaguchi, ''Early childhood caries in northern Philippines'', Community Dentistry And Oral Epidemiology, Volume 31, Issue 2, Page 81, April 2003.

5.

T. Vachirarojpisan, K. Shinada, Y. Kawaguchi, P. Laungwechakan, T. Somkote and P. Detsomboonrat, ''Early childhood caries in children aged 6−19 months'', Community Dentistry And Oral Epidemiology, Volume 32, Issue 2, Page 133, April 2004.

6.

R. E. Smith, V. M. Badner, D. E. Morse and K. Freeman, ''Maternal risk indicators for childhood caries in an inner city population'', Community Dentistry And Oral Epidemiology, Volume 30, Issue 3, Page 176, June 2002.

7.

S. Peressini, ''Pacifier use and early childhood caries: an evidence-based study of the literature'', Journal of the Canadian Dental Association, Vol. 69, No. 1, pp. 16-19, January 2003.

8.

A. Borutta, S. Kneist, D. Eherler, P. Chemnitius, ''Oral Health and Occurrence of Salivary S. mutans in Small Children'', Department of Preventive Dentistry, Friedrich-Schiller-University of Jena Vol. 4, No. 03, Pos. 128.

9.

Todorović T., Dožić I., Pavlica D., Marković D. i sar.: ''Mogućnosti upotrebe pljuvačke kao dijagnostička tečnost u stomatologiji'', Srp Arh Celok Lek 133(2005) 7-8,p 372-378

10. Berkowitz Robert J. :Causes, Treatment and Prevention of Early Childhood Caries: A Microbiologic Perspective, Journal of the Canadian Dental Association 304 May 2003. Vol.69, N.5. 11. J.M. Douglass, A. Douglass and H.J. Silk, ''A Practical Guide to Infant Oral Health'', Journal of American Family Physician, Vol. 70, No. 11, Dec. 1, 2004, pp. 2113-2120. 12. Marković Dejan : ''Biokompatibilnost glasjonomer cemenata'', Zadužbina Andrejević, Beograd, 2001. 13. J. M. Vojinović, ''Glas-jonomer cementi u stomatologiji'', Nauka, Beograd, 1996. 14. Marković D., Perić T.: Carisolv – savremeni koncept u terapiji karijesa. Stomatolog br.68; p.19-21; 1/2002. 15. J. M. Douglass, N. Tinanoff, J. M. W. Tang and D. S. Altman, ''Dental caries patterns and oral health behaviors in Arizona infants and toddlers'', Community Dentistry And Oral Epidemiology, Volume 29, Issue 1, Page 14, February 2001.

Stomatolog 11

STRUCNI RADOVI

Koncentracija fluora u pijaćoj vodi Uzrast deteta

INFO 12 Stomatolog

Asist. dr Tihana Divnić, dr Bojana Vučetić, Doc. Dr Zoran Aleksić, Klinika za parodontologiju i oralnu medicinu, Stomatološki fakultet Univerzitet u Beogradu

tatističke analize potvrđuju da savremeno doba, pored napretka u dizajnu sredstava koja se koriste za održavanje oralne higijene, karakteriše i povećana javna svest o značaju očuvanja zdravlja usta i zuba. Da bi se primenom četkice za zube postigla adekvatna oralna higijena, potrebno je da budu zadovoljeni sledeći uslovi:1 • da se koristi adekvatna četkica za zube, • da se primenjuje pravilna tehnika pranja zuba, • da se zubi peru dovoljno često (frekvencija pranja zuba) i • da pranje zuba traje dovoljno dugo (vreme trajanja pranja zuba) Adekvatna četkica za zube mora da zadovoljava odgovarajuće kriterijume. To se pre svega odnosi na veličinu i oblik glave četkice, kao i na kvalitet vlakana od kojih je izrađena. Glava četkice ne sme biti velika. Vlakna moraju biti sintetičkog porekla, iste dužine sa zaobljenim vrhovima i odgovarajuće debljine. Kategorizacija četkica za zube se vrši prema debljini vlakana i kreće se od onih najmekših (supersoft), mekih (soft) do četkica srednje tvrdoće (medium). Od uzrasta pacijenta kao i indikacija terapije zavisi koja četkica za zube će se primenjivati. Za održavanje oralne higijene četkicom mogu se koristiti različite metode. Adekvatna je svaka metoda kojom se uspešno odstranjuje dentalni plak, a ne oštećuju zubi i ostala oralne tkiva. U literaturi su opisane različite

S

Slika 1. Nova četkica za zube

tehnike četkanja zuba koje se mogu klasifikovati u različite kategorije zavisno od kretnji četkice tokom pranja zuba (horizontalna, vertikalna, vibrirajuća tehnika po Stillmanu, roll tehnika-modifikovana Stillmanova tehnika, tehnika po Chatersu, tehnika po Bassu, modifikovana Bassova tehnika). Međutim, upoređujući efikasnost u uklanjanju dentalnog plaka primenom različitih tehnika četkanja istaživanja nisu uspela pokazati da su neke od tehnika uspešnije u uklanjanju dentalnog plaka od drugih. Ipak, prema preporukama stomatologa, modifikovana Bassova tehnika je najčešće metoda izbora za održavanje pravilne oralne higijene jer je pacijenti nakon obuke lako prihvataju i pravilno izvode. Kada je reč o frekvenciji pranja zuba, uprkos nedovoljnom zdravstvenom vaspitanju u našoj zemlji, uopšte je prihvaćena preporuka da se zubi peru dva puta na dan. Idealno bi bilo da se zubi peru posle svakog obroka, naročito pre spavanja. Stomatolozi bi trebali odrediti učestalost i vreme trajanja pranja zuba prema svakom pojedinačnom pacijentu u zavisnosti od broja i položaja zuba, kao i od vremena potrebnog da se dentalni plak u potpunosti ukloni.2 Da bi četkicom za zube bilo moguće održavati pravilnu oralnu higijenu potrebno je četkicu zameniti novom svaki put kada pokaže znakove istrošenosti.3 Najčešća preporuka stomatologa i parodontologa je da

Slika 2. Upotrebljavane četkice za zube različitog stepena istrošenosti

Stomatolog 13

STRUCNI RADOVI

Efikasnost i kontaminacija cetkica za zube

STRUCNI RADOVI Slika 3. SEM vlakana neupotrebljavane četkice za zube

Slika 4. Kolonije mikroorganizama na vlaknima upotrebljavane četkice za zube

četkicu treba zameniti novom nakon dva do tri meseca upotrebe, budući da četkica prethodno korišćena tri meseca lošije uklanja dentalni plak od nove četkice za zube. Prema dosadašnjim istraživanjima 3,4,5 (Kreifeld et al.1980, Abraham et al. 1990, Daly et al. 2000) utvrđeno je da se vlakna četkice za zube troše tokom njene svakodnevne upotrebe, a savijanje i širenje snopova vlakana četkice predstavljaju osnovne indikatore istrošenosti. Stepen istrošenosti vlakana je proporcionalan vremenu upotrebe4 i načinu korišćenja četkice za zube (tehnika pranja zuba).5 Rezultati studija koje su se bavile istraživanjem uticaja starosti i istrošenosti četkice za zube na kontrolu dentalnog plaka su malobrojni i većinom kontradiktorni. Kreifeld et al.3 (1980) je ispitivao uticaj veštački istrošenih četkica za zube na količinu dentalnog plaka i utvrdio da se sposobnost četkice da ukloni dentalni plak smanjuje sa većim stepenom istrošenosti njenih vlakana i da je četkicu potrebno zameniti novom čim se primeti krivljenje i mršenje vlakana četkice. Tan i Daly6 (2002) su u svojoj studiji utvrdili da nema statistički značajne razlike u plak indeksu kod pacijenata koji su upotrebljavali istu četkicu za zube tri meseca i da stepen istrošenosti četkice, koji je determinisan kompjuterski, nakon tri meseca nije imao značajan uticaj na indeks dentalnog plaka. Sličnim problemom bavio se i tim stomatologa na Klinici za parodontologiju i oralnu medicinu, Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Praćenjem protokola pacijenata

Slika 5. Aerobni mikroorganizmi

14 Stomatolog

Klinike za parodontologiju i oralnu medicinu u Beogradu u periodu od 2000. do 2004. godine zaključeno je da je godišnji prosečan broj pacijenata obolelih od parodontopatije veći od 85% i da ovaj broj ima tendenciju porasta. Do ovakvih rezultata doveo je nedostatak zdravstvene prosvećenosti, nedovoljna motivacija i obuka pacijenata u održavanju oralne higijene, kao i zanemarivanje faktora rizika i akcesornih faktora bitnih za pojavu ovog oboljenja. U cilju rešavanja nekih od ovih problema, tim stomatologa Stomatološkog fakulteta u Beogradu sproveo je javno informisanje pacijenata, sistematizovanu motivaciju i upoznavanje sa novim, savremenim sredstvima za održavanje oralne higijene. U okviru obuke održavanja oralne higijene i uklanjanja dentalnog plaka kao glavnog etiološkog faktora parodontopatije pacijentima su date četkice za zube Curaprox ® CS 3960 koje su oni koristili jedan mesec odnosno tri meseca (slika 1.). Sledeći protokol istraživanja, praćenjem indeksa oralne higijene i indeksa inflamacije gingive nakon svakog eksperimentalnog perioda, došlo se do zaključka da ne postoji statistički značajnije smanjenje efikasnosti u uklanjanju dentalnog plaka četkice stare jedan mesec, odnosno tri meseca, u poredjenju sa novom.(slika

2.) Rezultati koji su u korelaciji sa prethodnim istraživanjima3,6 naveli su na pitanje: zašto i kada je, u stvari, potrebno zameniti četkicu za zube?! Odgovor je naslutio Cobb 1920. godine kada je svojim pacijentima sa rekurentnim infekcijama grla, savetovao da četkice pre i

Slika 6. Streptococcus mutans

Slika 7. Pigmentni oblici mikroorganizama

Stomatolog 15

STRUCNI RADOVI

prisutni u značajno većoj količini na tri meseca upotrebljavanim četkicama (grafikon 2.). Rezultati naših istraživanja u skladu su sa dobijenim rezultatima studija drugih autora8,9 koji ističu da iskrivljena i zamršena vlakna upotrebljavane četkice za zube predstavljaju pogodnu sredinu za opstanak čak i anaerobnih vrsta mikroorganizama. Prisustvo Enterobacila na vlaknima svih četkica najverovatnije je posledica spoljašnje kontaminacije. Grafikon 1. Zastupljenost različitih vrsta mikroorganizama na neselektivnim podlogama Iz svega navedenog, zaključeno je da četkicu za zube treba zameniti novom svaki put kada postane istrošena, budući da iskrivljena i deformisana vlakna potpomažu akumulaciju i opstanak različitih vrsta mikroorganizama na četkici. Pored toga, kako kontaminirana četkica za zube može biti uzrok infekcije i reinfekcije usne duplje, treba je čuvati na mestu i u uslovima gde će biti zaštićena od spoljašnje kontaminacije. Ovo je naročito značajno istaći budući Grafikon 2. Zastupljenost različitih vrsta mikroorganizama na selektivnim podlogama da se u okviru obuke i motivacije pacijentima retko naglašava zbog čega je bitno redovno menjati četkicu za zube i čuvati je daleko od izvora kontaminacije. posle upotrebe ispiraju alkoholnim rastvorom, nakon čega su simptomi bolesti nestali.7 Brojne mikrobiološke studije sprovedene do sada Literatura: su pokazale da sredstva za održavanje svakodnevne 1. Frandsen, A.(1986). Mechanical oral hygiene practices. In: Löe, H. i oralne higijene mogu biti kontaminirana različitim Kleinman, D.V., eds. Dental Plaque Control Measures and Oral Hygiene vrstama mikroorganizama uključujući i viruse8. Do Practices. Oxford-Washington DC: IRL Press, pp. 93-116. sada je prisustvo ove vrste kontaminacije dokazano na 2. Lindhe Jan, Karring T. and Lang N.(2003) Clinical Periodontology and vlaknima četkica za zube i interdentalnim četkicama. Implant, by Munksgaard, a Blackwell Publishing Company (Fourth Edition) Zavisno od dužine upotrebe, mesta čuvanja i načina 3. Kreifeldt, J., Hill,P. i Calisti, L. (1980). A systematic study of the plaqueodržavanja, četkice za zube mogu biti kontaminirane removing efficiency of worn tooth-brushes.Journal of Dental Research različitim mikroorganizmima.8 (slike 3. i 4.)9. Koristeći 59, 2047-2055. identičnu metodologiju kao u prethodnom radu, četkice 4. Abaham NJ, Cirincione UK, Glass RT.(1990) Dentists’ and dental upotrebljavane jedan mesec i tri meseca prosleđene su na higienists’ attitudes toward toothbrush replacement and maintenance. mikrobiološku analizu.Vlakna četkica za zube su obrađena Clin Prev Dent.12(5):28-33. i zasejana na neselektivne i selektivne podloge. Nakon 5. Daly,C., Marshall, R. & Lazarus, R. (2000) Australian dentists’ views on predviđenog perioda inkubacije izvršeno je bojenje i toothbrush wear renwal. Australian Dental Journal 45, 254-256. identifikacija bakterija (slike 5. 6. i 7.) . 6. Tan E, Daly C.(2002) Comparison of new and 3-month-old toothbrushes Upoređujući aerobnu floru četkica za zube in plaque removal. J Clin periodontol. Jul;29(7):645-50. potrebljavanih jedan mesec i tri meseca pronađeno je da 7. Cobb CM.(1920) Toothbrushes as a cause of repeated infections of the je na četkicama upotrebljavanim tri meseca u proseku bilo mouth. Boston Med Surg J 183:263-4. 10% više Streptococcus spp., 75% više Staphylococcus 8. Warren DP, Goldsmith MC, Thomson MB, Adler-Storthz K, Keene spp. i 52% više Enterobacilla (grafikon 1.). Zanimljivo HJ.(2001) The effects of toothpastes on the residual microbial je istaći da kontaminacija anaerobnim periopatogenim contamination of toothbrushes. J Am Dent Assoc 132:1241-1245. mikroorganizmima (P. melaninogenicus) nije detektovana 9. Sato S., Ito Yoko I.,Lara GHE., et all. (2004) Bacterial survival rate on na četkicama upotrebljavanim samo mesec dana, dok su toothbrushes and their decontamination with antimicrobial solutions. J kariogeni mikroorganizmi (S. mutans i Lactobacillus) bili Appl Oral Sci. 12(2):99-103.

AKTUELNOSTI

Retencija donje totalne proteze dr Darko Stamatović, TiM stomatologija

ubitak svih zuba u gornjoj i donjoj vilici, totalna bezubost, predstavlja teško narušenu funckiju orofacijalnog sistema. Pacijenti se tada obraćaju za pomoć sa željom da im se povrati funkcija žvakanja, govora i naravno normalan fizički izgled lica. Pristupamo izradi gornje i donje totalne proteze, koja mora da zadovolji sve faze u postupku i kvalitetni zubno-tehnički rad kako bi bili postigniti maksimalni rezultati. Međutim, iako smo sve korektno obavili i bili zadovoljni ishodom, pogotovo stabilnošću gornje totalne proteze, estetikom i fonacijom, onda nam se pacijent požali na donju protezu! Pokušavamo u više navrata da je stabilizujemo reokluzijom i eventualnim podlaganjem u tehnici, ali i onda ne dobijamo pravi rezultat. Površina sluzokožnog tegmenta, na koji naleže donja totalna proteza, duplo je manja od gornje. U zavisnosti od resorpcije kosti, zraženost grebena donje vilice često varira, i mogu se naći različiti nivoi rezidualnog alveolarnog grebna koji mogu biti veoma nepovoljni sa aspekta stabilizacije i retencije proteze. Gubitak alveolarnog grebena može biti toliki da čak i mentalni živac možemo naći na vrhu preostalog grebena. Nedređena je i granica pokretne i nepokretne sluzokože, i to čini veliki problem potpunom uspehu naše terapije. Zahvaljujući brzom razvoju implantologije i njenoj velikoj primenljivosti u stomatologiji, u stanju smo da

brzo i jednostavno retiniramo donju totalnu protezu. Mini implantni sistemi razvijeni su za ovaj segment stomatologije. Mi smo se odlučili za SENDAX mini implante, američkog proizvođača IMTEC. Njihovom lakom transmukoznom ugradnjom i pozicioniranjem ženskih analoga u protezi dobijamo potpuni terapeutski uspeh. Pre same intervencije moramo pogledati ortopanski Rö snimak vilice kako bi smo proverili sledeće: - visina koštanog grebena ( dovoljna za ugradnju implanta ) - eventualnu razvijenost icizalnog kanala - postojanje koštanih tumora - nedovoljne koštane reintegracije

Slika 1. Izgled nepovoljnog alveolarnog grebena

Slika 2. Markirane pozicije za implantaciju

G

16 Stomatolog

AKTUELNOSTI Slika 3. Preparacija ležišta borerom

Slika 6. Završena implantacija

Slika 7. Izgled analoga

Slika 4. Mini implant sa prenosnikom

Slika 8. Napravljen prostor za analoge

Slika 5. Ručno ušrafljavanje

-

pojave osteoporoze pozicija mentalnih otvora Naravno, pre toga smo obavili klinički pregled pacijenta kako bi ustanovili eventualno postojanje nekih kontraindikacija na mekim tkivima kroz koja treba ugraditi sam implant.

Stomatolog 17

AKTUELNOSTI Slika 9. Otisak radi utvrđivanja tačne pozicije

Slika 10. Izgled završenog rada

Ovde je važno napomenuti da prednji zubi u donjoj totalnoj protezi moraju da budu blago vestibularno postavljeni van sredine grebena i ligvalno akrilatno krilo zadebljano kako bi bilo mesta za retinere koji idu u protezu. Implantološka faza počinje planiranjem mesta za implantaciju. Mastiljavom olovkom označavamo mesto na donjoj strani proteze (obično biramo pozicije 44, 42, 32 i 34 zuba ) i prenosimo na sluzokožu donje vilice planirajući da razmak između dva centra bude oko 7mm. Kada su nam tačke dobro odmerene, malim borerom prodjemo kroz mukozu i označimo. Dalje nastavljamo pilot borerom koji spuštamo do 5mm dubine, uz stalno hlađenje kosti fiziološkim rastvorom, kojim smo naznačili pravac budućih implantata. Kada smo to završili vadimo implant iz pakovanja i početno ga ušrafljujemo do otpora. Orginalni plastični prenosnik onda skidamo, a dalje ušrafljavanje nastavljamo takodje ručno, ali leptir ključem. Vodeći računa o aksijalnom pravcu i budućem paralitetu, implant usađujemo do samog četvrtastog ramena koji ostaje iznad nivoa sluzokože. Finalno ih doterujemo i postavljamo na željene pozicije. Onda se pripremamo za sledeću fazu. U ovoj, protetskoj fazi, pozicioniramo mesta na donjoj strani proteze gde će se nalaziti analozi uz pomoć kondenzacionog silikona manje viskoznosti (tečniji). Pogodnim frezama uklanjamo akrilat i pravimo prostor za ženske delove (analoge), koje postavljamo na same implante, proveravajući stalno da li proteza pasivno nailazi, ne kačeći za njih. Kada pacijent može da zagrize u centaralnoj okluziji a da ništa ne odbija i ne smeta protezama u zagrižaju, onda se može pristupiti njenoj fiksaciji. Strpljivo i bez žurbe, nalivamo kap po kap tečnijeg hladnopolimerizujećeg akrilata u rupice na protezi, sačekamo da dobijemo gustinu testa i unosimo je u usta na analoge koji su prethodno postavljeni na glavame implantata, ispod kojih smo predhodno postavili tanke gumene prstenove kako nam se akrilat ne bi eventualno slio. Pacijent tada zagrize u cenralnoj okluziji i miruje do očvšćivanja akrilata. Ovo se ponavlja dok se sva četiri jahača ne fiksiraju. Onda se zaliju među-prostori između analoga i oslobođenog prostora u protezi. Nakon detaljne obrade i eventualne reokludacije, proteza se predaje pacijentu uz savete o održavanju higijene.

Prednosti : Transmukozna implantacija Trenutno opterećenje Cena kao jedan intraosealni implantat Laka adaptacija proteze Reparatura gumenog prstena lako izvodljiva Kasnije jednostavna zamena cele proteze Nedostaci: Ne može baš svaka stara proteza da se adaptira Postoji mogućnost periimplantita Teško se podlaže Proces starenja za posledicu ima narušeno oralno zdravlje, međutim, u današnje vreme život u trećem dobu može biti sa mnogo više komfora. Prosečni životni vek produžen je korišćenjem savremene medicine, podizanjem svesti o kvalitetnoj ishrani i zdravom životu, i takva grupa pacijenata traži viši kvalitet življenja. Uz sve principe izrade totalne proteze i uz pomoć retencije na implantatima, naša rehabilitacija može da bude potpuna, i na obostrano zadovoljstvo. Iz svega ovog se vidi da su mini implanti jednostavano, dugotrajno i finansijski prihvatljivijo rešenje za pacijenta kod kojih postoji nepovoljan rezidualni greben ali i kod onih koji zahtevaju više od totalne poteze.

18 Stomatolog

Izvod iz knjige “Povrede zuba” AKTUELNOSTI

Traumatska ekstrakcija zuba (AVULSIO DENTIS, LUXSATIO DENTIS COMPLETA) raumatsko izbijanje ili traumat ska ekstrakcija zuba (Extrusio completa, Exarticulatio completa, Avulsio completa, Luxatio completa) ređa je povreda stalnih i mlečnih zuba. Traumatske ekstrakcije češće se događaju kod mlečnih nego kod stalnih zuba. Nedovoljan broj nepravilno raspoređenih parodontalnih ligamenata, plitka i slabo spongiozna alveola kao i početna ili uznapredovala resorpcija korenova osnovni su uzroci što je traumatska ekstra kcija zuba češća u mlečnoj denticiji. Osnovni uzrok traumatske ekst rakcije zuba u mlečne denticije je ste pad dok je kod zuba stalne den ticije direktni udarac, najčešće dobijen u tuči, dominantan uzrok izbijanja zuba. Prema podacima stranih autora traumatska ekstrakcija događa se u rasponu od 1 do 16% za zube stalne denticije i od 7 do 13% za zube mlečne denticije. Podaci Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju Stomato loškog fakulteta u Beogradu priku pljeni u periodu od 1968. do 2005. godine ukazuju da se traumatske ekstrakcije mlečnih zuba događaju na zubima mlečne denticije u 1,8% a stalne 0,6% u odnosu na sve po vrede.

T

Najčešće se traumatski izbijaju centralni incizivi gornje vilice, bilo da se radi o zubima mlečne ili stal ne denticije, pri čemu se najčešće izbija jedan, ređe više zuba. Stalni zubi se najčešće izbijaju u periodu erupcije kada koren nije u potpuno sti završio razvitak, a alveolarna čašica nije do kraja formirana. Klinički traumatska ekstrakcija zuba uočava se odsustvom zuba iz zubnog niza. Pošto diferencijalno dijagnostički u obzir dolazi intruzija i prelom korena s gubitkom kruničnog dela, konačna dijagnoza se po stavlja samo na osnovu rendgen snimka (Sl. IV - 27a, b, 28a, b).

Sl. IV - 27 Traumatska ekstrakcija a) klinički izgled; b) rendgen snimak pokazuje da nema oštećenja alveolarne čašice povrede zuba

ETIOLOGIJA, EPIDEMIOLOGIJA I KLASIFIKACIJA POVREDA ZUBA

POSTUPAK U LEČENJU PACIJENATA SA POVREDAMA ZUBA

POVREDE TVRDIH TKIVA ZUBA

POVREDE PARODONTALNIH TKIVA

KOMPLIKACIJE POVREDA ZUBA

PROTOKOL ZA ZBRINJAVANJE POVREDA U DECE

PREVENCIJA POVREDA ZUBA

SUDSKO-MEDICINSKI POGLED NA POVREDE ZUBA stampanje.com

Stomatolog 19

AKTUELNOSTI

Sl. IV - 28 Traumatska ekstrakcija a) klinički izgled; b) rendgen snimak ukazuje na znatno oštećenje alveolarne kosti Rendgen snimak mora biti pažljivo analiziran, jer se pored odsustva zuba u alveoli mogu naći manji ili veći polomljeni delovi alveolarne kosti koji će, ukoliko se ne uklone, izazvati inflamaciju i dalje komplikacije. 2.1. ZBRINJAVANJE TRAUMATSKIh EKSTRAKCIJA STALNIH ZUBA Način zbrinjavanja traumatski izbijenih zuba zavisi u osnovi od to ga da li je pacijent doneo izbijeni zub u ordinaciju ili nije. Često se događa da pacijent na mestu nesreće ne nađe izbijeni zub pa je u tom slučaju replantacija zuba neizvodljiva. Kod ovakvih slučajeva neophodno je izvršiti konsultaciju sa ortodontom koji bi na osnovu statusa zuba, možda pred ložio ortodontsko pomeranje susednih zuba u medijalnom pravcu i na taj način pripremio pacijenta za kas nije estetsko zbrinjavanje. Ovakva saradnja je neophodna, jer se traumatsko izbijanje zuba najčešće do gađa kod ortodontskih anomalija, najčešće kod protruzije zuba. Ukoliko pacijent nije doneo zub, a ortodont ne preporučuje ortodontski tretman, treba sačekati da paci jentu zaraste rana, a zatim se opredeliti za dva za sada jedina moguća rešenja protetsko ili hirurško. Protetsko rešenje sastoji se u izradi parcijalne proteze od onoliko zuba koliko je traumom izbijeno (Sl. IV – 29a, b) ili minimalno invazivnom protetskom estetskom rehabilitacijom (vidi str. 114). Hirurško zbrinjavanje sastoji se u ugradnji implanta koji će se ugraditi u koštano tkivo vilice, što je indikacija za odrasle pa cijente, jer se deci implanti mogu ugraditi tek posle navršene 20-te godine. Ukoliko je pacijent doneo izbije ni zub treba uraditi replantaciju.

Sl. IV – 29 Traumatska ekstrakcija a) izbijeni stalni zubi b) parcijalna proteza

20 Stomatolog

Uspešnost replantacije zavisi od sledećih faktora: 1. vremena koje je proteklo od mo menta izbijanja do vraćanja zuba u alveolu 2. načina čuvanja zuba u periodu između izbijanja i replantacije 3. stepena razvitka korena izbijenog zuba 4. stanja alveolarne kosti 5. postojanja ortodontske anomali je 6. stanja krunice zuba 7. prethodnog stanja pulpe i parodoncijuma i 8. postupka pri replantaciji Ad 1. Mada uspeh replantacije umnogome zavisi i od drugih, nabrojanih faktora, ipak je najvažnije vreme koje je proteklo od izbijanja zuba do replantacije. Na osnovu po dataka drugih autora, kao i sopstvenog kliničkog iskustva, može se reći da pojava komplikacija, u prvom redu eksterne resorpcije, direktno za visi od vremena proteklog od mo menta izbijanja do replantacije. Tako je, na primer Andreasen, na osnovu 110 replantiranih zuba, usta novio svega 10% komplikacija u vi du eksterne resorpcije ako je replantacija rađena u okviru od 30 minuta posle izbijanja zuba, 50% ako je ra đena u okviru od 1 sata, a 95% uko liko je replantacija izvršena 2 sata posle izbijanja zuba. Uzimajući u obzir izuzetan značaj faktora vreme, očigledno je da bi se najbolji rezultati postigli uko liko bi se zub odmah posle izbijanja vratio u alveolu pa tek onda paci jent uputio stomatologu. Ukoliko je od momenta izbijanja zuba proteklo više časova, replantaciju ipak treba uraditi. Neki autori smatraju da se replantacija može raditi čak i 24 do 48 časova posle iz bijanja zuba, s tim što se pacijentu ili njegovim roditeljima mora nag lasiti mogućnost ranih komplikacija u vidu eksternih resorpcija i gubitka zuba. Ad. 2. Način čuvanja zuba u pe riodu dok je zub izvan alveole takođe je od značaja. Pacijenti najčešće donose zub koji je čuvan u čistoj i suvoj maramici što je i najgori način čuvanja jer se suše njem zuba najviše oštećuju parodontalna i pulpu tkiva. Najbolje je da se izbijeni zub čuva u posudi sa hladnim mlekom ili u gazi ili vati koja je natopljena fiziološkim rastvorom iil bar mlakom vodom. Ad. 3. Stepen razvitka korena bit no utiče na ishod replantacije. Dok su replantirani zubi sa završenim razvitkom korena najčešće veoma brzo zahvaćeni nekrozom pulpe i intenzivnom resorpcijom, u izbijenih zuba čiji koren nije završio rast moguća je revaskularizacija pulpe i dalji razvitak korena pogotovo ako je replantacija izvršena u okviru 2 sata od izbijanja. Replantacija je kontraindicirana kod onih slučajeva gde je formiranje korena deficitarno i nepotpuno (ektodermalna displasia). Ad. 4. Stanje alveolarne kosti od bitnog je uticaja na ranu pojavu komplikacija. Stanje alveolarne kosti uočava se palpacijom i analizom rendgen snimka. Uočavanje većih, polomljenih fragmenata alveolarne kosti znači i veću verovatnoću pojave komplikacija. Ukoliko nedostaje jedan deo alveolarne kosti, najčešće vestibularne, pitanje opravdanosti replantacije treba ozbiljno postaviti jer je pod takvim uslovima učvršćenje zuba gotovo nemoguće.

drugi su mišljenja da zub treba prvo replantirati pa tek nakon 7 do 14 dana izvršiti endodontski tretman i napuniti kanal pastom Ca(OH)2 čime će se sprečiti destrukcija periapikalnog tkiva. Na osnovu sopstvenog kliničkog iskustva kao i na osnovu iskustva drugih autora može se preporučiti da se kod zuba, kod kojih je od momenta izbijanja pa do replantacije proteklo oko ili dva časa, treba pre vraćanja zuba u alveolu izvršiti ekstirpaciju nerva i punjenje kanala korena sterilnom pastom kalcijum-hidroksida, bez obzira da li je reč o zubu sa nezavršenim ili završenim razvitkom korena. Ukoliko je vreme proteklo od izbijanja zuba kraće od jednog sata, preporučljivo je prvo uraditi replantaciju pa endodontski zahvat. Kod zuba sa nezavršenim vrhom korena endodontski zahvat treba raditi tek nakon dve do tri nedelje, a kod zuba sa završenim korenom 1 do 2 nedelje iza replantacije. Posebno je važno naglasiti da se vreme endodontskog tretmana ne sme produžavati jer će u međuvremenu doći do nekroze pulpe i periapikalnih promena, što ubrzava razvoj daljih komplikacija, kao što su eksterna ili interna resorpcija. Postupak replantacije treba da se odvija po sledećem, ustaljenom postupku (Sl. IV – 30a, b, c, d, e, f, g, h).

Sl. IV – 30 Zbrinjavanje traumatske ekstrakcije replantacijom a) klinički izgled b) rendgen snimak bez vidljivih znakova oštećenja alveole c) priprema labijalnih površina zuba na koje će se fiksirati splint (nagrizanje i adheziv) d) fiksiranje splinta za susedne nepovređene zube (desna strana) e) replantacija izbijenog zuba i imobilizacija splintom; prvo izbijeni a zatim nepovređeni susedni zubi sa druge strane (leva strana) Izbijeni zub se nakon pažljivog čišćenja odloži u fiziološki rastvor. Nepovređeni zubi se očiste fiziološkim ra stvorom, a zatim pripremi određena dužina žice, šine ili fiberglas trake i adaptira na labijalne površine zuba. Na kon nagrizanja gleđi na labijalnim površinama, splint se prvo fiksira na dva susedna nepovređena zuba kompozitnim mate rijalom, a potom se pristupa ukla njanju krvnog koaguluma iz alveole. Krvni koagulum se uklanja ispiranjem fiziološkim rastvorom pomoću široke igle i šprica.

Stomatolog 21

AKTUELNOSTI

Ad. 5. Ortodontska nepravilnost, kao što je uskost gornjeg fronta, očigledna je kontraindikacija za replantaciju zuba, jer se sigurniji i bolji rezultati dobijaju mezijalnim pomeranjem zuba i kasnije estetskim zbrinjavanjem. Iz tih razloga, pre nego što se pristupi replantaciji, konsultacija s ortodontom je neophodna. Ad. 6. Stanje krunice izbijenog zuba takođe je od bitnog značaja. Ukoliko je krunica izbijenog zuba istovremeno frakturirana u nivou gingive ili je karijesno destruirana, treba razmisliti o svrsishodnosti replantacije, pošto replantirani zub nije indikacija za protetsku nadoknadu. Ad. 7. Prethodno stanje pulpe i parodoncijuma od bitnog su značaja pri odlučivanju da li replantaciju treba izvršiti ili ne treba. Tako je naprimer izbijeni zub sa već nekrotičnom pulpom ili periapikalnim procesom ili s izraženom parodontopatijom kod odraslih pacijenata kontraindikacija za replantaciju. Ad. 8. Postupak pri replantaciji zuba može dosta uticati na krajnji ishod reparacije i stepen komplikacija. Svako nepotrebno traumatizovanje parodontalnog ili pulparnog tkiva odraziće se brzim i izrazitim komplikacijama. Pre nego što se pristupi replantaciji zuba neophodno je u detalje imati plan rada jer svaka interpretacija ili nesnalaženje dovodi samo do produžavanja vremena koje je veoma bitno u procesu reparacije. Izbijeni zub pažljivo se pregleda u cilju otkrivanja prelomljenih delova alveolarne kosti, pažljivo opere gazom natopljenom fiziološkim rastvorom i odloži u posudu sa fiziološkim rastvorom. Ukoliko je vreme od izbijanja zuba do replantacije u okviru 60 minuta nije preporučljivo da se sa korena zuba uklanjaju ostaci parodontalnih vlakana, vrši čišćenje i sterilizacija niti da se radi delimično odsecanje vrha korena. Ako je od izbijanja zuba do replantacije proteklo više od 60 minuta treba parodontalna vlakna sa korena ukloniti fizički kiretom i zub natopiti pre vraćanja u alveolu faktorom rasta (Emdogain) ili 2% natrijum-fluridom (vidi Protokol replantacije str. 91) Još uvek nije do kraja rešeno pitanje endodontskog tretmana izbijenih zuba. Ono je pre svega različito u odnosu na stepen razvitka korena kao i na vreme proteklo od izbijanja zuba do replantacije. Kod zuba sa nezavršenim razvitkom korena sa širokim otvorom na vrhu, endodontski zahvat ne treba raditi jer postoji velika mogućnost revaskularizacije pulpe pogotovo ako je replantacija urađena u okviru od dva sata od momenta izbijanja. Pojedini autori smatraju da kod zuba sa nezavršenim razvitkom korena ekstirpaciju nerva ne treba raditi sve dok se na rendgen snimcima urađenim 3 nedelje ne uoče prvi znaci resorpcije i periapikalnog zapaljenja. Drugi autori smatraju da ekstirpaciju pulpe treba uraditi odmah, odnosno pre nego što se zub vrati u alveolu, jer će prema njihovom mišljenju pasta kalcijum-hidroksida sprečiti eksternu resorpciju. Kod izbijenih zuba sa potpuno oformljenim vrhom korena takođe postoje dva mišljenja o endodontskom tretmanu. Dok neki autori smatraju da bi zub pre replantacije trebalo puniti pastom kalcijum- hidroksida,

AKTUELNOSTI Uklanjanje koaguluma kiretom nije preporučljivo, jer može doći do oštećenja ostatka parodontalnog tkiva. Kada je iz alveole uklonjen koagulum, krunica izbijenog zuba se obuhvata gazom, palcem i kažiprs tom i vraća u alveolu. Vraćanje u alveolu izvodi se la gano, slabim pritiskom uz blage rotacione pokrete dok zub ne dođe na svoje mesto. Pojedini autori preporučuju da se replantacija izvodi pod lokalnom anestezijom, dok drugi smatraju da anesteziju treba dati samo ako iza replantacije sledi hirurška obrada lacerirane gingive. Kliničko iskustvo ukazuje da je bolje raditi pod ane stezijom, da bi zahvat bio bezbolan i izvede bez nervoze. Dok se jagodi com palca zub fiksira u reponirani položaj vrše se pripreme za njegovo fiksiranje (nagrizanje gleđi kiselinom, ispiranje, sušenje i aplikacija smo le). Kada se pomoću kompozita iz bijeni zub fiksira za šinu pristupa se po istom postupku) fiksiranju još jednog ili više susednih zdravih zuba koji obezbeđuju sigurnu imobilizaciju. Nakon izrade splinta obavezno treba uraditi rendgentski snimak, da bi se proverila normalna pozicija zuba u alveoli. Pacijent se mora posle replantacije uputiti lekaru zbog antitetanusne profilakse. Još uvek nije konačno razrešeno pitanje ordiniranja antibiotika posle replantacije izbijenog zuba. Mnogi autori

su uglavnom za kratkotrajnu terapiju antibioticima koja bi sprečila moguću infekciju, pri čemu se prednost daje tetraciklinima 5 do 7 dana. Period imobilizacije replantiranog zuba iznosi 10 do 15 dana nakon če ga se splint uklanja, po već opisanom postupku (prvo se splint uklanja s replantiranog a zatim sa ostalih zuba). Kontrolni pregledi zakazuju se na 3 do 4 meseca, i na njima se pored kliničkog pregleda vrši rendgen sni manje i odlučuje o daljem endodontskom tretmanu. Ukoliko se resorpcija korena ne javi u toku dve godine od replantacije malo je verovatno da će do nje uopšte doći. Prognoza replantiranih zuba nije dobra. Kliničko iskustvo nažalost uglavnom ukazuje na neuspeh i ranu pojavu komplikacija koje se kre ću i do celih 100%. Mnogi autori navode podatke da se učestalost komplikacija kreće u obimu od 85 do 96%. Međutim, tre ba naglasiti da je opservacioni pe riod praćenja kod ovih autora izno sio između 3 do 5 godina a poznato je da komplikacije kod replantacija mogu nastati i kasnije. Posebno treba naglasiti evidentne razlike u shvatanju merila uspešnosti. Mnogi autori smatraju uspešnim učvršćivanje i opstanak zuba u alveoli, ne sma trajući komplikacijom ako je zub u ankilozi ili ima eksternu resorpciju s usporenim tokom.

Zahvaljujemo se profesoru Belojici na ustupljenom materijalu. Veliko nam je zadovoljstvo što smo u prilici da na ovaj način čitaocima predstavimo ovu izuzetnu knjigu, jer samo uvid unutar korica čitaocu pruža saznanje šta dobija kupovinom knjige. Knjiga se može kupiti: • Na Klinici za dečiju i preventivnu stomatologiju stomatološkog fakulteta u Beogradu, kod glavne sestre (tel 0648980011); • u skriptarnici Stomatološkog fakulteta u Beogradu; • u firmama Neodent u Beogradu i Hipokrat sistem u Novom Sadu i Beogradu.

22 Stomatolog

INFO Stomatolog 23

AKTUELNOSTI

Keln - International Dental Show DS (international dental show), međunarodni sajam stomatološke opreme u Kelnu je najveći sajam ove vrste u Evropi. Organizuje ga udruženje nemačkih proizvođača u stomatologiji, a odžao se od 20-24. marta 2007. Svake dve godine sajam privuče predstavnike stomatološke struke iz celog sveta, koji se sastanu u Kelnu da bi predstavili i otkrili najnovije proizvode i tehnologije, kao i da prodiskutuju o trenutnom razvoju stomatološke industrije. Potpuni presek stomatološkog tržišta se nalazi na IDS-u kao i tendencije u kojima će se kretati u budućnosti. Preko 1500 izlagača iz 50-tak zemalja sveta predstavilo je svoju ponudu raspoređenih u 4 velike hale sa više spratova na oko 100.000 m2. O samoj organizaciji sajma, nećemo mnogo trošiti reči, jer su ogromnu posećenost učinili podnošljivom sa svakog, od oko 100.000 posetilaca, koliko se našlo u Kelnu.

I

24 Stomatolog

AKTUELNOSTI O veličini i značaju ovog događaja najbolje govori to, da se u svim lokalnim novinama, kao i po bilbordima na ulicama, reklamiraju proizvođači stomatološke opreme. Sajam je koncepcijski bio podeljen u četiri sektora: stomatološka ordinacija; stomatološka laboratorija; sterilizacija i održavanje; servis, komunikacije, marketing i menadžment savremene prakse. Uz ulaznicu od 17 evra za dva dana, dobije se i ogroman katalog u kome su predstavljeni svi izlagači, kao i mapa sajma sa svim štandovima radi bolje orijentacije. Proizvođači su se sa svoje strane potrudili da atraktivno urede svoje štandove na koje su postavili servilne promotere, koji su znali da upute u sve tajne reklamiranog proizvoda. Od takve ponude teško je izdvojiti samo ponešto, međutim, najjači utisak ostavila je implantacija uživo, izrada keramičkih krunica i njihovo cementiranje za 45 minuta, mikroskopska endodoncija zuba, laseri u stomatologiji, 3D radiografija… Ne postoji proizvođač materijala koji nije predstavio neku svoju inovaciju, držeći je naravno za revolucionarnu. Kompoziti su sve stabilniji i imaju manju kontrakciju uz bolji estetski efekat. Glas-jonomeri sve više dobijaju na značaju, kako za ispune tako i za cementirnje protetskih nadoknada. Sredstva za opturaciju endodontski tretiranih zuba su u ekspanziji i donose dosta inovacija, ali ipak implantni sistemi drže primat. To je oblast koja se najbrže i najprogresivnije razvija, donoseći ogroman broj sistema, koji se međusobno takmiče u što lakšem ugrađivanju i što ranijem opterećenju implantata. Beljenje, peskiranje i kozmetika zuba uopšte, u stomatologiji je sve značajnija, i odvaja se kao posebna specijalnost u koju se sve više

ulaže. Takođe, danas je nemoguće zamisliti modernu stomatološku ordinaciju bez upotrebe kompjutera. Pored brze razmene informacija i vodjenja kartoteke, moderni softveri omogućavaju da se rendgen snimci gledaju u tri dimenzije, dajući nemerljiv doprinos u planiranju terapija (hirurških, protetskih, ortopedskih, endodontskih…) IDS danas demonstrira svoju vodeću ulogu u prezentaciji celokupne stomatološke industrije i obavezno je mesto sastanka za sve ljude u tom poslu. Uvodjenjem redovne linije Beograd – Keln i to od strane jedne nemačke “lou-kost” aviokompanije, epicentar stomatološkog dešavanja je bliži i pristupačniji nego ikad.

Stomatolog 25

AKTUELNOSTI

Cervikalni sindrom esto oboljenje u stomatološkoj profesiji Doc.dr sc med Lj. Konstantinovi

ervikalni sindrom podrazumeva grupu oboljenja kod kojeg je bol u vratu glavni klinički fenomen. Može biti praćen i bolom koji se širi ruku potiljak i glavu, a često praćen senzitivnim, motornim i vaskularnim smetnjama. Najčešće je uzrokovan degenerativnim oboljenjem vratnog dela kičmenog stuba. Degenerativno oboljenje kičmenog stuba je najrasprostranjenije hronično oboljenje čoveka, oko 50% odrasle populacije dobije barem jednom bol tipa brahilagije dok je u 67%-95% slučajeva oštećenja perifernog nervnog sistema osnovni etiološki činilac. Drugi redji mogući uzroci bola u vratu su zapaljenski i neoplastični procesi, kao i oboljenja pazušne jame, plućnog vrha, ramena i visceralna oboljenja grudnog koša. Radi potpunijeg sagledavanja manifestacija degenerativnog procesa od velikog značaja su neke posebnosti anatomske gradje vratnog dela kičmenog stuba. Naime, postojanje unkovertebralnih zglobova, otvora u transverzalnim nastavcima kroz koji prolazi arterija vertebralis i blizak kontakt apofizealnih i unkovertebralnih zglobova sa međupršljenskim otvorom, koji je pri tom za razliku od drugih segmenata kičmenog stuba skoro u potpunosti ispunjen nervnim korenovima čini kliničku sliku vratnih manifestacija drugačijom od lumbalnog bola. Bitne pojave u nastanku i razvoju degenerativnog procesa su metaboličke promene (naročito tkiva koja nemaju sopstvene krvne sudove-diskus) i mehanička opterećenja. Najvažnije metaboličke promene odnose se na sintezu i depolimerizaciju proteoglikana i očituju se smanjenjem sadržaja vode u medjućelijskoj substanci hrskavičavog tkiva. U tako izmenjenim tkivima narušena su biomehanička svojstva u prvom redu elastičnost, što ih čini podložnijim traumatskim oštećenjima. Etiološka razmatranja ovog procesa grupišu se oko insuficijencije hondrocita, stanja ishranjenosti i mehaničkih faktora. Degenerativne promene mogu da zahvate medjupršljenska tela, zglobove, okolno vezivno tkivo i ligamente. Tipičan patoanatomski tok podrazumeva promene u medjupršljenskom telu u smislu smanjena sadržaja vode, mukoidnih razmekšanja tkiva i pojava fisura. Smanjenje visine medjupršljenskih prostora dovodi do većeg opterećenja koštanih i mekotkivnih delova segmenata, sa pojavom osteoskleroze pršljenskih tela i pojave osteofita, kao i pojave metaplastične reaktivne osifikacije okolnih vezivnih tkiva i artrotičnih promena na sinovijalnim medjupršljenskim zglobovima. Pomeranja medjupršljenskog diska i osteofiti ugrožavaju važne

C

26 Stomatolog

sadržaje medjuprostora segmenta, a nekad i spinalnog kanala. Posledica degenerativnog procesa je narušavanje arhitektonike vertebralnog segmenta, što s jedne strane stoji u osnovi izmenjene funkcije dinamičkog vertebralnog segmenta, a s druge strane je osnova za oštećenje važnih anatomskih bliskih struktura, a naročito u sadejstvu sa mehaničkim faktorima. Epidemiološki podaci zaista ukazuju da su češće tegobe u vratu kod pacijenata odredjenih profesija gde su u procesu radnih aktivnosti prisutni dugotrajni neadekvatni položaji glave, vrata i ruku (stomatolozi, rad za kompjuterom, arhitekte).

Klinička slika Degenerativni proces ima progresivan evolutivan patoanatomski tok i praćen je graduisanim patofiziološkim dogadjajima, pa su klinička ispoljavanja polimorfna. Kako pak paraklinička ispitivanja (Rtg, scan NMR, elektrofiziološka ispitivanja) ne koreliraju direktno sa kliničkim ispoljavanjima definisanje kliničkih oblika je uglavnom zasnovano na aktuelnim kliničkim pojavama. Klinički fenomeni su multifaktorijalni. Zavise od osnovnog patogenetskog procesa i njegovih reperkusija na susedne strukture kao i od kompenzatornih reakcija organizma. Najgrublja podela različitih kliničkih oblika cervikalnog sindroma je na oblike koji imaju iradijaciju bola u ruku i oblike koji su samo sa lokalnim manifestacijama, odnosno bolom u vratu. Takodje postoje i specifični oblici. Podela kliničkih oblika: Iradirajući: Cervikalna diskopatija sa radikulopatijom Faset sindrom sa iritacijom korena Medularni vratni sindromi. Neiradirajući (lokalni oblici): Tipa cervikalne diskopatije bez radikulopatije Tipa faset sindroma bez iritacije korena

Cervikalni posturalni sindrom Prenaprezanje trapeziusa Cervikalni faset locking sindrom Cervikalna spondiloza Posebni oblici: Wiplash sindrom vrata Sindrom vertebrobazilarne insuficijencije Sindrom spinalne stenoze Medularni vratni sindromi. Terapijski pristup zavisi od težine aktuelne kliničke slike i deli se na tretman akutne (subakutne) i hronične faze. Od posebnog značaja u rehabilitaciji pacijenata je upravo identifikacija kliničkih oblika, posebno u subakutnoj fazi, jer se na osnovu funkcionalnog nalaza odredjuje program rehabilitacije. Faze se klinički odredjuju trajanjem tegoba. Akutni i subakutni cervikalni bol U akutnom (1-4 nedelje) i subakutnom cervikalnom bolu (4-12 nedelja) cilj konzervativnog lečenja je osloboditi pacijenta od bola, smanjiti inflamaciju, mišićni spazam uz obezbeđenje rasterećenja kičmenog stuba i obuku zaštitnim položajima uz redukciju aktivnosti koje povećavaju mogućnost daljeg oštećenja. U inicijalnoj evaluaciji potrebno je ustanoviti funkcionalni nalaz i utvrditi postojanje neurološke lezije. Takodje potrebno je isključiti druge ozbiljne uzroke cervikalnog bola (laboratorijske analize, RTG, NMR) i odrediti odgovarajući tretman bola (analgetici, NSAL, kortikosteoidi). Čak 60% pacijenata sa akutnim cervikalnim bolom bez iradijacije se oporavi za 7-14 dana. Ovi pacijenti najčešće ne budu edukovani o faktorima rizika. Ukoliko se nastave tegobe preko 1-2 nedelje, potrebno je dopuniti evaluaciju radiografskim ispitivanjima i dodati fizikalnu terapiju, u skladu sa funkcionalnim nalazom. Takodje pacijenti sa akutnim bolom koji od početka imaju iradijaciju bola potrebno je da se nakon kontrolnog pregleda posle 7-14 dana uključe u fiziorehabilitacioni program koji podrazumeva edukaciju o zaštitnim položajima, ranu mobilizaciju, vežbe za akutnu

konstatovana radikularna lezija. Opšti saveti ili kako sprečiti tegobe sa vratom: U toku rada često menjati položaj pre nego što se problem pojavi Visinu stolice prilagoditi sebi, tako da je visina do podlaktica savijenih pod uglom od 90 stepeni pri normalnom položaju ramena, a ekran ili radna površina u visini očiju Bimanuelne aktivnosti izvoditi do visine ramena Povremeno osloniti bradu na slobodnu ruku Pokrete okretanja izvoditi celim telom (stolica na okretanje) ili preko peta i prstiju u stojećem stavu Povremeno ukrstiti ruke iza naslona stolice i opustiti ramena Radna površina za rad u stojećem položaju mora da obezbedi rad bez povijenih ledja i bez promena položaja brade Izbegavati ležanje na boku sa glavom oslonjenom na savijeni lakat i šaku Ne piti iz visokih čaša i flaše Pri dužem sedenju ne opuštati unapred i na dole ramena Trajno izbegavati brze pokrete glavom “govor glavom” i provokativne pokrete u punoj amplitudi dužeg trajanja

Stomatolog 27

AKTUELNOSTI

fazu i dodatak fizikalne terapije (TENS, akupunktura, laser male snage, dijadinamske struje, impulsni ultrazvuk, trakcije, superficijalna toplota) sa sinergističkim analgetskim i antiinflamatornim efekom. Potreba za miorelaksantima se odredjuje individualno. 50% svih pacijenata se oporavi unutar 6 nedelja, 96% unutar 6 meseci. Manji broj paciejnata se može oporavljati i do godinu dana. Takodje samo manji broj ovih pacijenta prelazi u hroničnu fazu. Težište edukacije je identifikacija položaja u kome je bol redukovan i koji uglavnom nalazi sam pacijent (i može se podržati mekim okovratnikom), a potom edukacija o rizičnim aktivnostima. Ovo je naročito važno kada je

AKTUELNOSTI

Naučni skup 17. mart 2007. god.

Minimalno-invazivni tretmani u stomatologiji U subotu 17. Marta 2007 godine u hali jedan Sava Centra održan je naučni skup pod nazivom “Minimalnoinvazivni tretman u stomatologiji”. Klinika za dečiju i preventivnu stomatologiju zajedno sa Udruženjem dečijih i preventivnih stomatologa kao i Sekcijom za dečiju i preventivnu stomatologiju Srpskog lekarskog društva pokazala se kao izvrstan organizator. Pažljivo odabrani predavači kao i tema skupa bili su razlog što se u subotu tražilo mesto više u Sava Centru. Organizator je i ovoga puta izašao u susret studentima kojima je uz indeks omogućen besplatan ulaz. Posle podnevni deo skupa je bio rezervisan za minimalno invazivan pristup u rešavanju problema u dečijoj i preventivnoj stomatologiji, dok je pre podnenevni program pokazao mogućnosti minimalno-invazivnog tretmana u ostalim stomatološkim granama. Zahvaljujemo organizatoru na izuzetno korisnim informacijama koje nam je ovom prilikom preneo. Takođe je za pohvalu sistematičan presek tendencije u stomatolopkoj struci a ne u njeni izdvojenim segmentima. Organizatoru želimo da i u buduće ima ovakvu posećenost uz želju da na nekom od sledećih skupova još više podstakne diskusija jer tada najbolje učimo i utvrđujemo pozitivna saznanja i i skustva.

„IZBELJIVANJE ZUBA“ Assist.dr Milica Popović Dr Popović je upoznala učesnike sa terapijskim mogućnostima za izbeljivanje zuba. Sve obuhvatan ali sažet prikaz prisupa za rešavanje diskoloracija zuba sa praktičnim savetima i iskustvima dr Popović slušaocima je prenela jasnu poruku da pažljivo indikovan i sproveden tretman donosi izvrsne rezultate i maksimalnu bezbednost tokom tremana. Dr Popović je takođe upozorila i na mogućnosti greške kada tretman za korekciju istih prevazilazi okvire minimalno invazivnog ili čak dolazi i do nemogućnosti saniranja nastalih komplikacija. „STRIPOVANJE ZUBA – KADA I KAKO“ Prof.dr Ivana Šćepan Predavanje prof. Šćepan nosilo je poruku da se primenom postupka stripovanja može dobiti do osam milimetara prostora prilikom ortodontskog tretmana kao i da postupak stripovanja sa sobom ne nosi opasnost od razvoja karijesa. Informacija prenesena uglavnom ne ortodontskoj publici ne gubi na značaju već potencira odgovornost koju sa svojim savetom svaki stomatolog upućuje svojim pacijentima. „MINIMALNO–INVAZIVNI METODI U PARODONTALNOJ HIRURGIJI“ Doc.dr Zoran Aleksić; Doc.dr Saša Jovanović Pojam „biološke širine“ odnosno neophodnog prostora za formiranje zdravog, funkcionalnog tkivnog pripoja gingive poslužio je kao uvod za predstavljanje terapiskih mogućnosti produženja kliničke krune zuba. Predavač nas je upoznao i sa mogućnostima za prezervaciju grebena nakon ekstrakcije zuba, odnosno korisnim efektima koje obezbeđujemo za daljnji implantološki treman. Takođe su predstavljeni zahvati koji se izvode tokom sekundarne hirurške faze(otkrivanje implantata) u rehabilitaciji pacijenata implantatima. Dizajn flapa koji je opisao Pallaci omogućava rekonstrukciju papile i izuzetan estetski rezultat tokom protetske rehabilitacije. „ADHEZIVNI MOSTOVI“ Prof.dr Dragoslav Stamenković Predavač se pozabavio pitanjem adhezivnih mostova kao načina za saniranje krezubosti. Pored široko poznatog

28 Stomatolog

„FASETA ILI KRUNA – UVEK PRISUTNA DILEMA“ Prof.dr Aleksandar Todorović Minimalna preparacija zubnog tkiva i vrhunski estetski rezultati čine keramičke fasete veoma primamljivim terapijskim rešenjem. Prikaz jedne pažljivo isplanirane i precizno izvedene rekonstrukcije keramičkim fasetama pružio je slušaocima barem delimičan uvid u proces planiranja i izrade keramičkih faseta, ali i opasnosti koje vrebaju u samom kliničkom radu. Među mnoštvom korisnih saveta vredi izdvojiti sledeće: v pažljivo postavljanje dijagnoze i definisanje želja pacijenta; v temeljna preoperativna priprema; v obavezna izrada studiskog modela, kao i dijagnostičkih faseta pre preparacije zuba (savetovani gradivni materijal je akrilat) v parametri koji determinišu uspeh u izvođenju rekonstrukcije :položaj zuba, obuhvaćenost krunice starom nadoknadom, ispunom odnosno karijesom, opseg i distribucij agleđi, incizalno vođenje, gingivalne recesije i izloženos korena, međuvilični odnosi, parafunkcije,debljina zuba i sečivne ivice,prisustvo diskoloracija.....; v primena posebno dizajniranih borera kojima definišemo količinu uklonjenog tkiva kao i boreri sa dvostrukom granulacijom u cilju preciznije preparacije; v primena uveličavajućih lupa prilikom realizacije brušenja...... Zbog mnoštva detalja koje je neophodno ispuniti prilikom izrade faseta raste mogućnost greške ali i količina oduševljenja pacijenta ukoliko se postupak izvede u najboljem redu. „MINIMALNO - INVAZIVNE METODE U ORALNOJ HIRURGIJI“ Doc dr Radoica Dražić „MIKRO – INVAZIVNE PROCEDURE U HIRURGIJILICA I VILICA“ Prof.dr Miroslav Vukadinović, Assist.dr Zoran Jezdić Iako je teško zamisliti pojam minimalno-invazivnog tretmana u hirurgiji predavači su nas podsetili na jednu od najvažnijih činjenica prilikom sprovodjenja tretmana, pažljiva priprema i poznavanje bioloških osobina tkiva koja se tretiraju predstavljaju put ka uspehu.

Predavači klinike za dečiju i preventivnu stomatologiju su nastupili kao dobro uigran ansambl. Prateći tok razvoja

karijesne lezije svaki od predavača nam je pružio uvid u mogućnosti saniranja trenutnog problema sa najmanjom „biološkom“ cenom. „TERAPIJA POČETNE KARIJESNE LEZIJE“ Assist.dr Jelena Mandić Moderan pristup podrazumeva primenu terapiskih mera i pre kavitacije, a ciljane preventivne i terapiske mere u fazi bele mrlje dovode do „restitutio ad integrum“. Uspeh se zasniva na eliminaciji uzročnika demineralizacije i sprovođenja intenzivnih remineralizaciskih procesa. Inhibicija demineralizacije se izvodi podsticanjem salivacije, kontrolom unosa šećera i lokalnom aplikacijom fluora. Stimulacija remineralizacije se sprovodi lokalnom primenom florida, unosom mineralnih jona i korišćenjem materijala za prekrivanje karijesne lezije bogatih flouridima i drugim mineralnim jonima (CPP-ACP). „TERAPIJA HELOZONE-OM“ Prof.dr Mirjana Ivanović, dr Goranka Krstanović Primena ozona u stoamtologiji predstavlja novinu na našim prostorima. Predavač nam je pokazao kako i gde da se na najlakši način upotrebe baktericidna, virucidna i fungicidna svojstva ozona. Terapijski opseg za upoterbu ozona je širok a neophodna je pažljiva primena.

„ALTERNATIVNE METODE PREPARACIJE KAVITETA“ Prof.dr Zoran Vulićević, Assist.dr Ivana Radović „RESTAURACIJE MINIMALNIH KARIJESNIH LEZIJA“ Assist. dr Vesna Živojinović Ova dva predavanja najbolju poruku šalju kada se odslušaju jedno za drugim i to baš ovim rasporedom. Kavitet koji je preparisan nekom od alternativnih metoda zahteva posebne materijale za rekonstrukciju uklonjenih tkiva a ti materijali najbolje rezultate postižu baš kod minimalnih preparacija. Da bi se uspešno uklonile minimalne karijesne lezije danas nam se kao izbor nude boreri izuzetno malih promera, primena lasera, ultrazvučna preparacija (instrumenti presvučeni dijamantskom prašinom), vazdušna abrazija (kinetička energija čestica Al 2 O3 ) i terapija ozonom. Viskoznost tečnih kompozita kao i druga korisna svojstva kompomera i GJC omogućavaju uspešnu restauraciju a neki mehanički nedostatci materijala ne dolaze do izražaju zbog minimalne veličine preparisanog kaviteta. „MINIMALNO-INVAZIVNI TRETMANI U TERAPIJI DUBOKOG KARIJESA“ Prof.dr Dejan Marković Minimalno-invazivan treman u terapiji dubokog karijesa je moguć ukoliko se omogući pravilna identifikacija karijesne mase, primenom novih metoda i instrumenata za uklanjanje karijesa a sve to da se restauriše savremenim

Stomatolog 29

AKTUELNOSTI

Meryland mosta, kao i starijih predstavnika adhezivnih mostova prof. Stamenković nam je predstavio konstrukcie na vlaknima i inlej mostove.Zaključak koji se odnosio na sve adhezivne mostove je glasio da njihova izrada zahteva minimalnu preparaciju zubnih tkiva, oni mogu predstavljati privremene ili uslovno trajne nadoknade, uspešno se može sanirati nedostatak do dva zuba a istaknute su mogućnosti privremenih mostova kao parodontološki udlaga.

INFO

adhezivnim materijalima. Predavač nas je upoznao sa „pametnim borerima“ izrađenim od polimernih materijala čija čvrstoća ne dozvoljava uklanjanje zdravog dentina jer dolazi do njihove destrukcije. CARISOLV sistem odnosno hemisko mehanički pristup ukalnaju karijeste lezije primenom gela koji rastvara karijesno raspadnut dentin, dok ne utiče na strukturu zdravog dentina, predstavlja interesantan koncept jer se eliminiše neprijatan zvuk i vibracije koji proizvode nasadni instrumenti. Sistem traži

strpljenje ali uzvraća poverenje plaćanjem najmanje „biološle cene“ u preparaciji kaviteta.

Izbeljivanje zuba -tehnike i mogucnosti

Često se mogu ukloniti dobrom oralnom higijenom i profilaktičnim merama.

Dr Milica Popović Dr Tatjana Savić-Stanković

Unutrašnje prebojenosti Unutrašnje mrlje (interne) nastaju kao posledica egzogenih i endogenih faktora Egzogeni faktori & Trauma zuba, nepravilno izveden endodontski tretmantrepanacija i ne postavljanje GJC barijere po zaršenom lečenju & Restaurativni dentalni materijali- metalni joni iz srebrnih kočića

Početkom XIX veka prvi put u stomatološkoj praksi su za izbeljivanje prebojenih zuba korišćene hemijske supstance. U nastupajućim decenijama isprobano je mnoštvo hemijskih preparata za izbeljivanje vitalnih i devitalizovanih zuba. Do danas su se izdvojile dve osnovne supstance: Hidrogen peroksid- primarni materijal za primenu u ambulantnim uslovima (30-38%). Karbamid peroksid- u koncentraciji od 10-22%, za kućno-ambulantno izbeljivanje zuba.

Kratak pregled obrađenih tema iz ugla uredništva časopisa upotpunjen je prilozima koje su na našu molbu sačinili assist.dr Milica Popović, doc.dr Zoran Aleksić i prof. dr Mirjana Ivanović. Zahvaljujemo se autorima na prilozima i nadamo se da će ovo biti putokaz kako skrenuti pažnju na interesantne i važne teme sa stručnih sastanaka.

Endogeni faktori &

Mehanizam delovanja se zasniva na hemijskoj reakciji oksidacije. U uslovima oralne sredine nastaje razlaganje H2O2 pod dejstvom oksidaza i katalaza. Disocijacijom H2O2 nastaju slobodni radikali. Reakcijom sa nezasićenim organskim supstancama dolazi do promena u molekulskim strukturama i skraćivanju molekulskih lanaca. Etiologija diskoloracija Spoljašnje prebojenosti nastaju kao posledica taloženja pigmenata na površini zuba (cigarete, kafa, čaj, crno vino, pigmenti iz začinjene hrane i medikamenti sa lokalnom primenom–hlorheksidin).

30 Stomatolog

& & & &

Medikacija tokom razvoja zuba- tetraciklinska prebojenost Dentalna fluoroza Oboljenja- Hemolitički poremećaji Dentinogenesis i Amelogenesis imperfecta Promene u komori pulpe- obliteracija, starenje

Pre početka kliničkog izvođenja izbeljivanja zuba, važno je odrediti uzrok prebojenosti zuba. Pacijenta treba upozoriti da je efekat izbeljivanja individualan i da postizanje željene boje nije garantovano u svim slučajevima. Upoznati ga sa svim mogućnostima i tehnikama kao i da je nekad neophodno ponavljanje terapije do željenog rezultata, kao i da je moguća remisija

Tretmani izbeljivanja prebojenih zuba se mogu podeliti prema mestu izvođenja na: 1. Kućno- ambulantni tretman koji započinjemo u ambulanti pripremom pacijenta i izradom odgovarajućih «nosača» gela za izbeljivanje. Pacijent zatim u kućnim uslovima sprovodi tretman prema uputstvu stomatologa. Ovim metodom se mogu izbeljivati pojedinačni i svi zubi, vitalni i devitalizovani. Vitalni zubi Noćno kućno beljenje vitalnih zuba (10-20% kp), uz izradu individualne kašike-treja. Popularni naziv- Night guard vital bleaching (NGVB). Veoma popularna i rasprostranjena tehnika, preko 90 % uspešnosti & Jednostavna za izvođenje, bezbedna za pacijente i ekonomski pristupačna & Preporučuje se kao prvi postupak u promeni boje, i kada su planirane druge intervencije (porcelanski ili drugi estetski veniri- izbeljivanje osnovne boje, bolji estetski efekat)

&

Maksimalno očuvanje zubne supstance uz mogućnost daljih rekonstruktivnih zahvata & Pratiti moguću pojavu cervikalne eksterne resorpcije Ambulantno izbeljivanje ( In-office) se u potpunosti odvija pod kontrolom stomatologa u ordinaciji. Moguće jeizbeljivati vitalne i devitalizovane zube, kao i sve ili pojedine zube. Neophodno je postaviti zaštitne barijere zbog primene visokih koncentracija sredstava za izbeljivanje. Zaštitne barijere Kanalno punjenje se uklanja 2-3mm apikalno od gleđno-cementne granice i postavlja sloj (2-3 mm) glas jonomer cementa, u cilju sprečavanja interakcije materijala za izbeljivanje i kanalnog punjenja. Za zaštitu mekih tkiva i susednih zuba postaviti smolu iz programa specijalnim fabrički priloženim špricem (vestibularno i palatinalno) u debljini od oko 1,5-2 mm, širine oko 5 mm. Interdentalna papila mora biti zaštićena.

&

1994. godine Američko udruženje stomatologa (ADA) izdalo je vrlo stroge standarde za ispitivanje efikasnosti i bezbednosti sredstava za izbeljivanje zuba. 10% karbamid peroksid je prvi materijal koji je ADA odobrila. Devitalizovani zubi Izrada treja sa rezervoarom samo za pojedinačni zub, 10-20% kp. & “Šetajuća -walking bleach” tehnika (Na-perborat, H2O2)

o

o

• •

Vitalni zubi Termokatalitička tehnika (30-38% H2O2 ) aktivacija toplotom, svetlom, ultravioletnim zracima, laserom, primena zaštitne barijere 20% kp u treju - 1 h Devitalizovani zubi Termokatalitička tehnika (30-35% H2O2 ili kp) Hemijski aktivirajući- dvokomponentni materijali (38%H2O2)

Gleđ se može ali i ne mora nagrizati.Materijal debljine 1 mm postavlja se na vestibularnu površinu i u komoru na oralnoj površini i ostavlja 10 do 20 min. Postupak se može ponoviti nekoliko puta do postizanja željene nijanse, obično 3-4 seanse.

&

“Šetajuća -walking bleach” tehnika & &

& & &

&

&

Provera kvalitetne endodontske terapije (Rdg) Široko otvaranje komore pulpe, uklanjanje kanalnog punjenja 2-3 mm apikalno od gleđno-cementne granice, postavka GJC (barijera) Pravljenje miksture Na- perborata sa 35% H2O2 u razmeri 2:1(g /ml) Zamena materijala na 7 dana do postizanja željene nijanse Pre završne restauracije u komoru pulpe se postavlja vodena suspenzija Ca(OH)2 u cilju neutralizacije kisele sredine (14 dana) Restauracija kompozitnim materijalom izvodi se dve nedelje nakon završene terapije (stabilizacija boje, oslobađanje zaostalog kiseonika) Popularna i rasprostranjena tehnika izbeljivanja devitalizovanih zuba

& & & & & &

Kompletan postupak je pod kontrolom terapeuta Postavljanjem zaštitnih barijera prevencija oštećenja mekih tkiva Veoma brzi efekti tretmana Prolazna osetljivost koja je najčešće reverzibilna Istraživanja preporučuju za termokatalitičke tretmane svetlosnu a ne toplotnu aktivaciju materijala Remisija boje moguća nakon 1-3 godine

Preko 200. godina primene tehnika za izbeljivanje govori o njihovoj pouzdanosti. Kada sagledamo i upoznamo se sa svim mogućim rizicima kao i pozitivnim efektina, možemo zaključiti da su opisane tehnike efikasne i bezbedne za pacijente. Mogu se preporučiti ispred ostalih tehnike izbeljivanja: vitalnih zuba 10% karbamid peroksidom, 35% H2O2 bez nagrizanja gleđi i dentina kiselinom i aktivacije toplotnim izvorom, a za devitalizovane zube «šetajuća» tehnika pomoću Na-perborata i H2O2 bez dodatnog izvora toplote. Za postizanje željene nijanse neophodno je obično 3-4 seanse.

Stomatolog 31

INFO

boje. Priprema pacijenta obuhvata i sanaciju karijesa, zamenu neadekvatnih ispuna, prekrivanje ogoljenih površina korenova, sanaciju oboljenja mekih tkiva. Određivanje početne boje, fotografisanje

AKTUELNOSTI

Terapija healozone-om Prof. Dr Mirjana Ivanovi Dr Goranka Krstanovi Prof. Dr Zoran Vuliević Ozon je prirodan gas, koji slobodno nastaje u atmosferi i, zahvaljujui visokoj reaktivnosti , predstavlja jedan od najmonijih oksidanata danas. Njegova primena u sterilizaciji vode, hrane, zatim u veterini i u medicini se zasniva na sposobnosti ozona da oksidie nezasiene masne kiseline u elijskom zidu mikroorganizama i tako deluje baktericidno, fungicidno ili ak virostatiki. Na istom principu zasniva se i primena ozona u stomatologiji. HealOzone je aparat koji ozon proizvodi iz atmosferskog vazduha i omoguava njegovu primenu (Sl. 1). Na taj nain je obezbeeno konstantno prisustvo ozona na povrini zuba u koncentraciji od 2100 ppm (4494g/m3), pri emu molekuli ozona prodiru i do 4mm dubine u karijesnu leziju, ne oteujui mineralizovana tkiva, niti zdrave elije. Indikacije za primenu ozona su u profilaksi karijesa, pre zalivanja fisura i postavke ortodontskih bravica, terapiji karijesa fisura, korena, otvorenih karijesnih lezija (u kombinaciji sa ostalim konzervativnim merama), smanjenju preosetljivosti vratova zuba, kao i u endodonciji. Takoe, mogua je njegova primena u kod obolenja mekih oralnih tkiva izazvanih herpes-virusima, kao i afti. Kontraindikovan je ukoliko postoje otvorene rane na mekim tkivima i u sluaju otvorene pulpe. Preporuuje se izbegavanje kontakta sa oima. Koncept primene HealOzone-a zasniva se na dobroj dijagnostici i terapiji. U dijagnostici su nam na raspolaganju razliite metode: inspekcija, sondiranje, radiografisanje, elektrina detekcija karijesa (Electrical Caries Monitor ECM), fiber-optika transiluminacija i laser-fluorescencija. Za primenu ozona najpreciznija dijagnostika procedura je korienje laserfluorescencije. Metoda laser-fluorescencije zasniva se na sposobnosti odreenih materija da fluoresciraju. DIAGNOdent (KaVo) (Sl.2) emituje svetlost talasne duine od 655 m usmeravajui je prema zubu. Prilikom upotrebe DIAGNOdent-a u dijagnostike svrhe, moe doi do pojave greke u oitavanju rezultata. Naime, pored karijesa glei i dentina, poveane vrednosti mogu dati dentalni plak, hrana impaktirana u fisure, ostaci profilaktike paste, kompozitni ispuni i njihove prebojene ivice, zubni kamenac, remineralizovana i hipomineralizovana gle. Takoe, panju treba obratiti i na prirodnu fluorescenciju glei, te u odnosu na nju korigovati rezultate oitavanja. Na osnovu vrednosti oitanih na DIAGNOdentu, moe se postaviti dijagnoza: 1) 0 - 10 intaktan zub

32 Stomatolog

2) 10 - 30 karijes glei, odnosno karijes dentina sa intaktnom povrinom glei i 3) 30 - 99 karijes dentina. U zavisnosti od oitanih vrednosti izmerenih DIAGNOdent-om, odreuje se vreme trajanja terapije HealOzone-om: 1) 14-24 tretman u trajanju od 20 sekundi 2) 25-30 tretman u trajanju od 30 sekundi 3) 31-40 tretman u trajanju od 40 sekundi 4) >40 tretman u trajanju od 60 sekundi. Prilikom upotrebe HealOzone-a u profilaksi karijesa ili, pak njegovoj terapiji, potrebno je potovati propisanu proceduru. Neophodan je dobar izbor silikonske kapice (Sl.3) odgovarajue veliine da bi se postigao vakum izmeu nastavka aparata i zuba, to e omoguiti dobru aplikaciju ozona. U suprotnom, aplikacija nee biti mogua. Naime, kako je, usled postizanja vakuuma, onemoguena inhalacija ozona, potvreno je da je primena ovog aparata bezbedna kako za pacijenta, tako i za lekara. Nakon izbora silikonske kapice i podeavanja trajanja tretmana, pristupa se aplikaciji ozona. Delovanjem ozona na zub u odgovarajuem vremenskom intervalu, unitavaju se kariogeni mikroorganizmi u visokom procentu i to do 99,9%. Nakon toga, zavisno od indikacije, sledi nanoenje pH balansera, zalivanje fisura ili, pak, postavljanje ispuna. Profilaktika primena ozona, podrazumeva sterilizaciju okluzalnih povrina, koja prethodi zalivanju fisura, kao i primenu ozona pre postavke fiksnih ortodontskih aparata. Kod poetnog karijesa fisura, preporuuje se aplikacija ozona, u trajanju od 20 - 40 sekundi, zavisno od vrednosti oitanih na DIAGNOdentu, nakon ega se na tretirani zub i po celoj usnoj duplji nanosi pH balanser u trajanju od 30 sekundi u cilju remineralizacije obeskliene karijesne lezije. pH balanser, sadri natrijum-fluorid, limunsku kiselinu, namenjenu za transport fluorida u karijesnu leziju i xylitol, koji inhibie metaboliku aktivnost mikroorganizama. Nakon 30 sekundi potrebno je da pacijent ispljune viak tenosti, bez ispiranja. (Sl. 4) Terapiju pacijent nastavlja kod kue, najmanje naredne tri nedelje, koristei set za remineralizaciju, namenjen za pacijente, a koji sadri pastu za zube, vodicu za ispiranje usta i sprej za usta. (Sl. 5). Pacijentu se, takoe, savetuje odgovarajui reim ishrane, koji podrazumeva smanjen unos ugljenih hidrata. Kontrole se zakazuju na dve nedelje, a stanje se proverava DIAGNOdent-om. Nakon 6 meseci, ili ve nakon 4 nedelje (ukoliko se ne moe osigurati dolazak pacijenta) zdrave i obeskliene fisure se mogu zaliti. U terapiji karijesa glatkih povrina glei i dentina, nakon aplikacije ozona, sprovodi se remineralizacija uz redovne

1) Assessment of the safety of two ozone delivery devices Millar BJ, Hodson N; Oct 2006; Journal of Dentistry 2) Effect of ozone on oral cells compared with established antimicrobials Huth KC, Jacob FM, Saugel B, Capello C, Paschos E, Hollweck R, Hickel R, Brand K.; Oct 2006; 114(5):435-40; Eur J Oral Sci 3) The impact of ozone treatment on enamel physical properties Celiberti P, Pazera P, Lussi A; Feb 2006; 19(1):67-72; Am J Dent 4) Ozone therapy for the treatment of dental caries Rickard GD, Richardson R, Johnson T, McColl D, Hooper L.; Cochrane Database Syst Rev. 2004

AKTUELNOSTI

kontrole nakon 2 i 4 nedelje. Primena ozona smanjuje potrebe za klasinim ispunima. Kada su vrednosti oitane na DIAGNOdentu vee od 30, potrebna su dopunska dijagnostika sredstva, npr. radiografija, da bi se iskljuila mogunost postojanja skrivenog karijesa. Ukoliko i dalje postoji sumnja, treba pristupiti minimalno-invazivnoj preparaciji (vazduna abrazija, ultrazvuk ili, pak, fina dijamantska svrdla i visokoturana builica), emu e uslediti restauracija zuba kompozitnim ispunom. HealOzone se moe primeniti i u terapiji cirkularnog karijesa, pri emu se tei zaustavijanju procesa i ouvanju mlenih zuba u vilici do njihove smene. Kontraindikovano je primeniti ga u sluaju postojanja abscesa ili fistula. Primena ozona u terapiji karijesa predstavlja kauzalni vid terapije, obzirom na infektivnu prirodu karijesa. Osnovna prednost je to to je metod neinvazivan ili, pak, minimalno invazivan. Takoe, tretman je potpuno bezbolan, to je jako vano za mlade pacijente, i kratko traje.

Minimalno invazivni tretmani u parodontalnoj hirurgiji Dr Zoran Aleksić Estetetsko produženje kliničkih krunica zuba je metoda koja se standardno koristi u parodontološkoj praksi. Ovo je minimalno invazivna metoda kojom se izbegava dodatna traumatizacija tkiva te postoperativni period prolazi bez većih subjektivnih tegoba. Zahvat ne podrazumeva odizanje mukoperiostalnog režnja, tako da je pravilno postavljena indikacija za intervenciju osnova uspeha terapije. Biološka širina parodoncijuma je prostor između koronarne ivice alveolarne kosti i ivice gingive, prosečne vrednosti do 3mm. Od toga, 1mm od ivice alveolarne kosti zazima vezivno tkivni pripoj a preostalih 2mm sačinjavaju pripojni epitel i dubina gingivalnog sulkusa. To bi značilo da ako cervikalnim sondiranjem dobijemo vrednost od 5mm, samo ciljanom ekcizijom tkiva bez odizanja mukoperiostalnog režnja možemo produžiti kliničke krunice zuba do 2mm, vodeći računa da postignemo dovoljnu širinu fiksirane gingive. Problem u praksi nastaje kada u cilju postizanja idealnih estetskih rezultata, želimo da produžimo kliničke krunice zuba a vrednost cervikalnog sondiranja iznosi do 3mm. U tom slučaju, ciljanom ekcizijom tkiva bez odizanja mukoperiostalnog režnja dolazi eksponira se alveolarna kost, nastaje njena nekroza a zarastanje mekog tkiva se odvija per secundam sa neželjenim prisustvom granulacionog tkiva. U tom slučaju ne možemo ni razmišljati o dobijanju željenih estetskih rezultata već moramo pristupiti protokolu koji podrazumeva odizanje mukoperiostalnog režnja pune debljine, sa uklanjanjem dela alveolarne kosti a sve u cilju postizanja idealne biološke širine potpornog aparata zuba. Iz svega iznetog, ključ uspostavljanja željenog estetskog rezultata je pravilno postavljena indikacija za odgovarajuću hirušku proceduru.

Stomatolog 33

I sastanak Akademije za estetsku stomatologiju SCG sa me|unarodnim u~e{}em INFO

Beograd, Sava Centar, 20 i 21. oktobar 206. Poslednjeg vikenda u oktobru u Sava Centru u Beogradu, odr`an je prvi sastanak Akademije za Estetsku stomatologiju Srbije i Crne Gore. Sastanak je imao za cilj da promovi{e Akademiju u {iroj stru~noj javnosti, pribli`i savremene postulate estetike u stomatologiji doma}im stomatolozima i poka`e da je i na{e profesionalno okru`enje prate}i svetske trendove lepog i zdravog u mogu}nosti da ispuni najvi{a o~ekivanja pacijenta. Celokupnu organizaciju pomogle su kompanije GC Europe i Colgate-Palmolive a i vode}i distributeri su kroz izlo`bu omogu}ili da se na jednom mestu vide i kupe materijali i oprema poslednjih generacija. Skup je prvog dana svojim predavanjem otvorila Prof. Eugenija Arsenis iz Gr~ke sa osvrtom na estetiku u umetnosti. O percepciji boje kao i klini~kim aspektima u odre|ivanju boje zuba Prof. dr Rade Paravina izneo je kako svoje, tako i stavove vode}ih autoriteta iz te oblasti. Dr Kulji}, je u veoma lepo osmi{ljenom predavanju predstavio na~in na koji on planira i izvodi estetske restauracije na frontalnim zubima kao i na~in definisanja ciljeva terapije u uzajamnoj komunikaciji sa pacijentom. Prof. dr Kosovka Obradovi}, je dala koncizan prikaz o razli~itim aspektima anatomskih i morfolo{kih karakteristika zubnog luka i problemu njihovog o~uvanja tokom rekonstrukcije. Sa Univerziteta u Zagrebu prof. dr Ivica Ani} prikazao je svoja iskustva klini~ke prakse uz voema temeljan prikaz prakti~nog rada i modernog koncepta endodoncije. Nakon ovog predavanja za sve u~esnike skupa bio je prire|en ru~ak u Art Caffeu SC-a. Popodnevni deo otvorio je Dr Du{ko Gedo{ev. Referentno, iz prve ruke prikazao je i objasnio sve prednosti jednog od najpopularnijih CAD/CAM sistema CEREC. Na sebi svojsven na~in kroz dinami~nu prezentaciju i prikaz zanimljivih slu~ajeva razbio je predrasude o slo`enosti kompjuterski vo|ene izrade kerami~kih nadoknada. Dr Stockleben iz Hanovera ukazao

34 Stomatolog

je na probleme u terapiji pacijenata sa bruksizmom i predstavio indirektne kompozitne restauracije kao jedno od mogu}ih re{enja. Po zavr{etku prvog dana, za sve goste iz inostranstva kao i ostale zainteresovane organizovan je obilazak grada autobusom sa profesionalnim turisti~kim vodi~em. Drugog dana skupa na{i stomatolozi, ~lanovi SAED, su kroz kratka izlaganja i prikaze svojih slu~ajeva obradili razli~ite teme iz svih oblasti estetske stomatologije. U~e{}e u izlaganju pored kolega sa fakulteta imali su i stomatolozi i zubni tehni~ari iz privatne prakse. Suma celog sastanka bio je okrugli sto na kom su predava~i sa kolegama iz publike razmenli svoje poglede i stavove o stru~nim pitanjima. Diskusija je bila sadr`ajna i omogu}ila je da se pojasne izne{eni stavovi. Kao i posle svakog skupa i sa ovog, ostalo je nekoliko lepih utisaka. Jedan je da kvalitet izlaganja kao i prikazanih slu~ajeva drugog dana ne zaostaje za prvim i da je evidentan napredak u kvalitetu i edukaciji doma}e stomatologije. Ohrabruje i interesovanje kolega iz svih krajeva, naro~ito mla|ih, za rad Akademije i estetsku stomatologiju uops{te, {to nagove{tava jo{ bolje dane u tom smislu. Podr{ka Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu, iskazana kako kroz pomo} u organizaciji, tako i kroz prisustvo prof. dr D. Stamenovi}a - dekana fakulteta. Novi dekan je na sebi svojstven na~in iskusno moderirao skupom prvog dana, a drugi je pa`ljivo pratio iz publike. Slede}i skup SAED najavljen je za 19-20 X 2007. Akademija je pozvala sve u~esnike da aktivno participiraju u njenom budu}em radu, objavljene su i teme za planirane klini~ke radionice i najavljena je ni`a ~lanarina. U svakom slu~aju, vredna iskustva ste~ena u organzaciji proteklog sastanka bi}e iskori{}ena u stalnom podizaju kvaliteta rada i Akademije i narednih godi{njih satanaka.

III Simpozijum oralnih hirurga i oralnih implantologa Srbije

U beogradskom Sava Centru, 3. i 4. novembra ove godine, odr`an je tre}i po redu Simpozijum oralnih hirurga i oralnih implantologa Srbije. Organizatori Simpozijuma su Sekcije za oralnu hirurgiju i oralnu implantologiju Srpskog lekarskog dru{tva. Uz u~e{}e oko tri stotine posetilaca, od stomatologa specijalista do studenata stomatologije, glavne teme skupa bile su nove tehnologije u oralnoj hirurgiji, korektivni hirur{ki zahvati u pripremi implantacije i imedijatno i rano optere}enje implanta. Ovaj skup osmi{ljen je sa ciljem da se doma}a stru~na javnost {to bolje i br`e informi{e o najaktuelnijim stru~nim stavovima u oralnoj hirurgiji i implantologiji. Ba{ zbog toga, organizatori su i ove godine ulo`ili veliki napor da, kao predava~e, u Beograd dovedu istaknute svetske stru~njake u ovim oblastima. Tako su posetioci Simpozijuma imali prilike da, pored ostalih gostiju iz inostranstva, ~uju i veoma kvalitetna predavanja Georgea E. Romanosa iz New Yorka i Gabora Teppera iz Be~a, lekara iza kojih stoji veliko stru~no iskustvo, ali i vredni nau~no-istra`iva~ki rezultati. Ipak, kako je jedan od ciljeva Simpozijuma i predstavljanje rezultata na{ih stru~njaka i istra`iva~a, priliku da odr`e predavanja dobili su i oralni hirurzi i implantolozi Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu i Vojnomedicinske akademije, ali i drugih centara u Srbiji. Posebno je zna~ajno {to je ovaj skup uspeo da privu~e i pa`nju kolega iz susednih zemalja, pa je me|u u~esnicima bilo i stomatologa iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. U okviru sesije o novim tehnologijama, posetioci su imali prilike da ~uju predavanja Dr Dov{aka iz Ljubljane o primeni lasera u oralnoj hirugiji i Prof. Staj~i}a o piezohirurgiji u oralnoj i maksilofacijalnoj regiji. Pored njih, Prof. Aleksa Markovi} je predstavio novi Straumannov koncept SLA Activity implanta. Jedna od glavnih tema Simpozijuma bilo je imedijatno optere}enje implanta. Problem, koji iz razumljivih razloga,

INFO

Beograd, Sava Centar, 3 i 4. novembar 2006.

privla~i veliku pa`nju, kako istra`iva~a, tako i lekara prakti~ara, bio je predmet `ive diskusije na ovom skupu. Doktori Romanos i Tepper izneli su najaktuelnije stru~ne stavove o ovoj temi, a svoj doprinos dali su i doma}i stru~njaci, predstaviv{i rezultate sopstvenih istra`ivanja. Iako jo{ uvek nema potpunog konsenzusa o ovim pitanjima, u~esnici Simpozijuma imali su izuzetnu priliku da budu informisani o rezultatima najaktuelnijih svetskih istra`ivanja koja se odnose na imedijatno optere}enje. Osim toga {to su stru~noj javnosti omogu}ili da ~uju najistaknutije doma}e i strane predava~e, organizatori su se, kao i na prethodnim skupovima, potrudili da priliku pru`e i mla|im istra`iva~ima, kao i oralnim hirurzima i implantolozima koji rade van visoko-{kolskih i istra`iva~kih institucija. Tako je odr`ana sesija usmenih prezentacija na kojoj su svoje rezultate predstavili mla|i istra`iva~i u oralnoj hirurgiji i implantologiji. Pored toga, u okviru poster sesije, svoje radove predstavili su i brojni prakti~ari iz stomatolo{kih centara i privatne prakse iz cele Srbije. U okviru Simpozijuma odr`ana je i izlo`ba opreme i materijala za oralnu hirurgiju i implantologiju. Kao izlaga~i su se pojavili zastupnici najpoznatijih svetskih implantnih sistema – Straumanna, Nobel-Biocera, Ankylosa i brojni drugi. Naravno da je ovakav skup, pored svog stru~nog dela, bio i prilika za dru`enje i razgovor i o temama koje nisu direktno povezane sa oralnom hirurgijom i implantologijom. Koktel za sve u~esnike u Aero klubu u Uzun-Mirkovoj ulici, bio je trenutak za opu{tanje i bolje upoznavanje kolega iz zemlje i inostranstva. Na kraju, ostaje uverenje da su ovakvi skupovi dragoceni za unapre|enje na{e struke i nada da }e i slede}i Simpozijum, po~etkom novembra 2007. godine, biti podjednako pose}en i uspe{an. Dr Miroslav Andri} Klinika za oralnu hirurgiju Stomatolo{ki fakultet u Beogradu

Stomatolog 35

INFO

Evropa pod našim krovom

Šesti međunarodni EDSA kongres održan na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Naš fakultet je bio domaćin dva velika događaja: Šestog internacionalnog kongresa Evropske Asocijacije Studenata Stomatologije (EDSA) održanog 21. i 22. aprila i Tridesetsedmog Sastanka EDSA-e ( EDSA meeting). Europian Dental Students Association ( EDSA) je udruženje evropskih studenata stomatologije čiji smo i mi članovi od 2002. godine. Dva puta godišnje predstavnici stomatoloških fakulteta evropskih zemalja se sastaju u drugoj zemlji radi razmene iskustava i ideja vezanih za projekte koje sprovode studenti stomatologije u svojim zemljama. Ove godine smo mi imali čast da budemo domaćini jednog takvog sastanka ali i kongresa koji pored delegata okuplja i studente i profesore sa naučnim radovima i predavanjima. EDSINI kongresi se održavaju svake dve godine. EDSA meeting: Već u utorak 18. aprila stigli su prvi gosti. Smešteni su u hotel «Sajam» u kome su se narednih dana održavali sastanci. Imali smo prilike da upoznamo kolege iz Švedske, Grčke, Francuske, Engleske, Irske, Holandije, Poljske, Litvanije, Slovačke, Nemačke, kao i goste iz okruženja: Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Slovenije i Makedonije. Na sastanku je svaki delegat pojedinačno podneo izveštaj o tome šta se u poslednjih par meseci dešavalo na njegovom fakultetu, kakvi su se projekti sprovodili, i prezentovali su se rezultati tih projekata. Takođe se razgovaralo i o budućim planovima, odnosno kakve akcije i projekti se planiraju na kom fakultetu u narednim mesecima.

36 Stomatolog

EDSA Kongres: Sastanak je uspešno završen ali je veći deo posla bio ispred domaćina – realizacija kongresa. Organizacioni tim koji su činili predsednica Jadranka Vujačić, dr Nebojša Đurić, dr Edon Karahoda, Aleksandra Ranisavljev i Ivana Vuletić radio je mesecima unapred da bi sve proteklo u najboljem redu i da bi fakultet bio predstavljen u pravom svetlu. Trebalo je ugostiti još četrdesetak stranih studenata koji su došli na Kongres sa svojim naučnim radovima, kao i četrdesetak studenata iz Beograda i Niša. Na kongresu je učestvovalo oko 60 naših studenata Klinike u Novom Sadu, kao i naši predavači. Teme naučnih radova bile su raznovrsne a obuhvatale su oblasti ortodoncije, oralne medicine, parodontologije, implantologije, mikrobiologije, dečije i preventivne stomatologije, oralne i maksilofacijalne hirurgije, javnog zdravlja, protetike, edukacije u stomatologiji i drugih. A da bi Kongres bio na što višem naučnom nivou uloženi su napori da se pozovu i ugoste renomirani domaći i strani profesori. Dešavanja u toku oba dana trajanja kongresa bila su podjednako koncipirana. Pored izložbenog sajma stomatološke opreme i materijala u holu fakulteta i poster prezentacija studentskih radova,verbalne studentske prezentacije i profesorska predavanja održavala su se u amfiteatru u okviru pre i popodnevnih sesija. Prvog dana smo mogli čuti izlaganja domaćih predavača: Prof. dr Dragoslava Đukanovića, Ass. dr Predraga Vučinića, Prof. dr Mirjane Vujasković, prof. dr Zorana Stajčića i gošće iz Hrvatske Prof. dr Asje Čelebić, specijeliste protetike. Sledeci dan (nedelja 22.april) bio je rezervisan za gostujuće predavače iz Holandije Prof. dr A.J.P. Van Strijpa, dr Aristomenisa Syngelakisa iz Grčke koji je predavao o menadžmentu u zdravstvu na vrlo duhovit i zabavan način, zatim mlada doktorka iz Makedonije, predstavnica Colgate-a, dr Jasminka Matoska o odabiru prave četkice za zube. Još jedan veoma drag gost, mladi profesor koji nam je došao iz Berna, Švajcarska, a inače je Grk dr Nikos Mattheos krajnje zanimljivo je predavao o podučavanju i učenju. Prava senzacija popodnevne sesije bio je gost sa Američkog kontinenta, dekan fakulteta u Milvokiju Prof. dr Denis Lynch koji je govorio o dentalnoj edukaciji u novom milenijumu. Pokazao je kako je tekao razvoj stomatologije u Americi, kako su nekada izgledale i kako sada izgledaju njihove klinike za obrazovanje mladih stomatologa. Ukazao na sličnosti i

INFO

razlike kada je studiranje stomatologije u pitanju, između Evrope i Amerike, kao i uticaj standarda na razvoj nauke uopšte pa i stomatologije. Pitali smo ga koji je bio motiv njegovog dolaska... - Pre svega, bio sam počastvovan time što sam pozvan i čast mi je što se sve i desilo. Takođe sam bio veoma zainteresovan za temu na koju sam pozvan da govorim, to je nešto blisko i drago mom srcu. Mislim da postoji velika sličnost između problema sa kojima se mi suočavamo u Sjedinjenim državama kada je obrazovanje stomatologa u pitanju i aktuelnim problemima sa kojima se suočavaju evropske zemlje na svojim stomatološkim fakultetima. Kakvi su vaši utisci o Novom Sadu i Šestom EDSA kongresu? - Više od bilo čega drugog impresionirala me gostoljubivost na koju sam naišao. Svi su dali sve od sebe da bih se osećao kao kod kuće, i tačno tako se i osećam ,kao da sam sa svojim prijateljima. Sam grad je prelep, sreća, lepo je vreme a to niko ne može da kontroliše. Grad je lep i ima dosta toga sa čim treba da se ponosi uključujući i stomatološki fakultet. U vezi kongresa... - Kongres... na mene je najviše ostavio utisak stepen kvaliteta studentskih radova i prezentacija.To me čini veoma uverenim da je budućnost stomatologije u Evropi u dobrim rukama. Da li postoje razlike između studenata stomatologije u Americi i Evropi, i ako postoje koje su to razlike? - Mislim da su razlike minimalne, većina proizilazi iz jezika. Razlika je u tome što ovde studije stomatologije proizilaze iz medicinskog kurikuluma. Ali mislim da sličnosti daleko prevazilaze razlike.

Hvala, i kažite nam, koji trenutak će vam najviše ostati u sećanju? - Trenutak koji nikada neću zaboraviti bio je posle zatvaranja kongresa, kada su svi ostali u amfiteatru , kada je neko doneo gitaru, ostatak piva i karton vina i svi su pevali i igrali iz svih zemalja koje su bile na kongresu, to je bio nezaboravan događaj. Pamtiću mnogo više od prezentacija, večera, žurki...to je bio skup različitih ljudi sa zajedničkim ciljem i mnoga prijateljstva su rođena koja će trajati čitav život. Sve pohvale za organizaciju i brigu o detaljima tokom kongresa pored organizacionog odbora zaslužuje i fenomenalan hosting tim koga su činili naši studentistomatolozi. Njihov zadatak je bio da se gosti osveže u pauzama između predavanja lepo pripremljenim koktelom kao i u pružanju inaformacija našim gostima i naravno druženje. Oni su zaslužni za nezaboravnu spontanu žurku posle zatvaranja kongresa u amfiteatru uz gitaru i vino... I naravno večerama i žurkama nikad kraja... ali došao je i ponedeljak, poslednji dan druženja. Poseta fruškogorskim manastirima, Muzeju meda i vina u Sr. Karlovcima ostaće mnogima u sećanju kao i gala večera na «Salašu 137» . Tamo su gosti videli ponešto od starinske domaće atmosfere, večerali uz tamburaše, videli kako se u Srbiji igra kolo, učili korake... i razmenjivali adrese i poruke u svojim ličnim knjigama utisaka! Ovo je bio prvi međunarodni kongres na našem fakultetu od osnivanja odseka za stomatologiju. Nadamo se da je ovo samo energetska injekcija i tek početak aktivnosti mladog KSS-a ( Klub studenata stomatologije Medicinskog fakulteta)! Ivana Vuletić član IO KSS resor za nastavu KSS

Stomatolog 37

INFO

Prikaz skupa ZC Međunarodni naučni skup pod nazivom »Materijali u stomatologiji« u organizaciji Zlatarne Celje-Aurodent i Stomatološkog fakulteta u Beogradu održan je 4. novembra u velikom amfiteatru Stomatološkog fakulteta. G-đa Tjaša Zupančič Hartner je, kao predstavnik organizatora Zlatarne Celje - Aurodent otvorila skup i predstavila istraživačkorazvojni međunarodni centar našeg preduzeća, čiji je vođa dr Rebeka Rudolf uni dipl. ing. Predstavljeni su najnoviji rezultati istraživanja nove Au-Pt dentalne legure, na kojima zajedno rade Institut za tehnologiju materijala Mašinskog fakulteta Univerziteta u Mariboru, Stomatološki fakultet i Zlatarna Celje-Aurodent u okviru EUREKA E!3555 DEN MAT međunarodnog projekta (finansiran od strane Evropske Unije). Naši predavači su stručni saradnici na ovom međunarodnom projektu i to iz različitih interdisciplinarnih područja. Oni su nas podsetili da zlatne dentalne legure, na koje se malo zaboravlja zbog najnovijih trendova u stomatologiji, imaju svoje mesto prilikom izrade metalkeramičkih nadoknada. Prilikom ispitivanja novih materijala za fiksno-protetske nadoknade, kao kontrolni uzorci se upravo uzimaju zlatne dentalne legure zbog svoje dugogodišnje primene i brojnih longitudinalnih studija koje su urađene. Zaključak koji se može doneti je da Au-Pt legure i dalje imaju svoje mesto kao osnovni gradivni materijal. Vlasnik zubotehničke laboratorije Križnar iz Kranja predstavio nam je svoja iskustva u livenju plemenitih legura i objasnio na koje faze moraju mladi tehničari, koji počinju da rade na plemenitim legurama, da obrate posebnu pažnju. Nenad Mandić je predstavio svoje kombinovane radove i pokazao kako bezmetalne nadoknade mogu da se uspešno kombinuju sa metal-keraničkim nadoknadama kod istog pacijenta. Novi dekan Stomatološkog fakulteta, prof.dr Dragoslav Stamenković je ponovio kako je naša škola veliki protivnik upotrebe baznih legura koje sadrže Ni, Be i Cd, a sa kojima se, zbog njihovog lakog livenja i obrade, i dalje dosta radi u našoj zemlji. Predstavio je deo preliminarnih rezultata istraživanja nove Au-Pt legure ZC i obećao da će sledeći put dati detaljan prikaz rezultata, naročito onih vezanih za ispitivanje biokompatibilnosti. Testove biokompatibilnosti radi sa svojim timom direktor Instituta za medicinska istraživanja VMA Prof. dr Miodrag Čolić. Prof dr Ivan Anžel, direktor Instituta za tehnologiju materijala - Univerziteta u Mariboru, je sa stanovišta mašinskog inženjera objasnio mehaničke karakteristike i mikrostrukturu zlatnih legura, kao i osobine koje Au-Pt legure moraju imati kako bi se obezbedila dobra veza metala sa keramikom. Prof. dr Aleksandar Todorović je dao pregled različitih vrsta materijala od kojih se mogu izraditi nadoknade devitalizovanih zuba. G-đa Mila Simonović je pokazala kako se Au-Pt dentalne legure ZC ponašaju prilikom frezovanja i predstvila svoja iskustva u radu sa njima. Doc. dr Vojkan Lazić nas je podsetio na različite okluzalne splintove, koji između ostalog mogu biti izrađeni i od zlatnih legura. Na kraju skupa svi prisutni su dobili Sertifikate o učešću na skupu, a takođe su podeljene i tri vredne nagrade od strane Zlatarne Celje - Aurodent. Prvu i najvredniju nagradu - Austenal Ultrashall ultrazvučnu kadu je dobila dr Aleksandra Mišović. Predavanja su po oceni učesnika bila veoma zanimljiva, a sve nove ideje o temama, koje možda nismo dovoljno rasvetlili, a kolege bi želele da čuju, su dobro došle. Dr A. Marić Dragaš

38 Stomatolog

Poštovane kolege, Zlatarna Celje poseduje dugogodišnje iskustvo u proizvodnji plemenitih dentalnih legura (Au-Pt, Au-Pd, AgPd, Au). Kao proizvođač zlatnih legura, jedini smo u mogućnosti da Vam strare proizvode od zlata (zubni mostovi, nakit, zlatnici,..), uz minimalnu doplatu troškova rafinacije i dodatnih platinida, zamenimo za novu leguru. Prilikom kupovine naših legura dobija se sertifikat-nalepnica, koji se sastoji iz tri dela (za pacijenta, zubnog tehničara i stomatologa), kojim garantujemo kvalitet proizvoda, a time su stomatolog i zubni tehničar potpuno zaštićeni. To je jedini način kojim svojim pacijentima možete da garantujete da su njihove protetske nadoknade izrađene od materijala koji ima odgovarajuće karakteristike i pod određenim šaržnim brojem (sa određenim hemijskim sastavom). Naše legure poseduju CE i NIOM sertifikate, a na tržištu Srbije Zlatarna Celje jedina ima registrovane dentalne legure od strane Ministarstva za zdravlje RS (Agencije za lekove i medicinska sredstva).

Ukoliko postoji interesovanje, mi smo spremni da pripremimo i organizujemo kurs livenja i rada na zlatnim legurama. Bili bi Vam veoma zahvalni ukoliko bi svoja iskustva u radu na zlatnim legurama podelili sa nama: - Koliko dugo pacijent nosi u ustima protetsku nadoknadu koja je urađena na baznim legurama, a koliko dugo nadoknadu na zlatu? - Kako izgledaju nosači mosta nakon skidanja mosta izrađenog od bazne legure, a kako izrađenog od zlatne legure? - Pošaljite nam fotografije svojih radova – Vaših pacijenata – kako izgledaju nosači, parodontalna tkiva nakon nekoliko (i koliko) godina nošenja i funkcije protetske nadoknade urađene na baznim i na zlatnim legurama. - Pošaljite nam sve svoje predolge i nove ideje - o čemu bi želeli da dobijete više informacija, koje teme bi voleli da čujete. Od fotografija koje nam budu stigle, odabraćemo najmanje jednu koju ćemo sledeće godine prikazati na našem naučnom skupu u Beogradu. Za sva pitanja, stručno savetovanje i pomoć, mi Vam stojimo na raspolaganju sa svojim iskustvom i znanjem. Zlatarna Celje – kvalitet, tradicija, poverenje, zdravlje--Rankeova 4, Beograd E mail: [email protected]

za po

Povodom izbora prof.dr Dragana Kuburovića za počasnog člana Akademije medicinskih nauka SLD-a i Nagrade za životno delo dodeljene 2004. godine takođe od strane SLD-a časopis ima zadovoljstvo i čast da se osvrne na dostignuća i doprinose u struci i nauci a koja su obeležila profesionalni život profesora Kuburovića. Ovom prilikom časopis želi da se zahvali profesoru Kuburoviću za svu pomoć koju je nesebično pružio kako časopisu tako i Komori privatnih doktora stomatologije Srbije. U predlogu koji su predsedništvu Akademije medicinskih nauka SLD-a podnela tri redovna člana Akademije prof.dr Aleksa Piščević, prof.dr Miodrag Kosovčević i prof.dr Vojislav Popović navodi se sledeće obrazloženje. Prof.dr sci DRAGAN KUBUROVIĆ, redovni profesor Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji, roden je 02. 06. 1935.god. u Ljigu. Maturirao je u Kraljevačkoj Gimnaziji 1956. godine. Iste godine upisuje Stomatološki fakultet u Beogradu. Kao prvi diplomirani student svoje generacije 1961.godine primljen je za asistenta pripravnika na Kliniku za bolesti zuba Stomatološkog fakulteta u Beogradu. Posle uspešno završenih poslediplomskih studija, magistrature “Akutni hronični pulpiti” 1971. god. i doktorata “Uporedna ispitivanja patohistoloških nalaza zdrave i obolele pulpe zuba čoveka” 1973.god. izabran je na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Bolesti zuba za docenta (1973), i za vanrednog profesora (1982) i redovnog profesora (1987). Penzionisan je 2001. godine. Kao istaknuti nastavnik i naučni radnik na Stomatološkom fakultetu i Beogradskom Univerzitetu obavljao je sledeće dužnosti: Upravnika Klinike za bolesti zuba Stomatološkog fakulteta u Beogradu (1985-1987), Prodekana Stomatološkog fakulteta u Beogradu (19741978), Dekana (1987-1991), Prorektora Beogradskog Univerziteta (1991-1997), Rektora Beogradskog Univerziteta (19971998). U toku svog četrdesetogodisnjeg rada na Stomatološkom fakultetu i Beogradskom Univezitetu dao je veliki značaj i doprinos razovju i unapređenju nastavnoobrazovne, zdravstvene i posebno naučno-istraživačke delantnosti.

asnog

lana Akademije SLD-a

INFO

Izbor prof. dr Kuburovi

sada jedini stomatolog predsednik SLD-a. Prof. dr Dragan Kuburović kao dugogodišnji aktivni član SLD-a, član i predsednik mnogih komisija, žirija, aktiva, podružnica, sekcija, kao član Presedništva i Izršnog odbora predsedništva, podpredsednik i predsednik SLD-a svojim predanim i plodnim radom dao je veliki i značajni doprinos u razvoju i afirmaciji SLD-a u zemlji i inostranstvu. Za pokazane vredne rezultate rada Prof dr Dragan Kuburović je dobitnik Plakete i Godišnje nagrade SLD-a, “za naučno-istraživački rad” (1976) i Nagrade za životno delo 2004. godine.

DOPRINOS U RADU SRPSKOG LEKARSKOG DRUSTVA Prof.dr Dragan Kuburović je član SLD-a od 1961. godine. Bio je predsednik Stomatološke sekcije SLD-a od 1978-1980. godine, počasni predsednik Endodontske sekcije 1998.god, član Predsedništva Izvršnog odbora Presedništva SLD-a, podpredsednik i predsednik SLD-a 1982-1983, prvi i do

Stomatolog 39

Sveèana dodela diploma

INFO

Stomatološkog fakulteta univerziteta u Beogradu

U svečanoj sali dekanata stomatološkog fakulteta, 26-tog decembra 2006, upriličena je svečana dodela diploma svršenim studentima stomatologije. Za razliku od prethodnih godina, kada je uručivanje diploma bilo puka formalnost, ili samo još jedan odlazak na šalter dekanata, ove godine je upriličena svečanost koja će, nadamo se, postati tradicionalna. Da ovaj dan ostane u najlepšem

sećanju svežim diplomcima i njihovim najbližima, pobrinula se nova uprava stomatološkog fakulteta. Zbog velikog broja novo-diplomiranih stomatologa, napravljene su dve grupe. Jedna sa početkom u 11 a druga u pola 1. Posle uvodne reči dekana, Prof. Dr Dragoslava

Stamenkovića, prikladan i nadahnut govor, oržao je prodekan za nastavu Doc. Dr Đurica Grga. Svečanost je započela akademskom himnom „Gaudemaus igitur“ koju je otpevao hor VIS-a „Koreni“. Zatim je velikan našeg glimišta, Voja Brajević, izrecitovao odabrane stihove Duška Radovića i Laze Kostića izmamivši aplauze prepune sale. Usledilo uručenje diploma. Redom su prozivani prisutni diplomci, kojima je, svakom ponaosob, uz čestitke, bila uručena diploma. Sve to je praćeno blicevima foto-aparata, veselim osmesima prozvanih kao i prisutnih gostiju. Zatim su se novi doktori stomatologije, o svom budućem etičkom radu, zakleli nad Hipokratovim rečima. Nakon toga je ponovo

40 Stomatolog

nastupio hor, otpevavši nekoliko klasika srpske narodne muzike, čime je ceremonija bila završena. Kasnije, u holu dekanata, upriličen je koktel. Ovakav gest je dokaz da se sa malo sredstava, a malo više dobre volje, može stvoriti trenutak za pamćenje. Jedine zamerke su bile da je sve organizovano za kratko vreme, kao i to da je bio radni dan, tako da je svečanost bezmalo bila privilegija beogradskih porodica.

Mini implanti u ortodonciji

INFO

dr Thomas Leitz

Održano je predavanje iz oblasti privremenih malih šraf implantata i njihova primena u ortodonciji. Skup je organizovala sekcija za ortodonciju srpskog lekarskog društva, predavač je bio dr Thomas Lietz, koji je predstavio sistem, čiji je i tvorac, simpaticno nazvan tomas (temporary orthodontic micro anchorage system) proizvođača DENTAURUM. Predavanje je podeljeno u dva dela: edukativni i komercijalni. U prvom delu smo upoznati sa najznačajnijim sistemima na tržištu, njihovim sličnostima i razlikama u izgledu, funkciji i primeni. Drugi deo predavanja je bio komercijalan gde je bilo reči o prednostima tomas implantnog sistema u ortodonciji. Objašnjena je procedura njihove jednostavne implantacije, eksplantacije nakon terapije, kao i mogućnost imedijatnog opterećenja. Indikacije u kojima se ovakvi sistemi mogu uspešno primeniti podeljeni su u tri grupe: aktivne vuče zuba, pasivne stabilizacije (kao dodatno uporište) i preprotetskog tretmana zuba, gde se za veoma kratko vreme zub može

dovesti u poziciju (npr. intrudirati) radi korektne protetske restauracije. Izuzetnu primenu su našli u zameni hedgir aparata. Ovaj savremeni sistem omogućava drugačiji pristup rešavanju pojedinih, katkad veoma kompleksnih, ortodontskih anomalija i pruža nove mogućnosti. Stoga je sigurno da će tomas, kao i ostali implantni sistemi u ortodonciji, sve više nalaziti mesto u svakodnevnoj praksi.

41 Stomatolog

Stomatolog 41

INFO

IX Stomatološki dani Srbije u organizaciji Komore privatnih doktora stomatologije Srbije

Deveti Stomatološki dani održani su 10-12. novembra 2006. godine u mestu Babe na Kosmaju.

Kada je pre 20 godina grupa entuzijasta oformila Komoru privatnih doktora stomatologije, pokrenula ih je ideja da se staleški interesi jedne grupe privatnih preduzetnilka štite na organizovan način – posredstvom vlastitog staleškog udruženja, a po ugledu na zemlje tadašnje Zapadne Evrope. Danas, kada političke granice u Evropi polako nestaju ili postaju sve poroznije, Komora privatnih doktora stomatologije Srbije se zalaže za Komoru svih stomatologa sa svim ingerencijama koje joj pripadaju i da u punoj meri usmerava i kontrloliše svoju sudbinu. Godinama se nalazimo nadomak cilja za koji se kroz svoj skroman rad i postojanje zalažemo.

Na 9. stomatološkim danima u Babama, održana je VII izborna Skupština Komore, na kojoj se prema dnevnom redu razgovaralo i o namerama i izgledima za zvaničnu Stomatološku komoru Srbije. S obzirom da su u formiranju Komore, nakon održanih izbora propušteni svi zakonski rokovi za konstituisanje iste, prisutni na Skupštini su razgovarali o nastavku rada Komore privatnih stomatologa Srbije (našeg udruženja) i aktivnostima koje treba preuzeti u cilju formiranja zvanične Komore Srbije. Na ovom skupu, ustanovljeno je da većina stomatologa nije upoznata tj. nije pročitala Zakon o komorama zdravstvenih radnika koji je skupština usvojila, kao i da nije dovoljno informisana o izbornim aktivnostima i strategiji u svojim okruzima. Prisutni su učestvovali u diskusiji o daljoj poziciju našeg udruženja i složili se sa programom i planom koji je predložio predsednik Komore dr Zoran Stamatović, da se u daljem radu Komora privatnih doktora stomatologije Srbije

42 Stomatolog

bavi poslovnima i prati stomtologe – članove udruženja kroz privatnu praksu i edukaciju, kao i da ima dobru pravnu podršku za pitanja poslovanja i vođenja ordinacija. Na ovoj Skupštini zaključeno je da ne treba prekidati sa radom udruženja, jer je stvorena efikasna strukovna organzacija, sposobna da iznese teret odgovornosti za stručno i profesionalno delovanje. Postignuti rezultati , učinak su rada entuzijasta, potpuno volonterski. Prema tome je odlučeno da u aprilu 2007. treba sazvati Skupštinu Komore sa konkretnim smernicama za dalji rad. U vezi izbora članova Skupštine Komore, prisutni su se dogovorili da se novi izbori obave na Skupštini u aprilu, a iz nadležnih odbora Komore isključeni su članovi koji se ni na jedan način nisu uključili (u periodu od 3 godine) u rad i aktivnosti Komore. Po već uhodanom planu, na Stomatološkim danima učestvovale su sa svojom ponudom, sledeće firme : Neodent, Nuova Dentale, GC Europe, RO orto Digital, Oralent, Medis, Iradia, Dental Medical, Colgate-Palmolive Adria, Porsche-Beograd- Ada i kao generalni sponzor skupa Raiffeisen Banka. Sastanak je otvoren 10.11.2006. godine, Skupštinom Komore. Sva predavanja bila su održana u 11.11, kao i ručak za sve učesnike i svečana večera. Generalni sponzor skupa RAIFFEISEN banka je predstavila dva načina kreditiranja poslovanja, (o čemu se zainteresovani mogu obavestiti i stupiti u kontakt preko Komore) i podelila prigodne poklone svim učesnicima. Porsche- Beograd, je učesnicima skupa podelio godišnje planere za 2007. godinu i omogućio test vožnje na automobilima iz programa SEAT i AUDI. I ovog puta je organizovan interesantan okrugli sto na temu „Plan terapije u protetskom zbrinjavanju na implantatima“. Svečana večera, lutrija i ostale predviđene zabavne aktivnosti na skupu, protekle su u očekivanom raspoloženju. Nakon ovog skupa organizovanog u nizu skupova tokom oktobra i novembra 2006. godine, može se zaključiti da su kolege vrlo raspoložene za praktičnu edukaciju i razmenu međusobnih iskustava. Komora privatnih doktora stomatologije Srbije zahvaljuje se svim učesnicima, saradnicima i predavačima na dobroj volji i raspoloženju da se ovaj tradicionalni skup i ovoga puta održi u prijatnoj i opuštenoj radnoj atmosferi.

Naučni skup

INFO

Gradivni stomatološki materijali - dostignuæa i perspektive Beograd, Sava Centar, 25. maj 2007. godine

Drage kolege Zadovoljstvo mi je da Vas pozovem na naučni skup o stomatološkim materijalima. U stomatologiji se koristi širi spektar materijala nego u bilo kojoj drugoj profesiji. Iz tako širokog spektra izdvojili smo gradivne materijale i napravili tematski sastanak. Stomatološki materijali su najdinamičnija oblast stomatologije i promene koje se dešavaju u ovoj oblasti su, u stvari, refleksija razvoja tehnologije bazičnih nauka. Stoga se za stomatološke materijale s pravom kaže da su generatori razvoja stomatološke nauke. U našem okruženju se na svakom stručnom sastanku govori o materijalima. Teme su prezentacije novih materijala i iskustva sa njima. Uglavnom su to predavanja koja daju odgovore na pitanja koja opisuju KAKO se radi s novim materijalima. Ovog puta želimo da napravimo drugačiji skup, d damo odgovor na pitanja ZAŠTO se tako radi s novim materijalima Po hemijskom sastavu gradivni stomatološki materijali su vrlo raznorodni (metali, keramika, polimeri, kompoziti), a njihovo ispitivanje zahteva različite eksperte. Zato su predavači na ovom skupu profesori i istraživači iz različitih oblasti. Nama, nastavnicima Stomatološkog fakulteta u Beogradu, velika je čast što će zajedno sa nama o ovoj atraktivnoj oblasti naše struke govoriti i naše kolege sa tehničkih fakulteta Beogradskog univerziteta, VMA, kao i naši prijatelji iz Maribora i Ljubljane, Napor koji smo učinili u pripremi ovog skupa pretočili smo u pisanu reč, pa će prezentacije biti sačuvane trajno u formi monografije. Svako predavanje na skupu je poglavlje u monografiji. Prof. dr Dragoslav Stamenković Naučni odbor Prof. dr Dragoslav Stamenković Ns. dr Rebeka Rudolf Prof. dr Kosovka Obradović-Đuričić Organizacioni odbor Prof. dr Dejan Marković, predsednik Prof. dr Aleksandar Todorović Doc. dr Vojkan Lazić Sekretarijat Zavod za stomatološku zaštitu [email protected]

naučni skup

GRADIVNI STOMATOLOŠKI MATERIJALI

dostignuća i perspektive

08.00-09.15 Registracija naučnog skupa 09.15.-09.30 Otvaranje skupa Predsedavajući: prof. dr LJ. Todorović, prof. dr M. Vulović Prof. dr K. Obradović Biokompatibilnost gradivnih stomatoloških materijala 09.30 Prof. dr D. Stamenković Testovi za ispitivanje 10.00 Akad. prof. dr M. Čolić biokompatibilnosti stomatoloških materijala Prof. dr D. Marković Biokompatibilnost kompozita i 10.30 glas-jonomer cemenata Prof. dr Z. Vulićević Prof. dr M. Konačni elementi kao metod 11.00 Milovančević izbora u ispitivanju materijala 11.30-12.00 kafe pauza Predsedavajući: prof. dr S. Živković, doc. dr Z. Aleksić Prof. dr D. Metoda konačnih elemenata u Stamenković 12.00 ispitivanju gradivnih stomatoloških Ass. mr A. Grbović Ns. dr R. Rudolf 12.30

13.00

13.30

Prof. dr D. Stamenković Prof. dr V. leković Prof. dr D. Stamenković Ass. mr A. Špadijer Prof. dr I. Anžel Ns. dr R. Rudolf

materijala

Starenje stomatoloških gradivnih materijala

Savremeni aspekti primene materijala u oralnoj implantologiji

Plemenite dentalne legure

Stomatolog 43

Vrsta skupa

Mesto održavanja

Organizator

Termnin

Interdental&Intermedica sajam, predavanja

Beograd, Hala Expo XXI

Grupacija za uvoz i distr. med. sred., Privredna komora Srbije

10-12. maj

Nedelja zdravlja zuba i usta

Sve stomatološke službe u Srbiji

Stomatološki fakultet Beo14-20. maj grad, Sekcija SLD i Udruženje za dečju i preventivnu stomatologiju

Kurs

Nije još delinisano

Udruženje ortodonata Srbije

18-19. maj

Susret zubnih tehničara

Vrnjačka Banja

Udruženje zubnih tehničara

18 – 20 maj

Akademija Stomatološki materijali Prof. Stamenkovic

Sava Centar

Akademija Stomatološki materijali

25. maj

Sekcijski sastanak

Novi Sad, Klinika za stomatologiju

Sekcija za maksilo facijalnu hirurgiju SLD

25. maj

Stručni skup Promodentis 2007

Novi Sad, Hala Master- Sajam

31. maj- 2. juni Stomatološka sekcija DLV, Klinika za stomatologiju Novi Sad, Društvo privatnih doktora stomatologije Vojvodine

Novopazarski stomatološki dani

Novi Pazar

Udruženje privatnih doktora stomatologije (Komora)

1.-3. juni

Intersekcijski sastanak

Vršac

Sekcija za oralnu hirurgiju i implantologiju

1.-3. juni

Simpozijum zdravstvenog vaspitanja

Zaječar

Stomatološki fakultet Beograd, Sekcija SLD i udruženje za dečiju i preventivnu stomatologiju

7.-9. juni

Simpozijum

Zlatibor

Sekcija za stomatološku protetiku SLD

14.-16 juni

Predavanje po pozivu Stuart Froum, NY

Sava Centar

Sekcija za parodontologiju SLD i Udruženje za parodontologiju

22.juni

Naucni skup 59. godišnjica Stomatološkog fakulteta

Sava Centar

Stomatološki fakultet Beograd

23.juni

Predavanje po pozivu David Wong: Salivary diagnostic by nano tehnology

Beograd

Sekcija za parodontologiju SLD i Udruženje za parodontologiju

29.juni

59. godišnjica Stomatološkog fakulteta

Stomatološki fakultet Rankeova 4

Stomatološki fakultet Beograd

26-28.juni

Sekcijski sastanak

Beograd

Sekcija za bolesti usta i zuba SLD

21. septembar

Sastanak

Stomatološki fakultet Beograd

Sekcija za maksilofacijalnu hirurgiju SLD

29. septembar

Kongres

Hotel Beograd (Interkontinental)

Udruženje ortodonata Srbije

4-7.oktobar

Akademija

Sava Centar

Akademija za estetsku stomatologiju

19-20.oktobar

Intersekcijski skup

Sava Centar

Sekcija za dečju i preventivnu stomatologiju SLD i Sekcija za ortodonciju SLD

27. oktobar

Kongres

Dubai

FDI

24-27. oktobar

INFO

MAJ

JUN

SEPTEMBAR

OKTOBAR

44 Stomatolog

NOVEMBAR Simpozijum

Sava Centar

Sekcija za oralnu hirurgiju SLD i Sekcija za oralnu

3. novembar implantologiju SLD

Sastanak

Klinika za stomatologiju Niš

Sekcija za maksilofacijalnu hirurgiju SLD

30. novembar

Stručni sastanak

Stomatološki fakultet Rankeova 4

Sekcija za dečju i preventivnu stomatologiju SLD

8. decembar

Stručni sastanak

Novi Sad

Stomatološka sekcija društva 15. decembar lekara Vojvodine SLD

Stomatološki dani

Udruženje privatnih doktora stomatologije Srbije (Komora)

INFO

DECEMBAR

decembar

Stomatolog 45