Artur Koterel
REČNIK SVETSKE MITOLOGIJE PREVEO S ENGLESKOG
PAVLE PERENČEVIĆ
1928��1998 BEOGRAD
#
U spomen
na mog oca, Pasija Kotereia, kojije na s voj posebni način znao
,.
SADRŽAJ
I LUSTRACIJE..... '"
UVOD Značenje mita
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . . ........ . . . . 8 .
..
........ . . . .
.
. . . . . ........ ...........
.
......... . .
.
.............
.
. . ...
ZAPADNA AZIJA Egipat, Sumer, Vavilon, Hanan, Mala Azija , Persija, Arabija
.......................... . . . .............................................. . . ....
JUŽ NA I S REDNJA AZIJA I ndija, Cejlon , Tibet. .
.
....... . . . . . . . . ....... .............................. . . . . .
I STO ČNA AZIJA Sibir, Mongolija, Kina, Japan, jugoistočna Azija
.....
9
17 87
. .. 1 39 ..
..
EVROPA Grčka, Rim, keltske zemlje, severna i istočna Evropa . 1 87 ..
AMERI KA Severna Amerika, S rednja Amerika, Južna Amerika . . 27S .
AFRIKA Sahara, zapadna obala, istočna i j užna A frika, Madagaskar . . . . . ..
....... .........
........... ..
. .
. ............. .......... .... . .
OKEANIJA Pol inezija, Melanezija, Mi kronezija. Australija LITERATURA
.. .
....
.
....
.
.. .. .
......... ........ . .
INDEKS . . . . .... ..... . ................. . . . . ..
.
. .. .
...... . . . . ........
.
... ..... . ...
.
.
.
...
329
. 367
........... . .
413 . 422
...... . . . . . . . .
.........
.
. . ...... ..
l
I,
ILUSTRACIJE
l. Mitra ubija bika - rimska skulptura
2. Egipatski prikaz boginje Izide s kravljim rogovima i
sunčevim kolutom
3. B uda - tibetanska rezbarija 4. Krišnina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz
XVII
ve ka
5 . Amaterasu, boginja s un c a u šintoističkoj religiji, izlazi iz pećine - japanska gravira 6. R ati, "kraljica veštica" - palinezijska skulptura
7. Rađanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest raspolutio se kirom - atinska vaza iz VI veka pre n . e .
8. Afrodita zakriljena školjkama - grčka terakota i z II veka pre n . e . , pronađena u južnoj Italiji
9 . Kecalkoati - astečka maska od nefrita
10. B a kongo iz Angole, n a ilski fetiš za obuzdavanje n a tprirodnih sila
ll. M a ui - maorski drvorez iz plemenske skupštine 12. Tangaroa iz Raratonge - polinezijska rezbarija N avedene fotografije objavljujemo ljubaznošću Majkla Holforda (1, 2, 3, 4, 5, 7, 8, 9, 10 i 12) i agenci.ie Photo-resources (6 i ll) .
KARTE Zapadna Azija . . . . ... . . .. . . . . .. . . . . .. 16
J užna i srednja Azija ...... .... . . .. 86 Istočna Azija . . .. . . . .. . . . . . . ... . . . . . . . 138 Evropa .... . . ... . .. . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . . . 188 Amerika ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 276 Afrika . . . . . . . . . . . . . . . ... . ... . . . . . . . . . . . .. . 328 Okeanija
. ...........................
366
UVOD Značenje mda "Ja sam priroda", reče velika boginja , " majka sveta, gospodarica stihija, p raiskonsko dete vremena, vladarka duhovnih stvari, kraljica mrtvih i kraljica besmrtnika, je dinstvena objava svih bogova i boginja što p ostoje. Klima njem glave upravljam blistavim visinama nebeskim, sveži m morskim lahorima i žalobnim tišinama donjega sveta. Ma da se klanjaju m nogim mojim obličjima, pod bezbrojnim imenima njihovim, i mada m e umilošćuju n ajraznorodni jim obredima, ceo zemaljski šar poštuje zapravo mene jed nu." Ovako se I zida obznanila svom pokloniku Luciju Apuleju na koncu iskušenja a legorijski prikazanog u nje govom romanu Zlatni magarac iz I I veka. Sažalila se n a Lucija i pritekla m u u p omoć, baš kao što j e mogla da p oradi II korist' svojih vern i k a u Frigiji, Grčkoj, Etiopiji ili na Istoku. Nije pri tom bilo ni od kakvog značaja to što je samo "Egipćan i , koj i n admašuju druge narode u svim drevnim naukama . . . zovu p ravim imenom - kraljica Izida " . Velika boginja tvrdila je da je univerzal n a . I stin a o nje nom otkrovenju bila je za sve i svuda ista. B ez obzira n a posebne oblike koje bi t o otkrovenje moglo i mati u Pesinu ili Eleusini, njegovom primaocu bilo je omogućeno da se u neizrecivoj p risnosti s boginjom zagleda u skrivene dubine. Agoniju traženja zamenjiva l a je radost viđenja. I deja iz nenadnog obelodanjenja, izražena ovde učenjem jedne grčkorimske mističke religije, p redstavlja dobar opis n aj važnije osobine mita. Najveće mitološke p ovesti nepo sredno se obraćaju nesvesnom. Oslanjaju se ria intuiciju, a snaga im leži u b lesku uvid a koji obasjava skučenost zdra vorazumski h objašnjenja, primoravajući um da p rizna pot rebu za potpunijom spoznajom. I n te nzitetom znače nj a mitovi podsećaju n a p oeziju .
10
Rečni k svetske mitologije
Artur Kolere!
Poreklo mita Pojačano zani m a nje za mitove u novije vreme dokaz je opšteg priznanja snage koju ove pesničke pripovesti imaju. J oš se, međutim, vode značaj n i sporovi oko toga u čemu zapravo leži ta s n aga. Za Platona - koji je prvi , koliko je poznato, koristio ovaj termin - mj-th% gja nije n išta drugo do kazivanje p riča o, n ajčešće, l egendarnim ličnostima. Glavni li kovi u tim p ričama n isu uvek bogovi, p ošto su Grci imali ogroman broj junaka - p oput Herakla , Jasona i Tezeja , da pomenemo samo n ajčuven ije. Možda je Herak la na njegovih dvanaest p oduhvata nagnalo neprijateljstvo boginje Here, ali njegovi n adljudski podvizi ipak nemaj u p rirodu božanskih dela. O n ostaje prauzor nepokornog p ojedinca. Š taviše, teorija po kojoj mitovi izviru iz rituala, p roistekla iz i deje da su oni priče o bogovima, dovodi se u pitanje čak i u zapadnoazijskoj tradiciji, glavnom izvoru navodnih dokaza za tu teoriju . Gilgameš, polubožanski kralj iz vavil on skog epa, opsednut je sopstven om smrt nošću. Kao i Herakle , sin je božanstva i ljudskog bića, ali u n ajvećem delu epa o n je za pesnika čovek, a n e bog. Prema drugoj teoriji o p oreklu mita, narodna knji ževnost i mitologija gotovo da se ne mogu razlučiti. Neki je Eskim jednom p rimetio: N aše priče govore o ljudskim " doživljajima, a ono o čem u slušamo nije uvek p rijatno. Ka da kazujem lege n de, ne govorim to ja, već iz mene pro govara mudrost n aših p redaka. " Mitovi se tu posmatraju kao n arodne priče koje su pesnici preradili, unevši u njih elemente religioznog verovanja. Bilo bi ipak čudno kada neka sveta legenda ne bi crpl a p ojedinosti iz života - gnev vavi lo nskih bogova zbog buke koju su ljudi p ravi l i u " p rizemlju" p ominje se čak i kao uzrok potopa. Mada su stan ovnici neba bili zadovoljni što ih je čovečanstvo oslo bodilo tereta rada, nisu mogli da trpe ljudsku graju i me tež. Stoga su na ljude poslali kosmičku katastrofu u vidu potopa. Mit se od n arodne priče razlikuje po takvom na glasku na natp ri rodnom, koji je takođe odraz zaokuplje-
11
nosti krajnjim p i ta njima ljudskog postojanja. U n arodnoj p riči, pak, n ajvažnija je fabula. Ovu antitezu i lustruju Ko jot, bog-podvaladžija iz mitologije severnoameričkih Indi j anaca, i njegov evropski rođak iz srednjovekovne n a rod ne književnosti , l isac Rena.u Proučavajući život stanovnika Trobrijandskog ostrvlja u Melaneziji , B ranislav Malinovski ( 1884-1942) ustvrdio je kako mit n ije p rvenstven o n i simboličke ni etiološke prirode. Mit u p rimitivnom društvu", pisao je Malinovski , " "odnosno u njegovom p rvobitnom obliku, n ije p uka priča već p roživljena stvarnost . . . p otvrđivanje prvobitne, više i mnogo važnije realn osti koja upravlja sadašnji m životom, sudbinom i delovanjem čovečanstva ... " To je bilo p riz n anje postoj a nj a spone između prošlosti i budućnosti koj u m i t uspostavlja u svakodnevnom životu. Time su takođe odbačeni u niverzalistički argumenti psihoanalitičara, koji su tvrdili da stvaralačke slike psihe treba pripisati seksual nom potiskivanj u. Teoriju Zigmunda Frojda ( 1856-1939) p re ma kojoj je Edipov kompleks p rimordijalni izvor. . . " f011s e t Oligo svega", kaže Malinovski, ne mogu d a pri " hvatim... kao jedinstveno ishodište kulture, organ izacije i verovanja". Karl Jung ( 1 876- 1 961), drugi kolos psihoana l ize, takođe se razišao s Frojdom na tom p itanju , zaklju čivši da pojedinac p oseduje lično i kolektivno n esvesno l ično nesvesno ispu njeno je materijalom svojstvenim kon kretnom pojedincu, dok kolektivno nesvesno sadrži men tal no n asleđe čoveč: a nstva - arhetipove, ili praslike, koji uvode u našu p rolaznu svest nepoznat psihički život iz " daleke prošlosti. Ovaj psihički život", tvrdio je Jung, jeste " umstvovanje naših davnih p redaka, način na koj i su oni sagledavali život i svet, bogove i ljude".
Problem preistorije Ako p ri hvatimo Jungovu teoriju, onda fantazije ko lektivnog nesvesn og potiču iz stvarni h iskustava naših dalekih p redaka, ljudi koji s u živeli p re najmanje milion
12
Artur KoLerei
godina, a p reistorijski razvoj, kao ozbiljna oblast istraži vanja, ima veliki značaj za istraživače mitologije. Postoji, međutim, realna opasnost od p rojektovanja ideja koje smo formirali na osnovu p oznatib mitologija na malob rojne do stup ne arheološke p odatke. N eke činjenice su nesporne . Boginji majci u zapadnoj Aziji i Evropi svakako j e pret hodilo ovaploćenje plodnosti u tzv. figuri nama Venere. Te statuete često p rikazuju žen u ogromnih grudi, bedara i stražnjice. Poruka im je jasna: n ajvažnija potreba primitiv nih lovačkih i sakupljačkih zajednica jeste neprestana plodnost njihovih žena. U p reistorijskom pećinskom sli karstvu nailazimo n a lik zveri-gospodara. Rogati duh ili vrač l ova p oj avljuje se na zidovima pećina, baš kao što njegov rogati p a n dan u ceremonijama današnjih austra lijskih urođenika izvodi dramske prikaze p lemenskih mito va o snovremen u " , davno minulom dobu kada su duhovi " predaka hodali zemljom. O no, međutim, čega nema u p re istorijskoj umetnosti jeste n aglasak na Ijudsko.i žrtvi, koji srećemo u ran i m zemljoradnički m društvima. Po svemu sudeći, p rimitivni l ovci nisu poistovećivali ljudsku sudbinu s vegetativnim ciklusom rasta, zrenja, truljenja, smrti i po n ov n og rađanja. Preistorija je bez sumnje bila stvaralačko razdoblje mita. Ali u civilizacijama prvih ratara - gradovima izraslim n a obalama N i l a i I n da i u dol i n i T igra i Eufrata - zajedno s mitologijama razvijalo se i sveštenstvo. Sumeri su sebe čak smatrali vlasništvom svojih bogova, obdelavateljima božanskih p oseda. Tu su oblikovani i zabeleženi najstariji danas poznati mitovi. ledino u živoj tradici.i i indijske mito l ogije možem o otkriti neposredn u vezu s tim formativnim periodom mita. Naime, možda su vedska božanstva, koja su p oštovali a rijski osvajači, potisn uta usled oživljavanja starijih verova nj a koja su p oticala iz civilizacije doline I nda.
Rečllik svetske mitologije
13
Velike tradic�ie Čitalac može uoč:iti da je u ovoj knjizi obrađeno sedam velikih tradicija svetske mitologije : zapadna Azija, j užna i srednja Azija , istočna Azija, Evropa , Amerika , Afrika i Okeanija. U okviru svake od tih oblasti postoje p osebn o istaknute mitologije i mitovi - u zapadnoj Aziji, t o su sumerska kosmologija i Ep o GiJgames"u; u Evropi, grčki mitovi i Odi nov kult; u Okeaniji, polinezijska mitologija i Mauijevi podvizi. I z istorijskih i geografskih razloga, postoji takođe određen stepen unutrašnje podudarn osti među njima, koja se često može objasniti međusob n i m uplivima. D okaz z a t o jeste i uticaj zaratustrinskog dua lizma na jevrejstvo, h rišćanstvo i islam. Dve su tradicije, međutim, bile naročito plodne: zapadna Azija izvršila je ogroman uticaj n a Evropu, dok s u mitovi j užne i cen tralne Azije prodrli u istočnu Aziju p reko h i nduizma i b udizma. U situaciji u kojoj se I n dija danas nalazi, moguće je sagledati vrednost analoške spoznaje. Kao što je H aj nrih Cimer (Heinrich Zimmer) znalački uočio: I n dijska mi " tologija - zahvaljujući p re b ogatstvu događaja nego bo gatstvu reči kojima su ti događaji opisani - služi kao me diju m za popularisanje ezoterične m udrosti joge i ortodok sne rel igije. Učinak ovih priča je n eposredan, jer one n isu proizvodi pojedin ačni h iskustava i reakcija. Nji h stvara, čuva i n a dzire religiozna zajednica svojim kolektivnim ra dom i mišljenjem. S n agu crpu iz neprekidne smene poko lenja. Prerađuju se, p reobl ikuju i dopunjuju novim znače njima u anonimnom stvaralačkom p rocesu. Prihvataju se kolektivno i i ntuitivno. Prvenstveno deluju na podsvest, dotičući i ntuiciju, osećajnost i maštu. Njihove p ojedinosti urezuju se u sećanje i poniru u psihu, oblikuj ući njene dublje slojeve. Nji hove n ajznačajnije epizode, kada se o njima p omnije razmišlja, u stanju su da otkriju raznovrsne nijanse značenja, shodno iskustvu i . životnim p o trebama pojed inca. "
14
Rečnik svetske mitologije
Artur KOl.erci
Suštinska razlika u shvatanju vremena između n as i Hindusa očituje se u pojmu mita koji se obnavlja. Dok je za zapadnjaka vreme li nearno a događaji predstavljaju je dinstven e fenomene, za Hindusa je istorija sveta prirodan proces u kojem se sve ponaVlja u periodičn i m ciklusima. Kraj tog procesa i n estanak stvorenog sveta očekuju se tek u dalekoj budućnosti, kroz neizmerno velik broj godina. Najsnažniji osećaj bezvremenosti i maju đaine, u čijem drevnom indijskom verovanju nema mesta ni stvaranju ni uništenju svemira. G rci su takođe vreme poimali ciklično, premda kod njih ta cikličnost nije imala gorostasne razme re kao kod Hindusa. Možda je širi n a h i nduskog uma naročito p ogodovala razvoju mitologije. I ndija se svakako visoko kotira u po gledu broja mitova koje je iznedri l a . Samo ep Mahabha rata i m a oko 1 00 000 stihova. Uvek su, međutim, potrebni p ojedinci obdare n i pesničkim u mećem, sposobni da do građuju mitove. Njihovom nadahn uću verovatno i dugu jemo n ajpotpunije izraze mitski h tema. Poput l ukavog ju naka M auija, koji izvlači ostrva iz dubina Tihog okeana, ti pesni ci su u "pronic1jivoj mahnitosti " bacal i sopstvene udi ce u kre ativne zakutke nesvesnog, gde , po Jungu, počivaju arhetipovi. Poznato je da su opoj n i m sredstvima podsti cane vidilačke sposobnosti i izazivana viđenja k oja su ra nije doživljavana bez ikakvih pomagala. Korišćenju stimu lansa u istoriji mitologije obično se p ribegaval o kada jed nostavnij i metodi više ne bi bili dovolj n i . Tako su sever noamerička i ndijanska p lemena p ost zamenila pej otlom. Savremenj mj[ovj
Oko istorijsk i h l ičnosti često se pletu legende. Tamo gde je ovo tkanje naročito gusto, kao u pričama o Tro janskom ratu, legendarni l ikovi p oprimaju arhetipske mit ske oblike. O disej je tako p ostao večiti l utalica, zapoved nik kojem je opasno služiti. Prorocima su se lako p ripisi vala p oznanstva s n atprirodni m .bićima. Osnivač sikizma, Nanak Č and ( 1469-1538), bio je čudesan dečak koji se
15
družio sa svetim ljudima i anđelima. Ovi potonji odveli su
ga n ajvišem biću, koje m u je p redočil o njegov zadatak n a
I'.c mlji - objavu božjeg jedinstva. U životu ovog razum n og reformatora nema, međutim , nimalo one mitske snage ko ju je p osedovao protivni k sv. Petra, Simon Čarobnjak. Tek jc usrdnom molitvom veliki jevanđelista uspeo d a ubedi ( ;ospoda da p rekine let hananskog volšebnika iznad rim skih hramova i pusti Simona da padne na zemlju i " natroje slomi n ogu ". Iskonska težnja da se važnim ličnostima p rida mitski značaj nipošto se n ije ugasil a u savremenom svetu. Zanim ljiv je tzv. kult ličnosti u komunističkim zemljama. R ušenje Staljinovog kipa za vreme Mađarskog ustanka 1 956. g. predstavljalo je simboličan čin . G nevni stanovnici B ud i m pešte p odigli su se p rotiv arhetipa tiranskog oca. Suprotan pre dzna k imala je žalost koj a .ie zavladala nakon ubistva pre dsednika Kenedija sedam godina p osle pobune u Ma darskoj, žalost koja je p revazil azila politički ili l ični gubi tak. Možda je s Kenedijem nestao k ulturni heroj jednog vrlog n ovog sveta. Masovni mediji svakako igraju veoma značaj n u ulogu u širenju legendi. Oni imaju moć da uz dignu i sruše. Ipak, slike koje oni stvaraju izuzetno su nestal n e - ima nečeg sintetičkog u Supermenovom liku. Publika je često najsvesn ij a p rolaznosti karijera pop zve zda i zabavljača upravo kada su oni na vrhuncu slave. Popu larne l ičnosti preleću elektronskim nebom kao ko mete. Rolan B art (Rolan B a rthes) je ukazivao n a aspekte " modern ih spektakla "koji se p odrazumevaju - bilo da se radi o a l hemijskom kvalitetu p l astike, kultu pene u deter džentu ili maski filmske junakinje - ali njegova a n al iza savremenih znakova p re bi se mogla n azvati izučava njem rituala nego mita. Mitska sposobnost gotovo je iščezla u industrijskim društvima. Ova k njiga predstavlja pokušaj obnove onoga što su n aši p reci tako visoko cen i l i i što, kako tvrde neki psihoanalitičari, još uvek obitava u n ašoj podsvesti. Čak i danas, kao što kaže profesor Kerenji ( Kerenyi) , ,.mitologija , poput odsečene glave Orfejeve, još peva, m rtva i izdaleka " .
ZAPADNA AZIJA Egipat Sumer Vavilon Hanan Mala Azij a Persija Arabija Drevnost Egipta ostavljala je dubok utisak n a antički svet. I a ko je u V veku p re n .e. putnik i istoričar Herodot brojao kipove visokih sveštenika u ogromnom hramu u Karnaku kako bi utvrdio starost Egipta, ondašnji p ose tioci te zemlje k oje je taj p odatak zanimao n isu zaista imali potrebe da p ribegavaju tom metodu. Svuda oko njih nala zili su se ostaci nekada moćnog carstva - džin ovsk i kipovi, hramovi, svetil išta, grobnice, p iramide i gradovi. T i n a mer nici osećali su se kao uljezi u religioznom i društve n o m sistemu koji je n astao u nepojamnoj prošlosti, j o š u doba naseljavanja doline Nila. Kao što Egipćani i maju p osebn u " klimu, a reka i m j e p otpuno različita od svi h drugih reka", pisao je Herodot, tako su u njih mahom i zakoni i običaji " sasvim drukčiji od zakona i običaja svih drugih n aroda. U njih žene kupuju i prodaju, a muškarci ostaju kod k uće da tkaju; p ri tom, samo Egipćani potku guraju n a dole. Mu ' ška rci teret n ose na glavi, a žene na leđima. Ž ene n uždu vrše u stojećem , a muškarci u sedećem položaju. To čine u kući, dok napolju jedu, tvrdeći da neprijatne stvari nisu za prikazivanje, a da p rijatne treba svi da vide. Nijedna žena ne služi nijednom b ogu ili boginji, dok muškarci služe svi m božanstvima, k a k o m uškim tako i ženski m . Sinovi n isu obavezni da izdržavaju roditelje, ali kćeri su uvek dužne da to čine. " Egipćan e vekovima niko nije uznemiravao u njihovoj rečnoj dolini p ošto su okolne pustinje predstavljale dovolj nu p repreku stranim zavojevačima. Nji h ova svest o bez bednosti koju i m je p ruža l a konfiguracija terena očituje se u razlici koju su p ravili između "crnih" i crven i h" pod " ručja. Egipat je bio crno područje. Druge zemlje bile su crven a p l a n i nska područj a , zbog crvene boje njihovog tla.
18
Rečnik svetske mitologije
ZapadII" Azija
Uspešnost egipatske poljoprivrede počivala je n a činjenici da je Nil svake godine p l avio dolinu i za sobom ostavljao taman mulj. "Kada reka preplavi predeo " , zabeležio je Herodot, "čitav Egipat p retvori se u more, i samo gradovi izvi ruju iznad p ovršine vode, poput ostrva u Egejskom moru. Kada se ovo desi, ljudi čamci m a putuju i kopnom, ne samo kanal i m a . . . Nigde drugde ljudi ne dobijaj u toliko mnogo od zemlje uz tako malo truda: seljaci ne moraju plugovima ili motik a m a da p reoravaju tlo; reke bujaju same od sebe, navodnj avaju p olja, a zatim se povlače; seme raznose i u tlo utapkavaju svinje; ove životinje čak muljaju i grožđe p osle berbe. " Nil je određivao način života koliko i konfiguraciju tla. Za Egipćane, svet je bio sprud koji je p o sredini presecao Nil a sa svih strana opa savala voda - Veliki kružni okean. T aj okean je personifi kovao Nun, p rvi među bogovima, izvor reka i kiše. Zemlju je n atkriljavalo nebo, koje su p odupirala četiri stuba po stavljena n a krajevima sveta, R azlike između Gornjeg i Donjeg Egipta - između uske doline koja se p ružala gotovo hiljadu kilometara od prvog slapa reke do drevnog Memfisa, na čijem se mestu nalazi današnji Kairo, i izukrštanih kanala delte, šeststo pedeset kilometara široke pri samom ušću Nila u Sredozemno more - n ašle su izraz u mitološkoj b orbi Ozirisa i Horusa protiv Seta, kao i u državnom ustrojstvu Egipta. Faraon je bio b og koji je ujedinj avao dve krune - Gornji i Donji Egipat. Za života bio je Horus, a kada bi umro postajao jc Ozi ris, kralj m rtvih. Mumifikovanje i kult mrtvih p replitali su se s mitovima o Horusu i Ozirisu. Zaokupljen ost Egip ćan a suncem takođe je bila nesvojstvena zapadnoj Aziji. Pre m a jednoj tradiciji, bog sunca Ra bio je p rv i faraon, a kao A tum bio je tvorac sveta. Govorilo se da je Atum, bilo kao samostvoreno božanstvo bilo kao Nunovo dete, izro nio iz praiskonskih voda u obliku b rega. Obožavanje sun ca dostiglo je vrhunac za kratke vladavine Amenofisa IV (1387-1366. pre n . e . ) . Po svemu sudeći, taj faraon, pozna tiji kao Ehnaton, odbacio je mnogobrojna božanstva koja
19
poštovali raniji vladari i posvetio se jednom bogu, Atonu, p redstavljenom kao sunčev k olut. Oziris je možda bio strano božanstvo čiji je kult nastao LI veom a dalekoj prošlosti, ali je toliko bio p rihvaćen u I �giptu da se ne samo n ije razlikovao od domaćih bogova već je prerastao u arhetipskog boga mrtvih. Stari Egipćan i , za koje j e smrt bila veoma važna strana ljudskog p ostoja nja, smatrali su da se Ozirisova umi ranja i vaskrsn uća ugledaju u godišnjim ciklusima izlivanja Nila i rasta i pro padanja biljnog sveta. Oziris je, međutim, bio vrhovni vladar u donjem svetu, koji nam se otkriva u Knjizi mrtvih. Kao car večnosti, gospodar vremenskog beskraja, sedeo je na prestolu i sudio umrlima, koje je pred njega izvodio An ubis, b og sa glavom šakala. Bez obzira na moć k oj om ga je obdarila egipatska mašta, Oziris je LI mitologiju starih Grk a i Rimljana ušao samo zahvaljujući povezanosti nje govog kulta s kultovima drugih bogova i boginja . Stanov nici R imske imperije poznavali su ga preko raskošni h mis terija I zide, njegove sestre i žene. Poput Serapisa, kojeg su Ptolomejevići usvojili kao državnog boga tokom svoje vladavine Egiptom (350-330. p re n.e.), Oziris je ostao je dan od sporednih likova u m itološkom ciklusu. U Mesopotamiji, čije su rečne doline predstavljale drugu drevnu kolevku civilizacije u zapadnoj Aziji , kralju sc nije p ripisivala božanska priroda. Sumerski monarsi primali su vladarska ovlašćenja od bogova. Tu ideju kas nije su p ri hvatili i vavilonski i asirski kraljevi. Kraljevski pol ožaj " dolazio je s neba " . Prema sačuvanim zapisima, monarha je birala i postavljala skupštin a bogova. U trećem milenijumu pre n.e. , u doba Sumera, gradsko božanstvo smatrano je vlasnikom grada, a hram je posedovao n ajveći deo n avodnjavane zemlje i stara o se o njenom obrađi vanju. Ovozemaljski vladar bio je, tako, nadzornik kojem su p overen a na upravu božanska imanja. Hram je bio kuća LI kojoj je b ožanstvo prebivalo, hranilo se , oblačilo i pri malo vernike. Religiozna osnova kraljevske vlasti u S ume rLl očitoval a se tokom n ovogodišnjih svetkovina, kada je su
20 Zap�rtna Azija
narod proslavljao sveto venčanje kralja i boginj� grada, koju je predstavlja l a jedna od sveštenica. Himne kojima je ta cere monija bivala p ropraćena neverovatno sliče p oeziji bibl ijske Pesme nadpesmama. Kralj je po svoj p rilici p red stavljao Dumuzija, b oga plodnosti, a svešten ica boginju l nanu. Njihovom gradu ovo sjedinjavanje osiguravalo je n apredak, moć i slogu. Tokom uspona V avilon a pod amoritskom dinastijom, čiji je n ajčuven iji p redstavnik bio veliki zakonodavac Hamurabi (1728-1686. pre n.e.), izme nili su se odnosi između h rama i prestola. Mada je kraljev ski položaj i dalje bio božanska i nstitucija, a ličn ost vlada ra različita od ličnosti običnih smrtnika, n aglo je p očel a da slabi pređašnja dominacija kulta hrama u životu grada. Ograničavanje m oći sveštenstva dovelo je do neprikosno vene zem a ljske vlasti asirskih kraljeva. Poreklo crnoglavih", kako su sami Suineri sebe n a " zivali, n ije tačno utvrđen o. D ošavši možda sa istoka n a sa mom p ragu trećeg hiljadugodišta pre n.e., naselili su ravnu p ustinjsku oblast prošaran u močvarama koj a se graničil a s Persijskim zalivom. Nji h ov n esernitski jezik bio je n ajpre zabeležen p rimitivnim p iktogramima. Koristeći gli n u kao materijal za pisanje a trščan a pera za utiskivanje klinolikih znakova, oni su iz p iktograma razvil i klinasto p ismo, kojim su kasnije beleženi i sumerski i semitski jezici. V remenom su " crnoglave " p replavi l i Semiti, koji su u talasima p risti zali dolinom E u frata, ali je doprinos Sumera drevnoj me sopotamskoj kulturi bio ogroman, n aročito u m itologiji i religiji. Ča k i n akon uspona Vavilona, i deje su se nesme tano prenosile, p ošto su sumerski religiozni tekstovi obič no bili p ropraćeni i nterlinearnim arkadskim p revodom, koji su mogli razu meti i semitski osvajači. Sumerska kosrnologija odražavala je nezavisnost ove gradske civ i l izacije od kiše. Poljoprivreda je cvetala zahva I.j ujući rečnoj vodi i n avodnj avanju. Verovalo se da ta slat ka voda stiže iz ogrom n o g podzemnog spremišta Abzua. Taj činilac p ri rodnog o kruženja uslovio je, možda, p re težno htonični karakter sumerske religije. U njoj su pri-
Rečnik svetske
mitologije 2 1
rodne sile zemlje važnije o d sila neba, meseca i zvezda, koje su mnogo prisutnije u semitskim verovanjima. Zemlju je p osedovao Enlil, bog grada Nipura i najmoćnije bo žanstvo u sumerskom panteonu. Za razl iku od egipatskog verovanja , u sumerskoj mitologiji bogovi su ljude stvorili da bi sebi mogli p ribavljati h leb nasušni . Gradovi su b i l i osnivan i božjim nalogom a p odizani oko zigurata - dži novskih humki od opeka sušenih na suncu - na čijim su terasama obitavala božanstva. Prema vavil onskom epu o stvaranju sveta, p oznatom kao Enuma elis: p o njegovim prvim rečima Kada n a n ebesima", razlog za pojavu " čovečanstva takođe je bilo služenje bogovima. Zauzvrat, bogovi su osiguravali svakodnevnu obnovu sveta. Kao i u Egiptu, gde je boginja Mat oličavala pravu ravnotežu svemira, p rvi n aseljenici Mesopotarnije bili su zaokupljeni uređenjem sveta. D ruga tem a daje tamniji ton mitologiji S umera i Vaviiona - tema titanske borbe zlih sila. I n a n a mora da se uhvati u koštac s bogom planina Ebeom, Gil gameš sa čudovištern Huvavom u kedrovoj šumi, a Mar duk stvara svet od tela Tijarnat, strašne zmajevice vodenog haosa. S umerski bog Enlil, poznat i pod imenom EIil, p re trpeo je prilično zloćudan p reobražaj u asirs�o-vavilon skom panteonu, pri čemu je b i l a naglašena njegova zastra šujuća moć upravljanja atmosferskim prilikama. On je bio .,divlji bik", uragan i vinovnik p otopa koji je trebalo da uništi čovečanstvo. Nasuprot izolovanoj civilizaciji Nila, istorijsko iskustvo stanovnika dolina Tigra i Eufrata bilo je hurno i puno mena. Invazije stranih naroda i unutrašnji sukobi isprepleli su se s neujednačenim tokom tih dveju ve likih reka, izgradivši mitološko viđenje sveta p rema ko jem je kosrnička borba bila jednako značajna kao i božan sko uređenje svemira . I p ak , i deja kosmičke b itke p rotiv zli h s i l a ili čudovišnih bića u asirsko-vavilonskim l egendama bledi u poređenju s tadašnjim persijskim verovanjem u strogo dvojstvo dobra i zla, svetlosti i tame, anđela i đavola. N a I ranskoj visoravni,
/ 22 Zapa
Inil Azija
prorok Zaratustra , i l i Zoroaster (oko 628-551. p re n.e.), odbacivao je uobi čajeno mitološko tumačenje p rema ko jem dobro i zlo ishode iz zajedničkog izvora bića, koje nadilazi i miri sve suprotnosti. Ovo jedinstveno pre ob likovanje mita uticalo je n e samo na Persijance već i n a stanovnike Mesopota rnije i Hanana. Nakon što j e Vavilon pao pod Kirovu vlast 539. pre n.e., zapadna Azija pri ključena je Persijskom carstvu. Zaratustri no učenje o n agradi i kazni, o nebeskom blaženstvu i p aklenskoj patnji k oji na onom svetu sleduj u dobrim odnosno z l i m ljudima, neposredno je uticalo n a judeo-hrišćansku eshatologiju . Izgnani Jevreji u Vavilonu su pronašli srodno monoteističko verovanje u persijskoj religiji, a Isaija, jedan od njihovih proroka, javno je izjav ljivao da je Kir, kao oslobodi l ac Jevreja, zapravo Jahveov miropomazanik. D otadašnja p redstava o podzemnom sve tu, šeolu, kao senovitom p rebivalištu svih mrtvih, ustupila " je mesto sistem u "razlučivanja ovaca od jaradi . " I mnogo onijeh koji spavaju u prahu zemaljskom", govorio je p rorok D anilo, "probudiće se - jedni na život vječni, a drugi n a sramotu i p rijekor večn i . " U Svicima s Mrtvog mora otkriven a j e savršen a p aralela zaratustrinskoj borbi dobra i zla, k oj u oličavaju b l izanački duhovi Spenta Mainja i Angra Mainja, docnije preobraženi u Ormuzda i Ahrimana. Prem a PJiručnjku discipline, Jahve " stvori čoveka da vlada svetom, dodelivši mu dva duha da uz njih hoda do dana određenog za božju nagradu ili kaznu. To su duhovi istine i sagrešenja". Persija je b i l o i me koje su koristili Grci. Zaratustrini sledbenici bili su Arijci , a reč Iran, starijeg korena, znači p rosto "dom A rijaca". Persija nci su tako imali dosta za jedničkog sa arijskim osvajačima I ndije - tesne jezičke ve ze, kao i sličan p a nteon. Istorija ih je, međutim , dovel a u dolinu Eufrata, a učenju njihovog proroka, koji je vero vatno živeo u H orazmiji, bilo je suđeno da utiče n a za padnoazijsku m itologiju. Zaratustrinska vera danas jedva da i postoji . Poslednje razdoblje njenog usp o n a u Persiji
Rečni k svetske mitologije
23
p ada u vreme S asanidskog carstva (22 6- 652), k oje se sru šilo p red n aletom musli manske sile. Jedino Parsi, grupica izgnanika koji žive u okolini Bombaja, i dalje n eguju tu nekad veliku religijsku tradiciju. Pre otkrića glinenih ploča iz R as Š amre, drevnog ugaritskog grada, godine 1929, klasični autori premalo su pominjali mitologiju Hanana, zemlje smeštene između civil izacija Egip ta i Mesopotarnije, da bi se na osnovu tih izvora mogle dopuniti p ristrasne p ovesti iz Starog zaveta. Arapski seljak koji je nabasao na ugaritsku nekropolu izmenio je iz temelja naše viđenje zapadnih Semita. U ploče koje su arheolozi potom iskopali behu utisnuti znaci dotad n epoznatog klinastog pisma nekog arhaičnog ha nanskog jezika. Kada su protumačene, ploče su pružile sliku religije bogatog Ugari ta iz perioda oko 1 400. p re n .e. Mada ugaritske p l oče p redstavljaju važan dodatak n ašem znanju o drevnom Hananu, a ne tek puku p ozadinu bolje zabeležene jevrejske tradicije, još znamo malo p ojedinosti o mitovima ara mejskih naroda S i rije i Navatejaca, istočno od Mrtvog mora. Ime Hanan p otiče od vrste ljuskara čuvene po b oji koju proizvodi . Feničan i koji su živel i u p riobaln i m gradovima Tiru, Sidonu i Biblosu ili u njihovim kol onijama, raštr kanim po istočnom S redozemlju, n azivali su sebe Hanan cima. I me Feniča n i " potiče od Rimljana, koji su uveli " naziv Poeni da b i razlikovali koloniste u K artagini od stanovnika matice. U Hananu je bilo malo izrazitih kul turnih podela . Č ak je i u Izrailju, religijski n ajrazvijenijem narodu zapadne Azije, stanovništvo bilo mešovito, a Jev reji svakako n isu jedini izašli iz Egipta u Mojsijevo vreme. Sledbenici Isusa Navina u njegovom osvajanj u Palestine oko 1 300. p re n .e. bili su pripadnici različitih p le mena poveza.ni zajedničk i m l utanjem po S i n aju - snažan uticaj ove a rapske p ustinje očituje se u njihovoj d ruštvenoj solidarnosti. Za hananske m itove, onako kako i h prikazuju p loče iz Ras Š a mre, karakteristični su zanimanje za plodnost i tema
24
ZapIIdIIiI "'zija
nestajućeg boga plodnosti. Grci su, u krajnjoj liniji, iz ovog izvora p ozaj mili boginju ljubavi Afroditu, kiparsku verziju Astarte, i njenog miljenika Adonisa. Ali ti mitovi takođe otkrivaju blisku p aralelu s Jahveom, Bogom I zrailja, u prirodi vrhovnog hananskog božanstva Ela. Bio je to bog iznad svih drugih . V l adao je kao car n a izvoru reka", što " podseća na biblijski raj, gde voda tecijaše iz Edema " natapajući vrt, i oda nde se dijeljaše u četiri rijeke", koje su navodnjavale svet. Ravnodušan u svojoj svemoći, El je i mao n ajvišu vlast n ad ljudima i bogovima. Prema jednom zapisu, on je velik i mudar, a sede vlasi njegove govore " mu šta da čini". Jedinstveno p ostignuće Jevreja b i l o je to što su doveli do vrhunca zapadnoazijsku usmerenost ka monoteizmu. " Gospod naš B og, jedan je Gospod. " Mada se ovaj razvoj objašnjava n a različite načine, teško je razlučiti posebne stepene jevrejske samosvesti. Da li je Avraham bio jednobožac? Došao je iz grada Ura, za čijeg se b oga Sina tvrdilo da određuje sudbinu. Da li je Moj sijevo iskustvo bilo p resudno? U Egiptu je Mojsije možda znao za Ehnatonove napore da sprovede versku reformu. I li su m ožda proroci , suočeni s brutalnom silom Asiraca, otkri l i B ožji naum za I zrailj? Kakav god da je odgovor - a teško da s� oko ovih pita nja može očekivati saglasnost - u zaokupljenosti Jevreja pitanjem božanske svemoći i sve znanja bez sumnje nailazimo na p oseban način m išljenja. Pogledajmo Joninu pritužbu. D op utovavši, po Božjem n alogu, u utrobi kita u N i n ivu i hrabro dignuvši glas p rotiv zla počinjenog u tom gradu, Jona se rasrdi saznavši da je p okajnicima trebalo da bude oprošteno. Ali Jahve ovako progovori: "A meni da ne b ude žao N inevije, velikoga grada, u kom ima više od sto i dvadeset tisuća ljudi koji još ne znaju šta je desno šta li l ijevo, i mnogo stoke? " Mada su Izrailj�i n a poseban nači n bili vezan i za Jahvea, stavljen o i m je n a znanje d a g a izabrani n arod ne može svojatati kao nacionalno božanstvo niti da se može n adati da će p ro niknuti u to kako Jahve zamahuje kosom sudbine. To je, na kraju krajeva, bio samo deo njegovog nauma za čitav ljudski rod.
Rečnik svetske mitologije
25
Jahve, čija je svetost ulivala strahopoštovanje a pra vičnost užasavala, bio je isključiva pojava. Njegov kult nije mogao iznedriti epske p ovesti u kojima bi se pominjali i drugi bogovi. StaVljanje kumira van zakona p redstavljalo je naročit čin odbacivanja verskih ceremonija koje su se obavljale u h ra movima drugih zapadnoazijskih religija "jer je Gospod Bog tvoj ljubomoran bog". Mada su Jevreji prihvatali elemente iz mitologije svojih suseda, sopstvene vizije izražavali su simbolima. Snažan osećaj da je B og je dan, osećaj nesumnjivo p ojačan tokom vekova ispunjenih lutanjem severnim granicama Arabijske p ustinje, p reživeo je i doseljenje u Hana n, gde je u to vreme već cvetal a raz vijena gradska civilizacija . Iz te tradicije izrasli su h rišćan stvo i islam, druge dve velike jednobožačke religije sveta. U Otkrivenju i apokrifn i m jevanđeljima p ostoji oči gledan kontin uitet s nekanonskim knjigama kasnijih jev rejskih a utora koji su p isali pod pseudonimima Enoh ili Baruh. Ideja p onovnog dolaska Isusa Hrista n a zeml.j u činila je Apokalipsu p rivlačnom h rišćanskim obraćenici ma, a ustanci p rotiv rimske vlasti u Palestin i kao da su svojim tragični m ishodima potvrđival i propast sveta. G ne van p reko svake mere, i mperator Hadrija n izgradio je 135. na mestu p orušenog Jerusalima rimsku koloniju Eliju Kapitolinu, u kojoj su samo nejevreji smeli da žive. I p a k, j. unaci ranih h rišćanskih l egendi jesu sveci ili njihovi lični protivnici : sv. Antonije isterao je đavola iz njegovog obi tavališta u p ustinji, a sv. Petar prekinuo je vazdušne akro bacije Simona Č a robnjaka, " oca jeretika ". Pisanje žitija bi lo je svojstven o srednjem veku, a pripadalo je evropskoj mitološkoj tradiciji, koja se p osle preobraćenja cara Kon stantina 3 1 2 . sve više h ristija nizovala. Tri stoJeća docnije, verovan.ie Jevreja i h rišćana u strašni sud izvršilo je uticaj n a Muhameda, islamskog p ro roka. Oko 610. tom arapskom trgovcu p očele su da se uka zuju vizije dok je tumarao nepristupa čn i m pobrđem se verno od Meke. Posetio ga je Gavrilo, " du h svetosti", i n aredio m u da objavi da "nema boga do Alaha". Legen da
26
Zapa d I la ,\zija
takođc kazuje da je Prorok jedne noći odveden na krila tom atu B uraku p rvo u Jerusalim, a zati m preko sedam nebesa - na kojima je sreo p atrijarhe, Adama i I susa - do Alahovog p restol a , gde su mu obznanjene božanske tajne. Mada jc Muhamed koristio zapadnoazijske tradicije, Bog ' kojeg j c p osetio bio je nesumnjivo arapski Bog, čiji su sveti spisi predstavljali neposredne i n ezamršene poruke. U tim spisima odanost sopstvenom p lemenu kao izvor podela zamenjena je pripadnošću svih pojedi naca univerzalnom načinu života. Malo je tu bilo p rostora za mit. Tokom sle dećih dvadeset godina Muh a me d je postao vodeći pogla var Arabije. Njegovim naslednicima, medutim , dat je zada tak da osvoje čitav svet. Ne samo da su n arodi zapadne Azije potpali pod islamsku vlast, čime beše okončan a kulturna tradicija koja j e vukla korene još o d drevnih Su mera, već se činilo da arapske vojske napreduju u svi m p ravcima v a n zapadnoazijskog p rostora. D ok j e Evropa mogla da p redahne posle pobede franačke konjice u bici kod Tura 732, sudar s vojskom moćnog carstva Tang na re ci Talas 75 1 . iščupao je srednju Aziju iz kineske sfere uti caja . To područje više nije bilo b udističko već je p ripojeno muslimanskom svetu. Na kraju, p otrebno je reći nekoliko reči o Maloj Aziji . Hetiti, narod i ndoevropskog porekla, naselili s u se n a visoravni sever n o od planinskog m asiva Tavora pre XVI I I veka p re n . c . Privučeni bogatim kulturama n a j ugu, njihovi kraljevi slali su vojne snage u pohode p re ko tog nepri stupačnog plani nskog venca, s n eujednačenim uspehom n a b ojnom polju. Godine 1 300. p re n.e. hetitska vojska u b oj n i m kol i m a , pod vodstvom kralja Muvatalija, potukla je kod Kadeša egipatsku armiju R amzesa I I . Premda je faraon tvrdio da su Egipćan i izvojevali pobedu, uspon Hetita u Siriji se nastavio. Posledica njihovog prodora n a j ug b i o j e uvoz religijski h idej a , mada je hurijska država Mitan verovatno delovala kao p osrednik u tom procesu. B ogu vremenskih prilika " ze mlje Hati " , što je bilo ime za hetitsku domovin u, pridružen a su h urijska božanstva, iz
l eČl l i k svetske mitologije
27
čega se razvio p oseb a n panteon. Srodni stanovnicim a kav kaskih planina, Hurijci su prihvatili mesopotamijska vero vanja i izvršili snažan , mada krat kovečan, uticaj na Siriju i p redele oko gornjeg toka Eufrata . Godine 1 370. p re n . e . Hetiti s u razruši l i Vašukan i , p restonicu Mitana , mada je kralj Supilulima, koji je p re dvodio ovaj uspešni pohod, i sam možda imao h urijske krvi u sebi. Mitologija Male Azije, bila ona h urijska, hetitska ili frigijska, vrte l a se oko kulta odsutnog boga plodnosti . I još jednom je upravo ta strana zapadnoazijskog verovanja snažno privukla n ajpre Grke a potom i Rim ljane. Put K ibele, lidijske m ajke bo ginje, iz Pesin a na zapad, p re dstavljao je potpu n trij u mf. Kibela i neoženjeni joj sin Atis osvojili su Rim n a j uriš, a mahniti poklonici njihovog " mističnog" kulta često su iza zivali veliku zabrinutost vlasti. Poslednji rimski i mp erator koji je poštovao Kibelu bio je Jul ije, čiji su n apori da za ustavi uspon hrišćanstva krajem IV veka ostali bez uspeha. Adapa Sin boga E e i sumerski kralj Eridua. Smatral i su ga p rvim čovekom i m udracem , ali n e i b esmrtnikom. Za razli ku od Adama, koji je samo dao imena životinjama i pticama, Adapa je, prema akadskom mitu, izmislio i govor. Dok je ribario Persijski m zal ivom, na njega udari jugo, ali Ada pina kletva beše toliko jaka da slomi krila vetru. Kada Anu naloži Adapi da zbog toga dode n a nebo, E a obuče sin a u odeću od kostreti i reče mu da ne uzima n išta od hra ne koja m u tamo bude ponudena. Pošto ga n a nebu dočeka Tamuz, Adapa obavesti tog umirućeg b oga da žali zbog njegovog o dsustva n a zemlji, što Tamuzu bi drago da čuje. Adapino iskren o prizna nje krivice takode umilostivi Anua, koji mu p onudi "hranu života" i "vodu života". Adapa sve to odbi i vrati se u Eridu. U drugoj legendi govori se o njegovom gnevu p rema Ei, jer je otkrio d a ga je otac svoji m savetom n amerno l išio besmrtnosti. Kao i pali Adam , Adapa je saznao da će ubu duće bolest i smrt biti sudb i n a čovečanstva.
28
Za , a e l l la Azija
Adonis I zvedena od han anske titule, reč adon znači "gospodar". Grci su prihvati li kult plodnosti vezan za Adonisa, kojeg je ubio divlji vepar, sveta životinja u Sirijaca. Njegovi n aj važniji h ramovi n alazili su se u B iblosu i Pafu. Po Grcima, tog b oga volek su Afrodita i Persefona, boginja podzem lja. U Biblosu je Astartin hram slavio svake godine smrt i vaskrsn uće Adonisovo. Njegovo p on ovno pojavljivanje na zemlji obeležavano j e cvetanjem crvene anemone. Ah ri m an Princip zla u persijskoj mitologiji. Kao Angra Mainja, "duh uništenja" koji .i e p rvi doneo smrt u svet, p redvodio je sile zl a protiv vojske Spente Mainje, svetoga duha" " koji je p omagao A huri Mazdi, m udrom gospodarll " - ko " načn o m pobedniku u kosmičkoj borbi. Na p očetku", go " vorio je Zaratustra, "o blizanačkim duhovima znalo se da je jedan dobar, a drugi zao - u m isli, reči i delu. Mudri su pravi l n o birali između njih dvojice, ali ne i budale. I kada bi se ovi duhovi sreli, stvarali bi život i smrt, tako da bi n a kraju sledbenike p revare zapadala n ajgora sudbina, dok bi pristalice istine odlazili m udrom gospodaru. " A hura Mazda isp ričao je Zaratustri kako m u je Angra Mainja p oremetio p lanove da Persiju pretvori u raj n a zem lj i . S v a stvorenja "mudrog gospodara " - kako duhov na bića tako i ljudi - posedovala su slobodnu volj u . Angra Mainja, b rat b lizanac ,.svetoga duha", jednostavno je uži vao da "po sopstvenom izboru čin i ono što je n ajgore " . Da bi osujetio Ahuru Mazdu, u zimu j e uneo mraz, u Ieto vrućinu, a ljudima doneo svakojake bolesti i druge nesreće koje moraju trpeti. Njegovih ruku del o bio je i zmaj · Aži Dahaka, koji je razrušio zemlju. Kada Ahura Mazda stvori zvezde n a nebu, Angra Mainja kao guja poskoči do ne " ba " i, zvezdama n asuprot, stvori planete, čiji se p ogubni uticaj tada rasu p o zem lji. Tokom čitavog stvaranja sveta rascep i neprijateljstvo behu tako duboki da je pod Sa-
R"čni k svetske mitologije
29
sanidima (226-652) n astao mit kojim je ublažen ovaj dua lizam. B lizanački duhovi tada su postali potomci jednog p raiskonskog bića, Zurvana Akarane, "beskrajnog vreme na". Pošto se Zurvan zarekao da će prvorođen ac p ostati car, a kako je Ahriman rasporio matericu" da bi iz nje " p rvi izašao i za se p risvojio tu titulu, zlikovcu je dato d a bude c a r sveta ograničeno vreme. Posle devet hiljada go " dina " , tvrdio je Zurvan, zavladaće Ormuzd i či niće sve p o " svom dobrom n ahođenju. " G l avno Ahri manov o oružje beše az - žudnja, Zurvanov dar. Zahvaljuj ući njegovoj snazi", naglašavao je daro " davac, sve što je tvoje, čak i ono što sam budeš stvorio. " biće p roždrano." Ahrim a n p ristade na to jer to beše k a � " sama njegova suština". Demonski Az, ženski p ri ncip, podrazumeva o je više od p ožude puti. On je takođe p red stavljao sumnju, slabljenje uma. Ova je ideja možda b i l a p ozaj m ljena iz budizma, koji je a vid/u, neznanje" , i p o " žudu, k a o njeno ispoljavanje, smatrao razlogom b eskraj n og kruženja ograničenih bića. Az je takođe bio p ovezan sa istoimenim manihejskim demonom, "majkom svi h zlih duhova" . U zaratustrizmu, međutim, uloga žene nipošto nije s asvi m jasna. Muškarac je bio gotovo sveto stvorenje, predodre đeno da igra glavnu ulogu u uništenju zla . Kada je Ahriman ugledao p ravednika, onesvestio se i pao. Tri " hiljade godina ležao je tako u nesvesti ... dok ga p rokleta bludnica " nije probudil a. leha - tako joj beše ime - žudela je za muškarci ma i prijala se duhom uništenja" ne bi li " zadovolj i l a pohotu. Ova i deja izražena je, međutim, tek u kasnijim tekstovima, a p o opšteprihvaćenom shvatanju uloga žene bila je u p roduženju roda. A h u r a Mazda Ahura, ,.gospodar", p rvobitno je možda bio povezan s Mi trom - vrhovnim božanstvom u to doba - p re nego što ga je p rorok Zaratustra uzvisio do položaja najvišeg b i ća u persijskoj religiji i dodao m u epitet Mazda, mudri". Mada " su b ogovi indoevropski h stočara koji su naselili I ra nsku
RečI lik svetske mitologije
visoravan potical i iz istog panteona iz kog SU se razvili i bogovi arijskih osvajača I n dije, pravci njihovog religijskog razvoja bili su p otpu n o različiti. Dok je i n dijska misao tražili:l objedinjujuće n ačel o u m noštvu bogova, u Persiji se ta mon istička ten de n cija kretala u smeru u niverzalnog jednoboštva, nadahn utog Zaratustrom. Vatra je smatran a simbolom istine koju je Ahura Maz da zaveštao svoj i m sledbenicima. Svetlost je bila suprot stavljena tami i p oveza n a sa istinom i pravednošću, ašom. U mitu o Ataru, neheskom ognju i sinu Ahure Mazde , postoji e pizoda h orbe sa Aži Dahakom, troglavim zma jem koji je zauzeo zemaljski presto. Vladavi n a Aži Daha ke donela je "oskudicu i bedu, glad i žeđ, starost i smrt, žalost i jadikovku, žegu i studen, i izmešanost demona i ljudi " . Atar je savladao zmaja, koji beše i l i bačen " na dno dubokog mora " ili okovan lanci ma n a visokoj planini. Ali Aži Dahaki beše suđeno da pobegne p re kraja sveta i uništi trećin u čovečanstva p re n o što i sam b ude usmrće n . Božanska vatra, varnica koja obitava u čovečan stvu, bila j e simbol Ahure M azde , a večni p lamen u h ramovima vatre označavao je njegovo prisustvo. Ahura Mazda je bog p roročkog otkrovenja, jedi n o božanstvo koje se obzna njuje tradicionalno politeističkom društvu, još nespremnom da u potpunosti primi njegovu poruku. Zaratustrizam persijskih kraljeva ob uhvati o je postojeću versku praksu, dobrim delom zato što su njime upravljali magi, p ripadnici svešteničke kaste sa kojima o n ranije nije i mao n išta zajedničko. Kada su p rorokovi sled benici shvatil i da n ije moguće zasnovati p ravedno kraljev stvo na zemlji u tadašnj e m ci klusu svetskih doba , persijska mitologija m ogl a je da se razvije u temeljn i d ualizam, u kojem je izvor zla sve više bivao personifi kova n . Iz tog razvoja izrasla su n ajmanje dva apsolutna suparnika: Ahri mi:ln, majstor obmane, bio je izazivač Ormuzda (skraće n o od Ahura Mazda), a u međusobno sukobljenim vojskama našlo se mesta za drevne b ogove koje je Zaratustra poku šao da ukine.
31
Alilat Arapska boginja majka, božanstvo pod znatnim asirsko-va vilonskim uticajem. lj Petri, p restonici Navatejskog kra ljevstva , središnji element Alilatinog kulta bilo je oboža vanje D usure, njenog umirućeg sina. Dusura je bio i l i planinski bog i l i astralno božanstvo. Kipovi g a predstav ljaju kao duha zaštitnika vinove l oze . .Jedan arapski isto ričar zapisao je da su se Navatejci klanjali četvorostra ničnom kame n u , p oznatom kao Alat ili Alilat. Obožavanje kamenja i stub ova hilo je karakteristično za n arode za padne Azije . .Jevreje su stene, kao p rirodni oltari, privukli tokom njihovog l utanja p ustinjom, dok je asketski pokret u h rišćanskoj S iriji dostigao veličanstveni vrhunac u sve cima stolpnicima, čiji je n ajznačajniji predstavn i k bio sv. Simeon. Mada su obredi iz rani h arapskih religija n aročito bili n a m eti p roroka Muhameda, danas se baš u Meki n a l azi n aj izrazitiji primer obožavanja k a mena - "crnog kamena koji je p ao s nebesa u Adamovo doba " . Ovaj kamen, verovatno aerolit, ugrađen j e u jedan od uglova K abe, " kuće Alahove " , koju posećuju muslimanski hodočasnici. Prema legendi, nedaleko od Kabe n alazi se grob Ismaila, sina Adamovog i oca severni h Arapa. Amun Egip atski bog sa ovnujskom glavom, često p ri kazivan kao bradonja s kapom ukrašenom parom velikih pera. Ovaj tebanski bog neba doživeo je n ajveći uspon u XVI veku pre n . e . , pošto su Egipćani isteral i zavojevače Hikse i ušli u H a n a n , proširuj ući granice svog carstva. I zuzev za vla davine Eh nato n a , suparništvo Amuna i boga R a izbegnuto je njihovim stapanjem u jedinstveno božanstvo zvano Amon Ra. Kao čuvar dinastije, Amon Ra bio je "car bo gova " , utelovlje n u faraon u n a vlasti. Od danka prikup lja n og po Aziji sagrađeni su mu veliki hramovi u Luksoru i Karnaku.
32
Zavadila
Rečnik svetske mitologije 33
Azija
i\mun je smatran jednim od tvoraca svemira, a njegovi ' poklonici iskali su u svojim molitvama njegovu dobro zna n u darežljivost Za Grke on je bio Amon, poistovećen sa Zevsom i čuven po svom proročištu u Sivi, u Libiji. He rodotu su pripovedali " teb anski žreci da su im Feničani oteli dve sveštenice, i jednu p rodali u Libiji a drugu u G rčkoj. Te žene, kako govorahu, utrle su put p roricanju u tim dvema zemljama i u njima osnovale p rva proročišta " . An Oličenje neba u sumerskoj mitologiji. Z a razliku od egi patskih božanstava, koja su često predstavljana kao živo tinje, mesopotarnski bogovi uvek se prikazuju u ljudskom obl ičju, mada i h neretko p rate njihove svete životinje. Su mcr, po svemu sudeći, nije p rošao kroz totemističku fazu religijskog razvoja, što sa Egiptom očigledno nije bio slu čaj. Stari bog An bio je, p rosto, magl ovit lik zaostao iz mita o stvaranju sveta. An je bio otac Enlilov. Mada se u asirsko-vavilonskom p a n teonu našlo mesta za njega pod imenom Anua, boga carske vlasti i boga neba, aktivna bo žanstva, naročito Marduk i Ašur, p ri lično su ga potisn ula u drugi plan. Simbol mu je bila zvezda. Anubis Egip atski bog mrtvih p rikazivan sa glavom šakala. Pre uspona Ozirisa, drugog velikog boga mrtvih, Anubis je smatran glavnim božanstvom kojem je trebalo upućivati molitve za umrle i pogi nule . Bio je zaštitnik balsa movanja i čuvar grobn ica. D rugi bog p redstavljan u psećem obličju bio je Vep " vavct, "otvoritelj p uteva . S matrali s u ga pomagačem i vodiče m mrtvih. Od n ajranijih vremena, Vepvavetovu za stavu nosil i su ispred egip atskog vladara tokom bitke i za vreme p obedničkog slavlja.
Astarta Boginja maj k a pojavljuje se u tekstovima iz Ras Š a mre kao Anat, Athirat, i Athtart ili Astarta. Kao pratiiju i se stru Bala, n aj aktivnijeg hananskog boga, Anat su n azivali " gospom Gorj ankom". Njeno l askanje Elu omogućilo je Balu da izgradi k uću n a Safonu, planini " na severnoj stra " ni". Uprkos titulama kao što su "deva i "devica " , Anat je bila osiona boginja. Ubijala je Balove protivnike, kupala se u krvi svojih ljudskih žrtava i žudela za Akatovim lu kom. Prikazivana je s kacigom, bojnom sekirom i kopljem . U Egiptu, gde su je doneli Hiksi tokom osvajačkog po hoda na tu zemlju, kravlji rogovi boginje Hator postali su sastavni deo Astartine ikonografije. " Athirat, " gospa morkinja , izgleda da je bila p ra tilja boga Ela, p a n dana jevrejskom bogu Jahveu. Uloga joj je " bila ograničena n a p lodnost. Astarta, " carica nebeska , bila je pristupačnija od Athirat i gotovo isto toliko svirepa kao i Anat. Poštovali su je i Jevreji, koji su je poznavali kao boginju Sidonjana. Jahve je proroku Jeremiji rekao da "sinovi kupe drva, a ocevi lože oganj, i žene mijese tijesto, da peku kolače carici nebeskoj , i da ljevaju naljeve drugim bogovima, da bi mene dražili". U Micpi su h ramovi Jahveu i Astarti izgrađeni jedan do drugog, dok je u Gornjem Egiptu jevrejska zajednica u V veku p re n.e. i dalje sma trala boginju meseca Božjom družbenicom. Kao i u slučaju I štar i I nane, sveto venčanje i hramovna p rostitucija p red stavljali su istaknute crte toga kulta. " Kako ih nasitih ", žalio se Jahve, "stadoše činiti preljubu, i u kuću kurvin u stječu s e gomilom. " Astarta j e b i l a p odjednako opasna i divna. Nosila je volovske rogove . Pobeđivala je u okršaju kao "gospodari ca konja i boj n i h kola " . Možda je njena arapska varijanta bio bog Athtar, poznat i kao "strašni" gospodar koji je be zuspešno pokušavao da istisne Bala.
34
R ečnik svetske mitologije
Z,,.PfI(ill" ,\zija
Ašur U J\sirij i, Ašur je preuzeo uloge Marduka i Enlila, � bi ? je, kao što bi se u toj ratničkoj civilizaciji moglo očekl�atl, i bog rata. Bilo je uobičajeno da se kroz pr� stol1lc� , . takođe zvanu Ašur, provede i p ovorka zaroblJel1lka, kOJ e j e pobednicima p odario bog rata. Ašur .j e bio p �i kazivan . kao krilati kolut oko zategnutog luka p npremlJenog za odapinjanje strele. Pratilja mu je bila I � tar. � na .�e na rato bornu ćud svoga družbenika o dgovonla p ustanjem brade koja joj je dosezala do nedara. Atis
boga U Frigij i je održa vana prole ćna svetk ovina u čast sa samo po Atisa sina bogin je majk e Kibe le, pozna tog toliko je kaće dju i vaskr snuću . Prem a jednoj legen di, .Atisa seb.e progo nilo jedno zaljub ljeno čudo vište da Je � amog KI a uško pio. Prem a drugo j, ubije n je zbog ljubaVI prem maj ke beli, kćeri kralj a Frigije i Lidij e. Sveti lište bogin je aru bilo je u Pesin u, blizu reke S angar ija, u �ijem je še : o pO\st se la Klbe . vnika ljuba og Kibe la otkri la svog mlad prat linoj Kibe . U uzom Tam s n} i većuj e sa I nano m, a Atis je rađan vno pono i smrt , ljenje bili su lavov i , a samoškop nska že kao zuj �t prika �.. njeno g družb enika , koji se običn � . . obi .le a k IJI o cerem �} � mlad ić, oživlj avan i su Uv godiš njOj a krv loval a p uštan jem krvi. Zrtvo van i su ovno v� , .a nJlho� sebe sami su l ćemc koriš ćena je za obred no čišćen je. Posve sop sekli su k astrir ali, 'a nje n i svešt enici evnu si mahn ito " erije "mist stven o t�lo. inam o da je u Rimu , gde je kult s čiji � uved en 205. p re n.e., b�r bio p ovezi van sa �tisom , I ro n bo b što kao I u. odeć u n � ? � : kipov i nosil i p ogreb Jen s ponovo se vratio u život , tako bi i posve �el1 l k , sJed1l1 da alo smatr se oJe za tva, � njim, zapad ao u stalije b l ažens aka mo s se o l a postJ � � � . traje i posle s mrti. To jedin stvo Je n a ćenje m ili sveti m brako m: svim poklo l1lclm a stajal o m pravo čivim raspo lagan ju ono što se ranije smatr alo isklju zapad noazij skih kralje va.
35
B ill Bukvalno značenje: "gospodar". U Hananu, stari n aziv za lokalne bogove plodnosti. Bal sc rdativno kasno pojavio kao poseban bog kiše, poprimivši, kako se čin i , speci fične fun kcije svih tih božanstava. Mada u I-Iananu ne postoje takve žarke letnje suše na kakve nailazimo u Mesopo tamiji, ciklus godišnjih doba dovoljno je bio izražen da bi došlo do objedinjavanja više božanstava u tom b ogu plod nosti koji nestaje odvodeći sa sobom jesenje kišne obl ake u donji svet. Pobedivši boga mora Jama, izgradivši k uću na brdu Safon i zaposevši m nogobrojne gradove, Bal objavi da više ne priznaje prevl ast Mota, " smrti ". Motu, lišenom Balove gostoprimljivosti i p rijateljstva, bi rečeno da ubuduće na zemlji posećuje samo pustinje. U odgovor na taj izazov, Mot pozva Bala u svoje obitavalište da okusi njegovu hra nu - blato. Upl ašen, i ne mogavši da izbegne strašni odla zak u zemlju mrtvih , Bal se sp ari s teletom kako bi snažniji dočekao predstojeće iskušenje, te krenu na put. El i drugi bogovi obukoše pogrebnu odeću, posuše glave pepelom i osakatiše udove, dok Anat, uz pomoć boginje sunca Šapaš, vrati Balovo telo da ga pokopa. El postavi na Balov upraž nje n i presto boga n avodnjavanja Athtara, ali je boginji Anat strašno nedostajao njen pokojni muž i brat. Uzalud je preklinjala Mota da Bala vrati u život, a njeni pokušaji da kod drugih b ožanstava pobudi zanimanje za to naiđoše na uzdržanu ravnodušnost. Tako je Anat morala da na p adne Mota, rastrgnuvši ga na komade "oštrim nože m", razvejavši mu u dove "vctrenjačom za žito ", spalivši ga "u ognju", samlevši ga "u žrvnju " i "razasuvši mu ostatke po poljima". U međuvremenu, El u snu ugleda povratak plodnosti, što je ukazivalo na to da Bal nije stvarno mrtav, te n aloži Šapaš da otvori oči tokom svojih dnevnih puto vanja ne bi li spazila Bala. Ubrzo potom nađoše Bala potpuno oživelog, a Athtar pobeže s prestola. Ipak, Mot je imao dovoljno snage da iznova napadne Bala, i mada su tom prili kom svi bogovi bili na BaJovoj strani, nije dan
36
\ Za padIIR Azija
p rotivnik ne mogade da n advlada drugog. Na k raju se umeša El i ote ra Mota, donevši Balu pobedu. Ovaj mit, čiji se delovi nalaze na pločama iz Ras Ša mre, odn osi se na smenu godišnji h doba. Bal je hog kiše, grmljavine i munja. "I kedrovi ven u na dodir desnice nje gove. " Jam, gospodar slanih voda, prepusti Balu zvanje duha kiše i biljnog sveta. To unapređenje učini Mota je dinim p re ostalim B310vim takmacem posle moćnog Ela. Nesn osna žega, jalova zemlja, isušen a pustinja, smrt, donji svet: to je bilo Motovo nepobedivo carstvo sve dok Anat ne bi omlatila, izvejala i samlela požnjeveno žito, plod Balove zemlje, baš kao što je Elovo priklanjanje vaskrslom bogu kiše na kraju obezbeđivalo n astavak godišnjeg cik l usa. Paralela s pomenutim magičnim obredima može se n aći u Psal mima, gde " koji su sa suzama sijali, neka žanju s pjevanjem. I de i p lače koji nosi sjeme da sije; poći će s pjesmom noseći snopove svoje". To je magija međuzavis nosti: očekivalo se da će isplakane suze izazvati pojavu kišni h k ap i . Bal j e bio s i n E l a , ili D agona, malo poznatog božanstva koje su Jevreji p ovezivali s filistejskim gradom Ašdodom. D agon je možda i mao veze s morem - novčić pronađen u blizini ovog grada p ri kazuje tog b oga s ribljim repom. Ma da je B a l sam nadvladao Jama, n ije izvesno da li se borio i s Lotanom - Levijatanom iz Starog zaveta. Znamo, među tim, da je Anat "smrvila vijugavu zmiju, sedmoglavu optu ženicu " . Još jedan primer uticaja mesopotarnskog načina mišljenja nalazimo u razlozima koje Bal navodi tvrdeći da mu je p otreban " dom " . Hrana k oja mu je prinošcna na žrtvu bila je suviše slaba za boga "što jaše na oblacima". Od K artagine do Palmire nalazi l i su se hramovi posvećeni B31-Hamonu, " gospodaru oltara s tamjanom", kojeg su Grci poistovećivali s Kronom. Na " gori Karmiiskoj" pro rok I lija ozloglasi veru kralja Ahava u moć Balovu kada, na I liji n zahtev, " pade oganj Gospodnji i spali žrtvu pa ljenicu i drva i kamen i prah, i vodu u opkop u p opi". po tom I lija naredi narodu da pobije "proroke Valove", čime obezbedi da se Jahve i dalje poštuje u Izrailju.
Rečnik svetske mitologije
37
B aštet Egipa tska bogin ja mačk a verov atno je prvob itno dovo . đe � a u vezu s laVIco m, a ne doma ćom mačk om. Grad u kOJem )e po� t.oj ao kult bogin je s glavom mačk e bio je . . Bu� astIs, u CIJOJ su se nekr opolI. nalaz ile mum ifikov ane ':la cke. Druga božan stva koja su ili štitila određ enu . živo tll1Jsk u vrs � u ili uzi �� l a ?j � n oblik takođ e su i mala . . � ove u kOJ I � a Je ta Zlvot lI1Ja preds tavlja la svetin ju. U gra Fa Jum � , gde lC bog Se bek �zeo kroko dilsko obličj e, ute. 1 0vIJ � � 0 � ?zans tvo p h� a lo Je u b zenu hram a iz kojeg su � . �� rl1l.cI . p'.h svet� gutIJa J � . I ako Je, bez sumn je, n ajveć i . zlv� tll1J � kl kult bIO k' llt bIka Aplsa , Hero dota je zapan jilo : !? st? :,Jedn ako kao I volove spalju ju i sve ostale ugin ule Zlvot ll1Je" . M ke su � ile � ošt v ane i � doma ćinstv u. Kad izbije . � . " v � , pIsao po.zar Je taj grckl p utl1lk , " vrlo čudne stvar i deša vaJ u se mačk ama. Egipć ani se okop e, misleći više mač �e nego . ka � ? da požar ugase . Mačk e, među tim, na proj ure Izmeđ u lJ udi I h p :eskoč e prek o njih i upad nu u vatru . Ta . da . nasta je �elIka zalos t. . . Stanovnici kuće u kojoj je mačk a ug� nula prl :odn � m smr�u b riju obrve ; tamo gde je p as . ugll� U ? , bnJu se I glava I tel o . " Toko m svetk ovina u čast b?gII 1Je � ?štet bio je greh loviti lavov e, što je farao nima . bila omil jena zaba va.
�
Bes Om �y eno kućno božanstvo u drevnom Egiptu, verovatno nU?IJskog porekla. Obi čno se predstavl.ja kao patuljak v� IIkog, bra � ato� Iica, čupavih obrva, duge kose, ogr�m .. I1l h klempavlh USIJU, zatupastog nosa i isplaženog jezika. . �uke su mu debele I duge, noge krive, i ima rep . Za raz lIku ? d d rugih egipatskih b ožanstava, koja se na dvodi m � nzIOJ: al �lim slikama uvek p redstavljaju iz pr9fila, Bes se �n k azuJe IZ punog anfasa. Taj način p redstavljanja bo zanstva s :eće s � još samo na slikama K eteš, boginje ljubavi uvezene IZ .AzIJe . Be � je naročito bio povezan s ljudskim . . zadovolJstVIma. BIO Je dobroćudan i čuvao ljude od ne-
38
R e č l l i ].:
/.11 1 )1 1 1 1 1 1:1 , \ zija
sreće . Ubij
�
��
svetske mitologije
39
" " Knjiga proroka Danila , najraniji primer apokalip tičke književnosti, napisana je kako bi se ohrabrili Jevreji u otporu politici helenizacije koju su sprovodili Seleukidi. U njoj je reč o porazu Nabuhodonosora, simbola sveko l ikog tlačenja, i o potvrđivanju Danila kao istinskog privr ženika Jahveovog. Kada su Sedrah, Misah i Avdenago odbili da se poklone Nabuhodonosorovom zlatnom l iku, baciše ih u užarenu peć, ali oni ostaše nepovređeni zahva ljujući p risustvu pratioca, koji " kao da je sin B ožji " . Kada se čudnovat rukopis ukaza na zidu palate za vreme gozbe koju je priredio Valtasar, verovatno vazaini k ralj, jedina osoba kadra da rastumači značenje rukopisa beše Danilo, koji ispravno najavi skori uspon Persijanaca. Kada taj pobožni tumač znakova odbi da posluša D arijevu naredbu, nastavivši da se moli svom zabranjenom Bogu, baciše ga u jamu s l avovima. Ali Jahve " posla anđela svojega i zatvori usta l avovima " te Danilo osta neozleđen. Mada viđenje b udućnosti opisano u poslednjim poglavljima " Knjige pro roka D anila " p ri kazuje grozne zveri sa strašnim čeljustima punim " zuba gvozdenih " , n ajupečatljivija je ipak slika Nabuhodonosora kako luta pustarom poput divlje životi nje. "I bi prognan između ljudi i jede travu kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu tijelo da mu narastoše dlake kao pera u orla i nokti kao u ptica. " U apokrifnoj knjizi " Danilo, Bel i zmija " i mamo dve priče o Danilovom uspehu u razotkrivanju svešteničke lu kavštine. Kiru je pomoću pepela posutog po podu hrama dokazao da su otisci stopala onih koji behu potajno došli da jedu hranu postavljenu za Bela poticali od " sveštenika, nji h ovih že na i dece " . Takođe se rešio svete zmije hraneći je kolačima spravljenim od smese ključa1e " smole, masti i kose " , od čega joj se rasprsnula trbušina. El
Na brdu Safonu b oravio je El, " prvi " hananski bog. Taj otac b ogova i ljudi bio je nepristupačan, " star " , " gospodar vremena " , " blagonaklon i milostiv vladar " . Pod njegovom je vrhovnom vlašću Bal uzeo Anat za ženu, pobedio boga
40
Rečni k svetske mitologije
Z."l-ll 1 L i l la ,\zija
m O f
41
Enki S umerski bog vode u Eriduu. Kao i An, bog neba, Enlil, bog vazduha, i Ninhursaga, majka zeml.j a, Enki je bio tvoračko božanstvo. Sveštenici su često oblači l i halju u obliku ribe kada b i vršili obrede očišćenja. Ti obredi sim bolizovali su pročisnu moć k oj u je imao Enki kao bog ritualnog pranja. Riba možda ima veze s vavilonskom le gendom o Ei, što je bio Enkijev akadski naziv sa znače njem " gospodar vodene k uće" - slatke podzemne vode k oj u su Sumeri n azivali Abzu. Prema ovom mitu, u drevn a vremena, kada s u ljudi, poput zveri, živeli u b ezakonju, Ea izroni iz mora. Delom čovek a delom riba, dvoglavi bog p odučio je ljude zanatima, obradi zemlje, p ismenosti, za konima, graditeljstvu i magiji . Ublažio je p rvobitnu gru bost ljudi, i od tog doba n išta n ije dodato njegovom učenju što bi ga poboljšalo. Posle jednodnevne poduke, Ea se vratio u more, i tokom hiljada godina taj božanski čovek -riba je još samo tri p uta izašao iz vode. Enki se pojavljuje u sumerskom mitu koji p redstavlja p aralelu starozavetnoj priči o Adamu i " vrtu edernskom " . U rajskom D ilmunu, za koji se smatra da je n a mestu današnjeg Bahreina u Persijskom zalivu, bog vode življaše s Ninhursagom. B eše to srećno mesto, gde životinje ne kidisahu jedna na drugu i gde b olest i starost behu nepo znati. Jedino nedostajaše slatka voda, a nju obezbedi Enki - njegova zajednica s majkom zemljom pretvori ostrvo u plodan vrt. Ali svađa izbi kada Enki pojede osam biljaka što ih je gajila Ninhursaga, i ona baci na njega prokletstvo smrti. Kletva se pokaza delotvornom: na užas drugih bogova, bolest zahvati osam delova Enkijevog tela. Enlil n ije i mao moć da zaustavi njegovo propadanje, i kada se činilo da nema n ade za Enkija, javi se l isica, ponUdivši da, za odgovarajuću nagradu, vrati Ninhursagu u D il mul1. Ta ko i bi, te majka zemlja načini osam božanstava koja izlečiše bolesti njenog družbenika. Postoje očigledne sličnosti između ovog mita i bibl ijske slike raja. U " Postanju " , "podizaše se p ara sa zemlje da
42
/.fl p� d l lC l ,\zija
s vu zemlju", a kušanje zabranjenih biljaka jasno podseća na drvo života u Edernu. Sama i deja božanskog ra ja, v r t a bogova, sumerskog je porekla. Eva, Adamova že na, i "gospa od rebra ", Ninti, boginja stvorena da isceli Enkijeve slabine, takođe imaju nešto zajedničko. Znamo da sveto drvo, kjskanu, beše posađeno na Abzuu" i da je predstavljalo središnju tačku "obreda. Mada se izraz drvo " života" ne pojavljuje ni u jednom sačuvanom mesopotam skom zapisu, iz l ikovnih pri kaza obreda može se zaključiti da je drvo igralo značajn u ulogu. Sumerska legenda o stvaranju čoveka počinje kuknja vom b ogova kako im je teško da sami pribavljaju h ranu. Enki, probuđen iz dremeža, usliši im zahtev za slugama i načini čovečanstvo od gline". On je bio taj koj i je Ziju " sudru, pobožnog kralja Sipara, upozorio na predstojeći potop . Bogovi, kojima su dojadili njihovi smrtni pomoć nici, behu odlučili da unište stanovnike zemlje. l1 C l l a p a
Enli!
Sumerski bog zemlje i vazduha. U početku, praiskonske vode rodiše kosrničku planinu, koju su činili nebo i zemlja. Iz tog jedinstva neba, oličenog u bogu Anu, i zemlje , predstavljene kao boginja Ki, proiziđe Enlil, bog vazduha, koji razdvoji roditelje i leže s majkom kako bi stvorio ljudski rod. Njegov glavni dar ljudima beše pijuk, oruđe namenjeno da im pomogne pri podizanju gradova, uklju čujući i njegovu vlastitu prestonicu Nipur. Praiskonske vode, Namu, n azivane su " majkom", i možda su bile isto što i Abzu, slatka voda u zemlji, ili su pak predstavljale močvarnu oblast na ušću Eufrata i Tigra, gde su rečni na nosi stalno stvaral i novo zemljište. Mit o rođenju boga meseca govori o tome kako je Enlil bio prognan u donji svet zbog napastvovanja boginje Niniii, ali ona odluči da krene za njim kako bi se porodila u njegovom p risustvu. Proterani bog nekako uspe da iz donjeg sveta izbavi njihovog sina, Nanu, boga meseca, ka ko bi ovaj mogao da postane svetilo na noćnom nebu. Sa-
RCČ l l i k
s\'ctske
mitologije
43
čuvani delići mita o potopu ukazuju na drugu, još nasilniju stranu Enlilove ličnosti, pošto je, kao razorni bog vetra, on verovatno izazvao tu nesreću. Samo je pobožni kralj Ziju sudra utekao u čamcu koji beše sagradio po uputstvima b oga vode Enkija. Ovom vladaru Sipara, " semenu čo večanstva", bi poklonjen dah večnoga života " . " U vavilonskoj mitologiji Enlil je zadržao svoje ime, ili je p a k bio poznat kao Elil , mada je stekao akadski epitet Bel" - gospodar. Uznemiren cikom i drekom ljudskog " roda, on na zemlju posla n ajpre pošast, zatim sušu i n a kraju povodanj. A l i E a upozori AtrahClsisa, premudrog" , " koji se spase u brodu Zaštitnik života". U Epu o GiJ " gamešu, drugoj vavilohskoj p ovesti o potopu, Utnapištim je bio onaj kojeg je Ea upozorio, a odluku da se uništi sve živo doneli su bogovi, a ne sam Enli I . Druge legende takođe naglašavaju njegov podvojen odnos prema ljudima. S jedne, negativne strane, Enli! je stvorio čudovište Labua, ili Lahmua ( gnevnog"), da opustoši zemlju. Labu je na " stao iz p rvobitnog haosa, kao dete Abzua i Tijarnat. S druge, pozitivne strane, Enlil je čuvao " ploče sudbine", tupsimati, koje su mu davale ovlašćenje da određuje pri rodu stvari. U drugom hiljadugodištu p re n.e., vavilonski kralj Hamurabi na stubu n a kojem behu zabeleženi njegovi sopstveni zakoni, zazivao je ljutitog Enlila da kazni neposlušne. Etana Kralj Kiša. U jednom vavilonskom fragmentu govori se o njegovom pokušaju da se uspne do neba na leđima orla kako bi pribavio biljku rađanja" jer njegova kraljica n ije " mogl a da mu rodi sina. Šamaš, bog sunca, posavetova Etanu da potraži orla kojeg je zmija držala zarobljenog u jami pošto joj ovaj beše ugrabio mlade. Etana oslobodi orla, koji u znak zahvalnosti p onese svog spasioca k nebu. Šta se s njima potom dogodilo nije sasvim jasno. S jedne strane, izgleda da se Etana uplašio, da se orao zaneo u letu
44
"-iliJiHll liI Azija
Rečni k svetske mitologije
i Ua su sc stropoštali n a zemlju i n astradali. S druge strane, pomi nje se Etanin sin kao kralj Kiša. G aj omart D osl ovce, "život k oji umire". U persijskoj mitologiji to je b i o p rvi čovek, delo A hure Mazde. Tri hiljade godina Gajomart je živeo kao duh p re nego što se ovaplotio u l ep og ml adića. Pošto je trideset godina živeo u tom obličju, otrovao ga je Ahriman, na podsticaj Jehe, bludnice" . Iz " I� jcgovog semen a izrasl i su, poput biljaka, otac i majka lJudskoga roda, Mašje i Mašjane, koji napustiše Ah uru Mazdu i prikloniše se Ahrimanu, zbog čega behu osuđeni na b o ravak u paklu dok je sveta i veka. G i lgameš Polulegendarni k ralj Uruka i j unak akadskog Epa o " Gi lgamešu", zasnovanog na vekovnim sumerskim mito vima. Najpotpunije sačuvan tekst epa jeste asirski iz bi bli oteke kralja Asurbanipala u N i nivi, napisan najranije u VI I veku pre n.e., barem hiljadu godina nakon što je bio sastavljen. Z a Gilgameša, rođenog iz veze boginje i čoveka možda iz sakralnog sjedinjenja vladara i visoke sveštenice tokom novogodišnje svečanosti - govorilo se da je dvema trećinama božanstvo, a jednom smrtnik. U su�erskom fragmentu mita, strah od smrti p rogoni Gilgameša i pod stiče ga na podvig. Prema jednom mišl.jenju, tu i mamo pri ču o pogrebnom obredu vezanom za odaju za mrtve isko panu u Uru. Akadski ep prikazuje Gilgameša kao tiranina, bahatog i sklonog seksualn i m ispadima. Njegov narod p rekli njao je b ogove za pomoć, te boginja majka Aruru od pljuvačke i gli ne nači ni na p ustolini divljeg kosrnatog čoveka koji se hranio travom, po imenu Enkidu. Saznavši za to, Gilgameš n aredi da se pošalje hramovna b ludnica da namami Enki dua, k oji još ne beše osetio zadovoljstva puti. O n a upristoji ovog divljaka, a zatim podstaknu u njemu _
45
želju da svrgne Gilgameša. Borba između njih dvojice za vrši se, međutim, Enkiduovim porazom i početkom doži votnog p rijateljstva dvaju junaka. Prijatelji se zajedno upustiše u niz p ustolovina. Najpre osvojiše k edrovu šumu diva vatrenog daha Huvave, ili Humambe, kojeg ubiše zahvaljujući žestokim vetrovima što im dade bog sunca Š amaš. Zatim Ištar ponudi Gilga mešu svoju ljubav, ali je ovaj odbi, uz oštre opaske na račun njene kolebljivosti i nestalnosti. Razgnevljena bogi nja zatraži od Anua da nebeski bik razori zemlju. I ako ovaj načini veliku štetu, Gilgameš i Enkidu dođoše mu gla ve. Bogovi se, međutim, rasrdiše, i Enlil izdejstvova Enki duovu smrt, kao kaznu za njihovu oholost. Skrhan bolom zbog tog gubitka i do srži pogođen spoznajom smrtnosti, G ilgameš je tumarao p ustarom. D a b i pronašao p ut l ičnog spasenja, konačno se odluči da razgovara sa svojim pretkom, obesmrćenim Utnapištimom. Na samoj obali mora što je opasavalo svet, Gilgamešu priđe S iduri, ovaploćenje boginje Ištar. Kada mu S iduri predloži da potraži ovozemaljski užitak u krčagu vi !,1 a, ovaj odgovori da neće dozvoliti da pokopaju Enkidua. Zalio ga je sedam dana i noći sve dok crv ne ispade iz Enkiduovog nosa. B ogovi su čoveku namenili smrt", reče Siduri, "a " život za se zadržaše . " I pak, upornost junakova natera "nebesku krčmaricu" da otkrije Gilgamešu da Utnapištim obitava na suprotnoj obali voda smrti, a na taj p ut Gilga meš je mogao k renuti samo uz pomoć splavara Ursanapija. Gilgameš p ronađe splavara, sagradi naročit čamac, preplovi kobne vode i stiže do "ušća reka", mesta koje su bogovi dodelili Utnapištimu i njegovoj ženi kao večno obitavalište. Utnapištim, jedini preživel i u potopu k oji je "celo čovečanstvo ponovo pretvorio u glinu", podseti Gil ga meša n a njegovu smrtnu trećinu. Traganje je bilo bezna dežno. G ilgameš n ije mogao da se odupre ni snu, a k amoli smrti . Jedina mu nada beše čarobna biljka po imenu " ni kad ne ostari ", koja je rasla na dnu mora. I zl ažući se veli koj opasnosti, G ilgameš je donese iz dubi n a i srećno krenu
46
i'. II pil d I III Azija
natrag u Uruk, ali na putu k ući , dok je spavao kraj poj i l išta, zmija nanjuši čudesni miris listova Gilgamešove biljke , prikrade se i pojede je celu. I stog časa steče moć da svuče košuljicu. Gilgameš se probudi, uvide da mu je smrt suđe n a i zaplaka od silne žalosti. O drugom tekstu govori se o tome kako je Gilgameš pomogao I nani da obori drvo k oje su čuval i zmija, vetar i orao. Od svetog debla načiniše čarobni doboš i dobošar sku palicu, koje Gi lgameš slučajno ispusti u donji svet. Kada Enkidu pokuša da vrati doboš i palicu, zaboravi uputstva koja je dobio radi sopstvene zaštite i zauvek osta zarobljen u donjem svetu. Iz rupe koj u u zemlji otvori Ea, duh mrtvog junaka izađe "kao dašak vetra" i opisa " kuću prašine", gde su kneževi sluge i gde zemaljski položaj ne pruža ni kakvu zaštitu. Hadad D osl ovce, "razbijač". Najvažnije b ožanstvo aramejskih na roda S irije bio je Hadad, istovetan sa Bal-Hadadom, koji je tresao zemlju, drmao planine i u ništavao drveće. U bib l ijska vremena v ladari Damaska bili su poznati kao Bar Hadad, "Hadadovi sinovi ". ledno mesto u "Knjizi proroka Zaharije", gde se pominje n aricanje za mrtvim bogom, navodi na zaključak da je Hadadova uloga, kao i Balova, bila povezana s p lodnošću. H a oma
Persijski ekvivalent indijske Some, eliksira života. Kao ne besko božanstvo, Haoma je bila " ispravna u veri i neprija teljica smrti ", p osrednica između zemlje i neba. Obred po svećen biljci h aomi, koji je po pre danju uveo lima, i koji je, kao sveta taj n a drevne persijske religije, verovatno bio povezan sa žrtvovanje m krvi, osudio je Zaratustra zbog njegovog "prljavog p ijanstva". Ipak, pošto je orgijastičnost tog obreda bila dovoljno ublažena, on je konačno postao središnji čin zaratustrinske l i turgije. Herodot pripoveda da
R ečnik svetske mitologije
47
je Kserks žrtvovao bik ove tokom osvajačkog pohoda n a Grčku (480. pre n.e.). Hapi Za razliku od reka u Mesopotarnij i , Nil je smatran božan s�om. Za Egipćane je ta reka bila Hapi , dežmekasti bog koji je uživao u razrneni poklona. Obično je pri k azivan kako drži klasje žita i rog izobilja. Rečnom bogu p rinošeni su hrana, sku p oceni ukrasi i nakit, u naknadu za oplođa vanje tla tokom poplava, koje su nailazile jednom godiš nJe. Hator Krave boginje poštovane su u više delova Egipta, ali s u . rano poistovećene sa b oginjom Hator iz Dendere. Ona Je predstavljana ili kao k rava sa sunčevim kolutom ili kao žena s kravljim rogovima između kojih se nalazio sunčev kolut. Povremeno bi se čak pojavljivala i kao ženka ni lskog konja; epitet joj je uvek bio "zlatna". Kao bogin.! a plodnosti , Hator je prisustvovala porođajima i sn� atral� a Je zaštitnicom lepote , ljubavi i braka. Ponekad su Je POIStO većivali sa I zidom, Ozirisovom ženom. Prema jednoj legendi, izlapeli bog sunca Ra iskoristio je Hator da bi izvršio pokolj čovečanstva. Upla � en . i n � siguran u sopstvenu moć, bio je toliko uve �en da ljudI k.�.� u zaveru protiv njega da je poslao jedno svoJe oko, u obhc.1u boginje Hator, da uništi nepobožne. Ali, ne. želeći da . b u?e svedok sveopšteg razaranja, poplavi polja pIvom obo.1el1l � u crveno kako bi ličilo n a krv. Opči njena prizorom, kao I odrazom sopstvenog lika, Hator zaboravi svoj strašni zadatak i opi se p ivom. Tako lj udski rod bi pošteđen. Horus
Izida, sestra i žena Ozirisova, začela je Horusa sa ubijenim bogom zahvaljujući magiji . Prema egipatskom mitu, ona je potražila utočište u močvarama delte, rodila sina i p odigla
48
Z;) IJadlla Azija
ga u n ajvećoj tajn osti. Stasavši, Horus odluči da osveti oče vu smrt i u dvoboju sa Setom, stricem i ubicom Ozirisovim, izgub i oko. Horus, međutim, pogubi ili uškopi Seta, a oku plje ni bogovi proglasiše da je ovaj poražen u okršaju . M
RCČllik svetske mitologije
49
titi zahtev - i svog sina, koji mu je, poput egipatskog Ho rusa, vratio pređašnju snagu. Obe priče povezane su sa zapadnoazijskom temom boga plodnosti koji umire i oživ ljava. Evropa obil uje odjecima ovog temeljnog mita, koji dolaze do izražaja u zmajevskim prolećnim povorkama. I u ovom veku u Raguzi, n a Sici liji, ogromna skulptura zmaja, s pokretnim repom i očima, nošena je gradom n a Đur đevdan. I mh otep Jedan od obogotvorenih smrtnika u egipatskoj religiji. I m hotep, graditelj kompleksa stepenastih piramida u Sakari, podignutog za kralja Zosera oko 2650. pre n .e, kasnije je postao omiljen bog iscelitelj. Prikazivan je kao sveštenik obrijane glave i sa razvijenim svitkom papirusa n a kole nima. Bio je i zaštitni k nauke, naročito medicine, a Grci su ga poistovećivali sa Asklepijem. D rugi obogotvoren i smrtnik bio je Amenhotep - is taknuti graditelj pod Amenhotepom I I I krajem XV veka pre n.e. I njemu su p ripisivali ogromnu mudrost i isce liteljsku moć. I na n a Prve iskopine s a arheoloških nalazišta u S umeru ukazuju na to da su hramovi bili grupisani u parovima. Božanstva poštovan a u tim svetilištima verovatno su bili boginja majka i njen muž, kasnije nazvani I nana i Dumuzi . I nana, kći Ana ili Enlila, bila je najvažnija boginja u sumerskom panteonu, a jedna od verzija njenog imena bila je Ninana, " gospodarica neba". Poistovećivali su je s planetom Vene rom, a kao boginja rata savladala je pl
50
/.HPf l d l lfl Azija
sl atkih voda na zemlji . Ona odluči da poseti to tamno carstvo, koje je p ripadalo njenoj neprijateljici i sestri boginji. Ereškigal, "gospodarici smrti", i da tamo us p st avi sopstvenu vlast. Uresivši se svim svojim nakitom i n a redivši Ninšuburu, svom veziru, da je izbavi ne bude li se vrati la, Inana se spusti u kUJ·-l1u-gi-a. Na svakima od se dam dve ri tog vilajeta morala je da skine po jedan deo odeće ili ukras, sve dok se potpuno naga ne p ojavi pred Ereškigal i sedmoricom sudija umrlima. " Njihovom okrut nom n a redbom bespomoćna boginja bi pretvorena u leš, koji obesiše o stub . " Kada prođoše tri dana i tri noći, Nin šubur se zabri n u i potraži pomoć bogova, koji mu rekoše da se ništa ne može učiniti p rotiv odluka iz donjeg sveta. Ali uporni vezir požali se Enkiju, i bog vode stvori dva bespolna bića kojima pristup zemlji jalovosti i smrti nije mogao b iti uskraćen. Dobivši dozvolu da priđu I n aninom lešu, oni ga oživeše h ranom života" i " vodom života" . " N ažal ost, oživljen a boginja ne mogaše se otresti jezovite svite demona, k oji su je pratili n a njenom l utanju od grada do grada. Oni odbijahu da odu sve dok joj se ne nađe zamena. Tako se I n ana vrati k ući u Uruk, gde na nekakvoj gozbi naiđe na m uža Dumuzija, koji beše kralj obližnjeg Kulaba. Razlj uće n a , ona odluči da ga pošalje u ku/'-l1u-gi -a, gde D umuzi dospe posle dva neverovatna bekstva iz kandži žestokih demona. Mit o silasku otkriva dva vida boginje maj ke: I nana i Erše kigal, dve sestre, svetlost i tama, predstavljaju antitc tičnu , protivrečnu prirodu božanstva. Nažalost, dostupan nam je samo de o ove p riče, stare pet hiljada godina, ne sumnjivo vrlo bliske izvoru simbo l a koji l eže u samoj os novi zapadnoazijske misli. U drugim svojim preobraža jima, I nana se javlja kao Ištar, Astarta, Kibela, Afrodita i Venera. Što se D umuzija tiče , nije jasno koliki je bio njegov značaj. Na kraju je uhvaćen i usmrćen u ovčjem to ru. B i o je I na n i n ljubavnik pastir, kojem je ona dal a pred nost nad svoj i m drugim proscem , ratarom Enkimduom. I pak, u atribute k oje je Dumuzi usvojio od drugih bogova
i U rlll
s p 8 dc tl i su
I štar Naj odur niji vavi lon ski običaj" , p rimećuje Herodot, " jeste " onaJ prema kojem sva ka žena Lt zemlji mora jednom u životu otići u Afrodi tin h ram i leći s nepozn atim . . . Kada žena jednom tu zauzme mesto, ne sme ga napustiti pre no što joj neki muškarac baci novac u kri lo i l egne s njom van h rama. Bacivši novčić, muškarac mora da kaže: 'Ištem te u ime Militc ' , što je asi rsko ime za Afroditu. Kada polno sj � d ! njenje sa strancem učini žen u svetom u oči ma bogi nJlIllm, ona se vraća kući. Posle toga ni za kakav novac ne može se zadobiti njena naklonost. N aravno, lepe žene vrlo b rzo napuštaju h ram, ali se onim ružnjikavima dešava da čekaju i po nekoliko godina. Sličan običaj postoji i u ne kim k rajevima Kipra." Milita je bila boginja majka Ištar, koja je poticala od sumerske I nane, b oginje p lodnosti i ljubavi . U vavilonskoj mitol ogiji , I štar, žen a i sestra Tamuza, sumerskog Dumu zija, sic.\e u donji svet neprijateljski i p reteći nastrojc na. Čak i Ereškigalino lice preblede dok je I štar prilazila. Ipak, smrt savlada Ištar, zbog čega na zemlji p resušiše iz vori plodnosti. Ali Ea obezbedi njeno oslobođenje pomo ću " sjajnog" evnuha, koji osvoji srce gospodarice jalovosti i smrti. .Tedan akadski fragment opisuje I štarino opla kivanje Tam uza , čiji godišnji ci klus smrti, vaskrsnuća i vcnčanja uk azuje na obred plodnosti povezan sa zemljoradn ič'ki;n ci kl usom. Kult mu se proširio i do Hanana, gde se pro rok .Tezckilj žalio da čak i na vratima ,.doma Gosp odnjega . . . " gle , žc n e sje đahu i plakahu za Tamuzam . Kao bogi nju rata, I šteH su n a ročito poštovali u Asiriji. Nosila je luk i tobol ac, a njenu ratn ičku stra n u isticala je b rada slična onoj koju je nosio bog Ašur. Sačuvani n atpisi govore da jc I štar učestvovala u izboru kraljeva. 'lj svoju božansku izabranost bio je uveren i Asurnarsipal I I
I�cč"i k s\·e 1 s k e mi1 ologije
(884-860. pre n . e . ) , monarh poznat po svirepom postu panju s buntovnici m a i tvrdokornim protivnicima, u čije je vrc mc postalo uobičajeno da se zarobljenici živi deru i da im Sl: odsccaju šake.
Izida Doslovno značenje: "sedište". Egipatska boginja majka, će rka boginje Nut, Ozirisova žen a i sestra i Horusova maj ka. Predstavljana je kao žena, često kako drži dete Horusa na krilu i doji ga. Prikazan a sa sunčevim kolutom i krav ljim rogovi ma, poistovećuje se s boginjom Hator. Prema legendi, Izida je otkrila neopisivo ime boga sunca Ra. Umorna od zemaljskih zbivanja, ona odluči da postane b oginja koristeći i me boga sunca, koji već beše podetinjio od starosti . Sakupi njegovu p lj uvačku, pomeša je sa zem ljom, načini od te smese zmiju otrovnicu i postavi je na put kojim je išao Ra. Zmija ugrize boga sunca, te ga Izida p osavetova da izgovori sopstveno ime, čija je božanska p riroda davala život svakome ko bi ga izrekao. D ejstvo otrova pri mora na k raju boga Ra da kaže svoje ime, i I zida tako prigrabi deo njegove moći. Posle toga b listal a je na nebu kao sazvežđe Sirijus, dok se njen kult proširio do G rčke i Rima. Jima U persijskoj mitologiji, Jima je rascepljen lik. Kao i hin duski Jama, smatran je prvim čovekom i praocem čove čanstva. Za Zaratustru, međutim, bio je grešnik, " koji , da bi udovoljio svom narodu, h ra njaše ga mesom volujski jem". Svoj prestup platio je gUbljenjem besmrtnosti, koju su time izgubi l i i njegovi potomci . Jimin zločin možda nije bio toliko u tome što je dopuštao da se u njegovom k ra ljevstvu jede meso koliko što je klao stoku za žrtvu drugim bogovima a ne A huri Mazdi, "mudrom gospodaru". Uprkos tom Zaratustrinom napadu, mit o zlatnom do bu kraljeva" Jime opstao je sve do arapskog osvajanja "
53
652 . To kom njegllve sedamstogllcl i š l 1 j e vladavi ne, Jimi su u zasl ugu pripisivali potči njavanje de mona, o d uzimanje nji hove zemlje i bogatstva, a u tri maha proširio je granice svog kraljevstva da bi napravio mcsta svoj "stoci, krupnoj i sitn oj, ljudima i psima, pticama i crvenim, plamtećim vat rama", koje mir i izobilje behu toliko umnožili. Ali zlatno doba nije moglo večn o da traje, i Ah ura Mazda opomenu .T imu da će ubuduće "pokvareni " ljudi na zemlji stradati od "ljutih zima" - da će ih šibati gdld, plaviti dažd i za trpavati snegovi. Da bi .Ti ma izbegao tu nesreću, bi mu naložen o da izdubi varu, podzemno sklonište, za svoju najdragoceniju imovinu. "Sakupi", reče mu Ahura Mazda, od svih ljudi i žena one n ajviše, n ajbolje i najlepše; od " svih životinjskih vrsta najplemenitije jedinke; od svih biljaka i voćaka one n ajviše i najslađe. Po dvoje od svakog dovedi u svoje utočište. Ali nc dovodi ništa sakato ili bolesno, niti bil o kakvu drugu nedaću koju Ahriman n avali na svet." Predviđalo se da će se na kraju vremena Jima vratiti i obnoviti lice zemljino.
Kepra Bog sa glavom kotrljana za kojeg su Egipćani verovali da jutrom predstavlja boga sunca Ra. Voleli su da kotrljano vo valjanje loptice izmeta po zemlji upoređuju sa R aovim valjanjem sunca preko neba. Levijatan Bukvalno, " sklupčan " . Morska zmija iz jevrejskog mita, kasnija verzija zmajeviee haosa Tijamat, isto je što i Lotan iz R as Šamre, sedmogl avo čudovište koje je ubi l a Anat. lj apokrifnoj " Knjizi Enohovoj" govori se o zveri s kojom se Levijatan javlja u paru. ,J u taj dan biće dva čudovišta razdvojena jedno od drugoga. Žensko, imenom Levijatan, boraviće u ponoru nad izvorima vode nim. A muško se zo ve B ehemot i prsima pokriva beskrajnu pustinju Den daj i n . " lj Talmudu, sažetom prikazu poznijeg rabinskog
54
Rcčni k svetske mitologije
Za Pil d I IfI , \ zija
uče n j a . tvrJi se Ja iz Levijatanovih peraja izbija svetlost toliko bleštava da pomračuje i sunčeve zrake. Mada je samo igračka .Tahveova, pred smak sveta morska zmija odbijaćc napade anđela sve dok je Behemot ne umori. Prema islamskoj tradiciji , Alah je koristio Behemota ne kao uništitdja zmajeva, već kao čvrst temelj sveta, jer nje gova moćna pleća natkriljuju vodu i podzemnu tamu. Upečatljiv opis Levijatana dat je u ,.Knjizi o Jovu". Da bi istakao ljudsku slabost i neznanje u poređe nj u sa B ožjo m veličinom, Jahve upita Jova: " Hoćeš li udicom iz vući Levijatana ili užem podvezati mu jezik? .. Nema slo bodna koji bi ga probudi o; a ko će stati preda me ? .. Nje mu gvožđe je kao slamka, a bakar kao trulo drvo... Čini te vri dubina kao lonac." N ije ni čudo što je u srednjove kovnom h rišćanstvu Levijatan, "vladar nad svim sinovima gordosti " , poistovećen s p aklom, čiji se ulaz likovno pred stavlja kao ogromno ždrelo . Mat Kći boga sunca Ra i egipatske boginje isti ne, koja je na se bi nosil a tek jedno nojevo pero. Kao oličenje istine i prav de, pero joj je postavljano na jedan tas terazija za merenje duše umrlog pred sudom Ozirisa, cara " druge zemlje" . Marduk Bukvalno znači : " sunčev junac". Marduk. Ein sin, po sve mu sudeći bio je od najranijih vremena bog čarobnjaštva i bajanja. Taj dvoglavi bog sunca dobio je nadimak Bel, "gospodar", a poistovećivan j e sa Enlilom, naročito kada je preuzeo vlast nad vavilonskim panteonom tokom kos mičke bitke s Tijamat, zmajevicom slanovodnog okeana. Marduk, u svojstvu liebeskog zatočni ka, pogubi Tijamat, pričvrsti ploče sudbine sebi na grudi i stvori nov poredak u svetu, obuhvativši njime i ljudski rod. To je protivrečan mit o stvaranju sveta, jer je čudovište haosa, premda ubi jeno i raščerečeno, i dalje postojalo kao telo svemira,
55
ispoljavajući se u svojoj deci - bogovi ma i boginjama k oji su iskazivali poštovanje Bel-Marduku. Marduk je s kupštini bogova izjavio da je središte sve mira Vavilon, gde sebi beše sagradio "raskošnu kuću " . Svoje istaknuto mesto u mesopotamskoj religiji i svoj veli ki uticaj na h anansku mitologiju Ll potpunosti je dugovao političkom i p rivrednom značaju Vavilona, koji je usled opadanja sumerske moći zadobio prevlast. U asirsko-vavilonskom panteonu postojala je snažna henoteistička tendencija, tako da su mnogi bogovi sma trani pojavni m oblicima Marduka, koji je imao " pedeset imena". Žena mu je bila Sarpanitu, .,svetlosni ca " , planeta Venera. Velika svečanost u čast tog boga tokom prolećne ravnodnevice zval a se zagmuk, " počelo godine", kada je Marduk vaskrsavao u Esagi l i , "kući dižeglavk i " . Tu čuve nu svetinju ipak je oskvrnuo kralj Mursilis I I , k oji je pre d vodio svoje h etitske ratni ke u uspešnom pohodu na Va vilon oko 1 590. pre n.e. Melkart Hananski Herakle i bog grada Tira. U njegovom h ramu, pripoveda Herodot, stajala su dva visoka stuba, "jedan od čistoga zlata, a drugi od smaragda, koji blistahu u noći". Melkart je bio povezan s morem i plovidbom. Na Siciliji postoji rt Melkart, i vrlo je moguće da su se Heraklovi stubovi nekada zval i Melkartovi stubovi . Umro je od og nja, a njegovo b uđenje slavilo se svake godine tokom sve čanosti koja se održavala u januaru. Mi n Htonično božanstvo poštovano u gradovima Panopolisu i Koptosu, u Donjem Egiptu. Min, egipatski Prijap, obično je prikazivan kao čovek sa u krasom na glavi iz k ojeg štrče dva pera, sa žezlom u obliku biča i sa uzdignutim udom. Bio je božanski zaštitnik nomada i lovaca, s delokrugom u istočnoj pustinji . Kult Min a , u njegovom posebnom svoj-
56
/.<1 1 ',1< 1 1 1<1 Azija
stvu b oga muževnosti i rađanja, bio je široko rasprostra nje n . N e koliko Minovih izlazaka" slavljeno je širom " Egi p t a , p ri če mu su se najvažnije svetkovine odvijale pred poče t a k žetve. Među nižim slojevima, ove p roslave su ve rovatno služile kao povod za razuzdano ponašanje, i sa svi m je moguće da je Min bio isto toliko omiljen kao i . d rugo opštepoštovano božanstvo - Oziris. Mitra Od svih nebeskih bogova za koje se verovalo da vladaju zemljom, Mitra je bio najomiljeniji u Persijanaca, koji su ga p rikazival i kao sina Ahure Mazde. Bio je svetlo koje prethodi sunčevom izlasku, razgon itelj tame. Njegovom p rodornom pogledu ništa n ije moglo promaći . Bio je sve stan svakog, pa i n ajbeznačajn ijeg, događaja. U predza ratustri nskom razdoblju, Mitra i Ahura n ajverovatnije su bili bl izanački b ogovi neba, na koje se gledalo kao n a paju-tvord-:tara, " dva tvorca-čuvara" kosrničkog poretka. Kasnija teološka p rilagođavanja Zaratustrinom uzdizanju Ahure Mazde kao najvišeg bića pokazuju koliko je za p ravo Mitra ostao moćno božanstvo. "Kada stvorih Mitru, boga divljih p ašnjaka", reče Ahura Mazda, "stvorih ga divljenja i poštovanja dostojnog kao i sam što sam." Kao strašni b og rata, Mitra j e p osebno bio zaštitni k ratnika, "vozara bojnih kola" ( ra taešt81J. I a k o je bio sve mudar i sveznajući, njegova ratnička strana ispoljavala se u okrutnosti, u nemilosrdnom i upornom proganjanju onih koji b i se drznu l i da mu se suprotstave. Oružje su mu bili s mrtonosne strele, ogroman b uzdovan, neizlečive bolesti i vepar Veretragna, "oštrokljovan, nedostupan, zver poma � n a . . . kičmolomac. Jednim udarce m sve zatire. Od kostiju I kose, mozga i k rvi ljudi koji krše zavet p ravi blatnenu kaš u " . Č ak s u i njegovi poklonici stajali u strahopošto vanju p red takvom bezgraničnom j arošću. "Mi tra, opak si ali p redobar n a rodima. Mitra, opak si ali p redobar lju dim a . U svetu v la daš ratom i m i ro m . " Ova " opakost", me-
R ečnik
svetske mitologije
57
đutim, bila je namenjena verolomnima, onima k oj i bi po gazili reč datu " mudrom gospodaru", Ahuri Mazdi, bira jući radije pokvarenost "duha zatora" , Ahrimana. Mitra znači "prijatelj". On je prijateljstvo poklanjao ljudima koji p oštuj u svete obaveze - kako one međuljudske, tako i one između ljudi i neba. Kad mu se Mitra požali kako ga ljudi malo slave, Ahura Mazda ga p ozva da učestvuje u obredu p osvećenom haomj, koji je zauzimao središnje mesto u zaratustrinskoj liturgiji . Izgleda da je ispijanje p revrelog soka spravljenog od te biljke poticalo od drevn og običaja obrednog napi janja. Uključivši se tako u obrede, Mitra je ponovo zado bio čvrst položaj u persijskom panteonu, čime je omo gućen o njegovo k o n ačno p retvaranje u Mitrasa, božanstvo "misterija" . Mitrine misterije, k oje su se raširile Rimskim carstvom, p oticale su od p oznog zaratustrinskog prihvatanja Mitre kao tajne čarob njaka". U I I veku Plutarh je p isao da se " između Ormuzda i Ahrimana "nalazi Mitras (Mitra), kojeg Persijanci nazivaju Posrednikom. Od njega n aučiše kako da p rvom prinose zavetne žrtve i žrtve zahvalnice, a drugom žrtve radi odvraćanja zla, dela tame". N ejasno je poreklo žrtvovanja bika u rimskom kultu Mitre, tim pre što je pogubilac p raiskonskog b i ka bio Ahriman. Smatralo se da žrtvovanje bika ima dvojak učinak: neprekin uto blagostanje i plodnost u materijalnom svetu, ali i p rodužen život duše u duhovnom svetu, posle smrti. Ovaj voj nicima privlačni kult ši rio se duž granica Rimskog carstva, od D un ava do Bri tanije . U sumrak paganskih bogova , p ružao je okrepijenje i tradici onalistim a visoka roda, pop ut i mpe ratora Julijana. U svojoj palati u Konstantinopo lj u on je 362. sagradio mj[hraeum, peći n u-svetilište, i tu . slavio tauroboJjum. Tokom te ceremonije Julijan bi sedeo u rovu nad kojim su klali bika i kupao se u njegovoj k rvi. Ovaj obred je možda pozajmljen iz frigijskog kulta Atisa.
58
Rečni k svetske mitologije
Zapadna Azija
Moloh
Mojsije je govori o: " Od sjemena svojega ne daj da se od nes� Molohu. " R a n ije se mislilo da je Moloh, ili Moleh, možda bio Melkart , b og poštovan u Tiru, kao i u Karta gini, tirskoj koloniji . Jedan rimski pisac bele�� . kak � se u Kartagin i nalazio bronzan i kip božanstv a na cIJe su I.spru žene ruke stavljana deca, odakle bi padala u oganJ � o.d kipom. Pošto se n a p ločama iz Ras Šamre l�� P ? mll1Je žrtvovan je dece, danas se smatra da Moloh l1IJe bio bog već p rosto i zraz korišćen za taj primitiv ni hanal� ski obr� d. Iskušava jući Avraham a, Jahve mu reče: "Uz�n � sada sll: a svojega, jedinca svojega miloga, I saka, p � I l � zeml.J � , Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gdje cu ti kazatI : mu Taj p atrijarh b i oslobođe n ove strašne obavez� k ? d � Jahve dade ovna za žrtvu namesto I saka. NaJveca zrtva prvorođ enca bilo je za h rišćane ra �p eće I:I rista, "jag�jeta Božjeg". Ovaj vid p ogubljen ja, kOJI su nmske vlastI na menjival e najniži m prestupn icima, poticao je iz Hanana.
?
Nehebkav Jedan od jarosni h demona opasnih po mrtve u egipatskom podzemnom svetu. I mao je oblik guje s a čo� ečjim ru�a ma . . . i nogama, za razliku od Am-muL komb1l1aclJe krokodIl l �e, lavice i nilske k obile, koja je proždirala duše osuđen � h. Legenda kaže da je Neheb kav, nakon što ga je Ra ukrotio, verno služio bogu sunca. Nergal Prema jednom vavil onskom mitu, dogodi � e t� E �eškiga l, , " gospodarica smrti", pozva Nergala da . obJ asn. l zasto. nece da u s kupštin i bogova ustane p red nJ el1lm lzaslal1 l kom. Bogovi se složiše da Nergal napusti nji? ov? d ruštvo, a Ea v. � bolestma. mu dade svitu o d četrnaest demona IzaZlvaca Izgnani bog iskoristi svoje stravične p ratioce da zaposed? e sedmore dveri donjeg sveta. Ušavši u p restonu od�Ju, zgrabi Erešk igal za k osu i baci je n a pod. Ona ga umIlo-
59
stivi da joj bodežom ne prereže grkljan tek kada damu u njegovu muževnost. "Ne ubijaj me", povika Ereškigal , "biću t i žena, a carstvo mrtvih priznaje tvoju vlast. U ruke ću ti metnuti ploče mudrosti . " Nergal prihvati njen predlog i od tada je, kao Ereškigalin muž, vl adao smrću. U drugoj legendi govori se o tome kako se Nergal vratio u skupštinu bogova, gde ga sumanuta Ereškigal namami na trag u postelju. Njen ulti matum bogovima glasio je: ili Nergal ili kraj vaskolike p l odnosti i života na zemlji . Ovaj aspekt p lodnosti kod htonične boginje bio je nasleđe od Sumera. Nergal je prikazivan s krunom na glavi i okružen četr n aestoricom sablasnih podvornika. Grad mu je bio Kuta, čije je ime možda značil o "zemlja mrtvih". S Nergalom su povezival i kugu i razornu moć sunca: on je bio I ra, bog pošasti, požara, boja i p ustinje. Takođe je bio bog sunca Šamaš, koji je Gilgamešu i Enkiduu pozajmio besne vetrove u njihovoj borbi p rotiv diva Huvave. Nergal a su se plašili, revno ga umilošćujući. Vavilonci su verovali da gubitak božje naklonosti označava početak svake nevolje. Bili su ubeđeni da božanski duh boravi u telu božjeg sluge. Da bi pokazao nezadovoljstvo ili srdžbu, dovoljno je bilo da bog liši čoveka svog zaštitničkog prisustva. "Tada bi se onaj ko je lišen boga", objašnjava jedna ploča, "zaodevao u glavobolju kao u ruho svoje "kada iziđe na put. " Nimrod Prema jevrejskoj tradiciji, nepravičnost i bezbožnost Nim roda, kralja Šinara, dostigle su vrhunac izgradnjom Vavi Ionske kule. Taj l ukavi vladar zagospodario je svetom jer jc p osedovao odeću koju behu nosili Adam i Eva. Ova odeća načinjena od životinjske kože, bila je Jah�eov dar precima čovečanstva i i mala je čudesna svojstva. Zivoti nje su se pokoravale onome ko bi je nosio, a u bici je uvek obezbeđivala pobedu. Nimrodov uspeh doveo je do nje govog obogotvorenja. Narod ga je bezgranično poštovao, ali kralj tim nije bio zadovoljan. Stoga n aredi da se sagradi
L
60
Zapadna Azija
Rečnik svetske mitologije
kula s koje je moguće napas ti nebo. Da bi p redup redi o taj naum, Jahve p omete jezik u Š i n aru, tako da kad bi jedan čovek zatražio m a l ter, drugi bi mu dodao opeku. Takvi nesporazumi ubrzo dovedoše do svađa, i narod se izdeli u neprijateljske tabore . Tako J ahve učin i s p otomcima No jevi m. Za I zrailj zadrža h ebrejski - jezik koji je k oristio p ri stvaranju sveta - a svakom od ostalih sedamdeset naroda dade poseban j ezik . U Postanju " ovaj m i t s e uvodi kako b i se objasnio " raspad prvobitnog jedinstva ljudskog roda i njegovo razd vajanje na razli či te n arode k oji govore različitim jezicima. I me Vavilonske kule znači "pometnja". Nimrod se tu ne pominje, mada p rorok Mih ej n aziva Asiriju "zemljom Nevrodovom " . Nedavno su se pojavili i delovi sumerske legende koja k raj zlatnog doba čovečanstva pripisuje Einom uvođenju jezičke raznovrsnosti.
61
donosnicom lavlje glave po i m e n u Zu. Ninurta možda " znači "gospodar plug . Njegovi atributi vezani za prirodne p oj ave p ostepeno su zamenjivani n aglaskom na krvavi m sukobi m a , što je od njega stvoril o arhetip cara ratnika. Mesopotamija je, n aravno, bila poprište neprekidnih ratova. Pohodi akadskog kralja Rimuša p ružaju sliku o tome kakve su bitke vođen e u XXIV veku p re n . e . Potukavši neprijatelje i srušivši bedeme njihovih gradova, Rimuš b i uvek izvršio pokolj svih zarobljenika - pet hi ljada u Uru, šest h i ljada u Kaval u u i devet h i ljada u Umi ne označavaju izuzetnu broj nost žrtava. N oj e Zapadnoazijski mit o potopu mesopotamskog je porekla. S ačuvan je spisak sumerskih kraljeva, uz tvrdnju da je za vladavine prvih osam monarha - tokom l egendarnog raz doblja od 241 200 godin a - voda p rekrila svekol i ko kop " no". Među ove kraljeve, koji podsećaju na patrija rhe pre biblijskog potopa, spadaju i G ilgameš i Dumuzi. Prema sačuvanim fragmentima, kada b ogovi odlučiše da podave ljudski rod, bog vode Enki upozori vernog i bogobo jažljivog Zijusudru, kralja Š ipara, koji sagradi čamac kako bi se spasao od sedmodnevne vodene stih ije. Kasnije je Zijusudri omogućeno da "živi poput boga". U a kadskoj književnosti p ostoje dve verzije priče o potopu. U Epu o GiJgame§u junak je Utnapištim , dok u drugom mitu Atrahasis p reživljava glad i potop. Tokom uspona Asiraca, u V I I veku pre n . e . , mit o Atrahasisu korišćen je pri čaranj u n a porođaju. U hrišćanstvu, izbavljenje od potopa dob i l o je znače nje krštenja, a Nojeva b arka značenje Crkve. U jevrejskoj tradiciji , od čestitosti Noj a , Matusalovog u n u k� ,' za � isi da l i će se održati Adamovo seme. Dok je mesop otamskim bogovima dosadio rad njihovih ljudskih slugu, a i buka koju su ovi pri tom stvarali, Jahve je potop poslao zbog prokletstva bače n og na zemlju Adamovim gre h o m . Nojev život i ponašanje bili su izvor neprestane
Ninhursaga Uz Ana, Enl i l a i Enkija, jedno od glavnih sumerskih božanstava. N ajvažnije od svih bio je An , otac bogova; sledeći na lestvici bio je Enlil, njegov sin , kojem su se u kazivali poštovanje i poslušnost primere n i starijem bratu u p orodici. S njim u rangu, kao starija sestra, bila je Nin h ursaga. Pre m a E n kiju, koji se javlja kasno, odnosili su se kao p rema m la đe m bratu. O n se takođe voleo s Nin h ursagom u rajskom Dilmunu, mada njihova ljubav n ije tekla bez trzavica. Ninhursaga je p redstavlja l a plodnost i dobra požnje ven a s pol.j a, čak i s kamenitog tla. Zato je E n l il , bog zemlje i vazduha, njen m už. Njen delokrug obuhvata zveri, naročito one što žive u p o dbrđu, kao i ci kl us rađanja i ustanovu kraljevstva. " U njenoj ruci uisti n u je rađanje kraljeva i gospodara . " . Ninurta S umerski bog rata. I mao je i vlast nad p rolećni m popla vama i olujama, te otud i njegova veza s p ticom nepogo-
d
62
R C Č l li k s\'ctske m.itologije
l." , ,, , , , , ,,, Azija
pok u d e za njegove savreme nike. koje su tada na greh poJsl icali pali a n đe li . Starozavetna priča o Noju, međutim, za m · tglj u je njegovu civilizacijsku ulogu kao utemeljivača n ( )v i h 7.cmljoradničkih tehnika. On je, naime, uveo gajenje vin ove; loze . U apok ri fn i m spisima govori se o tome kako sc Nuje n apio zato što se udružio sa Satanom da b i n apra vio vino. Satana zali kore nje vinove loze krvlju zaklanog jagn jcla, lava, svinje i majmuna i tako pokaza Noju oso bine vi n a : pre n ego što ga čove k okusi, nevin je kao jagnje ; olpivši koji gutljaj, oseća se snažan k a o lav; p o tegnuvši malo višc n ego što treba, postaje n alik svinji; a kada se n apij e , ponaša se kao majmun , govori nesuvislo i izvodi gluposli i proslakiuke. Nun Prais konske vode u egipatskoj mitologiji. U retkim l ikov n i m p ri kazima, N u n je čovek do struka u vodi, ruku podig n utih kako bi podupro sunčevu barku. Haos praiskonskih voda bio je dubok, beskrajan, mračan i neprirnetan: svaku od ove četiri osobine oličavao je po jedan par h toničnih božanstava - N u n i Naunet, I-Iuh i Hauhet, Kuk i K akvet, Amun i Amaunet - koji su svi zajedno činili Ogdoad I -imu n , "grad osmorke ". Mada su Egipćani smatrali da voda o kružuje svet, u njihovim legen dama upadljivo je od sustvo potopa. Nut Egipatska boginja neba. Atum je nastao iz Nuna, pra iskonske vode, i stvorio Š u i Tefn ut, vazduh i vlagu. I z njihovog spoja p roistek l i su Geb, b og zemlje , i N u t , čija su deca bila Oziris, Set, Izida i Neptis. Boginja neba obično je pri kazivana kao ogroin n a , n aga žena, čijim je p ovijenim leđima, koja je podupirao Š U , bilo obuhvaćeno nebo. Sme nu dana i noći legenda objašnjava ponovnim rađanjem sunca. S unce je bilo dete koje uveče ulazi na Nuti n a usta, n oću p rolazi kroz njeno telo, a ujutru joj se ponovo rađa iz utrobe.
63
Oziris Egipatski spasitelj: glavno božanstvo smrti i .:e dini bog koj i j e mogao da s e nadrneće s a solarn im kullom boga Ra. Njemu p osvećen grad bio je Zedu, koji jc ime dobio po Ozirisovom fetišu - nekoliko snopova žita p ostavljenih jedan na drugi. D už raskošnih kanala delte , Oziris je bio gospodar poplava i biljnog sveta te car mrtvih i njih ov su dija . Od A nubisa, ranijeg boga mrtvih sa psećom ili šaka lovom glavom , stekao je simbol šakala, baš kao što se u Gornje m Egiptu Kenti-Amentiju, pas povezan s mrtvima i pri kazivan u l ežećem položaju, stopi o sa Oziris om u Abi dosu, gde se verovalo da je zakop a n a Ozirisova glava. U Egiptu bogovi nisu imali posebno obitavalište, kao što je kod starih Grka to b i o Olimp, jer su lokaln a boravišta božanstava vekovima ostajala nepromenjena, s izuzetkom onih bogova koje su apsorbovali viši članovi p an teona. Oziris je p redstavljan kao zelenobradi ili crnobradi čovek s krunom Gornjeg Egipta na glavi, umotan u trake poput m umije. Taj umirući i vaskrsavajući bog u rukama je držao mlati l o i p astirski štap, znamenja htonične vlasti . Pripisivalo m u se uvođenje ratarstva i drugih veštin a , a bio je i pok retač verskih obreda. n aročito misterija vezanih za postupak balsamovanja i mumi fi kacije . U Zeduu se mogla videti i m u mija samoga Ozirisa. Smatralo se da večnog ži vota n e m a bez zaštite m rtvog tel a od propadanj a . Ako telo n ije b i l o sačuvano, n ije moglo biti ni života posIe smrti. Osim tela, Egipćani su p riznavali i p ostojanje ba i ka. Dok je ba b i l o duša, prikazivana kao p tica s ljudskom glavom, ka je bio neka vrsta dvojnika tela i njegov čuvar, koji se rađao s nji m i ostajao mu saputni k i u svetu mrtvih . U p rvo vreme samo s u faraoni postajali Ozirisi posle smrti. Poistovećivani su sa bogom mrtvih, kao što su i m naslednici p oistovećivani s Horusom, sinom Ozirisovim. Od trećeg m ilenijuma p re n.e. svi muškarci koji bi prošli sud dobra i zla mogli su da postignu takvo spasenje . Pred Ozirisom i četrdeset dvojicom presuditelja stajale su tera zije. Njima je rukovao Anubis, koji bi na jedan tas stavljao
64
R C Č l li
i'.H p;" i l l" Azija
d uš u u m rloga, a na drugi, kao p rotivteg, pero istine, dok bi zapisn ičar Tot na ploči zapisivao ishod merenja. Ne sr ' 'n i k e jc čekalo čudovište , delom krokodi liea, delom la vica , cl delom nils ka kobila. Bila je to Am-mut, ,,proždi ra čica m rtvi h " . U egipatskoj kosmologiji, "druga zemlja " u m rlih na lazila se na zapadnom obzorj u , tamo gde je sun ce sva k og dana nestajalo sa svojom svetlošću i životo davnom toplotom i odakle su se na dolinu Nila spuštali ne sa mo l a m a već i studeni vetrovi pustinja, koje se noću brzo hlade. Pre ma mitu, Oziris je udavljen i raskomadan, a delovi njegovog tela razbacan i svuda po kopn u i vodi. Bral Set zalvori ga u sanduk ili sarkofag i baci u Nil. Utopljen i k otpl uta n i z re k u i kroz jedan o d rukavaca delte uplovi u Sredozemno more , k oje ga odnese do l uke Biblosa. Tamo ga p ronađe I zida, njegova žena i sestra, a ćerka boga zem lje Geba. Iz Setove zavisti zbog sreće Ozi risove i Izidine rodi se njegovo večno neprijateljstvo. Set ubrzo ugrabi kovčeg u kome je bilo telo mrtvoga boga te iseče leš na više o d če trnaest komada, koje razbaca p o celom Egiptu. Izida ponovo p otraži m uža i , pronašavši ga, vaskrsnu mu, uz pomoć Nut, Ozirisove majke, čitavo telo, sem stidnih delova, koje izjedoše ri be. Ponovo rođeni bog ne osta, međutim, na zemlji, već p ostade bog mrtvih u jalovoj "dru goj ze mlji". Prema drugoj legendi, I zida je pokopala svaki deo Ozi risovog tela tamo gde bi ga našla, posvuda šireći snagu tog boga. Horus, sin koga I zida na čudesan način zače s mrtvi m Ozirisom, bio je njegov osvetnik. Kult Ozi risa, kao arhetipa vaskrslog mrtvaca, širio se na sve stra n e , a za vreme Rimskog carstva prerastao je u mnogim provincijama u značajnu versku sektu. Prema jednoj teoriji o pore k l u tog mita, Oziris je bio istoriji poznat kralj koj i je u davno doba vladao Egiptom iz svoje prestonice u delti. Njegova nasilna smrt bila je možda po sledica pobune Ombosa, Setu posvećenog grada u Gor njem Egiptu. Prema toj verziji , podeljeno kraljevstvo pon ovo je ujedi nio, ubivši b u n tovnog Seta, Ozirisov sin, obogotvoren kao Horus. Prema drugom objašnjenju, mit
k s\'ctskc mitologije 65
n aglašava smrt i vaskrsnuće Ozi risa, boga bilja koji se ponovo rađa svake godine s pl avijenjem doline Nila. Ptah Vodeći član egipatskog panteona. Središte njegovog kulta bilo je u Memfisu, gde mu je boginja lavica Sakrnet bila žena, a Nefertem sin . U p očetku svih stvari, Ptah je po stojao kao Nun, praiskonsko more. Govorom i l i gnječe njem b lata, Ptah-Nun stvori svet. U jednom zapisu čak mu se p ripisuje rođenje Aturna, obličja koje je Ra poprimio u heliopoliskom mitu o stvaranju sveta. Tako su Ptahovi sveštenici pokušali da ugrade osnovne elemente supar ničkih učenja u sopstven u kosrnologiju. Na n ešto nižem nivou, Ptah se spojio sa b ogom nekropola, tako da j e božanstvo Memfisa b i l o Ptah- Sokar. Ptah je uvek prikazivan kao osoba koja drži ank, sim bol života i rodilačkih sn aga svemira. Možda su ga smatrali i bogom kovačem, jer su ga Grci dovodili u vezu s Hefestom, svojim bogom zanata. U Memfisu je takođe bio omi ljen kult b i ka Apisa. Veliki broj bikova i krava sma tra n je svetim, ali je tc različite kultove bacilo u zase nak obožavanje memfiskog bika. U bilo kom tre nutku po jedan bik Apis bio je u životu, a odbor duhovni k a ne bi birao sledećeg stanovnika svetog tora sve dok mumi fiko vano i prinčevski obučeno tel o bika ne bi položil i u sarko fag da počiva kraj tela svojih p rethodnika. Žreci n ekoliko istaknutih egipatski h bogova učestvovali su u svečano stima vezanim za bika Apisa. Ne zna se kakav je zapravo bio Ptahov odnos p rema toj životi nji, ali se govoril o da posle smrti ona postaje Oziris. Ra Heliopolis je b i o središte kulta boga sunca Ra. Ugled koji je Ra uživao bio je toliki da se to božanstvo poj avljivalo u mitovi ma mnogih k ultova, dok su Egipćani smatrali da i u svojoj staračkoj izlapel osti R a i dalje poseduje ogromnu
66
/,lI pa
moč, U trećem h iljadugodištu p re n,e . . faraon Kct'ren prvi se n azvao ,.si nom Raovim", ali je tek reformatorski žar /\ m ' n o risa IV (1 387-1366. pre n . e . ) uzdigao poštovanje boga su nca do neviđenih visina. Kao Ehnaton, "poštovalac /\tona", taj neobičn i faraon pokušao je da p osvećenost bogu su nca us meri na njegovu čisto materijal n u prirodu, kao obožava nje sunčevog koluta, Atona. On je odbacio božan stva koja su zazivali prethodni vladari, progoneći svešte nike Amuna, boga Tebe sa ovnujskom glavom, čiji je ve rsk i uticaj b i o neosporan od isterivanja Hiksa iz Egi pta. Odlučio je da sagradi i novo prebivalište za boga sunca i sebe. Taj grad, nazvan Ahetaton , "Atonovo ob zo lje " , nalazio se na pola puta između Tebe i Memfisa. Tu su ;\tona obožavali kao stvaralački princip svega živog, oca svih lj udi, koji im je podario različite boje kože , raz ličite jezike i različite ze mlje. Egipćanima je dao Nil, dru gi m a kišu. Zao kupljen verskim pita njima, Ehnaton osta u Ahetatonu, odvojen od ostalih delova zemlje i očigledno n e uznemiren gubitkom egipatskih poseda u H a n anu. Ipak n ij e uspeo da vaspostavi veru u kojoj više ne bi bilo mesta za egipatsku mi tologiju, je r posle njegove smrti Tutanka mon vrati dvor u Tebu, a pod poslednjim faraonom iz osam naeste dinastije , Haremhabom ( 1 353-1 3 1 9 . pre n.e.), konačno se izgubi svaki trag obožavanju Atona . U heliopoliskom mitu, Ra, k a o Atum, b i o j e tvorac sve mi ra. Sam i samoopstojan, onanišući ili koristeći plju vačku, Atum stvori božanski p a r Š U, vazduh, i Tefnut, vlagu. I z njihovog jedi nstva iznedriše se bog ze mlje Geb i boginja neba N ut. Najveći Atumov neprijatelj beše zmi jasti Apoi'is, p a n d a n vavilonskoj zmajevici Tij amat, koju pogubi bog sunca Marduk. Š u , Atumov sin, p otuče Apo fisovu vojsku, mada je prema drugoj verziji pobednik nad silama haosa bio Set. Apofis, međutim, n ikada n ije zado bio onaj značaj u Egiptu kakav je taj zli duh i mao u dru gi m zapadnoazijskim tradicijama. Plavljenje doline Nila bilo j c redovan događaj, za razliku od nepredvidljivih po plava u dolini Tigra i Eufrata. U Egiptu n e nailazimo ni na
R C Člli k "'clske mitologije
67
šta slično sukob u neprijateljskih sila u vavilonskoj mitolo giji, gde arhetipski zmaj haosa i p raisk onske vode kao njegov pri rodni eleme nt zahtevaju h e ro jsko uplitanje boga sunca. U jednom hramu u Tebi odvijao se obred kojim je trebalo pomoći bogu sunca u njegovoj sva kodnevnoj borbi sa Apofisom. Verovalo se da kada padne mrak, Apofisove sile napadaju boga sunca i da b i t ka koja potom sledi traje čitavu n oć. Ča k i posle svan uća Apofis bi se ponekad drznuo da namakne olujne oblake preko nebeskog svoda kako bi sakrio sunčevu svetlost i moć. Tebanska svečanost podrazumevala je uništenje magijskog l ika. Obličje Apo fisa, predstavljenog kao krokodil ili zmija, bilo bi izvajano od voska, a n a njemu bi zelenim mastilom bilo ispisano Apofisovo ime. Zajedno sa obličjima njegovih sledbeni ka, takođe zavijenim u papirus, Apofisov lik bi vređali, seckali noževima i obarali na zemlj u. Za to vreme sveštenik bi izgovarao basmu. U Egiptu, gde se i za same bogove mo gl o reći da pribegavaju vračanju, magijska praksa bila je neraskidivo povezana s verskim obredom . Božanstva koja je stvorio Atum manifcstovala su njegovu hike, i l i "ma gijsku moć" . Staračko podetinjenje b oga sunca bilo je p redmet nekoliko omi ljenih mitova . Izidi je p restrašeni nebeski sta rac otkrio svoje neopisivo i me . Bogi n j i kravi Hator napra siti, svadljivi starac poverio je zadatak uništenja čove ča nstva. Drugi primer preplitanja legendi tiče se Raovog oka i oka koje je Horus izgubio u dvoboju sa Setom. Ta dva prvobitno odvoje n a mita često su spajana u kasnijim verzijama priča o bogovima. Raovo oko, zvezda Danica, bilo je p ovezano sa Ozirisom nakon što je ovoga oživeo sin Horus. U obliku bogi nje T e fnut, oko boga sunca čak iš čeznu za neko vreme i vrati se tek posle dugog p re kli njanja i umilošćavanja . R aova uloga u b rizi z a mrtve b i l a je isto tako istaknuta kao i uloga koju je i mao u oblikovanj u ljudske sudbine. Zajedno s Horusom, u kraljevskoj grobnici postavljao je
68
Rečl l i k s\'ctske mitologije
iI,ap H I IIH Azija
lestvice za bekstvo umrlog faraona. Ra je takođe vodio njegov duh u pal atu bogova . Kult boga sunca konačno je ustuknuo p red takmace m , Ozirisovim kultom, čije je prvt;nstvt;no bavljenje smrću i vaskrsenjem zadovoljavalo potrt;bu koju kosmološke spekulacije solarnih mitova nisu mogle zadovoljiti. R ašnu " Pravedni" sudija u persijskoj mitologiji . Zajedno s Mit rom i Sraošom, on presuđuje dušama ljudi p rema njihovi m delima. " Niko n ije povlašćen na njegovim duhovni m tera zijama: ni dobri ni rđavi, pa ni sami kraljevi i prinčevi . Neće odstupiti n i za dlaku, jer on ne gleda ko je ko. Ne pristrasno deli p ravdu i onima n ajvišeg roda i onima n aj nižeg." Smatralo se da duša tri dana i tri noći sedi kraj tela umrlog i da za to vreme Rašnu donosi p resudu i određuje nje nu sudbinu. Potom bi spasenima krasna moma, oličenje dob rih dela duše , pomogla da p ređu most razdvajanja " i " bezbedno ih odvel a n a nebo, gde je sve bilo sušta svetlost i radost. Ali za osuđene p rokletnike, " duše kojima nema opravdanja", taj b i most bio uzan kao oštrica brijača te bi se oni survali u p akao, gde ih je čekala gadna ženturina, oličenje dušinih zlodela. Ona bi osuđenu dušu pre dala demonima, i potom bi ova b i l a zatočenik muči lišta Druja , s grot\om poput grozovite p rovalije koje se spušta do gole mog i strahotnog tesnaca . . . gde boravak beše neizdrživ. " Saba Kraljica o d S a b e došla je u .Jerusalim da " zagonetkama " iskuša mudrost cara Solomona. Legende s u isplele b ogato tkanje oko p osete te , bezimene kraljice. Darovi joj behu veličanstve n i zato što je b ogatstvo njene zemlje , današnjeg Jemena, potica l o od skoro p otpunog monop ola na ponudu tamjana i izmirne. U jevrejskoj mitologiji , Solomon "leže s kraljicom od Sabe, i ona rodi Nab uhodonosora". U Eti-
69
opiji je legenda o kraljici od Sabe dobila politički značaj, jer se u revi diranom ustavu te ze mlje, iz 1 955, tvrdilo da je car Haile "direktni potomak Mene lika L sina kraljice Etiopije , kraljice od Sabe, i ca ra Solomona jeru salimskog". I p ak , najzanimljiviji su ukrasni d odaci ovoj l egendi na koje nailazimo u islamskoj tradiciji, gde u pohode nije došla kraljica već Solomon. On je p utovao iz Meke u Sabu, očekujući da će kraljica imati " magareće noge jer joj je majka bila džin" , demonica. Na njegovo veliko olakšanje, ispostavi se da su k raljičine noge čak p rivl ačno ženske - mada dosta runjave. I tako se oni ven čaše - nakon što je kraljica od Sabe upotreb i l a sredstvo za skidanje malja.
�
S aošj a n t B ukvalno, "spasitelj". U persijskoj mitol ogiji onaj koji će n a k raju vre mena doći da obn ovi vaskoliki život. Ukloniće svaki trag zla koje je n a svetu izazvao Ahriman i n ajaviti "drugo bivstvovanje ", sjedinjuj ući duše s njih ovim telirna. Vaskrsn uće svi mrtvi, i dobri i zli: i sledb e nici Ahure Mazde, koji borave u prebivalištu svetlosti , zajedno s dru gi m nebeskim bićima, ili "svetle nicima"; i stanovnici Dru ja, h l adnog, smradnog i mračnog mesta namenjenog onima što izabraše Ahrimana za gospodara. Uslediće veliki po žar, rastopljeni metal poteći će zemljom i p aklom. Svi ljudi moraće da izdrže vatrenu b ujicu, koja će p ravednima izgledati kao "toplo mleko " , a grešnima biti ono što za pravo i jeste. G resi p rokletih , međuti m , trebalo bi da budu očišćen i ovom strašnom kušnjom i sva stvorenja će se s ra došću vratiti Ormuzdu. To će biti fi'aškart, "konačno vas postavljanje dobra " . U ovoj kasnoj eshatologiji krajnja sudb i n a Ahrimana i njegovih demona n ije poznata, mada spaljivanje D ruja ukazuje na p otpuno uništenje p ri ncipa zla . Zaratustra j e možda predviđao reformaciju na zemlji kao neposrednu p osledicu sopstven e misi.i e . Pošto do tog
70
Zapa d "a , \ zija
p n.: u re U c n j a nije došlo, njegovi učenici su smatrali da će p ro ro k a n as1editi tri spasitelja, koji će se pojaviti u raz macim,.I od po hiljadu godi n a . Na ,.konačnoj pre kretn ici b ivstvov a n j a " očekivali su sud na kojem će grešni ke stići k o n 'Ična p ro pa s t, a prave d n i ke večna n agrada. Pojam raja i p a k l a k a o neizmenijivih stanja bio je pod Sasanidima (226-652 ) zamenjen konačn i m trijum fom Ormuzda, koji jc, k a n izvor dobrote, došao na mesto Ahure Mazde i S pc n te M a i nje. Pre m a jednom pozn om mitu, "vreme je tokom dva naest hiljada godina" bilo podeljeno u četiri razdoblja od p o tri m i l e nijuma . Prva , duhovna, epoha sadržavala je {ra va.fijc, preegziste ntne spoljašnje' duše, anđele čuvare; tokom d rugog razdoblja stvoreni su G ajomart, prvi čove k, i praiskonski bik; tokom treće epohe, zlo nadjača G ajo ma rta i b i b i d o k je trogl avi zmaj Aži Dahaka kinjio ljud ski rod; sadašnje doba uživa blagodeti Zaratustrinog uče nja i okončaće se Saošjantovi m dolaskom. ,
Satana Verovanje u zlonamerna bića koja borave u vazduh u i obi l aze tajnovita mesta na zemlji poticalo je iz nagonskog straha prvobitnih ljudi od nepoznatog, čudnog i zastrašu jućeg. U zapadnoj Aziji ovo uobičajeno sujeverje snažno se ispoljavalo na razne n ači ne: Egipćani su se borili protiv Am-mut, ,.proždiračice mrtvi h", a gmizavac Apofis svako dnevno je ugrožavao boga sunca Ra; Vavilonci su bolest i nesreću p ripisivali nasrtajima demona, dok je muškarci ma noću p retila Lilitu, privlačna krilata demonica; Jevreji su mora l i da izlaze na kraj s vojskom palih anđela pod luka vim vođstvom satane i B elzebuba; Arapi su odbijali n apa de bezbrojnih džinova, "skrivenjaka" , koji su naseljavali zemlju p re čoveka; Persijanci , n ajpritešnjeniji od svih na roda, suočavali su se sa strašnim stvorovima Ahrimanovim kao sa apsolutnim zlom. Upravo je zahvaljujući uticaju persijskog dualizma na .Jevreje, posle njihovog vavilon-
Rečni k svetske
mitologije 71
skog izgnanstva đavo popri m i o obl i k u kojem ga danas p repoznajemo. U Starom zavetu, reč satana prvobitno je označavala p rotivnika", n atprirodno biće k ojem je .J ahve dopustio da " iskuša .Jova, "čovjeka ... dobrog i pravednog". Pojam zlog duha, međutim , bio je razvi jen u apokri fnoj književnosti, n aročito u Knjizi Enohovoj, n apisanoj posle 200. Satanin pad pri kazan je kao posledica surevnjivosti . Zavidan na Adama, satana, kao ,.sin Božji", odbi da mu iskazuje poš tovanje. Mihailo mu na to reče da mora poštovati " Božji lik" i l i se suočiti s Jahveovim gnevom, ali satana i sled benici njegovi ne p ovinovaše se. Zato ih Bog b aci s neba na zemlju, i tada započe neprijateljstvo između satane i čo večanstva. Ostali anđeli, međutim, pali su na zemlju zbog telesnih draži kćeri čovečijih. To se desilo Š emhazaju i Azazelu, koji je b i o otac "opa kom demonu Asmodeju", zaratustrinskom Ešmi. Na Dan pomirenja, sveštenici su morali da žrtvuju još jednog ovna. Prvi ovan b i o je za is kupljenje greha I zrailjevih, a drugi za Azazela. Iz zajednica a n đela i žen a rađali su se tita n i , koji se pominju u "Posta nju " , divovi koji se p odaviše zajedno s "pokvarenim" po tomcima Adamovim za vreme p otopa . Hrišćanstvo je n as\edilo o v u demonologiju, dodavši joj verovanje da su paganska božanstva đavoli . Sv. Pavle imao j e nepokolebljiv stav prema tom teološkom p itanju: "Ne možete piti čaše gospodnje i čaše đavolske. " B elzebub, ili B alzebub, "gospodar m uva", bilo je iskrivljeno ime hanan skog boga, koje je verovatno značilo "gospodar kuće " . Takođe se javil o shvatanje da je svakoj duši dodeljen p o j e d a n dobar i j e d a n z a o a n đeo. Međutim, u apokalipsi Otkrivenja Jovan ovog verni znaju za konačan p oraz sata ne, j asno poistovećenog sa ,.zmajem" iz "Postanja " . Prema jevanđelisti sv. Petru, Isus Hristos je posle svog stradanja " propovijedao i duhovima koji su u tamnici " . Upečatljiv p ri kaz njegovog s i l aska u pakao dat je u apokrifnom Je " v a nđelju po N i k odemu " , iz I V veka.
72
Zapa d I la Azija
( l nosti k i asketa Saturnin, savremen i k Simona Ča r bn.i · � k a , zapisao je: "Brak i rađanje od satane s u . " Pošto je svet bio pod sataninom zlom vlašću, uzdržavanje je bilo jeuini put k ojim je "iskra života" m ogla da umakne. U gnostičkoj mitologiji đavo je bio u savezu sa ženski m prin cipom, koji je " bez p redznanja, gnevan, sa dva uma i dva tel a, ozgo devica, ozdo guja". Sekcr Egipatski pogrebni b og u obliku mumifi kovanog muškarca sa gl avom sokola. S redište Sekerovog kulta bila je nekro pola u Mem fisu, a delokrug m u j e bio jedan od delova podzem nog sveta gde je zmijoliki Nehebkav sačekivao umrle. Seker je često poistovećivan sa Ozi risom, koji se ta kođe p ojavljuje umotan kao m umija, i sa božanskim za natIijom, Ptahom, u čiju su čast p ri ređivane kultne svet kovi ne u gradu Memfisu. Prema jednoj hipotezi, Ptahovo ime možda je istog porekla kao semitski koren " otvoriti ", što, kao i u slučaju boga Mina, u kazuje na njegovu ranu vezu s p lodnošću. Drugo božanstvo u obliku mumije, sa glavom m ajmuna, bio je Hapi, jedan od četiri Horusova sina. Njegova po sebna dužnost b i l a je čuvanje urne u kojoj su se n alazila balsamovana p l uća p reminulih. Ostali Horusovi sinovi ču vali su druge tri p ogreb ne urne: čovekoglavi Mesta pazio je na jetru; šakaloglavi Tuamutef, na žel udac; a sokolo gIavi Kebsesenuf na creva. Drevni Egipćani uvek su po hranjivali unutrašnje organe umrlih odvojeno od njihovih u platno zavijenih tel a . Serapi s Državni bog ptolomejskog Egipta, za vreme makedonske vladavine (305-30. pre n . e . ) . Prikazivan je kao muškarac kovrdžave kose i b rade, s košarom na glavi. Njegov kult, čije je središte b i l o u Aleksandriji , centru uče nosti i trgo vine p o d Ptolomejevići m a p oticao j e od obožavanja bika
R e č l l i k s\'e\ske mitologije
73
Apisa u Mem fisu. Njegovo svetil ište I I Aleksandriji, Se rapej, smatrano je jednim od svetskih čuda i privlačil o je hodočasnike, koji su dolazili iz dalekih krajeva u p otrazi za čudotvorni m lekovima. Serapis je Ll prvom redu isce litelj bolesnih, bog n adređen sudbi ni, k oji je od Ozirisa zadržao obeležje htoničnog b ožanstva . Vršio je ogroman uticaj na Rimljane sve dok ga nije istisnuo kult boginje Izide. Konačno je pobožni i mperator Teodosije I (379395) čestitao hrišćanima u Aleksan driji na razaranju Sera peja, koje je podstakao p atrijarh Teofil. Set Prikazi n a n adgrobn i m p l očama u Gornjem Egiptu iz tre ćeg milenijuma pre n.e. p redstavljaju Seta kao magarca d ugih nogu, dugačkih i širokih ušiju i kratkog, uspravnog repa. Set se tokom vekova, međutim, p reobrazio u mitsku životinju nalik velikom psu. Bio je gospodar Gornjeg " Egipta " , a p osvećen mu je bio grad Ombos. U tom svoj stvu p ostao je suparn i k nećaku Horusu. Legenda o Setu p ripoveda o borbi tih dvaju protivnika nakon što je Set ubio Ozirisa, privremeno p rigrabivši vlast nad Gornjim Egiptom. Grci su Seta poistovećivali s T i fonom, ogromnim čudovištem koje se borilo p rotiv Zevsa, ali je bilo pobe đeno i p okopano na Siciliji, ispod vulkana Etne, čija su tutnjava i erupcije svedoči l e o upinj a nju tog čudovišta da se oslobodi. Neptis, žen a Setova i sestra Ozirisova, b i l a je p ovezana s pogrebnim obredima, jer ona i I zida behu za štitnice gornjeg i donjeg kraja mrtvačkog kovčega. Neptis znači gospa od zamka" . " D o k je delta bila pod vlašću Hiksa, Set je zakratko bio gl avno božanstvo, pošto su ga ti semitski osvajači p ri hvatili kao jedinog boga i č a k pokušali da n ametnu njegov kult ostal i m delovima Egipta, koji su zadržali nezavisnost. Hekaukhasut, "vladari tuđinskih zemalja", ili - kako ih m i nazivamo - Hiksi, ustanovili su d a Set i m a dosta zajed n ičkog s njihovim vlastitim B alirna. Š taviše, grad Avaris, njihova p restonica, p redstavljao je staro središte kulta tog
74
i'."pa t l "" ,\zija
buga . Posle isterivanja Hi ksa iz Egipta, oko 1 570. pre n . e . ,
fa raon /\ mozis p onovo je ujedinio zemlju i vaspostavio poštovanj<.: ostal i h egipatskih bogova. Međuti m, posredna posl<.:dica Setovog uzleta pod Hiksima možda je bio po kuša j /\ me n o fisa I V da sve bogove zameni sunčevim kolu tom. /\ tonom.
S fi n ga L J e 'ipa tskoj mitologiji j e S finga bila l i k boga sunca, mada je prvobitna p re dstava o njoj kao o l avu u ležećem polo ža ju. s ljudskom glavom s faraonskim ukrasom možda pro sto bila nada h n uta neobičn i m oblikom kakvog krečnjač kog brega na visoravn i G ize . Zanatlije su u trećem mile nijumu p re n . e . , p o nalogu faraona Kefrena, izvajale Veli ku S fingu u Gizi, dugačku sedamdeset tri metra i licem okren utu suncu na izl asku. Zaštitnica piramida i pogubna po p rotivnike b oga sunca R a , S finga je bila omiljen motiv u egipatskom slikarstvu i graditeljstvu. Prema legendi, S finga je Tutmozisu IV ( 1 425- 1 4 1 2. pre n . e . ) , dok .i e ovaj još bio princ, obećala da će postati faraon ako ukloni pe sak koji je potp u n o prekrivao šape Velike S finge. S fi nga je u grčkoj mitologiji bila krilato čudovište sa ženskim licem i grudima i l avljim telom. Na ze mlj u ju je, kao pošast gradu Tebi, posl ala boginja zemlje Hera. S fi nga je čuvala kla n ac na l itici p okraj mora i svakome ko bi hteo tuda da prođe p ostavi l a b i p o zagonetku. Kada Edip dade odgonetku, S fi n ga skonča b acivši se sa stene u more .
Simon Č arobn j a k H rišćanske teologe mnogo je namučilo gnostičko učenje ovog h ananskog vrača. Boraveći u Jerusalimu, sv. Petar je morao da u kori Simona Sama rjanina jer ovaj htede da kupi magijske moći za koje je mislio da i h apostoli behu p rimil i od Svetog Duha. Lege ndarni susret Simona i Petra zbio se u Rimu, gde je, prema apokrifn i m " Delima Pet rovi m " , Samarj a n i n pokušao da uzleti na nebo. Simon je
R eč l li k S\'d s kc
ll1itologije
75
možda trebalo da ponese nadimak mf/gnus ("ve l i ki " ) a ne magus ( "čarobnjak"), pošto je re kao da će otići od Rim ljan a , " bezbožni h grešnika, i od 1<.: t <.: ti do Boga " . čija je " sila " bio on l ično. Kada se Simon vinu ka nebu "i bi uznet visoko, i svi ga gledah u kako leti ponad Rima i nje govih h ramova i b regova " , verni se okren uše Petru, uzne mirenom utiskom koji je taj p rizor ostavljao na njih. " Po kaži svoju milost, Gospode " , molio je jevan đel ista , ,.i učini da padne s visine i povredi se. Neka ne pogi ne. već neka se ugruva i natroje p relomi nogu . " I tako se dogodi da Simon padne na zemlju i prelomi nogu natroje, a razočarana svetina još ga zasu k išom kame n ica. Za ebionite , " siromahe" , jevrejsko-hrišćansku sektu koja je živel a b lizu Mrtvog mora, l i k Simona Č arobnjaka bio je neprijateljska maska pod kojom se, u žučnoj ras p ravi sa sv. Petrom, skrivao sv. Pavle. Možda su "Dela Petrova " , čija je tema Simonov a smrt, bila ebionitskog po rekla. Stvarni protivnici sv. Pavla bez sumnje su bili vođe jevrejskih obraćenika koji su živeli u Jerusalimu. Među njima su bili p rvi Isusovi uče nici. Po sve mu sudeći, oni su odbacivali verziju vere koju je nejevrejima izlagao sv. Pavl e , helen izovani Jevrejin i prvi sve t ac koji nije pozna vao i storijskog mesiju. On je na p re ob raće nje gledao kao na pri hvatanje nove religije. h rišćanstva, oslobođenog spo rednih elemen ata jevrejskog verovanja kao što su obre zivanje i p laćanje hramovnih desetaka. Nakon što su Rim ljan i 70. godi ne razoril i Jerusalim, prestao je otpor teolo giji sv. Pavla , pa su i preobraće nici slobodno p ri hvatani u stado vernih. Značaj Simona Č arobnjaka nije ostao nepriznat. Epi skop I ri nej ( 1 30-220) pisao je da je njegovo učenje "klica svih jeresi . . . Vodio je sa sobom nekakvu Jelenu, koju izbavi iz b l udničkog života u Tiru . . . Govorio je da ona beše p rva zamisao u njegovom umu, Majka svega, preko koje u početku steče ideju o stvaranju anđela i arhanđela. Ova i deja . iznedrivši se iz njega i znaj ući šta joj otac ište , spusti se s visin a i stvori anđele i arhanđele, koji načiniše
j
76
Rečni k svetske mitologije
/.Hpa d l lil Azija
ov".i svd ". Zbog zavisti i nezna nja anđela ona bi zarob lje n " u lj uds kom telu, pa joj se duša selila tokom vekova j (; d n o m i u te lo Jelene trojanske - dok je konačno Simon ,,11(; SP"S(; i ne oslobodi okova, da b i zatim lj udima po l1udio spasenje p utem svog znanj a " . Lj udi pop ut Simona p retežno su tvrdili da p oseduju fjnusu, "znanje " , a posvećenicima su p renosili p oznavanje kosmosa, ljudske prirode i sudbine. I zrazita podvojenost tela i d uše u gnosticizmu imala je svoj kosmološki p a ndan u sup rotstavljenosti demijurga i vrhovnog bića, za koje je i mon tvrdio da je on sam. Mada je demijurg stvorio svet, gnostički fi lozo f Ptolomej n apisao je oko 1 60. godine da je to biće , " k oje nije u stanj u da spozna duhovne stvari, sma tralo sebe jedi nim B ogom i kroz proroke govorilo: 'Nema drugoga '''. Simon Ča robnjak, taj arhetipski opsen ar, p amti se danas još samo u vezi s grehom kupovine i p rodaje crkvenih sl užbi , po njemu n azvanom "simonija " . Sin B o g meseca iz U r a i p rvi sin E n l i l a , sumerskog boga zemlje i vazduha. K ult Sina, kao "gospodara kalendara " , nagi njao je jednoboštvu, jer je on bio taj " koji određuje sudb i n e dalekih dana " i " čije n aume n ijedan bog ne zna " . Prema ,,Postanju " , Avraham je poreklom bio iz Ura hal dejskog, odakle je stigao u Haran, a u oba ta grada vladao je kult boga meseca. U Arabiji su Sina takođe poštovali pod različitim imenima, i sasvim je moguće da je S i n ajska gora, koja se u jevrejskim tekstovima p rvi put pominje oko 1 000. p re n . e . , bila p oveza n a sa obožavanjem meseca. Druga imena za S i n a b i l a su S uen i Nana. U molitvama su mu se obraćali kao "savršenom u gospodstvu " , a pove zivali su ga s plodnošću, kao "gospodara kravara " , s do nji m svetom i kraljevsk i m dostojanstvom. U mitu o Nani nom u dvaranju majci b oginje I n ane, Ningal, govori se o tome kako Ningal odb ij a N a n u sve dok ovaj ne ispuni rečn a k orita prvim b ujicama, uči n i da žito raste na poljima,
77
i stavi ribe u bare, trske duž rečnih obala, jelene u šume, biljke u pustinje, med i vino u voćnjake, potočarke u bašte i unese dug život u kraljevski dvor. Tek kada n astane sve to izobilje, N ingal je spre m n a da ode i živi s Nanom u njegovoj k ući n a samom vrh u urskog zigurata. Sraoša B ukvalno znači: "načuljiti uši " . Prvobitno je bio genije sluha i poslušnosti u persijsk oj mitologiji . Preživeo je arap sko osvajanje kao Suruš, Alahov glasnik, ponekad poisto većivan s arhanđelom Gavrilom. U zaratustrinska vreme na, bio je svečujuće uho Ahure Mazde za plač ljudi ko jima su sluge Ahri mana, "zatornog duha " , nanele nep rav du na zemlji. Pošto je svako zlo n ajviše delovalo noću, on se po zalasku sunca spuštao n a zemlju i p rogonio Ešmu, demona gneva i n asilja. Glavni protivni k bio m u je upravo taj zli duh, k o me beše naređeno da nap a da p ra iskonskog bika. Sraoša je, kao i Mitra, bio posrednik i spona po slušnosti koja je zemlju vezivala za nebo. Na nebeskom sudu samo je Sraoši bilo dozvoljeno da iziđe pred Ahuru Mazdu. Sv. Antonije Tokom celog srednjeg veka, sv. Antonije je slavljen zbog njegovih lege ndarnih iskuše nja. Oko 270, kao dvadeseto g�dišnjak, otišao je u egipatsku pustinju. Mladić koji se " stideo jesti " p rihvati kao n a ređenje upućeno njemu lično Hristove reči : " I di p rodaj sve što i maš i podaj siroma sima . . . p a h ajde za mnom. " U pustinji đavo skoli sv. Antonija razni m iskušenjima, ali ovoga ništa ne mogaše da p omet�, čak ni čudovišni kentaur - u hrišćanskoj i kono grafiji simbol životinjske čulnosti. Pustinjaka se ništa ne dotače. Satana se čak p ožal i kako pustinja, od davni n a \i' zapadnoj Aziji smatran a branjevinom demona, vrvi za puštenim isposnicima. Svetac samotnik u mro je 365, jasno stavivši do z n a nja da ga treba pokopati u zemlju. U to
78
R e č l l i k svetske
I'.lI p" d l la ,\zija
vn.: m c; , vdtina balsamovanja bivala je sve omiljenija među hrišća n i m a . O sopstvenom telu, sv. Antonije rekao jc sle dde : "U dan vaskrscnja primiću ga netruležno iz ruku I l .ristuvi h . "
mitologije
79
Sv. S i m e o n Stilit .
Sv. l I ristofo r Kakndar Koptske crkve slavi m učeništvo sv. I-Iristofora 28. m a rta. Taj egipatski svetac " bio je iz zemlje onih što jedu ljude i pse " . Otac mu beše p ri hvatio hrišća nstvo, a on sam odgajen je u toj veri. U vreme pograničnih neprijatelj stava uhvatiše ga Ri mljani, ali on, ne poznajući njihov jezi k , ne mogaše d a im kaže n i reči . Uslišivši njegove usrd ne m litve , Bog ga obdari sposobnošću da razgovara s R i n1ljan ima, kao što mu drugom p ril ikom, posebnom Bož jom mil ošću bi omogućeno da čudotvorno nahrani izgi ad nele voj nike . Čuvši za sv. Hristofora, imperator Decije na redi da ga doved u u Antiohiju, gde je 250. godine taj vla dar i p rotivnik h rišćanstva stavio na proveru I-Iristoforovu veru iskušenjima i mučenjem. Ne uspevši da pridobije Božjeg čoveka a ni da ga usmrti u ključaloj vodi , udavi ili osakati, Decije nare di stražarim a u dvoru da mu odrube glavu. Koptski je bio narodni jezik egipatskih starosedelaca. U nje m u su bili sačuvani pojmovi starih Egipćana, mada glasovi nisu zap isivani h ijerogl i fima, već alfabetskim zna ci ma, koje Grci p rvi behu pozajmili od Feničana. Legenda dovodi u vezu osnivanje Egi patske crkve s propovedima jevanđeliste sv. Marka među grčkim naseljenicima u Alek sandriji, ali je h rišćanstvo u Egip tu ubrzo postalo potpuno koptski fenomen . Vrlo je verovatno da su se priče vezane za sv. I-Iristofora u veli koj meri oslanjale na starosedelačku bašt i n u . U p ozadini pre danja o sv. I-Iristoforu p ritajio se Anubis, šakaloglavi hog smrti , koj i je igrao veoma zna čaj nu ulogu u drevnom pogrebnom kultu. Lep a ikona sv. I-lristofora Psoglavog iz X V I I veka, koja se čuva u Vizan tijskom muzeju u Atini, lako može biti p rikaz mučenika iz " ze mlje onih što jedu ljude i pse " .
U zapadnoj Aziji ostao je neprevaziden žestoki i n divi dualizam sirijskih svetaca. Behu to "ljudi od vatre " , duše p ročišćene surovim asketizmom. Najosobeniji među nji m a bio je Simeon (oko 390-459), a rhetip sveca stolpnika i n adahnuće isposnicima tokom čitavog jednog milenijuma. Če trdeset godina živeo je n a vrhu osamn aest metara vi sokog stuba u brdima iza Antiohije. Pokretačka snaga bilo mu je potpuno odricanje od telesnog, a u sredstva njego vog samomučenja spadali su košulje od kostreti, okovrat n ici sa šiljci ma, opekoti ne, ujedi kukaca, b ičevanje, pokva ren a h ra n a , n amerno izazivanje zatvora i neprekidno izlaganje stihiji. Dogodi se, prema legendi, da sv. Simeon u, dok je hranio crve na ranama koje je sam sebi nane o , i koje baš radi toga n ije p uštao da zarastu, jedna larva spade s razgrizenog mesa. Vraćajući je tamo gde je bila, svetac se obreenu na nju: ".Tedi što ti je Bog dao! " Barem jedan sve tac stolpnik poginuo je od groma. Iako manastirske vlasti nisu odobravale isposnička p reterivanja, ti divlji ljudi zaprepašćivali su i uznemiravali istočn o S redozemlje. Slava sv. Simeona Stilita proširila se čak do Galije i Persije. Telipinu Hetitski bog vremenskih p ri l i ka bio je i bog plodnosti, a nestao je kao i sin mu Telipinu, bog zemljoradnje. U jednom mitu govori se o p ustoši koja je nastala na ze mlji zbog gnevnog odlaska Te l i p i n uovog i o merama preduze tim kako b i se on umirio i vratio na zemlju. Kada bog zemljoradnje napusti zemlju u n astupu besa, "u takvoj žurbi da je desnu čizmu n azuo na levu nogu, a levu čizmu na desnu " , i bogovi i ljudi suočiše se s p ropašću. Drveće sve nu, polja se osušiše, a izvori presah n uše. Krave prestaše da se tele, ovce da se jagnje , a žen e da rađaju. Glad za vlada čitavim svetom kad se Telip i n u dugim, ljutitim " koracima zaputi ka leševi m a i u jedan leš se zakopa " . Pošto orao poslat od boga sunca, ne p ronađe nestalo bo-
80
ZIIpI l U l llI Azija
žanstv( ), boginja m ajka Hanahana zamoli samog boga vre mens k i h prilika da krene u p otragu. Ovaj provali u Teli pinu( v grad, ne n ađe tamo nikoga, "a zatim sede jadan p rcjada n " . Na to Hanahan a posla pčelu, naredivši joj da, kada ga nađe, ubode Telipinua u ruke i noge i tako ga p o k rene, a zati m da ga oblepi voskom i vrati k ući . Ali pče linji ubodi samo razdražiše Telipinua i on izazva poplave koje "odnesoše k uće , ljude i životinje". Tek kada Kamru sepa, bogi nja čaranja - i l i , možda, isceliteljstva - magijs k om ce remonijom stiša njegovu srdžbu, Telipinu pristade da se na leđima orla vrati u svoj hram i p osveti pažnju poplavljenim poljima. "Tada p osadiše pred Telipinuom zimzelen s kojeg j e visi l o runo " , u kome beše ovčije salo, te žito, vino i goveda prinesen i mu na žrtvu. Tijarnat Vavilonska zmajevica. Prauzor joj je bilo sumers ko čudo vište Labu, koj e je stvorio i u ništio Enlil. Enuma cJiš sa drži p riču o tome kako je svemir izgledao p re događaja koji su doveli do Mardukovog stvaranja novog p oretka u svetu. U početku p ostojale su samo izmešane vode Abzua, bezdana slatke vode, i Tijamat, slanovodnog okeana, kao i Mumu, izmagli ca koja je lebdel a nad njihovim površina ma. Abzu i Tijarnat bili su roditelji prvih bogova , Lahmu i Lahamu, čija su deca b i l i Anšar i Kišar, a praunuci Anu i Ea. Metež koj i su u svemir unela ta mlađa božanstva uzne miravao je Abzua i Tijarnat, i oni, na Mumuov predlog, odlučiše da unište svoje potomstvo. Kada Ea dozna za to, on upotrebi svoje volšebne m oći da im osujeti n apad, p ri če mu je možda i pogubi o Abzua . Konačan spas postignut je zahvaljujući Einom sinu Marduku, rođenom u slatkoj vodi. Kada vest o T ijarnati nim strašnim pripremama za rat dopre do bogova , ovi se p re pl aš iše i padoše u očajanje. Zajedno sa svoj i m drugim mužem, Kinguom, i vojskom ču dovišnih zmajski h i zmijski h stvorenja, Tijarnat, majka bo gova, naumi da u ništi sve što p ostoji. Haos zapreti svetu.
RečI li k svetske mitologije
81
Tada Anšar p redloži da Marduka imc n u j u božanskim za točni kom i da ga za strašnu bitku oprel� e ,.oružjem kak vom nema ravnog " . B ogovi se sl ožišc, prihvativši, takođe, Mardukov zahtev da b ude priznat k a o prvi među bogo vima. Naoružan lukom, trozupcem, toljagom, mrežom i arsenalom vetrova, on potera svoja bojna kola u okršaj. Kada Tijarnat zi nu da ga proguta, Marduk hitn u žestok vetar p ravo u njenu gubicu, zbog čega Tijamat ne mogade da sklop i čelj usti. Zatim odape strelu ciljajući joj u trbuh, i tako joj dođe glave. Njene sledbenike zarobi , a ploče sudbine - Tijamatin svadben i dar Ki nguu - pričvrsti sebi na grudi . Potom rascepi Tijarnatino truplo nadvoje: jedan deo b aci uvis da od njega postane nebeski svod, a drugi iskoristi da načini tlo nad morskim bezdanom. U mcđu svetu stvori čoveka iz krvi Kinguove, a polom se povuče u svoj hram u Vavilonu. Tijamat su zamišljali kao mešanca: delom životinj u, delom guju, a delom pticu, odvratnog izgleda, zastrašujuću kad se rasrdi. Ona je bila zla; prava zmajevica. B lagotvorni vid b oginje majke potpuno je tu iščezn uo. Zap adnoazijski mit o zmaj u, koji predstavlja haos prvobitne mate rije u neprestanoj kavzi sa stvorenim poretkom, našao je svoj najpotpuniji izraz u sukobu Marduka i Tijamat, koj a je verovatno bila prototip za satanu. Bezbroj hrišćanskih svetaca susretalo se sa zmajem, a najslavniji među njima bio je Sv. Đorđe. Njegova pobeda nad zmajem zbila se u Libiji, čije je stanovnike oslobodio obaveze da sva kog dana nezajažljivoj zveri žrtvuju po jed nu devicu. U jednoj gruzijskoj legendi govori sc o manje viteškom susretu sveca s Tijamatinim potomkom. Sv. Da vid iz G aresje, pre thodnik ljUbitelja životinja, sv. Franje, bio je pustinjak rodom iz Asirije. Na kon što mu je jelene zlostavljao " veliki strašni zmaj zakrvavljenih bčiju, s rogom n a čel u i velikom grivom oko vrata " , sv. David zapreti zmaj u da će m u rasporiti utrob u štapom i pretvoriti ga u h ra n u za miševe ukol i ko se mirno ne udalj i . Ali iz bezbednosti svoje pećine zmaj uzviknu da se ne usuđuje
82
l.a p'H i l l" Azija
izići je r SG plaši groma. Jedino ako svetac obeća da neće skidati o k a s njega dok ne stigne do re ke, zmaj će pristati da odG o Sv. D avid mu zadade reč te zajedno kren uše - sve lac n.: c i t u j ući psalme, a zmaj potresajući zemlju leškim k o raci m a . Ali kad već behu b lizu reke , anđeo Gospodnji reče i/.a n j ih: " Davide ! " Ovaj p ogleda za sobom, i kako se osv rn u . zmaja pogodi grom i sveg ga sprži. Kada to vide dob rostivi sv. David, rastuži se i upita za razlog toj prevari . ;\ n (k o mu odgovori da j e zmaj kojim sl učajem bio ušao u re k u , o t i ša o bi u more, gde b i , hraneći se ribom, silno n a rč:l s t ao i bio u stanju da p revrće brodovlje i mnoge duše liši ž i vo t a . Možda je tu letopisac iz I X veka preobratio z m a j a u Levijatana. Tot Pisa r egip atskih bogova i glavno božanstvo I-Imuna, ili Hermop olisa. Zamišljali su ga i l i s glavom ibisa ili s glavom bamb usa. Tot je najpre bio tvoračko b ožanstvo, ali mu se od druge p olovine trećeg milenijuma pre n.e. pripisaval o uvođenje zakona, unapre đe nje n auke i p ronalazak hijero gli fskog pisma. Š p i l karata koji je danas u upotrebi, i za koji neki smatraju da p re dstavlja prilagođene hijerogli fe, ponekad se n aziva "Totovom k njigom" . U svojim p roučavanjima, T o t j e savladao veštinu hike, "magije " . Hmunski mit o stvaranju sveta govori o tome kako je samostvoreni bog mudrosti izgovorio reči koje oži ' veše: " behu zaodevene u ruho bića " . Taj mit naročito je p rivlačio p otonje mađioničare i čudotvorce. Zanimljivu vari jantu h m unske kosmologije predstavljao je lotosov cve t koji je izrastao iz praiskonskih voda, otvorio se i me đu svojim l a ticama pokazao divno dete, tvorca sveta - sun ce mladenče. U l i ku m i
Pesma o UJjkumjju j e hurijski mit, mada o njoj znamo sa mo preko hetitskih ploča otkrivenih u Hatusi. Pesma go vori o sukobu između nekoliko p okolenja bogova. U
R � � l I i k s\'el s ke
mitologije
83
p očetku Alalus beše nebeski car, k o m e je sl užio Anu, "prvi među bogovim a " , sve dok zavG rc n i ci ne oboriše Ala l usa s vlasti, posl aše svrgn uto božanstvo u "tamnu zemlju " i ustoličiše Anua. Alalusovog nasle d n i k a , napao j e , među tim, Kumarbi, "otac b ogova ", k oji uškopi Anua jednim ugrizom i ispljunu tri n ova boža nstva - Tešuba , b oga ne pogode. Tasmisusa, pratioca Tešubovog, i jednog rečnog b oga . Izgleda da je T e š u b i s t i s n uo KLlI'narbija, ali tvrdo korni otac odbi da prihvati gubitak dostojanstva i skova zaveru protiv sina uzurpatora . Kumarbi zadobi p odršku b oga mora, a prema drugoj ve rziji oženi se ćerkom boga mora i zače diva po imenu Ulikumi, što možda znači "uništitelj Kumije " , Tešubovog prebivališta. Uli kumi beše načinjen od kamena diorita, i kada ga snesoše n a ze mlju i postaviše na desno rame Upelurija, stvora nalik Atlantu, on p oče da raste tako b rzo da se bog sunca uplaši i pobeže kako bi upozorio boga nepogode. Tešub, Ištar, njegova sestra, i Tasmisus, raspl a kaše se posmatrajući s vrha jedne planine čudovišnog Ulikumija kako se podiže iz mora. Bog nepogode reši da krene na Ulik umija, ali grmljavi na i kiša ne ostaviše nikakvog traga na divu, koji je i dalje rastao. Uskoro je bio dovoljno visok da je mogao dosegn uti nebo. Bače n u zase n a k Kumar bijevim gorostasnim kamenim sinom, Tešub je morao da siđe s prestola i nap usti K u m i j u . O n se , međutim, požali Ei, koji sazva bogove u slatkovodnom okeanu Abzuu da vide šta se može učiniti povodom tog žalosnog stanja. Kada se sastanak prekinu u atmosferi opšteg oč:ajanja, Ea sc posavc tova sa Enlilom, tc njih dvojica odoše Upel urij u, koj i , zaokupljen sobom, nije ništa znao o tom sukobu. " Kada na me n avališe nebo i ze mlju " , reče Upe luri Ei , ,.ne znadoh za to. Kada dođoše i rastaviše nebo i zemlj u ba kamom testerom - opet ne znadoh za to. Sada mi nešto p ritiska desno rame, ali ne zna m ko je taj bog. " Č uvši te reči, Ea baci pogled n a Upe lurijevo desno rame , gde ugle d a Uli kumijeva stopala. Razmišljao je šta da radi. Prona šavši u starom skladištu kosrnički rezač, bakarnu testeru
84
R e č l li k svetske ntitologije
Zapa d I I" Azija
k o j u je pomenuo Upeluri , Ea se vrati, odseče divu kamena st o p' ; l a i tako mu uništi moć. Mada je kraj priče izgubljen, može m o pretpostaviti da su u borb i koja je usledil a bogovi shvi l i pobedu i da je Tešubova vlast bila vaspostavljena. Mit o U l ikumiju i svetoj borbi bio je deo obreda pove zanog s prolećn om svetkovinom. Kameni div predstavljao jc pretnju bogovima i ljudima kao sila čijim je nevcrovat nim rastom bio ugrožen sam p oredak svemira. Grčka paral e l a Uli kumiju bio je Tifon, čudovište koje je gl avom dosezalo do neba i koje je u ime Geje, boginje zc mlje, izazval o Zevsa na megdan. Urana, boga neba, takode je kastrirao sin, Kro n , otac Zevsov. Kumarb ijeva božanska trudnoća ima mnogo b ledu paralelu u Kronovom gutanju sopstvene dece i nji hovom izbljuvavanju pod Zevsovom pretnjom. Vahanj Nacionalno božanstvo drevnih Jermena, koji su, p o svemu sudeći, došli u Malu Aziju iz Trakije u V I I vek u pre n.e. Vahanj, b og rata, b i o je dovoljn o omiljen da izbegne sudb i n u manjih božanstava, čije su mesto zauzeli persijski bogovi nakon što je Kir osvojio .Jerrneniju. Vahnja su po vezivali sa suncem, munjama i vatrom. Na rodenju je imao "vatren u kosu i ognjen u bradu, a oči mu behu dva sunca" . Podvizi Vahnja kao p ogubitelja zmajeva doveli su do nje govog p oistovećivanja s Heraklom, mada bi Hanibala ve rovatno više p odsetio na Melkarta u vreme kada je taj kartaginski vojskovođa potražio utočište u Artaksati . Go dine 1 90. p re n . e . Artaksija, seleukidski zapove dnik te p rovincije, p roglasi nezavisnost, a Hanibal, u bekstvu pred Rimljanima posle katastro falnog pohoda na I taliju, po može tom pobunjeniku da zasn uje dinastiju. Zavetni kovčeg Kada je 63. p re n.e. Pompej na j uriš osvojio Jerusalim i prodro u svetinju nad svetinjama da vidi šta se unutra
85
n alazi, zatekao je prazo u odaju. Kumiri . slike i razni drugi predmeti karakteristični za kult hrama u zapadnoazijskim religijama upadljivo su bili odsutni LI jevrejstvu. Bogo služenje se odvijalo na uzvisinama i pod svakim zelenim drvetom, ali je Jahveovo obitaval ište bila "gora Sion, na sjevernoj strani . . . grad cara vel i koga " . Ovde sapbon, "sever " , predstavlja aluziju na planinu Safon, nedaleko od Ugari ta - Olimp hananskih b ogova. Na S i n ajskom poluostrvu Mojsije se peo na vrh pla nine, gde mu se obraćao Jahve. Ali k ada narod načini zlat no tele i Mojsije razbi p rve ploče zakona, Jahve mu naloži da sagradi kovčeg ili sanduk od drveta u koji će pohraniti druge p l oče zakona. Zavetni kovčeg Gospodnji, simbol vere Jevreja u njihov posebni odnos s Bogom, jednom prilikom oteše Filistejci, a l i morah u da ga vrate i još da prinesu žrtvu zbog p ovrede jevrejske zemlje, jer su p ošasti udarale na stanovni ke svih gradova kroz koje b i kovčeg prošao. Zu Kroz čitavu mesopotamsku mitologiju provlači se legenda o pločama sudbine, Lupsimali, na kojima behu zapisani vaseljenski zakoni. Zu, sume rska ptica nepogodonosn ica s glavom l ava, ote ove ploče Enlilu, ugrozivši tako samo postojanje bogova, jer onaj k o bi ploče nosio na grudima bio bi vrhovni vladar sveta . Osramoće n i i uplašeni, bogovi na svojoj skupštin i ne mogah u p ronaći zatočnika, sve dok Ninurta, sin Enli lov i bog rata i lova, ne otkri Zu ovo gnezdo na mitskoj planini Sabuu i spase ploče. Tupsimali su · prvobitno pripadale vavilonskoj zma jevici Tij arnat, koja je postojala pre stvaranja zemlje . One behu njen svadbeni dar drugom m užu Kinguu, kojeg. · Marduk p ogubi da b i od njegove krvi stvorio čoveka.
JUŽNA I SREDNJ A A Z I J A
TIBET
I n dij a Cej lon
Lasa .
"-
B
RAM MOST (ADAMO MOST)
CEJLON
Tibet
I n dija razmišlja u sli kama. Simboli i metafore bili su bliski indijskoj misli k a o ni u jednoj drugoj naprednoj civi l izaciji . Za razliku od grčke, indijsku mitologiju fi lozofi n i k ada n isu potcenjivali, n iti su velike legen de I ndije pesnici preobražavali u alegorije. Hinduski mit ostao je arhaična kolektivna baština jedne vers k e zajednice , b aš tina k oja i danas pre ob l i k uj e n ajslože n iju živu kulturu sve ta. Kao što je tradicionalni k astinski sistem društven e or ganizacije u I n diji tokom p roteklih tri i po hiljade godin a rastao zahvaljuj ući p ovezivanju i prik lj učivanju - ne uki dajući običaje asimilovanih n aroda već ih postavljaju ći na nisko mesto u hijerarh iji - tako j e i i ndijska mitologija odbacila mali broj verovanja, mahom ih ugrađujući u sebe u njihovom vlastitom razvojnom obl i k u , čak i a k o bi ta verovanja na prvi pogled izgle dala nespojiva s p ostoj ećim. Tako je p red kraj X I X veka Š ri Ramakrišna o svojoj pobožnosti mogao reći sledeće: "Up ražnjavao sam sve religije - hinduizam, islam, h rišćanstvo - a sledio sam i pu teve različitih hinduskih sekti. Ustanovio sam da se sve k reću k a istom Bogu, p remda različitim stazama. Morate probati sva verovanja i p roći jednom svim tim razl ičitim putevima. " I dok je Mahatm a Gandi možda bio u p ravu opisujući R a ma krišnin život kao "priču o religij i n a delu", taj bengalski svetac nijednom nije poklekn uo u svojoj odanosti božanskoj majci, čiji je jedan p ojavni obl i k , K a l i ("crna " ) , vezan z a njeno utaživanje žeđi krvlju nebrojenih . žrtava. T a kvo monističko shvatanje svemira, gde se svaki njegov deo smatra živim ispoljavanjem sveukupn e božan stvenosti , l eži u osnovi h i nduizma, uprkos mnoštvu b ogova i nadljudskih b ića kojima vrvi njegova mitologija . M nogo-
88
J l lžl lfl i srednja Azija
b roj ni po javni oblici samo su vidovi večnog cik l usa stva ranj a , traja nja i raspadanja. U maći s beskrajne vrteške ponovnog rađanja i ući u n euslovijenu stvarnost iznad dnevnih p ričina predstavlja zadatak mudraca, askete. Mok.fćl, ,.oslobođenje, izb avljenje, bekstvo, spasenje" jeste unut rašnje. nedvojno opažanje k akvo su doživel i Ramak rišna i d rugi koji konačno viđe nje postižu u samadhiju. R azu mevanje tog jedinstva jeste cilj h i nduske mudrosti. S one strane odvratnosti i žudnje leže jedinstvo i podu d a ra nje svih vrsta suprotnosti u jednom, transcendentnom izvoru. R ođenje, ljubav, radost, prijateljstvo, lepota, gnev, bolest, bol, strah i smrt i maju svoja posebn a mesta u sta l n oj i sveopštoj evol uciji osnovne stvarnosti . Zbi rka himni Rig veda sadrži najranije poznate pojedi nosti o bogovima arijskih osvajača koji su oko 1 700. p re n .e . p okorili d revnu civil izaciju doline reke I nda. Vrh ovno božanstvo bio im je I ndra, bog oluje. I n drin o oružje b i o je grom, a u bitku je išao n a zlatnim bojnim kolima k oja su vukla dva riđana. Kao puramdara, "razoritelj utvr da", poklonio je n omadskim Arijcima p obedu nad kultivi sanim zemljodelci ma koji su živeli u gradovima I-Iarapi i Mohenđo-Daru. Civilizacija doline I nda proširil a se n a oblast mnogo veću od Egipta i l i Sumera i , po svemu sudeći , dostigla vrhunac oko 2500. pre n.e. I pored dokaza o trgovačkim vezama s Mesopotarnijom, gradove doline I n da odlikuje mnogo razvijenija arh itektura, kao i upadlji vo o dsustvo h ra mova. U Mohenđo-Daru naročito se isti cal a javna zgrada u kojoj se n a l azio b azen za kupanje sa odajama. Ona n agoveštava kasnij a sveta k upališta u I n diji na k a kva nailazimo duž svetih reka i u okviru h ramovni h sklopova. "Na mestima bez spremišta z a vodu " , piše u jed nom h i n duskom tekstu n ovijeg datuma, bogovi nisu pri " sutni ". Dva glavna kulta u doli n i I nda bila su obožavanje fal usa i p ri n ošenje žrtve m ajci b oginji, p raroditeljki Kali. Pored fal usnog lingama, fragmenti koje su iskopali arhe olozi i koji n avešćuju druge Š ivine atribute, prik azuju ga kao kosrničkog plesača i trolikog j ogina. Tih nekoliko
Rečn i k svetske
mitologije
89
ostataka ukazuju na opčinjuj uću neprekidnost. mitološke tradicije duge punih četiri hiljade godina. Možda je do oživljavanja starih verovanja došlo tokom docnijeg potis kivanja vedskih božanstava koja su poštovali arijsk i osvajači, što je dove l o do trijumfa Višnua, Š ive i Devi , b oginje majke, nad I n drom, B rahmom i nji h ovim rođa cIma. Još uvek se malo zna o razdoblju posle pada civilizacije doline I nda. Arheološki podaci o sledećoj fazi gradskog života potiču tek iz 1 000. p re n.e. Scena se premešta u dolinu reke Ganga, gde se n aseobine s bedemima pojav ljuju na plodnim priobalnim čistin ama usred gustih džungli k oje su tada p rekrivale severne ravnice. Tamo p ronađene rukotvorine otkrivaju n am razvijen o društvo, a o d 400. p re n . e . nailazimo n a ostatke budističkih hramova i stupa, p ogrebnih spomenika u koj i m a se obično n a l azila B udina relikvija. Postojale su četiri kaste: brahmini. sveštenici, ks":a lrije, ratnici , vaJ�Yl/e, seljaci, i šudre, robovi ili sluge, k asta koju je verovatno sačinjavalo lokalno nearijsk o sta n ovništvo. Toj p oslednjoj kasti vremenom su p ridodati i nedodirljivi , baš kao što su i njihovi južni susedi preobra žen i u demone h in duizma. I n dra je potisnut u drugi p l a n . On je podređen trojstvu koje čine tvorac B rahma, održavatelj Višnu i razoritelj Š iva. Brahmi, koji je u početku bio zamišljen kao perso n i fi kacija Brahmana, transcen de ntnog i imane ntnog apso l uta, uvek je nedostajala mitološka zaokruženost. On p redstavlja p ozitivni vid životnog toka u vaselje n i , i n i kada nije p rikazivan kako uništava ono što je stvorio . D uhovno usredsređenje k oj e je zapostavljalo zagonetnu i o nespoko j avajuću stra n u stvaranja ostavilo je tako prostora za uspo n Višnua i Š ive, kao božanstava koja su obuhvatala rođenje, život i smrt. Brahma n am, međuti m, p ruža vre mensku skalu svemira po kojoj se i ndijska bitno razlikuje od ostalih svetskih mitologija. I ako se svetski ciklusi u h i nduizmu dele n a četiri juge, i l i doba, slično grčko-rim skim razdoblji ma zlata, srebra, bronze i gvožđa, j uge slede
J
90
.I I I� I III i s r� d l lja Azija
jedna d rugu u n a izgled beskonačnom protoku vremena. Toč
R e č l l i k svetske;: mitologije
91
S a beskrajnošću vre mena u i ndijskoj mi tologiji p ovezan je i pojam maje, možda n ajslože niji i najtcmeljniji od svih p ojmova. Naša reč "mađija " (eng\ . magic) ima dodi rnih tača ka s njim i p renosi dosta od njegovog značenja . Maja može da označava vark u proizvedenu natprirodnim delo vanjem. U I X veku, Š ankara - kojeg su jedn i smatrali Šivinim utelovljenjem, a drugi izuzetno znača.i nim uči te ljem i svece m - tvrdio je da je vidljivi k osmos maja, opsena nametnuta neuništivoj duši, divi, preko nepročišćenih čul a i neprosvetljenog uma. I pak, maja je i rodilačka sila un utar p rvobi tne supstance. Ona uobl ičava bezbrojne forme stvo re nog sveta i održava p ostoja nje bogova, svetaca i lj udi. Taj stav odsli kava popularna metafora zmije i uŽeta. Ne poznaj ući prirodu užeta koje leži na zemlji ; čovek veruje da vidi zmij u. Glavni cilj hinduizma jeste da razotkrije jednost unutar majine igre. B uda, "p rosvetljeni", b u kvalno se "probudio" iz snoli kog procesa maje. Iščupao se iz mreže varljivog iskustva, neprestanog kruženja bića, samsare, a njegovo naučavanje i delovanje nisu bili n išta drugo do pokazivanje pravoga p uta. G autama Sidarta (oko 563-479 pre n.e.), seve rno indijski princ koji je p ostao Buda, živeo je u vreme kada su ljudi pažnju sve više usmeravali ka svom unuta rnjem biću. Prema jednom cej lonskom p redanju, Buda je shvatio da se njegovo prosvetljenje ne može izraziti reči ma, ali ga je B rahma ubedio da poduči one mal obrojne sp osobne da ga slede. Drugi izvor pripoveda o p reprekama na koje je B uda naišao kada je pokušao da p re nese svoju viziju šuniate, univerzalne praznine. Uvidevši da se ljudi plaše, on je svoju dublju poruku preneo /Jagama, zmijodusima koji su u drugom stoleću u svoje tajne uputili Nagarđunu, filozofa mahaj anskog budizma. Mada je B uda - kao i Lao Ce, osnivač kineskog taoizma - znao da se njegovo iskustvo ne može na pravi n ačin objasniti rečim a i premda je n amerno ograničavao l ikovne prikaze svoga života i delanja, razvila se zamršena mitologija , koja se u I n diji n a kraju stopi l a s
92
J I Ižl l;' i srednja Azija
hind uizmom, dok je drugde n astavila da se razvija i utiče na ostale tradicije. Preobraćenje kralja Ašoke u budizam u I I I veku p re n . e . predstavlja azijski pandan priklanjanju cara Konstantin a h rišćanstvu šest stoleća docnije u Evropi . T n j e b i o početak dotad neviđene verske aktivnosti kojom sc budizam raširio p rvo do srednje Azije , potom do Kine, Koreje i Japana, a onda i do j užne I ndije, Cejlona i j ugo istočne Azije. Buda, međutim, nije bio sam n a svom putu u u n u trašnjost vlastitog bića. Godine 526 pre n.e. umro je Maha vira, poslednji od dvadeset četvorice đainskih tirthankara, ,.tvoraca gaza " . Danas u I ndiji živi još samo dva miliona daina, ali oni i dalje podržavaju izuzetno strogu grupu asketa - kako muškaraca tako i žena - u središtu toga drevn og kulta. Ta grupa isposnika možda je ostatak iz dalekih p rearijskih vre mena. Tirthankara je moćniji od bogova i ne dotiču ga beskrajne promene večnog kosmič kog poretka. Obitavajući bl izu krune svemira, tirthal1kare su dostoj anstveno odaljene i od nebeskih i od zemaljskih događaja . Pošto đaine ne p retpostavljaju ni boga tvorca ni stvaranje, jedini cilj tih asketski h bića jeste da označe krajnje odredište, n adzem aljsku ravan gde oslobođene duše plutaju u beskrajnom znanju i blaženstvu. Kolosalni kip Goma tešvare, na granitnom uzvišenj u Sravana Bc1goli , u Misori , savršeno sažima kajotsaJgu, đainsko odbaciva nje tela. Nagost svetaca digambarfi, "nebom zaode n u ti h " , predstavlja stav asketskog natčoveka, čija je svest usidrena u mislima što n adilaze ljudske i božanske brige. U đai n izmu vaseljena se pri kazuje kao džinovsko ljud sko obličje, m uško ili žensko - kosmološki dijagrami uvek su i bili p redmet silnog n agađanja. Shvatajući vreme kao večno, đaini čak uspevaj u da hinduističkom i budističkom zanimanju za cikluse zbivanja daju notu užurbanosti. Pre arijski kore n i đainizma verovatno se o tkrivaju u dvojnoj pri rodi đainskog svemira, jer sama materija sadrži karmu, grehovni p okretač ponovnog rađanja koj i prlja nemate rijalnu dušu. Đ a inski isposnik nosi metlu kojom čisti put
Rt:č l l i k s,"et ske mitologije
93
pred sobom - da mu stopala n e bi zgnječila sićušna stvo renja koja mu se nađu na tom putu i tako na sebe n avukl a još veću obogaljenost. Obred saIJekhana, ili p ost do smrti, omiljeni je n ačin konačnog p ovlačenja iz sveta među usavršenim asketama. Možda je đai na bio i Kalanos, sve tac koji se spalio na l omači u Susi pred zb unjenim voj nicima Aleksan dra Makedonskog. U opreci tom drastično m odbacivanj u života stajao je tantrički budizam i hinduizam, pokret koji je vrhunio na p očetku p rvog milenijuma i čiji su trajn i spomenici hra movi u Kađurahu i Bubanešvaru. U tim bogomoljama, sa upečatljivim erotskim vajarstvom i kipovima ljubavnika u zanosu maithune, "dvojednosti " , Hindusi su u b iološkim impulsima tražili jedinstvo s p rvobitnom supstancom. Ob redi su smišljani kako bi omogućil i kontemplacij u o božan skom bez ikakvog odbacivanj a maje. U telesnom spajanju vernici bi tre n utno iskusili n edvojstvo, brisanje svih raz lika. To je u tibetskom budizmu bilo poznato kao lab-jum. Mistično spajanj e suprotnosti , muškog i ženskog principa, suparn ičkih ali u isto vreme i saradničkih sila - kao što su Š iva i njegova družbenica , š akti - označavalo je povratak boginje maj ke , Devi, i početak njenog sadašnjeg uspona. Ipak, strogi simbol kamen og fal usa retko je nap uštao bezbednost svog položaja u utrobi zemlje. Najsvetija pred stava o h i n duskom hramu ostao je lingam u garbhaghri, " m ateričnoj kući " , malenoj odaji u samom središtu građe vine. U tom svetilištu sagrađenom ljudskom rukom i mrač n om poput planinske peći n e pojedinac se može duhovno ponovo roditi ako shvati n e uslovijenu p rirodu prvobitne supstance . U I n diji , naime, veoma je ogran ičeno zajed n ičko učestvovanje u obredima. Obožavajući Devi , Ramakrišna je, zajedno s jednom kaluđericom, p rošao tantrika-sadhanu, a putnici pripove daju da su sve do početka ovoga stoleća primetni bili osta ci h ramovne p rostitucije. M ajka Kali, međutim, ne skriva svoju tamniju stranu od sopstvenih poklonika. Kao i Š iva i Višnu, ona i m a više atributa - stvaranje, održavanje i raz-
94
.I l ll. 1 1il i srednja Azija
gradn j u sveta. K ada je Ramakrišnu neki uče n i k upitao zašto Majka Kali održava svet takvim kakav je, ovaj mu od . ovor i : "To j oj je volja. Ona želi da se i dalje igra svojim stvore n j ima." r ndija je sveta zemlja za j užnu, srednju i istočn u Aziju. D u hovna previranja I ndije nisu iznedril a samo jevanđe liza m b udističke vere već i duboki upliv koji je h i nduizam i ma o na narode u jugoistočnoj Aziji, o čemu danas svedoči n a jzname nitiji spomenik u tom delu sveta, Ankor Vat u Kambodži. I ndijska mitologija n ajviše je uticala n a zemlje koje se neposredno gran iče sa I n dijom - Cejlon i Tibet. Za pot onji razvoj b udizma u tim zemljama, kao proces pri IClgodavan ja dvcma zascbnim tradicijama domaćeg vero vCl n j a , može se reći da je otp očco tek kada je b udizam potpuno iščezao u I ndij i . Sa ožiVljavanjem hin duizma na poče tkU drugog milenijumCI, sledbenici Bude u Tibetu i n a Cej l on u počeli su p o svojoj volji da tumače svete spise. Lege nda kaže: da je Buda u tri maha posetio Cejlon . .Tednom se popeo n a Adamov vrh, ostavivši tamo otiske stopala. Zajedno sa ostatkom B udinog levog očnjaka, uvezenog u V veku, otisak B udi nog stopala i dalje p red stavlja magnet za hodočasn i ke i moćan simbol narodnog verovanja da je Cejlon dhammadipa, ostrvo koje čuva isti nsko Budino učenje . .Toš p re n ego što je kralj Ašoka pohval io b udističku religiju D evanampiji Tisi, kralju Tam bapanija (Cejlona), postojale su podele unutar kal uđerske zaje d nice, sanghe. Iz tih doktri narnih razlika, kao i iz pro mena u stavu prema man astirskom životu, rodio se novi p okret u okviru b udizma, koji j e na kraju postao poznat kao mahajana ( "veliko vozil o " ) . Naglasak na samilosti i ideal bodisatve, i l i budućeg B ude , spasiteljske ličnosti koja asocira na h rišćanstvo, p redstavljaju suprotnost d uhovnoj mudrosti koja se toliko ee n i l a u ranijoj tradiciji , od tada p oznatoj kao hjnajan8 ("malo vozilo"). I dok se narod Cejlona prikloni o monaški m ciljevima hinajane, koj a po tiče neposredno od Anande , jednog od B udinih glavnih
R.:čni k sve t s ke mi tologije
95
uče n i k a , pre obraćenje Tibetanaca u budizam vezano je za mahaj a nsko učenje . Možda s e razvijenijom ikonogra fijom ,.vel ikih kola " može objasniti odgovarajuća snaga tibe tskog mita. I l i je toj snazi možda doprinela sama geografija Tibeta. D al e ko od bujnog Cejlona nalaze se snežni vrhovi tibe tskih planina, gde ledeni vetrovi i oluje donose zrnevlje grada dovolj no teško da ubije čove k a . Razaranje je Tibetanei ma oduvek bilo b l isko. Oni p ri k azuju Jamu kao oličenje zatorništva, čudovište koje smrtonosnim stiskom mrvi toča k života. Mada se kralj Stron-btsan-sgam-po (umro 650) smatra prvim budistički m vladarom, sve do kraja prvog mileni juma uvezen a religija n ije uspela da istisne bon, tibetski oblik stare ani mističko-šamanističke vere koja je svojevre meno bila rasprostranjena ne samo u Sibiru već i u eeloj srednjoj i severoistočnoj Aziji. O vrednosti ma i n dijskog i kineskog oblika budizma raspravljalo se 792. u Lasi, pri čemu je prednost data i ndijskoj varijanti, ali sve do 1 042. nijedan vodeći i ndijski učitelj nije posetio Tibet. Tada je Atisa , koji je prethodno p utovao čak do Sumatre na poziv njenog b udističkog vladara, stigao u Tibet i tamo izložio budističko uče nje, produživši zatim za Cejlon. Tokom mongolskog osvajanja K i ne ( 1 279-1 368), Tibetanci su no madske zavojevače p ri klonili sopstvenom obliku budizma, a uticaj l ama u Nebeskom carstvu bio je toliki da je 1 322, kada je i za kovan i n ovac bivalo sve manje bakra, za hram kod Pekinga izliven B udin kip od tog metCIla težak tri stoti ne tona. Ubrzo posle tog razdoblja, oni su pojam rein karnacije prime n i l i na sledbu glavnih kaluđera. Vero valo se da se bodisatva Avalokitešvara ponovo rađa u oso bi sva kog narednog dalaj-lame : četrnaesti u nizu dalaj-la ma živi danas kao p rognanik u I ndij i . Do početka . XX veka ta i deja se raširil a po svim manastirima u Tibetu, tako da se b rojn e starešine manastira smatraju utelovlje njima njih ovih prethodnika.
96
Rečl li k s,'el ske mi tologije
.l I lŽ I IH i srednja A.zija
I pa k , laički svetac ostaje n ajznačajniji lik u istočnoj i srcdn joj Aziji. Njemu je sve sveto. Prema jednoj hinduis tičk oj I cg e ndi, neki asketa spavao je n ogu položenih na . lingellll , Š ivi n simbol. To svetogrđe primeti jedan brahmin i strogo u k ori isposnika. Ovaj reče da m u je žao i zamoli b ra h m ina da mu spusti n oge sa l ingama. Razljućen, brah min ga ša kama steže oko članaka, ali kud god bi mu pome rio nog!.) , li ngam bi p oskočio sa zemlje. Tada se brahmin , p u n poštovanja, pokloni svecu n a počinku i produži p ut. Agni J e d a n od tri glavna boga u Rig ved/ Oličavao je vatru i na lazio se u sre dištu drevnog bogočašća. Ognjeni oltar gle dao je n a ist o k , tamo gde se rađa sunce i sve uvek iznova počinje. Don oseći besm rtnost i uklanjajući greh posle smrti, Agni je posredovao između bogova i ljudi. B oga vatre, rođenog iz l otosa koji je stvorio Brahma, p ri kazival i su crvenog, sa dva lica i sedam jezi k a kojima je lizao maslo korišćeno pri prinošenj u žrtve. Kada se u Mahabharali, epu s početka p rvog milenij uma, Agni iscrpi pojevši suviše prinetih darova, on, uz Krišninu i Arđun i n u pomoć i p rkoseći I ndri, obn avlja snagu proždirući šumu Kandavu. Agnija, koji više n ije predmet posebnog kulta, danas zazivaju hinduski ljubavnici, kao i muškarci radi veće m uževn osti . A m itaba B odisatva " beskrajne svetlosti " , koji p redstavlja prvo bitnog, samoopstojnog Budu. Kao p ojavni obl i k najdublje suštine šestorice "meditirajućih Buda " , izn i kao je iz lotosa i sta l n o pomaže slabima i grešnima. Amitaba se zavetovao da će se odreći sopstvenog spasenja ukoliko ne dobije moć zahvaljuj ući kojoj bi se svako b iće koje mu se obrati za pomoć čim umre ponovo rađalo u čistoj zemlji, zapadnom raju. Sve što se od onih što streme svetosti traži jeste obo žavanje Amitabe ili izgovaranje svete formule njegovog
97
i mena. Tako su b ezbrojna pokolenja umirala sa imenom bodisatve " neizmernog prosvctljujućeg sjaja " na usnama. Ta duhovna " p rečica " p rivlači l a je kineske budiste , koje je sa Amitaborn - pod imenom Amitofo - prvi put uy oznao Č i Čijen (oko 230), pola I n d us, pola Skit. Č:i C ijen je ostavio značaja n trag u Kini: vladar države Vu proizveo ga je u po-šiha, " učenjaka vel i kog znanja", i naložio mu da p restolonaslednika podučava moralu. Amitaba, prauzor samilosti, postao je u K i n i i Japanu lak, ugodan i omiljen put spasenja za mahajanske b udiste. Samotnjački napori, asketizam, čak i dobra dela, iščezavaju pred obećanjem neograničene milosti . Svako biće koje se ponovo rodi u čistoj zemlji može spokojno da očekuje lotosov p resto. A mr i ta D oslovno znači " nemrtva " . Voda života u h i n duističkoj mitologiji . Izbavljena je prilikom penušanja okeana, kada je demon Rahu uspeo da p op ije jedan gutljaj, što natera Višll Ua da mu odrubi glavu kako bi ga sprečio da stekne potp u n u nesavladivost. Taj odsečeni deo besmrtnosti , od vratan, s rogovima, izbuljenim očima i oblapornom gubi com, prihvaćen je kao amaj l ija, zaštita od loših u ticaja, a u h i n duističkim h ramovima može se videti u ulozi sličn oj onoj koju na zapadnim građevi nama igraju groteskne ljud ske ili životinjske figure. Prema l egendi o Kirtimuki, ,J icu slave " , Š iva je ubedio l avoglavog demona da se h rani sop stvenim mesom, što j e ovaj i či nio sve dok jedući samoga sebe n ije stigao do donje usne. Ve rovatno istovetna sa samom, I ndrinim omiljen i m pi ćem , amrita pre dstavlja odj e k običaja koji zacel o p rethode arijskom osvajanju. Soma, sok mlečikaste p uzavicc , pripre mana je vre njem kao piće za b ogove i brahmi ne. U I n diji se sunčeva nesmiljena vre l i n a smatrala smrtonosnom si lom, dok j e Soma - luna, donosnica rose i upraviteljka vo da - p re uze l a ulogu izvora života. "Pili smo somu", pripo veda se u Vedama, " obesmrti l i se, ušli u svetlost, spozna l i
98
J I I�. l liI i srednja Azija
bogove . " Nje n a moć da razgal i p odseća nas na ulogu opoj n i h sredstava u drevnim religijama. A n a n ta vetska zmija u h induističkoj mitologiji. Tokom Brahmine noći , razdoblja mirovanja svemira, Višnu spava n a uvojima golemog zmijca, Š eše, poznatog kao Ananta, "beskrajni " , čije se hiljade glava poput baldah i n a uzdižu nad usnulim boža nstvom. Antropomorfni bog, zmijski prsten ovi koji mu sl uže kao postelja i vode na kojima beskonačna zmija pluta predstavljaju, naravno, različita ispoljavanja prvo bitne sušti ne. Kao Bal arama, pol ubrat Krišnin, Ananta uzi m a ljudsko obličje, mada tom j u naku pred kraj legende, dok utonuo u misli sedi pod drvetom na obali okeana, zmija isp uzi iz usta i rastelovijuje ga. Vrativši se vodenim dubi nama, Ananta bljuje otrovnu vatru koja n a kraju svake ka/pe uništava stvoren i svet. Bogovi i demoni, među kojima je nekada vladalo p rivremeno primirje, upotrebiše svetsku zmiju kao uže, obmotavši je oko planine Mandare i zapenušavši tako okean kako b i dobili eliksir besmrtnosti, amritu. Asure U Rig vedi, reč asura odnosi se na vrhovnog duha i znači "duhovni, božanski " . Pandan asuri bio je Ahura Mazda, drevno persijsko b ožanstvo. Docnije j e ta reč p restala da ozn ačava jednog određenog boga i stekla potpuno sup rotno značenje - "protivbog" i l i "demon " . Asure su po tekle od Prađapatija, "pretka", p oj avnog obl i k a I n dre, Some i drugih zemaljskih božanstava. Obitavališta su im peći n e planine Sumeru i okeanske dubine. Bogovi i asure međusobno se dopu nj uju. Nijedan od tih suparničkih ta bora, zaroblje n i h n izom večitih međusob nih ratova, ni kada ne postiže potp u n u pobedu p ošto b i uništenje jedne strane drugu uči n i l o suvišnom.
RCČl l i k s\ctske mitologije
99
Avalokitešvara B udistički uzor samilosti i sažaljen ja. Kada je Avalokite švara stekao n ajvišu svest, odlučio jc da ne pređe u n i r vanu već se zakleo da će ostati da pomogne nesrećnicima. I spunjen je kamnom, saosećanjem za patnje živih, koje stalno pokušava da privede p rosvetljenju. To je maha j anski ideal bodisatve, kao sup rotnost hinajanskom cilju, arhalu, kal uđeru koji je stekao najviše znanje. Nakon što j e Cejlon usvojio monašku tradiciju hi najane - tegobn og i samotnog p uta isposnika - u I ndiji se razvila složen a i konografija mahajanskih bodisatvi. Kada j e oko 400. ki neski hodočasnik Fa-Sjen p osetio glavne budističke h ra move u dolini Ganga, prisustvovao je javnim svetkovi na ma tokom kojih su se Avalokitešvara i drugi sveci slavili kao polubogovi . Zajedno sa B udinim kipovima, pronošen i su gradski m ulicama na brižljivo ukrašenim kolima, koja su p ratili pevači , muzičari i kaluđeri. Kao i hramovna kola hinduističkih božanstava, ta vozil a dostizala su visinu od pet spratova, ne nadgofl1.j avajući jedino n ajvažnije zgrade i gradske kapije. Avalokitešvara je prikazivan kao lep mladić s lotosovi m cvetom u l evoj ruci. Cesto je u kosi nosio sliku Amitabe, bodisatve koji je u mahajanskom budizmu praktično za menio Š a kj amunija, istorijskog B udu. K i nezi su negde pre X veka preobrazili Avalokitešvaru u b oginju samilosti. D ružbe nica A val okitešvarin a bila je Tara, takođe poznata kao pandara vasilli, "u belo odenuta " , atribut koji odlikuje i Kvan .Ti n , ki neskog Avalokitešvaru u ženskom vidu. U Tibetu Avalokitešvara j e imao sreću da postane nacionalno božanstvo. T u se on i danas utelovljuje u osobi dalaj-lame, kaluđera najvišeg ranga. Kada dalaj-lama um re , Avalokitešvarin duh prelazi u, neko novorođenče, koje sc p ronalazi i donosi u tibetski hram. Avalokitešvara, me đutim, i ma božansku moć da uzima obličja po sopstve nom nahođenju. U njegove p ojavne obli ke spadaju i spo doba s jedanaest glava i h i ljadu ruku, mitski oblak i razno razne životinje i ljudi.
1 00
J l Iž l lil i srednja Azija
Brahma Mada se Brahm a smatra jednim od članova hinduističkog trojstva , njegove su tvoračke moći 12 reuzela druga dva člana te trijade - Višnu, održavatelj, i Siva, uništi telj - kao i boža nska majka. B rahma je crven i četvoroglav. Prvo bitno je imao pet glava, ali je jednu sagorela vatra iz Šivi nog trećeg oka zbog B rahminih neljubaznih reči . tj svoj i m četirma rukama Brahma drži žezlo ili brojanicu, l u k , posudu za m i l odarje i rukopis Rig vede. Jedan kasniji mit pri kazuje ga kako, zajedno s drugim članovima hindu ističk og panteona, okupljen i m radi poklonjenja ženskom principu, daruje vrhovnoj bogi nji zdel u prosjaka isposni ka i čarobnu mudrost svetih spisa. O B rahmi se govori u jednoj legendi o stvaranju sveta. Prvobitna suštin a . ili neuslovi jena, samoopstojn a supstan ca, Brahman, stv � rio je kosl� ičke vode i u njih položio seme, koje je postalo zl atno j aje, hiranja-garbha, iz kojeg se on sam rodio kao Brahma, tvorac vaseljene. To prvo biće bio je Puruša, kosmički čovek, što je jedno od Brah minih imena. Prem a drugoj lege ndi, Brahma je izronio na lotosovom cvetu iz Višn uovog p upka, u p risustvu Višnu ove družbenice Lakšmi, boginje lotosa, koja 01 ičava obi lje i sreću. Njegovoj strasti prema sopstvenoj prelepoj tal1kovitoj kćeri dugujemo rođenje čovečanstva. Tu je reč o Brahminom rodoskvrnom odnosu sa božanskom Va k, "izgovorenom Rečju", ,.milozvučnom kravom što donosi mleko i vodu", i l i s .. majkom Veda". Vak p redstavlja govor i prirodne sile - ona je, u izvesnom smislu, maja. Lavica Vak p ojavljuje se u društvu čoveka kao simbolični u kras oko osnove hinduističkog h rama. Gusan, ili hamsa, B rahmino vozilo, vahana, p redstavlja proširenje tog mita, zato što je i me ptice povezano sa osnovnim zvukom sve mira: dahom. Tvrdi se da udah stvara zvu k ham, a izdah sa. To su vežbe disanja jogin a i dah života. I u hramovnoj arhitekturi jedan od motiva koji se ponavljaju jeste hamsa, par gusana, često p rikazan i h p o jedan sa svake strane lotosa, simbola znanja.
Rečn i k s,"et s ke mitologije
1 01
Mit O poreklu l ingama završava se tako što Š iva razre šava sukob između B rahme i Višnua oko toga ko je tvorac svemira. Njihovu p repirku prekida plamenom ukrašen lingam koji se izdiže nad njima iz dubina kosmičkog oke ana. B rahma, gusan , i Višnu, vepar, odl učuju da ispitaju stvar. Vin uvši se uvis, gusan se prenerazi videvši kako se kosmički falus rasp ada i ugledavši u pećinolikom svetilištu skriven og tvorca, Sivu, najvišu silu svemi ra. B ud a Gautama Sidarta (oko 563-479. pre n .e.), severnoindijski princ koji je p ostao B uda, "prosvetljeni " , zahtevao je od svojih sledbenika da se povuku iz svetovnog života. Halja budističkih monaha, šafranove boje, bila je obeležje kojim su oni običnim ljudima saopštavali svoju odluku da se odaIje od njihove patnje i napora. B oj a tog ruha bila je ista ona k oja se koristila za odevanje osuđenika na dan p ogub ljenja. Podložni p onovnom rađanju zbog sopstva i pozna j ući dukkhu, tegobn ost življenja, "zamorenost svetom", oni su težili nirvani, nerođenosti, konačnom izbavljenju od karmičkog ropstva. Od poklonika se n ije tražil o ništa ma nje od utrnuća sopstvenog ega, sloboda od odvratnosti i žudnje. Mada postoje upečatljive paralele između p riča o živo tima đainskog spasitelja Paršve i B ude, što možda ukazuje na neprekinuto p ostojanje prearijske verske tradicije , Sidarta je p očeo kao h i n duist, a njegova vlastita potraga za mudrošću bila je u osnovi nov p ristup starom p roblemu izbavljenja, mok§c. B u da je n aišao n a p oteškoće pokušavši da svoje novo znanje o ropstvu pojedinačnog p ostojanja prenese drugima. Te teškoće proizlazile su iz p rotivrečnog pol ožaja u kojem se , B uda, kao učitelj, našao. Samo je on razumeo prosvetlje nje jer je ono predstavljalo unutrašnje iskustvo, ali B uda je i drugima hteo da pokaže p ut ka samoispunjenju. To iskustvo, međutim, bilo je neiskazivo. Možda se tom smetnjom u saobraćanju može objasniti Bu dina nesklonost da odobri l ikovno p rikazivanje sop-
1 02
.J 1 I�, I If1 i srednja Azija
stve nog života i delanja. U mesto toga, pretpostavljalo se da p razna stolica, otisak stopala ili točak ukazuju n a put koji jl; on otkrio i propovedao. Nasuprot drugim velikim učitelj i m a sveta - Zaratustri , Konfučiju , I susu i Muhamedu - B u d a jl; bio poznat kao Š akjamuni, tihi mudrac iz p le " mena �ak.i a " . Uloga sanghe, monaške zajednice, bila je da delu jl; kao trajan duhovni p utokaz svetovnjacima, koje su sva kodnl;vno na pravi put p odsećali kaluđeri p rosj aci, bhikkhui. I danas je n a Cejlonu i u Tajlandu uobičajeno da m\;·tdi ljudi za kratko p ristupe svetim redovima. B udino učenj e , međutim - baš kao što je, kako se tvrdi , on sam predvideo - postalo je tokom vekova organizovana religija i razvilo k a rakterističn u mitologiju, dok se u svojoj p osled njoj fazi u I ndiji budiza m stopio s hinduizmom. B uda je imao mnoštvo ranijih života, koji su opisani u Da/ah Ovde ćemo se baviti samo glavnim predanjima ve zanim za život istorijskog osn ivača budističke vere. B uda nije n ikad poricao hinduistički panteon. Naprotiv, p re n o što s e ovaplotio kao G autama Sidarta, živeo j e u nebes kom carstvu, gde je b ogove podučavao zakonima. Uisti " nu, kal uđeri ", reče Buda jednom prilikom, "bio sam I ndra, gospodar bogova, trideset šest p uta, a stotinama p uta bio sam ovoze maljski vladar. " Kako se približavao tre n utak njegovog rođe nja kao B ude, počeše se dešavati zemljotresi i razna čudesa, ta drevna znamenja značajnih događaja. U gradu Kapilavastuu, tamo gde je dan ašnja i ndijsko-nepal ska granica, njegova zemaljska majka, kraljica Maja, doži ve čudesno začeće. Usnu b udućeg B udu kako joj silazi u utro b u u obličju belog slona. Taj san i s njim povezana prirodna znamenja tumači l a su šezdeset četiri brahmina. Oni p redvideše rođenje sina koji će p ostati ili vladar sveta i l i njegov spasite l.i . K a da je došlo vreme, kraljica Maja otide u obližnji šumarak Lumb i n i , gde rodi čudesno dete koje joj izađe iz desne slabine ne nanevši joj pri tom n i najmanji bol. Prim ivši m ladoga princa, B rahma i drugi bo govi ustanoviše da je obdaren govorom, a na zemlji se iza svakog njegovog koraka p ojavIjivaše l otos. Odmah su ro-
Rečni k svet ske mitologije
1 03
đeni i Jašodara Devi, njegova žena; Kantaka, konj n a ko jem je Buda n ap ustio palatu u potrazi za najvišom svešću; Čandaka, vozar njegovih kočija ; Anan da, njegov glavni učenik; i drvo Bo, pod čiji m je dugački m granama B uda doživeo p rosvetljenje. Prema jednoj legendi, kraljica Maja umirala je sedam dana nakon što je na svet donela princa Sidartu. Stekavši najviše zna nje i podstaknut sinovskim p oštovanjem, B uda se uspe do neba Trajastri mse i ostade tamo tri meseca propovedajući zakon majci . Ta sutra, ili n arativni spis, postala je veoma omiljena u Kini, gde su se budistički mi si onari suočavali sa civilizacijom koja je mnogo polagala na poštovanje predaka. Religiju pojedinačnog spasenja trebalo je tamo pri lagoditi društvu zasnovanom na poro dičnom i plemenskom skladu kako halja šafran ove boje n e bi izgledala sasvim nepri mereno. Imajući n a umu p roročanstvo da mladi princ neće po stati veliki vladar već veliki mudrac, ukoliko spozna patnje čovečanstva, kralj Sudodana, njegov otac, učini sve da spreči svak i dodir Sidartin sa spoljašnji m svetom. Dade da se sagradi raskošna palata u kojoj su se mladiću p ružala sva moguća zadovoljstva kako bi mu zavarala um. Č ak i reči smrt" i "žalost" behu zabranjene. Sudodana naumi " da sina neraskidivo poveže s kraljevstvom tako što će ga oženiti i potom proglasi ti zakonitim naslednikom. Za žen u mu odabraše prelepu Jašodaru, ministarsku kćer, a Si darta, kao kšatrija, morao je da osvoji njenu ruku dokazu jući svoju vešti n u u mačevanju, plivanju i borbi na naro čitom turniru. Sidartin duh, međutim, poče da se komeša. Č uvši vest o rođenju sina, S idarta izgovori dečakovo ime, Rahula, tako da je značilo " p uto", "spona " , " prepreka " . Mada je kralj Sudodana p reduzeo sve mere opreza, na redivši da se prestoničke ulice očiste da blistaj u , da se urese cvećem i sa nji h odstrani sve što je neprijatno, p oseta dvadesetdevetogodišnjeg Sidarte i Čandake bila je poraz no iskustvo za prestolonaslednika. Sidarta ugleda tetura vog starca, p ovijenog nad štapom, a kasnije spazi i jednog
1 04
Rečni k svetske mitologije
.J l lž l la i m;linja Azija
ne izlečivog bogalja. Ti prizori znatno ga onespokojiše, ali te k susrL: t s telom pokojnika koje nošahu n a spaljivanje p robudi u njemu nesmirivo n ezadovoljstvo obiljem u ko jem je do tada živeo. Vedra m i rn oća n ekog pustinjaka n agovL:sti mu smer kojim treba da i de, te, n apustivši pre s to, p or odicu i p otomstvo, on posta asketa lutal ica name ran da spozn a suštinu stvari. Pošto je šest godina bez uspešno isp robavao put samomučenja, kalu đer Gautama, k a k o sc sada zvao, otputova u Gaju i odluči da sedi i meditira pod smokvinim drvetom sve dok n e okonča pot ragu. UsleJilo je njegovo p rosvetljenje, čime je postao Buda, onaj koji je oslobođen sveopšte svesti o patnji. Demon Mara napade monaha uton ulog u kontem pl aciju i nepokre tnog pod drvetom Bo, ali n išta nije moglo da uznemiri usmcrenost l3udi nog uma ka jednom cilju. Ni Marine kćeri, vešte u svakoj mađiji žudnje i putenosti, ne mogahu to da pos tignu svoj i m mamlje njem. Nije Buda ob raćao pažnju ni na pretnje moćno opremljene vojske odurnih demona nakaznog obli ka . Marino poslednje oruž je, plameni kolut, pretvori se u cvetni baldahin kada ga ova.j hitnu na B udu. Pet nedelja .je posednik savršenog prosvetljenja, bodhija, meditirao kao zatravljen, dok su mu se otkrivali njegovi p ređašnji životi . Tokom pete ne delje , oluja uzdrma svet, ali Mučalinda, kralj naga, zaštiti B udu svojim zmijskim telom. Prosvetlje n i k se tada suoči sa izborom. Mogao je da uđe u nirvanu - bukval no, p restanak (nil) duševnih nemi ra ( vriLI) - nepomućeno stanje najviše svesti. Ili je, pak, privremeno odbaciviši sopstven o izbavljenje, mogao da p ropoveda za kon. Mara je zagovarao prvi put, a Brahma drugi. B uda n a kraju popusti pred usrdnim molbama ve likog boga, k oji mu se obraćao u i me svih stvorenja. po tom p oče da p utuje i naučava, osnovavši kaluđerski red i stvorivši okvir za b udističko razdoblje i ndijske civilizacije. Jednoga dana neko dete požele da mu prinese dar ali ne imaše n išta na ovom svetu. Ono nevino dade Budi go milicu prašine na blagoslov, a ovaj je primi uz osmeh. Za
1 05
dete se p riča da se ponovo rodilo kao car Ašoka, koji je vladao od 272. do 232. p re n.e. Taj monarh ne samo da je širom svog carstva osnovao nebrojene manastire i izgradio osamdeset hiljada stupa, ili re likvijarnih svetil išta, već je svoje budističke mision arc slao sve do Sirije i Egipta. D arma Drevni hinduistič:ki mudrac, ri.s"i, koji se oženio s trinaest D a kšinih kćeri. Prema Mahabharati, Dakša je izašao iz desnog, a njegova supruga iz levog palca Brahminog. Nji h ove brojne ćerke, očito perso n i fi kacije vrlina i verskih obreda, udale su se za Darmu, moralnu dužn ost; za Kas japu, drugog drevn og mudraca i dedu Manua, p rarodi telja čovečanstva; i za Somu, kralja brahmina, čuvara žrtvenih darova. Danna u hin duističkoj religiji predstavlja učenje o dužnostima i pravima svake pojedinačne kaste u idealnom društvu i, kao takvo, ogledalo je svakog moralnog delanja. Devi Velika hinduistička b ogi nja - Mahadevi. Kao Šivinu druž benicu, poštuju je u raznorazn i m oblicima, koji odgovaraju dvama njenim vidovima - dobrohotnosti i jarosti. U svojim bl ažim ispoljavanjima ona je Uma, "svetlost" , Gauri, " žuta ili sjajna", Parvati , " gorjanka", i Đaganmata, "majka sve t a " . Nje ni strahobni vidovi su Durga, "nepristupačn a", Kali, " crna", Č:andi, ,.svirepa", i Bairavi, "užasna". Šiva i Devi smatraj u se dvojakim oličenjem prvobitne supstance, Brahmana. Kao i Višnu, Šiva nije u neposred n o m dodiru sa opipljivi m elementima svemira i mora izrači ti pojavni oblik, ispoljen u energiju , šakti, koju mit p re dstavlja bilo kao suprugu bilo kao ćerku. U hindu ističkoj ikonografiji , p risustvo šakti. družbenice božanstva, važno je umnogome i zato što ona privlači p oklonika i p o maže mu. Obožavanje Devi dostiglo je vrhunac tokom razdoblja Tantri , počev od V I I veka, kada se smatralo da je izbavljenje moguće postići maitbunom, " dvojednošću " .
1 00
.I I I? " "
i
s r c' d n j ;; r\Zij:l
N rtjSlt Hiji pOlIl ati p rimc r tog bliskog zagrlja j a pok loni ka p n; dstavljrl. medutim, rezbarija n a jednom budističkom spome n i k u u Sančiju iz II veka p . n .e . Razuzdani obredi koji s u Sl' vršili radi plođenja tla rasprostranjeni su, na ravn o, po ce lom svetu, baš kao što se na tragove obrednog izgovara n ja razvra t n i h reči kojima se budi uspavana se k s u a l n o-živo t n a ene rgija može n aići i dan-danas u mas-• nim vicevima i svatovski m doskočicama. U Zlatnoj gral1J' govori se cl za nimlji voj ceremoniji n advl ačenja konopca k oju s u izvodili p ripadnici pojedi nih indonežanskih na roda k a ko bi p rizvali kišu i obezbedili rast useva. Muškarci i žene na lazili bi se na suprotn im krajevima konopca i, vu k ući sva ko n a svoju stranu, pokretima oponašali telesno sjedi njč:lVanj e . Izgle d a da je pred kraj vedsko & razdoblja postoj a l o nekoliko boginja k oje su smatrane S ivinim, ili Rudri n im, žen a m a , dok su druge boginje poštovali pri padn ici različi t i h k asta u razl ičitim delovima I ndije. Ta raznolika božanstva na kraj u su se stopila u jednu ve liku bogi nju , Devi , čije je praizvorište možda bila bogin.i a maj ka iz civilizacije doline I nda. Kao vrhovno božanstvo, Devi drži "vasi onu u materici". Ona "pali svetiljku mudrosti" i "unosi radost u srce Šive, svoga gospodara". T a ko je u IX veku p isao Šankara, a i danas je božanska majka najveća sila u h i nduizmu. Velika boginja najpre se ispolj i l a kao Durga , predivna žutoputa devica ratnica na tigrovim leđima. Njeno čudesno prispeće , svojevrsno izrastanje moći iz zajedničke srdžbe bogov a , izazva n o je sa movoljom čudovišnog demona Ma h iše , koji strah ovi tim uzdržavanjem i strogim isposničkim životom beše stekao nesavladivu snagu. B ogovi su se pla šili tog ogromnog b ivola, jer ni Višnu ni Šiva nisu mogli da ga pobedc . Č i n i l o sc da jedi no združe na energija svih nebeskih bića , .fakti, može da porazi Mahišu, i tako osam n aestoru ka D urga izađe ovome n a dvoboj . Posle titanske '"
Poznalo a nt ropološko delo Džejmsa Džordža Frcjzera (J a Illes George Frazer. TIJe GoIdelI BOl/gli) iz 1 922 (pnjn. pre F.).
R"člli k svetske mitologije
1 07
borbe , ona nadjača i bika i njegovo oružje, strašn i b uz dovan . Uspon joj potom beše obezbed e n . Kad bi se n ašli u n evolji, bogovi su D evi predavali sve svoje oružje i moć. Postala je "sveobuhvatna". Najstrašnije ispoljavanje te boginje j este Kali, koju pri kazuju kako stoji na telu Šive ispruže nom na postelji od lotosa. Odevena u predivno ruho i urešena skupocenim ukrasima, Kali nosi pojas od odseče n i h ruku i ogrlicu od lobanja. Palaca jezikom, verovatno uživajući u ukusu krvi. I ma četi ri ruke. Jednom l evicom steže okrvavljen mač, a u drugoj za kosu drži odsečen u glavu i mlatara njome. Jed nom desnicom daje blagos l ov, a drugom pokazuje poklo nicima da se nemaju čega bojati. Poprim i l a je neumoljivost Rudre i Šive, kao Bairave. Ipak, u atribute tog oblika božanske majke spadaju i život i smrt. "U tvojim rukama", govori o je Šan kara, "nalaze se užitak i bol. Tvoji su senka smrti i eli ksir besmrtn oga života ! " Dataka " Priče o rođenj u", njih pet stotina četrdeset sedam, jesu B udine p ovesti o njegovim pre đašnji m rođenjima kao pti ce , životinje i čoveka. I zvestan broj tih priča predbu dističkog je porekla i nalazi se u indijskim zbirkama poput Panča tan tre. Druge su, pak, nastale izvan južne i srednje Azije. Pamtili su ih i zapisivali Budini sledbenici ubrzo p o njegovom prelasku u nirvanu. Z a b udistu o n e i maju auto biogra fski i moralni značaj, pošto se p retpostavlja da se osob i n e i l i situacije onih o kojima se u tim pričama govori mogu bare m delimično objasniti njihovim ponašanjem u p rethodnim životima, onako kako su oni opisani u Đataki. Kroz sve te priče slavi se i razmatra n i t ponovnog rađanja koja se završava životom i misijom samoga Bude. Podjed n a ko se obrađuju i vrli n e i poroci . Tipična je priča o psu pariji. U njoj se govori o tome kako je B uda jednom uzeo obl i čje psa lutalice i živeo od otpadaka na groblj u. Za hvalj uj ući svome k arakteru, p ostao je vođa svih p asa l uta l ica te ga ovi pozvaše da ih odbrani od kraljevog gneva.
108
.l UŽI liI i srednja Azija
Orma koja se koristila za kraljevske kočije beše ostavljena da leži u· dvorištu palate, a k�ko je noćna kiša omekšala i raskvasila kožne delove opreme, kraljevi psi je rastrgnuše i poždraše . Kada mu dvorjani rekoše da su za to krivi psi lutal ice koji u dvorište palate ulaze kroz odvodne kanale, kralj n a redi da se oni p o tamane. Pas B uda umiri svoje uzb udene sledbenike, a zatim se uputi ka palati . Jedno st'lvnim pozivanjem na istinu, bezgrešni pas parija uspe da neul'.nemi ravan stigne do samoga prestola. Potom ubedi kralja da n ahrani svoj čopor travom i mlaćenicom, na što kraljevi psi ispovraćaše kožne delove orme, dokazavši ta ko nevinost B udinih sledbenika. Oduševljen tom mud rošću, kralj naredi da pas parija deli s njim njegovu vlastitu hranu. Ta kode usliši molbu da poštedi živote svih živih stvorenja. Buda je bio poglavica pasa, a kralj je bio Anan da, njegov gl avni učenik. Ganeša Slonoglavi sin Šivin i hinduistički pandan Hermesu. Uk lanja prepreke i udeljuje m udrost. Umilošćava se pre sva kog važnijeg poduhvata i zaziva na početku knjiga. Danas se u I ndiji često p ojavljuje na koricama školskih sveza ka. Ganeša se p rikazuje kao nizak, trbušast žutoputi čovek, s četiri ruke i glavom slona bez jedne kljove. Ponekad se predstavlja na leđima pacova ili u pratnji te životinje. U jednoj ruci drži školjku, u drugoj kolut, u trećoj toljagu, a u četvrtoj lokvanj. Na Dekanu ima mnogo njegovih svc tilišta, a likovno je predstavljen i u brojnim Š ivinim hra movima. Predaja objašnjava Ganešinu slonovsk u glavu kao po sledicu prepirke. Parvati je otišla u kupatilo, rekavši sj nu da stražari na vratima. I zvršavajući nalog, Ganeša ni Sivi ne dopusti da uđe te m u ovaj odrubi glavu. Boginja Par vati beše toliko p otresena obezglavljivanje m Ganešinim da mu Šiva nađe slonovsku glavu, prvu koja mu je dopala ruku, ne bi li je umirio. Gubitak jedne kljove objašnjava se " u priči u kojoj Parašurama, " Rama sa sekirom , posećuje
Rečni k sve t s ke mitologije
109
usnulog Šivu. I tu Ganeša ne dozvoljava ulazak i Par� šu . rama ga zato p ovređuje, mada Ganeša d? b rovol) no p n n� a udarac p o kljovi, videvši da posetilac vitla seklf()(TI kOJ U Šiva b eše p oklonio tom avataru. Gomatešvara
Đainizam je dostigao vrhunac u V veku, a u verskom ži votu I ndij � ostao je moćna sila sve do muslimanskih osva j a nja sed�m stolcća docnije. Njegov nepovratni pad i . �o �ačni nestanak predviđali su đainski vi deoci više od hIlJa � du godina. I me poslednjeg đai nskog kaluđera �r�balo ? I da b ude Dupasahasuri. U srednjem veku, đal11 lzam Je i mao veliki broj sledbenika u j užnoj I ndiji, gde je na Sra vana Belgoli 983. podignut Gomatešvarin kip visok se damnaest metara. B ahubali, p oznat kao Gomatešvara, bio je s in Riša � e, . p rvog đainskog spasitelja, i b rat B aratin. yPredanJe g,?von o borbi braće oko carstva. Borba se zavrsava tako sto Ba h ubali, pobedivši, gubi iluzije i prepušta zemaljsko kra ljevstvo Barati, a sam se povlači u šumu ? a u � i ni pokoru. .. To se, prema legendi, dogodi l o u severnOj I n ? IJ I, na mestu zvanom Paudanapura. Tu je B ahubali godl11u dana n � p ok olebljivo stajao u samadhUu. Vinova loza p uzala mu .le . po nogama i rukama, mravinjaci su mu rash oko nogu y a .. ; društvo u samotničkom bdenju p ravile su mu zmiJe. Pnca se da je Barata, u nameri da ovekoveči taj neverovatni p odvig - kojim je Bahubali u odbacivanju svetovl: og živo . ta oponašao njihovog oca - p odigao ogromal: kip, visok p reko petsto d užina lukova. Toliko je čuvena bIla ta skulp tura da je čak i Ravana, demonski kralj Cejlona hodo častio na to mesto. K olosaln i vajani lik na S ravana Helgoli možda je po stavio (�amund�raja, viši ministar kralja R ađamale iz dina stije Ganga. Čamundaraja je boravio u monaškim hram? vima na granitnom bregu Čandragiriju kada mu pažnj u p rivuče slično uzvišenje, Vindjagiri, n as up rot gradu Sra-
110
J \ lž l la i srednja Azija
vana Be lgoli. Kada se uspeo sto pedeset metara do vrha Vind jagirija, tamo ga pozdravi b oginja zemlje, Kusmandi, i otkri mu sveto mesto na kojem beše sakriven Gomateš varin kip. Raščistiše zemljište i dovedoše zanatlije da statui povr
Rečlli k s\"e l s ke mitologije
111
Hanuman U hinduističkoj mitologiji, majmunski poglavica i Vajuov sin. B i o je Ramin saveznik u njegovoj bici s Ravanom. Hanumanova božanska priroda bila je veoma raznovrsna, omogućavajući mu dramatične promene obličja i veličine i dajući mu i moć l etenja. Kada se Han uman zaleteo kako bi preskočio more i dospeo na Cejlon, uporište Ravanino, demonica S urasa pokuša da ga celog proguta. Da bi izbe gao tu nepriliku, Hanuman rasteže svoje telo , nateravši Surasu da silno izduži usta, a onda se iznenada smanji do veličine palca, projuri joj kroz glavu i izađe na njen o desno uvo. Bezbedno se prizemljivši na ostrvu, on p otuče Ra vanine snage i spali mu preston icu. Za mnogobrojne usl u ge njegove, Rama n agradi Hanumana večni m životom i mladošću. U b udističkoj mitologiji, priča o majmunskom božan stvu ukrašena je mnogim dodatni m pojedinostima. Naj slavnija povest o njegovim podvizima nalazi se u ki neskom romanu Hodočašće na zapad Vu Če ngena ( 1 505-1 580). Tu se pripoveda o Hanumanovoj pomoći Tripitak i na nje govom dugom p utovanju u I ndiju radi p ribavljanja svetih budističkih spisa. I n dra Kralj bogova u Rjg vedj, ranoj zbirci h induističkih himni. I ndra ima vlast nad nebeski m svodom i po sopstvenom nahođenju šalje kišu i gromove. Do svoga položaja dospeo je ubivši Vri tru, i l i Ahija, zmiju suše koja je p rogutala kosrničke vode i ležala sklupčana u planinama. Odl učujući udar groma rascepio je Ahijevu utrobu , oslobodivši vode, rodivši život i izbavivši zoru. Ta pobeda " boga neba nad zmijom, utelovljenjem majke zemlje, veoma je star mit. Kod Grka je gorljiva boginja zemlje Hera, sestra i žena Zevsa, n ebeskog boga oca, poslala svoje zmijske pod vornike da ubiju Herakla, dete p roisteklo iz tajne veze Zevsa i smrtnice Alkmene.
1 12
.l I IŽ I l
I n dra .ie spasao svete krave bogova od asura, ili de mon a , i odmeravao snagu s ljudskim protivnicima na boj nom polju, gde je njegovo prisustvo nagoveštava la duga n a nebu. Mada obično vozi zlatne kočije u koje s u upregnuta dva ata riđana, ponekad se p ri kazuje i kako jaše slona. Ta životin ja je hil a vedski si mbol carevanja. pa se katkad i Buda naziva slonom. I n dra, sin boga i žene ili krave, po kazivao jc izuzetnu sklonost ka razuzdanosti . !l1ahabharata be leži da je jedna od žen a koje je zaveo bila Ahalja, sup ruga mudraca Gotame, koji se toliko ražestio zbog toga da je kletvom utisnuo na kralja bogova hiljadu belega nalik na sti dnicu. Tako je I ndra bio p oznat kao Sa-joni sve dok se sti dnice srećom ne preobražiše u oči . Poraz koji je I n dri naneo demon Ravana, rakšaski kralj Cejlona, i njegovo puštanje iz zatočeništva po 13rahminom nalogu p rip isivali su se zavođenju Ahaije. Pripovest o toj ponižavajućoj kazni, prepriča n a u Ramajani, verovatno ipak nije bila ništa drugo do p riznanje slabljenja I ndri n og n ebeskog p oložaja, čemu s u možda kumovali brahmini n a merni d a umanje uticaj božanskog zaštitnika ratničke kas te. .Ta m a Hinduistički bog smrti . O n j e " ob uzdavalac", i u početku je smatran kra ljem duhova pokojnika koji obitavaju na gornjem nebu. Jama i njegova sestra Jami, prvi smrtnici, behu deca S urje, boga sunca . Jamina uloga prijatelja mrt vih p ostepen o se promen i l a u ulogu manje blagonaklonog božanstva. Zelenog tela, oboružan omčom i batinom te jašući bivol a , p ostao je strašni sudija i kažnjavač ljudskih nedela. Dva nezasita četvorooka psa raširenih nozdrva ču vala su put koj i. ie vodio do njegovog prebivališta. Nap us tivši telo, duša žurno prolazi mimo ovih jarosnih zveri i n astavlja ka pal ati smrti. Tamo be1ežn i k Č itragupta čita svoj izveštaj n a osnovu k ojeg Jama treba da donese od luku. Presudom duša biva up ućena ili u rajsko obitavalište ili u n e ki od dvadeset i jednog pakla ili n atrag u svet da se
R e č " i k s\'elske mitologije
1 13
ponovo rodi. Na podzemlje iz grčke mitologije podsećaju Vaitarani, reka koja se graniči sa zemljom mrtvih , i iske žene njuške pasa čuvara, k oji su svoju glasovitost vero vatno dugovali strvinarskim rođacima na zem lj i . Uz tel a umrlih u Grčkoj prilagani su mcdenjaci kojima j e u pod zemnom svetu trebalo nahra n i ti Kerbera. .Tuga Jedno od četi ri svetska dob a u hinduističkoj kosmologiji. To su krita, treta, dvapara i kali, a razdvojena su razdob ljima sumraka, od kojih svako traje jednu deseti n u juge . Krita juga , prvo doba sveta, traje četiri hiljade božanskih godi na; treta juga, drugo doba - tri hiljade; dvapara juga, treće doba - dve hiljade: i kali juga, čctvrto daha - hiljadu godi na. Č itav cik l us svetskih doba i međurazdoblja traie više od dvanaest h iljada godi n a , što, budući da jedna b� žanska godina predstavlja trista šezdeset ljudskih, iznosi ukupno 4 320 000 godi na. Ta jedinica kosmološkog vreme na poznata je kao mahajuga, a dve hiljade mahajuga čine jednu kalpu, Brahmin dan i n oć, ili 8 640 000 000 godina. Mada Brahma iznova stvara svet na početku svake kalpe, taj proces traje svega jednu paru, jedno stoleće takvih dana i noći. Prema h induističkoj tradiciji, ž.ivot Brahme i vaseljene traje jednu paru. Sadašnja kalpa nal azi se na po četku druge polovine te pare, iz čega proizilazi da je B rah ma pedcsetogodišnjak. Samo je jedna jedina h i n d uistič�ka filozofska škola p oricala da je svet konačan u vremenu. dclcći sa đainizmom pojam o večnom ncstvorc nom sve miru. Tokom krita juge vlada pravednost. Ljudi su vrli i ispu njavaju dužnosti bez zlobe, tuge, oholosti ili p retvornosti . Nema ničega što b i n arušilo mir toga doba. Za vre me tret a j uge počinju promene u odnosima. D užnosti više n i s u pri rodni zakoni ljudskog ponašanja već se moraju učiti . Pot re bne su žrtve. Ljudi slede istin u i posvećuju se p raved nosti putem svetkovina, koje se smatraju sredstvom za po stizanje određe nih ciljeva. Tokom dvapara j uge neravno-
1 14
Rečni k s\'c l s ke milologije
.J l l Ž l lil i srednja Azija
teža se povećava, a p ravednost se stalno smanjuje. Pojav ljuje sc Rig veda. Bolesti , žudnje i nesreće muče ljude, od kojih neki traže oslobođenje u strogosti obrednih postu paka. Napokon, kali jugu, današnje mračno doba, razdiru razmirice, svađe, kavge i ratovi. Ljubav i polnost su raz dvoje n i . Malo ljudi pozna istinu. I movinsko stanje a ne pravednost određuje položaj pojedinca, dok se spoljašnji ukrasi brkaju sa un utarnjom verom. N ašem razdoblju, koje je p očelo 3 1 02. pre n.e., predstoji još četiri sto dva deset sedam vekova. Kama Slično crosu, Kama se p ojavio pri stvaranju sveta, kao prvorođe ni b og. Žudnja je bila iskonska klica univerzal nog uma. I pa k , hi nduistički bog ljubavi n ije Kupidon. Za razliku od tog p utenog deteta, kako Kupidona p redstav ljaju zapadni umetnici, Kama je izuzetno spretan mladić, suprug Rati, boginje poh ote. Lukom od šećerne trske, koji zateže tetiva od pčela, Kama odapinje strele na čijim vr hovima cveće mirisom n aj avlju,i e sladak, p robojan i neodo ljiv napad ljubavi . Kami n o tajanstveno p oreklo i opšti uti caj njegove moći uč�inili su da ima raznorazna zan imljiva zvanja . On je Dipaka, "uspaljivač"; Gritsa, oštri" ; M aji, " " obmanjivač"; M a ra, " uništitelj"; R agavrinta, "vlat stras ti"; i Titha, "vatra" . Kamin n ap a d n a Š ivu stajao ga je njegovog divnog obličja. I ndra beše naredio Kami da odapne stre l u na bo žanskog jogin a kako b i prekinuo njegovu savršenu medi taciju i raspalio u njemu ljubav prema bogin,ii Parvati, ali Kama oseti svu silinu Š ivinog trećeg oka, koje ga sprži. Zato se Kama opisuj e i kao ananga, " bestelesni ". U jed nom kasnijem životu. K a m i je, međutim, pošlo za rukom da p robode Š ivin o srce i ispuni ga ljubavlju prema Sati, utelovljenju b ožanske m ajke. Podstrek ač tog drugog na pada bio je B rahma, k oj i se veoma bri n uo da Š ivin as ketski život potpuno ne z austavi vaseljenu.
1 15
Lakšmi B oginja lotosa u hinduističkoj mi tologij i , žen a Višnuova i simbol njegove stvaral ačke energije. Ona je boginja ratar stva, što je n aznačeno lotosom, biljn im simbolom prika zanim ispod nje, kao i cvetom lotosa u njenoj levici. Lak šmi, "sreća " , nije samo sveopšta maj ka života u ' svom dobrohotn om vidu podsticatelj ke života, no u još većoj meri , veli kodušno dodeljuj ući mudrost, predstavlja ulaz u transcendentalni život. Prema jednom mitu, na p očetku svake ob nove sveta, iz kosmičkih voda izrasta lotos od čistoga zlata s hiljadu lati ca, a iz njega se rađa Brahma tvorac. S tom vaseljenskom matericom Lakšmi je povezana kao Loka-mata, "majka sveta ", i Đal adi-đa, "rođen a iz okeana". Sa oči ma poput lotosa , tel a boje lotosa i ukrašena lotosovim vencima, ona je si mbol majčinske blago n a klonosti, a njene p une grudi stalan su izvor pomoći i užitka. Mahavira Posle dnji đainski spasitelj i savreme nik Budin. Umro je oko 500. pre n.e. Detinjstvo mu je bilo obeleženo čude sima. Jednom je savladao guj u koja je pretila njegovi m p rijateljima, čime j e stekao zvanje Mahavire, "veleju naka". Za života roditelja, Mahavira je bio običan doma ći n , oženje n čovek i otac jedne kćeri . Ali, čim su mu majka i otac, kao poklonici Paršvini, izveli obred sallekhane, pošćenja do smrti , on zaključi da pred njegovom sopstve nom sklonošću ka askezi više ne stoje nikakve prepreke. U trideset drugoj godi ni života Mah avira razdeli svu svoju i movinu siromasima i započe unutarnj u potragu. Nebesa odmah odgovoriše na taj zemaljski događaj . Nebeski svod zablista poput jezera pre krivenog lotosovim cvetovima, vazduh se ispuni zvucima p re divne muzike, a bogovi se spustiše na zemlju da odaju p očast Mahaviri. Neko vreme imena M a havire i Makali Gosale dovo dena su u vezu jedno s drugim . Njih dvojica su možda ži ve l a u istoj verskoj zajednici. Za Gosa l i n u nauku zan i m-
1 16
.J l Iž I la i srecinja Azija
ljivo je to što ju je B uda osudio kao najgore od svih tadaš njih pogrešnih učenja. Uporedi o ju je sa odećom od ko noplje , koja je n eudobna i ne štiti ni od zimske h l adnoće ni od letnje vreline. G osala je tvrdio da sva bića, sve što je stvoreno, vremenom dostiže savršenstvo. Ništa se ne može učin iti da bi se ubrzao taj p roces, koji traje čitavo razdob lje bezb rojnih utelovljenja. Raskol između dva p usti njaka izazva li su njihovi različiti pogledi na slobodu volje. Za stupaj ući tradicionalno đainsko verovanje, Mahavira jc p n.1 1 ovedao da p ojedinačna duša, selilačka điva, i ma slo bodu da se sama izbavi p ostojanim samoporicanjem. Na sup rot Budinom stavu, Mahavira je dušu smatrao fizički zarobljenom, okovanom karmičkom tvari, tako da je put ka osl obođe nj u, du hovni uspon do vrha vaseljene, pod razu mcvao da sc duša mora potpuno iščupati iz tih lanaca. Đainski kaluđeri n osili su ve o p reko usta, pa je čak i sve tovnjacima bilo zabranjeno da p o zalasku sunca piju vodu, kako ne bi progutali kakvog sićušnog kukca. Tako je ne n asilje, ahimsa, dovedeno do krajnosti. Potpuno samoporicanje kod tirthankara, od kojih je p oslednji bio Mahavira, možda je najstroži simbol ikada smišljen. On se nal azi na bezličn om kraju spektra drevnih mitova , daleko od zapadnjačkog verovanja u p reživlja vanje ličnosti. U I ndiji ni kada n ije postojao Had za seni mrtvih niti Elisej u koji su pre n ošen i živi. Reinkarnacija is ključuje pojedinačn u ličnost. M a i treja I l i Meteja. I me B ude koji tek treba da dođe. To je u skla du s b udistički m shvatanjem da postoji čitav niz prosvet lje nika, koji su živel i pre i l i će živeti posle istorijskog Bu de. Smatra se da M aitreja sada živi u tušita-raju na vrh u čulne vaseljene. U Kini, gde ga zovu Mj Lo, taj vid nje govog mita doživeo je znatne p romene, pri čem u mu se dom poistovećuje sa utočištem od beskrajnog kruga rađa nja. U Tibetu i K i n i nalaze se zapisi u steni koji glase: " Dođi , Maitreja, dođi ! "
Rečni k svetske mitologije
117
Manjđušri Bodisatva koji se, slično Avalokitešvari, p oštuje kao bo žanstvo u mahajanskom b udizmu. U Nepalu i Tibetu taj bodisatva uzdignut je do ranga B ude. Omiljeno je božan stvo i veruje se da je Himalajima doneo civilizaciju. Nje gova je briga da patnička bića vodi ka prosvetljenju. Okovi neznanja i žudnje lome se pod njegovim udarcem. U svom strahobnom vidu on je " uništitelj Jame, gospodara smrti". Manjđušri , pra uzor mudrosti, u rukama drži mač i knjigu. U Kini je postao značajan b odisatva, a tekstovi o njemu p revođeni su nešto pre 420. godine. Kao što dalaj-lamu Tibetanci smatraju utelovljenjem Avalokitešvare, tako se i premudri vladari u istočnoj Aziji smatraju Manjđušrijevim ovaploćenjima. Manu Hinduistički Noje. Jednoga dana, u vodi koju mu done soše da njome opere ruke, Manu otkri ribicu koja ga usrdno za moli da joj poštedi život. " Sačuvaj me", reče ribica, lli ja ču sačuvati tebe . " Kada je Man u upita kako će to ona njega sačuvati , ribica mu odgovori da će uskoro nastati potop koj i će sa sobom odneti sva živa bića. Man u stavi ribicu u ćup, ali je ona rasla tako brzo da je morao da je p remesti u spremište za vodu, potom u jezero, i na kraju u more. Na to riba predskaza potop i reče Manuu da p ripremi brod u kojem će se spasti pogibelji, što on i učini. Kada se voda podiže i Manu zapluta po površini, riba se vrati i užetom pričvršćenim za rog kormila stade vući brod. Nji h ov put je dugo trajao, dovevši ih ponad potopljenih vrh ova Himalaja, gde se usamljeni Manu molio da ostavi potomstvo za sobom. Molba mu bi uslišena i on dobi ženu. I z toga braka p roistekoše pokole nja Manuova, praroditelji čovečanstva. Po jednom predanju, riba otkriva svoj identitet kao Višnu, a p o drugom kao Brahma. U h i n duističkoj kosmo logiji, međutim , postoji četrnaest Manua, pošto u svakoj
118
Rcčni k svetske
J I IŽII
mitologije
1 19
kRIpi postoji četrnaest man van tara, Manuovih potopa. Zakonik koji se pripisuje Manu u sastavio je jedan od njih čc t rn
Kao Milinda, Menandar je postao legenda među bu distima. Njegov posmrtni pepeo sah ranjen je u stupi , a ime mu se dovodilo u vezu s poreklom kipa smaragdn og Bude, koji je njegov učitelj Nagasena natprirodnim p utem na činio od čarobnog smaragda.
MCI rCl
Mučali nd a
U i n dijskoj mitologiji , Kama i Mara predstavljaj u dve
Džinovski zmijoduh koji j e boravio u korenju drveta Bo, pod čij i m je granama Buda stekao najvišu svest. Medi tirajući u stanju blaže nstva, mudrac ne primeti kako se sprema strašna oluja, te Mučalinda sedam puta pobožno obvi B udino telo vlastitim pre nego što će svoj široki klo buk raši riti nad nji m kao kišobran. Kada nevre me uminu, monarh naga se raskl upča, pretvori u mladića i, ruku sklop ljenih u znak p oštovanja, do zemlje pokloni spasi telju sveta. Ovaj mit p redstavlja klasično očitovanje ne dvojstva - p rosvetljenje je sveobuhvatno.
stranc postojanja: žudnju za životom i strah od smrti ukusni mamac i oštru udicu. Tc dve sile gospodare svetom n c p robudc nih, onih koje je p revarila maja. Kao put izbav lje nja iz tog stanja neprosvetljenosti , Buda je propovedao sopstveno učenje, zvano .iana, "vozilo", splav koj i m se pre lazi na drugu obalu, tamo gdl: više ne vlada duhovno nez nanJe. Mara, čarobnja k i majstor varke, postao je zlikovac u budističkom mitu. Pošto j e B uda oslobađao ljude žudnje, rođenja i smrti, Mara mu je b i o naročiti neprijatelj, kušač njegov i svih o n i h koji bi sledili Budin zakon . Ugrožen prosvetljenjem, m oćni demon napregnu sve svoje snage kako bi zarobi o Gautamin um, ali pod raši renim granama drveta B o mudrac osta neuznemiren u meditaciji. Na padnut Marinim silama, B uda jednostavno dodi rn u zemlju jagodicama p rstiju, na šta bogovi zagrmeše u znak odo bravanja i siđoše na zemlju kako bi Budi ukazali poš tovanje. Za Maru se kaže da, p re mda poražen i osramo će n, i dalje boravi u svetu, u n adi da će se dočepati duša samrtn ika. Milinda LJ MjJjndanpan.ihj ( Milindinim pjtaI1}ima) zabeleženo je Me nandrovo preobraćenje u h udizam. Taj grčki vojsko vođa zaposeo je severn u I n dij u, napavši je iz grčko-bak trijskog kraljevstva Gandare oko 190. pre n.e., i uspostavio zasebno kraljevstvo, u kojem je kovan novac sa dvo jezičnim, grčko-in dijskim natpisima i kombinacijom likov nih motiva iz obeju kulturnih tradicija.
Nage Zmijodusi u mi tologiji hi nduizma, đai n izma i b udizma. To su zmijoliki bogovi vode čiji je načelno prijateljski stav suprotan simbolici suprotstavljanja spasitelja i zmije u zapadnoj Aziji . Pri mer za to jeste zaštita koju je Mučalinda pružio B udi , kada se za vreme sedmodnevne nepogode ta moćna kobra uvila oko mudraca utonulog u medi taciju i raširila svoj klobuk n a d njim kao kišob ran. Naga se prikazuje kao stvor s ljudskim lice m i zmijskim repom i širokim vratom kobre. Nage su potekle od Kadru, ćerke D akše, sina B rahminog, i žene drevnog m udraca Kasjape. Nastanjuju podvodne raj eve i žive na dnu reka, jezera i mora. D evojke su i m čuvene po \epoti , b istrini i umilj atosti. Među pretkinjama j užnoindijsk i h dinastija nalaze se i mnoge nagjne. Zaštitnička fun kcija naga očigledna je u h ramovnoj arhitekturi - one stražare na ulazima u svetilišta. LJ :i užnoj I n diji nerotkinje podižu, kao zavetni dar, n aga kaJe, ka-
Rcčni k svctske n1i tologije
mL' l1jl' u k l a Š e l 1 Cl j c Li n Cl m i l i dve ma ispre p le te n i m z m i jam ;-! . K e- I d a sc flap/kal izduoi, ostavlja sc da stoji u k a k vom je ze lu· t u n e ki h šest meseci pre nego što sc ritualno postavi u d v o rišt u h rama, bl izu kapije, pod drvetom ili pored ribnj a k ' \ '
Paršva 1:.(1 dvadeset t re ćeg đai nskog tirthankaru, Paršvu, ili Parš
va n a t u . tvrdi se da je živeo u V I I I veku pre n .e . , nekih OSa m deset četi ri hiljade godina p osle smrti njegovog sve tačk og p re teče , Neminate. Prema predanju. Paršva je na ze mlji p roboravio jedno stoleće , n a p ustivši porodicu kada mu jc bilo trideset godina kako b i postao isposnik. Bio je ovapl oće nje I ndre , lep i otmen čovek, čiji su rođaci pri hvati li njegovu rcšc nos t da se zave tuje n a sanija.m, odri canje od sveta, tek kada nisu imali drugog izbora. Paršvin otac, kralj Asvasena iz Benaresa, saznao je iz pretporo daj n i h snova svoje kraljice da će mu sin biti ili svetski monarh ili spasite lj sveta. I zgkda da je susret osmogodišnjeg Pa ršve s Mahipa lom. dedom s m<'ljči ne str<'l n e , bio prekretnica u njegovom razvoj u . Jašući na slonu kroz džungl u, Paršva n abasa na Mahipalu, koj i jc živeo kao ispos n i k više od deset godin<'l, j oš od smrti Paršvine bake. Stari p ustinjak bio je van sebe od besa: njega, koji nekada b eše kralj, Paršva je omeo usred najstrože pokore, uz to ga j oš nepropisno pozdra vivši ! Doh vativši sekiru, M<'l hipala k renu da rascepi neku kladu naJvllj e . kada mu Paršva reče da će tako ubiti dve guje u d r v e t �I . .. A ko si ti? Brah ma? Višn u? Šiva? Kako sc i:'i n i , ti svud<'l sve vidiš" , dobaci mu p rezrivo Mahipala, zam<'l h n u sek i rom i raspolovi zmije skrivene u cepanici . Nevolj ko, samotni k priznade unuku d a j e veliki mudrac, naroi:'ito kada se Paršvino pojanje himni pokaza dostatnim Ja obezbedi ponovno ovapl oće nje dveju umi rućih životi n j a kao I\ nante, kosmičke zmije, i Lakšmi, Višn uove sup ruge .
.
-�
--
-
121
Zamoren nesavršenostim a p ostojanja, Paršva s e okrenu meditaciji, a svest mu je tako b rzo narasta la da bogovi n a nebesima zad rh taše, a potom zajedno siđoše n a zemlj u ne b i li ga umoli l i da svim živim stvorovima otvori put ka b l aženstvu. Paršva skide svu odeću, poslednje ostatke ze m aljske žudnje, i zauze ukoče n , usprava n stav, posteći bez prekida, sve dok ne postiže n ajvišu svest. Ništa n ije moglo d a ga smete, osim iskrenih molitava bogova i njegovog glavnog uče n i ka, Svajambua, koji ga n agovori da propo veda put koj i m se može izbaviti iz večitog ciklusa po n ovnih rađanja. Pušan Često pominj a n o u Rjg vedj, to h i nduističko božanstvo steklo je jasno određen karakter tek u potonjim vreme n i m a . "Hra n i telj" , pribavljač stoke i svojine, Pušan nosi badalj, a vuku ga koze. Zbog njegove obezubelosti, vernici mu prinose kašu i drugu skuvanu hranu spravljenu od smlevenih sastojaka . .Tedna priča o tome kako je taj bog ostao bez zub a kazuje da je, na svoju nesreću, Pušan osetio svu silinu Š ivine pesnice u n ebeskom metežu nastalom pri D a kšinom p ri n ošenju žrtve. Rišaba S i n poluboža nskih roditelja oca mu ponekad smatraju jednim od četrnaestorice Manua � Rišaba jc bio prvi tirt h a nkara i osnivač đainizma. I mao je stotinu sinova. Pre p ustivši kraljevstvo n ajstarijem od njih, B arati , povukao se u isposničk u izbu, gde je živeo toliko strogi m životom da j e n a samrti bio sama kost i koža. Mada se tema silaska s p restola i povlačenja iz sveta stalno ponavlja u I n diji , đainsko učenje o karmičkom zatočeništvu duše i dubokom osećaju okužen osti u običn o m životu podrazumevalo je da se o n i što teže duhovnom oslobođenju moraju sasvim od voj i ti od svakodnevnih iskustava. Na S ravana Belgolu, gra n i tno uzvišenj e posvećeno đainama u Misori , stigao je �
1 22
.J I IŽ l lil i srednja Azija
sa sc � c nl , zajedno sa svojim guruom, Badrabahuom, osta re li Ca ndragupta Maurj a , zavetovaši se, slično Rišabi, da se od riče sveta . Taj mon arh došao je na vlast 322. p re n.e., pet godi na pošto je Aleksandar Veliki prodro u severo za padne ravnice I n dije . Za njegove odlučne vladavi ne, dr žave doline Ganga stopile su se u jedinstvenu m oćnu im perij u . Kao i B uda, Č andragupta Maurja pripadao je prcarijskom plemstvu, čiji su bodriji sinovi bili u stanju da vaspostave domaće dinastije čim bi arijski zavojevači pokl:l zali znake iscrp ljenosti. Đainizam verovatno potiče od te autoh tone loze i njene tradicije, mada se uvek sma tralo da je nemoguće izračunati datum Rišabinog pojav ljiva nja u istoriji. Rišaba, prvi od dvadeset četvorice ti rthan kara ' tvoraca gaza " , predstavljao je p rauzor čiji će eterični l {k � rezan u ste nu zauve k usredsre đivati p osveće nikov um n a nir vanu, konačn u slobodu duha. ledini znak individualnosti prisutan na kipovima toga sveca j este bik pod njegovim stopalima. Rišij i Hi n duistički videoci. Ti božanski nadahnuti mudraci sasta vili su vedske himne, koje simboličnim jezikom p renose skrivene tajne i n aj d ublju filozofiju arijskog verovanja. Ri šiji su bili preteče brahmi na i utemelj ivači njihove religije. Poezija im prevazilazi verska obzor.j a stočara osvajača. U stanju samadhija doživljavali su vizije kosmičkog jedinstva vaseljene, unutarnje otkrovenje n aznačeno zvanjem "sed morice rišija": za narod oni su bili prađapatJ/i, B rahmini "umno rođeni sinovi". N a n ajstarijem poznatom spisku rišija nalaze se imena Gota me, B aradvađe ' Višvamitre , Đamad"agnija, Vasište, K asjape i Atrija. O Baradvađi se p riča da je p roživeo " tri života", n akon čega se " obesmrtio i uzdigao do nebeskog sveta, do jedin stva sa suncem". Đ a m a d-agni je imao jedan jedi n i , ali mnogo zani mljiviji život - život ratnika brahmina. Savla davši vaskoliku svetu nauku, on se oženio Renukom,
Rečnik svet ske mitologije
123
sunčevom princezom, k oja mu je rodi la petoricu sinova i s nji m delila asketski život. Jednoga dana ona otide da se okupa u reci te u p l ićaku spazi ljubavn i par. Taj p rizor ispuni je ljubomornom žudnjom. Pri metivši da je Renuka " posrnula u savršenosti i izgubila sjaj svetosti" , Đ amad -agni je ukori, a sinovima naredi da je ubiju. Četvorica sinova odbiše da ga poslušaju, zbog čega razjareni otac baci na nji h k letvu slaboumnosti, ali peti , Parasurama, izvrši očevu naredbu, odrubivši Ren uki n u glavu jednim jedinim zamahom sekire . Taj či n pokornosti umiri Đ amad -agnija, te ovaj reče svom vernom sinu da ga zamoli što god. Parasurama zaiska od oca da Renuku dovede u stanje pređašnje čistote, a ostaloj braći da vrati razum. Sve to usliši ratn i k brahmin. D rugo predanje daje i Parasurami ključnu ulogu. Kada hiljadoruki Kartavitja poseti ispos ničko obitavalište Đamad-agnija i njegovi h sinova, tokom njihovog o dsustva, on zloupotrebi Ren ukino gostoprim stvo te p oruši drveće oko k uće i ugrabi tele svete krave, S urabi, koj u ratnik brahmin beše stekao zahvaljujući asketskom životu. Parasurama krenu u poteru za Karta virjom i dođe mu glave, ali kradljivčevi sinovi izvedoše iznenadni p rotivnapad u kojem okrutno umoriše Damad -agnija. Našavši očevo telo, Parasurama se zakle da će iskoreniti sve kšatrije. To obećanje ispunio je dvadeset sedam puta. Mitovi o Vasišti , "najbogatijem", i Višvamitri, sin u Ga dija, koji je bio utelovlje nje I ndre, obrađeni su u po sebnim odrednicama , ali je ovde potrebno reći nekoliko reči o osta l i m p rvobitni m rišijima. Za Atrija, "žderača" , docnije s e tvrdilo d a je otac Some, meseca, k a o i asketskog D atatreje, u kojem je ovaploćen deo Brahme, Višnua i Š ive. Gotam i se pripisuje a utorstvo jedne pravne knjige, dok je Kasjapa, " kornjača" povezan s Višnuom kao jedan vid vremen a . Kao vamana-a vatara, Višnu je rođen kao kepec, sin K asjape i Aditi, personifi kacije vidljivog neba. Sedmoricu rišija na nebu p redstavlja sedam zvezda saz vežđa Vel ikog medveda.
1 24
Rečnik svetske mitologije
J l lž l lil i srednja Azija
S vremenom su tom uzvišenom društvu p ri dodati i B rigu i Dakša. Tada te mudrace p rozvaše devetoricom bra h m a-rišija. Brigua, sina Manuovog, zamoliše jednom osta li rišij i da sazna koje božanstvo najviše zasl užuje da mu b rahmini iskazuju poštovanje. Š ivi n a svađa sa ženom sp reči Brigua da stupi u bilo kakav dodir s njim te ovaj mud rac primora Š ivu da uzme oblik li ngama. Sa Brahmom ispitivač nije imao mnogo više uspeha pošto jc uobraže nost toga boža nstva onemogućavala bilo kakav razuman razgovor. Stoga B rigu isključi Brahmu iz redovnog bo goštovanja i pohita Višnuu, kojeg zateče usnulog. Nalju će n tom ravn odušn ošću prema svetu, riši udari nogom o tle i p robudi zaspalog boga, koj i , umesto da pokaže gnev, nežno pritisnu B riguovu nogu u znak poštovanj a . Višnu i B rigu porazgovoraše , a potonji se , zadovoljan susretom, vrati ostalim rišijima da ih izvesti kako samo Višnu zaslu žuje p oštovanje b ogova i ljudi , sa čim se oni jednoglasno složiše. D a kša, " oštroumni, vešti " , b i o je sin Brahmin, proiza šao iz desnog palca tog boga. D akša i Aditi zamišljani su kao n ezavisni. Ona je bila večna i beskrajna, van svih međa i ogranič:enja, dok je on b i o unutarnji duh, rodilac bogova u večnosti. Prema Mahabhara ti, Dakša se ponovo rodio zbog kletve svoga zeta Š ive. Priča o Dakšinom pri nošenju žrtve Višnuu tiče se drugog nesporazuma sa Š i vom , koji je n asilno prekinuo obred i uleteo među ver nike, n apravivši p ravi lom. I ndru je oborio na zemlju, Jami polomio štap, b oginji Sarasvati otkinuo nos, Mitri iskopao oči , Pušanu sasuo zube u grlo, B riguu iščupao bradu, a ostale rišije tukao, probadao n ožem i kopljem i gazio po nji m a . Krivcu za ovu katastrofu, D akši , koji beše zabora vio da ga pozove na svečanost, Š iva .i e odrubi o glavu i ba cio Uv žrtven i oganj. Posle mnogo izvinjavanja i preklinja nja , S iva pristade da vrati svoje žrtve u njihovo pređašnje stanje, ali je D akša morao da se zadovolji ovnujskom glavom pošto njegovu vlastitu nisu mogli da p ronađu. U drugoj verziji tog mita, Š ivin p la meni trozub ac uništava D akši n u žrtvu i s ogromnom silinom pada na Višnuove
125
grudi. Borbu koja j e usledi l a između njih dvojice prekinuo jc B rahma, ubedivši Š ivu, kao Rudru, da umilostivi Viš nua, kao N arajanu, " hodača po vodi " . Sarasvati Gang, Đ umna i Sarasvati svete su reke u hinduistič:koj mi tologiji. Sarasvati je bila međa Bramvarte, postojbine p r vih Arijaea, personifikovana kao rečna hoginja koja i h je bl agosiljala pročisnim vodama. Kasnije je Sarasvati dodala svojim atributima i zvu k - p ostala je Vak, boginja govora koji podseća na p rotica nje re ke. U jednoj bengalskoj legendi objašnjava se njeno venčanje s Brahmom. Shva tivši da su tri pametne sup ruge ipak p reviše za njega, Višnu dade Sarasvati Brahmi, a Gangu pokloni Š ivi, za državši za sebe samo Lakšmi. Reka Gang, koja je takođe bogi nja, izvirala je iz Višnuovog nožnog prsta, a u silasku na ze mlju pomagao joj je Š iva, čiji su zamršen i uvojci skretali i krotili njeno moćno propinjanje. Sumeru Meru, ili Sumeru, jeste svetska p l a n i n a u hinduističkoj mitologiji . Uspravn a osa svemira, planina Sumeru uzdiže se do obl a ka kao divovski vavilonski zigurat, nudeći na svojim p rirodni m terasama p rijatna obitavališta m noštvu bogova, nad kojima caruje I ndra. S unce, mesec i zvezde kruže oko njenog ve l i čanstvenog obličja. Š ivin raj n al azi se na Kailasi, planini u Himalajima. I H imalaji i planinski venac Vindja dugo s u smatrani p rebivalištima bogova. Vin dja, koji se nalazi na krajnjem severu Dekana, bio je za Arijce mesto gde se rađa sunce, dok su reke koje izviru iz prevoja Hi malaja b i le vode života. S u rj a U Rig vedi, bog sunca b i o je jedno o d tri glavna božanstva - druga dva bila su I ndra, bog kiše, i Agni, bog vatre. Surju, n ajizrazitijeg od nekoliko h i nduističkih b ogova
1 26
.J I IŽ l lil i srednja Azija
sunca, prikazuju kako nis kog stasa i sjajn og tel a bakarne boje, jezdi nebom u kočijama u koje je upregn uto sedam rid
Rečnik s\'cl skc milologije
127
planinskoga kralja Himalaja i ovaploćenje vrhovne bogi nje. Ali kada cvetna strela pogodi svoj cilj, uzdrmavši Š ivu u njegovoj savršenoj meditaciji , munjevit blesak gneva sevn u mu iz srednjeg oka i sprži Kamu. I ako je Š iva do zvolio bogu ljubavi da se ponovo rodi kao Rukmini, sin "varke " ili maje, Kamino divno telo nije se moglo obnoviti te K a m u p rozvaše ananga, "bestelesni " . N a Š ivinu razoriteljsku stranu upućuje i nje �ovo zvanje Bairave, radosn og proždirača". lj tom vidu, Siva obilazi " groblja i mesta za spaljivanje mrtvih, sa zmijama oba vij e n i m oko glave i ogrlicom od lobanja, a prate ga vojske demona i đavolaka. I pak, suprotna strana njegove prirode postaje jednako očigledna u njegovom kosmičkom plesu, kada kao Natarađa, " kralj plesača", igra pred Parvati ne bi li olakšao patnje svojih sledbenika. Tu nailazimo na jedan od n ajblistavijih simbola u svetskoj mitologiji , duboku misao opredmeće n u u predivnim bronza n i m kipovima j užne I ndije. Da su se transevi izazvani plesom i jogom smatrali istovetnim vidi se iz p ropisa vezanih za obredni p les p red svetim l ikom u hinduističkom hramu. Š iva Na ta rađa opkolje n je prstenom plamenova, životn ih procesa stvaranja sveta, i, s jednom nogom podign utom, stoji na maloj figuri zgrčen oj na lotosu. Taj patuljasti demon jeste ljudsko neznanje, varke maje, čiji poraz predstavlja po stizanje mudrosti i izbavljenje iz okova sveta. lj jednoj ruci bog drži doboš, simbol govora, izvor otkrovenja i tradicije. D rugom rukom daje blagoslov i okrepu. Plamen i jezik na dlanu treće podseća na uništenje, dok četvrta ruka poka zuje n adole, prema podignutom stopalu, već spasenom od sila opsene. Ono označava utočište i spasenje poklo n i kovo. lj Mamalapuramu, južno od Madrasa, n alazi se čuven a rezba rija li ste n i koja predstavlja silazak Ganga. Ona slavi drugi , jednako čuven događaj vezan za Š ivino posredo vanje u svojstvu G a nga-dare , " održavatelja G anga". Ne kada zemlja b eše l išena vlage , a živodajne vode Ganga tekle su nebesima, natapajući samo njihove visine. Zemlja
1 28
.l I I Ž I I H i srednja Azija
se tol i ko napuni pepelom mrtvih da se činilo kako je ne moguće očistiti je. D a b i prekinuo tu užasnu sušu, mudrae Bagi ratCl nameri da sp usti Gang s neba. Ali zbog ogromnih di menzija svete reke, njen pad bi izazvao razaranje n a ze mlji d a s e Š iva nije umešao i dočekclo svu njenu silinu na sopstve nu glavu, gde su vode mogle da mu vijugaju među za m ršenim uvojcima i uliju se u sedam mirnih pri toka. I zgle da da to pre danje, kao i I n drin o ubistvo Vritre, zmije s uše , p re p redstavljaju priče o nekoj p ri rodnoj pojavi koja se redovno ponavlja n ego povesti o stvaranju sveta. po stoje očigledne veze sa divljim monsunskim olujama i navi ra n je m ve likih re ka n ab ujalih od otopljenog snega. Š ivino p revozno sredstvo jeste Nandi, mlečnobeli bik, upadljivo p redstavljen s a spoljašnje strane ulaza u Š ivine hramove . Nandi je zaštit n i k četvoronogih stvorenja. Tara U tibetskom budizmu, Avalokitešvaru prati supruga Tara. Ona je bodisatvina šakti, energija njegove sušti ne. Ona je bila ta koja ga je podstakla da na zemlji s (vori Gautamu Sidartu. Smatra se da su kineska i nepa lska princeza, dve sup ruge Stron-btsan-sgam-poa, prvog budističkog kralja Tibeta, bile utelovljenja belog i zelenog vida Tarinog. Mada je najranij i dokaz o poštovanju Tare javanski zapis iz 778, ima razloga da se veruje da se veliki kineski h odočasni k , Sjuen Cang, koji je putovao u I ndiju izmedu 629 i 640, susreo s Tarom u hramu blizu Nalande. On iz veštava da lik koji p rati Avalokitcšvaru, poznat kao to-lo, predstavlja "omiljen p re dmet obožavanja " . S druge strane, u jednom b onskom mitu o pore k l u Tibetanaca govori se o tome kako su "đavo i Ijudožderka stolovali u kraju koji se n azivao zemljom dveju nemani. Odatle p roistekoše crve noliki mesožderi " . U verziji toga predanja prilagođenoj budizmu tvrdi se da su tibetski narod začeli majmun B odisatra, ovapl oćenje Avaloki tešvare , i pohotna kamena ljudožderka , utelovljenje Tare . Najverovatnije je da je Ta rin kult u Tibetu uveden zahvalj uj ući nepalskoj ženi Stron-
Rečnik svetske mitologije
129
btsan-sgam-poa. Za nju se zna da je sa sobom u Tibet do nela kip boginje n ačinjen od sandalovine. Poštovanje T are jedan je od najrasprostranjenijih kul tova u Tibetu. Ona p revazi l azi društvene razli ke i p ruža svojim poklon i cima l ični odnos kakav ne n udi n ijedno dru go pojedinačno božanstvo. Tara je dobrostiva i puna lju bavi, uprkos jazu bivstvovanja koji je n užno razdvaja od običnih ljudi. Vađrasatva On je od " nerazorive tvari ", " gromovnik". T aj Buda je jedan od šestorice dhjani b uda, " meditirajućih B uda ". U T ibetu se smatra iskonsk i m B udom, iz kojeg su proizašli svi ostali, i zaziva se kao zaštitnik poklonika u potrazi za p rosvetljenjem. Bronzan i kipovi otkrivaju tu usmerenost ka unutarnjem: Jab-Jum, večni zagrljaj muškog i ženskog principa. Jedinstvo Vađrasatve i njegove šakti p redstavlja, kao i u Š ivinom slučaju, slaganje suprotnosti , postizanje jednosti. Tako se nirvana i samsara, prosvetl.j eno utrn uće i beskrajni krug ponovnih rađanja, ne posmatraju kao suš tinski različiti već predstavljaju suprotna ispoljavanja transcendentnog izvora, koji n adilazi oboje. I pak, V ađrasatvina priroda ima i svoju okrutn u stranu. Njegova silovita jarost očituje se u kiši, gradu i snegu elementarni m silama koje · Vadrasatva često koristi kako bi zaštitio nage od surovih kandži džinovskih ptica garuda. Vaju D oslovno, "vazduh, vetar " . U RJg vedj se često p ovezuje sa I ndrom, s kojim deli kočije. Hinduistička egzegeza tvr di: Agni obitava na zemlj i , Vaju i I ndra borave u vaz " duhu, a Surj i n a kuća je na nebu. " U potonjim svetim spi sima Vaju se sukobljava s Višnuom. Kada je m udrac Nara da p odbo vetar da skrši vrh p lanine Meru, Višnuova p tica G aruda zaklon i l a je p l a n i n u krilima i tako ublažila oštrinu vetrovih udara. Ali u Garudinom odsustvu, N arada ko-
1 30
Rečnik svetske mitologije
J užna i srednja Azija
načno uspe u svom n a umu, odsekavši vrh planine i bacivši ga u more, gde od te gromade n astade ostrvo Cejlon. Varuna .Jed n o od najstariji h hinduistički h božanstava. Za razliku od I n dre, čije je rođenje opisano kao proizvod sjedinjenja bodrog boga" i " junačne žene", Varuna je nestvoren. On " je svcopšti obu hvatitelj, oličenje svezakrilj uj ućeg neba, izvor i okrepa stvorenja. Povezan s Mitrom, vladarem da na, verovatno bliskim persijskom Mitri, Varuna je uprav ljao noćnim nebom, čija je osutost zvezdama u svim de lovi ma sveta izazivala divljenje p rvih ljudi. D ocnije je iz gub io položaj vrhunskog božanstva i postao neka vrsta Nep tuna, bog mo ra i re ka i j ah ač Makare, fantastične morske životinj e koja je delom krokodil, delom ajkula a delom del fin. V asišta Taj h i nduistički m udrac bio je posednik svete krave zvarle Nandini, koja m u je mogla p odariti šta god b i zaželeo. Njegov suparn i k među rišijima, Višvamitra, n ije uspeo da se dočepa te čudesne životinje, a neprijateljstvo između te dvojice svetaca središnja je tema nekoliko tekstova. Prema jednoj teoriji , Vasištino i Višvamitrino n admetanje odra žava borbu za p remoć između njihovih dveju kasta - prvi je b i o b rahmin , a drugi kšatrija. U drugoj legendi pripoveda se o sukobu u kojem je učestvovao riši G otama. Nimi, kralj Mitile, zatraži da Va sišta s l uži žrtven i obred koji je trebalo da traje h i ljadu go dina. V i delac objasni kako zbog obaveza koje će i mati pre ma I n dri tokom sledećih pet stotin a godina neće moći od mah da činodejstvuje. Mada je izgledalo da su se obe stra ne složil e da Vasišta taj obred s luži kasnije, ovaj dozna da je Nimi za to u n ajmio Gotarnu te stoga prokun u kral.ja po žel evši mu da izgubi sopstveno telo. Ovaj mu uzvrati isto vetnom željom te obojica napustiše svoja te\esna obličja.
131
Na kraju Mitra i Varuna p ribaviše. Vasišti novo telo, ali Nimi beše suviše potresen da bi se ponovo rodio te se bogovi složiše da može p ostati deo očij u svih živih bića. Tako je n a migivanje, njmjša, postalo opšta navika. Višnu Kao održavatelj i obnovitelj, Višnu je veoma omiljeno bo žanstvo hinduističkih vernika. Koren njegovog imena, vjš, znači "prožeti", a Višnu se smatra sveproži majućim pri sustvom, čija se moć svetu očituje u različitim oblicima zvanim a vatarj, "silasci", pri čemu se de o njegove božan ske suštine ovaploćuje u ljudskom ili natprirodnom oblič ju. Avatar se pojavljuje kad god je potrebno brzo ispraviti dejstvo nekog velikog zla u svetu. "Kada su ugroženi red, pravda i smrtnici ", primećuje Višnu, " tada ja silazirn n a ze mlj u . " Mada Š ivini poklonici tvrde da njihovo božanstvo ima dvadeset osam utelovljenja, glavnu ulogu u hinduisti čkoj mitologiji ipak igra Višnuovih deset najvažnijih avatara. Višnu se najčešće likovno predstavlja kao lep mladić tamnoplavog te na i odeven poput kakvog drevnog cara. U svojim četirrna rukama drži školjku, kolut, batinu i lotosov cve t. Prevozno sredstvo mu je Garuda, sunčana ptica i suvražnik svih zmija. To neprijateljstvo dramatično je pri k aza no u Krišninoj pobedi nad vodenim gujcem Kalijom. Nakon što ga je Balarama p odsetio n a njegovu božansku p rirodu, Višnu se, u vidu Krišne, pokrenu iz počinka na dnu jezera i zaigra n a Kalij inoj golemoj , p retećoj glavi . I 'oštedevši iscrpljenog zmijskog kralja, Krišna mu reče: "Više nećeš p rebivati u reci Jamuni, već u bezdanu oke anskom. I di sad! I još ti velim da će te Garuda, zlatna s u nčana p tica, smrtni nep rijatelj svih zmija i moje vozil o u beskrajnom prostoru, poštedeti zanavek - tebe kojeg dota koh. " Prema jednom tumačenju, u toj omiljenoj legendi reč je, zapravo, o zame n i domaćeg božanstva prirode an I ropomorfn i m bogom, Krišnom, koj i se kasnije stopi o s Višnuom. Paralelu tom mitu moglo b i u grčkoj mitologiji
1 32
J l lžna
i srednja Azija
predstavljati Apolonovo svladavanje podzemnog udava iz Delfa, čije je proročište p risvojio taj grčki bog, ubivši zmi ju. Garudin značaj ne ograničava se na i ndijsku mitol ogiju , pošto u kambodžanskoj arhitekturi čitav hram počiva n a leđima te mitske p tice. Polovina Višnuovih glavnih avatara su ljudska bića, a polovina životinje. Riblje utelovljenje, matsja-a vatara, poveza no je sa spasavanjem Manua od potopa. Do k urma -a vali:ire došlo je kada je božanstvo, u obličju kornjače, tajno pripomoglo penušanje okeana. Veprovsko ovaploće nje, va.raha-avata.ra, tiče se izbavljenja zemlje iz vodenih dubi na, gde s u j e tokom n ekog drugog p ovodnja odneli moćni demoni kradljivci . A kao nrsimha-a vatara, " l avo čovek", Višnu j e s prestola svrgnuo Hiranjakasipu, de monskog kralja koji je zbog svog strogog isposničkog života od Brahme dob i o dovoljno snage da I ndru istisne s neba. Na p oziv ostalih bogova, Višnu je uzeo obličje pa tuljka, vamana-a vala.ra, kako bi ponovo osvojio tri sveta koja beše p risvoj i o demon Bali. Dok je taj otimač bio za okupljen pri n ošenjem žrtve na obali reke, p riđe mu patu ljak brahman i zamoli ga za uslugu. Pun poštovanja i sves tan svojih domaćinskih obaveza, Bali mu usliši molbu, ma da mu bi jasno da će verovatno biti na gubitku zbog toga. Patuljak reče: " T ražim od tebe samo komadić zemlje, tek koliko mogu p re meriti s tri koraka. Ne ištem ti n išta više, jer mudracu valja da traži samo onoliko koliko mu je po trebno. " Tada sićušni svešten i k naraste u kosrničkog goro stasa, u dva koraka p ređe čitavu vaseljenu, a treći m kora kom stade p oraženom demonu na glavu. Više ratobornosti pokazao je Parasu.rama, " Rama sa sekirom", avatar koji je ubio kralja H imalaja, Kartavirju. Taj h i ljadoruki monarh " beše tlačio i b ogove i ljude". Junak n ajran ijeg sanskritskog epa, Ramajane, jeste Višnuovo ovaploćenje Rama, p otomak drevne solarne dinastije. Rama se rodio k a o sin 'kralja D ašarate iz Ajodje zbog zastrašenosti bogova p retnjama demona Ravane, rakšaskog kralja Cejlona, koji beše stekao izuzetnu snagu
Rečnik svetske mitologije
1 33
teškom p okorom i strogim obožavanjem Bra hme. Naime, kada uplašeni b ogovi zamoliše Višnua da ih spase, on se pojavi pred D ašaratom u žrtvenom ognju i uruči mu ćup nektara da da sup rugama da piju iz njega. Dašarata dade polovinu nektara Kausalji, koja rodi Ramu s p olovinom božanske suštine; četvrtinu napitka dobi Kaikeji, čiji je sin Barata jednom četvrtinom svojom bio bog; a ostatak dobi Sumi tra, koja rodi dva sina, Lakšmanu i S atrugnu, od ko jih je svaki posedovao po osmin u božanske suštine. Mudrac V išvamitra potraži mladoga Ramu kako bi se ovaj suprotstavio rakšasama. Opremljen nebeskim oruž jem i ohrabren Višvamitrin i m rečima, Rama savlada sop stvenu nevoljk ost da se bori p rotiv žene te ubi demonicu Taraku. Posle toga mudrac dovede Ramu, zajedno s njegovom braćom, na dvor Đanake, kralja Videhe. Taj vladar imao j e p redivnu kćer p o imenu Sita, čiju je ruku n udio svakome ko bi uzmogao da savije čudesni luk što je n ekada pripadao Š ivi. Rama n e samo da savi luk već ga i prelomi. Sita se udade za njega, a braća mu se p oženiše nje n i m sestrama i rođakama. Kada dođe vreme da Rama bude proglašen nasIed n i kom svoga oca, Kaikeji, majka Baratina, n agovori Daša ratu da ustoliči Baratu kao kralja a da Ramu pošalje u petn aestogodišnje progonstvo. Rama, Sita i Lakšmana krenuše iz Ajodje i , p utujući na j ug, n astaniše se u šumi D a n daki . Mada Barata odbi p resto i zamoli Ramu da se vrati , ovaj ustraja na tome da izdrži svih petnaest godi na izgnanstva i p ostavi Baratu za svog namesnika. Tokom toga razdoblja, Rama je živeo u Pančavati.i u , oblasti pod vlašću rakšasa, a njegova ravnodušnost p rema udvaranju S urpanake, Ravanine ćerke, dovede do sukoba sa Cejlo nom. Da bi se osvetila Rami, S urpanaka p ods tače u svom bratu takvu strast prema Siti da je taj demon silom odvede u svoje kraljevstvo. U poteri za Sitinim otimačem, Rama i Lakšmana ubiše Kabandu, bezglavo čudovište, čiji ih duh posavetova da potraže pomoć S ugrive, kralja majmuna. Uz podršku svoga majmunskog domaćina, S ugrive, i Hanu-
1 34
J užna i srednja Azija
mana, okretnog majm unskog poglavice, braća pre đoše na Cejlon na Rama-setuu, " Raminom mostu", lancu stena u kanalu između I ndijskog potkonti nenta i tog ostrva, koji dan ašnje mape b eleže kao Adamov most. Zauzevši de monsku prestonicu, oni ubiše Ravanu i oslobodiše Situ, mada se u početku Rama odn osio dosta sumnjičavo prema njoj. Nevinost joj , ipak, bi dokazana činom istine, drevnim verovanjem da će onaj koji je bez ijedne greške čitavoga života ispunjavao svoju dann u, dužnost ili ulogu, biti u stanju da izvede čaroliju je dnostavno pozivajući samu tu či njen icu za svedoka. To učini i Sita, " brazda". Majka zem lja joj posvedoči, otvorivši se i primivši je u se. Ne mogavši da izdrži život bez supruge , neutešni Rama krenu za njom u večnost, ugazivši u vode reke Saraju. Višnu se , naravno, dovodi u vezu sa prvobitnim vodama kao N arajana, "hodač po vodi ". Odmara se na uvojima Anante, svetske zmije. Kao Krišna, avatar iz Mahabharate, sanskrit�kog epa koji sadrži Bhaga vad-gitu, "Pesmu o božanstvu", Višnu posmatra zbivanja sa uzvišenije tačke. Ipak, Krišna, naj omiljenije božanstvo u I n diji danas, ispoljava i neke veoma ljudske slabosti - prevarn osL nepoštenje i lukav štinu. Taj junak, o kojem su se isprele brojne legende i skaske, verovatno je živeo u razdoblju nakon pada ci vilizacije doline I nda, dok Arijci još ne behu stigli dalje od svojih prvih naseobina na severozapadu. Pozniji dodaci pripovestima o njegovim j unačkim podvizi ma uzdigli su Krišnu do ranga b ožanstva, a u liku "svemoćnog princa mudrosti" on " Arđuni pokazuje najviši oblik velikoga boga". Ova kosmička vizija otkriva se dok Krišna vozi Ar đunina bojna kola u b ici između Pandava i Kaurava. Tada se " pojaviše bezbrojne oči i usta i nebrojena tajnovita obličja, sa svetl im ukrasima i plamenim nebesni m oružjem. Krunisan i blistav stajaše Ćudesn i , Bezmeđni, Sveprisutni . Kada bi se sjaj h iljadu sunaca mogao sakupiti n a jednom mestu, bio bi to tek slabašan odblesak blistavosti n ajvišega gospodara . " Arđunu prestravi i porazi to otkrove nje, koje
Rečnik svctskc mi tologije
135
"niko do tada ne vide " . Kada ga Krišna , vrativši se u ljud sko obličje, umiri, Arđuni se ote uzdah olakšanja: " Pono vo sam onaj pređašnj i ! " Možda slično Petru, Jakovu i Jovanu nakon preobraženja Hristovog, Arđuna poče da zaboravlja avatarovu božansku prirodu i prihvata njegovu spoljašnju, ljudsku p ojavnost. Uvek su se , međutim, pre poznavale opasnosti takvog iZlaganja. Svami Vivekanda, glavni Ramakrišnin učenik, koji se objavio kao utelovlje nje Višnua, ovo je rekao oko 1 885: "Kada se ljudi trude da upražnjavaju rel igiju, osamdeset posto njih postanu va ralice, a oko petnaest posto ih poludi. Tek preostalih pet posto stekne nekakvo neposredno znanje o istini i tako zadobije b laženstvo. Stoga, budite na oprezu ! " Uprkos na rasloj n arodnoj predaji o Krišni, a naročito o njegovom nestašnom detinjstvu među govedarima, vizija iz Bha-ga yad-gite ostaje sveta knjiga hinduizma. Krišna, "mračn i ", bio je poslednji pripadnik J adava, starog pastirskog naroda. Višnu mu iščupa dve vlasi kose, jednu crnu a drugu sedu, i postavi prvu u Devakinu, a drugu u Rohininu matericu. Crna vlas rodi se kao Krišna, a seda kao Balarama. Kansa, osvajač Mature, saznade od nekog m udraca da će ga uništiti Devakin si n , tako da je nesrećna majka morala da zameni Krišnu za tek rođenu kće r kravara Nande i že ne mu Jasode. Tokom tog puto vanja kroz seoske krajeve, Krišna preduze broj ne podu hvate. Naročito su se isticali pobeda nad Kalijom, otmica kćeri kralja Gandarve i uništenje Saube, letećeg grada Daitja. Od Agnija, boga vatre, pribavio je kolut. Takvi podvizi verovatno su podstakli grčke n aseljen ike u severo zapadnoj I ndiji, čija su kraljevstva cvetala tokom I I veka p.n.e., da Krišnu poistovete s Heraklom. Jasoda je prvi put postala svesna Krišn inih naročitih moći kada mu je slu čajno zavirila u grlo. Zaprepastila se ugledavši tamo čitavu vaseljenu. Današnje poštovanje Krišne, kao savršenog obogotvorenja života, naglašeno je u njegovoj ljubavi pre ma mlekarici (govedarici) Radi.
1 36
J UŽ l ln i srednja Azija
Dost igavši zrelost, Krišna napusti govedare i vrati se u Maturu , gde ubi Kansu. U ratu između Pandava i Ka urava - a i s jednima i s drugima Krišna je bio u srodstvu odigrao je ključnu ulogu, umnogome tako što je privo1eo Ardu n u da učestvuje u bici kojoj beše suđeno da se završi kao besmislen pokolj prijatelja i rođaka. Krišna podseti J\rdu n u da mu je, kao kšatriji, dužnost da se bori, te mu reče da je " jedino junak čiju dušu ne dotiču okolnosti, koji mirno prima kako užitak tako i bol, podoban za bes mrtnost". Na samom bojnom polju, Arđunu je podržavao Krišn a, dok je Kauravama pomagala Krišnina vojska. Ne ko vre me po obustavi neprijateljstava, u Dvaraki , "gradu kapija" u Guđaratu, izbi pijana tuča u kojoj Balarama pogibe ispod drveta. Tada i samoga Krišnu nehotice stre lom ubi lovac Daras, ili " starost" . Sledeći Višn uov avatar b iće Kalki, đogat". Pojaviće se " tokom sledećih 428 vekova kali juge, sadašn.i eg svetskog doba. U međuvremenu, poklonici Višnuovi smatraju tog boga najvišim od svih. Višnu je tvorac jer mu je iz pupka izašao Brahma na lotosu. O n je, kao i Krišna, održavatelj. A poput Šive, koji mu je, prema Mahabharati, izašao iz čela, on je zatornik. Višvamitra Jedan od sedmorice velikih rišija. Poticao je od kraljevske loze i b i o kšatrijski sin sa osobinama brahmina. U Rig vedi, zbi rci drevnih hinduistički h himni, posredno se pominje suparništvo između Višvamitre i Vasište, borba za prvenstvo zbog kojeg ti videoci nisu prezali ni od nasilja. Jednom prilikom Višvamitra naredi reci Sarasvati da mu privede Vasištu da ga pogubi, ali, umesto da ga poslušaju, vode odnesoše Vasištu van Višvamitrinog domaša.i a. Na to razjareni Višvamitra prometnu Sarasvatin u vodu u krv. U Ramajani, medutim, Vasišta ponižava svog nepopustljivog protivnika, te kšatrija odlučuje da prevlada taj poraz sop stvenim uzdizanjem do kaste brahmina. Na kraju Viš vami tra neverovatnom pok orom i isposništvom - čak se i
Rečni k svetske mitologije
137
I ndra toliko beše uznemirio zbog videočeve n arasle moći da posla nimfu da mu opči ni čula - stiče povlastice koje je tražio, te se napokon pomiri i s Vasištom.
1
S
I
B
I
ISTOČNA AZIJA
R
a
f
zfJ �
BAJKA KO JEZERO
Karakorum e
M
G
�
�
f
o
Kamakura . . U,... DŽI
lZ�;W (? u
I
ijakO
-<
Sibir Mongolij a Kina J apan j ugoistočna Azija
Na prostorima što ih je od Kine odvajao Veliki zid odvajkada je preovladavao nomadski način života. Bes krajnim pustolinama tumarala su krda koja su pripadala severnim narodima - Mongolima, Turcima, Tatari ma, T unguzima, Hunima. Stepa, taj svet za sebe, sve do po četka XIX veka predstavljala je stalan izvor zebnje za Aziju i Evropu, čije su civilizacije oduvek počivale na in tenzivnoj zemljoradnji i gradskim naseobinama. Pljačkaš ke konjice upadale su iz stepe s takvom silinom da je strah koji su ti nomadi izazivali ušao u legendu. Najozloglašeniji među njima bio je Džingis Kan (oko 1 1 62-1227), koji je naredio da se svaki otpor mongolskom oružju ima kazniti potpunim istrebljenjem p rotivnika. Najveća .i e radost " , " rekao je Dži n gis Kan jednom prilikom, "potući svoje ne prijatelje, progoniti ih, prisvojiti im imovinu, videti njihove porodice u ritama, jahati im konje i oteti njihove kćeri i žene. " I ako mongolskom n ajezdom u X I I I veku nije stvo ren a svetska i mperija, razaranja izazvana tokom b rojnih mongolskih p ohoda bila su strahovita, pri čemu je Kina podnela najveći teret napada. Mongolsko osvajanje Kine ( 1 279-1365) ipak je za posledicu imalo uvođenje b udizma u Mongoliji i Sibiru, pošto je tibetski oblik budizma usvojen kao zvaničn a reli gija tog nomadskog carstva. "Crna vera " , prvobitna ani mističko-šamanistička religija severa, ustupala je mesto novoj, " žutoj veri " . Mnogi stari narodni običaji preživeli su sa izmenjenim značenjima, dok su se rani mitovi sačuval i zahvaljujući umeću p ripovedača. Slabio j e , međutim, uticaj šamana, "vrača " , koji više n ije bio isključivi čuvar duše. Nekada su šamani, ti duhovima opsednuti ljudi, tražil i i
1 40
I st. očna Azija
vraća li izgubljene i l i otete duše bolesnika. U transu i mah nitosti, šaman se uzdizao do sveta duhova, gde je sticao vlast nad određenim bestelesnim b ićima, a naročito nad bići ma vezanim za bolest i smrt, kako bi ih izagnao iz ljudi. Tako pripadni ci b urijatskog plemena, koji nastanjuju oba le B ajkalskog jezera, tvrde da je Morgan-Kara, nji h ov prvi šaman , bio u stanju da vraća na zemlju čak i duše umrlih. Tol iko je zbog toga bio uznemiren gospodar " drugoga sve ta" da se požalio uzvišenom gospodaru nebesa, koji odluči da isk uša šamana tako što će se dočepati duše nekog čoveka i staviti je u b ocu, začepivši palcem grlić. Kada se taj nesrećnik razbole, njegovi rođaci zamoliše Morgon Karu da mu pomogne. Šaman uzjaha svoj čarobn i b ubanj i pretraži svaki kutak svemira dok n a kraju ne nađe mesto gde je gospodar nebesa čuvao nestalu dušu. Tada se vis preni šaman prometnu u osu, slete božanstvu na čelo i ubode ga tako snažno da se gospodar nebesa trže i pomeri palac s otvo �a boce. Kralj neba i p ak ne htede da dozvoli Morgon-Kan potpunu pobedu. Samanov let sa oslobo đen o m dušom zamalo se ne pretvori u strmoglav pad kada mu razgnevljeni bog razdera bubanj nadvoje. Od tada, objašnjava burijatska predaja, magijski bub njevi imaju samo jednu kožu, kao znak šamanove smanjene moći . S kineske strane Velikog zida, vračarije severnoazijskih naroda n ašle su svoje mesto u taoizmu, kineskoj religiji pojedinačnog spasenja. Taoizam je i mao dva izvorišta. Prvo su predstavljali filozofi iz razdoblja zaraćenih država (48 1 -221 p.n.e.), koji su se povlačil i sa dvorova fe udalnih kneževa i provodili život u šumama ili po planinama, meditirajući o prirodi. Lao Ce, "stari filozof", jednostavno je napustio civilizaciju. Tom " skrivenom mudracu" n ije se �nao grob , što je b i o upadljiv propust za doba koje je Izuzetno mnogo držalo do poštovanja predaka. "Konfučije se kreće u društvu," p isao je Džuang Ce (350-275 pre n.e.), n aj istaknutiji sledbenik Lao Cea, " dok se ja krećem van njega. " Taoisti su osećal i m udrost " u kostima", odbacujući razradu društvenih dužnosti za koju su se
Rečnik svetske mitologije
1 41
toliko zalagali konfučijanci. Umesto da naglašavaju poro dicu i p leme, tragali su za ženskim i primljivim znanjem koje se moglo pojaviti jedi no kao plod pasivnog stava i p redavanja pri posmatranju prirodnih pojava. To filozof sko shvatanje bilo je važno za rani razvoj nauke u Kini, p ošto taoističko posmatranje i eksperimentisanje u alhe miji p redstavljaju maglovite začetke naučnog metoda. Ti upućenici pokušavali su da p ronađu eliksir života, hemij sko sredstvo za postizanje besmrtnosti. Uporno se vero valo da je to moguće, kao što pokazuje priča iz IX veka u kojoj slučajno otkriće davno zakopanog kamenog kov čega ispunjenog svilom uznemirava sedokosog čoveka dostojanstvenog izraza l ica, koji se pridiže iz škrinje, po pravlja odeću i nestaje. Drugi koren taoizma bilo je čarobnjaštvo VU8 čudo tvorki i čudotvoraca. Nji h ova simpatička magija olakša vala je tegobni život seljaka, umirujući zlobne i zazivajući dobrostivije duhove. Sačuvane su pojedinosti jednog ob reda vezanog za izlaganje pri rodnim silama - očekivalo se da će kapi znoja što su se slivale niz lice i telo vešca koji je igrao ukrug pod užarenim suncem izazvati padanje ki � nih kapi . Mentalne moći vua takođe su omogućavale stupanje u vezu s duhovima na onom svetu, mada plemstvo nije ce nilo te nji h ove sposobnosti. Vu čarobnjaci, zajedno s celo kupnom tradicijom seoskih verovanja, ostali su nepo dobni, p otpuno odeljeni od društveno cenjenih obreda. N ije se bez razloga taoizam, konfučijanskom pravoverju nasuprot, oslanjao na primitivnu snagu vu§, či.ji su ša manizam stalno osnaživali novi talasi zavojevača sa severa. Godine 6 1 5. ugled taoizma na dvoru počeo je da raste., Kineski car je tada po prvi p ut prineo žrtvu Lao Ceu, ali taj obred n ije zaista ugrožavao premoć konfučijanstva. Samo je mahajanski b udizam stalno težio da postane n aci onalna religija, pa je utakmica s tom stranom verom preo b razi l a taoizam u organizovanu crkvu. B udina učenje vrši l o je snažan uticaj na svim razinama kineskog društva. Sve do n ašeg doba, samo je I n dija , sveta zemlja za istočnu Azi-
1 42
I s t oč I IiI .\zija
ju, uticc t \ a na K i n u . I pa k jc ta jedinstvena kineska sposob nost apsorbuvanja drugi h naroda, bilo Tatara bilo Mon gola bilo mandžurskih osvajača, uticala i na razvoj budiz ma. Na kraj u je uvezena vera prilagođe na kako bi odgova ra la ki neskom društvu, umesto da nova religija promeni Kinu. B udistička crkva prilagodila se konfučijanskoj držaVl.
Prema predanju, kada se 551 . pre n.c. rodio Konfučije , pojavio se či /jn (jednorog) i ispljunuo komad žada na kojem je pisalo da će Konfučije biti " nekrunisani car" . Jednorogovo proročanstvo pokazalo se tačnim. Mada jc Konfučije za života ostao malo poznat i zanemarcn učitelj , uticaj njegove misli na potonju istoriju Kine b i o je og roman. Ovosve tsko učenje tog moralnog filozofa pred stavljalo je feudalnu etiku koja je od monarha očekival a da vlada dobroh otno i iskreno. Vladar je bio sin neba čiji je skladan odnos sa duhovnim carstvom obezbeđivao dob robit naroda. Nedostojnost monarha odražavala bi se na stav neba, .5ang nja, b�š kao što se "zemlja tresla" i " reke sahnule" tokom sušnih godina za vl adavine despota, lošeg sina. Primitivni obredi obožavanja predaka, koje je konfu čijanska filozofij a tako uzdigla do nivoa moralnog zakona, predstavljali su ceremonijalno susretanje dvaju svetova, duhovnog i zemaljskog. Ti obredi ležali su u osnovi vlasti - prestola, plemena i porodice. Konfučijev stav prema religiji bio je sasvim praktičan. "Prema duhovima se odnosim sa strahopoštovanjem", govorio je učen icima, "ali ih držim na odstojanju " . Nije poricao postojanje duh ova , već je jednostavno morao da razmišlja o mn ogo čemu drugom na ovome sve tu. Bio je prilično sumnjičav p rema ljudskoj moći shvatanja. U tajne ncbeskog carstva nije se moglo proniknuti gatanjcm ili zvezdoznanstvom. Ta nesklonost Konfučijeva da se izjasni o religiji proizve la je osećaj ravnoteže kako na duhovnom tako i na ovozemaljskom planu. Ta ravnoteža pomagala je tradicionalistima koji su se protivili gorljivosti budizma. Car Tang Huej Čang zaključ�io je 845. da je sveštenstvo
Rečni k svetske mitologije
143
postalo suviše brojno, a mere koje je p reduzeo kako bi rešio to p i tanje bile su prilično jednostavne. Svi kaluđeri i kaluđerice u Kini, nji h dvesta šezdeset hiljada petsto, car skim dekretom postali su svetovnjaci . Nakon toga, poslovi verskih redova stavljeni su pod strogu p asku, koja je obu hvatal a i vrbovanje novih verskih službenika, kao i vlasni čka pita nja. Iako je zahvaljujući tom skepticizmu kineska istorija ostala neukaljana verskim ratovima, njime je, s druge strane, ograničena maštovitost verske spekulacije. Mitologija je mahom ostala branjevin a taoizma i b udizma, naročito nakon što je b udizam pokleknuo pred kineskom političkom tradicijom jake središnje vlasti , prihvativši ulo gu narodne, a ne državne, religije. Kineski um obogatio je budističku kosmologiju, podstakavši razvoj nekol iko na predni h škola b udističke misli , ali se u istočnoj Aziji razvoj te religije dovršio u Japanu. U X I I veku istaknuti neokon fučijanac Ču Si smelo je ustvrdio: " Nema na nebu nika kvog čoveka koji prosuđuje o gresima." Knez Šotoku (572-62 1 ) , japanski pandan caru Kon stantinu, uporedio je tri etička sistema svoje zemlje sa de lovima drveta. Šintoizam je predstavljao glavni koren urastao u b ogato tle n arodnog predanja, konfučijanstvo je bilo čvrsto stablo i krošnja društvenog poretka i nauke, dok je b udizam izazivao cvetanje verskih osećanja, zrelih plodova duhovnog razvoja. Shvatanje da se ta tri različita puta oslanjaju jedan na drugi prevladavalo je sve do političkih p reokreta u XIV veku, kada su verski sukobi besneli n aporedo s feudalnim ratovima. Šintoizam, " put bogova", autohtona religija japanskog naroda, za razliku od b ucuda, " Budin og puta", uvek je ostao u žiži nacionalnih stremljenja, jer je poštovanje vla dajuće porodice nerazdvojivo povezano sa slavljenjem Amaterasu, boginje sunca. Kao pretkinja kraljevske kuće, ona je glavno božanstvo u velikom n arodnom p an teonu, ali je i sama tek najviše očitovanje nevidlj ivog duha vase ljene, Kunitokotačija. Mada su vlasti Rodržavale šin to izam, čiji se h ramovi n a l aze posvuda po zemlji , on nikada
1 44
Istočna Azija
nije dostigao organizovanost n acionalne crkve. Umesto to ga, šintoizam je svojevrsno p oštovanje domaćih duhova, predačkih sila, prestola i porodice. Taj moralni naglasak osnaž.i la je konfučijanska etika, koja je 'p osle I I I veka prodrla u Japan zahvaljujući Korejcima. Cak su usvajani kineski nazivi za različite odnose i vrline neophodne u društvenom opštenju. Prvi neposredni i zvanični kontakt s Kinom, međutim, zbio se 607, kada je knez Šotoku poslao poklisara u Kinu. Uskoro su kaluđeri i učenici krenuli za poslanicima, što je kao pos�dicu imalo ogroman uticaj ki neske kulture na Japan. Najsnažnije su na .Japan uticali novi pravci u budizmu ko.j i su nastajali u to vreme, kao npr. Ćan eung, ili " škola unutarnjeg svetl a", čiji je vrhunac u .Japanu bio zen. U mitologiju je ta nova vera prenela dosta od indijske maštovitosti , kao i ogromne vremenske razme re i bezbroj ne oblike, zajedno s tananim dodacima kineske umnosti. Ne samo da je razuđena ikonografija "veli kog vozila" pod sticala razvo.; .; apanske mitologije već je prisustvo budis tičke književnosti izuzetno uticalo na japansku narodnu predaju. Otvorena spoljašnj i m uticajima, baš kao što je bila otvorena i za pripadnike n aroda koji su naseljaval i kontinent n a zapadu i ostrvlje n a istoku - " zemlja koja gleda sunce" n ije se mnogo s kanjivala da preuzme strane i deje i dalje ih razvija. Japan predstavlja Sicil iju istočne Azije. Reč I ndokina, stari naziv za zemlje najbliže južnoj kineskoj granici , upućuje na istorijsko iskustvo Kambodže, Laosa i Vijetn ama. Tu su se sretale dve drevne tradicije, i ndijska i kineska, mada su političke i verske ideje kon fučijanstva čvrsto ukorenjene samo u Vijetnamu. Kinezi nisu uspeli da izvezu svoju kulturu u oblasti kojima nisu neposredno upravljali. Od udaljen ijih kraljeva bio im je dovoljan pristanak na nejasno određen vazaini odnos. Za prekomorsku p olitiku Kine karakterističan je odnos pre ma sultanu Malake, blizu čijeg je grada 1 406. slavni kineski vojskovođa Ćeng Ho osnovao p rivremenu pomorsku ba-
Rečnik svetske mjtol ogije
145
zu. Kinezi su bili dobrodošli u Malaki , državi koja skoro beše stekla nezavisnost i čiji je vladar tri puta putovao u Peking kako bi se kineskom sizerenu zakleo na vernost. To što je sultan počeo da vl ada kao budista da bi kasnije postao musliman n ije uopšte zab rinjavalo trpeljivog Sina neba. Kambodža i Laos, zajedno s Tajlandom, Burrnom, Ma lezijom i zapadnim delom I ndonezije, Sumatre, Jave i Balija, prvobitno su bili pod hin duističkim uticajem, mada ih nikada nijedna i ndijska država nije pokorila. Ne postoje zapisi iz kojih bi se videlo kako je tačno do toga došlo, ali su verovatno u te krajeve najpre stigli trgovci iz južne In dije u potrazi za začinima, koristeći se monsunskim vetro vima kako bi lakše upravljali brodovima. Za njima su došli brah mini, koji su preobraćali poglavice vladajućih ple mena u poklonike hinduističkog p anteona i osnivali kra ljevstva po uzoru na drevni indijski sistem kraljevanja. Prema jednoj kambodžanskoj legendi, i ndijski brahmin po imenu Kaundinja dospeo je u Kambodžu na trgovačkom brodu u I veku i oženio se domaćom princezom, postavši tako vladar te obalske zemlje. Za pri ncezu se tvrdi lo da je bila l1agini, zmija-devojka, jedna od mnogih koje se po minju kao pretkinje južnoindijskih dinastija. Uticaj tih dose ljenika bio je sn ažan i trajao je nekoliko stoleća, a docnije ga je povećao dolazak budističkih kaluđera, koji su napustili 1 9diju kada je ožiVljavanje h induizma zapretilo da ugasi njihovu religiju. Kaluđeri-misionari doneli su stariju od dveju budističkih tradicija, hinajanu, ili "malo vozilo", koja je bila posvećena pojedinačnom spasenju a monaško samoobuzdavan;e prikazivala kao sredstvo za postizanje tog cilja. Kra (jevi Šrividžave iz sajIendraske dinastije pozdravili su novu religiju, a natpis iz 778. sve doči o izgradnji svetilišta u njihovim oblastima na .Javi. Us koro je n asred tog ostrva sagrađen najveličanstveniji saj lendraski spomenik - ogromna stupa koja predstavlja Bo robudura. Njeno podizanje s početka IX veka dokaz je bogatstva Šrividžave, dominantne države u jugoistočnoj
1 46
Istočna Azija
Aziji , dok ikonografija stupe otkriva silaznu liniju " malog vozi la " , koje već tada zaostaje za snažnijim "velikim vo zi lom" - mahajanskom tradicijom, s njenim idealom spa senja za sve i razvijanjem discipline narodne pobožnosti i univerzalnog svetovnog bogoštovanja. Danas se hinajana mahom održava u Burmi i T aj l andu. Opadanje moći hinduističko-budističkih država u indo nežanskom arhipelagu bilo je posledica vulkanskih erup cija, gladi, krvavih ratova i postepenog prodora musli manske religije. Islam se, n aime, širio ovi m ostrvljem ot kad je pred kraj X I I I veka stekao prvo uporište na severo zapadnoj obali Sumatre. Uskoro je Malaka postala musli manska, a posle toga je i veći na doseljenika iz I n dije ispo vedala tu veru. Preobraćanje lokalnih naroda uglavnom se odvijalo mirno, ali ništa manje odlučno. Sa izuzetkom ostrvca Bali, koje se tvrdoglavo držalo svoje hinduističke kulture, mitologija i umetnost ove prekomorske Indije sahnuli su i nestajali pred i konoborstvom islama. Samo na istočnoazijskom kontinentu hi nduizam i budizam opsto javali su kao nacionalne religije , i pored toga što je sukob s Tajlanđanima primorao Kambodžance da 1 450. napuste svoj ogromni h ramovni kompleks Ankor Vat i p ovuku se n iže prema izvoru reke M e kong. Ostatak jugoistočne Azije predstavlja obl ast koja nije p ri mila ni kinesku ni indijsku civilizaciju i koja svoju sa dašnju kulturu najviše duguje skorašnjem prodoru islama i hrišćanstva. Tu spadaju Fi lipini, koje su Španci zauzel i 1 521 , znatan d e o velikog ostrva Bornea, Celebes i Am bojna. Autohtonu rel igiju činio je primitivni animizam, a tamo gde on i danas postoji - npr. u istaknutoj usme�oj tradiciji plemena B ornea - nailazimo na mitologiju punu duhova i utvara vezanih za prirodne pojave. To je uda ljen a obala mitološkog sveta, tik izvan struja glavnih tra dicija. I ndijske i kineske i deje n ikada nisu stigle do nje, a zapadnoazijska misao dospela je tu preko posrednika, h rišćanske Evrope ili arapskog islama. Taj deo jugoistočne Azije predstavlja kraj sveta, uju - ime koje je narod
Rečnik svctske mitologije
147
Dajaka is Saravaka nadenuo u džungl u zarasloj unu trašnjosti zemlje. Adžisit Bukvalno, "rodilja". B oginja majka Jakuta, naroda tur skog p orekla koji nastanjuje područje oko · reke Lene u Si�ir � . Za "majk � kolevki " ve rovalo se da prisustvuje po rođaJ U svake svoJe poklonice. Bila je A džisil-idžaksil-ko !an, " majka rodilja i h raniteljka " . S nebesa je spuštala du su no � ? rođenčeta k � k o bi moglo da nastane celovito ljud . sko bice . � ruga Sibirska plemena veroval a su da b oginja . majka obl � av � na nebu na sedmospratnoj planini, gde sv � � om pOJ � dl l1cu određuje sudbinu, zapisujući je u zlatnu knjigu po njegovom rođenju. � ltajs � i Tatari priznavali su boginju zvanu "majka mlecnog Jezera " , ali kod samih Jakuta postoji čudan mit o b � lom mla �� ću koji je naišao na mirno mlečno jezero" blIzu kosmickog drveta, svetskoga stuba " I l in-aJ-lodžona, "belog gospodara tvorca " . Potraživši blagoslov drveta, beli mla ? i � oseti toplinu lahora, začu drvo kako puca i ugleda bogl l1J u kako se diže iz korenja i nudi mu mleko iz svojih punih grudi . Utaživši tako žeđ, on oseti da mu se sn�ga usto � � ru�uje . Tako su združeni boginja majka mlekopi tatelJIca I drvo života. Značaj kosmičkog drveta, bilo kao nebesko � stuba bil ? kao izvora plodnosti , vidi se iz druge ulo �e kOJu ono vrši - kao kolac za privezivanje zvezda što lutaJ u nebom. Amate rasu .'apanska b oginja sunca. Mi tovi o njoj čine najvažniji deo .J. apanske a utohtone vere šintoizma, "puta bogova" . Ta na rodna tradicija u osnovi nije toliko religija k ol i ko skup . drevI1lh verovanja i običaja koji su se malo promenili za rro �eklih h i ljadu godi na, uprkos prodoru konfučij anstva i budizma u Japan. Amaterasu je istočno azijska sestra Ina ne, sumerske boginje plodnosti i ljubavi.
1 48
Rečnik svetske mitologije
Istočna Azija
Glavno p redanje vezano za Amaterasu jeste pnca o izmamljivanju te blistave b ogi nje iz njene nebeske pećine u ključnom trenutku ,za svet. Amaterasu se beše povukla u pećinu zbog lošeg vladanja svoga brata Susanova, boga oluje. Premda je more bilo njegovo carstvo, to " hitro, ne obuzdano b ožanstvo " zapostavljalo je svoje dužnosti ve zane za more, praveći svakojake izgrede i dižući graju na ze mlji, kojom je prethodno dobrohotno i mudro vladala Amaterasu. Oglušivši se o sestrino preklinjanje, Susanovo je uništavao pirinčana polja, čupao drveće, rušio čak i svete građevine. Na kraju je probio rupu u krovu njene tkaonice , na smrt joj preplašivši dvorkinje, a samu boginju sunca oterao je u pećinu. Tek kada je Amaterasu zatvorila ulaz svoga pribežišta, zakračunavši vrata tako da se nisu mogla pomeriti, bogovi shvatiše koliko je osion bio Susa novo. On beše kriv za trajan nestanak sunca, bez čijih bla gotvornih zraka nema ni vaseljene. Tama prekri svet, zli dusi se razulariše, a nebesko m noštvo obuze panika. Na dnu mirne nebeske reke, ama-no-jasu-ga vare, skup ština bogova zaključi da mora privoleti Amaterasu da se vrati. Bogovi izložiše mnoge dokaze svoje delotvornosti, kao što su ogledalo, mač i ponude u odeći. Posadiše i veli ko drvo i ukrasiše ga dragim kamenjem. Postaviše petlove pri ulazu u pećinu kako bi mogli bez prestanka da ku kuriču. Zapališe vatre i prirediše ples, uz pratnju glasne m uzike. Toliko zabavna i poletna beše igračica, boginja po . imenu Uzurne, da se " osam miliona prisutnih božanstava " smejalo sve dok se vazduh ne ispuni njihovom grajom, p otresajući veliku nebesku ravnicu. Začuvši zvuke veselja, b oginja neba p ožele da sazna šta se to dešava n apolju. Otškrinuvši vrata svoga utočišta, ona upita bogove kako im u takvoj tami može biti do smeha. Uzume joj lukavo odgovori : " Radujemo se i veselimo jer p ostoji još svetlije božanstvo od boginje sunca." Dok je Uzume govorila, dva boga prin esoše ogledalo i s puno po štovanja pokazaše ga Amaterasu, koju zablesnu odraz vlastitoga lika. Dok je ona posmatrala ogledalo, jedan sna-
1 49
žan bog proširi otvor peći ne , uhvati Amaterasu za ruku i izvuče je iz skrovišta. Na to drugi bog rasteže slamnato uže, zvano §imena va, preko ulaza u pećinu i reče: "Ući unutra više nikada nećeš." Tako se Amaterasu p onovo pojavi. Svemir ponovo beše blistavo obasjan, zle sile se po vukoše, a red i mir vratiše se na zemlju. Posle toga sunce je bilo odsutno samo noću, pošto je uže šimenava sprečavalo Amaterasu da zauvek n estane. Pobeda boginje sunca nad bogom oluje obezbedila joj je vlast nad svetom, a verovanje u nju kao u n ajvažnije božanstvo bilo je povezano s tradicijom po kojoj vladarska porodica potiče od b ogi nje sunca. Amaterasu je b i l a naj više očitovanje Kunitokotačija, nevidljivog, transcendent n og ali i imanentnog duha svemira. Sunce se retko javlja kao boginja a ne kao bog, što je možda ostatak iz naj arbaičnijeg razdoblja svetske mitologije. U zaplašenosti Amaterasuinoj, njenoj p atn.ii zbog Susanovovog h a ranja i njenom bekstvu pred njegovim nesmiljenim neprija teljstvom možemo nazreti nešto od one ncžnosti koju su prvi Japanci osećali prema daru svetlosti. Amaterasu 'ie bila predivna boginja, dobrostiva, samilosna i blag a, božanstvo koje je uživalo da po svojim omiljenim ostrvima rasipa živodajne sunčane zrake. Amid a-nioraj Od svih bogova u japanskom b udističkom panteonu, " Bu da beskrajne svetlosti " najbliži je zapadnoazijskom i ev ropskom pojmu uzvišenog a ipak ličnog boga. Amida-nio raj, japanski Amitaba, p redstavlja velebno pribežište na koje poklonik pomišlja u samrtnom času. Strogo posmatrano, budizam poriče postojanje trajnog odmorišta duše i govori o večnom toku promene u moral noj prirodi pojedinca. Ali taj kontinuitet, beskraj n i krug ponovnog rađanja p rouzrokovan karmom, gre h om, u mahajanskoj tradiciji obuhvatao je b rojna carstva p osto janja, od n ajviših n ebesa do n ajnižih paklova. Japa nska mitologija obi l uje p ojedinostim a o hodočašću duše do tih
1 50
[st očna Azija
carstava i njenom povratku iz njih, kao i o duhovima onih koji, možda kao tengui , lebde u međuprostorima. Najomi ljenija predanja tiču se raja čiste zemlje, Gokuraku Džo doa, carstva A mida-nioraja. U tom nebeskom prebivalištu nalazi se lotosovo jezero s gajevima ambrozije. Na drveću posutom draguljima milozvučni zvončići vise sa grana, na koji ma čuče p rekrasne ptice, dok iznad Bude i njegovih svetaca kruže anđel i, rasipajući latice nošene umil nim povetarcem. Sektu džodo, ili "čistu zemlju", osnovao je monah Genku, poznatiji kao Honen ( 1 1 33-1212). Nastala je kako bi zadovoljila duhovne potrebe razdoblja društvene i pri vredne krize. Prethodno su sledbenici Amida-nioraja vero vali da je njegova samilost jedini put spasenja i da se bliži kraj sveta. S Honenovim učenjem pojavila se posebna doktrina pobožnosti, zasnovana na jednostavnoj veri u Bu dinu dobrotu i njegovu milostivu spremnost da spase sve ljude. Prema I-Ionenu, ko god iskrena srca zaziva sveto ime Amida-nioraja moći će da po svršetku svojih zemaljskih dana uđe u zapadni raj čiste zemlje. Na Honenovu svest duboko i trajno je uticalo razbojničko ubistvo njegovog oca. Umirući , ovaj je zatražio od svoga mladog sina da oprosti njegovi m napadačima i da se "trudi da ljude vodi " p utem večn oga spasenja . Honenovu metodu či nilo je pot puno ukla njanje mističn i h elemenata i kaluđerske strogos ti iz obožavanja Amida-nioraja. Odlikovala ju je otvore nost deteta punog povere nja . Taj jednostavni pristup nije bio bezopasa n , umnogome i zato što se zazivanje svetog i mena moglo izroditi u mehaničko izgovaranje prazne formule. B e n te n Sarasvati , hinduistička rečna boginja, preobražena j e u ja panskoj narodnoj predaj i , kao Benten, u duha muzike, čuvarkinju rečitosti i donositeljku bogatstva. Kao božan stvo srećne sudb i ne, omiljena je od X I I veka, a o njoj i nje nim svetilištima isprele su se mnoge lokalne legende. Na
Rečnik s\'etske mitologije
151
jednom ostrvcetu b lizu Kamakure sagrađen je hram u ko jem se slavi venčanje te boginje i zmijskoga kralja. Prema predanju, zmijolikost njenog ljubavnika uzrujala je Ben ten , koja se veoma nevoljko prepusti la njegovom zagrljaju. Davnašnje je verovanje da u morima koja zapljuskuju Japan obitavaju zmijski narodi. Bišamon-teno Jedan od nebeskih čuvara sveta. Uspešno ga je zazivao knez Šotoku 587. tokom pohoda na antibudistička pleme na Japana. U ikonografiji se Bišamon-teno poj aVljuje kao moćan monarh u oklopu i naoružan kopljem. Bodidarrna Kineski Ta-mo i japanski Daruma - osnivač budističke "škole unutarnjeg svetla", Čan Cung. Ta sekta predstav lja l a je jedan od najistaknutijih i najizvorniji h proizvoda kineskog uma, dok je zen, kao njen vrhunac, duboko uti cao ne samo na istočn u Aziju već i na Zapad. Bodidarma je oko 520. stigao u Nanking iz južne In dije . Oko tog zagonetnog čoveka, koji je ubrzo postao sla van, izatkale su se mnoge legende. O snazi B odidarmine ličnosti i danas se ponešto može n aslutiti iz sledeće priče o njegovom razgovoru s kineskim carem. Audijencija je bila kratka i bez mnogo nepotrebnih reči. Car objasni kako je osnivao manastire, podržavao prevodioce i činio milosrdna dela ne b i li podstakao veru, a zatim upita Bodidarmu kakve je zasluge stekao tim svojim postupcima - što je sa stanovišta mahaj anske doktrine postepenog p rosvetljenja predstavljalo sasvim razumno p itanje. Bodidarma mu odgovori: "Ama b aš nikakve." Zapanjeni car upita pose tioca za prvo načelo b udizma. " Ne postoji takvo n ačelo", beše odgovor, "jer, kako je sve praznina, ništa se ne može smatrati svetim." Ko si ti onda?" zapita car. " Ne znam", " odgovori Bodidarma. Napustivši Nanking, Bodidarma je otišao na sever i skrasio se u jednom manastiru, provevši ostatak života u meditaciji - zureći u zid". "
1 52
[SLOČI lH Azija
U drugoj legendi pripoveda se o prenosu svesti sa didarme na njegovog n aslednika Huej Koa, drugog pat �? njarha. Buej Ko mol.jaše indijskog mudraca da ga poduča va, ali ga je ovaj stalno odbijao. Kineski učenik ipak osta de d.a meditira ispred hrama, strpljivo čekajući u snegu da Bodldarma konačno popusti. Jednoga dana, ne mogavši više da izdrži neizvesnost, Huej Ko odseče svoju \evu šaku i posla je unutra. Na to ga Bodidanna upita šta želi. Huej Ko zatraži umnu smirenost, ali kada mu Bodidarma reče da pokaže svoj um, ovaj ne mogaše da ga pronađe . Na to indijski mudrac reče: "Vidiš, smirio sam ti um!" Buej Ko je doživeo jedinstven blesak uvida: iznenadno buđe nje tUI1 vu prema kineskoj školi čan, ili salOli u zenu. Bodidarma je u istočn u Aziju uveo duhovnu tra di � �ju � o� a je izbegavala svete spise i nije upotrebljavala recI . B\O Je to metod "neposrednog ukazivanja na čovečiju dušu", kojim se opažalo unutarnje "budinstv;" svih. Svaka spona s ljudskim društvom, izražena bilo svetovnim bilo monaški m propisima, iščezavala je poput prašine u takvom trenutku. Bez umanjivanja Bodidarmi nog doprinosa, može se reći da tu postoje očigledne paralele s taoističkim kvije tizl"?om, I: aročito u pogledu nepostojanja formalne organi zacIJe kOJa se smatra neophodnom u potrazi za znanjem. Han Šan, čuveni kineski pesnik monah iz IX veka, b i o je veoma nalik taoističkom isposniku - družio se sa oblaciIll a na stenovitoj padini, gde je čitao Lao Ceova dela i budis tičke spise. Legende o Bodidarmi zadržale su deo snage udarnog talasa koji je on proizveo . Jednom prilikom Bodidarma je zaspao tokom meditacije i toliko se ražestio da je odsekao sopstv.ene očne kapke. Iz njih je izraslo prvo čajno drvo, od kOjeg su monasi potom spravljali napitak. -
B uga B ukvalno, "bog". Vrhovno božanstvo T unguza u Sibiru. Od gvožđa, vatre i zemlje stvorio je p rvo dvoje ljudi. Od zemlje im je n ačinio meso i kosti, od gvožđa srca, od vode krv, a od vatre te\esnu toplotu.
Rečni k svetske mit ologije
1 53
Cao Čuen Kineski bog kuhinje, taoističko božanstvo iz davne proš losti. Hram mu predstavlja mala niša blizu peći, dugo sma trana najvažniji m komadom n ameštaja u kući . Ishrana je u Ki neza predmet stal nog zan imanja, mada je jedan Cao Čuenov poklonik b i o dugog veka zahvaljujući dvostrukom daru: nije stario, a mogao je da živi a da ne jede. Cao Čuen se prikazuje kao blagorodan dostojnik okružen decom. D ai n iči-nioraj Buda Mahavairočana, "veliki p rosvetlitelj", predstavljao je Prosvetljenikov p oseban oblik u šingonu. Tu japansku sektu, čije ime znači "istinita reč", osnovao je Kukaj (774835), poznatiji po svom posmrtnom zvanju Kobo-daišija, "širitelja zakona". Godine 804. Kobo-daiši stigao je u Ki nu, gde su ga uputili u ezoterično učenje čen jena, ili "ško le isti nite reči ". V rativši se u Japan 806, osnovao je mana stir na brdu Koj a i propovedao tajnovito učenje šingona. Kobo-daiši je postao nacionalna veličina 826, kada je ime novan za opata velikog hramovnog kompleksa u Mijaku. Zaključivši desetak godina docnije da je svoju ovoze maljsku misiju priveo kraju, taj je kontemplativni monah u samadhjju dao da ga živog sahrane na usamljenom mestu na brdu Kajo. Veruje se da njegovo telo ni kada nije stru nulo već će uskrsn uti po dolasku Mirokubosacua,. Bude koji tek treba da stigne. Legenda kaže da ga ništa n ije moglo uznemiriti. Jed nom su morske guje pokušale da mu poremete meditaciju, ali i h Kobo-daiši rastera mađijom, usmerivši n a nji h zrake zvezde večernjače. D rugom p rilikom, dok se molio u hra mu, upotrebio je magični krug kako bi zbunio demonskog Onija. Kobo-daiši je tvrdio da božanstva i demoni iz raz ličitih religija predstavljaju ispoljavanja Dainiči-nioraja, či je telo obuhvata vasceli kosmos. Dainiči-nioraj p risutan je čak i u trunčici prašine. Takvo shvatanje odražava pokušaj ujedinjenja različitih panteona, pronalaženja jedinstva u nutar rastuće teološke razuđenosti.
1 54
Rečnik svetske mitologije
lst.očna Azija
Dain iči-nioraj se prikazuje kako sedi na belom lotosu, u dubo koj, smirenoj kontemplaciji . Od njega se kružno šire njegove eman acije - bodisatve, sveci i bezb rojna bića koja čine univerzalni poredak. Ta ispoljavanja su idealni obl ici , neuništive mogućnosti koj i ma je suđeno da se očituj u u dinamičkom vidu vasione. To su kon-ga-kaj, "elementi dijamanta", a njihova oči tovanja se pojavljuju u tal-za-kaJ', nepročišćenom, " primitivnom elementu". po moću složenog obreda, kako tvrdi šingonska sekta, mogu će je prizvati čarobne moći koje Dainiči-ni oraju dopuštaju da bude prisutan n a zemlji. Džizo-bosacu
Kineski Ti Cang, japanski Džizo - bodisatva Kšitigarba večno luta paklenskim carstvima, tešeći namučene duše i izbavljujući ih iz tame sopstvenim prisustvom. I zgleda da Kšitigarba, "onaj čija materica beše zemlja" nije bio od omilje n ijih bodisatvi u I ndiji, gde se pojavio relativno kas no, ali njegova povezanost s presuđivanjem umrlima ve oma je privlačila kineske budiste. Ti Cang, docnije Džizo, postao je savetn i k i utešitelj mrtvih. Obično se predstavlja kao monah blagog izraza lica i obrijane glave, odeven u dugačku halju i sa štapom na čijem jednom kraju zvekeću prstenovi. Štap - koji se prvobitno, u I ndiji, zvao hakara zbog zvuka "hak" koji je proizvodio - najavljuje inače ti hog prosjaka koji hoda ulicom ili prilazi s prosjačkom zdelom po svoj dnevni obrok. Budistički monah nikada ne traži milosrđe niti ga priznaje. Jedini zvuk dolazi od štapa, koji je u rukama Džizo-bosacua dovoljno moćan da razag na sile zla. Japanska sekta džodo ( " čista zemlja") neguje mit o Džizo-bosacuu kao o ocu i majci" detinjih duša zaroblje " nih na paklenskoj rečnoj obali a sve zbog žalopojke nji hovih roditelja. U mesto da se mole za ponovno rođenje tih duša, očajn i roditelji obuzeti su gorkom tugom zbog ras padanja njihovih telašaca. Veruje se da ta nasukana deca dane provode gradeći od kamenja s rečne obale mala
155
svetilišta za svoje porodice, koj a demoni noću ruše gvoz denim šipkama. Erlanga
.Tedini balinezijski princ koji je vladao ostrvi ma Balijem i Javom. Oko njegovog zanimljivog života isplele su se broj ne legende, a njegov posmrtn i kip predstavljao je VišIma koji sedi na Garudi, zlatnoj sunčanoj ptici . Erlanga se rodio 991 , a rodno ostrvo napustio je kao mladić da bi stigao na javanski dvor, gde se oženio prin cezom i postao ju varada, mladi kralj" zadužen da vlada " određenom pokrajinom. Godine 1 006. kraljevstvo je pok leklo pred stranom najezdom, kraljevska kuća je desetko vana, lokalne poglavice uvukle su stanovništvo u građan ski rat, a juvarađa je bio prin uđen da, poput pustinjaka, l uta šumama i planinama. Trebalo je tri deset godina žes tokih borb i da se obnovi nacionalno jedinstvo, ali Erlanga, obavivši taj zamašni posao, podeli kraljevinu - posle vlastite kratkotrajne vladavine - između svoja dva sina, a sam se povuče u samoću isposničke ćel ije, gde je i umro 1 050. Erl anga je bio veliki obnovitelj i održavatelj i ute lovljenje Višnuovo. Tu počast delio je sa kmerskim kra ljevima Kambodže. Erl i k U sibirskoj mitologiji, duh zla koji s e katkad smatrao prvim, u nemilost palim, čovekom. U l aponskoj mitologiji uvek je bio gospodar podzemnog sveta", čudovišni za " štitnik duša pokojnika. Kod altajskih Tatara postoji legenda o Erlikovom n a stanku . .Tednom prilikom Ulgan spazi parče blata sa ljud skim crtama kako pluta okeanom. Uzvišeni bog udahn u život toj grudvi blata a stvorenju nadenu ime Erlik. Pri jateljstvo između Ulgana i Erlika, međutim, ne beše dugog veka, jer je oholost ovog potonjeg dovela do njegovog progonstva u morske dubine, gde je postao kralj mrtvih.
1 56
[stočna Azija
Uprkos toj njegovoj strahobnosti, koju je delom bez sum nje dugovao tibetskom shvatanj u Jame kao simbola uniš te nja, altajski Tatari nikada nisu poricali da je Erlik pra otac čovečanstva. On je i dalje bio " otac" . Na paralelan mit o opredeljenju za zlo nail azimo u persijskoj priči o ocu i majci ljudskoga roda, Mašjeu i Mašjane, koji su odbacili mudroga gospodara zarad zlog Ahrimana. Zanimljivo je da su Tunguzi oko reke Amura verovali da su prvo dvoje lj udi , Kadau i Mamaidi, bili šamani koji su svoje čarobne moći koristili kako bi zagospodarili "zemljom s druge strane " . Erlik je za sebe prisvajao mrtve, ostavljajući Ulganu "one s dahom". Ta ravnodušnost Ulganova prema mrt vima bila je tipična za tvoračke bogove severne Azije . U jednom mitu govori se o tome kako je tvorčev sin prvi otvorio put ka " zemlji s druge strane " - on je predstavljao arhetipski leš, konačno stanje svih " koji dišu " . Prema altajskim Tatarim a , Erlik je stvorio neprijatna, močvarna mesta. Kada je Ulgan prvom čoveku naredio da iz dubina prvobitnog okeana donese grudvu zemlje, ovaj u ustima sakri jedno parče, u nameri da stvori vlastiti svet. Kada taj komadić poče da se širi , kao i grudva zemlje koju Ulgan beše b acio na površi nu vode, Erlik se gotovo uguši. Pro zrevši Erlikov naum, Ulgan mu reče da ispljune zemlju, što ovaj i učini, a od ispljunutog blata nastaše močvare. Crni Tatari tvrdili su da čovečanstvo Erlikovoj plju vački duguje svoj sadašnji izgled. Stvorivši prva ljudska bića, demijurg ustanovi da im ne može dati živodajne duše. Stoga je morao da s e uspne na nebo i zamoli Kudaja, vr h ovno božanstvo, za pomoć, ostavivši " nagog " psa da čuva nedovršeno čovečanstvo. Erlik tada priđe psu i ponudi mu zlatno krzno u zamenu za " stvorenja bez duša " . Pas pod leže iskušenjli i pristade na razmenu. Erlik uprlja p rve lju de p ljunuvši na nji h , te ode svoj i m p utem. Kada se demi jurg vrati s dušama i vide šta se desilo za njegovog odsust vovanja, on izvrnu ljudska tela n aopako. Zato nam se sluz nalazi u crevima.
Rečni k svetske mitologije
1 57
Fudo-mju Čuvar mudrosti , "nepokolebljivi duh ". Jedna od nekoliko sila ili formula personifikovanih u japanskom b udizmu. Druga je Ajzen-mju - ljubav preobražena u žudnju za pro svetlje njem. Mada sam njihov izgled užasava, srdžba mjua usmerena je samo na ono što hodočasnika može da skrene s pravoga p uta. Fudo-mju, snažni spasitelj duša, zaštitnik je asketa. Fudžijama Nevolje koje su zadesile srednjovekovni Japan bile su glavni uzrok oživljavanja šintoističkog verovanja. Usred građanskog rata nije bilo mnogo prostora za staru trpe ljivost rijob ua, " dvostrukog puta bogova " , u kojem se do maći šintoizam bio stopio sa uvezenim b udizmom. Nove, rodoljub ive sekte iznikle su u XVI i XVII veku, nauča vajući da je Japan glava među narodima i središte sveta, a da je planina Fudži obitaval ište najvišeg božanstva, Kuni tokotačija. Tako je Fudžijama, sveta duh-planina postala čuvar nacije, i na nju se moglo uspeti tek posle obrednog pročišćenja. I danas se svakoga jula hiljade hodočasnika penj u na vrh te planine. Sintoistička predaja objašnjava i izgled planine Fudži. Jednom davno nekakav starac koji uzgajaše bambus na njenim obroncima pronađe devojčicu, još bebu, zvanu Kaguja-hime. Starac ju je podizao sve dok je ne proglasiše najlepšom devojkom u zemlji i udaše za cara. Sedam go dina po svom venčanju, princeza Kaguja-hime obznani da nije smrtna te da se mora vratiti svome nebeskom domu. Da bi ublažila muževljevu tugu, ona mu dade čarobno ogledalo u kojem je uvek mogao da joj vidi lik. A onda Kaguja-hime nestade . Car je bio toliko nesrećan da odl uči da pođe za njom na nebo. Noseći ogledalo u rukama, on se pope n a p laninu Fudži, ali na njenom vrhu ne beše ni traga od izgubljene p ri nceze, niti se car bilo kako mogao uspeti još više. Ljubav mu provali iz grudi, a njegova pla-
1 58
Rečnik svetske mitologije
Ist.očna Azija
mena strast zapali ogledalo. Od toga dana dim se stalno diže s vrha vulkana. Fugen-bosacu Japanu, bodisatva Samantabadra, koji će biti poslednji Buda, dok sada, podstaknut božanskom samilošću, bad rom, širi ,.prosvetljujuću mudrost", samantu. Prikazuje se kao mladić koji sedi na slonu - obično belom i sa šest kljova - sklopljenih ruku ili, p op ut bodisatve Avaloki tešva re , držeći u njima lotosov cvet. U srednjovekovnom Japanu že nama je naročito bio privlačan Fugen-bosacu, koji se u X I I I veku objavio nekom monah u kao kurtizana, pokazavši tako da sva stvorenja mogu biti Buda. Danas je p oštovanje tog bodisatve gotovo zamrlo. Samantabadra je bio taj koji je Sudanu uputio u pot puno i savršeno prosvetljenje. Taj mladi in dijski asketa obišao je sva mesta i ljude povezane s Budom ubrzo nakon što je Šakjamuni p rešao u n irvanu. On je prvi krenuo u duhovnu potragu u svetu kojem je nedostajao živi, fizički B uda - otuda veza s nebeskim bodisatvom. Sudana je arhetipski hodočasnik, a uzor je i današnjim b udistima. Na učivši o Budinom životu i delu od Manjdušrija, po bednika nad smrću, Sudana je l utao od mesta do mesta , upražnjavajući sve veći asketizam, sve dok nije stigao do Maitreje, b udućeg Bude. Dospevši na kraju do Saman tabadre, revnosni hodočasnik konačno postiže prosvet lje nje . S udanina potraga p redstavlja značajan motiv na reljefima gorostasne Borobudurove stupe na Javi . Taj spo menik iz V I I I i IX stoleća podignut je u vreme kada je mahajanski oblik b udizma zamenjivao hinajanski na ovom ostrvu. Borob udur možda ne znači n išta drugo do .,mnogo Buda". U
Fu S i Legendarni k i neski car za koga s e veruje d a je vladao na p očetku trećeg milenijuma p re n.e. Pa kua, ,.osam tri-
159
grama" koji se koriste p ri proricanju. pripisuju se Fu Siju, ali su izmišljeni tek oko 1 000. pre n.e. Ti trigram i , u šezdeset četiri kombi nacije, čine osnovu kineske kos mološke spekulacije, čiji je klasični priručnik Jj Džjng ( Kl�llga promene) . Pojedini prikazi Fu Sija predstavljaju tog drevnog vladara s ribljim repom. Gimokodan Donji svet plemena B agobo na filipinskom ostrvu Min danao. Na tamnoj reci koja opasuje taj vilajet prebiva orijašica čije je telo p rekriveno bradavicama i koja usisava duhove odojačadi p re n ego što ova umru. Sam Gimoko dan sastoji se od dva dela : crvenog, namenjenog poginu l ima u boju, i belog, koji je nalik gornjem svetu, s tim što je sve izokren uto. D uhovi tumaraju noću, a danju se p re tvaraju u rosu i odmaraj u u uzdeličenom lišću. Za velike životi nje i ljudska b ića veruje se da imaju po nekoliko duša, ili gjmokoda. Hači man B og rata u šintoizmu, omiljeno božanstvo u Japanu. Lju bimac je vojnika, ali ga poštuj u i kao čuvara života -na ročito dece - kao boga ratarstva i kao božanskog zaštit nika japanskog arhipelaga. Godine 783 . dobio je zvanje bodisatve, b udućeg B ude, i poistovećen je sa osmostrukim p utem iz budističke etike. Tokom tog razdoblja domaću šintoističku veru gotovo je potpuno apsorbovao uvezeni b ucudo, "Budin put". To učenje bilo je poznato kao rijo bu, "dvostruki p ut bogova ". Hari-Hara Doslovno značenje: " uzgajivač-odstrani telj". HaI], omi ljeno ime za Višnua, podrazumeva obnavljanje i rast b i lja ka, dok je Hara Šivin uobičajeni atribut. Zajedno sim bolizuju velike suprotnosti, stvaranje-uništenje, život-smrt - p risni sklad dvaju vrhovnih suparničkih božanskih
1 60
I s t "Čilo Azije
nače l a . Vi dljivi obl i k log lajanslve no g pojma jeste l-lari . -I-I a r a , čija desna strana predstavlja Sivu, a leva VišIma. Na dobre primere nailazimo u ruševi nama hramova u Kambodži, ne kada slavnom hinduističko-budističkom kra ljevstvu. . G odine 1 1 1 2 , p od kraljem S urjavarmanom I I , Kmeri su počeli da grade ogroman hram, Ankor Vat, bl izu pre stonice Ankor Tom, usred dol ine re ke Mekong. LJ tom raskošnom hramu i kral jevskom obitavalištu, sa nekih sto tinak metara bedema i Š anaca duž svake strane, slavili su se mitski poduhvati Višnua, čije je utelovljenje, kako se verovalo, bio kmerski mon arh . U kraljevom tel u počivao je deo t �ga b ožanstva, čime . se objašnjava običaj Kam bodžanaca da kipovima kraljeva daju stav najviših bogova. Ta ve ličanstvena građevina slavi još i Šivu i Budu. Izgleda da je ime "palata manastir", ankor vat, prihvaćeno za vla da ; ine kralja Džajavarmana V I I ( 1 1 81 - 1 201 ), gorljivog budiste. Ču�eni m ukha-lingami, "Iingami s licem", izvajani na brojnim kulama hrama Bajon, � oji se nalazi blizu An k or Vata, predstavljaju četiri lica Sive utonulog u me ditacij u. U poznijoj mitologiji, četvorol iki Šiva odsekao je petu Brahminu glavu, koju ovaj beše pustio da mu izraste kako bi dokazao svoju premoć. Za pokoru, Šiva je morao da nosi odsečenu glavu na dugom hodočašću, čega su ga na kraju oslobodile svete vode Ganga u Benaresu. Prema jednom indijskom predanju, sjedinjenje Višnua i Šive bilo je zajed nički odgovor na opasnost koju je pred stavljao Guha, "prikrivač", jarosni demon neograničene snag� . Strašnim samomučenjem Cl uha je I2 risi lio Brahmu da ga učini neranjivim čak i za Višnua i Sivu , koji su se uzalud, jedan za drugim, borili protiv k osmičkog nadiranja tog den-;ona. Kada im ništa drugo nije preostalo, spojiše se kao Hari-Hara, suočiše se sa svetskim tiraninom i svrgnuše ga. I deja koja leži u osnovi ove priče jeste jednakost Višnua i Šive, održavateljskog i zatorničkog božanskog vida. Višnu postaje Šiva kada se život okonča, dok Šiva postaje Višnu kada daruje mudrost i mir. S tim mitom
Rečrtik svetske mitologije
161
paralelan j e mit o androgin om Šivi, ardh an ariju, "polu ženi " ; i tu je Šiva na desnoj strani, dok je žena na levoj. U tibetskom b udizmu to pozno prikazivanje naporednosti dvej u suprotnosti koje podržavaju jedna drugu poprimilo je oblik jab-juma, telesnog jedinstva bodisatve i njegove šaklj, "ženskog vida". Sa stanovišta meditacije, ženski oblik, jum, smatra se vremenom, a muški, jab, večnošću. Zajedno, oni predstavljaju n i rvanu, transcendentni po činak. Hou Tu Ratarska priroda kineske civil izacije ogleda se u pošto vanju Hou Tua, ili Šea, "kneza zemlje" . U svakom selu postojalo je sveti lište, obično humka zemlje koja je sim bolizovala plodnost tla, a u važnijim gradovima nalazile su se veće humke za javne svetkovine u okviru toga kulta. U Peki ngu, b lizu Jung Ting Mena, ili Južne kapije, nalazi se Oltar ratarstva, na čijim je terasama car rukovodio žrt venim obredima vezanim za prolećno pluženje, keng čl. Taj godišnji obred konfučijanskog pravoverja, tokom k ojeg bi car svojeručno zaorao prvu brazdu, neobično je privlačio evropske philosophes iz XVI I I veka. Za njih je to bio savršen simbol zabrinutosti vladara za sopstveni n arod i njegove očinske dobrohotnosti , i to toliko da je 1 756. Luj XV, na nagovor enciklopediste Kenea (Ques n ay) a posre ds tvom Madam Pompadur, odlučio da sledi p ri mer kineskih careva, odavši tako počast Hou Tuu. Huang Ti
" Bukvalno, " žuti car . Svetac zaštitnik svih taoista. Premda n a.i stariji među legendarnim carevima, Huang Ti je zapra vo poslednji izmišljen, a u kineskoj mitologiji nije se pojavljivao sve do IV veka pre n.e. Uvek se p ovezuje s Lao eeom. U Knjjzj Lije Cea, sastavljenoj možda posle I veka n.e., veliki ode\jak p osvećen je Huang Tiju, čije je carstvo posle
1 62
istočna Azija
petnaest godina zapalo u ne,": olje. Dok su podanici uživali u njegovoj blagonaklonosti , Zuti car "zabavljao j e oči i uši, ugađao nozdrvama i ustima, sve dok mu lice ne poprimi žućkastu boju a čula potpuno otupeše". Nakon sledećih petnaest godina na p restolu, usred sve većih nemira, "lice mu beše ispijeno i bleda, dok m u omamljena čula još više otupeše. " Tada Huang Ti odluči da državne odluke prepusti ministrima, te otpusti dvorane, pojednostavi svoje redovne dnevne poslove i nastan i se "u kolibi u glavnom dvorištu, gde je postio kako bi obuzdao telo i um". Jed noga dana zaspa, usnivši carstvo Hua Sju, majke mitskoga vladara Fu Sija. Do toga carstva "nije se moglo stići n i brodom ni kočijama n iti nogama bilo kojeg smrtnika. Jedino je duša mogla putovati tako daleko". Bila je to idealna država, bez poglavara ili vladaoca. Ona je jed " nostavno postojala sama od sebe. Narod u njoj bio je bez želja i žudnji, prosto sledeći svoje prirodne nagone. Ljudi n isu osećali ni radost života ni užas smrti, tako da niko nije umirao pre svoga vremena. Nisu osećali ni privrženost sopstvu ni ravnodušnost prema drugima. Na taj način beh u oslobođeni i ljubavi i mržnje . . . Jezdili su prostorom kao da hodaju po čvrstoj zemlji, a na vazduhu su spavali kao na postelji. Oblaci i magle ne zaklanjahu im vidik, ne zagl ušivaše ih grmljavina, lepota i ružnoća ne uznemira vahu im srca, planine i dolovi ne saplitahu ih - jer oni putovahu samo u duhu". Probudivši se, Huang Ti sabra svoje ministre i reče im da se p ut, Tao, " ne može tražiti čulima. Ja to znam, ja sam ga n ašao, ali ja vam to ne mogu p reneti rečima". Provevši još dvadeset osam godina na prestolu, pri čemu je u nje govom carstvu vladao red koji se gotovo mogao meriti s redom u Hua Sjuinom carstvu, Huang Ti se uspe do neba kao sjen, besmrtnik. Narod je bez prestanka žal i o za nji m sledećih dvesta godina. Legenda o čudesnom caru, čija je duga vladavin a bila pravo zlatno doba, predstavlja ilustraciju mudrosti. Hu ang Ti je dostigao unutarnje i spoljašnje savršenstvo. On je
Rečni k svetske mit ologije
1 63
i kulturni junak. Osim što je savladao pobunjenike jednom prilikom predstavljene kao čudovište gvozdene glave, bronzanog čel a , vl asi nakostrešenih poput isukanih mačeva i kopalja, i volovskog tela sa šest ruku i sa po osam prstiju na svakoj ruci - Žuti car je uveo i ustanove vlasti. Pojedine tradicije p ripisuju mu pronalazak kompasa i kovanog novca, koji je kao sredstvo razmene zamenio kauri školjke, dok mu je žena bila veoma uspcšna u uzga janju svile i domaćim veštinama. Kada je njegov gl avni ministar izumeo pisane znake, "svi duhovi kriknuše u agoniji jer se tako otkriše najskrivenije tajne prirode" . I n ari Bog pirinča u šintoističkoj mitologiji. Ponekad se naziva "bogom hrane" i poistovećuje sa Uke-moči, " dob rom de monicom". Kada je Uke-moči primi la boga meseca, Cuki jomija, da bi ga zabavila, napunila je zemlju "provrelim" pirinčem, more ribom, a planine divljači. Ali bog meseca beše nezadovoljan jer su joj ti darovi dolazili iz usta, te stoga umori svoju nesrećnu domaćicu. Iz njenoga mrtvog tela, međutim, izrastoše biljke, stoka i svilene bube. Tom mitu o poreklu donekle manjka istorijska vred nost kada je reč o uzgoju svilene bube, jer je kineski mo nopol prekinut tek u I I veku, kada su jaja svilene b ube prokrijumčarena u Koreju. Pojmom univerzalne p lodnosti naglašava se suštinski značaj obnavljanja zaliha, umiranja tla kako bi se rodio novi život. Svako japansko selo ima svetilište posvećeno I nariju, kao davaocu berićetnosti , a u mnogim kućama taj se bog poštuje i kao donosilac bogatstva i prijateljstva. Irin-aj-todžon Doslovno značenje: " beli gospodar tvorac". Prema Jaku tima, koji žive uz reku Lenu u Sibiru, I ri n-aj-todžon bio je vrhovno biće, čiji je kolac za privezivanje životinja pred stavljao stub sveta, džinovsko drvo. S vrha moćnoga brega,
1 64
Istočna Azija
u " p upku" sveta, kosrničko drvo stremilo je uvis. Grane su mu nadgornjavale sedam nebeskih spratova, dok mu je korenje pod zemljom sezalo do ponora gde je činilo pot porn ike u kućama zemaljskih duhova. Kora toga drveta nikada n ij e pucala, niti je njegovo b ujno lišće ikada ve nulo. U početku, I rin-aj-todžon lebdeo je nad prvobitnim okeanom, kada ugleda neku mešinu kako pluta po vodi . Odgovarajući na njegovo pitanje, mešina reče da je ona zapravo duh zla, stanovnik zemlje skrivene pod vodom. Irin-aj-todžon reče: Ako zaista postoji zemlja ispod " okeana, pohitaj i donesi mi jedan grumen. " Zli duh napusti mešinu, zaroni i vrati se sa šakom punom zemlje, koju beli gospodar tvorac b lagoslovi, položi na površinu okeana i sede na nju. Kada zli duh pokuša da udavi I ri n aj-todžon a raširivši kopno, zapanji s e ustanovivši d a što više rasteže zemlju to čvršća ona postaje, tako da na kraju od onoga grumena nastade čitav kontinent. Saradnja dobra i zla u tom mitu o oblikovanju sveta n ipošto nije jedinstven a u Sibiru ili Mongoliji. To, među tim, nije mit o stvaranju, p ošto .Takuti veruju da "je svet oduvek b i o tu " . Prema drugoj verziji te priče, zemlja je pala, ili b i l a ispuštena, s neba. Kirgijska plemena, raš trkana po širokoj oblasti severno od reke I rtiš, verovala su da u p očetku uopšte n ije ni bilo vode. Prvobitni vo načinio je jezera i reke kopajući zemlju rogovima. Motiv vode takođe se pojavljuje u .iednoj legendi Burijata, koji nase ljavaju obale Bajkalskog jezera. Moćni Ulgan, što je drugo i me za I ri n-aj-todžona, stvori o je kopno na vodi , a pod kolut zemlje postavio, kao potporu, tri goleme ribe. Otuda Burijati objašnjavaju zemljotrese kretanjem riba. Izanami Pramajka u šintoizmu. B i l a je sestra i supruga I zanagija, koji je b ezuspešno krenuo za njom u donji svet. Prema drevnim japanskim zapisima, u početku je po stojao samo okean haosa. I z toga gliba, u obličju trske
Rečnik svetske mit ologije
1 65
izrastoše Kuni tokotači , " večni vladar zemlje", i dva njem u potčinjena božanstva, koja su po svemu sudeći simholi zovala ženski i m uški princip, slično međuzavisnim silama jina i janga u kineskoj kosrnologiji. Izanami, " pozivačica" i Izanagi, "pozivač", behu potomci tih dveju sila potči njenih Kunitokotačiju. Zajedno su stvorili zemaljski svet, kao i njegove božanske vl adare, boginju sunca Amaterasu, boga meseca Cuki-jomija i boga oluje Susanova. Začudo, boginja koja je predstavljala ženski princip kasnije je preobražena u duh raspadanja, nakon što je umrla rodivši vatru i prešavši u podzemno mesto gde je vladala tama. Izanagi je p utovao u jomocu-kul11', "zemlju sumora", nadajući se da će vratiti Izanami, p ošto posao stvaranja "još ne beše okončan " . Susrevši se s nji m na ula zu, I zanami ga zamoli da je sačeka tu dok se ona sa božan stvi ma smrti ne dogovori oko svoga oslobađanja, upozo rivši ga da je ne gleda izbliza. Pošto prođe dosta vremena, I zanagi odlomi jedan od krajnji h zubaca na češlju u svojoj kosi, i zapalivši ga kao baklju, uđe u jomocu-kuni i osmotri to mesto. Prizor je bio užasan: posvuda su se rojili crvi, a Izanami je trunula. Skrhan vizijom raspadanja i s vešticom za petama, I za nagi se dade u beg. Da bi umakao tom groznom stvo renju, on zbaci ukras s glave, koji se pretvori u grozd. Dok se njegova progoniteljka odmarala jedući grozd, Izanagi nastavi da beži . Potom slomi češalj i baci ga na zemlju. Češalj se pretvori u sočne bambusove mladice, a kad se veštica zaustavi da ih poždere, Izanagi pO.i uri dalje. Zna jući za te smicalice, Izanami posla za bratom i suprugom osam gromovnika s vojskom strahobnih ratni ka. Izanagi se, međutim, dočepa gran ičnog klanca koji je razdvajao obitavalište živih od staništa mrtvih, i kada sva ona sila n ahrupi n a njega, on hitnu tri breskve i porazi svoje progonioce. Konačno, Izanami lično utvrdi da je Izanagi zatvorio klanac ogromnom stenom, koju n i hiljadu ljudi ne mogahu da pomere. Tako se božanski supružnici oprostiše jedno
1 66
Rečni k s\'etske mitologi je
Isločna Azija
od drugog. Ona zapreti da će " svakoga dana ubiti po hilja du ljudi u njegovom kraljevstvu", a on joj uzvrati da će "učin iti da se svakoga dana porodi hiljadu pet stotina žena". I dok se mit završava p itanjem ravnoteže između umi ranja i rađanja. tako važnim za opstanak drevnog društva, u celoj priči izgleda da je najznačajniji sam grob. Izana gijevi postupci uklonili su jezovitost neposredne smrti , a moćna stena obezbeđivala je njegovim podanicima kratak i nepomućen životni vek. J akuši -niora.i Bukvalno, "gosp odar lekova", jedan od šestorice " medi ti rajućih Buda ". Japanci tog spasitelja poštuju kao onoga koji je obećao da će izlečiti sve bolesti i čovečanstvu pri baviti lekove koji su mu potrebni . Jen Yang Jen Yang u Kini, Ema-o u Japanu - prvobitno Jama, hin duistički bog smrti - uvezen je kao deo budističke mito logije. Zadatak mu je bio da sprovodi zakon odmazde, ali pojam točka ponovnog rađanja koji se vrti sam od sebe potisnuo je ideju o paklenskom sudu, ostavivši " kralja đa " vola da muči samo najgroznije duše. U Kini se Jen Yang stopio sa domaći m tradicijama vezanim za carstvo smrti , Žute izvore, h U8J1g ČU8n. To sumorno prebivalište sličilo je našem vlastitom svetu, a rudari su se uvek brinuli da slu čajno ne prodru u njega. Najraniji zapisi o poštovanju pre daka ukazuju na ondašnji strah od porodični h duhova. Pronađeni natpisi često sadrže p i tanja o tome da li su ne zadovoljni preci prouzrokovali određene bolesti ili ne sreće. U Japanu, tamnoliki bog smrti vlada kraljevstvom za koje se smatra da je sušta suprotnost raju čiste zemlje. Kao anti teza Amidi-nioraju, Ema-o je nemilosrdni sudija na koga n e utiče preklinjanje Džizo-bosacua. Otuda i omilje-
1 67
na poslovica: "Uzajmljuj sa Džizovi m licem, ali dug vraćaj s Eminim pogledom." Ji
Ki neski Yiljem Tel. U davna vremena na nebu se pojavilo ništa manje nego deset sunaca, pržeći zemlju i mučeći je užasnom vrelinom. Neki junak po imenu Ji, "izvanredni strelac", čarob nim lukom oborio je devet sunaca. Zna čenje te priče je nejasno. S jedne strane, pojava nekoliko sunaca bila je jasan znak nereda - tako su se pre p ada ti ranina Džou Sina, poslednjeg monarha iz dinastije Šang, mogla videti dva sunca. S druge strane, u kineskoj misli rano se javila svest o p rostoru. Sjuan Je, ili "škola beskrajnog pniznog prostora" , tvrdi la je p red kraj I I veka da je "nebo prazno i bez ikakve tvari. Kada ga pogledamo, vidimo da je neizmerno visoko i udaljeno i bez gran ica . . . Sunce , mesec i družina zvezda lebde u praznom prostoru, krećući se ili mirujući. Svi oni predstavljaju zgusnutu paru". Zbog suštinske uloge pri rode u kineskoj civilizaciji - te drevne prisnosti čoveka sa okolinom izražene u teoriji o jinu i jangu - astronomi, astrolozi , i nženjeri i čarobnjaci bili su svi deo carske administracije. Nauka i čarobnjaštvo postojali su naporedo zahvaljujući gledištu da su prirodne pojave, kao potopi, zemljotresi i pomračenja nebeskih tela, povezane s nat prirodnim silama. Dobrohotnost Šang Tija prizivao je car žrec, Sin neba. Zato se ogromna pažnja posvećival(l astro nomiji, čija se funkcija predviđanja kretanja nebeskih tela smatrala državnom tajnom. Posmatranje je predstavljalo ozbiljan posao. Podaci o sunčevim pegama sistematski su beleže n i od 28. godine. Carski astronomi su nebeska tela najverovatnije posmatrali kroz tanke l istove žada ili ka kvog sličnog providnog materijala. U drugoj legendi o Jiu govori se o eliksiru života. Taj strelac pribavio je dragoceni lek, ali mu ga je ukrala supruga, odletevši na nebo. Jiu čarobni l uk očigledno n ije bio od koristi u ovom slučaju jer "beše vrlo tužan zbog tog
1 68
Rečni k svelskc mitologije
[sločna Azija
nenadoknadivog gubitka " . Tako je Džuang Ce (350-275 pre n.e.) pisao da "Ji nikad nije mogao da spazi" PuL ili Tao. Jin i j ang Dve međuzavisne sile koje održavaju ki neski kosmos, "deset hiljada stvari ". Nisu u sukobu, već se nalaze u oset ljivoj ravnoteži , čije remećenje donosi nesreće čovečan stvu. Od te ravnoteže zavisi sklad svemira. Jin predstavlja negativnost, ženskost, tamu, zemlju. Jang je pozitivnost, muškost, svetlost, nebo. Stari Kinezi su nebo, kao izvor vremenskih prilika, smatrali carstvom Šang Tija, čiju je blagonaklonost morao da izmoli vladar, Sin neba. Takvo viđenje prirodnih sila p oticalo je od svakodnevnog is kustva prvih ratara na lesnom tlu doline Žute reke, gde je iznenadna provala oblaka mogla dramatično da izmeni krajolik. Priroda je bila jedinstven, tanano uravnotežen organizam u neprestanim menama, a čovek je morao na učiti da pravilno reaguje n a te mene. To je oduvek bilo pi tanje prilagođavanja prethodno uređenom skladu I�ia, univerzalnog obrasca. Tako je Ju, "veliki inženjer", kopao dublja korita reka i pravi o niske nasipe. Tragao je za prirodnim putem, taOlTI upravljanja vodom. .J u
Polulegendarni kineski car i slavni inženjer hidraul ike. Prema .�u Džingu ( Knjizi povestI), Jua su zamolili da obu zda povodanj koj i je izazvao božanski monarh Š uen. "Bu jica kao da je napadala samo nebo", govorio je Ju, "grlila je bregove i nadvisivala velike humke, te su ljudi bili zbu njeni i prestravljeni . . . Otvorio sam prolaze vodenim toko vima kroz devet pokrajina i tako ih sproveo do mora. " Ju je trinaest godina " krotio vode", nijednom ne posetivši že nu i decu za sve to vreme. Svojim umećem narodu je do neo "koristi od vode" - poplave su prestale , a polja su bila navodnjena. Njegovoj vlasti toj porodici pripala je povlas-
1 69
tica da zasnuje prvu dinastiju, Sja . U dolini Žute reke u početku nije bilo moguće navodnjavanje većeg obima, ali su kasnije, uz navodnjavanje, sprovođeni i sve zamašniji p l anovi odvođenja vode i sprečavanja poplava. Konfuči jancima je Ju b i o uzor vrline, drevno merilo vršenja javne dužnosti. Taoisti su, međutim, bili ubeđeni da njegova or ganizacija rada u vodoinženjerstvu predstavlja udaljavanje od prirodnog reda stvari. Plašili su se prome ne u feu dalnim odnosima. Kadaklan "Najveće" božanstvo Ti ngujana, naroda koji nastanjuje planinsku unutrašnjost Luzona, najsevernijeg filipinskog ostrva. Kao gromovnik, Kadaklan živi na nebu s vernim psom Kimatom, munjom, koji će ugristi kuću, drvo ili polje kad god se božanski gospodar zaželi kakve posebne svetkovine. Poreklo Kadaklanovo je nejasno - jedna te orija ukazuje na Špance - a manje je cenjen od ple menskih predaka. Pogreb predstavlja glavni tingujanski obred, pri čemu je najvažnije da pokojnik bezbedno dospe u magla vu, podzemni svet. Kišimo-džin Zaštitnica dece i japanski pandan boginje Hariti , "grab ljivice " , koju je Buda ubedio da ne krade i ne jede decu. D irnuta uče njem o samilosti , tim duboko indijskim oseća njem ahimse ("ne povrediti n ijedno živo biće " ) , demonska boginja odre kla se razaranja i postala zaštitničko božan stvo dece, sveopšta majka okružena bebama koje čuva i neguJe. Preobraćena Ijudožderka b i l a je omiljena u b udističkoj I n diji i Kini, gde su je obožaval i kao darovateljku dece. Hariti je u sebi spajala tri arhetipske delatnosti boginje m ajke: davala je, podsticala i uništavala život. U tom b udističkom mitu ipak je narušena ravnoteža božanskog trojstva stvaranja, održavanja i zatiranja. U p ri kazivanju
1 70
Rečni k svet s ke I l li \.Ologije
Istočna Azija
I-lari ti kao stvorenja nalik Bogorodici nailazimo n a jasan pomak prema dobrohotnosti - idili porodičnog života. Kult Kišimo-dži n postao je omiljen u Japanu p red kraj X I I I stoleća. Prema predanju, ljudi su je čak i videli jed nom prilikom. Od toga doba u svetilištima se prikazuje kao doji lja s detetom, a simbol joj je nar, koji predstavlja plodn ost. Kuen Ti Bog rata u kon fučijanskoj tradiciji i omiljeni lik u kineskoj narodnoj predaji. Istorijski Kuen Ti bio je jedan od glav nih vojskovođa tokom razdoblja nejedi nstva poznatog kao San Kuo, ili Tri carstva (22 1-65). On nije, međutim, kao Mars, bio ratoboran i neumoljiv, već je sprečavao rat. Kao Kuen Ju - gorostas visok jedanaest metara, brade duge preko pola metra, rumenog tena i veđa poput usnulih svilenih buba nadvijenih nad skerletnocrvenim očima kao u feniksa - latio se oružja u zamršenom građanskom ratu jer je hteo da "otplati državi dug ve rnosti i podari mir svo jim crnokosim zemljacima". Cao Cao, svrgavač poslednjeg cara iz dinastije Han i začetnik trvenja, rekao je jednom prilikom: Bolje da ja izdam celi svet nego da svet izda " mene . " Kuen Jua ubili s u pripadnici moćnoga klana Sun os novanog u Č:eng T uu, ali njegova hrabrost i doličnost predstavljali su živi p rekor savre menicima, ogrezli m u iz dajstvo i nasilje. Njegov kult doživeo je apoteozu 1 594, kada mu je car dodelio zvanje tija, velikog podupiratelja neba i zaštitnika carstva. Kuen Ti je postao nebeski za točnik, uvek spreman da se suprotstavi svima koji n aru šavaju mir - pobunjenicima, čarobnjacima, demonima i stranci ma. Kumang Bogi nja majka Iban aca, morskih D ajaka sa Bornea. Ku mang, čija su bela leđa" spržil i zraci zalazećeg sunca, bila "
1 71
je zad užena za raj , elom B u džanga. prvog Ibcll1 c a. Ta zem lja nalazila s e bl izu M e k e , odakle s u Budža ngovi potomci dolutali do Sumatre , a potom do Bornea, često u pratnji plemenskih božanstava. Ta legenda o seobi iz zapadne Azije odnosi sc možda na važne ideje koje je donc i o neko liko vođa, a ne na neku stvarnu migraciju. Osećaj bliskosti s duhovni m svetom obeležje je svakodnevnog života u za jedničkim k ućama Ibanaca, selima pod jednim krovom, a tokom svakoga ga vaja, ili svetkovi ne, uobičajeno je zazi vati pretke i božanstva. Brojne su i priče o pojavljivanju te boginje u snovima. Jednom prilikom Kumang se prikazala stidljivom mla dom ratniku i obavestila ga da je okamenjena stabljika bambusa koju ovaj beše pronašao zapravo talisman koji će od njega nači n iti vel ikog vojskovođu. Sve donedavno je lov na ljudske gl ave bio najveći dokaz muževnosti , umno gome zato što su se posedovanjem gl ava sticale čarobne moći . Vojskovođu čuva {ua, ili duh zaštitn ik. A ko je tua udav, u bici ga usmeravaj u preci; ako je tua kobra, usme rava ga Kling, bog rata. Duhovi zaštitnici najčešće su zmi je, mogu biti i divlje mačke i jeleni. Pojedinac obično spoz naje vlastitu tuu pomoću sna.
Kvan .Ti n Kineska Kvan Jin, japanska Kvanon, "Bogorodica istočne Azije", darovateljka je dece i svesamilosna boginja majka. Bodisatva A valokitešvara, "saža ljivi gospodar oborena po gl e da", elož.iveo je taj pre ob ražaj u Kin i , ve rovatno pod uticajem ta ntričkog budizma. Samo je Amitofo, ili Ami taba, bio omiljeniji od Kvan .Tin, kao bogi nje sami losti . U mnogim legen dama pripoveda se o postupcima Kvan .Tin kao božanstva što iskupljuje i održava svet i koje je, sve sno njegove p atnje , zastalo na pragu nirvane. Androgina priroda tog bodisatve nije razjašnjena - psih ol oški ona zadire u obl ast gde dvojstvu nema mesta. U .Tapanu preovladava Kvanonin muški oblik. I ko nografija prikazuje tog bodisatvu u prinčevskom obličju, a
1 72
R e čnik svetske mitologije
Istočna Azija
1 73
i samoga kneza Šotokua (572-621 ) , glavnog pobornika bu dizma, za života su prihvatali kao jedno od njegovih ute lovijenja. Drugi prikazi imaju h i ljadu očiju i ruku, ili jeda n aest glava, ili konjsku glavu. Svrha te vizueine složenosti jeste da prenese utisak o Kvanoninoj beskrajnoj moći , sa milosti i kreposti.
Konfučiju dopao šamanizam sadržan u njemu - ukoliko je do tog razgovora ikada došlo. Golemost vaseljene, a na ročito d uhovne oblasti k ojima je prošao Lao Ce, nisu pri vlačile Konfučija u njegovom reformatorskom žaru.
Lao Ce
Taj polulegendarni m udrac savršen je primer taoističke nedokučivosti . " Četrdeset godi na je proboravio na jednoj parceli u povrtnjaku a da niko nije znao šta je on zapra vo." Prema kineskoj tradiciji , mudrac dostiže uzvišenost ali obavlja obične poslove . Kao i drugi sjeni, besmrtnici, Lije Ce je jahao na vetru, a uživao je u zagonetni m izreka ma taoističke filozofije. Učenicima je zborio: " I ako ništa ne govori i ništa ne zna, nema zaista ničeg što čovek ne kaže, ničeg što čovek ne zna. "
"Ludak iz Čua", prvi među "neodgovorni m pustinjacima", bio je, prema konfučijancima, Li Er (rođen 604. pre n .e.), ali se u Kini uobičajilo da se o osnivaču taoizma govori kao o Lao Ceu, "starom filozofu". I ako je možda bio čuvar k raljevske arhive u Lojangu, vrlo se malo zna o njegovom životu. Lao Ce je bio "skriveni mudrac;', kojem se nije mililo da osniva školu ili stiče sledbenike. Kako predanje tvrdi, Lao Ce je jednostavno odlučio da napusti društvo. Bio bi nestao bez traga da ga carinici na granici n isu zamolili da napiše knjigu pre nego što se povuče iz sveta. Tako je taj mudrac napisao knjigu o " pra vilnom životu " , a zatim produžio svojim p utem. Niko ne zna gde je umro. Prema docnijoj taoističkoj mitologiji, put na zapad omogućio je Lao Ceu da kao Buda poseti I ndiju. Lao Ceova i B udina ćutljivost, kao produbljeno ukazi vanje tih mudraca na nemoć reči da iskažu ono što je zaista potrebno reći, dala je maha ovakvom poistoveći vanj u , mada je širenje toga mita podsticala nada da će se njime umanjiti uticaj b udističkih sveštenika na stanov ništvo. Da bi izašao na kraj sa suparničkim konfučijan stvom, i Džuang Ce (350-275 pre n.e.) pozivao se na arhe tipski susret Lao Cea i Konfučija. Opravši kosu i rasplevši je niz leđa kako bi se osušila, Lao Ce je sličio beživotnom tel u kada ga je sreo Konfučije. Kada ga ovaj upita šta je to proizvelo takav utisak, Lao Ce odgovori kako je " lutao po nerođenom". Upitan šta se dobija takvim l utanjem, Lao Ce reče Konfučiju da su njegova posledica " savršena do brota i savršena sreća". Džuang Ce tvrdi da je to otkro venje dotaklo p oseti očevo srce, ali je malo verovatno da se
Lije Ce
Li Tjen Prvi čovek za kojeg se zna da je protiv demona koristi o praskalice. Li Tjenov uspe h u XI veku navodno je doveo do rasprostranjene upotrebe vatrometa. U stvari, barut, koji je izmišljen stotinak godina pre Li Tjenovog vreme na, n ajpre se koristio u kosmološke svrhe, dok je mo gućnost njegove vojne upotrebe postala očigledna tek kas I1IJe. Lung Zmaj u kineskoj narodnoj predaji. Za razliku od jarosnog i zlog stvorenja iz zapadnoazijske i srednjovekovne evrop ske mitologije, lung je u suštini dobrohotno i uvažavano božanstvo. Daždonosac je i gospodar voda - oblaka, reka, močvara, jezera i mora. Na drevni m n atpisima zazivaju se b rojni l ungovi kako bi zemlju osvežil i kišom. Ti bogovi vode mogu se smanjiti do veličine svilene bube ili uvećati toliko da zasene čitav svet. Mogu se vinuti među oblake i zaroniti do n ajdubljih izvora. I zgledom predstavljaju kom-
1 74
Istočna A.zija
binaciju delova tel a različi ti h životinja i fantastič�.ih bi �a --: imaju jelenje rogove, kamiiju glavu, demonske OCI , zmlJs � 1 vrat, riblju krljušt, orl ovske kandže, tigrovske šape, bl kovske uši i duge mačje brke. Zmaj se dovodio u tesnu vezu s kineskim carem, a lung s pet kandži predstavljao je imperijalno znamenje. Z �na jevi su često pokušavali da ugrizu sunce, svoga suparnIka. 'Y erovalo se da u ustima svakog l unga počiva "biser mud rosti ". Mudrace su nazivali "zmajoljudima", a u bici protiv potopa Ju je od zmajskog ata dobio čarobnu mapu koja je izašl a iz Žute reke. Mi Lo Budući Buda, koji trenutno živi kao bodisatva u tušita raju. U I ndiji je Mai treja, "onaj što tek treba da dođe ", igrao manje važnu ulogu, a na značaju je dobio te k pošto je dospeo u Kinu. Poklon ici su mu se molili za svoje p o novno rođenje u njegovom raju, ali je u Y I I veku čIsta zemlja Amitofoa, ili Amitabe, bacila Mi Loovo pribežište u za�e nak. Kada je kult Mi Loa oživeo šeststo godina docnije, izgled toga bodisatve znatno se promenio. Popri mio je obličje debelog veseljaka, a pominjali su ga kao . Nasmejanog B udu. Izgleda da se ta promena zasl1 1vala na legendama o životu nekog kineskog monaha iz X veka na boranog čel a i ogromnog trbuha. Stanovn icima Kaj Fenga taj monah je svojim postupcima naveštavao kakvo ć� vreme imati. Kad god bi spavao na pijačnom mostu, mog} 1 su biti sigurni da će naredni dan biti lep, ali ako bi se , skup ivši komad odeće kojim je pokrivao slabine, odgegao do kakvog zaklona, mogli su očekivati provalu oblaka. Novog, okruglastog Mi Loa pratilo je jato dece , što je odražavalo kineski ideal vel i ke porodice. U Japanu se Maitreja, kao Mirokubosacu, obično pred stavlja u stavu zamišljenosti. Sedi s glavom nagnutom na pred i oslonjenom o desnu šaku, dok se drugom rukom drži za gležanj desne noge podignut iznad kolena leve . Ponekad nosi minijaturnu stup u kao ćivot.
Rečnik s\'et s ke mitologije
1 75
Okuni n uši Bukvalno, "ve l i ki gospodar zemlje". Zet Susanova, b oga ol uje u šintoističkoj tradiciji . Do ruke Susano.vine kće �i došao je krađom, što je njegov tast veoma cemo. Okul11nuši je preko noći privezao svu kosu boga oluj � za gred.e kuće i utekao s njegovom ćerkom. Susanovo Je OkunI nušija imenovao kraljem pokrajine Izumo, koja gleda na Japansko more i kojom je ovaj vladao uz pomoć pa tuljastog boga S u kuna-bikoa. Drugi kralj I zumoa bio je Omicunu, "gospodar �ala". Taj unuk Susanovov uvećao je svoje ca �stvo k ? nt1l1el:� tal nim delovima Koreje i obližnjim ostrvl]em, pnvukavsI ih Japanskom arhipelagu p omoću dugačke vrpce. Treba podsetiti da je vologlavi bog oluje prvi kolonizovao Ko reju. Izumo je potpao pod uticaj boginje sunca Amaterasu nakon što je ova organizovala pohod protiv Okuninušija. Susanovovi potomci dobili su ograničenu moć, Uključujući "skriveni" svet mađije, ali su svi morali priznati vl ad �j uću . porodicu. Nadmetanje boginje � unca i boga . ol �]e .Jasl� o , odražava ranu borbu za p revlast Između vodeclh .JapanskI h klanova. Oni Japanski demoni. U šintoizmu, oni se povezuju s bolešću, nesrećom i bedom. Ti duhovi koji se mešaju u ljudske poslove u osnovi su čovekolikog izgleda, ali s tri oka, raz japljenih usta, s rogovima i po tri oštre kandže na obema 'r ukama i nogama. Mogu da lete, često se obrušujući s ve like visine na duše zli kovaca samrtnika. Obred alJi-jarahi, "isterivanje demona", ima oblik drame koja se izvodi pos lednjeg d�na u godini i tokom koje se izgone personifi kovane bolesti , zla kob i razne nesreće. Smatra se da su budistički monasi smrt za alJije. Ni čirenska sekta povremeno se povlači iz sveta kako bi iste rivala zle duhove svih vrsta. Ničiren ( 1 222-1282 ) osnovao
1 76
Rečnik svetske mitologije
Istočna Azija
je budističku školu u vreme kada je - prema njenim vlasti tim istoričarima - ,.sve bilo mračno u Japanu . . . Smenjivale su se mongolske najezde . . . zemljotresi, pošasti i glad, kao i greške nas Japanaca, koji osn ovasmo prestonicu u Kama kuri, gde vladaše vojna di ktatura upletena u bratoubilačke borbe". Ničiren je svuda video delovanje onija, a zen sektu nazivao je "đavoljim izumom". Drugi demonski duhovi bili su tengu, na zlom glasu zbog svoje jarosti i pretećeg ponašanja. Jedna vrsta tih du hova je poluljudska, s krilima i kandžama ogromnog orla, dok je druga potpuno pticolika. Uzor im je možda bila pti ca Garuda iz h i n duističkog p redanja, premda ih japanska tradicija objašnjava kao utel ovljenja ponosni h i oholih ljudi , naročito sveštenika i vojnika. Opsednutost tenguima, međutim, pratile su manje nepodopšti ne od onih koje su se vezivale za onije. Pan Ku U kineskoj mito logiji, prvobitni čovek, rođen iz k osrničkog jajeta. U početku vaselje ne, ili "deset hiljada stvari" , beše jaje. Jednoga dana ja.i e se raspoluti. Iz njegove gornje po lovine nastade nebo, a iz donje zemlja. Pan Ku, koji se ispilio iz raspuklog jajeta, rastao je po tri metra dnevno, kao što je i nebo svakoga dana raslo po tri metra u visinu, a zemlja isto toliko dobijala n a debljini. Pan Ku je umro posle osamnaest h i ljada godina, rascepivši se, poput kos mičkog jajeta, na nekoliko delova. Od njegove glave na stali su sunce i mesec, od krvi reke i mora, od kose šume, od znoja kiša, od daha vetar, od glasa grmljavina, a od njegovih vaški p ostadoše preci čovečanstva. Taj mit verovatno je pridodat taoističkoj kosrnol ogiji u I V veku pre n ove ere. To je manje povest o stvaranju a više objašnjenje teorije jina i janga. Od Pan Kua potiču jin i jang, međuzavisne sile prisutne u svim pojavama. Za panjuje nizak položaj dodeljen čoveku: on n ije središte stvaranja i gorostas usred krajolika, već mala prilika u og romnom pokretu p rirode . Beznačajnost čovečja, onako
1 77
kako je data u mitu o Pan Kuu, nalazi svoj savršen izraz u kineskom pejzažnom slikarstvu, gde su sitne figurice po stavljene usred veličanstvenosti prirode, planina i dolina, reka i jezera, obl aka i vodopada, drveća i cveća. Radin Vođa Ibanaca, morskih Dajaka s a Bornea, iz X V I I I sto leća. U jednoj lege ndi o Radinu govori se o gladnom duhu koji mu je kosio narod opakom boleštinom, velikim bo ginjama. Dobivši bitku kod Betonga i pribavivši mnoštvo neprijatel.i skih glava, Radin odluči da priredi ptičju svet kovinu, ga vaj bUfong. Na tu gozbu pozvao je sve ostale vojskovođe i značajne ličnosti. Dok su oni pirovali, neki od starijih gostiju rekoše Radinu da lik ptice kljunorošca, posvećen ptičjem bogu Sengalang Burongu, zaštitniku lo vaca na glave, mora da se ukloni iz sela tri da na po okon čanju slavlja, kao i da ljudi moraju napustiti to mesto. Radin ispuni zahtev koji se ticao svetog lika, ali ne napusti zajedničku plemensku kuću, selo pod jedn im krovom. Ne prođe mnogo dana a velike boginje počeše da mu satiru narod. Tri noći zaredom, ležeći bez sna, zabri nut zbog sve većeg broja umrl i h , Radin je slušao divnu melodiju pesme u kojoj se sa uživanjem govorilo o nesreći što je zadesila njegove plemenike. Četvrte noći uze mačetu i sakri se u asuri svijenoj u rol nu. Kada se, pevajući o slatkoći ljud skog mesa, gladni duh pojavi blizu mesta na kojem se Radin beše sakrio, ovaj iskoči iz asure i mačetom saseče nevidljivu avet. Čuo je kako je nešto palo, ali n išta nije video. Otišavši ujutro da obiđe drvenu skUlpturu kljuno rošca, Radin utvrdi da ju je neko bacio na zemlju, pret hodno je isekavši nekakvim velikim nožem. Zbunjen, po traži savet od ljudi sebi ravnih po rangu, a oni mu rekoše da je sveti lik bio suviše moćan i preporučiše mu da ga odmah ukloni još dalje. Tako Radin i njegov narod i uči n iše, a staru zajedničku kuću od tada su koristili kao groblje.
1 78
[stočna Azija
R ati Bukvalno, " ljubavna žudnja". Balinezijska verzija hinduis tičke b oginje materinstva i plodnosti. Ima nečeg nadreal nog u p rikazivanju Rati kao žene u p oodmakloj trudn oći i pohotnog pogleda. Plodonosna materica i bujne grudi, kao atributi boginje majke, dramatično su kombinovani s de monskom razbludnošću, što možda p redstavlja mračno na sleđe p oli nezijske prošlosti toga ostrva. Java je oduvek slo vila kao "ostrvo bogato ječmom", javadvipa, dok je Bali, po sve mu sudeći, zadržao svoju staru slavu ostrva aveti, p redačkih duhova koji obitavaju na izvorima reka. Drevna balinezijska vera, opsednuta duhovi ma, nalazi savršen iz raz u liku Rati. Boginja se ruga svima koji se priklanjaju uvezenim isposničkim ide alima. Sjen Bukvalno, "besmrtnik" koji živi na zemlji ili iznad nje, ali unutar p rirodnih stvari, materijalna besmrtnost pri kojoj je telo i dalje potrebno, ma koliko bilo sačuvano u " osvet Ijenom" obli ku. Sjeni su bili taoistički besmrt niei . za k�je . se ve rovalo da su kušali eliksir života, a u ramm hkovntm prikazima često se p ojavljuju kao pernati ljudi. D �evni Kinezi verovali su u postojanje opojnih sredstava kO.l a se mogu uzimati radi produženja života. Pojam eliksira poja vio se u IV vek u pre n.e., podstaknut možda glasinama iz Indije, Persije ili Mesop otamije o kakvoj narkotičkoj biljci. Usledio je do tada neviđe n talas alhemijskog eksperimen tisanja. Odsustvo jasne granice između dobra i zla u ki neskoj misli sputalo je razvoj etičke eshatologije kojom bi se "razl učivale ovce od jaradi ". Ono je otvorilo put uve renju da postoje tehnička sredstva pomoću kojih l.j udi mogu p rodužiti trajanje svojih dana toJ iko da posta nu go tovo b esmrtni, i to ne u podzemlju Zutih izvora već na planinama i u gorama ovoga sveta. Kinezi su čoveka smatrali telom koje spaja dve duše. D uša h un dolazi l a je s neba i vraćala se njemu, dok je duša
Rečnik svetske mitologije
1 79
lo poticala iz zemlje i vraćal a joj se posIe smrti . Njihova životna ravnoteža u telu odgovarala je univerzalnoj teoriji jina i janga. Ko Hung, istakn uti autor alhemijskih spisa iz I I I veka, pominje dve vrste eli ksira: jedna je ograničavala let [aa, a druga opozivala h un. Za Ko I-Iunga p relazak iz stanja smrtnosti u stanje besmrtnosti bio je samo jedan vid promena i preinaka kojima obiluje priroda. Metali su se menjali, predeli izobličavali, ljudi pretvarali u životinje, zmije postajale zmajevi, gusenice preobražavale u noćne leptire - svuda je vladala samodelatnost prirodc. Isto tako, pisao je on, "gospodari najviše kategorije u stanju su da izdignu svoje duše i tela sve do vazdušne praznine. Njih nazivamo nebeskim besmrtnicima, ljen sje/7. Gospodari druge kategorije odlaze u čuvene planine i šume i nazivaju se zemaljskim besmrtnicima, li sjeno Što se oni h iz treće katcgorije tiče, oni jednostavno odbacuju telo kao zmija košuljicu posle smrti , i to su besmrtnici oslobođeni leševa, .iii Člje sjed' . Ne objašnjava sc, doduše, gde prebivaju gos podari iz treće kategorije, ali se pretpostavlja da je to me sto ugodnije od Žutih izvora. Prema legendi, Ko Hung je uspeo da pripravi pi lule besmrtnosti . Jednu pilulu dao je psu koji se skljokao mr tav. Potom je i sam uzeo jednu pilulu, sa istim ishodom. Ipak, i Ko Hung i pas oživeli su usred pogrebnih priprema. Najdramatičniji je bio odlazak Čang Dao Linga, za kojeg se tvrdi da je živeo od 34. do 1 56, dakle sto dvadeset dve godi ne. Za tog prvog ljen lija, ili "nebeskog učite lja" tao ističke erkve , k aže se da je za sobom ostavio samo svoju odeću. Osi m što su pili eliksir, taoistički upućen iei up raž njavali su pet tehnika: kontrol u disanja, " nošenje sunčevih zraka", gimnastiku, "veštine iz spavaće sobe ", i dije tu. "Ostareli ali neumrli", sjeni su slobodno l utali vase ljenom, a svojim postupci ma i " čudesima" stvarali su ne običnu mitologiju. San čil1g, " tri čistote", čine taoističko trojstvo, glavna božanstva najviše klase , (jen sjeI7. Prvo božanstvo, J ucn Ši, jeste sin Pan Kua, prvoga čoveka, i Taj .ruen, svete že ne. Juen Ši je bio u stanju da h oda i govori
1 80
Istočna Azija
na rođenju, dok mu je telo okružavao oblak u pet različitih boja. Drugi besmrtnik povezuje se sa Vu Vangom, plemi ćem koji je 1027. pre n.e. svrgnuo s vlasti nepravednika i tlačitelja Džou Sina, poslednjega cara iz dinastije Šang. Poroci tiranina i njegove supruge - razvratne igre, opijanje i mučenje - možda su tek suparničko iskrivljavanje izveš taja o verskim svečanostima posvećenim bogovima plod nosti , ali se sjenu Da Čuenu, kao Vu Vangu, u svakom slučaju pripisuje ustanovljavanje racionalne vlasti. Treći član trojstva jeste Lao Ce, prvi taoistički filozof. Među druge istaknute sjene spadaju: književni genije Ven Čang, brilj a n tni naučnik iz VI stoleća koji se uzdigao do visokog položaja a potom iznenada nestao: upućenik Li Tje Kuej, strogi asketa i Lao Ceov učenik; sudija Lu Tung Pin, nagrađivač poštenja; i Ho Sjen Ku, devojka koja je stekla besmrtnost pojevši sedefni prah. Uzdizanje do statusa s/ella zahtevalo je brižljivo raz rađen u pripre m u . Danas znamo da su prilikom pogrebnih obreda imućni ljudi trošili ogromne svote na žad, koji se dugo smatrao zaštitom od fizičkog propadanja. Ko Bung je uočio zaštitni učinak komadića žada smeštenih " u devet otvora", a otkriće grobnice princeze Tou Van 1 968. pot vrdilo je da su ljudi sahranjivani u "odeći od žada proši venoj zlatnim koncem". Njena pogrebna odežda obuhva tala je više od dve hiljade komada ža da upletenih zlatnom i posrebrenom gvozdenom žicom. Zanimljivo je da su žad, kao i verovanje da on sprečava telesno raspadanje , možda uvezen i iz Sibira, najbližeg izvora tog dragog kamena u drevna vremena. S uk u n a-biko B og kepec u Japanu. U šintoističkoj mitologiji, "slavni gospodarčić" b i o je saveznik Okuninušija, Susanovovog zeta i kralja Izumoa. Sukuna-biko je naročito bio vešt u medicini i zemljoradnji. Premda nisk oga rasta i sporih po kreta, p atuljasti b og znao je sve n a ovom svetu, koji je pro-
Rečnik svetske mitologi.ie
181
putovao uzduž i popreko. Njegov nestanak nije razjašnjen. ' Izgleda da je sa vlati prosa katapultiran u svemir. Susanovo Takeha/a Susallovo, "smelo, hitro i neobuzdano božan stvo", bog je oluje u šintoizmu, autohtonom japanskom verovanju. Zato što je kinjio Amaterasu, bogi nju sunca, izgubio je bradu, oduzeta mu je imovina i osuđen je na progonstvo. Svet beše izdeljen između tri božanstva, dece praroditelja Izanagija i Iza�ami, Carstvo svetlosti, koje je obuhvatalo nebesa i zemlju, dodeljeno je boginji sunca, carstvo noći Cuki-jomiju, bogu meseca, dok je more dato Susan ovu na upravljanje. Ne mogavši da savlada nasilni vid svoje ličnosti, bog olujnik p ustošio :ie zemlju i po mračivao nebo, navukavši tako na se srdžbu " osam mili " on a b ož� nstava , koja vratiše Amaterasu na mesto koje joj , pnpadase. � usanovo je u izgnanstvu započeo svoja lutanja i p usto10vll1e, U Izumou se borio protiv zmije sa osam čudovišnih glava, Kada joj je leši n u ise kao na komade, sa zmijskog repa otpade mač, te bog oluje posla sestri to čudesno oružje u znak vlastitog pokoravanja, Mač, zajedno sa og ledalom i draguljem, p redstavljao je simbol vladajuće po rodic� , U ostale njegove poduhvate spadaju potčinjavanje KoreJe, obuzdavanje k uge i pošumljavanje obale Tihog okeana, Na planinama je zasadio sopstvenu kosu, od koie nastade drveće. Veruje se da mu se grobnica nalazi na i's točn oj obali Kija.
Šaka-nioraj U Japant:, Buda poznat kao Šakjamuni, "tihi m udrac iz plemena Sakja", savršeno je ovaploćenje vrline. Sa izuzet kom sekte džodo, koja se usredsređuje isključivo na obo žavanje Amida-nioraja, u svakom b udističkom manastiru postoji svetil ište posvećeno Šaka-nioraju. Tog nemog mudraca ipak n ajviše poštuju privrženici zena,
1 82
Rečnik svetske lnitologije
Istočna Azija
Mada je učenje Čan Cunga, ili " škole unutarnjeg svet la", prvi put stiglo iz Kine 1 1 91 , pravim utemeljivačcm sek te zen smatra se D ogen ( 1 200-1253), koj i je osnovao veliki manasti r Ejihejidži. Dogena su četiri godi ne podučavali ki neski učitelji, a i današnji Japanci priznaju da učenje ze na mnogo toga duguje taoizmu . Smatra se da je Buda, kao i Lao Ce, uvide o da isk ustvo prosvetljenja ne može da se prenese rečima. Stoga se neiskazivo učenje rodilo iz osme ha Šaka-nioraja pred lotosom. Zen je nova sekta. Metodi podučavanja su mu usmeni i intuitivni, bez kanonskih knjiga i tekstova. Majstori zena pokušavaju učenike da dovedu do trenutnog i iznenadnog osvešćenja, saton/a, " b uđenja", tokom kojeg ovi treba intuitivno da spoznaju samu prirodu stvari. To je nedual ističko viđenje. Dogen je govorio: "Ako posmatramo obalu dok plovimo čamcem, či ni nam se da se obala pomera. Ali ako pogledamo vodu bl izu čamca, videćemo da se zapravo čamac pomera. Kada vaseljenu posmatramo u zbrci tela i uma, često pogrešno poverujemo da je naš um .postojan. Ali ako pođemo pu tcm zena i vrati mo sc sebi, shvatićemo da je to pogrešno." Vel iki praznik Šaka-nioraja jeste njegov rođendan, 8. april. Narodni naziv te svetkovine jeste Hanamacuri, "praznik cveća ". Dok je B uda, zadubljen u kontemplaciju, sedeo ispod drveta Bo, de mon Mara je h i tnuo na njega pl ameni kolut koji se pretvorio u cvetni baldahi n. Šen Nung Legendarni vladar Šen Nung bio je tipičan Kinez. Učio je ljude ratarskoj veštini i otkrivao blagotvorna svojstva bilja ka. Umro je kada je na samome sebi pokušao da ispita dej stvo "trave što probija creva". Verovalo se da je njegov providni želudac omogućavao starim Kinezima da spoz naju tajne zdravlja. U Kini su se od najranijih vremena prep.1itali k uvarsko umeće i medicina.
1 83
Šoten .Japanska verzija Ganeše, slonoglavog hinduističkog boga preduzetnosti koji ukl anja prepreke i dodeljuje mudrost. Kult toga božanstva, kao deo b udističke mitologije, cvetao je u okvi ru raznih ezoteričnih sekti, dospevši u .Japan na početku IX veka. Šoten je povezivan s tantričkim postup cima, a jedan od njegovih li kova bio je " dvotelesan", pred stavljajući seksualno jedinstvo muškarca i žene. Šoten i Kvanon su tako ujedinjeni u nedvojstvu. Oni su božanski par, živa slika ostvarenog prosvetljenja. T aj Šan
Bukvalno, "velika planina", najpoštovanija od pet svetih planina Kine . .Jednako su je obožavali konfučijanci, budisti i taoisti. Sva kog proleća na njenom vrhu carevi su prinosili žrtvu Šang Tiju, a tokom vekova planina Taj Šan postala je glavno središte hodočašća. Za taoiste, božanstvenost Taj Šana p redstavlja najveću zemaljsku silu, poznatu kao Šeng Ti, Sveti car. On y pravlja sudbinom, određuje rođenje smrt i stoluje nad Zutim izvorima, podzemnim svetom. Tengri
" Bukvalno znači " bog" ili "nebo . Bog neba u Mongola, nji hovo tvoračko božanstvo. Tengrija su smatrali načinite Ijem svega vidljivog i nevidljivog, vladarem sudbine i gos podarom sveta. "Nebo je odl učilo." To snažno verovanje u sudbinu Mongoli su možda nasledili od Persijanaca. Ali na Mongole, kao i na druge severne narode, dubok utisak ostavljale su i p ri rodne pojave . S matrali su da meteori do " nose sreću, a ko god bi spazio takvu "pukoti n u u nebu mogao je u tom času od proviđenja da zatraži kakvu uslu gu. Gdid i oluja donosili su nesreću. Zbog velikog nevre mena s gradom kod Karakoruma 1 5. avgusta 1 246, odlože no je, po savetu šamana, ustoli čenje Guj uga kao kana, tako da je ceremonija obavljen a na drugom mestu devet " dana docnije. Tengrijevi atributi su "veliki , "milostivi vla-
1 84
Rečnik svetske mitologije
Istočna Azija
dar", i "bogati ". Sam Džingis Kan bojio je telo kako bi postao nebu najmiliji poglavar. Nebo je i donelo odluku o njegovi m velikim pobedama. T ri p it a k a Istorijski Sjuen Cang, vel i ki kineski hodočasnik. Godine
629. krenuo je kopnom na dug put u I n diju, gde je primio
poduku iz budističke metafizike, i sam joj doprinevši pre nego što će se oko 640, n atovaren rukopisima i l ikovnim prikazima, vratiti u Čangan . Kada je indijskim prijateljima objavio želju da se vrati kući, ovi mu zaprepašćeno rekoše: "U ovoj se zemlji rodio B uda, i ako b udeš posetio sva sve ta mesta vezana za njega, i maćeš d ovoljno toga da razgle daš do kraja života. Kada si već jednom stigao ovde, šteta bi bila da odeš ! " Tripitaka je morao da im objasni da je B udina poruka upućena čitavom čovečanstvu i da je on, Tripitaka, hodočastio u I ndiju radi kineskih vernika koji su imali nepotpuno znanje o B udinom učenju. Ne zna se kada je tačno budizam stigao u Kinu. Oko 65. godine u Šantungu je živeo knez k oji je "govorio tanane reči Lao Cea i p un poštovanja p rinosio plemenite žrtve B udi". Mada u tom prvom pomenu b udizma nailazimo na karakterističnu mešavin u taoističkih i budističkih eleme nata ' malo se zna o ranom kineskom budizmu. Eklektici zam je bio posledica okolnosti: tekstova je bilo malo, a i one tekstove koji su stajali na raspo laganju nije bilo lako prevoditi. Zbog nepoznavanja i ndijskih jezi ka pozadina b udizma ostajala je nepoznata Kinezima. Sem toga, i uče nja različiti h sekti stizala su do Kine u različito vreme. Tri pitaka je, da bi raspleo zamršene n i ti neizvesnosti, krenuo na zapa d, usnuvši kristalni vrh p l an ine Sumeru kako se izdiže iz kosrriičkog okeana. Kada je pokušao da pređe moćne vode, kameni l otos izroni mu pod nogama i bez bedno ga prevede do Svetske p l a n i ne. Kada Tripitaka iz gubi uporište na njenim strmim p adinama , iznenadan nalet vetra uznese ga sve do vrha.
1 85
Legenda je Tripitakino h odočašće pretvorila u najomi ljeniji ciklus kineskih narodnih priča. Prema toj predaji, on nije tiho krenuo na put u I n diju, već mu je car dao konja beka, a na samom putu, ispunjenom pustolovinama, Tri pitaka je susreo mnogobroj n a božanstva. Tako je Kvan .Ti n prisilila zmaja koji j e izronio iz duboke reke i proždrao Tripitakinog đogata da bude zamena pojedenom atu. Bo ginja milosti primorala je kralja majmuna da bude Tripita kin vodič, savetnik i prijatelj kao uslov za njegovo oslobo đenje od kazne na koju beše osuđen zbog nebeskih nede la. Taj dovitljivi majmun bio je niko drugi do H anuman: " on je bio Sun Hou Ce, "neumorni, neuništivi l uk avac koji se hranio sokom od žada. Rođen iz kamenog jajeta, Sun Hou Ce mogao je da leti, pravi skokove od gotovo dva deset hiljada kilometara i neverovatno vešto rukuje čarob nom palicom. To čudesno oružje moglo je da se pri lagodi svim njegovim željama - da poprimi kosmičke razmere ili da se smanji do veličine najmanje igle kako bi ga maj munski bog zakačio za uho. D rugi Tripitakin pomoćnik bio je Ču Pa Čije, groteskno svinjoli ko božanstvo, naoru žano vilama za gnoj ali skoro potpuno razoružano vla stitim životinjskim strasti ma. Sun Hou Ce i Ču Pa Č�ije uval ili su Tripitaku i Š a Ho Šanga, "sveštenika Ša " , nje govog smrtnog saputnika, u raznorazne nevolje, ali su ih i spasli najrazliči tiji h opasnosti . Taj grubi h umor vrhu ni u Hodoča.�-:ću na zapad, romanu V u Čengena iz X V I stoleća zasnovanom na životu Sjuen Canga. Ukulan-todžon Vodeni duh Jakuta. U dol i n i reke Lene, kao i u čitavom Sibiru i Mongoliji, od pamtiveka se verovalo da vaselje nom upravljaju duhovi. U svim "živim" stvorenjima - dr veću, planinama, rekama, jezerima, životinjama - obitava duh, čije odsustvo dovodi do propadanja i smrti. Alta.j ski Tatari rečju kut označavaju d uše kako ljudsk i h bića tako i predmeta u prirodi. Vrhovni duhovi, pop ut Ukulan-to džona, gospodara svih voda, vladaju drugim duhovima,
1 86
[stočna Azija
zaduženim za poje dine žive vrste i l i tipove krajolika. Mon goli su se s naročitim poštovanjem odnosili prema vodi . koja je oduvek bila predmet posebnog obožavanja u sever noj Aziji. Prin osi li su žrtve radi bezbednog prelaska reke . a neuredan izgled tih osvajača Ki ne može se pripisati ta � buu protiv pranja ili nošenja odeće oprane u tek ućoj vodi. Šta� iše, među severnim narodima rasprostranje no j� vero vanje da se pojedine reke ulivaju u ogromne ledene zalive kojima vl adaju pakosni duhovi - proždirači ljudski h duša. Uraš i m a Dečak ribolovac u japanskoj narodnoj predaji. Oženio se morskom devicom i živeo u palati pod talasima. Kada ga obuze želja da ponovo vidi roditelje, supruga mu dade kovčežić koji će mu osigurati bezbedan povratak u more pod uslovom da ga ne otvara. Zastraše n saznanjem da su čitava stoleća minula od njegovog odlaska, Uraš'ima skinu poklopac. Istoga časa pramen belog dima izvi se iz kov čežića i odle1uja ka moru, dok je Urašima cvokotao na stu denom vetru koji ga pretvori najpre u neverovatno starog čovek a a potom u leš. Danas se Urašimino svetilište nalazi na obali Tangoa .
EVROPA Grčka Rim keltske zemlje severna i istočna Evropa Preistorijski bogovi i b oginje oblasti koje savremeni arheolozi nazivaju " starom Evropom" - egejskog arhipe l aga, Jadrana, B al kana i zapadne Ukrajine - imali su za datak da održavaju život. Zmije, ptice i jaja preovladavali su u do danas otkrivenim kultovima. Glavna božanstva bila su boginja majka, čije je područje delovanja obuhva talo p lodnost i zagrobn i život, i bog bilja, prauzor Dionisa. Moć boginje m ajke nad smrću dobila je . likovni izraz u predmetima kao što su gusenica, čahura larve i leptir. po što nema dokaza iz mlađeg k amenog doba da su tadašnji ljudi razumeli mehanizam b iološkog začeća, sveprisutnost falusnih simbola ukazuje na veličanje spontani h životni h sila. S rađanjem poljoprivrede, međutim, prvi ratari počel i s u da posmatraju prirodne pojave pomnije i intenzivnije nego raniji l ovci i skupljači p lodova. Pojavila se zasebna boginja b i lja, povezana s velikom majkom ali prvenstveno odgovorna za setvu svetog semena od kojeg je sve više zavisio život. Preistorijski panteon odraz je društva kojim dominira majka. Po svemu sudeći , uloga žene nije bila potčinjena ulozi muškarca, tako da je u minojskoj civil izaciji drevnoga Krita (oko 2000-1 450. pre n . e . ) ženski duh mogao i dalje da cveta. Ta p rva evropska civilizacija bila je predgrčka i zasigurno je nešto dugovala ranim dodirima s Malom Azijom, Sirijom i Egiptom. Čak su i legendarnog Minoja, po kojem je ser Artur Evans skovao termin " minojski" , otkopavši njegovu palatu u Knosu, Grci zapamtili kao potomka nekog zapadnoazijskog kralja. Njegov otac Zevs, " " skuplj ač oblaka , oteo mu je majku, Europu, s dvora Agen ora, kralja Tira.
Rečnik svetske mi tologije
1 89
Grci, n ajveći tvorci evropskih mitova, dodali su sop stven a i ndoevropska verovanja n asleđu stare Evrope" ne " gde tokom drugog milenijuma pre n .e. Mikenska era ( 1550- 1 1 50. p re n . e . ) , prva faza njihove prevlasti , n azvana je po velikoj tvrđavi Mikeni, Agamemnonovom sedištu na Peloponezu. Religija tog razdoblja p redstavljala je spoj mikenske i minojske prakse, pri čemu je indoevropski kult boga neba Zevsa n a dvladao domaće tradicije koje su sla vile b oginju zemlje. Ali kult Here, "gospe", bio je dovolj no s nažan u Argolidi da dovede do asimilacije te l okalne boginje majke kao sestre i supruge Zevsove. Sasvim je mo guće da su docnije legende o njen oj ljubomori i svad ljivosti odjek snažnog suparn ištva koje je ranije p ostojalo između njihova dva kulta. Ubrzo posle 700. p re n.e. pesnik Hesiod pokušao je da se izbori sa zamršenošću grčkih mitova, koja se delimično može obj asniti seobama i ratovima. Razvoj bogova pred met je njegove Te og onije, u kojoj se za univerzalnim po retkom traga u genealoškim odnosima. U toj p oemi go vori se o Zevsovom usponu, o događajima u kojima je taj moćni sin Krona, p rvog svetskog osvajača, ostvario pre moć i utemeljio svoje obitavalište na planini Olimp . Teo gonija sadrži mnoštvo bogova i junaka koji p otiču još iz mikenskih vremena, kada je vladarska kuća u svakom važnijem gradu p osedovala mitski rodoslov, a u p odvizima lege ndarnih junaka nalazimo jedinstveno obeležje grčke mito logije. U malo tradicija n alazimo pandane Jasonu, He rak l u i Asklepiju. U I n diji, učenje o avataru n ikada ne dopušta da se zaboravi božanska priroda Rame i l i Krišne, dok su u drevnoj Mesopotamiji G ilgameša od drugih sveš tenika kraljeva izdvajale nevolje kroz koje je p rošao. U Egiptu je veoma zaokružena mitologija ponikla iz neobič ne p remoći faraona i sveštenstva - ona se usredsređivala na sudb i n u duše p osle smrti. Kod starih Grka ne nailazimo na takvu zaokupljenost onostranošću, jer su se b ogovi na u lici mogli sresti koliko i u hramu. Jaz između besmrtnika i smrtnika n i kada n ije bio velik - i jedni i drugi p ripadali su
1 90
Enopa
istoj zajednici. "Ljudi i b ogovi", pisao je Pindar u V veku p re n . e . , "od jednog su soja. Rođeni smo od iste majke, mada jc velika razlika u snazi između bogova i ljudi . " Putnik i istoričar Herodot, savremenik pesnika Pindara, verovao je da je većina grčkih bogova pozajmljena iz Egip ta , čija je očevidna drevnost n a njega ostavila dubok uti sak. Mada je pogrešio odabravši tu zemlju za izvorište grčke mitologije, p ravil n o je uočio da istočno Sredozemlje već dugo predstavlja kulturni kontinuum. Dodiri s Malom Azijom svakako su igrali određenu ulogu u meteorskom razvoju grčke civilizacije. Danas smo svesni kulturnih dodira između mikenske Grčke i Hetita, koji su do 1 400. p re n.e. vladali većim de lom Male Azije. Š taviše, kult Zevsa Labraundosa dosta je pozajmio od hetitskog boga vremenskih prilika, umorite lja zmaja I l uja nke. Kulturni dodiri na Kipru, gde su se Grci naselili pre 1 250. pre n . e . , doneli su Evropi A froditu, potomkinju boginje majke Astarte iz tekstova iz Ras Š am re, koji p re dstavljaju arhivu drevnoga si rijskog grada Uga rita. A frodita, boginja ljubavi , lepote i plodnosti , čak je uvela zapadnoazijski običaj hramovne prostitucije u grčki i rimski svet. Ubrzo se, međutim, javila sumnjičavost prema mitologiji i nepodnošenje sablažnjivog ponašanja b ogova. U V I stoleću pre n.e., Ksenofan iz Kolofona, napadajući vi dno ljudske atribute olimpski h bogova, izjavio je da bi stoka kada bi mogla da crta, svoje bogove načinila po vlas titom liku. To filozofsko gledište nije uticalo na grčku na rodnu religiju, mada je ona vremenom razdvojila logos, "um", od myth osa, ,.mita " . Umovanje , koje je nekoliko godi n a kasnije Heraklit iz Efesa n azvao mudrošću, postalo je sredstvo za spoznavanje shvatljivog svemira. Kao što je govorio Heraklit: "Ovaj svet, jedan isti za sve, nije stvorio niko od bogova i niko od ljudi, već je uvek bio, jeste i biće večno živa vatra, koja se delom p a l i a delom gasi ." Godine 3 16. p re n.e. sicilijanski fil ozof Euhmer, koji je živeo na makedonskom dvoru, mogao je da ustvrdi da su svi drevn i mitovi b i l i istorijski događaji. Njegova Sveta jstodja pri-
Rečni k svetske mitologije
191
kazivala j e bogove kao ljude koji s u se nečim istakli i zbog čega im je zahvalni n arod posmrtno dodeljivao božanska odličja. Osvajanje zemalja koje opasuju Sredozemno m ore - što je istorijsko događanje od n ajvećeg značaja, gotovo pot puno dovršeno do Hristovog rođenja - stvoril o je od carskog Rima metropolu drevnoga sveta, a ujedno i nas lednika nekoliko mitoloških tradicija. I dok se niko nije mogao suprotstaviti napredovanju rimskih legija, pokoreni narodi su, n a svoje veliko iznenađenje, uviđali da su gra đani Rima p otpuno bespomoćni pred stranim rel igijama. To se naročito odnosi lo na odnos Grčke i Rima. Proces asimilacije otpočeo je u drugoj polovin i I V veka p re n.e., kada je Rim, kao najveća sila u I taliji, došao u dodir s gradovima državama grčkoga sveta. S kor6jevićki Rim iz jedao se zbog nedostatka tradicije, nepostojanja slavne prošlosti ispunjene bogovima i junacima, a njegovim po vesničarima palo je u zadatak da stvore hronologiju dos tojnu rimske veličine. Oni su tu dužnost i ispunili, a Rim je konačno dobio naciona l n u tradiciju koja je sezala sve do Trojanskog rata, tradiciju celovitu i skladnu mahom zato što su se rimski istoričari trudili da je takvom učine. Maš tovita legenda o porekl u Rimljana dobila je državno priz nanje 239. p re n.e., kada je Senat odlučio da zaštiti Akar nanjane, koje su stalno n apadali Etolci, zato što sc od svih Grka samo Akarnanjani n isu neprijateljski odnosili prema Trojancima, navodnim p recima rimskoga n aroda. Klasičn u obradu tog mita imamo u Vergilijevoj Ene;i'di, spevanoj u slavu Avgustovog ustanovljenja carstva 3 1 . pre n.e. Bilo je i drugih uticaja n a rane Rimljane. U susedstvu su im se n a l azili glavni suparnici, Etrurci i Kartaginjani. "Moć Etruraca. p re uspona Rimljana", pisao je istoričar Livije, savremenik Vergilijev, "prostiral a se širom kopna i mora . . . od Alpa do Sici l ijanskog tesnaca. " Samim Rimom nekada su vladali etrurski kraljevi, a Rimljani su bili svesni uloge Etrurije u širenju grčke i zapadnoazijske kulture me đu italskim n arodima. Zbog našeg današnjeg nepozna-
1 92
Evropa
vanja etrurskog jezika, n e možemo donositi nikakve ko- . načne sudove . Ne znamo gde se tačno nalazila p rapo stojbi n a Etruraca, mada je to verovatno bila Mala Azija. Poznati su nam etrurska veštin a gatanja iz utrobe žrtvenih životinja te imena etrurskih bogova, ali to je uglavnom sve. Više se zna o Kartagin i , koloniji koju su 814. p re n .e. osnoval i Feničani, ali je njen uticaj n a Rim bio potpuno negativan i može se sažeti u jednu jedinu reč: Hanibal. Muke koje su Rimljani p retrpeli zbog njegovog pohoda petnaest godina poraza i p ustošenja (21 7-203 pre n . e . ) usadili su u nji h strah od velikih sila u opasnoj blizini Ape ni nskog pol uostrva. Rim je n astojao da nadzire Sredo zemlje, obrušavajući se na svaku državu koja bi pokazala znake osamostaljivanja. Č ak je 146. p re n.e. razorio već os labljene gradove Kartagin u i Korint. Posledica takve poli ti ke bila je propast Rimske republike i osnivanje Rimskog carstva. Utemeljitelj rimske premoći bio je Julije Cezar. Pre ne go što je svrgnuo Republiku, proveo je deset godina osva jajući i pripajajući Galiju, srce keltskoga naroda. Godine 55. p re n.e. izvideo je j užnu obalu Britanije, ali je rimsko osvajanje tog ostrva usledilo tek stoleće docnije. D ugi pohod n a Galiju stvorio je od njegovih legija nepobedivu vojsku, a njega samog uči nio vrhovnim vojnim zapoved nikom i monarhom, što je on i ostao sve do atentata 44. p re n.e. Julije Cezar je postavio rimsku granicu na Rajni, stvorio nekoliko velikih p rovi ncija i - što je posebn o važ no - većinu Kelta doveo u neposredan dodir s antičkim svetom. Kelti su se najpre p ojavili u Nemačkoj. Od X veka pre n.e. talasi selilaca stizali su u Galiju, na Iberijsko polu ostrvo, u severnu Italiju, n a Balkan, u Malu Aziju i Bri taniju. Jedna skitačka gomila čak je poharala grad Rim 386 pre n.e. Geografskim rasejavanjem keltskog naroda obja šnjava se nedostatak jedinstva u njihovoj mitologiji , p ošto je svaka grupa, n aseljavaj ući se, nailazila na različite lo kalne usl ove. Poslednju seobu predstavljalo je osvajanje
Rečnik svetske mitol ogije
1 93
Britill1 i je u I veku pre n . e . od strane Belgijanaca. Mada su . žreci poznati kao druidi p ostali poznati zahvaljujući spi sima proučavalaca antike, malo je dokaza da su oni zauzi mali n ajviši položaj u keltskoj rel igiji. Taj sveštenički red bio je možda ograničen na Britaniju i Galiju. Julije Cezar saznao je da je druidsko učenje " izmišljeno u Britaniji, a odatle preneto u Galiju, i . . . da vredni sledbenici te dis cipline mahom p utuju tamo da je proučavaj u". Š taviše, povezivanje druidskog gaja sa Stounhendžom toliko se ustalilo kao deo britanske usmene predaje da često zabo ravljamo kako je ta teorija stara tek nekih tri stotine godi na. Funkcija Stounhendža , p retkeitskog spome nika čija je izgradnja verovatno dovršen a oko 1 500. p re n.e., ostala je nepoznata. Pošto su se Kelti oslanjali n a usmenu tradiciju (Julije Cezar je p rimetio da druidi ne žel e , kao p rvo, da " se njihov sistem obuke razglašava u drugim zemljama me đu prostim pukom, i , kao drugo, da se učenik oslanja na pisanu reč a zanemaruje p amćenje"), postoji malo izvora podataka o njihovoj religij i , te će ona zauvek ostati tajna. Kel tsku mitologiju stoga p redstavljaju legendarni ci kl usi srednjovekovne I rske i iz njih izveden a arturovska tra dicija u Velsu, B retanji i Engleskoj. Kada je 3 1 3 . h rišćanstvo dobilo puno p ravo građanstva u Rimskom carstvu, taj srećni obrt u razvoju ove zapadno azijske vere uticao je isto toliko na Kelte un utar carskih granica koliko i n a sve druge narode pod rimskom vlašću. To je bio znak za opšti uzmak mitologije koju su hrišćani n azivali "paga nskom". Godine 3 1 2. caru Konstantinu p ri kazao s e u snu Hristos, rekavši m u d a ć e pobediti p ro tivnike ako na štitove svojih vojnika stavi h rišćanski znak. Naslikavši krst n a štitovima barem nekih od svojih ljudi, Konstanti n je krenuo u bitku kod Milvijskog mosta, gde je njegova vojska nenadano odnela pobedu. Premda je Kon stantin vlastito krštenje odgađao sve dok se nije n ašao n a samrtničkoj p ostelji dvadeset pet godin a docnije, ukazom iz 3 1 3. poništio je diskri m i natorske zakone i dozvolio versku slobodu, p a čak i n aredio povraćaj svekolike imo-
1 94
Evropa
vine . otete od Crkve tokom ranijih p rogona. Sa izuzetkom Julijana, koji je v ladao od 360. do 363, carevi su jedan za drugi m izdavali ukaze protiv nehrišćanskih žrtava, obo žavanja likova, ulaska u hramove i magije. Paganske apo logete bili su u defanzivi, p riznaj ući veliki deo onoga što je Crkva tvrdila. Hrišćanski fan atici su, štaviše , ugrabili priliku da unište drevna kultna središta, poput Serapeja u Aleksandriji. Godine 391 . biskup Teofil je poveo svoju militantnu pastvu u napad na taj hram, za koji se govorilo da je n ajstariji u antičkom svetu, i spalio ga do temelja. Paganski hramovi su bili ili razarani, pri čemu su se od njihovog materijala gradile crkve, ili pretvarani u hrišćan ske b ogomolje tako što bi ih sveštenstvo obredno očistilo od p aganskih veza. Jedan od p rvih tako osvećenih hramo va u Rimu bilo je okruglo svetilište Fauna, rimskoga Pana, koji je papa S i mp licije (468-483) p rozvao Rotondom sv. Stefana. Posledica takve politike p ri l agođavanja bez sumnje je bilo p režiVljavanje paganstva. Vernici su izveštavali o pri sustvu demona, koje je možda trebalo da odagnaju doc nije uvedeni groteskni ljudski i životinjski likovi na fasa dama crkava. Godine 530. sv. Benedikt je na Monte Kasi nu n ab asao n a gaj p osvećen Apolonu gde su se i dalje iz vodili drevni obredi. Kada je razorio svetilište i prilagodio to mesto hrišćanskoj upotrebi , p ojavio se satana sa svojim p ritužbama, ali svetac ne reče ni reči . Njegovi pratioci su čuli, ali nisu mogli da vide đavola. U starim zapadnim pro vincijama Rimskoga carstva paganski mitovi otvoreno su opstoj avali, naročito u seoskim kultovima prirode. Hriš ćanski b iskupi i sveci dugo su se borili p rotiv tih jeretičkih skretanja, koje je delimično snažila narodna predaja ger manskih n aroda što su stizal i s druge obale Rajne. Ipak, srednjovekovno h rišćanstvo n ije bil o bez vlastitih legendi. U move vernika zaokupljali su, između ostalog, Antihrist, dies irae, gnev sudnjega dana, mošti, kult Device, čudesni događaji, znaci i znamenja, kao i sveprisutne sile zla. Doba vere dalo je svoj doprinos riznici svetske mitologije.
Rečnik svetske mitologije
1 95
U Y veku Zapadno rimsko carstvo pregazil i su ger manski n arodi koji su p red Hunima bežali na zapad. Sam Rim opustošili su Vizigoti 4 1 0. i Vandali 455. Ovi p otonji učinili su to tako temeljn o da se imenom toga skitačkog plemena i danas nazivaju oni koji uživaju u obesnom uni štavanju lepih p redmeta. Vandali su iz Š panije stigl i u Af riku 429, svega dve godine pošto su p rešli Rajnu, a sv. Av gustin živeo je dovolj no dugo da prisustvuje vandalskom osvajanju grada Hipona, svoga biskupskog sedišta. Avgus tinova čuvena rasprava De Civitate Dei, ili Božja dlŽa va, može se smatrati pokušajem nalaženja nekakvog smisla za hrišćane u propasti ri mske vlasti. Naro�ito su bolne bile glasine da pad Rima p redstavlja k'azn u nehrišćanskih bo gova zbog potiskivanja njihovih kultova od 391. do 392. l dok je sv. Avgustin pobijao jeretičke istorijske teorije, severni uljezi dovršavali su osvajanje zapadni h provincija. Poraz koji je Bunima nanela združen a vojska Rimljana i Vizi gota kod grada Troa 45 1 . i smrt hunskog vojskovođe Atile dve godine kasnije ipak nisu bili dovoljni da spasu Zapadno rimsko carstvo, koje je više bilo žrtva unutrašnjih slabosti nego snage germanskog oružja. Ono nije .moglo da izdrži velike pokrete naroda, i hegemonija nad zapadnom Evropom p rešla je u ruke njegovih tradicionalnih neprija telja. Još od vreme na kada je Julije Cezar pomerio granicu do Rajne, Rimljani su znali da ratnička plemena koja krstare šumama s druge strane reke žive u drukčijem mito loškom svetu. Godine 98. Tacit u svojim spisima pominje germansku legendu o poreklu plemena: "U svojim starim baladama, njihovoj jedinoj zabeleženoj istoriji, oni slave Tvista, boga izniklog iz zemlje, oca Manusa, koji je preko svoja tri sina njihov p redak. " Rimljani su takođe bili potpuno svesni da je Skandinavija vagina nation um, ma " terica n aroda " , koja i m stalno šalje n ove talase selilaca. Ono što nisu mogli znati bilo je to da su germanski na seljenici n a severu pripadali indoevropskoj jezičkoj grupi od koje su potekl i i italski dijalekti. Na sličan nači n , Angli, Sasi i Juti , koji su zauzeli Britaniju p o povlačenju rimskih
1 96
Evropa
legijp 423, suočili su se tokom docnijih vikinških osvaja nja . s napadom manje dalekih ali zato suroviji h rođaka. Govornici indoevropskog prajezik a razmileli su se iz nepoznate p rapostojbi ne oko 2500. p re n.e. Njihova grana poznata Rimljanima kao Germani sopstveno poreklo izvo dila je iz Skandinavije. U današnje p otomke te loze spada ju Nemci, Holanđani, D anci, Š veđani, Norvežani, I slanđa ni, Englezi i svi koji od njih potiču. Malo toga se zna o germanskoj mitologiji iz doba pada Rimskoga carstva. Osim kratkih runskih n atpisa, sve do h rišćanske ere n ije bilo pisanih spomenika, p ri čemu se n a Islandu oni p ojav I.i uju tek 1 000. godine. Mitološka k njiževnost najviše je sačuvana na tom ostrvu, koje se n akon seobe iz 874. p ridružil o vikinškom svetu. Najveći doprinos razumevanju germanskih legendi dao je islandski naučnik i državnik Snori ( S norri) Sturluson ( 1 1 79-1241 ), čije delo Prozna Eda sadrži p riručn i k za pesni ke o svetu drevnih bogova, sa objašnjenjima metafora zasnovanih n a starim mitovi ma. U doba Vikinga (750-1 050) snažno se razvila kosrnologija u čijem s u središtu bila j u n ačka dela Odina, Tora i božan stava Freja i Freje, b rata i sestre. Upravo tu poznu tradi ciju tumači nam S n ori . D rugde u zapadnoj Evropi, ger manski zavojevači b rzo su bivali p reobraćeni u h rišćan stvo. Vladavin a Karla Velikog (768-81 4) p redstavljala je trijumf h rišćanske crkve . Franačko kraljevstvo branilo je katoličku veru, koj a se borila i protiv jeretika i protiv pa gana. Tokom pohoda p rotiv svojih saksonskih rođaka, Karlo Veliki je p ok azivao izrazitu netrpeljivost p rema nehrišćanskim običajima. I dok stanovnici S kandinavije ni su bili uznemiravani, misionari su pronosili veru daleko p reko granica fra načke države. Godine 597. Avgustin se iskrcao n a ostrvo Tanet u misiji preobraćanja Engleza. Rusija je hrišćanstvo p rimila 989, pri čemu su obraće n ici prišli istočnoj p ravoslavnoj a ne rimokatoličkoj crkvi. Taj događaj omogućio je istočnoj h rišćanskoj tradiciji da se proširi na sever sve do obala Arktičkog okeana i na istok do obala Tihog okeana. Grčki misionari naišli su n a
Rečnik s\·etske mitologije
1 97
p ri mi tivnu mitologiju kod Slovena, ali n ajstarija verovanja nisu dugo živel a po zvaničnom u kidariju p aganskog bogo čašća p ošto je h rišćanstvo imalo civilizujući uticaj. Izgleda da su bogovi Slovena i Balta, Slovenima n ajbližih jezičkih suseda, imenima neodoljivo p odsećala na indoiranska i trakijsko-frigijska božanstva. Tako se smatra da slovenski raj p redstavlja neposrednu p ozajmicu iranske reči ray, ko ja označava nebesku blistavost ili lepotu. Gromovniku i bogu ol uje Perunu priređivan i su raskošn i obredi u Kijevu sve do X veka. To je jedno od slovenskih božanstava o ko jima znamo nešto više, premda samo na osnovu izveštaja o ukidanju njegovog kulta. Ostatak mitologije istočne Evro pe izgUbljen je u maglama p rethrišćanske ere. Konačno, u n ajsevernijim delovima Evrope i danas po stoje raštrkani ostaci drevnoga naroda Uralaca. Laponci u Fi nskoj, Samojedi u Rusiji, zajedno s nekoliko manjih grupa koje naseljavaju tundru, sačuvali su u svojoj narod n oj p redaji tradicije naroda čije je raseja nje verovatno po čelo negde u četvrtom milenijumu p re n.e. Njihova vero vanja slična su verovanjima sibirskih plemena, i ta veza snažno upućuje na postojanj e p rvobitnog šamanizma. Do kazi o šamanskim delatnostima vračeva, sveštenika opsed nutih duhovima, nalaze se u izveštajima p rvih posetilaca l aponskih k rajeva. Neki danski putnik iz XVII I veka p risustvovao je transu u koji je jedan takav medijum pao posle niza vrtoglavih plesova. Dok je bio nesvestan svoga neposrednog okruženja - za njegov duh se tvrdilo da je otputovao u zemlju mrtvih kako bi tamo savladao sablast koja mu je mučila pacijenta - medijum je bio u stanju da u rukama drži zapaljene cepanice i da se udara oštricom se kire po kolenima nimalo se ne ozleđuj ući . Osvestivši se, objavio je p rirodu bolesti i vreme koje će bolesniku biti p otrebno da se oporavi. Na tragove vračanja nailazimo i u drevnim verovanjima Finaca, Vogula i Mađara, koji svi p otiču od uraIske l oze. Shvatanje da je svako stvorenje oživljen o duhom Mađari su izgleda razvili do tvrdn.ie da svak i ud i organ ima svoju zasebnu dušu. Letopis iz 899.
1 98
Rečnik svetske mitologije
Evropa
beleži da_ iz mađijskih razloga Mađari jedu srca svojih za roblje nika.
\A ���
(
. . . . . . Grčka boginja lJ ubaVI. Za razliku od njenog nmsk � g pa.� dana Venere, s kojom su je poistovećivali, Afrodita l1lJe bila samo boginja čulne ljubavi već nakl onosti uopšte, ka ? i svih poriva koji leže u osnovi društ� en � g. �ivota. AfrodI tina p ute nost delimično se može obJasl1ltJ Jednom od le gen di o njenom rođenju . Kada je Kron oštrim srpom o se kao Uranov fal us. bacio je besmrtn i ud u more. U bozan skom mesu, koje J e p lutalo na b � l oj peni. odra: l a je bog.i nja koju su Grci prozvali A frodltom, "onom sto dođe . IZ pene". Na taj način je stigla i do " morem opasanog IP ra", gde su joj, u Pafu i Amatu, sagrađen � dva �azna svetilišta. Ono u Amatu bilo je p osvećeno njenom liku s b radom, koji je podsećao na asirsku Ištar. U stv.ari, Afro . s Klpr , str dita je p utovala u suprotnom smeru: došla }� � � . va koje je od davnina bilo pod zapadno.azlJsklm u �lca} e!n. Suparništvo s Herom, autohtonom maJk ? l"? ze � IJe I . zc� nom Zevsovom, učinilo je A froditu bogll1Jom lJ ubavI . S vremenom je Afrodita postala majka Erosa,. . ? o�ans�v � s kojim p rvobitno n ije imala nikakve veze. Stanji vldov� .nJe � nog kulta - grčko preobraženje sume �ske I nane - y rezlveli su u njenim imenima. A frodita je bila Apostrohja, "ona koja se okreće"; Androfona, " umoriteljka m � �kar� c� "; Timb orih , ,.grobarica"; Anosija, "nesveta"; EpltImbldlJa, "ona na grobnicama"; a pre svega, Pasifaesa, ,. �1adal.eko svetla" kraljica podzemlja . Atinjani su je smatral � "n.aJst� rijom Mojrom", glavnom među s uđajama. Afrodita Je sti cala posebne epitete i kao boginja ljubavi: Kalipigo "ona s pre krasnom stražnjicom"; Morfo, .,lepo. građena"; i .Am � bologera, "odložiteljka starosti". U Konntu su postOJale l h ramovne bludnice. Prema predanju, Afroditu su n a Kipru primil � H �re : pokrivši joj nagotu p rikladnom odećom. Hor� su ��le kcen . Temide, boginje odgovorne za red, pravdu I godlsnJa do-
?
�
1 99
ba. Prvi kip nage Afrodite n ačinio je vajar Praksi tel i po stavio ga u K nidu, na jugozapadnoj obali Male Azije u IV v. pre n.e. K n i đani su poštovali vaganj, jer su verovali da je boginja ljubavi izrasla u toj školjci. Afrodita, neverna supruga Hefesta, sakatog boga kova ča, i mala je nekoliko dece s bogom rata Arejem. Isplevši mrežu od tananih niti i njome uhvativši ljubavnike dok su ležali u postelji . razgnevljeni muž pozva olimpske bogove da budu svedoci njegove sramote. Ovi se, međutim, na smejaše - sem Posejdona, koji u ime bogova obeća He festu odgovarajuću n adoknadu. Tek tada Hefest pristade da oslobodi Afroditu i Areja. Afrodita je najviše volela Adonisa, sirijskog boga kojeg je umorio divlji vepar. Adonis je rođen iz rodoskvrnog odnosa nekog kralja i njegove dvanaestogodišnje kćeri verovatno kralja Libana koga je prevarila pri nceza Mira i bio je toli ko lep da su se Afrodita i Persefona, kraljica mrtvih, posvađale oko toga kojoj će pripasti. Njihova žestoka prepirka stigla je i pred Zevsa, koji odluči da će Adonis treći n u godine živeti sam, trećinu s Persefonom, a trećinu sa A froditom. Tako je taj sirijski bog svake godine umirao i oživljavao, dok mu je majka pretvorena u drvo, koje je svoj i m plačem proizvodilo mirisnu smolu - iz mirnu. Od povesnog su značaja dve priče koje Afroditu po vezuju s Troj om. Toliko je moćna bila boginja ljubavi da je čak i Zevsa naterala da se zaljubljuje u smrtnice i za nemari njenu suparnicu Heru, kćer Krona i Reje. Za uzvrat, Zevs ju je primorao da se zaljubi u trojanskog pas tira Anhisa. P rerušena u frigijsku princezu, ona je pose ćivala obore , zasleplj ujući jadnika svojom lepotom. Prem da se A n h isov strah posle ljubavne noći sa Afroditom pokazao opravdanim, tešilo ga .i e saznanje da će njihov sin, Eneja, utemelj iti latinsku naciju u Italiji. Zato što je spavao sa b oginjom - što) je za svakog smrtnika bila skupa povlastica - A n h is beše ili osakaćen munjom ili oslepljen pomoću p čela. I ako je Afrodita pomogla da se spasu pre-
200
Evropa
ostali Trojanci obezbedivši i m Enejino vođstvo nakon pa da grada u grčke ruke, i sama je bila doprinela tom kob nom sukobu. U želji da je Paris, sin Prijama i Hekabe, koji je tada služio kao pastir, p roglasi najlepšom među bogi njama, Afrodita mu obeća ruku Jelene, tada već supruge spartanskog kralja Menelaja. Parisova otmica Jelene dovela je do Trojanskog rata.
Junak Homerove f/ijade, epske p ovesti iz I X veka pre n.e. o opsadi Troje, događaju koji se verovatno zbio četiri stoleća ranije . Ahil, sin tesal skog kralja Peleja i nimfe Te tide, bio je nepobediv ratnik, ali sklon neobjašnjivim izlivima jarosti . Svađao se s drugi m grčkim glavarima, du rio se u svom šatoru, a p reko bojnog polja vukao telo troj anskog zatočnika I-lektora, kO.i eg je ubio u dvoboju. Prema l egendi, Tetida je pokušala da Ahila učini besmrt n i m potopivši ga u podzem n u reku Stigu, ne pokvasivši mu p ri tom jedino petu za koj u ga je držala. To ranjivo mesto pronađe strela odapeta iz Parisovog luka te Ahil umre p re pada T roje. Antihrist U srednjovekovnoj hrišćanskoj mitologiji, strašni tiranin p oslednjih dana sveta, din-dušmanin Hristov. U pojmu Antihrista združe ni su persijski dualizam i judeohrišćanska apokalipsa. A ntihrist se n ajpre j avlja u " Otkrivenju" kao l ažn i mesija " koji se protivi i p odiže više svega što se zove B og i l i se poštuje . . . i dano mu bi da se bije sa svetima, i da ih p obijedi; i dana mu bi oblast nad svakijem koljenom i n arodom i jezikom i plemenom". U srednjem veku, među tim, Antihrist je p ri kazivan ne samo kao svetski tiranin već i kao l eteća zver ogromne glave, plamenih očiju, maga rećih ušiju i gvozdenih zuba.
Rečni k svetske mitologije
201
Dolazak Antihristov n apeto se iščekivao. Godin e 1 096. p ap a U rban je hrišćanima naložio da izagnaju muslimane iz Jerusalima pošto će tiranin uskoro doći a središte nje gove vlasti biće Sveta zemlja. Tako je Urban p okrenuo Prvi krstaški rat. U vremena kada p retnja saracenske, ta tarske ili turske najezde ne bi podgrevala mit o Antihristu, Evropa je njegove pristalice pronalazila u sebi samoj . Sa tana je postao " otac Jevreja" , što je za posledicu i malo krvave progone pripadnika toga naroda. Ali, dok je većina ljudi verovala da će Antihrist biti Jevrejin, mnogi su sma trali da će on biti sin kakvog biskupa ili opatice. Tako je došlo do neobičnog preplitanja antiklerikalizma i Anti hrista. I kao što je p apa Bonifacije VIII 1 296. napisao: " An tički pisci pripovedaju kako svetovnjaci pokazuju duh neprijateljstva prema sveštenstvu, a to jasno dokazuje da n ašnje iskustvo." Nije ni čudo da su tokom Reformacije protestanti smatrali da je papa Antihrist, dok su katolici taj kompliment uzvraćali Luteru.
��
Brat b lizanac Artemide, devičanske l ovkinje, i sin Zevsa i titanke Lete. Grci su ga nazivali Febom, sjajnim". Kultne " asocijacije s Malom Azijom p rethode asocijacijama sa G rč kom: za Letu se tvrdilo da je rodila Apolona i Artemidu u Likij i , m ada je mesto koje se najtešnje povezuje sa Apolo novim rođenjem bilo sveto ostrvo Del. Na rođenju je re kao: " Dragi će mi biti lira i l uk, a u proročištima otkrivaću ljudim a neumoljivu volju Zevsovu. " Prema jednom p redanju, mladi Apolon stigao je u Delfe kada mu je bilo četiri dana kako bi ubio zem n u zmi ju koja mu je ugrožavala majkU tokom trudnoće. Taj pi ton, G ejin sin, slao je otkrovenja na p ovršinu zemlje kroz p ukoti n u u steni. Proročica Pitija n adah njivala se udišući jaka isparenja i izgovarala zagonetne rečenice - predska zanja delfskog p roročišta. Apolon je ubio veliku zmiju i zauzeo njeno mesto. Prema drugoj legendi , svrgnuto stvo-
202
Evropa
R ečni k svetske mitologije
203
renje bila je zmajevica po imenu Delfina, "materici slična" . Otuda i ime D e l fi . Među njegovim ljubavnim p ustolovinama najvrednije pomena bile su njegove veze s Koronidom, majkom boga medici ne, Asklepija; sa Dafnom, divljom devicom iz Tesa lije, koja se preobrazila u lovor kako bi izbegla napastvo vanje ; s nimfom Driopom, kojoj je prišao prerušen u kornjaču; i sa dečakom Kip arisom, " čempresom", nekom vrstom dvojnika samoga Apolona. Dafn a i Kiparis mora da potiču iz starije postojbine tog boga, iz divljih severnih predela. Apolon je prvobitno bio zaštitni k p astira. Posle ustoličenja u D el fima, stekao je vlast nad streljanjem iz l uka, muzikom i medicinom. Rimljani su prvi Apolonov h ram sagradili 432. pre n.e. Možda su ga usvojili od grčki h doseljenika ili od Etruraca, čije je božanstvo Vejovis poistovećivano sa Apolonom.
Grčka legenda p ripoveda kako je Akteon i mao tu ne sreću da loveći n abasa na Artemidu dok se ova kupala. Ona ga pretvori u jelena, a njegovi vlastiti psi potekoše za njim i rastrgoše ga na komade. U ranijoj verziji te priče, lovac A kteon prišao je nagoj Arternidi pokriven jelenjom kožom. Poput Atene, Artemida je ponekad nosila strašn u masku Gorgone na vratu, jer je, zajedno sa Atenom i Bes tijom, blagom zaštitnicom doma, bila jedna od b oginja nad kojima Afrodita nije imala vlast. lj Maloj Aziji , međutim, Afrodita je često poistovećivana sa Artemidom u njenom vidu devičanske lovkinje. Artemida, kao Koritalija, lovorova deva", bila je kći " Zevsa i titanke Lete, i Apolonova sestra bliznakinja. Kada div Titije napade Letu na njenom p utu u Delfe, ubi ga jedna od Artemidinih strela ili udarac Apolonov. Odisej je p restupnika video u Badu: dži n beše okovan l ancima, a dva \ešinara bez prestanka su mu kidala jetru .
bog rata, Zevsov i Herin sin. To neornilje no bo žanstvo ozbiljno je poštovano jedino u srednjoj i severnoj Grčkoj. lj mitologiji se p oj avljuje kao podstrekač nasilja, neobuzdan ljubavni k ili nepouzdan prijatelj. Arej nema ni kakvih moralnih atrib uta, i - u oštroj opreci prema rim skom Marsu - može biti krvav, nemilosrda n, plašljiv i malodušan .
Artur
�� G rčki
\�
Kada bi zasjao mesec, pojavila bi se Arte mida, a zveri i biljke počeli bi da p lešu. Plesači i plesačice izvodili su svo je tačke u čast te b oginje, a seljaci u Arkadiji, na Pelopo nezu, kitili su devojke fal usima. Atinjani su osećali pred- . grčko poreklo devičanske lovkinje Artemide, boginje div lji h mesta i divljih stvari, a kult joj je bio ograniče n na predeo koji je okružavao Atinu, gde su je dvorile arktoi, "medveđe device". U njenom kultu mogu se n aći ostaci ljudske žrtve: iz male posekotin e na vratu žrtvovanog krv su p uštale poklonice nekadašnj e boginje medvedice .
Hic jacet ArlfJUrus, rex quondam, rexque �UlUru�. "Ov ?e počiva Artur, negdašnji i budući k ralj ." OvaJ natpIs n � nJe govoj grobnici u Glastonberiju n ajbolje dočarava I?Jegov legendarni život i neumrlost. U Velsu, Kornvol u I Bre tanji među pukom je vladalo čvrsto uverenje da Artur nije mrtav već da će se vratiti kako bi svoj narod spasao od ne prijatelja. On je bio središte i nadahnuće pozne keltske mitologije . . U jednom od najranijih spomena Artura, u delu /-!Jslo ria Briltonum velškog monaha Nenija iz IX stoleća, Artur se opisuje kao dux bel/orum, " vođa vojnika": Poput Irca . Fin a Makula, Artur je bio ratnik koji je bramo zemlJU od stra n i h zavojevača. Ali njegov lege ndarni l i k daleko nadmašuje njegovu istorijsku slavu; ma kolika ona bila. lj romantičnoj književnosti, kralj A rtur i vitezovi okruglog stola predstavljali su prauzore viteštva. Artur se rodio kao vanbračno dete Jutera Pendragona, kralja B ritanije, i I grejn, supruge vojvode Gorloa iz Korn-
204
Rečnik svetske mitologije
Evropa
vola, a odgojio ga je .čarobnjak Merli n . I zvadivši čudotvor ni mač Ekskalibur iz stene iz koje niko drugi ni.j e mogao da ga iščupa, Artur se otkrio - mada je tada bio tek dete kao sudbinski predodređen za kralja. Krunisan je s pet naest godi na u Velsu, a uskoro je p okazao i svoje umeće vojnog zapovednika, stigavši čak do grada Rima tokom jednog pohoda. Protivno Merlinovom savetu, oženio se Gi niverom, koja je volela ser Lanselota i bila neverna Ar turu. Nesreća je zadesila njegovo kraljevstvo u obliku us tanka koji je podigao Mordred, njegov nećak. Došlo je do velike bi tke. Izginuli su gotovo svi vitezovi okruglog stol�, a sam Artur bi teško ranjen . Ser Bedivijer, po Arturovom nalogu, baci Ekskalibu r u jezero, a tri vile povedoše Artura čamcem u Avalon, ili Avalah, koji se poistovećuje sa Glastonberijem. Asi U germanskoj mitologiji postojale su dve vrste bogova, asi, i vani. Snori Sturl uson ( 1 1 79-1 241 ) smatrao je da asi poti ču od reči Azija, tvrdeći da je Tor unuk trojanskog Prija ma, a da je Odin njegov potomak u dvadesetom kolenu. Vani su prvobitno naseljavali zemlju oko reke Don, "ne kada zvane Vanakvisl". Mada to tumačenje skandinavske tradicije danas nema podršku, sasvim je moguće da su vani kasno stigli iz Male Azije i da njihovo prvobitno supar n ištvo sa asima predstavlja prilagođavanje u okviru neke starije mitologije. Odin je bio gl avn i bog među asima, dok je boginja Freja igrala vodeću ulogu među vanima, naro čito u vreme kada su te dve vrste božanstava bile sin kre tizovane. Bogovima se suprotstavljao rod mraznih divova, poto maka Bergelmija, koji je p reživeo k rvavi potop izazvan umorstvom I rnija. Bogovi su očigledno bili u rukama sud bine i neumitno se kretali ka sopstvenom kraju, ragna roku. Na taj dan, sile zla nadvladaće bogove i njihove saveznike, ejnhelije, ubijene ratnike i miljenike Odin ove. D va ljudska bića, Lif i L i ftrasi, treba da prežive tu kata-
205
strofu: nji hovi p otol1)ci naseliće n ovu zemlju i n a n ovom nebu obožavati Odinovog sina Baldera. Asklepi ·e
-----
U grčkoj mitologiji, zaštitnik medicine i sin Ap olonov. Ne samo da je vidao bolesne već je i oživljavao mrtve . Ta retka vlast nad Hadom poticala je možda iz okoln ostI nje govog rođenja. lezersku nimfu Koronidu oplodio je Apo lon, ali se ona i pored toga drznula da potajno uzme smrt nika za svog drugog ljubavni ka. Apolon se toliko ražestio doznavši za njeno n e�erstvo da je poslao sestru Arte midu da umori Koronidu bolešti n om . Kad je vatra već plamtela oko jezerske n imfe na njenoj p ogrebnoj lomači , Apolon se sažaii na nerođen og sina i izvadi ga iz Koronidin og leša. Tako je AskIepije došao na svet. Veštin i lečenja pod.u � a vao ga je Hiron, najmudriji među kentaurim a, zverohklm čudovištim a koja su obitavala u šumama. Njegova poduka bila je toliko uspešna da se Ze vs poboja da bi ljudi mogli doskočiti i samoj smrti te munjom ubi Asklepija. I pak, na Apolonov zahtev, on postavi b oga medicine međ� zvezde . Glavni hram bio mu je u Epidauru , blizu Arga. BIle su mu posvećen e zmije - jedina životinjsk a vrsta koja je u stanju da svuče sopstven u kožu. Rimljani su obožavan je AskIe pija primili iz Grčke 293. pre n .e . , ne bi li sprečili pošasti . Atena Kći Zevsa i Metide, "savetnice ", Atena se rodila iz očeve glave kao sasvim odrasla i potpuno naoružana, nakon što je Zevs progutao trudnu Metidu. Bog kovač Hefest možda Je svojom sekirom p ripomogao njeno rođenje. D evi.čanska ratnica, Atena Palada, za razliku od boga rata Areja, klo� nila se besmisle n og nasilja, radije se oslanjajući na smelost mudrosti. Uspešno se rasp ravljala sa bogom mora Posej donom oko toga ko će up ravljati Atinom. U tom sporu Zevs je presudio u njenu k orist zato što beše zasadila masli�u. Njena ćud imala je i svoju tamn u stranu, jer Ate-
206
Evropa
na je bila Glaukopida, " sovooka" , i Gorgopida, "gorgo nolika". Bila je zaštitnica zanatiija, n aročito kovača, tkalaca i pre laca. Time se objašnjava njeno zvanje Hefestije, druž benice boga kovača. Ali odnosi Hefesta i Atene nisu bili idealni, kao što pokazuje mit o Erihtoniju. Da bi sprečila Hefesta da joj oduzme nevinost, A tena ga je odgurnula od sebe ili je na čudotvoran način iščezla iz svadbene postelje. Prosuto seme b oga kovača palo je na zemlj u, gde je iz njega izrastao zmij ac Erih tonije. B oginja je trima kćerima Kekropa, prvog ati nskog kralja i čoveka zmije , dala kutiju u kojoj je bio Eri h tonije, rekavši im da ne zaviruju unutra. Ali dve medu njima nisu mogle da savladaju radoznalost te pol udeše ugledavši božansko dete zmiju. Atena ipak n ije gradu uskratila zaštitu. Štaviše, uvek je bila odl učna i delotvorna bogi nja. Svojom aktivnom Podrškom pomogla je Odiseju na njegovom epskom p utu kući iz Trojanskog rata. Balder " Bog koji krvari" u germanskoj mitologiji, čuven po lepoti i mudrosti. Odinov drugi sin bio je severnjački odjek Ado nisa, Atisa, Tumuza i Ozirisa. S amrtni Balder vratiće se u novom svetu, posle ragnaroka, uništenja bogova, kada ze lena zemlja izron i iz mora. Baldera je ubila strela od grančice imele, koja je od pamtiveka u Evropi smatrana tajanstvenom i svetom bilj kom. S mrtonosnu strci u odapeo je slepi bog I-lod, kojeg je u tu svrhu iskoristio lukavi Loki. Nakon Balderovog pada medu bogovima su vladali zbunjenost i neizvesnost, sve dok Friga ne p re dloži da neko odjaše do he/a, carstva mrt vih , i ustanovi koliki se otkup traži za Baldera. To mračno mesto bilo je zapravo tamnica ispunjena dušama koje će se b oriti protiv b ogova za vreme ragnaroka. Njegova kraljica Hel imala je palatu zvanu Kišomraz i mučila one koje bi joj poslali - one koji nisu slavno nastradali u boju već su umrli od bolesti, starosti ili poginuli nesrećni m slučajem.
Rečnik svetske mitologije
207
B alder je bio poznat kao " bog suza" jer je njegov b rat Herrnod dojahao iz h e/a na S lejp niju, Odinovom osmo nogom konju, s vešću da je za Balderovo puštanje iz car stva mrtvih potrebno da sva stvorenja plaču za nji m . Sva su zaista i plakala - osim Lokija, kojeg bogovi svezaše zbog te drskosti. Germanski narodi uvek su verovali da ć� se jednoga dana, posle k osrničke kataklizme, Balder, kOJI zapravo nije mrtav, vratiti podml adenom svetu. S vreme nom je Baldera u srcima severnjaka zamenio umi rući i vaskrsavajući sin h rišćanskog božanstva. Bestij arijurni Zbirke priča o životi njama, najčešće izmišljenim, omiljene u srednjem veku. Najčuveniji medu mitskim zverima bio je Jednorog, stvorenje kojem su se divile device. Najsmrto nosniji je bio Bazilisk, zmij ica svega petnaest centimetara dugačka. Toliko je otrovan bio Baziliskov dah da je . to gnusno stvorenje živelo u p ustinji koju je samo stvonio: . Najčudniji je bio azijski Bonakon, zver bl�ovske �la : e � konjskog tela. Golemi rogovi bili su mu tohko zaknvl.Jel1l da i h nije mogao koristiti za odbranu. Ipak nije bio bez za štite, jer je pri begu p rogonite lje zasipao vlastitom izlu čevinom. Tom plamenom tvari, opasnom po biljke, živo tinje i ljude, mogao je da prekrije više od tri jutra zemlje. Bor Bukvalno. "roden". Prema germanskoj predaji, prvobitna krava Audumla, "hraniteljka" , lizala je ledene stene koje su joj izgledale slane. Do večeri prvoga dana, na mestu ko je je l izala iz leda je izrasla ljudska kosa. Drugoga dana pojavila se ljudska glava, a trećega dana ceo čovek. T � je bio B uri , "rodenik", lep , visok i snažan . On je začeo sma zvanog Bor, koji se oženio Bestlom, kćerkom mraznog diva. B or i B estla i mali su tri slavna sina: Odina, Vilija i Veja. T a božanstva su ubi l a staroga orijaša I mija, kojeg je u životu održavalo Audumlino mleko. Od I mijevog l eša
208
Rečnik svetske mitologi je
Evropa
�tvoril i SU svet, a kr" što je lip tala iz Imijevog tel a podavila Je skoro sve druge mrazne divove.
L�_�rejJ ��
I me koje su Grci dali severcu. Mada su bogove vetra obo žavali i Grci i Ri mljani, Borej je zauzimao posebno mesto u mitol ?giji jer je naneo veliku štetu persijskoj floti za vreme bitke kod Artemisija 480. pre n.e. B ran
Sin Febalov i kraljevski junak irskog epa iz V I I I stoleća �r�novo putovanje i pust% vine. Putovanja morem op c1l1Javal a su i rske pripovedače, koji su razl ikoval i echtrai. " pustolovine", od immrama, " putovanja", pri čemu su ov� potonja obuhvatala i posete ostrvima na onom svetu. U priči o B ranu kombinuju se obe tradicije. Ona počinje sre brnom granom prekrivenom belim cvetovima. ženom u čudnom ruhu i njenom pesmom o čudesima k.oja se na hode u svetu iza mora, s b rojnim ostrvima od kojih je sva ko veće od I rske, s predivnim ženama i umilnom muzi kom, u svetu gde su nepoznati izdajstvo, žalost, bolest i smrt. Tamo su odje drili B ran i njegovi ljudi. Među mes tima koja je posetio B ran behu Ostrvo radosti , gde svi bezbri�no zijaju i smeju se, i Ostrvo žena, koje je Bran napustio . tek p osle mnogo nago � aranja sadruga željnog v u I rsku, B ran otkn da ga tamo znaju samo doma. StIgavsI kao lege ndarnog putnika u drugi svet, te on ponovo diže e r ? Onaj član njegove posade, pak, kojeg je morila ceznJa za rodnom grudom, iskoči na obalu i pretvori se u gomilu pepela.
t�
B res Legendarni i rski kralj. Sin Elate, kneza Fomorijana, na �oda �iji su pripadnici imali po jednu ruku i nogu, i I riju, zene IZ n aroda zvanog T uata De Danan, "ljudi boginje Dane". S i n im se zvao Johej, "lepotan", i rastao je dvap�t
209
brže od ostalih deč"ka. Bres se još zvao i Gormak, " po korni sin", ali nije opravdao to ime. Tuata De Danan su mu dali da kraljuje Irskom, n adajući se da će njegova vlast obezbediti mir i dobru volju između njih i Fomorijana. Ali B res se nije p okazao dostojnim kraljevskog položaja. Rat n i ke je ponižavao dajući im sluginske poslove , dok je obič ne ljude tlačio. Kada su ga svrgli, pobegao je Fomorijani ma i s njima podigao ogromnu vojskU. U strašnom pokolju D ruge bitke kod Matireda, T uata De Danan odneli su pobedu nad Fomorijanima. Rat tih mitskih naroda najve rovatnije je odjek ranih borbi za premoć između selilaČkih p lemena. Kada su se Tuata De Danan prvi put iskrcali n a obalu I rske, odl učno s u spalili svoje brodove "kako u nji. ma ne bi morali da beže" s tog ostrva. Čistilište Je.dan od najtvrdokornijih m itova srednjega veka bio je Imt o čistilištu, čijim se stanovnicima - umereno grešnim h rišćanskim pokojnicima - može pomoći molitvom. U srednj em ve �u pretnja čistilišnim plamenovima bila je go tovo Isto tohko strašna koliko i paklenski oganj, uprkos mogućnosti napredovanja u čistilištu - uspinjanja Plani n �m očišćenja, kroz pokoru i samoodricanje, sve do raj skih vrata. Mada je grčka pravoslavna crkva poricala čisti l ište, ono je u zvaničnu katoličku dogmu ušlo 1245. i ostalo deo te dogme sve do danas. " Razumno čistil ište" mnogim vern icima izgleda kao prihvatljiva stanica na putu ka strašnom sudu. D agda D oslovno znači ,.dobri bog". D revno irsko božanstvo života i smrti . .Tednim krajem štapa mogao je da ubije de vetoricu ljudi, a drugim da ih oživi. Dagda je bio poglavar mitskog n aroda Tuata De Danan, mnogo mu pomogavši tokom Druge bitke kod Matireda. Bio je Ed, "vatra"; Olater, "sveotac"; Ruad Rofesa, "gospodar velikog zna-
210
Rečnik svetske mitologije
Evropa
nja"; i bog druidizrna i l i m ađije, dIaJdeht. U njegovu svetu i movi n u spadali su neiscrpni kotao, dve čudotvorne svinje - jedna koja se uvek peče i druga koja uvek raste - i voćke vazda bogate p lodovima. Ćerka mu se zvala Brigit i bila je boginja vatre, plod n osti , stoke i pesništva. U galskim i britanskim natpisima pojavljuje se kao B rigindo i Briganta. Pojedini vidovi nje ne ličn osti, naročito njen a velikodušnost, preneti su na sv. Brigitu (453-523 ) . Ta h rišćanska svetica dovela je oca do očajanja širokogrudo razdeljuj ući porodičnu i movi nu siro masi ma. Njene dobre želje ušle su u legendu: "veliko jeze ro piva Kralja kraljeva"; "neka nebeska porodica pije iz njega do kraja vremena"; "neka Isus bude među ovim veselim ljudima"; i " razdati brodovlje puno oružja". Dan sv. B rigite zapravo je stari prazn i k p roleća. Dana Majka drevnih i rskih bogova i zaštitnica čarobnjaka Tuata. Možda je bila p ovezana s rekama. Njen hinduistički pan dan bila bi stara b oginj a Danu, " nebeske vode". Isti koren javlja se u i menima evropskih reka Dona, Dnjepra, Dnjes tra, Donvija. Tuata De Danan, "narod boginje Dane", vladao je I rskom p re dolaska Milovih sinova, p redaka da našnjih ' stanovnika ostrva. Kada su ih Milovi sinovi pobe dili, dodeljeno i m je p odzemlje - " bregovi i vilinski pre del i , tako da im vilenjaci pod zemljom behu potčinjeni". " Mali ljudi " iz n arodne predaje o vilenjaci ma u hrišćan skoj I rskoj predstavljaju umanjene verzije stariji h pagan skih božanstava. Dedal Legendarni grčki zanatlija. N a zapovest kritskog kralja M i n oja, planirao je i sagradio lavirint, u kojem se skrivao M i n otaur, čudovišno stvorenje rođeno iz neobične ljubavi kritske kraljice Pasifaje p rema Posejdonovom biku. Minoj je od Posejdona zatražio znak kada se sa b raćom nad-
211
metao oko p restola, te se dogodi d a p redivni bik što ga taj bog posla iz talasa p rob udi u Pasifaji neukrotivu strast, koju ona zadovolji p omoću bronzane krave u koju se sakrila kako bi zavarala zver. I bronzana krava bila je delo Dedalovih ruku. Prema legendi, Minoj je zatvorio "lukavog" Dedala zato što je ovaj odao tajnu lavirinta, ali je Dedal p obegao sagradivši krila za sebe i sina I kara . Uprkos očevom upo zorenju, dečak je Ieteo suviše blizu Sunca. Njegova topl ina rastopi vosak kojim su krila bila spojena te I kar pade u more i utopi se . Sam Dedal bezbedno se prizemljio na Sicilij i . \
� �;J
Dem �
----
De metra u Grčkoj , Ce rera u Italij i - boginja rastl I1,1a i plodnosti , naročito ži tarica - imala je nekoliko ljubavnika, među koje spadaju i Zevs i Posejdon. Kada je zaljubljeni bog mor a p očeo da p rogoni Demetru, ona je već bila za uzeta potragom za otetom ćerkom Persefonom. De metra sc preobrazila u kobi lu i pomešala s konjima na ispaši, ali je Posejdon primetio njenu prevaru i, u obličj u p astuva, spario se s njom. Njihova deca bila su tajanstve na kći i crni pastuv. S a Zevsom j e boginja žitarica rodi la Persdonu, kće r koja umire i oživljava. Prema orfičkoj tradiciji - jed n om od grčkih kul tova " misterija " - Reja, kao Demetra, z<:lbranila je Zevsu da se oženi. Na to je taj bog neba po k ušao da siluje majkU. Kada se Reja pretvori la u guju, i /,evs je uči nio to isto, te su se, kao dve zmije, spari l i . Zevs je takođe uzeo zmijsko obličje dok je uživao u njihovoj će rki Persefoni , s kojom je začeo Dionisa. A ti njani su bili gorljivi poštovaoci Demetre . Tvrdili su d<:l je lege n darni predak Triptolem izumeo plug i ratarstv o , pa stoga i civilizaciju. On je bio taj koji je utemelji o obrede u Eleusin i , gde su ga u metnici prikazivali kao mladića u bojnim kolima i sa žezlom i klasjem žita u rukama. Tripto lem, ,.trostruki ratnik", možda je p rvobitno bio bog rata,
212
Rečnik svetske nlitologije
Evropa
umoritelj ljudi . Jasoa je b i l a htoničnost eleusinskih mi sterija - Atinjani su mrtve n azivali "Demetrinim n aro dom " . D evica Marija U osobi D evice Marije, b ogi nja zemlja ili velika ma.i ka " iz " drevnih religija uspela je donekle da vaspostavi svoj ne kadašnji p o ložaj. U p rvo vreme , Devica Marija nije bila p oštovana više od drugih svetaca i svetica, ali počev od I V veka njen kult sve je više jačao medu hrišćanima. Efeski s abor se 43 1 . sastao u crkvi za koju se verovalo da čuva njene zemne ostatke i potvrdio joj titulu theotokos, Bo " gorodica" , što je na l atinski prevedeno kao Mater Dei, majka B ožja. Taj n aziv odražavao je viziju sv. Jovana iz Patma, onako kako je ona opisan a u Otkrivenju" . I znak " " veliki pokaza se n a nebu: žena obučena u sunce, i mjesec p od n ogama njezin ijem, i na glavi njezinoj vijenac od dvan aest zvijezda. " Bila je Mater Virgo, devica majka, p rvobitna supstanca, docnije izdeljena u mnoštvo stvorenih stvari; Stella MaTis, zvezda mora, neokaljana materica božanskog izvora, kao i p raiskonske vode nad kojima je lebdeo Duh; i " stablo Jesejevo" , osovin a vaseljene i grana n a kojoj će "počivati Duh Gospodnji". Mada su to bili atributi očigledno na sledeni iz narodne tradicije, Crkva je morala da se pomiri s kultom Device i legendama vezanim za nju. Pritisak puč kih verovanja nadjačao je teološko čistunstvo. Uzalud je sv. Bernar ( 1 090-1 153), b ranilac katoličkog pravoverja, pokušavao da obuzda plimu. Neki monah iz Klervoa, stare opatije sv. Bernara, snovideo je mrtvog sveca s tamnom mrljom n a grudima, kao pos\edicom njegovog odbijanja da p rihvati teoriju bezgrešnog začeća. Pril agodavanja se vrše i dan-danas: p ap a Pije X I I je 1 950. bulom Munificenlissimus Dei p roglasio dogmu o telesnom uznesenju Device Marije na nebo. U Pravoslavnoj crkvi omiljenost njenog kulta ogleda se u obi lj u svetih slika, ikona.
213
B ogorodica j e uvek tešil a one koji b i zapali u duboko očajanje. Prem a jednoj srednjovekovnoj legendi, neki siro mašni vitez p rodade ženu satani za veliko bogatstvo. Kada muž nesrećni cu p ovede da j e p reda davolu i tako ispuni svoj deo pogodbe, ona potraži utočište u jednoj crkvi i p repusti svoju sudbinu Devici Mariji. B ogorodica se za meni sa ženom, bez vitezovog znanja, i ude u grotlo pakla. Tamo satan i oduze vlast n a d onima koji nju pozovu, a zati m ga otpusti . Vitezu reče da razda svoje bogatstvo, što ovaj i učini, dobivši potom od nje još veće blago. Postojali s u stvarni razlozi za davolovo nezadovoljstvo. B ogorodica je o l a kšavala m uke jadnim dušama" u čistili " štu, obitavalištu grešnika k rivi h za manje prestupe, pa je čak i izbavljivala iz pakla one koji behu umrli u smrtnom grehu. Jedan srednjovekovni letopisac zabeležio je navod nu davolovu p ritužbu: "Svakoga dana žalim se Bogu na te nepravde, ali on je gl uv kada je reč o Njegovoj Majci , i p ušta je da b ude gospodarica i gospa od raja." Na ovoze maljskom p l a n u, Bogorodica je pomagala siromašnima i isceljivala bolesne. Savreme n a središta njenog kulta u Za padnoj Evrop i n astala su u Lurdu 1858. i u Fatimi, u Portugalu, 1 9 1 7, n akon vesti da se prikazala u ovim mes tima. Dies irae ( Lat. "dan gneva " . ) S rednjovekovni h rišćani bili su za o kupljeni kraje m sveta. Predvi dali su strašn i sud, posle kojeg će doći milenijum, H ristovo hiljadugodišnje carstvo. Nakon pada Zapadnog rimskog carstva, oživel o je verova nje u smak sveta . Godina 1 000. takode je podsticala mito loško domišlja nje, kao što s u to činili i glad, kuga i zemljo tresi . Najuticajniji su bili p ogledi vidovnjaka Joahima iz Fjore (1 1 45-1 2 02 ) . On je istoriju pode\io na nekoliko do ba, prorekavši da će se 1 260. okončati doba Duha, koje je p očelo sa sv. Benediktom (480-550). Te godine čovečan stvo može očekivati novo otkrivenje, dolazak Antihrista i poslednje dane gneva. Taj mit, zapisan p o p apskom na-
214
Evropa
logu, moćno je utic;ao n a srednjovekovnu misao, a svojom vizijom budućeg sveta u kojem će Sveto rimsko carstvo i R imska crkva ustupiti mesto slobodnoj zajednici usa vršenih bića kojima nisu potrebni sveštenstvo, svete tajne i sveti spisi navestio je savremene milenarističke teorije.
l _g i ����J
(
U grčkoj mitol ogiji , dečačko božanstvo bilja, vina i eksta ze. Sin Zevsa i tebanske princeze Semele, Dionis je bio " urlač" , " bivorogi bog", jer se često očitovao kao bik ve l i ke plodnosti i sn age . Dionisova majka, koju je obmanula ljubomorna I-lera, zahteval a je da joj njen božanski ljubavnik dođe u svom pravom obličju, a kako je Zevs bio bog munje, on je p retvori u prah. Ali iz njenih ugljenisanih ostataka Zevs uze nerođeno dete i uši ga sebi u bedro, gde ono ostade sve do svoje zrelosti. T rakija i Frigija nadme tale su se za počast da ih smatraju Dionisovim zavičajem, p remda Dionis možda potiče sa ostrva Krita. Grcima je on bio strano božanstvo neverovatne snage - Tebanci su od b ijali da mu se klanjaju, zbog čega, prema legendi, behu kažnjeni ludilom i ubistvom. Dionis je bio Dimetor, " od dve majke"; Enorh, " opremljen semenicima"; Arsenotelis, "muško-ženskast"; Endendar, "onaj na drvetu"; Omadije, "žderač sirovog mesa"; Mist, posvećenik " ; dok je kao " B romije i u drugim zvanjima n a dzirao pijanu mahnitost svojih poklonika. Htoničnost Dionisova očigledna je iz druge priče o njegovom rođenju: zmijasti Zevs, sklupčavši se zajedno s m ajkom Rejom, koja se beše p reobrazila u zmiju kako bi izbegla sinovljeve ljubavne n apade , zače Persefonu, sup rugu boga podze m lja Hada. Zmijoliki bog neba ponovo se spario, ovoga p uta sa ćerkom Perse fonom, koja rodi Dio n isa. Zmija je taj n i simbol zemlje i vode. Kao reka što kri vuda, ona bešu m n o p uzi po zemlji. Prebiva u tl u, a iz svoje rupe izbija kao izvor ili mladica. N adasve, zmija može pro dreti u grobn icu, a odbacivanje košuljice simboliše uskrs n uće mrtvih.
Rečnik svetske rnitologije
215
D i onis j e b i o omiljeno božanstvo, pri čemu s u većin u njegovih sledbenika činile žen e - menade . One s e p redaju divlje m, ekstatičnom gorskom plesu i izvode obrede koji uključuju trganje mesa, čak i ljudskog. Obožavanje tog velikog uklonitelja psiholoških zapreka s vremenom je obuzdano uvođenjem p ovorki za pojedina godišnja doba, kao i svetih drama. Ž estina Dionisova i njegov dalekosežni uticaj na ljudsku osećajn ost ipak su utkani u nekoliko le gendi. Najčuve nija je bila tragedija tebanskog kralja Pen teja. On je pokušao da spreči obožavanje tog b oga, ali su ga menade, u svojoj orgijastičkoj pomami, rastrgle n a ko made. Te besomučne poklonice predvodila je, štaviše, Pentejeva rođena majka. Dionis se uvek dovodio u vezu s vinovom l ozom , ali nije, kao njegov rimski pandan, Bah, isključivo bio bog vina. Godi ne 1 86. p re n . e . , rimski Senat doneo je više za kona p rotiv orgijastičkih obreda uvezenih " misterija " . Sas vim je moguće da je nekoliko h iljada ljudi pogubljeno pre nego što je zvanični kult boga vina Baha uhvatio korena u I taliji.
DiOSk�
Zevsovi sinovi - Kastor i Pol ideuk, ili Poluks kod Rim ljana. Homer ih zove braćom Jelene, koju su izbavili iz Atike p ošto ju je Tezej tamo odveo. Bili su među Argo nautima, tokom čijeg je pohoda Polideuk goli m rukama ubio Amika, kralja Bebrika, naroda iz Bitinije. Njihov poslednji podvig, pokušaj otmice, završio se Kastorovom smrću, mada legenda tvrdi da su oba Zevsova sina stekla besmrtnost. Kult D i oskura bio je veoma važan kod Spar tanaca, koji su ga povezivali s tradicijom dvojnog kraljev stva. I u Rimu su se Kastor i Poluks poštovali od V veka p re n.e. pa nadalje . G ovoril o se da su oni Rimlj anima lično priskakali u pomoć n a bojnom polju.
216
Rečnik svetske mitologije
Evropa
Dives (Lat. "bogat".) Srcdnjovekovna h rišćanska personifikacija bogataša. D ives je bio osuđen na paklenski oganj, dok se prosjak Lazar, njegova sušta suprotnost, odmarao na Avrahamovim nedrima. U ikonografiji se Dives pojavljuje kao oličenje škrtosti. Vreća s novcem vuče ga nadole kao teg, dok ga đavoli udaraju na muke. D ruidi Drevni keltski red sveštenika, učitelja, gatalaca i čarob njaka. Veruje se da samo i me potiče od imena hrasta, drus. Julije Cezar izveštava da su se druidi sastajali svake godine na mestu za koje se verovalo da je središte G alije. On takođe pominje i vrhovnog druida. Jedini podroban prikaz neke druidske svetkovine zabeležio je drugi rimski p isac. Vreme vršenja tog obreda odre đivao je rast i mele na h rastu. Dr1,lid u beloj odeždi popeo bi se na drvo i "zlat nim srpom" odsekao granu imele, koj u bi na zemlji doče kivali na beli plašt. Potom bi bila žrtvovana dva bela bika, a onda bi usledila gozba. Nejasno je značenje tog obreda, kao i mnogo čega drugog vezanog za druide. Edip B ukvalno: "natečeno stopalo" . Sin tebanskog kralja Laja i kraljice Jokaste. Laj je, saznavši od proročišta da mu je su đen� da pogi ne od ruke sopstvenog sina, ostavio Edipa na planini, s probodenim i sapetim stopalima, odmah po nje govom rođenju . Dete je p ronašao neki pasti r i odneo b ��� detnom korintskom kra u i kraljici , a ovi su Edipa odgoJIh kao vlastitog sina. Edipu je proročište u Delfima u mladosti reklo da će ubiti oca i oženiti se majkom, te on, užasnut, odluči da se nikada ne vrati u Kori n t. Ne znajući n išta o svojim pravim roditeljima, on kre n u p u t Tebe i srete kralja Laja, kojeg ubi tokom svađe oko prvenstva prolaza. Stigavši blizu grada, Edip razreši zagonetku koju je postavila Sfi nga, u
\i
217
to vreme pOš<\st svih p utnika. Zato što j e porazio tu ču dovišnu krilatu l avicu, Tebanci ga proglasiše kraljem. On se oženi obudovelom .Tokastom, te tako, i ne znaj ući, ispu ni proročanstvo. Vremenom je postao svestan sopstvenog oceubistva i rodoskvrnuća. Zbog tog samootkrića oduzeo je sebi vid pre odlaska u izgnanstvo, gde su u Kolonovom gaj u, blizu Atine, Eumenide konačno oslobodile Edipa zemaljskog bivstvovanja. Jokasta sc ubrzo posle toga obesila. Eja � . . . . ' d u, K n lata bogll1J a zore u grev k oJ' mIto oglJ\. Prema H eSlO I
o o.
bila je kćerka titana Hiperiona i Teje. Kao i Arunu, njen h i nduistički pandan čije ime znači " ružičasta", zamišljali su je kako tik pred svanuće nebom vozi trijumfalna kola. Ejina dva ata zvala su se Blistavi i Svetli. Bog sunca I-!elije, s druge strane, imao je četvoropreg, što je ukazivalo na njegov viši položaj. Ejinu reputaciju boginje sklone ljubavnim pustolovina ma nije lako objasniti, p remda se u jednom mitu govori o moći Š to ju je imala nad bogom rata Arejem, uspehu koji joj A frodita ni kada n ije oprostila . Većina njenih ljubav nika bili su oteti mladići , poput Titona, kojeg je Eja držala sve dok nije sasvim iznemogao od starosti. Čak i tada ne voljko se rastala od njega, uprkos njegovom neprekidnom blebetanju. I l i ga je ona zatvoril a u spavaonicu ili je on postao cvrčak, koji i dan -danas bez prestanka cvrči. Za razliku od Eje, s b ogom sunca nije povezano mnogo mitova. Verovalo se da I-klije, prešavši nebo, noću p l ovi oko zemlje u zlatnoj posudi, opasuj ući reku Okean, i p red samu zoru stiže natrag na istok. Jednom je Feton, sin Helijev, pokušao da vozi b listavu kočiju, ali je ubrzo iz gubio kontrolu nad njom. Tek je Zevs uspeo da obuzda jogunaste konje i sprečio da se ze!n lja ne zapali. Feton je poginuo u ovoj strci, upavši kod Cili barskih ostrva u reku Eridan, u čije je postoja nje Herodot sumnjao.
218
Eyropa
Neobične pojave vezane za Sunce bile su za stare Grke isto toliko ozbiljne koliko i za njihovo glavno božanstvo Zevsa. Ipak se p rvo p omračenje Sunca koje je tačno predvideo neki Grk zbilo još 585. pre n . e . , kad� j � Tales iz Mileta, verovatno koristeći be leške što su ih v � dili vavi Ionski žreci , uspeo da prcdskaže dramatično zatamnje nje neba zbog kojeg su Liđani i Medejci p rekinuli bitku � a obalama reke Halis. Ejlejtij�
J
---
G rčka boginja rađanja, koju su Rimljani poistovećivali s Lucinom, jednim od lunoninih atributa. Prvobitno minoj ska dvojna boginja, s peći nskim svetilištem . blizu Knosa Ejlejtija je igrala veoma podređenu ulogu u božanskim po � slovima. Bila je n ajvećma značajna po svom odsustvu, kao onda kada joj Hera nije dozvolila da p rati Letu na ostrvo De l . K ao posledica tog odlaganja, Apolonovo rođenje . . trajalo Je devet dana i noći . Empedok\e Taj grčki filozof, rođen u Akargu, današnje m Agriđentu na Siciliji, živeo jc i stvarao u V v. pre n.e. Osim po svo jim ' spisima i p re davanjima, Empedok\e je bio čuven i po uspešnom lečenju bolesti i aktivnoj podršci demokratskim načel ima. Predanje tvrdi da je nestao u ognju Etne h oteći ? a dokaže da je p ostao b og. Taj motiv mu je pripisan kada Je vul � an izbacio jednu od njegovih bronzanih papuča. Vatra Je možda oduzela život i njegovom učitelju - građani Krotone u I taliji nekol iko godi na ranije zapalili su Pita ' gori nu školu. Očigledno da je bratstvo filozo fa moralo da upravlja gradom državom ukoliko n ije želelo da n astrada kao pitagorejci . Prauzor pali kuće bio je, n aravno, I-Iero strat, koji je 356. p re n . e . do temelja spalio veliki Arte midin hram u Efesu kako bi se na taj način obesmrtio.
Rečnik svetske mitologije
219
E n ej a Č uveni trojansko-rimski junak; s i n Anhisa i boginje Vene re - Afrodite . Ri mljani su verovali da je jedan njihov va žan etnički element stigao iz Male Azije - Trojanci koji su umakli grčkom p ustošenju Troje i krenuli za Enejom. Taj mit je doživeo klasičnu obradu u Vergilijevoj Enejidj, pri povesti o lutanjima begunca Eneje sve do njegovog dose ljavanja u I taliju. Carski i nteres bio je veoma izražen u toj epskoj poemi. U pismu Ve rgil iju iz 26. p re n . e . , Avgust, p rvi rimski car, tražio je od njega skicu ili delove cnejlde, koja beše započeta negde u to vreme. Vergilije je slavio sudbinu R imljana kao božanski nadahnutih vladara antič kog sveta: to osećanje beše blisko Avgustu, pobedniku . kod Akcija. D oplovivši do Krita, gde j e u snu sazn ao da je Dardan , predak trojanske kraljevske porodice, rodom i z I talije, Eneja produži ka Epiru na i stočnoj jadranskoj obali , a zatim ka Siciliji i Kartagi ni, p re nego što će se iskrcati kod pećinskog svetilišta kumejske Sibi le. U severnu A friku Eneja je skre n uo zbog iznenadne nepogode što je posla boginja Junona, koja ga je tokom puta neprestano proga njala svojom omrazom. To neprijateljstvo izgleda da je de lom bilo posle dica Herine mržnje prema grčkom junaku Heraklu. U Kartagi n i , Venera se postara da se Eneja i kartaginska kralj ica Didona zalj ube jedno u drugo. Kada Eneja, posl ušavši Jupiterovu naredbu, napusti Didonu, ova se spali n a pogrebnoj lomači. Zani mljiva je i Eneji na p oseta podzemnom svetu. Sibila mu naloži da se domogne zlatne grane, te zajedno siđoše u "zemlju se ni". Kada Eneja tamo srete Didonu i pokuša da joj se obrati , ona se ćutke okrenu. Ali Eneja tada nabasa na Anhisa, svog oca. Ovaj mu otkri buduću slavu Rima, koji će vrhunac doživeti za Avgustove vladavine. Ostatak El1cji'de bavi se ujedinjenjem Trojanaca i Latina u jedan narod, što j e b i l o veliko mitsko postignuće " pobožnoga" Eneje.
220
Enopa
,r" ' ! Eri n ij0 B ukval no: "srdite" . To su bila osvetnička božanstva u grčkoj mitologiji , furije koje su progonile oskrnavitelje običaja. Te tri htonične boginje , rođene iz krvi osakaćen�g Urana u Gejinoj materici, stari Grci zamišljali su kao ruž ne žene, sa gujama upletenim u kose i s bakljama i šibama u rukama. Bile su nemilosrdne i u životu i u smrti. Ali. za razliku od satane i drugih zapadnoazijskih duhova zla, Eri nije nikada nisu bile b ezrazložn o zloćudne. Zvale su se Alekta, " beskrajna", Tisifona, "glas osvete", i Megera, "zavidljivi gnev". E ri n ije su progonile one koji bi nepravično prolili krv, a naročito majči nu. Tako su zbog materoubistva bile za petama Orestu, iako je ovaj delovao po neposrednom ' naređenju Apolon ovom. Oresta beše Klitemnestra, nje gova majka, poslala od kuće dok mu je otac Agamemnon bio zauzet opsadom Troje. kako bi mogla uživati u svojoj nezakonitoj vezi sa Egistom. Sin se vratio u grad A rg kada su Kli temnestra i Egist ubili Agamemnona po njegovom � ovratk.u iz rata. O rest se osvetio ubivši majku i njenog l.1ubavl1lka. Prema dramatičaru Eshilu (525-456 pre n.e.), Eri nije su pristale da prekinu svoj progon nakon što je Oresta krivice osl obodio Areopag, drevni savet na čijem je čelu stajala Atena. Presuda je smirila jarost furija, koje �u od tog doba bile p oznate kao Eumenide, " umirene bogi nje" . Moguće je, međutim, da su Grci primenjivali na njih taj eu �emizam zato što su se plašili da upotrebe njiho'vo pravo Ime.
\ E uropa grčkoj mitologi ji , kći ti rskog kralja Agenora . Njen otac. Libijino i Posejdo novo dete, napustio je Egipat �da bi se naselio u Fenikiji sa svojih pet sinova, Kadmom . Feni kom Kil i kom, Tasom i Finejom . Ti mladi prinčevi poslati su d � potraže sestru nakon što je Zevs, prerušen u bika, dopli vao do Krita sa E uropom n a leđima. Na tom ostrvu ona je
Rečni k s\'etske mjtologije
221
Zevsu rodila tri sina, Minoja, Radamanta i Sarpedona. Prilično je uverljiva tvrdnja da je Europa bila boginja n oći, pošto joj je ime povezano sa semitskim korenom glagola "zalaziti". U tekstu iz sirijskog grada Ugarita, nap rednog trgovačkog središta pozn atog mikenskim Grcima p re nje govog razaranja oko 1 1 90. pre n.e., govori se o " našoj Gospi , bogi nji , nevesti pod velom .. . koja nestaje u zalasku sunca". To je u sušti ni mit o Europi, odvedenoj daleko na zapad radi udaje. Pošto je Zevsu rodila tri sina, Europa se udala za krit skog kralja Asterija, koji je usvojio Zevsove sinove, a od njihovog oca kao nadoknadu dobio čudesnog bro nzanog čoveka zvanog Tal da mu brani kraljevstvo. Za Tala, koji možda predstavlja maglovitu grčku uspomenu na minojsko metalurško umeće, govorilo se da je ne�eljene strance odbijao gađajući ih ognjenim kamenjem ili pak, p ržeći i h svojom usijanom kopčom. Taj i drugi božanski darovi do pali su Minoj u po njegovom dolasku na presto. Fin Maku! Ili Fin MakumejI, Fion Makumal. Fiana, stari ciklus spe vova o Finu i njegovom sinu Oizinu slavi sjaj irskih kra ljeva iz I I I v. Jedna od tih povesti, "Progon Dijarmajda i Grijanija", p ra uzor je priče o Tristanu i lzoldi. Druži n a iskusnih ratnika, Fenijana, Finovog n aroda", u svoje redove primala je samo h rabre ,"učene i sp osobne. Jedan ispit diskval ifikovao bi većinu kandidata: "Niko ne bi bio priml.j en dok u tlu ne bi bila iskopana rupa koja čoveku stŽe do struka, a on staVljen u nju zajedno sa šti tom i !eskovom granom dužine podlaktice. Tada bi devet ratnika s devet kopalja istovremeno nasrnuli na njega s razdaljine od deset brazdi . Ako bi ga povredili, ne bi bio pri mljen u b ratstvo." Fortuna
ItaIska boginja poistovećena s grčkom boginjom sreće Ti hom, "detetom Zevsa oslobodioea". Grci su verovali da Tiha deluje p otajno, uzdižući jednog čoveka i rušeći dru-
222
Evropa
Rečnik svetske mitologije
gog. Bila je oli{� nje slu{aja. U I tali.i i je Fortuna, ili Fors, p o{el a kao donositeljka pri rasta , berićeta i vel i kih stada. Postepeno jc njen kult u Rimu dobio mn ogo širu ulogu, možda zato što sreća ne obraća p ažnju na li{nosti. Š taviše, njena je bila jedna od nekoliko p rvih svetkovina - održa vala se svak oga juna - kojoj su mogli da prisustvuju kako slobodni ljudi tako i robovi . I nače se smatralo da robovi ili zatvorenici p rljaju svaki verski obred kojem prisustvuju, tako da su p reduzimane opsežne mere predostrožnosti kako bi im se onemogući o p ristup još pre po{etka cere monije. Omilje na Fortuna p reživela je do srednjeg veka kao to{ak sreće . Kult Fe licitas, boginje sreće, zvani{no je ustanovljen p od rimskim carevima, koji su je smatrali savezn icom Viktorije. Frej Među vanima b i l a su n a.1cuvenija blizanačka božanstva, Frej i Freja, sin i kći Njorda, lepog boga mora. U german skoj mitologiji Frej i Freja dopri neli su spajanju dva bo žanska roda , asa i vana, tako da se Freja stopila s Frigom, Odi novom ženom. Frej znači "gospodar", a Freja ,.gospa" , što upućuje n a vezu s k u l l o m svetog braka u drevnoj Zapadnoj Aziji . U hramu Upsala, p rema Adamu iz Bremena, nalazio se oko 1 200. pri kaz Freja sa izražen i m falusom. Svešten ici su ga zapravo zvali Fri ko, "ljubavn i k" , a rimski pandan bio mu je Prijap, Di onisov i A froditin sin. Baš kao što je Frej bio najlepši međ u b ogovima i vladao kišom, suncem i plod n ošću prirode, tako je Freja b i l a najlepša boginja i sa Odi nom ravnopravn o delila ubijene. Na putovanjima je kori stila kola u koj a su bile upregnute dve mačke. Friga ./
U germanskoj mitologiji, žen a Odin ova i majka bogova. Ta b oginja p lodnosti koja neće reći sudbinu, ali dobro " p oznaje usude", verovatno je došl a sa severa pre vana i pri tom izgubi l a aktivni vid svoje božanske prirode. Kada je
223
B alder usnio predstojeće zlo, Friga je od svih stvorenja osi m imele iznudila obećanje da se nikakvo zlo neće do goditi njenom sinu. I nače je Friga najčešće bila pasivno b ožanstvo: znala j e b udućnost, ali n ije imala moć da utite na nJ u. G avejn U A rturovoj smrti Tomasa Malorija (Thomas Malory), k oju je 1 485. izdao K a kston (William Caxton), ser Gavejn je savršen vitez, strogi branilac ritcrstva i protivni k ser Lanselota. U delu Ser Ga ve;il i Zeleni vitez, ranoj alite rativnoj poemi , njegova reputacija stavlja se na p robu i dovodi u sumnju tokom njegovog neobi{nog susreta sa Bersila k om de Odezcrom, Zelenim vitezom. Ta p ustolo vina otpočela je u Arturovoj dvorani na Badnje veče, kada je zeleni div izazvao vitezove na takmičenje u odsecanju glava. Ser Gavejn je pristao i jednim zamahom sekire od rubio strančevu glavu. Na iznen ađenje okupljenog društva, orijaš se ponašao kao da se ništa n ije dogodilo. Mirno se sagn uvši , podigao je odsečenu glavu i uzjahao svog zele n og ata. Tada se n a krvavoj glavi pokrenuše strašne usne, naloživši ser Gavej n u da se kroz godinu dan a sretne sa strancem kod usamljene kapele kako bi primio svoj deo oštrice . Posle mnogo peripetija i iskušenja kojima ne beše sasvi m odoleo, ser Gavejn je došao na sastanak. ali je ustu knuo kada je zeleni gorostas zamahnuo svojim oružjem. Mada se vratio u Kamelot, Arturovo prebivalište, samo s p osc kotinom, ser G avejn je spoznao unutarnje rane sop stvene nesavršenosti. G avejn je prvobitno verovatno bio povezan s kultom sunca. Snaga mu je rasla do p odneva, da bi potom p las nula. Nešto duguje i Kuholinu, arhetipskom ratni ku iz irskih epova. Obojica su nosili čarobn i pojas koj i ih je tinio neranjivim. Č arobnica koju je ser Gavejn sreo tokom svoje p otrage bila je Morgan a la Fej, polusestra kralja Artura. Ona se takođe p oistovećuje s Ninevom. Merlino vom ljubavnicom.
224
Evropa
Gogmagog Ili Gurmejon , kolosal ni lik urezan u kredina brda kod Kembridža. Mada su nepoznati starost i identitet tog p ret keltskog lika, kao i ostalih l ikova urezanih u kredu na koje se može naići u južnoj Engleskoj , nema mnogo sumnje da je on bio p ovezan sa obredima plodnosti iz preistorijske religije. Ukazom iz c 1izabetanskog doba zabranjuje se kembričkim studentima da posećuju proslave koje su se tada održavale kod Gogmagoga - bile su, naime, suviše ra zuzdane.
� ----
G orgone )
U grčkoj mitologiji, tri strahobne sestre S tena, Eurijala i Meduza. Kosa i m jc bila sači njen a od zmija, a ko god bi ih pogledao p retvorio bi sc u kamen. Meduza, koja jedina među njima trima beše smrtna, bila je u početku l epog obličja, ali ju je Atena p reobrazila u krilato čudovište zato što je spavala s Posejdonom, bogom mora . .Junak Pe rsej ubio je Meduzu ne p ogle davši nikada p ravo u nju već sa mo u njen odraz na svom štitu. Potonje tradicije smeštaju Gorgon e u Lib iju.
1 . Mitra ubija bika rimska skulptura
Gral Sangril, sveti Gral. .Jedna od najrasprostranjenijih srednjo vekovn ih legendi. Tvrdilo se da je Gral posuda koja jc ko rišćena za vreme Tajne večere i u koju se tokom raspeća Hristovog slivala krv s koplja zabodenog u njegovu sla binu. U Brita n ij u ga je doneo .Josif iz Arimateje, bogataš koji je sahranio Hrista i osnovao h rišćansko n aselje u Glastonberiju. Gral se docnije izgubio i p otraga za njim zaokupljala je vitezove kralja Artura. Pesnici su bili uve reni da je Gral .još uvek u Britaniji, ali u tajanstvenom zamku okružen om pusta rom i delovima rečnog toka. Č u var Gra l a je K ralj ribar, koji je ležao ranjen i nepokretan , ni živ n i mrtav. Verovalo s e da oporavak Kralja ribara i obnova njegovog u ništenog poseda zavise od uspešnog
2. Egipatski prikaz boginje Iziđe s kravljim rogovima i sunčevim kolutom
3. Buda - tibetanska rezbarij a
4. Krišnina ljubav prema mlekarici Radi - rukopis iz XVII veka
II
'" OJ
'" .... ::>
>
::>
� o.. " -
� 3 � '" '" �
12 :� . " .- c:: .� :.:
'" '" C<: .o -o
5. Amaterasu, boginja sunca u šintoističkoj religij i, izlazi iz pećine - japanska gravira
7. Rađanje Atine iz Zevsove glave, koju je Hefest raspolutio sekirom ati nska vaza iz VI veka pre n.e.
_
8. Afrodita zakriljena školjkama - grčka terakota iz II veka pre n.e., pronađena u južnoj Italiji
Rečnik svetske mitologije
225
okončanja p otrage. Sfj.ffi O je ser Galahad imao celovitu viziju Grala. Crkva nikada nije bila naklonjena toj legendi, koja je zadržala čvrste veze sa znamenjim a i posudama koriš ćenim u prethrišćanskim obredima. U pozadini je stajao keltski kotao, bilo onaj koji je upotrebljavala veštica Ka ridven kako bi pripremila kapi nadahnuća, bilo onaj koji je mogao da oživi mrtve, kotao ponovnog rađanja otkriven na dnu jednog irskog jezera. G re n de l Č U.dovište iz anglosaksonskog sp eva BeovuJf, i z V I I veka. " S mrknut i p roždrljiv, zverski okrutan " bio je Grendel, taj "jezivi posetil ac krajine, koji se šunjao . po p ištalinama, ritovima i oko tvrđave". D a bi danskog kralja Hrotgara oslobodio tog užasa, mladi princ ratnik Beovulf postavio je zamku i u ljutom boju Grendelu odsekao ruku. Kasnije je Beovulf ubio razjarenu majku te grdobe, a, pronašavši G rendela na samrtničkoj p ostelji , odrubio mu je glavu. Bila su potrebna četiri čoveka da trofej odvuku u dvor I-I eorot.
I-Ia�J
U grčkoj mitol ogiji jedan od Kronova četiri sina koji su vladali svetom, brat Zevsov i m už Persefonin. Pri razdeobi sveta, p osle svrgnuća Kronovog, Ze vs je p reuzeo nebo, Posejdon more , a Had podzemlje. Zemlju je trebalo da dele među sobom. Kuća Hadova" bila je obitavalište se " nI, mrtvih. Njenom upravniku bilo je i me PolidegmoI1 , ,.primalac m n ogih gostiju", zbog mnoštva koje j e ulazilo kroz njene dveri . Had je bio Zevs podzemlja chthonjos tamnog carstva, nasuprot kultu boga neba, hypsjstos. T07 liko je svirep i ne umoljiv bio bog smrti da su njegovi pok lonici skretal i p ogled prinoseći mu žrtvu. Zvali su ga Pluton, darovatelj bogatstva", zato što se niko n ije usuđivao " da izgovori strašno i me Hadovo. To i me odnosilo se, na-
o
226
Rečnik svetske mitologije
Evropa
ravno, na blagosl ove zem.lje: useve, minerale i bistru izvor sku vodu. Had kao prebivalište mrtvih pripada poznijem razvoju, ali čak ni tada to tamno mesto n ije sličilo hrišćan skom p aklu. Had n i kada nije bio mesto kažnjavanja.
-(� O ' H�ron
Vremešni čamdžija grčkog podzem lja. U usta mrtvaca stavljan je novčić kako bi se isplatila Haronova nadnica za prevoženje seni preko reka Hada.
- �)
Heka�
-
'-Bukval no, "odaljena". Grci su je povezivali s mesecom. Blagotvorno je uticala na delatnosti kao što je ratarstvo, ali je bila i boginja tamn ih časova - duhovi i veštičarenje opčinjavali su odaljenu boginju, koja je prebivala " na grobnicama", na mestima "gde se presecaju dva puta" ili "blizu krvi ubijeni h " . Ati njani su je revno umilošćaval i , ostavljajući joj svakog meseca ponude u hrani na raskrs nicama. Hekata je bila rođaka Artemide, božanske lov kinje. ' Hefes \
J
----- -
Grčki bog kovač. Bio je h rom jer se upleo u svađu svojih rodi telja, Zevsa i Here. Toliko Ze vs beše pobesneo da je sina bacio sa Oli mpa i p ustio ga da tresne na ostrvo Lem nos. Poznija varijanta tog p redanja tvrdi da se Hefest ro dio patuljast i hrom i da ga je Hera, zgađena, bacila u mo re, gde bi se utopio da ga nimfe nisu spasle. Hefest je izgleda uvezen iz Male Azije. Povezivali su ga s podze mnim vatrama. G rci su, naime, verovali da Lemnos pokazuje znake vulkanske a ktivnosti. U Atini, kao i u dru gim zanatskim središtima, bog vatre preobraže n je u bo žanstvo majstora koji u radu koriste vatru. Njegova sop stven a radionica nalazi l a se u vulkanu Etni na Siciliji. Tu ideju Rimljani su usvojili za svog boga vatre, Vulkana.
l le ra
_ _ __
.
227
\
.J
Bukvalno, "gosp a " . Boginja zemlje iz Arga , predgrčko božanstvo, asimilovano kao Kronova i Rejina kći i sestra i sl� pruga Zevsova. Bila je zaštitnica braka, rađanja i doma. Ljubomorom i svadljivošću često je unesrećivala bogove, junake i ljude, mučeći Zevsove ljubavnice i progoneći in� decu. Na odojče Herakla, kojeg je Zevs začeo sa Al kme nom, poslala je dve guje, ali ih je novorođeni junak zada vio u kolevci . Taj antički natčovek na kraju je ipak bio žrtva Herinog " ljutog gneva" . Kada je Zevs rodio Atenu bez njene pomoći , Hera je rodila Tifaona, bez Zevsovog učešća. To strašno stvorenje ) nije ličilo ni na b ogove ni na ljude, a podsećalo je na čudovište Tifona, koje je izazval o Z,evsa I:!_ �me prvobitne boginje zemlje Geje. . I
l erakle )
l l i rimski Herkul. Najveći od svih junaka u grčkoj mito logiji. Sin Tebanke Alkmene i Zevsa. Heraklov život obli kovalo je neprijateljstvo Here , koja ga je progonila svojom nemilosrdnom mržnjom. Oterala ga je u l udilo te je ubio vlastitu porodicu. Da bi okajao taj strašni zloči n, preduzeo je čuvenih dvanaest poduhvata. To su bili: Ubijanje nemej skog lava, što je postigao goloruk; usmrćivanje Hi dre , de vetoglave zmajeviee posveće ne I-Jeri ; hvatanje arkadijskog jelena: ubijanje erimantskog vepra; čišćenje A ugijevih šta la, u kojima je bilo tri hiljade goveda: ubistvo stimfalidskih ptica, opakih stvorenja boga rata Areja; otmica bika kojeg jc Posejdon poslao kritskom kralju Minoju; hvatanje me sožderskih konja u Trakiji; prisvajanje pojasa kraljice I\mazonki, naroda ratnica ; hvatanje goveda koja su pri p adala Gerionu, španskom kralju s tri glave, šest ruku i tri tela spojena u struku; donošenje zlatni h jabuka Hespe rida, čuvarkinja p loda koji je Geja poklonila Heri za nje no venčanje sa Zevsom; i , konačno, dovođenje troglavog psa Kerbera iz podzemlja.
228
Rečni k svetske mitologije
Evropa
Herakle je bio omiljen lik, kod starih Grka, koji su po kazivali izrazitu n a klonost prema polubožanski m junaci ma. On se punoj b ožanskoj časti približio više od bilo kog svog mitskog savremenika - Perseja, Tezeja, Jasona ili Asklepija. U V veku pre n.e. Pi n dar ga je n azvao heros [h e os, junak-bog" . Njegovi zem n i ostaci nisu pripali ni " jednom gradu ili državi. S pogrebne l omače prenet je pra vo na planinu Olimp. Kasnije su Rimljani bez oklevanja . usvojili Herkula kao boga telesne snage. ...-
.
Hermafrodit ---
J
. -�
----
Sin b ožanskog skoroteče Hermesa i Afrodite, boginje ljubavi. Prema grčkoj legendi, taj ljupki petnaestogodiš njak p osetio je Malu Aziju i prob udio strast u Sal makidi, nimfi jednog izvora kod Halikarnasa. Kada je Hermafrodit odbio njeno udvaranje, Salmakida zamoli bogove da joj omoguće da se s njim zauvek sjedini. Želja joj bi uslišena, a p rva prilika joj se ukaza kada se Hermafrodit kupao u začaran i m vodama izvora. Salmakida ga hrabro zagrli. Nimfa i čudesn i dečak stopiše se telesno, i od tada reč hermafrodit označava ženskastog mladića - ali ne poput frigijskog Atisa, koji je odsekao svoju muškost.
�e rmes Omiljeno božanstvo u grčkoj mitol ogiji, sin Zevsa i nimfe Maje. B i o je glas n i k bogova koji je često ljude odvodio s p ravog puta. Kao psychopompos, " vodič duša", pratio je mrtve u podzemlje, Hadovo carstvo. T a njegova funkcija objašnjava docnije poistovećivanje germanskog boga Odi n a s Merkurom, rimskom verzijom Hermesa - Odin je bio otac ubijen i h . Hermesa su smatrali zaštitnikom sreće i sudbine, čuva rem trgovaca i lopova. Krilate sandale pomogle su mu da ukrade krave koje su pripadale njegovom polubratu Apo lonu, dok su ga krilate misli spasie Apolon ovog gneva, jer mu je dao svoj izum, liru, kao n aknadu za ukradena go-
229
veda. Hermes je bio i bog puteva i plodnosti. Ti njegovi vidovi sadržani su u hermeia, četvorouglastim stubovima sa bistom boga postavljenom na vrh u i pod njom izrez barenim falusom. U svom najranijem obliku, ta njegova krajputna svetilišta bila su p uke gomile kamenja, i p utnici koji bi iskali njegovu zaštitu dodali bi po jedan kamen n a takvu gomilu. Kako je vreme prolazilo, postalo j e uobi čajeno proliti ulje. U I I I v. p re n.e., Teofrast je, izrugujući se praznoverju, napisao da neki čovek, kada prolazi mi " mo izrezb a renih stubova na raskršćima, p roliva ulje n a njih i z plj oske, pada n a kolena, klanja s e i tek tada p ro dužava svojim putem " . D anas se kraj planinskih puteva G rčke nalaze mali hrišćanski svetilišni stubovi ' svetački potomci hermeia. I J j I2. Q o
Bukvalno, san". Prema Hesiodovoj Teogoniji, Hipn os je " obitavao u podzemlju i nikada nije ugledao sunce, ali je tokom časova tame tiho ulazio u svet i donosio ljudima slatki poči nak. U Ifijad� on je najpre čovek kojeg je, kako k aže Homer, samo Noć spasla Zevsovog gneva. Preobra zivši se u pticu, Hipnos je odleteo daleko od dnevne svetl osti i p otražio utočište kod strah ob ne Noći, kosrničke sile koju je Zevs izuzetno tog puta, iz nekog nepoznatog razloga, odlučio da poštuje. Tri Hipnosova sina slali su sn ove - Morfej ljudskim bićima, Fobetor životi njama, l :antas neživi m oblicima. Tanatosa, mitološko oličenje smrti, Grci su takođe s matrali donosiocem utehe umornima od života. Tanatos j� umnogome bio nalik "luci mira " simbolično predstav Ijt.:noj grobom u srednjem veku. Naravno, Grci su se i p l ašili smrti. Legenda govori kako je Sizif jednom prilikom vezao Tanatosa tako da niko nije umirao sve dok bog rata A rej nije spasao Tanatosa a njegovog zarobljivača p redao I l adu da ga kazni. Ipak, Sizif je uspeo da umakne iz pod z� mlja, ali mu je Had n apokon dao večni zadatak da valja
/
230
sle nu uz brdo, sa čijeg bi se vr.ha ona uvek skotrljala u podnožje. Ifige nija Kći koju je žrtvovao Agamemnon kako bi ga dobar vetar p ralio do Troje. Atinjani su I figenijin kult spajali s po štovanjem Artemide. U Brauronu, na istočnoj obali Alike, za jednu pećin u b lizu Artemidinog svetilišta verovalo se da je I figenijina grobnica ili ken otaf. Druga legenda, pak, navodi n a zaključak da je I figenija možda bila Artemidina svešten ica, pošto joj je zadatak bio da toj bogi nji prinosi na žrtvu sve strance uhvaće n e u zemlji Tauridi, gde je ži velo jedno skitsko p leme. I gdrasil Kosmički jasen u germanskoj mitologiji. Granama je nat� kriljavao sve svetove i nadgornjavao nebesa. I mao je tri moćna korena: jedan je sezao do zemlje divova, gde se nalazio Mimijev izvor mudrosti; drugi se završavao u maglovitom N i fl h ejmu, blizu izvora Hvergelmi, "bučnog kotla", i zmaja N i dhoga, "strašn og grizača" koji je odozdo izjedao koren; poslednji kore n bio je usađen u nebo, a pod njim se nalazio sveti izvor U rd, gde su bogovi donosili presude. Igdrasil znači "at strahotni ka", tj. Odina. Kako je Odin otkrio tajnu runske mudrosti obesivši se o kosmički jasen - zapravo žrtvujući se samom sebi - I gdrasil je verovatno smatran drvetom znanja. Legenda o Odinovoj smrti , kao 12 aralela hrišćanskoj priči o raspeću, ima zasebno poreklo . Zrtveno drveće je u seve rnoj Evropi postojalo o d najra nijih vremena. Na užas i gnev naroda, posecali su ga hriš ć� nski inisionari, kao sv. Bonifacije (oko 674-754), koji i sam n a kraju bi p oseče n kod Dokuma, bl izu frizijske obale.
/
Rečnik svetske nli toiogije
Evropa
231
.Jambe-aka Bukvalno, "starica mrtvih". U laponskoj mitologiji, vla dala je p odzemljem , koje je, izgleda, zamišljano kao mesto slično ovoze maljskom svetu, izuzev što su duhovi pokoj nika hodali iznad tla. I zgleda da se pre dolaska h rišćanstva nije veroval o da smrt raskida jedinstvo duha i tela, a pre ma sirjanskoj predaji, duh usnule osobe može izići iz nje u mišjem obličju. Tako su duše preminulih ponekad ulazile u životinje, ptice ili i nsekte. Za to su često birale leptire, koji su lepršali po osunčanim čistinama severnih šuma tokom kratkih letnjih meseci . Laponci su mrtve sah ranjivali opremljene za dugo pu lovanje. Obično su ih obuvali u cipele od brezove kore, a u grob starca stavljali bi štap kako bi mogao da se osloni na njega. N a kovčeg device uvek je polagana h rp a odeće i ukrasa zbog verovanja da muškarci koji umiru neoženjeni prose devojke s mirazom. Sve dok se grob ne bi urušio, što bi označilo potpuno fizičko p ropadanje tel a, bio je običaj da rođaci kuvaju h ranu na groblju. Ako bi p okoj nicima bila uskraće n a prava, oni bi se mogli uvredi ti i, vrativši se iz podzemnog sveta , narušiti mir onih koji su ih n a dživeli. Misionari su zabeležili i pogrebni običaj sl ičan irskom bdenj u - "pogrebno pivo" trošilo bi se u ogromnim količi nama n akon što bi oplakivači zamočil i p rste u njega i nji me n akvasili lica. Veroval o se da ulaz u podzemni svet predstavlja ušće reke u ledeni okean . Jambe-aka je vladala tim sumornim carstvom, mada u nekim legendama starac, a ne starica, " nosi " zemlju, pošto je pakao podupirao zemlju živih a ze mlja se tresla kad god bi zadrhtale njihove staračke ruke. J a n us Staro itaisko božanstvo, predstavljeno sa dva l ica koja gle daju u različitim p ravcima. Njegov hram s dve kapije na rimskom Forumu i mao je simbolično značenje - bio je
232
Rečnik svetske rrtitologije
Evropa
otvoren u vreme rata i zatvoren l) doba mira. Janus je možda bio povezan s ratnom srećom, jer je svaka vojska pre pohoda morala da p rođe k roz nekakvu kapiju. !anua, ulazna kapija, ima dve strane i veruje se da predstavlja d �� moguća ishoda bilo kojeg b udućeg događaja - uspeh I I I propast. . . Iz tih vojničkih asocijacija Janus se razvIo u boga sVIh početaka".' Posvećen mu je bio januar - Evropljani � a je i " dan-danas to p rvi mesec u godi ni. Kao Janus Kvadnfons, četvoroglavi ", nadzirao je četiri godišnja doba. Ri mljani " su Janusa p rvog navodil i na svakom spisku bogova za zivanih u molitvama. Jason Legendarni grčki junak i vođa Argonauta, odvažni ka koji su lađom A l;GO stigli u Kolhidu kako bi se domogli zlatnog runa. Jason je prebrodio čudesno more, izvrši � teš �e zadatke, savladao zmaja koji je čuvao zlatno runo I vratJ � se kući s plenom i moći da svrgne otimača prestola: SvoJ uspeh deli mično je dugovao mađiji kolhidske pnnceze Medeje, kojom se i oženio, kao i pomoći boginje At� ne. Medeja je, po svemu sudeći , bila povezana sa �erečenJe �n . Kada su A rgonauti žurno zapl ovi li natrag kuĆI sa zl atl11m runom ona p redloži da raskomadaju njenog brata Apsirta i delov� njegovog tela bace u more kako bi usporili njih o � . vog oca Ejeta, koji im je bio za petama . T? ArgonautJ I uči niše ' nateravši Kolhiđane da skupe Apslrtove ostatke kako b i ih dostojno sahranili. Kada su se junaci vratili u Grčku, Medeja ubedi kće rke Pelije, kralja Jolka, da iseku oca na komadiće i skuvaju ga kako bi mu vratile mladost. One je poslušaše, sa ish odom koji se l ako mogao pretpo staviti čime bi osvećena smrt Jasonovog oca. Po � le nekoliko godina, Jason je nap ustio Medeju radi Glauke ali se bivša žena osvetila ubivši Glauku i vl astitu decu. S � m junak pogi nuo je kada mu je na glavu pao ko mad drveta s već trulog A l;ga. Mitovi o .Jason u pred stavljaju mešavinu različitih elemenata: junakovo ime,
233
npr., znači " iscelitelj" i navodi na zaključak da je on prvo bitno bio sasvim drukčiji lik. Junona U rimskoj mitologiji, nebeska kraljica i sup ruga .Jupi terova. Poreklo joj je nejasno, ali čini se da je bila itaIska boginja majka. U Rimu su je obožavali zajedno s .Jupite rom i Minervom. Kao duh-zaštitnik ženskosti , obezbe đivala je plodnost, rođenje i brak. Mesec jun, koji se ne kada zvao junonijus, smatran je najpovoljnijim mesecom za venčanja. U etrurskom gradu Veju, Junonino drugo ime bilo je Regina, kraljica ". D ocnije je poistovećena sa " grčkom boginjom Herom.
Jup iter Latinska verzija indoevropskog boga neba. Zajedno s .Ju nonom i Minervom, činio je trojstvo bogova koje su obo žavali u hramu na rimskom Kapitolu. Kult Jupitera Opti musa Maksimusa, "najboljeg i najvećeg", ustanovljen je pod etrurskim kraljevima, čije se vrhovno božanstvo zvalo Tinija. Prvobitno bog neba, povezan s vremenskim prilikama i zemljoradničkim ciklusom, Jupiter se razvio u posebnog zaštitnika rimskog naroda. Njegovim imenima kao što su Tonans, "gromovnik", i Fulgur, ,.gospodar munja", dodati su još Imperatol� ,.vrhovni zapovednik", in victus, " ne . pobedivi", Triumphator, ,.pobednik" i f!raed�tor, ,.�I.l a � kaš". Sa urbanizacijom i sve većim značajem R l lna, bIlo .le sasvim normalno da se to zaštitničko božanstvo, poput Marduka u Vavilonu, još više uzdigne u svojoj premoći, dok je Mars odbacio veze s ratarstvom i stekao ratoborniju nara�. Pod imenom Juppiter Capitolinus nadgledao je ri mske igre , koje su uvek bile važno obeležje života tog antičkog grada. Uvođenje obožavanja cara, kao načina is p itivanja vernosti podanika, ali i kao zvanične religije, donekle je umanjilo Jupiterovu političku fun kciju, p remda
234
Rečnj k svetske mjtologije
Evropa
su i �dajnike i dalje bacali u ponor s . Tarpejske stene na Kapltol � . On više nije bio jedino oličenje veličine i nap retka Rimskog carstva. Umesto toga, postao je božanski v � dič sveta, upravljajući izdaleka ljudskim ·sudbinama. �Iceron, kome su 43. p re n.e. odrubili glavu i odsekli šake ]er se zal �gao za p ovratak republikanskim načelima, izjed . v Je JupItera sa n umen praestantissimae mentis nacavao straš � I� prisust � om vrhovnog uma". Ta ideja bila je sli � :: cna hnscanskom jednoboštvu čije je p rihvatanje od strane cara Konstantina 3 1 2. označilo početak kraja· . paganskog doba u Evropi.
�
Kadmo Osnivač Tebe. Prema Grcima, Kadmo i njegova četvorica braće e ? u p o� lati p o E ur? p u .sa uputstvom da se bez nje . ne vr�caj u kucI/ . Mada tl S1l10VI Agenora, kralja Tira, nisu uspeli d � v �ate sestru koj u beše oteo Zevs, izgleda da su dosta uticali na mesta koja su na kraju naselili. Po savetu del fs �?g pr� ročišta, Kadmo je osnovao grad Tebu u Beo �I]I . . Da bl p rib � vio vodu, ubio je zmaja, sina boga rata Are]a, I osam ?odll1a .morao da sl uži Areja. Atena mu je rekl � . da � oseje zmajeve zube te iz njih izni koše ljuti . ratmcI, kOJima Kadmo zagospoda ri nahuškavši ih da se bore jedni p rotiv drugi h. Verovalo se da tebanska aristo kratija potiče od pet p reživelih ratn ika. G rci su smatrali i da je Kadmo u Evropu iz Fe nikije . od šesn aest slova. U stvari , kod an tičkih pis� uveo altabet ca �e više p uta p ominje feničansko delovanje u Egejskom arhipelagu: Herodot kaže da su A frodi tino svetilište na o� tr�u Ki t� ri , na pola p uta između Peloponeza i Krita, po . . digli Fe l1lcal1 l po uzoru na hram te bogi nje u Aškalonu. C? n d � daje. da je Kadmo tražio Europ u po egejskim ostr vima I da Je na Teri, današnjem Santorinu, ostavio, " bi lo zato što je zemlja p rijatna ili iz nekog drugog razloga . . . . među drugim Feničanima svog rođaka Memblijara".
�
235
K i klopi BukvaTno, " okruglook i ". Jednooki divovi u grčkoj mito logiji. Hesiod je u svojoj Te ag ani;;, sastavljeno j s p očetka VII v. pre n.e . , tvrdio da su kiklopi dali Zevsu njegovo naročito oružje, grom i munj u . U Odise;i, koja je nastala barem sto pedeset godina ranije, Home r je opisao kiklope kao "bah ate bezakoni ke " . To su bili svi repi pastiri, skloni ljudožders tvu. Odisej je naišao na nji hovog okrutnog vo du, Posejdono vog sina Poli fema, u njegovoj pećini blizu planine Etne na Siciliji. Os1epivši ugarkom pijanog jedno okog orijaša, Odisej i njegovi p reživeli drugovi mogli su da uteknu, ali su na se navukli večitu mržnju boga mora. Te dve legende u neskladu su jedna s drugom, a kiklopi, ti čudni grmalji s jednim okom na čelu, zauvek ostaju tajna. K · ka U Homcrovoj Odise;i, boginja koja je živela na mitskom ostrvu Eji, kasnije poistovećenom sa I talijom. Njene vol šcbne moći pretvorile su Odisejeve ljude u svinje. Uz Her mcsovLl pomoć, junak je odo1eo njenim činima, vratio čla novima svoje posade ljudsko obličje, a od same Kirke do bio savet kako da prebrodi vode sirena i opasni p rol az između Skile i Haribde. Homer ne opisuje izgled sirena, čije su pesme namam Ijivale moreplovce u smrt. Umetnici ih p ri kazuju kao žene ptice. Ski la, šcstoglavo morsko čudovište, s tri reda zuba i dvan aest nogu, živela je u p eći ni nasuprot pogibeljnom vrtlogu Haribdi. Verovalo se da je strašni tesnac između Skile i Haribde zapravo Mesinski moreuz. Kormak M a kart I rski Solomon. Njegova slavna vladavina trajala je možda između 226. i 266, kada je Tara uživala razdoblje dotad neviđenog b lagostanja. Jedan od Kormakovih savreme nika bio je Fin Maku!' koji je svoju ratničku družinu vodio u vel i ke poduhvate. Kormakova mudrost izvirala je iz ču-
236
Rečnik svetske mi tologije
Evropa
desnog zlatnog pehara koji b i se rasp(;lo n a tri dela ako b i s e n a d njim izrekle tri l aži , dok bi m u izgovaranje triju istina vratil o prvobitni, celoviti oblik. Kralj je takođe posedovao m uzičku granu, načinjenu od srebra, s tri zlatne jabuke na njoj . Kada bi Kormak protresao granu, bolesni, ranjeni i porodilje zaspali bi probudivši se tek narednog dana. I čarobni pehar i grana bili su darovi Mananana Maklira, " slavnog trgovca koji življaše na ostrvu Man". Oba predmeta iščezla su po Kormakovoj smrti . Kron -
U grčkoj mitol ogiji, Kron je bio titan, sin Geje, zemlje, i Urana, neba. Uškopio je svog nebeskog oca i prigrabio vl ast nad svetom. OženivšI se sestrom Rejom, sledio je očev primer, ubijajući vlastite sinove, a sve zbog upozo renja proročišta da će ga svrgnuti jedan od njih. Kron je svoju decu p roždirao či m bi se rodila, ali supruga mU, na Gejin savet, dade kamen zavijen u pelene umesto tek rođenog Zevsa , kojeg p otajno odvedoše na Krit kako bi tamo mogao b ezbedno da odraste. Kada Zevs beše već sasvim velik, on natera Krona da izbljuje njegovu braću i sestre - Posejdona, Hada, Heru, Hestiju i Demetru - kao i da oslobodi njegove stričeve i tetke, koje je Kron, ukloniv ši Urana s vlasti, ostavio u l ancima. Među ovima najznačaj niji su bili kiklopi , jednooki divovi koji su, u znak zahval nosti, poklonili Zevsu munje i gromove, što su potom bila znamenja njegove vlasti i sredstva za njeno održanje. Kron i Titani izgubili su borbu koja je zatim usledila. Kron je, zajedno s jednim delom zlatnog doba, poslat u progonstvo na Ostrva b laženih, na samoj ivici sveta, dok su Titani b ačeni u Tarta r, zemlju ispod Hada. Stan ovnici Tartara vremenom su okovani Titani dobili društvo - nisu bili ve liki grešnici, već prestup nici koji su uvredil i velike. Reja, supruga i sestra K ronova, poistovećena je sa bo ginjom majkom Frižana, Kibelom. Za ekstatične p lesove njenih poklonica, čuvene po b učnom zveketanj u, govorilo se da zaglušuju p lač deteta Zevsa sakrivenog od Krona u
237
kritskoj pećini. To je očigledno mitolqško objašnjenje tog obreda, povezanog sa orgijastičkim obožavanjem zapadno azijske boginje zemlje. Krunisanje
Drevna zap adnoazijska ideja o b ožanski ustoličenom mo narhu uhvatila je korena u Evropi 25. decembra 800, kada je Papa krunisao Karla Velikog. Nemoć Vizantije ? a sma nji p ritisak Langobarda na R i m 753. podstakla J � pap � . Ste fana I I da p ređe Alpe kako b i od Franaka zatrazIO vOJ nu p omoć u I taliji. Franci su p orazili Langobarde i pa p i nstvu dali obl ast oko Ravene koja je ran ije bila u rukama Konstanti nopolja. Up rkos snažnom p rotivljenju Vizantije, koja je naglašavala n ačelo jedinstven og carstva, Konstantinop olj je primoran da Karlu Velikom dodeli ti tulu Vasileja, " kralja". Hrišćanskim obre dima vezan i m za krunisanje kraljeva uvek se jasno isticalo da se svetovni monarh u izvesnom smislu zareduje jer biva svetotajinski mi ropomazan, a b iskup ga rukopolaže kao kad zaređuje sveštenika. Crkva 'je opravdavala postojanje Krune, baš kao što su i stari 'jevrejski kraljevi služboval i kao .Tahveovi p omazanici. "Vladavina pod Bogom po n ebeskom pravu" bila je mit p redviđen da p ol itiku poveže s religijom, kao što se do godilo u Engleskoj u XVI I v. Kuhol i n
Polulege ndarni irski junak z a koga s e tvrdi d a je živeo u I veku. Otac m u je bio Lug, poglavica naroda T uata De Da nano Kuholi n je bio mladić izuzetne lepote i stasa i vesele n aravi, miljenik dama i pesnika, ali je postajao strah oban " kada bi g� obuze\a bojna pomama ". Telo bi mu se silo vito treslo. Pete i l istovi pojavljiv ali bi mu se spreda, jedno oko bi mu se uvuklo u glavu, dok bi mu drugo štrčalo na obrazu, veliko i crveno. Čovečja glava mogla je da mu sta ne u usta. Kosa bi mu se nakostre šila kao glogovo trnje, a
238
Rečnik svetske mitologije
Evropa
na svakoj dlaci stajala b i po jedna kqp krvi. S venca nje gove krune dizao se gust stub tamne krvi kao jarbol ka kvog velikog broda. Tog arhetipskog ratnika bilo je stra šno gledati u takvom grču. Jednom prilikom, dok su mu bojna kola " krasile krvave glave neprijatelja", Kuholin je jurišao oko tvrđave Emen Maha, urlajući od želje za bor bom. Trebalo je što p re naći nači na da se ublaži n.j egova ogromna jarost, te iz tvrđave iziđoše sto pedeset nagih že na, s bačvama hladne vode, kako bi smirile ratnika. Ku holin, zbunjen ili možda zapanjen takvi m ispoljavanjem že nskosti , skrenu p ogled u stranu, na šta ga one gurn uše u prvu b ačvu s hladnom vodom. Ta se bačva , međuti m , raspade. Voda u drugoj b ačvi proključa, a u trećoj se samo dobro zagreja. Tako junak bi obuzdan, a tvrđava spasena. D revni irski junaci bili su svirepi lovci na ljudske gl ave , odvažni kradljivci stoke i veliki p roždrljivci . Nji hove goz be, kao i njihove b itke, odvijale su se na nadljudskoj razi ni. Često bi izazov ili hvalisanje u dvorani doveli . do nadmetanja čiji je cilj bio da odredi ratnika koji će odseći pobednički komad mesa, prvi režanj pečene praseti ne. Ali Kuholinu nije bilo ravnog. Snagom mišica kršio je oružje. Mrvio je bojna kola. Sa čitavim vojskama suočavao se sam-samcit, bez ičije pomoći . Čudovišta su bežala pred njegovim smrtonosnim udarci ma. Malo je bilo onih ko.ji bi se usudili da ga izazovu na dvoboj, a žene su ga obožavale. Ciklus priča o Kuholinu veoma je uticao na razvoj tradicije . o kralj u Arturu u Velsu, B retanji i Engleskoj. Kul Sirjanski duh vode, zlo biće koje obitava u dubokim vo dama. I malo je ljudski oblik. Kod susednih naroda, među tim, Kul-džunk, ili ,.duh riba", nije imao zloćudnu narav već je smatran duhom-zaštitnikom riba. Starostavni običaji nalagali su da se li kasno proleće , kada popuca led na re kama, do mesta za ribare nje donese ribolika figura nači njena od drveta ili b rezine kore. Tako je deo prvog ulova posvećivan bogu rib a , koji je, poput boga medveda, Lejb-
239
-olmaja, pomagao severnjacima u njihovoj teškoj borbi za opstanak. Kupidon I talski Kupidon ili Amor, grčki Eros - bog ljubavi, !\ froditin sin . Otac mu je bio Zevs, Arej ili Hermes. Kupidona su smatrali p rekrasnim ali nestašnim dečakom, naoružanim zl atnim tobo1cem punim "streličastih žudnji " . Prema jednom poznom p redanju, Venera je postala ljubo morna na divnu Psi hu, " dušu", i naredila sinu da u ovu udahne ljubav p rema najružnijem muškarcu. Sam Kupi uon se, međuti m, zaljubio u Psihu, i, nevidljiv, p osećivao je svake noći. Naredio joj je da ne pokušava da ga vidi, a kada je ona, obuzeta radoznalošću, prekršila njegovu za povest, on je napusti. Psi ha je lutala svetom tražeći Kupi dona i savlađujući brojne prepreke koje je pred nju p o stavljala Venera, sve dok joj Jupiter napokon nije pok lonio besmrtn ost te se dvoje ljubavnika ponovo sjedi niše. Grčko-rimskom shvatanju boga ljubavi, međutim, ne dostaju blistavost i domišljatost njegovog hinduističkog pandana Kame. Kvirin U rimskoj mitologiji, bog rata povezan s Jupiterom i Mar som. Kvirina su prvobitno poštovali Sabinjani, koji su na sdjavali najviše delove srednjih Apenina. Jedna od kolo nija tog naroda obitavala je na brdu Kvi rinal, a nekoliko velikih rimskih porodica ponosno se pozivalo na svoje sa binjansko p oreklo. Istoričar Livije je u I veku p re n.e. pisao da je naslednik Romula, osnivača Rima, bio Sabi njani n Numa Pompilije, kojeg su Rimljani, zbog njegove proslavljene pobožnosti, pozvali da im b ude kralj. Pre mda su Numi kasniji naraštaji dodelili kuću na Kvirinalu, koja je još u Liv ijevo vreme predstavljala atrakciju za turiste, malo je ve rovatno da je među istorijskim kraljevi ma ra-
240
Evropa
noga Rima b i l o pripadnika ijednog drugog naroda sem Etruraca, koji su tada gospodarili I talijom. Lanselot Lanselot de Lak, Lanselot od Jezera, n ajprivlačniji je i najblistaviji među vitezovima kralja Artura, i pored toga što krši zakletvu odanosti svome gospodaru, sramoti ideal gvozdenog riterstva i svojom brakolomnom ljubavlju pre ma kraljici G i niveri onepodobijuje sebe za traženje svetog grala. Kada mu je bilo godi n u dana, Lanselota je ukrala i odgojila Nimua, Gospa od Jezera, koja je takođe poklo nila Arturu p ouzdani mač Ekskalibur. Ser Lanselot je sa ženskog stanovišta bio idealan vitez, jer je njegova ljubav p rema Giniveri oblikoval a celokupnu njegovu sudbinu. Posle Arturove nesmrti , Lanselot se zaredio i vodio brigu o kraljevom grobu. Lejb-olmaj Doslovno značenje: " čovek j ove " . Čovek-medved, ili med veđi bog kojeg poštuju Laponci. Lovcima je donosio sreću, sprečavajući da se povrede u okršaju s medvedom. Na medveđim gozbama, lovci bi u počast Lejb-olmaja prskali lice ekstraktom jovine kore. Ovda, napadač finskih goroseča, bio je neprijateljski šumski duh i sušta suprotnost medvedem bogu. Lutao je šumom kao nago ljudsko biće , ali sa stopalima posuvra ćenim unazad. Katkad b i se pojavio kao muškarac, a kat kad kao žena. Metod razaranja koji je koristio Ovda bio je izuzetno domišljat: mamio je ljude da plešu ili da se rvu, a onda b i ih usmrtio golicanjem ili plesom. Limb (Lat. Jjmbus, " ivica " . ) Predvorje pakla i carstvo umrli h pa ganskih kreposnika. Hrišćanstvo je rešilo pitanje onih koj i su živeli čestitim životom p re Hristovog dolaska, kao i
Rečnik svetske mitologije
241
nekrštene dece smestivši te duše u poseban odeljak p ak l a nazvan limb. Tu oni nisu osećal i nikakav bol, ali i m je bilo nedostupno rajsko blaženstvo. U Božanstvenoj komediji, pesnika D antea (1265-1321 ) kroz limb provodi V ergil ije, i sam njegov stanovnik. Loki Smutljivac medu germanskim bogovima. Prevrtljiv i p re varan, bistar i l ukav, b og-varalica Loki bio je " otac l aži " . To p repredeno božanstvo", verovatno oličenje šumskog " požara, jedne od n aj razorniji h sila poznatih drevnim n aro dima, na kraju će ubrzati dolazak ragnaroka, sumraka bogova. Zbog njegove p akosti Balder je završio u helu, tamnici umrlih, a sile zla sakupile su se na poljani Vigrid radi poslednje bitke. S jednom gorostasnom ljudožderkom Loki je dob i o troje strašne dece: vuka Fenrija, morsku guju Jormungand i Hel, kraljicu istoimenog carstva mrtvih. Ta zla stvorenja, zajedno s podanicima hela, digla su vojsku protiv koje su se Odin i Tor uzalud borili tokom ragnaroka. Tada je Loki, u obličju ognjenog diva Suta, vaskoliki svet pret vorio u prah i pepeo. Lukrecija Napastvovanje Lukrecije bio je zločin koji je doneo pro past polulegendarni m etrurskim kraljevima Rima. Godine 510. pre n.e., Seksto Tarkvinije, sin kralja Tarkvinija Oho log, silovao je tu rimsku gospu, koja se zbog toga ubila probovši se mačem. Lukrecijina sahrana ražestila je n arod, čiji je gnev govorni čki dar Lucija Junija B ruta pretvorio u želju za svrgavanjem monarhije. Tako su potonji rimski istoričari objasni l i mitsko osnivanje Republike. Mananan Makl i r Eponimni junak stanovnika ostrva Mana. On i m je b i o prvi kralj i veliki čarobnjak i vrač. Ostrvo Man , Inis Ma-
242
Rečni k svetske mit ologije
Evropa
nalJ, bilo je možda staro trgovačko središte. Mananan Maklir je bio "sin mora" , mac Lir, najslavniji kormil ar n � zapadu Evrope i trgovac koji je irskom kralju Kormaku poklonio čarobni pehar i granu. Morski bog Mananan pojavljuje se u irskim i velškim pričama, zajedno sa drugim kraljevima volšebnicima.
Mars Posle Jupitera, Mars je uživao najveće p očasti u Rimu. Ve ličajući voj ničku moć i slavu, Rimljani su tog boga rata uzdig.li daleko iznad njegovog grčkog pandana, Areja. GrčkI Arej bio je neorniljeno božanstvo - krvožedan i s �ro�; o.n je hvalisavac, p a čak i kukavica. Marsa su, pak, R lmlJaOl smatrali ocem Romula, koji je izgradio rimske bedeme. Taj bog rata štitio je i seljake i stočare, a ponekad je koristio i i me Silvan. U martu, Marsovom mesecu, održavao se niz sveča n �sti po�većenih bogu rata i zaštitniku rasta. Prvoga marta ' RllnlJaOl su ponovo palili sveti plamen u Vesti nom sveti lištu, a kuće sveštenika i druge svete zgrade ukrašava ne su granama lovora, drveta koje je oduvek poveziva no s Ma �som. Četrnaesto� marta n a velikom Marsovom polju o � rzavale su se konJske trke, na koje su h rlili građani Rllna. Dvadeset trećeg m arta obredno su čišćene svete ratne trube. Merl i n Arhetipski čarobnjak iz legendi o kralju A rturu. Spojio je �rturove roditelje , kralja Jutera Pendragona i Igrejn, koja � e u t� .vreme bila s.upruga vojvode od Kornvola. Merlin je IzmađlJao zavođenje I grejn , a potom je sam pazio na mla dog Artura, p otajno ga p ripremajući . za ono što mu je sudbina n a menila. Prema jednoj tradiciji , svoju mađiju upotrebio je i da bi sagradio Stounhendž, čiji su kameni bl ? kovi dopremljeni iz I rske i podignuti kao spomenik b ntanskom p lemstvu k oje su zatrli Sasi. Veruje se da je
243
Merl.inovo delo i Okrugli sto, čija kopija možda još postoji u Vinčesteru. Samog Merli n a rodila je kći nekog kralja, začevši ga s tajanstvenim mladićem koji se noću uvukao u njenu ma nastirsku odaju. U svojoj Isto]]}! kralje va (Historia Re gum) iz X I I v., Džefri od Mon muta (Geoffrey of Mon mouth ), tvrdio je da je Merlinov otac bio demo n . Njegova proročanstva toliko su utical a na srednjovekovnu Evropu da ih je Tridentski sabor* uvrstio u �pisak zabranjenih knjiga Index librorum prohibitorum. Merlinov kraj bio je dokaz velike moći vil inskog sveta, a to je motiv koji se stalno ponavlja u keltskoj mitologiji. Voleći Ninevu, koja je možda bila kći sicilijanske sirene, dovoljno ju je podučio čarobnjaštvu da je ona bila u stanju da baci čini na njega. Tako je zauvek ostao zarobljen u začaranoj šumi . I kao što je rekao ser G avejnu, koji je jednom prilikom prošao po red njega: .Ja sam takođe n ajveća budala. Volim neko " drugo biće više nego sebe samog. Svoju voljenu naučio s a m da me veže za se, a sada me niko ne može osloboditi. " Mid a Mitski kralj Frigije. O njemu postoji neko l i ko legendi, među kojima je najčuvenija ona o "Midin om dodiru". Kralj je, naime, ili uhvatio p ijanog satira ili mu je po mogao, a D ionis mu je zauzvrat obećao da će mu ispuniti jednu želju, ma kakva ona bila. Mida zaiska da se sve što dotakne pretvori u zlato. Uskoro, međutim, otkri da se to odnosi i n a njegovu hranu, te zatraži od Dionisa da ga osl obodi takvog dara. Ta se legenda bez sumnje odnosi na hogatstvo Frigije, a kasnije i L idije. Te su zem lje bile bas n oslovno bogate, i iskovale p rvi Grci ma poznat novac.
Devetnaesti vaselje nski sabor Rimokatoličke cr1:ve (1545-1563), koji je sazvao p�pa Pavle III i čije su refonne i dogme predsta,·ljale osnovu Protincfonnacije (prim.
/I!"el�) .
244
Rečnik svetske mitologije
Evropa
Min ervp Rimska boginja mudrosti i umetnosti, poistovećena s grč kom Atenom. I me joj možda sadrži isti koren kao i reč mens, misao". Kult joj je bio raširen u I taliji, mada je " samo u Rimu bila izrazito ratničke naravi. Tu je Minerva predstavljana s kacigom, štitom i oklopom. Posvećivan joj je i ratni pien. Min oj
�
Grčka mitologija dvojako se odnosi prema Minoju, kritskom kralju koji se pojavljuje i kao zakonodavac i kao surovi tlačitelj. Pošto je Minoj, po svemu sudeći, bilo zvanje a ne lično ime, stari Grci sećali su se slavnih dana civilizacije koju danas n azivamo minojskom po tom bezi menom kralju. Za Minoja je u njegovoj legendarnoj pal ati u Knosu radio Dedal, kojeg su Grci poštovali kao arhe tipskog zanatliju i umetnika. Za njegova dela verovalo se da u sebi sadrže primesu b ožanskog. Toliko su životni bili njegovi kipovi da su morali da ih privežu lancima kako ne bi pobegli. Nešto praktičniji posao što ga je Dedal obavio za Mi nojevu kraljicu, ukletu Pasifaju, uništio je tog zanat liju, jer je ova pomoću Dedalove l ažne krave namamila Posejdonovog bika da j oj priđe i oplodi je te je s tom životinjom začela nakaznog Minotaura. Minoj je s velikom flotom p rogonio begunca Dedala do Sicilije, ali je kralj kod Kamikosa, na Siciliji, okončao život. Po svemu sudeći, kćeri lokalnog vladara nisu htele da izgube Dedala, koji im je pravio divne igračke, te su zajedno s njim smislile kako da Minoju dođu glave. Dedal je kroz krov kupatila pro vukao cev u koju su sasuli vrelu vodu ili ulje na Minoja dok se kupao. Minojev leš docnije je predat Krićanima, koji su kral.j a sahranili u grobnici u nutar lokalnog h rama posvećenog Afroditi. Tek je u V v. p re n.e. Teron, tiranin obližnjeg Akraga, vratio n avodne posmrtne ostatke Mino jeve na Krit.
245
Na nykoliko italskih vaza Minoj je prikazan kao pre suditelj mrtvima, i ta se tradicija održala sve do srednjeg veka. U drugom krugu Danteovog pakla, Minoj, straho ban i iskežen, ispituje p restupe nesrećnika poslatih u "kuću bola". Svoju presudu saopštava obavijajući se sop " stvenim repom" - naime, broj zavoja označava u kojem će od devet p aklenskih krugova prebivati izgub ljena duša.
�
Grčke boginje sudbine. Rodoslovlje im je zbrkano i odra žava njihov prelaz od htoničnih božanstava p ovezanih sa smrću ka upraviteljkama ljudskog usuda, onima koje od lučuju šta će zadesiti pojedinca. Obično ih je bilo tri: Kloto, prelja", Lahesa, "dodeliteljka", i Atropa, neumit " " na". Kasnije se javilo shvatanje da suđaje predu nit koja predstavlja smrtniku dodeljen životni vek. Naglfar Sablasni brod sagrađen od noktiju pokojnika. Otuda ger manski narodi umrlima obavezno podrezuju nokte pre ne go što ih pokopaju. Za vreme ragnaroka, uništenja bogo va, NagJfarće se oteti svom sidrištu u divljem moru koje će uzburkati razjarena morska neman Jormungand. Nemez
246
Evropa
Za Nestora se tvrdilo da je doživeo duboku starost. Bio je sin Neleja, koji je došao n a vlast u Meseniji i sagradio palatu u Pil u. Prema Homeru, čuvena je bila veliko dušnost Pila, gde gostima "zlatni pehari uvek behu rubom puni vina". Savremena arheologija je možda pronašla od ređene dokaze tog legendarnog bogatstva u vidu bezbroj nih čaša i kon dira i dugačkih spiskova napitaka i namir n ica korišćenih pri žrtvenim gozbama. Homer kaže da se Odisejev sin Telemah, stigavši na Atenino nagovaranje, l ađom u Pil, zajedno sa svojim sledbenicima sreo na obali s Nestorom, žrtvovavši osamdeset jednog "ugljenocrnog bika Posejdonu, zemljotrescu, bogu tamnih uvojaka". Ploče ispisane l i nearnim B p ismom otkrivene u arhivi pa l ate zaista potvrđuju prvobitnu Posejdonovu premoć II Pi lu, pošto žrtve prinošene njemu nadmašuju žrtve Zevsu.
�B oginja pobede u staroj GrČkoj. Poštovao ju je Zevs jer se borila na strani bogova a protiv Titana. Atinjani su joj posveti li kip u Delfima posle pomorske pobede nad Per sijaneima kod Salamine (480 p re n .e.). I sportisti i vozači trijumfalnih kola iskazivali su j oj počast zbog svojih uspeha u igrama. Ri mljanima je Nika postala si mbol pobe de nad smrću , dok im je njihova vlastita Vi ktorija obez beđivala ovozem aljska osvajanja. Vi ktorijin najznačajniji oltar postavio je Avgust 29. godine pre n . e. u zgradi Senata. Num
Bog neba kod S amojeda. Nebo je imalo na.1V\S\ znacaJ u uralskoj kosmologiji, a Voguli su čak verovali da je njihov bog neba Numitorem slao životinje li šume i ribe u reke. S amojedi nisu li kovno predstavljali Numa, ali prema jed nom mitu, on je poslao ptice da istraže voden i haos na p očetku sveta i n ačinio zemlju od blata koje je jedna od nji h donela u kljunu. Prema fi nskoj legendi, orlovica je
Rečnik svetske mi tologije
247
letela p reko beskrajnih voda, tražeći suvo mesto n a kojem bi položila jaja. Iznenada, ona opazi koleno čarobnjaka Vejnemejnena kako viri iz vode. Tu orlovica savi gnezdo i položi jaja. Kada dremljivi čudotvorac oseti nelagodu u kolenu, on se promeškolji i pomeri noge, nehotice oborivši jaje u vodu, koje istog časa puče. Od žumanceta p ostadoše Sunce i Mesec, dok od komadića ljuske nastaše Zemlja i zvezde. Vejnemejnen, arhetipski čarobnjak dalekog severa, bio je sin boginje vazduha I lmatar. Taj kulturni junak izumeo jc citru, a njegova svirka na tom drevnom i nstrumentu ispunjavala je šume radošću. Divlje zveri su se pitomile, a sti hije jenjavale. Vejnemejnen je takođe kre n uo u pot ragu za čudesnim mlinom sampom, koji je " mleo" blago stanje. Odin U germanskoj mitologiji, jednooko božanstvo b itke, ma dije, nadahnuća i pokojnika. Stariji sin Bora i orijaškinje Bestle, Odin je bio " vrhovni i najstariji među bogovima". Pišući u X I I I v., veliki islandski učenjak i državnik Snori Sturluson ovako je pokušao da objasni Odinov uspon to kom vikinškog razdoblja (750- 1 050), kada je bog rata pre uzeo mnoge funkcije boga neba. "Sve je bilo kako je on hteo. Ma kako moćni bili drugi bogovi. ipak su ga svi slu ži li, kao deca oca." Odin je bio Alfod, " otac b ogova"; Valfod, " otac ubijenih"; Veratir, " gospodar ljudi " ; Bilejg i l3alejg, " lukavooki" i " plamenooki "; Glapsvidir, "brz na obmani"; Fjolsvidir, " velik u mudrosti"; Farmatir, " bog tovara"; Oski, " ispunitelj želja"; Sidfod, otac pobeda"; a " imao je i mnoge druge n adimke, koje je dobio " po nečemu što je učinio". I me Odin - ponekad Voden, Votan i Vuotan - vero vatno je značilo " divalj" ili " besan " . Nadahnjivao je stra šne berseIke, gnevne ratnike koji su nagi jurišali u n ajžešći okršaj. Kao Valfod, Odin je posinio sve Ubije ne u boju. Valhala, dvorana izginulih ratnika, beše ispunjena ejnhe-
2 48
Evropa
rijima, dlJšama boraca k oje su tu okupile Valkire. Na ra nom stupnju, Odin je verovatno zamenio Tira, germansku verziju prvobitnog i ndoevropskog boga neba, jer je jed noruki Tir nazivan sinom Odinovim". Tir je b i o prastari " sinoninim za boga, a u glavnom mitu po kojem se svrgnuti Alfod pamtio, prikazan je kao čuvar neba. Kada je vuka Fenrija sprečio da proždre "svetlost" neba, zapravo Sunce i Mesec, odgrizena ruka ostala mu je u vučjoj čeljusti . l dok se Tir - ili Tvisto, kako ga je 98. nazvao Tacit - pri lagodio manje značajnoj ulozi boga rata u poznoj german skoj mitologiji, Odin i njegova dva b rata, Vili i Vej, uz dignuti su do p oložaja tvoračkih božanstava. Odi n , kao Alfod, postojao je od početka vremena", "stvorio nebo i " zemlju i sve na njima" i p osedovao apsolutnu vlast". " Borovi sinovi - Odi n , Vili i Vej - ratovali su protiv mraznog p radiva I mija. Kada usmrtiše moćnog gorostasa, iz njegovih rana izli se toliko krvi da se podaviše svi mrazni divovi, osi m Bergelmija i njegove žene. Si novi Bo� rovi tada odnesoše I m ijev leš u ginungagap, prvobitni bezdan, te stvoriše tlo od njegovog mesa, plani nske litice od njegovih kostiju i stenje od njegovih nožnih prstiju. Od preostale krvi načiniše jezera i mora. Iz I mijevog leša is crvljaše se bezbrojni patuljci , kojima bogovi dadoše ljudski razum i obličje . Staništa su im bila u zemlji i stenama. Od I mijeve lobanje stvoreno je nebo, koje su pridržavala četiri patuljka, dok su od orijaševog mozga, bačenog u vetar, nastali oblaci. Ovaj mit o stvaranju i potopu dobio je biblijski prizvuk u XVI veku, kada se Bergelmi nije spasao "penjanjem na vodenicu" već " uzlaženje m u ladi". Drugi veliki mit o Borovim sinovima govori o stvaranju ljudi. Jednoga dana na morskom žal u oni nadoše dve cepanice koje je more tu izbacilo, te i h podigoše i izdeljaše u ljudska bića. Odin lju dima dade dragocen u dušu", Vili razum i osećanja, a Vej " ljudske sposobnosti i obličje. Ta priča ukazuje na prvobit nu dužnost Odina kao b oga vetra i vodiča duša koje jure kroz vazduh. U jednoj odrednici iz 1 127. u AngJo-
Rečnik svetske mitologije
2 49
saksonskoj h ronic/ govori se o tome kako je jedne noći mnoštvo ljudi posmatralo nebeske lovce koji su bili crni , " golemi i zastrašujući . Jahali su vrane konje i crne jarce, a psi su im bili strahobni, ugljenocrni , očiju velikih kao zdele. Videli su ih ljudi u samom lovištu grada Peterburga, i u svim šumama što se protežu od toga grada do Stam forda, i čitavu su ih noć monasi slušali kako duvaju i trube u rogove ". I zgleda da je i posle preobraćenja Germana u hrišćanstvo, pomamna vojska Odina Atrida, jahača", " jezdila germanskim nebesima. Jedan od činilaca koji su konačno doveli do opadanja Odinovog kulta i uspona hrišćanstva u severnoj Evropi nesumnjivo je bilo povećano naglašavanje nasilja, koje se vremenski p oklopilo sa dobom vikinškog ekspanzionizma. Fatalističke ratnike iz dugačkih čamaca opčinjavao je po jam ragnaroka, uništenja bogova. Kao što je ciklus ger manske mitologije počeo sa svetom okupanim I mijevom krvlju, tako je poslednji prizor predstavljalo bojište na ogromnom polj u Vigrid, gde je bogovima bilo sudeno da izginu. Ragnarok, sumrak bogova, počeo je smrću BaIde ra, Odi novog drugog sina, i spoznajom bogova da su do zvolili zlu da raste u Lokiju , šumskom požaru i umoritelju. lako su Lokija privezali lanci ma, znali su da je već prekasno. K raj - doba vetra, vučje doba" - bio je blizu. " Vuk Fenri uspeo je da proguta Sunce i ugrize Mesec, dok je morska zmija Jormungand zagrejala more do kiptanja, razvejavajući kužne oblake svukud po zemlji i nebu. Na ravnici Vigrid sakupile su se sile zla - Fenri i Jormungand, zajedno s Lokijem i I-himom, koji je predvodio mrazne divove - a p rotiv njih stupali su bogovi i ejnheriji, potpuno svesni svog p redstojećeg poraza. Tada uzdrhta kosmički jasen I gdrasil, dok je užas obuzimao svet. U opštem su kobu pali su Odin, Tor, Tir, vuk Fe nri i morska zmija, kao bezbrojni drugi borci, da bi na kraju Loki, u obličj u + Istorijsko-knjižemo delo, započeto na podsticaj engleskog kralja Alfreda Velikog �849-899) i sačuva no II četiri verzije, od kojih najduža beleži događaje od Cezarovog osvajanja Britanije 55. pre n.e. sve do 1 154 (PIim. prev.).
250
Evropa
Surta, " crnog" ognjenog diva, prekrio zemlju p lamenovi ma, a nebo pretvorio u prah i pepeo. Opis te katastrofe neobično podseća na vulkanske erupcije na Islandu, poput erupcije planine Hekle u X V I I I veku. Posle ragnaroka, koji je možda isklj učivo plod skandinavskog uma, "zemlja će se izdići iz mora, zelena i lepa", a biljke će rasti tamo gde ne behu posejane. ,.Nastupiće idilično doba", pisao je Snori, i svi će "živeti u ljubavi ". Drugi mitovi o Odinu govore o njegovim poduhvatima u različitim svetovima. Kao svipall, " promenljivi ", lutao je prerušen - najčešće u jednookog, sedobradog starca sa štapom i šeširom opuštenog oboda. Da bi stekao dar mud rosti, Odin je b acio jedno oko u bunar čuvenog mudraca Mirnija. Taj tajanstveni bun ar, povezan s podzemnim svetom, nalazio se pod jednim od Igdrasilovih korena. Prema drugoj verziji , Odin je p rimio Mimijevu odrubljenu glavu, koju je sačuvao pomoću bilja i čarolija. Keltsku paralelu tom mitu p redstavlja B ranova glava koja govori-o Sasvi m je različit mit o zadobijanju mudrosti u kojem se Odin obesio o kosrnički jasen kako bi naučio tajne rune. Čovek čije je neraspadnuto nago telo staro dve hiljade godina pronađeno 1 950. u tol un dskoj močvari na Jilandu, bio je možda obešen o žrtvena vešala u sećanje na Odi na. Na kraju, treba spome nuti izvor pesničkog n adahnuća, čudesnu medovinu koju su patuljci spravili od meda pomešanog s krvlju najmudrijeg čoveka, Kvasija, i koju je Odin ukrao. Odisej I l i Uliks kod Rim ljana. Taj grčki junak bio je kralj Itake, malog ostrva u Jonskom moru. Učestvovao je u Trojan skom ratu i stekao zvanje sizifida zbog svoji h lukavih smicalica, od koj i h je nesumnjivo najuspdnija bila iz gradnja drvenog konja. Nasevši raznim prevarama, Tro j anci uvukoše tu skalarneriju n a točkovima u svoj neosvo jivi grad, a zajedno s njom i Grke koji su se skrivali u njenom šupljem trb uhu. I Odisej je bio među tim voj-
Rečnik svetske m.itologije
251
nicima, kQji iziđoše noću i otvoriše kapije saborcima koji su ih čekali s druge strane bedema. Nakon pustošenja Troje, Odisej je krenuo natrag na Itaku, i taj put, koji predstavlja temu Homerove Odiseje, sastavljene u I X V . pre n.e., trajao je deset godi na, i ako je boginja Atena pružila Odiseju posebnu zaštitu. Pustolo vi na je bilo mnogo. Na Siciliji je Odisej u Posejdonu ste kao večitog neprijatelja oslepivši sina tog boga mora, ki klop a Pol ifema. S usreo se s ljudožderskim narodom, Lestrigoncima. Na Kirkinom ostrvu, odoleo je činima uz Hermesovu pomoć i primorao čarobnicu da vrati ljudsko obličje njegovim ljudima, koje Kirka beše pretvorila u svinje. Odisejeve lađe na brodolomno stenje zamalo nisu navukle privlačne sirene, olujne žene ptice, i nakazna Ski la, šestoglava stanovnica pećine u tesnacu između Ita lije i Sicilije. Odisej je posetio i Lotofage, " žderače lotosa", sišao u podzemni svet i proveo nekoliko godina n a ostrvu nimfe Kalipso, pre nego što će se, kao jedini preživeli, prerušen vratiti na ! taku da b i u vlastitom dvoru zatekao pe desetoricu obesnih prosaca svoje žene Penelope. Su prugu je ubedio da se obeća proscu koji uzmogne da odapne strelu iz njegovog moćnog luka. Samo Odisej beše u stanju da zategne strunu na svom oružju, te njegovim smrtonosnim strelama pobi prosce sve do jednog. U toj borbi, jedini saveznici bili su mu dve verne sluge i mlađani sin Telemah. Oizin Ili Osijan. ,.Jelenče", irski junak koji je proveo trista godina kao kralj lir na n-Og-a, " zemlje mladosti" . U šumi je sreo tajanstve nu ženu predivnog tela ali sa glavom svi nje. Ona mu reče da je svinjska glava posledica druidske čarol ije, obećavši da će ta nakaznost iščeznuti čim se oženi njome. To se i zbi , i oni proživeše mnogo srećni h godina u ,.zemlji mladosti". Kada Oizin požele da ponovo poseti Irsku, žena mu reče da su stoleća prošla, ali ako već mora da ide, onda neka jaše đogata i neka stopalom ne dotakne
252
Evropa
zemlju. Na n esreću, Oizin se spotače na putu, što istoga časa donese smrt njegovom čudesnom atu, dok on sam osta da leži n a zemlji, star i slepo Okean Reka koja okružuje zemlju i i zvor svih voda na njoj. Taj rani pojam u grčkoj mitologiji verovatno potiče iz velikih rečni h civilizacija Egipta i Mesopotamije, čije su kosrno logije prikazivale zemlju kako poput splava pluta na pra iskonski m vodama. Čak je i p rvi grčki filozof Tales iz VI v. pre n.e. smatrao da je voda p rvo načelo iz kojeg je sve nastalo i iz kojeg sve dobija svoju živodajnu moć. Homer u dva maha naziva reku koja opasuje zem lju " roditeljkom svih", mada iz te tvrdnje ne izvodi nikakvu kosmološku teoriju. Aristotel je u IV v. pre n.e. smatrao da je stvaranje za Homera čedo toka i kretanja. Mitološki Okean bio je muž i brat Tetije, koja je rodi l a reke, uključujući i otrovnu Stigu u podzemlju. Drugi drevni bog mora bio je Nerej, mudri prorok koji je živeo u plavim dubi nama zajedno 's a kćerima Nereidama. Orfej Legendarni grčki pesnik i junak. Sin Apolona i muze Ka liope, Orfej je b io veliki m uzičar. Njegova svirka uzbuđi vala je ne samo životinje i b i ljke već i stenje i drugu neživu pri rodu. Kada mu je žen a Euridika umrla od zmijskog ujeda, Orfej siđe u podzemlje , gde njegova lira "izmami gvozdene suze" bogu smrti Hadu. Ovaj mu predade Euri diku, ali je on, prema jednom predanju, ponovo izgubi . Žaleći z a Euridikom, Orfej prezre druge žene, koje ga, i z osvete, rastrgoše na komade u pomami svojih dionizijskih orgija. Učenje orfizma, grčki h misterija, poticalo je iz pe sama koje su pripisivane Orfeju .
Rečnik svetske mitologije
253
Pan
O;Čki
poštovaoci ovog kozorogog i kozonogog b oga nisu uopšte bili sigurni da li on predstavlja jedno božanstvo ili više njih. Prema predanju, Pan je bio Hermesov sin i milje nik D ionisa, boga plodnosti. Rodio se u Arkadij i , p astir skoj zemlji usred Peloponeza. Svirao je na pastirskoj fruli i obilazio pećine i vrletna, nenaseljena mesta. B i o je nesta šan i b odar, ali i razdražljiv, naročito kada bi ga uznemirili tokom podnevnog odmora. Znao je da ljude i životinje ispuni strahom, iznenadnom i bezrazložnom p restravlje nošću. Duvajući u školjku, izazvao je paniku kada je Zevs poveo bogove protiv Krona i Titana. Poput drugih olimpskih bogova, uživao je da proganja nimfe, a naročito Eho. O Panovoj smrti stigli su izveštaji za vladavine rimskog cara Tiberija ( 1 4-37). B rod koji je plovio iz G rčke za I taliju ostao je bez vetra nedaleko od ostrva Paksa. Izne nada, glas sa obale p ovika tri puta: " Tamuze ! " K ormilar, koji se zvao Tamuz, odgovori na poziv, a glas sa obale mu reče: "Kaži im da je veliki Pan mrtav." Kada morska struja približi lađu obali, ali na drugom mestu, kormilar povika da je Pan mrtav, na šta narod na kopnu udari u plač i kuknjavu. Čim moreplovci stigoše u I taliju, car pozva kor milara, a učenjaci sazvani da protumače ovaj događaj slo žiše se da dotični Pan nije b og već istoimeni demon. Po svem u sudeći, mornari su čuli obrednu naricaljku za Adonisom ili, čak, vavilonskim Tamuzom. Prvi h rišćani nalazili su utehu u toj priči, verujući da ona n aveštava početak kraja p aganskog doba. Persefo n a
----
Persefonu u Grčkoj, Prozerpinu u I taliji - kraljicu pod zemlja - oteo je K ronov i Rejin sin Had. Ona se igrala sa kćerima Okeana, kružne vode, berući cveće na b ujnoj li vadi, kada ugleda stocveti narcis koji je posadila majka zemlja Geja kako bi ugodila b ogu smrti Hadu. Kada se
254
Evropa
Persefona saže dč;'l ga ubere obema rukama, otvori se po nor iz kojeg izroni Had, ščepa je i odvede u svoje pod zemno carstvo. I stoga časa presahnuše izvori p lodnosti : rastinje uvenu, životi nje p restaše da se množc, a ruka smrti dodirn u ljudski rod. Persefonina majka - Demetra u Grka i Cerera kod Rimljana - tumarala je zemljom s dve baklje u rukama. Nije htela ni da jede ni da se mije. Na kraju se umeša Zevs, naloživši svom podzemnom bratu da preda zarobljenu nevestu, osim ako ona, rečju ili delom, ne prihvati sopstvenu otmicu. Na Hadov n agovor, Persefona pojede seme nara, što b i dovoljno da od tada svoje vreme jednako deli između m uža i majke. Persefona je možda b i l a predgrčka boginja podzemlja. Kao Kora, "devica", bila je moć rasta u samom žitnom zrnu, širi vid boginje žitarica Demetre, njene majke. Njeno redovno godišnje iščeznuće i patnja što ju je taj nestanak izazivao mogli su se porediti jedino s radošću bogova zbog njenog povratka na Olimp. Taj mit je zapravo priča o svetoj drami koja se izvodila u Eleusini, blizu Atine. Za letnje žege, n akon što bi letina bila pobrana, boginja žita rica nestajala bi pod sprženom zemljom, poput žita sprem ljenog u podzemnim ambarima. Eleusinske misterije obu hvatale su sveti b rak, kao i druge obrede inicijacije zajed ničke kultovima plodnosti u zapadnoj Aziji. U Atini, o mrtvima se eufemistički govorilo kao o Demetrinom " narodu". Persej Legendarni grčki junak. Sin argivske princeze Danajc i Zevsa, koji joj je prišao kao zlatan dažd. Persej je ubio Gorgonu Meduzu a njen u glavu poklonio boginji Ateni, koja mu je dala zrcalni štit. Perun Drevni slovenski bog gromovnik. Bio je vrhovno, štaviše tvoračko božanstvo, a u Kijevu se sve do X stoleća nalazilo
Rečnik svetske mitologije
255
njegovo važno kultno središte. I ako postoje očigledne pa ralele s Torom, koje ukazuj u n a mogući uticaj tog ger manskog boga, vrlo je verovatno da je Perun proizašao iz autohtonog kulta groma u R usiji. I me mu se povezuje s hrastom, hrastovom šumom i l i brdom obraslim hrastovim drvećem. Sačuvane su pojedinosti obreda izazivanja kiše : nevina devojka, naga i pokrivena cvećem, pomamno se vrtela u sredini kruga, zazivajući Perunovu plodonosnu vlagu. Izgleda da su vijenje ukrug i opijanje igrali značajnu ulogu u obožavanju Peruna . Prikazivali su ga kao muš karca, obično "izdubljenog u drvetu, srebrne glave i zl at nih brkova". Posejdon Vodeći čla n grčkog panteona. Sin Kronov i Rejin, i brat Zevsov i I-Iadov, Posejdon je bio gospodar talasa, morski bog sklon izlivima žestokog gneva. Putovao je morskim dubi nama u kočijama u koje behu upregnuti predivni zlatni konji. lj rukama mu se nalazio moćan trozub ac, kojim je mogao da uspomami vode, poput iznenadne oluje u Egejskom moru. Posejdon je bio neobuzdano i neza visno božanstvo. Po ulozi koju je imao, bio je na pola puta između poslušnog družbenika majke zemlje i nadmoćnog oca neba. Začeo je mnoga konjolika morska stvorenja, a žena mu je bila boginja mora Amfitrita. Tvrdi se da je, zajedno sa Apolonom, sagradio trojanske bedeme. U Odi seji, koju je Homer sastavio oko 850. pre n.e., predstavljen je kao neumoljiv protivnik Odiseja, koji je oslepio nje govog jednookog sina Polifema. Posejdon je naročito ulivao strah kao donosilac zem ljotresa, kojima je Egejski arhipelag i dan-danas sklo n . Stoga s u zem ljotrescu" gradovi i pojedi nci prinosili izdaš " ne žrtve . Rimljani su Posejdona poistovećivali s Neptu nom, i talsk i m b ogom voda.
256
Evropa
Prijam Ostareli kralj Troje u vreme grčke opsade i razaranja tog grada. Trojanski rat se , po svemu sudeći, vodio u drugoj polovini X I I I v. pre n.e. Prema predanju, neprijateljstva su otpočela zbog Jeleninog bekstva u Troju. Kći Zevsa i Ne meze , personifikacije osvete, Jelena je bila supruga spar tanskog kralja Menelaja, ali je pobegla s Parisom, jednim od Prijamovih sinova. U p očetku svoje vladavi ne, Prijam je podržavao borbu Frižana protiv Amazonki, naroda ratnica koje su živele b lizu granice sveta. Kada su se Grci iskrcali na trojansku obalu, Prijam je bio prestar da bi učestvovao u ratu. Tro jan ce . su predvodili njegovi sinovi, među kojima se n aročito isticao Hektor, kojeg u dvoboju ubi Ahil. Dok su G rci pustošili grad, Prijama je usmrtio Ahilov sin Pir. Jelena se vratila u Spartu s Menelajem i tiho živel a sve do smrti . Tvrdilo se, međutim, da je u podzemnom svetu na- pustila muža zarad Ahila. Prijap Bog plodnosti , kojeg su najpre poštovali grčki n aseljenici La mpsaka u Maloj Aziji. Obično se prikazuje kao smešno gnomoliko stvore nje sa ogromn i m falusom u erekciji. po sle Aleksandrove smrti, 323. p re n.e., kult mu je dopro i do Grčke, a potom i do Italije. Gostionica čiji su ostaci iskopani kod Herkulanuma rek la mirala se Prijapovim li kom napadno ri aslikanim iza tezge kako bi ga svi prolaz nici mogli videti. Pošto se verovalo da taj bog plodnosti uspešno otklanja uroke , vlasnik krčme očigledno je na taj način hteo da mušterijama donese sreću. Prometej D oslovno znači: " smotrenost " . Grčki bog vatre i prijatelj čovečanstva, sin titana Japeta i n imfe Klimene, te Atlan tov, Menetijev i Epimetejev b rat. Japetovi sinovi, kao Zevsovi neprijatelji, naišli su na sebi ravnog u tom širo-
Rečnik svetske mitologije
257
kovidom bogu .neba, mada je sam Prometej izvojevao Pi rovu pobedu istrpevši mučen.ie i ne odavši pri tom svoje tajno znanje o budućim događajima. Znao je da ako Zevs dobije sina sa boginjom mora Tetidom, ovaj će oca is tisnuti s položaja glavnog među bogovima. Zevs je "oho log " Menetija ošinuo munjom, naterao " tvrdoglavog " At lanta da podigne nebo, razornu Pandoru podario " buda lastom " Epimeteju, a "l ukavog " Prometeja okovao na steni , šaljući orla da se danju hrani njegovom besmrtnom jetrom, koja bi se svake noći obnavljala. Mučeničkog boga vatre možda je osl obodio junak Herakle, bez pristanka olimpskih b ogova. Hesiod je u V I I veku pre n.e. pisao da postoji pet ljud skih rasa, kojima odgovara pet svetskih doba. To su zlatna rasa - Kronovi zadovoljni podanici ; kratkcivečna srebrna koju je bezbožnom uči nio Prometej; svirepa b ronzana bezi meni Arejevi poklonici, ratnici predodređeni za pod zemni svet; junačka - časniji naslednici bronzanih ljudi; i, konačno, gvozdena - u koju spada Hesiod, kao i mi sami. Gvozdena rasa neće prestati sa uništavanjem sve dok je Ze vs ne počisti sa l ica zemlje, kao što je to učinio i s pret hodne četiri rase. Prvobitno zemaljsko obilje, iz kojeg je izniklo čovečanstvo, Zevs je uklonio nakon što je Prometej naučio ljude da tom vrhovnom bogu prevarno uskraćuju dužnu mu žrtvu. Zevs je takođe ljudima oduzeo vatru, element neophodan za postojanje civilizacije. Prometej se drzn uo da ukrade plamen, bilo iz Hefestove radionice bilo sa ognjišta bogova na Olimpu, a Zevs se osveti o obećavši da će stvoriti zlo. To beše " svenadarena " Pandora, koju Hefest načini po Zevsovom nalogu. Uprkos Prometejo vom upozorenju da ne prima nikakve darove od Zevsa, Epimetej prihvati Pandoru i njen krčag, iz kojeg iziđoše " " sve pogubne nesreće ljudskoga roda . Posle toga postade sasvim očigledna podela na smrtnike i besmrtnike. Prometej je dvojak lik. I mao je dva vida božanskog po magača: oganj je bio njegov dar čovečanstvu (u nekim pričama to je bio sam život), ali cena tehnološkog na-
258
Rečnik svetske mitologije
Evropa
p retka bili s u jad i razaranje, kao obeležje gvozdenog doba. Dva koraka n ap re d , jedan korak nazad - u pore đenju sa zlatnim dob o m , možda čak tri koraka nazad. Prometej, svejedno, ostaje p rivlačan simbol, oličenje ne porobive volje koja se suprotstavlja nadmoćnijoj sili, več no okovani patnik, ali siguran u konačnu pobedu stvari za koju se bori. Puil Velški plemić i junak jednog od delova Mabinogi/ona, srednjovekovnog ciklusa lege ndi. Puil je sreo u sivo ode n utog Arauna, čarobnjaka i kralja podzemnog sveta, ano vena, te se s njim dogovori da na godinu dana razmene obličja i dužnosti. D ocnije je Puil uzco za ženu Rijanon , ali mu ju je p rivremeno p reoteo varljivi Gvaul, razočarani prosac kojeg je podržaval a njena porodica. Puil ju je po vratio smical icom, ali j e njegov vlastiti narod ljutila nji hova bezdetnost, te Rij a n on zadesi žalosna sudbina. Mada im sc sin konačno ipak rodio, porodicu je i dalje progonila zla kob , čak i posle Puilove smrti. Prošle su godine i godi ne pune žalosti p re n ego što behu skinute čini koje na Puilovu porodicu b aciše Gvaulovi rođaci . Puila su zvali poglavarom Daveda, oblasti u jugozapad nom Velsu, i gospodarom podzemnog sveta , anovena. To drugo zvanje izgleda da je stekao potčinjavanjem i trplje njem, ali j e p rvo umalo izgubio venčanjem s Rijanon. Ona je bila nedvosmisle n o p ovezana s konjima - kad se prvi p ut pojavila, jahala je " najbržeg ata " - a možda je bila i " " velika kraljica Epona, keltska bogi nja poznata s rimskih natpisa. Eponu su p rikazivali kako jaše na kobili, a imala je vlast i nad p utovanje m duše posle smrti. I me Gvaul je znači l o " svetlost " , tako da je pozadina sukoba koji je izbio tokom svadbenog pira verovatno bio drevni obred borbe godišnjih doba.
259
Radamant Predgrčko i me nepoznatog značenja. U grčkoj mitologiji, je bio Zevsov i Europin sin, a Minojev i Sarpedonov brat. Njegovo nejasno pore klo možda objašnjava i njegov nesvakidašnji kraj. Za razliku od uzrujanih seni koje su se sp uštale u B.adovo carstvo, Radamant je dospeo u Elisej, raj koji je I -I omer smestio n a daleki zapad, na obale sve opasujuće re ke Okeana. Vergilije u Ene/idi kaže da Rada mant nadzi re Tartar, magloviti zaliv duboko pod zemljom. Kao i Minoja, Radamanta su smatrali mudrim sudijom. ( ; rci su takođe tvrdili da je u Beotiju vratio krutu trsku, odličnu za pravljenje kopalja i frula. to
Relikvije [ ,judi
od davnina čuvaju p redmete za koje ve ruju da su svojih ranijih veza ispu njeni vrlinom. I-Irišćanski kult re likvija takođe je nastao rano, u vezi s moštima muče ni ka. Kad su sv. I gnjatija 1 07. pojeli lavovi, pri čemu su od n jega ostale samo duge kosti , ove su prenete u njegov rodni grad Antiohiju, gde su čuvane kao " neproce njivo blago ostavljen o Crkvi milošću što beše u mučeniku". Verovanje u del otvorn ost takvih predmeta dovelo je do raspodele zemnih ostataka između mnogih crkava i vern i ka. Ubrzo je kult re likvija obogaćen krađama, zanatskim majstorijama i prevarama. Sv. Avgusti n (354-430) ža lio se kako pojedinci, p rerušeni u kal uđere, l utaju unaokolo i p rodaju mošti mučenika i druge lažne amajlije. Tamo gde se znalo da su rel ikvije autentične, hrišćani su, puni pouz danja, očekivali da se dese čuda. Godine 4 1 5 , iskopano telo sv. Stefan a izazivalo je čudesna isceljenja dok su hodočasnici hrlili ka njegovom hramu u Jerusalimu. Uobičajilo se da se relikvije nose kao sredstvo za zašti tu od rđavih uticaja. Vilijam Osvajač krenuo je 1066. u bit k u kod Hejstin gsa noseći ogrlicu od relikvija koju mu je poklonio Papa. B i l o je i glasova protiv toga kulta. Alkuin (735-804), crkven i savetnik Karla Velikog, rekao je da je
zb o g
260
E\Topa
Rečnik svetske mitologije
261
bolje slediti primer svetaca nego čuvati njihove kosti, ali pomama za relikvijama n ije izgubila na snazi do kraja srednjeg veka.
osnivanja Rima,. iskovan je novac kojim je trojanskom po re klu grada data prednost), zanimanje za Romula i Rema nikada nije splasnulo.
Roland
S arpedon
Baski su kod Ronsevoa 778. uništili zaštitnicu vojske Karla Velikog, koja se vraćala iz pohoda u Španiji kako bi ugu šila ustanak nedavno pokorenih Saksona u Nemačkoj. LJ toj b ici pogi n uo je franački zapovednik Roland. Oko tog poraza isplele su se legende, a u Pesmi o RoJandu iz XI stoleća, pali ratnik pojavljuje se kao hrišćanski junak kojeg su savladale sile islama. Spev epskom radnjom prikazuje feudaln i sistem i otkriva iznenađujuću dubinu hrišćanske mržnje prema Muhamedovim sledbenicima. Ohol , hrabar i nemi losrdan, Roland je odbijao da trubljenjem u rog po zove pojačanje sve dok nije bilo prekasno. A kada . ko načno dunu u rog, od napora mu " krv linu iz usta i šiknu iz čela " .
LJ Homerovoj J/ijadi, S arpedon je zapovednik li kijskih jedinica među Prijamovim saveznici ma. Igrao je istakn utu ul ogu u odbrani Troje, izveo smeo napad na grčki logor i bio najubojitiji na grudob ranima sve dok ga nije oborila oštrica Patroklovog koplja. Prema drugoj tradiciji , Sarpe don je bio Minojev brat, i posvađao se s njim pre nego što je pobegao u Malu Aziju, gde je osnovao čuven i grad Milet. Vremenski raspon koji razdvaja njegovu junačku smrt pod trojanskim bedemima od svađe na ostrvu Kritu objašnjava se pretpostavkom da je živeo tri ljudska veka.
Romul Legendarni osnivač i prvi kralj Rima. Romul i Rem bili su sinovi b oga rata Marsa i vestalke Reje Silvije. Mališani su ostavljeni da u čamčiću plutaju nabujalim Tibrom, ali se nasukaše kraj jedne smokve, gde ih je spasla i podojila vučica. Otkrio i h je i usvojio kraljev pastir Faustu!. Kada su odrasli, osnovali su Rim, ali među nji ma izbi svađa u kojoj Romul ubi b rata. Samom Rimu, kao utočištu odbeg lih robova i ubica, manjkalo je žena, što je Romul rešio otmicom sabi njanskih devojaka tokom jedne svetkovine. Posle četrdesetogodišnje vladavine, Romul je iščeznuo i postao bog Kviri n . Krajem I V veka pre n.e. mitu o Romulu b i o j e suprot stavljen mit o E neji kao pretpostavljenom osnivaču grada Rima. Vučica je bila simbol nacije od osnivanja Repub like 5 1 0. pre n . e . Mada je carska zaštita Eneji dodelila zvaničnu slavu ( 1 48, na devetstogodišnjicu tradicionalnog
S atiri Duhovi divlji ne u grčkoj i rimskoj mitologiji. Životinjskih poriva i ponašanja, prikazivani su kao konji ili jarci, a najčešće su ih dovodili u vezu sa D ionisom, moćn im bo gom b i lja, vina i zanosa. Skoro su istovetni sa starcim a sile nima, u čija obeležja spadaju i konjske uši. Kada je u VI veku pre n.e. Prati na uveo satirsku igru na kraju sleda tragedija, glumci su se pojavljivali kosti mi rani kao sileni preobraženi u smešne pijance. Tragedija jt; u Grčkoj bila verski obred jer je činila deo Dionisovih svečanosti. Slična tradicija cveta danas među p rekomor skim Kinezima u jugoistočnoj Aziji - predstave se izvode na trajnoj pozornici koja gleda na b udistički ili taoistički h ram s druge strane puta. Atinski građani posmatrali su tragedije u D ionisovom pozorištu, na istočnoj stran i Akro polja. S aturn Drevni italski bog žita. Rimljani su ga poistovećivali s gr čkim Kronom, ali više sličnosti imao je s Demetrom, bogi-
262
Evropa
Rečnik svetske mitologije
njom biI.ja. Tvrdilo se da mu je ime povezano sa setvom salus, naime, zn ači "posejan". Njegov p raznik, Saturn alije, svetkovao se u decembru i trajao nedel.i u dana. a donekle je sačuvan u našim božićnim p roslavama. Tokom Satur nal ija, robovi ma je p rivremeno dopuštano da čine šta im je volja, na Forumu je priređivana javna gozba kojoj je mo gao svako da p risustvuje, a razmenjivani su i po kloni. Lažni kralj, ili "gospodar nereda", vladao je tim povrat kom u zlatno doba. To je bila rimska verzija grčkih Kro nija, svetkovine Krona, najmlađeg među Titanima. Po Sa turnu je nazvana istoimena planeta, a i govornici eng leskog jezika svoju reč za subotu, Saturday, duguju tom bogu.
-
Sejde Kod Laponaca, sveto kamenje, neobrađeno ljudskom ru kom. S ejde su mahom bili kamenovi kojima je voda dala neobičan izgled, ponekad čak i ljudsko ili životinjsko ob� ličje. Takvi čvorugavi, kolutasti, vetrom i kišom izjedeni komadi često su sakupljani na svetom mestu, i tada Sl: ve rovalo da predstavljaju porodicu. Od tih kamenih bogova mogle su se iskati usl uge i p redskazanja budući h događaja. Osim kame nih, Laponci su imali i drvene sejde. To su bili ili panjevi ukopani u zemlju ili čvrsto pobije ni koci . Među Samojedima u Rusiji postojale su tradicije vezane za kamenje koje je postavljano na pojedinim plani nskim vrhovima Urala i za koje se verovalo da "pridržava" vase lje nu. Osi m simbolične, ono je, prema shvatanju Samo jeda, vršilo i p raktičn u fun kcij u - podupiralo je nebo. po jam nebeskog stuba jaVlja se u mitologij i raznih seve rnih naroda. Primeri za to bili su zimzeleno drvo pored h rama u Upsali i i rminsulski stub koji je uništio Karlo Veliki ratujući protiv S a ksonaca kod Erezburga 772. Sermenis Duge daće kod Balta. Kada su vitezovi Tevtonskog reda u X I I I vek u ognjem i mače m uveli h rišćansku rel igiju u
263
Prusiju i Litvaniju, bili su zadivljeni ogromnom pažnjom koju su njihovi indoevropski rođaci u tim k rajevima posvećivali sah ranama. Bio je običaj da kada neko umre, njegovi rođaci i p rijatelji po mesec dana, ili još duže, slave daću. Pojedina plemena znala su kako da zamrznu leš tako ua još više vremena protekne p re njegovog spaljivanja. Ovi pogrebni običaji potiču iz prastarih vremena, na šta ukazuju znaci da su se u srednjoj Evropi u b ronzano doba la rve mušica h ranile ljudskim skeletima. Znamo da su se Balti starali da pokojnik kako dolikuje otp utuje u zemlju .. p reko bregova . . . gde se nalazi sunce". Takođe su verovali da se duše p reminulih sele u drveće, cveće , životinje i ptice. Zato i dan -danas ponegde nailazimo na zabranu okresivanja d rveća i košenja trave na starim grobljima. Sibila Proročica. Najčuvenija u rimskoj mitologiji b i l a je kumej ska Sibila, koja je Eneji pomogla da siđe u podzemni svet. U Eneji'di, napisanoj na kraj u I veka p re n . e . , Vergilije o Kumi govori kao o mestu na kojem je Dedal, doletevši s Krita, sagradio h ram Apolonu, gde je osveštao svo.j a krila. Vergil ije takođe opisuje svetilište proročice kao zamršenu mrežu pećina. ,.Strašna špilja usečena je u krilo kumejske ste ne. Do nje vodi stoti nu širokih prilaza , sa stoti nama otvora. Iz nje struji stotinu zvu kova - Sibilini odgovori . " Sibi/ske knjige, zbirka proročkih izre ka z a k oje s e vero valo da p re dskazuju budućnost, stiglc su u Rim za vla uavine legendarnog etrurskog kralja Tarkvinija Priska. Neka "strankinja" ponudi mu da kupi od nje devet knjiga. Kada ovaj odbi njenu ponudu, ona spali tri k njige, a pre ustalih šest pon udi mu po istoj ceni. Kada Tarkvinije odbi i tu ponudu, ona spali još tri knjige, ponudivši mu preos tale tri pod istim uslovi ma. Tu je ponudu vladar morao da p ri hvati. Knjige je na Kapitolu čuvao zbor sveštenika, a mogle su se otvori ti samo po n aređenju Senata. Konačno su nestale k a da su Vandali 410. razrušili Rim.
264
Evropa
Rečnik svetske mitologije
Silvan
Talijesin
Rimsko božanstvo neobrađenog zemljišta, nepouzdana si l a u s vakodnevn ? m živ � tu. Treb alo ga je pažljivo umiloš / tI. kad g d bl se zadIralo u njegovo područje. Silvan je cav � � antIteza Flon, veseloj italskoj boginji biljaka u cvatu.
Velški čarobnjak i pesni k . Živeo je možda u V I veku, u doba poglavara koji je u docnij�j viteškoj k njiževnosti preobražen u kralja Artura. Talijesinove legende i pesme sačuvane su u epu Mabinogijon. Veštica Karidve n pripre mala je u svom kotlu čudesnu kašu od koje je posle godinu dana k uvanja trebalo da dobije tri blagoslovene kapi. Ko god bi ih progutao, doznao bi sve tajne prošlosti, sa dašnjosti i budućnosti. Igrom slučaja, to se desi Gvionu Bahu, dečaku koji je ispod kotla pomagao da se održi vatra. Kada mu uskipele kapi padoše na p rst, on ga stavi u usta, ali se, shvativši opasnost u kojoj se našao, dade u beg. Karidven ga je nemilosrdno progonila. Posle brojnih preobražaja, grabežljiva veštica, u obličju kokoši , pojede malog begunca prerušen og u zrno pšenice. Dečak na kraju bi bačen u more i uhvaćen u zamku za ribe. Oni koji su ga ugledali prozvaše ga Tal ijesin" zbog " njegovog svetlog čela. Znanjem je zbunjivao kraljevske pesnike i zaprepašćivao puk. "Star sam i nov sam", govo rio je. "Bio sam mrtav, i živeo sam. Ja sam Talijesin . "
S izif
I
II
265
"Najprepredeniji među ljudima", prema starim Grcima kažn.j en z? o� sv �jih smicalica beskonačnim radom u pod� zemlJ U. BIO Je pnmoran da celu večnost na vrh b rda valja me rmernu stenu, koja bi se, dospevši tamo, skotrljala · u podnožje. Sizif, taj simbol uzal udnosti, bio je ·ranije pohlepni kralj Korinta. . �a osujećenost beše osuđen i Tantal, kojeg je Zevsu . rodIl a. Jedna nimfa. Zbog njegovog nepodobnog ponašanja na OlImpu - smrtnicima je ili otkrio šta bogovi p ričaju za trpezon ili im je, p ak, odneo hranu bogova, nekt�r ili �. ambrOZI.1U - Ze vs ga je p roterao u Tartar, tamn icu ispod podzemnog sveta. Tu je Tantal stajao u vodi do brade, ne moga�ši da utaži sil n u žeđ, pošto se voda povlačila kad . god bl SpustIO glavu. Za to vreme, nad glavom mu je visilo sočno g rožđe, koje je takođe ostajalo tik van n j egovog v . domasaja. .
S varožić Drevni slovenski bog vatre, naročito one koja se koristila za sušeJ1je žita. Otac mu je bio Svarog, p oistovećen s Hefesrom, grčkim b ogom kovačem. Svarožićevo Ime sa čuvan o je u rumunskoj reči s/arog, "spržen". Svetovi d U slovenskoj mitologiji, četvoroglavi bog rata. Atributi su mu bili mač, oglav, sedlo i konj belac. Svetovidu je bilo p osv� će � nekoli � o važnijih h ramova, a svaki od n·j ih ču� .? od stotmu ljudi. valo J e VIse
Teutates Keltski bog rata kojem su sc u Galiji prinosile ljudske žrtve. I me m u možda potiče od reči p leme" ili "narod" " loula na galskom, ili tuath na irskom. Jedni tvrde da je Teutates, kako ga je nazivao Julije Cezar, bio glavni bog· u galskom panteonu, dok drugi pretpostavljaju da to nije bilo ime pojedinačnog božanstva već opšti atribut koji se mogao pripisati različitim b ožanstvima. Ukoliko je bio bog rata, Teutates je poistovećivan s Marsom. Tezej Legendarni grčki junak. Atinjani su tom pri ncu pripisivali brojne poduhvate koji behu začeci demokratije. Svrgavao je tirane, oslobađao zemljake tlačenja i ukidao beskrajno plaćanje danka stranim silama. Najčuven iji podvig Tezejev
266
Evropa
bilo je ubijanje bi koglavog Min otaura, kojem su Krićani svake godine žrtvovali po sedam atinskih devojaka i mla dića. U toj pustolovi ni Tezeju je pomogla kritska princeza Arijadna, davši mu klube konca koje mu omogući da pobegne iz Dedalovog lavirinta nakon što je usmrtio Mi notaura . U tom mitu nailazimo možda na iskrivljenu ver ziju mnogo starijih priča o svetoj borbi s bikovima koje potiču iz predgrčkog razdoblja kritske istorije. U ostale Tezejeve podvige spadaju: poraz Amazonki i hvatanje njihove kraljice Antiope; uspešno savezništvo s tesalskim kraljem Pi ritoje m protiv kentaura, n asrtljivih ko njoljudi; i smeli silazak u podzemni svet, zajedno s Piri tojem, kako bi oteli Persefonu, kraljicu mrtvih . Za vreme tog p oduhvata n aišli su na žestok otpor, a Tezej je umakao samo zahvaljujući tome što se Hera kle umešao. Verovalo se da je umrli Tezej 490. p re n.e. u bici kod Maratona' pomogao Atinjanima da odbiju persijske zavojevače. Tinija Etrurski bog oluje, pandan rimskom Jupiteru i grčkom Zevsu. U grad Rim Tinija-Jupite r uveden je u razdoblju etrurske monarh ije (oko 650-5 1 0 pre n . e . ) . G ranice je smatrao svetim, nadzirao ih je i obezbeđivao njihovu ne p ovredivost. Tor Kada su Angl osaksonci oko 300. usvojili rimski kalendar, četvrtak su n azvali Thunres-daeg, po l atinskom Jovis dies, ,.Jupiterov dan " . Neobuzdani crvenokosi Tor bio je ger manska verzija i ndoevropskog gromovnika. Njegovi par njaci bili su Jupiter, Zevs, I ndra i heti tski bog vremenskih prilika. Mada su ga priznavali kao zakletog neprijatelja mrazni h divova, Tor je po mnogim svojim atrib utima snazi, veliči n i , energiji, neutoljivom apetitu - više naličio divovima nego b ogovima.
Rečnik s\'etske mitologije
267
Kočije su m u preko neba pokretale dve ,koze, čija ime na behu Zubodrobilica i Zuboškrgutka . Njegova tri čudes na oružja bili su grom-čekić, gvozden e rukavice pomoću kojih je držao čekić, i p ojas koji mu je umnožavao snagu i uvećava o ga za pola. Pišući krajem X I I veka, Adam iz Bre mena na sledeći n ačin je osl i kao tri boga koji su bili pošto vani u vel i kom hramu u Upsali: "Tor, najmoćniji među njima trojicom, stoji u središtu građevine, s Vodanom i Frikoom sa svoje desne i l eve strane. Tor, kažu, vlada vazduhom. G ospodari gromom i munjom, vetrom i kišom, vedrim nebom i plodn ošću . . . Kada zaprete kuga ili glad, Toru se prin ose žrtve. " Najčuven ije njegovo p utovanje u zemlju divova bilo j e jednom prilikom kada je Loki pratio Tora i kada s u sreli S krimija, " Golemoga", mraznog diva koji je bio toliko ogroman da su bogovi spavali u palcu njegove prazne rukavice misleći da se nalaze u nekakvoj sobi. Kada Tor pokuša čekićem da razbije lobanju usn ulom orijašu, Skri mi se prob udi, verujući da mu je čel o dotakla liska i l i grančica. Potom s u stigli d o grada Utgarda, čijim bede mima nisu mogli da sagledaju vrh iako temenima behu p ritisli potiljke. Nakon što su ušli u vel i ki Utgard, Tor i njegovi drugovi poraženi su u nekoliko borbi, pri čemu je gromovnika na jedno koleno oboril a nekakva stara, " p rastara žen a" . Tek su na p ovratku kući bogovi shvatili da su Skri mi i Utgard samo ogromne opsene koje plašljivi mrazni divovi behu poslali da zb une moćnoga Tora. .Tednom su Tor i div H i mi zajedno pošli da upecaju morsku zmij u Jormundgand. Dži novska udica sa golemim volom nataknutim na nju kao mamac zaglavila se u ždre l u čudovišta, i T o r bi ovaj u l o v izvukao n a kopno d a prizor Jormundgan d koja se diže iz dubina n ije p restravio Hi mija. Div je u panici presekao konopac, a potom skočio u more kako b i izbegao srdžbu razočaranog ribara. Drugi div koj i je razljutio Tora b i o je Hrungni. Gromovnik j e morao d a prekine svoju omiljenu razb ibrigu, lov n a tro love taj a n stvena bića S ka ndinavije koja su ranije bili -
268
Evropa
divovi ali i m veličina i moć nekako behu umanjeni tako da su ih brkali sa đavoicima i patuljcima - kada ga b ogovi za mol iše da ih brani od kamenog diva Hrungnija , progo nitelja Odinovog. Tor je u dvoboju oborio Hrungnija če kićem, ali je i sam bio povređen jer mu se komad brusa zabio u glavu. Torov čekić, b ogovi ma jedi n a zaštita od divova, pojav ljuje se u jednoj od najstarijih pesama u Edama, island skim epovima. U TIimskvidi, sastavljenoj oko 900, pripo veda se kako su čekić ukral i divovi i sakrili ga u utrobi zemlje. To je Loki saznao od Trima, kralja mraznih divo va, a ujedno je od njega saznao i uslove pod k ojima je čekić mogao biti vraćen: naime, Freja je morala da se uda za Trima. Boginja to odbi bez dvoumljenja, te b ogovi od lučiše da umesto nje pođe Tor. .Jedva se prisilivši da obuče haljinu, Tor krenu, p rerušen u Freju, dok se Loki prerušio u sluškinju. Tokom svadbene gozbe, Trima začudi to što je " nevesta" pojela čitavog vola, osam lososa i sve p oslastice za gospe, i sve to još zalila s tri bačve vina. Lukavi Loki objasni tu neobičnu proždrljivost na sledeći nači n: "neve sta" je nedelju dana pred venčanje bila suviše uzbuđena da bi bilo šta jela i l i pila. Tada Trim izvadi čekić, koji Tor ščepa i njime poobara sve prisutne divove. Gromovnikov grom bio je spasen. Bogovi su mogli da predahnu u svojoj dugoj borbi s divovima. Ali posle iz vesnog vremena biće nadvladani tokom ragnaroka. Tor će ubiti Jormungand ali će i sam pogi nuti u tom titanskom okršaju. Tristan
Za truvere, te trubadure srednjovekovne Francuske, Tri stan je b io idealni Ijubavnik� Legenda o Tristan u i Izoldi doprla je do nji h iz B retanje, ali je bila poznata i u Kor nvolu, Velsu, I rskoj i Škotskoj , sežući vremenski u nepo jamnu prošlost. B ekstva ljubavnika i udvaranje b i l i su omi ljena tema u keltskoj mitologij i .
Rečnik svetske mitologije
269
Uran Hesiod je u V I I v. pre n.e. izveo rodoslov �rčki � b ogova iz . božanskog p ara Urana i Geje, neba i zemlje. NjIhova veza bila je strasn a , pošto je Uran, " pribl iža� ajući se i � i reći se u . . svim pravcima, željan ljubavi , obuJmlJ1vao zemlj U sa SVIh strana". Ali b i l a je to i razorna ljubav. Uran se neprestan � . sjedinjavao sa Gejom, a nji hovu decu �knv �o u utrobI . zemlje . .Tedno od te zakopane dece, � aJmladl sl n Kr? n : . odluči da zbaci boga neba mrskog mu Imena. GeJa nac� I1I moćan srp sa oštri m zupcima, te Kron z� mahnu tlln oružjem tako silno da odseče Uranov ud, kOJI osta u tel u . zemlje. Uškopljeno nebo razdvoji se tada od zeml� e, ka � . . što ga je u zapadnoazijskom mitu od �emIJ � r� zdvoJ � o pr;: 1 . . . među bogovima. Od njegove krVI GeJa n aC1l11 " mocI1Ike , Erinije, Titane i druga stvorenja, dok se iz odsečenog uda u moru rodil a Afrodita. Uran je potom pao u zaborav, dok je Kron vladao svetom, oženivši se sestrom Rejom • T� • razdoblje poznato je kao zlatno doba, vreme k � da su �v Iveh Titani. Ali i Kron, kojeg je proročište upozonio da ce ga svrgnuti jedan od sinova, uni� tav � o je � Iastitu decu, sve dok se nije rodio Zevs, kOjeg Je majka spasla takve sudbine. Posle dugotrajne borbe, Kronova deca, pred vođena Zevsom, poraziše oca i Titane, koje poslaše u Tar tar ' duboko pod površinom zemlje. Svrgavanje Urana priziva u sećan} � p riču !� Pesme o Ulikumiju, h urijskog mita iz drugog hIIJadugod lst � �re n.e. . Kumarbi je sa svojim tiranskim ocem postUpIO J?S suro vije. Progutao je božanski ud, začevši tako nekohko ,.za st�ašujućih b ogova", uključujući i olujnika Tešub � , kom � beše suđeno da zbaci i samog Kumarbija. Kod HesIoda, taJ teogonijski sled čine Uran , Kron i Zevs. Dva stoleća ra . nije, Homer je još uvek znao za prals � onske vode ' " Okean . iz kojeg iznikoše bogovi ". Kod HesIoda, me � utIm, prvo bitni h aos tamnih voda a legorijski je predstavlJen kao dete Urana i Geje. Okean postaje voda koja opasuje kopno, mesto gde zemlja dodiruje nebo.
270
Rečni k s\'elske Illi I ologije
Enopa
27 1
Ve nerine n ajrc m ije fun kcije, se m povezan osti s vrto vima. Do I I I veka pre n.e. p oistovećivana je sa A l'r oditom, i za Ri mljane je uskoro postala pandan te boginje lj ub,w i.
su
Urd
Zlatno doba u germanskoj mitologiji okončalo se kada su "tri džin-devoj ke stigle iz zem lje divova", donevši sa so bom vreme. Njih ova imena behu Urd , " prošlost" , Verdandi, "sadašnjost", i Skuld, "budućnost". Te tri sestre bile su poznate pod zajedničkim imenom Nome, a obita vale su pored izvora Urd, koji se nalazio ispod trećeg korena kosmičkog jase na Igdrasila. Bile su sudaje koje su morali da poštuju Odin i bogovi. Anglosaksonci su Urd nazival i Vird, što je značil o "sudbina", a ve rovanje u ogromnu moć triju sestara zadržali su dugo na kon dolaska hrišćanstva. Veštice sudaje iz Še kspirovog Magbeta oči gledno su nešto od svog pore k l a dugovale Nomama. .
Valkire
U germanskoj mitologiji, lične pratilje Odina, oca palih ratnika. Jezdile su bojnim poljima sveta kako bi odabrale one što moraju umreti. Jedan od boraca u vojsci n OJ'veš kog k ralja Haralda Hardradija usnio je val kiru neposred no pre nego što će, septembra 1066, njegovu stranu potući k �a lj Harold kod Stamford Bri dža. Snevač je u toj viziji bIo na brodu svoga kralja, a na ostrvu je stajala velika veš tica i grabila p ogi nule vilama, koje je držala u jednoj ruci, dok je valovom, u drugoj, skupljala krv. U Edama, island skim epovima o drevnim bogovima, Val kire su bile ratnice koje su jednako dobro služi le p iće u dvorani i naoružane jahale u boj . G l avni zadatak bio im je da vraćaju duše palih junaka, C;ilbclija, usvojen i h sinova Odina Vaifoda, u Val halu, dvora n u izginulih ratnika. Venera
I taiska boginja , naročito poštovana u Rimu, gde .je JUlije Cezar tvrdio da joj je potomak preko svoga pretka Ene.je. U zna k zahvaln osti za svoje vojne uspehe u Gradanskom ratu, Veneri roditeljki ( Venus GenetriY) posvetio je 46. godine h ram, k ojem je darovao bogat ratni pien . Nejasne
Vej l e n d Bog k ovač kod Angl osaksonaca. I slandske I�dc pripove daju o susretu Volunda, ili Vejlenda, i njegova dva brata s tri l ahud-devojke na obali jezera. Sedam godina življahu zajedno u ljubavi, a onda jedn oga dana princeze odlepr šaše. Žalosna braća dadoše se u potragu za izgubljenim draganama, sledeći razl ičite p uteve. Vejlenda, medutim, zarobi supamički kralj Nidud, tvrdeći da mu je kovač u krao zlato. Nidud, za kazn u, p reseče Vejlendu n ožne te tive i pre mesti njegovu kovačnicu na daleko ostrvo. Vej lend, koji nije mogao čvrsto da stoji na nogama, osveti se ubivši dva Nidudova sina, koji p otajno behu došli da mu vide hl ago, i posla Nidudu njihove odsečene glave ukra šene dragim kamenjem i postavljene na srebrno postolje. Vesta R i mska boginja ognjišta. Bila je isto što i grčka Bestija, Kronova i Rejina kći, i dovode na je u vezu s vatrom ognji šta. Vestu su poštovali u svim k ućama, dok je u Rimu, kao zaštitnica nacije, prebivala u večnom plamenu k oji je bio pohranjen u kružnom hramu na Forumu i o kojem se sta ralo šest vestalki. Svako kršenje zaveta čednosti surovo je k ažnjavan o: svešten ice č:ija bi krivica bila ustanovlje na žive su sah ranjivane . V e šti ce Žrtve strašnih p rogona u Evropi paznog srednjeg ve ka. Ve rovalo sc ela jc veštica žena - mada je bilo i muškaraca vcštaca - koja upražnjava malel/dum, veštinu činjenja zla okultnim sredstvima. Takode se verovalo da se veštica, u dosl uhu s davol om i povezana s divljim i pustim mestima, pretvara II vampi ra ili pticu, ili da može da leti kako bi se
272
Rečnik svetske mitologije
E\Topa
sastala s d rugi m veštica ma. Na tim sastancima one bi jele ljudsko meso k oje bi pribavila jedna od njih , a posl astica su im bila n ovorođenčad. Veštice nisu uvek proganjane kao jeretici. Karlo Veliki je doneo zakone protiv lova na veštice, tvrdeći da vero vanje u postojanje veštica predstavlja pagansko sujeverje. Zvaničan stav se promenio u X I I I veku, kada je osn ovana I n kvizicija radi otkrivanja i iskorenjivanja jeresi . Godine 1 252 . p apa I n oćentije IV dopustio je korišćenje torture tokom sudskog p rocesa kao sredstva pomoću kojeg su inkvizitori p otvrđivali veštičarenje. Godine 1 484. papa Inoćentije V I I I izdao je bulu Summjs desideranles affec libus, kojom je veštičarenje progl asio za jeres, a I n kviziciji dao još šira OVl ašćenja. Kl imava struktura srednjovekov nog društva, uzdrm a n a epidemijama crne smrti , kuge, bila je spremna za svoj n ajsramniji holokaust. Ne zna sc koliko je ljudskih b ića spaljeno na lomači. To ludilo započe l o je II XV, a vrhu n ac dostiglo krajem XVI veka. Razmere tog mitskog terora mogu se naslutiti iz sačuvanih pojedi nosti . Tako je oko grada Trira između 1 587. i 1 593, ukupno 368 že na sp alje n o p od optužbom da su veštice , zbog čega je u dva sela u ovoj oblasti ostala samo p o jedna ženska osoba u životu. Sem toga, i k atolici i protestanti , tokom h ajke na anab ap tiste, p ro gonili su i veštice, kako bi dokazali svoju doktrinarnu isp ravnost i gorljivost. Sam Marti n Luter na redio je da se četiri že ne spale kao veštice u Vitenbergu. ZaItis Indoevropski B alti - Litvanci , Prus i i Letonei - poštovali su bezopasnu zelenu zmiju, litvanskog zaJtisa. Kao si mbol plodn osti , ta n ežna životinja imala je mesto u svakoj kući : pod krevetom, u ugl u sobe , čak i za stolom. Zaltisa je vol ela Saule, b oginja sunca. Ubiti zaltisa bilo je svetogrde. Saule je izgleda bila plačljivo božanstvo. Jecala bi nad prizorom mrtvoga zaltisa, a crvene bobice na brdu bile su nje ne suze. Balti su sunce smatral i ćupom ili kutl ačom, a njegovu svetl ost zl atnom tečnošću. D rugi tajanstve ni do-
273
nosilac bogatstva medu životinjama bio je Aitvaras, \eteći zal tis koji ' je zračio svetlost. Verovanje seljaka u zelenu zmiju nij e �e n išta smanjilo n i p osle zvanične hristijaniza cije Litvanije 1 387, tako da je u narodnoj predaji susret sa zmijom značio ili venčanje ili smrt. Sve to p redstavlja ostatak opšteraširenog preistorijskog poštovanja zmije. Zcvs Vrhovno božanstvo u grčkoj mitologiji, otimač vlasti i sin titana Krona i Reje. U Teogonijj, nastaloj s početka V I I v. pre n.e., Hesiod pripoveda da je Zevs bio " mudar u sa vetima, otac b ogova i ljudi od čije grmljavine drhti zemlja uzduž i popreko". Savladao je oca Krona i naterao ga da oslobodi sopstvenu decu koju beše progutao - medu nji m a i Posejdon a i l-lada - k a o i zatočenu decu vlastitog oca a Zevsovog dede, Urana. U znak zahvalnosti, prvobitni Kik lop pokloni o je Zevsu svoje m oćno oružje - grom i munju. Poražene Titane, potomke Urana i Geje, Zevs je utam ničio u Tartaru, carstvu ispod donjeg sveta. Grčki bog neba bio je slože n a ličnost. Učestvovao je u svakodnev n i m ovozemaljskim p oslovima, ali n ikada n ije bio smatran tvoračkim božanstvom. Poreklo sveta bilo je davnašnje , upleteno, kako primećuje Hesiod, u mitove o Uranu, nebu, i Geji, zem lj i . Stari Grci nadogradili su indoevropski kult oca neba n a autohton u egejsku tra di ciju , u kojoj je boginja zemlja b i l a veoma moćna , baš kao što su se u I ndiji Arijci n a metnuli kulturi doline I n da . Mada j e pre dgrčka Hera preživela kao Zevsova supruga, on je bio taj koji je kao Nefelgeret, " sabirač oblaka ", vladao svime. Ostal a imena bila su m u Ombrije, " bog kiše " , Kataibat, " spuštač" , Keraun, " munja ", Gamelije, ,.b og braka" , Telej, " davalac cel ovitosti " , Pater, " otac" , i Soter, " spasite lj ", dok se Had, bog pokoj nika, i Posejdon, bog mora, m ogu smatrati n osiocima Zevsove moći u nji hovim vlastitim carstvima. Oni s u imali svoja posebna mit ska obličja, a l i se, ipak, vlast olimpskog Zevsa, " vučjeg" Likeja, osećala svuda, i jedin o je on dosudivao pobedu i
274
Evropa
p oraz. Takođe je opšti o s mnogi m boginjama, ni mf�ma i žen ama, bilo da b i ostavio potomke, poput Apolona i Artemide, bilo da bi stekao moći koje su posedovale njegove družbenice. Uprkos Herinoj ljubomori i gnevu, Zevsova nezakonita deca ostala su glavni glumci na kos mičkoj pozornici. Herakle je zacelo najupečatljiviji poje dinačni lik u grčkoj mitologiji . U mitove o Zevsu ugrađena j e čak i kritska tradicija. Na to je ostrvo sklonjen kada je Reja Kronu umesto novo rođenog Zevsa dala kamen zamotan u povoje. Na Krit je Ze vs doveo feničansku princezu Europu, kada se ta deva b udalasto drzn ula da ga uzjaše kao pitomog bivola. Na Kritu je Zevsu rodila Minoja i druge junake. Druga tradicija u kojoj je Zevs igrao ključnu ulogu bio je orfizam, mistična religija veoma omiljena među Rimljanima. Tu je Zevs bio "temelj zemlje i zvezdanog neba ... mužjak i bes mrtna žena ... začetnik svega, b og zaslepljujućeg sjaja. U sebi je skrio sve stvari i ponovo ih iznedrio u radosnu svetlost, iz svoga svetog srca" čudesa čineći " .
AMERI KA Severna Amerika Srednj a Amerika Južna Amerika Ljudi su na američki kontinent prodrli iz Sibira prek? privremenog zemljouza pred kraj ledenog doba. Ako Je opšte prihvaćeno mišljenje da su se naši preci razdvojili od svojih životi njskih rođaka, velikih majmuna, u istočnoj I\ frici - a to je, izgleda, ispravno viđenje poro dičnog stab l a ljudske vrste - onda put koji je čovečanstvo peške pre ' š i o odatle do' Ognjene Zemlje predstavlja pohod e � skih razmera. I ndijanska pleme n a koja žive na goletnom 1 ste novitom rogu Južne Amerike među n ajprimitivnijil� su ljudskim zajednicama na Zemlji. Ona su bPstal � , a u nJ lh � . . vim pričama i običajima sačuvani su tragovI ImtologlJe koju su prvi doseljenici doneli u taj deo. sveta p re mn ogo . h i ljada godina. Ćlanovi plemena Jagan 1 �na IZ OgnJ � n e . z'emlje, jedni ribari a drugi lovci, zadržah su obred 1111cijacije zanimljiv zbog neprijateljskog odnosa prema �� na Illa. Mada p ostoje sporenja oko porekla tog neoblcn og stava, primitivne paralele biblijskom padu, pre �oć mu škarca ne može se dovesti u pitanje, a odražava se 1 u polu tvoračkog b ožanstva. Kao tekst tog obreda lako bi mogl � poslužiti Jahveove reči Evi : "Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati , i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti ?i � i gospodar. " .. Ratnik je bio središnja l ičnost u veĆIm pretkolumb1J skih društava. Asteci, dominantni narod Srednje Amerike u vreme dolaska Hernanda Kortesa i njegovih španskih vojnika 1 5 1 9 , bili su izrazito puritanski n � s �roje? i. �vako zanimanje za žene bilo je greh među ratl11Cl ln a Jer Je od vraćanje pažnje od vojevanj a moglo ugroziti astečku pre moć. Preljuba beše sraman zločin koji se kažnjavao smrću, a smrt u boju bila je n ajviše pročišćenje. Mada druga p le mena nije o dlikovala astečka krutost, značaj h rabrog ra� nika ne može se poreći . T ako su I ndijanci severnoamen-
Rečni k svetske mitologije
2 77
čkih n izija strogo držali do p osta i uzdržavanja od polnog opštenja pre n ego što b i krenuli u l ov i l i u rat. Kada su Evropljani u X VI I veku p očel i sistematski da n aseljavaju Severnu Amerik u , u njoj je živelo više od dve h iljade nezavisnih i n dijanskih plemena. Mnogi od tih n a roda bili su zakleti n eprijatelj i , što su iskoristil i evropski doseljenici , tako da n ije bilo m oguće organizovati efi k asan otpor. N izijski I ndijanci sprem n o su prihvati l i konje i p uš ke, ali je sama raznolikost i ndijanskih naroda sprečil a stva ranje velikog saveza. R aštrka n a plemena dostigla su razli čite stupnjeve razvoja - od p rostih l ovaca i ribara do n ap rednih stanovnika gradova s a izraženim društvenim p o de lama. Neugledni Menomin i s a obala Velikih jezera, pleme koje je živelo od skupljanja d ivljeg pirinča, imalo je malo zajedničkog sa susedima I rokezima, koji su gajili kukuruz. I pak, i jedni i drugi bili su n o madi u poređenju s Pueblo I ndijanci m a iz Kolorada, gde su od gajenja k ukuruza žive la velika n aselja na vrhovima brda, i gde je n astala možda najrazvijenija mitologija Severne Ameri ke. D anas tri sto tine p reostalih indijanskih p lemena živi u rezervatima. Proces njihovog koncentris a nj a i izneveravanja odistinski je započeo u XIX veku, kada s u železničke p ruge povezale obalu Atlantskog sa obalom Tihog okeana, dok su farmeri uništavali prirodni biljni i životinjski svet Velikih nizija. Nezemljoradnička plemena doživel a su n ajveće promene u svom n ačin u života: baš kao što bizoni više ne l utaju izvan granica zooloških vrtova, tako i i ndijanske l ovačke družin e d a n a s jedin o idu stazom koja vodi do samoposluge u nji hovom rezervatu. Pre nego što su i n dijanska pleme n a Severne Amerike p ostala p redmet turističke znatiželje k akav su to danas, o dl i kovala ih je veli ka raznovrsnost mitologije. N ajviše očaravaj u verovanja naroda koji žive duž severne obale Tihog o ke a n a . Poznata po svojoj sklonosti k a p lemenskom suparništvu, u vidu otmice i l i obrednog razmetanja, pleme na Haida, S nohomiš i l i Kvin ol t takođe su zapanjivala p rve evropske doseljeni ke raznovrsnošću kosmoloških p red-
278
Amerika
stava. Tajanstveni Kojot postaje nam jasniji kada se setimo da su ti ljudi verovali da su životinje bile prvi stanovnici zemlje i istovetne s ljudima osi m što su bile mnogo veće i m ogle da oblače i ski daju krzno kao odeću. Kada je bog preinačivalac Kvati stvorio ljudska bića, on je te ogromne zveroljude pretvorio u pretke današnjih životinja, ptica i rib a . Kvinolti kažu da je on promenio stvari kako bi pri premio svet za ljude koje je trebalo da stvori od vlastitog znoja i od pasa. Mada se moćna b ožanstva kao što je Kvati približavaju statusu vrhovnog bića, težnja ka jednoboštvu ne p ostoji izva n tradicija Maidu I ndijanaca u Kaliforniji, Algonkina na Srednjem Zapadu i Seliša u Kanadi . Ta su p l emena, međutim , po svemu sudeći, veoma stara. Još starije civil izacije p ostojale su u Srednjoj i Južnoj Americi. Kada su iz nekog nepoznatog razloga ratoborni Ol meci napustil i svoja n aselja n a obali Meksičkog zaliva oko 400. g. pre n . e . , to je predstavljalo kraj okupacije koja ' je trajala gotovo h iljadu godin a . U međuvremenu su Maje s ve li kog poluostrva Jukatana pod uticajem Olmeka po čele da koriste kamen u arhitekturi, podigavši ubrzo svoja vel i k a obredna središta: komplekse bogato ukrašenih dvo rišta, piramida i h ramova. Pomalo udaljene od žiže k ultur n og razvoja, koja se n alazila na visokoj Meksičkoj viso ravn i , Maje su razvile svoju posebnu civilizaciju, mada su, izgleda, u X ve ku izbeglice ili p ustolovi iz toltečkog grada Tolana osnovali n ovu državu na severozapadu .Jukatana. Tolteci su pali oko 980. zbog di nastičkih svađa i pobune potči njenih ple m e n a . Toltečki p lemići su se po svoj prilici povukli iz Tol a n a sa svojim poslednjim vladare m , Kecal koatlom, i brodovljem stigli do teritorije Maja, gde su podigli grad po imenu Čičen I ca . Posle njegovog p ada u X I I I veku i razdoblja složene političke borbe , toltečko plemstvo i ple mstvo Maja udruži li su se da bi osnovali no vu p restonicu u M ajapanu, p rvom gradu s bedemima u toj obl asti. U pogledu religije, dolazak Tolteka značio je uvo đenje novih b ožanstava, verovanja i obreda, naročito ma sovnog prinošenja ljudskih žrtava. Antonio de Herera,
Rečnik svetske mitologije
279
!,vanični istoričar španskog kralja za tzv. Zapadnu I n diju, !.apisao je 1 598. da " je b roj žrtvovanih ljudi bio veliki. A t aj običaj doneli su u .J ukatan Meksikanci ". Znamo vrlo malo o olmečkoj religiji. Ne postoje čvrsti dokazi da su ljudske žrtve pri nošene b oginji zemlje, čak ni u njenom strašnom obličju aligatora, niti jaguarske m aske n jenog m uža p redstavljaju dokaz obrednog ubijanja. Ljud ske žrtve su možda i p ostojale u toj drevnoj i gotovo izgub ljc noj civilizaciji , ali sačuvani podaci govore da su prvi ljudi koji su ustanovili tu praksu bili Tolteci, koji su go spodaril i tom visoravn i od oko 750. do 980. Pa ipak, Tol tc ci izgledaju blagi u poređenju s ljutim Astecima, čiji nam Idopisi s ponosom govore o desetin a m a hiljada žrtava kojima je za svečane p ri l i ke srce čupano iz grudi . U Teno h t illanu, izvanrednom ostrvu gradu koji sil Asteci p odigli na plutajućim splavovi ma na jezeru Tešokoko, ljudske žrt vc či nile su sastavni deo svakodnevnog života. Nepoznato jc poreklo graditelja Tenohtitlana, " k aktusne stene", s milion stanovnika, ali njihov uticaj n a S rednju Ameriku t okom jednog stoleća uspona bio je ogroman. Ratovi pro t i v suparničkih gradova imali su za cilj p ribavljanje zarob Ijcnika radi p ri n ošenja žrtve. Ti pohodi bili su poznati kao "cvetni ratovi". " Rascvetalo srce " i krv žrtve morali su se p rinositi b ogovima, naročito bogu sunca Tonatijuu, kojem jc bila potrebna sva sn aga što su mu je ljudi mogli dati . I 'rc ma Astecima, čovek je bio odgovoran za održavanje vaseljene - h ranjenjem bogova krvlju i strogim poštova n jcm p ravil a društven og ponašanja koje se graničilo s l udilom. Asteci su bili primitivan narod kada su p rispeli na Meksičku visoravan . Oni su samo p ovećali okrutnost do morodačke religije koju su n asledili, zatomljujući duhovna st remljenja čija je jasna odlika bilo p reziranje tel a . I p ak je dubok osećaj vlastite nepodobnosti prožimao stanovnike Tc nohtitlana, koji su sebe surovo kažnjavali - sakatili su tda kaktusovim trnjem, probadali uši i jezike vrbovim p rućem i čupali srca iz grudi žrtava koje se nisu opirale. Posle iskrcavanja Herna n da Kortesa, despotski n astrojeni
.v..
r
280
Amerika
Montezuma, astečki vladar, održavao se zahvaljujući prisil i i stra h u i fantastičnim verovanjima Montezuminog naroda. B rza p ropast njegovog carstva i gotovo potpuno uništenje Asteka imali su veze s fatal izmom koliko i s vatrenim oružjem. Kortes je bio božanski KecalkoatI koji se vratio po svoje. U isto vreme kada su Asteci započeli niz pohoda koji m a su p ostavili temelje svoje moći, visoko u Andima I nke s u stvarale državu koja se p o p rostranstvu mogla porediti s R i mskom i mperijom. Oko 1438, jedan suparnički narod gotovo je do temelja razorio grad K usko. Započela je očaj ničk a b orba po ulicama, a n ajveći tadašnji junak, mladi princ Pačakuti, postao je kralj I n ka. On je krenuo da p okori i p ripoji ne samo teritoriju p oraženih napadača već i ostatak pacifičke obale. Pod njegovim moćnim vođstvom i vođstvom njegovog sin a Topa I n k a Jupankvija, koji je vladao od 1 47 1 . do 1 493 , Kusko je pretvoren u preston i grad p rostranog kraljevstva. Uprkos nepoznavanju točka i nepostojanju elementarnog pisma, I nke su uspele da up ravljaju brojnim pokraj i n ama i narodima. Plemstvo I nka je p rošireno p ripaj anjem plemićkih porodica potčinjenih n a roda kako b i se obezbedili dodatni činovnici i vojni zapo vednici , dok je vojska I nk a u svoje redove primala poraže ne ratni ke i nove regrute. Politika p reseljavanja stanov n ištva umnogome je ublažil a stara neprijateljstva i stvoril a odnose zasnovane na novim vidovim a odanosti . Poreklo dinastije I n ka zapreteno je u maglama legendi . Po p redanj u, p red kraj X I veka tri čoveka i jedna žena iz amazonske džungle strmom padinom uspeli su se na plani ne. Stigavši na brda iznad Kuska, utabori l i su se i postavil i n a zemlju zlatan klin z a koji su tvrdili da i m g a j e poverio njihov otac, sunce. Rečen o im je da će im njihova zemlja biti tamo gde se klin zarije u tlo. To se dogodilo upravo u Kusku. Dvojica braće su se zatim p retvoril a u svete stene i tokom nekoliko p okolenja p orodica I nka vladala je kao mala dinastija u kojoj su se braća žen i l a sestrama. Do na p ad a na nji h ov grad je došlo kada s u druga plemena koja
Rečnik svetske mitologije
281
su živel a u b l izini shvati l a osvajačke težnje I n k i . Posledica te borbe b i l o je uspostavljanje vlasti I n ka širom Anda. Arheologija je utvrd i l a da su I n ke ušle kasno u istoriju pretkolumbovskog Perua. Čitava dva milenijuma p re n ego što su Inke osvojile Kusko, i ndijanski n arodi obrađivali su zemlju , tkali odeću, vršili verske obrede u veličanstvenim hramovima, p ravili složenu grnčariju i obrađivali metal. Kultura Moči k a I ndijanaca, čiji se glavni lokaliteti n a l aze blizu ekvadorske gra n i ce, cvetala je između 1 00. p re n.e. i 800. n.e. O n a je muzejima ostavil a zapanjujuće bogatstvo rukotvori n a , ali nepostojanje njihovih vlastitih zapisa o istorijskim događajima pruža istraživaču mitologije malo podataka o njihovim verovanjima. Iz tog razloga, kad se govori o p retkolumb ijskim civilizacijama Južne A merike, uvek se misli na religiju I nka. Naše znanje o I n ka m a potiče od španskih posmatrača iz vremena pohoda Fransiska Pisara, uspešno završenog 1 525. S amo su ostaci vojske I nka pružal i otpor još pedeset godina na atlantskoj padini Anda, gde je tropska šuma omogućavala gerilsko ratovanje. Nji hovo poslednje uto čište, napušteni grad M aču Pikču, otkriveno je tek 1 9 1 1 . Ono što se izdvaja u p riči o religiji I nk a jeste vladareva božanska misija. Njegova l ičnost i moć bili su oličenje dob rohotnog b oga sunca I n tija. Sažalivši se na lj udsku bedu i zaostal ost, I nti je n a zemlju poslao svoju decu, I n ke. Kao što su p ružale p ri rodan zaklon I n kama izbeglicama u XVI veku, tako su guste šume amazonskog b asena sve do pre nekoliko desetleća štitile i starosedelačka i n dijan ska pleme n a . Prodor u unutrašnjost Brazil a n ovijeg je datuma. Do 1940. malo se znalo o amazonskim n arodi ma, a ta pleme n a znala su još manje o savremenoj civilizaciji . Dolazak tragača z a zlatom, n aseljenika i antropologa do neo je m noge p romene , ali i danas postoje grupe koje i ma ju vrlo malo dodi ra sa spoljnim svetom. Pohod na zapad u B razil u n aišao je n a čudnu i značajn u p repreku u p re obraćanju b raće Viljas B oas u i ndijanski način života. Tu trojicu p ustolova opse n i l i su lepota i k ul turno bogatstvo
282
Amerika
p lemena sa ob ala reke Š ingu. Oni su ostali u džungli, živeli sa I ndijancima i činili sve što su mogli da ih zaštite od špekulanata, političara, misionara i bolesti . Tvrdi li su da bi svaki pokušaj da se I n dijanci i ntegrišu bio ravan plani ranju njihovog uništenja osim ako " civilizovani" narodi između sebe ne bi stvorili uslove za tu i ntegracij u. Ostaje da se vidi da li će rad braće V i lj as Boas budućim pokole njima izgledati beskoristan, ali sa stanovišta izučavalaca mitologije, to je izvanredan primer. Ako ništa drugo, nji h ovo p oštovanje vrednosti i i deja I n dijanaca podstaklo je prikupljanje priča i mitova. Putovanje Fransiska Orelane " rekom Amazonki " 1540. p otvrdilo je ranije priče o ostrvu n aseljenom bogatim i ratobornim žen ama koje su p ovremeno dopuštale posete m uškaraca ali im nisu dozvoljavale da trajno borave među njima. Š pance su napale skupine čije su vođe bile žene i u kojima su se žen e najviše isticale u borbi. Te Amazonke · bile su " veoma visoke, snažne građe, svetle puti i duge kose koju su ob avijale oko glave, dok su im slabine bile pokrivene kožama, a u rukama su držale lukove i strele". Mada je taj okršaj bio dovolja n da n ajdužoj reci na svetu da ime, nema sumnje da taj mit nema n ikakvu drugu čvrstu osnovu osim običaja pojedin i h plemena da naoru žavaj u i žene. Č ak su i posade s brodova Kristofora Ko l umba n aišle u Karipskom zalivu na ostrvljanke koje su se h rabro boril e rame uz rame s m uževima i braćom. D an as su karipska ostrva n aseljena narodima evrop skog i afričkog p orekla. Tu veliku prome nu izazvalo je masovno dovoženje crnih robova u Novi svet za rad na plan tažama, kao i neobuzdano iskorišćava nje indijanskih domorodaca od strane konkvistadora željnih bogatstva. I zgleda da su tradicije prvobitnih Karibijana bile slične tradicijama aravačkih plemena J užne Amerike - njihovo vrh ovn o biće b i o je odaljeni b og neba koji je " živeo na suncu " - ali s u za izučavaoca mitologije te l oše zapisane lege n de iz p rošlosti manje važne od živih k ultova bivših robova, među kojima je n ajpoznatiji h aićanski vudu. Reč
Rečnik svetske mitologije
283
7.ombi, telo bez duše, ušla je i u engl eski jezik, ali je sve do pre n ekoliko decenija bilo uobičajeno odbacivanje h a i ćan skih verovanja kao nekakve izopačene magije, naročito stoga što se božanstva vudua p oj avljuju u živom obličju, zaposedanjem duša svojih poklonika. Zahvaljujući radu jednog i l i dvojice n a učnika, danas znamo da je vudu, ta prvenstveno afrička religija, prihvatio raznorazne elemen t e ne izgubivši pri tom svoju u nutrašnju strukturu. Sveci i simboli toliko su se stopili s mitologijom vudua da hriš ćanski misionari tu ne mogu n išta. Taj začuđujući razvoj možda je posledica zaroblj avanja i prevoza hugana, " gos podara duhova " , sveštenika i upućenika zapadnoafričke n;ligije . Oni su najverovatnije obezbedili kontinuitet vero vanja koja bi raseljene osobe, izmešane i bačene u novo ok ruženje, i nače sigurno zaboravile. Agve I I aićanski bog mora. Složeni obredi vrše se da bi se na h ra n i lo to ponosno božanstvo, a poklonici vudua u nje govu veličanstvenu podvodnu palatu šalju brodove nato varene poklon ima. Ah Puč B og s mrti u Maja . Prikazivan je kao skelet ili naduven leš ukrašen zvoncima. Kao Hunhau, poglavica demona, vla dao je devetim i poslednjim podzemnim svetom, užasnim mitna/om. U savremenim p riča m a sačuvan je kao .Tum Si mil, "gospodar smrti " koji u neprekidnoj potrazi za ple nom opseda k uće bolesni ka. Maje su se, za razliku od svoj i h ratobornijih suseda , uvek veoma plašile smrti španski osvajači bili su iznenađeni neizmernim bolom i t ugom ucveljenih. Maje su i male običaj da tiho plaču to kom dana, a noću, kada bi zemlja udvostručil a tamu I I un hauovog carstva, puštali bi glasne i strašne jecaje koje ne bi mogli podneti ni prolazni ci n i susedi.
284
Rečnik svetske mitologi je
Amerika
Tela nižih rodom pokapana su ispod podova k uća ili iza nji h . Usta su im uvek punili samlevenim kukuruzom, a zrna žada stavljali i m u ruke kao n ovac. Tela osoba višeg društvenog statusa spaljivana su, a njihov pepeo odlagan je u veli ke urne za koje su građen a posebna svetil išta. Na severnom lukata n u pepeo je čak stavljan li prazne kipove načinjene od gline ili drveta.
285
J\ ngakok
Kasniji n aziv za delatnog boga Močika I ndijanaca . Arhe ološki dokazi n avode na zaključak da je ta civilizacija iz vremena p re I nk a imala odaljeno, gotovo ravnodušno, vrhovno biće i tvoračko božanstvo, koje je bilo b og neba; pod njegovim p restolom, obično na kakvoj visokoj plani n i , kretao s e Aj Apaek. Kao i bezimeno tvoračko b ožanstvo, taj b og je imao mačj a usta. T akođe je nosio n aušnice od zmijskih gl ava i u kras za glavu n apravljen od jaguarove glave. Aj Apaek je možda bio sin b oga planina.
.kdno od imena eskimskog šamana, ili vrača. Kako religi ozne predstave stanovnika arktičkih zemalja nikada n isu uobile dovršen oblik, angakok je rizničar narodnih p re uanja, p resuditelj u pitanjima tradicije i sredstvo sporazu mevanja s duhovnim svetom. Angakok, čarobnjak, može biti i žen a i muškarac, ali se smatra da ženama nedostaje hrabrost da či ne zlo. Angakok koji može da p rizove ne sreću na saplemeni ke n aziva se i/isi{sok. Njegovu žrtvu bi napala jedna od njegovih magičnih životinja, tupi/ak, naj češće u obličju foke. Neka osoba postaje angakok kad stekne zaštitu toma ka, " duha čuvara". Postoje tri vrste tornaka: u ljudskom obličju, u obliku kamena i oni koji žive u medvedima. Za ove p oslednje veruje se da su najmoćniji od svi h . Zahva ljuj ući tornaku, vrač isceljuje bolesne, upravlja vremen skim prilikama, obezbeđuje dobar ulov i umilošćuje glad nu boginju mora Sednu.
Amotken
Asgaja G igagej
Tvoračko božanstvo Seliša, jednog od n ajstariji h severno američkih i ndij anskih naroda. Prema njihovoj kosmologiji, vaseljen u čine p odzemni svet, zemlja i nebo, a svaku od te tri ravni obitavanja podupire džinovski stub. Amotken živi na nebu, sam i b ez igde ikoga. To je m udar i dobar starac, uvek zabrinut za svoja stvore nja . Glasnik mu je Kojot, koj i , međutim, ne ispoljava l ukavštin u koju mu pripisuju kaliforn ijska p lemena. Prema jednom mitu o stvaranju, Amotken je stvorio pet mladih žen a od pet svojih vlasi. Kada i h je upitao šta bi želele da b udu, dobio je pet raz ličiti h odgovora. Prva požele da b u de majka p okvarenosti , druga m ajka dob r ote, treća majka zemlje, četvrta majka vatre , a peta m ajka vode. Amotken im ispuni želje i reče da će u početku rđavi ljudi biti u veći n i , ali da će docnije dobro zavladati svetom.
Doslovno; crveni čovek". Bog gromovnik kod Čeroki " I ndijanaca, koj i su dugo bili pod vlašću I rokeza. Če roki imaju i b ogove n ižeg reda, p oznate kao " dečaci groma " .
Aj A p a e k
Atae nsi k Prema I rokezima, Atae nsik je bila i nebeska žena i boginja zemlje. Po predanju, umrla je rađajući blizance Hagve dijua i Hagvedaetgah a . Posle njene smrti, Hagvediju je stvorio svet od njenog leša. Atijus T irava Tvoračko božanstvo kod Poni I n dijanaca. On je, po p reda nju, utvrdio puta nje sunca, meseca i zvezda. Poni plemena nazvan a su tako jer su njihovi ratnici kosu obl i koval i kao "rog". Pojam Atijusa Tirave možda duguje nešto evrop-
286
Amerika
Rečni k svetske mitologije
287
skim doseljenicima koje su Poni sreli na Velikim nizijama, ali je obožava nje zvezda oduvek bilo obeležje nj ihovih ve rovanja.
mada je vrač Janauluha m n ogo dop rineo tom muko trpnom p rocesu.
A vonavil o n a
Utemeljivač kulture Čipča I ndijanaca, čija je rana civiliza cija u Kol u mbiji verovatno bila najnaprednija posle civil i zacije I n k a . B očika je sti g ao sa istoka i lutao zemljom u obličju bradonje . Pretke C ipča I n dijanaca uputio je u mo ral ne zakone i naučio ih kako da prave stvari. Na koncu je nestao n a zapadu ostavivši otiske stopala na nekoliko ste na. Njegovom strogom mora l n om učenju, međutim, sup rotstavljala se žena po imenu Či , koja je ljudima govoril a da s e vesel e i uživaju. Mad a Bočika pretvori Či u sovu, ona ipak pomože bogu rada Č ipčakumu da popl avi zemlju Č ipča I ndijanaca. Ovi se, u nevolji, obratiše za pomoć svom osnivaču. Boči ka se p ojavi u dugi, posla sunčeve zrake da isuše vodu i izdubi reku koja p ovodanj sprovede do mora. Č ipčakum od tada živi pod zemljom i drži svet n a ramenima.
Doslovno, " svesadržatelj" . K a o dvojno tvoračko božan stvo Pueblo Zunji I ndijan aca, Avonavilona je p ostojao pre svega drugoga : sopstven o m voljom stvorio/stvori la je život. " Magle uvećavanja i b ujice rasta" potekoše iz njego vog/njenog b ića kada je poprimilo oblik sunca i oplodilo praiskonsko more . Prljava zelena skrama prekri beskrajne vode, ščvrsn u , a zatim se podeli na Avitelin Cta, majku zemlju, i Apojan T ačija , nebeskog oca. Od tog božanskog para postaše sva živa bića. Seme života klijalo je u četi rma matericama. U svakoj se nalazilo m n oštvo n edovrše nih stvorenja koja su u tami puzil a jedno p reko drugog, grčeći se i izvijajući poput gmizavaca ne b i li se približila toplini sunčevih zraka. T u bcšc i Pošaija n kjo, prvi i n ajmudriji među ljudima. Smi šljao je kako da se izbavi odatle. Pronašavši prolaz, kre n u njime uvis sve d o k n e izbi n a svetlost dana. Tu, u plićaku svetskog okeana, stojeći n ečujno u vodi koja ga je zaplj us kivala, Pošaija n kjo zamoli sunce da oslobodi stvore nja koja još beh u zatočena u četvorostrukoj materici Avitelin eta. I tako A vonavilona posla božanske b lizance na mesto rađanja . Oni rascepiše zemlju gromovima, a pošto behu lagan i, spustiše se na nitima paučine. Stvorenja u mate ricama uputiše kako da se pripreme za rođenje . Tako su veći nu onih za koje se Pošaijankjo molio u gornje predele odveli božanski b lizanci, ali bilo je i mnogo žrtava jer su neki pali, spasavši se kasnije kao čudovišta, bogalji i ma loumnici . Prvi ljudi koji dopreše do svetla b i l i su jako neobični . Behu s e prilagodili matericama u kojima su živeli i i m a l i su krljušti , kratke repove, oči kao u sove i kožice između p rs tij u na nogam a . Prvi izlazak sunca doče kaše kricima punim straha. Sporo su se privikavali na život n a površini zemlje,
B očika
Cel arons Princeza-žaba u mitologiji naroda Haida. To značajno in dijansko p leme ribolovaca, koje je žive lo na pacifički m ostrvi ma K anade, spomi nje Celarons i kao " vulkansku že nu". I zašl a je iz mora sa šest kanua punih ljudi, što je predstavljalo čitavo pleme u oblasti gde su izdubljeni ka nui bili dugački dvanaest do petnaest metara. Muž joj je bio Kaiti, b og medved. Ci-daltaj fetiši koje nose Apači iz N ovog Meksika. Obično su iz rezbare n i od smolastog drveta, borovine ili kedrovine i l i jelovine s p l a n i n a . P o o b l i k u minijaturni kipovi, ci-daJtaj predstavljaj u "mađije " i onima koji i h n ose pružaju zaštitu, poput svetoga perja datog j u n acima N avaho I n dijanaca Najenezganiju i Tobaciscin ij u .
288
Amerika
Coavic Ogroman ljudožder. Prem a Š ošonima, rel ativno pnmltIv nom narodu Nevade i Jute , Coavic je ukrao Golubičino dvoje dece. Mada su Orao i Ž dral pomogli Golubici da vrati decu, čudovište je kre n u l o za njima i prišlo im toliko blizu da su morali da se sakriju u jednoj od Lasičinih j azbina. Čak i tada bi Coavic p ronašao begunce da se n ije umešao Jazavac. Kada ljudožder upita Jazavca gde se sak ril a Golubica s decom, on ga posla u naročito p ripremljen otvor, i kada ovaj uđe u nutra, Jazavac na njega baci uža ren o kamenje te zatvori rupu gromadom. Coh a n o aj Bog sunca kod Navaho I ndijanaca. Zamišljaj u ga kao čo veka koji na leđima nosi sunce. Za Cohanoaja, " sunco nosca", kaže se da noću veša sunce o klin na zapadnom zidu svoje kuće. Ča k Bog kiše kod Maja, parnj a k astečkom Tlaloku. Mada su ga prikazivali sa dva izvijena očnjaka i očima iz kojih tek u suze, Čak je bio p rijatelj ljudi, gospodar vetra, groma, munje, kiše i p lodnosti. Ponekad su ga obožavali ne kao jednog već kao četiri boga - po jedan za svaku stran u sveta. Č alčihuitl i kve Doslovno znači : " krasna zelena gospa". Astečka boginja vode, oličenje mladalačke lepote i snage, p redstavljana je kao reka iz koje je, kao simbol ljudskog srca, rastao kaktus opuncija pun plodova. Č i m i nigagv a Tvoračko božanstvo u Č ipča kulturi Kolumbije. N ačinivši 'crne ptičurine koje su p re n osile svetlost p reko p l a n inskih
Rečnik svetske mitologi.ie
289
vrhova, Č iminigagva drugim božanstvima prep usti stvara nje ostalih bića. B oginja Bačue, "prsata " , bila je majka čovečanstva, dok m u je otac bio njen sin. Obavivši svoj kos rnički zadatak , oni se, u zmijskom obličj u , vratiše u sveta jezera. Dambala Dambala Vedo j e moćni zmijski bog i z mitologije vudua. Prikazuje se na nebu iznad ostrva Haitija u društvu svoje žcne, Ajide, kao duga. Opasujući svet kao vazdušni omo tač, te isprepletene zmije simbolišu telesno sjedinjenje. Rečni gujac Simbi na zemlji deluje kao manji D ambala. On j e zaštitnik izvora i kiša. Dan Petro, međutim, jeste nemilosrdna zmija na drvetu " , n asleđe .ustan k a robova " p rotiv Napoleonovih trupa iz 1 804, kada je Haiti postao druga oslobođena kolonija Novoga sveta, posle Sjedinje nih Američkih D ržava. Ipak, ta tri kosrnička zmijca, Dam bala, Simbi i Petro, više su vidovi životne sile nego među sobno suprotstavljena božanstva. Dambala Vedo se u ikonografiji poistovećuje sa sv. Patrikom, koji je sve zmije I rske p oslao u more. D okvibuč U mitologiji Snoh omiša, sporo božanstvo stvaranja i me nja nja. To severozapadno indijansko pleme verovalo je da je čovečanstvo bilo nezadovoljno svetom k a kvim ga je stvorio Dokvibuč. Mada prvi ljudi nisu mogli da razgo varaj u zbog različitih jezika koje im je p odario D okvibuč, uskoro otkriše da su svi udarali glavom o nebo, koje je iz nekog nepoznatog razloga ležal o veoma nisko. T akođe se dešavalo da se ljudi uzveru uz visoko drveće i odu u ,. nebeski svet " . Neki mudrac n aumi tada sledeće . Ako bi svi ljudi, reče, i sve životinje i sve ptice istovremeno gurnuli nebo uvis, mogli bi ga odići od zemlje. Da bi taj neverovatan podu hvat što bolje izveli, dogovoriše se da im uzvi k "ja-ho "
290
Rečnik svetske mitologije
Amerika
291
bude znak za podizanje dugačkih m otki pripremljenih u tu svrhu. I tako dođe i taj čas. Začu se uzvik te svi stadoše da guraju sve dok nebo ne dođe tamo gde se i danas nalazi . Ali nekoliko ljudi n ije znalo za to guranje neba. Oni behu lovil i l osove, i b aš kada ostali ljudi, životinje i ptice gurnu še nebo uvis, potekoše za svojom l ovinom u nebeski svet. Nasukani tamo, l osovi i l ovci p ostadoše zvezde Velikog Medveda.
svoju bezbednu jazbin u . Naučivši od svog poočim a svetu predaju, El-lal izađe u svet i posta mu gospodarem zahva ljujući vlasti tom izumu - luku i streli. Borio se sa srditim N oštejem, kao i s tamošnjim divovima i sve ih pobedio, da bi na kraju odlučio da n apusti zemlju. Ubuduće, k ako je rekao, ljudi će morati sami da se staraju o sebi.
Ek Ču a h B ukvalno, "crni vojskovođa". T o božanstvo Maja, prika zivano sa crno uokvirenim okom, bilo je okrutno i silovito. Ek Čuah se bavio i onima koji bi poginuli u boju. Njegovu p rijazniju stranu predstavljala je zaštita koju je p ružao trgovcima pošto je ponekad prikazivan kako, poput pu tuju ćeg trgovca, nosi n aramak robe.
Bukvalno, grom". Jednom su dva brata, Enumklo i Ka " punis, l ovil i duhove-zaštitnike kako bi ih ovi p retvorili u vclike vračeve. Prema i n dijanskom p redanju iz države Va ši ngton, Kapunis je pronašao duha vatre i pomoću njega mogao da n a pravi munju. U međuvremenu je Enumkl o postao stručnjak za bacanje kamenja. Nebo-otac je bio toliko zabrin ut zbog njihovih novostečenih moći da Enum k l oa učin i duhom groma a Kapunisa duhom munje.
E l D o rado
Erzul i
Pozlaćen i kralj . Š p anci koji su stigli u Amerik u u XVI veku slušali su pripovesti o tajanstvenom narodu čiji su gradovi bili popločani suvim zlatom i o kraljevstvu u kojem je stolovao kralj svešten i k zvan El Dorado zato što mu je telo bilo prekriveno zlatn im prahom. Ta iskrivljena priča I nka podsticala je konkvistadore u njihovoj p otrazi za zlatom. Dva motiva jača od svih drugih vodila su te ljude: gramzivost i verski zanos. Iznad svega, tražil i su dovoljn u finansijsku n agradu za neprestane opasnosti koj i m a su bili izloženi u b i tkama i na p utovanjima. Mnogi voj nici Hernanda K ortesa stradali su zato što su, nato vareni p lenom, pokušavali da p regaze močvare koje su okruživale Tenohtitlan.
1 1 0ginja ljubavi u panteonu vudua. Erzuli nije majka zem lja niti maj k a ljudi već /oa, ili boginja, elementarnih sila idealna ali tragična gospodarica. Ž ivi u basnosiovnoj ras koši i pojavlj uje se n apuderisana i n a mirisana. Š i roke je ruke u ljubavi kao i u davanju poklona. Na prsti ma nosi tri bu rme jer su joj muževi zmijski bog Dambala, morski bog i\gve i j unački ratnik Ogoun. Kao Erzuli Že-Ruž sedi šćućure na, kolena p riljubljenih uz telo i stisnutih pesnica, dok joj niz l ice tek u suze . Plače nad kratkoćom života i ograničenošću ljubavi.
El-lal Lege ndarni junak i ndij a nskih p lemena Patagonije. Njegov otac, N oštej, p oželevši da ga p ojede, istrže ga iz majčin e utrobe . El-lal je spas dugovao Pacovu, koji g a p renese u
Enumklo
l :scan atlehi Bukvalno znači "p reobražavateljka" . Najpoštovanije bo žanstvo Navaho I n dija naca - lovaca k oj i su živel i u polu pustinjskoj oblasti Arizone. Pripoveda se da EscanatIehi n i kada ne ostaje ista već se razvija i postaje starica, a s vre menom se p o n ovo pretvara u devojku. Tako prolazi kroz beskrajan tok života, uvek se menjajući i nikad ne umirući.
292
Amerika
Kao apoteoza godišnjih doba, Esca natIehi obitava u kući koja pluta na " velikoj vodi n a zapadu . . . i tu je Sunce pose ćuje kada završi put, svakoga dana kad p ređe nebo " . Prema legendi, p rvi čovek i žena p ri metiše jednom ka ko se crn oblak spušta na planinu. " Mora da se nešto do godilo", reče p rvi čovek, haj demo da vidimo. " Tako se " njih dvoje uspeše na vrh planine, iznenadivši se kada tamo zatekoše devojčicu, još bebu . To je bila Escanat1ehi, koja beše kći N aestan , " vodoravne žen e" i .Jadilila, " gornje tmine" . Prva žen a podiže bebu i odnese je kući. Hranjen a polenom koj i je doneo b o g sunca Cohanoaj, Escanatiehi za osamnaest dana izraste u ženu. Drugom prilikom boginja koj a se menja oseti se usam ljena u svom domu n a moru, gde n ije i mala nikakvo dru štvo. Pomisli kako bi mogla da n ačin i ljude da se druže s njom te jednoga dana uze deliće vlastite kože i od njih stvori muškarce i žene. G a -gah Mudra vrana. Kada je ta božanska p tica odletela iz kra ljevstva sunca, po predanju I rokeza, u uhu je nosila zrno kukuruza koje je Hagvediju, dobro tvoračko božanstvo, posadilo u telo bogi nje zemlje. Taj kukuruz - glavna n a mirnica i rokeških I ndijanaca - bio je veliki dar čove čanstvu. G e de U haićanskoj mitologiji vudua, izgladneli lik sa crnim cil i n drom, u dugačkom crnom fraku i s tamnim naočarima, n a večnoj raskrsnici, gde prolaze duše umrl i h na putu za gjnj, mitsko rodno mesto i prebivalište bogova. Gede je mudriji od svih ostalih jer kao bog pokojnika p oseduje znanje svih koji su ikada živeli. O n je i gospodar života " , fal ičko " b ožanstvo - održava žive, uvećava im b roj i vaskrsava mrt ve. U odaji p osvećenoj obožavanju Gedea, fal usni kip leži tik p ored grobarskog alata.
Rečni k svetske mitologije
293
Kao čuvar mrtvih, ,.krst B arona Samedija " , kako Ge dea ponekad n azivaju, nal azi se na svakom groblj u, dok su rake koje štiti njegov ženski pandan, Maman Brižit, označene gom i lama kamenja. Kao bog ljubavi, Gede je p oznat po nepredvidivoj bestidnosti i neumeren oj žudnji za jakim rumom. U stanju je da dođe na svečanost po svećenu drugoj loj i sramno prekine obred. Hugani, ,.gospodari duhova " , ne mogu da obuzdaju opsednutost njegovih poklonika. Pre nekoli ko godina, grupa Gedea svi odreda behu h ugan i opsednuti tim bogom i svi obučeni Ll njegovu crn u odeću - upali su u predsedničku palatu l ražeći novac. R azmetljivci ma je udovoljeno i n a kraju su ( )tišli: kako je p redsednik mogao da odbije kosrnički simbol dinamičkog života i neizbežne smrti? Gi nečen D oslovno, gospodar ljudi " . V rh ovno biće Auka plemena " Čileu, najvećih p rotivn ika vlasti Inka a kasnije i Š pa naca. Zvali su ga i Ginemapu n , "gospodar zemlje". I mao jc vlast nad prirodnim p ojavama i plodnošću ljudi, živo l i nja i biljaka. Njemu slično božanstvo bio je Pil a n , kome su se pripisivale nepogode, kao što su iznenadne oluje, poplave i vulkanske erupcije. Ali krajnji izvor zla bio je ( , uekufu, zloćud n i duh koji j e p oslao potop . Ll
( � Iuskap Prcma Abnaki I ndijancima, plemenu algonkinskog porek la, GIuskap j e kulturni junak koji se povuka o iz sveta p ošto je u i me bogova i ljudi izveo izvanredne p odvige. . l c dnom je čak jahao kita. Kao u slučaju kralja Artura iz ke ltske tradicije. očekuje se da će se G I uskap jednoga dana vratiti da spase svoj n a rod. f l agvediju
irokeškoj m i tologiji, dobro tvoračko božanstvo - sin h ( )gi nje neba Ataensik i brat b lizanac Hagvedaetgaha, zlog L J
294
Rečnik svetske mitologije
Amerika
duha. Hagvediju je dlanom obl ikovao nebo, postavio lice mrtve majke n a nebo kao sunce , a od njenih grudi načinio mesec i zvezde . Zemlji je dao majčino telo kao izvor plod nosti , učinivši tako Ataensik boginjom zemlje. Hagve daetgah je pak postavio tamu na zapad, izmislio zemljo trese i uragan e i prkosio dobroti bratovljevog dela. Na kraju su se blizanci borili u dvoboju ogromnim trn ovima s drveta džinovske divlje jabuke, oštrim kao strele . Na sreću po čovečanstvo, dugotrajni boj se okončao Hagvedaetga hovim porazom i njegovim progonom u podzemno car stvo. Hijavata U irokeškoj tradiciji, Hijavata je mudrac iz XVI veka.
Doprineo je stvaranju saveza pet irokeških plemena po znatog kao " pet naroda". Hijavata koji je junak poznate Longfelouve pesme bio je neki algonkinski poglavica. Hisakitaimisi Ili Hisagitaimisi. " Gospodar daha", vrhovno božanstvo Krik I ndijanaca, graditelja humki na jugoistoku Sjedinje nih Država. U bliskom srodstvu sa suncem, Hisaki-taimisi je poznat i kao I bofanga, " onaj što sedi gore". H uake Svetinje. Pod odaljenim tvoračkim božanstvom Virako čom i delatnijim b ogom sunca I n tijem, I n ke su obožavale nebrojene bogove prirode za koje se verovalo da se ispo ljavaju u h uakama kao što su stene, proročišta i l i kumiri. Huici l op očtli Jedino božanstvo čisto astečkog porekla, H uicilopočt1i, " p lavi kolibri n a levoj strani", bio je bog rata. Na početku nji hovog osvajačkog pohoda na Meksičku visoravan, Hui cilopočtli se obrati ostalim astečkim poglavicama sledećim
295
reči ma: "Rat je moje poslanje i moj zadatak. . . Moram motriti na razne narode i sukobiti se s njima, i to bez mi l osti . " Posle osnivanja Tenohtitlana 1325, najveći hram n a tom gradu ostrvu posvećen j e tom svojeglavom bogu rata. Verovalo se da je Huicilopočtli sunce, mlad ratnik koji sc rađa svakoga dana, koji pobeđuje zvezde noći i kome u njegovom umiranju na zapadu i vaskrsavanju pomažu duše ratn ika. Štaviše, znamenja njegove vlasti - kolibri i vatra odgovaraju osobinama Š očipilija, gospodara cveća i čuvara duša. Oba božanstva tesn o su povezana s pojmom ponov nog rađanja. U XVI veku franjevački istoričar Bernardin o d c Sahagun primetio je da su na gozbi posvećenoj Huici lopočtliju " sveštenici tom idolu prinosili cveće, tamjan i h ranu i ukrašavali ga vencima". Ali n ekada bi bog rata pri mao i krvavije žrtve. Njemu i Šipetoteku, bogu sa odra nom kožom, nastavlja Sahagun, žrtvovani su svi zaroblje nici - " muškarci, žene i deca. Vlasnici tih sužanja p redavali s u ih sveštenici ma u podnožju hrama, a ovi bi i h vukli za k osu, svako po jednog, uz stepenike". Nakon što bi pobili zClrobljenike, izvadili i m srca, ogulili kožu s leševa ili raš čc rečili i h , sveštenici bi delove mesa slali vladaru i plem stvu da ih jedu. Domorodački istoričar Ištililšočitl obja šnjava neprestane vojne pohode Asteka kao način pribav ljanja zarobljenika radi njihovog žrtvovanja proždrljivi m bugovima. Ta obredna ubistva, naravno, samo su poja čClvala političke sukobe koje je trebalo da spreče. l l ui taka U mitol ogiji Čipča I ndijanaca, b oginja raskalašnog uži vanja, pijanstva i razuzdanosti. Kao Či, protivila se stro gom moralnom zakonu Bočike, kolumbijskog junaka, a zbog bestidnosti pretvorena je u sovu.
I l u n ab l l i Hunab Ku, "jedin i bog". Odaljeno tvoračko božanstvo verovanju Maja. Obnovio je svet posle tri potopa, koji su navrli iz usta nebeske zmije. Prvi svet je bio naseljen pau
296
Amerika
tuljcima, graditeljima vel ik i h uništenih gradova; u drugom svetu živel i su c% b, ili " p restupnici " , prilično nepoznat narod; u trećem su bile same Maje; sadašnji svet, nastanjen mešavinom p le mena, takođe će se završiti potopom. To naizmeničn o razaranje i obnavljanje odsli kava dvojnost religije Maja. Č ak, bog k iše, negovao je nove mladice drveta, dok je b og smrti , Ah Puč, nastojao da odseče se menosno lišće. I camna Najdelatnije i n ajvažnije b ožanstvo u panteonu Maja. Sin tvoračkog b oga Hunaba, I camna je bio nebeski vladar, i gospodar dana i noći. Prikazivan je kao l.iuba�a n , bezubi starac, upalih obraza i istakn utog nosa. Bio je i kulturni heroj. Izumeo je pismo i knjige, ustanovio verske obrede i " podelio zemlj u " . I camna, često poistovećivan sa suncem, bio je potp u n o dobrohotan i nikad ga nisu smatrali od� govornim n i za k akvo razaranje ili nesreću. I galuk ledno od imena eskimskog boga meseca. Na Aljasci I ga luk je vrhovno božanstvo: up ravlja prirodnim pojavama. Pod njegovo m su vlašću sva stvorenja koja drugde pri padaju morskoj boginji Sedni. Eskimski n arodi G renlanda kažu da su sunce i mesec brat i sestra. ledne davne zime, tokom arktičke noći , mu škarci i žene p repustiše se ljubavnim igrama u igloima pri ugašenim svetiljkama. Potom muškarci , jedan po jedan, iz vedoše napolje žene s k oj i m a su bili, upalivši bak lje kako bi videli ko su one. Tako m uškarac-mesec otkri da mu je ljubavnica b i l a žena-sunce , vlastita sestra. Užasnuta, žen a -sunce otkinu svoje grudi i b aci ih na zemlj u muškarcu-me secu pod n oge, te se sa zapa ljenom bakljom u ruci p ope n a nebo. Brat j u je p rogonio, ali p lamen njegove baklje zgas nu tako da je još samo svetlucao. Sada imaju kuću n a nebu, p odeljenu na dve sobe, a mesec nema sunčev sjaj.
Rečnik svetske mitologije
297
I ktini ke Prevarni sin boga sunca u mitologiji Ajova, glavnog ple mena Sijuksa. Mnogi indijanski narodi naučili su od I kti n i kea svoje ratne običaje te su ga zato ponekad smatrali bogom rata. U p ričama o njegovim p ustolovinama glavne teme su izdajstvo i podvala. Ijatiku B oginja kukuruza Keresan Pueblo I ndijanaca. Čovečan stvo je izašlo iz §ipapa, njenog p odzemnog carstva. I danas oluda stižu n ovorođenčad i tamo odlaze umrl i . Koči ti Pueblo I ndijanci smatraju Masevija junakom koji. je pretke log plemena izveo iz šipapa. I n ti Bog sunca kod I nka. Smatrali su ga pretkom I n ka , koje je poslao na ze mlju da pomognu razvoj civilizacije. Poistove ćivanje I n tija s krunom I nka dovelo je do stapanja njiho vih k ultova. PosIe smrti Pačak uti lupanki I nke, osnivača carstva, osušen a tela njega i njegove žen e postala su sre dište veličanstvenog godišnjeg obreda. Tela su im izvađena iz grobnice u palati , postaVljena na pozlaćene mrtvačke n osilj ke i preneta da sede u vel ikom hramu posvećenom bogu suncu. U Maču Pi kčuu i dan-danas postoji "suncovez " , inli h ua tana, obredni sat sa senkom koji se koristio pri praće nju I ntijevog p uta. Oko tih velikih kamenih slubova okup lja l i bi se sveštenici , mudraci i astrolozi kako bi spoznali zakonomernost kosrničkih događaja. I n tija su, međutim, uvek smatra l i milostivim i velikodušnim božanstvom, po put njegove žene, boginje meseca. I šče\ U mitologiji M aja, ljutita starica koja je gnev iskaljivala na zemlji i pomagala nebeskoj zmiji da stvori p otop. I ščel je
298
Rečni k svetske mitologije
Amerika
bila boginja poplava i p rovala oblaka, zlonamerno božan stvo sklono iznenadnom razaranju u vidu tropskih oluja. Kao suprugu I camne, .,gospodara nehesa", revno su je smi rivali i umilošćavali žrtvama. U svom najstarijem ob l ičju, I ščel se p oj avljuje kao b oginja vode s kandžama, okružena simbolima smrti i un ištenja, sa sklupčanom zmi jom na glavi i ukrštenim kostim a na sUknji. I štab B oginja samoubistva kod Maja. I štab su predstavljali kako visi s neba s konopcem oko vrata . Oči su joj bile mrtvački zatvorene, a obrazi su joj već p okazivali prve znake ras padanja. Verovalo se da oni k oj i sebi oduzmu život veša njem, ratnici p oginuli u boju, ljudi žrtvovani b ogovima, žene koje umru na porođaju i čla n ovi svešteničkog staleža odmah odlaze u raj. I štab je dolazila da pokupi te srećne d uše. U ugodnoj senci kosmičkog drveta, jaščea, stanov n ici raja mogli su da se odmore od teškog rada i p obegnu od vaskolike patnje i oskudice. Jaguar Bog s velikim očnjaci ma iz pretkolumbijske religije Južne Amerike. Postoje kipovi božanstava izbuljeni h očiju i dvostrukih očnjaka iz n ajdrevnije prošlosti . U kulturi Močika I ndijanaca odaljeno tvoračko božanstvo planine bilo je mačkoli kog izgleda. Među p lemenima Bolivije, gde je jaguar autohtona vrsta, muškarci i dan-danas odlaze da ubij u tu životinju bez ičije pomoći, n aoružani samo drve nim kopljem, kako bi stekli status ratnika. Č�ini se, ipak, da tesn a veza između vračeva i duhova jaguara drugde pred stavlja ostatak drevnog tabua vezanog za jaguara i pumu. Jaguar je moć, dvoznačna sila, koj u upućenik mora da savlada. On je i oličenje plodnosti u najširem smislu te reči, o čemu svedoče kipovi j aguara koji opšte sa ženama.
299
.I a n a u l u h a Veliki vrač u mitologiji Zunji I n dijanaca. I zašavši i z mate rica majke zemlje, p rvi ljudi shvatiše koliko neobično izgledaju. N aviknuti na život pod zemljom, bili su čudna stvorenja, crna i ljuskava, kratkih repova, očiju kao u sove, ogromnih ušiju i stopala s kožicama između nožni h prstiju. Izlaz iz tadašnje neizvesnosti potražiše u mudrosti Jana uluhe. On donese sud vode iz prvobitnog oke ana, seme biljaka i palicu koja je i mala živodajnu snagu. Janauluha je · Pu eblo Zunjije naučio civilizacijskim veštinama: obradi zemlje, uzgoju stoke i uređenju društvenog života. Njegov moćni mađijsko-isceliteljski štap, obojen jarkim boj ama i ukrašen perjem, školjkama i kamenjem, predstav.l ja osno vu religije Zunji I n dijanaca. On je znamenje p rvosveš tenika. .Jolkaj Escan Prema Navaho I n dijancima, Jolkaj Escan, "žena-bela školjka " , stvorena je u isto vreme kad i njena sestra Esca natIehi, " p reob ražavateljka". EscanatIehi je izgleda bogi . nja zemlje, p ovezana s godišnjim dobima i kopnom, dok Je Jolkaj Escan p ovezana s morem. Jum K aks Bukvalno znači " gospodar šuma". Božanstvo ratarstva kod Maja. I zgleda da je kasnije obuhvatio i Iep uškastog mla do g boga kukuruza. Mada postoje upečatljivi kipovi tog mlađahnog b oga visoka čela. ne znamo mu ime. Kao i Jum Kaksa, štiti o ga je bog kiše, Čak, koji je možda p reuzeo ulogu boga p lodnosti . Kanasa U mitologiji Kuikuru I nd ij a naca, tvoračko božanstvo i do nosilac vatre. U p očetku, kako pripovedaju Kuikuru I ndi janci sa obala reke Š i ng u u B razilu, Kanasa n ije mogao da
300
Amerika
vidi šta radi. Nacrtao je ražu u blatu tik uz reku, ali u mraku nije n išta vide o te stade na vlastiti crtež, koji ga ugrize . Č im ga je povredila, raža zaron i u dubinu. Gnevni Kanasa reče: "Tek što je stvorih , a već me je povredila. To je svičeva krivica zato što ne odaje nimalo svetlosti. " Tada se seti da je k raljevski leši n ar, ugvu-kuengo, gospodar vatre. Kanasa smisli plan - i poput boga sunca Kuata iz kamaivranske tradicije - zgrabi ptičuri n u za krilo i natera je da donese žeravicu s neba. Mada su žabe p okušale da p oš pricaju vodu po pl amenovima koje je uzgoreo Kanasa, sveto svetlo n ije izgubljeno, a zmija je tom bogu pomogla d a ga bezbedno iznese iz lagune. K asogonaga U p ričama plemena Čako, prvobitni h stanovnik a pampasa, kišu je p roizveo ženski duh koji je visio na nebu. To beše Kasogon aga. U drugoj verziji tog mita pomi nje se crven i m ravojed, d o k je svet stvorio divovski kukac, koji je n a čin i o i duhove, k a o i p rvog čoveka i ženu. Njih dvoje behu spojeni sve dok ih on n ije razdvoji o. Izgleda da l ovci iz pampasa nisu imali vrhovno biće . Postojali su b lagonakl oni duhovi, čak i božanstv a kojima su se obraćali rečima "deda" ili " majka", ali različitim ple menima nedostaja la je dosledna mitologij a . Suparništ vom braće objašnjav al o se dvojstvo u jednom p lemenu, drugo pleme je verova l o da duga ubija jezikom, a treće je optu živalo zvezde. Ča k je i legendarn og j unaka Karanča, koga su ponekad poistovećivali s j astrebom , začarala lisica. KecalkoatI Pernati b og zmijac iz S rednje Amerike. Darodavac je daha i bog vetrova. Takođe je tvoračko božanstvo, poistovećeno sa suncem, i b og koji se spustio u carstvo mrtvih, mikt!an. gde se " stropoštao kao mrtvac" . Oporavivši se, možda u � pomoć dvojnika, sakupio je skupocen e kosti, vratio se na zemlju i , p op rskavši ih sopstven om krvlju , pretvorio ih u ljudska bića.
Rečni k svetske mitologije
301
Tajanstvenost koja obavija Kecal koatlov lik p osledica je njegove dvojne p ri rode. S jedne strane, očigledno je da je on božanstvo u središtu čudesnog mita. S druge strane, ' kao čovek, stekao je položaj legendarnog utemelj ivača kulture . U Istoriji No ve Španije iz XVI veka Bernardin o d e Sahagun zapisao j e : " U gradu Tolanu godin ama j e vladao kralj po imenu Kecalkoatl . . . Bio j e izuzetan p o svo jim vrlinama . . . taj kralj je kod domorodaca isto što i kra lj Artur kod Engleza. " Piramidalni hram posvećen Kecal koatl u u tom nap rednom gradu izgradili su Tolteci , a Ke cal koatl je bio njihov deveti imperator sveštenik. Tri sto leća n akon pada toltečke vlasti, astečki vladari su sebe rado n azivali Kecalkoatlovim n aslednicima". Smatrali su " ga n ajvećim kraljem - istorijskom ličnošću. Uveo je gaje nje kukuruza, tkanje, glačanje kamena i izradu pernatih plašteva. Naučio je ljude da mere vreme i proučav aj u kre tanje zvezda. Izumeo je kalendar, sa ustaljenim svetkovi nama i molitvenim danima. Takođe je izlagao verska uče nja . S u rovi Asteci , kod kojih je još više nego kod Tolteka bila izražena opsedi1Utost p ri n ošenjem ljudskih žrtava, ko ristili su mit o Kecalkoatlu da bi osnažili svoju voj ničku državu. I oni su, međutim, n asledili proročanstvo prema kojem će se jednoga dana taj kralj vratiti s mora da pono vo zatraži presto. To verovanje u sudbinsku p re dodređe nost koristio je i Hernando Kortes od 1519. do 1 520, p red stavljajući se kao neumrli KecalkoatI. U mitu se govori o padu i izgna nstvu Kecalkoatlovom. Neprijatelj mu beše Teskatl ipoka, ratnički poglavica koji oslabi kralja " davši mu telo" - drugim rečima, n am amivši ga u p ijanstvo i p utenost. B ol tada ispuni Kecalkoatl ovo srce te, posle l ažne smrti u k a menom kovčegu, on n aredi da svi napuste Tola n . Spalivši p al atu i zakopavši b lago, u krasi se svojim pernatim znamenjem i zelenom m askom, pa i sam pođe u dubokoj žalosti. Stigavši do morske obale, Kecal koati se možda spalio na p ogrebnoj lomači, a retke ptice uzleteše iz njegovog pepela. I l i je, kako je veći n a verovala, otplovio n a istok n a splavu o d zmija, obećavši d a
302
Rečnik svetske mitologije 303
Amerika
ć� se vratiti . Istorijski gledano, svrgnuti vladar je možda stigao na lukatan, pošto zapisi Maja neposredno pre 987. gov? re o dolasku Kukulkana, "pernatog zmijca", i o osni vanJu nove države na lukatanu. Kisi Manitu B ukvalno znači : " veliki duh". Vrhovno božanstvo kod Alg�nkil? a, n ajrasprostranjenijeg indijanskog naroda. Kisi Mal11tu .le stvori o nebo, zemlju, ljude, životinje i biljke. Čovečanstvo je n ap ravio od zemlje a duh ud�hnuo t� lu. Ostatak stvaranja tekao je preko posrednika. Prema Arapahosima, zapadnom algonkinskom pleme nu, predak sa .svetom l ulom" lutao je golemom vodenom " pustinj o r:n na p očetku sveta. To beše Kisi Manitu, " koji plak � se I postiše " tražeći mesto gde bi se mogla ukazati z� ml.la : Glasno dozva sve vodene ptice i gmizavce, stvore �Ja . kOJa već behu postojala, i zamoli ih za pomoć. Kornja� ca Je znala gde se može n aći zemlja, a vodene ptice done so�e malo �emlje u kljunovima. Kisi Manitu osuši glinu na . lulI l stvon svet, uživajući u njegovoj lepoti. Čak ni do lazak Gorkog čoveka, oličenja bolesti, starosti i smrti, ne mogaše pokvariti taj trenutak. S druge strane, pleme iz Delavera vaseljenu sebi pred . stavlJa �� o istinski Vel i ki šator", čiji je središnji stub " kolac Klsl Manitua, "oca ". Koatl ikve Do� lovno .z�ači ,,� l1� ! jska gospa" - astečka boginja zemlje i I�a.l �a HUlCI l op octh.l a, plemenskog boga Asteka. Mada je bIla Jedna od žena Miškoatla , gujca iz oblaka, koji je bio i bog lova, Koatl ikve je n a čudesan način začela Huicilo počtl �ja. Jednoga dana dok je čistila po kući , pernata lopta . SPUSti s,:: do �.l e kao klube te je ona uze i privi na grudi . . ObavIvsI kucne poslove, bezuspešno je tražil a klube zahvaljujući kojem je, po legendi, bezgrešno zatrudnela : To čudesno začeće izazvalo je bes njene dece , četiri stotine
sinova i kćeri ojadenih tim očiglednim zanemarivanjem porodične časti. Oni bi i ubili svoj u zemaljsku zmijomajku da se Huicilopočtli, u punoj ratnoj opremi, nije pojavio iz njene materice i krenuo na svoju braću i sestre, pobivši mnoge medu nji ma. Koatlikve je bila zemaljska zmijska boginja. Izgled joj je bio posebno strahotan: suknja joj je bila n ačinjena od zmija koje su se izvijale, na ogrlici od ljudskih srdaca i ša ka visila joj je lobanja, na rukama i nogama i mala je kan dže, dojke su joj bile mlohave, a hranila se ljudskim leše vima. Koatlikve je predstavljala majku proždiračicu koja je istovremeno bila i materica i grob. Kod Aste ka niko nije posedovao zemlju. Koatlikve je predstavljala zemaljski šar. Ljudima je besplatno davala svoje plodove, ali niko nije mogao očekivati da će unedogled obradi vati odredeni deo te boginje. Sl užbenici bi nakon dve-tri godine s pravom zaključil i da se p lodnost neke njive iscrpl a i da je došlo vreme da se ostavi na ugar. Kojolšaukvi Doslovno, "zlatna zvona". Prema Astecima, kada je ze maljska zmijska boginja Koatli kve zatrudnela p o poslednji put, njeni nebrojeni potomci bili su užasnuti. Toliko behu ubedeni da im je majka počinila nekakav grozan zločin da se dogovoriše da je ubiju pre nego što se porodi. Kojol šaukvi je bila p rotiv toga te krenu ispred braće i sestara da up ozori majku. Ali iz velike pećine u kojoj je Koatlikve obitavala izjuri novoroden i Huicilopočtli, jarostan i pod punom ratnom opremom. On ubi Kojolšaukvi i napravi pomor medu drugom zvezdanom decom koja su je pratila u stop u. Posle boja, vrati se majci, koja mu ispriča o dob roti njegove sestre. On tada odseče K.ojolšaukvinu glavu i baci je na nebo da bi od nje p ostao mesec, gde bi zlatna zvon a njenih obraza i dalje mogla da blistaj u.
304
Rečni k svetske mitologije
Amerika
K ojot Podvaladžijsko božanstvo iz jugozapadnih severnoame ričkih mitova - daleki rođak Lisca Renara. Kod Maidu I ndijanaca, tog drevnog n aroda Kalifornije , tvoračko bo žanstvo Vonomi ustupilo je mesto svom neprijatelju Kojo tu - ali to se n ije dogodilo zato što je suparnik bio jači već zato što su, kako je Vonomi tužno pri metio, ljudi sledili Kojota umesto svoga tvorca. Posle stvaranja sveta, Kojot i njegov pas, Zvečarac, iza đoše iz zemlje. Kojot je posmatrao Vonornija kako stvara Kuksua, prvog čoveka, i Laidamlulum-kule, Ženu Večer njaču, njegovu družbenicu. Ali kada podvaladžija pokuša da i sam stvori ljude, nasrneja se te. ih načini stakleno okima. Kojot je posmatrao l agodni život koji je Von omi podario precima čovečanstva p a odluči da bi bilo zanim ljivije kada bi takvom životu dodao bolest, tugu i smrt. Kojot se čak obradova kada je prva osoba koja je umrla od ugriza Zvečarca - bio njegov vlastiti sin. Možda je podvaladžija očekivao da će tajna podmlađivanja preneta Kuksuu spasti dečaka. Kako se ispostavilo, Kojotov sin ne ožive n i kada mu telo zaron iše u jezero, što beše postupak podmlađivanja kojem je Vonomi n aučio prvog čoveka. I tako K uksu p okopa leš, govoreći : " Ovo morate činiti sve do promene sveta. " Priča se da se Kojot kasnije ubio i kao duh l utao svetom. Kojot je obešenjačka, l ukava i razorna sila, koja deluje u okviru stvorenog sveta. Podvale su m u tajanstvene i čudovišne, b aš kao što i očigledno zadovoljstvo koje m u pruža izazivanje nevolja predstavlja neprijatnu stranu sva kodnevnog iskustva. Maidu I ndijanci i druga jugozapadna p lemena znaju da mogu očekivati da će biti žrtve njegovih beskrajnih lukavština.
_.
K o n o n atu Doslovno, " n aš tvorac" . Varau I ndijanci iz Gijane veruju da je Kononatu želeo da oni žive na nebu. Oni, međutim ,
305
siđoše na zemlju kada mlad lovac otkri otvor na nebu, ali ne mogahu da se vrate jer se u otvoru zaglavil a neka de bela žena. Nepokorn ost Varaua na zemlji rastuži još više tvoračko božanstvo te ono odluči da ne pravi drugi otvor na nebu. Izgleda da su se dve devojke kupale u zabranje nom jezeru i da je dete jedne od njih, koje s njom zače bog vode, izrodilo zmijski soj. Varau I ndijanci po svaku cenu izbegavaju kupanje, što mora biti povezano s tim mitom. Košare Prema Pueblo I ndijancima, Košare su bili prvi ljudi . Ne kakva boginja htede da zabavi svoje društvo te trljanjem skide grudvu kože sa sebe kako bi načinila K ošare. U lege ndama Navaho I ndijanaca b oginja EscanatIehi koristi isti postupak stvaranja. Danas su Košare klovnovi koji unose živost u ples Pueblo I ndijanaca svojim nemogućim lakrdijama. I m aju ulogu kritičara jer njihovi sati rični ko mentari i stavovi o tekućim događajima ne podležu cen zun. Kuat Bog sunca u mitologiji Kamajura I ndijanaca. Prema tom amazonskom plemenu sa obala reke Šingu, na p očetku svuda beše tama. Uvek je b i l a noć. Ljudi življahu oko termitnjaka. U takvoj zbrci život je bio bedan. B raća Kua � i Jae, sunce i mesec, nisu znali šta da rade. Nisu mogli stvoriti svetlost. Kako su ptice već posedovale svetlost da na u svome selu, sunce odluči da ga ukrade od Urubuci na, " " lešinarskog kralja . Ono posla m uve s kipom napunje nim l arvama, ali Urubucin ne mogaše da razum e zujanje muva. Kada jedan od njegovi h podanika konačno p rotu mači p oruku, ptičji poglavica shvati da ukusne l arve behu dar i da muve donose poziv p ticama da posete sunce i najedu se još više l arvi. I tako ptice obrijaše glave i krenuše na put. U među vremenu, Kuat i Jae sakriše se u drugi kip. Čim se Uru-
306
Amerika
Rečnik s\"etske mitologije
307
bucin spusti n a njega da jede, sunce ga čvrsto zgrabi za nogu. Pošto ga druge ptice napustiše, Urubucin pristade da da suncu i mesecu dan, koji im doneše kao otkup . On im objasni i smenu dana i noći, uverivši i h na kraju da se dan uvek vraća" . "
protiv vas." Tada završi sa uređivanjem sveta, p rođe sun čevim putem i posred neba sagradi kuću za sebe i kćer. Tamo i dan-danas žive.
Kukulkan
Prema Aravak I n dijancima, koji žive u dolini Orinoka u Južnoj Americi , Kururumani je bio tvorac muškaraca, dok jc Kulimina stvorila žene. Kururumani je uveo smrt u svet či m je saznao za pokvarenost čovečanstva. Svetu je dodao i zmije, guštere i buve. Izgleda da nad Kururumanijem posto.ji odaljen i ravnodušan prvi uzrok, Aluberi. Kuru rumani je možda u početku bio mravlji bog - graditelj sveta i posrednik dokonog vrhovnog bića.
Možda bog vetra u Maja, pandan astečkom pern atom zmijcu, Kecalkoatlu. Prema zapisima Maja, osvajač po i menu Kukulkan stigao je na Jukatan morem sa zapada 987. ili koju godinu kasnije. Kukulkan, pernata zmija", " jasno podseća na Kecal koatla, ime ili zvanje toltečkog vođe koji je nap ustio veliki grad Tolan suo.čen s pobunom podjarmljenih naroda. Kukulkan je, po svemu sudeći , kulturni junak koliko god i bog vetra. Kumuš Prema Modok I ndijancima iz severne Kalifornije, Kumuš je bio starac drevnih naroda". Jednom se sa ćerkom spu " stio u podzemni svet duhova. U tom predivnom carstvu bio je običaj da duhovi pevaju i igraju noću, ali �ada b i svanulo vraćal i b i s e u svoja počivališta i pretvaralI u osu šene kosti. Posle šest dana i šest noći provedenih u zemlji duhova, Kumuš odluči da se vrati u gornji svet i povede nekoliko duhova, te u veliku košaru sakupi puno kostiju. Tri puta je poku Šao da se uspne dugačkim i strmim putem koji je vodio iz podzemnog carstva. Dvaput se sapleo, a duhovi , vičući i pevajući , iskočiše iz košare i vratiše se ta mo gde su bili. Pri trećem pokušaju on im se ljutito ob rati , govoreći i m kako je prekrasan gornji svet. Zakoračivši u bleštavilo sunčevih zraka na ulazu u podzemno carstvo, Kumuš baci košaru i povika: "I ndijanske kosti ! " Tada otvori košaru i poče d a bira kosti različitih ple mena. Konačno sa odluči za Modok I ndijance, svoj hrabri, izabrani n arod. "Mada ćete b iti malo p leme s b rojnim neprijateljima", reče Kumuš, " porazićete sve koj i krenu
Kururumani
Kvati l l i Kivati. Bog preobražavalac ili podvaladžija i ndijanskih plemena koja žive u oblasti Pjudžit Saund u državi Vaši n gton. K vati, "preinačivalac" , i njegovi mitski pomoćnici pretvori li su drevni svet u svet kakav danas poznajemo. U početku su divovski zveroljudi kao što su Pauk, Mrav, Dabar, Lisac i Kojot, posedovali zemlju, a ljudskih bića nije uopšte bilo. Ali Kvati je, kako kažu Kvinolt I ndijanci , "k rstario ze mljom uzduž i popreko, menjajući stvari . . . pripremajući s � et z a nove ljude koji će doći . " Kada divovski zveroljudi pokušaše d a g a zaustave u tom poslu, Kvati i h pretvori u obične životinje. Jedan ne suđeni ubica Kvatijev postade jelen, a drugi dabar. Tada Kvati protrlja rukama sopstveno telo dok ne n apravi grud vice od prljavštine i znoja. Od njih stvori ljude, p rve Indi jance. Tokom svojih lutanja stvorio je druge ljude od pasa i pokazao im kako da koriste kamenje kao čekiće i rezni alat. Veće njegovo junaštvo beše Ubijanje čudovišta koje je živelo u jezeru Kvinolt. Kada se duboko ždrelo te zveri otvori da proguta Kvatijevog brata i njegov kanu, bog pre in ačivalac b aci užareno kamenje u jezero. Voda provre, a mrtvo čudovište i spliva na površinu. Rasporivši mu trbuh,
308
Amerika
Rečni k svetske mitologije
309
Kvati oslobodi brata, koji se bio pretvorio u oca rakova samaca. Na koncu, Kvati , već star i umoran, osvrnu se na svoj preobražavalački rad i zaključi da je izveo sve promene koje je mogao da izvede ne b i li pomogao čovečanstvu. Se de na stenu, posmatrajući sunce kako nestaje na zapad nom obodu okeana, te posle smiraja povuče deku preko lica i pretvori se u kamen.
koju su oni vaspostavili pokorila je sve narode Anda. U jednoj varijanti te verzije, postoje tri brata i jedna sestra. Prema trećoj ve rziji , koju su španski povesničari rev nosno zabeležili, kruna I nka stekla je božanski status zbog Manko Kapaka, l ukavog vladara sklonog razmetanju. Nje gova predivna odežda i složen i dvorski običaji ostavljali su snažan utisak na lakoverni n a rod. Pretpostavlja se, medu tim, da je Manko Kapak bio prvi imperator I nka.
Legba
Masevi
Potekao od zapadnoafričkog predačkog boga Lebea, "sta rac na vratima" u haićanskom kultu vudua jeste Legba, bog ili loa poistovećen sa suncem. "Otvori mi P \.lt" , moli mu se vernik, "ne dopusti zlim dusima da mi ga prepreče". I dok Legba upravlja dnevnim b ožanstvima, Karefur vlada duhovima noći. Ovog p otonjeg smatraju odlučnim čove kom mesecom, sposobnim i za dobročinstva i za zlodela.
Masevi i Ojojeva su braća b lizanci u mitologiji Pueblo I ndijanaca. Majka vaseljene poslala ih je u svet da postave s � nce na pravo mesto na nebu i raspodele ljude po pleme m rna.
Manko Kapak Ili Ajar Manko. Polu\egendarni osnivač dinastije I nka. Postoje tri verzije toga mita. Po prvoj, četiri brata i četiri sestre putovali su u pravcu Kuska, tražeći gde bi se skra sili. Na tom putu, Ajar Kačija, koji je posedovao čudotvor nu snagu, braća su zazidala u peći nu jer su ih plašile njegove rušilačke sklonosti. Zatim se Ajar Oko i sam pre tvori u sveti kamen, a Ajar Ajka p ostade zaštitnik polja, ostavivši poslednjeg brata, Ajar Mankoa, da zauzme Ku sko sa sestrama, od kO.i ih mu jedna postade žena. To .ie bila Mama Oklo. Po drugoj verziji, bog sunca I nti, videvši kako ljudi bed no žive, sažali se na nji h i posla na zemlju, na ostrvo u je zeru Titikaka, svoje dvo.i e dece, Manko Kapaka i Mamu Oklo, brata i sestru, da izgrade civilizaciju. Oni putovahu n a sever, noseći zlatan kli n . B eše i m naloženo da se nasele tamo gde se taj klin bude zario u zemlju. To se dogodi n a t l u ravnice na kojoj stoji Kusko. I z toga grada, dinastija
Mavucinim Ka majura I ndijanci , koji žive na obalama reke Šingu u B razilu, tvrde da je u početku postojao samo Mavucinim, tvorac. Pretvorio je školjku u ženu i s njom začeo sina, p rvog čoveka. Zatim je Mavucinim odveo dete, a uplakana majka otišla je u lagunu, ponovo se preobrazivši u školjku. " Mi smo unuci Mavucinimovog sina", tvrde Kamajura I n dijanci. Mi ktl antekutli !\stečki bog smrti , koji je vladao mirnim i tihim kraljev stvom mrtvih, mjklfal1om. Kada je imperator Montezuma Šokojocin primio izveštaje vračeva o predstojećoj nesreći, s vizijama neugasivi h požara" kometa i čudnovatih ptica, on posla Miktlantekutliju p oklisare s tovarima bogatih da rova - odranih ljudskih koža . Žudeo je za mirom mikt lana jer su ga morili neizvesnost i strah zbog priča o Kecal k oatlovom povratku.
3 1 0 Amerika
N ajenezgani B ukvalno, " ubica stranih bogova ". Navaho I ndijanci kažu da je, zajedno s T obaciscinijem, detetom voda " , Najenez " gani naneo strašne udarce zlim duh ovima koji su ugroža vali svet. Najenezgani i Tobacisci n i mogu se posmatrati kao bogovi rata, ali su više nalik k ul turni m herojima. Kao deca EscanatI e h i , "preobražavateljke", i Cohanoaja, boga sunca, Najen ezgani se poj avljuje kao gospodar svetlosti , dok je Tobaciscin i , vlažan i taman, njegova suprotnost, gospodar mraka. Jednom prilikom braća sretoše Naste Escan , dobroćud n u Ž enu-pauka. Njih dvojica behu na putu ka kući boga sunca kada p ri metiše dim koji . se p odizao sa zemlje. Os motrivši poizb l iže, ustanoviše da se dim izvija iz ispusta neke p odzemne odaje u koju se moglo sići lestvama. Kada se braća spustiše n iz prečke tih od dima pocrnelih l estava, p ozdravi ih Naste Escan, koja im reče da će ih put u Co hanoajevo obitavalište provesti p ored četiri opasna mesta. To su bile stene koje drobe p utnike, trska koja ih iseca na deliće , kaktusi koji ih rastržu na komade i ključali pesak u kojem se utapaju. Da bi im pomogla u potrazi, Naste Escan dade b raći dve amajlije: pero za p obeđivanje nepri jatelja i pero za čuvanje života. Posle m nogi h pustolovina, zahvalj uj ući čarobnim peri ma, Najenezgan i i Tobaciscini stigoše do četvrtaste kuće boga sunca gde p osmatrahu njene predivne stanarke. Dve devojke ustadoše bez reči , umotaše braću u zavežljaj i staviše ih na policu . Vrativši se k ući , Cohanoaj zapita ko se to usudio da svrati u njegovom odsustvu. Ž ena ga prekori, ali razbesneli bog sunca izvuče braću iz zavežljaja i poče da i m p roverva s n agu. Najpre ih h itnu n a oštre šiljke, ali bra ća čvrsto stegoše pera što im ih dade Naste Escan. Zatim bog sunca p o k uša da ih ubije vrelom parom, ali bez uspe ha. Na kraj u i h natera da p robaj u lulu n ap unjenu otro vom. G usenica i h upozori na opasnost i dade im nešto da stave u usta. Cohanoaj beše zadovoljan dvojicom braće te ih prizn ade za sinove. Kada ih upita za svrhu njihove po-
Rečnik svetske mitologije
311
sete, oni ·mu ispričaše o anajima, čudovištima i l i zlim bo " govi ma", koji proždiru ljude, i zamoliše ga da ih opremi božanskim oružjem. Premda je b raću obavestio da je po glavica anaja, div Jeico, takođe njegov sin , Coh a noaj i m dade moćno oružje - između ostalog i strelu s a izl omIje nom munjom, strelu s munjom bleskavicom, strelu sa sunčevim zrakom i strelu s dugom. Najenezgani i Tobaciscini izađoše zatim kroz otvor n a nebu, jagahoku, i sp ustiše s e n a zemlju preko strmih i sjaj n i h litica kako bi se borili sa anajima. Naiđoše na kr lj uštastog Jeica pored jezera i , uz malu pomoć Cohano ajevu, ubiše ga i odraše mu kožu s glave. Zatim N ajene zga n i sam ubi strašnog Tilgeta - veliku, četvoron ožnu zver jelenjih rogova. Koristeći tunel koji je kroz kožu čudovišta p rovrtela tekunica, on se p robi do Tilgetovog ogromnog s rca te ga probode strelom sa izlomljenom munjom. Raz gnevljeni anaj iseče sebe na k omadiće vlastitim rogovima I l C bi li se dočepao Najenezganija p re nego što se mrtav stropošta na zemlju . T reća vrsta anaja koju zadesi zla sudbina b e h u Cena hali, velike zveri nalik orlovima koje svojim kandžama gotovo zdrobiše Najenezganija. Ponovo strela sa izlomIje nom munjom pro nađe svoju metu te se junak oslobodi tog užasa. Roditelji Cen a h ali behu ubijeni, a njihovo p očupa no perje preobrazi se u p tičice, cariće i crnoglavke, dok i m s c deca pretvoriše u orlove o d kojih s u ljudi kasnije do bijali perje za perjanice. D rugi podvizi Najenezganijevi bili su: spasavanje sveta od Binaje Ahanija, ljudi koji ubijaju " oči ma"; pobeda nad Cenagahijem, p utujućim kamenom", " zl očestim duhom stenja; i odrublj ivanje glave surovom medvedu. Napi Bukvalno znači "starac " . Tvoračko božanstvo kod i ndi j anskog p lemena algonkinskog p orekla Crnih Stopala. Na pi je, kako neki autori n avode, pre bio bog svetlosti nego solarno božanstvo. Otuda bi njegovo ime bilo " čovek-bo jc-svetlosti-zore " .
Rečnjk svetske mitologije 3 1 3
312 Amerika Lik Starca p redstavlja čudnu mešavin u suprotni h oso bina. U vezi sa stvaranjem sveta, o njemu se govori kao o p ažljivom i m udrom ocu neba. Ali u odnosima sa čove čanstvom on se po vragolanstvu, čak p akosti, može meriti s podval a džijskim bogom Kojotom. Crna Stopala, među tim, uvere n a su u njegovu besmrtnost. Oni kažu da se N a pi jednostavno p ovukao u p l anine i obećao da će se vratiti jednog dana. I zgleda da je Natos, "sunce " , preuzeo mesto Napija kao njihovog vrhovnog božanstva: njegova supruga je Kokomikejis, " mesec " . Kako predanje kaže, svu decu Natosa i Kokomikejis, osim Apisuaca, zvezde Danice " , " pojeli su pelika ni . Stvorivši i uredivši svet, Napi o d gline n ačin i prve ljude. Predstavivši im se pored nekakve reke, iznenadi se p itanju koje mu p ostavi p rva žen a : " Š ta će b iti s n ama? Da li ćemo večno živeti, da li će se ovo ikada završiti ? " Napi odgovori : "Nikad o tome nisam razmišljao. Moramo da odlučimo. Baciću ovaj iverak u reku. Ako zapl uta, ljudi će oživeti četiri dana posle smrti . S mrt će trajati svega četiri dana. Ali ako potone, smrti neće biti kraja. " Napi baci iverak u reku, i iverak p lutaše. Prva žena podiže kamen i reče: " Ako zapluta, večno ćemo živeti , ali ako potone, ljudi moraju umirati. " Kame n odmah potonu, a Napi reče: Odluči l a si . " D ocnije je ženi umrla beba i ona tek tada " shvati šta je uči n i l a .
Oi Prema plemenima koja žive duž reke Š i ngu u B razi l u , drevna prošlost pripadala je legendarnim narodima k a o što su b i l i O i , koji su b i l i veoma visoki i imali neobičan običaj da pevaj u uglas dok h odaju. Pošto su Oi nestali tek nedavno, indijanski n arodi zapamtili su njihove melodije te i danas mogu da ih pevaj u . Drugi mitski narod bio je Minata-Karaja, čiji su muškarci imali otvor na temenu p omoću kojeg su proizvodili visoke i glasne zvižduke. Pod p azuhom su im rasli kokosovi orasi. Te p lodove su trga l i , razbijali o sopstvene glave i jel i . Ometekutli B ukvalno, " dvojni gospodar " . Više svih drugih bogova u astečkom panteonu, daleko iznad svetskih zbivanja, stajao j e Ometekutli, dvopol n i gospodar dvojstva i izvor sveko l i kog p ostojanja. Izvan p rostora i vremena, " ponad zvez da " , to vrhovno biće pre dstavljalo je jedinstvo suprotnosti - muškog i ženskog, svetlosti i tame, kretanja i mirovanj a , reda i haosa. I spod Ometekutlija nalazili s u s e vel iki duh sveta, Teskatiipoka, i njegov suparnik, Kecalkoati , koji je, kako su Asteci verovali , bio u privremenom izgnanstvu. Pernati zmijski gospodar vratiće se na kraju da uspostavi novu religij u .
Ogoun
Pačakamak
Ratn ik-junak u h aićanskom vuduu, božanstvo srodno ni gerijskom b ogu gvožđa Ogunu . Postoji mnoštvo Ogouna: borac; p o litičar; žrtva oborene glave i raširenih ruku, poput raspetog Hrista; čarobnjak; škodljivac, terd; vratar, poznat kao Ogoun Panama, " slamnati šešir" ; i čuvar vatre. Ogoun u se nikada ne p ri nosi voda. Umesto toga, rum se prosip a po zemlji i p a l i šibicom kako b i se proizvela nje gova sveta boja, crveno. Kada je pokl o n i k opsednut nji me, taj jaros n i bog traži žestoko piće, vičući: " Semenici su mi hladn i ! "
Doslovno, " stvoritelj zemlje " . Drevno tvoračko božanstvo Perua. Možda je nastao među priob a l n i m narodima kao bog riba. I nke su usvojile njegov kult, a i me mu se p ojav ljuje u zvanji ma nekolikih vl adara. Prema jednom mitu o stvaranju, Pačakamak je zaboravio d a obezbedi hranu p rvom čoveku i prvoj žen i . Kada je čovek umro od gladi, žen a optuži s unce za nemar, na šta je taj bog oplodi. P ača kamak ubi sina kojeg je rodil a i iseče m u telo na komade iz kojih niče povrće i voće. D rugog sina, p o imenu Vičama, n ije uspeo d a uhvati, ali zato ubi p rv u ženu. Iz osvete zbog
Rečnik s\·etske mitologije 3 1 5
3 1 4 Amerika
majčin e smrti, Vičama je p rogonio Pačakamaka, oteravši ga u more. Pačam a m a Bogi nja zemlje kod I n ka. Ž rtvovane su joj lame i druge životinje. Pre nego što su prve I nke ušle u Kusko, svoju p restonicu, ubile su lamu. Jedna od četiri sestre iz te sku p i n e uhvati životi nju, izvadi joj p l uća i naduva ih vetrom. N oseći tu krvavu Pačamamin u zastavu i zlatan klin boga sunca I n tija, uđoše u grad. Do danas se očuvalo oboža vanje boginje zemlje, koja se poistovećuje i s Devicom Marijom. Page Abe B u kvalno, "sunce otac". Tvoračko božanstvo Tukano In dij a n aca, koji su živeli u gornjem toku Amazona, duž kolumbijsko-brazilske gninice. U početku su, p o p redanju Tukano I ndijanaca p ostojali sunce, Page Abe, i mesec, zva n Njami Abe, i l i " noćno sun ce ". Pošto Njami Abe n ije i mao ženu, bio je usamljen te pokuša da obljubi sunčevu suprugu: čuvši za to, Page Abe l iši mesec perjanice koja mu je krasila glavu i naredi mu da se drži p odalje od p orodice. Više nikada sunce i mesec nisu delili isti p rostor n a nebu. Posle te svađe , Page Abe stvori zemlju i postavi na nju životinje, biljke i ljude. U tom poslu p omoglo mu je polubožansko biće zvano Pamuri-mase, ali je sunčeva kći , Abe Mango, b i l a ta koja je sišla na zemlju kako bi n arod T ukano nauči l a da dobro živi . Njeni darovi behu vatra, građevine, grnčarstvo, tkanje i k uvarsko umeće. P a m uri-mase U mitologiji Tukano Indijanaca, polubožanski pomoćni k ( b oga sunca i tvoračkog b ožanstva Page Abea. A mazonski I ndijanci tvrde da je Pamuri-mase na zemlju doveo mnoge opasne zveri, u ključujući i velike rečne zmije . Jedan og-
romni sedmoglavi zmijac zaljub i se u devojku t e b i je i ukrao da se nisu umešali vrač i p as. Posle žestoke borbe oni usmrtiše svih sedam glava. Zatim vrač donese drvo za potpalu i zapali zmijčev leš, ali vetar odnese sve do mora crni dim koji se p odizao s velike vatre. Tamo dim, u vidu kiše, pade po talasima, te se zmij ac ponovo rodi. Pinga U p ojedinim eskimskim mitovima, bog meseca I galuk potčinjen j e tajanstven oj Pingi , "nebesnici ". T a boginja čuva divljač, upravlja l ovom i štiti žive, a pomaže i anga kutima, vračevima. Druga p omagačica šamana jeste Azi jak, boginja vremenskih prilika.
Potlač Bukvalno, " d avanje". Rasipna svetkovina plemena sa se vernopaci fičke obale, n aročito Haida, N utka i Kvakijutl I ndijanaca. Obrednim u ništavanjem ili razdeljivanjem sop stvene i movin e uspostavlja se društvena i l i pol itička n ad moć poglavica i najvećih ratnika ili se omogućava pre uzimanje n aslednih p rava. Jedan poglavica mogao bi "postideti" drugog uništavajući vredne krčage, ubijaj ući robove i spaljujući kuće. Ako drugi poglavica ne bi p oklo nio ili uništi o više imovi ne, narod bi ga manje p oštovao. Prema legendi, na prvom poljaču razmenjivala su se pera, koja severnoamerički I ndijanci odvajkada smatraju svetim predmetima. Punocihjo Prem a Crn i m S topalima iz Montane, zemlja pripada Pu noci hju, "ze m ljanom čoveku". Veoma ga cen e i prinose mu m nogobrojne žrtve. Ajisojimstan, " tvorac h l a dnoće " , smrzava zemlju ili je p rekriva snegom. Prikazuje se kao belop ut, b e lokos muškarac obučen u belo i na belom konju.
Rečnik svetske mitologije 3 1 7
3 1 6 Amerika
Sedna .
•
Zlokobna boginja mora iz eskimske mitologije. Samo angakok, " vrač", može da izdrži prizor njene odvratne jedno okosti . U raznim legendama govori se o njenoj divljoj prirodi i vlasti nad adJivunom, "onima ispod nas", nesvetim mrtva cima. Kći džinovskih roditelja, Sedna beše neukrotivo če ljade. Grab i l a je i jela živo meso kad god bi joj se za to ukazala prilika. Jedne noći poče da jede majčine i očeve udove dok su joj roditelji spavali. Oni se probudiše užasnuti, zgrabiše proŽdrljivu kćer i čamcem je odvedoše daleko na p učinu. Kada je izbaciše iz čamca, Sedna se uhvati za njega, te otac morade da joj odseče prste jedan po jedan ne bi li ga pustila. Kako su odsečeni prsti doticali talase, pretvarali bi se u kitove, toke i j ata riba. Tada besprstna Sedna potonu na morsko dno, gde i dan-danas obitava, pomno čuvajući sve što tamo živi. U drugoj verziji Sedna se prikazuje kao "ona što ne htede da se uda". Odbijala je prosce, a naklonost poka zivala jedino p rema ptici ili psu. Razbesneli roditelji baciše je besprstn u u more. Njen jednooki otac, međutim, imao je jednu ruku i pomoću tri prsta na njoj hvatao bi samrtni ke. Porodična nakaznost i njena veza s mrtvima navode, stoga, na zaključak da je Sednin silazak na dno okeana bio tek mit kojim se objašnjavalo njeno ustoličenje kao gospo darice podzemnog sveta. Adlivun, njen strašni posed, bio je stecište duhova onih koji joj se za života nisu pokoravali . Eskimi ponegde veru ju da se te n esrećene duše vraćaju svojim selima u leprša voj odeći, kao zloćudni duhovi. Suprotnost Sedninom carstvu bio je kudJivun, uteha onima koji su se zlopatili za života ili onima koji su bili darežljivi prema drugima. Si B og meseca kod Močika I ndijanaca. Zubati Aj Apaek ustupio je mesto drugom božanstvu, b leštavom i oklop-
ljenom bogu rata, koji je predstavljao uzor potonjem bogu I� eseca. Veliki Si preuzeo je vlast nad ostalim b ogovima jer jc upravljao stihijama, olujama i kalendarom. S i n aj a Mačji predak Zuruna I ndijanaca, plemena koje je živelo duž reke Šingu u Brazilu. Sin ajin otac bio je ogroman ja guar, a majka mu je bila žena. Iz nepoznatog razloga i otac i sinovi imali su oči na potiljku. Sinaja .ic bio veoma star, "ali se podmlađivao kad god bi se okupao, svlačeći kožu preko glave kao vreću." Prema Zurunama, smak sveta će doći kada Sinaja konačno odluči da obori golemi račvasti štap koji podupire nebo. S i n teotl Astečko božanstvo kukuruza. U aprilu ljudi su mu pri nosil i vlastitu krv, prolivenu po trski koju su izlagali na vratima svojih kuća. U tesnoj vezi sa Šočipilijem, b ogom cveća i gospodarem duša, bogom sa odranom kožom, Sin teotl je bio bog čija je pokora čovečanstvu obezbeđivala redovne zalihe hrane. Štitio ga je bog vode Tlalok i i mao je raznorazna ženska obličja. S ta-au Duhovi zlih ljudi . Prema Crnim Stopalima, senka neke osobe jeste njena duša. Preminuli obično naseljavaju odre deni p laninski ven ac, ali zloćudni duhovi tumaraju u blizini logora i nanose štetu živima, naročito po zalasku sunca. Šaman Ek Prćasti bog zvezde Severnjače. Bio je " vodič trgovaca", a Maje su njegovu blagonaklonost upoređivale s dob �oh �t � nošću boga kiše Čaka. Trgovci su Šaman Eku p nnosliI tamjan na oltarima pokraj p uteva.
Rečnik svetske mitologije 3 1 9
3 1 8 A.merika Š ijutekutJi
Š oči p i l i
U astečkoj kosmologiji, bog vatre Š ijutekutli bio je veliki stub. Njegovo tajanstven o vreteno prostiralo se preko cele vaseljene: od ognjišta u m i ktlanu, zemlji mrtvih", preko " vatre u domovi ma zemlje, p oseda zmijske bogi nje Koat likve i njenog uobičajenog družbenika Tlatekutlija, ne običnog žapca n aoružanog ogromnim zubima, kojeg su često prikazivali kao p roždiruću raku - pa sve do nebesa. Kao psihopamp, vodič duša", Š ijutekutli je duhovima " pokojnika pomagao da ih u se upije zemlja.
Astečki bog cveća i gospodar duša. Prema Astecima drev noga Me ksika, četi ri godine p osle smrti ratnika njihove duše postaiale bi ptice raskošnog perja. Kao bog cveća, crvenoliki Sočipili bio je oličenje duha, a beskožno meso na njegovim p rikazima govorilo je o njegovoj ravnoduš n osti p rema materijalnim oblicim a .
Š i petotek Bukvalno, gospodar sa odranom kožom ". Š ipetotek, za " gonetno astečko božanstvo, i mao je dva vida: bio je novo posađe no seme, bog ratarstva i bilja, onaj koji je čove čanstvu podario hranu dozvolivši da ga živog oderu, baš kao što kuku ruz gubi semenje kada mladi izdanak počne da izbija ; a bio je i gospodar pokajničkog mučenja , simbol žrtvovanja, put duhovnog oslobađanja. Ta poslednja stra na Š ipetotekove ličnosti ispoljavala se u bolestima koje je slao ljudskom rodu: velikim boginjama, kugi, šugi i slepilu. Kao i Kecalkoati, odran i gospodar pokazivao je ogromno zanimanje za miktlan, podzemni svet. Š očikecatJ Bukvalno znači "najdragocen iji cvet". Astečka boginja cvetanja i pl odnog tla. Nje n a veza s podzemnim svetom slavljena je na svetkovinama za pokoj nike kada su joj prinošeni n eve n i . Predaja kaže da je S očikecatI ukrasil a svet cvećem i lepotom za vladavine Kecalkoatla , a l i j e posle njegovog odlaska iz Tolana i pada istorijske toltečke vlasti bila m a nje delatna i darežljiva. Asteci su je smatrali darovatelj kom dece.
Š o t otl Pas ili neka druga zver. Astečko božanstvo izobličenog izgleda, često prikazivano sa stopalima okrenuti m unazad, Š olot! je smatran udeliteljem n esreće. Kao gospodar zve zde Veče rnjače, gurao je sunce u tamu n oći, mada su ga smatrali i Kecal koatlovim dvojnikom. Njegovo raspuklo oko bilo je znak pokajanja, a njegova smrt kuvanjem u loncu bila je možda obl i k duhovnog odvajanja. Samo mučenje i obredno ubijanje predstavljali su dve strane astečke religije p atnje. Taviskara Duh zla kod H urona. Mesečevi blizanački praunuci, Tavis kara i Joskeša, predstavljaju s uprotstavljene sile prirode. Tokom nji h ove krvave borbe za premoć, Joskeša se naoružao jelenjim rogovima, dok se Taviskara mogao do čepati samo divlje ruže, te zli duh bi oteran, krvareći " kre menje", a J oskeša postade b og čuvar Hurona, Mohoka i Tuskarora. Teskatlipoka B ukval no, ogledalo koje se dimi". I me mu se odnosi na " crno opsidija nsko ogledalo koje su astečki čarobnjaci ko risti l i da bi pronikli u b udućnost. Teskatlipoka je imao nekoliko p oj avnih oblika: bio je zaštitnik ratnika, poisto većen s Huicilopočtlijem; p rvobitno sunce koje je Kecal koati izbacio s neba i pretv o rio u tigra; p odvaladžijski bog p ovezan s vešticama, l op ovima i zlotvorima uopšte: i sve-
320 Amerika
moćno božanstvo sposobno da uzima i daje život. Sačuva ne su pojedin osti običaja prema kojem bi neki mladić godinu dana oponašao Teskatlipoku da bi u proleće bio obredno ubijen a njegovo srce pri neto suncu na žrtvu. Teksisteka tI U astečkoj mitologiji, starac koji je nosio ogromnu belu morsku školjku na leđima. Teksistekatl, " stari bog mese ca " , predstavljao je muški obli k p l a nete, upravo njeno iz dizanje iz okean a . T ij eh ol codi Vode n o čudovište u mitologiji Navaho I ndijanaca. Tije h olcodi je p rvobitno b i o neprijatelj čovečanstva, ali je danas već postao manje nenavidan , premda se još uvek veruje da je odgovoran za slučajeve davljenja. Kao kralj okean a , n ije se mogao odupreti zahtevima Tonenilija, bo ga kiše, i Hascezinija, b oga vatre, kada su ovi prve Navaho I ndijance spasavali davljenja u moru. Tlalok U drevnom Meksiku, bog kiše kojeg su obožavali Tolteci i njihovi n aslednici , Asteci . Upravljao je oblacima, kišom, munjama i plani nskim izvorima. U svoje kraljevstvo pri � mao je duhove stradalih od udara groma, vode , lepre I drugih zaraznih bolesti . I me tog kraljevstva bilo je tla/a kan, zemaljski raj . Tlasol teotl U astečkoj mitologiji , boginja p rljavštine. Povezivana je s čarobnjaštvom i očišćenjem od greha. Delovala je kao po srednica između pokajnika i boga Teskatlipoke, " ogledala koje se dimi " . Asteci su T l asolteotl u osnovi vide l i kao silu iz� svih oblika nečistog ponašanja: naročito je koristila polno opštenje kako b i u l ivala strah. Da bi se fan atizam
Rečnjk svetske mjtologije 321
ratnika sačuvao u Tenohtitlanu, p ostojala je skup i n a b lud nica koje su poticale iz običnih gradskih porodica. Te de vojke, poklonice ove boginje, obučavane su i p ovremeno puštane u kasarne. Posle takvih svetkovina ta crnousta oruđa boginje Tlasol teotl hvatan a su i obredno ubijana. Tlauiškalpante kutIi U Tolanu, razorno božanstvo p oistovećeno s p l anetom
Venerom. Asteci su u Tenohtitlanu zadržali to toltečko shvatanje, veruj ući da u svojim različitim fazama Tlauiškal pantekutli, " gospodar kuće svanuća " , preti zlom različitim društvenim slojevima. Tonapa I l i Konapa, " donosilac vreline " . Jedan od božanskih po moćnika Virakoče, tvoračkog božanstva u drevnom Peruu. Možda je bio vezan i ostavljen da pluta po jezeru T itikaka za kazn u zbog pobune p rotiv Virakoče. Tonapi n o zname nje, krst, i njegovo ikonoborstvo naveli su prve misionare da ga p ovežu s hrišćanstvom. Tonatiju Astečki bog sunca. Četvrti u n izu sunaca, Tonatiju je davao snagu ratn icima, a zbog svoje vreline i žeđi primao je srca i krv koji su mu se svakoga dana pri nosili n a žrtvu. Asteci su tog boga zamišljali kao moć koja neprestano izgara u silnom zadatku dnevnog rađanja i putovanja i noćne b orbe i umiranja. Sunce će se održati jedin o nepre stanim p ri n ošenjem žrtava i čestitošću. Drevno meksičko gledanje na život, shvatanje da je sreća plod napora i pat nji, bez sumnje se izopačilo u astečkom masovno m pokolju obrednih žrtava, ali ne može se n i p ošto reći da je to ratničk i raspoložen o p leme odstupalo od svojih dubokih uverenja. Dolazak hrišćanstva u Meksiko beše p roreknut; taj n o�i poredak doneo je KecalkoatI utelovlje n u Her nandu Kortesu.
322
Rečnik svetske mitologije 323
Amerika
Tone n i l i B ukval n o , ,,raspršivač vode " . Bog kiše kod Navaho I ndi janaca u Arizoni. To božanstvo sklono zabavi i podvalama nosil o j e krčag vode. U plemenskim p l esovima predstavlja ga maskiran čovek koji igra ulogu klovna. I u mitovim a on je luda koja pleše kako bi pokazala da je zadovoljn a onim što se događa. T ul ungusak Eskim i n a Aljasci veruju da je vrani-ocu Tulungusaku las tavica p omogla da oblikuje svet. Izgleda da ta legenda du guje p o n ešto severnoameričkoj p redaj i jer u eskimskoj re ligiji n e p ostoji poseban mit o stvaranju sveta. Grupe koje žive na G re n landu jednostavno smatraju da je zemlja pa " I a odozgo " a da su ljudi "izašli iz zemlje " . Boginja mora Sedna , koj a je uživala da utapa mnoštvo ljudi, sprečavala je prenaseljenost. Eski mska umetnost odražava odsustvo pojma stvaranja sveta. N e postoji pravi e kvivalent našim rečima "stvoriti " ili " n ap raviti " . Najbliži izraz znači "raditi na nečemu " . To je ograniče n a delatnost, poput napora eskimskog rezbara u bel okosti da oslobodi n aročitu formu komada koji mu se nalazi u ruci. U aj i k a Asklep ije Ž uruna I n dija n aca, koji žive duž reke Š ingu u B razi l u . Jednoga dana Uajika, koji je lovio po šum i , pri meti m noštvo mrtvih životinja pod nekim velikim drve tom. Kada se približi gomili zverinjih leševa, zavrte mu se u glavi te pade i zasy a . U dubokom snu on ugleda S i n aju, jaguars kog p retka Zuruna I ndij a n aca, koji porazgovara s nji m . T o se dogodi nekoliko puta sve dok mu božanstvo ne reče da ne prilazi više. U aj i k a ga posluša. Takođe spravi piće od kore drveta. Taj j a ki napitak dade m u m noge moći. Uajika posta vel i k vrač k oj i je dodirom ruke mogao da odagna bolesti. Sinaja
I I l U je ponovo svraćao u snove, i njih dvojica su zadovo l.iavali s�e ljudske potrebe u svojim razgovori ma. Pod pri l is kom Zuru n a , Uajika p ristade da se ože n i , ali mu žena hcše nevern a . Zb �g te mane i p okušaja žen i nog ljubavnika la ubije U aj i k u , Zurune izgubiše svog vrača. Uaji k a , koji .ic i mao oči na potiljku, opazi toljagu koja se n advijala n a d n j i m i istog časa nestade u rupi koju iskopa udarivši o zcmlju. Uajika reče: "Neću se vratiti. Strele i toljage biće vam sudbi n a . Pokušao sam da vas naučim onome što je S i n aja ž�leo, ali sad idem. " Pripoveda se da je vrač kasnije J lozvao Zurune da ga slede u podzemlje, ali da su oni bili suviše zbunj e n i i uplašeni da bi to učinili.
l Jcue kojotl Hu kvalno, " stari, stari kojot " . Podvaladžijski bog starog Meksika. Puritanski n astrojeni Asteci veoma su se plašili n jegove ne usiljenosti , naročito kada bi njegova razuzda n a veselost podrazumeval a telesnu ljubav. l J jštosih uatl !\stečke žene slavile su u junu svetkovinu Ujštosihuatl, .. boginje soli " . Starice i devojke igrale su zajedno, glava u k rašenih cvećem, a vrhunac obreda bilo je prinoše nje ljudske žrtve na piramidi T l aloka, boga kiše. Vai-mase Doslovno znači "gospodar zveri " . Tukano I n dijanci iz gor njeg toka A mazon a smatrali su Vai-masea najznačajnijim šu mski m duhom. Patuljak crveno obojenog te la, Vai-mase up ravlja šumskom divljači, ribama u rekama i biljkama pod drvećem . Posvećen i s u mu pojedini brežuljci, a ljudi paze da ga ne n ajede. V a i -maseovo smrtonosno oružje jeste kratka, veoma uglačan a , crvena palica. Preteranim zanimanjem z a p lodnost objašnjava se njegova b ezobzir n ost prema trudnicama i porodiljama, kojima šalje bo Icštine zato što on n ije b i o uzrok njihove trudnoće.
324
Rečnik svetske mitologije 325
Amerika
Ostal i šumski duhovi su Baram, " belci " . V isoki su, ma ljavih grudi i velikih fal usa. Uši i m štrče n ap red, a stopala un azad. Kako n emaju koleni zglob, teško se podižu sa zemlje posle pada. Ako Boraro nosi kamen u motiku, za sigurno traži nekoga koga bi p roždrao. Vakonda " Gornja sila " , velika tajna Sijuksa, najvećih lovaca i rat n i k a Veli k i h n izija Severne Amerike. Srodan irokeškom p ojmu " čarobne moći " , orenda, i algonkinskom manj{uu, " " duhu , Vakonda je bio izvor vaskolike mudrosti i snage, večno vrelo k oje održava svet i prosvetljava vrača. Dakota I ndijanci takođe obožavaju Vakondu, ali kao moćnu pticu gromovnicu i protivnika podvaladžijskog boga Unktomija . V atauineiva B ukvaln o znači " najdrevniji " . Mada je Ćarls Darvin sma trao da I ndijanci Ognjene Zemlje nemaju n ikakve reli giozne p redstave, potonja istraživanja pokazala su da n ije tako. Pleme Jagan molilo se Vatauineivi, dobrohotnom b ogu neba k oji je stvorio i održavao svet. Za pleme Ona, njihove susede, vrhovno biće bio je Temauke l. On je, p o p redanju, b estelesan, bez žene i dece. Duše, kaspj, puto vale su do Temaukelovog staništa posle smrti. Obredi ini cija cije k oje su vršila ta dva p lemena , poput obreda austra l ijskih Aboridžina, pripadali su samo muškarcima. Š taviše, nji h ov središnji mit bio je slavljenje nadmoći muškarca nakon p očetnog razdoblja ženske p remoći . D anas su sta n ovnici Ognjene Zemlje narod koji je na putu da nestane. V ijot
U mitologijama nekih i n dij a nskih p leme n a iz Kalifornije, Vijot je zače o rod bića k oj a su p rethodila čovečanstvu. K a k o se taj n arod množio, zemlja je rasla na jug, a skupine t i h stvorova selile su se u tom p ravcu. I zgled a da su Vijota o trovali. Možda je Kojot, b og-podvaladžija, imao udela u
smrti svoga poglavice p ošto je skočio na njegovu p ogrebnu lomaču, otkinuo komad mesa s leša i progutao ga. Virakoča Vrhovno biće kod Inka - bog oluje i sunca. Bio j e veoma značajan u Peruu i pre usp o n a imperije Inka. Virakoču su prikazivali sa suncem kao krunom i s gromovima u ruka ma, dok su mu iz očiju l il e suze kao kiša. Bio je Ila, " svet lo " , i Tisi, "počelo stvari " , a samo njegovo i me, V irakoča, možda je značil o "jezero stvaranja" . Prema jednom pre danju , na j ezeru Titikaka stvoren i su sunce, mesec i zvez de. I p ak , tokom svoj i h legendarni h lutanja zemljom Vi rakoča je i mao obličje p rosjaka. Dronjavi, p oruzi izloženi bogoradnik, verovatno je b i o povezan s Virakočinim je dinstven i m obeležjem, njegov i m kosrničkim suzama. Ž ivo tvorne vode bile s u suze tog tvoračkog božanstva, koje je poznavalo p atnju svojih stvorenja a ipak osećalo obavezu da i h održava u životu. Virakoča je stvorio zemlju, zvezde, nebo i čovečanstvo. Ali taj p rvi svet n ije ga zadovolji o te on p osla p otop n a njega, p ob ivši prve ljude, koji s u verovatno b i l i divovi. Zatim stvori nove i b olje ljude, među kojima lutaše kao p rosj ak , učeći i h osnova m a civilizacije i čineći brojna čude sa. U docnijoj kosrnologiji, međutim , opisuje se pet doba: prvo doba je bilo Virakočin o doba, kada su vladali bogovi a smrt beše nepoznata; drugo - doba divova, p oklonika Virakočinih; treće - doba p rvih ljudi, koji su bili na veoma primitivnoj razin i ; četvrto - doba auka runa, " ratnika " , osnivača p rvih civilizacija , kao što su b i l i Močika I ndijanci; i p eto - v ladavina Inka, o končana dolaskom Š p a n aca 153 1 . Sam Virakoča nestao je n a T i h o m okeanu, "p utujući pre ko vode kao kopnom, ne p otonuvši " . Inke nisu zaboravile tog boga iako su uzdigle I ntija, b oga sunca. Višp uš Prem a Nez Perse I ndijancim a iz države V ašington, čudo višni dabar Višpuš n ije n i kome dozvoljavao da lovi ribu.
326 Amerika
Kad god bi neko došao na jezero gde je Višpuš živeo, ovaj bi ribara zgrabio svojim divovskim kandžama i odvukao ga na dno. Zato Nez Perse I n dijanci zamoliše podvaladžij skog boga Kojota da im pomogne. Kojot n ači n i ogromno koplje s dugačkom, jakom drškom i l anenim konopcem pričvrsti ga za zglavak. Zatim ode n a jezero da l ovi ribu. Višpuš uhvati p odvaladžijskog b oga ali zadobi udarac dugi m kopljem. Kojot i Višp uš borili su se na dnu jezera tako žestoko da se obližnje planine povukoše na bezbednu udaljenost. Kada je čudovišni dabar pokušao da umakne niz struj u , Kojot ga probode kopljem dovoljno čvrsto da i sam kre n u n izvodno zajedno s Višpušom. Njihova titanska borba razmi cai a je rečne obale, p robijala brda i usecaia goleme k l ance. Stigavši do pacifičke obale, Višpuš zaroni u talase, hvatajući kitove i proždirući ih ne b i li povratio snagu, a Kojot se zaustavi da se odmori. Lukavstvo i moć p reob ražavanja pomogoše umornom borcu. On se pre tvori u jelovu grančicu i otpluta do Višpuša, koji ga nehotice proguta. U želucu čudovišnog dabra Kojot ponovo popri mi životi njsko obličje i probode Višpušovo srce oštri m no žem . Sekao je i sekao sve dok Višp uš ne izdahnu. O d lešine Kojot stvori novi rod ljudi. To su bila pleme na seve rozapadne obale i šuma - Či n uk, Klikitat, Jakima i Nez Perse I n dijanci. U svom stvaralačkom zanosu Kojot zaboravi da im da oči i usta. Kasnije uvide svoju grešku te je ispravi, ali mu nož toliko beše otupeo da je neka usta napravio i skrivljena a neka prevel ika. Zato, po predanju, Nez Perse I ndijanci imaju tako ružna usta. Von omi B ukvaln o , ,.bez smrti". Otac neba i vrhovno b iće Maidu I n dija naca iz Kalifornije. Poznat je i kao Kodo-japeu, . "tvorac sveta". Kodo-janpe, " imenovatelj sveta", i Kodo -jep on i , " svetski poglavica " . Stvorivši ljudska bića i pokre n uvši prirodne p rocese, Vonomi je bio neprikosnoveni vladar sve dok se n ije pojavio njegov neprijatelj Kojot. Taj podvaladžijski bog uspeo je da razv lasti nebeskog oca iz
Rečni k s\·etske mitologije 327
jednog jedinog razloga: ljudi su sledili Kojota a ne Von 0 mija. D uše umrlih još uvek mogu stići do " cvetne zemlje" nebeskog oca iznad oblaka, što je zn ak njegove neusahle brige, ali pod nebeskim svodom stol uje podval adžijski bog. Zombi Telo bez duše. U k ultu vudua na\ Haitiju, zombi je ča robnjakov rob. Duša se vradžbinama može odvojiti od žive osobe i l i se telo nedavno preminulog može podići iz groba n akon što je duša odvojena od njega uobičajenim p og rebnim obredima. Kao gospodar mrtvih, Gede ima moć d a leševe oživljava .kao zombije.
AFRIKA Sahara zapadna ob ala istočna Madagaskar
S a h a ra
ll��� ��1l�t
��
o;;.
DOGONI
�
MENDE
(���
", "
.p
MiANTI AKAN
FON
HA USA NUPE
JORUBA IBO
lj�
'1' ��/
OVAMBO HERERO HOTENTOTI BUŠMANI Pustinja Kalahari
j užna Afrika
Afrik a je p rebogata mitologijama. Nje n a p lemena p ose duj u vlastite tradicije. Č a k i tamo gde dele jezik sa suse dima, kao što je to slučaj sa govornicim a bantu jezika u istočnoj i j užnoj Africi , ono što iznena đuje jeste razno l ikost lokalnih verovanja a ne dokazi o zajedničkoj b aš tin i . I m a više činilaca koji doprin ose toj mitološkoj razno vrsnosti. Pre svega, to je sama veliči n a kontinenta, uz njegovu klimatsku raznolikost. Pojedin a p lemena l utaj u otvorenim ravnicama, čuvajući stoku i l oveći divljač; druga uzgajaju useve i l i žive na plodnim čistin ama na obalama reka usred gustih ekvatorsk i h džungl i . Za te n arode pre deli koje naseljavaju B ušmani nepodnošljivi su za život. B ušmane, te nekada jedine stanovnike p odručja južno od reke Zambezi, desetkova l a su Bantu p l e mena, a potom i beli doseljenici, dok preostala plemena do dan-danas op staj u na rubovima p ustinje Kala hari . S toga je drugi čin i l ac seoba n a roda, istorijski p roces kojeg smo tek maglovito svesni. Pisana istorija p očinje kasno u A frici tako da zak ljučke treba izvlačiti na osnovu usmene tradicije , nado p u njene - tamo gde postoje - podacim a prikupljenim iz dnevnika putnika i istraživača. Poslednji činilac koji treba uzeti u obzir jeste p risustvo različitih etničkih grupa . Se verno od ogromne p ustinje Sahare to stanje je očevidno u odnosima između domaćih B erbera i njihovih arapskih osvajača. Ostaci berberske kulture sačuvali su se samo u planinskoj u n utrašnjosti Alžira i Maroka. Ipak, zapadna Afrik a p redstavlja deo kontinenta s n ajvećom koncentra cijom razliČitih n aroda. I zmeđu reke Senegal i gornjeg to k a reke Kongo postoji dve h i ljade p oznati h jezik a i d ija lekata. Gotovo svi afrički n arodi veruju u vrhovnog, svezna j ućeg i sveprisutnog boga. Akani iz G a n e n azivaju to bo-
330 Afrika žanstvo B re kjirihunuade, "sveznalac i svevidelac" , dok ga Zulu n arod s j uga Afrike jednostavno zove mudrac", " Ukvil i . B ožje vel i ko oko " , prema n arodu Ganda iz Ugan " de, motri uvek i svuda, n ikada ne trepćući. Od njega se n išta ne m ože sakriti, tvrde p ripadnici n aroda Joruba iz Nigerije, jer svojim vidom obuhvata i unutrašnjost i spo " ljašnjost čovekovu " . Tog nebeskog boga smatraju ocem, majkom, dedom, stareši nom, vrhovnim p retkom, p rijate ljem i pratiocem. Narod Koma iz Etiopije, p leme koje žrtvuje pse - njihov kralj jede pseći rep na godišnjoj sve čanosti p o novnog ustoličenja - n aziva nebo božjim trbu " hom". Kada m unja pogodi stoku, pripadnici naroda Zulu kažu da j e Ukvili poklao sopstven u hranu ... gladan je, " ubija za se" . Grom se, s druge strane, smatra igrivim bo gom. Mada ga n ajvećma smatraju blagon a klonim, p u tevi boga n e b a neprozirni su. On ljudima šalje i nesreće. Akambe iz Kenije tvrde da je Asa, otac", rekao: Ja sam " " taj što je stvorio ljude. Onaj koga volim - napredovaće. Koga odbijem - umreće . " I pak, pripadnici n aroda Herero iz jugozapa dne Afrike za smrt jednostavno kažu da to b og sebi poziva starce. Mit k oj i kruži Liberijom pruža sasvim drukčije objaš njenje p orekla smrtnosti. lednom ie Sno-Njsoa, bog tvo rac, posla o svoja četiri sina u svet. Zeleo je da se vrate, ali oni h tedoše da ostanu, a i Zemlja pokuša da ih zadrži. Tada S no-Njsoa upotrebi svoju moć i vrati sinove na nebo. Kada ujutro ne mogahu da se probude, o n reče Zemlji: "Pozvao sam ih kući. Tebi ostavljam njihova tela." Otada S no-Njsoa koristi svoju moć da odvodi ljude iz sveta, a put do pokoj n i ka je zatvoren zbog Zemljinog pokušaja da zadrži božansku decu. Međutim, bolest, p atnja i smrt behu n epoznati p re nego što su se S no-Njsoa i Zemlja posvađali. Lju di s u r azmišljali šta im valja činiti. N a kraju vraču p oslaše m ačku da donese lek koji će izlečiti bolesne i p ro b uditi mrtve. Na povratku m ačka stavi lek n a p anj, ode da se okupa u reci i potpuno zaboravi na svoj zadatak. Tada ljudi poslaše mačku da potraži lek, ali ga ona ne n ađe te
Rečnik svetske mitologije 331
ponovo ode vraču. Ovaj se n aljuti na mačk u zbog njene nemarn osti i žestoko je izgrdi . Još joj reče: "Od sada, ako se drvo p oseče i od njega ostane samo panj, ono će po n ovo izrasti; ali kad ljudi umru, to će im b i ti kraj. " Od ključnog je značaja vračev gnev. On je posrednik između boga i čoveka. Afrikanci, kao i veći n a drugih naro da, osećaju da ne mogu ili ne treba da se p ribliže božan stvu sami i l i neposredno i d a t o moraju činiti posredstvom naročitih osoba. Kod Masaja iz istočne Afrike, npr., vra čevi, i l i iloibonok, potiču iz jednog p lemena, a njihove nasledne moći sežu desetinu p okolenja unazad, sve do p rvog vrača, koji je, potpuno odrastao, p a o s neba. I dok se svi Masaji mogu obraćati En-kaju, nebu", u molitvi , " iloibonoci se svakodnevno sporazumevaju s njim kroz sno ve, trans i znamenja. Od En-kaja se, preko njih, mora dobiti dozvola za svaku važn iju delatnost. Pod zaštitničkim okom tih iskusnih upućcnika u svete taj n e , odvija se usta ljeni p lemenski život: rođenje, venčanje, punoletstvo i smrt. U svesti Masaja malo ima mesta za p retke, jer Masaji nemaju jasan p ojam l ičnog p reživljavanja p osle smrti. Leš se obično ostavlja u grmlju da ga pojedu hijene. U naj boljem slučaj u, rođaci pre krivaju preminule starešine teš kim kame njem . Masaji posebn o veruju da se duše staraca mogu vratiti u zmijskom obličju. S a izuzetkom nomadskih Masaja, k ul tovi predaka ve oma su prisutni u mitologijama istočne i j užne Afrike, dok u zapadnoj Africi prošireni p a n teon p ruža više mogućnosti za bogoštovanje i spekUlaciju. Postoj i , dakle, prostor i za druga b ožanstva osim boga tvorca, kao i za sudbinske do gađaje, toli ko b itne za razvoj mitologije . A n a nsija, ili Gos podina Pauka, poštuju gotovo kao n aci o n a lnog junaka u Sijera Leoneu . Taj obešenja k je oštroumni spletkaroš i seb ičnjak. B ezbedan n a drvetu, Gospodin Pauk uživa u zabavi čije m je stvaranju doprineo svoj i m lukavim umom, koristeći se svojim žrtvama kako bi sebi pribavio hranu. N i s l o n n i n ilski konj ne mogu se meriti s n j i m , i on i h na mamljuje u takmičenje koje se za oboj icu završava pogub-
332 Afrika nO. " Možda ste jači " , razmišlja Anansi, " ali ste zato i gluplj i . " U Dahomeju još p ostoje bezbrojni hramovi posvećeni lokalnim bogovima, n a čije su poštovanje malo uticali is lam i hrišćanstvo. I spod Mavua, l une, i njenog brata bli zan ca Lise, sunca , koji se često zamišljaju kao androgino tvoračko božanstvo Mavu-Lisa, vladaju njihova deca - bo govi p ovezani s vremenskim prilikama, zemljom, šumom i metalima. Pripadnici n aroda Fon smatraju da su metali nastali od izmeta bogova. Mnogi sveštenici posvetili su se služenju bogovima Fon a , vodujma. Prema predaji, božan stvo Mavu-Lisa uredilo je vaseljenu pre nego što je stvo ril o b i ljke, životinje i ljude. Narod Fon slavi to četvoro dnevnom nedeljom, veruj ući da je p rvoga dana te nedelje božanstvo uspostavilo sveopšti red i stvoril o čoveka od vode i gli ne. Drugog dana zemlja je postala pogodna za život ljudi. Trećeg dana čovek ie dobio vid, dar govora i razumevanje sveta oko sebe. Cetvrtog, poslednjeg dana stvaranja božanstvo je čoveku p oklonilo poznavanje ne ophodnih veština. Narod Fon, ratničko pleme sa sinkretičkim panteonom, n ajverovatnije je prisvojio bogove svojih poraženi h ne p rijatelja. Ali i s u kobi koji izbijaju u okviru jedne istorod ne grupe moraju se Uklopiti u božansku promisao. Jedan mit naroda Joruba nedvosmisleno optužuje p odvaladžij skog b oga Edšua . Nekom prilikom to spadal ačko božan stvo šetalo je stazom između dva p olja. Na oba polja p ri meti p o jednog seljaka u poslu te odluči da se poigra s njima. N a glavu natakn u šešir koji s jedne strane beše crvene a s druge bele b oje, napre d zelen a p ozadi crn. Kasnije istoga dana ona dva seljaka vratiše se u selo i dru gima ispričaše o strancu kojeg behu videli . I dok je jedan od njih govorio da je stranac nosio crven šešir, drugi je, jednako ubeđen , tvrdio da je šešir bio beo. Razgovor ubr zo p reraste u svađu, pri čem u je svaki seljak optuživao onog drugog za slepilo i p ij anstvo, te se na kraju i potu k oše . Kada potegoše n oževe, susedi ih odvedoše p red sta reš i n u da im sudi. Edšu je bio u gomili koja je p risus-
Rečnik svelske milologije 333
tvovala suđenju, i kada starešina p riznade da je i sam zbu njen , bog podvala džija se razotkri, objasni svima šalu i pokaza i m šešir. ,.Ova dva seljaka n isu n i mogla da iz begnu svađu " , reče. " Ja sam tako h teo. Zapodevanje kav ge mi je n ajveći užitak. " Oličavajući četiri strane sveta, predstavljene crvenom, belom, zelenom i crnom bojom, Edšu otkriva koliko su shvatanja čovečanstva ograničena. Kao što je Vilijam B l ejk primetio: "Url ik anje lavova, zavi janje vukova, razgoropađenost uzb urkal og m ora i smrto nosni mač delovi su večnosti preveliki za čovečje oko." B ožanska milost pokušava se, n aravno, zadobiti žrt vom. Pomirne p o nude prinose se tokom suša, gladi ili te ške bolesti. I n ače, svrha im može biti da odagnaju napade, zlo ili nesreću. Najčešće žrtve jesu životinje kao što su krave, ovce, koze, psi i perad, ali i m a dokaza da su nekada korišćena i ljudska bića. Kod Makonija iz Zimbabvea p ostoji legen da o. davljenju toko m prinošenja kišne žrtve. Jednom davno suša je vladala godin u dana. Kada su van gange, vračevi, naredili da se žrtvuje devica plemenita roda, desi se te ne mogahu p ronaći nijednu n evinu de vojkU stasalu za udaju. Zato vangange p redložiše da jednu još nesazrelu devojčicu drže u zatvoru sve dok ne stasa. Mada je za to bilo potrebno dve godine, tokom kojih kiša uopšte n ija padala a sva stoka beše skapala, čvrsto su se držali n a uma. Napokon dođe i čas da se prinese žrtva. Vangange zadaviše devicu, a tel o joj pokopaše u mravi njaku ispod korenja jednog velikog drveta. Tri dana su Makoni p lesali oko drveta, koje je raslo sve dok nije doseglo nebo. Zatim se pojavi Venera, a krošnja drveta se raširi po nebu, zaklonivši mesec i zvezde . Podiže se oluja, kidaju ći l išće veli kog drveta sa gran a i bacajući ga na nebo u vidu olujnih oblaka iz kojih su se trideset dana ne prekidno na sasuše n u zemlju izlivale nebeske vode. Takvo je, kažu Makoni, b i l o p oreklo kišne žrtve. U n ovije vreme Afriku su zahvatil e p romene. Dugo traj n a izolacija kontinenta okončana je ropstvom, imperi jalizmom, urbanizacijom, novcem, p utevima, misionarima i, na kraju, nezavisnošću. Stare religije se p ovlače, a
Rečnik svetske mitologije 335
334 Afrika
afrička i deja o vrhovnom božanstvu ugrađen a je u islam i h rišćanstvo. Mnogi hramovi su nestali, ali k ultovi predaka i dalje žive istom snagom. S ačuvane su, ipak, brojne žive mitologije , od kojih neke nisu pravil n o ni zabeležene, kao svedočanstvo o bogatoj p rošlosti kontinenta koji je, n a k raju krajeva, kolevka čitavog ljudskog roda. Abasi Gorljivi b og Efika. Mada je, po savetu svoje žene, Ataj, bog neba Abasi dozvolio ljudskom paru da se naseli na zemlji , veoma se uplašio ne samo da bi mu ovi mogli po stati ravn i već i da će ga nadmašiti u m udrosti. Ataj obeća da će se pobri nuti da se tako neštp ne desi. Zato muškarcu i ženi bi zabranjeno da se množe i da rade, pa su čak mo rali i da obeduju na nebu, kada bi Abasi pozvonio za " ručak". Vremenom su se čovek i čovečica sve manje p ridržava l i tih pravila. Obrađivali su zemlju, kuvali za sebe i rađali decu. Zaboraviše Abasija, k oji svojoj družbenici ukaza n a to žalosno stanje. Ataj opet obeća da će uzeti stvar u svoje ruke. Ona usmrti muža i ženu, a među decom im p oseja razdor. Cen a p rividne nezavisnosti koju je, pre m a tom e fičko m mitu, čovečanstvo moralo da plati beše dolazak s mrti i zla. Adroa B og n a roda Lugbara, čija se teritorija p rostirala preko gra n ice Zaira i Ugande. PojaVljuje se u dva vida: kao trans cendentni A droa, bog na neb u", odaljen od čovečanstva i " ol1jJru, dobar " ; i kao i manentni Adro, bog na zemlji " , " " b l izak čovečanstvu i ol1zi, rđav " . Kao izvor vaskolike " m oći i vlasti, to podvojeno tvoračko b ožanstvo uspostavilo je društveni red preko p l e menskih p redaka, čije " reči " p re dstavlj aj u običajno pravo. Nejasan je odnos između Adroe i p redaka, mada Lugb are tvrde: Zaboravljamo ih i " šaljemo ovna u planine. "
I manentni A dro ranije je umilošćavan žrtvovanjem de ce, ali od tridesetih godin a ovog veka umesto dece žrtvuju se ovnovi. Adro boravi na zemlji, naročito u rekama. Premda n evidljiv za obične ljude , samrtniku može postati opaziv. Adro je visok i beo. I ma pola tel a - jedno oko, jed no uho, jedn u ruku i jednu n ogu na kojoj skakuće. Nje gova deca, adroal1zi, posećuju potoke, veliko drveće i stenje. Ako se čovek ne osvrne za adroanzima, koji vole da slede ljudska b ića u noći, ne p reti mu n i kakva opasnost. U suprotnom, ti duhovi čuvari mrtvih ubijaju. A dro ol1zi, loš Bog", jasno je p ovezan sa smrću. " Adžok I l i Adjok, Naidžok. Sudanski narod Lotuko veruje da se Adžok, mada p o prirodi dobrohotan, mora održavati u takvom raspoloženju stalnim žrtvama i molitvama. Č ovek, a ne božanstvo, smatra se uzrokom nesloge. Tako je i jedna porodična svađa uve l a smrt u svet. Neko dete beše umrlo te očajna majka preklinjaše Adžoka da ga oživi. Vrhovno božanstvo učini to, ali je detetov otac bio nezadovolja n : on izgrdi ženu i ubi dete . Tada reče Adžok: Plakala si i tražil a da ti oživim dete, ali " to više n i kada neću učiniti. O d sada smrt će biti trajna za narod Lotuko. " Ajgamuks a U h otentotskoj mitologiji, n eobično Ijudoždersko čudovi šte koje se ponekad sreće među peščanim dinama. Ajga muksama su oči n a svodu stopala pa se moraju spustiti n a ruke i kolena i p odići jednu n ogu ako hoće da saznaju šta se događa. A n ansi Gospodin Pauk: veliko spadalo u zapadnoafričkoj predaji . Prvobitno su m u p ripisivali stvaranje sveta. Kasnije je
Rečnik s\'etske mitologije
336 Afrika
A n ansi p ostao kulturni junak. Njegovi p o dvizi čine cik l use narodnih p riča u kojima ljudi uživaju čak i na za padnoindijskim ostrvima. Gospodin Pauk nadmudren je tek u susretu s Voštanom Devojkom. Kada ona "ne htede da govori ", on je udari nogama te se zalepi za nju. U gnevnom batrganju i grudi m u se p rilepiše . Uvidevši da je u klopci , Gospodin Pauk poče da kukumavči i preklinje " da ga p usti" . Ali prema priči iz S ijera Leonea, nije bilo n i odgovora n i izlaza jer "se tako bio ulepio u vosak d a ga ljudi spljoštiše udarcima i pljosnat ostade do dana da n ašnjeg". A n drijamba homanana Prvi čovek u madagaskarskoj mitologiji . Kada bog pri meti da Andrijambahomanana i njegova žena, Andrijamahilala, i maju m noštvo dece, pa čak i u n uka, on i h upita kakvu smrt žele. Prvi čovek odabra da u mre kao bananina stab lji ka, koj a uskoro ponovo p usti izdanke , dok prvu žen u bog posla n a mesec, gde ona svakog meseca umire da b i se sledećeg p o novo rodila. Asa B ukvaln o , otac". Bog naroda Akamba iz Kenije. Asa je " snažni gospodar", iznad duhova, ali i mil ostivo božan " stvo. O n je Mvatuangi, " razdelj ivač"; Mulungu, stvori " telj " ; i Mumbi, "oblikovatelj" . Bog utehe i h ranjenja, Asa deluj e kada je ljudska pomoć spora i l i nedelotvorna. Azrail Prema n a rodu Hausa iz Tunisa, a nđeo smrti Azrail uveo je u svet prerano u miranje. Prvi ljudi živeli su nekoliko ve kova. Neka devica umrla je u petstotoj godin i života. Kada je Mojsije našao njenu grivnu za gležnjeve, on zamoli Alaha da mu dopusti da vidi vlasnicu. Alah dovede žen u iz groba, ali se ova požali Mojsij u na to uskrsnuće jer joj duh beše slomljen umorom od sveta. Mojsije tada zamoli
337
Alaha da dopusti ljudima da umiru ranije, te ovaj n al oži Azrai l u da se postara da svi umiru posle šezdeset ili sedamdeset godin a života . Coede Kulturni junak n aroda Nupe. D ošavši na presto n akon što je ubio strica, princ Coede proširi granice kraljevstva Nu pe, a podanicima pokaza osnove raznih veština. N auči ih da obrađuju metal i prave kanue. U druge legendarne novi ne spadali su uvođenje braka i žrtvenih obreda. Čijuta B ukvalno znači " veliki l uk na nebesima". Vrhovno božan stvo n a roda Tumbuka u Malaviju. Katkad s e pominje i kao Mulengi, "tvorac". Č ijuta je m oćan bog, samostvoren i sveznajući. Uz to je i Mvenko, "vlasnik svega", i Vam tatakuja, "večni". Iznad svega, Č ij uta je bog kiše, pomagač naroda koji često strada od suše. Č uku Doslovno, veliki duh " . Vrhovno božanstvo naroda Ibo u " istočnoj Nigeriji . Č uku je "prvi veli ki uzrok". On je i (�i neke, "tvorac" . Narod lbo smatra da je on suštinski dobar i da od njega može doći samo dobro. Poreklo smrti ob jašnjava se mitom o vesniku. lednom je Č uku ljudima poslao psa s porukom da telo preminulog treba da leži na zemlj i p osuto pepelom te će mrtvac oživeti. Psa su zadržali glad i u mor te Č uku posla ovcu sa istom porukom. l ovca se zaustavi na putu da b i jela, a po p rispeću nije se više sećala reči poruke koju je p renosila pa ljudima reče da leš treba p okopati u zemlju. Kada je pas stigao s p ravom porukom, nisu mu verovali. Rečeno nam je da p okopamo " mrtvaca", rekli su pripadnici naroda Ibo, "i to smo već uradil i . " Tako je smrt n astala na zemlji . . Pojedino drveće p osvećeno je Č ukuu. Ponude i žrtve p ri n ose se u gajevim a i ispod drveća u dvorištima. Pomoć
338
Afrika
Rečnik svetske mitologije 339
se traži i od Ale, boginje zemlje i kćeri Č ukuove. Kao i njegovi zapadnoafrički susedi, n arod I b o pokušava da umilostivi p retke i druge duhove. Džok Bukvalno znači " tvorac " . B og plemena Alura iz Ugande i Zaira. Poznat je i kao Džok Odudu, " bog rađanja " . Aluri veruju da je svet ispunjen duhovima, džak, i da im se preci objavljuju u zmijskom obličju ili u kamenim gromadama. Džoku se žrtvuju crne koze, naročito kada je Alurima p otreb n a kiša. Džuok Bog Š iluka, plemena k oje n aseljava gornji tok Nila. U šilučkoj kosmologiji svet p redstavljaju dve božanske vek ne, apune nebo i zemlja razdvojeni velikom rekom Ni lom. Džuok je sveprisutno božanstvo s mnoštvom lica. On je Š i l ucim a podario stoku , p roso i ribu za ishranu, a još uvek dahom daruje i održava život. T akođe " podiže" bolesne. Š i luci obično zazivaju pol ulegendarnog kralja Njikanga kao posrednika kada se u molitvi obraćaju Džuoku. Nji kang je možda očitovanje vrhovnog božanstva na zemalj skoj vek n i . I zgleda da je društvo utemelji o taj predak, za koga se n ikada ne kaže da je umro. Nji kang se ili " uspeo " ili " pretvorio u vetar". Po predanju, njegovi naslednici, potonji stanari " božanskog p restola", n astavili su njegovu misiju, potpomaganje ljudskog društva. Š i luci svoga kralja n azivaju "božjim detetom ", " poslednji m od boga rođe nim" i " odrazom predak a " . -
En-kaj
" B ukvalno, " nebo . Bog kiše kod Masaja u istočnoj Africi. En-kaj, odaljeno božanstvo, jeste Parsaj, " obožavani", i Emajian, " blagosiljalac " . U svojim obredima nomadski Masaj i koriste travu.
Gu Nebeski kovač u mitologiji n aroda Fon . Drugog dana stva ranja Mavu-Lisa, tvoračko božanstvo, posla Gua da zemlju učini p ogodnom za život ljudi , i on " taj posao n ikada n ije n apustio". Po drugoj verziji, Gu je čarobno oružje koje Mavu dade Lisi, rekavši mu da ode na zemlju, raskrči šume i pokaže ljudskim bićima kako da od metala prave oruđe . Haj-uri Č udovište kojeg se veoma plaše Hoten toti. Jednonog, jed noruk, samo s jednim bokom i polunevidljiv, začuđujuće žustri H aj-uri p reskače preko šipražja u p otrazi za ljud skim plenom. Tikdoše, pakosn i patuljak iz Zulu tradicije, ima sličnu građu tela i uživa da se bori p rotiv ljudi. Poraz znači smrt, a p obeda nad njim može da znači sticanje čarob nih moći jer će Tikdoše pobedniku ponuditi da mu pokaže " mnoštvo mađija ". Hejici-ejibib Legendarni j u n ak H otentota. S i n krave i nekakve čudo tvorne trave, koju je ta krava p ojela, Hejici-ejibib jc veliki volšebnik, zaštitnik lovaca i nenadmašan borac. Samo je on mogao osloboditi Hotentote čudovišnog Ga-goriba, " obaljivača " . To stvorenje imalo je običaj da sedi na ivici vel ike jame i izaziva prolazni ke da b acaju kamenje na njega. Kamen bi se uvek odbio od G a-goriba i usmrtio onoga koj i ga je bacio te bi ovaj završio u grabi. Kada se Hej ici-ejibib p ribliži Ga-gorib u , on odbi da hitne kamen sve dok ne uspe da odvrati p ogled čudovišta u stranu. Tada udari Ga-goriba ispod u h a i strovali ga u njegovu vlastitu zamku. Po drugoj verziji p riče o toj borbi, Hejici -ej ibib umalo n i.i e bio poražen pošto ga je Ga-gorib pro gonio oko jame sve dok se Hejici -ejibib ne pokliznu i upa de u nju. I ako se iz nje izvukao, junaku ne beše lako. Us peo je da gurne Ga-goriba u j a m u tek p osle dugog rvanja .
340
Rečnik svetske mitologije
Afrika
Prema l egendi, Hejici -ejibib je ginuo m nogo puta, posle čega b i sam sebe vaskrsavao - svuda po zemlji Hoten tota nalaze se njegove kamene mogile. Holavaka Mitska p tica koju je bog poslao pripadnicima naroda Gala u Etiopiji kako ne bi umirali. Holavaka je ljudima trebalo d a kaže da svuku vlastitu kožu kada ustanove da su ostarili i oslabili i tako ponovo postan u mladi. Na putu ptica naiđe n a zmiju koja je jela životinjsku crkotinu. Holavaka obeća zmiji da će joj dozvoliti da sasluša poruku ako podeli s njom lešinu. I tako Holavaka izmeni značenje poruke te niče: " Čovek će umreti kada ostari, ali <;5e zmija promeniti kožu i podml aditi se". I tako i bi. Honvum Vrhovni duh u verovanju Pigmeja. "U početku beše bog. D a n as je bog. Sutra će biti bog. " Bezobličan i večan, Hon vum se s ljudima sreće ' preko životinjskog posrednika, obično k a meleona. Nakon stvaranja sveta, Honvum je na zemlju s neba · spustio prve ljude, Pigmeje. Takođe je te primitivne lovce i skupljače plodova snabdeo bogatim biljnim i životinjskim svetom e kvatorijaInih šuma. Ob n aVljanj e sunca predstavlja Honvumov noćni zadatak. U svoju vreću skuplja krhoti ne zvezda i n aramke tih krhotina baca na sunce kako bi se ujutro p onovo podiglo u svom p rvobitnom sjaju. H uzvane Luvedu, j užno Bantu pleme koje živi u severoistočnom Transvalu, pokazuje jedinstven u ravnodušnost p rema kosmološkim spekulacijama. Mada svog boga Huzvanea Luvedu n azivaju " tvorcem " i kažu da je, stvorivši čoveka, ostavio otiske stopala na sten ama koje još behu meke, očigl e d n a odaljenost ostatka stvoren og sveta od njihovog svakodnev nog života onemogućava ispredanje legendi.
341
Narod Luvedu n a.lvlse je zaokup ljen sadašnjim ustroj stvom p ri rode, kojom, k ako veruju, upravlja njihova vlas tita božanska " kraljica. Slože ni obred okružuje tu osobu " ne bi li je zaštitio od zlih uticaja i sačuvao snagu njenih čarolija . Tvrdi se da su znaci kraljičin e krepkosti otpornost na bolesti i delotvornost njenih mađija za zazivanje kiše. Ljudi se još sa užasom sećaju godin a koje su n astupile posle smrti kraljice Madžudži Druge 1 894. Plemensku zemlju opustošili su suša, skakavci, glad i boleštine. Sva stoka je skapala, a umrla je i gotovo trećin a stanovništva. Smrt kraljice, objašnjavaju pripadnici naroda Luvedu, stvar je njene lične volje. Imana Bukvalno, " svemoćni". B o g n aroda B a njarvanda iz Ru ande, oblasti koju Evropljani nisu posetili sve do 1 894. To gusto n aseljeno kraljevstvo sačuvalo j e svoju drevnu mito logiju netaknutu sve donedavno. Za njegove poda n i ke " nevidljivi svet je strašn a stvarnost". Jedan njegov deo n a ziva se idžuru i nalazi se iznad stene koja p redstavlja nebo koje vidimo. I znad tla je drugi deo, p oznat kao ikuzimu. Trospratna vaseljena naroda B a njarvanda izgleda da pola ko stari , izopačuje se i troši . Potpuno b i propala bez po moći I mane, tvorca i održavaoca svetskog reda. Imana "jedini zna sve " . O n je Hategekiman a , "jedini vladar"; Hašakimana, onaj koj i smišlja " ; Habjarimana, " "jedin i davalac dece"; N dagidžimana, " zaštitnik p oseda "; i B igirimana, "vlasni k svega " . ZamišIja n kao moćna osoba, I mana ima " veoma dugačke ruke", a n a l azi se i na " straš nim mestima", mada se njegov uticaj uvek smatra blago tvornim za ljudska bića. On je dalek izvor svih darova. Legenda, međutim, upućuje na mnogo delatniji vid tog boga. Jednom je neki čovek pozajmio pasulj od različitih ljudi. Kada su mu tražil i da plati pozajmljeno, on je uvek uspevao da izvrda. Ali S mrt, jedan o d p overilaca, uporno je tražila od njega da p lati dug, te b i se i dočepala tog čo veka da se Imana nije umešao i spasao ga. Izgleda da bog
342
Rečni k svetske mitologije
Afrika
n ije toliko p rogledao čoveku kroz prste zbog njegovog ponašanja koliko je odgovorio na zazivanje svog svetog Imena. Imana p ostoji nap oredo sa Smrću. U p očetku je lovio Smrt, divlju zver. Naredio je ljudima da ostanu kod kuće k a ko njegov pien ne bi imao gde da se sakrije. Kada se neka starica zaputi u šumarak gde su rasle b anane, Smrt zatraži nje n u zaštitu te je ova sakri pod suknju. Da b i je kaznio, I mana odl uči da Smrt ostane s ljudima. I drugi mit o gub i tk u besmrtnosti svaljuje krivicu na ženu. �eše tako neka p orodica koju su činili m už, žena i svekrva. Zena nije nimalo volela svekrvu i oseti olakšanje kada ova preminu i b i sahranjena. Tri dana posle pokopa ona poseti grob i ustanovi da je p u n pukotina, kao da će pokojnica svakoga časa ustati iz njega. Vrativši se s teškim tučkom, poče da " udara nji me po ze mlji, vičući: " Ostani mrtva ! Isto se po novilo sledeća dva dana, ali p osle toga žen a ne nađe više p u koti na. S naga pokojnice beše iscrpljena. Mada je to oduševil o ženu, zbog njenih p ostupaka ljudi zauvek iz gubiše moć oživljavanja. Narod B a njarvanda veruje da su duhovi mrtvih, bazi m u, sumorni i nep rijatni. I dok se bazimu ponekad vra ćaju u ovaj svet, pon ovo obil azeći mesta gde su živeli, većin a ostaje u ikuzimuu. Gataoci, bapfumu, nude odre đenu zaštitu od pokojnika tumačeći Imaninu volju i tako u kazujući na n ajmudriji pravac delovanja. S druge strane, čarobnjaci, barozi, potajno su u doslu h u s duhovima mrtvih , bazimu. K ida te vešce otkriju, obično ih ubijaju. Stanovnici idžurua, skrivene zemlje na nebu, del uju manje strašno i p o svemu sudeći m a nje su važna b ožanstva. ! terter Praiskonski b izon u kabilskoj mitologiji. Kabili iz Alžira sačuval i su u svojim legendama ponešto od drevnih pred s tava b erberskih n aroda, koji su b i l i na vrhuncu razvoja p re arapskog osvajanja (643-700).
343
U p očetku su n a zemlji živeli b izon !terter i junica Tamuac. Oboje su došli s mračn og mesta pod zemljom zvanog Tlam, gde više nisu hteli da se vrate. Ačimi, njihov sin junac, pobeže i dospe u selo koje behu izgradili p rvi ljudi. Kada seljaci pokušaše da ga uhvate, on požuri natrag roditeljima. U međuvremenu neki mudar mrav p ričao je ljudi m a o juncu, a Ačimiju govorio o drugim životinjama. I ako m rav predloži da b i bilo bolje za životinju da služi čoveku, koji može da otera grabljivce i obezbedi obilje hrane, j u n ac ne htede da posluša njegov savet. Umesto to ga vrati se kući, sp ari se s majkom i tek rođenom sestrom te progna oca. I tako je ! terter l utao brdima. Nije mogao da zaboravi kravu Tamuac. Kad god bi je se setio, seme bi mu poteklo u jedn u p ri rodnu udub in u u steni. Od tog semen a sunce stvori d ivljač - najpre gazele - kojoj ! terter beše majka. Sve divlje zveri sveta, osim lava, proistekoše iz te udubine. Prvi lav, pripovedaju Kabili, bio je nekakav ljudožderski n astrojen čovek. Kaang I l i K a n g , Kanj, K o , Tora. Tvoračko božanstvo u bušman skoj mitologiji , odaljeni bog neba. Po predanju, Kaang je nači n i o sve što postoj i , ali je n aišao na takvo suprot stavljanje u svetu da ga je n apustio. Na sprženim obodima p ustinje Kalahari, surove p ostojbine l utalačkih b ušman skih skupina, kiša pada veoma retko, a kad pada, to su iznenadne provale oblaka praćene jakim vetrom. Kada se to desi , B ušmani kažu da je Kaang " bog kiše, vetra i da " h a . I n a če ga smatraju nevidljivim duhom prirodnih poja va, koj i se naročito ispoljava u kagenu, bogomoljki, ili ngou, gusenici . Odnos Kaanga i I Kagena, duha bogo moljke, teško je razjasniti , ali izgleda da je ovaj p rvi " veliki " čarobnjak čija snaga leži u jednom n aročitom zubu . K a anga je razdražila nepokornost p rvih ljudi koje beše stvori o . Zato je na zemlj u poslao razaranje i smrt, sklonivši vlastiti dom na vrh neba. Čovečanstvo beše nezahvalno
344
Afrika
uprkos p risustvu Kaangovih vlastitih sinova, Kogaza i Gevija. Ta božanstva siđoše s neba da postanu poglavice. Načiniše štapove za kopanje sa oštri m kamenim vršcima i pokazaše ljudima kako da pomoću njih kopaju korenje. Kaangova kći udala se za zmijca te se otada zmije nazivaju " " Kaangovim narodom . Kaangove pustolovine i podvizi čine osnovni ciklus bušmanske mitol ogije. lednom ga je progutao ljudožder, a zatim ga povratio. Drugom prilikom ga je usmrtilo trnje. Mravi ga sveg oglodaše, ali taj umi rući i vaskrsavajući bog sakupi svoje kosti i ožive. Kaang je, kažu Bušmani, stvorio mesec od stare cipele. Glavni neprijatelj tvoračkog božanstva jeste Gauna, ili Gava, ili G avama, vođa duhova pokojnika. Mada slabiji od svog suparnika, Gauna pokušava da razori njegovo delo i kinji ljude i životinje. To nenavidno božanstvo ve rovatno je poteklo iz panteona nekog neprijateljski ras položenog naroda. Ali pokojnici kod Bušmana i sami igraju značajnu rđavu ulogu u ovosvetskim poslovima. Duhovi obitavaju u tamnom podzemnom svetu odakle nastoje da pobegnu. Grobovi se smatraju opasnim mesti ma zato što pokojnici imaju zlosrećnu želju da žive povuku sa sobom u donji svet. I zgleda da se ti zloćudni preci oslo bađaju kršenjem tabuua. Pravilnim ponašanjem Bušmani mogu da izbegnu gnev Kaanga i mrtvih . Postoje, međutim, zajednički obredi, poput plesa za isterivanje duhova, koji se mogu koristiti kao odbrana od Gaune. Kalu m b a Prema narodu Luba iz Zaira, tvorački b o g Kalumha znao je da će Život i Smrt uskoro pose Eiti čovečanstvo. Zato na redi kozi i psu da p aze na put i Zivotu dozvole da prođe, ali ne i S mrti. Životinje se posvađaše te koza ostavi psa na dužnosti. Smrt, " zamotana u tkaninu od trave, privezana za motku, kao za sahranu " , bezbedno prođe pored us nulog psa. Ali sutradan, kada je koza bila na dužnosti, pojavi se Život i koza ga greškom uhvati.
Rečni k svetske mitologije
345
Katonda Bukvalno, "tvorac" . Ganda, istočnoafričko pleme s jakom monarhističkom tradicijom , o vlasti svog vrhovnog bo žanstva razmišlja u okviri ma kulta predaka. On je otac bogova koji žive na nebu, kao što je p rvi kralj otac Iju ? i . . koji žive na zemlji. Taj narod veruje u snažan uticaj m �tvI � na žive, starajući se da se duhovi veštaca, samoubica I nenormalno r�đenih ne vraćaju da don ose nevolje. Du hove pređašnjih vladara i značajnih ljudi , za koje ponekad misle da su utelovljeni u životinjama, smatraju duhovima zaštitnicima. Složeni obredi vezuju se za kult mrtvih kra ljeva, dok se običnim precima nude pivo i toplina. . Katonda je Lisodene, " veliko oko " na . nebu. On .le Ka gingo, " gospodar života " ; Sevanak� , " več?" i " ; �ugaha, . " " darovatelj ; Sebintu, "gospodar SVIh stvan ; NJIllIgulu, " " gospodar neba " ; Namuginga, " oblikovalac ; Sevaunak � , " " " samilosnik ; Guludene, "div ; i Namuge reka, "dodeljl vač" . Gande tvrde da Katonda " spasava mučenike po sop stvenoj volji " . On je konačn i sudija, mada svoju volju može da izrazi preko postupaka bogova i ljudi . Katonda prirodnim svetom upravlja p reko p �i rodnih duhova ? ba/ubaa/e. Ima ih više od pedeset; neki su obogotvorel1l junaci, a drugi prosto person i fikacije pri �odnih pojava i ljudskih delatnosti. Valumbe je smrt, a Klbuka r� t. Posle smrti svaki duh posećuje Valumbeov podzeml1l svet, a potom se vraća na plemensko groblje, gde se pokapa leš. Sve donedavn o narod Ganda je i mao veoma razvijeno sve štenstvo za svoje bogove, a u mnogim hramovima posto j al a su proročišta. Ako bi žen a medijum bila g� asno!?ovor � n ica božanstva, smatrana je svetom nevestom I osta.1ala bl kreposna do kraja života. Kazikamuntu B u kvalno znači "čovečji koren " . Prvo ljudsko biće u mito logiji naroda B � njarvanda. Stvorio ga je I mana, vrhovni
346 Afrika
bog; i mao je m noštvo dece, ali sukobi izbiše između njegovih si nova. Njihovim p rvobitnim nesporazumi ma, po predanju tog naroda, objašnjava se podela ljudi na raz liči ta plemena. K in t u
Rečnik svetske mitologije 347
u zemlji . M nogo godin a docnije Dogoni odlučiše da se p re sele u drugu zemlju i ponesu Lebeove kosti sa sobom. Ka da otvoriše grob, nađoše zmiju umesto njegovih ostataka. Pošto ih je zmija sledila na putu, bili su sigurni da je to bio Lebe, prvi živi mrtvac. Le-ejo
Polulcge ndarni kralj Ugande . Besmrtni Kintu i m ao je običaj da posećuje Katondu, vrhovno božanstvo, kako bi m u podnosio izveštaje o svom radu na zemlji . Ti sastanci održavali su se na nekom b rdu . .Jednoga dana Katonda reče kralju da ga više ne posećuje . Takođe poveri Kintuu vreću od koje ovaj n ije smeo d a se odvaja i koju niko drugi n ije smeo da dodi rne. Pod uticajem jakog pića Kintu zaboravi Katondi na uputstva, ode n a brdo i tamo ostavi vreću. S rditi Katonda liši ga besmrtnosti te posla boleštine i s mrt u Ugandu.
Veliki predak Masaja. Je dnoga dana Le-ejo dozna da ako bi neko dete umrlo, on, b acajući leš, treba da kaže: " Č o veče, umri i vrati se. Meseče , umri i ostani daleko. " Potom zaista umre neko dete, ali Le-ejo, bacivši leš, reče: " Čo veče , u mri i osta n i daleko. Meseče, umri i vrati se. " Sledeće dete koje je umrlo bilo je njegovo sopstven o . O n pokuša da izgovori p rave či ni, a l i uvide da je izgubi o moć da oživi dete. Mesec, a ne čovek, zadrža sposobnost vra ćanja.
Kvot
Leza
Vel i ki duh plemena Nuer, koje živi u južnom Sudanu. Kvot, njihov bog, nema n i oblik ni stalno boravište, ali se očituje u prirodnim pojavama. N a rod Nuer veruje da je Kvot milosrdan i da pošteđuje si romahe i nesrećnike. Svet je n astao kao izraz njegove volje a održava ga njegova delatnost. Za Kvota, kao pravično božanstvo, kaže se da " pre ili k asnije" kažnjava zle.
Prema n arodu Kaonde s juga Afrike, vrhovno božanstvo Leza pozvalo je p ticu medojeda i dalo joj tri tikve zatvo rene sa oba kraja. Medojed je trebalo da odnese te plo dove prvim ljudskim bići ma i kaže im da mogu otvoriti dve tikve u kojima je bilo semenje. Treću tikvu nisu smeli da otvore sve dok sam Leza ne bi sišao na zemlju i dao im uputstva vezana za njen sadržaj . Na svom p utu, međuti m, medojed ne mogaše da savl ada znatiželju te otvori tikve . l dok su dve sadržavale obećano semenje, u trećoj behu smrt, bolest, svakojaki grabljivci i opasni gmizavci . N i me dojed ni Leza nisu mogli p ohvatati ta neprijatna stvorenja pa su ljudi morali da izgrade kolibe i skloništa kako bi se zaštitili.
Lebe Prema dogonskoj tradicij i , Lebe je bio prvi predak koji je umro. D ogoni zapravo i maju dve vrste predaka: one koji su živeli p re nego što je smrt ušl a u svet ljudi i koji su stoga b i l i i ostali besmrtni, i one koji su živeli posle dolaska s mrti i zato bili smrtni. Lebe je bio veoma, veoma star te zatraži od Ame, vrhovnog b ožanstva, da ga oslobodi nje govog istrošenog tela. Tako i umre, ali njegovi rođaci, mi sleći da spava, pokušaše da ga p robude. Kada telo p oče da m u se raspada, oni ga postaviše u otvor koji behu iskopali
.
Mavu-Lisa Božanstvo n aroda Fon , ratnika iz D a ho meja. B urna po vest kraljevstva Fon , njegovi porazi i p obede, ogleda se u složenoj p ri rodi fonskog panteona. T aj n arod je preuzi-
Rečnik svetske mitologije 349
348 Afrika
mao bogove od poraženih plemena kako bi obezbedi o sebi njihovu bl agonaklonost, a i povremena prisvajanja ' stran ih dinastija dovodila su do značajnih promena u ? O%oštovanju, Dvojno božanstvo Mavu-Lisa, npr., poteklo Je IZ Adže u zapadnom Dahomeju. M a � a se Mavu-Lisa smatra tvoračkim božanstvom, pri . p adl1lcl naroda Fon ponekad kažu da je p re Mavu-Lise postojao drugi bog. To beše Nana Buluku, androgino bo žanstvo i rod itelj dvojnog tvorca. Na početku sadašnjeg , sveta, medutIm, narod Fon priznaje postojanje samo Mavu-Lisi i vodUJlna, njenoj/njegovoj deci - bogovima ne ba i bogovima zemlje. Izgleda da je to dvojno božanstvo " stvorilo", " obli kovalo" i " uredilo" svet koristeći za to već postojeću gradu. Mavu je žensko, a Lisa muško. Oni su ksokso, blizan " ci", a njihovo jedinstvo smatra se temeljem svetskog po r� tka. T ? shvatanje ima paralele u drugim mitologijama. U k � n � skoJ , praiskonska žena, Taj Juan, ponekad je obje dll1Javala muški .j ang i ženski jin - dve međuzavisne sile koje održavaju kosrnos. Kod Zunji Indijanaca u Severnoj � m � rici , Avonavi lona, tvorac i održavalac sveta, ujedno j � I on l ona. Narod Fon poistovećuje Mavu s mesecom, noći, plodnošću, materinstvom, blagošću, praštanjem, odmorom i radošću, a Lisu povezuje sa suncem, danom, vrelinom, radom, moći, ratom, snagom i čvrstinom. U fonsko.j kosrnologiji zemlja pl uta po vodi, podzem n om izvoru kiša i potoka. Nad ze mljom, kao po un utraš njoj površini tikve, kruže nebeska tela. Zmijska moć,· Da, sin božanskog p ara, pomaže u uređivanju tog sveta. Kao zmija, on pre ima dvojnu prirodu nego žensko-mušku lič n ost. Kada se p ojavi u dugi, " muškarac je crveni deo a žena plavi". Nad zemljom Da i ma 3500 kalemova, ksa;a -k��sa, i isto toliko ispod nje. Oni zajedno podupiru Mavu-LISIl1 svet. Moglo bi se reći da je u ovom kosrničkom odnosu Mavu-Lisa misao a Da delovanje . Naravno, i drugi vodu igraju ulogu u vladanj u svetom: nebo je pod upra vom androginog Hejvosoa, "groma"; zemlja je odana dvoj-
nom b ožanstvu Sakp ati, čije su užasno oružje boginje (bolest); more i vode su posed Agbe-Naetea, b lizanaca suprotnog pola; a Age raspolaže besplodnim p ustarama. Na odjeke Da Aido Hvedoa, kosrničke zmije, može se naići na Haitiju i u Surinamu. Na Haitiju se veoma pazi da se nikada ne izazove gnev ili ljubomora tog božanstva . Prilikom veridbe mladi p a rovi prinose darove večno bud noj velikoj zmiji. Mvam b u Prema plemenu Abalujija iz Kenije, p rvi ljudski par, Mvamb u i Sela, živeli su u kući koja je stajala na stub0vima, odignuta od zemlje. Uvek su pazili da povuku lestve za sobom jer su čudovišta, amanani, vrebala na zemlji. Ku ća na stubovima, umanjena verzija nebeskog doma koju je tvorački bog Vele sagradio za sebe, ostala je Mvambuu i Seli, ali su se njihova deca sp ustila n a tlo i počela da naseljavaju zemlju. Mvueci U mitologiji plemena Makoni iz Zimbabvea, p rvobitni čovek i mesec. Bog neba Maori stvorio je Mvuecija, dao mu rog isp unjen ngoninim uljem i ostavio ga da živi na dnu jezera, ali je Mvueci tražio da se preseli na zemlju. Kada otkri da je zemlja p usta, bez trave, grmlja, drveća i životinja, Mvueci gorko zajeca. " Pokušavao sam da te upo zorim", reče Maori. " Kre nuo si putem na čijem ćeš kraju umreti. Ali daću ti jednu od tvog roda na dve godine." Tako je stvorena Masasi, devojka i zvezda Danica. Njoj dade kresivo. Uz pomoć Mvuecijevog roga s n� ol1inim uljem, Masasi rodi trave, grmlje i visoko drveće. Ziveli su u izobi lju sve dok ne dođe vreme da ga Masasi napusti. Mvueci beše toliko tužan da Maori odluči da mu da drugu ženu, Zvala se Morongo, zvezda Večernjača. Iz njihovog braka p roistekoše kokoške, ovce, koze, krave i deca. Mada mu je Maori najavio skoru smrt, up ozorivši ga da ne pravi
350
Rečnik svetske mitologije
Afri ka
više potomaka, Mvueci je i dalje spavao s Morongo. Ona tada rodi l avove, leoparde, zmije i škorpije. Morongo kas nije zavole zmijea, a Mvueci se posveti kćeri ma. Ali jed noga dana on napastvova Morongo te ga zmijac ugrize. Mvueci se razbole. Kiša nije padala, biljke su ve nule, po toci sahnuli, životinje i ljudi umirali. Pomoću "svetih koc ki", hakata, Mvuecijeva deca saznaše da će im se otac vratiti u praiskonsko jezero. Zadaviše Mvuecija, sahraniše ga i odabraše sebi novog kralja. Kasnije je Morongo sahranjena b l izu njegovog groba. To je mit o razvoju sveta. Ngonino ulje je moćna tvar, povezana s munjom, živodajnom varnicom. U drugoj le gendi naroda Makoni govori se o tome kako je kralj odlomio mesečeve rogove. Odmah se pojaviše novi rogovi, ali su čovečanstvu ostala dva tajanstvena roga napunjena ngoninim uljem. Mvueci je n astavio putem ka smrti, poput povređenog meseca, ostavivši deci da paze na svet. Moke\e-Mbembe Mitska životinja o kojoj su izveštavali prvi evropski pose tioci zapadne Afrike. Veliči ne slona, Mokele-Mbembe je i mao dugačak vrat, jedan rog ili zub, kao i sn ažan zmijski rep . Mada je napadao brodiće i obitavao u morski m pe ćinama, pričalo se da se hrani biljem. Mukuru Odaljeni bog neba naroda Herero iz jugozapadne Afrike. M ukuru je " sam-samcat", bez roditelja ili pratilaca. To je dobrohotno božanstvo, koje svoju blagost pokazuje živo daj nom kišom, isceljujući bolesne i pomažući starci ma. Čak se i smrt smatra blagonaklonim činom - pozivanjem b ožjih stvorova kući . Pošto Mukuru " čin i samo dobro", kako tvrdi narod Herero, " ne prinosimo mu žrtve" . To znači da su žrtve nepotreban ukras svešteničkog kulta.
Mulungu
351
�
Bog naroda Njamvezi iz Tanzanije . .Po pre anju, . do �u lungua se ne može doći neposredI11m o � ozaval�J.em. � � obraćanje s nji m odvija se preko posredI11ka - h 1Jer � rh1Je sveštenika - pri čemu najveći deo čovečan �tva. ostaje n � dnu dugačke lestvice. Usamljenošću prvih ljudi m � glo bl se objasn iti njihovo odbacivanje eliks.i �a besmrtnostI . P �� a žena smatrala je da će ih smrt vratiti svetu duhova. l a ideja pojavljuj� se i drugde na jugu A!�ike, gde �e pr�t� postavlj a da su se da1ekovidi lju.di uplašilI. pre.nase\.) en �stl � stoga p ozdravili dolazak smrh kako bl " lJudski S.ll1,?VI mogli biti primljen i na nebo putem telesnog raspadanja . . Njamvezi veruju u čudovišnog duha zla naoružanog .ku � tijan';a s bolestima i nesrećama. � o biće u :u � ama dr�1 kosu smrti . Mulungua ne smatraj u ravnodusl1lm. On Je Kub e , onaj koji grli sve". Pre b i se moglo �e �i da,.i e uda " ljen , Lim i , " sunce". Još jedno njegovo zvanje Je LIkubala, " brojač svakog koraka". Ndža m b i Tvoračko božanstvo naroda Lele. Njegov najveći dar, po sle života samoga, jeste tropska šuma - "moćna kuća". To je izvor svega dobroga i suprotnost sasušenim sav � na ma. . N džambi "poseduje ljude", štiti ih i naređ �J e lin, :e . ispravlja nepravde. I šumske životinje su pod bozJo I? vl �s ću mada su narodu Lele date kao hrana. DuhOVI, mll1geh e, takođe zavise od Ndžambij a. Žive duboko u � ul.ni i utiču n a plodnost žena i ulov muškaraca. ČarobnJac� se upošljavaju kako b i se izašlo na kraj s ćudljivim duhovllna mingehe.
. Ngevo Bog p lemena Mende iz Sijera Leonea. Poznat je i pod, kako se čini, mnogo starijim imenom - Leve, ,, �zvišeni :'. Narod Mende o svojim običajima kaže sledeće: ,,1 0 nam .le Leve davno dao." Kao Ngevo, bog neba je odvojen od
352 Afrika
ljudskih p oslova, mada se veruje da mu se snaga nepo sredno očituje u prirodnim p ojavama. Tako on šalje kišu da mu p adne n a "ženu " , zemlju. I zmeđu Ngeva i čove čanstva n a l aze se duhovi - predački duhovi i demoni, dJinjinga. Ovi potonji povezan i su s rekama, šumama i stenjem, a kult prvih treba da olakša sporazumevanje između ljudi i boga neba. Posle obreda {indjamej: p relaska preko vode", duša " pokoj n i k a stiže do ze mlje mrtvih . Na tom putu, pokojniku pomažu p redmeti položeni u grob, koji se n aziva " kućom" jer n a drugoj strani " duhovi očekuju da od pridošlice " pri me p oklone. Odreći nekome pogrebne obrede znači osuditi njegov duh da ostane na zemlji a sebe izložiti p ro ganjanju tim istim duhom. Prema plemenu Mende, zemlJa mrtvih veoma je nalik svetu živih. Ne postoji strah od p redaka, k oj i se u snovi ma često pojavljuju kao gl asnici , donoseći reči upozorenja ili savete. Tako se može ispo stavi ti da se bolest u porodici pojavi l a zato što neko nije " nahra n i o" određenog pretka. Precima se p rinose piri n ač, kokoši i duvan. Tokom važn i h dana, kao što su dani setve , n arod Mende prinosi žrtve p redački m duhovima, čija je pomoć neophodna za obezbeđivanje visokih prinosa. I umilošćavanje demona d}in.linga sledi ustaljen obra zac. Pri mer za to bila bi žrtva koja se prinosi " gnevnom " duhu reke koja redovno plavi svoje obale tokom jesenjih kiša. Demoni poprimaju razl iči ta telesna obličja: {ingoi se pojavlj uju kao predivne žene meke bele puti i obično su dobrohotni; ndogbodžusu i, beli ljudi dugačke bele brade, skloni s u obcšenjaštvu, ali ih l ukav čovek može nadmudriti a sebi pribaviti značajne darove. Narod Mende veruje da je potre b n a drskost pri saobraćanju s dJin}ingama. I li će čovek p reuzeti vlast nad demonima ili oni nad njim. Pomoću svoje magije, ha/e, pripadnici naroda Mende zazivaju p omoć d.;injinga kao i Nvega. Postoji, međutim, zanimljiv mit kojim se objašnjava odaljenost boga neba. U p očetku o n ljudima poruči da dođu kod njega za sve što i m b ude potrebno. Ali o n i s u tako često dolazil i d a Nvego
Rečnik svetske mitologije 353
reče sebi : " Ako ostanem blizu ovih ljudi, izmoriće me svojim molbama. " Stoga on sebi napravi drugi dom daleko od njih , i dok su spavali uputi se tamo. Od tada Nvego nije n apuštao svoja stvorenja, ali je čovečanstvo p rimorao da manje zavisi od njega. Njame B ukval n o znači "svetlilac " . To je vrhovno božanstvo u akanskoj mitologiji. Njame se zove i Nana Nja nkopon, "deda Njame koji je jedini vel i k"; Amovija, " da rovatelj svetla"; Amosu, darovalac kiše " ; Amaomee, ,.davalac " dovoljnosti "; B rekjiri hun uade, " sveznalac ili svevidelac"; Abomubuvafre, " utešitelj"; Njamanekose, "okrepitelj "; Nana, "veliki p redak"; i Borebore, .,tvorac graditelj". Večan i bez premca, Njame je bog kojem se ljudi s punim poverenjem mogu obratiti u vreme patnji i nevolja. Akani n aglašavaj u odanost svog boga. U zaslugu mu pri p isuju i to što je život stvore nji ma učinio radosnim. On "čoveku otvara želju za životom, čin i život vrednim živ ljenj a . " Nomo Uzor stvaranja u dogonskoj kosrnologiji. I zgleda da je vrhovn i bog Ama stvorio kosrničko jaje, koje se podelilo na dve blizanačke posteljice, od kojih je svaka sadržavala par blizanačkih nomaa, ispolje nja božanske prirode. Ti božji sinovi, posle dvadesetogodišnje stvaralačke i n kuba cije, upustiše se u svetske poslove kao što su poljoprivreda i ratovanje. Razvoj svake osobe u skladu je s temeljnim n ačelom nomoa. Zato je novorođenče glava nomoa, mlad p astir p redstavlja njegove grudi, verenik stopala, mla doženja ruke, a p ri uvođenju u zrelost čovek postaje " pot p u n i n omo". Iz nekog nepoznatog razloga Dogoni kažu da je početak stvaranj a b i l a zvezda koja se okreće oko " S irijusa", navodeći kao dokaz za to njenu težin u, otežalost " klice svih stvari . Kod naroda Fon, takođe iz zapadne "
354
Rečnik svetske mitologije 355
Afrika
Afrike, posto.ii sličan mit o stvaranju u kojem Mavu, nji hovom vrhovnom božanstvu, u uređivanju sveta pomaže Da, " p rvo stvoreno biće " . Da je postavio četiri stuba koji podupiru nebo i izgradio vodene p uteve, a od vlastitog izmeta n apravio je planine i metale n a zemlji. Ntoro Bukva l n o znači " duh " . Ašanti veruju da svaka osoba pri ma sunsum, " ego" , i kra, " životnu silu" . Oni misle i da čovek svom detetu prenosi vlastiti n tora. U tom značenju sunsum i ntoro su sinonimi. ° kra bi se moglo govoriti kao o deliću tvoračkog božanstva koji živi u svakom ljudskom biću. Ne.kada je postojalo dvanaest odelitih ntoro grupa , a za pripadn i ke svake od njih verovalo se da ispoljavaju određen e osobine. Pripadnost je podrazumevala p oštova nje odre đe n i h tabua i upotrebu ustaljenih pozdrava . Da n as su Ašanti manje strogi u pogledu podela na n toro grupe , a p oj a m nasleđenog " duha " je i ndividualizovaniji. Dvanaest tradicionalnih ntoro grupa ovako se opisuju: čvrsti, čovečni, istaknuti, smeli, čudni, mahniti, kreposni, ratoborn i , vešti, izbirIjivi , slobodoumni i plemen iti. U jednom mitu objašnjava se kako se pojavio bosomuru " ntoro, "istaknuti duh . Nekada davno , čovek i že na siđoše s neba, a isto učin i i piton, koji se n astani u reci Bosomuru. Pošto n is u osećali požudu niti posedovali znanje o raz množavanju, muškarac i žen a nisu imali dece. Jednoga dana piton ih upita da li imaju potomaka, i kada mu ovi rekoše d a nemaju, on im reče da će učiniti da žena zanese. Poprska im trbuhe vodom i izgovori određene reči, na loživši im p otom da se vrate kući i legnu zajedno. Uskoro im se rodiše i p rva deca te uzeše B osomuru za svoj ntoro, tako da je svaki muškarac taj ntoro p renosio svojoj deci. Zato oni koji p ripadaju toj grupi pokap aju mrtvog p itona a ko nabasaj u n a njega.
Nzambi Bog n aroda B akongo iz Angole. Poistovećen sa suncem, Nzambi je samoopstojan, svemoćan i z na sve " . Pripadnici " n aroda B akongo kažu: Niko ga n ije stvorio, nikoga nema " iznad njega. " Nzambi , čudo n a d čudima " , dobrostivo je " božanstvo, koje vodi računa o siromahu" . Izgleda da je " taj bog neba susretljiv i prema n ajbednijim pripadn icim a društva. Nesposoban d a n anosi zlo i l i greši, on je p ravi " čan i milosrdan " , vladar i održavatelj sveta, izvor dobrote. Narod B akongo p ripisuje Nzambiju razlike među lju dima. Ne samo da Nzambi stvara p ojedince već i m daje i različite u k use i osobine duše. B akongo tvrde: O nome što " dolazi s neba ne može se odupreti. " Po p redanju, postoji poseba n odnos između tvoračkog b ožanstva i čoveka, što se ponekad opisuje izrazom čovek je b ožji čovek " . " Ogun Bog gvožđa i rata kod n aroda Joruba . Prema legendi, prvobitno je bio lovac i preko p aukove n iti spustio se n a močvarnu p ustaru koja je p ostojala pre stvaranja zemlje. Ogun je po p ri rodi surov, žestok i straša n , ali ne i zao. Zahteva čestitost i odgovarajuće p oštovanje jer je ljudim a podario duhovna oruđa - izvor bogatstva i p obede. U prošlosti su mu se prinosile ljudske žrtve. Kovači su žrt vovali pse svakih petnaest dana, a n a njegovim godišnjim svetkovin ama ljudi su tri dana plesali i jeli pse. Olorun Doslovno znači posednik " . G l avni bog u p anteonu n aro " d a Joruba , koji sadrži 1700 b ožanstava. On je Olofin-O run , gospodar nebesa " , kao i Olodumare, svemoćni " i " " vrhovni " . Z a n arod Jorub a iz Nigerije taj bog neba " proniče u ljudska srca - vidi u n utrašnjost i spoljašnjost " čovekovu " . Delatan u n ebeskim i zemaljskim p oslovima, Olorun može sve. Ljudima o mogućava d a postignu svoje ciljeve. Niko n ikada n ije video tog k ralja koji se ne može "
Rečnik svetske mitologije 357
356 Afrika
p ronaći ", ali on je svep risutan: moćna, večna stena, ne p romenljiva i pouzdana. Olorun je stvorio vaseljenu, ustan ovio noć i dan, uredio godišnja doba i utvrdio sudbi n u ljudi . Kad god n esreća zadesi kakvog zlikovca , pripadnici naroda Joruba kažu: Pod b ožji m je bičem. " I smrt je njegovo delo. U p očetku " ljudi nisu umirali . Narastali b i do ogromne veličine, nakon čega bi se smežuravali i postajali slabi starci. Zato što je po svetu p uzalo mnoštvo takvih staraca, ljudi se moljah u Olorunu , išteći da ih oslobodi dugog života, te tako starci p oumreše. Kao i druge bogove u p a n teonu naroda Joruba, 010runa sl uže sveštenici . Oni uživaju visok status u društvu, i gotovo se ništa ne radi bez njihovog učešća. Svešten ici se ponekad obučavaju i po tri godine. O n ijankopon Bukva l n o znači veliki " . Prema Ašantima, svet je " pun du " h ova", ali kao Bore-Bore , tvorac svega ", Onijankopon je " bio bog k oji ih .i e sve načinio. I spod panteona bogova, a bosom, i božanstava n ižeg reda, asumaI7, nalaze se manji duhovi koji daju život drveću, životinjama ili čaro l ijama. Postoje i večno prisutni I7samanio, duhovi predaka. Oni jankopon je Otumfu, moćnik"; Otomankoma, "večnik"; " A nanse Kokroko, " veliki mudri p auk"; i Onijan kopon Kvame , vel i kan koji se p ojavio u subotu " . " Najpre je bog neba Onijankopon živeo veoma blizu ljudi. Morao je da se p resel i na vrh neba zato što ga je n ekakva starica udarala svojim dugačkim tučkom kada bi m rvila jam. Čim je b abuskera primetila šta se dogodilo, o n a n a l oži svoj množin i svoje dece da p ri kupe sve tučkove k oje su mogli da pronađu i naslažu ih jedan na drugi. Oni tako i učiniše, sve dok im n ije nedostajao samo jedan tu čak da bi dosegli Onijankopona. S ta rica im reče da uzmu jedan s d n a hrpe i stave ga na vrh . D eca je poslušaše, go mila se zaklati i raspade, a tučkovi koji se stropoštaše p obiše m noštvo ljudi . Otada se vel i k i" drži podalje od "
ljudi, ali ga ne smatraju nepristupačn i m p ojedincu. Za razliku od abosom bogova, on nema posebno sveštenstvo. Moć abosom bogova potiče od Onijankopona. Oni, p o predanju, dolaze od njega" , " njegovi su delovi" i deluju " kao posrednici i glasnici između njega i drugih stvorenja jer je " veliki" p oslao reke i more , koji behu njegova deca, da prime počasti od ljudi i zauzvrat čine dobro čove " čanstvu ". Osava Prema narodu Ekoi, bog neba Osava poslao je ljudima ža bu s porukom da će smrt b i ti kraj svega. I stovremeno je poslao i patku s porukom da će se ljudi podići iz mrtvih. Na n esreću, samo je žaba izvršila Osavin zadatak jer j e patku prevaril o palmino ulje te ljudi ne čuše njenu poruku nade. Pamba Bog plemena Ovambo. Pamba, poglavica", tvorac je i " održavalac života. Matrilinearni Ovambo izjavljuje: " Maj ka lonaca je otvor u zemlji . Majka ljudi je bog." Pemba Prema narodima Bambara s reke Niger, stvaranje sveta p redstavlja stalan p roces. Pemba i Faro, po predanju tih naroda, sišli su s neba, ali je u početku Pemb a pokušao da zavlada svetom. To je bio duh drveta, tvorac p rve žene i kralj drveća. Muso-koroni, p rva žena, posadila je Pemb u u tlo, a njeno ljudsko i životinjsko potomstvo p rolilo je svoju krv kao žrtvu njegovo.i božanskoj prirodi. Ali ona n ije volela Pembino trnje, prestala je da mu b ude družbe nica i , umesto toga, l utala svetom p rouzrokujući nered i žalost. Ni duhu vode Farou n ije se sviđala sve veća moć Pembina te ga iščupa iz korena. Posle toga, p o p re danju n aroda Bambara, sklad svakodnevnog života zavisio je od stvara lačkog rada Faroa i njegovih duhova.
Rečnik svetske mitologije 359
358 Afrika
R ugaba
Soko
Doslovno, " davalae". Ugandski n arod Ankore smatra ga moćnim tvoračkim božanstvom. On je Ruhanga, " stvori telj"; Kazuba, " sunce"; i Mukameiguru, " vladar na nebu". R ugaba je velikan " koji uređuje stvari , stvara sve i daje n ovi život". Pripadn ici naroda An kore takođe tvrde da "b ožji osmeh donosi život", dok njegovo nezadovol jstvo znači b olest i smrt. Ostali posmatrači ljudskog pona Š anja jesu dve vrste duhova: emandva, čuvari plemena, dobro hotni i s usretljivi; i emizimu, nasilju skloniji porodični duh ovi koji kažnjavaju zlodela.
Nupe, p ol unomadski narod iz severne Nigerije, obožava Sokoa. U početku je taj bog tvorac otkrio ljudima kako da koriste određene kosmičke sile pomoću obreda, kutIja. Ali on je u svet uneo i moć veštičarenja. Prema narodu Nupe, pokoj n i ci su u bliskoj vezi sa Sokoom i deluju kao po srednici između njega i živih . Međutim, živi moraju da se čuvaju p revare, kao što kazuje sledeća narodna priča. .ledn om neki lovac otide u šipražje te tamo p ronađe staru ljudsku lobanju. Kada se n aglas zapita šta ju je tu dovelo, lobanja reče : " Priča me je dovela ovamo. " Uz buđe n , l ovac otrča i obavesti kralja o l obanji koja govori . Zbu nj e n i kralj odluči da pošalje stražare s lovcem u šip ražje kako bi usta novio da li je ovaj govorio istin u : Kralj naredi stražarima da ubij u l ovca ako je lagao. Kada stra žari i l ovac stigoše do ·Iobanje, l ovac se prenerazi kada lobanj a ne h te da odgovara na njegova pitanja. S tražari naveče rekoše lovcu da natera lobanju da govori, a kada on to n ije bio u stanju, ubiše ga i p ođoše natrag. Lobanja tada upita mrtvog l ovca: " Š ta te je dovelo ovamo?" A njegova glava odgovori: " Priča me je dovela ovamo ! "
R uhanga Bog uga n dski h plemena Banjoro. Ruhangina promisao oličena je u duhu obilja i plodnosti koji snabdeva pleme Banjoro decom, životinjama i letinom. Mada se njegovo zanimanje za ljudsku sreću očitu.j e u drugom duhu, čuvaru zdravlja, R uhanga je i vinovnik bolesti i smrti . Ranije su se mrtva stvorenja, osim životinja, vraćala u život. Sve što je b i l o p otrebno za to vaskrsnuće bilo je da živi izraze radost zbog toga. Međutim neka žena odbi da obuče najbolju odeću i sretne se s novouskrslima zato što joj pas ljubi mac beše lipsao. " Zašto da idem" , pitala se, "kad moga psa više nema?" Ruhanga ču to i reče: "Dakle, ljude nije briga šta se dešava s pok oj nicima. Više neće vaskrsavati jer će se nji h ovi životi okončavati smrću. " S asabonsam Prema Ašantima, rutavi Sasabonsam imao je velike zakr vavljene oči, d ugačke noge i stopala koja su štrčala i na pred i n azad. Omiljena ludorija bila mu je da sedne na visoke grane nekog drveta i mlatara nogama ne bi li u n.j ih zapleo neopreznog lovca. Verovanje u to šumsko čudo vište slabi, a njegov neobični mito loški rođak možda je bio Skijapod iz srednjovekovne Evrope. S kijapod je bio čovek s jednim stopalom toliko vel i ki m da je mogao da leži poleđuške i koristi ga kao suncobran.
Sop o n a Bog bolesti velikih boginja k o d n aroda Joruba. Š u nja s e unaokolo "obučen u skerlet, kada je sunce vrelo". Mada ga rev n osno umilošćavaju, nedostaje mu autoritet Esua, čiji je zadatak da prove rava ispravnost poštovanja i prino šenja žrtava i da izveštava Oloruna o delima ljudi i bo žanstava, orisa. Sopona je hirovito ispoljavanje bolesti, izne nadna nesreća, dok Esu predstavlja budnost neba i p res u đ uje krivcima i blažen i ma. Tčue Kulturni junak kod B ušmana. Njegovih dela i p reob ra žavanja bilo je " mn ogo, mnogo, a n e jedno " . Bio je duh voća. Takođe je u različita vremena bio mušica, gušter, slon, p ti ca i pojilo. Od Tču a p otiče i dar vatre.
360
Afrika
Tilo
Bog plemena Tonga u Zambiji i Malaviju. Premda se Tilo povezuje s munjom, njegovo ime može da znači i "p lavo nebo". Kao delatno božanstvo, taj bog neba "ubija i oživ ljava". Štiti pojedinca, a njegovo odsustvo donosi nesreću i očajanje. Kada nekoga svladaju nevolje, on uzvikne: "Tilo me je napusti o ! " On je Mlengi, tvorac"; Njangoi , "večni"; " Vantazizose, "svemoćni"; Mkana Nji fva, "onaj koji ne može umreti "; Kadžati, "samostvoritelj"; Mtaski, ,.spasi telj"; Msungi, ,.održavalac"; Mlezi, "darovatelj hrane"; i Mlengavuva, "kišotvorae". U liku T iloa narod Tonga objedinjuje dva temeljna poj ma - božansku n!=ograničenost, svemoć, i božansko meša nje, lični obzi r. Kao Lesa, on je " veliki otac", koji neguje i pazi ljudsku porodicu, ali i zastrašujuće prisustvo u prirodn im tokovi ma. Po predanju - "nebo nikada ne umi re, samo ljudi" . Tohvijo
Bukvalno, "osn ivači ". Božanski osnivači i preci plemena Fon. Dok je zemlja još bila retko naselje na, sinovi Fa, "reči Mavu-Lise", siđoše s neba da propovedaju "učenje o sudbini i p redskažu kako će se pojaviti natprirodna b ića i zasnovati porodična stabla". Ti tob v{jo začeli su pleme na, ustanovili i m zakone i kultove. Relativna poznost tog do gađaja u mitologiji naroda Fon odraz je njegove teške b or be za oslobođe nje od naroda .Toruba. Unkul u n k u l u
B ukvalno, "poglavica". Pripadnici naroda Zulu, nekada najratobornijeg na jugu A frike, o svemoći svog boga neba razmišljali su u politički m okvirima. On je Ugukvabadele, neodoljivi"; Ugobunkvon kvo, onaj koji savija čak i veli " " čanstva" ; i Umabonga-kutuk-izizve-zon ke, "onaj koji urli kom užasava sve narode" . Poput drevnih vojski naroda Zulu, bog n eb a ne dopušta fizičko suprotstavljanje.
Rečnik svetske mitologije
361
Unkulunkulu - kOJ'i se p o nekad zove i Ukvil i , " mudrac" - jeste samonastajuće b ožanstvo. Pripadnici naroda Zulu opisuju ga kao Uzivele1ea, "onog koji je od samoga sebe". "Postavši, dao je bivstvovanje čoveku", kojeg je po digao iz "travnatih ležaja". Unkulunkulu je bog stvoritel j čiji su putevi nerazumljivi i tajanstven i . Čovek ne zn � "ništa o njegovom načinu života niti o načelima njegove vladavine. Njegovi udarci jedi no su što znamo". To je stoga što Unkul unkulu upravlja munjama kao Uduma kade, " gromovnik iz udaljenih vremena". Tvorac svega, on je posredno bio odgovoran i za dolazak smrti na zemlju. .Tednom prilikom poslao je kameleona s porukom o več nom životu i guštera sa objavom smrti . Kameleon je bio spor i zaustavi o se u šipražj u da bi se nahranio tako da je gušter prvi stigao. Kada je kameleon došao do ljudi, bio je očajan jer su ovi gušterovu poruku prihvati l i kao ispravn u. Mit o poruci raširen je po celoj Africi, mada se i ovca i pas pojavljuju kao vesnici. U Zimbabveu jedna izreka naroda Bemba, U/ui]eni-embe a/i-lua naka/i, ("kameleon je odav no umro") najbolje odslikava odnos prema tom stvorenju koje je doista zasl užilo smrt zato što nije prenela vest o životu. Na zani mljiv kontrast nailazimo u priči o čovekovoj žudnji za smrću koju pripoveda narod Bamum iz Kame runa . N džinji, "sveprisutni " , načinio je ljude zdravima i snažnima i nije razumeo zašto mnogi od njih najednom postaju hladni i kruti te upita �mrt da li je ona uzrok tome . Smrt odgovori da ljudi sami žele da umru i da mu može pokazati da je tako. Ndžinji se sakri iza bananine živice, a S mrt sede pokraj puta. Prva osoba koja n aiđe beše neki stari rob , koji je kukao nad svojom sudbinom, govoreći: " O kako su srećni mrtvi! B ol je da se n ikada nisam ni rodi o ! " Iznenada pade mrtav. P osle njega n aide jedna sta rica. Čim se požali na svoje životne muke, p ade beživotno na zemlju. S mrt tada reče N džinjiju: "Vidiš li kako me prizivaju?" Ndžinji ode rastužen jer stvorenja zaista behu dozivala S mrt.
362
Afrika
U nkulunkuluov odgovor n a gubi tak besmrtnosti bio je ustanovljenje braka tako da se deca mogu rađati i ljudi " širiti po zemlji". On je ljudima dao i " lekare " za lečenje bolesti i vatru za p ripremanje hrane. Zdravlje, plodnost i rast očigledno su brige boga neba - " izvor bića je gore i daje život ljudima" - a njegova odbojnost p rema rđavim p ostupci ma ljudi očituje se u grmljavini i gradu. Odgovor Zulua na te prirodne pojave jeste " Dovedi stvari u red ! " O n i , međutim, smatraj u da stoka pripada Unkulunkuluu, ona je njegov dar čovečanstvu, i kada munja pogodi stoku, oni jednostavno kažu da je poklao hranu za se " . " U nkulunkulu n e zaboravlja pokojnike sasvim, mada Zulu veruju da zaboravljeni duhovi postaju nemoćni i nevažni. Obitavalište mrtvih nalazi se na nebu. Po preda nju, zvezde su oči pokojnika koje posmatraju ljudski svet. I B ušmani smatraju da su zvezde nekada bile životinje ili ljudi. Utikso Bog Hotentota - blagonaklono božanstvo koje živi na ne b u , šalje kišu usevima i govori gl asom groma. Prema ho te n totskoj mitologiji , p rvi ljudi, poput legendarnog junaka Hejici -ejibiba, imali su dar ponovnog rađanja posle smrti . Kao i u veći ni drugih afričkih tradicija, smrtnost se objaš njava mitom o vesniku. Po p redanju, mesec je poslao zeca s porukom da ljudi n eće večno biti mrtvi. Kada se zec zbu n i o i obavestio ljude d neće vaskrsavati, mesec se to liko n a ljuti da mu snažnim udarcem rascepi usnu. Vele Doslovno, " visoki ", vrhovno božanstvo k o d Abal ujija u Keniji, grupe severni h B antu n a roda. On je Hakaba, " raz deljivač", i I sajva, " on aj k ome se p osvećuju sveti obredi". Vele je stvorio nebo i p odupro ga sa svih strana stub 0" vima baš kao što krov okrugle kolibe podupiru stubovi ". Potom je stvorio dva pomoćn i k a te zajedno postaviše me-
Rečnik s\·etske mitologije
363
sec i sunce na nebo. A l i ti izvori svetlosti borah u se jedan s drugim. Prvo je mesec izbacio sunce s neba da bi zatim sunce oborilo starijeg brata " hitnuvši ga u blato. Posle to ga je sunce poprskalo ceo mesec blatom kako više ne bi sijao" . Vele je morao da razdvoji zavađen u braću i pro glasi da će sunce sijati danju, dok će n oć p ripadati .b ledom mesecu. Zatim je Vele stvorio oblake, šiljak munje, zvezde, ki šu, duge pomoću kojih bog zaustavlja kišu", vazduh i " "hladni vazduh" koji stvara zrnevlje grada. To je bio po sao od dva dana. Sledilo je stvaranje zemlje, zajedno s pr vim čovekom, po imenu Mvambu, i prvom ženom, Selom. Onda Vele ispuni zemlju životinjama i dovrši stvaranje sveta za šest dana". " U jednom mitu govori se o venčanju sunca i abal ujijske device . Prcdivnu devojku, koja je odb i l a sve mladiće iz svog sela , sunce je odvuklo konopcem. Tamo ju je primila sunčeva m ajka, koja joj reče da njen sin želi da se oženi njome. Kada se sunce , zamišljano kao b ogati p oglavica, vratilo iz svoje bašte , udvaralo se devojci te je osvoji po klonivši j oj svoje zrake, koje ona stavi u lonac s poklop cem. Posle nekoliko godin a braka i rođenja tri sina, ona zamoli m uža da joj dop usti da poseti roditelje. Zajedno s decom, p omoću konopca spusti se n a zemlju i naiđe na radosnu dobrodošlicu u svom selu. Kao što je običaj nala gao, otac zakla krave zbog njenog dugog izb ivanja iz kuće. Kada se sa si novima vrati la u sunčev dom, ona otvori lonac u kojem su bili zraci kako bi obasjali zemlj u. Za hvaljujući tome, mnoge krave dospeše n a posed njenog oca, a čitavu zeml.i u ogrejaše sunčevi zraci. Posle toga zemlja je bila plodna, a ljudi življahu u izobilju. I dok zvezde pomažu suncu i mesecu, n arod Abaluj ija plaši se p ojave kometa p ošto su one znak skorog i kobnog rata. U p rošlosti su se vršili raznorazni obredi kako b i se izbegle takve nesreće. I p a k sam Vele dozvoljava nepri jatne događaje kao kaznu za loše ponašanje. Tako je smrt
364 Afrika
uvedena u svet samo zbog čovečje pakosti. Neki čovek jednom prilikom odbi da p odeli hranu sa gladnim kame leonom te zbog toga bi proklet. Kameleon reče: " Odlazim sada, ali vi svi možete umreti. " S druge strane, zmijina darežljivost obezbedila joj je kameleonov blagoslov i besmrtnost. V ere B ukvalno značenje: " otac milosti " . Narod Luo iz Kenije ima brojna i mena za svoje vrhovno božanstvo. On je Vu onva, " n aš otac" ; Vuon Kvcre , " otac predaka " ; Vuon dži , " otac svih " ; Dža Mrima, " razdražljivi " ; Džan gvono, " lju b azni " ; Džahera, ,., milosrdni " ; Njakalaga, " drevni " ; Dža nen, " vidovnjak " ; Vuon Ogendi, " otac svih naroda " ; Vuon l ovo, " gospodar zemlje " ; Hono, " čudotvorac " ; Ratego, " svemoćni " ; Džalveni , " veliki ratnik " ; Polo, " bog neba " ; Pini knjal, "nepobedivi " ; Vuon oru, " gospodar budu ćnosti; Ruod Ruodi, " kralj kraljeva " ; i Vang Č\jeng, "sunčevo oko " . Vere je moćno i delatno božanstvo, za koje narod Luo veruje da izaziva i rođenje i smrt pojedinaca. Priroda je pod njegovom vlašću, i on koristi gromove kako bi oborio zlotvore Ponude i žrtve pri nose se Vereu pod velikim drvećem u kojem se često prepoznaje njegovo prisustvo. Prisnost sa božanstvom jedna je od odlika života naroda Luo - molitve, zazivi i zna menja predstavljaju nešto svaki dašnje. Vere biva obavešten o svakom društvenom doga đaju, a starešine prizivaju njegov gnev na neposlušne sa plemenike. Jutro je uobičajeno vreme za sl uženje Vereu, m ada se mlađi raspituju kod meseca, " njegovog drugog sunca " , o svojim bračnim drugovim a i deci. . •
Zanahari
V rhovno božanstvo u madagaskarskom panteonu. Više struko b ožanstvo sa ženskim i muškim vidom i nebeskim i zemaljski m ispoljavanjima. Prema jednom mitu o stva-
Rečnik svetske mitologije 365
ranju, Zanahari je stvorio zemlju, ali ju je ostavio p ustom. Na to je Ratovoantan i, " samostvoreni " , poput b iljke nikao iz zemlje. Kada iznen ađeni i znatiželjni Zanahari siđe s neba da bi posetio Ratovoantanija, to novo božanstvo sušilo je glinene kipove ljudski h b ića i životinja koje beše n apravilo na suncu. Međutim, n ije mogao da oživi statue. Zanahari se ponudi da im udahne život, ali je zahtevao da ih povede na nebo. R atovoantani to odbi. Na kraju se spo razumeše da Zanahari podari život tim stvorenjima, ali i da i m ga uzme kada umru. D ogovoreno je da im tela za uvek ostanu kod Ratovoantanija. Otuda madagaskarski običaj ostavljanja pokojnika na zemlji. Prema drugoj varijanti tog mita, svađali su se nebeski i zemaljski Zanahari : Jednom prilikom potonji je od gline izvajao različita stvorenja, ' Uključujući i muškarce i žene. Žu deći da se dočepa že na, ne b eski bog ponudi suncu da mu dopusti da obasja zemlju, ali nije bio voljan da svim kipovima podari život. Na kraju je morao da pristane da to učini, ali zemaljski Zanahari odbi da preda sad već živa ljudska b ića sve dok ne dobiju potomstvo. I zbi žestoka prepirka i od tada nebeski Zanahari čini sve što može da stvorenjima zemaljskog boga uzme život. Zanaharijeva žena je Andrijamanitra, nebeska kraljica. Prema legendi njegov doprinos stvaranju čovečanstva bili su meso i telesni oblik. Druga božanstva obezbedila su kosti , krv i životni dah ili duh.
OKEANIJA Polinezija Melanezija Mikronezij a Australij a ...,
�
"" tl:
.0
Okeanija j e uvek p osebn o opčinjavala evropski um. Putn i ke , slikare, antropologe i psihologe Okeanij i .je pri vlačilo očekivanje da će tamo možda n aići na primitivne kulture k oje i lustruju kako su p rvi p reci čitavog ljudskog roda živeli i mislili. Mada savremena n a uk a ne opravdava to očekivanje, činjenica je da bi se današanji australijski Aboridžin i mogli gotovo n azvati živim fosilima". Mile " nijumska izolacija Australije, k oja se · jasno očituje u nje nim arhaičnim životinjsk i m vrstama, kao što su ptice neletačice, sisari koji polažu j aja i torbari , nalazi izraz i u jedinstven o m fizičkom tipu aboridžinskih stanovnika. O p lemenima iz kamenog doba s a središ nj i h planina Papue, drugog p o veličini ostrva n a svetu, danas se malo zna, ali izgleda d a su i ona zadržala veoma primitivan način života zbog n edostatka dodira s naprednijim društvima. Kod pa cifički h ostrvljana, s druge strane, p ostoje legende o seoba ma, a u njihovim mitovima božanstva slobodno p relaze s jednog ostrva na drugo. Upečatljivo obeležje mitologije Okeanije uopšte jeste nje n a bliskost sa onim što Karl .Jung n aziva arhetipovima, za koje se tvrdi da u našu svako dnevnu svest unose nepoznati psihički život koji pripada dalekoj p rošlosti. Međutim, sa izuzetkom centralne Papue i Australije, to područje n ije bilo zatvoreno za spolj ašnje uticaje i n eodrživo je stanovište da j e ono sačuvalo n aj starije i n telektualne i duhovne p ojmove. Okeaniju, zapravo, čin e četiri velike tradicije: Polinezi ja, Melanezija, Mikronezija i Australija. Polinezija, najjuž" n ija kulturna oblast, širi se u veli ko m trouglu od Novog Zelanda do Havaja i Uskršnjeg ostrva, a u njenom središtu su ostrvske skupine Tonga, Samoa, Tahiti i Tuamotu. U toj ogromnoj oblasti bilo je više seoba , ali se smatra da je
368
Okeanija
n ajvažnija bila dolazak prvih Polinežan a iz j ugoistočne Azije p reko Mikronezije. Oni su stigli pre nekih dve hilja de godina, značajno homogenizujući svojim ustaljeni m kulturnim obrascima mitologiju raštrkanih arhipelaga koje su n aselili . Ogromne razdalj i n e između ostrva - od H avaja do Severnog ostrva na Novom Zelandu i m a više od šest h iljada kilometara - dovele su do lokalnih varijacija n egde do razli či tog n aglaska u k akvoj legendi, a drugde do n ovog p ojma božanskog, ali b i se te varijacije najbolje m ogle opisati kao p reinake zajedničke teme. Polinezijski ljubimac, Maui, ne pripada n ijednom posebn om ostrvu, a njegovo obešenjaštvo udahnjuje život legendama o raz ličitim bogovima i boginjama. Maori s Novog Zelanda, ti vrhovni kosmolozi i mito l ozi , objašnjavaju razbijanje jednoga u m noštvo sukobom između boga neba R angija i njegove dece, koju je otac za točio u Pap i n oj zemaljskoj materici beskraj n i m vođenjem ljubavi. Poput grčkog Uran a , R angija je trebalo razdvojiti od njegove p oslušne supruge i oterati ga n a n ebo, ali nije bio uštrojen u sukobu sa sinovima. Posle te kosmičke pri l agodbe i borbe za premoć između Rangijeve dece, brojna bića skriven a u zemaljskoj materici mogla s u se slobodno m n ožiti i širiti p o zemlji. Konačni pobednik u božanskoj bici bio je ratoborni Tu-matauenga, bog surovih ljudskih b ića. Njegova duga borba s b ogom oluje Tauhirima-teom, kako tvrde Maori, posledičila je velikim potopom od kojeg je nastao Tihi okean. Kod Havajaca, pak, odaljeni bog ra đanja postao je tvoračko božanstvo. Njegovo povlačenje p ri p isano je n ezahvalnosti i rđavom ponašanju prvih ljudi. K a ne, Ku i Lono oblikovali su Kumu-honuu, p rvog čo veka, od vlažne zemlje, dali mu Lalo-honuu za ženu a njega p roglasil i p oglavicom k oj i će vladati čitavim svetom. . Prvi ljudski p a r živeo je srećno sve dok L alo-honua ne . srete Aja-nui-nukea-a-ku-Iavaju, " veliku morsku pticu beloga k ljuna koja stoji loveći ribu" i koja j u je n agovorila d a p ojede Kaneove svete jabuke. Poludela je i postal a morska p tica, a muž joj j e osuđen na smrt.
Rečnik svetske mitologije
369
Slože n o božanstvo Kanea, Kuua i Lonoa ustanovilo je smrt kao kaznu za Lalo-honuine prestupe. Lono-nui-no ho-i-ka-vai, " veli ki Lono koji živi u vodama", objedinio je pojmove dobre žetve, ulova ribe, uspešnih ishoda i pro dužetka ljudskog roda; a Kane, vrhovno božanstvo, bio je bog neba, zvan Kane-ika-pahu-vai , "Kane s ti kvom punom vode " , i Kanehekili, " Kane gromovnik". Ponekad su ga, međutim, povezivali s Kahoalijem, bogom čarobnjaštva, možda zato što je taj bog vladao p odzemnim svetom. U Polineziji se verovalo da duše pokoj n i k a p utuju u jednu od dveju zemalja: duše p oglavica i drugih odličnika odlazile su u raj bogova, ostrvo u vazduh u; duše običnih ljudi išle su na senovito mesto ispod okean a ili zemlje. Havajci su podzemni svet n azivali lua-a-milu, " Miluova jama", po svadljivom poglavici kojeg je Kane b acio " u najveće dubi ne noći " . U taj se svet ulazilo kroz p ukotine u zemlji koje su Havajci zvali " odbacivališta" i kojih je bilo u svakoj na seljenoj oblasti . Put polinezijskih junaka do sunca, do podzemnog sveta zbog vatre ili do nebesa, podseća na čarobnjakovu potragu za duhovima od kojih zavise bolest i zdravlje, život i smrt. U maors koj lege ndi o Hakavauu i n atpri rodnoj glavi, ju nak i veštac su objedinjeni u istoj ličnosti. Ta je mitološka crta manje izražena u drugim okeanijskim tradicijama. Ipak, svima su im zajedničke l egen de o ljudožderstvu. U vreme kada su evropski putnici otkrili pacifičko ostrvlje, kaniba l izam je bio jako raširen i b rodolomnici su morali biti oprezn i , kao i p oseti oci s drugi h arhipelaga. Mada su, po svem u sudeći , stanovnici h avajski h ostrva pretpo stavljali običaje " ljudomorstva " običaj i ma " ljudožderstva", sačuvali s u pojedinosti odvratnih p ostupaka kanibalizma. Č uven je bio Ka-Io-aikanaka, ,.Lo ljudožder " , strašni poglavica ogromne snage i proždrlj ivostL Tog ratnika, koji je po tel u imao istetovirane slike p tica, ajkula i drugih riba, isterali su iz doma predaka zbog slabosti prema peče n i m ljudskim bićima. U srodnom mitu govori se o pe ćnici n astaloj od tel a boga koji je nekada došao n a ostrvo
370
Okeanija
kao stran ac i uzeo sebi ženu. Kada n astupi glad, on izgradi i zagreja p ećnicu, uđe u nju te ga prekriše zemljom. Pošto p rođe dovoljno vremena da bi se telo dobro ispeklo, ljudi otvoriše pećnicu i otkriše svakojaku skuvanu hranu, a samoga čoveka ugledaše kako se, potp un o neozleđen po n ovo pomalja iz mora. Takođe otkriše slatkovodni potok koji je izbijao iz mora tamo gde se stranac ponovo pojavio p rokopavši kilometar i p o p uta od pećnice . Melaneziju , središnju kulturn u oblast, čine veliko ostr vo Papua, p rsten vulkanskih arhipelaga, uključujući Admi ralska ostrva, Solomonova ostrva, Banksova ostrva, Novu B ritaniju, Nove Hebride i Novu Kaledonij u i, malo poda lje od njih , Ostrva Fidži . N asuprot poli nezijskoj, melane zijska mitologija ističe se ogromn om raznovrsnošću, koju je možda p odstaklo očigledno odsustvo pojma vrhovnog božanstva . U svojoj uticajnoj studiji Melanežani, R . H. Kodri ngton je primetio da u njihovom svetu nijedno n atprirodno b iće ne zauzima p osebno visoko mesto. Naprotiv, "melanezijski um" , kaže o n , " potpuno je opsednut verovanjem u n at p rirodnu silu ili uticaj, koju skoro svi n azivaju mana. O n a svojim delovanjem proizvodi sve o n o što prevazilazi sva kodnevnu ljudsku moć, uob ičajene p rirodne procese. Pri sutna je u atmosferi života , vezuje se za lju de i stvari , a i spoljava u posledicama koje se jedi no mogu pripisati njenom uticaju. Onaj ko je poseduje m ože je koristiti i usmeravati, ali njena sila može uvek da se otme . . . " Mada savremeni izučavaoci dovode u pitanje p retpostavljenu bezličnost mane, tvrdeći da je to n atprirodna osobina a ne b ezlična sila, opis melanezijske religije kao mešavine obo žavanja duhova i predaka u Kodringtonovom pionirskom radu n ije izgubio na važnosti. Zato što Melanežani imaju i l i su, b a r donedavno, i m a l i - kosmogonijske mitove u k ojima se p odrazumeva p rethodno p ostoja nje sveta i nje govih n ajvažnijih osobina te samo opisuj u p otonje prome ne obl i k a , malo i ma prostora za delovanj� moćnih božan stava. Tvorački l i k poput Kata bio je vui, " duh " , a ne bog;
Rečnik svetske mitologije
371
živeo je i mislio kao ljudi, a svoje izuzetno znanje i moći dugovao je vlasti n ad manom. Stanovnici Nove B ri tanije objašnjavaju dobro i zlo su parništvom dvojice b raće, To-Kabinane i To-Karvuvua. Nesrećne i nepredviđene bile su posledice p ostupaka bu dal astog brata, njegovog neukog podražavanja To-Kabi naninih čarolija. To-Karvuvu je je stvorio p rvu ajkul u, simbol užasa u oblasti Tihog okeana. Večno suparništvo lih blizanaca odraz je večne nestalnosti ljudske sudbine i sadrži istančano shvatanje da se nesreće dešavaju koliko zbog svesnog neprijateljstva okoline toliko i zbog gluposti i pogrešnih pregnuća. S tanovnici Nove Britan ije tvrde da čovek mora stremiti ravnoteži un utar društva i prirodnog okruženja. Drugi kulturni mitovi preuzimaju tu temu, mada je na Papui naglasak na p lodnosti i razmnožavanju. Najsevernija kulturna oblast je Mikronezija , sazvežđe raštrkanih ostrva. Postoje četiri glavna arhipelaga - Gil bertova, Maršaiska, Marijanska i Karolinska ostrva. Uda ljen u od svetskih trgovačkih p uteva, Mikronezi.iu su na učnici zanemarivali sve do kraja Drugog svetskog rata, a ni dan-danas ne p ostoji sveobuhvatna studija o njenim mi tološkim tradicijama, koje izgleda objedinjuju elemente Melanezije i Poli nezije. Štaviše, moguće je razlučiti mito loške teme koje su n astale u Evropi i pomešale se s domo rodačkom građom n akon što je Magelan stigao do Guama 1 52 1 . To sigurno važi za narodne priče koje je ser Artur Grimbl p rikupio na Gilbertovi m ostrvima. Shvata nje da je smrt došla u svet zato što su p rvi ljudi povredili sveto drvo posledica je delatnosti h ri šćanskih misionara. D revna religija Mikronezije veoma je naglašavala obo žavanje p redaka. Stanov nici Karolinskih ostrva p ažljivo su umilošćavali takozvane ani, " obogotvorene p retke " , spaja jući svoj totemski kult s kultom lokalnih božanstava. Ani su p oštovani u obl i čju n aročite ptice, životinje, ribe ili drveta u kojima su, kako se verovalo, p rebivali i s kojima su ih p oistovećivali . Pokojnici su, međutim, p utovali do jednog od dva p očivališta: odl azil i su ili u pačet, raj pod
Rečnik svetske mitologije 373
372 Okeanija
morem, i l i u mračni podzemni svet, pueJjko, čije su vrat n ice čuvale dve p akosne veštice. U drugim delovima Mik ronezije , za n esreću i p okvarenost okrivljavan je p odva ladžija O lofat. Taj bog vatre bio je odgovoran za razno razne predmete i p oj ave, od zuba ajkule do raširenosti pre ljube. Preobražavajući se nebrojeno p uta, Olofat je uspeo da uznemiri svet i izbegne p osledice svog delovanja. Mnogo manje razdore izazivali su kulturni junaci poput Lugeilana, p ronalazača tetoviranja i vlasulj arstva i učitelja ratarskih veština. Kada je 1 788. Britanija anektirala poslednju kulturnu oblast, A ustraliju , tamo je bilo oko trista hiljada Abori dži n a p o deljenih u više od četiri stotine plemena. Ti ljudi nisu p osedovali nikakva znanja o poljoprivredi, meta l urgiji i grnčarstvu, nisu imali nikakvo p ismo niti su gajili domaće životinje, osim dinga. Negostoljubivom okruženju behu se p ri l agodil i nomadskim n ačinom života, l ovom i skupljanjem divljih plodova. Nemoguće je reći kada su Aboridžin i stigli u Australiju, ali izgleda da su u neko do ba koje p ovest ne beleži družine skupljača hrane krenule na jug s a i ndonezijskog arhipel aga i raširile se p o konti nentu, razvivši odelite jezike i dijalekte. Uprkos n iskoj razini materijalne kulture, ta su plemena stvorila složen društven i p oredak i rel igiju. Ako zanemarimo lokalne varijacije , glavne crte te religije jesu verovanje u p osebnog boga neba i druga, manja ali delatnija božanstva, često kulturne j unake; bliska veza mita i obreda, pri čemu legen darne događaje p rikazuju učesnici pojedinih svetkovina; tajn i obredi i nicijacije za muškarce; i totemizam, vezivanje pojedin aca i grupa za prirodne p oj ave. Kod p lemena Aran d a u središnjoj Australiji p ostoji svest o p raiskon skom n ebeskom biću, aina itdža arbamanakaja, "nestvo ren o m " , koji je živeo p re aJčerc, "snovremena " . Tokom " snovremena " duhovi koji su spaval i pod zemljom digli su se i l utali zemljom, oblikujući predele, stvarajući čoveka i podučavajući ga vešti nama preživljavanja. Obavivši svoj posao, ti totemski p reci ponovo utonuše u san. Mada je
pleme Aranda, poput drugih skupina sa sličnim mitovima, uglavnom zaboravilo p raiskonskog oca neba, s vel ikom nostalgijom seća se doba kada su htonična božanstva ho dala ple me nskim teritorijama. U obredima inicijacije, kao dome n u muškaraca, od n ajvećeg je značaja prenošenje svetih p l e menskih tradicija o alčeri. Te simboličke ceremo nije p redstavljaju ostatak n everovatno drevnog sistema duhovnog upućivanja i obuhvataju obredno jedenje p rvo bitnog oca pošto inicijanti piju netom p uštenu krv starijih ljudi . U ranija vremena ta se krv uzimala od čoveka koji j e u t u svrhu b ivao i ubijen , baš kao što su s e delovi njegovog tela jeli. Zapisano je da su jednom prilikom pred kraj X I X veka p ušta nje krvi i ljudožderstvo p ri menjeni na i nicijan tima nakon što su dva dečaka p odigla glave i spazil a nešto što nisu smeli da vide. Mada se tvrdi da su p rvi obredi ini cijacije obavljani tako da su svi mladići ubijani, ovakvo dramatično izvrtanje u loga bilo je n eobično, umnogome zato što pijenje krvi u sprezi sa obrezivanjem i nicijanata uvek ima za cilj da dečaka odvoji od majke i priključi ga družin i ratničkih potomaka totemskih p redaka. Nekih dvanaest meseci posle iskušenja obrezivanja, inicijant u muževn ost podvrgava se drugoj ob rednoj operaciji : subin ciziji - p rosecanju otvora u uretri s donje strane uda. Cilj tog otvaranja faličke materice jeste da od i nicijanta n apra vi n ešto još veće od muškarca. Stoga ne iznenađuje zani manje koje su australijski Abori džin i pokazivali za hriš ćanski obred pričešća kada su za njega saznali od p rvih mi sionara. Ahoeitu Legendarni Tui Tonga, kralj Tonge. Najpre se na zemlji " pojaviše ljudska deca crva i l i ličinke, a glava crva posta Tui Tonga. I me mu je bilo Kohai . . . Potomci tog crva , njegovi podanici, behu veoma broj n i . " Nekada davno bog E itumatupua siđe s neba niz neko veliko drvo i za žen u uze I lahevu, potomkinju crva. Zatim se vrati n a nebo, dok žen a i njeno dete, Ahoeitu, ostadoše
374 Okeanija
na zemlji. Čim Ahoeitu odraste, on odluči da poseti oca n � nebu. Ilaheva mu reče da će zateći Eitumatupuu kako lOVI gol ubove. Tako se Ahoeitu uspe �z d�vo i srete sa ocel:n . te, radosni, protrIjaše noseve. Ah Eltumatupuma sreca zbog dolaska zemaljskog sina rasrdi Ahoeituovu braću Eitumatupuine n ebeske sinove. Oni zat� sa �eka�e A � o eitua u zasedi, raskornadaše ga, skuvaše I pO.J edose. Eltu matupua je sumnjao da je počinjen zločin te nar� di Aho eituovoj braći da "priđu i ispovraćaju se". DošavšI tako do svih delova svoga zemaljskog sina, nebeski otac ga ponovo napravi uz pomoć čarobnog bilja. Potom reče: "U bili st� , Ahoeitua. On će sići kao vladar Tonge, dok cete Vl , njegova braća, ostati ovde. " Ali oni moljahu za opr? štaj �e s vremenom Ahoeituovoj braći bi dopušteno da SIđu n IZ vel i ko drvo. Potomci Ahoeitua, čije ime znači " dan je sva nuo", postajali su jedan za drugim Tui Tonga. Alčera Doslovno snovreme ". D avno minulo doba kada su pre dački du h�vi aboridžinskih plemena Australije hodali zemljom. Veruje se da su se ti htonički preci vratili u svoje podzemno obitavalište. Altdži ra Dokoni otac neba kod plemena Aranda u središnjoj Au straliji. Zamišljaju ga kao čove ka na nebu sa stopalima na lik emuovim. Njegoye žene i kćeri imaju pseća stopala. Neobična i deformisana stopala predstavljaju čestu oso binu duhova ili predaka u aboridžinskom verovanju. O tome govore izrazi kao što su " stopain i pas", " stopaino " telo", "prsti-stopala-grubi " i " stopalo od k osti . Altdžira je erina itdža arbamanakafa, " Ilestvoreni". Ime mu je pove zano i s glagolom "spavati " . Stoga ga smatraju odaljenin: božanstvom " snovremena " , tokom kojeg su se podzemnI duhovi predaka trgli iz usnulosti kako bi l utali zemljom. Altdžira je svetu dao sadašnji oblik a zatim otišao na vrh
Rečnik svetske mitologije 375
neba, dok su ostali "snovečnici" ponovo potonuli u svoje zemaljsko prebivalište. Arande k ažu da je Altdžira danas ravnodušan prema čovečanstvu. Atea U mitologiji Tuamotua, prvobitni pokretni nebeski pro stor, biće bez oblika. Atea se preobrazio u boga neba, a Fahotu mu je postala žena. Prema legendi, prvi Fahotuin sin, čarobnjak Tahu, umro je od gladi jer se dojio na nje nim ravnim grudima. Kako su ga i druga deca sledila na tom k ratkom putu do groba, Atea i Fahotu razmeniše polove te je nebo postalo i otac i majka i dojilo decu. Jedan Od velikih polinezijskih mitova o sukobu jeste borba Atee i Tane-mahute koju su Maori zamišljali kao razdvajanje nebeskog oca od zemaljske majke, Rangija od Pape. S tanovnici Tuamotua verovali su da je Atea poku šao da zarobi mladog boga Tanea i da je za nji m poslao vojsku manjih božanstava. Pošto je Tane umakao svojim progoniteljima na zemlji i lutao oblacima, toliko ogladne da ubi i pojede jednog od svojih predaka, što beše početak lj udožde rstva. Dostigavši muževnost, Tane objavi rat bogu neba i , koristeći gromove svoga pretka Fatu-tirija, " grm ljavin e " , ubi Ateu. Jedn a od dinastija arhipelaga Tuamotu tvrdila je da vodi poreklo od tog zbačenog vladara neba. Auve
Sveta rodna mesta p redaka, pUlvaija. Kod pripadnika ple mena Vikmunkan u severnoj A ustraliji, auve, ili totemska središta predstavljaju gnezda ili p lodišta ptica i drugih životi n ja . Svaka auva ima posebna obeležja, mada se u blizi n i 'svake nalazi voda u obliku reke, lagune ili pojilišta. Veruje se da totemski preci obitavaju i igraju se nedaleko od a�ve. Blizu tih podzemnih duhova održavaju se velike plemenske svetkovine, a u nekim oblastima mogu se naći stare pećinske slike povezane s tim obredima.
Rečnik svetske mitologije 377
376 Okeanija
B ag adžimbiri
Banoi
Narod Karadžeri u severozapadnoj Austral iji sve pripisuje dvojici p re dačke braće zvane Bagadžimbiri. Pre nego što su se u obličj u dva dinga poj avili na njenoj površini, zemlja beše b ezobl ična. Nije na njoj bilo n i drveća, ni ljudi ni ži votinja - n ičega živog. Bagadžimbiri načiniše pojilišta, a od otrovne pečurke i neka kve gljive n apraviše polne organe prvim bespolnim ljudima i ustanoviše ritual obrezivanja. Nakon što su dvojica braće narasla do neba i, kao go rostasni ljudi, putovali zemljom, posvađaše se s mačjim čovekom zvanim Ngari man, kojeg bchu naljutili svojim smehom. Ngariman i njegovi rođaci ubiše Bagadžimbire kopljima. DUga, njihova zemaljska majka, toliko je bila gnevna da joj iz grudi mleko poteče pod zemlju, sve do mesta ubistva. Otuda izbi kao bujica, podavivši krivce i oživevši žrtve. Posle nekog vremena, ponovo rođeni Baga džimbiri odlučiše da umru. Tela im se p retvoriše u zmije, a duhovi i m se podigoše do neba kao veliki oblaci.
.Tedno od ime na koja s e na Novim Hebridima koriste za zemlju mrtvih. U tom delu Mel anezije veruje se da duh pokoj n i ka nekoliko dana boravi u svetu živih pre nego što će ga napustiti . Banoi, koji možda predstavlja podvodno carstvo, ima sve p ogodnosti gornjeg sveta osim vrtova zato što u njemu ne postoji rad. Prema legendi, aveti njski sta novnici Banoija odeljuju se jedni od drugih prema nači n u umiranj a . Tako s e oni koji u m r u o d kašlja drže zajedno. Po p redanju stanovnika B a n ksovih ostrva, podzemni svet, koj i oni n azivaju panoi, isto je toliko blizu zemlje kao što je smrt bliska životu. I zgleda da je njihov podzemni svet mrtvih čak divno mesto, gde proslave i druge druš tvene a ktivnosti pružaju utehu onima " koji su došli da tu i ostanu". Nesvestica ili p rivremeni gubitak pamćenja uvek su se smatrali kratkom posetom panoiju . I pak, duh po kojnika, tamale, kako se čini, ne poseduje znanje o dale kim stvarima kao što je vui - demon ili polubog. Tamate je, u suštini, umrlo ljudsko biće. Na Solomonovim ostrvima, duh preminulog poglavice ili kakvog drugog odličnika , tinda/o, poštuje se kao spona s nevi dljivim svetom i moćan saveznik u svim časovima krize. Ali neumilostivijeni duh pokojnika može biti opasan neprijatelj. Veruje se da duhovi pokojnika koji b orave na moru mogu biti strahotnog izgleda i ponašanja. Sačinjen i o d riba, napadaj u usamljene kanue i plivače.
B aj am e Totemski p redak plemena Kamilaroj iz Novog j užnog Velsa. Drevni bog neba i " otac svih stvari " , Bajame je bio gospodar života i smrti - a rhetipski vrač. Izumeo je ka menu zamku za ribe. Š a lje kišu onima koji je prizivaju, dok njegova omiljena žen a , B i ragn ulu, šalje poplave kada se to od nje traži. Bamapana Podvaladžijski junak naroda Murngin iz severne Australije - ludak" . Na neskriven i užas i prikrive n u radost tog abo " ridžinskog p lemena, Bamapana je bio bestidan i krši o ta bue rodoskvrn uća. Izazvao je bezbrojn e svađe i nespora zume.
Bobi-bobi .Tedan od predačkih zmijaea abori džinskog n aroda Binbin ga, iz severne A ustralije . .Tednom .i e Bobi-bobi ljudima po slao nekoliko letećih lisica za jelo, ali ti golemi šišmiši uspeše da pobegnu iz pećn ice . Zato zmijac, koji ih je po smatrao pod zemljom, uze jedno svoje rebro i hitnu ga uvis. Koristeći kost kao b umerang, ljudi su leteće lisice ubij a l i za kuvanje. Docnije p omoću iste kosti n ačiniše ot vor n a nebu, što razljuti B ob i-bobija, koji zgrabi rebro
Rečnik svetske mitologije 379
378 O keanija
kada je p al o na zemlju. Dvojica mladića koji pokušaše da se ponovo dočepaju svetog bumeranga završiše u zmijče voj gubici . Drugi zmijski duh zvao se Ulandži. I z n ekog nepozna tog razloga taj p redak verao se po sten ama kako bi zubima odsecao glave leteći m lisicama. Slično B obi-bob iju, izvadio je dva svoja rebra i srce. I n icijantima naroda Binbinga ka že se d a zmijski otac traži njih ove p repucijume. Bue U mitologiji Gilbertovih ostrva, sin žene koju j e n a čudo tvoran n ačin oplodilo sunce. B ue je p utovao na istok u kanuu, tražeći oca i svoje nasleđe . u pameti, te rabakau, i znanj u, le atajbai. Poput polinezijskog junaka Mauija, odlučni B ue napade boga sunca te ostvari svoju želju. Ma da je otac pokušao da osujeti sinOVljeve potonje n amere, B ue je p ostao kulturni junak. Naučio je ljude da grade ka n uue i kuće, podižu vet rove pomoću čarolija, obezbede se bi zdravlje i b lagostanje i smišljaju p esme uz koje se pleše. Dahan Pleme Kabi sa kvinslendske obale A ustralije obožava Da hana, dugu, p redačkog duha koji je delom riba a delom zmija i p rebiva u dubokim pojilištima. Dok prelazi s jed nog p oj i lišta na drugo, pojaVljuje se na nebu kao duga. Džangavuli Božanska trojka u severnoaustral ijskoj mitologiji - dve se stre i b ra t koj i su došli na zemlju p reko beralkua, ostrva duhova i l i pokojnika, i krajoliku dali obl i k i vegetaciju. To su p ostigli uz pOhtb a3vetih štapova, zvanih ranga, od kojih su neke ostavili za sobom n a određe n i m mestima kao sve te p redmete. Od solarn i h božanstava ukrašenih crvenim perjem, sestara Džangavul i , n astali s u p rvi ljudi i žene, takođe zvani ranga. Obrede tih troje p redaka, koji su se uglavnom odnosili na plod nost, danas vrše muškarci, mada
su prvobitno spadali u ženski delokrug. Takvu p rome n u izazvalo je možda silovanje, kao u drugoj tradiciji. Dudugera U papuanskoj mitologiji, "dete iz noge" koje je postalo sunce . Jednoga dana neka žen a koja je bila u bašti kraj okeana p ri meti veliku ribu koja se igrala u morskoj peni te uđe u vodu i poigra se s njom. Posle nekog vremena, že n i n a n oga o koju se riba trljala p oče da otiče i boli sve dok žena ne zamoli oca da p roseče oteklinu te iz nje ispade beba. D udugera, kako ga majka n azva, rastao je u selu, ali ga drugi dečaci nisu voleli zbog njegove n asilnosti . Plašeći se da m u se nešto ne desi, Dudugerina majka odluči da ga pošalje ocu. Kada otiđoše do žala, velika riba izroni, zgra bi ga ustim a i odnese daleko na istok. Pre nego što se to desilo, D udugera upozori majku i njene rođake da se sak riju ispod jedne velike stene jer je trebalo da postane sun ce , velika nesreća za svet. Oni poslušaše D udugerin savet. I z senke svoga skloništa p osmatrali su kako sunčeva vrelina u ništava ljude, biljke i životinje. Da bi sprečila uni štenje svekolikog života, majka suncu, dok se jednoga da n a uspi njalo, b aci kreč u lice, p ostavivši tako oblake izme đu zem lje i nemilosrdnih sun čevih zraka. Papuanci objašnjavaju mesečevu nedovoljn u sjajnost mitom o prevremenom rođenju . lednom neki čovek koji je kopao b unar pronađe duboko pod zemljom sjajan mali kolut. To b eše mesec koji se, utekavši mu iz ruku , uspe na nebo. Da je ostao u zemlji do kraja svoje i nkubacije, me sec b i b i o sja.j niji. Po drugoj verziji tog mita, mesec je po b egao iz testije . G og a N arod Masim s Papue veruje d a vatra potiče o d starice p o i me n u Goga. O d nje s u j e ukrali prvi ljudi. Boginja kiše i vatre, Goga p okuša pljuskom da ugasi ukradeni ugarak,
- ------ -
380 Okeanija a l i , n a sreću po čovečanstvo, zmija na svom repu sačuva p l a men. Prema drugom mitu o vatri , p rvi ljudi pri meti l i su kako se dim podiže s mora. Od nekol ikih životinja koje poslaše po p lamen, pas uspe da ukrade glavnju sa ostrva boginje vatre . G o r a-daileng N a Karolinskim ostrvima, bog koji je zlikovce kažnjavao posle smrti. Gora-daileng živeo je pored podzemne reke nepoznate duži ne. Nakon što bi pokvarene duše izmučio vatrom, i mao je običaj da ih gurne u tu reku, čija bi ih jaka struja odnela u zaborav. H akavau Najveći maorski veštac. Proslavio se nadjačavši čarobnu drve n u glavu koja je pripadala vešcima Puarati i Tau tohitu. Moćna glava začarala b i svakoga ko bi se drznuo da p ri đe u tvrdi u kojoj su je čuvali , a glas o njenoj moći ra širio se po ce lom Novom Zel a n d u . Svi na ostrvima pričali su o p ogibelji vel ikog b roja ljudi, pa Hakavau, n apokon , odluči da joj ispita snagu i ličn o j e poseti. Samo s jednim ljudskim sap utnikom, stari veštac pođe ka tvrđavi, bez pre stanka vračaj ući i ponavljajući čarobne reči kako bi oda gnao zle duhove. Na užas svoga p ratioca, prođoše mimo raspadaj ućih leševa njihovih p rethodnika, ali H akavau beše već saznao od svojih duhova zaštitnika da Puarati ni i Tautohitovi zloćudni duhovi i n isu baš tako moćni kako se to u p rvi mah činilo. Š taviše, njegova vojska dobrih du h ova b i l a je u stanju da osvoji tvrđavu, a kada očajn i Pua rata zatraži pomoć od čarobn e glave, ona više n ije mogla da riče tako glasno kao pre, već je samo p uštala slabe kri ke i jecaje. Popevši se p reko ograde utvrđenja, Hakavau javno pokaza svoju čarobnjačku n admoć i, posle kratkog obilaska svetih mesta un utar utvrde, nepovređen i zado volj a n , krenu n atrag sa svojim saputnikom. Prethodno
Rečnik svetske mitologije 381
zap ljeska rukama, n a šta poumiraše svi u utvrđenju . Tako su savladani Puarata i T a utohi to. Haumea Tajanstven a boginja plodnosti u havajskoj mitologij i . Hau mea se ponekad poistovećivala sa bogi njom zemlje Pa pom. B i l a je " p lodovita " i " žena iz daleke zemlje", koja je " rađala "čudna, bučna stvorenja . Govorilo se da je pono vnim rađanjem Haumea prelazila iz starosti u mladost i da se vraćal a da poženi i poudaje decu i u n uke. Mada je ta bogi nja p om agala p ri porođaju, uživajući u ljudskom pri raštaju , b i l a je sklona i razaranju. Najčuven ija je bila po povezan osti sa čudotvornim drvećem i štapom " koji je pri vlačio ribe " . Ljudi s u bili u stanju da narede tom svetom drveću da proizvodi h ra n u, mada je nesreća koja je zade sila " riblje drvo " razbacala ribe po vodi svuda oko H avaja. Hijoj o a Podzemni svet pleme na Vagav aga n a Papui . Kada neko umre, za njegovu dušu, aruga, kaže se da napušta telo i putuje u hijajau, carstvo pod morem. T umudurere, bele kože i gla tke kose, gospodar je mrtv i h . A ruga mu obde l ava vrt, o čemu mogu da posvedoče p osetioci iz sveta živih. Tvrdi se čak da su pojedine biljke donete otuda. I čo-K a l a k a l Polulege n darni poglavica. Prema stanOVI1lClma Karolin skih ostrva, I čo-Kalakal predvodio je veliki pohod s juga, najverovatnije iz Melanezije. Nije poznato da l i se uplašio masivni h kamenih utvrda na pojedinim ostrvima. Te di vovske tvrđave behu delo božanskih blizanaca zvanih 010-sipa i Olo-sopa. I ki -h aveve Bukvalno, "trb uh ne zna". Papuanski opis ekstatičkog kul ta koji se p ojavio u Vailal i oko 1919. Lju de su viđali kako
382
Rečnik svetske mitologi je
Okea nija
" p osle nekoliko žurnih koraka stan u i počnu da brbljaju i mašu rukama, istovremeno njišući glavom levo-desno i izvijajući tel o s jedne strane n a drugu u bokovima, pri tom na izgled čvrsto stojeći na nogama " . Takva ekstatička op sednutost, p osredna posledica kolonij alnog prodora, n ašla je k ultn og vođu u starcu p o imenu Evara. On je proricao dolazak p a robroda s duhovima predaka, koji će sa sobom doneti " te ret " (cargo) . U njegovim otkrovenjima očigled na su bila antievropska osećanja p ošto su se među očeki vanim darovima nalazile i p uške. Međutim, ideju o po vratku mrtvih pomalo je iskomplikovalo verovanje da su p reci bili beli. Evara je kasnije proricao da će avion doneti sveti teret obilja. Svuda su se pojavljivale stvarčice povezane sa savre menom tehnologijom. Pri mer za to bili su l ažni radio-apa rati za stupanje u vezu s p recima. Napuštani su plemenski običaji i verovanja pošto su ekstatički nastrojeni Papuan ci očekivali dolazak milenijuma. Veliko zani manje za evrop ska materijalna dobra, k oren " kultova tereta " ( " kargo kultova " ) , odražavalo se u mitskoj odeći nji hovog n ovog boga, I hovea: nosio je kaput, košulj u , pantalone, šešir i ci pele. Mada su t� nova verovanja u Valiali gotovo potpuno i ščezla do 1 923, njihovo nasleđe p redstavlja savremeni "kult tereta " ("kargo kult " ) , p odstaknut Drugim svetskim ratom. Avioni, brodovi, vozila i b aze za snabdevanje zbunjivali su i opčinjavali n arode koji su tek izlazili iz kamenog doba. Njihovu radoznalost p obuđivala je i ame rička vojska kada je, po p restanku neprijateljstava, počela da iskopava tela svojih p oginulih pripadnika. Današnji usamljeni p osmatrači međunarodni h letova ostaju svedoci mitološkog potencijala kulturnih p romena . J a lafat Tvoračko b ožanstvo na Japu , jednom od Karolinskih ostr va. Smatrali su ga dobroćud n i m ali l e nj i m bićem, a p one kad s u verovali da je utelov ljen u albatrosu.
383
.J uriungur Veliki bakarni piton naroda Murngin iz severne Austra lije . .Jednom prilikom dve devojke koje behu spavale s muškarcima iz zabranjenog plemena dođoše u auvu, sveto mesto koje je p ripadalo .Jurlunguru. To je bilo pojilište zvano Mirirmin a , " leđa pitona iz stenja " . U dubokim pod zemnim vodama ispod pojilišta p rebivao je duh zmijskog pretka. Kada starija od tih dveju devojaka p oče da kuva životinje koje beh u uhvati le, ta stvorenja iskočiše iz vatre, pojuriše ka svetom pojilištu i uskočiše u njega. Starija de vojka potom ode da prikuplja koru za novorođenče mlađe devojke. Ona p riđe bunaru Mirirmina te joj menstrualna krv oteče u pojilište i stiže do .J url ungurovog obitavališta . Glava " vel i kog zmijskog oca " mirno je počivala na dnu ja me, ali on otvori nozdrve i dobro onjuši zagađenu krv koja se slivala k njemu . .Juriungur zatim uspravi glavu i polako se uspuza. Dok se dizao s dna bare i voda u b unaru se po dizala i plavila zemlju . .Jurlungur spazi one dve devojke, svoje potomki nje. I ako su pevale ne bi li spreči le povodanj da ih proguta, duh zmijskog p retka dade se u poteru za njima i na kraj u ih uhvati. Lizao ih je, odgrizao im n oseve i napokon ih p rogutao, zajedno s bebom. Kasni.ie su zmije održale sastanak. Svaka od njih stajala je veoma uspravno , a .Juri ungur p riznade d a je p ojeo svoje rođake. Zmije se onda dogovoriše da .Juri ungur izbljuje dve devojke i novo rođenče. Jurlungur je ,.veliki otac" . Glas mu je grmljavi na, a voda u bunaru u kojem živi p resijava se kao duga. On je "zmija duge " , moćno božanstvo u aboridžinskoj religiji . N a povezanost s vremenskim prilikama, n aročito s kišnim oblacima, nailazimo svuda gde plemena obožavaju pitona. Jurlungur je, očigledno, središte kulta p lodnosti. Tokom vlažnog godišnjeg doba vode su se podizal e , a zmije izla zile iz zemlje poput n ovih b iljn i h izdanaka. Prema jednoj tradiciji , kišni p oglavica, Ata i ntdži n a , koristi se zmijom ka ko b i stvorio kišu. Na nekoj dalekoj zapadnoj obali Ata i ntdžin a u gubicu morske zmije stavlja " kišnog mladića " .
384 Okeanija
U trb uh u tog stvorenja žrtva živi dve godine i u svom tel u pri kuplja " svetlucave školjke " sve d o k g a zmija ne ispljune na obalu. Ataintdži na zatim da ženama da ,. kišnog mla dića " dobro isuše dimom. Slično kao u obredima inicijacije n aroda Murngi n , to bi trebalo da ga "ojača". Pripreme su dovršene kada žrtva upotrebi taku/u, "svetlucavu školjku" kako bi se p re obrazila u oblak. Podigavši se do neba, " kišni m ladić" okrene se naglavce i razveže kosu iz koje se kiša prolije po zemlji. Kad god ispusti takulu, sevne mu nja . D uga, oprezn a Atai ntdžin i n a duša, u stopu prati kišo tvorca, koji je obično pričvršćuje za glavu. " Kišni mladić" , obavivši svoj zadatak, vraća se n a udaljenu zapadn u obalu i p onovo pokušava da se pre obrazi u ljudsko biće. Pone kad ga Ataintdžin a spreči u tome, nehotice izazivajući sušu. I n ače, kišni poglavica svoje kišne mladiće" drži u " pripravnosti i šalje preko austral ijskog konti nenta b rojne velike oblake. K a h ausibvare Zmijski ženski duh kojeg poštuj u n a Solomonovim ostrvi ma. Nekada davno, dok su plodovi zemlje rasl i bez ljud skog rada, Kahausibvare načini ljude, svinje, druge životi nje i drveće. Ali ona u svet uvede i smrt. Kada je prva že na ostavi l a p rvu bebu kod zmije i otišla da radi u vrtu, odojče udari u plač. Ne mogavši da izdrži tu buku - to je, slu čajno, b i l a mana i mesopotamskih bogova - Kahausibvare se skl upča oko bebe i zadavi je. Majka se vrati dok je zmij i n a tel o još delimično bilo obavijeno oko njenog de teta, te p oteže sekiru i poče da komada gmizavca. I ako je Kahausibvare p osedovala moć da sastavi otkin ute delove, to joj se n ije svidelo te otpliva na neko udaljeno ostrvo. D o k je odlazila , n aruga se že ni: " Ko će sad da ti pomog ne? " Otada n išta više nije isto. Jedan kulturni mit sa Admiralskih ostrva takođe se vrti oko zmijoduha . Neka žen a ušla je u šumu i srela zmijca. Posle p očetnog opiranja, žena p ristade da se uda za njega te mu rodi dečak a i devojčicu. Zmijac je zatim otera kako
Rečnik svetske mitologije 385
bi sam mogao da podiže decu. Kada su već bila dovoljno velika, on im reče da uhvate i skuvaju malo ribe. Ali oni zagrejaše ribu na sunčevim zracima i pojedoše je još sirovu i krvavu. Na to zmijac reče: " Duhovi ste, žderači si rovog mesa. Možda ćete i mene pojesti. " Zatim naredi deča ku da mu ugmiže u trbuh, ali dete se upl aši i upita za razlog te naredbe. " I zvadi vatru " , reče zmijac, " i daj je svojoj sestri ! Zatim n akupi kokosovih oraha, jamova i banana. " Dečak učini kako mu bi n aređeno te ove plodove skuvaše na vatri. Kada su deca završila s jelom, zmijac ih upita: "Da li je bolja moja ili vaša h rana?" Oni odgovoriše: " Tvoj a ! Naša n e valja. " To su, p rema stanovnicima Admiralskih ostrva, bili začeci društva. Kainti ku ab a Doslovno znači: " drvo s mnogo grana". Sveto drvo n a Samoi. Prema stanovnicima Gilbertovih ostrva, koji s u se sa Samoe preselili na sever oko 1 400, Kaintikuaba je po stao od kičme Na Atibua, oca bogova, koji je umro kako bi svet mogao biti p ripremljen za čovečanstvo. Ljudi su rasli kao plodovi n a granama Kaintikuabe. Neki čovek, međuti m, slomio je drvo: to beše Koura-abi . Na to sveto grđe n aveo ga je izmet koji mu je s grana pao na glavu. Zbog Koura-abijevog n asilja ljudi se rasuše s drveta i ža lost uđe u njihov svet. Kamapua Bukvalno, " krmeće dete " - popularni lik u havajskoj mi tologij i . Svojom ogromnom gubicom rio je zemlju i " po digao veliku humku, brdo za bogove, brdo s provalijom spreda " . Ta legenda možda se odnosi na utvrđenje koje je pripadalo moćnoj porodici potomaka svinjskog boga. Up rkos brojnim n asrtajima n a život deteta K amapue, on izraste u odlučno i moćno božanstvo. Njuškom je iz ko ren a čupao letin u neprijatelja, p obeđivao i h u b orbi , div ljački vitlaj ući toljagom u svojim ljudskim rukama i odno-
386
Rečnik svetske mitologije
Okeanija
387
seći njih ove dragocen osti kao pien. Kao dobrodošao sa vezn i k u n eprekidnim ratovima na H avajima, Kamapua se ože n i o dvema kćerima vodećeg p oglavice i vern o mu slu žio na bojnom polj u , oduzimajući " pernate ogrtače i ka cige" m n ogim suparničkim pogl avicama. Jednom je, kao lep čovek, Kamapua pokušao da osvoji bogi nju v atre Pele. Ona ga odbi, vređajući ga i n azivajući ga " svinjom i svinjinim sinom". Počeše da razmenjuju po ruge i, kako su njihove božanske pristalice p ristizale, svađa je prerastala u okršaj. Peleini rođaci bljuvali su vatru na svi njskog boga, dok su njegovi prijatelji pretili da će mag lom i kišom ugasiti vulkanske vatre. Svinje su trčale svu " da u n aokolo. Jama se punila vodom . . . I Pele popusti te Kamapua ostvari što je naumio s njom." Ljubavnički i ratnički vidovi svinjskog boga smenjuju se u cikl usu legendi o njemu. Ponekad se njima objašnja vaju p ri rodne pojave. Jednom p ri l i kom on negde opazi dve lepe žene i pojuri za njima. To behu boginje koje ne staše u zemlj i . Kada ogromna njuška poče da rije u potrazi za njima, iz zemlje izbiše dva izvora vode, posle toga poznata kao Karnapuini izvori ". "
Kaneu nikada n isu prinošene ljudske žrtve zato što "mu je život bio svet ". Njegovi prikazi su retki, a kao oltar obično j e korišćen visok k up ast kame n . Njegove moći , međutim, jasno su uočava ne. Bio je Kane-hekili, ,.gromov nik"; Kane-vavahi-Ia n i , " probijač nebesa " ; i Ka-uila-nui maka-kehai-i-ka-Iani, "munja što seva n a nebesima " . Po odsustvu krvi obožavanje Kanea razlikuje se od poštova nja mnogih drugih havajskih bogova. Tako .je bog čarob njak Kahoali primao na dar očn u jabučicu ribe kao i očnu jabučicu ljudske žrtve. Ispijanje žrtvinog oka s pićem od biljke k ave kao milodar božanstvu b i l o je uobičajeno na Polinezij i , mada su Tahića n i čuvali oko za svog kra lja . K a n e a s u često dovodil i u vezu sa bogom lignji Ka naloom, havajski m Tan garoom. Kanaloa je bio " smrdlji vi", osvetoljubivi protivnik Kaneovih stvorenja. Poisto većivali su ga s hrišćanskim đavolom i zemljom mrtvih. matrali su da je Kanaloa, kao i Kane, božanstvo koje obitava u ljudskom tel u n a rajskom ostrvu što plovi n a oblaci ma blizu I-I avajskih ostrva. Č arobn o ostrvo zvalo s e Kane-hna-moku, " Kaneova skrivena zemlja ".
Kane
Dobroćudni duh-junak sa B a nksovih ostrva. I ako neki tvr de da i m jc predak, taj melanezijski j u n ak nikada nije bio čovek: b i o je vui, ,.duh " . Rodio ga je Katgoro, kamen koj i je pukao. Kat j e odmah por astao i p rogovorio. Najpozn a tiji od njegove jedanaestorice braće b i l i su Tangaro Gila gilala, " m udrac " koji j c razumeo sve i mogao da poučava druge, i Tangaro Lolokong, " budala", k oj i ništa n ije znao i ponašao se kao slaboumn i k. Kat je stvorio stvari ali n e i svet koji je postojao p re nji h . Načinio je svinje, drveće, ljude i n oć. U jednom mitu o poreklu života i smrti govori se o tome kako Kat i Ma rava, vui pauk, zajedni čk i stvaraju. Š est dana je Kat u drvetu dubio tela muška raca i žen a . Zatim ih je skrivao tri dana. Potom ih je otkri o i posle tri dana p lesanja i uda ranja u b ubanj ,.namamio u život" tako da su mogli sami
u poznoj havajskoj mitologiji, glavni bog rađanja. Kao i polinezijski podvaladžijski junak Maui, imao je "zadiv ljujući " fal us. Bio je " predak poglavica i prostih ljudi " , kao i tvorac triju svetova - gornjeg i donjeg neba i zemlje. U p očetku Kane življaše u tami . Zatim je stvoreno svet lo, a K u , p redačko božanstvo, zajedno s Lonoom, bogom nebesa, p o može Kaneu da oblikuje zemlju i stvari na njoj. Kasn ij e su stvoril i čoveka i žen u, ali su n epodopštine tog para p ri morale Kanea da n apusti zemlju i povuče se na ne bo, učinivši čovečanstvo smrtnim. Da je njegova prvo bitna n a mera b i l a da živi među ljudima vidi se iz n aziva datog svetu: Ka-hon ua-nui-a-Kane, " Ka neova velika zem Ija" .
Kat
388
Rečnik svetske mitologije 389
Okeanija
da stoje. Ali Marava, n akon što su Katovi drveni ljudi pokazali znake života , iskopa jamu, pokri joj dno listovima kokosa i ostavi i h da šest dana leže zakopani u njoj . Is kopavši te ljude i sastrugavši zemlju s nji h , on ustanovi da su se svi već raspali. Takvo je poreklo smrti među ljudima. Kat i Marava, koji su pre dobrohotni suparnici nego ljuti neprijatelji, pomagali su jedan drugome u nevolj i . Vi še p uta je Marava spasao Kata iz zamke koju su potonjem pripremila braća. Ljubomorni zbog Ro Lei , Katove pre krasne žene, kao i njegovih čudotvornih moći, braća sko vaše zaveru protiv njega. lednom prilikom pokušaše da udave Kata i ugrabe Ro Lei te u kanuu odveslaše do nekog udaljenog ostrva. Tada Kat uze bocu napravljenu od školjke kokosovog oraha i u nju stavi sve svoje stvari , umanji se i sam uđe u bocu te reče majci da je h itne u more. Tako je plovio u boci dok nije prošao mimo kanua svoje braće. Pojevši bananu, Kat baci koru u more tamo gde je kanu trebalo da prođe. Braća primetiše koru od ba nane, ali ne poverovaše Tongaro Gilagilali kad ovaj reče: ,.Kat je pojeo ovu bananu i bacio je koru ovde da je vi dimo, kako bi nas obavestio da nije mrtav, da je umakao i da nas prati . " Tek kad su se pribl ižili obali. shvatili su da ih tu čeka sam Kat. On i m rascepi kanu sekirom i zamoli ih da ubuduće žive zajedno u slozi . Ljudožder Kasavara, čudovišni vuj, pojeo je Katovu braću kada su pošli da traže voće . Kat ubi Kasavaru i pronađe kosti svoje braće u ostavi tog čudovišta. Ožive ih duvajući u trsku i pozivajući ih da se nasmeju ako su bra ća. Stanovnici Banksovih ostrva kažu da je najbolje od svega otišlo sa ostrva kada ih je Kat napustio. Sve do nedavno oni su očekivali njegov povratak. Po predanju, Kat, njegova žen a i braća, sa svom i movinom, otišli su u kanuu ubrzo nakon što je Kat ubio Kasavaru.
važnu ulogu u polinezijskim svetkovinama, mada se po nekad koristi i da bi se utolila glad. U jednom mitu s Tone, neki kralj posetio je mesto na kojem je vladala glad. Pošto n ije imala nikakve hrane kojom b i ga počasti la, jed na plemkinja pripremi i skuva svoju bebu kao pečeno prase. Kada otkri prevaru, kralj reče: Nisam ljudožder. dnesite je i sahranite onako kako se "sahranjuju pogl a vice . " Tako i učiniše. Ujutro ljudi primetiše da je nekakva biljka iznikla iz detetovog groba. Kralj im reče da neguju tu b iljku, kavu, koja će im biti ili prokletstvo ili blagoslov, zavisno od toga kako se budu ponašali prema njoj. Kumu-honua Doslovno z!1 ači "početak zemlje". Prvi čovek u havajskoj mitologiji. Zena mu se zvala Lalo-honua, donja ze � lja". " U prvobitnom vrtu koji je čovečanstvu sagradio bog Kane nalazile su se voćke i životinje, i sve je to bilo dostupno Kumu-honui i njegovoj ženi, osim svetog drveta. Jabuke i kora s tog drveta behu zabranjeni, ali kao i biblijski par, oni prekršiše zakon zbog čega ih je iz vrta isterao veliki beli albatros. Prema jednoj verziji tog mita, "velika morska ptica be log kljuna" ubedi la je Lalo-honuu da proba Ka neove svete jabuke. Kunapipi Boginja majka aboridžinski h plemena iz severne Austra lije. Danas tek maglovito i dokon o duhovno biće, .. starica" je nekada putovala zemljom sa skupinom j unaka i junaki nja, a tokom predačkog razdoblja rađala je muš karce i žene i stvarala pri rodne vrste. "Dugina zmij � " išla je pred njom kako bi j oj pripremila p ut.
Kava
Laufakanaa
Bukvalno, ,.gorak". Opojno piće koje se spravlja od ko renja i l i l išća jedne od b iljki iz porodice paprika. I gra
B og vetra na Ati , n iskom ostrvu Tonge. Prema legendi, bog neba Tamapaoulijalamafoa p oslao je Laufakanau na
Rečnik svetske mitologije 391
390 Okeanija
zemlju kao vladara Ate i nadzornika vetrova. :: Ako n.eki čamac bude imao l oš vetar" , reče Tamapaoult] alamafoa, " a ljudi dođu kod tebe, Laufakanaa, i zamole te za pomoć: moraš im dati dobre vetrove za to plovilo. " I tako, kada bl stan ovnici ma Tonge bili potrebni savršeni usl ovi za plo vidbu, mornari b i obično posetili Atu i prineli Laufakanai h leb pripremljen na ulju od mlevenih kokosovih oraha. . Mada je, kako se či ni, ta ponuda godila bogu vetra, 11 1 kada nije bio poistovećivan s kokosovim orahom. Umesto toga, p� predanju ljudi s Tonge, Laufakanaa je s neba doneo i na Ati posadio bananu i n ekoliko jestivih korena. Takođe mu se u zasl ugu prip isuje izum ribarske mreže. I me mu znači "govor", lau, " utišati " , lakanaa. U tom mitu o zanatu zanimljivo je da Tonganci veruju u prethodno po stojanje neba i mora. Maui, podvaladžijski junak Poli ne i ije � upecao je brojna ostrva svojom jakom ribarskom udicom , ali su druga ostrva, poput Ate, bačena. u more s " l) rema ' k o k amen]e . neba i nazvana ma ka {Oil ua, " zema I ]s jednoj varijanti tog mita, Maui je upecao i Atu. Odvukavš � je s mora, skočio je na obalu i svom težinom stao da gazI po najvišoj planini. "Dok je tabanao, zemlja se tresla ' a . planina m u se mrvila pod stopalima i kot :ljala u d oltne . pod njom sve dok se nisu napunile do svo]e s.a � �_sn} e ra zine . To je učinio sa četiri od sedam brda, ostavIvsI tn brda ne ugažena jer se b eše umorio od tog posla." Lio u mcre Avetin jski duh s Karolinskih ostrva. Kada b i ta demonica d ugač kih gvozdenih zuba posetila neko ostrvo, ljudi � i � o stajali oprezni. Ali neki čovek je toliko žud� o za n] � l1Im gvozde nim očnjacima da smisli plan kako da Ih se docepa. Postigavši da se Lioumere nasmeje lakrdijama nekog mno go ružnog klovna, on se ustremi na nju te ih joj izbi kam� nom. Odmah n astade gužva, jer su svi hteli da se dokopajU gvozdenih očnjaka zbog njihove čarobne moći.
Loa Na Maršalskim ostrvima, vrhovno biće i tvoračko božan stvo, p an dan tahićanskom Taaroi . U početku je Loa, ili Loua, prebivao sam u pra iskonskom moru. Iz usamljenosti i dosade podiže koraino grebenje i peščane obale, načini biljke i p tice i postavi po jednog boga za svaku od četiri strane sveta. Iz Loine n oge proi stekoše Vuleb i Limdu nanidž, p rvi čovek i prva žena. Kada se njihova deca na meriše da ubiju Vuleba, ovaj pobeže i p ade na zelju, odak le su mu iz noge izašla još dva sina. Edao, mlađi sin, po stao je veliki čarobnjak i doživeo m noštvo pustolovi na, sličnih Olofatovim. Prema jednoj verziji tog mita, Vuleb i Ledžman, mu žjak i že n ka crva koji su živeli u školjki, bili su prva ljud ska bića. Odjek te ideje jaVlja se i na ostrvima Tonge. Crvi su podigl i gornji deo školjke kako bi postala nebo, osta vivši donji deo kao zemlju. Loa tu ostaje u pozadini kao prauzrok. Luge i l a n Prema stanovnicima Karoli nskih ostrva, Lugeilan je sišao s neba da b i po prvi put učio lj ude nekim veštinama, poseb no tetoviranju, vlasuljarstvu i poljopri vredi . Lugeilana su uvek povezivali s kokosovom palmom. Sin m u je bio mikronezijski junak Olofat. Taj podva ladžija često je posećivao nebo, a posle jedne od poseta doneo je tajnu vatre s neba. Olofatovo l ukavstvo i preva most verovatno su doveli do poistovećivanja Luge i lana s ptičjim bogom Lukom, božanstvom smrti i bolesti. Mangar-kundžer-kun dž a Bukvalno znači: "muvolovac". P o da iz srednje Australije, svet je okeanom i tek se nekoliko brda Na obroncima tih p raiskonskih
predanju plemena Aran prvobitno bio prekriven pomaljalo iz slane vode . brda živeli su rela ma-
3 92 Okeanija II erhldža, "dvoje sraslih". T i m nerazvijen i m bićima OCI l uši behu zatvorene. Umesto usta imala su malene otvore. Š a ke su im bile stegn ute, a ruke i n oge pričvršćene za trup. D ugo s u tako živeli u tom simbiotskom stanju. Tada vode opadoše i p ojavi se Mangar-kundžer-kun dža, gušterski predak te ih razdvoji kame n i m n ožem . Zati m im proseče sve otvore, davši im oči, uši , n ozdrve i sve drugo. Sledeći njegovi darovi , n akon što jc obavio obrede obrczivanj a i s ub i ncizije , bili su kameni n ož, vatra, koplje, štit, bume rang i t.iurul1ga, sveti predmet koji je čoveka povezivao s njegovim p retkom i pružao m u zaštitu od opasnosti. Na kraju im je Mangar-kundže r-kundža uredio bračne od n ose. Prema drugoj verziji tog mita, s · neba su sišla dva bića zvan a l1 umbakula, " samop ostojeći ". Naišla su na stvorenje koje je ličilo n a ljudska bića zamotana u klube. Posle ne kog vremena ono poče da poprima oblik dveju osoba, a n umbakula i m pomogoše u toj evol uciji pre nego što se i sami p reobraziše u guštere m uvolovce. G ušter je tabu za inicijante plemena Aranda. Kazna za ubistvo guštera je nenormalno snažna požuda. Kod drugih abori dži nskih plemena postoje mitovi o nep otpunim ljudi ma, ali božanski pomoćnici obično su ptice ili pticoljudi. Prema tradiciji Kaitiša, tokom " snovremen a " , dva jastreb -čoveka, ula-kupcra, sleteše i preobraziše gomile ne dovr še nih i l i p otencijalnih stvorenja u muškarce i žene. Obre zivali su muškarce i vršili im subincizij u, a ženama otsecal i stidnice. Drugo jedno pleme, p a k , smatra da je prvi čovek n astao kao gušter.
M arava M e l anezijski duh pauk. Prema stanovnici ma B anksovih ostrva, Marava je bio i prijate lj i protivnik Kata, drugog moćnog vw/a, " duha". Marava n ije bio odgovoran samo za čovek ovu smrtnost. On se neposredno suprotstavljao Ka tovom osvajanju mora. Noću je ukla njao iverje koje je Kat otkidao s deb l a drveta od kojeg je pravio kanu. Kada ga
Rečnik svetske mitologije 393
.al iznenadi jedne noći, Marava p ristade da p omogne Katu te zajedno nadmudriše Katovu braću, koja behu ljubomorna i osvetoljubiva. lednom prilikom ovi uhvatiše Kata u rupu kopnene rakovice i zatvoriše otvor kamenom. Kada se vratiše kući, iznenadiše se zatekavši svoju ne suđenu žrtvu kako sedi p okraj žene, predivne Ro Lei . Katu j e Marava p omogao u njegovom čudesnom bekstvu. I
Matagaigai Papuanski duhovi drveta. Mužj a k se opisuje kao običan čovek , a ženka ima jednu veliku i jednu malu dojku. Mata gaigai se ljudima pokazuju samo u slučaju bol esti: ako im prsti utonu u bolesnikovo meso, smrt je neizbežna. Zlo ćudni su duhovi močvare, ili matabiri, ružna stvorenja s trbuši nama i nadutih obraza. V ol e da stavljaju " mađije" na lj ude. Maui Polinezijski kulturni junak i podvaladžija malena rasta. PojaVljuje se u mitovi ma od Novog Zelanda do Havaja, gde je slavan poput Herakla . Mauija, koji je obično naj mlađi sin , a ponekad i n ap ušten o dete, bilo pob ačak bilo nedonošče, u more je bacil a majka, Taranga, koja ga je prethodno zamotala u pramen vlastite kose. Pošto ga je spasao njegov veliki predak, Tama-nui-ki-te-Rangi, Maui se na kraju vratio na ze mlj u i ponovo pridružio porodici . Tada ga maj ka n azva Maui-ti ki-tiki-a-Taranga, " Maui stvoren od Tarangi n og čuperka " . Mauijevi najpozna tiji legendarni podvizi bili su pecanje ostrva s morskoga dna, hvatanje sunca u zamku kako bi mu se usporio hod, p odizanje neba kako bi ljudi imali više prostora na zemlji i p ribavlj a nje vatre. U maorskom mitu, Mau i je koristio čeljusnu kost svoje pretkinje, Muri-ranga -venue, kao čudotvorno oružje . Njegovim oštrim vrškom odvojio je kop n o od mora, ali braća, ne obazirući se na njegova upozore nja, raskomad aše kopno, način ivši tako
394
Rečnik svetske mitologije
O keanija
polinezijski trougao načičkan ostrvima, kao i planine No vog Zelanda. Pomoću silne čeljusnice i lanenog konopca Maui je n apao i sunce. Junak se toga zadatka latio "kada mu je palo na um da noć dol azi p rebrzo n akon izlaska sunca" . U hvatio je sunce omčom i zadao mu mnogo žesto kih udaraca tako da je sunce, oslabljeno ranama, jedino bilo kadro da puzi svojom putanjom. Tonganei kažu da je nebo ponekad mračno zbog žarača kojim se Maui koristio kako bi ga podigao. Desilo se da je Maui p ri premao zemaljsku pećnicu kada mu se žarač zaglavi na nebu, koje je tada bilo mnogo niže nego danas. Bes a n , Maui okren u žarač i gurnu n ebo uvis. Prema jednoj havajskoj legendi, medutim, Maui je podigao nebo da bi stekao n a klonost neke žen e . Poreklo vatre različito se tumači . Pojedine tradicije ob jašnjavaju da je Maui ukrao taj n u vatre od "blatnih koko ši" dok su pržile banane. Kad god b i se približio tim ne beskim kokoškama, iz njihovih kandži suknuli bi plame novi. Kada je konačno uspeo da ščepa n ajmanju od njih, ona mu reče da se vatra nalazi na drvetu zvanom vai-mea, " sveta voda", i pokaza mu kako da dođe do nje . Prema maorskoj verziji, drevna bogi nja vatre, njegova rođaka, otki n u l a je vlastiti n okat kako bi Mauiju dala plamen. Ali njegovo obešenjaštvo gotovo da mu je pomuti lo moć ra suđivanja u toj pustolovin i jer je zatražio više plamenih no kata n ego što je mogao bezbedno da ponese. D ruge priče o Mauiju tiču se njegovog rođenja, braka i smrti . Zan imljiva je priča o Hini i Mauiju zabeležena na arhipelagu Tuamotu, koji se nalazi istočno od Tahitija. Svojeglava Hi n a napustila je muža, čudovišnog jegul.jca Te Tunu i dala se u potragu po svetu za novim ljubavnikom. Vikala je na sav glas: "Ja sam žen a koj u će imati jeguljoliki ljubavnik, žen a koja je čak ovamo stigla kako bi se na oba li sjedin i l a u borbi strasti . . . prva žen a koja je došla bez ika kvog srama, tražeći jeguljoliki ljubavni štap . " Niko se nije usuđivao d
395
vlastita m ajka. Te Tuna isprva n ije obraćao pažnju na nji hovu vezu, ali ruganje suseda konačno probudi bes u njemu. Između smračenih nebesa, gromova koji su se pro lamali , m unja što su sevale i praznoga mora s nasukanim čudovištim a, suparnici Te Tuna i Maui upoređiva li su svoje m uškosti . Svojim džinovski m fal usom koji je držao u ruci , podvaladž ijski junak obori tri strašna pratioca ču dovišnog jeguljca, preplaši svog protivnika i odnese p obe du. Tako je Hina, arhetip neverne žene, samouver eno promen i l a ;nuža . Kasnije Te Tuna još jednom napade Ma uija, ali b i " rastrgn ut", podlegavš i njegovim nadmoćni m čarolijam a. Iz T e Tunine sahranjen e glave izrastao je p rvi kokosov orah. Maori Hi nu smatraju boginjom smrti, Hine-n ui-te-po. Oni veruj u da ju jc Maui p ronašao dok je bila u dubokom snu. Pokušao je da joj p rođe kroz telo ali nju prob udi cvr kut ptica te ga ona usmrti stezanjem . D a je Maui bezbedno prošao kroz Hine-nui- te-po, ljudska b ića više ne bi umirala pošto bi i sama smrt bila uništena. Ali na Havajima su ne ukrotivog podvaladžij u po svoj prilici ubili sami domoroci , koje su ljutili njegovi postupci. Po p redanju, crvena boj a morskih račića, kao i dugine boje potiču o d njegove krvi. Menehune
Mitska rasa patuljaka. H avajci su verovali da su meneh une "visoki oko pola metra". Ljudi su na njihova "krivonoga" obličja nailazil i u šumama, gde su putnici morali dobro da se p aze. Menehune su odapinjali strelice n a neoprezne i l i znatiželjne, a l i sve dok i h n i k o n e b i uznemiravao, srećno su živeli u pećinama. Docnije su se preselili na Novi Zeland, a Havajci su ih pomešali s Maorima. Legende o čovečuljc ima postoje ši rom P acifika. Dok su im na dalekoj J avi pripisivali iz gradnju h ramova, na Tongi su bili šumari i " tokom jedne jedine noći " pošumljav ali čitava ostrva, a na Fi džiju ne vidljivi kepeci kovrdžave kose" učili s u ljude da pevaju i " igraju .
396
Okeanija
M i n avara Minavara i Multultu - dva predačka junaka p lemena Nam butdži iz srednje Australije - jesu ljudi kenguri. Izašli su iz " vel i ke naplavine koj u je doneo " potop i , na sve četi ri, pošli na jug. Kada su se ulogorili , iskopaše rupicu u kojoj su spaval i pokriveni otpacima. To vide čovek pacov i oštro " ih p rekori . "Ne činite isto što i ja , reče. "Sedite u senci " pored drveta. Otada, od a/čeTe, predačkog " snovreme " na , kengur se odmara u senci. Stekavši rep pod otpaci ma, Min avara i Multultu nastaviše svoj put u p ustinju, gde su se zakitili perjem. Od njih ove sluzi i pl uća postalo je ka menje; isto tako, jedno njih ovo rebro pretvorilo se u stub , koje pleme Namb utdži i danas premazuje crvenom zem ljom. Kengur-ljudi stavili su svoje mošnje na spravu za ba canje kopalja, a zatim ih ski nuli s nje, produživši put držeći jedan drugog za te delove tela. Taj arhaični mit, tajna muš karaca u plemenu, u središtu je inieijatičkih obreda pleme na Nabutdži . Mokoi " " Bukvalno znači ,.zli duh , " zloduh . Pripadnici plemena Murngin iz severne Australije veruju da je starost retko uzrok sm rti . Kobnu bolest ili nesreću pripisuj u mokoiju, ili obrednoj nečistoti. Tako j e J urlungur, predački zmijoduh, progutao dve žene i njihovo potomstvo zato što su pre kršili tabu rodoskvrn uća . Tvrdi se, međuti m, da zli duh usmrćuje žrtvu zbog crne magije veštaca. Pleme Murngin veoma se plaši tih ljudi, a u vreme nevolje obraća se za pomoć dobrim čarobnjaci ma, koji se mogu p repoznati po vrećici koja im visi s trake zavezane oko glave . Prilikom n admetanja s mokoijem, čarobnjak zaziva vlastite duh ove zaštitnike. N a n iu m l ap Na Karolinskim ostrvima, bog plodnosti i svetkovanja. Na n iumlap se starao da biljke rastu, da se životi nje debljaju i
Rečni k svetske mitologije
397
da žene rađaju decu. Posvećene su mu bile kornjača i još neke životinje, koje su samo p oglavice smele da jedu. Nareau
" Doslovno, " pauk gospodar . Tvoračko božanstvo iz legen di sa G i lbertovih ostrva. U p očetku je Nareau hodao sam " po Te 130 ma Te Maki, .. tami i prianjanju . Bio je Nareau te Moa-ni-bai, " pauk gospodar, p rva među stvarima " . Uša vši u praiskonsku materiju, stvorio je dva b ića od peska i vode, Na Atibu a i Nei Teukez. I z njihovog b raka nastali su " " b ogovi Te I kavai, "najstariji , Nei Marena , "žena između , " " Te Nao, " talas , Na Kika, ,.h obotnica-gospod ar , Ruki, " "jegulja , i mnoštvo drugih. Posl � dnji" je bio N areau mlađi, poznat i kao Te Kikinto, " obešenjak . Naraeau te Moa-ni-bai je smatrao da je njegov posao završen. Objavio je da će otputovati, ostavivši Na Atibuu u zadatak da stvori svet ljudi. Ne samo da je Nareau mlađi bio najdelatnije božanstvo već je Na Atibu sinu pauku dozvol i o da ga ubije kako bi svetu doneo svetlo. Ovaj je desno oko N a Atibua bacio na i stočno nebo kao sunce a levo n a zapadno nebo kao mesec; od njegovog zdrob ljenog mozga stvore ne su zvezde, a njegovo meso i kosti, razvejani po vodama, pretvoriše se u ostrva i drveće. U izgradnji arhipelaga bog h obotnica Na Kika pokazao se veoma umešnim jer je svojim dodatnim rukama mogao prikupiti velike količine peska i kamenja. Kada je sve bilo spremno za izgradnj u, mladi bog pauk stvori pretke čo večanstva, kojem je kasnije činio svakojake pakosti. Ndauti n a
" B ukval n o , "bakljonoša . Bog moreplovstva i ribarenja na Fidžiju. B i o je i bog vatre. Prema legendi, majka mu je za glavu zavezal a upaljenu trsku kada je b i o dete, i od tada n oću l uta morskim greben i m a s p l ameni m mangalom kao kukuljicom. Ndautina, po p redanju, noću čin i nepodop štine. I zmeđu ostalog, zaštitnik je i prelj ub n i ka.
398 Okeanija
Rečnik svetske mitologije 399
Ndengei
Nu
Zmijsko tvoračko božanstvo Fidžija. Verovalo se da Nden gei izaziva zemljotrese p omeraj ući se i okrećući se u svojoj peći n i . Taj bog je b i o pogl avica tzv. " bogova korenja " , kalo-vu, autohtonog panteona ostrva Fidži . Drugo zmijsko božanstvo bio je Ratu-mai-mb ula, koji je vladao zemljom mrtvih. Bio je i b og plodnosti . Zahvaljujući njemu biljni sok struji kroz drveće, a usevi klijaj u .
[ I avajski N oje. Nu-pule, " Nu koj i se mol i " , umakao je potopu u velikoj lađi s k ućom na vrh u. I sk rcavši se na vrhu jedne p l a n i n e na H avajima i žrtvovavši kavu, svinju i kokose nebu, bog Kane siđe niz dugu i objasni "svoju gre šku". Talas plime, uobičajena nesreća u Tihom okeanu, " bio je p ovezan s podizanjem " boginje podzemnog mora iz dub i n a . Stanovnici B anksovih ostrva pripovedaju da je melanezijski junak Kat sagradio kanu n a uzvisini i tu če kao dolazak povodnj a . Biblijska p riča o p otopu ispreple te na je i s melanezijskorn i polinezijskom legendom, ali nema razl oga da se pretpostavi da nezavisne priče nisu postoj a l e p re nego što su mision ari došl i . Na Havajima se pričalo da postoji određeno drv o koje raste na Ka-vai-o -ulu, "vodama rađanj a" i svojim velikim korenjem drži te vode n a okupu. Da n ije bilo tog drveta, voda bi p otopila sve dol i n e .
N e i T i tu aabine Boginj a rastinja n a Gilbertovim ostrvima. Prema legendi, veli ki poglavica Aurijarija, crven op uti gorostas, zaljubio se u Nei Tituaabine, crve noputu dcvu čije su oči sevale kao munje. Ali njihova lj ubav ostade bez ploda, a Nei Titua abine se uskoro razbole i umre . Iz groba te pre krasne de vojke, međutim, izrastoše tri drveta - iz glave joj je nikla kokosova palma, iz pupka badem, a iz peta pandan. Nei Tituaabine se tako preobrazi u tri boginje, a sećanj e na nj u beše sačuvano. N dži r a n a Pre ma plemenu Džumu i z zapadne Australije, Ndži rana i Džulana bili su otac i sin, ali se potonji može smatrati produžetkom Ndži ranine ličnosti . On je čak njegov falus, " koj i se poredi s divovskom " mlatilicom , ceremonijalnim kamenom koji se vrti na uzici . Džul ana uživa da ganja že ne, koje iznenađuje p utujući ispod peska. Taj čuveni dvo " jac krstario je konti nentom tokom " snovremena - kada su se duhovi predaka koji spavah u pod zemljom p robudili i l utali svetom - a podvizi i m čine ciklus mitova. I z nepo znatog razloga Ndžirana se povezuje sa psima. Veruje se da je pobio loše pse , a zaštitio dobre - pretke d anašnjih pasa. Džulana je možda ubijao i p acove.
O a Rove Papuansko b ožanstvo bezgraničnog života i snage . Južna plemen a koja govore jezik roro, smatraju ga preinačiva lačkim b ogom , l utalicom i ,.svecem " koji može da menja izgled po volji. Jednom pril ikom je ubedio sve žene u se lu da uđu u veliki kanu, kojim je otkormilari o do vrh a neke planine. T o je bila kazna za to što su m u ljudi uzi mali divljač i rib u. Kada se uvređeni muževi p opeše na planinu da vrate svoje žene, zatekoše Oa Rovea kako sedi na ne pristupačnoj steni, s koje im baci koplje, luk i strel u i to ljagu. Zatim je hitnuo i kamen i jedan leš. Sve to oružje bacio i m je kako bi mogli lako da se poubij aju. Olofat Mikronezijski j unak. Na Karolinskim ostrvima Olofat, ili Olofad, bio je sin Lugeilana, božanstva poistoveće nog s podvala džijskim bogom Lukom. Maj ka m u je bila smrtnica koja je doživela čudotvorno začeće .
400
Rečni k svetske mitologi,ie
Okeanija
Prema legendi, Olofat je odl učio da poseti nebo na stu bu dima kako bi od nebeskih rođaka zatražio da ga prizna ju. Posledice toga bile su dug rat protiv nebeskih bogova, p u n raznih događaja, i njegova vlastita smrt. Ali Lugeilan se sažali nad Olofatom. On ožive ohologa sina i zamoli bo gove d a ovome naprave malo mesta na nebu. Prema jed nom p redanj u , Olo1'at je p ostao bog vatre. Tim uzdiza njem, m eđuti m , drska i vragolasta strana njegove p ri rode nije n i malo bila umanjena. Dok je tumačio očeve naredbe ljudima, n ije mogao a da im ne p odvaljuje i da ih ne vara tako da su neke njegove šale imale nepredvidljive po sledice . Tako je ajkulu n aoružao zubima. Olofat je protivrečan lik. Ciklus mitova o njegovim podvizima sadrži osnovnu tem u - božansko nasleđe koje obitava u tel u smrtnika. O l o fat je rastrzan između dva sve ta: poput sumerskog junaka Gilgameša, ne može da se p o miri sa stvarn ošću smrti , mada je, izgleda, bio uspešniji od Gilgameša u naporima da izbegne njene zamke. O ro Tahićanski bog rata. U vre m e mira nazivali su ga Oro-i-te -tea-moe, Oro polože n og koplja". Sin Hina-tua-a-ute , " ,J-line od zemlje ", i Taaro e utelovljene u grani hlebovca, Oro je b i o "ubica ljudi" koji je uživao u krvavim borbama i ljuds k i m žrtvama. I mao je tri strašne kćeri - Toi-matu, ,.okatu sekiru " , Ai-tupuai , " žderačicu plani nskog vrha", i Mah u-fatu-rau, "žab u mnogih vlasnika " . Jedini sin bio mu je Hoa-tapu, "osvedočeni p rijate lj " . P a h u a n u i a p i taaiterai Prerna Tahićanima, morski demon, jedan od neprijatelja ' m ora. Kao personifikacije opasnosti koje su vrebale po morce, Pahuanuiapitaaiterai , "ve l i ka n koji se otvara ne b u" , i njegovi rođaci uliva l i su veliki strah ljudima. Ostali demoni b i l i su Puatutahi , "usamljena k oraina stena " , Ahi-
401
fatumoana, " morska zmija", A remataroroa , "dugački ta las " , i Are matapopoto, " kratki talas". Pakaa Bog vetra. Pripisivali su mu otkriće jedra. Pakaa je na sledio vlast nad vetrovima i olujama od svoje bake Loe . Bio je jedan od manjih havajskih bogova. D a se ne bi ispu stilo nijedno od mnogobrojnih manjih božanstava stvore nih od Kaneove pljuvačke kada je ova.i oblikovao svet, bilo je uobičajeno ovako započeti molitvu: ,'zazivamo sa da četrdeset h i ljada bogova, četiri stotine h i ljada bogova, četiri h i ljade bogova ... " Papa Pretkinja havajskog naroda . Bila je boginja zemlje, kraljica podzemnog sveta i majka b ogova. Papa znači "ravna", što se možda odnosi na podvodne temelje na kojima, kako se verovalo, leže l-lavaji. Zvali su je Papa-hanau-moku, " ro diteljka zemlje". Nasuprot tom božanstvu stajao je smrtni predak Vakc a , od kojeg p otiču svi havajski rodoslovi . Sin Kahiko-l ua-mee , " veoma drevnoga i svetoga", Vakea je vladao kao vel i ki poglavica i oženio se Papom, koja rodi kćer Hoohoku-ka-Iani. Vake i n a rodoskvrna ljubav prema kćeri izazvala je Pap i n u srdžbu i dovela do razdvajanja muža i žene i dolaska smrti. I -I oohoku-ka-lani rodila je prvo dete sa ocem ne kao ljudsko biće već kao koren i od bacila ga. Ono izraste u biljku tako da Vakea nazva njiho vo drugo dete, l.i udsku bebu, Ha-loa, dugi koren". Ha " vajci su se prema rastu b ilja odnosili s više religioznog strahopoštovanja nego p rema životinjama zato što im se činilo da bilje n ije povezan o ni s jednim čovekom. Brak Pape i V akee, verovatno veza brata i sestre, od ražava drevni običaj među ple mićkim porodicama Okeani je. Izgleda da je u .Japanu sličan običaj uki n u t zahvaljuj ući kineskom uticaju . R aspadom p rvog braka objašnjavalo se poreklo različitih klasa u tradicionalnom h avajskom dru štvu. Po predanj u , klasa robova ima za p retka jedno od
402
Okeanija
Papine dece s njenim drugim m užem. Osim tih legendi , sačuvan je i mali mit o stvaranju, p rema kojem je Papa rod i l a tikvu i njen pokrivač. Vakea je pokrivač h itnuo uvis kako bi stvorio n ebo, od mesa je n apravio sunce, od se menja zvezde, od belog sloja mesec, od zrelog belog tkiva obl a ke, a od soka kišu. Od same tikve načinio je zemlju i oke a n . M aorska verzija stvaranja sasvim je drukčija: poput grčkog Urana, Rangi nije hteo da oslobodi Papinu dece iz zemaljske utrobe. Pele Pol i n ezijska boginja vatre poveza n a s buj icom l ave. Č uve n a sa svoje lepote - leđa su joj b i l a p rava kao litica, a dojke o krugle kao mesec - Pele je l utala svetom pre nego što će se skrasiti na Havajima. Prem a jednoj legendi , traži la je m uža, Vahielou, koga je odmamila supa rnica. S njom je došlo i more, koje joj se s glave prolivalo po do tada suvoj zemlji - bila je to poplava suza. Ali kada bi je nešto ražesti lo, ljude i životinje pretvarala bi u kamen . " Njena odmazda stiže b rzo. " Poprim ivši obličje prekrasne devojke, Pele osvoji srce mladog p oglavice po imenu Loh i a u , "Iepoga te la". Osta vila ga je treće noći braka i rek l a mu da sače ka njenog glasnika koji će ga odvesti do kuće koju je spremala za njega. Lohiau je umro od tuge zato što je njenim sestrama i p ratiocima trebalo dugo vremen a da stignu do sela u ko jem je ml adi poglavica živeo. Nezastrašeni tom nevoljom, oni p ozvaše njegov duh i vratiše ga telu. Zatim , po Pe leinim u putstvima, krenuše natrag božanskoj stvoriteljki zajedno s Lohiauom. Put je opet b i o dug i naporan, čak toliko da je Pele bila besna što kasne te ih zasu vatrom. Najviše ju je p ogađalo otvoreno diVljenje njenih se.stara p re m a l e p uškastom Lohiauu. Kao p osledica te svađe, Pe leina p o ro dica se raspala, i po drugi put je Loh i auov duh lutao p o svetu. Prema nekim verzijama te legende, mladi poglavica ponovo oživljava i žen i se Hiiakom, Peleinom n ajdražom sestrom.
Rečni k svetske mitologije
403
Ta p riča o plahovitoj boginji vulkanske vatre sadrži du boku svest o neočekivanoj i neobjašnjivoj prirodi božan �tva. "Pele i m a svetlo dole u zemlji, b e z toplote", govoril i s u stari Havajci , "iznad je vatra koja večno gori . . . I zn e nada, ona ć e planuti, u z riku i b uku. " Pulo tu Zemlja m rtvih. Stanovnici Tonge prvobi tno su verovali da je to zemlja koju niko n ij e video i u k oju se putuje čam cem. Gotovo istovetan s a svetom, Pulotu je pomagao mno gim bogovima i dušama pokoj n i h poglavica. Rakim
" Bukval no znači " duga . To j e bio bog drvodelja na Po napeu , jednom od Karol i nskih ostrva. Zahvaljujući njego voj pomoći ljudi su gradili kuće i kanue . U mi kronezijskoj mitologiji dobro napravljen i kanui mogli, su i da lete. Rangi Maorski Uran. Toliko je Rangi, "nebo", čvrsto grlio Papu , " zemlj u " , d a im deca n i s u mogl a izaći i z materice . Na kraju, n e mogavši više da izdrže neprestan i mrak, deca se posavetovaše te surovi Tu-matauenga reče : "U redu je ako ih ubijemo." Ali Tane-mahuta, otac šuma i svih stvari koje se n a l aze u njima, drukčije je savetovao: ,.Bolje je da ih " razdvoj i m o . reče, ,.i neka nebo stane visoko iznad nas, a ' ze mlja nek nam leži pod noga ma. Neka nam nebo b ude stran ac, ali neka zemlja, kao n aša majka h raniteljica , osta ne blizu n as." Nekoliko braće uzalud j e pokušavalo da razdvoji nebo od zemlje. Na kraju je sam T a ne-mahuta izvršio taj tita nski zadatak. Postavio je glavu na Papu a stopala na Rangija. Zatim je " moćnim naporom" istegnuo leđa i udove . Pola ko ali sigurno, njegovi roditelji razdvojili su se jedno od drugoga.
404
Rečnik svetske mitologije
Okeanija
Bog oluje Tauhiri -ma-tea, međutim, stao je n a Rangi jevu stranu, protiv buntovne braće i sestara. Slao je strašne nepogode, kovitl ace, guste oblake, oluje i uragane. Drveće u šumama čupao je iz kore n a , kidao šipražje i udarao u obale visokim tal asima. Samo je Tu-matauenga, bog ok rutnih ljudskih bića, izdržao n apad boga oluje. Tu-mata uenga se zatim okrenu svojoj kukavičkoj braći i " proguta ih sve, iz osvete što su ga napustili i ostavili da se sam bori p rotiv Tauhiri-ma-tee i Rangija " . Pošto nije mogao da po bedi boga oluje, "jedući ga kao hranu", ostavio ga je da čoveku bude neprijatelj na kop n u i moru. Njihova duga borba, kako su Maori uvek tvrdi li, izazivala je plavljenje prostranih oblasti . Ovakav je bio kosmogonijski sled: iz ništavila, Te Kore, p ojavili su se n oć, dan i prostor; u prostoru su se razvila dva bezoblična bića, muško i žensko; od njih su n astali R angi i Papa, božanski roditelji koje je Tane-mahuta razdvojio na nebo i zemlju ; posle tog događaja i borbe između Tu-matauenge i Tauhiri-ma-tee, b ića skrivena u utrobi zemlje mogla su da se razmnožavaju . U alterna tivnom mitu o stvaranju govori se o kosrničkom jajetu koje je ptica ispustila u p raiskonske vode. Ono se razbilo - što se moglo i očekivati - a iz njega su se ispilili jedna po rodica , jedna svi nja, jedan pas i , na sreću svih nj ih, kanu. Rokola B og drvodelja n a Fidžiju. Gradio j e kanue koji s u Fidžij cima omogućil i da plove morima i nasele se na svojim grupama ostrva. Za vreme Tuka jeresi, sledbenici Ndugu moija, n aslednog svešte n i k a , poistovećivali su Rokolu s Nojem. Mada su 1876. svi Fidžijci nominalno p rihvatili h rišćanstvo, taj čovek je p oveo si n kretički n arodni pokret koji je predstavljao prethodn icu melanezijskih " kultova tereta " ( kargo kultova " ) . Poznat kao Navosavakandua, " onaj što govori samo jednom " , Ndugumoi je video ob " l a ke pune letećih kočija i n a učavao da su u početku posto jala dva boga, Jahve i Ndengei, autohtono zmijsko božan-
405
stvo. J ahve je izazvao Ndengeija da n ačini ljude, ali o n n ije uspeo u tome te ga ovaj protera. Kada je Ndugumoi ob javio dolazak milenijuma a svoje pristalice usmerio p rotiv britanskih vlasti, uhapšen je i osuđen na dugu zatvorsku kaznu. Postoje mnoge legende o tom p roroku. Vlasti su bezuspešno pokušavale da ga ubiju - b acivši ga niz dim njak parobroda i stavivši ga između ogromnih valjaka u šećera n i . Napori administracije i misionara da skrše Tuka jeres bili su bezuspešni , a Ndugumoijeva verzija h rišćan stva ostal a je dominantna dugo posle njegove smrti . Roo Pevač molitvi. Na Tahitiju Roo je bio ,bog s mnoštvom imena. Bio je Roo-i-te-hiripoi, " Roo u n evolji " ; Roo-ani nia, Roo s vrtoglavicom " ; Roo-tuiaroha , Roo u nesve " " stici"; Roo-i-te-mohimohi, "gl upi Roo"; Roo-te-hamama, zablen uti Roo"; i štošta drugo. Roo se zazivao kako bi se " oterale b olesti, a bolesne i povređene lečio je isteruj ući zle duhove . Bog pevač molitvi bio je sin boga n eba Atee. Sisimata i l a a U lege n dama s Tonge, s i n sunca. Neka žena rodil a j e Si simata i l a u zato što je "često išla da lovi ribu i imala običaj da se o kreće prema zapadu i zastajk uje leđima okrenuta suncu". Kada je dečak porastao, odjedrio je na Samou. Tamo se i zaljubi, te se vrati da roditeljima ispriča o svom skorom venčanju. Majka mu reče da se popne na breg i porazgovara sa suncem koje se rađalo. To Sisimatailaa i učini te od svog nebeskog oca dobi dva zavežlja.i a: jedan .je mogao da otvori kako b i stekao bogatstvo, a drugi nije smeo da otvori. Posle venča nja Sisimatailaa predloži da odu na Tongu. Na putu je žena n avaljivala na njega da otvori i zabranjeni zaveŽljaj. Toliko stvari izađe iz njega da čamac potonu a njih dvoje se udaviše.
406
Oke a nija
T aaroa Na ostrvu Tahiti, vrh ovno biće i tvoračko božanstvo. Bio je tvorac života i smrti . Zvali su ga Rua-i-tupra, ,.izvor rasta" ; senke mu behu kit i pl ava ajkula. Od vlastitog tela Taaroa n ačin i prvu lare-alua, "božju kuću", koja je postal a uzor za sve h ramove. Tu kuću su zvali krevetom velikog gospodara, roi-i-te-fatu-Taaroa. Godirie 1 769, tokol1) po sete Tahitij u, k apetan Kuk je zapisao da je " sličnost izme đu ovog skloništa i Zavetnog kovčega kod Jevreja izu zetna". U drevna vremena ljude pogodi vel i ka suša te uzviknu še: " Ta aroa, tvorac sveta, čija kletva je smrt, gnevan je. Proždire nas!" Zato njihov kralj n aredi sve�tenicima da sc mole za spasenje, ali oni ne mogahu ugoditi bogu. Onda kralj reče da moraju da drhte i unize se ljudskom žrtvom jer b ogovi vole ljudsko meso, koje se zvalo "dugonoga riba " , te a vac roroa. Ljudska žrtva se svide Taaroi, i kiša ponovo pade. Ali to se retko dešavalo pre potopa zato što je p roždrljivi bog rata Oro tada i mao malo vlasti . Žrtve su odabirane među ratnim zarobljenic ima. Tahićanski mit o stvaranju postavlja Taarou u tamu kosmičkog jajeta . On " se razvio u samoći . Bio je vlastiti roditelj, bez oca i majke. Taaroine prirode behu bezbroj ne. Bio je gore, dole i u kamen u . T aaroa je bio božja kuća. Kičma mu je bila s\emenjača, a rebra potporni stubovi . " Zati m b o g p robi ljusku, ispile s e i stade n a krhotine. Zu reći u p raiskonsku tamu, shvati da je sam. Nije bilo ni kop na ni neba ni mora. Postoja l o je samo n ištavilo. Umoran od tišine i praznine, Taaroa upotrebi deo ljuske kao " ve liki temelj sveta, za stenje i tlo"; drugi deo p osta "nebeska kupola " ; pošfo sam postade osoba, bog stvori sve što se danas nalazi u vaseljen i . Prema varijanti te legende, Taaroa je stvorio svet od vlastitog tela, izuzev glave.
Rečnik svetske mi tologije
407
Taburimai U mitol ogiji Gilbertovih ostrva, sin Bakoe, polubožanskog pretka. Stanovnici G i lb ertovih ostrva razlikovali su tri vr ste bića: bogove , allli, polubožanske pretke, anti-ma ao mata, i ljude, aomata. Prvi potomci Bakoe i njegove žene, Nei Ngui rik i , bili su, svi redom, ribe. Kasnije se rodiše čovek Taburimai i njegov brat Teanoi, " če kićoglava ajkul a". Pošto je Tabu rimai bio drukčijeg oblika od njih, decu-ribe beše sramota te skovaše zaveru da ga ubiju. Teanoi upozori B akou i ovaj posla Taburimaija daleko odatle na leđima brata -ajkule. Iskrcavši Taburimaija, Teanoi zadobi nebo i po stade zvezda. Tabu-rimai osta na zemlji. Jedrio je između ostrva i našao sebi žen u. Sin i m je bio p ustolovni Te-ariki -n-tarava, koji je polagao pravo na sveto drvo, zvano uekcra, koje je dosezalo do neba , a za ženu je uzeo Ne Te rere, boginju drveća. Iz njihovog braka potekao je Kirata -n-te-rerei, "najlepši čovek " , predački osnivač čija je lepota bila dovoljna za rađanje dece i bez žene .
Tagaro Na N ovim Hebridima, mudrom i dobrohotnom duh-ju naku T agarou suprotstavlja se S uke-mutua, duh koji je hteo da sve bude loše. T agaro je sišao s neba, nači n i o ljude i sve drugo i vratio se na nebo. Rašljoglavi Suke-mutua, pak, p ripadao je zem lji, a zloćudna narav dovela ga je do progonstva u provaliju bez dna, gde vlada nad duhovima pokoj n i ka. U tom delu Mel anezije postoje različite tradicije vezane za duhove zvane vui. N a nekim ostrvima se veruje da su Tagaro i njegova vrsta besmrtni i isti kao ljudi, osi m što ne jedu i ne piju. Nji h , međutim , samo mrtvi mogu videti . Druga ostrva i maju vuije za sveta mesta i kamenje. U jed nom mitu govori se o dubokom neslaganju između Taga roa i S u ke-mutue oko p rirode čovečanstva. Kada su stvo rili ljude, Tagaro reče da . ljudi treba da hodaju n a dve
408
Okea llija
noge, a Suke-mutua da treba da se kreću kao svinje. Na sreću, Tagaroova reč bi poslednja, te ljudi sebi izgradiše scla. Žen a spasitelja čovečanstva bila je V i n mara, .,opno krila " . Jednoga dana Tagaro ugleda krilate žene kako sle ću s neba da se okupaju. Videvši kako skidaju krila, ukra de jedan par i sakri ga kod kuće. Zatim se vrati na žalo i vide da su sve odlete le osim one bez krila, kojom se i ož.cni. D ocn ije je p rekorcvanje Tagaroove braće rastužilo Vin maru. Ona ode u kuću, sede i poče da jeca sve dok joj suze ne sp raše zemlju koja joj je pokrivala krila. Pomoću krila ponovo je odletela na nebo. Tane-mah uta U maar s k oj mitologiji, otac šuma i svih stvari koje se nala ze u njim a ili koje su sagradene od stabala. Razdvojio je Rangija, oca neba, od Pape, majke zemlje, ali ga je poti snuo Tu-matauenga, bog i otac okrutni h ljudskih b ića. Glavni n e p rijatelj, meduti m, bio mu je bog mora Tanga roa. Na Tahi tiju, Ave-aitu, "repati bog", bio je voda vojski Tane-mah ute u vreme rata. Ave-aitu je verovatno bio bog čarobnjak, zamišijan kao meteor, kupastog oblika, ve like glave i dugačkog plamenog repa. Havajci s u Tane-mah utu zvali Kaneovim imenom, a za protivnika su mu dali boga lignji Kanalou, koji je povezivan s veštičlukom i podzem nim svetom . U legendama se Tane-mahuta i Tangaro a , ili Kane i K a n aloa, pojavljuju kao onaj koji čovečanstvu misli dobro i onaj koji mu misli zlo. Oni p re dstavljaju ekvi valent melanezijskom mitu o To-Kabinani i To-Karvuvuu. Tako je, npr., Tangaroina kletva uvela smrt u svet. Tangaroa Polinezijski b og riba i gmizavaca. Na Havajima je bio po znat kao bog l ignji Kanaloa. Po maarskom p redanju, Tan garoa je p otražio bezbedno sklonište u okeanu kada je bog oluje Tauhiri-ma-tea besneo zbog Rangij a , njihovog oca.
Rečnik svetske mitologije
409
U jednoj priči sa arhipelaga T uamotu, koji je čuven po arhetipskom kvalitetu svojih legendi, govori se o borbi izmedu Tangaroe , ili Tagaroe , i R ogo-tumu-herca, demon ske hobotnice. J ednom je Tagaroa jedrio do ostrva Fa umee, pandana tajanstvene h avajske b oginje Haumee . Faumea je bila žena s jegulja m a u rodnici koje su ubijale ljude, ali je Tagarou naučila kako da ih izmami napolje. On l eže s njom te ona rodi Tu-nui-ka-rereaa i Turi-a-fa umeu. Potonji uze za ženu Hina-a-rauriki. Mladcnci su uži vali da jedre na talasima, a l i jednoga dana demonska hobotnica Rogo-tumu-here ugrabi Hina-a-rauriki i odvuče je na dno okeana. Tada Tagaroa, Tu-nui-ka-rere i Turi-a -faumea sagradiše kanu. Kada T agaroa izgovori napev za porivanje kanua, Faumea povuče vetar u znoj pod svojim pazuhom pa je morao da izgovori n apev za njegovo oslo badanje. Tagaroa zamoli Faumeu da potraži Tu-nui-ka-re rea, koji se u meduvremenu izgubi o na nebu. Tako su samo Turi-a-faumea i Tagaroa otplovili do R ogo-tumu-he reove jazbine. Pomoću udice na kojoj .j e kao mamac bilo zakačeno sveto perje, Tagaroa izvuče demonsku hobot n icu na površinu. Sekli su joj p ipke jedan za drugim sve dok se nisu sasvim približili čudovišnoj glavi. Tagaroa je odseče i izvuče Hina-a-rauriki iz njene ljigave gubice. Prema Maorima, suparništvo Tangaroe i Tane-mahute, oca šuma, vodi poreklo od sukoba sa Tauhiri-ma-teom . N e ka Tangaroina deca odl učila su da ne p odu za njim u okean već da p otraž.e utočište n a kopnu. Posle toga je Ta n e-mah uta snabdeo potomke Tu-matauenge, boga surovih ljudskih bića, kanuima, koplj i m a i udicama za ribu koje je nači n i o od svoga drveća i mrežama koje je ispleo od svojih vlaknastih biljaka kako bi uništili Tangaroinu decu. Tan garoa je iz osvete uživao da p otapa kanue , plavi zemlju i otkida kopno od obale. Te Bo
ma
Te Maki
B uk valno, "tama i prianjanje" . Prvobitna tvar u mitologiji Gilbe rtov i h ostrva. Po tom " nebu i zem lji", koji be hu
410
Okea ni.ja
mrač�ni i zbijeni na p očetku stvari, šetao je Nareau, pauk tvorac. Prema varijanti tog mita o stvaranju, nebo i zemlja se pokreću, kao dve lj udske šake koje se trljaju jedna o drugu, iz čega nastaju Tabakea, "prvi od svih " , i Na-Kaa, ,. njegov b rat. U tami, zvan oj Te-bongi-ro, ti bogovi po kreću vaseljenu. To-Ka b i n a n a Mel anezijski tvorački j unak. Stanovnici Nove Britanije govore o duhu koji je postojao p re svega drugoga, "onome koji je prvi tu bio". On je nacrtao dve ljudske figure n a zemlj i , otvorio sopstven u kožu i poprskao crteže vlastitom krvlj u. Zatim je nad figurama napravio senke pomoću vel ikih listova sve dok od crteža nisu postala dva čove ka, zvan a To-Kabinana i To-Ka rvuvu. Dok je sve što j e To-Kabinana či nio bilo od koristi svetu, To-Karvuvu nikada nije uspevao da izbegne zlo srećne postupke. Jednoga dana To-Kabinana uzverao se uz drvo kokosovog ora h a , ubrao dva zrela ploda i bacio ih na ze mlju. Oni se raspol utiše i iz njih iziđoše dve prelepe žene. To-Karvuvu i m se divi o te zapita brata kako je došao do nji h . Otkrivši njegovu tajnu, i To-Karvuvu se pope na kokosov orah, odabra dva još nedozrela ploda i baci ih na zemlju. Na nesreću, plodovi padoše na vrhove te su žcne koje izađoše iz njih imale ružne spljoštene noseve. D rugom prili kom To-Kabinana izvaja ribu u drvetu i baci je u more, gde je mogla večno da živi . Iz zahval nosti , riba j e terala druge ribe ka obali tako da To-Kabinana nije morao n išta drugo da radi sem da i h pokupi. Zadivljen time, To-Karvuvu izvaja ajkulu i p ostavi je na talase . Ka da ta n ezahvalna riba n ije terala druge ribe prema .obali već ih je sama proždirala, To-Karvuvuu se ražalosti te kaza b ratu šta je učinio. To-Kabinana reče: "Zaslužuješ p rezir. Sada će n aši potomci p a titi. Tvoja ajkula ješće i ribe i ljude. "
Rečni k svetske mitologije
41 1
Ti blizanci predstavljaju protivrečan k a rakter prirode. Stanovnici Nove Britanije objašnjavaju neprijatne, uzne mirujuće i zastrašujuće strane sveta kao To-Karvuvuovu gl upost. Kažu da, iako je stvaranje dobro, a to se i p okaza lo u postupcima To-Kabinane, on, na nesreću, ima buda lastog brata koji se uvek meša u ono što ovaj radi. D rugim reči ma, To-Karvuvu stvorenom svetu dodaje tamnu stranu zl a . krv koja se izliva iz ralja ajkule, tog arhetipskog ubice . Tpereakl Mikronezijsko tvoračko božanstvo. Tpcreakl i njegova družbenica Latmikaik, izašla iz stene o k oj u su udarali ta l asi, zajedno su upravljali vaseljenom. I dok je Tpereakl živeo na nebu, Latmikaik je prebivala na dnu mora, gde jc rodila dva sina, kao i jata riba . Zemlju su, p o svemu su deći , izgradile ribe, baš kao što j e parenje p ojedi nih bogo va s ribama stvorilo ljudski rod. Vati -kutdžara Dva tote mska p retka iz mnogi h legendarn i h ci klusa. Ljudi gušteri . Jedan od nji h zvao se Kurukadi , a totem mu je bila iguana. I mc drugoga bilo jc Mumba, a totem mu je bila crna iguana. Narod Mandžin dža u zapadnoj Australiji ve ruje da su Vati-kutdžara sišli s planina tokom ,.snovreme na", doba u kome su se p re dački duhovi koji spavah u pod zemljom p robudili i počeli da lutaju svetom. Vati-kutdžara su pravili ob re dne naprave , kao što je in ma p loča. Tamne mrlje na Mlečn om putu, p ozna te kao kadli-paruvilpi-ulu, ili "nebo rečnog toka", jesu p loče koje su stavljali na nebo, dok ploče koje su davali ljudima na zemlji predstavljaju sredstvo za ostaj anje u vezi s precima ,.snevačima". Kada je čovek-mesec Kulu, ili Kidili. p okušao da na pastvuje p rvu že n u, ljudi gušteri udariše ga i raniše svoj i m čudotvornim b umerangom. K u l u j e uskoro umro n a n e k o m nepoznatom pojilištu. To beše prva smrt. Prema jed noj varijanti tog mita, kupasta h umka koj a se povezuje s
412 Okeanija tim sukobom predstavlja Kidilijev falus, koji su Vati-kut džara odsekli. Tvrdi se da su zlostavljane žene, koje su pre predački duhovi nego prva ljudska bića, pobegle na nebo i postale sazvežđe Vlašića.
LITERATURA UVOD
Barthes, R., Mythologies, trans. A. Lavers (London, 1972 ) . Blacker, c., and Loewe, M . , Ancient Cosmologies 1 97 1 ) . Breasted,
J. H . ,
(London,
The Dawn of Conscience (London, 1933).
Campbell, J. H., The Hero with a Thousand Faces (New York, 1 949) . Campbell, J . , The Mask of God' Primitive Mythology (New York, 1 959) . D ay, M . S . , The Many Meanings ofMyth (London, 1 984). Eliade, M . , Patterns in Comparative Religion (London, 1 958). Frankfort, H., Before Philosophy (Harmondsworth, 1949). Frazer, Sir J., The Golden Bough (London, 1922) [Džejms Džordž Frejzer, Zlatna grana: proučavanje magije i religije, Beograd, 1 977, prev. Živoj in V . Simić]. Gimbutas, M . , The Goddesses and Gods of Old Europe: 65003500 B.C. Myths and Images (London, 1982).
Graves, R . , The White Goddess (London, 1948). James, E. O . , Myth and Ritual (London, 1958).
James, E. O., Prehistoric Religions (London, 1957). Jung, c., Man and His Symbols (London, 1964) [Karl Gustav Jung, Čovjek i njego vi simboli, Zagreb, Ljublj ana, 1 977, prev. Marija i Ivan Salečić]. Kirk, G. S . , Myth, Its Meaning and Functions in Ancient and Other Cultures (Cambridge, 1970) . Levy, R . J., Religious Conceptions of the Stone Age and their Influence upon European Thought (New York, 1 963) . Levi-Strauss, c . , The R a w and the Cooked' Introduction to a Science of Mythology, trans. J. and D. Weightman (London, 1 970) [Klad Levi-Stros, Pic:sno ipečeno, Beograd, 1 980, prev. D anilo Udovički]. Malinowski, B . , Myth in Primitive Psychology (London, 1926) . Marshak, A . , The Roots of Civilization, The Cognitive Beginn ings of Man 's First Art, Symbol and Notation (New York, 1 946) .
414
Literatura
Rečni k svetske mitologije
M azzarino, S., The End ofthe Andent Wodd' trans. G . Holmes (London, 1 96 6 ) .
Kramer, S. N . , SumeIian Mythology (London, 1 96 1 ) .
Lang,
D.
M.,
Lives and Legends of the
(London, 1 956) .
GeOlgian Saints
Moret, A . , The Nile and Egyptian Civilization (London, 1 927 ) .
ZAPADNA AZIJA
Moscati, S . , The Wodd of the Phoenidans,
M o ulto n, J . H . , Eady ZoroaslIianism (London, 1 9 1 3 ) .
Aldred, c., The Egyptians (London, 1 961 ) .
Be, H . L , egypt from the R eign of Alexander t o the Arab Conquest (Oxford, 1 948) . Begen, C. W . , Troy and the Trojans (London, 1 963).
B right, J . , A HistOly of Israel (London, 1 952) . B udge, Sir E . A . W . , Babylonian Life and HistOlY 1 884) .
trans. A. Hamilton
(London, 1 968).
Aldred, c., Akhenaten and Nefertiti (London, 1 973).
� urrows, M . ,
41 5
O'Leary, de Lacy,
The Sain ts o fEgypt (London, 1 937).
Olmstead, A . T., History ofAssyria (London, 1 92 3 ) .
Oppenheim, A. L . , Anden t Mesopotamia (Chicago, 1 964). Postage, J. N . , The First Empires (Oxford, 1 97 7 ) .
(London,
Pritchard, J. B . , Ancient Near Eastern Texts Relating to the Old Testament (Princeton, 1 950) .
Redford, D . B . , Akhenaten, the Heretic King (Princeton, 1 984) .
The Dead Sea Scrols (Ne w York, 1 956) .
Ringgren, H . , Israelite R eligion,
Cerny, J . , A n dent Egyptian Religion (London, 1 952) .
Dhalla, M . N . , Zoroastrian Civilization (New York, 1 922) .
D river, G . R . , Canaanite Myths and egends (Edinb urgh, 1 956) .
Emery, W . , Archaic Egypt (London, 1 96 1 ) .
Frankfort, J . , Ancien t Egyptian Reigion (New York, 1 948) .
Fraser, Sir J . , Folklore iJ] the Ne w Testamen t (London, 1 9 1 8) .
Gaster, T . H. , Thespis, Ritual, Myth and Drama in the A ndent Near East ( N ew York, 1 950).
Grant, R . M., Onostidsm, A n Anthology (London, 1 96 1 ) .
1 96 6 ) .
trans. D . Green (London, trans. J .
Ringgren, H . , Religions of the Ancien t Near East, Sturdy (London, 1 973).
Shorter, A . W., The Egyptian Gods (London, 1 937 ) .
Steindorff, G . , and Steele, K . c . , When Egypt R uled the East (Chicago, 1 942) .
Zaehn e r, R . c.,
(London, 1 96 1 ) .
The Da wn and Twiligh t of Zoroastlianism
G urney, O . R . , The Hittites (Harmondsworth, 1 952).
Hallo, W. W . and Simpson, W. K . , The Ancien t Near East (London, 1 97 1 ) .
Harden, D . B . , The Phoenicians (London, 1 962) .
AIIchin, B . and R., The Birth of Indian Civiliza tion (London,
Herm, G . , The Phoenicians (London, 1 975 ) .
Hooke, S. H . , Babylonian and AssyIian Religion
(London,
1 95 3 ) .
Hooke, S. H . , Middle Eastern Mythology
(Harmondsworth,
1 963 ) . J ames, E . O . , Ritual and Myth in the Andent Near East (London, 1 95 8 ) . J ames, M . R . The Apocryphal Ne w Testament (Oxford, 1 924) . Kaster, J . ,
J UŽNA I S R EDNJA AZIJA
The Litera ture and Mythology of A ncient Egypt
(London, 1 97 0 ) . Kenyon, K . , A morites and Canaanites (London, 1 96 6 ) . Kramer, S. N . , History Begins at Sumer (London, 1 958).
1 97 1 ) .
B abbit, 1 . (tran s . ) , The Dhammapada (New York, 1 93 6 ) .
B h a ttacharji, S . , The Indian Theogony (Cambridge, 1 970) .
B o uquet, A. c., Hinduism (London, 1 947) .
Conze, E . , Buddhism: Its Essence and De velopment
(London,
1 95 1 ) . Coomaraswamy, A . K . , Elements of Buddhist Jconography (Cambridge, Mass . , 1 953 ) . Cowell, E . B . (trans . ) , The Jataka, or Stories al the Buddha 's FOImer Births (Cambridge, 1 895-1 907 ) .
D avids, T . W .
E.,
(Lo n don, 1 896).
Buddhism,
Its History and Literature
416
Literatura
Rečnik svetske mitologije
Eliade M . Yoga Immortality and Freedom, trans. W. ER. Trask (London, 1 958) [ Mirča Elijade, Joga: besmrtnost i sloboda, Beograd,1 984, prev. Zoran Zec].
Fairservis, W . A . J ur., The Roots of Ancient India 1 97 1 ) .
Hoffman, H.,
(London,
trans, E. Fitzgerald
The R eligious of Tibe,
(London, 1 9 6 ] ) .
J aini, J . , Out/ines o fJainism (Cambridge, 1 940) . Keith, A. B . ,
T h e Religion and Philosophy of the Veda and
Upanisads (Cambrigde, Mass., 1 92 5 ) .
Kos a mbi, D . D . ,
Hori, 1 . , Folk Religion in Japan: Con tinuity and Change (Tok yo, 1 968) .
Ishida, E . ,
Elwin, V . , The T iibal Myths of Olissa (Oxford, 1 954).
The Culture and Civilization of India in
HistoJical Out/ine (London, 1 9 6 5 ) .
Kramrisch, S.,
The Hindu Temple (Calcutta, 1 946) . Lengyel, E . , Asoka the Great. India 's Royal MissionaIY (Lon-
don and New York, 1969 ) .
Levy, P . , Buddhism-a 'MysteIY Religion ? (London, 1 953) . '
Nikhilanada, S. (tra n s . ) , The Bhaga vad Gita (New York, 1 944) .
O 'Fla herty, W. D . , The Hindu Myths (Harmandsworth, 1 96 5 ) . O ' Flahe rty, W. D . , The 01igins of Evil in Hindu Mythology (Berkeley, 1 976) .
Piggot, S. PrehistOlie India ( Harmandsworth, 1 965 ) .
Japanese Culture: A Study of Origins and Charac
leJistics (Tokyo, 1 974) .
Kitagaw a , J . , Religion in Japanese HistoIY (New York, 1 966).
Needham, J.,
Science and Civilization in China,
Scien tific Thought (Cambridge, 1 95 9 ) .
Sandin , B . ,
Zimmer, H . , Myths and Symbols in Indian Art and Civilization (New York, 1 946) .
Zimmer, H., Philosophies of India (New York, ] 95 1 ) .
I STOČNA AZIJA Aneskai, M., HistoIY ofJapanese Religion (Tokyo, 1 963). B y nner, W . (trans . ) , The Way of Life according to Lao Tzu (New York, 1 962 ) .
Christie, A . , Chinese Mythology (London 1 983). Cole, F . C ,
,
The Peoples ofMalaysia (New York, ] 945) .
Coomaraswamy, A A . K . , HistOlY od lndian and Indonesian Art (New York, 1 927) .
Cotterell, A.,
The First Emperor of China (London, 1 98 1 ) .
Creel, H . G . , Confucius and the Chinese Way (London, 1 960). Graot, J. J . L. de,
The Religious of China (Leiden, 1 892) .
2 HistOJy of
The Sea Dayaks of Borneo before white Rajah RuJe
(London, 1 967) .
Saunders E . D . , Buddhism in Japan (Philadelphia, 1 964) . Smith, D . H . , Confucius (London, 1 97 1 ) . Steinilber-Oberlin, E . ,
The Buddhisl Sects of Japan,
Loge (London, 1 938) .
trans. M .
Varley, H . P . , Japanese Culture: A Short History (New York, 1973).
WaJey, A . ,
The Way and Its Po wer: A Study o f the Tao Teh
C"hing and its place in Chinese Thought (London, 1 934).
Watts, A. W . , The Way ofZen (London, 1 957) [AJen Vats, Pul zena, Beograd, 1 982, prev. Branislav M ilin-ković].
Wright, A. F., Buddhism in Chinese HistOlY 1 95 9 ) .
Renou, L . , Religious of Ancien t India (London, 1 95 1 ) .
Zaehner, R . C , Hindu and Muslim Mysticism (London, 1 959) .
417
(New Haven,
EVROPA Altheim, F . , Hj�tOlY o f Roman Religion, (London, 1 938) .
trans. H . M a ttingly
Benett, E . L., The Pylos Tablets (Princeton, 1 955) . Branston, B . , Gods of the North (London, 1 9 5 5 ) .
Branston , B . , The Lost Gods o fEngland (London, 1957 ) . Cook, A . B . , Zenus (Cambridge, 1 9 1 4-20) .
Cotterell, A.,
The Minoan Wodd (London, 1 979) .
Crossley-Holland, K . ,
The Norse Myths (London, 1 980) .
Cumont, F., A fterlife in Roman Paganism (New Haven, 1 922). Curtin, J . , Myths and Folk Tales ofh'eland (Boston, 1 890) .
Darrah, J . , The Real Camelot: Paganism and the Arthurian Romances (London, 1 98 ] ) .
Davidson, H . R . E . , Scandina vian Mythology (London, 1 969). Evans, Sir A.,
Farnell, L . R . ,
The Palace ofMinos (London, 1 92 1 -3 5 ) . Greek Hero-Cults a n d Ideas of Immortality
(Oxford, 1 92 1 ) .
418
Literat ura
Frend, W. Ch urch
Rečnik svetske mitologije
M.
e, Martyrdom and Persecution in the Early
(Oxford, 1 963) .
Uayd (London, 1 980).
trans. 1.
WaIcot, P., Hesiod and the Near East (Cardiff, 1 966).
Gimbutas, M . , The Balts (London, 1 963).
Willets, R. F., O'etan Cults and Festivals (London, 1 962) .
Grant, M . , Roman Myths (London, 1 971 ) .
G uthrie, W. K . e, OJpheus and Greek Religion 1 93 5 ) .
Humphreys, E . ,
V e rnant, J . P . , Myth and Society in Ancient Greece,
41 9
(London,
Wilson, S . , Sain ts and their Cults: Studies in Religious Sociology, Folklore and HistoIY (Camb ridge , 1 984) .
The Taliesin Tradition. A Quest [or the Welsh
Identity (Bury St Edmunds, 1 9 83 ) .
J e ffery, L H , Archaic Greece: the City-states, (London, 1 976) .
c.
700-50U B .
K e re nyi, C, The Gods of the Greeks, trans. N. Cameron, (Lon don, 1 98 1 ) .
K e renyi, e , The Heroes of the Greeks, trans. H. J . Rose (Lon don, 1 95 9 ) .
Kirk, G . S . , Raven, J . E., a nd Schofield, M ., Th e Presocra tic Philosophers (Cambridge, 1 983).
Lethbridgc, T. e , 1 957) .
Gogmagog.
The Bwied Gods
AMERIKA
e
(London,
Lloyd-J o n es, H . , The Justice of Zeus (Berkeley, 1 97 1 ) .
J\dams, R . E W . , PrehistOJie Mesoamerica (Boston, 1 977) . Haas, O . V . , a nd Xingu, e V . ,
The Indians,
Their Myths
(London, 1 974) .
Burland, e A . , The Gods of Mexico (London, 1 967) . 13urland, e A . , Montezuma (London, 1 973) . arpenter, E . , Eskimo (Toronto, 1 959).
Clark,
E
E,
Indian
(Berkeley, 1 963).
Legends o[ the
Pacific North IVest
Derek, M . , Divine HOJ·semen. Voodoo Gods of Haiti (London, 1 95 3 ) .
Luce, J . V . , Homer and the Herok Age (London, 1 975).
Grinnel, G . B . , Blackfoot Lodge Tales. The StOJY of a PraiJie
M arkus, R . A . , ChJistianity in the Roman
Hemming, J . ,
M acCuIIoch, J. A . , Medie val Faith and Fable (London, 1 932) . 1 974).
World (London ,
M o migliana, A. D., The Conflict betlVeen Paganism and Chlistianity in the Fourth Centwy (Oxfo rd, 1 963) .
People (New York, 1 892) .
The Conquest of the Incas (London, 1 970) .
J ohnson , E . P., Legends of Vancou ver (To ro nto, 1 922).
Kroeber, A. L , 'The Arapaho', Bulletin of the AmeJican Mu seum alNa t ural History, 1 904, vol. X V I I I .
M urray, G . G. A . , Five Stages of Greek Religion (Oxford, 1 9 2 5 ) .
Lumbre ras, L . G . , The Peoplesand Cultures al Ancient Peru,
Ogilvie, R. M . , The Romans aad Their Gods (London, ] 969) .
M atthews, W . , Na vaha Legend (Boston, ] 87 9 ) .
N ilsson, M . P . , Minoan-Mycenaean Religion (Lund, 1 950) .
Ogilvie, R . M . , Early Rome and the Etruscans (London, 1 969) . Pallottino, M . , Thc Etruscans, sworth, 1 95 5 ) .
trans. J . Cremona (Harmond-
Palme r, L. R . , Mycenaeans and Minoans (London, 1 976) .
Piggott, S . , The Druids (London, 1 96 8 ) .
R e e s , A . a n d B . , Celtic HeJitage. A ncien t Tradition in Ireland and Wales (London, 1 96 1 ) .
Rose, H . J . , Ancient Greek Religion (London, 1 946).
Rose, H. J . , Ancient Roman Religion (London, 1 948) .
Trump,
D.
H.,
Central a n d Southern Italy before Rome
(London, 1 966).
trans. B . J . M eggars (Washington, 1 974) .
Morley, S . G . , The Ancient Maya (Stanford a n d Londo, ] 946) .
Rasmussen, K . , The People o f the Polar North. A Record (London, 1 908) .
Reichel-Dolmatoff, G . , A mazonian Cosmos.
The sexual and
Religious Symbolism of the Tukana Indians (Chicago, 1 97 1 ) .
Sahagun, Fray B ernardino de, General Histo(v of the Things of Ne IV Spain (Utah, 1 960-70) . Schmidt, W . , High Gods in North America (Oxford, 1 933) .
Sejourne L , Burning Water. Thought and Religion in Anient Mexico, trans. I. Nicholson (London, 1 95 6 ) .
Spence, L , The Myths of the North AmeJican Jndians (London, 1 9 1 4) .
420
Rečnik s\'etske
Literat ura
T h o mpson, J . E . S . , Maya HistOlY and Religion (London, 1 97 1 ) . Thompson, S . , Tales of thc North A melican lndians (Camb
ridge, M ass., 1 929). V aliant, G. e , Aztcc.�· of Mexico. Oligin, Rise and Fall of the Aztec Nation (New York, 1 944) .
mitologije 421
Gifford, W . , 'Tongan Myths a n d T ales', Banice Pauahi Bishop Museum, Bulletin 8 (Honolulu, 1 924) .
Gill, W. W . , Myths and Songs from the South Pacific (London, 1 87 6 ) .
Grey, Sir G . , Polynesian Mythology and .Ancient Traditional
Weaver, M . P . , Thc Aztecs, the Maya, and their Predecessors
HistOlY of the Maoris as told by their Priests and Chiefs
(London, 1 972).
(London, 1 85 5 ) .
Grimble, Sir A . , Migrations, Myth and Magic kom the Gilbert
AFRIKA Abrah a msson, H. ,
The OJigin of Death.
Mythology (Uppsala, 1 95 1 ) .
Islands. Early Writings alTanged by R . Studies in African
B rown, J . T . , Among the Ban tu Nomads (London, 1 926). Cronise, F. M . , a nd Ward, H. W., Cunnie Rabbit, Mr Spider and the Other Beef West AfIican Folk Tales (New York, 1 903) .
D ornan, S . S . , Pygmies and Bushmen of the KalahaJi (London, 1 92 5 ) .
Forde, D . , AfIican Worlds. Studies in the Cosmological Ideas and Social Values ofAfIican Peoples (Oxford, 1 954) .
Frobenius, L . , and Fox, D. e , A frican Genesis (London, 1 938). Hollis, A . e ,
The Masai (Oxford, 1 905).
Little, K . L., Thc Mene of SieiTa Leone (London, 1 951 ) . Lystad, R . A . ,
The Ashanti ( N e w York, 1 958) .
M b i ti, J . , Concepts of God in AfIica (London, 1 970).
M iddleton, J . , L ugbm'f/ Religion. Ritual and A uthoIity among an East AfIican People (Oxford, 1 960).
Parrinder, E . G . , A Frican Traditional Religion (London, 1 962) .
OKEANIJA B e ckwith, M., Ha lVaiian Mythology (Honolulu, 1 970).
Christian, F. W . , Eastern Pacilic Lands: Tahiti and the Mar quesas Islands (London, 1 9 1 0) .
Christian, F . W . ,
The Caroline Islands. Tra vel in the Sea of the
Little Islands (London, 1 899).
Codrington, R. H . , The Melanesians. Stud/es in their Anthro pology and Folk Love (Oxford, 1 89 1 ) .
Elkin, A . P . , The A ustralian A boJigines. l-lo l V to Understand Them (Sudney, 1 938) .
Furness,
W.
H.,
The Island o f Stone Money,
Cyarolines (London, 1 9 1 0) .
Uap of the
1 972) .
Oimble (London,
Henry, T . , 'Ancient Tahiti', Banice Pauahi Bishop Museum, Bulletin 48 (Honolulu, 1 92 8 ) .
Roheim, G . , The Eternal Ones o f the Dream (New York, 1 945) .
Seligman n , e G . , .
The Melanesians of British New Guinea . .
(Cambridge, 1 91 0) .
Spencer, B . , and Gil1en, F. J . , A ustralia (London, 1 899) .
The Native Tribes of Central
Stair, J . B . , Old Samoa (London, 1 897):
Thomson , B.,
The Hjlans. A Study of the Decay of Custom
(London, 1 908) .
•
Westervelt, W. D . , Legends of Main, a Demi-god of Polynesia, and his Mother Hina (Honolulu, 1 9 1 0) .
White, J . , The Ancient HiStOlY of the MaOli: His Mythology and Traditions (Wellington, 1 887) .
Worsley, P . , The Trumpet Shall Sound. A Study of 'Cargo ' Cults in Melanesia (London, 1 957).
INDEKS
Abalujija, 349, 363, 364 Abasi, 334 Abe M a ngo. v. Page Abe Abzu. v. Tijarnat Ačimi. v. !terter Adam. v. Satana Adapa, 27 Aditi. v. Rišiji Adjok. v. Adžok Admiralska ostrva, 370, 385 Adonis, 24, 2 8 , 1 99, 206, 253 Adroa, 334, 335 Adžisit, 1 47 Adžok, 335 Afrika, 283, 329-366; v. takođe Zapadna, Istočna i J užna Afrika A frodita, 24, 28, 50, 1 90, 1 98 , 1 99, 200, 203, 2 1 7, 21 9, 222, 228, 234, 239, 244, 269, 271 Agarnemnon. v. Erinije Agbe-Naete. v. M avu-Lisa Age . v. M avu-Lisa Agni, 96, 1 25, 1 29, 1 35 Agve, 283, 291 A h Puč, 283, 296 Ahetaton, 66 Ahifatumoana, 401 Ahil, 200, 245, 256 Ahoeitu, 373, 374 Ahriman, 22, 2 8 , 44, 53, 57, 69, 70, 77, 1 56 Ahura M azda, 28, 30, 44, 52, 5 6, 57, 69, 70, 77, 98 Aido Hvedo. v. M avu-Lisa Ai-tupuai. v. Oro Aj Apaek, 2 8 4, 317 Ajar Ajka, Ajar Kači, Ajar M anko j Ajar Oko. v.
M anko Kapak Ajgamuksa, 335 Ajida. v. D ambala Ajisoj imstan v. Punocihjo Ajzen-mju . v. Fudo-mju Akambe, 330, 336 Akani, 330, 353 Akat, 33, 40 Akteon . v. Artemida Alčera, 374 Alah, 25, 26, 3 1 , 54, 77, 337 Alalus. v. Ulikumi Ale. v. Ćuk u Alekta. v. Erinije Algonkini, 278, 293, 294, 302, 31 1 , 324 A l ilat, 3 1 Altdžira, 374, 375 Aluberi. v. Kururumani Aluri, 338 Ama. v. Lebe i Nomo Amaterasu, 1 43, 1 47, 1 48, 149, 1 65, 1 75, 1 8 1 Amazonke. v. Prijam Amenhotep. v. Imhotep Ame nofis IV, 1 8, 66, 74 Amerika (Severna,
Srednja i
J užn a ) , 275-327 Amfitri t a . v. Posejdon Amida-nioraj, 1 49, 1 50, 1 66, 1 81 Amitaba, 96, 97, 99, 149, 1 7 1 , 1 74 Am-mut, 58, 64, 70 Amor. v. Kupidon Amotken , 284 Amrita, 97 Amnn, 3 1 , 62, 66 An, 32, 41, 42, 49, 60
424
Indeks
Anšar. v. Tij a mal Anansi, 331 , 332, 335 A n a nt a , 9 8 , 1 20, 1 34 Ana1. v. Aslarta i Bal Andrij amahilala. v. Andrij a mb ahomanana Andrij a ma ni tra. v. Zanahari A ndrijambahomanana, 336 A n g a kok, 2 8 5 , 3 1 6 Angra M a inja . v. Ahriman Anhis. v. Afrodita A n kor V a t, 94, 1 46, 1 60 A n kore, 358 A n t i h rist, 1 94, 200, 201 , 2 1 3 Antiopa . v. Tezej Anu. v. Adapa i An A n ub i s , 32, 63, 78 Apači, 287 Apis. v. Ptah Apofis. v. R a Apoj a n Tači. v. Avonavilona Apolon, 1 32 , 1 94, 201 , 202, 203, 205 , 2 1 8, 220, 228, 252, 255, 263, 274 Apsirt. v. J ason Arabija i A rapi, 25, 26, 3 1 , 52, 70, 76, 77, 1 46, 329 Aranda, 372, 373, 374, 375, 392 Araun. v. Pu il Aravak I ndij anci, 282, 307 Arđuna, v. V išnu Arej , 1 99, 202, 205, 2 1 7, 227, 229, 234, 239, 242, 257 Arematapopoto, 401 Aremataroroa, 401 A rijadna. v. Tezej Artem i d a , 201 , 202, 203, 205, 2 1 8, 226, 230, 274 Artur, 203, 204, 223, 224, 238, 240, 242, 265, 293, 301 Aruna, 2 1 7 Aruru. v. Gilgameš Asa, 330, 336
Rečni k svetske mitologije
Asgaja G igagej, 285 Asi, 204, 222 Asirija i Asirci, 24, 32, 34, 44, 5 1 , 60, 6 1 , 82, 1 98 A s klepije, 49, 1 89, 202, 205, 228, 322 Astarta, 24, 28, 33, 50, 1 90 Asteci, 275, 279, 280, 288, 295, 3 0 1 , 302, 303, 306, 309, 3 1 3, 3 1 7 , 3 1 8, 3 1 9, 320, 321 , 322, 323 Asure, 98 Ašanti, 354, 356, 359 Ašoka, 94 Ašur, 32, 34, 5 1 Ata, 390 Ataensik, 2 8 5 , 293, 294 Ataintdžin a . v. J urlungur Ataj . v. Abasi Atea, 375, 405 Ate n a , 203, 205, 206, 220, 224, 227, 232, 234, 243, 246, 2 5 1 , 254 Athirat, Athtar j Athtart. v. Astarta A t ij us Tirava, 285 A t i s , 27, 34, 57, 206, 228 Atlant. v. Prometej. Aton. v. R a Atrahasis. v. Enlil i Noje Atri, 1 22, 1 2 3 A t u m . v. R a Audumla. v. B o r Auka, 293 A urijarij a . v. Nei Tituaabine Australija i Aboridžini, 324, 367, 372, 373, 374, 375, 376, 377, 378, 383, 384, 389, 392, 396, 398, 4 1 1 A uve, 375 Avalokitešvara, 95, 99, 1 1 7, 1 28, 1 58, 1 7 1 Ave-aitu. v. Tane-mahuta Avitelin eta. v. Avonavi10na
/\. vonavilona, 286, 348 /\. vraham, 24, 58, 76, 2 1 6
Azija, v. Istočna, J užna i
Srednj a , i J ugoistočna
Azija
Azijak. v. Pinga Azrai l , 336, 337 Aži Dahaka, 28, 30, 70 B ačue. v. Čiminigagva Bagadžimbiri, 376 Bagirata. v. Šiva Bah. v. Dionis B ahubali. v. Gomatešvara B aj am e , 376 B akoa . v. Taburimai Bakongo, 355 B1il, 33, 35, 36, 40, 46, 73 Balarama, 98 B alder, 205, 206, 207, 223, 241 , 249 Bali, 1 45 , 1 46, 1 55, 1 7 8 Balti, 1 97, 262, 263, 272 Bamapana, 376 Bambara, 358 Banj a rvanda, 341 , 342, 346 B a njoro, 358 Ba nksova ostrva, 370, 377, 387, 388, 393, 399 B an o i , 377 B a ntu, 329, 341 , 363 B a radvađa. v. R išiji B arata, 1 09, 1 1 0, f2 1 , 1 33 B aron Samedi. v. Gede B a ruh, 25
B aštet, 37 B azilisk. v. Bestijarijumi Behemot. v. Levij a t a n Belzebub. v. Satana B e n t e n , 1 50, 1 51 B eovu1f. v. Grendel B e rgelmi. v. Odin B e rsi1ak de Odezer. v. Gavej n
425
B e s , 37 B e s t ijarijumi, 207 Bestla. v. Bor B inbinga, 377, 378 B iragnulu. v. B aj ame B išamon-teno, 1 5 1 Bobi-bobi, 377, 378 B očika, 287, 294 B o didarma, 1 5 1 , 1 52 Bonak.on. v.Bestij a rijumi B o r, 207, 247, 248 Boraro. v. V ai-mase B orej, 208 Borneo, 1 46, 1 70, 1 7 1 , 1 77 B o robudur, 145, 1 58 Braća Viljas Boas, 282 B rahma, 89, 90, 9 1 , 96, 98, 1 00, 1 0 1 , 1 02, 1 04, 1 05, 1 10, 1 12, 1 13, 1 1 4, 1 15, 1 17, 1 19, 120, 1 23, 1 24, 125, 1 26, 1 32 , 1 33, 1 36, 1 60 B ran, 208, 250 B res, 208, 209 B rigi1. v. D agda B rigu. v. Rišiji B ritanija, 1 92 , 1 93, 1 95, 203, 224 Budžang. v. Kumang B uda, 89, 9 1 , 94, 95, 96, 99, 1 0 1 , 1 02 , 1 03, 1 04, 1 07, 1 08, 1 12, 1 15, 1 1 6 , 1 1 7 , 1 1 8, 1 1 9, 122, 129, 1 4 1 , 1 43, 1 49, 1 50, 1 53, 1 58, 1 59, 1 60, 1 66, 1 69, 172, 1 74, 1 8 1 , 1 82 , 1 8 4 Budizam, 13, 26, 29, 9 1 , 92, 93, 94, 95, 99, 1 02 , 1 1 0, 1 1 1 , 1 1 6, 1 17, 1 18, 1 19 , 128, 1 39, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 45, 1 46, 1 47, 1 49, 1 5 1 , 152, 1 54, 1 57 , 1 5 8 , 1 59, 1 60, 1 6 1 , 1 66, 1 69 , 1 7 1 , 1 72, 175, 1 76, 1 8 1 , 1 83, 1 84, 261 B u e , 378 B uga, 1 52
426 Indeks Buri, 207 B urij ati, 1 40, 164 B ušmani, 329, 343, 344, 360, 362
Rečnik svetske mitologije 427
Čak, 288, 296, 299, 3 ] 8 Čako, 300 Čalčihuitlikvc , 2 8 8 Čandaka . V. Buda Č a ndragupta M a urja , v . Rišaba Čeroki, 2 85 Či, 294 Čičen Ica, 278 Čij u t a , 3 3 7 Čiminigagva, 2 8 8 , 289 Čipča I ndij anci, 287, 288, 294 Čipčakum. v. Bočika Čistilište, 209 Ču Pa Čij e . v. Tripitaka Čuku, 3 3 7 , 338
D ah a n , 378 D ai niči-nioraj , 1 53, J 54 D a kša, 1 05, 1 1 9, 1 2 1 , ] 24 D akota Indijanci, 324 D a l aj -lama, 95, 99, 1 1 7 D ambala, 289, 2 9 1 D a n Petro. V. D a mbala Dana, 2 1 0 D a n aj a . V. Persej D a nilo, 22, 38, 39, 40 D arda n . V. Eneja . D a rm a , 1 05 D aruma. V. Bodidarma D a tatreja, 1 2 3 Decije. V. SV. Hristofor D e d a l , 2 1 0, 2 ] ] , 244, 263, 266 D e metra, 2 1 1 , 236, 254, 261 D emijurg. v. Simon Čarobnjak D evi, 89, 93, 1 05 , 1 06, ] 07, 1 10 D evica M arij a , 2 1 2 , 2 1 3, 3 1 4 D idon a . v. Eneja . D ies irae, 2 1 3 Dilga. V. Bagadžimbiri D io nis, 1 87, 2 1 1 , 2 1 4, 2 1 5, 222, 244, 253, 261 D ioskuri, 2 1 5 D ives, 2 1 6 Djainizam 92, 93 Dogen. V. aka-nioraj Dogoni, 347, 353, 354 D okvibuč, 289 D riopa . v. Apolon D ruidi, 1 93, 2 1 0, 2 1 6, 25] D ruj . V. Rašnu j Saošjant D udugera, 379 D urga. v. Devi Dusura . v. Alilat
D a . V. M avu-Lisa D a Čuen , 1 80 D afna . v. Apolon D a gd a , 2 09 D agon , 36. V. Bill
D ž an g avuli, 378 D ž izo-bosacu, 1 54, 1 66 Džodo. v. Amida-niOl'aj . Džok, 338 Džou Sin. v. Sjen
Cao Ca�. v. Kue n Ti Cao Č ue n , 1 5 3 Cejlon, 92, 94, 95, 99, 1 02, 1 09, 1 1 1 , 1 1 2, 1 30, 1 32, 1 33, 1 34 Cel arons, 287 Cenagahi . V. N ajenezgani Cen a h a l e . v. N ajenezgani Cerer a . v. Demetra Ci-da ltaj, 287 Cimer, 1 3 Coavic, 2 8 8 Coe d e , 3 3 7 Coh a no a j , 2 8 8 , 292, 3 1 0, 31 1 Crna Stopala, 31 1 , 3 1 2 , 3 1 5 , 317 Cuki-jomi, 1 63, 1 6 5 , 1 8 J
S
Džua n g Ce, 1 40, 1 68, 1 72 Džul a n a . V. Ndžirana Džumu, 398 Džuok, 338 Ea. V. Enki Ebe. V. I na na Edšu, 332, 333 Edao. V. Loa Edip, 76, 2 1 6, 2 1 7 Egipat i Egipćani, 9, 1 7 , 1 8 , 1 9 , 21 , 2 3 , 24, 26, 3 1 , 32, 33, 37, 47, 48, 52, 53, 54, 56, 58, 62, 63, 64, 65, 66, 70, 72, 73, 74, 75, 77, 78, ] 1 0, 1 87, 189, 1 90, 220, 252 Egist, 220 Ehnaton. V. Ra Eho. V . Pan Eitumatupua. V. Ahoei t u Eja , 2 1 7 Ejet. v. J ason Ejlejt ij a , 2 1 8 Ejn h e riji, 204, 248, 249, 270 E k č u a h , 290 Ekskalibur, 204 El, 24, 33, 35, 36, 39, 40 E l D orado, 290 Elata, 208 Eleusina, 9, 2 1 2, 254 Eli!. v. Enlil El-la l , 2 9 0, 291 Ema-o. v. Jen Yang Empedoklc, 2 1 8 E n ej a , 1 99, 200, 2 1 9, 260, 263, 270 E n-kaj, 331 , 338 Enki, 4 1 , 43, 50, 60, 6 1 Enkidu. V. Gilgameš E n l i l , 2 1 , 32, 34, 4 1 , 42, 45, 49, 54, 60, 76, 80, 83, 85 Enoh , 25 E numklo, 291 Epimetej. V. Prometej
Epon a . v. Puil Ereškiga! . v. lnana, Ištar j N e rgal Eridu, 27, 41 Erihtonije, 206 Erinije, 220, 269 E rl a nga, 155 Erlik, 1 55 , 156 Eros. V. Kupidon i Afrodita Erzuli, 2 9 1 Esc a n atlehi, 291 , 292, 299, 305, 3 1 0 Eskimi, 1 0, 296, 315, 3 1 6 , 322 Esu. V. Sopona Brna, 77 E t a n a , 43 Etiopija, 9, 68 Etna, 73, 2 1 8 , 226, 235 Etrurci, 1 9 1 , 192, 233, 240, 241 , 263, 266 Eumenide. v. Erinije j Edip Euridika . V. Orfej Eurijala. V. Gorgone Euro p a , 1 87, 220, 22 1 , 234, 259, 274 Fahotu. V. Atea Faro. V. Pemba Fatu-tiri. V. Atea Faumea. V. Tangaroa Faustu! . V. Romul Fenri. V. Odin Fe ton. v. Eja Fidži, 370, 396, 398, 404 Filipini, 1 46, 1 59, 1 69 Fin M a kul, 203, 22 1 , 235 Flora. v. Silvan Fomorij a n i . V. Eres Fon, 332, 339, 348, 354, 361 Fort u na , 221 , 222 Frej, 1 96, 222 Freja . v. Frej Friga, 222, 223
428 Indeks
Rečnik svetske mitologije 429
Frigija , 9, 3� 1 97, 1 99, 2 1 � 228, 236, 243, 2 44, 256 Frojd, Zigmund, 1 1 Fudo-mju, 1 57 Fudžija m a , 1 57 Fuge n - bo sa cu, 1 58 Fu Si, 1 58 , 1 59, 1 62 G a -gab, 2 9 2 Ga-gorib. v. Hejici-ejibib G aj o m a rt, 44, 70 Gala, 340 Galahad. v. Gral Ganda, 330, 345, 346 G a n e š a , 1 08, 1 09, 183 Ganga . v. S a rasvati Garud a . v. Oni i Višn u. G a un a . v. K aang Gava. v. K a a ng Gavama. v. K a a ng G avejn, 223, 243 Geb. v. N ut Gede, 2 9 2 , 293, 327 G e j a . v. U ra n . Genku. v. Amida-nioraj . Gerion. v. H e ra kle German i , 1 94, 1 95 , 1 96, 204, 206, 207, 222, 228, 230, 241 , 245, 247, 248, 249, 255, 266, 270 Gevi. v. K a a n g G ilbertova ostrva 371 378 ' ' 385, 397, 398, 407, 1 0 G il g a meš, 1 0, 1 3, 21 , -B, 44, 45, 6 1 , 1 89, 400 G imokod a n, 1 59 G i nečen , 293 Ginemapun, 293 Ginivera . v. Artur Glastonberi, 203, 204, 224 Glauka, 2 32 GIusk a p , 2 9 3 Gog a , 3 7 9 , 380 Gogmagog, 224
4
Gomatešvara, 92, 1 09, 1 1 0 Gora- d a i l eng, 380 Gorgone, 203, 224, 254 Gos a l a . v. Mahavira Gospodin Pauk, 336 Gotama. v. Rišiji Gral, 224, 225 Grčka i Grci, 9, 1 0 , 13, 1 4, 1 9, 22, 24, 27, 28, 32, 36, 37, 47, 49, 52, 63, 65, 73, 76, 78, 84, 87, 1 1 1 , 1 13, 1 18, 1 31 , 1 32, 1 87 , 1 89, 1 90, 1 9 1 , ] 97, 1 98, 200, 201 , 202, 203, 205, 208, 2 1 0, 2 1 1 , 2 1 4, 2 1 7, 2 18, 2 1 9, 220, 221 , 224, 225, 226, 227, 228, 229, 232, 233, 234, 235, 236, 239, 242, 243, 244, 245, 246, 250, 252, 253, 254, 255, 256, 259, 261 , 262 , 264 265 266, 269, 2 7 1 , 273, 274 368 402 G re nd e l , 225 Gu, 3 3 9 Guekufu. v. Ginečen Guh a . v. Hari-Ha ra Gvaul . v. Puil Gvion B a h . v. Talijesin
:
:
Hačiman, 1 59 H a d , 1 1 6, 203, 205, 2 1 4, 225, 226, 228, 229, 236, 252, 253, 254 ?55 ?59 , ?73 ' Hada , 6 Hagvedaetgah. v. Hagvediju Hagvediju, 285, 292, 293, 294 Haida Indijanci, 277, 287, 3 1 5 Haiti, 283, 289, 292, 308, 3 1 2 , 327, 349 Hajagriva, 1 1 0 H aj - uri, 3 3 9 H a k a v a u, 369, 3 8 0 Ha-Ioa, 401 Hanahana. v. Telipinu Hanan, 1 5 , 22, 23, 24, 25, 28,
d4
3 1 , 33, 35, 39, 5 1 , 55, 58, 66, 71 74, 85 Han a n . v. Bodidarma Hanibal, 84, 1 92 Hanuman, 1 1 ] , 1 33, 1 85 I-Iaoma, 46 Hapi, 47, 72 Haremhab. v. Ra H a ri - H a ra , 1 59, ] 60 Hariti. v. Kišimo-džin H a ro n , 226 Hascezini. v. TijehoIcod\ Hator, 33, 38, 47, 52, 67 H a u mea, 381 , 409 Hausa, 336 Havaji, 367, 368, 369, 38] , 385, 386, 387, 389, 393, 394, 395, 396, 399, 40] , 402, 403, 408, 409 Hefest, 65, 1 99, 205, 206, 226, 257, 264 Hejici-ej i b i b , 339, 340, 363 Hejvoso. v. Mavu-Lisa Hek a t a , 226 Hektor. v. Ahil Hel, 206, 241 He/ij e . � ja "'t llera, 1 0, 76, 1 1 1 , 1 89, 1 98, 1 99, 202, 2 1 4, 2 1 8, 2 1 9, 226, 227, 233, 236, 273, 274 Herakle, 1 0, 55, 84, 1 1 1 , 1 35 , 189, 2 1 9, 227, 228, 257, 266, 274, 393 Heraklit, 1 90 Here ro, 330, 351 Herkul, 228. v. Herakle Hermafrodit, 228 Hermes, 1 08, 228, 229, 235, 239, 25 1 , 253 Hermod. v. B alder Herodot, 1 7, 32, 37, 46, 51 , 5 5 , 1 90, 2 17 , 234 Hesiod, 1 89, 2 1 7, 229, 235, 257, 269
S
t;
Hesperide . v. Herakle Hestij a . v. Artemida i Vesta HetitI, 26, 27, 48, 55, 79, 82, 1 90, 266 Hidra. v. Herakle Hiiaka. v. Pele H ijavata, 294 Hijojoa, 3 8 1 Himalaji, 1 1 7, 125, 1 26, 127, lL ...,? Himi. v. Tor Hina, 400. v. M aui Hina-a-rauriki. v. Tangaroa Hina-tua-a-uta. v. Oro Hinduizam, 1 3, 87, 88, 89, 9 1 , 92, 93, 94, 96, 97, 98, 99, 1 00, 1 02, 1 05, ] 06, 1 08, 1 1 0, 1 1 1 , 1 12, 1 1 3, 1 1 4, 1 1 5, 1 1 7, 1 1 9, 1 2 1 , 122, 125, 1 26, 127, 1 3� 1 3 1 , 1 35, 1 36, 1 45, 1 46, 1 50, 1 60, 1 66, 176, 1 78, 1 83, 2 1 0, 2 1 7, 239 Hine-nui-te-po, 395 Hiperion. v. Eja Hipnos, 2 2 9 Hiranja kasipu. v. Višnu Hiron, 205 Hisagitaimisi. v. Hisakitaimisi Hisa kitaimisi, 294
Hmun, 80 Hoa-t apu. v. Oro Hod. v. B alder Hola v a k a , 340 Hon e n . v. Amida-niOl-aj Honvum, 340 Hoohoku-ka-Iani. v. Papa Hore . v. Afrodita Horus, ] 8, 47, 48, 52, 63, 64, 67, 72, 73 Hotentoti, 335, 339, 3-1-0, 363 Hou T u, 1 6 ] Hrišćanstvo, 1 3, 25, 27, 3 ] , 54, 58, 6 1 , 7 1 , 73, 74, 75, 77, 7 8, 82, 87, 94, 1 46, 1 93, 1 94,
430
Indeks
1 95 , 196, 1 97, 200, 201 , 207, 209, 2 1 0, 2 1 2 , 2 1 3, 2 1 6 , 224, 226, 229, 230, 2 3 1 , 234, 237, 240, 249, 253, 259, 260, 262, 270, 273, 283, 32 1 , 322,332, 334, 373, 387, 405 I-Irim. v. Hrim Hristos, 25, 26, 58, 7 1 , 74, 77, 78, 1 02 , 1 35 , 1 9 1 , 1 93, 200, 2 1 3, 224, 240, 3 1 2 Hrungni. v. Tor H u a ke , 294 H u a n g T i , 1 61 , 1 62 Huej Ko. v. Buda Huicilopočtli, 295, 302, 303, 320 Huitaka , 294 H u n a b , 2 9 5 , 296 Hunhau, 283, 284 Hupasij a . v. lluj anka Hurij ci , 27 Huroni, 3 1 9 Huvava. v. Gilgameš H uzvane, 340 Iščel , 298 Išt a b , 2 9 8 Ištar, 33, 3 4 , 4 5 , 5 0 , 5 1 , 8 3 , 1 98 I čo - K a l a k a l , 3 8 1 Ibo, 337, 338 I c a m n a , 296, 298 Ifige n ij a , 230 I g a l uk, 2 9 6 , 3 1 5 Igdrasil, 230, 249, 250, 270 Igrej n . v. Artur Ihova. v. Iki-haveve ljatiku, 297 Ikar. v. Dedal I k i -h aveve, 382 I k t i nike, 297 lIaheva. v. Aho e i t u lIma t a r . v. N u m I l uj anka, 4 8 , 1 90 I ma n a , 341 , 342, 346
Rečni k svetske mitologije
I mhotep, 49 Irni. v. Odin I n a n a , 20, 33, 46, 49, 50, ] 47, 1 98 Inara. v. llujanka . I nari, 1 63 Indija, 1 2, 13, 1 4, 22, 30, 46, 87, 88, 89, 90, 9 1 , 92, 93, 94, 95, 97, 99, 1 02 , 1 04, 1 06, 1 07, 1 08, 1 09, 1 1 1 , 1 1 6, 1 1 8, 1 1 9, 1 22 , 1 27 , ] 28 , 1 32, 1 34, 1 35, 1 4 1 , 1 44, 1 45 , 1 46, 1 5 1 , 1 52, 1 54, 1 58 , 1 60, 1 69, 1 72 , 1 74, 1 78, 1 84, 1 85 , 1 89, 273 Indokina, 1 44 Indonezija , 1 06 , 1 45 , 1 46 I ndra , 88, 89, 90, 97, 98, 1 1 1 , 1 1 2, 1 14, 1 20, 1 2 3 , 1 24, 1 2 5 , 1 26, 1 28 , 1 29, 1 30, 1 32, 1 37 , 266 Inke, 280, 281 , 284, 287, 290, 293, 294, 297, 308, 309, 3 1 3, 3 1 4, 325 , 326 I n t i , 2 8 1 , 294, 297, 308, 31 4, 326 Iriju, 208 I r i n - aj-todžon, 1 63, 1 64 Irokezi, 277, 285, 292, 293, 294, 324 Irska, 1 93, 208, 209, 2 10, 22 1 , 223, 225 , 235 , 237, 238, 242, 251 , 268 Islam, 13, 25, 26, 54, 69, 87, 1 46, 332, 334 Ismail . v. Alilat Istočna Afrika, 275, 329, 331 , 339 Istočna Azija, 1 17, 1 4 1 , 1 43, 1 44, 1 46, 1 47 , 1 5 1 , 1 52 !terter, 342 Izanagi, v. Izanami Izanami, 1 64, 1 65 , 1 81 Izida, 9, 1 9, 38, 47, 52, 64, 67, 73
[zrailj, v. J evreji J adili! . v. Escanatiehi J ae . v. Kuat J agan, 275, 324 J aguar, 2 9 8 J a hve, 22, 2 4 , 3 3 , 37, 39, 40, 54, 58, 59, 60, 6 1 , 7 1 , 85 , 237, 275, 405 J akuš i - n i o raj, 1 66 J a lafa t, 3 8 3 J am. v. B a l J ama, 95, 1 1 0, 1 1 2, 1 1 7, 1 24, 1 26, 1 56, 1 66 J a mb e - a k a , 2 3 1 J ami. v. J a m a J a n a uluha, 2 8 7 , 299 J a nus, 2 3 1 , 232 J apan i Japanci, 92, 97, 1 43, 1 44, 1 47, 1 49, 1 50, 1 51 , 1 53, 1 54, 1 57, 1 5 8 , 1 59, 1 63, 1 64, 1 66, 1 69, 1 70, 1 71 , 174, 1 75, 1 7 6 , 1 80, 1 81 , 1 82, 1 83, 186, 402 J ape t . v. Prometej J ason, 10, 1 89, 228, 232 J ava, 1 28, 1 45, 1 55, 1 58, 1 78, 396 Jednorog. v. Bestijarijurni J e h a, v. Ahriman Jeico, 3 1 1 Jelena, 75, 200, 2 1 5 , 256 Jen Y a n g, 1 66 J errnen ij a , 84 Jevreji, 22, 23, 24, 25, 3 1 , 33, 36 ; 38, 39, 40, 70, 74, 85, 2 0 1 , 237, 406 J ezckilj . v. Ištar Ji, 1 67 J ima, 46, 52, 5 3 J i n i j a ng, 1 65, 1 67, 1 68, 1 76, 179 Joahim iz Fjore . v. Dies Irae J ok.asta. v. Edip J o l k aj Esca n , 2 9 9
43 1
Jona, 24 Jormungand. v. Naglfar j Odin J o ruba, 330, 332, 355, 356, 360, 361 J oskeša. v. Taviskara Jov. v. Satana Ju, 1 68, 1 69, 1 7 4 J ue n Ši. v. Sje n J uga, 1 1 3 J ugoistočna Azija, 92, 94, 1 45, 1 46, 261 , 368 J ulijan, 1 94 J uliJe, 27 J ulije Cezar, 1 92, 1 93, 1 95, 2 1 6 , 265, 270 Jum K a ks , 299 Jum Simi!. v. Ah Puč J ung, Karl, 1 1 , 367 J unona, 2 1 8, 2 1 9, 233 J up iter, 2 1 9, 233, 234, 239, 242, 266 J urlungur, 383, 384, 396 J uter Pendragon, 242. v. Artur J užna Afrika, 329, 331 J užna Amerika, v. Amerika Kšitigarb a . v. Džizo-bosacu K aa n g, 343, 344 Kaba. v. Alilat Kabi, 378 Kabili, 343 K ad akl a n , 1 69 Kadau v. Erlik K admo, 220, 234 K aguj a-hime. v. Fudžijama K ah a u s ib v a re , 384 K a h iko-lua - mea. v. Papa Kahoali. v. Kane K a i ntikuab a, 385 Kaiti, 287 Kali, 87, 88, 93, 94, 1 05, 1 07 Kaliopa, 252 Kalipso. v. Odisej K alumba , 344
432
Rečnik svetske mitologi je
Indeks
K am a , 1 1 4, 1 1 8, 1 27, 239 Kamajura Indijanci, 305, 309 K am a p u a , 385, 386 Kambodža, 94, 1 32, 1 44, 1 45, 1 46, 1 55, 1 60 K a me l o ! . v. Gavejn K a milaroj, 376 Ka mruse a . v. Telipinu K a n a loa v. Kane j T a ngaroa K an a s a , 300 K a n e , 368, 369, 386, 387, 389, 399, 401 , 408 Kang. v. K aang K anj . v. K a a ng Kaonde, 347 Kapunis. v. Enumklo K a radžeri, 376 K a rančo. v. Kasogonaga K a re fur. v. Legba K a ridven . v. Talijesin Kamak, 1 7, 31 K a ro linska ostrva, 371 , 380, 38 1 , 383, 390, 39 1 , 397, 400, 403 K a rtagina, 23, 36, 58, 84, 1 9 1 , 1 92, 2 1 9 Ka rtavirj a . v. Rišiji i Višnu Kasavara. v. Kat Kasjapa. v. Oanna i rišiji K asogo naga, 300 Kastor. v. Oioskuri K a l , 371 , 387, 388, 393, 399 K a tgoro. v. Kat K a to n d a , 345, 346 K a v a , 389, 399 K az i k a m untu, 345 K e c a l ko a t I, 278, 280, 300, 301 , 302, 306, 3 1 0, 3 1 3, 3 1 8 , 3 1 9 , 320, 322 K e fre n , 66 K ekrop, 206 Kelti, 1 92 , 1 93, 203, 2 1 6, 225, 243, 250, 258, 265, 268 K e n t auri. v. Asklepije i Tez ej
p
Kenti-Amentiju. v. Oziris K ep ra, 53 Kerber, 1 1 3. v. Herakle Keret. v. El Keteš, 38 Ki. v. Enli! Kišar. v. Tijamat K i šimo-dži n , 1 69 , 1 70 Kibela 27, 34, 50 236 Kibuk.a . v. Katonda Kidili . v. Vati-kutdžara K i k lopi, 235, 236, 273 Kimat . v. Kadaklan Kina, 26, 9 1 , 92, 95, 97, 99, 1 03, 1 1 1 , 1 1 6, 1 17, 1 28, 1 39, 1 40, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 45, 1 46, 1 5 1 , 1 52, 1 53, 1 54, 1 58, 1 59, 1 6 1 , 1 63, 1 65, 1 66, 1 67, 1 68, 1 69, 1 70, 1 7 1 , ] 72, 1 73, 1 74, 1 76, ] 77, 1 78, 1 82 , 1 83, 1 84, 1 85, 1 86, 261 , 348, 402 Kingu. v. Tijamat Kintu, 346 Kiparis. v. Apolon Kir, 22, 38, 84 K irka, 235, 251 Kirtimuka. v. Amrita Kisi Manitu, 302 Kivati, 307 Klimena. v. Prome t e j . KIing. v. Kumang K litemnestra. v. Erini je Ko. v. Ko Ko Hung, 1 79, 1 80 K oš are 305 K o a t likve, 302, 303 Kobo-daiši. v. Oainiči-nioraj . Kodrington, R . li., 370 Kogaz. v. Kaang Kohai. v. Ahoeitu Kojolšaukvi, 303, 304 Kojot, 1 1 , 278, 284, 304, 3 1 2, 325, 326, 327 Koma, 330 ,
,
,
Konfučije i konfučij anstvo, 1 02, 1 40, 1 41 , 1 42, 1 43, 1 44, 1 47, 1 6 1 , 1 69, 1 70, ] 72, 1 73, 1 83 Kono n a t u, 305 Konstantin, 25, 1 43, 1 93, 234 Kora. v. Persefona Koreja, 92, 1 44, 1 63, 1 75, 1 8 1 Kormak M akart, 235, 236, 242 Koronida. v. Asklepije Kortes, H e r n a ndo, 275, 279, 280, 290, 301 , 322 Koura-abi. v. Kaintikuaba Kralj ribar. v. Gral Krišna, 96, 98, 1 3 1 , 1 34, 1 35, 1 3 6 . v. V išnu Krik I ndija n ci, 294 Kristofor Kolumbo, 282 Krit, 1 87 , 2 1 0, 2 1 4, 2 ] 9, 220, 22] , 227, 234, 236, 237, 244, 261 , 263, 266, 274 Kron, 36, 84, 1 89, 1 98, 1 99, 225, 227, 236, 253, 255, 257, 261 , 262, 269, 271 , 273, 274 Krunisanje, 237 Ksenofa n , 1 90 Ku. v. K a n e Kuat, 300, 305, 306 Kudaj . v. Erlik Kuen J u. v. Kuen Ti Kue n Ti, 1 70 Kuholin, 223, 237, 238 Kuikuru Indijanci, 300 Kukaj . v. O ainiči-nioraj Kuksu. v. Kojot Kukulkan, 3 02, 306 Kul, 238 Kulimin a . v. Kururumani Kulu. v. V ati-kutdžara Kumang, 1 70, 1 7 1 Kumarb i . v. Ulikumi. v. Ulikumi Kumuš, 306 Kumu-h o n ua, 368, 3 8 9
433
Kunapipi, 389 K unitokotači, 1 43, 1 49, 1 57 ,
1 65 Kupidon, 1 1 4, 239 Kurukadi. v. Vati-kutdžara K ururumani, 307 Kusko, 280, 28 1 , 308, 309, 3 1 4 Kvakijutl I n dijanci, 3 1 5 Kvan Jin, 99, 1 7 1 , 1 85 Kvanon, 1 7 1 , 1 72, 1 8 3 Kvasi, 250 Kvati, 278, 307, 308 Kvinolti, 277, 278, 307 Kvirin, 239, 260 Kvot, 346 Labu, v. EnIiI i Tijamat Lahmu j La hamu. · v. Tij amat Laidamlulum-kule . v. Kojot Laj. v. Edip Lakšmana. v. V išnu Lakšmi, 1 00, 115, 1 20, 1 25 Lalo-honua. v. Kumu-honua Lanselot, 204, 240 Lao Ce, 9 1 , 1 40, 1 4 1 , 1 52, 1 6 1 , 1 72 , 1 73, 1 80, 1 82, 1 84 Laos, 1 44, 1 45 Laponci, 1 97, 231 , 240, 262 Latmikaik. v. Tpere a kl Laufaka naa, 390 Lebe, 308, 346 Ledžman. v. Loa Le -ejo, 347 Le gb a , 308 Lejb-olmaj, 238, 240 Lele, 351 Leto. v. Artemida Leve. v. N geve Levijat a n , 36, 53, 54, 82 Leza, 347 Li Er. v. Lao Ce Li Tjen, 1 73 Libij a , 32 Lije Ce, 1 6 1 , 1 7 3
434
Lilitu. v. Satana L i mb , 240 Limduna nidž. v. Loa Lio umere, 3 9 0 L i s a c R e nar, 1 1 , 304 Loa, 3 9 1 , 401 Lohiau. v. Pele Loki, 206, 207, 241 , 249, 250, 267, 268 Lono. v. K a n e Lotuko, 335 Loua . v . Loa L u Tung Pin. v . Sjen L ub a , 345 Luci n a . v. Ejlejtija Lug. v. K uholin Lugbara, 334, 335 L ugei l a n , 372, 39 1 , 400 Luk. v. Lugeilan Lukrecija, 2 4 1 L u ksor, 3 1 L u og , 1 7 3 Luo, 364, 365 Luvedu, 341 11 a č u Pikču, 281 , 297 11 a d a gaskar, 336, 365 11a h a tma G a ndi, 87 11a havairoč a n a . v. Dainičinio raj 11 a h avira, 92, 1 1 5, 1 1 6 11ahiša. v. D evi 11ahu-fa t u-rau. v. Oro 11 aidu Indijanci, 278, 304, 327 11 a it rej a, 1 1 6, 1 58, 1 74. v. takođe 11 i Lo 11a j a . v. B ud a 11a e, 2 7 8 , 2 8 3 , 288, 295, 296, 298, 299, 302, 306, 318 11a koni, 333, 349, 350 11a l a Azij a , 26, 27, 84, 1 87, 1 90, 1 92 , 1 99, 201, 203, 204, 2 1 9, 226, 228, 256, 261 11alinovski, 1 1
)
Rečni k s" erske mitologije
Indeks
11ama Oklo. v. Manko Kapak M amaIdi. v. Erlik M a man Brižit. v. Gede M a n a n a n M a klir, 236, 241 , 242 M andžindža, 41 1 M a n gar-kundžer-kundža, 392 M a nj đ ušri, 1 1 7 , 1 58 M a n ko Kapak, 308, 309 M a n u, 1 05, 1 1 7, 1 1 8, 1 2 1 , 1 24, 1 32 M aori, 349, 350 11aori (narod), 368, 369, 375, 380, 394, 395, 396, 402, 403, 404, 408, 409 M ara, 1 04, 1 1 4, 1 1 8 . M arava, 388, 393 M a rduk, 21, 32, 34, 48, 54, 5 5 , 66, 8 1 , 82, 85, 233 M arij anska ostrva, 37 1 M a rs, 1 70, 202, 233, 239, 242, 260, 265 11aršalska ostrva, 37 1 , 391 M as a.ji, 3 3 1 , 339, 347 11 asasi. v. 11vueci M asevi, 297, 309 11asim, 379 M ašje i Mašjane . v. Erlik -i Gajomart M at, 2 1 , 54 M a tagaigai, 393 Maui, 1 3 , 1 4, 368, 378, 386, 390, 393, 394, 395 M av ucinim, 309 M avu-Lisa, 332, 339, 347, 348, 360 11edej a . v. J ason 11eduz a . v. Gorgone Megera. v. Erinije 11elanezija, 367, 370, 371 , 377, 3 8 1 , 387, 393, 399, 405, 407, 408, 4 1 0 M elkart, 5 5 , 5 8 , 84 11emfis, 1 8, 66, 72, 73
M e nandar. v. M ilinda M e nde, 352, 353 M e n ehune, 395 M e ne laj . v. Prija m M en e t ij e . v. Prometej M enomini, 277 M e rkur. v. Hermes M erli n , 204, 223, 242, 243 M esopot amija. 1 9 , 22, 23, 1 78, 1 89, 252 M et i d a . v. Atena Mi Lo, 1 7 4 M i d a , 243, 244 M ikronezija, 367, 368, 371 , 372, 391 , 400, 403, 4 1 1 M i ktla n tekutli, 309 M il i n d a , 1 1 8, 1 1 9 M ilita . v. Ištar M imi. v . Odin M i n, 55, 56, 72 M in a t a-Karaja. v. Oi M i navara, 396 M i nerva, 233, 243 M i noj , 1 87, 2 1 0, 22 1 , 227, 244, 245, 259, 261 , 274 M inot a ur. v. Dedal i Teze j M irokubosacu, 1 53, 1 74 . M itra, 56, 57, 68, 77, 1 24, 1 3 0 M itras v. Mitra M iškoatl, 303 Močika Indijanci, 2 8 1 , 284, 298, 3 1 7 , 325 M odok Indijanci, 306, 307 M oj re , 1 98, 245 M ojsije, 23, 24, 58, 337 M o kc le-Mbembe, 3 5 0 Mokoi, 396, 397 M o loh, 58 M ongolija i M o ngoli, 95, 1 39, 1 42 , 1 64, 176, 1 83, 1 85 , 1 86 M o nt czuma, 280, 309 M ordred. v. Artur M organa la Fej . v. G avejn M organ-Kara, 1 40
435
M orongo, 350 M o t . v. BaJ M učalinda, 1 04, 11 9 M uhamed, 25, 26 M ukuru, 350 11ulengi. v. Čijuta 11 ultultu. v. M in avara M ul ungu, 351 M umba v. Vati-kutdžara M umu. v. Tijamat M uri-ranga-ve nua. v . 11aui 11urngin, 376, 383, 384, 396, 397 M uslimani, 23, 26, 31 , 1 09, 1 45, 1 46, 201 M uso-koroni. v. Pemba Mvambu, 349, 363 M vueci, 349, 350 N a Atibu. v. Kaintikuaba i Nareau N a Kika. v. Nareau N abuhodonosor. v. D an ilo N aestan. v . Escanatlehi N agarđuna, 9 1 N age, 91 , 1 04, 1 1 9 , 1 29 N aglfar, 245 N aidžok. v. Adžok N ajenezgani, 287, 3 1 0, 3 1 1 N a -Kaa. v. Te Bo ma Te M aki N a mbutdži, 396 N amu. v. Enlil Nana B uluku. v . M avu-Lisa Nanak Čand, 1 4 N andi. v. Šiva N a n i umlap, 397 N api, 3 1 1 , 312 N a rada. v. Vaju N arajana, 1:�5' N areau, 397, 41 0 N aste Escan. v. Naje nezgani N atos, 312 N avaho Indij anci, 287, 288, 2 9 1 , 299, 305, 3 1 0, 320, 322
436
Indeks
N d a ut i n a , 398 N dengei, 398, 405 Ndug umoi. v. Rokola N džamb i , 3 5 1 N džinji. v. U nkulunkulu N džirana, 398, 399 N e Te- rere . v. Taburimai N eh e b kav, 58, 72 N e i M a ren a . v. N are au Nei N g uiriki . v. Taburimai Nei Teukez. v . N a re a u N e i T it uaabine, 3 9 8 N emeza, 245 , 256 N ep t i s . v. Set N ep tun, 1 30. v. Posejdon Nerej . v. Okean N ergal, 5 8 N es tor, 245, 246 Nez Perse I n dij a n c i , 326 N ga riman . v Bagadžimbiri Ngevo, 3 5 1 Ničire n . v. Oni j Kiši mo-dž i n N id ud . v Vejlend . N ika, 246 N imi . v V asišta N i mrod, 5 9 N i n e v a . v. G avcjn i Mer I i n N i n h ursaga, 4( 6 0 N in iv a , 2.4, 44 N i n l i ! . v. Enlil N i nurta, 6 0 , 85 Noštej . v. El-lal Noje, 60, 6 1 , 62, 1 1 7 , 399, 404 N o mo, 3 5 3 N o m e . v. Urd Nova B ri t anija, 370, 37 1 , 410, 411 Nova K a ledonija, 370 Novi Hebridi, 310, 377, 407 N ov i Ze l and , 367, 368, 380, 393, 3 9 4, 396 N toro, 3 5 4 N u, 3 9 9 Nuer, 3 4 6
Rečnik svetske mitologije
N um, 246 N uma Pompilij e . v. Kvirin N u n, 1 8, 62, 65 N upe, 337 Nut, 52, 62, 64, 66 N utka Ind ija nc i , 31 5 Nvego, 353 Nzambi, 355
Oro, 400, 406 Osava, 3 5 7 si j a n . v Oizin t k.rive nje, 25, 71 Ovambo, 357 Ovd a . v Lejb-olmaj
Njame, 353 Njami Abe. v. Page Abe Njamvezi, 351 Njikang. v. Džuok
Pačak a mak, 3 1 3, 3 1 4 Pača kut i , 280, 297 Pačamama, 3 1 4 l af, 2 8 , 1 98 Page Abc, 3 1 4, 31 5 P a h u a n uiapitaaiterai, 401 Pakaa, 401 Pa mba, 357 Pamuri -mase, 3 1 4, 3 1 5 Pan, 1 94, 253 Pan K u, 1 76, 1 7 7, 1 7 9 Pandora. v Prometej Papa, 368, 375, 381 , 401 , 402, 403, 404, 408 Papua, 367, 370, 371 , 379, 3 8 1 , 382, 393, 399 Parasura m a . v Rišiji Paris. v. Ahil j Afrodita Parv a t i . v. Šiva j Devi Paršva, 1 0 1 , 1 1 5 , 1 2� 1 2 1 Pasifaja . v. Dedal j M inoj Patro klo, 261 Pe lc, 386, 402, 403 Pele j . v. A h i l Pel ij·a. v. J ason Pe mba, 3 5 7 Penelopa . v. Odisej Pe ntej, 2 1 5 . v. Dionis Persefo n a , 28, 1 99, 2 1 1 , 2 1 4, 225, 253, 254, 266 Persej, 224, 228, 254 Persija i Persij anci, 2 1 , 22, 28, 29, 30, 38, 39, 44, 46, 52, 5 6 , 5 7 , 68, 69, 70, 77, 79, 84, 1 56 , 1 78, 1 83, 200, 208, 246,
Oa Rove, 399 Odin, 1 3 , 1 96, 204, 205, 206, 207, 222, 228, 230, 241 , 247 , 248, 249, 250, 268, 270 Od isej, 1 4, 203 , 206, 235, 246, 250, 25 1 , 255 Ognjena Zemlj a , 275, 324 Ogoun, 2 9 1 , 3 1 2 Ogun, 3 1 2 , 355 Oi, 3 1 3 O iz i n , 22 1 , 25 1 , 252 Ojojeva. v. Masevi Okean, 252, 253, 269 O k u n i n uši, 1 75 , 1 80 Olimp, 63, 1 89, 226, 228, 253, 254, 257, 264 0Imeci, 278 Olofad. v. Olofat Olofat, 372, 39 1 , 400 0l0run, 355, 360 Olo -sipa j Olo-sopa . v lčoK a lkal Ometekutli, 3 1 3 Omicunu. v. Oku nin uči Ona Indi j anci, 275, 324 O n i , 1 53 ; 1 75 O n ij a n kopon, 356, 357 Orest. v E ri n ije Orfe j , 1 5 , 252 ' Orm uzd, 22, 69
zi ris, 1 8 , 32, 47, 52, 54, 56, 63, 64, 65, 67, 72, 73, 206
437
266 Peru, 281 , 31 3, 32 1 , 325 Perun, 1 97 , 254, 255 Pigmeji, 340 P i l a n . v. Ginečen Pindar, 1 90, 228 Pi nga, 3 1 5 Pir. v. Prij am Pirito j . v . Tezej Pisara, Fransisko, 28 1 Pitagora. v Empedokle Platon, 1 0 Plemena s a obala reke Šingu, 282, 300, 305, 309, 3 1 3, 3 1 7 , 322 Pluto n . v. Had Polideuk. v Dioskuri Polinezija, 1 78, 367, 368, 369, 370, 37 1 , 375, 378, 386, 387, 389, 390, 393, 394, 399, 402, 408 Pol u k s . v. Dioskuri Ponape, 403 Poni, 285 Posej d o n , 1 99, 205, 2 1 0, 2 1 1 , 220, 224, 225, 227 , 235, 236, 244, 246, 25 1 , 255, 273 Pošaij ankjo. v. Avonavilona Po t lač, 3 1 5 Prijam, 200, 204, 256, 261 Prij ap, 5 5 , 222, 256 Prometej, 256, 257, 258 Prozerp i n a . v Persefona Psiha . v. Kupidon Plah, 65, 72 Puara t a . v. Hakavau Pua tu ta hi, 401 Pueblo Indijanci, 277, 286, 297, 305, 309 P uil, 2 5 8 P u l o t u , 403 Punocihjo, 3 1 5 Puša n , 1 2 1 , 124
438
Rečni k s,·etske mitologije
Indeks
Ra, 1 8, 3 1 , 47, 48, 52, 53, 54, 58, 63, 6 5 , 66, 7 0, 76 Rada. v. V išnu Radamant, 22] , 25 9 Radin, 1 7 7 Ragnarok. v. Odin Rahu. v. Amrita Rahula. v. B uda R akim, 403 Rama, 1 09, 1 1 1 , 1 32 , 1 33, 1 34. v. Višnu Ramakrišna, 87, 88, 93, 94, 1 3 5 Rarnzes II, 26 Rangi, 368, 375, 402, 403, 404, 408, 409 R aš n u, 68 R a t i , 1 1 4, 1 78 Ratovoa n t a n i . v. Zanahari Ratu-mai-mbul a . v. Ndengei Rava n a . v. V išnu Reja, 1 99, 2 1 1 , 2 1 4, 227, 236, 253, 255, 269, 271 , 273, 274 Reja Silvij a . v. Romul R e l i kvije, 2 5 9 Rem. v. R omul Renuk a . v. Rišiji Rijanon. v. Puil Rim i R i m ljani, 9, 1 5, 1 9, 23, 25, 27, 34, 52, 57, 58, 64, 73, 74, 75, 78, 84, 1 90, 1 9] , 1 92, 1 93, 1 94, 1 95, ] 96, ] 98, 202, 204, 205, 208, 2 1 3, 2 1 5, 2 1 6, 2 1 8, 2 ] 9, 222, 226, 227, 228, 231 , 232, 233, 237, 239, 240, 24] , 242, 243, 246, 250, 254, 255, 258, 260, 2 6 1 , 262, 263, 264, 266, 270, 271 , 274, 280 Rimuš. v. N inurta Rišaba, 1 09, 1 2 ] , 1 22 Rišij i , 1 22 , 1 23, 1 24, 1 26, 1 30, 136 Ro Lei. v. Kat Rogo-turnu-here. v. Tanga Rokol a , 404
Roland, 260 R o m u ) , 239, 242, 260, 26] Roo, 405 Rudra. v. Šiva R ugaba, 358 Ruhanga, 358, 359 Ruki, 397 Rusija, 1 96, 1 97, 255, 262 Saba, 68 Safon, 33, 35, 39, 85 Sahara, 329 Sakp a t a . v. Mavu-Lisa Samantabadra. v. Fugcnbosacu Samoa, 367, 385, 405 San čing. v. Sjen Saošj an t , 69, 70 S a rasvati, 1 24, 1 25 , 1 36, 1 50 Sarpanitu. v. M a rduk S a rpedon, 221 , 259, 2 6 ] Sasabonsa m, 358 S a t a n a , 62, 70, 7 1 , 77, 82, 1 9� 201 , 2 1 3, 220 Satiri, 2 6 1 Satrugna, 1 33 S a turn, 2 6 ] , 262 Saule. v. Zaltis Sebek. v. B aštet Sed n a , 285, 296, 3 1 6, 322 Sejde , 262 Seker, 72 Sela. v. Mvambu j Vele Seliši, 278, 284 Semela. v. Dionis Se miti, 20 Serapis, 1 9 Sermen i s , 262 Set , 1 8, 48, 64, 66, 73 Sfi n g a , 7 5 , 76, 2 1 6 Si, 3 1 7 Sibila, 2 1 9, 263 Sibir, 95, 139, 1 47, 1 5 2 , 1 55, ] 63, 1 64, 1 80, 1 85, 1 97 , 275
Sidarta. v. B uda Sijuksi, 297, 324 Sileni, 2 6 1 Silvan, 264 ' imbi. v . D ambala Simo n Čarobnja k, ] 5, 25, 72, 74, 75 Sin, 24, 76 Sinaja, 3 1 7 , 323 ' inajska gora, 23, 76 S i n teotl, 3 1 7 Sion. v. Zavetni kovčeg 'irene. v. Kirka j Odisej irija, 23 Sisima t a i l a a , 405, 406 ita, 1 33, 1 34 Sizif, 229, 204 Sjen, 1 7 3 , 1 78 Sjuen Cang. v. Tripitaka j Tara Skandin avija, 1 95, 1 96, 204, 250, 267 · Skila. v. K i rka i Odisej. Skrimi . v. Tor S\ejpni. v. Tor Slove ni, 1 97, 254, 264 Snohomiši, 277, 289 Sno-Njsoa, 330 Snori Sturluson, 1 96, 204, 247, 250 Soko, 3 5 9 Solomo n . v. Saba Solomonova ostrva, 370, 377, 3S4 Soma. v. D arma n-Iaoma Sopon a , 3 5 9 Spen t a M ainj a . v. Ahriman Sraoša, 68, 77 S t a -a u, 3 1 7 Ste n a . v. Gorgone Stounhendž, 1 93, 242 Stron-bts a n -sgam-po, 95, 1 28 Sudana. v. Fugen-bosacu Sudod a n a . v. B uda
439
Sugriva. v. Višnu S u ke-mut ua. v. Tagaro S ukuna-biko, 1 75, 1 80 Sumer i Sume ri, 1 2, 1 3, ] 9, 20, 2 1 , 26, 27, 32, 41 , 42, 44, 49, 55, 59, 60, 6 1 , 76, 80, 85, 1 47, 1 98, 400 S umeru, 1 25 Sun Hou Ce. v. Tripitaka Surasa. v. Han uman S u rj a , 1 1 2 , 1 25, 1 26, 1 2 9 Surp a n a k a , 1 33 Susanovo, 1 48, 1 49, 1 65, 1 75, 1 80, ] S l Sv. Antonije, 25, 77 Sv. Avgustin, 1 95, 1 96, 259 Sv . Benedikt, 2 1 3 Sv. B e r n a L v. Devica M a rija Sv. Bonifacij e . v. Igdrasil Sv. B rigi t a . v. Dagda v. Sv. David iz Garesje . Tijarnat Sv. Đorđe . v. Tijarnat Sv. Hri s t o fo r, 78 Sv. Ignj a t ij e . v. Relikvije Sv . Jovan iz Patrna. v. Devica M arij a Sv. Pavi e , 7 1 , 74 Sv. Petar, 1 5 , 25, 7 1 , 74 Sv. Simeon, 3] Sv . S i m e o n Stilit, 79 Sv . Stefa n . v. Relikvije Svarog. v. Svarožić S v a rožić, 264 Svetovid, 264 Svici s M rtvog mora, 22 Ša Ho Šang. v. Tripi taka Š a k a - ni oraj, 1 8 ] , l S2 Š a kjamuni, 1 8 ] . v. B uda Šamaš, v. Etana i Gilgamaš Š a m a n Ek, 3 1 8 Šamanizam, 1 39, 1 40, ] 41 , 1 5 6 Šang T i . v. J i n i Jang
440
Rečnik svetske mitologije
Indeks
Ša ntung, 1 84 Še, 1 6 1 Šeša. v. A n a n t a Š e n N ung, 1 82 Šeng Ti. v. Taj Š a n Šeol , 22 Š ij utek utl i , 3 1 8 Šiluci, 338 Šin to izam, 1 43, 1 44, 1 47, 1 5 7 , 1 .59 , 1 63, 1 64, 1 75 , 1 80, 1 8 1 Šipe totek., 295, 3 1 8 Š iva, 88, 89, 90, 9 1 , 93, 97, 1 00, 1 01 , 1 05 , 1 06, 1 07 , 1 08, 1 09, 1 1 4, 12� 1 2 1 , 1 23, 12� 1 25 , 1 2 6 , 1 2 7 , 1 2 8, 1 29, 1 3 1 , 1 33 , 1 36, 1 59, 1 60, 1 61 Š očikccatl , 3 1 8 Š očipili, 295, 3 1 7 , 3 1 9 Šolotl , 31 9 Š oten, 1 83 Šotok.u, 1 43, 1 44, 1 5 1 , 1 72 Španij a i Španci, 1 46, 1 69, 1 95, 260, 275, 28 1 , 282, 283, 290, 293, 309, 326 Šu. v. N ut i Ra Šue n . v. J u
Taaroa, 39 1 , 400, 406, 407 Tabakea. V. Te B o me Te M aki Tab uri mai, 407 Tagaro, 407, 408 Tagaro a . v. Tangaro a Tahiti, 3 6 7 , 3 8 7 , 391 , 394, 400, 401 , 405, 406, 408 Tahu. V. A t e a Taj Juan. v. M avucLisa Tajland, 1 02 , 1 45 , 1 46 Taj Š a n , 1 83 Ta!. V. Europa Talijesin, 2 6 5 Tama-nui-ki-te-Ra ngi. v. M aui Tamapaoulijalamafo a . v.
Laufak.anaa Ta-mo. V. Bodidarrna Tamuac, 343 Tamuz. v. Ištar Tanatos. V. Hipnos Tane. V. Tane-mahuta T a nc-mahuta, 375, 403, 404, 408, 409 Tangaro Gilagi lala, 387 Tangaro Lolokong, 387 Tan garoa, 387, 408, 409 Tanta!. v. Sizif Taoizam, 1 40, 1 4 1 , 1 43, 1 52 , 1 53, 1 6 1 , 1 69, 1 72 , 1 73, 1 76, 1 7 8, 1 79, 1 80, 1 82 , 1 83, 1 84, 261 Tara, 99, 1 2 8 , 1 2 9 Taraka. v. Višnu Taranga. v. M au i Tartar. v. Kron Tasmisus, 83 Tauhiri-ma-tea. v. R angi i Tangaroa Tautohito. V. Hakavau Tavert, 38 Taviskara, 3 1 9 Tčue , 359 Te B o ma Te M a ki, 397, 4 1 0 T e Ikavai. v. N areau Te Kikinto. v. N are au Te Nao. v. Nareau Te Tuna. V. M a ui Tešub. v. Ulik.umi Teanoi, 407. V. Taburirnai Te-ariki-n-tarava. V. Taburirnai Teba (Egipa t ) , 3 1 , 66, 67 Teba (Grčka), 32, 76, 2 1 4, 2 1 .5 , 2 1 6, 2 1 7, 234 Te-bongi-ro. V. Te B o ma Te Mak i Tdnut. v. Nut i Ra Teksistekatl, 320 Telemah. v. Odisej
Telip i n u, 79, 80 Temauke!. V. V a tauineiva Temida. v. Afrodita Tengri, 1 83 Tengu. V. Oni Tenohtitian, 279, 290, 295, 320, 32 1 Teskatlipoka, 301 , 3 1 3, 3 1 9, 320 Tetida. V. Ahil i Promctcj Tetij a, 252 Teutates, 265 Tezej, 1 0, 2 1 5 , 228, 265, 266 Ti Cang, 1 54. v. Džizo-bosacu Tibe� 94, 95, 99, 1 1 0, 1 1 6, 1 1 7, 1 28, 1 2 9, 1 39, 1 56, 1 6 1 Tifon, 7 3 , 84, 227 T i ha . V. Fortuna T ijamat, 2 1 , 43, 48, 54, 66, 80, 8 1 , 82, 85 T ij eh o l codi, 320 Tikdoš e. V. Ha j - uri . Tilget, 3 1 1 Tilo, 3 6 0 Tinija, 2 3 3 , 266 Tir. V. Odin Tisifona, 220 Titani, 236, 246, 253, 256, 262, 269, 273 Titije . v. Afrodita Tl alok, 288, 3 1 7 , 32 1 , 323 Tlasoiteotl, 320, 32 1 Tlatekutli. v. Šijutekutii ' Tla u i š kalpantc kutli, 32 1 Tobaciscini, 3 1 0, 3 1 1 . v. N ajenezgani Tobvijo, 360 Toi - m a t a . V. Oro To-Kab i n ana, 37 1 , 408, 410, 41 1 To-Karvuvu. v. To-Kabinana Tolan, 278, 301 , 302, 306, 3 1 9, 32 1 Toltcci, 278, 279, 30 1 , 306,
441
3 1 9, 32 1 T o napa, 32 1 Tonatiju, 279, 3 2 1 Tonenili, 320, 322 Tonga, 360, 367, 373, 374, 389, 390, 39 1 , 394, 396, 403, 405, 406 Tongaro Gilagilala, 388 Topa Inka J up a n kvi, 280 Tor, 1 96, 204, 241 , 249, 255, 266, 267, 268 Tora. V. Kaang Tot, 64, 82 Tpereakl, 41 1 T r im. V. Tor Tripitaka, 1 1 1 , 1 84, 1 85 Tripto i e m . V. D emetra Tristan, 2 21 , 268 Troja i Troj anci, 14, 1 9 1 , 1 99, 200, 204, 206, 2 1 9, 220, 230, 245, 250, 25 1 , 255 , 256, 261 T uamotu, 367, 375, 394, 409 T uata De D a n a n . V. Bres, D agda i D ana T u kano Indijanci, 3 1 4, 3 ] 5, 323 T u lungusak, 322 T u-matauenga. V. Rangi T umbuka, 337 Tumudurere. v. Hijojoa Tu-nui-k.a-rere. v. Tangaroa T uri-a-faumea. v. Tangaroa Tutan k a mon. V. Ra
Tvisto
V.
Odin
U aj ika, 322, 323 U e uekojotl, 323 Ugarit, 23, 85, 1 90, 221 Ujštosihuatl, 323 Uke-moči. V. I nari Ukulan-todžo n, 1 8 5 U kv i l i. v. Unkulunkulu Ulandži. V. Bobi-bobi Ulgan, 1 5 5, 1 5 6, 1 64
442
Rečnik svetske mitologije 443
Indeks
U l i k s . v. Odisej U l ikumi, 82, 269 U n kulunkulu, 360, 3 6 1 Upel uri . v. U likumi U r, 2-1-, 44, 76 Urašima, 1 86 U raJci, 1 97 U ra n , 84, ] 98, 220, 236, 269, 273. 368, 402, 403 U rd, 230, 270 U rubucin, 305, 306 U t i ks o , 362 U tnapištim. v. N oj e Uzumc . v. Amaterasu
V ađ r a s a t va, 129 V a h a nj, 8 4 V a hic1oa . v. Pele V ai-mase, 323, 324 V a j u, ] 1 1 , 1 29 V a k, ] 00, ] 25 V a ke a . v. Papa V akonda, 324 V a l ki re, 2-1-8, 270 V a l umbe . v. Katonda V a n i . v. Asi V a runa, ] 30, 1 3 1 V as i š t a , 1 22, 1 23, 1 30 , 1 31 , ] 36, 1 37 V atauine iva, 32-1V a ti-kutdžara, -1- 1 1 , 4 1 2 V avilon i Vavilonci, 2 0 , 2 1 , 22, 32, 38, 5 ] , 55, 70, 1 25, 2 1 8, 233, 253 V av il o n s ka kula. v. N imrod Vede, 1 2 , 88, 89, 96, 97, 98, 1 00, 1 06, 1 10, 1 1 1 , 1 1 2 , 1 2 1 , 1 22 , 1 25, 1 26 Vej. v. Bor Vejlend, 271 Vejne mejnen, 2-1-7 V e l e , 349, 362, 363 V e n Č�ang. v. Sjen
V e nera, 1 98, 2 1 9, 239, 270, 2 7 1 . v. Afrodita V epvave t . v. Anubis V e re , 364, 365 V e rgi lije, ] 91 , 2 1 9, 259, 263 V esta, 242, 271 V eštice, 271 V ičama. v. Pača kamak V ijetnam, ] 44 V IJO :· t , J_J "', V i kmunkan, 375 V i ktorija, 222, 246 V indja : 1 25 . v. Sumeru V in mara. v. Tagaro V i rakoča, 294, 32 1 , 325, 326 V iš n u, 89, 90, 94, 97, 98, 1 00, 1 01 , 1 05, 1 06, 11 0, 11 5 , 1 17 , 1 20, 1 23, 1 24, 1 2 5 , 1 26, 1 29, 1 3 ] , 1 32, 1 33, 1 34 , 1 35, 1 36, 1 55, 1 59, 1 60 V i špuš, 326 V išvamitra, 1 22, 1 23, 1 30, 133, 1 36 V o d a n . v. Odin Volund. v. Vejlend V o nomi, 304, 327 Vu Yang. v. S j e n V udu, 283, 2 8 9 , 2 91 , 2 9 2 , 3 1 2 , 327 V uleb. v. Loa V ul ka n . v. Hefest Z a l t i s , 272 Z a n a h ari, 364, 365 Zapadna Afrika, 329, 3 3 1 , 336, 338, 354 Zapadna Azija, 12, 1 3, 1 8, 1 9 , 22, 23, 26, 3 J , 50, 6 1 , 70, 77, 79, 1 1 9, 146, 1 -1-9, 1 7 1 , 1 73, 1 87, 1 90, 1 9 1 , 1 93, 1 98, 220, 222, 237, 254, 269 Zaratustra, ili Zoro as t e r, 22, 28, 46, 52, 56, 70, 1 02 Zavetni koVčcg, 84, 406
Zen, 1 44, 1 5 1 , 1 52, 1 76, 1 8 1 , 1 82 Zevs, 32, 7 3 , 84, 1 ] 1 , ] 87 , 1 89, 198, 1 99, 20] , 202, 203, 205, 2 1 1 , 214, 2 1 5 , 2 ] 7 , 2 1 8 , 220, 22] , 225, 226, 227, 228, 229, 234, 235, 236, 239, 245, 246, 253, 254, 255, 256, 257, 259, 264, 266, 269, 273, 274
Zijusudra. v. E nki, E n l i l j . N oje Zombi, 327 Zu, 6 1 , 8 5 Zuiu, 330, 339, 360, 3 6 1 Zunji Indijanci, 299, 348 Zurvan Akarana. v. Ahriman Žuti izvori, 1 66, 1 78, 1 7 9 , ] 83
CIP - katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd
291 (031 ) KOTEREL, Artur
Rečnik svetske mitologije / Artur Koterel ; preveo s engleskog Pavle Perenčević. Beograd : Nolit, 1 998 (Subotica :
Birografika). - 442 str. ; (Biblioteka Odrednice)
22 cm. -
Prevod dela: A Dictionary of World Mythology
/ Arthur Cotterell. - Tiraž 2000. -
Bibliografija: str. 413-421. - Registar. ISBN 86-19-02185-0 a) M itologija - Leksikoni
ID=7061 6076
ARTUR KOTEREL: REČNIK SVETSKE M ITOLOGIJE . GLAVNI URED NIK: RADIVOJE MIKIĆ . UREDNIK: SLOBODAN ĐORĐEVIĆ . TEH NIČKI UREDNIK: SLOBODAN N I KOLIĆ
•
KOREKTOR: BOJANA
FRANK . I ZDAVAČ: DIP NOLIT. BEOGRAD, TERAZIJE 27/II
•
ZA
IZDAVAČA: RADIVOJE NEŠIĆ, GENERALNI DIREKTOR . SLOG: KOMPJUTERSKO ODEUENJE DIP NOLIT
KA" , SUBOTICA
•
•
ŠTAMPA: "BIROGRAFI
ŠTAMPANO U 2.000 PRIMERAKA 1998. GODINE
Ilustracije na koricama: Actečki ceremonijaini štit s figurom kojota u središtu (prednja); . h.iriduski bog Šiva u plesu (zadnja).
