Šarl Monteskje - Razmatranja o uzrocima velicine Rimljana i njihove propasti

Monteskje Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove propasti

Naslov originala

MONTESKJE

MONTESÛUIEU CONSIDÉRATIONS SUR LES CAUSES DE LA GRANDEUR DES ROMAINS ET DE LEUR DÉCADENCE

RAZMATRANJA O UZROCIMA VELIÎNE RIMLJANA I NJIHOVE PROPASTI

prevod s francuskog Sr|an Pavlovi}

CopÚright © 2004 za Srbiju i Crnu Goru Utopija – Beograd Sva prava zadràna

UTOPIJA

Beograd 2004

Raz ma tra wa o uzro ci ma ve li~ine Ri mqa na i wi ho ve pro pa sti I 1. POÊCI RIMA 2. WEGOVI RATOVI

Ne bismo smeli da zami{qamo grad Rim, na wegovom po~etku, kao gradove koje danas vidimo, sa izuzetkom onih na Krimu koji su podignuti radi odlagawa ratnog plena, stoke i zemaqskih plodova. Drevna imena glavnih mesta u Rimu sva odreda stoje u vezi sa takvom namenom. U gradu ~ak nisu postojale ni ulice, osim ako tako ne nazovemo produètke puteva koji su se sticali u wemu. Ku}e su bile ra{trkane i veoma male: zato {to su mu{karci uvek bili na poslu ili na trgu, tako da su jedva boravili u ku}ama. No, veli~ina Rima iznedri}e se uskoro u wegovim javnim gra|evinama. Zdawa, koja su pruàla, a i danas jo{ uvek pruàju najuzvi{eniju predstavu o wegovoj mo}i, nastala su u doba kraqeva.1 Ve} je tada zapo~elo zidawe ve~noga grada. Romul i wegovi naslednici gotovo su neprestano ratovali sa susedima kako bi se domogli wihovih gra|ana, è1 Dionisije iz Halikarnasa ne moè da se na~udi kloakama koje je izgradio Tarkvinije (Rimske starine, III) – One i danas postoje. (M.)

6

na ili zemqe. Vra}ali su se u grad sa plenom otetim od poraènih naroda: snopovima ìta i stadima stoke; {to je pri~iwavalo veliku radost. Bila je to klica trijumfa koji su docnije bili glavni uzrok veli~ine do koje }e dospeti grad. Rim je umnogome bio osnaèn savezom sa Sabiwanima, plemenima surovim i ratobornim poput Lakedemowana, od kojih su potekli. Romul je preuzeo od wih {iroki {tit umesto malog argolidskog {tita kojim se do tada sluìo,2 a mora se primetiti da ono {to je najvi{e doprinelo da Rimqani postanu gospodari sveta jeste to {to su se, ratuju}i sa nizom naroda, neprestano odricali starih obi~aja ~im bi nai{li na boqe. U tada{wim italskim republikama smatralo se da ugovori sklopqeni sa nekim kraqem ne obavezuju wegovog naslednika; bila je to za wih neka vrsta me|unarodnog prava.3 Tako bi svi oni koje je pokorio rimski kraq, smatrali sebe slobodnim pod wegovim naslednikom, pa su ratovi stalno izazivali nove ratove. Duga i miroqubiva vladavima Nume veoma je pogodovala tome da se Rim prepusti osredwosti i da je u to doba imao mawe ograni~enu teritoriju a ve}u mo}, izgleda da bi wegova sudbina zauvek bila re{ena. Jedan od uzroka wegovog napretka je {to su svi wegovi kraqevi bili zna~ajne li~nosti. Nigde drugde u istoriji ne nailazimo na neprekidni niz takvih dràvnika i vojskovo|a. U vreme nastanka dru{tva, vo|e donose uredbe republike, a zatim te uredbe obrazuju vo|e republike. Tarkvinije je prisvojio krunu mada ga nisu izabrali ni Senat ni narod.4 Vlast je postala nasledna; on ju je u~inio

7

neograni~enom. Posle ova dva prevrata usledio je i tre}i. Wegov sin Sekst silovao je Lukreciju i u~inio prestup zbog koga su tirani oduvek bivali prognani iz gradova u kojima su vladali, jer je narod zbog takvog ~ina dobro ose}ao suàwstvo i posezao za krajwom odlukom.5 Narod lako podnosi kad mu se name}u novi porezi: nikad nije na~isto sa tim ne}e li izvu}i neku korist iz upotrebqenog novca koji je od wega zahtevan; ali kada mu se nanose uvrede, on ose}a samo svoju nesre}u i woj pridaje predstavu o svim mogu}im nepravdama. Ipak, ta~no je da je Lukrecijina smrt bila samo povod prevratu, jer ponosan, preduzimqiv narod, smeo i opasan zidinama, neizbe`no mora da strese sa sebe jaram ili ublaì svoje obi~aje. Od ove dve stvari, jedna je morala da se desi: ili }e Rim promeniti svoju vlast, ili }e ostati mala i bedna monarhija. Savremena istorija pruà nam primer onoga {to se tada desilo u Rimu i to vaqa ista}i: i kao {to su qudi oduvek imali jednake strasti, a povodi koji su izazivali velike promene bili razli~iti, uzroci su uvek bili isti. Kao {to je engleski kraq Henri VII pro{irio vlast Doweg doma da bi ponizio velika{e, pre wega je Servije Tulije pro{irio narodne povlastice kako bi obezvredio Senat;6 ali se narod time samo osmelio i oborio obe monarhije. Slika Tarkvinija nikad nije bila sa~iwena kao pohvala; wegovo ime nije izmaklo nijednom od govornika koji su ustajali protiv tiranije. Ali wegovo dràwe uo~i sloma, koji je sam predvideo, wegova blagost prema pokorenim narodima, velikodu{nost prema vojnicima, ve{tina da to-

2

Plutarh, Romulov ìvot. (M.) Ovo proisti~e iz ~itave istorije rimskih kraqeva. (M.) 4 Senat je imenovao savet koji je u me|uvla{}u birao kraqa: izbor je morao da potvrdi narod. Videti Dionisija iz Halikarnasa, Rimske starine, II, III, IV. (M.) 3

5 Sic enim effectum est ut agitatus iwuriis populus, cupiditate libertatis incenderetur. (Florus, I, 8). 6 Videti Zonaru i Dionisija iz Halikarnasa, Rimske starine, IV. (M.)

8

9

like qude zanese radi svog odràwa, javna zdawa, hrabrost ispoqena u ratu, postojanost u nesre}i, dvadesetogodi{wi rat koji je bez dràve i dobara vodio ili nametao rimskom narodu i wegova nepresu{na pomo}na sredstva, ukazuju da nije vredan prezrewa. Mesta koja odre|uje potomstvo, kao {to obi~no biva, izloèna su Fortuninim hirovima. Suprotno ugledu svakog vladaoca koga je potisnula vladaju}a stranka ili koji je poku{ao da ukloni predrasudu koja }e ga nadìveti! Rim je, posle progonstva kraqeva, uspostavio godi{we konzule; i to je ono {to ga je dovelo do visokog stepena mo}i. Vladaoci u svom ìvotu prolaze kroz razdobqa gordosti, posle kojih slede druge strasti, ~ak i lewost. No, Republika nije, stekav{i vo|e koji se svake godine smewuju i upiru da pokaù svoje sposobnosti ne bi li zadobili nove du`nosti, gubila ni trena radi gordosti: konzuli su pokretali Senat da narodu predloì rat i svakodnevno mu ukazivali na nove neprijateqe. Ovo je telo oduvek bilo sklono tome, te po{to se zamorilo od neprestanih narodnih pritu`bi i zahteva, nastojalo je da mu skrene pa`wu sa doma}ih briga i da ga zaokupi ne~im izvana.7 No rat je gotovo uvek odgovarao narodu, jer bi se, mudrom raspodelom plena, uvek pronalazio na~in da ga na~ine korisnim. Kako je Rim bio grad bez trgovine i gotovo bez zanata, pqa~ka je bila jedini na~in da se pojedinci obogate. Stoga je u pqa~kawe uneta disciplina i gotovo je jednako po{tovan red kakav je danas svojstven malim Tatarima. Plen je zajedni~ki sabiran8 i deqen vojnicima. Ni{ta ni-

je bivalo izgubqeno jer se pre polaska u rat svako zakliwao da ni{ta ne}e otu|iti u svoju korist. A Rimqani su bili narod sa najve}om verom na svetu u zakletvu koja je oduvek bila ìla vojne discipline. Najzad i gra|ani koji su ostajali u gradu, uìvali su u plodovima pobede. Deo zemqe oduziman je pobe|enom narodu i delio se na dva dela: jedan je prodavan u korist dràve, drugi je deqen siroma{nim gra|anima pod izvesnim porezom u korist Republike. Konzuli, koji su trijumf mogli da steknu samo osvajawima ili pobedom, ratovali su sa krajwom uporno{}u: kretali su pravo na neprijateqa a onda bi odlu~ivala snaga. Rim je tako bio u stalnom i uvek èstokom ratu. A narod koji je u neprestanom ratu,9 i po principu vladavine, neizbe`no mora ili propasti ili nadvladati sve ostale koji bilo u ratu bilo u miru nisu nikada bili skloni da napadnu niti spremni da se brane. Tako su Rimqani stekli duboko poznavawe ratne ve{tine. U povremenim ratovawima, ve}ina primera je beskorisna: mir pruà druga~ije predstave i zaboravqaju se sopstvene mane ali i vrline. Druga posledica principa stalnog ratovawa bila je u tome {to su Rimqani u miru ìveli iskqu~ivo kao pobednici. Zapravo, ~emu sklapati sramni mir sa jednim narodom da bi se zaratilo sa drugim? U tom pogledu, wihovi zahtevi bi se pove}ali ~im bi doìveli poraz; tako su iznena|ivali pobednike i sami sebi nametali jo{ ve}u neophodnost pobede. Oduvek izloèni najstra{nijim osvetama, postojanost i odva`nost su im postale potrebne, a ove vrline se kod wih nisu mogle razdvojiti od qubavi prema sebi, porodi-

7 Uostalom, vlast Senata bila je mawe ograni~ena u spoqnim poslovima, nego u unutra{wim. (M.) 8 Videti Polibija, kwiga ×. (M.)

9 Izbrisana primedba: Rimqani su strance posmatrali kao neprijateqe. Hostis, prema Varonu, u Lingua lat., lib. IV, zna~ilo je, u po~etku, stranca koji je ìveo po svojim zakonima. (Izdawe iz 1734. godine)

11

10

ci, otad`bini i svemu {to je ~oveku najdraè. 10 Italski narodi nisu koristili nikakve naprave uobi~ajene tokom opsada11 a uz to, budu}i da vojnici nisu bili pla}eni, nisu mogli dugo biti zadràvani na jednom mestu; stoga je malo wihovih ratova bilo odlu~uju}e. Borbe su vo|ene da bi se opqa~kao neprijateqski tabor ili wegova zemqa; posle ~ega su se i pobednik i poraèni povla~ili svako u svoj grad. Upravo je ova ~iwenica pobudila otpor italskih naroda i istovremeno re{enost Rimqana da ih porobe; to }e dovesti do pobeda koje ih ne}e iskvariti a ostavi}e ih u bedi. Da su brzo osvojili sve okolne gradove, doìveli bi propast sa dolaskom Pira, Gala i Hanibala, i, {to je sudbina skoro svih dràva sveta, prebrzo pre{li iz siroma{tva u bogatstvo i iz bogatstva u iskvarenost. Ali Rim se i daqe upirao i stalno nailazio na prepreke, pokazivao je mo} bez mogu}nosti da je pro{iri i u vrlo uskom okruèwu, posvetio se vrlinama koje }e za svet 10

Izbrisani odeqak: U Italiji se desilo ono {to je Amerika doìvela u na{e doba: slabi i raseqeni domoroci predali su svoje zemqe novim stanovnicima, nastawene trima razli~itim narodima, Tuscima, Galima i Grcima. Gali nisu imali nikakvog dodira sa Grcima niti Tuscima; oni su predstavqali pleme posebnog jezika, obreda i obi~aja, a gr~ke kolonije koje su poticale od razli~itih, ~esto neprijateqskih naroda, imale su prili~no druga~ije interese. Tada{wi svet nije bio poput dana{weg: putovawa, osvajawa, trgovina, nastanak novih dràva, izum po{te, kompasa i {tampe, izvesna op{ta pravila, olak{ali su veze i ukorenili su u nama ve{tinu koju zovemo politika: na prvi pogled se uo~ava sve {to se zbiva u svetu, i ~im neki narod pokaè ambicije, smesta pobu|uje bojazan kod svih ostalih. (Izdawe iz 1734. godine) 11 Dionisije iz Halikarnasa ovo izri~ito navodi (I×), a to se vidi i iz istorije. Nisu umeli da naprave galerije da bi se zaklonili od vojske koja drì opsadu. Nastojali su da gradove zauzmu preko lestvica. Efor je napisao da je graditeq Artemon izumeo ogromne ma{ine za probijawe najja~ih bedema. Perikle se wima prvi posluìo tokom opsade Samosa, navodi Plutarh, Periklov ìvot. (M.)

postati od neprocewive vrednosti. Nisu svi italski narodi bili podjednako ratoborni: Tusci12 su bili smek{ani bogatstvima i rasko{i; Taren}ani, Kapuanci, gotovo svi gradovi u Kampaniji i Velikoj Gr~koj raspadali su se od lewosti i uìtaka. Ali Latini, Hernici, Sabiwani, Ekvi i Volsci su strastveno voleli rat; svi oni su bili oko Rima; pruàli su mu nezamisliv otpor i postali wegovi u~iteqi u pogledu istrajnosti. Latinski gradovi su bili kolonije Alba, a osnovao ih je Latin Silvije.13 Osim zajedni~kog porekla sa Rimqanima, imali su i zajedni~ke obrede, a Servije Tulije14 ih je unajmio za gradwu hrama u Rimu kao sredi{tu saveza dvaju naroda. Posle poraza u velikoj bici kod Regilskog jezera, bili su prisiqeni na savez i bratstvo po oru`ju sa Rimqanima.15 Jasno se vidi koliko je, tokom kratkotrajne tiranije decemvira, uspon Rima zavisio od wegove slobode: dràva kao da je izgubila du{u koja ju je pokretala.16 U gradu su preostale samo dve vrste qudi: oni koji su patili kao su`wi i oni koji su, iz sopstvene koristi, nastojali da nametnu ropstvo. Senatori su se povukli iz Rima kao tu|eg grada a susedni narodi nisu pruàli nikakav otpor. Po{to je Senat na{ao na~in da plati vojnike, zapo~ela je opsada Veje koja je potrajala deset godina. Kod Rimqana se zapaà nova ve{tina i nov na~in ratovawa: wihovi uspesi postaju sjajniji; boqe koriste svoje pobede; osvajawa su sve ve}a; pro{irili su svoje naseobine; ukrat12

Etrurci. Kao {to se vidi iz rasprave pod naslovom: Origo gentis romanae, koja se pripisuje Aureliju Viktoru. (M.) 14 Dionisije iz Halikarnasa, IV. (M.) 15 Videti kod Dionisija iz Halikarnasa (VI), jedan od sporazuma sklopqenih sa wima. (M.) 16 Pod izgovorom da narodu daju pisane zakone, dograbili su vlast. Videti Dionisija iz Halikarnasa, ×I. (M.) 13

12

ko, osvajawe Veje bilo je neka vrsta prevrata. Ali, ni napori nisu slabili. Iako su zadavali te{ke udarce Tuscima, Ekvima ili Volscima, wihovi saveznici Latini i Hernici, koji su imali isto oru`je i jednaku disciplinu, napustili su ih; me|u Tuscima nastaju novi savezi; a Samni}ani, najratoborniji narod Italije, objavio im je o{tar rat. Od uvo|ewa plate, Senat vi{e nije dodeqivao vojnicima zemqu pobe|enih naroda; nametnuo je nove uslove: prisiqavao ih je, na primer, da neko vreme snabdevaju vojsku letinom, daju joj ìta i ode}e.17 Galsko osvajawe Rima nije mu oduzelo ni{ta od wegove snage: vojska je bila vi{e rasuta nego poraèna, gotovo se u celosti povukla u Veju; narod se izbavio po okolnim gradovima; a poàr u gradu je progutao tek ne-

koliko pastirskih koliba. II O VE{TINI RATOVANJA RIMLJANA

Upu{taju}i se u rat i smatraju}i ga ve{tinom, Rimqani su u wu unosili svoj duh i sva svoja razmi{qawa ne bi li je usavr{ili. Nema sumwe da ih je, pripoveda Vegecije1, neki od bogova nadahnuo da stvore legije. Procenili su da je vojnicima legije neophodno dati ja~e i teè napada~ko i odbrambeno oru`je nego {to ga ima ma koji drugi narod.2 No, kako u ratovima ima stvari za koje nisu podesne te{ko naoruàne jedinice, poèleli su da se u okviru legije na|e lako naoruàni vod koji bi se mogao izdvojiti u borbi i, ukoliko se za tim ukaè potreba, vratiti se u wene redove; zatim da se u woj na|e i kowica, strelci i pra}ka{i koji }e goniti neprijateqa i dovr{iti pobedu: da bude opremqena svim ratnim oru|ima koje }e nositi sa sobom; 1

Kwiga II, glava 1. (M.) Videti Polibija i Flavija, De bello judaico, lib. III, o oru`ju rimskog vojnika. Ovaj drugi kaè da ima malo razlike izme|u natovarenog kowa i rimskog vojnika. „Nose sa sobom”, kaè Ciceron, „hranu za vi{e od petnaest dana, sve {to im je neophodno, sve {to je potrebno za utvr|ivawe, a u pogledu oru`ja, te{ko da imaju i{ta vi{e od svojih ruku”, Tusculanes, II. (M.) 3 Kwiga II, glava ××V. (M.) 2

17

Videti sklopqene sporazume. (M.)

14

da se svaki put3 ulogori i na~ini, kao {to Vegecije kaè, neku vrstu tvr|ave. Da bi bili teè naoruàni od bilo koga drugog, bilo je neophodno da postanu sna`niji od ostalih qudi; to je postignuto stalnim radom koji ih je ja~ao i ve`bama kojima su sticali okretnost, a upravo se okretno{}u najmawe tro{i snaga koju ~ovek poseduje. Prime}ujemo danas da na{a vojska mnogo gubi zbog prekomernog rada vojnika,4 a ipak su Rimqani uspevali da se o~uvaju zahvaquju}i ogromnom trudu. Razlozi, verujem, leè u tome {to su to bili neprestani napori, dok na{i vojnici prelaze iz krajwe radinosti u krajwu besposlenost {to je najpogubnija stvar na svetu. Ovde bi vaqalo da napomenem {ta nam pisci govore o obuci rimskih vojnika.5 Navikavali su ih da hodaju strojevim korakom, drugim re~ima da prevaquju dvadeset miqa za pet sati, a katkad i dvadeset pet. Tokom ovih mar{eva, morali su da nose teret od {ezdeset funti. Terali su ih da tr~e i ska~u pod punom ratnom opremom; u ve`bama su koristili dvostruko teè ma~eve, kopqa, strele nego kod obi~nog naoruàwa, a ta ve`bawa su bila stalna.6 Ratna obuka se nije odvijala samo u logoru; i u gradu je postojalo mesto kuda su gra|ani odlazili da ve`baju (bilo je to Marsovo poqe). Po zavr{enom poslu, bacali bi se u Ti4 Posebno kopawe zemqe. (M.) Luj ×IV je prisilio vojnike da rade na akvaduktu u Versaju. Njih vi{e od deset hiljada umrlo je od raznih epidemija. 5 Videti Vegecija, kwiga I. Videti kod Tita Livija, kwiga ××VI, ve`be kojima je Scipion Afrikanac podvrgao vojnike posle zauzimawa Nove Kartagine. Marije je, uprkos starosti, svakog dana odlazio na Marsovo poqe. Pompej se u pedeset i osmoj godini borio pod punim naoruàwem uz mladi}e, uzjahivao kowa, juri{ao bez zapetih uzdi i bacao kopqa. (Plutarh, @ivot Marija i Pompeja). (M.) 6 Vegecije, Kwiga I. (M.) 7 Vegecije, Kwiga I. (M.)

15

bar, kako bi ve`bali plivawe i oprali sa sebe pra{inu i znoj.7 Nemamo vi{e ta~nu predstavu o telesnim ve`bama: prezren je ~ovek koji im se suvi{e posve}uje zato {to ve}ina ovim ve`bama pristupa radi zabave, dok je u staro doba sve, ~ak i ples, bilo sastavni deo vojne ve{tine. Desilo se ~ak da jedna ve{tina, veoma traèna u dràwu oru`ja kojim se sluìmo u ratu, postane sme{na, po{to je uvo|ewem obi~aja dvoboja, ma~evawe postalo prepoznatqivo kao stvar kavgadìja ili kukavica. Oni koji Homera kritikuju zato {to sasvim prirodno otkriva u svojim junacima snagu, okretnost ili ùstrinu tela, morali bi Salustija smatrati vrlo sme{nim budu}i da je hvalio Pompeja, jer tr~i, ska~e i nosi teret kao i svaki drugi wegov savremenik.8 Svaki put kad bi Rimqani poverovali da su u opasnosti ili kada bi poèleli da nadoknade nekakav gubitak, bilo je za wih uobi~ajeno da poo{tre vojnu disciplinu.9 Da li treba da zarate sa Latinima, narodom podjednako ratobornim kao i oni? Manlije pomi{qa na to da pro{iri svoju vojnu mo} i pogubi sina koji je pogazio wegovo nare|ewe. Da li su potu~eni kod Numancije? Scipion Emilijan im je uskratio sve {to bi moglo da ih razmazi.10 Da li su rimske legije pro{le kroz sito i re{eto u Numidiji? Metel ispravqa ovu sramotu kada im nare|uje da uspostave stara pravila. Marije zaobilazi reke da bi potukao Kimbre i Tevtonce, a Sula je toliko dobro obu~io svoje vojnike, zastra{ene ratom protiv Mitridata, da od wega zahtevaju 8 Cum alacribus saltu, cum velocibus cursu, cum validic vecte certabat. Odlomak iz Salustija koji prenosi Vegecije, Kwiga I, glava I×. (M.) 9 Vojna disciplina se prvi put javila u wihovoj dràvi i posledwa je u woj i{~ezla, toliko je bila skop~ana sa ustrojstvom Republike. (Bose, Rasprava o op{toj istoriji, III, 6). 10 Prodao je svu vojnu stoku i svakom vojniku odredio da nosi ìta za trideset dana, i sedam ko~eva za u{an~ivawe (Florov popis, Kwiga LVII). (M.) 11 Frontin, Strategeme, kwiga I, glava ×I. (M.)

16

borbu ne bi li okon~ali vlastite muke.11 Publije Nasika bespotrebno nare|uje stvarawe mornarice: vi{e se strahovalo od besposlenosti nego od neprijateqa. Aul Gelije12 navodi prili~no r|ave razloge za obi~aj Rimqana da puste krv vojnicima koji su na~inili neki prestup: najta~niji je, budu}i da je snaga glavno svojstvo vojnika, da je time pre uniàvan nego slabqen. Tako o~vrsli qudi su obi~no bili zdravi; kod pisaca ne nailazimo ni na jednu drugu vojsku koja ratuje po raznim predelima a imuna je na bolesti; danas se gotovo redovno de{ava da se vojske, mada nepobe|ene, takore}i istope u toku ratnog pohoda. Kod nas su ~esta dezerterstva, jer su vojnici najpodliji sloj svakog naroda i nema nikoga ko ima nadmo} nad drugima ili u wu veruje. Ona su kod Rimqana bila retka: vojnici regrutovani iz srca toliko ponosnog, dostojanstvenog naroda, samouverenog u nadmo} nad ostalima, nisu ni mogli da pomisle na takvo ponièwe da prestanu biti Rimqani. Kako wihova vojska nije bila brojna, bilo je lako dràti je; vojskovo|a je mogao da ih boqe upozna i lak{e uo~i mane i disciplinske prekr{aje. Snaga wihovih ve`bi, zadivquju}i putevi koje su izgradili, upu}ivali su ih na duge i brze mar{eve.13 Wihova neo~ekivana pojava ledila je ìle neprijatequ: umeli su da se iznenada pojave, naro~ito posle nekog neuspeha, u vreme kada su wihovi neprijateqi bili uquqkani pobedom. U dana{wim borbama, pojedinac ima poverewa samo u mno{tvo; ali svaki Rimqanin, ~vr{}i i ratoborniji od svog neprijateqa, uvek je ra~unao na samog sebe; razume se bio je hrabar, dakle obdaren vrlinom koja je ose}awe sopstvene snage. 12

Kwiga ×, glava VIII. (M.) Posebno videti Hazdrubalov poraz i wegovu brzinu protiv Virijata. (M.) 13

17

Wihove su jedinice oduvek bili najboqe disciplinovane, bilo je te{ko i u najqu}oj borbi izbe}i wihovo grupisawe ili pometwu u neprijateqskim redovima. Tako se u istoriji stalno nailazi kako, mada u po~etku nadja~ani brojem ili èstinom neprijateqa, uspevaju da izbore pobedu. Glavna pa`wa sastojala se u tome da ispitaju u ~emu bi ih neprijateq mogao nadma{iti i tome su posve}ivali pa`wu. Navikli su se na prizore krvi i rawavawe u gladijatorskim borbama koje su preuzeli od Etruraca.14 O{tri ma~evi Gala,15 Pirovi slonovi, samo su jedanput mogli da ih iznenade. Obru{ili su se na slabost svoje kowice,16 najpre zbacuju}i uzde sa kowa kako se wihova prodornost ne bi zaustavila; potom su uveli velite.17 Kad su doznali za {panski ma~,18 odbacili su svoj. Razvili su znawe o moreplovstvu izumev{i napravu koju nam je Polibije opisao.19 Naposletku, kao {to kaè Flavije,20 rat je za wih bio ve`ba razmi{qawa, a mir ve`ba tela. Ako je neki narod od prirode ili iz svog ustrojstva izvukao neku posebnu prednost, oni su se wome posluìli; nisu ni{ta prepu{tali slu~aju ne bi li se domogli numidskih kowa, kri}anskih lukova, balearskih najamnika, 14 Odlomak Nikole iz Damaska, kwiga I, kod Ateneja, kwiga IV. Pre nego {to su vojnici odlazili u vojsku, prikazivali su im gladijatorske borbe. Julije Kapitolin, @ivot Maksima i Balbina. (M.) 15 Rimqani su pruàli svoja kopqa kojima su primali udarce galskih ma~eva i otupeli ih. (M.) 16 Bila je jo{ i boqa nego kod malih naroda Italije. Stvarali su je od najboqih gra|ana kojima je dràva izdràvala kowa. Kad bi se ona pojavila, nijedna joj pe{adija nije bila ravna i vrlo ~esto ona je odlu~ivala o pobedi. (M.) 17 To su bili lako naoruàni mladi}i i najve{tiji u legiji koji su na najmawi znak skakali na kowe ili se borili na nogama. (Valerije Maksim, kwiga II; Tit Livije, kwiga ××VI). (M.) 18 Odlomak iz Polibija, koji prenosi Suda prema Makairovim navodima (M.) (Kutelas) 19 Gavran, vrsta kuke namenjene zaustavljanju brodova Kartaginjana. 20 De Bello judaico, lib. III. (M.)

19

brodova sa Rodosa. Ukratko, nijedan narod nije se spremao za rat sa toliko opreznosti i nije ga vodio sa tolikom smelo{}u. III KAKO SU RIMLJANI MOGLI DA PRO{IRE VLAST

Sada, kada svi narodi Evrope raspolaù jednakim ve{tinama, oru`jem, disciplinom i na~inom ratovawa, vanredni uspon Rimqana ~ini nam se nezamislivim. Uostalom, danas postoji takva nesrazmera u mo}i da nije mogu}e da se neka mala dràva vlastitim snagama izdigne iz ponora u koji ju je smestilo provi|ewe. Ova okolnost nas tera na razmi{qawe; bez toga bismo sagledali doga|aje ne razumevaju}i ih i ne ose}aju}i dobro razliku u okolnostima, poverovali bismo, ~itaju}i drevnu povest, da vidimo qude druga~ije od nas samih. Dugo iskustvo u Evropi podu~ilo nas je da vladalac sa milion podanika ne moè dràti vi{e od deset hiqada vojnika a da samom sebi ne na{kodi; stoga samo veliki narodi imaju vojske. To nije bio slu~aj sa starim republikama: ova razmera vojnika u odnosu na ostatak qudi, koja danas iznosi jedan prema sto, u to doba je mogla da iznosi jedan prema osam. Osniva~i starih republika tako|e su raspodeqivali zemqu. I to je bilo dovoqno da se stvori mo}an narod, tj. dobro ure|eno dru{tvo. Tako je nastala i dobra vojska, jer je svako imao jednak interes, i to vrlo veliki, da brani otad`binu.

Kad zakoni vi{e nisu strogo po{tovani, stvari su se vratile na onu ta~ku na kojoj se danas nalaze kod nas: pohlepa jednih i rasipni{tvo drugih obrtalo je bogatstva zemqe kroz malo ruku, a zatim su se pojavili zanati zbog uzajamnih potreba bogatih i siroma{nih. To je dovelo do toga da vi{e gotovo nije bilo ni gra|ana ni vojnika: budu}i da je zemqa ranije namewena izdràvawu potowih kori{}ena za prehrawivawe robova i zanatlija, kao vid rasko{i novih vlasnika; bez toga bi i{~ezla dràva koja mora da opstane uprkos nepravilnostima. Pre propadawa, prvobitni prihodi dràve bili su deqeni vojnicima, tj. zemqodelcima; kad je propala Republika, oni su pre{li u ruke bogata{a koji su ih pretvorili u robove i zanatlije, a od wih je, kroz porez, izdvajan deo za izdràvawe vojske. No, ovaj soj qudi uop{te nije bio sklon ratovawu: bili su pla{qivi i ve} pokvareni rasko{nim ìvotom u gradovima a ~esto i samim zanatom; osim toga, kako zapravo nisu ni imali vlastitu otad`binu, i kako su od svoje industrije uìvali svugde, malo {ta su mogli da izgube ili sa~uvaju. U rimskom popisu obavqenom neko vreme posle progona kraqeva,1 a zatim u popisu koji je obavio Demetrije sa Falerona u Atini,2 pokazao se gotovo jednak broj stanovnika: u Rimu je bilo ~etiri stotine ~etrdeset hiqada, u Atini ~etiri stotine trideset i jedna hiqada. No, ovaj popis u Rimu pada u vreme kad je grad bio u naponu svog ustrojstva, dok je Atina ve} uveliko bila na zalasku. Broj odraslih u Rimu ~inio je ~etvrtinu wegovog stanovni{tva, dok je u Atini iznosio ne{to mawe od dvadesetine. Mo} Rima u odnosu na Atinu, u ovim razli~itim razdobqima, stoji u odnosu ~etvrtine prema dvadesetini, tj. bila je pe1 Re~ je o popisu o kojem govori Dionisije iz Halikarnasa u kwizi I×, 25, i koji mi izgleda istovetan sa onim o kojem pi{e na kraju svoje {este kwige koja je nastala {esnaest godina posle progona kraqeva. (M.) 2 Ktesikle, Atenej, kwiga VI. (M.)

20

tostruko ve}a. Kad su kraqevi Agis i Kleomen uo~ili da je u Sparti umesto devet hiqada gra|ana koliko ih je bilo u Likurgovo3 doba, preostalo jo{ svega sedam stotina, od ~ega je jedva stotinu posedovalo zemqu,4 dok su ostatak ~inili pla{qivci, preduzeli su da s tim u vezi uspostave zakone5 koji se ti~u ovog predmeta, pa su Lakedemowani iznova postali najmo}niji i najizuzetniji me|u svim Grcima. Ravnopravna raspodela zemqe omogu}ila je Rimu da se najpre izbavi iz svog ponirawa, a to se dobro osetilo kad je posrnuo. Rim je bio mala republika, kada su mu Latini uskratili vojnu pomo} koju su bili obavezni da pruè, pa je u gradu sakupqeno deset legija.6 „Jedva sakupqena u Rimu”, pripoveda Tit Livije, „svetina se nije mogla zaustaviti, i to je bilo mogu}e tek po{to se pred zidinama iznenada pojavio neprijateq: siguran znak da se uop{te nismo umnoìli i da smo samo uve}ali rasko{ i bogatstva koja nas razjedaju.” „Recite mi”, govorio je Tiberije Grah plemstvu,7 „ko je vredniji, gra|anin ili doìvotni rob, vojnik ili ~ovek nesposoban za rat? Ho}ete li da se zbog imawa od nekoliko jutara zemqe vi{e nego kod drugih gra|ana, odrek-

3 Ovi su se gra|ani nazivali Spartanci. Likurg je odredio da ih je devet hiljada, a ostalih gra|ana trideset hiqada. Pogledati Plutarha, Likurgov ìvot. (M.) 4 Videti Plutarha, @ivot Agisa i Kleomena. (M.) 5 Videti Plutarha, ibid. (M.) 6 Tit Livije, prvo desetokwi`je, kwiga VII. To se desilo neko doba posle pada Rima, pod konzulstvom L. Furija Kamila i posle I. H. Klaudija Krasa. (M.) 7 Apijan, O gra|anskom ratu, kwiga I. (M.)

nete nade u osvajawe ostatka sveta ili se izloìte opasnosti i vidite kako vam neprijateq otima zemqu koju nam uskra}ujete?” IV 1. O GALIMA – 2. O PIRU – 3. PORE\ENJE IZME\U KARTAGINE I RIMA – 4. HANIBALOV RAT

Rimqani su vodili prili~an broj ratova protiv Gala. Slavoqubivost, prezir prema smrti, ~vrstina voqe, bili su podjednaki u oba naroda, ali je oru`je bilo druga~ije; galski {tit bio je mali a ma~ slab: stoga je prema wima vladao odnos gotovo sli~an onom koji su [panci u posledwim vekovima gajili prema Meksikancima. A {to je posebno iznena|uju}e jeste da su se ovi narodi, na koje su Rimqani nailazili gotovo svuda i u svako doba, jedan za drugim prepu{tali propadawu, a da nikad nisu upoznali, istraìli, spre~ili uzrok svoje zle kobi. Pir je zaratio sa Rimqanima u doba kad su oni bili u 1 Pirov rat je Rimqanima otvorio o~i: protiv toliko iskusnog neprijateqa, postali su marqiviji i prosve}eniji nego {to su bili ranije. Na{li su na~ina da se za{tite od slonova koji su u prvim sukobima uneli nered u wihove legije; izbegavali su ravnice i traìli pogodna mesta protiv kowice koju su zbog toga prezirali. Potom su nau~ili da podiù logore po uzoru na Pira, po{to su se divili poretku i dostojanstvu wegovih trupa, dok je kod wih sve bilo u neredu (Sent-Evremon, Razmi{qawa o duhu rimskog naroda u razli~itim razdobqima Republike, glava VI).

22

stawu da mu se odupru i da izvuku pouke iz wegovih pobeda; nau~io ih je kako da se u{an~e, izaberu mesto za logore i urede ga; navikao ih je na slonove i pripremio za velika ratovawa.1 Pirova slava ogleda se iskqu~ivo u wegovim li~nim osobinama.2 Plutarh nam pripoveda da je bio prisiqen na rat sa Makedonijom zato {to nije mogao da izdràva {est hiqada pe{aka i pet stotina kowa.3 Ovaj vladalac, gospodar dràvice o kojoj se posle wega nije ~ulo, bio je pustolov koji se neprestano upu{tao u nove poduhvate jer bez wih nije mogao da opstane. Wegovi saveznici Taren}ani umnogome su izobli~ili dràvu svojih predaka Lakedemowana.4 Mogao je da postigne velike stvari sa Samni}anima, ali su ih Rimqani skoro uni{tili. Po{to se Kartagina obogatila pre Rima, ranije je zapo~elo i weno propadawe; tako, dok su u Rimu javne slu`be sticane samo na osnovu vrlina i donosile samo po~ast i rastere}ewe, sve {to je dràva mogla da pruì pojedincu u Kartagini prodavalo se a svaka u~iwena usluga dràvi bila je ispla}ena. Tiranija vladaoca ne ru{i dràvu vi{e nego {to ravnodu{nost prema op{tem dobru podriva republiku. Prednost slobodne dràve je u tome {to se u woj boqe upravqa prihodima. A {ta ako se i to lo{ije ~ini? Prednost slobodne dràve je u tome da nema povla{}enih. Ako to nije slu~aj, pa umesto vladao~evih prijateqa i roditeqa bogatstvo sti~u prijateqi i roditeqi svih onih koji u~estvuju u vlasti, sve je izgubqeno; zakoni se kr{e opasnije nego {to ih gazi vladalac, koji s obzirom na to da je najva`niji gra2

Videti odlomak iz kwige I, od Diona, u Odlomku o vrlinama i porocima. (M.) 3 Pirov ìvot. (M.) 4 Justin, kwiga ××. (M.)

23

|anin dràve ima i najve}i interes da ih sa~uva. Stari obi~aji, izvesna naviknutost na siroma{tvo, uravnoteìli su bogatstvo u Rimu; ali u Kartagini pojedinci su bili bogati kao kraqevi. Od dve stranke koje su vladale u Kartagini, jedna je stalno èlela mir a druga uvek rat; tako je bilo nemogu}e uìvati u prvom i biti uspe{an u drugom. Dok je u Rimu rat objediwavao sve interese, u Kartagini ih je jo{ vi{e razdvajao.5 U dràvama kojima upravqa vladalac, razdori se lako smiruju, zato {to je u wegovim rukama sila prinude koja ih miri; ali u republikama su oni trajniji, jer ova nevoqa obi~no napada samu vlast koja bi ih mogla iskoreniti. U Rimu gde se upravqalo po zakonima, narod je prepustio Senatu vo|ewe poslova. U Kartagini u kojoj se vladalo zloupotrebama, narod je hteo da svim upravqa sam. Imu}na Kartagina vodila je rat protiv rimskog siroma{tva i time je ve} bila unaza|ena; zlato i srebro se iscrpquju, ali vrlina, upornost, snaga i siroma{tvo nikada se ne mogu istro{iti. Rimqani su svoju ambiciju sticali iz ponosa, a Kartagiwani iz nezaja`qivosti; jedni su èleli da gospodare, drugi da sti~u; a ovi potowi su ratovali bez qubavi, neprestano ra~unaju}i prihode i izdatke. Izgubqene bitke, smawivawe naroda, slabqewe trgovine, iscrpqivawe dràvnih blagajni, pobuna susednih naroda mogli su da Kartaginu prisile na najo{trije uslove mira. No Rim se nikada nije vodio ose}awima dobra i zla: samo je wegova slava odre|ivala delovawe, a kako sebe nije mogao da zamisli u drugoj ulozi izuzev gospo5 Hanibalovo prisustvo je prekinulo sve podele me|u Rimqanima; ali Scipionovo prisustvo je zao{trilo ve} postoje}e podele me|u Kartagiwanima; ono je li{ilo vladu preostale mo}i; vojskovo|e, Senat, velika{i postali su narodu sumwiviji, a sam narod jo{ obesniji. Videti kod Apijana o ~itavom ratu Scipiona Prvog. (M.)

24

dara, nikakvo o~ekivawe ili strah nisu mogli da ga obaveù na sklapawe mira koji sam nije nametnuo. Nema ni~eg mo}nijeg od republike u kojoj se zakoni po{tuju kao {to je bio slu~aj u Rimu i zemqi Lakedemowana, ne iz straha, ne iz razuma, ve} iz strasti. Time je sva snaga pojedine grupe vezana za mudrost dobre vladavine. Kartagiwani su koristili strane trupe dok su Rimqani upotrebqavali vlastite.6 Kako su ovi drugi poraène uvek smatrali samo kao sredstvo koje }e posluìti u budu}im pobedama, oni su u vojsku primali sve qude koje bi pokorili, i {to je vi{e muka iziskivala pobeda nad wima, utoliko su ih smatrali pogodnijima za ukqu~ivawe u svoju republiku. Tako vidimo kako su Samni}ani, pokoreni tek posle dvadeset ~etiri pobede,7 postali oslonac Rimqana a neko vreme posle Drugog punskog rata izvukli su od wih i wihovih saveznika, u zemqi koja nije bila ve}a od papske dràve i Napuqa, sedamsto hiqada pe{aka i sedamdeset hiqada kowa ~ime su se suprotstavili Galima.8 Na vrhuncu Drugog punskog rata, Rim je uvek imao u stroju dvadeset dve do dvadeset ~etiri legije; ipak, prema Liviju, popis je pokazivao svega sto trideset sedam hiqada gra|ana. Kartagina je koristila dodatne snage radi napada, Rim radi odbrane; ovi drugi su, kao {to smo upravo rekli, naoruàli ogroman broj qudi protiv Gala i Hanibala koji su ih napadali, a poslali svega dve legije protiv naj6

Kartagina je sazdana na trgovini a Rim na oru`ju, prva je koristila strance za svoje ratove a gra|ane za posao; druga se koristila gra|anima iz ~itavog sveta a svoje gra|ane uzimala za vojnike. (SentEvremon) 7 Flor, kwiga I. (M.) 8 Videti Polibija. Florov popis navodi da su sakupili trista hiqada qudi u gradu i me|u Latinima. (M.)

25

ve}ih kraqeva – to je bila politika koja je ovekove~ila wihovu silu. Prilike na doma}em terenu za Kartaginu bile su nesigurnije nego u Rimu. Ovi potowi su oko sebe imali trideset kolonija koje su delovale poput utvr|ewa.9 Pre bitke kod Kane, nije ih izneverio nijedan saveznik; Samni}ani i ostali narodi Italije bili su naviknuti na wihovo preimu}stvo. Kako je ve}ina gradova u Africi bila slabo utvr|ena, predavali bi se smesta osvaja~u koji bi se pojavio. Tako su svi koji su se tamo iskrcali, Agatokle, Regul, Scipion, smesta bacali Kartaginu u o~ajawe. Nevoqe koje su ophrvale Kartagiwane, tokom rata koji je protiv wih vodio Scipion Prvi, mogu se pripisati iskqu~ivo lo{oj vlasti: grad i vojska su ~ak gladovali, dok su Rimqani svega imali u izobiqu.10 U Kartagini, vojska koja je bila poraèna, postajala je jo{ zlo}udnija: ponekad su razapiwali na krstove svoje vojskovo|e i ka`wavali ih zbog sopstvene pla{qivosti. U Rimu, konzul je izdvajao ~ete koje su se razbeàle i ponovo ih vodio protiv neprijateqa. Vladavina Kartagiwana bila je veoma okrutna:11 toliko su èstoko mu~ili narode [panije da su Rimqani tamo do~ekani kao oslobodioci. I ukoliko imamo u vidu ogromne svote za podr{ku ratovawu u kojem su trpeli poraze, uvide}emo da je nepravda r|ava vodiqa i da ~ak ne is9 Tit Livije, kwiga ××VII. (M.) – Ove kolonije, uspostavqene na svim stranama Carstva, dovele su do dve zadivquju}e pojave: prvo, praznile su grad od prekomernog broja gra|ana i ve}ine siromaha, drugo, sa~uvale su glavna mesta i postepeno navikavale tu|inske narode na rimske obi~aje. (Bose, Rasprava o op{toj istoriji, III, 6). 10 Videti Apijana, lib. LibÚcus. (M.) 11 Videti {ta Polibije kaè o ovim pogubqewima, posebno u odlomku I× kwige, Odlomak o vrlinama i porocima. (M.) 12 Varijanta: dobro }e se shvatiti da je nepravda lo{ sluga i da ~ak ne ispuwava ni ono {to obe}a. (Izdawe iz 1734. godine).

27

26

puwava ni svoju svrhu.12 Osnivawe Aleksandrije prili~no je umawilo trgovinu Kartagine. U prvo vreme, sujeverje je prakti~no proteralo strance iz Egipta, a kad su ga Persijanci osvojili, razmi{qali su samo o tome kako da oslabe svoje nove podanike. No, pod gr~kim kraqevima, Egipat je trgovao sa gotovo ~itavim svetom, a trgovina u Kartagini je po~ela da zamire. Trgova~ke mo}i mogu dugo vremena da se odràvaju u osredwosti; ali wihova veli~ina je kratkog veka. Polako se uzdiù a da to niko i ne prime}uje: zato {to ne povla~e nijedan potez koji }e izazvati buku ili ukazati na wihovu mo}. Kad stvari do|u do ta~ke na kojoj postaju vidqive, svako nastoji da taj narod li{i prednosti koju je takore}i stekao iznenada. Kartaginska kowica je bila nadmo}nija od rimske iz dva razloga: prvo, zato {to su numidijski i {panski kowi bili boqi od italijanskih, i, drugo, zato {to je rimska kowica bila slabo naoruàna: tek u ratovima koje su Rimqani vodili u Gr~koj, promewen je ovaj vid ratovawa, kako doznajemo od Polibija.13 U Prvom punskom ratu, Regul je bio poraèn ~im su Kartagiwani odabrali ravnicu kako bi se suprotstavili svojom kowicom, a u Drugom, Hanibal svojim numidijskim kowima duguje znamenite pobede.14 Po{to je Scipion osvojio [paniju i sklopio savez sa Masinisom, preoteo je od Kartagiwana ovu premo}; numidijska kowica je dobila bitku kod Zame i okon~ala rat. Kartagiwani su bili iskusniji na moru i umeli su da boqe manevri{u nego Rimqani; ali mi se ~ini da ta prednost tada nije bila toliko velika koliko bi zna~ila danas.

13

Kwiga VI. (M.) îtava odredi Numi|ana pre{li su k Rimqanima koji su tek onda odahnuli. (M.) 14

Kako stari narodi nisu imali busolu, mogli su da plove samo du` obala; osim toga koristili su samo male i plitke la|e sa veslima, i pristajali na gotovo svakom ostrvcetu; ve{tina moreplovaca bila je veoma ograni~ena, a wihovo manevrisawe sasvim neznatno. âk je i Aristotel govorio15 da je beskorisno dràti mornaricu i da su za to dovoqni teàci. Ve{tina plovidbe bila je toliko nesavr{ena da se ni uz pomo} hiqada vesala nije postizalo ono {to se danas ~ini sa stotinak.16 Veliki brodovi bili su nepogodni, po{to zbog te{ko}a u kretawu posada nije bila u stawu da izvr{i neophodne zaokrete. Antonije je na wima doìveo poraàvaju}e iskustvo kod Akcijuma:17 wegove la|e nisu mogle da se maknu, dok su ih mnogo lak{e Avgustove {ajke napadale sa svih strana. Kako su stare la|e bile na vesla, to su one najlak{e me|u wima sa lako}om razbijale ve}e koje su u to vreme bile samo nepokretne sprave kao na{i dana{wi brodovi bez jarbola. Otkri}em busole mewaju se prilike; odbacuju se vesla,18 udaqava se od obale, grade se velike la|e; brodovi su postali sloèniji a jedrewe je usavr{eno. Pronalazak baruta doveo je do neo~ekivane stvari; snaga mornarice je vi{e nego ikad po~ivala na ve{tini brodogradwe: da bi se odolelo sili topova i nadmo}nijoj vatrenoj snazi, bile su neophodne velike la|e; no ve{tina mo15

Politika, kwiga VII, glava VI. (M.) Videti {ta kaè Pero o veslima starih naroda. Ogled o fizici, naslov 3, Mehanika ìvotiwa. (M.) 17 Ista se stvar ponovila u bici kod Salamine. (Plutarh, @ivot Temistokla) – Istorija je puna sli~nih ~iwenica. (M.) 18 Na osnovu ~ega moèmo suditi o nesavr{enosti mornarice kod starih naroda, po{to smo odbacili obi~aj u kojem smo stekli toliku premo} nad wima. (M.) 16

28

replovstva morala je biti srazmerna velikim brodovima. Negda{we male la|e iznenada bi se sudarile a vojnici na obe strane su se upu{tali u borbu; na brodove je ukrcavana ~itava kopnena vojska: u pomorskoj bitki koju su dobili Regul i wegov drug, sto trideset hiqada Rimqana borilo se protiv sto pedeset hiqada Kartagiwana. U to doba, vojnici su zna~ili mnogo a mornari malo: danas su vojnici nebitni ili od malog zna~aja, a mornari mnogo vrede. Pobeda konzula Duilija vidno je istakla ovu razliku; Rimqani nisu poznavali moreplovstvo. Jedna kartagiwanska galija zalutala je na wihovu obalu, a oni su se posluìli ovim uzorkom da bi i sami sagradili sopstvene brodove. Za tri meseca, podignuta su jedra, flota je sagra|ena, opremqena, porinuta, i uskoro se suprotstavila kartagiwanskoj mornarici i pobedila je. Danas je jedva dovoqan qudski vek da bi vladalac sagradio flotu sposobnu da se pojavi pred silom koja ve} gospodari morskim carstvom; to je mo`da jedina stvar koja se ne moè kupiti novcem. I ako nekom vladaocu u na{e doba to po|e za rukom,19 iskustvo pokazuje da }e drugi to pre prihvatiti kao primer kojem se treba diviti nego ga slediti.20 Drugi punski rat je toliko ~uven da ga svi poznaju. Kad se dobro prou~e brojne prepreke koje su se postavile pred Hanibalom, a koje je taj izuzetni ~ovek sve od reda savladao, pred nama se ukazuje najlep{i prizor koji nam pruà stari vek. Rim je bio ~udo postojanosti. Posle nevoqa kod Ticine, Trebije i na Trazimenskom jezeru, posle jo{ uàsnijeg poraza kod Kane, gotovo svi narodi Italije okrenuli su mu le19

Luj ×IV. (M.) [panija i Moskovska kneèvina. (M.) Filip V od [panije i Petar Veliki nisu uspeli u svom nastojanju, prvi da obnovi njegovu flotu, a drugi da je sam izgradi. 21 Rimske starine, kwiga VIII. (M.) 20

29

|a, ali on nije molio za mir. Razlog tome je {to se Senat nije odricao starih na~ela; pregovarao je sa Hanibalom kao i ranije sa Pirom kome nisu dali mira sve dok se nalazio na tlu Italije. A kod Dionisija iz Halikarnasa21 nalazim da je Senat, tokom pregovora sa Koriolanom, objavio kako ne}e prekr{iti stare obi~aje; kako rimski narod ne moè da sklopi mir dok je neprijateq na wegovom tlu, ali da }e se, ukoliko se Volsci povuku, wihovim zahtevima udovoqiti. Rim je spasen snagom svojih ustanova. Posle bitke kod Kane, ènama vi{e nije bilo dopu{teno ni da prolivaju suze; Senat je odbio da otkupi zarobqenike i poslao je bedne ostatke vojske u rat na Siciliju, bez nadoknade i bez ratnih po~asti sve dok Hanibal ne bude prognan iz Italije.22 S druge strane, konzul Terencije Varon sramno je pobegao u Venuziju. Taj ~ovek najnièg roda u konzulstvo je uveden samo da bi ponizio plemstvo. No Senat nije èleo da proslavi ovaj àlostan trijumf; uvideo je koliko je u toj prilici bilo neophodno ste}i poverewe naroda; do~ekao je Varona i zahvalio mu {to nije bacio Republiku u o~ajawe.23 Stvarni gubitak u nekoj bici (dakle nekoliko hiqada qudi), uàsan je po dràvu, ali teì je imaginarni gubitak i obeshrabrewe koje je li{ava samih snaga koje joj je sudbina jo{ ostavila. 22 Posle bitke kod Kane, u kojoj bi svaka druga dràva poklekla zloj sudbini, u narodu nije bilo nikakvih znakova slabosti, ~ak ni razmi{qawa o bilo ~emu drugom izuzev dobru Republike. Sva nare|ewa, svi ~inovi, sva zvawa dobrovoqno su podeqena: bila je ~ast zadràti mawa a sramota ~uvati vi{a. (Sent-Evremon) 23 Senat se na tome javno zahvalio, i to onda kad je, prema starim maksimama, odlu~eno da se u tom àlosnom stawu ne ~uje ni za kakav mirovni predlog. Neprijateq je bio za~u|en; narod je povratio smelost i poverovao da ima sredstava o kojima je Senat vodio ra~una iz opreznosti. (Bose, Rasprava o op{toj istoriji, III, 6)

30

Postoje stvari koje svi ponavqaju zato {to su jednom izre~ene. Reklo bi se da je Hanibal po~inio nepopravqivu gre{ku jer nije krenuo u opsadu Rima posle bitke kod Kane. Istina je da je u Rimu vladao izuzetan nemir ali je zbuwenost ratobornog naroda koja se gotovo uvek preobra}a u hrabrost razli~ita nego kod obi~ne ruqe koja ose}a samo svoju slabost. Dokaz da Hanibal ne bi uspeo jeste da su Rimqani i daqe slali pomo} na sve strane. Daqe se tvrdi da je Hanibal po~inio veliku gre{ku zato {to je svoju vojsku poveo u Kapuu, gde je oslabqena, ali se ne vodi ra~una o pravom uzroku. Vojnici su se posle silnih pobeda obogatili i gdegod bi krenuli nai{li bi na Kapuu. U sli~noj prilici, Aleksandar koji je zapovedao sopstvenim podanicima, posluìo se predno{}u koju Hanibal nije imao sa svojim pla}eni~kim ~etama; spalio je sav prtqag svojih vojnika i sva wihova i svoja bogatstva. Kaù da je posle osvajawa Indije, Kuli-kan svakom vojniku ostavio samo sto rupija.24 A upravo su Hanibalova osvajawa promenila ratnu sre}u. U Italiju ga nisu poslali kartagiwanski magistrati, primio je sasvim malo pomo}i {to iz qubomore jednih {to iz prevelikog poverewa drugih. Dok je svoju vojsku drào na okupu, pobe|ivao je Rimqane, ali kad je trebalo

24

Povest wegovog ìvota, Pariz, 1742, str. 402. (M.)

da uspostavi garnizone u gradovima, brani saveznike, vodi opsade ili ih spre~ava, wegove snage pokazale su se slaba{nim, pa je veliki deo wegove vojske rascepkan. Lako je osvajati jer se osvaja svim silama, ali je te{ko sa~uvati osvojeno, jer se brani samo delom svojih snaga. V I

O STANJU U GR^KOJ, MAKEDONIJI, SIRIJI EGIPTU POSLE PONI@ENJA KARTAGINJANA

Mislim da Hanibal nije bio sklon duhovitim opaskama i da je jo{ mawe pohvalno govorio o Fabiju i Marcelu na svoju {tetu. Sa àqewem opaàm da Tit Livije obasipa cve}em ove gorostase starog veka; voleo bih da je poput Homera umeo da izbegne oboàvawe i onako dobro ih prikaè u stvarnosti. Osim toga, trebalo je da govori koji su pridavani Hanibalu budu razboritiji. Kada, saznav{i za poraz svoga brata, priznaje da vidi propast Kartagine, ne znam ni{ta pogodnije da baci u o~ajawe narod koji mu se prepustio i obeshrabri vojsku koja o~ekuje velike nagrade posle rata. Kako su se Kartagiwanima u [paniji, na Siciliji, Sardiniji suprotstavqale samo pobedni~ke vojske, Hanibal ~iji su se neprijateqi bez prestanka utvr|ivali, bio je prisiqen na odbrambeni rat. To je Rimqane podstaklo da rat prenesu u Afriku; Scipion se tamo iskrcao, tamo{wi uspesi primorali su Kartagiwane da iz Italije pozovu Hanibala koji je plakao od àlosti predaju}i Rimqanima zemqu na kojoj ih je toliko puta pobedio.

32

Sve {to veliki dràvnik i veliki vojskovo|a moè da u~ini, Hanibal je u~inio da bi spasio svoju otad`binu. Ne uspev{i da primora Scipiona na sklapawe mira, upustio se u bitku u kojoj se ~inilo da Fortuna sa zadovoqstvom sjediwuje wegovu sposobnost, iskustvo i zdrav razum. Kartagina je izborila mir ali ne od neprijateqa ve} od gospodara: obavezala se na pla}awe deset hiqada talenata na rok od pedeset godina, na davawe talaca, predaju svojih brodova i slonova, da ne}e ratovati bez saglasnosti rimskog naroda i, da bi stalno bila u ponièwu, uve}ana je mo} Masinise, wenog ve~nog neprijateqa. Posle ponièwa Kartagiwana, Rim je vodio gotovo iskqu~ivo male ratove i odnosio velike pobede, za razliku od ranijeg vremena kad je imao male pobede i velike ratove. U to doba kao da su postojala dva razdvojena sveta: u jednom su se borili Kartagiwani i Rimqani, drugi je bio u potresima nastalim zbog sva|a koje su trajale od Aleksandrove smrti; tamo se nije ni razmi{qalo o onome {to se de{ava na Zapadu,1 mada je Filip, kraq Makedonije, sklopio sporazum sa Hanibalom, on je prakti~no ostao bez posledica. A ovaj vladar, koji je Kartagiwanima pruìo samo slabu pomo}, prema Rimqanima pokazao je samo beskorisnu malodu{nost. Kad vidimo kako dva velika naroda me|usobno dugo i uporno ratuju, ~esto se pogre{no misli da je mogu}e ostati nemi posmatra~: zato {to onaj od dva naroda koji postane pobednik, smesta preduzima nove ratove, te vojni~ki narod poraàva narod gra|ana. To je u ono doba izgledalo jasno: tek {to su pokorili Kartagiwane, Rimqani su napali druge narode i pojavqivali se svuda ne bi li osvojili i sve druge zemqe. 1 Iznena|uje, kao {to u svojoj kwizi protiv Apiona prime}uje Flavije (Jos. contra Ap. I, 4), da ni Herodot ni Tukidid nikada nisu spomenuli Rimqane iako su ovi vodili tolike velike ratove. (M.)

33

U to vreme na Istoku su postojale samo ~etiri sile koje su bile sposobne da se odupru Rimqanima: Gr~ka i kraqevstva Makedonije, Sirije i Egipta. Pogledajmo kakvo je bilo stawe u dve prve sile, zato {to su Rimqani po~eli sa wihovim pokoravawem. U Gr~koj su ìvela tri ve}a naroda: Etolci, Ahajci i Beo}ani; to su bili savezi slobodnih gradova koji su imali zajedni~ke skup{tine i magistrate. Etolci su bili ratoborni, ~vrsti, bezobzirni, pohlepni za plenom i dràli su samo do svojih re~i i zakletvi; ukratko, ratovali su na kopnu poput morskih gusara. Ahajce su neprestano uznemiravali nezgodni susedi ili branioci.2 Beo}ani, najtromiji me|u Grcima, najmawe su se bavili javnim poslovima: vo|eni iskqu~ivo trenutnim ose}awem za dobro i zlo, nisu imali dovoqno duha da bi ih govornici mogli tronuti i, {to je posebno neobi~no, wihova republika opstajala je u samoj anarhiji.3 Postojbina Lakedemowana je o~uvala svoju mo}, odnosno onaj ratoborni duh koji su joj dale Likurgove ustanove. Tesalci su u neku ruku bili pot~iweni Makedoncima. Ilirski kraqevi su ve} bili do kraja potu~eni od Rimqana. Akarnanci i Atamani zauzvrat su bili pobe|eni od Makedonije i Etolije. Bez sopstvenih snaga i bez saveznika,4 Atiwani su zadivqivali svet jo{ samo laskawem kraqevima. A tribina sa koje se obra}ao Demosten, podizana je samo radi objave najkukavi~kijih i najsra2 Varijanta: Beo}ani, najtromiji me|u svim Grcima, ali i najmudriji, ìveli su obi~no u miru, iskqu~ivo vo|eni ose}awem za dobro i zlo; nisu imali dovoqno duha da bi ih govornici mogli tronuti i sakriti im istinske interese. (Izdawe iz 1734. godine) 3 Da bi udovoqili mno{tvu, oblasti vi{e nisu otvarale sudove; umiru}i su zave{tavali svojim prijateqima imovinu da bi se ona upotrebila za gozbe. Videti odlomak iz dvadesete Polibijeve kwige, u Odlomku o vrlinama i porocima. (M.) 4 Nisu bili ni u kakvom savezu sa drugim narodima Gr~ke. (Polibije, kwiga VIII) (M.)

34

motnijih naredbi. Ina~e, Gr~ka je bila izuzetna zbog svog poloàja, snage, mno{tva gradova, broja svojih vojnika, politike, obi~aja, zakona: volela je rat, poznavala je ve{tinu ratovawa i, da je bila ujediwena, bila bi nepobediva. Bila je zate~ena napadima Filipa Prvog, Aleksandra i Antipatra, ali ne i pot~iwena, ali kraqevi Makedonije koji nisu mogli da se odlu~e i odreknu se svojih zahteva i o~ekivawa, uporno su radili na wenom porobqavawu. Makedonija je bila skoro okruèna neprohodnim planinama; tamo{wa plemena bila su veoma vi~na ratovawu, hrabra, poslu{na, marqiva, neumorna, i svakako su ova svojstva primila od podnebqa, jer su i danas qudi iz ovih predela najboqi vojnici Turskog carstva. Gr~ka je opstajala u izvesnoj ravnoteì: Lakedemowani, po pravilu, bili su saveznici Etolaca, a Makedonci saveznici Ahajaca; no, dolaskom Rimqana, ova ravnoteà je bila razbijena. Kako kraqevi Makedonije nisu mogli da drè velike trupe,5 i najmawi poraz donosio je te{ke posledice. Ina~e, sa mukom su se {irili, jer wihove namere nisu ostale nepoznate, na wihove pokrete se uvek pazilo budnim okom a uspesi u ratnim pohodima bili su za wihove saveznike zlo koje su ti isti saveznici nastojali {to pre da isprave. No, kraqevi Makedonije, po pravilu, bili su sposobni vladaoci. Wihova monarhija nije ulazila u red onih koje se kre}u u pravcu ozna~enom na samom po~etku: izvla~e}i stalno pouke iz opasnosti i nevoqa, uvu~eni u sve vidove razmirica sa Grcima, trebalo je da pridobiju gospodare gradova, unesu zabunu me|u narode, podele ili objedine interese. Ukratko, bili su prinu|eni da u svakom 5

Videti Plutarha, Flaminijev ìvot. (M.) Videti kod Polibija nepravde i okrutnosti zbog kojih se Filip obrukao. (M.) 6

35

trenutku pruàju li~no jemstvo. Filip koji je na po~etku svoje vladavine umereno{}u zadobio qubav i poverewe Grka, iznenada se promenio: postao je okrutni tiranin u doba kad su politika i ambicije6 morali da ga u~ine pravednim. Video je, dodu{e iz daqine, Kartagiwane i Rimqane ~ija je snaga bila ogromna; okon~ao je rat u korist svojih saveznika i pomirio se sa Etolcima. Prirodno bi bilo da je pomi{qao na ujediwewe ~itave Gr~ke pod svojom vla{}u kako bi spre~io strance da se u woj nastane; ali, umesto toga, iritirao ju je malim uzurpacijama i zabavqao se raspravama o zaludnim stvarima dok se radilo o wegovom opstanku, u tri ili ~etiri akcije je postao odbojan i prezren od svih Grka. Etolci su bili najvi{e razjareni, a Rimqani, ugrabiv{i priliku za osvetom ili ludo{}u, sklopili su sa wima savez, u{li u Gr~ku i naoruàli je protiv Filipa. Vladalac je bio poraèn u bitki kod Kinoskefale a pobeda je delimi~no izvojevana zahvaquju}i odva`nosti Etolaca. Bio je toliko zapawen da je pristao na sporazum koji je vi{e li~io na napu{tawe sopstvenih snaga nego na mir; povukao je garnizone iz ~itave Gr~ke, predao svoje brodove i obavezao se na pla}awe hiqadu talenata na rok od deset godina. Svojom uobi~ajenom o{troumno{}u, Polibije poredi 7 Bose, u svojoj Raspravi o op{toj istoriji, navodi ove prednosti i mane, i po{to ih je procenio, pridruùje se Polibijevom mi{qewu, koje je ina~e delio i Tit Livije i ve}ina pisaca koji su se bavili strategijom. Evo navoda episkopa Moa: „Makedonci, qubomorni da sa~uvaju stari poredak wihove milicije koju su stvorili Filip i Aleksandar, verovali su u svoju nepobedivu falangu i nisu mogli sebe da ubede kako je qudski um sposoban da prona|e ne{to odlu~nije. Ipak, Polibije, i Tit Livije posle wega, pokazali su da sude}i samo na osnovu prirode rimske i vojske Makedonaca, ovi drugi dugoro~no nisu mogli izbe}i poraz, jer se makedonska falanga, koja je predstavqala samo veliki ~etvrtasti bataqon, oja~an sa svih strana, mogla kretati samo kao celina za razliku od rimske vojske koja je bila razdeqena na mawe korpuse, okretnija i brà u svim vidovima pokreta.” ⇒

36

vojno ure|ewe Rimqana sa onim kod Makedonaca koje su prihvatili svi kraqevi, Aleksandrovi naslednici. Pokazuje nam prednosti i nedostatke falange i legije; naklowen je rimskom vojnom ure|ewu i izgleda da je u pravu ako sudimo na osnovu tada{wih de{avawa.7 U Drugom punskom ratu, okolnost da je Hanibal odmah naoruào svoje vojnike po ugledu na Rimqane, dovela je ove u opasnost. Ali Grci nisu promenili ni oru`je, niti na~in ratovawa. Nije im palo na pamet da se odreknu navika uz koje su postigli tako velike uspehe. Uspeh Rimqana nad Filipom bio je najve}i od svih koraka koje su preduzeli u op{tem osvaja~kom pohodu. Da bi se osigurali od Gr~ke, posluìli su se svim sredstvima da razbiju Etolce koji su im pomogli u pobedi; {tavi{e, naredili su da se svaki gr~ki grad koji se nalazio pod Filipovom vla{}u ili nekim drugim vladaocem ubudu}e upravqa po vlastitim zakonima. Lako se uo~ava da su ove male republike mogle da budu iskqu~ivo zavisne. Grci su se prepustili besmisle⇒ „Rimqani su, dakle, prona{li ili su uskoro nau~ili ve{tinu podele vojske na vi{e bataqona i eskadrona i stvorili rezervne jedinice ~ije je kretawe odgovaralo napredovawu ili podr{ci onih koji bi zaostali. Krenite na tako ustrojene makedonske falange: ova velika i troma ma{inerija bi}e odista uàsna kad se svom silinom obru{i na neku vojsku; ali kao {to pripoveda Polibije, ona nije u stawu da dugo vremena o~uva svoje prirodno svojstvo, tj. ~vrstinu i ujedna~enost, jer joj, da tako kaèmo, nedostaje mesto i jasne ~iwenice, i u slu~aju da ih sama ne prona|e, dovodi sebe u zabludu ili ta~nije razbija sebe sopstvenim pokretom; jednom raspuknuta spona ne moè se ponovo vezati, i umesto da kao rimska vojska, podeqena na mawe korpuse, koristi sva mesta i prilagodi im se, spajaju je i razdvajaju kako poèle; rimska vojska lako mar{ira i sakupqa se bez muke; sposobna je za grupisawe, za povezivawe; najzad moè da upotrebi mno{tvo pokreta i utoliko vi{e akcija i snage od falange. Dakle, sloìmo se sa Polibijevim zakqu~kom da je bilo potrebno da joj falanga ustupi mesto i da Makedonija bude poraèna.” (Tre}i deo, kwiga VI)

37

nom uìvawu i poverovali da su zaista slobodni, zato {to su im to objavili Rimqani. Etolci koji su zami{qali da }e zavladati ~itavom Gr~kom, pali su u o~ajawe uvidev{i da im je jedino po{lo za rukom da sebi nametnu gospodara. A kako su uvek odlazili u krajnost, nastoje}i da vlastite ludosti isprave drugim ludostima, pozvali su u Gr~ku Antioha, kraqa Sirije, kao {to su bili pozvali i Rimqane. Kraqevi Sirije bili su najmo}niji Aleksandrovi naslednici, zato {to su posedovali gotovo sve dràve Darija, izuzev Egipta. Ali doga|aji }e dovesti do znatnog slabqewa wihove mo}i. Krajem svog ìvota, Seleuk, osniva~ kraqevstva Sirije, razorio je Lizimahovo kraqevstvo. U meteù, pobunilo se nekoliko pokrajina: nastala su kraqevstva Pergama, Kapadokije i Bitinije. No, ove pla{qive dràvice doìvqavale su kao sopstvenu sre}u poniàvawe wihovih nekada{wih gospodara. Budu}i da su kraqevi Sirije oduvek sa krajwom zavi{}u posmatrali napredak kraqevstva Egipta, razmi{qali su samo o wegovom osvajawu. Zapostavqaju}i iz tog razloga Istok, oni su izgubili nekoliko pokrajina a u ostalima nailazili na neposlu{nost. Kona~no, kraqevi Sirije dràli su gorwu i dowu Aziju. No, iskustvo je pokazalo da u slu~aju kad se prestonica i glavne snage nalaze u dowim pokrajinama Azije, nije mogu}e sa~uvati gorwe, i kad do|e do opsade Carstva u gorwim, dolazi do iscrpqivawa u nameri da se sa~uvaju dowe. Sirija i carstvo Persijanaca nisu nikada bili toliko jaki kao carstvo Par}ana koje je obuhvatalo tek deo pokrajina prvih dvaju carstava. Da Kir nije pokorio kraqevstvo Lidije, da je Seleuk ostao u Vavilonu i prepustio pri8 Razloge za to }u navesti u glavi ×V. Oni su delom proistekli iz geografskog prostirawa dva carstva. (M.)

39

38

morske pokrajine Antigonovim naslednicima, carstvo Persijanaca bi za Grke ostalo nepobedivo a carstvo Seleuka za Rimqane. Postoje izvesne granice koje je priroda dala dràvama da bi zauzdale qudske ambicije; kad su ih Rimqani prekora~ili, Par}ani su ih skoro satrli;8 kad su se Par}ani usudili da ih prekora~e, najpre su bili prinu|eni da se vrate; a u na{e doba, Turci, koji su uznapredovali izvan ovih granica, prisiqeni su da se u wih vrate. Kraqevi Sirije i Egipta imali su u svojim zemqama dve vrste podanika: osvaja~ke i porobqene narode. Ovim prvima, punim se}awa na poreklo, te{ko se upravqalo. Nije ih odlikovao duh samostalnosti koji nas vodi ka tome da odbacimo okove, ve} nestrpqewe da promenimo gospodara. Ali najve}a slabost kraqevstva Sirije poticala je sa dvora na kojem su vladali Darijevi a ne Aleksandrovi naslednici. Rasko{, ta{tina i meku{tvo koji ni u jednom vremenu nisu napu{tali azijske dvorove, posebno su vladali na ovom. Zlo se prenelo na narod i vojnike i postalo zarazno i po same Rimqane, po{to je rat koji su vodili sa Antiohom istinsko doba wihove propasti. Takvo je bilo stawe kraqevstva Sirije kad se Antioh, koji je po~inio tolike velike stvari, upustio u rat protiv Rimqana. Ali on ~ak nije bio oprezan ni onoliko koliko je to bilo potrebno i u obi~nim poslovima. Hanibal je èleo da se rat u Italiji obnovi a Filip bude pobe|en ili neutralisan. Antioh nije postigao ni{ta od toga. Pojavio se u Gr~koj sa mawim delom svojih snaga i kao da je èleo samo da okusi rat, bio je zaokupqen samo vlastitim uìvawem. Poraèn, pobegao je u Aziju vi{e zastra{en nego pobe|en. Rimqani su u ovaj rat poput bujice uvukli Filipa, posluìli se wegovom vla{}u i pretvorili ga u oru|e svojih pobeda. Zadovoqstvo zbog osvete i uni{tewa Etolije, obe}awe da }e mu smawiti danak i prepustiti mu nekoliko gradova, qubomora koju je gajio prema Antiohu, ukratko, vo|en niskim pobudama i ne usu|uju}i se da

za~ne misao o zbacivawu okova, pomi{qao je samo kako da ih oslabi. Antioh je tako r|avo sudio o stvarima da je zami{qao kako su ga Rimqani ostavili na miru u Aziji. No, oni }e i tamo krenuti za wim. Ponovo pobe|en i zaprepa{}en, pristao je na najsramniji sporazum koji je jedan vladalac ikada sklopio. Nije mi poznato da je makar i jedan monarh dana{wice9 doneo toliko veli~anstvenu odluku da radije bude sahrawen pod ru{evinama prestola, nego da prihvati predloge za kakve kraq ne sme ni da ~uje. Imao je suvi{e ponosan duh da bi se spustio niè nego {to su ga nevoqe ve} unizile i da se kruna moè odbraniti samo hrabro{}u a ne i sramotom. Sasvim je redovna pojava na}i vladaoca koji se upu{ta u bitku, ali je me|u wima malo onih koji umeju da ratuju, i koji su podjednako sposobni da se posluè Fortunom i da je sa~ekaju, sa onim stawem duha koji nalaè opreznost pre nego {to se upuste u poduhvat i ostanu neustra{ivi kad to jednom u~ine. Posle propasti Antioha, preostale su samo male sile, uz izuzetak Egipta, koji je svojim poloàjem, plodno{}u, trgovinom, brojem stanovnika, pomorskom i kopnenom silom, mogao da bude izuzetan. No, okrutnost kraqeva, wihov kukavi~luk, pohlepa, glupost, zastra{uju}a osetqivost, u~inili su ih toliko odbojnim u o~ima podanika da su se uglavnom odràvali na vlasti pod za{titom Rimqana. Prakti~no je za krunu Egipta vaìo osnovni zakon da se sestre i bra}a naizmeni~no nasle|uju i da bi odràli jedinstvo vlasti, brat se ènio sestrom. Te{ko je zamisliti i{ta nastranije u politici od takvog naslednog reda, jer je svaka ku}na sva|a dovodila do nereda u dràvi; i ko god je u tom paru imao i najmawu muku smesta je dizao na 9

Luj ×IV. (M.)

40

onog drugog narod Aleksandrije. Ovo brojno stanovni{tvo uvek je bilo spremno da se pridruì prvom kraqu koji bi ga pokrenuo. Osim toga, kako su kraqevstva Kirene i Kipra obi~no bila u rukama drugih vladalaca iz ove ku}e, sa uzajamnim pravima nad celinom, de{avalo se da uvek postoje vladari i pretendenti na krunu, da se kraqevi nalaze na klimavom prestolu i da su bespomo}ni izvan zemqe jer se u woj nisu u~vrstili. Snage kraqeva Egipta kao i drugih kraqeva Azije, bile su sastavqene od gr~kih pla}enika. Osim duha slobode, ~asti i slave kojima su se nadahwivali, Grci su se neprestano zanimali svim vidovima telesnih ve`bi: u svojim najva`nijim gradovima ustanovili su igre na kojima su pobednici dobijali vence pred ~itavom Gr~kom {to je podsticalo op{te takmi~ewe. U doba kad je oru`je zahtevalo snagu i okretnost radi uspeha u bitkama, ovako obu~avani qudi su nesumwivo bili u velikoj prednosti nad varvarskom ruqom slu~ajno sakupqenom i protiv voqe povedenom u rat, kao {to pokazuje Darijeva vojska. Rimqani su u~inili dve stvari kako bi kraqevima uskratili takvu miliciju i tiho im preoteli glavne snage: prvo, postepeno su gr~kim gradovima nametnuli pravilo da ne

10 Ve} su takvu politiku vodili prema Kartagiwanima, koje su sporazumom obavezali da se vi{e ne sluè pla}enicima, kao {to se vidi iz Dionovog odlomka. (M.)

smeju da sklapaju saveze, da pruàju pomo} ili ratuju protiv bilo koga, bez wihovog odobrewa; osim toga, u svojim sporazumima sa kraqevima, zabranili su im da sakupqaju pla}enike me|u saveznicima Rimqana {to ih je svelo na narodne ~ete.10 VI O NAÎNU NA KOJI SU RIMLJANI POTÎNILI SVE NARODE

U nizu tolikih brojnih uspeha, kad qudi obi~no postanu nemarni, Senat je uvek delovao postojanom pronicqivo{}u i dok je vojska na svim stranama izazivala strah, on se okretao porobqenim narodima. Prerastao je u tribunal koji je sudio svim narodima posle svakog rata, odlu~ivao o kaznama i nagradama koje je svaki narod zasluìo; oduzimao je deo poseda od pobe|enog naroda i davao ga saveznicima, i tako postizao dve stvari: vezivao je za Rim kraqeve od kojih nije bilo razloga za strah ali se od wih mnogo o~ekivalo i slabio je one od kojih se ni{ta nije o~ekivalo a strahovalo zbog svega. Saveznici su sluìli u ratovawu protiv neprijateqa, ali bi onda i uni{titeqi bili smesta oboreni. Filip je pobe|en uz pomo} Etolaca koji su zatim bili potu~eni ~im su se pridruìli Antiohu. Antioh je pobe|en uz pomo} Ro|ana; ali po{to su ih sjajno nagradili, zauvek su ih ponizili izgovaraju}i se da su oni traìli da sklope mir sa Persejem. Kad su imali vi{e neprijateqa u svojoj blizini, sklopili bi primirje sa najslabijim, koji se smatrao sre}nim da ga

42

dobije, visoko cene}i {to je odloìo vlastitu propast. U toku velikog rata, Senat se pretvarao da ne prime}uje nikakve prestupe i u ti{ini je ~ekao da stigne vreme odmazde. Ukoliko bi mu o{te}eni qudi poslali krivce, odbijao je da ih kazni, radije se opredequju}i da ~itav narod smatra krivim i za sebe zadrì pravo na korisnu osvetu. Budu}i da su neprijateqima nanosili neslu}ena zla, retko da je ikad sklopqen savez protiv wih, jer je zemqa najudaqenija od opasnosti izbegavala da mu se prikqu~i. Zbog toga, retko su im objavqivani ratovi, ali su ih uvek vodili u vreme, na na~in i protiv neprijateqa koji je wima odgovarao. I od svih naroda koje su napadali, vrlo je malo onih koji nisu pretrpeli najgore vrste uvreda ukoliko su poèleli da budu ostavqeni na miru. Kako su navikli da uvek govore kao gospodari, izaslanici koje su slali me|u narode koji jo{ nisu osetili wihovu mo}, bili su izvesno izloèni neprijatnostima, a to je bio siguran izgovor za objavu novog rata.1 Kako nikada nisu dobronamerno sklopili mir, a re{eni da pokore ~itav svet, sporazumi sa wima predstavqali su samo prekid ratova i u wima su stajale odredbe koje bi uvek zna~ile po~etak propasti dràve koja ih je prihvatala: zahtevali su izme{tawe garnizona izvan utvr|enih gradova ili ograni~avali broj kopnene vojske ili oduzimali kowe ili slonove i, ukoliko bi doti~ni narod bio mo}an na moru, prisilili bi ga na spaqivawe brodovqa a ponekad i da se preseli dubqe u zale|e. Po{to bi uni{tili vladao~evu vojsku, obru{ili bi se na wegove finansije nametawem ogromnih poreza ili danka, pod izgovorom naplate ratnih tro{kova: nova vrsta tiranije koja ih je prisiqavala na ugwetavawe sopstvenih podanika i gubitak wihove qubavi. Kada bi sklopili mir sa nekim vladarom, uzimali bi 1

Jedan od primera za to je i wihov rat protiv Dalmata. Videti Polibija. (M.)

43

kao taoca nekog od wegove bra}e ili dece; to im je pruàlo mogu}nost da wegovo kraqevstvo po svom naho|ewu ucewuju. Kad bi se dokopali najblièg naslednika, zastra{ivali su posednika; kada bi imali samo vladaoca nekog daqeg srodstva, sluìli su se wime da podstaknu narodne pobune. Ako bi neki vladar ili narod odbio poslu{nost gospodaru, najpre bi mu dodelili zvawe saveznika rimskog naroda,2 i time ga u~inili svetim i nedodirqivim; tako da ni u jednom trenutku nije bilo kraqa, ma koliko on mo}an bio, koji je i na trenutak mogao da bude siguran u svoje podanike, ~ak ni u svoju porodicu. Mada je zvawe wihovog saveznika predstavqalo izvestan oblik ropstva, ipak je bilo veoma poèqno:3 oni koji su ga stekli bili su sigurni da }e uvrede primati samo od wih, a bilo je osnove za nadu da }e one biti slabije. I tako nije bilo usluge ni podlosti koju narodi i kraqevi nisu bili spremni da u~ine ne bi li ga zadobili. Imali su vi{e vrsta saveznika. Neki su bili ujediweni privilegijama i u~e{}em u slavi, kao {to bejahu Latini i Hernici; drugi, samim poreklom, kao {to bejahu wihove kolonije; neke naklono{}u kao Masinisa, Eumenes i Atal koji su im dugovali svoje kraqevstvo i uspon; drugi, slobodnim sporazumima kojim su postajali podanici putem dugoro~nih saveza kao kraqevi Egipta, Vitinije, Kapadokije i ve}ine gr~kih gradova; naposletku, mnogi kroz prinudne sporazume kao Filip i Antioh jer nisu sklapali mir sa neprijateqem osim ako nije pripadao savezu – {to }e re}i da su pot~iwavali samo one narode koji su im pomagali u pokoravawu drugih naroda. 2 Posebno videti wihov sporazum sa Jevrejima, u prvoj kwizi Makabejaca, glava VIII. (M.) 3 Ariarat je prineo `rtvu bogovima, kaè Polibije, da bi im zahvalio za ono {to je postigao ovim savezom. (M.) 4 Videti {ta navodi Polibije o gradovima Gr~ke. (M.)

45

44

Kada su nekim gradovima prepustili slobodu, smesta su podsticali stvarawe dve stranke u wima:4 jedna je branila zakone i slobodu zemqe, druga je tvrdila da postoji samo zakon rimske voqe, a kako je ova druga stranka uvek bila nadmo}nija, jasno je da je takva sloboda bila samo prazno slovo. Ponekad bi zagospodarili zemqom pod izgovorom nasledstva: u{li su u Aziju, u Vitiniju, u Libiju, pozivaju}i se na zave{tawa Atala, Nikomeda5 i Apiona, a Egipat su porobili na osnovu zave{tawa kraqa Kirene. Kako bi velike vladare dràli u stalnoj slabosti, nisu èleli da u svoj savez primaju one kojima su nametnuli svoje gospodare.6 A po{to nisu odbijali nijednog od suseda mo}nog vladara, ovaj uslov, naveden u mirovnom sporazumu, li{avao ih je saveznika. [tavi{e, kada bi pobedili nekog zna~ajnog vladara, unosili su u mirovni ugovor da on ne sme posezati za ratom kako bi re{io nesporazume sa saveznicima Rimqana ({to je po pravilu zna~ilo sa svim svojim susedima), ve} da se mora obratiti arbitraì. To ga je ubudu}e li{avalo wegove vojne sile. I da bi svu mo} sa~uvali za sebe, uskra}ivali su je ~ak i sopstvenim saveznicima: ~im bi saveznici do{li u najmawi sukob, Rimqani su slali izaslanike koji bi ih prisilili na sklapawe mira. Dovoqno je prisetiti se kako su okon~ali ratove izme|u Atala i Pruse. Kada je neki vladar okon~ao osvajawa {to bi ga obi~no iscrpelo, odmah je stizao rimski izaslanik da ugrabi plen. Setimo se samo, me|u hiqadu drugih primera, kako su jednom re~ju isterali Antioha iz Egipta.

Znaju}i koliko su evropski narodi sposobni za rat, oni su uspostavili zakon prema kojem nijednom azijskom kraqu nije bilo dopu{teno da u|e u Evropu i u woj pokori bilo koji narod.7 Glavni motiv rata koji su vodili protiv Mitridata bio je taj {to je ovaj, uprkos zabrani, pot~inio neka varvarska plemena.8 Kada bi uo~ili dva naroda koji ratuju, ~ak iako nisu bili u savezu ili sukobu ni sa jednim ni sa drugim, nisu propu{tali da se ume{aju. I poput na{ih lutaju}ih vitezova, prelazili su na stranu slabijeg. Dionisije iz Halikarnasa9 kaè da je stari obi~aj Rimqana bio da uvek ukaù pomo} ko god bi je zatraìo. Ovi obi~aji Rimqana nikako nisu bili usamqeni slu~ajevi. Bili su to nepromenqivi principi kao {to se belodano vidi iz ~iwenice da su protiv velikih sila sledili ista na~ela kao i u po~etku protiv okolnih gradova. Posluìli su se Eumenesom i Masinisom da bi pokorili Filipa i Antioha, kao {to su se posluìli Latinima i Hernicima da bi pokorili Volske i Tuske. Zahtevali su brodovqe od Kartagine i kraqeva Azije, kao {to su oduzeli barke od Antija. Ukinuli su politi~ke i gra|anske veze izme|u ~etiri dela Makedonije kao {to su ranije raskinuli savez malih latinskih gradova.10 No, iznad svega, wihova stalna maksima je glasila – podeliti. Ahajska republika je nastala kao savez slobodnih gradova; Senat je proglasio da se ubudu}e svaki grad samostalno upravqa po sopstvenim zakonima, nezavisno od zajedni~ke vlasti. Republika Beo}ana je sli~no tome bila savez nekoliko 9

5

Filopatorov sin. (M.) 6 To je bio slu~aj sa Antiohom. 7 Zabrana nametnuta Antiohu, ~ak i pre rata, da pre|e u Evropu, postala je op{tevaè}a za sve ostale kraqeve. (M.) 8 Apijan, De Bello mithridatico. (M.)

Dionisijev odlomak, iz Odlomka o poslanstvima. (M.) Tit Livije, kwiga VII. (M.) 11 Izostavqen odeqak: Makedonija je bila okruèna neprohodnim planinama. Senat ju je podelio na ~etiri dela, proglasio ih slobodnim, zabranio bilo kakve veze izme|u wih, ~ak i bra~ne, preselio plemi}e u Italiju, i tako uni{tio ovu silu. (Izdawe iz 1734. godine). 10

46

gradova. Ali u ratu protiv Perseja neki gradovi su se svrstali na wegovu stranu a drugi na stranu Rimqana. Ove druge su Rimqani primili pod svoju za{titu uz uslov da zajedni~ki savez bude raspu{ten. Kada bi se neki veliki vladar11 u na{e doba drào ovih pravila, upotrebio bi znatniju silu da podrì susednog vladara zba~enog u pobuni i ograni~io ga na ostrvo koje bi mu ostalo pot~iweno. Dele}i jedinu silu koja se mogla suprotstaviti wegovim namerama, on bi izvukao ogromne koristi na nesre}i svoga saveznika. Kada bi u nekoj dràvi izbili sukobi, Rimqani bi smesta razmotrili stvar, i tako bi se obezbedili da protiv sebe imaju samo stranu koju su osudili. Ako su u pitawu bili vladari iste krvi koji su se sukobili oko krune, oni bi nekad obojicu proglasili za kraqeve;12 ako je jedan od te dvojice bio maloletan,13 odlu~ili bi u wegovu korist i uzeli ga pod svoju pasku kao za{titnici sveta. Oni su stvari doveli dotle da su narodi i kraqevi postajali wihovi podanici ne znaju}i ta~no u kom svojstvu, uvode}i pravilo prema kojem je za wih bilo dovoqno ~uti da bi im se robovalo. Nikada nisu zapo~iwali ratove u dalekim krajevima a da prethodno nisu obezbedili nekog saveznika u okolini neprijateqa na kojeg su se obru{ili, koji bi mogao da se svojim ~etama pridruì vojsci koju {aqu. A kako ova vojska nikad nije bila brojna, uvek bi se potrudili da drè drugu vojsku u neprijatequ najbliòj pokrajini a tre}u u Rimu, uvek spremnu za pohod.14 Tako su ratovali samo 12 Kao {to se desilo Ariaratu i Holofernu u Kapadokiji. (Apijan, in SÚriac) (M.) 13 Da bi kao starateqi mogli da uni{te Siriju, izjasnili su se za Antiohovog sina koji je jo{ bio dete, a protiv Demetrija koji se nalazio kod wih kao talac i koji im se zakliwao na osvetu, govore}i da je Rim wegova majka a senatori wegovi o~evi. (M.) 14 To je bio stalni obi~aj, kao {to se vidi kroz istoriju. (M.) 15 Videti kako su se dràli u ratu u Makedoniji. (M.)

47

malim delom svojih snaga, dok je wihov neprijateq stavqao na kocku sve svoje snage.15 Ponekad su zloupotrebqavali prefiwenost svog jezika: razorili su Kartaginu govore}i da su obe}ali kako }e po{tedeti op{tinu a ne sam grad. Poznato nam je kako su Etolci, koji su sebe prepustili dobroj voqi Rimqana, bili prevareni: Rimqani su tvrdili da je zna~ewe izraza prepustiti se voqi neprijateqa podrazumevalo gubitak svih stvari: li~ne slobode, zemqe, gradova, hramova, ~ak i grobova. Umeli su ~ak i da nasumice tuma~e ugovor. Tako su, poèlev{i da uni{te Ro|ane, saop{tili ovima da im nisu dali Likiju kao poklon ve} kao prijateqa i saveznika. Kada je jedan wihov vojskovo|a sklopio mir da bi spasio svoju vojsku od uni{tewa, Senat nije odobrio mir, ali ga je iskoristio i nastavio rat. Tako se, kad je Jugurta opkolio rimsku vojsku i pustio je prihvataju}i sporazum, desilo da su iste trupe koje je po{tedeo upotrebqene protiv wega. A kad su Numi|ani prisilili dvadeset hiqada Rimqana na ivici gladi da mole za mir, mir kojim je spaseno toliko gra|ana, prekr{en je u Rimu i izigrana narodna voqa tako {to je smewen konzul koji ga je potpisao.16 Ponekad su sa nekim vladarom sklapali mirovni sporazum pod razumnim uslovima, a kad bi ih ovaj ispunio, oni bi dodali nove toliko besmislene da je bio primoran da ponovo zapo~ne rat. Tako, po{to su primorali Jugurtu da preda slonove, kowe, blago i prebege, zatraìli su da se sam preda – {to je najgori mogu}i ~in za vladara i ne moè biti uslov za mir.17 Najzad, sudili su kraqevima zbog wihovih gre{aka i po16 Tako su se odnosili ~ak i prema Samni}anima, Luzitancima i korzikanskim plemenima. O ovim posledwima, videti odlomak Dionove kwige I. (M.) 17 Jednako su se odnosili i prema Virijatu; po{to su od wega zatraìli da preda prebegle, zatraèno je da preda i oru`je; na {ta ni on ni wegovi nisu mogli da pristanu. (Odlomak iz Diona) (M.)

48

jedina~nih prestupa: saslu{ali su àlbe svih onih koji su bili zava|eni sa Filipom, poslali su izaslanike da se brinu o wihovoj bezbednosti. A Perseja su optuìli za nekoliko ubistava i nekoliko sva|a sa gra|anima udruènih gradova. O slavi vojskovo|e se sudilo na osnovu koli~ine zlata i srebra koju je nosio tokom trijumfa, tako da ni{ta nije ostavqao poraènom neprijatequ. Rim se stalno bogatio i svaki rat mu je omogu}avao da krene u slede}i. Prijateqski ili savezni~ki narodi upropa{}avali su se ogromnim darovima koje su davali da bi sa~uvali ili stekli jo{ ve}u naklonost, a polovina novca koju su tako slali Rimqanima bila je dovoqna da budu pobe|eni.18 Kao gospodari sveta, sve blago su sami uzimali: a u pqa~ki su bili mawe nepravedni kao osvaja~i nego kao zakonodavci. Saznav{i da Ptolomej, kraq Kipra, ima pozama{no bogatstvo, na predlog nekog tribuna usvojili su zakon po kojem su sebi pripisali imawe ìvog ~oveka i oduzeli bogatstvo savezni~kom vladaru.19 Uskoro je pohlepa pojedinaca dovr{ila sa razno{ewem onog {to je preostalo od javne otima~ine. înovnici i namesnici nametali su kraqevima svoje nepravde. Dvojica suparnika iscrpqivali su se uzajamno nastoje}i da kupe za{titu koja je uvek bila upitna protiv suparnika ~iji prihodi nisu sasvim presu{ili. Kod Rimqana nije bilo traga ~ak ni od pravde lopova koji unose izvesno po{tewe u obi~aje prestupa. Ukratko, legitimna ili uzurpirana prava oslawala su se iskqu~ivo na novac, vladari su zbog toga skrnavili hramove i oduzimali imovinu najbogatijih gra|ana. Hiqade zlo~ina je po~iweno da bi se Rimqanima 18 Darovi koje je Senat slao kraqevima bile su sitnice poput stolica ili {tapa od slonova~e, ili slu`bene ode`de. (M.) 19 Flor, kwiga III, glava I×. (M.) —Divitiarum tanta fama erat, ut victor gentium populus, et donare regna consuetus, socii viviÜue regis confiscationem mandaverit.

49

dao sav novac ovoga sveta. Ali ni{ta nije boqe posluìlo Rimu od straha koji je svugde izazivao. Pred wim su kraqevi ostajali tihi i izgledali kao glupi. Ne samo da je u pitawu bio opseg wihove mo}i ve} i osoba koja se na{la na udaru. Rizikovati rat sa Rimom zna~ilo je izloìti se ropstvu, smrti i sramu pobede. Tako se oni kraqevi koji su ìveli u sjaju i rasko{i nisu usu|ivali ni da bace pogled na rimski narod. A gube}i hrabrost svojim strpqewem i podlostima, verovali su da uspevaju da unekoliko odloè nevoqe koje su im pretile.20 Molim vas da osmotrite pona{awe Rimqana. Posle Antiohovog poraza, bili su gospodari Afrike, Azije i Gr~ke sa jedva nekim svojim gradom na tom prostoru. Izgledalo je da su osvojili samo da bi davali. No, oni su ostajali ~vrsti gospodari tako da kad bi zaratili protiv nekog vladara, iscrpeli bi ga takore}i teìnom ~itavog sveta. Jo{ nije bilo do{lo vreme da se preuzmu osvojene zemqe. Da su zadràli gradove osvojene od Filipa, otvorili bi o~i Grcima. Da su, posle Drugog punskog rata ili rata sa Antiohom, uzeli zemqe u Africi ili Aziji, ne bi bili u stawu da sa~uvaju nedovoqno osigurana osvajawa.21 Trebalo je sa~ekati da se svi narodi naviknu na poslu{nost kao slobodne dràve i saveznici pre nego {to budu pot~iweni i dok postepeno ne i{~eznu u Rimskoj republici. Pogledajte sporazum koji su sklopili sa Latinima posle pobede na Regilskom jezeru.22 Bio je to jedan od glavnih temeqa wihove mo}i. U wemu ne nalazimo nijednu 20 Skrivali su koliko su mogli svoju mo} i bogatstva od Rimqana. Videti o ovome odlomak iz Dionove kwige I. (M.) 21 Nisu su se usu|ivali da tamo osnivaju svoje kolonije; vi{e su voleli da odràvaju ve~itu qubomoru izme|u Kartagiwana i Masinise, i posluè se podr{kom i jednih i drugih da bi osvojili Makedoniju i Gr~ku. (M.) 22 Dionisije iz Halikarnasa izve{tava o ovome, kwiga VI, glava ×CV, Oksfordsko izdawe. (M.)

50

re~ koja bi dovela u sumwu Carstvo. Bio je to spor vid osvajawa. Pobedili bi jedan narod i zadovoqili se da ga oslabe; nametnuli bi mu uslove koji bi ga u ogromnoj meri razrovali; ako bi se pobunio, bio bi jo{ vi{e unièn i postao bi suàwski narod a da niko ne bi umeo da kaè kada je suàwstvo zapo~elo. Tako Rim zapravo nije bio ni monarhija niti republika, ve} glava na telu koje su ~inili svi narodi sveta.23 Da su [panci, posle osvajawa Meksika i Perua, sledili ovaj plan, ne bi bili prisiqeni da sve razore kako bi sve sa~uvali. Ludost osvaja~a ogleda se u voqi da svim narodima podari svoje zakone i obi~aje. To je besmisleno, jer su qudi sposobni da se podvrgnu bilo kom obliku vladavine. Ali, kako Rim nije nametao op{te zakone, narodi izme|u sebe nisu imali opasne veze. Oni su ~inili telo samo zajedni~kom poslu{no{}u i, mada nisu bili zemqaci, svi su postali Rimqani. Mo`da }e neko prigovoriti da carstva stvorena na zakonima prestola nikada nisu bila ni trajna, ni mo}na. Ali na svetu nije bilo ni~eg toliko protivre~nog kao {to su

23

Jo{ smo zastra{eni kad razmotrimo da su narodi koji su stvorili dana{we mo}ne kraqevine, svi Gali, svi [panci, gotovo ~itava Velika Britanija, Ilirija do Dunava, Germanija do Elbe, Afrika do svojih stra{nih i neprohodnih pustiwa, Gr~ka, Trakija, Sirija, Egipat, sva kraqevstva Male Azije i oni koji su se stisli izme|u Gvozdenih vrata i Kaspijskog mora, i drugi koje sam mo`da zaboravio ili koje ne èlim da spomenem, stole}ima bili samo rimske provincije. (Bose, Rasprava o op{toj istoriji, tre}i deo, glava VI)

planovi Rimqana i varvara. Ukratko, prvi je bio delo snage, drugi slabosti; kod jednog, ropstvo je bilo krajnost, kod drugog, nezavisnost. U zemqama koje su osvojili germanski narodi, vlast je bila u rukama vazala, a samo zakon u rukama vladara. Kod Rimqana stvar je bila potpuno obrnuta. VII KAKO JE MITRIDAT USPEO DA IM ODOLEVA

Od svih kraqeva koje su Rimqani napadali, samo je Mitridat uspeo da se smelo odbrani i suprotstavi im se u vidu pretwe. Wegove dràve bile su idealno mesto za ratovawe. Grani~ile su se sa nepristupa~nom zemqom Kavkaza, ispuwenom najborbenijim plemenima. Otuda su se prostirale sve do Crnog mora. Mitridat je more preplavio brodovima i stalno odlazio da od Skita kupi novu vojsku. Azija je bila otvorena za wegove pohode. Bio je bogat jer su wegovi gradovi na Crnom moru uspe{no trgovali sa slabije razvijenim narodima. Progonstva koja su zapo~ela u ovo doba, prisilila su 1 Frontin, Strategeme, kwiga II, kaè da je Mitridatov zamenik, Arhelaj, bore}i se protiv Sule, postavio ispred sebe svoja kola s kosama, u drugi red falangu, u tre}em nizu pla}enike Rimqana: „MiØtis fugitivis Italic Üuorum pervicacic multum fidebat”. Mitridat je ~ak sklopio savez sa Sertorijem. Videti i Plutarha, Lukulov ìvot. (M.)

52

mnoge Rimqane da napuste svoju zemqu. Mitridat ih je do~ekao {iroke ruke. Stvorio je legije u koje ih je regrutovao a one su postale wegove najboqe ~ete.1 S druge stane, Rim koji je trpeo od graðanskih nesuglasica, zaokupqen pre~im nevoqama, zapostavio je de{avawa u Aziji i pustio Mitridata da niè pobede ili se oporavi posle poraza. Za ve}inu kraqeva nije bilo ni~eg pogubnijeg od wihove vidqive èqe za mirom. Ovo je odvratilo sve ostale narode da sa wima dele opasnost iz koje su i sami toliko ùdeli da se izbave. Ali Mitridat je svima odmah dao do znawa da je neprijateq Rimqana i da }e to uvek biti. Kona~no, gradovi u Gr~koj i Aziji ose}aju}i sve ve}i teret okova Rimqana nad sobom, poklonili su poverewe ovom varvarskom kraqu koji ih je pozivao u slobodu. Ovakvo stawe stvari dovelo je do tri velika rata koji ~ine jedan od lep{ih delova rimske istorije, jer se u wima ne pojavquju ve} ponièni i osramo}eni vladari, poput Antioha i Tigrana, ili kukavice, poput Filipa, Perseja i Jugurte, ve} mo}ni kraq koji u nesre}ama kao lav posmatra svoje rane i postaje zbog wih jo{ razdraèniji. Ovi ratovi su izuzetni zbog stalnih i neo~ekivanih preokreta; i mada je Mitridatu po{lo za rukom da oporavi svoju vojsku, desilo se, zauzvrat, kada je bila neophodna ve}a disciplina i poslu{nost, da ga varvarske trupe napuste; iako je bio ve{t da podstakne narode i gradove na bune, na drugoj strani iskusio je izdajstva svojih vojnih zapovednika, svoje dece i svojih èna; napokon, iako se borio protiv neobu~enih rimskih vojskovoða, u razli~itim razdobqima protiv wega poslati su Sula, Lukul i Pompej. Ovaj vladar je pobedio rimske vojskovoðe i osvojio Aziju, Makedoniju i Gr~ku, doìveo poraz od Sule, vra}en sporazumom na stare granice, izmoren od rimskih vojskovoða, uspeo jo{ jedanput da odnese pobedu i osvoji Aziju. Zatim ga je Lukul proterao u wegovu zemqu, pa

53

se prinudno povukao u Tigranokertu i videv{i da je beznade`no slomqen i prepu{ten samom sebi, prebegao je u sopstvene dràve i tamo se ponovo u~vrstio. Pompej je nasledio Lukula i sru{io Mitridata. Mitridat je pobegao iz svojih zemaqa i prelaze}i Araks, na putu kroz zemqu Laza, dospevao iz opasnosti u opasnost. Okupqaju}i usput varvare koje bi prona{ao, izbio je na Bosfor i sukobio se sa sinom Makarom koji je sklopio mir sa Rimqanima.2 U provaliji u kojoj se na{ao, re{io je da prenese rat u Italiju i krene na Rim sa istim narodima koji su ga nekoliko stole}a ranije osvojili i to istim putem.3 Drugi od wegovih sinova, koga su izdali Farnak i vojska zastra{ena slavom wegovih poduhvata i opasnosti u koje se upu{tala, umro je kao kraq. Pompej je bio taj koji }e brzim nizom pobeda dovr{i-

2 Mitridat ga je proglasio za kraqa Bosfora. Ubio se na vest o dolasku oca. (M.) 3 Videti Apijana, De Bello mithridatico. (M.) 4 Videti Plutarha, u Pompejevom ìvotu, i Zonaru, kwiga II. (M.)

55

ti veli~anstveno delo rimske veli~ine. Pridruìo je beskona~an broj zemaqa telu svoga carstva {to je vi{e posluìlo veli~awu rimskog sjaja nego wegovoj stvarnoj mo}i. I mada je, po natpisima no{enim prilikom wegovog trijumfa, izgledalo da je pove}ao javne prihode za vi{e od jedne tre}ine, mo} Rima nije porasla a javne slobode su postale ugroènije.4 VIII O SUKOBIMA KOJIH JE UVEK BILO U GRADU

Dok je Rim osvajao svet, unutar wegovih zidina besneo je tajni rat. Wegov ogaw bio je poput vulkana koji bquje vatru kad god se pojavi ne{to {to podsti~e wegovu aktivnost. Posle progona kraqeva, vlast je postala aristokratska. Samo su porodice patricija sticale slu`be, sva dostojanstva1 i, shodno tome, sve vojne i graðanske po~asti.2 Patriciji su, èle}i da spre~e povratak kraqeva, nastojali da poja~aju pokret koji je obuzeo narodni duh. No u~inili su vi{e nego {to su smerali: hrane}i ga mr`wom protiv kraqeva, probudili su u wemu neumerenu èqu za 1 Patriciji su u neku ruku imali sveti karakter: samo su oni mogli da primaju auspicije. Videti kod Tita Livija, kwiga VI, govor Apija Klaudija. (M.) 2 Na primer, samo su oni mogli da slave trijumf jer su samo oni smeli da postanu konzuli i vojni zapovednici. (M.)

slobodom. Budu}i da je kraqevska vlast u potpunosti pre{la u ruke konzula, narod je osetio nedostatak slobode koju je bio prisiqavan da zavoli. Zato je nastojao da prinudi konzulsku vlast, da dobije plebejske slu`be i da sa plemstvom podeli kurulske ~asti. Patriciji su bili prinuðeni da udovoqe svemu {to je od wih zahtevano, zato {to u gradu gde je siroma{tvo bilo op{ta odlika a bogatstvo bilo prezreno kao tajni put za preuzimawe vlasti, rod i ~ast nisu pruàli mnogo prednosti. Vlast je tako morala da bude vra}ena mno{tvu, a aristokratija da se postepeno preobrati u narodnu dràvu. Oni koji su odani kraqu mawe su obuzeti zavi{}u i qubomorom od onih koji ìve u naslednoj aristokratiji. Vladar je toliko udaqen od svojih podanika da ih skoro i ne viða, i toliko je nadmo}niji da oni nisu u stawu da zamisle bilo {ta {to bi moglo da ih zapawi. Ali plemstvo na vlasti je izloèno svim pogledima i nije toliko uzvi{eno da bi se izbegla neprestana i neugodna poreðewa. Zato se i dogaðalo a i danas se dogaða da narod prezire senatore. U tom pogledu su najsre}nije republike u kojima se roðewem ne sti~e u~e{}e u vlasti, jer su qudi mawe zavisni prema vlasti koju daju onome koga èle i oduzmu mu je kada ho}e. Nezadovoqan patricijima, narod se povukao na Sveto brdo. Izaslanici su dolazili da ga umire i kako su se svi meðusobno zakliwali da }e se pomagati ukoliko patriciji ne odrè re~3 – {to bi dovodilo do stalnih sednica i poremetilo sve funkcije ~inovni{tva – proceweno je da je boqe stvoriti ustanovu koja bi mogla da spre~i nepravde nad plebejcima.4 Ali zbog ve~ne bolesti u ~oveku, plebejci koji su dobili tribune da bi se branili, posluìli su se wima za napad: postepeno su ukidali sve privilegije patrici3 4

Zonara, kwiga II. (M.) Poreklo narodnih tribuna. (M.)

57

56

ja {to je izazivalo stalna sporewa. Tribuni su podràvali ili, ta~nije, podsticali narod, a Senat je branio patricije, koji su ga gotovo iskqu~ivo i sa~iwavali, naklowen starim pravilima i u strahu da bi stanovni{tvo moglo uzdi}i nekog tribuna do tiranije Narod se koristio vlastitim snagama i premo}i u glasovima, odbijawem da ide u ratove, pretwama da }e se iz wih povu}i, pristrasnim zakonima i, najzad, presudama protiv onih koji su mu dugo pruàli otpor. Senat se branio mudro{}u, pravdom i qubavqu prema otad`bini koju je podsticao, dobrim delima i razumnim upravqawem riznicama Republike, po{tovawem koje je narod negovao prema ugledu vode}ih porodica i vrlini slavnih li~nosti,5 religijom, drevnim ustanovama i zabranom saborovawa pod izgovorom da su prilike bile nepovoqne, slugama, me|usobnim suprotstavqawem tribuna, postavqawem diktatora,6 zanimawem za novi rat ili nesre}e koje su zdruìvale sve interese; najzad, o~inskom popustqivo{}u kojom je udovoqavao delu narodnih zahteva kako bi se

5 Narod koji je voleo slavu, sastavqen od qudi koji su ìvot provodili u ratovawu, nije mogao da uskrati izbor velikom ~oveku pod kojim se borio. On je dobio pravo da bira plebejce, a birao je patricije. Bio je prisiqen da sebi veè ruke, obaveznim postavqawem jednog plebejskog konzula: i plebejske porodice koje su ulazile u slu`bu, potom su za wu stalno birane; a kada bi narod uzdigao do po~asti nekog ~oveka niskog porekla, poput Varona i Marija, bila je to neka vrsta pobede nad samim sobom. (M.) 6 Da bi se odbranili, patriciji su imali obi~aj da postave diktatora: to im je zadivquju}e polazilo za rukom; ali plebejci su dobiv{i pravo da budu birani kao konzuli, tako|e mogli da biraju diktatore; i to je uznemirilo patricije. Videti kod Tita Livija, kwiga VIII, kako ih je Publije Filo ponizio tokom svoje diktature: doneo je tri veoma {tetna zakona. (M.) 7 Patriciji su sa~uvali samo nekoliko sve{teni~kih ~asti i pravo da imenuju ~inovnika koga su zvali privremeni kraq (interreØ). (M.)

odustalo od drugih i onom stalnom maksimom da je bitnije o~uvawe republike od staleà ili ma kakve slu`be. Kako je vreme prolazilo, plebejci su toliko unizili patricije da je razlika me|u porodicama postala ni{tavna7 i svi su bez razlike sticali priznawa. Onda su se javili novi sporovi izme|u obi~nog naroda, koji su podsticali tribuni, i glavnih patricijskih ili plebejskih porodica, koje su zvali plemstvom i koji su imali na svojoj strani Senat u kojem su i sedeli. I po{to stari obi~aji vi{e nisu vaìli, pojedinci su dolazili do ogromnih bogatstava a po{to bogatstvo neizbe`no donosi vlast, plemstvo je pruàlo ja~i otpor od patricija i to je bio razlog smrti Graha i ve}ine onih koji su za wima usledili.8 Moram da pomenem magistraturu koja je umnogome doprinela da se odrì vlast Rima – re~ je o cenzorima. Oni su popisivali narod i, budu}i da je ja~ina Republike po~ivala na disciplini, strogom moralu i stalnom po{tovawu izvesnih obi~aja, ispravqali su zloupotrebe koje zakon nije predvideo ili kojima obi~an magistrat nije mogao da sudi.9 Postoje r|avi primeri gori od zlo~ina, a vi{e je dràva propalo zbog gaèwa moralnih obi~aja nego zbog kr{ewa zakona. U Rimu su cenzori10 reformisali sve {to bi moglo da unese opasne novotarije, da promeni ose}awe i duh naroda, da ugrozi wihovu nepromewenu traj8

Kao Saturnin i Glaucije. (M.) Moèmo da uo~imo kako su bili ponièni oni koji su, posle bitke kod Kane, smatrali da bi trebalo napustiti Italiju; oni koji su se predali Hanibalu; oni koji su zbog nerazumevawa propustili wegov govor. (M.) 10 Izostavqena napomena: Cenzus sam po sebi, ili popis gra|ana, bio je vrlo mudra stvar; to je bilo priznawe dràvnih poslova i preispitivawe mo}i dràve: uveo ga je Servije Tulije. Pre wega, kaè Eutropije, kwiga I, cenzus je bio nepoznat u svetu. (Izdawe iz 1734. godine) 11 Ovo se zvalo Aerarium aliÜuem facere aut in coeritum tabulas referre. Udaqavan je iz centurije i gubio je pravo glasa. (M.) 12 Tit Livije, kwiga ××I×. (M.) 9

58

nost – ako smem da upotrebim taj pojam, kao i svaki nered, u domu ili u javnosti. Mogli su da isteraju iz Senata koga poèle, da vitezu oduzmu kowa koji mu je dràva dodelila, da gra|anina uvrste u drugu tribu pa ~ak i me|u one koje su pla}ale gradske da`bine ne u~estvuju}i u wegovim povlasticama.11 M. Livije je popisao sam narod i od trideset i pet triba wih trideset i ~etiri svrstao u redove onih koje su ostale bez povlastica u gradu.12 „Jer”, rekao je, „po{to ste me osudili, izabrali ste me za konzula i cenzora. Time ste izdali vlastito poverewe ili jedanput, izri~u}i mi presudu, ili dva puta, izabrav{i me za konzula a potom cenzora.” Cenzori su izbacili iz Senata narodnog tribuna M. Duronija zato {to je u vreme svoje magistrature ukinuo zakon koji je ograni~avao izdatke na gozbama.13 Cenzorstvo je bilo vrlo mudra ustanova. Cenzori nisu svakome mogli da oduzmu magistrat, zato {to bi to poremetilo delatnost javnih slu`bi,14 ali su nametnuli propast staleà i ~ina i takore}i uskra}ivali gra|aninu pojedina~nu vrednost. Servije Tulije je sproveo ~uvenu podelu na centurije koju su nam toliko dobro pojasnili Tit Livije15 i Dionisije iz Halikarnasa.16 On je raspodelio sto devedeset tri centurije u {est klasa i sav obi~an puk uvrstio u posledwu centuriju koja je sama ~inila {estu klasu. Uo~ava se da je ovom podelom iskqu~io obi~an puk od prava izbora ne zakonom ve} stvarno. Kasnije je presu|eno da }e se podela na tribe odraziti i na glasawe, izuzev u pojedinim slu~ajevima. Bilo je trideset i pet triba, svaka sa pravom 13

Valerije Maksim, kwiga II. (M.) Zvawe senatora nije predstavqalo magistraturu. (M.) 15 Kwiga I. (M.) 16 Kwiga IV, 15, i slede}e. (M.) 17 Nazvani turba forensis. (M.) 18 Videti Tita Livija, kwiga I×. (M.) 14

59

glasa: ~etiri u gradu i trideset i jedna na selu. Vode}i gra|ani, svi zemqodelci, naravno, ubrajani su u tribe na selu, a u one gradske u{ao je obi~an puk17 koji je, budu}i zapreten unutar zidina, imao malog uticaja na poslove i to je smatrano spasom po Republiku. A kad je Fabije me|u ~etiri gradske tribe preselio niè klase koje je Apije Klaudije raspodelio po svim slojevima, stekao je nadimak Maksimus.18 Svakih pet godina cenzori su razmatrali trenutno stawe u Republici i preraspodeqivali narod me|u razne tribe tako da tribuni i ambiciozni pojedinci nisu mogli da steknu kontrolu nad glasovima a sam narod nije mogao da zloupotrebi vlast.19 Vlast Rima je bila zadivquju}a jer su od wenog postanka zloupotrebe mogle da se isprave ure|ewem, bilo zahvaquju}i duhu naroda, bilo snagom Senata ili autoritetom pojedinih . Kartagina je propala zato {to nije mogla da zadrì ni ruku svog Hanibala kad je trebalo sase}i zloupotrebe. Atina je pala zato {to su joj se zablude toliko omilele da 19 Du`nosti cenzora nisu prestajale ovim; oni su vr{ili i popis, „i tako je”, kaè Bose, „Rim znao koliko gra|ana je sposobno da nosi oru`je, i {ta se moè o~ekivati od omladine koja odrasta. Osim toga, oni su upravqali snagama protiv neprijateqa koji je stizao sa obala Afrike, koga je trebalo uni{titi u tu|oj zemqi, kada je pomo} kasnila i kada su pobede, koje su stajale toliko krvi, postale pogubne. Zbog toga, kakav god je gubitak zabeleèn, Senat je uvek svestan onoga {to je preostalo od dobrih vojnika, samo taktizirao i nikad nije dopu{tao posrnu}e. Kada su posle poraza kod Kane i pobuna koje su usledile, snage Republike toliko smawene da je odbrana bila jedva zamisliva u slu~aju neprijateqskog napada, odràvao se hrabro{}u; i ne vode}i ra~una o gubicima, pratio je pokrete pobednika. îm je prime}eno da Hanibal, umesto da dovr{i svoju pobedu, neko vreme ne pomi{qa ni na {ta drugo osim da u woj uìva, Senat se ohrabrio i uvideo da neprijateq koji je sposoban da propusti sopstvenu sre}u i prokocka vlastite velike uspehe, nije stvoren da bi pobedio Rimqane. Od toga vremena Rim je stalno beleìo najve}e poduhvate; a Hanibal koji je bio vrlo ve{t, hrabar i oven~an pobedama, nije im se mogao suprotstaviti”. (Rasprava o op{toj istoriji, tre}i deo, glava VI) 20 Ali vi{e ni vlasti. (M.)

61

nije ni èlela da se povrati. A, me|u nama, italske republike koje se hvale stalno{}u svojih vlada, trebalo bi da se jedino hvale trajno{}u wihovih zloupotreba. Zato i nemaju vi{e slobode nego {to je imao Rim u doba decemvira.20 Vlada Engleske je mudrija zato {to tamo postoji telo koje je stalno ispituje i stalno preispituje samo sebe, a wegove gre{ke nikad nisu dugotrajne i ~esto su korisne da narodu udahnu duh budnosti. Ukratko, slobodna vlada {to }e re}i vlada u stalnom pokretu, ne moè da opstane ukoliko nije sposobna da se popravi sopstvenim zakonima. I× DVA UZROKA PROPASTI RIMA

Dok je prevlast Rima bila ograni~ena na Italiju, Republika je lako mogla da opstane. Svaki je vojnik ujedno bio i gra|anin, svaki konzul je okupqao vojsku a drugi gra|ani su odlazili u rat pod wegovim naslednikom. Kako broj trupa nije bio prevelik, vodilo se ra~una da u mi1 Oslobo|eni robovi i oni koje su zvali capite censi zato {to su posedovali neznatni imetak, pa su bili oporezovani samo po glavi, nisu regrutovani u kopnenu vojsku, izuzev u hitnim slu~ajevima. Servije Tulije ih je uvrstio u {esti razred a vojnici su sakupqani samo izme|u prvih pet razreda. Ali polaze}i u rat protiv Jugurte, Marije je bez razlike regrutovao sve qude: „Milites scribere”, kaè Salustije, „non more majorum, neÜue classibus, sed uti cujusÜue libido erat, capite censos perosÜue”. (De Bello Jugurth.). Potrebno je znati da u podeli na tribe, oni koji su se na{li me|u gradskim tribama bili su gotovo izjedna~eni sa onima koji su u podeli na centurije ubrojani u {esti razred. (M.)

liciju budu primani samo qudi koji su bili dovoqno imu}ni da bi imali interesa za o~uvawe grada.1 Kona~no, Senat je pomno pratio dràwe vojskovo|a i izbijao im iz glave svaku pomisao o kr{ewu du`nosti. Ali kad su legije pre{le Alpe i more, ratnici koji su morali da budu ostavqeni u vi{e pohoda po zemqama koje su osvajane, postepeno su gubili gra|anski duh. A vojskovo|e koje su vodile vojske i kraqevstva, osetili su sopstvenu mo} i odbijali su poslu{nost. Vojnici su otada po~eli da slu{aju samo svoga vojskovo|u, da polaù sve svoje nade u wega i ose}aju se sve daqim od grada. To vi{e nisu bili vojnici Republike, ve} Sulini, Marijevi, Pompejevi, Cezarovi vojnici. Rim vi{e nije mogao da zna da li je ~ovek na ~elu vojske u provinciji wen vojskovo|a ili neprijateq. Sve dok je narod Rima bio potkupqivan samo od svojih tribuna kojima su mogli da dodele samo vlast, Senat je bio u prilici da se lako brani jer je delovao nepromenqivo, dok je stanovni{tvo prelazilo iz krajwe èstine u krajwu slabost. Ali kada je narod stekao mogu}nost da svojim miqenicima dodeli izuzetnu vlast na strani, sva mudrost Senata je postala beskorisna i Republika je bila izgubqena. Razlog zbog kojeg slobodne dràve traju kra}e od ostalih, leì u tome {to su nevoqe i uspesi koje doìvqavaju uvek dovodili do gubitka sloboda, dok uspesi i nevoqe dràve u kojoj je narod porobqen samo potvr|uju wegovu pot~iwenost. Mudra republika ne sme da rizikuje i izloì se opasnosti dobre ili zle sudbine. Jedino dobro kojem treba da teì jeste opstanak dràve. 2

Jus latii, jus italicum. (M.) Ekvi su govorili na svojim skup{tinama: „Oni koji su mogli da biraju, dali su prednost svojim zakonima nad rimskim pravom koje je neminovna kazna onima koji se od wega nisu mogli odbraniti”. (Tit Livije, kwiga I×, glava ×LV) (M.) 3

63

62

Ukoliko je veli~ina carstva uni{tila Republiku, veli~ina grada nije imala maweg uticaja. Rim je porobio ~itav svet uz pomo} naroda Italije kojima je u raznim prilikama davao razli~ite povlastice;2 ve}ina ovih naroda u po~etku nije mnogo marila za rimsko gra|ansko pravo a neki su radije èleli da o~uvaju sopstvene obi~aje.3 Ali, kad je ovo pravo po~elo da zna~i univerzalni suverenitet, a ~ovek nije ni{ta zna~io ako nije rimski gra|anin, narodi Italije su re{ili ili da propadnu ili da postanu Rimqani. Ne uspev{i da se izbore sa spletkama i molbama, latili su se oru`ja: podigli su se na ustanak du` ~itave obale Jonskog mora, a ostali saveznici sledili su wihov primer.4 Prisiqen da se bori protiv onih koji su takore}i ~inili ruke kojima je osvojen svet, Rim je bio izgubqen. Bi}e sveden na svoje zidine; dodelio je ovo tako èqeno pravo saveznicima koji mu jo{ nisu uskratili odanost,5 a postepeno svima. Posle toga, Rim vi{e nije bio grad ~iji su qudi objediweni duhom, qubavqu prema slobodi, mr`wom prema tiraniji, gde je qubomora prema mo}i Senata i ovla{}ewima velika{a, pome{ana sa po{tovawem, bila tek qubav prema ravnopravnosti. Kada su narodi Italije postali wegovi saveznici, svaki grad je u wega unosio svoj duh, svoje pojedina~ne interese i zavisnost od velikog za{titnika.6 Razbijeni grad vi{e nije ~inio celinu. A budu}i da su wegovi gra|ani bili to samo fiktivno, da vi{e nije bilo istih magistrata, istih zidina, istih bogova, istih hramova i istih grobova, 4 Askulci, Marsi, Vestini, Marucini, Frentini, Hirpini, Pompejani, Venusini, Japigi, Lukani, Samniti i drugi. (Apijan, O gra|anskom ratu, Kwiga I) (M.) 5 Tusci, Umbri, Latini. To je dovelo do porobqavawa nekoliko naroda; a kako su oni postali gra|ani, drugi su odloìli oru`je; na kraju, ostali su samo Samni}ani koji su bili istrebqeni. (M.) 6 Zamislimo ~udovi{nu glavu naroda Italije koja bi izborom svakog ~oveka, upravqala ostatkom sveta! (M.)

nisu vi{e posmatrali Rim istim o~ima, nisu vi{e negovali qubav prema otad`bini a rimska ose}awa su i{~ezla. Ambiciozni su doveli u Rim ~itave gradove i narode da bi uneli nered u glasawe ili pridobili glasove. Skup{tine su postale pravi skupovi zaverenika, grupe pobuwenika nazvane su comices. Vlast naroda, wegovi zakoni i ~ak i sam narod postali su himeri~ni pojmovi a anarhija je bila tolika da se vi{e nije moglo ustanoviti da li je ili ne narod usvojio neki propis. Od pisaca saznajemo samo za podele koje su uni{tile Rim, ali ne prime}ujemo da su ove podele bile neophodne, da ih je oduvek bilo i da su uvek morale postojati. Veli~ina Republike je izazvala sve nevoqe i preobratila narodne bune u gra|anske ratove. U Rimu je moralo biti podela zato {to tako hrabri, neustra{ivi i stra{ni ratnici nisu mogli da budu umereni kod ku}e. Traìti u slobodnoj dràvi qude koji su u ratu ùstri a u miru pla{qivi, zna~ilo je èleti nemogu}e. I, po pravilu, kad god vidimo da su u dràvi koja sebe zove republikom svi mirni, moèmo biti sigurni da tamo nema slobode. Ono {to se u politi~kom telu zove jedinstvo jeste prili~no vi{ezna~no: istinsko jedinstvo je u skladu u kojem svi delovi, koliko god delovali suprotstavqeno, sara|uju za op{te dobro dru{tva kao {to u muzici nesaglasja dopuwuju op{te sazvu~je. U dràvi u kojoj nam se ~ini da uo~avamo samo sukobe, moè postojati jedinstvo, tj. sklad iz kojeg proisti~e sre}a koja predstavqa jedini stvarni mir; kao {to je sa delovima sveta, koji su ve~no povezani akcijama jednih i reakcijama drugih. Ali u skladu sa azijskim despotizmom, tj. neodmerenom vla{}u, uvek postoji prava podela: zemqodelac, ratnik, trgovac, ~inovnik, plemi} povezani su samo utoliko 7

Videti Ciceronova Pisma Atiku, kwiga IV, pismo ×VIII. (M.)

64

{to ugwetavaju druge bez otpora. I ukoliko tu vidimo7 ikakvo jedinstvo, tu nisu ujediweni gra|ani ve} mrtva tela sahrawena jedna pored drugih. Ta~no je da su zakoni Rima postali nedovoqni da upravqaju Republikom. Ali oduvek se prime}ivalo da dobri zakoni koji su uve}ali malu republiku, postaju teret kad ona naraste, zato {to je wihova prirodna posledica nastanak a ne vlast velikog naroda. Postoje zna~ajne razlike izme|u dobrih i pogodnih zakona, izme|u onih koji omogu}avaju narodu da gospodari sobom i onih koji odràvaju wegovu vlast. U svetu u ovom trenutku postoji republika koju gotovo niko ne poznaje8 a koja u tajnosti i ti{ini svakim danom uve}ava svoju mo}. Izvesno je da ukoliko ikada dostigne veli~inu na koju je predodre|uje mudrost, neizbe`no }e promeniti svoje zakone. A to ne}e biti delo zako8

Bernski kanton. (M.) Izostavqena napomena: Ima qudi koji su rimsku vlast smatrali r|avom, jer je bila me{avina monarhije, aristokratije i narodne dràve; ali savr{enstvo vlade ne ogleda se u tome da se dovede u vezu sa odre|enom vrstom politike kakva se nalazi u politi~kim ud`benicima, ve} da se odgovori na mi{qewa koja svaki zakonodavac mora imati, a to su veli~ina jednog naroda ili wegova sre}a. Nije li i vlast Lakedemona bila sastavqena od ova tri elementa? (Izdawe iz 1734. godine) 10 Mogli bismo uzrocima propasti Rima dodati mnogo pojedina~nih incidenata. Strogost poverilaca prema du`nicima izazivala je velike i ~este pobune. Izuzetan broj gladijatora i robova kojima su Rim i Italija bili preoptere}eni izazvao je zastra{uju}e nasiqe pa ~ak i krvave ratove. Rim, iscrpqen tolikim gra|anskim i osvaja~kim ratovima, stekao je toliko novih gra|ana slu~ajno ili namerno, da je sebe jedva mogao da prepozna me|u tolikim strancima koje je odoma}io. Senat je ispuwen varvarima; rimska krv se me{ala; qubav prema otad`bini, zahvaquju}i kojoj se Rim izdigao nad svim ostalim narodima sveta, nije bila usa|ena ovim gra|anima pristiglim sa strane; a ostali su se iskvarili usled ove me{avine. Kako je raslo izuzetno mno{tvo novih gra|ana, umnoàvale su se spletke a nemirni duhovi su i tu nalazili na~ina da se sna|u i uspeju. Ipak, broj siroma{nih je beskona~no ⇒ 9

nodavca ve} posledica iskvarenosti. Rim je stvoren radi {irewa a wegovi zakoni su iz tog razloga bili zadivquju}i.9 Kakva god bila vlada – vlast kraqeva, aristokratije ili narodna dràva – Rim nikada nije prestao da se upu{ta u poduhvate koji zahtevaju jako vo|stvo – i u tome je uspeo. Nije se pokazao mudrijim od ostalih dràva za jedan dan, ve} za ve~nost; odràvao je malu, osredwu, veliku mo} sa podjednakom nadmo}no{}u, i nije bilo uspeha koje nije iskori{}en niti nesre}e kojom se nije posluìo. Izgubio je svoju slobodu zato {to je suvi{e rano dovr{io svoje delo.10 × ⇒ rastao zbog rasko{i, nemara i nerada koji su se javqali. Oni koji su osiroma{ili, nalazili su spas samo u nemirima i u svakom slu~aju nisu brinuli da li }e sve ostalo propasti zajedno sa wima: ambiciozni velika{i i bednici koji nemaju {ta da izgube uvek vole promenu. Ove dve vrste gra|ana preovladale su u Rimu, a zajedni~ka dràva koja jedina moè da odrì u ravnoteì sve slojeve naroda, postaju}i sve slabija, dovela je do pada Republike. (Bose, Rasprava o op{toj istoriji, tre}i deo, glava VII) 1 Po{to je Kinej odrào govor za Pirovom trpezom, Fabricije je poèleo da svi neprijateqi Rima usvoje principe sli~ne sekti. (Plutarh, Pirov ìvot) (M.) 2 „Ako Grcima pozajmite jedan talenat, uz deset obe}awa, deset upozorewa, uz toliko svedoka, nemogu}e je da oni ispune obe}awe; ali me|u Rimqanima, re~ se po{tuje zbog date zakletve, bez obzira da li se radi o dràvnom novcu ili imovini pojedinca. Zato je mudro ustanovqen strah od pakla; i danas ga bezrazlo`no pobijaju.” (Polibije, kwiga VI) (M.) 3 Kwiga IV, pismo ×VIII.

67

66

O ISKVARENOSTI RIMLJANA

Verujem da je Epikurova sekta koja se u Rimu pojavila pri kraju Republike, mnogo doprinela da pokvari srca i duh Rimqana.1 Grci su se pre wih zaludeli ovom sektom. A ranije su se i pokvarili. Polibije nam pripoveda da u wegovo doba gr~ka zakletva ne uliva poverewe, dok je Rimqanin wome takore}i okovan.2 Postoji u Ciceronovim pismima Atiku3 ~iwenica koja nam pokazuje koliko su se Rimqani u tom pogledu izmenili od Polibijevog doba. „Memije je”, pi{e on, „upravo izvestio Senat o sporazumu koji su wegov suparnik i on sklopili sa konzulima, po kojem se ovi zakliwu da }e ih podràti u wihovom zahtevu za konzulat u idu}oj godini. A oni su, sa svoje strane, obe}ali da }e konzulima platiti ~etiri stotine hiqada sestercija ukoliko prona|u tri augura koji bi potvrdili da su bili prisutni kad je narod doneo zakon kurije,4 iako nisu bili, i dva biv{a konzula koji }e tvrditi da su sudelovali u potpisivawu zakqu~ka Senata kojim se ure|uje uprava u wihovim provincijama, mada nisu.” Koliko mnogo prevaranata u jednom jedinom ugovoru! Na stranu ~iwenica da je vera oduvek bila najboqi jemac qudskog morala, kod Rimqana je posebna osobenost bila da su izvesno religiozno ose}awe me{ali sa qubavqu koju su negovali prema otad`bini. Ovaj grad osnovan pod najboqom za{titom, Romul, wihov kraq i bog, 4 Kurijatski zakon je davao vojnu vlast, a zakqu~ak Senata odre|ivao je ~ete, novac, oficire koje je trebalo da izdràva namesnik: a konzuli su da bi sve bilo ura|eno prema wihovoj zamisli, èleli da proglase la`ni zakon i la`ni zakqu~ak Senata. (M.) 5 Ku}u koju je Kornelije kupio za sedamdeset pet hiqada drahmi, Lukul je otkupio ne{to kasnije za dva i po miliona. (Plutarh, Marijev ìvot) (M.)

Kapitol, ve~an kao Grad, i Grad, ve~an kao wegov osniva~, svi su u ranije doba ostavqali utisak na duh Rimqana za koji je bilo poèqno da bude o~uvan. Veli~ina dràve dovela je do veli~ine pojedina~nih imetaka. Ali kako je istinska mo} u obi~ajima a ne u bogatstvu, koje je kod Rimqana postalo nezasito, ovo je dovelo do neobuzdane rasko{i i rasipni{tva.5 Oni koji su isprva bili iskvareni bogatstvom, kasnije su se iskvarili u bedi. Sa imovinom koja nadrasta ìvotne potrebe, bilo je te{ko biti dobar gra|anin; sa ~e`wom i bolom za propalim bogatstvom, ~ovek je bio spreman na svaki o~ajni~ki potez. I kao {to kaè Salustije,6 stasala je generacija qudi koji nisu mogli da steknu ni nasledstvo niti da dopuste to drugima. Ipak, kakva god bila iskvarenost u Rimu, nisu ga sna-

6 Ut merito dicatur genitos esse, Üui nec ipsi habere possent res familiares, nec alios pati. (Odlomak iz Salustijeve Istorije, naveden prema delu O dràvi bo`joj, kwiga II, glava ×VIII) (M.) 7 Romul je dopustio slobodnim qudima samo dve vrste zanimawa, zemqoradwu i zanatstvo. Trgovci, radnici, oni koji su izdavali ku}e, gostioni~ari, nisu ubrajani u gra|ane. (Dionisije iz Halikarnasa, kwiga II; Idem, kwiga I×.) (M.) 8 Ciceron navodi razloge u svojim Du`nostima, kwiga III. (M.) 9 Trebalo je odsluìti deset godina, izme|u {esnaeste i ~etrdeset sedme godine ìvota. Videti Polibija, kwiga VI. (M.)

69

{le sve nevoqe jer je snaga wegovih ustanova bila takva da je sa~uvala juna~ku ùstrinu i wenu primenu u ratu uprkos bogatstvu, popustqivosti i ~ulnim zadovoqstvima {to se, verujem, nije desilo nijednom drugom narodu na svetu. Rimski gra|ani su trgovinu7 i zanate smatrali ropskim ve{tinama8 – nisu se bavili wima. Ako je bilo nekih izuzetaka, radilo se samo o nekolicini slobodwaka koji su nastavili sa svojim ranijim zanimawem. No, u celini uzev, Rimqani su poznavali samo ve{tinu ratovawa koja je bila jedini put da se stigne do slu`bi i po~asti.9 Tako su ratni~ke vrline preostale i kad su sve ostale bile propale. ×I 1. O SULI 2. O POMPEJU I CEZARU

Molim za dopu{tewe da odvratim pogled sa Marijevih i Sulinih ratnih uàsa. Wihovu zapawuju}u povest nalazimo kod Apijana. Osim qubomore, ambicije i okrutnosti dvojice vo|a, svaki Rimqanin je kipteo od besa. Novi i stari gra|ani nisu mogli da prihvate jedni druge kao pripadnike iste Republike,1 pa su zapo~eli rat koji je po svom na1 Poput Marija koji je na sebe preuzeo vo|ewe rata protiv Mitridata, na Sulino protivqewe, te je uz pomo} tribuna Sulpicija, razdelio osam novih triba italskih plemena me|u stare, {to je Italcima pruìlo prednost na izborima, a oni su ve}inom bili u Marijevoj stranci, dok su Senat i stari gra|ani bili na strani Sule. (M.) 2 Pogledati u Katilininoj zaveri, sliku ove vojske koju je sa~inio Salustije. (M.)

ro~itom svojstvu bio i gra|anski i osvaja~ki u isto vreme. Sula je donosio dobro zami{qene zakone da bi uklonio uzrok postoje}ih nereda. Wima je pro{irena vlast Senata, umerena mo} naroda i ure|ena prava tribuna. Fantazija koja ga je naterala da odbaci diktaturu kao da je povratila ìvot Republici, ali u mahnitosti wegovih uspeha, u~inio je stvari koje su onemogu}ile Rimu da sa~uva slobodu. Tokom svog azijskog pohoda razorio je ~itavu vojnu disciplinu: navikao je vojsku na plen2 i usadio joj potrebe koje se ranije nisu javqale. Prvo je iskvario vojnike koji su kasnije iskvarili svoje vojskovo|e. Upao je u Rim sa oru`jem u rukama i nau~io vojskovo|e da skrnave to uto~i{te slobode.3 Podelio je vojnicima zemqu koja je pripadala gra|anima4 i zauvek ih u~inio pohlepnim; od tog trenutka nadaqe, svaki je ratnik vrebao priliku u kojoj bi mogao da se dokopa imawa svojih sugra|ana. Izmislio je zabrane i ucenio glave svih onih koji nisu pripadali wegovoj stranci. Posle toga bilo je nemogu}e pristupiti Republici: kad god bi se na{la dva ambiciozna ~oveka koji se otimaju za pobedu, oni koji su bili neutralni i samo pristalice slobode, bili su sigurni da }e biti proskribovani ko god bude iza{ao kao pobednik. Zato je opreznost nalagala da se pristupi jednoj ili drugoj strani. Posle wega, govori nam Ciceron,5 do{ao je ~ovek koji 3 Fugatis Marii copiis, primus urbem Romam cum armis ingressus est. (Odlomak iz Jovana Antiohijskog, u Izvodu o vrlinama i porocima) (M.) 4 Na samom po~etku bi podelili deo zemqe pobe|enih neprijateqa, ali Sula je podelio zemqu gra|anima. (M.) 5 O du`nostima, kwiga II, glava VIII. (M.) – Secitus est, Üui in causa impia, victoria etiam foediore, non singulorum civium bona publicaret, sed universas provincias regionesÜue uno calamitatis jure comprehenderet. 6 Vaqa uporediti {ta je usledilo posle Cezarove smrti. (M.)

71

70

je na jo{ bespo{tedniji na~in i posle jo{ sramnije pobede, ne samo oduzeo pojedincima imetak, nego uneo isti nemir u ~itave pokrajine. Odlaù}i diktaturu, izgledalo je da Sula èli da ìvi samo pod za{titom svojih zakona. Ali ovaj ~in koji je navodio na umerenost, bio je posledica wegovih nasilnih dela. Razmestio je ~etrdeset sedam legija u razli~itim krajevima Italije. „Ti qudi su smatrali”, kaè Apijan, „svoje bogatstvo neraskidivim od ìvota, starali se o wegovoj bezbednosti i uvek bili spremni da ga brane ili osvete.”6 Republika je neizbe`no morala da propadne, bilo je samo pitawe kako i ko }e je uni{titi. Dvojica qudi jednakih ambicija (s tim {to jedan nije znao kako da neposredno do|e do ciqa kao onaj drugi) zasenili su sve ostale gra|ane ugledom, poduhvatima i vrlinama. Pompej se prvi pojavio a Cezar je usledio odmah za wim. Pompej je, da bi za sebe pridobio naklonost, stavio izvan snage Suline zakone koji su ograni~avali vlast naroda. Kad je svojoj ambiciji `rtvovao najzdravije zakone otad`bine, stekao je {to je èleo, a odu{evqewu naroda prema wemu nije bilo granica. Zakoni Rima su razborito razdelili vlast izme|u velikog broja magistrata koji su jedan drugog podràvali, proveravali i uskla|ivali se. Kako su svi oni raspolagali ograni~enom vla{}u, svaki gra|anin ih je bio dostojan a narod, vide}i kako se pred wim re|aju tolike li~nosti jedna za drugom, nije mogao da se navikne ni na koga po7 Plebis opes immunitoe, paucorum potentia crevit. (Salustije, De Cowurat. Catil.) (M.) 8 Odlomak iz Salustijeve Istorije. (M.) – Mihi Üuidem satis spectatum est, Pompeium tantoe glorioe adolescentem malle principem volentibus vobis esse, Üuam illis dominationis socium; auctoremÜue in primis fore tribunitioe potestatis. Verum, Üuirites, antea singuli cives in pluribus, non in uno cuncti praesidia habebatis: neÜue mortalium ÜuisÜuam dare aut eripere talia unus poterat. Kwiga III ovih odlomaka obuhvata govor narodnog tribuna Marka Lepida.

sebno. Ali u to doba promenilo se ustrojstvo Republike: najmo}niji qudi su sebi dodelili posebna ovla{}ewa {to je poni{tilo vlast naroda i magistrata i sve bitne poslove prenelo u ruke jednog ~oveka ili nekolicine wih.7 Kad je trebalo zaratiti sa Sertorijem, posebna ovla{}ewa data su Pompeju. Kad je trebalo zaratiti sa Mitridatom, svi su zavapili za Pompejom. Kad je trebalo da se u Rim dopremi ìto, narod je smatrao da je izgubqen ako Pompej ne preuzme taj zadatak. Kad je vaqalo uni{titi gusare, samo je Pompej to mogao da u~ini. I kad je Cezar zapretio pohodom, Senat se oglasio i poverewe dao upravo Pompeju. „Zaista verujem”, govorio je narodu Macer,8 „da }e Pompej koga o~ekuje plemstvo, radije braniti va{u slobodu nego wihovu vlast. Ali bilo je vremena kad je svako od vas uìvao za{titu vi{e wih a ne svu za{titu od samo jednog, i kad je bilo ne~uveno da jedan smrtnik daje ili uzima ovakve stvari.” Kako je Rim podignut radi {irewa, trebalo je u istim osobama objediniti ~ast i mo} koji bi u smutno doba mogli da u~vrste divqewe naroda prema pojedinom gra|aninu. Kad se dodequju po~asti, ta~no se zna {ta se daje, ali kad je sa wima povezana i vlast, nemogu}e je re}i dokle se moè i}i. Prekomerne prednosti date gra|aninu Republike oduvek su imale za neizbe`nu posledicu da pobu|uju zavist naroda ili bez mere uve}avaju wegovu qubav. U dva navrata Pompej se vratio u Rim dovoqno snaàn da slomi Republiku, ali je bio odmeren da svoju vojsku otpusti pre ulaska u grad i da se pojavi kao obi~an gra|anin. Ove akcije koje su ga obasule slavom, imale su za posledicu da se Senat uvek izja{wavao u wegovu korist, kako god bi ovaj postupao u odnosu na zakone. Pompejeve ambicije su bile sporije i blaè od Cezarovih. Ovaj drugi èleo je da se na vrhovnu vlast uspne sa 9

Videti Plutarha. (M.)

72

oru`jem u rukama poput Sule. Ovaj vid ugwetavawa nije se dopao Pompeju: on je teìo diktaturi ali sa podr{kom i glasovima naroda. Nije mogao da se saglasi sa preotimawem vlasti ve} je prièqkivao da mu je dodele. Kako naklonost naroda nikada nije trajna, stigla su vremena u kojima je Pompejev presti` po~eo da opada.9 I {to ga je osetno pogodilo, qudi koje je prezirao, uve}ali su svoj ugled i pomo}u wega mu se suprotstavqali. To ga je nateralo da po~ini tri podjednako kobna koraka. Narod je pokvario novcem, a na izborima je odredio cenu za glas svakog gra|anina. [tavi{e, posluìo se najodvratnijom ruqom da bi poremetio magistrate na wihovim funkcijama, nadaju}i se da }e ga mudri qudi, umorni od ìvota u anarhiji, iz o~ajawa postaviti za diktatora. Kona~no, udruìo se sa Cezarom i Krasom. Katon kaè da je taj savez a ne wihovo neprijateqstvo uni{tilo Republiku. Zaista, Rim se na{ao u nesre}nom poloàju da je bio iscrpqeniji od mira, koji je objedinio poglede i interese glavara i doneo samo tiraniju, nego od gra|anskih ratova. Pompej nije ba{ doslovno pozajmio svoje poverewe Cezaru, ali mu se nesvesno `rtvovao. Uskoro }e Cezar protiv Pompeja upregnuti snage koje mu je dao Pompej kao i wegove dosetke. Uznemiravao je grad svojim izaslanicima i stekao kontrolu nad izborima. Konzuli, pretori i tribuni potkupqivani su po ceni koju bi sami odredili. Senat koji je jasno uo~io Cezarove namere, posegao je za Pompejom. Zamolio ga je da preuzme odbranu Republike – ako ovo ime moè da se upotrebi za vlast koja je traìla za{titu od sopstvenih gra|ana. Verujem da je Pompej prvenstveno bio razoren od stida pri samoj pomisli da mu je nedostajalo dalekovidosti {to je uzdigao Cezara. Pomirio se sa tom idejom me|u posledwima. Nije pripremio svoju odbranu kako ne bi morao da prizna da je sebe izloìo opasnosti. Pred Se-

73

natom je tvrdio da se Cezar ne}e usuditi da zarati i kako je to ~esto govorio, uporno je ponavqao isto. îni se da je jedna okolnost pruìla Cezaru priliku da preduzme sve {to je èleo. Zbog nesre}ne sli~nosti u imenima, vlast nad podalpskom Galijom bila je pridruèna wegovoj upravi nad Galijom. Dràvna politika nije dopu{tala da u blizini Rima bude vojske, ali nije se saglasila ni sa tim da Italija bude potpuno ispra`wena od trupa. Iz ovog razloga, zna~ajne snage dràne su u podalpskoj Galiji, tj. u zemqi koja se prostire od Rubikona, re~ice u Romawi, do Alpa. Ali da bi obezbedio grad Rim od ovih trupa, objavqen je ~uveni Senatus consultum koji se jo{ uvek moè videti uklesan na putu od Riminija do ]esene. Wime je svako ko bi pre{ao Rubikon sa legijom, vojskom ili kohortom, `rtvovan podzemnim boànstvima i ogla{en krivim za svetogr|e i oceubistvo. Tako va`noj upravi, koja je grad dràla u strahovladi, pridruèna je jo{ znatnija vlast nad prekoalpskom Galijom koja je obuhvatala oblasti ju`ne Francuske. Ovo je Cezaru pruìlo priliku da nekoliko godina po èqi ratuje protiv ovih naroda. Vojnici su uz wega ostarili a on im je omogu}io da pot~ine varvare. Da Cezar nije imao vlast nad prekoalpskom Galijom, on ne bi potkupio svoje vojnike, niti bi wegovo ime bilo proslavqeno kroz tolike pobede. Da nije imao vlast nad podalpskom Galijom, Pompej bi mogao da ga zaustavi na prelazu Alpa. Kako se ispostavilo, Pompej je morao da napusti Italiju ve} na po~etku rata i tako svojoj stranci uni{ti ugled koji u gra|anskim ratovima vredi koliko i sama vlast. Podjednaki uàs koji je Hanibal uneo u Rim posle bitke kod Kane, izazvao je Cezar kada je pre{ao Rubikon. Pompej je bio slomqen na samim po~ecima rata, i nije video alternativu osim da posegne za posledwim sredstvom u o~ajni~kim trenucima. Mogao je samo da popu-

75

74

sti i pobegne; oti{ao je iz Rima ostavqaju}i dràvnu blagajnu za sobom; nigde nije mogao da zaustavi pobednika, napustio je deo svojih trupa, ~itavu Italiju i pre{ao more. Mnogo je re~eno o Cezarovoj sre}i. Ali ovaj izuzetni ~ovek imao je toliko mnogo velikih osobina bez ijednog nedostatka – iako je imao i mnogo poroka – da bi bilo vrlo te{ko da ne postane pobednik kojoj god vojsci zapovedao i ne zavlada Republikom u kojoj je ro|en. Po{to je porazio Pompejeve namesnike u [paniji, Cezar je po{ao u Gr~ku traè}i samog Pompeja. Pompej, koji je drào morsku obalu i nadmo}ne snage, gotovo je doveo do propasti Cezarovu vojsku zbog bede i gladi. Ali, kako je wegova vrhunska slabost bila da od drugih traì saglasnost, nije mogao da se uzdrì i oslu{kuje ta{ti govor svojih qudi koji su ga neprestano hvalili ili optuìvali.10 „On èli, govorio je jedan, da se odrì kao zapovednik i bude kraq nad kraqevima, kao Agamemnon.” „Upozoravam vas, govorio je drugi, da ni ove godine ne}emo jesti smokve iz Tuskula.” Pojedini uspesi koje je postigao naterali su ga da okrene le|a ovoj senatorskoj grupi. Tako je, da bi izbegao cenzuru, Pompej u~inio ne{to {to }e potomstvo uvek cenzurisati i `rtvovao mnoge prednosti da bi se sa novim trupama upustio u bitku protiv vojske koja je toliko ~esto bila pobedonosna. Kad su se preìveli sa Farsale povukli u Afriku, Scipion koji im je zapovedao, nije nipo{to èleo da poslu{a Katonov savet i unedogled produì rat. Budu}i isuvi{e samouveren zbog izvesnih prednosti, sve je rizikovao i sve izgubio. A kad su Brut i Kasije obnovili ovu stranku, isti

10

Videti Plutarha, @ivot Pompeja. (M.) Ovo je ve} obja{weno kod Apijana, O gra|anskom ratu, kwiga IV. Oktavijanova i Avgustova vojska bi umrla od gladi da nije zaratila. (M.) 11

tok stvari doveo je do tre}eg pada Republike.11 Uo~i}ete da je tokom ovih dugotrajnih gra|anskih ratova, spoqa{wa mo} Rima neprestano rasla. Pod Marijem, Sulom, Pompejom, Cezarom, Antonijem i Avgustom, Rim je neprestano postajao sve stra{niji i dokraj~io sve preostale kraqeve. Nijedna dràva ne preti drugima osvajawem toliko sna`no kao onda kad se na|e u strahotama gra|anskog rata: svi, plemi}, gra|anin, zanatlija, zemqodelac postaju vojnici i kad mir objedini suprotstavqene snage, ova dràva ima veliku prednost nad onima u kojima ìve samo gra|ani. Osim toga, u gra|anskim ratovima ~esto se uzdiù velike li~nosti, jer se u meteù izdvajaju najzaslu`niji. Svako dospeva na svoje mesto i poloàj, dok se u drugim vremenima mesta dodequju i to skoro uvek pogre{no. I da po|emo od primera Rimqana ka novijim, Francuzi nikada nisu ulivali ve}i strah nego posle razmirica izme|u dvorova Burgundije i Orleana, posle potresa u Savezu, i posle gra|anskih ratova u doba Luja ×III i maloletnog Luja ×IV. Engleska nikad nije bila po{tovanija nego pod Kromvelom, posle ratova u vreme Dugog parlamenta. Nemci su stekli prevlast nad Turcima tek posle gra|anskih ratova u Nema~koj. [panci su, pod Filipom V, neposredno posle gra|anskih ratova za nasle|e, pokazali snagu na Siciliji koja je zadivila Evropu. A danas vidimo kako se iz pepela gra|anskog rata ponovo ra|a Persija i poniàva Turke. Najzad, Republika je bila skr{ena i zbog toga ne smemo da okrivqujemo ambicije nekoliko pojedinaca. Za to je potrebno optuìti ~oveka ~ija pohlepa za vla{}u raste utoliko vi{e {to je mo} ve}a i koji èli sve samo zato {to ve} poseduje mnogo. Da su Cezar i Pompej razmi{qali kao Katon, drugi bi 12

Poznate poslanice, kwiga ×V. (M.)

77

76

razmi{qali onako kao {to su to ~inili Cezar i Pompej, a Republika, predodre|ena da nestane, bila bi gurnuta u ponor od strane nekog drugog. Cezar je svima oprostio, ali mi se ~ini da ova umerenost, pokazana po{to je sve uzurpirao, ne zasluùje veliku pohvalu. Uprkos onome {to je re~eno o Cezarovoj brzini posle bitke kod Farsale, Ciceron ga s pravom tereti za usporenost: on kaè Kasiju da nikad nisu pomislili da bi Pompejeva stranka mogla napraviti takav povratak u [paniju i Afriku, i da su mogli predvideti Cezar bi se zabavio ratom u Aleksandriji a oni ne bi morali da sklope mir i povukli bi se u Afriku sa Scipionom i Katonom.12 Tako je Cezar zbog lude qubavi izazvao ~etiri rata i ne predvi|aju}i posledwa dva, ponovo doveo u pitawe ono {to je odlu~eno u Farsali. Cezar je najpre vladao u zvawu magistrata – qudima je najva`nije ime. I kao {to su narodi Azije omrznuli imena konzula i prokonzula, narodi Evrope su prezreli ime kraqa tako da su u to doba ova imena zna~ila sre}u ili o~ajawe. Cezar se nije ustezao da se oven~a krunom, ali videv{i da narodno odu{evqewe spla{wava, odbacio ju je. înio je druge poku{aje13 i ja ne mogu da shvatim kako je mogao da poveruje da samo zato {to ga Rimqani trpe kao tiranina, vole tiraniju ili veruju u ono {to ~ine. Jednog dana kada mu je Senat dodeqivao izvesne po~asti, propustio je da ustane; i tada su najozbiqniji ~lano13

Slomio je narodne tribune. (M.) Poznate poslanice, liv. I×. (M.) – Ante audio senatusconsultum in Armeniam et SÚriam esse perlatum, Üuod in meam sententiam factum esse dicatur, Üuam omnino mentionem ullam de ea re esse factam. AtÜue nolim me jocari putes. Nam mihi scito jam a regibus ultimis allatas esse litteras, Üuibus mihi gratias agant, Üuod se mea sententia reges appellaverim: Üuos ego non modo reges appellatos, sed omnino natos nesciebam. (Epist. ×V.)

vi ovog tela izgubili sve preostalo strpqewe. Qude najvi{e vre|a kada se pokaè prezir prema wihovim sve~anostima i obi~ajima. Nastojawe da se qudi ugwetavaju ponekad je dokaz po{tovawa prema wima; udar na wihove obi~aje uvek je znak prezira. Oduvek neprijateq Senata, Cezar nije mogao da sakrije prezir prema ovom telu koje je postalo gotovo sme{no posle gubitka vlasti. Zbog toga je i wegova milost bila uvredqiva. Prime}eno je da on nije pra{tao, ve} pre izbegavao da ka`wava. Prezir je i{ao dotle da je sam donosio senatske zakqu~ke; potpisivao ih je imenima prvih senatora koji bi mu pali na pamet. „Ponekad doznajem”, kaè Ciceron,14 „da je Senatus consultum, usvojen po mojoj preporuci, izvr{en u Siriji i Jermeniji pre nego {to sam za wega i saznao. A nekoliko vladara napisalo mi je pisma zahvalnosti zbog preporuke da steknu kraqevski ~in, pri tome ne samo da nisam znao da su oni kraqevi, nego nisam ni ~uo za wih.” Iz pisama nekih velikana ovog doba,15 objavqenim pod Ciceronovim imenom zato {to ve}ina i poti~e od wega, uo~avamo poti{tenost i bezna|e vode}ih qudi Republike suo~enih sa ovim iznenadnim prevratom, koji ih je li{io po~asti pa ~ak i wihovih poslova. Kad je Senat izgubio svrhu, po{tovawe koje su senatori uìvali svugde u zemqi, mogli su da steknu ponovo samo u kabinetu jednog ~oveka. A ovo je vidqivije u ovim pismima nego u raspravama istori~ara. Ona su remek-delo naivnosti qudi ujediwenih zajedni~kim bolom i vremena u kojem la`na u~tivost nije svugde posejala la`. Ukratko, u wima ne vi-

14

15

Videti Ciceronova i Sulpicijeva pisma. (M.) Decim Brut, Gaj Kaska, Trebonije, Tilije Cimber, Minucije Bazil, bili su Cezarovi prijateqi. (Apijan, De Bello civili, lib. II) (M.) 17 Ne govorim o pratiocima tiranina, koji bi posle wega ostali izgubqeni, ve} o wegovim saradnicima u slobodnoj dràvi. (M.) 16

78

dimo qude koji èle da jedni druge prevare, kao u ve}ini savremenih pisama, ve} nesre}ne prijateqe koji nastoje da jedni drugima sve ispri~aju. Cezaru je bilo te{ko da za{titi svoj ìvot budu}i da je ve}ina zaverenika bila iz wegove stranke ili je od wega bila obasuta dobro~instvima.16 Razlog ovome je sasvim prirodan: oni su prona{li velike prednosti u wegovoj pobedi, ali kako se wihovo bogatstvo uve}avalo, tako su vi{e ose}ali op{tu nesre}u.17 Jer, ~oveku koji nema ni~ega malo je bitno, u izvesnom pogledu, pod kakvom vla{}u ìvi. [tavi{e, postoji izvesni me|unarodni zakon – mi{qewe utemeqeno u svim republikama Gr~ke i Italije, prema kojem je ubica onoga koji je uzurpirao vrhovnu vlast smatran po{tenim ~ovekom. Posebno u Rimu, posle izgnanstva kraqeva, zakon je bio izri~it a wegove primene obi~ajne. Republika je naoruàla svakog gra|anina, na trenutak ga u~inila magistratom i ovlastila ga za wenog branioca. Brut se ~ak usu|uje da kaè prijateqima da bi smesta ubio i svoga oca, kada bi se ovaj vratio na zemqu,18 i ma-

da se nastavkom tiranije ovaj slobodarski duh polako gubio, zavere su se i daqe nastavile do po~etka Avgustove vladavine. Bila je to svemo}na qubav prema otad`bini koja je prevazilaze}i uobi~ajena merila zlo~ina i vrlina, slu{ala samo sebe i nije videla ni gra|anina, ni prijateqa, ni dobro~initeqa, ni oca: vrlina je zaboravila na samu sebe da bi sebe prevazi{la a qudi su se divili boànskom ~inu koji isprva nisu mogli da odobre jer je bio uàsan. Odista, zar je bilo mogu}e kazniti za zlo~in Cezara, koji je ìveo pod slobodnom vla{}u, na bilo koji drugi na~in osim ubistvom? I nije li pitawe za{to on nije gowen dràvnom silom ili zakonima isto kao i zahtev da se wegovi zlo~ini kazne? ×II O STANJU RIMA POSLE CEZAROVE SMRTI

18

Brutovi listovi, iz Ciceronove zbirke. (M.)

Bilo je u toj meri nemogu}e da Republika bude obnovqena da se desilo ne{to potpuno nezamislivo. Vi{e nije bilo tiranina, ali nije bilo ni slobode, zato {to su i daqe postojali razlozi koji su je uni{tili. Zaverenici su skovali plan samo za zaveru ali ne i za wen nastavak. Po{to je obavqena akcija, povukli su se na Kapitol, Senat nije zasedao a slede}eg dana Lepid koji je traìo nepriliku, zauzeo je Rimski forum uz pomo} naoruànih qudi. Vojnici veterani koji su strahovali da se ogromni daro-

80

81

vi koje su primili ne}e vi{e ponoviti, upali su u Rim. Zbog toga je Senat odobrio sve Cezarove akte i da bi pomirio krajnosti pomilovao zaverenike, {to je proizvelo la`ni mir. Pre svoje smrti, Cezar je pripremaju}i se za pohod na Par}ane, postavio magistrate na nekoliko godina, tako da su wegovi qudi mogli da odrè mir wegove vlasti u wegovom odsustvu. Tako su posle wegove smrti, wegove pristalice jo{ dugo uìvale u mo}i. Po{to je Senat odobrio sve Cezarove akte bez ograni~ewa, i po{to je wihovo izvr{ewe preneto na konzule, Antonije, i sam konzul, pridobiv{i Cezarovog sekretara, domogao se wegovih kwiga i u wih zapisao sve {to je èleo. Tako je diktator vladao vi{e carski nego za ìvota, jer to {to je u~inio Antonije, Cezar nikada ne bi uradio. Novac koji Cezar nikada ne bi razdelio, razdelio je Antonije, i ko god je imao zle namere prema Republici iznenada je u Cezarovim kwigama na{ao nagradu. Da nesre}a bude ve}a, Cezar je za svoj pohod prikupio ogromne svote i odloìo ih u hram bogiwe Ops. Antonije ih je uz pomo} wegove kwige potro{io po svom naho|ewu. Zaverenici su najpre re{ili da Cezarovo telo bace u Tibar,1 i pri tome ne bi nai{li ni na kakvu prepreku, jer u trenucima zaprepa{}ewa koji slede posle neo~ekivane akcije, lako je u~initi sve {to se poku{a. No to nije u~iweno2 i desilo se slede}e. Senat se smatrao obaveznim da dopusti Cezarov pogreb i zaista, budu}i da ga nisu proglasili tiraninom, nisu mogli da mu uskrate pogreb. A vladao je rimski obi~aj, toliko hvaqen kod Polibija, da se na pogrebu nose slike pre-

daka i zatim odrì posmrtno slovo. Antonije, kao govornik, pokazao je narodu krvavu Cezarovu haqinu, pro~itao im wegovo zave{tawe, u kome im je u~inio velikodu{nosti i toliko ih uzbudio da su zapalili ku}e zaverenika. Ciceron,3 koji je u ~itavoj stvari vodio Senat, priznaje da je bilo boqe delovati odlu~no i rizikovati smrt i da niko ne bi poginuo. Ali on sebe okrivquje tvrde}i da se Senat okupio kad je ve} bilo dockan. A svako ko zna koliko je bitan svaki trenutak u poslovima u kojima narod ima toliku ulogu, ne}e biti za~u|en. I jo{ jedna pojava: dok su trajale igre u Cezarovu ~ast, kometa sa dugim repom videla se sedam dana. Narod je poverovao da je wegova du{a primqena na nebesa. Me|u plemenima Gr~ke i Azije vladao je obi~aj da se podiù hramovi kraqevima ~ak i prokonzulima koji su vladali nad wima.4 Dopu{teno im je bilo da to ~ine kao najsna`nije svedo~anstvo koje su mogli da pruè o svojoj poniznosti. âk su i Rimqani mogli da odaju boànske po~asti svojim precima u svojim lararijumima ili privatnim hramovima. Ali ne vidim da je ijedan Rimqanin od Romula do Cezara, uvr{}en u javna boànstva.5 Vlast nad Makedonijom zapala je Antoniju; on je, umesto toga, prièqkivao Galiju, lako je uvideti za{to. Decim Brut je drào podalpsku Galiju a Antonije je hteo da ga istera odatle jer je ovaj odbio da mu preda zemqu. To je izazvalo gra|anski rat u kojem je Senat proglasio Antonija za neprijateqa otad`bine. Ciceron je po~inio gre{ku nastoje}i da uzdigne Oktavijana kako bi porazio Antonija, wegovog li~nog neprija-

1 Ovo ne bi bila novost: posle ubistva Tiberija Graha, Lukrecije je kao edil, koga su posle toga prozvali Vespilo, bacio wegovo telo u Tibar. (Aurelije Viktor, De Vi. Illust.) (M.) 2 Svetonije u Julio, L×××II (M.) 3 Pisma Atiku, kwiga ×IV, pismo ×. (M.)

4 Videti o tome Ciceronova Pisma Atiku, kwiga V, i napomenu g. opata od Mongoa. (M.) 5 Dion kaè da su trijumviri koji su se nadali da }e jednog dana zauzeti Cezarovo mesto, ~inili sve {to mogu da uve}aju po~asti koje su mu ukazivane, kwiga ×LVII. (M.)

82

teqa. I umesto nastojawa da narod zaboravi Cezara, on je vratio Cezara. Oktavijan se spretno pona{ao sa Ciceronom. Dodvoravao mu se, hvalio ga, savetovao ga i koristio se svim lukavstvima kojima ta{tina ne odoleva. Ono {to pokvari skoro sve poduhvate, obi~no je u tome {to oni koji ih preduzimaju, pored glavnog ciqa, teè jo{ i izvesnim malim pojedina~nim uspesima koji gode wihovoj samozaqubqenosti i ~ine ih zadovoqnim samim sobom. Mislim da bi Katon, da mu je samo po{lo za rukom da se sa~uva zbog Republike, uspeo da doga|aje dovede do potpunog preokreta. Ciceronov talenat je bio pogodan za drugorazrednu ulogu, ali nesposoban za glavnu: iako je imao vrhunski um, wegova du{a je ~esto bila prosta. Kod Cicerona sredstvo je bilo vrlina, a kod Katona slava.6 Ciceron je uvek razmi{qao najpre o sebi, dok je Katon zaboravqao na sebe. Ovaj drugi je èleo da spasi Republiku radi we same, a prvi da bi se time mogao hvaliti. Mogao bih da nastavim pore|ewe navode}i da je Katon predvi|ao, dok je Ciceron strahovao; kada se Katon nadao, Ciceron je bio samouveren, prvi je uvek hladnokrvno posmatrao stvari, drugi kroz stotinu strasti. Antonije je poraèn u Modeni; oba konzula Hircije i Pansa su poginuli. Senat, koji je verovao da su stvari stavqene pod kontrolu, nameravao je da razvlasti Oktavijana koji je sa svoje strane prestao da deluje protiv Antonija, poveo svoju vojsku u Rim i proglasio se konzulom.

83

Tako je Ciceron, koji se hvalio da je wegova haqina uni{tila Antonijevu vojsku, podario Republici opasnijeg neprijateqa, po{to je wegovo ime bilo omiqenije a wegova prava, naizgled, legitimnija.7 Posle poraza, Antonije je izbegao u prekoalpsku Galiju gde ga je primio Lepid. Ova dvojica su se udruìla sa Oktavijanom i uzajamno trgovali ìvotima svojih prijateqa i neprijateqa.8 Lepid je ostao u Rimu, druga dvojica su po{la u potragu za Brutom i Kasijem i prona{li ih na mestima gde su se tri puta vodile bitke oko svetskog gospodara. Brut i Kasije su se poubijali uz neoprostivu ùrbu i ovo poglavqe wihovog ìvota se ne moè ~itati bez àla za Republikom koja je time prepu{tena sudbini. Katon se ubio na kraju tragedije, a ova dvojica su je svojom smr}u, na neki na~in, zapo~ela. Moèmo navesti nekoliko razloga zbog kojih je obi~aj samoubistva bio toliko rasprostrawen me|u Rimqanima – uspon stoi~ke sekte koja ga je podsticala; obi~aji trijumfa i ropstva {to je mnoge velike qude navelo da pomisle kako ne smeju preìveti poraz; prednost koju su optuèni za zlo~in sticali ako bi se ubili pre nego {to se povinuju kazni ~ime bi se}awe na wih bilo izbrisano a wihova dobra oduzeta;9 izvesna vrsta ~asti, razumnija mo`da od

6

Esse Üuam videri bonus malebat: itaÜue, Üuo minus gloriam petebat, eo magis illam asseÜuebatur. (Salustije, De Bello catil.) (M.) 7 Bio je Cezarov naslednik i posinak. (M.) 8 Wihova je okrutnost bila toliko bezobzirna da su naredili kako se svako ima prikloniti proskripcijama, pod pretwom ìvota. Videti Diona. (M.)

9 Eorum Üui de se statuebant humanbantur corpora, manebant testamenta, pretium festinandi. (Tacit, Anali, kwiga VI) (M.)

85

one koja nas danas nagoni da ubijemo prijateqa zbog gesta ili re~i; najzad, velika prilika za juna{tvo jer svako okon~ava svoju ulogu u svetu na mestu gde to poèli. Mogli bismo da dodamo i lako}u u izvr{ewu dela: kad je du{a potpuno zaokupqena ~inom koji predstoji, motivom koji je odre|uje, opasno{}u koju izbegava, zapravo i ne prime}uje smrt, jer je strast ta koja nas tera da ose}amo ali ne vidimo. Samozaqubqenost, qubav u sopstveno odràwe preobraàva se na toliko mnogo na~ina i deluje toliko suprotstavqenim principima da nas dovodi do toga da `rtvujemo na{e bi}e zbog qubavi prema na{em bi}u. I to je slu~aj kad pristanemo da okon~amo ìvot zbog prirodnog i mra~nog instinkta koji nas tera da sebe volimo vi{e od samog ìvota. ×III AVGUST

Sekst Pompej je drào Siciliju i Sardiniju, gospodario je morem i pored sebe je imao bezbroj begunaca i izgnanika koji su se borili za ostatke posledwe nade. Oktavijan je poveo dva veoma krvava rata protiv wega i, posle toli1 U na{e doba, gotovo svi oni koji su osu|ivali [arla I i sami su tragi~no okon~ali ìvote. To je upravo zato {to je nemogu}e povla~iti takve poteze a da se na svim stranama ne steknu smrtni neprijatelji i samim tim suo~i sa bezbroj opasnosti. 2 Opat od Sen-Reala. (M.)

ko neuspeha, porazio ga zahvaquju}i Agripinoj ve{tini. Gotovo svi zaverenici su nesre}no okon~ali ìvote,1 pa je bilo sasvim prirodno da qudi koji su se na{li na ~elu toliko puta poraène stranke, u ratovima u kojima se nijedan kraj nije predao, moraju umreti nasilnom smr}u. Ipak, qudi su zakqu~ili da nebeska osveta ka`wava Cezarove ubice i presu|uje wihovoj stvari. Oktavijan je savladao Lepidove vojnike i oduzeo mu vlast trijumvirata. âk mu je uskratio i utehu skromnog ìvota, pa ga je prisilio da kao obi~an gra|anin prisustvuje narodnim skup{tinama. Zadovoqstvo je videti poniènog Lepida. On je bio najpodmukliji gra|anin u Republici, uvek prvi koji zapo~iwe sa nemirima, koji stalno radi na zlim poduhvatima u kojima je bio prinu|en da sara|uje sa qudima mudrijim od wega. Savremeni pisac2 radovao se da u~ini pohvalu u wegovu ~ast i navodi Antonija koji ga u jednom od svojih pisama naziva ~asnim ~ovekom. Ali, ono {to je za Antonija zna~ilo biti ~estit ~ovek, nije moralo da bude i za druge. Verujem da je Oktavijan bio jedini me|u svim rimskim zapovednicima koji je stekao naklonost vojnika, pokazuju}i im neprestano znakove prirodnog kukavi~luka. U to doba, vojnici su vi{e cenili velikodu{nost vojskovo|e nego wegovu hrabrost. Mo`da je za wega i bila sre}na okolnost {to nije imao svojstva kojim se sti~e carstvo i da ga zbog toga stekne, jer su ga se qudi mawe pla{ili. Nije nemogu}e da su ga najvi{e obe{~astile stvari kojima se najboqe posluìo: da je od po~etka pokazivao velikodu{nost, svi bi ga se klonili, i da je bio lukav ne bi dao Antoniju vremena da po~ini tolike gluposti koje su izazvale wegov pad. Spremaju}i se protiv Oktavijana, Antonije se zakleo 3

Videti Diona, kwiga LI. (M.)

87

86

vojnicima da }e obnoviti Republiku dva meseca posle pobede. Ovo pokazuje da su ~ak i vojnici ùdeli za slobodom otad`bine iako su je stalno uni{tavali, budu}i da nema ni~eg toliko slepog kao {to je vojska. Odigrala se bitka kod Akcijuma; Kleopatra je pobegla i povela Antonija sa sobom. Izvesno je da ga je naknadno izdala.3 Mo`da je, uz nezamisliv ènski duh zanosnosti, smerala da pod svoje noge baci i tre}eg gospodara sveta. Antonija je izdala èna kojoj je `rtvovao ~itav svet. Izneverilo ga je toliko mnogo vojskovo|a i kraqeva ~iju je vlast pro{irio ili u~vrstio. I kao da je plemenitost povezana sa ponizno{}u, grupa gladijatora ostala mu je juna~ki odana. Obaspite ~oveka dobro~instvima i prva pomisao koju }ete kod wega pobuditi jeste da }e nastojati da na|e na~ina da ih sa~uva; pruàte mu nove interese koje on brani. Iznena|uju}a odlika ovih ratova jeste da je sve odlu~ivano u jednoj bici a da se poraz nije mogao ispraviti. Rimski vojnici nisu imali duh zajedni{tva. Nisu se borili za odre|enu stvar, ve} zbog odre|ene li~nosti; znali su samo za svog vo|u koji ih je za sebe vezivao ogromnim o~ekivawima. Ali po{to poraèni vo|a vi{e nije bio u stawu da ispuni obe}awa, okretali su se nekom drugom. Provincije nisu ulazile u sukobe sa nimalo ve}om iskreno{}u: za wih je bilo neva`no da li je na vlasti Senat ili narod. îm bi jedan vo|a bio poraèn oni su se preda4 U gradovima nije bilo garnizona koje je trebalo zadràti, a Rimqani su imali potrebu da Carstvo {tite samo pomo}u vojske ili kolonija. (M.) 5 Ve}ina ambicioznih koji se uzdignu, uzimaju nova zvawa da bi stekli novu mo}. Ali Avgust je èleo da sakrije novu vlast pod poznatim imenima i uobi~ajenim dostojanstvima; proglasio se imperatorom, da bi sa~uvao vlast nad legijama; ustanovio je sebe kao tribuna da bi raspolagao narodom i kao vladara da bi wime upravqao. (Sent-Evremon)

vali drugome;4 zato {to je svaki grad morao da razmi{qa o tome kako da se opravda pred pobednikom koji je morao da ispuni velika obe}awa vojnicima i `rtvuje im najodgovornije zemqe. U Francuskoj smo imali dve vrste gra|anskih ratova. Neki su kao izgovor koristili religiju i oni su potrajali jer je motiv ostao i posle pobede; drugi nisu ni imali motiva, ve} ih je podsticala lakomislenost ili ambicija nekoliko velikana, ali su odmah bili ugu{eni. Avgust (to je ime koje je laskavost dodelila Oktavijanu) je uspostavio red, odnosno trajno ropstvo.5 Zato {to u slobodnoj dràvi gde je uzurpiran suverenitet, {ta god je u stawu da uspostavi neograni~enu vlast zove se dobar red i {ta god moè da odrì istinsku slobodu podanika zove se pobuna, razdor ili r|ava vlast. Svi qudi koji su imali ambiciozne ideje, nastojali su da unesu izvesnu pometwu u Republiku. Pompej, Kras i Cezar su u tome ~udesno uspeli. Uspostavili su bestidnost za sve javne zlo~ine, ukinuli sve {to je moglo da zaustavi moralno posrnu}e ili vodi ka delotvornom redu. I dok dobri zakonodavci nastoje da svoje sugra|ane u~ine boqima, ovi su nastojali da ih u~ine r|avijim. Stoga su uveli obi~aj da narod potkupquju novcem, a ako bi neko bio optuèn za glasine, podmi}ivane su i sudije. Remetili su izbore svim vidovima nasiqa, a ukoliko bi neko bio priveden pravdi, sudije su bile zastra{ivane.6 Sam ugled naroda je bio razoren: dokaz tome je Gabinije koji je – uprkos voqi naroda – vratio Ptolomeja na vlast sa oru`jem u rukama i spokojno zatraìo da se priredi trijumf.7 Ovi vode}i qudi Republike nastojali su da narodu ogade wihovu vlast i postanu neophodni kako bi oteàli 6

Ovo se dobro uo~ava u Ciceronovim Pismima Atiku. (M.) Cezar je zaratio protiv Gala, a Kras protiv Par}ana, a da za to nije bilo nikakve odluke Senata niti narodne odluke. Videti Diona. (M.) 7

88

89

nevoqe republikanske vlasti. Ali, kada je Avgust postao gospodar, politika ga je naterala da uspostavi red tako da svako iskusi blagoslov vlasti pojedinca. Kad se Avgust naoruào za rat, strahovao je od pobune vojnika a ne od zavera gra|ana; zbog toga se prema vojnicima odnosio sa obzirom a prema ostalima bio okrutan. Kada se nalazio u miru, strahovao je od zavera i imaju}i pred o~ima Cezarovu sudbinu, pomi{qao je da krene drugim putem vladavine kako bi izbegao wegovu kob. Ovo je kqu~ ~itavog Avgustovog ìvota. U Senatu je ispod odela nosio oklop na grudima, odbio je zvawe diktatora. Dok je Cezar besramno govorio da Republika ni{ta ne predstavqa i da je wegova re~ zakon, Avgust je govorio samo o dostojanstvu Senata i po{tovawu Republike. Stoga je wegova namera bila da uspostavi vlast najpogodniju da bude prihva}ena, ali da ne ugrozi wegove interese; i napravio ju je aristokratskom u civilnom, monarhisti~kom i vojnom pogledu. No, budu}i da se nije mogla osloniti na sopstvene snage, ova ~udna vladavina mogla je da opstane samo onoliko dugo koliko udovoqava monarhu i zbog toga je u potpunosti bila monarhisti~ka. Nametnulo se pitawe da li je Avgust zaista nameravao da se povu~e sa vlasti. Ali ko ne vidi da bi za wega bilo nemogu}e da u tome uspe da je to samo poèleo? To {to je svakih deset godina traìo da bude oslobo|en tereta vladavine, a opet nastavqao da ga nosi, ukazuje da se radilo o igri. Bila su to sitna lukavstva sa ciqem da mu po-

novo bude dodeqeno ono {to je smatrao u nedovoqnoj meri osiguranim. Imam u vidu ~itav Avgustov ìvot, i mada su qudi krajwe ~udni, ipak se retko de{ava da se u jednom trenutku odreknu ne~ega ~emu su teìli ~itavog ìvota. Sve Avgustove akcije, svi propisi, jasno su bili usmereni ka uspostavqawu monarhije. Sula se odrekao diktature, ali u ~itavom Sulinom ìvotu, ~ak i usred nasilnih dela, odraàvao se republikanski duh. Kao ~ovek obuzet strastima, Sula je energi~no poveo Rimqane prema slobodi; Avgust, prepredeni tiranin,8 polako ih je odveo u ropstvo. Dok je pod Sulom Republika ponovo oja~ala, svi su urlali protiv tiranije, a dok se pod Avgustom u~vr{}ivala sama tiranija, narod je govorio samo o slobodi. Obi~aj trijumfa koji je toliko doprineo veli~ini Rima, i{~ezao je pod Avgustom ili, ta~nije, ova po~ast je postala povlastica vrhovne vlasti.9 Ve}ina stvari koja se zbivala pod carevima poticala je iz Republike10 i stoga je neophodno napraviti wihovo pore|ewe. Samo onaj pod ~ijim je nadzorom preduziman rat11 imao je pravo da zahteva trijumf; ali rat je uvek preduziman pod nadzorom vrhovnog zapovednika a time i cara koji je bio vrhovni zapovednik vojske. U vreme Republike, vaìlo je na~elo stalnog rata; pod carevima, maksima je glasila odràvawe mira. Pobede su smatrane samo kao povod nemirima jer je vojska mogla da ispostavi visok ra~un za svoje usluge. Oni koji su se nalazili na mestima zapovednika stra-

8 Na ovom mestu upotrebqavam ovu re~ u zna~ewu Grka i Rimqana koji su ovim imenom nazivali sve one koji su ru{ili demokratiju. (M.) – Uostalom, po narodnom zakonu, Avgust je postao zakoniti vladar: Lege regia Üuoe de ejus imperio lata est populus ei et in eum omne imperium transtulit. (O du`nostima, kwiga I) (Izdawe iz 1734. godine) 9 Pojedincima su davana samo jo{ trijumfalna odlikovawa. (Dion, in Aug.) (M.) 10 Kad su Rimqani mewali vlast, a da na to nisu bili prisiqeni, ostavqali su stare obi~aje i spoqa{we obli~je. (M.)

11 Dion, in Aug., kwiga LIV, kaè da je Agripa iz skromnosti izbegao da izvesti Senat o svom pohodu na narode sa Bosfora, pa je ~ak i odbio trijumf; i da posle wega niko od wemu ravnih nije proslavqan; ali to je bila milost koju je Avgust u~inio Agripi i {to je Antonije uskratio Ventidiju kada je ovaj prvi put pobedio Par}ane. (M.) 12 Svetonije, in August. (M.) 13 Svetonije, ibid. Videti O du`nostima, kwiga I. (M.) 14 Dion, in August. (M.)

90

hovali su da se upuste u suvi{e velike poduhvate; trebalo je biti umeren u slavi kako bi se pobudila pa`wa ali ne i qubomora vladaoca, i uzdràti se da se pred wim pojavite u sjaju koji wegove o~i ne bi podnele. Avgust je bio veoma oprezan kada je trebalo dodeliti pravo rimskog gra|anstva,12 donosio je zakone13 da bi spre~io prekomerno osloba|awe robova.14 U svom zave{tawu preporu~io je da se po{tuju ove dve maksime i da se ne poku{ava pro{iriti carstvo novim ratovima. Ove tri stvari bile su vrlo ~vrsto povezane, ~im nije bilo ratova, nije bilo potrebe za novim gra|anstvom a time ni za novooslobo|enim robovima. Dok je Rim vodio stalni rat, trebalo je neprestano obnavqati stanovni{tvo. U po~etku, deo naroda iz svakog osvojenog grada dovo|en je u Rim. Docnije, mnogi gra|ani susednih gradova dolazili su da bi u~estvovali u izbornom pravu i nastanili se u toliko velikom broju da je Rim, na àlbe saveznika, ~esto bio primoran da ih vra}a nazad. Najzad, u grad su nahrupile gomile iz provincija. Osim toga, zakoni su podsticali brakove pa ~ak ih zahtevali. U svim ratovima, Rim je stekao izuzetan broj robova, i kada su wegovi gra|ani bili obasuti bogatstvom, kupovali su ih na svim stranama, ali su ih i beskona~no osloba|ali, iz velikodu{nosti, pohlepe, slabosti:15 jedni su èleli da nagrade odane robove, drugi su èleli da dobiju ìto koje je Republika delila siroma{nim gra|anima; a neki su, opet, hteli da u pogrebnoj povorci imaju veliki broj u~esnika krunisanih vencima. Skoro sve stanovni{tvo ~inili su oslobo|eni qudi,16 tako da su ovi gospodari sveta,

91

ne samo na po~etku, ve} u svim vremenima najve}im delom bili ropskog porekla. Kako je broj obi~nog sveta, skoro iskqu~ivo sastavqenog od oslobo|enih robova ili wihovih sinova, postao nezgodan, od wih su obrazovane kolonije i tako je osiguravana lojalnost provincija. Tako je uspostavqen protok qudi iz ~itavog sveta: Rim ih je primao kao robove, a oda{iqao ih kao Rimqane. Pod izgovorom nekih nemira na izborima, Avgust je smestio u grad namesnika i garnizon. Stvorio je stalne legije, razmestio ih na granicama i uveo posebne fondove iz kojih ih je pla}ao. Najzad, naredio je da veterani primaju naknadu u novcu a ne u zemqi.17 Iz raspodele zemqe kakva se uobi~ajila od Sulinog vremena, nastalo je mnogo r|avih posledica. Vlasni{tvo nad svojinom gra|ana postalo je nesigurno. Ukoliko svi

15

Dionisije iz Halikarnasa, kwiga IV. (M.) Videti Tacita, Anali, kwiga ×III, late fusum id corpus, itd. (M.) On je odredio da svi pretorijanski vojnici primaju pet hiqada drahmi: dve hiqade posle {esnaest godina slu`be i preostale tri hiqade drahmi posle dvadeset godina. (Dion, in Aug.) (M.) 16 17

18 Videti Tacita, Anale, kwiga ×IV, o vojnicima odvedenim u Tarent i Antij. (M.)

93

vojnici jedne kohorte nisu dovedeni na jedno mesto, bili su nezadovoqni, ostavqali neobra|enu zemqu i postajali opasni gra|ani.18 Ali, kada bi zemqe bile razdeqene po legijama, pohlepni qudi su mogli da za ~as protiv Republike podignu vojsku. Avgust je stvorio stalne luke za mornaricu. Kako pre wega Rimqani nisu imali ni stalnu kopnenu vojsku, jo{ mawe su imali mornari~ke snage. Avgustova flota je kao glavni ciq imala obezbe|ivawe konvoja i veza izme|u razli~itih krajeva Carstva; ina~e, Rimqani su bili gospodari ~itavog Sredozemqa. U to doba, plovilo se samo ovim morem, i oni se nisu pla{ili nikakvog neprijateqa. Dion vrlo ve{to prime}uje da je posle imperatora postalo teè pisati istoriju: sve je postalo tajna; svi izve{taji iz provincija odno{eni su u imperatorov kabinet. Ostalo je poznato samo ono {to samovoqom ili prepredeno{}u tirana nije ostalo skriveno ili ono {to su istori~ari naslutili. ×IV TIBERIJE

Kao {to reka lagano i tiho podriva nasipe koji su na woj podignuti a zatim ih u trenu sru{i, plave}i zemqi{te koje je wima bilo za{ti}eno, tako isto i vrhovna vlast koja je pod Avgustom delovala bezose}ajno, pod Tiberijem nasilno odbacuje stvari. Postojao je zakon veli~anstva protiv onih koji su izvr{ili zlo~in nad rimskim narodom. Tiberije se do~epao

ovog zakona i primenio ga, ne na slu~ajeve za koje je bio predvi|en, ve} na bilo {ta {to je moglo da posluì wegovoj mr`wi ili sumwi, ne samo na dela koja su ulazila u delokrug zakona, ve} i na re~i, znakove ~ak i misli, jer ono {to se u izlivima srca kaè u razgovoru dvojice prijateqa moè se ve} smatrati mi{qu. Stoga je nestalo slobode na gozbama, poverewa me|u ro|acima, vernosti me|u robovima. Vladarska dvoli~nost i ozloje|enost svugde su se pro{irile, prijateqstvo je smatrano opasnim, iskrenost neoprezno{}u, vrlina opona{awem koje je moglo da narodu dozove u se}awe sre}u ranijih vremena. Nema okrutnije tiranije od one koja se odvija u senci zakona i pod velom pravde, kada nesre}nike takore}i dave samom daskom kojom su se izbavili. I kako tiraninu nikada ne nedostaju oru|a za wegovu krvolo~nost, Tiberije je uvek nalazio sudije spremne da osude onoliko qudi koliko je on mogao da osumwi~i. U doba Republike, sudio je Senat, koji kao telo nije donosio pojedina~ne presude, od narodnog izaslanstva bivao je obave{ten o zlo~inima koji su pripisani saveznicima. Tiberije mu je poverio i su|ewe za zlo~ine uvrede veli~anstva. Telo je zapalo u stawe neizrecive podlosti. Senatori su predwa~ili u slugerawstvu i pod nadzorom Sejana, najugledniji me|u wima postali su dou{nici. îni mi se da vidim nekoliko uzroka za ropski duh koji je tada zavladao u Senatu. Po{to je Cezar porazio republikansku stranku, wegovi prijateqi i neprijateqi u Senatu saglasili su se da ukinu sva ograni~ewa koja je zakon nametnuo wegovoj vlasti i dodeli mu brojne po~asti. Prvi su nastojali da mu udovoqe, drugi da ga razbesne. Dion nam kaè da su neki oti{li dotle da predloè da mu se 1 Izostavqena napomena: Rimski velika{i su ve} osiroma{ili u Avgustovo doba; niko vi{e nije èleo da bude edil niti narodni tribun; mnogi se nisu upirali da postanu ni senatori. (Izdawe iz 1734. godine)

95

94

odobri da uìva sa svakom ènom koja mu se svidi. To je bio razlog {to se nimalo nije pribojavao Senata, i {to je na kraju dovelo do wegovog ubistva. To je i bio razlog zbog kojeg kod slede}ih vladara nije bilo besprimernog hvalisawa, ali ni sposobnosti da uzburkaju duhove. Pre nego {to je Rimom zavladao jedan ~ovek, bogatstva najvi|enijih Rimqana bila su ogromna, kakvi god bili na~ini kojim su ona zadobijena. Skoro sve ovo bogatstvo razneseno je pod carevima. Senatori vi{e nisu imali velike mu{terije koje su ih obasipale bogatstvom,1 a u provincijama se moglo uzeti malo toga osim za Cezara, posebno po{to su wegovi prokuratori, koji su skoro kao dana{wi upravnici, tamo ponovo uspostavqeni. I mada se izvor bogatstava ugasio, tro{kovi su ostali nepromeweni; tok ìvota bio je odre|en i samo je imperatorova milost mogla da ga u~ini podno{qivijim. Avgust je narodu oduzeo zakonodavnu i sudsku vlast, ali mu je prepustio ili se bar ~inilo da mu je prepustio, pravo da bira magistrate. Tiberije koji je strahovao od skup{tina toliko brojnog naroda, uskratio mu je ~ak i ovu povlasticu i dao je Senatu, {to }e re}i, samom sebi.2 Ipak, te{ko je naslutiti u kojoj je meri ova propast vlasti naroda ozlojedila duhove velika{a. Dok je narod raspolagao dostojanstvima, magistrati koji su ga branili ~inili su brojne podvale. Ali, one su bile povezane sa izvesnim sjajem koji ih je skrivao, bilo da su narodu prire|ivane igre ili gozbe, bilo da mu se delio novac ili ìto. Iako je motiv bio podmukao, ova sredstva su imala ne~eg plemenitog u sebi jer velikanu pristaje da stekne naklonost naroda svojom velikodu{no{}u. Ali, kad narod vi{e nema {ta da pruì, a vladar, u ime Senata, ukine sva wegova prava, ona se zahtevaju i sti~u prezrivim vidovima: dodvoravawe, 2 Tacit, Anali, kwiga I; Dion, kwiga LIV. (M.) – Kaligula je ponovo uspostavio komicije a potom ih ukinuo. (Izdawe iz 1734. godine)

be{~a{}e i zlo~in su ve{tine neophodne za uspeh. Ipak, ne izgleda da je Tiberije èleo da razvlasti Senat. Ni na {ta se nije vi{e àlio od sklonosti ovog tela ka robovawu; ~itavog ìvota je iskazivao svoje ga|ewe nad tim. No poput ve}ine qudi prièqkivao je protivre~ne stvari; wegova op{ta politika nije bila u saglasju sa li~nim strastima. Prièqkivao je Senat koji bi bio slobodan i sposoban da stekne ugled u vladavini, ali je isto tako èleo Senat koji u svakom trenutku udovoqava wegovim strahovima, qubomori i mr`wi. Ukratko, dràvnik u wemu stalno je popu{tao ~oveku. Rekli smo da je narod ranije naterao patricije da pristanu na plebejske magistrate koji }e ga braniti od mogu}ih uvreda i nepravde. Da bi ovi magistrati mogli da vr{e svoju vlast, progla{eni su svetim i nepovredivim, te je nare|eno da }e onaj ko ugroàva tribuna delom ili re~ju smesta biti ka`wen smr}u. Sada kada su carevi dobili ovla{}ewa tribuna, stekli su i wihove povlastice. I na osnovu toga mnogi su qudi osu|eni na smrt, dou{nici su najzad mogli svoj zanat da obavqaju sa punom lako}om, a optu`ba za uvredu veli~anstva – zlo~in onih kojima se nije mogao pripisati nikakav zlo~in, kao {to kaè Plinije – bila je pro{irena da obuhvati bilo {ta. Ipak, verujem da neki od razloga za optu`be nisu bili toliko sme{ni kao {to nam danas izgledaju, pa ne mogu da zamislim da bi Tiberije optuìo ~oveka zato {to je prodao statuu imperatora sa svojom ku}om, da bi Domicijan osudio na smrt ènu koja se skinula pred wegovom slikom i gra|anina koji je na zidovima sobe imao oslikanu ~itavu zemqu, ako su ove radwe kod Rimqana mogle da izazovu iste misli kao i kod nas danas. Verujem da se ovo delimi~no moè objasniti promenom vlasti u Rimu tako da je ono {to se nama ~ini bez uticaja, tada moglo da bu3

Videti Tacita. (M.)

96

de druga~ije. Sudim po onome {to danas vidim u narodu koji se ne moè osumwi~iti za tiraniju, gde je zabraweno piti u zdravqe neke osobe. Ne mogu da zanemarim bilo {ta {to moè da posluì spoznaji duha rimskog naroda. Bili su toliko savesno naviknuti na poslu{nost i na to da sre}a potpuno zavisi od razlike izme|u gospodara tako da su posle Germanikove smrti, dali svedo~anstvo o àlosti, bolu i bezna|u kakvi se

kod nas ne vi|aju. Potrebno je pogledati kako su istori~ari opisali tako veliku, dugu i neumerenu javnu àlost,3 a da ona nije bila pretvorna, jer ~itav narod ne moè da se pretvara, glumi ili dodvorava se. Kako rimski narod vi{e nije u~estvovao u vlasti, a gotovo svi su bili slobodni qudi ili qudi bez posla koji su ìveli o tro{ku dràvne blagajne, bili su svesni samo svoje nemo}i. Tugovali su kao deca i ène koji se te{e ose}awem sopstvene slabosti: bili su zli, svoje strahove i nade su polagali u Germanika i kad im je ona uskra}ena, pali su u o~ajawe. Nijedan se narod ne pla{i nesre}e koliko oni koje bi beda wihovog poloàja mogla razuveriti i koji bi sa Andromahom mogli da kaù: „Da Bog da, pa se upla{im”.4 U Napuqu danas ima pedeset hiqada qudi koji ìve samo na zequ i kao jedini imetak imaju polovinu platnenog odela. Ti qudi, najnesre}niji na ovoj zemqi, padaju u uàsnu poti{tenost ve} na najmawi dim iz Vezuva. Dovoqno su budalasti da bi se pla{ili nesre}e. ×V O IMPERATORIMA OD GAJA KALIGULE DO ANTONINA

Kaligula je nasledio Tiberija. Za wega se govorilo da nikad nije bilo boqeg roba niti r|avijeg gospodara. Ove dve stvari neposredno su povezane, po{to isti zaokret uma koji dovodi do toga da ~ovek bude pod sna`nim uti4

Uporediti sa Senekom, Trojanke, stih 639 i slede}i.

1

Ukinuo ih je docnije. (M.)

98

skom neograni~ene mo}i kao glavni zapovednik, izaziva kod wega isti utisak i kad se sam na|e na tom poloàju. Kaligula je ponovo uspostavio komicije1 koje je Tiberije ukinuo, i ukinuo je samovoqni zlo~in uvrede veli~anstva koji je ovaj uveo. Na osnovu ovoga moèmo da zakqu~imo da je po~etak vladavine lo{eg vladara ~esto kao kraj vladavine dobrog. Ono {to dobri vladari ~ine iz vrline, lo{i rade iz èqe da se vrate pona{awu svog prethodnika. A ovom duhu protivre~nosti dugujemo prili~no dobrih odluka, ali i prili~no lo{ih. [ta se ovime postiglo? Kaligula je zabranio tu`be za ~in uvrede veli~anstva, ali je koristio svoje vojne mo}i da usmrti one koji mu nisu bili po voqi. A nije bio zlovoqan samo prema nekolicini senatora; drào je isukani ma~ nad ~itavim Senatom kome je pretio potpunim istrebqewem. Ova zastra{uju}a tiranija imperatora bila je saglasna op{tem duhu Rimqana. Po{to su iznenada pali pod samovoqnu vlast, gotovo bez me|urazdobqa u kojem su vladali i postali sluge, bili su potpuno nepripremqeni za prelazak na blaè propise; ratni~ko raspoloèwe je ostalo; sa gra|anima se postupalo kao {to su oni postupali sa poraènim neprijateqima, i po istom planu su bili porobqeni. Sula koji je u{ao u Rim nije se razlikovao od Sule koji je u{ao u Atinu – oslawao se na isto me|unarodno pravo. A dràve koje su bile postepeno porobqene, kada bi im nedostajali zakoni, vladali su se po obi~ajima. Stalni prizori gladijatorskih borbi u~inili su Rimqane krajwe ratobornima. Prime}eno je da je Klaudije postajao skloniji krvoproli}u po{to bi odgledao priredbe ove vrste. Primer ovog imperatora, koji je bio mirne naravi a 2

Videti rimske zakone o vlasti o~eva i majki. (M.) Vojvoda od Bragance je posedovao velika imawa u Portugalu; kad se pobunio, {panskom kraqu je upu}ena ~estitka zbog bogatstva ste~enog zaplenom. (M.) 3

99

po~inio toliko mnogo okrutnosti, belodano ukazuje da je vaspitawe toga doba bilo druga~ije od na{eg. Kako su Rimqani navikli da se poigravaju qudskom prirodom kod svoje dece ili robova,2 nisu bili u stawu da upoznaju vrlinu koju zovemo qudskost. Da li ratobornost koju nalazimo me|u ìteqima na{ih kolonija poti~e od bilo ~ega drugog osim kazni kojima je ovaj nesre}ni deo qudske rase stalno bio izloèn? Kada smo okrutni u gra|anskoj dràvi, {ta moèmo da o~ekujemo od prirodne blagosti i pravde? Zamorno je pratiti u istoriji imperatora beskona~an broj qudi koji su ubijani da bi wihova dobra bila preoteta. U savremenoj istoriji ne nailazimo ni na {ta sli~no. Ovo se, kao {to smo rekli, mora pripisati blaìm obi~ajima i represivnijoj religiji, i uz to, nema razba{tiwavawa porodica onih senatora koji su poharali svet. Prednost koju izvla~imo iz skromnog opsega na{ih imawa uliva ve}u sigurnost; nismo vredni muke da bi nam neko opqa~kao imawe.3 Narod Rima koji se zvao plebs nije mrzeo najgore careve. Po{to su izgubili vlast i vi{e nisu bili zaokupqeni ratom, postali su najprepredeniji narod. Trgovinu i zanate 4 Grci su imali igre na kojima je bilo dostojno boriti se kao {to je bilo slavno pobediti na wima; Rimqani su prire|ivali samo spektakle a posebne su bile borbe gladijatora. Ali kada je neki velika{ li~no silazio u arenu ili se popeo u pozori{te, rimska ozbiqnost nije time bila ugroèna. Kako bi se na to odlu~io senator, on kome zakoni brane da se zbliì sa qudima koje su ~ak i narodni prezir i aplauzi odbacili? Ipak su se na tom mestu pojavqivali i imperatori; a ovo ludilo koje je kod wih pokazivalo veliku nesre|enost du{e, prezir prema lepom, ~estitom, kod istori~ara je zauvek obeleìlo karakter tiranije. (M.) 5 Izostavqen odeqak: Kad bi imperator pokazao svoju snagu i dràwe, kao kad je Komod pred narodom ubio toliko zveri udarcima ma~a, sa takvom lako}om, morao je privu}i divqewe naroda i vojnika, jer su dràwe i snaga bila neophodna svojstva za vojni~ku ve{tinu tog doba. (Izdawe iz 1734. godine)

101

100

smatrali su ropskim poslom a zbog raspodele ìta koje su primali, zanemarili su zemqu. Navikli su se na igre i priredbe. Kada vi{e nisu imali tribune koje bi slu{ali ili magistrate koje bi birali, ove beskorisne stvari postale su neophodnost, a besposlenost je pove}ala wihovu glad za tim. Tako su Kaligula, Neron, Komod i Karakala oàqeni od naroda zbog wihove ludosti, jer su ludo voleli ono {to i narod voli, i svom snagom pa i li~nim uticajem doprineli narodnim zabavama. Ovi vladari su na wih tro{ili bogatstva Carstva a kada su ona iscrpqena, narod je, mirno gledaju}i kako sve velike porodice zapadaju u bedu, uìvao u tiraniji. A wihova je radost bila ~ista jer su na{li sigurnost u vlastitoj prostoti. Takvi su vladari, naravno, mrzeli dobre qude: znali su da ne uìvaju wihovu naklonost.4 Razgnevqeni protivqewem ili ti{inom bednog gra|anina, opijeni aplauzima puka, uspeli su da sebe zamisle kao vlast narodnih usre}iteqa koju samo zlonamerni qudi mogu da ograni~avaju. 5 Kaligula je bio istinski sofista u svojoj okrutnosti. Po{to je vodio poreklo i od Antonija i od Avgusta, govorio je da }e konzule kazniti i ukoliko proslave dan se}awa na pobedu kod Akcijuma, ali i ukoliko ga ne proslave. A kad je umrla Druzila, kojoj su pridavane boànske po~asti, bio je ujedno zlo~in àliti za wom, zato {to je ona bogiwa, i ne àliti je jer je bila wegova sestra. Na ovom mestu treba uo~iti prizor qudske sudbine. Koliko mnogo ratova u rimskoj istoriji, koliko mnogo prolivene krvi, koliko mnogo uni{tenih naroda, koliko mnogo velikih poduhvata, koliko mnogo trijumfa, kakvo 6 Avgust je postavqao prokuratore, ali oni nisu imali nikakva ovla{}ewa; a kad su pokazivali neposlu{nost, moralo se posegnuti za vla{}u namesnika provincije ili pretora. Ali pod Klaudijem, imali su obi~na ovla{}ewa kao wegovi zamenici u provincijama; vodili su jo{ i poreske poslove {to je sva~ije bogatstvo stavqalo u wihove ruke. (M.) 7 Videti Tacita, Anali, kwiga ×II. (M.)

dràvni{tvo, kakva trezvenost, opreznost, upornost i hrabrost! Ali, kako je okon~ana ova zamisao osvajawa sveta – tako dobro isplanirana, izvr{ena i dovr{ena – osim {to je utolila è| petorici ili {estorici ~udovi{ta? Pobogu! Ovaj Senat je uni{tio tolike kraqeve samo da bi zapao u najpodmuklije ropstvo nekih od najprezrenijih gospodara i sebe iskorenio vlastitim osudama! U~vr{}ujemo sopstvenu mo} samo da bi je boqe preobratili! Qudi nastoje da uve}aju svoju vlast a onda ona prelazi u sre}nije ruke i okre}e se protiv wih! Po{to je Kaligula ubijen, Senat se sastao da sastavi vladu. Dok je ve}ao, neki vojnici su u{li u palatu da bi je opqa~kali. U mra~nom kutu, prona{li su ~oveka koji je drhtao od straha. Bio je to Klaudije: proglasili su ga za imperatora. Klaudije je oborio stari poredak dopu{taju}i oficirima da dele pravdu.6 Marije i Sula su ratove vodili ponajvi{e da bi utvrdili ko }e imati pravo na to, senatori ili vitezovi.7 ]ef izvesnog glupana uskratio je to pravo i jednima i drugima {to je neobi~an ishod sukoba koji je zapalio svet! Nijedna vlast nije bezgrani~nija od one koju ima naslednik republike jer se na|e u prilici da ima svu mo} naroda koji sebi nije mogao da uvede ograni~ewa. Tako i danas vidimo danske kraqeve koji imaju najsamovoqniju vlast u Evropi. Narod nije bio mawe unièn od Senata. Videli smo da je do vremena imperatora, on bio toliko ratoboran da su vojske ustanika disciplinovane na terenu i kretale pravo na neprijateqa. U gra|anskim ratovima Vitalija i Vespazijana, Rim je postao plen svakog ambicioznog ~oveka, i, pun pla{qivih gra|ana, strepeo pred svakom ~etom vojnika koja bi se pojavila. Poloàj careva nije bio nimalo boqi. Budu}i da pra8

Tacit, Anali, kwiga I. (M.)

102

vo ili izazov izbora imperatora nije bio sveden samo na jednu vojsku, bilo je dovoqno da neko koga je jedna vojska izabrala bude omraèn drugima koji su smesta birali suparnika. I tako kao {to je veli~ina Republike bila kobna po republikansku vladu, veli~ina Carstva je postala opasna po careve. Da su branili samo zemqu osredwe veli~ine, imali bi samo glavnu vojsku koja bi ih jedanput izabrala i branila delo svojih ruku. Vojnici su bili privrèni Cezarovoj porodici koja je bila jemac svih prednosti {to ih je doneo prevrat. Do{lo je vreme kad je Cezarova porodica istrebila sve velike rimske porodice i kada je sa Neronom i sama i{~ezla. Gra|anska vlast koja je neprestano potiskivana, nije bila u prilici da se suprotstavi vojsci, jer je svaka vojska èlela da proglasi svoga cara. Napravimo na ovom mestu pore|ewe razli~itih razdobqa. Kad je Tiberije po~eo da vlada, iskoristio je Senat na najboqi na~in.8 Saznao je da su se rimske legije u Iliriji i Germaniji pobunile: u~inio im je nekoliko ustupaka, ustvrdio da Senat treba da se izjasni o ostalima9 i poslao im izaslanika iz ovog tela. Oni koji su prestali da se pla{e 9

Caetera Senatui servanda. (Tacit, Anali, kwiga I) (M.) Videti Germanikov govor. (Ibid.) (M.) 11 Gaudebat coedibus miles, Üuasi semet absolveret. (Ibid.) – U nastavku su navedene iskorewene privilegije. (Ibid.) (M.) 12 Tacit, Istorije, kwiga I. (M.) 13 Ibid, kwiga III. (M.) 14 Videti kod Tita Livija, svote deqene posle razli~itih pobeda. Ciq zapovednika je bio da unesu dosta novca u javnu blagajnu a da tek deo podele vojnicima. (M.) 15 Paul Emilije, u vreme najslavnijih osvajawa kada je dare`qivost bila ve}a, podelio je samo sto denara svakom vojniku; ali Cezar im je dao dve hiqade; a wegov primer su sledili Antonije i Oktavijan, Brut i Kasije. Videti Diona i Apijana. (M.) 10

103

mo}i, i daqe mogu da po{tuju autoritet. Kad je vojnicima rimske armije pokazano da su ìvoti imperatorove dece i senatskih izaslanika ugroèni,10 uspeli su da se pokaju pa ~ak do{li dotle da sami sebe kazne.11 Ali kad je Senat kona~no slomqen, wegov primer vi{e nikoga nije uzbu|ivao. Oton je uzalud ube|ivao svoje vojnike pri~aju}i im o ugledu Senata,12 uzalud je Vitelije slao najvi|enije senatore da sklope mir sa Vespazijanom.13 Ugled koji im je po naredbi dràve uskra}en, nije mogao da se obnovi u trenutku. Vojske su ove izaslanike smatrale najkukavi~kijim robovima gospodara koga su ve} odbacile. Drevni obi~aj Rimqana bio je da onaj ko slavi pobedu, podeli nekoliko denara svakom vojniku: sitninu.14 U gra|anskim ratovima su ovi darovi narasli.15 Ranije su izdvajani od novca oduzetog neprijatequ; u ovim nesre}nim vremenima, to je bio novac gra|ana a vojnici su èleli deo ~ak i kad nije bilo ni~ega. Ove raspodele su vr{ene posle ratova; Neron ih je obavqao u miru; vojnici su se na to navikli i bili su besni na Galbu koji im je hrabro rekao da on ume da odabere vojnike ali ne ume da ih kupuje. Galba, Oton16 i Vitelije samo su se kratko zadràli na vlasti. Poput wih, i Vespazijana su izabrali vojnici. Tokom ~itave svoje vladavine, on je razmi{qao samo o obnovi Carstva kojim su uzastopce vladala {estorica tirana podjednako okrutna, gotovo svi odreda divqi, ~esto priglupi i, {to je stvari ~inilo jo{ gorim, razmetqivi do ludila. Tit koji ga je nasledio, bio je miqenik rimskog naroda. Domicijan je u wemu video novo ~udovi{te, okrutnije ili bar nezgodnije od wegovih prethodnika zbog wegove pla{qivosti. Wemu najbliì slobodni qudi, ~ak i wegova èna – ka-

16 Suscepere duo manipulares imperium populi romani transferendum, et transtulerunt. (Tacit, Istorije, kwiga I) (M.)

105

104

ko su neki tvrdili – uklonili su ga, uvi|aju}i da je opasan koliko u prijateqstvu toliko i u mr`wi. Pre nego {to su zadali smrtni udarac, potraìli su naslednika i odabrali Nervu, ~asnog starinu. Nerva je usvojio Trajana, najsavr{enijeg vladaoca u analima istorije. Roditi se u doba wegove vladavine zna~ilo je blagoslov; nije bilo ni~eg toliko sre}nog ili slavnog za rimski narod. Bio je veliki dràvnik i veliki vojskovo|a. Bio je odvaàn {to ga je u~inilo blagonaklonim prema dobrim delima, prosve}enog duha koji ga je pou~avao najboqem i plemenitog duha, velik i lep. Posedovao je sve vrline a da ni u jednoj nije dosegao krajnost, ukratko bio je najpogodniji da po~asti qudsku narav i predstavi boànsku. On je dovr{io Cezarov poduhvat i uspe{no ratovao protiv Par}ana. Svako drugi bi pokleknuo u podvigu pred takvim neposrednim opasnostima i nedosti`nom pomo}i, onda kad je apsolutno potrebno pobediti i kad je neizvestan opstanak posle pobede. Te{ko}a je po~ivala i u poloàju dva carstva i u na~inu ratovawa dvaju naroda. Ako bi se udarilo putem kroz Jermeniju, prema izvorima Tigra i Eufrata, nai{lo bi se na brdovitu i neprohodnu zemqu kroz koju je nemogu}e voditi konvoje, tako da bi vojska stigla polurastrojena u Mediju.17 Ako bi se udarilo prema jugu preko Nizibisa, nai{lo bi se na uàsnu pustiwu koja razdvaja dva carstva. Ako bi se krenulo jo{ ju`nije i po{lo kroz Mesopotamiju, putovalo bi se kroz delom neobra|enu, a delom zapu{tenu zemqu, a budu}i da Tigar i Eufrat teku od severa ka jugu, prodor u unutra{wost ne bi bio mogu} bez uda17 Zemqa nije imala dovoqno velikih stabala da bi se sagradile naprave za opsadu gradova. (Plutarh, Antonijev ìvot) (M.) 18 Videti Irodijana, Aleksandrov ìvot. (M.)

qavawa od reka, niti udaqavawe od wih bez mogu}nosti na opstanak. [to se ti~e na~ina ratovawa dvaju naroda, snaga Rimqana bila je u wihovoj pe{adiji – najja~oj, naj~vr{}oj i najdisciplinovanijoj na svetu. Par}ani nisu imali pe{adiju ve} zadiviquju}u kowicu. Borili su se iz daqine i izvan dometa rimskog oru`ja; kopqe je retko uspevalo da ih dosegne, a wihovo oru`je ~inili su luk i zastra{uju}e strele. Radije su dràli vojsku pod opsadom nego {to bi joj se suprotstavili u borbi. Uzalud su progoweni jer je za wih bekstvo zna~ilo borbu. Primoravali su svoje qude na povla~ewe kako se neprijateq bliìo, ostavqaju}i samo garnizone u upori{tima, a kada bi ovi bili zauzeti, morali su biti uni{teni. Ve{to su spaqivali svu zemqu oko neprijateqske vojske i uskra}ivali mu ~ak i travu. Ukratko, vodili su rat veoma sli~no kao {to se i danas ratuje u istim krajevima. Uostalom, legije iz Ilirije i Germanije koje su povedene u ovaj rat, nisu im uop{te bile dorasle.18 Naviknuti na

19

Videti Eutropija. Dakija je napu{tena tek u vreme Aurelijana. (M.) Sveti Avgustin, O bo`joj dràvi, kwiga IV, glava ××III I ××I×. (M.) 20

107

obilnu ishranu u svojoj zemqi, vojnici su gotovo do posledweg izdahnuli. Tako su Par}ani u~inili {to jo{ nikom nije po{lo za rukom i izbegli rimski jaram – ne zato {to su nepobedivi, ve} stoga {to su bili nedostupni. Hadrijan se odrekao Trajanovih osvajawa19 i postavio granice Carstva na Eufratu. I posle toliko ratova, zadivquju}e je da su Rimqani izgubili samo ono {to su èleli da napuste, poput mora koje opada onda kad se samo od sebe povu~e. Hadrijanovo dràwe izazvalo je dosta komentara. U svetim kwigama Rimqana, narod je pro~itao da je Tarkvinije, kada je poèleo da sagradi Kapitol, video da se na najpogodnijem mestu ve} nalaze kipovi mnogih drugih boànstava. Ispitao je svojim vra~arskim znawem da li bi ona bila voqna da ustupe mesto Jupiteru. Svi su pristali, izuzev Marsa, Juventusa i Terminusa.20 Ovo je dovelo do nastanka tri religiozna razmi{qawa: da Marsov narod nikome ne bi ustupio oblast koju je zaposeo; da rimska mladost nikad ne}e biti nadma{ena i, kona~no, da se rimska granica nikada ne}e pomaknuti unazad: {to se sve desilo, dodu{e pod Hadrijanom. ×VI O STANJU CARSTVA OD ANTONINA DO PROBA

U ovo doba, sekta stoika se ra{irila i stekla naklonost u Imperiji. Izgledalo je da je qudska narav u~inila napor

da stvori ovu zadivquju}u sektu iz sebe same – kao biqke koje se ra|aju iz zemqe na mestima koja nebesa nikada nisu ugledala. Rimqani joj duguju svoje najboqe careve. Ni{ta nas ne moè naterati da zaboravimo prvog Antonina osim ~oveka koga je usvojio – Marka Aurelija. Ose}amo u sebi potajno zadovoqstvo govore}i o ovom caru; ne moèmo da ~itamo o wegovom ìvotu bez neke vrste razneènosti. Posledica toga je da o sebi boqe mislimo zato {to boqe mislimo o qudima. Nervina mudrost, Trajanova slava, Hadrijanovo juna{tvo, vrlina dvojice Antonina privukle su po{tovawe vojnika. Ali kad su nova ~udovi{ta zauzela svoja mesta, zloupotrebe vojne uprave pojavile su se u punoj krajnosti, a vojnici koji su prodali Carstvo, ubijali su careve da bi se domogli novih ucena. ûjemo da je negde u svetu jedan vladalac petnaest godina nastojao da ukine gra|ansku vladu u svojim zemqama i uspostavi vojnu upravu. Ne bih èleo da o toj nameri iznosim bilo kakva odbojna mi{qewa, re}i }u samo da, po prirodi stvari, dve stotine a ne osam hiqada straàra moè da pruì sigurnost vladaru; uz to, opasnije je ugwetavati naoruàni narod od nenaoruànog. Komod je nasledio svoga oca Marka Aurelija. On je bio ~udovi{te koje se predalo svim strastima, sopstvenim kao i strastima svojih ministara i dvorjana. Oni koji su ga pogubili, doveli su na wegovo mesto ~asnu starinu Pertinaksa koga je pretorijanska garda odmah zatim ubila. Oni su Carstvo izloìli na licitaciju, a Didije Julijan ga je zadobio svojim obe}awima. Svi su zbog toga bili pogo|eni. Iako je Imperija ~esto kupovana, nikad oko we nije bilo cenkawa. Pescenin Niger, Sever i Albin progla{eni su carevima; Julijana su vojnici napustili jer nije mogao da isplati ogromne svote koje im je obe}ao. Sever je porazio Nigera i Albina. Bio je veoma spo-

108

soban ~ovek, ali mu je nedostajala ugla|enost, ta glavna vrlina vladara. Vlast careva bi nam se lako mogla u~initi vi{e tiranska od vlasti dana{wih vladara. Wihovo je dostojanstvo bilo skup svih rimskih magistratura. Kao diktatori pod imenom careva, kao narodni tribuni, prokonzuli, cenzori, veliki sve{tenici i – kada bi poèleli – konzuli, delili su delimi~nu pravdu. Tako su lako mogli da pobude sumwu da ugwetavaju one koje su osudili jer narod obi~no sudi o zloupotrebi vlasti na osnovu wene veli~ine. Ali kraqevi Evrope koji su zakonodavci a ne izvr{ioci zakona, vladari a ne sudije, odrekli su se onog dela vlasti koji im je bio odbojan. I dok su sebi ostavili pravo da dele milost, ovlastili su posebne magistrate za odre|ivawe kazni. Jedva da je bilo qubomornijih careva od Tiberija i Severija, pa ipak su obojica sebi dopustili da vladaju bedno, prvi uz pomo} Sejana a drugi uz pomo} Plaucija. Nesre}an obi~aj proskripcija, koji je uveo Sula, nastavqen je pod carevima; ~ak je bilo neophodno da vladar bude obdaren vrlinom kako je ne bi sledio; jer su wegovi ministri i miqenici smesta predvi|ali ogroman broj 1

Irodijan, Severov ìvot. (M.) Zlo se nastavilo pod Aleksandrom. Artakserks koji je obnovio Persijsko carstvo, pokazao se izuzetan prema Rimqanima, jer su wihovi vojnici, iz hira ili svojeglavosti, dezertirali u grupama kod wega. (Ksifilinov popis, iz Dionove kwige L×××) (M.) 3 Odnosno Persijanci koji su ih nasledili. (M.) 4 Sever je porazio Nigerove azijatske legije; a Konstantin Licinijeve. Vespazijan, iako progla{en od strane vojske u Siriji, vodio je rat protiv Vitelija uz pomo} legija iz Mezije, Panonije i Dalmacije. Ciceron je, na{av{i se u wegovoj vladi, pisao Senatu da se ne moè ra-~unati na skupqawe vojske po Aziji. Konstantin je, kaè Zosim, Maksencija pobedio samo zahvaquju}i kowici. O tome videti i glavu ××II. (M.) 5 Avgust je legije ustrojio kao staja}u vojsku i rasporedio ih po provincijama. Na po~etku, ~ete su prikupqane u Rimu, zatim me|u Latinima, potom u Italiji, a onda po provincijama. (M.) 2

109

konfiskacija a wemu su govorili samo o potrebi za ka`wavawem i pogubnoj milosti. Severove proskripcije naterale su mnoge Nigerove vojnike1 da prebegnu Par}anima.2 Nau~ili su Par}ane onome {to im je nedostajalo u vojnoj ve{tini, ukqu~uju}i i rukovawe i izradu rimskog oru`ja. Zbog toga su ovi narodi, obi~no zadovoqni da se brane, otada skoro uvek bili napada~i.3 Primetno je da su, u ovom nizu gra|anskih ratova koji su se neprestano javqali, oni koji su uìvali podr{ku evropskih legija gotovo uvek pobe|ivali one koje su podràvale azijske legije.4 A u istoriji Severovoj nalazimo da nije mogao zauzeti grad Atru u Arabiji jer su se evropske legije pobunile primoravaju}i ga da upotrebi legije iz Sirije. Ova razlika je postala uo~qiva otkad su zapo~ele vojne pobune po provincijama,5 a bila je ista tolika izme|u legija koliko i izme|u naroda koji su po prirodi ili vaspitawu mawe ili vi{e skloni ratu. Ove pobune po provincijama izazvale su jo{ jednu posledicu. Kako su carevi obi~no bili dovo|eni iz vojnih redova, gotovo su svi bili stranci a ponekad i varvari. Rim vi{e nije bio gospodar sveta, ali je primao zakone iz ~itavog sveta. Svaki od imperatora doneo je ne{to iz svoje zemqe, bilo da se radi o opho|ewu, obi~ajima, upravi ili religiji. A Heliogabal ide toliko daleko da èli da uni{ti sva mesta oboàvawa u Rimu i ukloni sve bogove iz hramova kako bi u wima postavio sopstvene. Pored tajnih sredstava koje Bog odabira i koje samo On poznaje, ova je okolnost prili~no doprinela uspostavqawu hri{}anske religije; vi{e u Carstvu nije bilo ni~eg stranog a narod je bio spreman da prihvati sve obi~aje koje bi car poèleo da uvede. Znamo da su Rimqani primili u svoj grad bogove drugih naroda. Prihvatili su ih kao osvaja~e i pronosili ih na

111

110

trijumfima, ali kad su stranci sami hteli da ih tamo donesu, smesta im je to zabrawivano. Osim toga, poznato je da su Rimqani imali obi~aj da tu|im bogovima daju imena svojih bogova koji su im bili najsli~niji. Ali, kada su sve{tenici drugih zemaqa èleli da sluè svojim bogovima u Rimu pod vlastitim imenima, to im nije dopu{tano i to je bila jedna od najve}ih prepreka na koju je nai{la hri{}anska religija. Karakala se pre moè nazvati uni{titeqem qudi nego tiraninom: Kaligula, Neron i Domicijan ograni~ili su svoje okrutnosti na Rim, Karakala je svoj bes pro{irio na ~itav svet. Sever se posluìo otima~inama tokom duge vladavine i proskripcijama onih koji su pripadali stranci wegovih suparnika kako bi nagomilao ogromno bogatstvo. Karakala, koji je svoju vladavinu zapo~eo ubistvom brata Gete, iskoristio je ova bogatstva da ubedi vojnike da trpe wegove zlo~ine; a ovi su voleli Getu i govorili da su se zakleli obojici Severovih sinova a ne samo jednom. 6

Sedam hiqada mirijada, Dion, in Macrin. (M.) Ati~ka drahma je bila rimski denar, osmi deo unce i {ezdeset~etvrti deo na{e marke. (M.) 8 Pove}ao ju je za {ezdeset i pet posto. (M.) 9 Anali, kwiga I. (M.) 10 Cezarov ìvot. (M.) 11 Prirodna istorija, kwiga ×××III, ~lanak 13. Umesto da daju deset bakrenih unci za dvadeset, davali su {esnaest. (M.) 12 Vojnik kod Plauta, in Mostellaria, kaè da ima tri asa: ovo se moè razumeti samo kao as od deset unci. Ali, ako je plata bila ta~no {est asova u Prvom punskom ratu, u Drugom se nije smawila za petinu ve} za {estinu, a razlika je zanemarena. (M.) 13 Polibije koji ga ra~una u gr~kom novcu, pravi razliku samo u deli}u. (M.) 14 Videti Orozija i Svetonija, in Domit. Obojica kazuju isto druga~ije se izraàvaju}i. Naveo sam ograni~ewa u bakrenim uncama kako bi me razumeli oni koji nemaju potrebe da poznaju rimski novac. (M.) 7

Ovo nagomilano bogatstvo gotovo je uvek donosilo samo kobne posledice: ono zaslepquje naslednika; i ako ne iskvari wegovu du{u, zatrova}e wegov um. On smesta planira velike poduhvate koji po~ivaju na slu~ajnoj mo}i, koja ne moè da opstane, koja je neprirodna i naduvana pre nego {iroka. Karakala je povisio plate vojnicima. Makrin je pisao Senatu da je ova povi{ica iznosila sedamdeset miliona6 drahmi.7 Izgleda da je ovaj vladar preterao. Ako uporedimo tro{kove pla}awa dana{wih vojnika sa ostatkom javnih rashoda, i pogledamo istu razmeru kod Rimqana, vide}emo da je ova svota bila ogromna. Potrebno je prou~iti kolika je bila plata rimskog vojnika. Od Orozija saznajemo da je Domicijan za ~etvrtinu pove}ao utvr|enu platu.8 îni se, na osnovu govora nekog vojnika kod Tacita,9 da je u vreme Avgustove smrti ona iznosila deset unci bakra. Kod Svetonija10 nalazimo da je Cezar udvostru~io plate u svoje doba. Plinije11 kaè da je u Drugom punskom ratu ona smawena za petinu. To zna~i da je u vreme Prvog punskog rata12 iznosila {est unci bakra, u drugom pet unci, pod Cezarom deset13 a pod Domicijanom14 trinaest i tre}inu. Ovde }u navesti nekoliko primedbi. Plata koju je Republika sa lako}om davala dok je bila mala zemqa, ratovala svake godine i svake godine donosila plen, nije mogla da se bez zaduìvawa odrì tokom Prvog punskog rata, kad se oru`je prenelo van Italije i zemqa morala da vodi dug rat i izdràva veliku vojsku. U Drugom punskom ratu, plata je svedena na pet unci bakra a ovaj pad mogao je da bude izveden bez opasnosti, jer je to vreme kad je ve}ina gra|ana crvenela kada bi uop{te primila isplatu i èlela da sluì o svom tro{ku. Riznice Perseja i tolikih drugih kraqeva koje su ne15

Ciceron, O du`nostima, kwiga II. (M.)

112

prestano dovla~ene u Rim, dovele su do ukidawa poreza.15 U dràvnoj i pojedina~noj rasko{i, Rimqani su imali mudrosti da ne pove}avaju platu od pet bakrenih unci. Iako su od ove plate odbijani izdaci za ìto, ode}u i oru`je, ona je bila dovoqna po{to su regrutovani samo oni gra|ani koji su imali nasle|e. Kako je Marije regrutovao qude koji nisu imali ni~ega, a wegov primer su sledili drugi, Cezar je bio primoran da pove}a platu. Ovaj rast plata nastavqen je i posle Cezarove smrti, vlada je bila prisiqena da pod konzulatom Hircija i Panse ponovo uvede poreze. Kad je Domicijan iz slabosti pristao na pove}awe plate za ~etvrtinu, naneo je teàk udarac dràvi, ~ija nesre}a nije bila u preovla|uju}oj rasko{i ve} u staleìma koji po prirodi stvari moraju da imaju samo toliko da zadovoqe fizi~ke potrebe. Kona~no, ~im je Karakala odobrio novu povi{icu, Carstvo se na{lo u poloàju da ne moè da opstane bez vojnika ali ni sa wima. Karakala je svog brata uzdigao u red bogova da bi sti{ao zgraàvawe zbog wegovog ubistva, i {to je neobi~no, to isto je s wim u~inio Makrin, po{to je naredio da ga zakoqu, èle}i da smiri pretorijansku gardu koja je postala o~ajna zbog smrti dare`qivog vladara. Podigao je hram u wegovu ~ast i u wemu smestio flaminske sve{tenike. Zbog toga uspomena na wega nije izbledela i po{to Senat nije smeo da ga osudi, nije bio uvr{}en me|u tirane kao Komod koji to nije vi{e zasluìo od wega.16 Od dvojice velikih imperatora, Hadrijana i Severa,17 pr16

Aelius Lampridius, in Vita AleØ. Severi. (M.) Videti Ksifilinov zakqu~ak, @ivot Hadrijana i Irodijana, Severov ìvot. (M.) 18 Izostavqena primedba: Ovi ustupci u~iweni vojnicima poti~u od starog obi~aja ustaqenog u Republici; pobednik je delio svakom vojniku nekoliko denara: to je bila sitnica. U gra|anskim ratovima, voj17

113

vi je uspostavio vojni~ku disciplinu a drugi ju je raspustio. Posledice sasvim dobro odgovaraju uzrocima: vladari koji su usledili posle Hadrijana vladali su sre}no i tiho; a oni koji su usledili posle Severa doìveli su mno{tvo uàsa. Darovi kojima je Karakala obasipao vojnike bili su ogromni; on je vrlo verno sledio savet svog umiru}eg oca da obogati vojnike i da se ne brine ni za koga drugog. Ali ovakva politika te{ko da je mogla da bude dobra za razdobqe duè od jedne vladavine. Slede}eg imperatora, nesposobnog da podnese iste tro{kove, vojska je smesta ubila tako da su mudri carevi stradali u smrtnim presudama koje su izricali vojnici, a zli ginuli u zaverama ili po nalogu Senata. Kad se tiranin predao ratnicima a gra|ane ostavio izloène wihovom nasiqu i pqa~kawu, takve okolnosti nisu mogle da nadìve jednog vladara, jer su vojnici svojim uni{tavawem oti{li toliko daleko da su sebi uskratili izvore prihoda. Stoga je postalo neophodno da se razmisli o ponovnom uspostavqawu vojne discipline – poduhvat koji je uvek stajao ìvota onoga koji bi se usudio da ga primi na sebe. nici i vo|a bili su podjednako podmi}ivani, pokloni su bili ogromni, mada su bili uzimani od gra|ana a vojnici su traìli podelu ~ak i kada nije bilo plena. Cezar, Oktavijan, Antonije ~esto su davali do pet hiqada denara obi~nom vojniku, dvostruko vi{e zapovedniku jedinice, a drugima srazmerno tome. Rimski denar je vredeo deset asa ili deset funti bakra. (Izdawe iz 1734. godine) 19 U to vreme, svi su sebe smatrali dostojnim Carstva. Videti Diona, kwiga L××I×. (M.) 20 Videti Lampridija. (M.) 21 Kazobon prime}uje da je tokom avgustovske istorije, koja obuhvata sto {ezdeset godina, bilo sedamdeset osoba koje su, s pravom ili ne, nosile zvawe cezara: „Adeo erant in illo principatu, Üuem tamen omnes mirantur, comitia imperii semper incerta”. Iz ovoga se lako prime}uje razlika u vladavini u odnosu na Francusku, koja je za dvesta godina imala svega {ezdeset tri kraqa.

114

Kad je Karakala ubijen u Makrinovoj zasedi, o~ajni zbog gubitka vladara koji je davao bez mere,18 vojnici izabra{e Heliogabala.19 A kad ih je ovaj, zaokupqen samo vlastitim opscenim nasladama, ostavio da ìve po svojoj voqi i po{to im je postao nesnosan, ubili su ga. Isto tako su ubili i Aleksandra koji je èleo da ponovo uspostavi disciplinu i govorio da }e ih kazniti.20 Tako je okon~ao tiranin koji nije osigurao svoj ìvot ve} mo} da vr{i zlo~ine, s tom mra~nom predno{}u da je onaj koji bi u~inio ne{to boqe od wega, morao da pogine za wim. Posle Aleksandra, izabran je Maksimin, prvi imperator varvarskog porekla. Wegova dìnovska visina i fizi~ka snaga nadaleko su ga proslavile. Vojnici su ubili i wega i wegovog sina. Dva prva Gordijana poginula su u Africi. Maksim, Balbin i tre}i Gordijan su ubijeni. Filipa koji je ubio mla|eg Gordijana, ubio je wegov vlastiti sin, a Decije koji je izabran na wegovo mesto, ubijen je zahvaquju}i Galovoj izdaji.21 Ono {to se u tom veku zvalo Rimsko carstvo, bila je neka vrsta neure|ene republike, veoma nalik alìrskoj aristokratiji, gde vojska koja ima vrhovnu vlast, postavqa i smewuje ~inovnike koji se zovu dejovi (deÚ). A mo`da je i op{te pravilo da je vojna vlast u izvesnom pogledu vi{e republikanska nego monarhisti~ka. Neta~no je da su vojnici u~estvovali u vlasti samo neposlu{no{}u ili pobunama. Nisu li kona~no harange koje su im imperatori spremali bile u osnovi istovetne sa onima koje su konzuli i tribuni nekada nametali narodu? I mada vojska nije imala posebno mesto na kojem bi se okupqala, iako se nije vladala u skladu sa izvesnim pravilima, iako obi~no nije bila hladnokrvna – s obzirom na nepromi{qenost i naglost – nije li ona raspolagala neo22

Videti Julija Kapitolina. (M.)

115

grani~enom vla{}u nad sudbinom dràve? I {ta je drugo bio imperator nego ministar nasilne vlade, izabran radi posebne blagodeti vojnika? Kad je vojska uzdigla Filipa,22 prefekta pretorijanaca tre}eg Gordijana, ovaj je zatraìo da mu prepuste vrhovno zapovedni{tvo i po{to ga nije mogao dobiti, vr{io je pritisak na vojsku da se vlast podeli izme|u wih, ali nije uspeo. Molio da je mu bude ostavqeno zvawe cezara ali su mu i to odbili. Traìo je da postane pretorijanski prefekt ali su wegove molbe odbijene. Naposletku, zakliwao ih je da mu bar po{tede ìvot. U raznim odlukama, vojska je pokazivala vrhovnu vlast. Varvari, ispo~etka nepoznati Rimqanima, a potom neugodni, postali su po wih opasni. Najneverovatnijim nizom okolnosti, Rim je potpuno uni{tio sve narode tako da je, kada je bio pokoren, izgledalo da je zemqa izrodila novi narod samo da bi ga uni{tila. Vladari velikih dràva obi~no imaju nekoliko susednih zemaqa koje mogu da postanu predmet wihove ambicije. Kad bi se na{la takva dràva, sigurno bi nastojali da je osvoje. Stoga su ovakve dràve okruène morima, planinama i ogromnim pustiwama, ~ija beda pobu|uje prezir. Tako su Rimqani ostavili Germane u {umama, a severne narode u ve~itom ledu, ali oni su se odràli i ~ak postali narodi koji }e pokoriti same Rimqane. U doba Galove vladavine, veliki broj naroda koji se docnije proslavio, opusto{io je Evropu, a Persijanci su, posle osvajawa Sirije, napu{tali svoje posede samo da bi sa~uvali plen. Ove horde varvara koje su nekada upadale sa severa, 23 Videti na {ta se svelo ~uveno pitawe, „Za{to sever nije vi{e naseqen kao nekada?” (M.) 24 Sto pedeset godina kasnije, u vreme Honorija, varvari su ga osvojili. (M.)

116

vi{e se nisu pojavqivale. Nasiqe Rimqana potiskivalo je narode s juga ka severu. Dok su postojale sile koje su ih {titile, oni su tamo i ostali; kad su one oslabqene, raspr{ili su se u svim pravcima.23 Isto se desilo nekoliko stole}a kasnije. Osvajawa Karla Velikog i wegovi tiranski potezi potisnuli su po drugi put narode sa juga ka severu, a ~im je wegovo carstvo oslabilo, oni su se ponovo vratili na jug. A kada bi neki vladar danas ponovio ovakva pu-

sto{ewa, narodi odba~eni na sever, odgurnuti na kraj sveta, tamo bi se zadràli sve do trenutka kada bi preplavili i po tre}i put pokorili Evropu. Uàsan nered kojem nije bilo kraja u Carstvu, dosegao je vrhunac. Krajem Valerijanove i tokom vladavine wegovog sina Galijena, pojavilo se trideset razli~itih pretendenata koji su se najve}im delom uzajamno pobili posle kratke vladavine pa su nazvani tridesetoricom tirana. Varvari su prodirali sa svih strana jer su Persijanci zarobili Valerijana a wegov sin je zanemario dràvne poslove. Carstvo se na{lo u istom poloàju i stole}e kasnije na Zapadu,24 i propalo bi da mu sre}ni sticaj okolnosti nije udahnuo nov ìvot. Odenat, vladar Palmire, saveznika Rimqana, odbacio je Persijance koji su osvojili gotovo ~itavu Aziju. Rim je stvorio vojsku od svojih gra|ana koja je oterala varvare koji su dolazili da ga opusto{e. Bezbrojna vojska Skita koja je preplovila more na {est hiqada brodova, stradala je zbog brodoloma, bede, gladi ali i sopstvene veli~ine; a po{to je Galijen ubijen, Klaudije, Aurelijan, Tacit i Prob – ~etvorica velikana koji su sre}nim slu~ajem usledila jedan za drugim – obnovili su Carstvo koje se ve} na{lo na rubu propasti. ×VII PROMENA U DR@AVI

Carevi su se udruìvali sa osobama od poverewa ka-

119

118

ko bi spre~ili stalne izdaje vojnika. Dioklecijan je pod izgovorom da je teret javnih poslova suvi{e teàk, doneo uredbu da moraju postojati dva cara i dva cezara. Procenio je da bi ~etiri vojske u slu`bi onih koji su delili vlast nad Imperijom, mogle stajati u me|usobnoj ravnoteì straha a da bi druge vojske bile preslabe da svoje zapovednike uzdignu za careve te bi se postepeno odrekle obi~aja progla{avawa careva. Kona~no, verovao je da s obzirom na pot~iweni poloàj cezara, vlast koja bi radi sigurnosti vlade bila deqena me|u ~etvoricom, ipak na{la u punom opsegu u rukama dvojice. Ono {to je jo{ vi{e sputavalo ratnike, bila su smawena bogatstva pojedinaca i dràve, a carevi vi{e nisu mogli da im pruè zna~ajne poklone, tako da nagrada vi{e nije bila srazmerna opasnosti koja je pretila od novih izbora. Osim toga, Konstantin je ograni~io pretorijanske prefekte – koji su i vla{}u i poloàjem umnogome li~ili na tada{we velike vezire, pa su ubijali careve po svojoj voqi ne bi li zauzeli wihovo mesto. Ostavio im je samo gra|anske du`nosti i uspostavio ~etiri umesto dva prefekta. Tako su ìvoti imperatora postajali sigurniji. Mogli su da umru u krevetu, a to im je delovalo ugla|enije; vi{e nisu sa èstinom prolivali krv. No kako je ogromna vlast negde morala da se preliva, pojavila se nova vrsta tiranije, ali podmuklija. Vi{e nije bilo pokoqa ve} zlonamernih presuda u vidu pravde koja je samo ublaàvala smrt da bi obe{~astila ìvot. Dvorom se vladalo a i on je vladao lukavije, ve{tije i u punoj ti{ini. Ukratko, nestala su besramna zlo~instva i bezobzirnost, a na wihovom mestu preostali su samo poroci podlaca i zlo~ini s predumi{qajem. Pojavila se nova vrsta iskvarenosti. Raniji carevi su voleli uìvawe, novi neosetqivost. Re|e su se pokazivali 1

Videti {ta nam kaù pisci o Konstantinovom dvoru, o Valentu, itd. (M.)

pred vojskom; bili su lewi, upu}eniji na svoju poslugu, vezani za palate i izolovani od Carstva. Kako je dvor padao u osamu, to je ja~ao wegov otrovni uticaj. Ni{ta se nije govorilo ali se o svemu naga|alo. Napadani su svi vi|eniji qudi, a ministri i oficiri nalazili su se neprestano izloèni samovoqi osoba koje ne mogu da sluè dràvi niti da podnesu da joj drugi sluè slavno.1 Kona~no, pristupa~nost ranih careva koja je jedina mogla da posluì wihovom upoznavawu sa dràvnim poslovima, potpuno je i{~ezla. Vladar je doznavao samo ono o ~emu bi ga izvestila nekolicina poverenika koji su ga – uvek slo`ni, ~ak i onda kada je izgledalo da su opre~nih mi{qewa – opsluìvali kao jedna osoba. Boravak mnogih careva u Aziji i wihovo neprestano suparni{tvo sa kraqevima Persije, pobudilo je kod wih èqu da budu oboàvani poput ovih; a Dioklecijan – drugi kaù Galerije – naloìli su ovo posebnim ediktom. Kako su se ukorewivali azijatska razmetqivost i sjaj, qudi su se na wih brzo navikli. A kad je Julijan poèleo da preobrati svoje dràwe jednostavno{}u i skromno{}u, ono {to je bilo samo ostatak starih obi~aja, nazvano je zanemarivawem du`nosti. Iako je posle vladavine Marka Aurelija bilo nekoliko careva, postojalo je samo jedno Carstvo. I kako je vlast svakoga od wih priznavana u provincijama, radilo se o jedinstvenoj vlasti koju je obavqalo nekoliko qudi. No, kad se Galerije i Konstancije Hlor nisu mogli me|usobno sporazumeti, zaista su podelili Carstvo.2 I ovim 2

Videti Orozija, kwiga VII; i Aurelija Viktora. (M.) „EØspatiantia tecta multas addidere urbes”, kaè Plinije, Prirodna istorija, kwiga III. (M.) 4 Nekada je iz Italije, kaè Tacit, u udaqene provincije odno{eno ìto i ona i daqe nije bila besplodna; ali mi radije obra|ujemo Afriku i Egipat, i vi{e volimo da ìvotnim nevoqama izloìmo rimski narod. (Anali, kwiga ×II) (M.) 3

120

primerom – koji je Konstantin kasnije sledio, preuzimaju}i Galerijev a ne Dioklecijanov plan – uveden je obi~aj koji nije bio puka promena, ve} prevrat. [tavi{e, Konstantinova te`wa da osnuje novi grad i wegova ta{tina koja se ogledala u èqi da ga nazove svojim imenom, naveli su ga da sedi{te Carstva prenese na Istok. Iako opseg Rima ni izbliza nije bio toliko veliki kao danas, wegova su predgra|a zapremala zadivquju}a prostranstva.3 Italija, puna rasko{nih letwikovaca, bila je samo vrt Rima; zemqodelci su bili na Siciliji, u Africi, Egiptu,4 a ba{tovani u Italiji. Zemqu su obra|ivali skoro iskqu~ivo robovi rimskih gra|ana. Ali, kad je sedi{te Carstva preseqeno na Istok, preselio se i skoro ~itav Rim; velika{i su tamo poveli svoje robove, tj. gotovo sav narod, a Italija je ostala bez svojih stanovnika. Kako novi grad ni u ~emu ne bi zaostao za starim, Konstantin je poèleo da se i u wemu deli ìto i naredio da se ìto iz Egipta po{aqe u Carigrad a ìto iz Afrike u Rim {to, kako mi se ~ini, nije bilo nimalo razborito. U doba Republike, rimski narod, kao gospodar nad svim ostalima, morao je naravno da prima i deo wihovih poreza. To je bio razlog zbog kojeg mu je Senat najpre prodavao ìto po niòj ceni a zatim ga delio jeftino. Kad 5

Zapadna Indija: Amerika. Svetonije, in Augusto; Orozije, kwiga VI. Rim je ~esto doìvqavao ovakve prevrate. Spomenuo sam da su, posle dono{ewa blaga iz Makedonije, prestali svi nameti. (Ciceron, O du`nostima, kwiga II) (M.) 7 Tacit, De Moribus Germanorum, to i zvani~no tvrdi. Uostalom, gotovo je poznato doba kad je otvorena ve}ina rudnika u Nema~koj. Videti Tomasa Sesreiberusa, o poreklu rudnika u Harcu. Smatra se da su oni u Saksoniji novijeg doba. (M.) 8 Videti Plinija, kwiga ×××VII, ~lan 77. (M.) 9 Kartagiwani su, kaè Diodor, bili veoma ve{ti da to iskoriste, a Rimqani da spre~e druge da se tim okoriste. (M.) 6

121

je vlada postala monarhisti~ka, obi~aj je opstao uprkos principima monarhije; zloupotreba je dopu{tena da bi se izbegle neprilike koje bi nastale promenama. Ali Konstantin je osnivaju}i novi grad, uspostavio isti obi~aj bez pravog razloga. Kad je Avgust osvojio Egipat, preneo je riznicu Ptolomeja u Rim. Ovo je tamo izazvalo gotovo istovetan prevrat kakav je u Evropi izazvalo otkri}e Amerike5 i kakvu su izvesni sistemi izazvali u na{e doba. Cene imawa u Rimu su udvostru~ene.6 I kako je Rim nastavio da privla~i bogata{e iz Aleksandrije koja je primila bogata{e iz Afrike i sa Istoka, zlato i srebro su postali rasprostraweni u Evropi. Ovo je omogu}ilo da qudi pla}aju visoke nov~ane poreze. No, po{to je Carstvo bilo podeqeno, ova bogatstva su oti{la u Carigrad. Uostalom, poznato je da engleski rudnici jo{ nisu bili otvoreni,7 samo mali broj je postojao u Italiji i Galiji,8 posle Kartagiwana {panski rudnici gotovo nisu ni kori{}eni ili bar nisu vi{e bili toliko izda{ni.9 Italija kojoj su preostali samo napu{teni vrtovi, nije imala sredstava da privu~e novac sa Istoka, dok je Zapad da bi 10 Ovim {to je re~eno o Konstantinu, crkveni pisci nisu bili nimalo zaprepa{}eni. Oni su hteli da ~uju samo za pobo`na dela ovog vladara a ne za ona koja stoje u vezi sa upravqawem dràvom. (Eusebije, Konstantinov ìvot, kwiga I, glava I×; Sokrat, kwiga I, glava I) (M.) 11 Zosima, kwiga VIII. (M.) 12 Posle osnivawa hri{}anstva, gladijatorske borbe su se proredile. Konstantin ih je zabranio a potpuno su ukinute pod Honorijem, kao {to se vidi kod Teodora i Otona Frizijskog. Rimqani su od starih predstava zadràli samo ono {to je moglo da oslabi hrabrost i posluì privla~nijoj razonodi. (M.) – U ranijim vremenima, pre nego {to su vojnici odlazili u rat, borbe gladijatora su prire|ivane kako bi ih navikli da vide krv, oru`je i rane, i ne boje se neprijateqa. (Julije Kapitolin, @ivot Maksima i Balbina.) (Izdawe iz 1734. godine) – Videti prethodno glavu II. 13 Amijan Marcelin, kwige ×VI, ×VII, ×VIII. (M.)

123

122

nabavio robu slao tamo svoj novac. Tako su srebro i zlato postali izuzetno retki u Evropi, ali kako su imperatori èleli da stalno skupqaju isti porez, to je sve uni{tilo. Kad je oblik vladavine neko vreme utvr|en a stvari ure|ene na izvestan na~in, gotovo je uvek razborito ostaviti ih takvima, jer razlozi koji su doveli da takvo stawe potraje ~esto su sloèni i nepoznati, i prouzrokova}e da se oni i daqe odrè. No, kad se promeni ~itav sistem, mogu}e je ispraviti samo one neprilike koje name}e teorija a prenebregnuti ostale koje je mogu}e rasvetliti praksom. Tako je podela Carstva, iako je ono ve} bilo suvi{e veliko, ubrzala wegovu propast jer su se svi delovi ovog velikog tela, dugo vremena u zajedni{tvu, prilago|avali da ostanu u wemu i zavise jedni od drugih. Po{to je oslabio prestonicu, Konstantin10 je Imperiji zadao novi udarac na granicama. Povukao je legije koje su bile razme{tene du` obala velikih reka i raspr{io ih unutar provincija. Ovo je proizvelo dva zla: prvo, uklowena je brana koja je spre~avala upad tolikih naroda, i drugo, vojnici11 su ìveli i omek{avali u cirkusu i pozori{tima.12 Kad je Konstantin poslao Julijana u Galiju, otkrio je da su varvari zauzeli pedeset gradova du` Rajne,13 da su provincije bile opqa~kane i da je preostala samo senka rimske vojske koja se mogla razbeàti i na sam spomen neprijateqevog imena. Ovaj vladar je svojom mudro{}u, uporno{}u, {tedqivo{}u, dràwem, smelo{}u i neprekidnim nizom juna~kih podviga potisnuo varvare,14 a uàs koji je wegovo ime izazivalo, spre~avalo je wihove upade sve dok je ostao 14

Amijan Marcelin, ibid. (M.) Videti veli~anstvenu pohvalu koju ovom vladaru upu}uje Amijan Marcelin, kwiga ××V; videti i odlomke iz Istorije Jovana Antiohijskog. (M.) 16 Prokopije, Hist. arcana. (M.) 15

ìv.15 Kratkotrajnost vladavine u Carstvu, razli~ite politi~ke stranke, razli~ite religije, pojedina~ne sekte ovih religija prouzrokovale su da je karakter ovih careva do nas stigao krajwe izobli~en. Nave{}u samo dva primera. Isti Aleksandar koji je toliki stra{qivac kod Irodijana, kod Lampridija je prikazan kao vrli junak; Gracijana koga su pravoverni toliko hvalili, Filostorgus poredi sa Neronom. Vi{e nego iko drugi, Valentinijan je osetio potrebu za starim ustrojstvom. Proveo je ~itav ìvot utvr|uju}i obale Rajne, skupqaju}i vojnike, grade}i tvr|ave, razme{taju}i tamo vojsku i davao joj sredstva za opstanak. No, svet je potom bio svedok doga|aju koji je wegovog brata Valenta primorao da otvori prelaz na Dunavu, uz zastra{uju}e posledice. U zemqi izmedju Azovskog mora, planina Kavkaza i Kaspijskog mora, nalazilo se mno{tvo plemena koja su prete`no pripadala narodima Huna ili Alana. Wihove su zemqe bile izuzetno plodne, voleli su ratovawe i pqa~ku, gotovo su stalno bili na kowima ili u kolima, i lutali po zemqi u kojoj su se zadesili. Istina, preduzimali su neke pohode du` granica sa Persijom i Jermenijom, ali Kaspijska kapija je bila lako brawiva pa nigde dru17

Zosima, kwiga IV. (M.) Jordanis, De rebus geticis; Prokopije, Hist. Arcana. (M.) 19 Videti Sozomena, kwiga VI. (M.) 20 Amijan Marcelin, kwiga ××I×. (M.) 21 Me|u onima koji su primili ova nare|ewa, kod nekih se za~ela sramna qubav a drugi su bili obuzeti lepotom varvarskih èna; ostali su podmi}eni poklonima, platnenom ode}om i presvlakama op{ivenim resama; jedina briga bila je napuniti ku}u robovima a imawe stokom. Deksipova istorija. (M.) 22 Videti Priskovu Gotsku istoriju, gde je utvr|ena ova razlika. Neko }e zapitati kako je mogu}e da su narodi koji se uop{te nisu bavili zemqoradwom, postali toliko mo}ni, dok su oni u Americi bili tako slabi. To je zbog toga {to su pastirski narodi izdr`qiviji od lova~kih naroda. Prema Amijanu Marcelinu, izgleda da Huni u svojoj ⇒ 18

124

gde nisu mogli da prodru u Persiju bez te{ko}a. Kako nisu pomi{qali na mogu}nost da pre|u Azovsko more,16 nisu upoznali Rimqane i dok su ostali varvari pusto{ili Carstvo, oni su ostali unutar me|a koje im je nametnulo vlastito neznawe.

⇒ postojbini nisu obra|ivali zemqu; ìveli su od svojih stada u zemqi koja je obilovala pa{wacima i bila navodwavana brojnim rekama, kao {to danas rade i Tatari, koji nastawuju deo iste zemqe. Izgleda da su ovi narodi, posle seobe, nastawivali oblasti nepogodnije za uzgoj stada, pa su po~eli sa obradom zemqe. (M.) 23 Videti Zosimu, kwiga IV, videti i Deksipa, u Odlomcima iz poslanstava Konstantina Porfirogenita. (M.)

Neki17 su tvrdili da je od blata koje je naneo Tanais (dana{wi Don), nastao zemqouz na kimerskom Bosforu preko kojeg su bili pre{li; drugi,18 da su dva mlada Skita gone}i ko{utu pre{li preko ovog morskog tesnaca. Bili su za~u|eni prizorom novog sveta; vrativ{i se u stari, izvestili su svoje sunarodnike o novim zemqama i – ako smem da budem toliko neuqudan i upotrebim ovaj izraz – o Indijama koje su sami otkrili.19 Smesta su nepregledne horde Huna pre{le na drugu stranu i sukobiv{i se najpre sa Gotima, gonile ih pred sobom. înilo se da se ovi narodi bacaju jedni na druge, i da je Azija stekla novu teìnu da bi potisnula Evropu. Zapla{eni Goti pojavili su se na obalama Dunava i mole}ivo sklapaju}i ruke, molili za uto~i{te. Valentove ulizice iskoristile su priliku i prikazale mu ovo kao novi uspe{no porobqeni narod koji je stigao da brani Carstvo i obogati ga.20 Valent je naredio Gotima da pre|u bez oru`ja, ali su im wegovi oficiri za novac dopustili da ponesu kakvo god oru`je su èleli.21 Podelio im je zemqu, ali, za razliku od Huna, Goti nisu bili zemqodelci.22 Uskratio im je ~ak i ìto koje im je bilo obe}ano. Umirali su od gladi, usred bogate zemqe, bili su naoruàni i izloèni nepravdama. Opusto{ili su sve od Dunava do Bosfora, potukli Valen1 Sve je najpre davano vojnicima; zatim je sve davano neprijatequ. (M.) 2 Amijan Marcelin, kwiga ××V. (M.) 3 Id., kwiga ××VI. (M.)

127

126

ta i wegovu vojsku, i tek onda ponovo pre{li Dunav da bi ostavili uàsnu pusto{ koju su izazvali.23 ×VIII NOVA RIMSKA NAÊLA

Ponekad je kukavi~luk imperatora, ~esto slabost Carstva, izazivao poku{aje da se narodi koji su pretili invazijom umire novcem.1 Ali mir se ne kupuje, jer onaj ko ga jednom proda, taj }e ga uvek ponovo dati na prodaju. Boqe je u}i u rizik objave rata nego novcem kupovati mir. Vladar uvek uìva po{tovawe ako se zna da je potrebna duga borba da bi on bio savladan. Osim toga, takvi pokloni preobra}uju se u danke, i ispo~etka dobrovoqno davani, kasnije postaju obaveza. Wih su smatrali ste~enim pravom a kad bi ih car uskratio nekom narodu ili davao mawe, postajali su wegovi smrtni neprijateqi. Meðu hiqadama primera, vojsku koju je Julijan poveo protiv Persijanaca, sledili su tokom povla~ewa Arabqani kojima je uskratio uobi~ajeni danak.2 Neposredno posle toga, pod Valentinijanovim carevawem, razgnevili su se Alamani kojima su ponuðeni mawi pokloni od uobi~ajenih; ovaj severwa~ki narod koji je drào do ~asti, osvetio za ovu umi{qenu uvredu krvavim ratom. Svi ovi narodi3 koji su okruìvali Carstvo u Evropi i Aziji, postepeno su crpli bogatstva Rimqana. A budu}i 4

„@elite bogatstva”, govorio je imperator vojsci koja je gun|ala, „evo zemqe Persijanaca, krenimo u potragu za wima. Verujte mi, od tolikog blaga koje je posedovala Rimska republika, nije preostalo ni{ta; a zlo stiè od onih koji su vladare nau~ili da kupuju mir od varvara. Na{e su blagajne prazne, na{i gradovi uni{teni, na{e provincije propale. Imperator koji poznaje samo dobra du{e ne stidi se da prizna ~asnu bedu.” (Id, liv. ××IV) (M). 5 Ovo je Vegecijeva primedba i izgleda, prema Titu Liviju, da se retko de{avalo da ih broj pomo}nih ~eta nadma{i. (M.)

da su se Rimqani proslavili po{to im je dono{eno zlato i srebro svih kraqeva,4 to su sada oslabili jer je wihovo zlato i srebro odno{eno drugima. Dràvni~ke gre{ke nisu uvek svesne. One su ~esto nu`ne posledice okolnosti u kojima su se na{li, kad neprilike raðaju jo{ ve}e neprilike. Vojska je, kao {to smo videli, postala suvi{ni teret za dràvu. Vojnici su primali tri vida nagrada: redovnu platu, nadoknadu po zavr{enoj slu`bi i povremene poklone koji su ~esto postajali prava onih koji su u svojim rukama dràli narod i vladara. Nedostatak novca za isplatu ovih tro{kova doveo je do potrebe za traèwem jeftinije vojske. Skalapani su sporazumi sa varvarskim narodima koji nisu znali za rasko{ rimskih vojnika, niti su imali isti duh a ni wihove drskosti. U ovom je postojala jo{ jedna prednost. Kako su varvari vr{ili muwevite prepade na zemqu, bez potrebe za pripremama kad se odlu~i o pohodu, bilo je te{ko na vreme podizati trupe po provincijama. Rimqani su stoga za vlastitu odbranu koristili grupe varvara uvek spremnih da prime novac, pqa~kaju i ratuju. Oni su posluìli tom trenutku ali je kasnije bilo dosta nevoqa, sa wima kao i sa neprijateqem, da i wihove dodatne snage budu savladane. U preða{we vreme Rimqani5 nisu ukqu~ivali u svoju vojsku ve}i broj pomo}nih ~eta od rimskih. I mada su wihovi saveznici zaista bili podanici, nisu èleli da za svoje podanike imaju narode ratobornije od wih samih. Meðutim, u poznijem razdobqu, ne samo da su propustili da uo~e ovu razmeru u pomo}nim ~etama, ve} su varvarskim vojnicima ~ak i popuwavali redove narodnih ~eta. Tako su uveli obi~aje sasvim suprotne od onih koji su ih u~inili gospodarima sveta. I kako je nekada{wa stalna politika bila da ratni~ku ve{tinu ~uvaju za sebe i ne pre6

De Re milittri, cap. ××. (M).

128

daju je nijednom od suseda, sada su je unutar sebe uni{tavali i {irili meðu druge. Eto ukratko rimske istorije. Svojim su na~elima porobili sve narode, ali kad su postigli ciq, wihova Republika nije mogla da opstane. Bilo je potrebno promeniti vladu, a maksime protivne ranijima, upotrebqene za nove vlade, razorile su wihovu veli~inu. Slu~aj ne gospodari svetom. Pitajte Rimqane koji su zabeleìli neprekidni niz uspeha dok su bili voðeni izvesnim planom i stalni niz poraza kad su se okrenuli drugome. Postoje op{ti uzroci, moralni i fizi~ki, koji deluju u svakoj monarhiji, uzdiù je, odràvaju ili obaraju. Svi dogaðaji se nalaze pod uticajem ovih uzroka. I ukoliko slu~aj neke bitke – {to je poseban uzrok – dovede dràvu do propasti, neki op{ti uzrok doveo je do toga da je bilo neophodno da dràva nestane posle samo jedne bitke. Ukratko, glavni preokret povla~i sa sobom sve pojedine dogaðaje. Vidimo da su danske kopnene snage gotovo dva stole}a uvek doìvqavale poraz od {vedskih snaga. Bez obzira na hrabrost dvaju naroda i ratnu sre}u, postoji i unutra{wa mana u vojnoj ili graðanskoj vlasti Danske koja je izazvala ovu pojavu – i ne mislim da ju je te{ko otkriti. Ukratko, Rimqani su ispustili vojnu disciplinu i oti{li toliko daleko da zanemare svoje oru`je. Vegecije kaè da su vojnici dobili od cara Gracijana dopu{tewe da skinu oklop a potom i {lem, po{to su im se ~inili prete{kim. I tako neodbrawivo izloèni udarcima neprijateqa, nisu razmi{qali ni o ~emu vi{e osim o bekstvu.6 On dodaje da su izgubili obi~aj utvrðivawa logora i da su zbog ovog propusta, wihove vojske bivale zarobqene od varvarske kowice. 7 Tatarska kowica, ne slede}i nijedno od na{ih vojnih na~ela, sve vreme je postizala velike uspehe. Pogledajte izve{taje, a posebno najnovije osvajawe Kine. (M.)

129

Kowica ranih Rimqana bila je sasvim malobrojna. Obuhvatala je svega jedanaesti deo svake legije, ~esto i mawe, i u svetlu ~iwenice o tolikim opsadama u kojima je kowica danas od slabe koristi, izuzetno je da je wihova kowica bila malobrojnija od na{ih. Kada se Rim na{ao u propadawu, preostala mu je skoro samo kowica. îni mi se da {to narod boqe ovlada vojnom ve{tinom, utoliko vi{e koristi pe{adiju, a {to se mawe razume u ovu ve{tinu, utoliko vi{e pro{iruje kowicu. Razlog tome je da je te{ka ili laka pe{adija bez discipline bezvredna, dok kowica uvek moè da ratuje ~ak i neureðena.7 Dejstvo kowice vi{e se sastoji u wenom ùstrom nastupu i èstokom udaru, dok je kod pe{adije snaga u wenom otporu i izvesnoj nepokolebqivosti – tako da je pre re~ o protivdejstvu nego dejstvu. Ukratko, snaga kowice je trenutna, dok pe{adija deluje duè vremena, ali zahteva disciplinu. Rimqani su uspeli da zagospodare svim narodima ne samo zahvaquju}i ratni~koj ve{tini ve} i opreznosti, mudrosti i upornosti, i wihovoj qubavi prema slavi i otad`bini. Kada su pod imperatorima sve ove vrline i{~ezle, preostala je ratni~ka ve{tina, i wome su ~uvali ono {to je ste~eno uprkos slabosti i tiraniji wihovih vladara. Kad je iskvarenost prodrla i u samu vojsku, Rimqani su postali plen svih naroda. Carstvo ustanovqeno oru`jem mora se oru`jem i odràvati. I kao {to narod, kada se dràva naðe u nevoqi, nije u stawu da pojmi kako se moè izbaviti, tako kad je dr8 Nisu èleli da se pridruè rimskim vojnicima u radovima. Videti Amijana Marcelina, kwiga ×VIII, koji kaè da su se jednom izuzetno pot~inili da bi stekli Julijanovu naklonost kada je on hteo da utvrdi odbrambeni poloàj. (M.) 9 Ovo nije bilo ~udno u me{avini lutaju}ih naroda koji nisu imali otad`bine i kad su se ~esto ~itave trupe pridruìvale neprijatequ koji ih je pobedio i to protiv vlastitog naroda. Videti kod Prokopija kakvi su bili Goti pod Vitigesom. (M.)

130

àva u miru a wena se mo} po{tuje, niko ni ne pomi{qa na to da se takve okolnosti mogu promeniti. Stoga takva dràva zapostavqa svoju vojsku za koju smatra da se od we ne moè ni{ta o~ekivati, a postoje svi razlozi da se od we strahuje, pa ~esto nastoji i da je oslabi. U ranije doba, meðu Rimqanima je vaìlo nepovredivo pravilo da se kazni smr}u ko god napusti svoj borbeni poloàj ili baci oru`je u bici. Julijan i Valentinijan su ponovo uveli ove stare kazne. Ali, rimski varvarski pla}enici navikli su se da ratuju kao dana{wi Tatari – povla~e}i se da bi nastavili borbu, u potrazi za plenom a ne po~astima8 – i bili su nesposobni za ovaj vid discipline.

10 Videti ~itavu kwigu V, De Gubernatione Dei; videti i u Priskovoj poslanici govor Rimqanina koji se nastanio me|u Hunima, o sre}nim prilikama u toj zemqi. (M.) 11 Videti jo{ i Salvijana, kwiga V; tako|e i zakone iz Zakonika i Digesta. (M.)

Disciplina kod ranih Rimqana bila je takva da su vojskovoðe osuðivale na smrt svoje sinove, jer su pobeðivali mimo wihovih nareðewa. No, kada su se pome{ali sa varvarima, bili su zaraèni duhom samostalnosti koji je obeleìo karakter ovih naroda. I ukoliko ste ~itali o Velizarovim ratovima protiv Gota, uo~i}ete vojskovoðu kome su wegovi oficiri gotovo uvek odbijali poslu{nost. Dok su besneli graðanski ratovi, Sula i Sertorije su i daqe radije birali poraz nego bilo kakvu akciju koju bi Mitridat mogao da iskoristi. Ali u docnijem razdobqu, ~im bi neki ministar ili velika{ poverovao da bi wegova pohlepa, osveta ili ambicija mogle da se posluè varvarima, on ih je pu{tao u Carstvo i smesta im dopu{tao pusto{ewe.9 Nijedna dràva nema pre~e potrebe za porezima od onih koje propadaju tako da teret srazmerno raste kako plate`na mo} opada. Ubrzo su u rimskim provincijama porezi postali nepodno{qivi. Potrebno je kod Salvijana pro~itati o uàsnim globama stanovni{tva.10 Seqaci su bili goweni zbog poreza, graðani su jedino mogli da potraè uto~i{te meðu varvarima ili predaju svoju slobodu prvome koji bi poèleo da je uzme. Ovo moè da objasni, u na{oj francuskoj istoriji, strpqewe koje su Gali pokazali podnose}i prevrat koji je trebalo da uspostavi takvu zaprepa{}uju}u razliku izmeðu naroda plemi}a i obi~nog puka. Pretvaraju}i toliko graðana u sluge, odnosno u robove zemqe za koju su bili 1

Laktancije, O smrti progoniteqa. (M.)

133

132

vezani, varvari jedva da su uveli ne{to {to ve} ranije nije bilo okrutnije isprobano pre wih.11 ×I× 1. O ATILINOJ VELIÎNI 2. UZROK DOSELJAVANJA VARVARA 3. RAZLOZI ZBOG KOJIH JE NAJPRE SRU[ENO

ZAPADNO CARSTVO

Kako je hri{}anska vera ustanovqena u doba opadawa Carstva, hri{}ani su za propast krivili pagane a pagani su smatrali odgovornim hri{}ansku veru. Hri{}ani su govorili da je Dioklecijan uni{tio Carstvo time {to je jo{ trojicu prihvatio kao u~esnike u vlasti,1 a svaki od wih je èleo da ima velike rashode i odràva jaku vojsku kao da je sam na vlasti. Tako je, tvrdili su oni, broj qudi koji su primali javne prihode bio nesrazmeran broju onih koji su ih pla}ali, a poreski teret je postao toliko veliki da su seqaci napu{tali zemqu i pretvarali je u {ume. S druge strane, pagani nisu prestajali sa dotle nepojmqivim povicima protiv nove religije. I kao {to su nekad, u doba procvata Rima, plavqewe Tibra i druge prirodne pojave pripisivane besu bogova, tako su sada, u Rimu koji se nalazio na umoru, nesre}e dovoðene u vezu sa novom religijom i ru{ewem starih oltara. U pismu upu}enom imperatorima u vezi sa oltarom bogiwe Pobede, prefekt Simah izneo je najpopularnije i otuda najzavodqivije razloge za hri{}ansku religiju. „[ta nas boqe vodi ka spoznaji bogova”, rekao je, „od iskustva na{eg nekada{weg napretka? Trebalo bi da budemo odani tolikim stole}ima i sledimo na{e o~eve koji su 2

Simahova pisma, kwiga ×, pismo LIV. (M.) O Bo`joj vlasti. (M.) 4 O Bo`joj dràvi. (M.) 5 Gotska istorija, i Priskov Izve{taj o poslanstvima. Re~ je o Teodosiju Mla|em. (M.) 3

uspe{no sledili svoje. Zamislite da vam se obra}a Rim i kaè: veliki vladari, o~evi zemqe, po{tujte moje godine, tokom kojih sam uvek obavqao obrede mojih predaka. Ova religija je podredila svet mojim zakonima, zahvaquju}i woj Hanibal je oteran od mojih zidina a Gali sa Kapitola. Traìmo mir od bogova na{e zemqe, traìmo ga od doma}ih bogova. Ne ulazimo u rasprave dostojne samo zaludnih qudi, i poèlimo da poklawamo molitve a ne udarce.”2 Tri proslavqena pisca odgovorila su Simahu. Orozije je sastavio povest da bi dokazao kako je u svetu oduvek bilo velikih zala kakva su prizivali i pagani. Salvijan je napisao kwigu tvrde}i da su paganski neredi privukli varvarske pohare.3 A sveti Avgustin je pokazao da je nebeski grad bio druga~iji od ovog zemaqskog grada4 u kojem su stari Rimqani zbog nekih qudskih vrlina primali nagrade koje su bile uzaludne koliko i ove vrline. Rekli smo da je u rano doba politika Rimqana bila da podeli sve sile koje su ih ugroàvale. Kasnije nisu bili u stawu da to ~ine. Morali su da podnesu kako Atila porobqava sve narode sa severa. Zagospodario je oblastima od Dunava do Rajne, uni{tio sve kule i utvrðewa podignute du` ovih reka i pot~inio dva carstva. „Teodosije je”, nije se ustru~avao da kaè, „poput mene, sin vrlo plemenitog oca. Ali pla}aju}i mi danak, odrekao se plemstva i postao moj rob. Nije pravedno da kao bedni rob priprema zasede svome gospodaru.”5 Drugom prilikom je rekao, „ne prili~i jednom caru da bude laòv. Obe}ao je da }e Saturninovu k}i dati za ènu 6 Gotska istorija: „Hæ sedes regis barbariem totam tenentis, hæc captis civitatibus habitacula præponebat”. (Jordanis, De Rebus geticis.) (M). 7 Izgleda, na osnovu Priskovog izve{taja, da se na Atilinom dvoru razmi{qalo i o nametawu danka Persijancima. (M.) 8 O karakteru ovog vladara i obi~ajima na wegovom dvoru, vaqa pogledati Jordanisa i Priska. (M.)

134

jednom od mojih podanika. Ukoliko ne èli da odrì re~, objavi}u mu rat. Ukoliko nije u stawu i toliko je nemo}an da mu podanici odbijaju poslu{nost, prisko~i}u mu u pomo}.” Ne moramo da verujemo da je Atila dopustio Rimqanima da opstanu zbog svoje umerenosti. On je sledio obi~aj svoga naroda koji ga je vodio ka tome da narode drì u pokornosti a ne u ropstvu. Ovaj vladar iz drvene kolibe kako nam ga je odslikao Prisk,6 gospodar svih varvarskih naroda i, posredno,7 skoro svih civilizovanih, bio je jedan od velikih vladara koji se spomiwu u istoriji. Na wegovom dvoru viðani su poslanici Rimqana sa Istoka i Zapada koji su dolazili da prime wegove naloge ili mole za milost. Ponekad je zahtevao povratak odbeglih Huna ili rimskih robova; ponekad je èleo da mu bude predat neki carski ministar. Nametnuo je Isto~nom carstvu danak od dve hiqade i sto funti zlata. Bio je pla}en kao vojskovoða rimske vojske. One koje je èleo da nagradi slao je u Carigrad da bi ih obasuli poklonima, neprestano podgrevaju}i zastra{ivawe Rimqana. Wegovi su podanici strahovali od wega, ali ne izgleda da su ga mrzeli.8 Izuzetno ponosan a opet zao, èstok u izlivima besa, ali ume{an da oprosti ili odloì kaznu kako je to odgovaralo wegovim interesima, nikad nije vodio rat ukoliko je mogao mirom da stekne dovoqnu prednost; wemu pot~iweni kraqevi verno su ga sluìli a drevnu hunsku jednostavnost dràwa sa~uvao je za sebe samog. Ipak, retko ko bi pohvalio hrabrost poglavice naroda u kojem su deca padala u ludilo slu{aju}i pri~e svojih 9 To je bio prili~no ru{ila~ki narod poput Gota – uni{tili su sve ratare u Trakiji i odsekli ruke svim vozarima. (Malhova vizantijska istorija, u Odlomku iz poslanstava) (M.) 10 O stawu u ovoj pokrajini krajem devetog i po~etkom desetog stole}a, pogledati Hronike koje je prikupio Andre Di{en. (Scrip. Norm. hist. veteres.) (M.)

135

o~eva o sjajnim ratni~kim podvizima, a o~evi plakali {to ne mogu da opona{aju svoju decu. Posle Atiline smrti, svi varvarski narodi su se ponovo ra{trkali; ali Rimqani su bili toliko slabi da nije bilo dovoqno malog naroda koji im ne bi mogao na{koditi. Nikakav pojedina~ni pohod nije uni{tio Carstvo, ve} svi pohodi zajedno. Posle Galovog napada koji je bio sve samo ne op{ti, izgledalo je da se Carstvo povratilo po{to nije izgubilo teritoriju. No, ono se postepeno kretalo od opadawa ka propasti sve dok se iznenada nije sru{ilo pod Arkadijem i Honorijem. Uzalud su varvari bili odgurnuti u wihovu zemqu, oni bi se u svakom slu~aju vratili da odnesu svoj plen na sigurno. Uzalud su ih uni{tavali; ipak su gradovi pqa~kani, sela paqena a porodice ubijane ili raseqavane.9 Po{to bi opusto{ili jednu provinciju, varvari koji bi usledili ne bi prona{li ni{ta i morali su da se obru{e na slede}u. Ispo~etka, pusto{ili su samo Trakiju, Meziju i Panoniju. Kad su ove zemqe bile razorene, uni{tili su Makedoniju, Tesaliju i Gr~ku. Odatle su morali da krenu prema Noriku. Carstvo se, {to }e re}i naseqena teritorija, suàvalo a Italija je postala granica. Razlog zbog kojeg pod Galom i Galijenom nije nastalo nijedno varvarsko naseqe bio je u tome {to su ovi jo{ 11 Goti, kao {to smo rekli, nisu obra|ivali zemqu. Vandali su ih zvali Truli, po imenu merice jer su u vreme gladi vrlo skupo prodavali mericu ìta. (Olimpiodor, u Fotijevoj biblioteci, kwiga ×××) (M.) 12 U Priskovoj Istoriji se vidi da su neki sajmovi bili ugovorima ustanovqeni na obalama Dunava. 13 Kad su Goti zamolili Zenona da u svoj savez primi Teodoriha, Triarijevog sina, pod uslovima koje je dao Teodorihu, Balamerovom sinu, Senat je odgovorio da dràvni prihodi nisu dovoqni da ishrane dva gotska naroda i da bi trebalo izabrati prijateqstvo jednog od wih. (Malhova Istorija, u Odlomku iz poslanstava) (M.) 14 Prisk, kwiga II. (M.) 15 Ibid. (M.)

136

uvek nalazili mesta za pqa~kawe. Tako su Normani – koji su bili slika i prilika osvaja~a Imperije – nekoliko stole}a pusto{ili Francusku i kad vi{e ni{ta nisu na{li {to bi mogli da ponesu, prihvatili su potpuno opustelu provinciju i meðu sobom je podelili.10 Kako je u to doba Skitija bila potpuno neobraðena,11 weni su narodi ~esto bili izloèni gladi. Opstajali su, delom, zahvaquju}i trgovini sa Rimqanima preko kojih su nabavqali namirnice iz podunavskih provincija.12 Zauzvrat, varvari su davali predmete koje su opqa~kali, zarobqenike koje su zarobili i zlato i srebro koje su primili na ime mira. Ali kad vi{e nisu bili u stawu da pla}aju ove prili~no velike obaveze da bi opstali, bili su primorani da se stalno nastane.13 Zapadno carstvo se prvo sru{ilo. Evo razloga. Pre{av{i Dunav, varvari su na levom krilu nai{li na Bosfor, Carigrad i sve snage Isto~nog carstva koje su im se suprotstavile. Zbog toga su se okrenuli desnom krilu, prema Iliriji i krenuli na Zapad. Usledila je seoba naroda i povla~ewe qudi sa obala. Kako su prelazi u Aziju bili dobro ~uvani, ~itav pokret se prelio u Evropu, dok su se u prvom pohodu, pod Galom, varvarske snage raspale. Kad je Carstvo zaista podeqeno, isto~ni carevi su sklopili savez sa varvarima i nisu èleli da ga raskinu radi pomo}i zapadnim carevima. Ova podela vlasti, kaè Prisk,14 bila je kobna za budu}e dogaðaje na Zapadu. Tako su zbog saveza sa Vandalima, isto~ni Rimqani15 odbi-

137

li da priteknu u pomo} zapadnim Rimqanima. Po{to su Vizigoti sklopili savez sa Arkadijem, stigli su na Zapad i Honorije je bio prisiqen da pobegne u Ravenu.16 Kona~no, da bi se otarasio Teodoriha, Zenon ga je ubedio ga napadne Italiju koju je Alarih ve} bio opusto{io. Izmeðu Atile i vandalskog kraqa Genserika postojao je vrlo ~vrst savez.17 Ovaj drugi je strahovao od Gota.18 Oènio je svoga sina }erkom gotskog kraqa; kasnije, po{to joj je odsekao nos, poslao ju je natrag ocu; stoga je stvorio zajedni~ki savez sa Atilom. Dva carstva koja kao da su ova dvojica vladara okovala lancima, nisu se usuðivala da pomognu jedno drugom. Posebno je bio àlostan poloàj Zapadnog carstva. Nije imao pomorske sile, koja se u celosti na{la na Istoku19 – u Egiptu, Kipru, Fenikiji, Joniji i Gr~koj, jedinim zemqama u kojima je tada jo{ odràvana trgovina. Vandali i drugi narodi nastupali su prema svim obalama Zapada. Izaslanstvo Italijana stiglo je u Carigrad, kazuje Prisk,20 da bi izvestilo kako se poslovi ne mogu nastaviti bez pomirewa sa Vandalima. Zapadni vladari su imali prili~no jasne politi~ke ideje. Procenili su da je bitno sa~uvati Italiju koja je u izvesnom pogledu predstavqala glavu, a u drugom srce Carstva. Propustili su varvare ka okolnim oblastima i tamo ih naselili. Plan je bio dobro zami{qen i izvr{en. Ovi su narodi samo traìli opstanak. Dali su im ravnice, ali su brdovite

16

Prokopije, Rat Vandala. (M.) Prisk, kwiga II, (M.) 18 Videti Jordanisa, De Rebus geticis, cap. ×××VI. (M). 19 Ovo se posebno pokazalo u ratu izme|u Konstantina i Likinija. (M.) 20 Prisk, kwiga II. (M.) 17

21 U Honorijevo doba, Alarih koji je opsedao Rim, primorao ga je na savez protiv imperatora koji mu se nije mogao suprotstaviti. (Prokopije, Rat Gota, kwiga I.) Videti Zosimu, kwiga VI. (M.) 22 Zosima, kwiga VI. (M.)

139

svih strana. ×× 1. O JUSTINIJANOVIM OSVAJANJIMA

2. O NJEGOVOJ VLADAVINI

predele, re~ne prelaze, planinske prevoje i upori{ta na velikim rekama zadràli za sebe, {tite}i tako rimsku prevlast. Verovatno bi ovi narodi bili primorani da postanu Rimqani i lako}a s kojom su ovi uni{titeqi sami bili poraèni od Franaka, Grka i Mavara dovoqna je da opravda ovo mi{qewe. Ali, ~itava ova shema bila je poreme}ena prevratom kobnijim od svih drugih. Vojska Italije, sa~iwena od stranaca, naloìla je da se doma}e ~ete i daqe zamewuju stranim. Pod Odoakarom nastalo je plemstvo koje je prisvojilo tre}inu zemqe u Italiji, zadaju}i time smrtni udarac Carstvu. Meðu tolikim nesre}ama, sa tu`nom radoznalo{}u sagledava se sudbina grada Rima. On je takore}i bio neodbrawiv. Lako je mogao biti izloèn gladi, obim wegovih zidina oteàvao je odbranu. Kako se nalazio u ravnici, mogao je da bude lako zauzet silom, jer smawen broj wegovih stanovnika nije bio u stawu da pruì za{titu. Imperatori su morali da se povuku u Ravenu, grad nekad za{ti}en morem, poput dana{we Venecije. Gotovo uvek napu{ten od svojih vladara, rimski narod je bio prepu{ten sebi samom i po~eo je da sklapa sporazume radi svog odràwa21 {to je najzakonitije sredstvo kojim se sti~e vrhovna vlast. Tako su Armorika i Bretawa po~ele da ìve po vlastitim zakonima.22 Takav je bio kraj Zapadnog carstva. Rim koji je svoju mo} izgradio jer su ratovi pristizali jedan za drugim i sa neverovatnom sre}om, jer ga je svaki narod napadao tek po{to je prethodni bio poraèn, bio je poraèn zato {to su ga svi narodi odjednom napali i prodrli u wega sa

Kako su svi ovi narodi nagrnuli u Carstvo, na{li su se jedni drugima na putu. A politika toga vremena u potpunosti se sastojala u tome da se jedni naoruàju protiv drugih {to je zbog wihove èstine i pohlepe bilo lako. Najve}im delom su se uzajamno satirali pre nego {to su uspeli da se srede a ovo je za posledicu imalo da je Isto~no carstvo opstalo jo{ izvesno vreme. Uostalom, sever Evrope se iscrpeo i one beskona~ne vojske koje su najpre stizale otuda, vi{e se nisu pojavqivale. Posle ranih pohoda Gota i Huna, posebno posle Atiline smrti, Huni i narodi koji su krenuli za wima napadali su sa mawe snage. Kad su ovi narodi, vojno organizovani, bili raseqeni kao pojedinci, zna~ajno su oslabili. Ra{trkani na raznim mestima koja su osvojili i sami su se na{li izloèni napadima. U takvim okolnostima, Justinijan je preduzeo pohod radi ponovnog osvajawa Afrike i Italije, i u~inio ono {to su Francuzi uspe{no obavili protiv Vizigota, Burgundaca, Langobarda i Saracena. Kada je hri{}anska vera prenesena meðu varvare, Arijeva sekta je ve} prakti~no zavladala Carstvom. Va1

Prokopije, Rat Vandala, kwiga I. (M.) Mariana, Istorija [panije, kwiga VI, glava ×I×. (M.) 3 Prokopije, Rat Vandala, kwiga II. (M.) 4 Za vreme Honorija. (M.) 5 Vizantijska istorija, u Odlomku iz poslanstava. (M.) 6 Videti Prokopija, Rat Vandala, kwiga I; i istog autora, Rat Gota, kwiga I. Gotski strelci bili su slabo uve`bani pe{aci. (M.) 2

141

140

lent im je poslao arijanske sve{tenike koji su bili wihovi prvi apostoli. Ali u meðurazdobqu izmeðu preobra}ewa i seobe, ova sekta je prakti~no uni{tena meðu Rimqanima. Arijevski varvari, nai{av{i svugde u zemqi na pravoverje, nikad nisu mogli da budu prihva}eni i carevima je bilo lako da ih ugwetavaju. Osim toga, ovi varvari nisu umeli da opsedaju gradove, a jo{ mawe da ih brane, te su gradske zidine prepustili zubu vremena. Prokopije nas obave{tava da je Velizar prona{ao u Italiji sasvim zapu{tene gradske bedeme. U Africi ih je poru{io Genserik,1 kao {to ih je u [paniji docnije sru{io Vitisa2 s namerom da se osigura od mesnih stanovnika. Ve}ina severnih naroda je po nastawivawu na jugu, zapala u otupelost i postala nesposobna da podnese ratne tegobe.3 Vandali su utonuli u ~ulno uìvawe; izbirqivost, kitwasta ode}a, kupatila, muzika, ples, vrtovi i pozori{ta postali su im neophodni. Rimqanima vi{e nisu zadavali briga,4 kaè Malho,5 otkako su prestali da drè vojsku koju je Genserik uvek drào u pripravnosti i kojom je nadma{ivao neprijateqe, zadivquju}i svakoga lako}om poduhvata. Rimska kowica je bila dobro obu~ena u streli~arstvu, a Goti i Vandali su se sluìli samo ma~em i kopqem i nisu umeli da se bore izdaleka.6 Velizar je ovoj razlici i pripisivao deo svoga uspeha. Rimqani su, posebno pod Justinijanom, dobro iskoristili Hune, narod od kojih su potekli Par}ani koji su se i borili poput wih. Otkako su izgubili mo} posle Atilinog poraza i nesloge izmeðu wegove mnogobrojne dece, Huni su posluìli Rimqanima kao pomo}ne ~ete i ~inili wihovu najboqu kowicu. 7 Upe~atqiv odeqak iz Jordanesa prikazuje nam sve razlike: pomiwe ih povodom bitke Gepida sa Atilinim sinovima. (M.) 8 Prokopije, Rat Gota, kwiga II. (M.)

Svi ovi varvarski narodi meðusobno su se razlikovali posebnim na~inima borbe i naoruàvawa.7 Goti i Vandali su bili opasni sa ma~em u ruci; Huni su bili zadivquju}i strelci; Svevi dobri pe{adinci; Alani te{ko naoruàni a Heruli laka vojska. Rimqani su od svih ovih naroda preuzeli razli~ite ~ete koje su odgovarale wihovim planovima i suprostavqali bilo kome od wih prednosti svih ostalih. Neobi~no je da su najslabiji narodi bili oni koji su podigli najve}e naseobine. Bili bismo veoma razo~arani kada bismo o wima sudili po osvaja~koj snazi. U dugom nizu upada, varvarski narodi, ili ta~nije horde koje su se iz wih izdvojile, uni{tavali su ili bivali uni{teni. Sve je zavisilo od okolnosti, i dok se veliki narod borio ili zaustavio, ~ete pustolova koje su prona{le neza{ti}enu zemqu, nastavqale su uàsno pusto{ewe. Goti, koje je zaostalost u oru`ju primoravala da beè pred tolikim narodima, nastanili su se u Italiji, Galiji i [paniji. Vandali su zbog sopstvene slabosti napustili [paniju, pre{li u Afriku gde su osnovali veliko carstvo. Justinijan je mogao da opremi svega pedeset brodova protiv Vandala, i kad se Velizar iskrcao, imao je samo pet hiqada vojnika.8 Bio je to smeli podvig. Lav koji je protiv wih prethodno poslao flotu sastavqenu od svih brodova sa Istoka, na kojima se na{lo sto hiqada qudi, nije osvojio Afriku i gotovo je izgubio Carstvo. Ove velike flote, poput velikih kopnenih vojski, jedva da su ikad postigle uspeh. Kako iscrpquju dràvu ako je ratovawe dugo, ili ako ih zadesi nevoqa, nije im mogu}e pruìti pomo} niti ih popuniti. Ako deo bude izgubqen, ono {to preostaje postaje bezvredno jer ratni brodovi i prevoz, kowica, pe{adija, municija, ukratko razli~iti rodovi, zavise od celine. Usporenost u osvajawu uvek ima 9

Justinijan mu je dopustio samo trijumf nad Afrikom. (M.) Videti Sudu, Velizar. (M.)

10

142

za posledicu da neprijateq bude spreman. Osim toga, pohodi se retko de{avaju u pogodno vreme; ~e{}e padaju u nevreme, po{to je toliko razli~itih stvari retko spremno i nekoliko meseci posle vremena u kojem su o~ekivane. Velizar je napao Afriku i pri tome mu je dosta pomoglo {to je veliku koli~inu municije dovla~io sa Sicilije zahvaquju}i sporazumu sa Amalasuntom, kraqicom Gota. Kad je upu}en da napadne Italiju, zapo~eo je osvajawe Sicilije uvidev{i da Goti tako uspevaju da se izdràvaju. Izgladwivao je neprijateqa a sam je imao svega u izobiqu. Velizar je osvojio Kartaginu, Rim i Ravenu, poslao je kraqeve Gota i Vandala kao zarobqenike u Carigrad, gde su posle dugo vremena obnovqeni trijumfi.9 Glavni razlozi wegovih uspeha mogu da se objasne osobinama ovog velikana.10 Vojskovoða koji je sledio na~ela starih Rimqana, stvorio je i vojsku koja je umnogome bila nalik staroj rimskoj vojsci. U poniènosti su velike vrline obi~no skrivene ili izgubqene; ali Justinijanova tiranska vladavina nije mogla da slomi veli~inu wegovog duha ili nadmo} uma. I evnuh Narzes doprineo je da ova vladavina postane slavna. Kako je odgojen u palati, imperator je imao u wega velikog poverewa jer vladari uvek smatraju dvorjane svojim najodanijim podanicima. Ali r|avo dràwe Justinijana, wegovo rasipni{tvo, zastra{ivawe, pqa~ka, wegova strast za graditeqstvom, promenama, reformama, wegova nestalnost u namerama, mu~na i slaba vladavina pogor{ana wegovom poodmaklom staro{}u – sve su to bile istinske nesre}e sme{ane sa beskorisnim uspesima i ispraznom slavom. Ova osvajawa koja su vi{e bila posledica posebnih 11 Dva carstva su se me|usobno utoliko vi{e pqa~kala {to je slabila nada u o~uvawe ste~enih poseda. (M.) 12 Carica Teodora. (M.)

143

okolnosti nego snage Carstva, sve su poremetila. Dok su vojske time bile zaokupqene, novi narodi su prelazili Dunav i pusto{ili Iliriju, Makedoniju i Gr~ku. A Persijanci su u ~etiri pohoda naneli nezale~ive rane Istoku.11 [to su ova osvajawa bila brà, bila su slabije u~vr{}ena; Italija i Afrika su jedva bile osvojene a bilo je potrebno ponovo ih osvajati. Justinijan je uzeo ènu iz pozori{ta koja se tamo dugo prostituisala.12 Mo} koju je imala nad wim, bila je besprimerna u istoriji, i stalnim me{awem strasti i ènskih hirova u dràvne poslove, ona je podrivala najve}e pobede i uspehe. Na Istoku je vi{eènstvo oduvek bilo rasprostraweno, kako bi bila uklowena izuzetna nadmo} koje ène imaju nad nama u ovim krajevima. Ali u Carigradu, zakon koji je propisivao jednu ènu, dao je prevlast ovom polu {to je ponekad slabilo vladavinu. Carigradsko stanovni{tvo bilo je stalno podeqeno na dve stranke: plave i zelene. Ova podela je poticala iz naklonosti koje su u pojedinim pozori{tima sticali izvesni glumci u odnosu na ostale: u cirkuskim igrama, kola ~iji su voza~i bili odeveni u zeleno takmi~ili su se sa onima odevenim u plavo, i svako se opredeqivao za jednu stranu u op{toj pomahnitalosti. Ove dve stranke pro{irile su se po svim gradovima Carstva i mahnitost koja ih je pokretala, rasla je srazmerno veli~ini gradova, {to }e re}i lewosti ve}eg dela stanovnika. Ali podele, uvek neophodne da bi se odràla republikanska vlada, mogle su da budu iskqu~ivo kobne po 13 To je bila stara bolest: Svetonije kaè da je Kaligula, privrèn stranci zelenih, mrzeo narod jer je ovaj pqeskao drugoj strani. (M.) 14 Da bi se stekla predstava o duhu tog vremena, treba pogledati Teofana koji prenosi dugi razgovor odràn u pozori{tu izme|u zelenih i imperatora. (M.)

145

144

vlast imperatora, jer su dovodile samo do promene suverena a ne i do ponovnog uspostavqawa zakona i uklawawa zloupotreba. Justinijan koji je bio naklowen plavima i uskra}ivao pravdu zelenima,13 zao{trio je odnose me|u dvema strankama i time jo{ vi{e produbio sukob. Suprotstavqenost se toliko zao{trila da je vlasti li{ila svakog ugleda: plavi se nisu pla{ili zakona jer ih je imperator od wih {titio; zeleni su prestali da ih po{tuju, jer zakoni vi{e nisu mogli da ih za{tite.14 Sve veze, prijateqske, rodbinske, veze iz obaveze ili zahvalnosti, bile su raskinute. Porodice su uni{tavale same sebe; svaka propalica koja bi poèlela da izvr{i zlo~in pripala je stranci plavih a svaki koga su opqa~kali ili ubili pripao je zelenima. Vlada je bila ne samo bezobzirna nego i okrutna: imperatoru nije bilo dovoqno da svojim podanicima nanosi op{tu nepravdu iscrpquju}i ih izuzetnim nametima, ve} ih je uznemiravao i svim vidovima tiranisawa u wihovim pojedina~nim poslovima. Naravno, ne bih bio sklon da poverujem svemu {to nam o ovom predmetu pripoveda Prokopije u svojoj Tajnoj istoriji, jer hvalospevi ovom vladaru koje je nagomilao u svojim drugim delima, slabe wegovo svedo~anstvo u ovom, u kome nam ga odslikava kao najglupqeg i najokrutnijeg tiranina. Ali priznajem da su me dve stvari privukle Tajnoj istoriji: prva je da ona dobro opisuje za~u|uju}u slabost Carstva krajem wegove vladavine i pod slede}im vladarima. Druga je spomenik koji i danas postoji me|u nama – zakoni ovog imperatora u kojima je pravosu|e pokazalo vi{e promena tokom nekoliko godina nego u posledwih tri stotine godina na{e monarhije. 15

Videti Justinijanove Novele. (M.)

Ove promene su ve}inom u stvarima bez velike va`nosti15 da se ne zapaà nijedan razlog zbog kojih bi se neki zakonodavac na{ao pozvanim da ih u~ini – izuzev ukoliko se ne prihvati obja{wewe iz Tajne istorije koje okrivquje Justinijana da je podjednako prodavao svoja ube|ewa i zakone. Ali ono {to je najvi{e na{kodilo politi~kom stawu vlasti, bio je wegov projekat da sve qude dovede do istog mi{qewa u religioznim stvarima, i to pod okolnostima koje nisu skrivale wegovu nesmotrenost. Kao {to su stari Rimqani ja~ali svoje carstvo dopu{taju}i u wemu svaki vid religije, tako su docnije uni{tavane, jedna za drugom, sekte koje se nisu ukorenile. Ove sekte su predstavqale ~itave narode. Po{to su ih Rimqani pot~inili, neki su, poput Samari}ana i Jevreja, o~uvali staru religiju. Drugi su se raselili po ostalim provincijama kao Montanovi sledbenici u Frigiji ili manihejci, sabatinci i arijanci. Osim toga, ve}i broj ruralnog stanovni{tva ostao je tvrdoglavo privrèn idolopoklonstvu kao religiji sirovoj poput wih samih. Justinijan je uni{tio ove sekte ma~em i zakonima, prisiqavaju}i ih na pobunu. Bio je prisiqen da ih istrebi uz

16

Kwiga IV, glava ×. (M.) Avgust je uspostavio devet krajina ili marki; pod slede}im imperatorima broj je porastao. Varvari su se pojavqivali tamo gde ih ranije nije bilo. A Dion, kwiga LV, izve{tava da ih je u wegovo doba, pod carom Aleksandrom, bilo trinaest. Na osnovu pregleda Carstva, pisanog posle Arkadija i Honorija, vidi se da ih je samo u Isto~nom carstvu bilo petnaest. Pamfilija, Likaonija, Pisidija su postale marke; a ~itavo Carstvo bilo je prekriveno utvr|ewima. Aurelije je bio primoran da utvrdi Rim. (M.) 18 I u Engleskoj. (M.) 17

147

posledicu da su mnoge provincije ostale neobra|ene. Verovao je da je pove}ao broj vernih; a samo je smawio broj mu{karaca. Prokopije nam pripoveda da je uni{tewem Samari}ana, Palestina opustela. Pri tome je zapawuju}a ~iwenica da je Carstvo oslabqeno ovim zanosom prema religiji na istom mestu gde }e znatno docnije prodreti Arabqani i uni{titi ga. Dok je car toliko {iroko pro{irio netoleranciju, zbuwuju}e je da se sam nije saglasio sa caricom oko najbitnijih pitawa. On je sledio Halkedonski sabor a carica je bila naklowena onima koji su mu se protivili, bez obzira – kako nam kaè Evagrije – da li su to radili s dobrom namerom ili iz nekog skrivenog motiva.16 Kad ~itamo Prokopijeve spise o Justinijanovim gra|evinama i vidimo utvr|ewa i kule koje je ovaj vladar svugde podizao, pod stalnim smo utiskom – prili~no pogre{nim – o dràvi u punom procvatu. Na po~etku, Rimqani nisu imali nikakvih utvr|ewa. Sve svoje poverewe poklawali su vojsci koja je bila razme{tena du` reka, grade}i na izvesnoj razdaqini kule u kojima su kona~ili vojnici. Ali, kada im nije preostalo ni{ta izuzev slabe vojske ili ~ak ni we, granica vi{e nije branila unutra{wost i postalo je

neophodno utvrditi je. A onda su izgradili utvr|ewa ali izgubili snagu, dobili vi{e skloni{ta i mawe sigurnosti.17 Kako predeli vi{e nisu bili naseqeni izvan utvr|enih mesta, ova su podizana na svim stranama. To je podse}alo na Francusku u doba Normana18 – koja nikada nije bila toliko slaba kao onda kada su wena sela bila opasana bedemima. Prema tome, svi ovi spiskovi sa imenima utvr|ewa koja je Justinijan sagradio, a kojima Prokopije ispuwava ~itave stranice, svedo~e samo o slabosti Carstva. ××I NEREDI U ISTO^NOM CARSTVU

U ovo doba Persijanci su se na{li u povoqnijem poloàju od Rimqana. Nisu mnogo strahovali od naroda sa severa,1 jer ih je deo planine Taurus izme|u Kaspijskog mora i Crnog mora razdvajao od ovih naroda i zato {to su ~uvali vrlo uzani prolaz, zatvoren vratima,2 koji je bio jedino mesto kroz koje se kowica mogla provu}i. Na svim drugim mestima varvari su morali da se spu{taju liticama i ostave kowe od kojih je zavisila sva wihova snaga. Ali i daqe ih je spre~avao Araks, duboka reka koja te~e sa zapada na istok, na kojoj su prelazi bili lako odbrawivi.3 [tavi{e, Persijanci su bili mirni na isto~noj granici, dok su na jugu izlazili na more. Bilo im je lako da arabqanske vladare, koji su razmi{qali samo o me|usobnoj pqa~ki, drè podeqenim. Stoga zapravo i nisu imali neprijateqa osim Rimqana. „Znamo”, rekao je neki Hormisdin izaslanik,4 „da su Rimqani zaokupqeni brojnim ratovima i da se moraju boriti protiv gotovo svih naroda.

1

Huna. (M.) Kaspijska vrata. (M.) 3 Prokopije, Ratovi Persijanaca. (M.) 4 Menandrove Poslanice. (M.) 2

5

Ova re~ poti~e iz gr~kog jezika i zna~i ro|en u porfiri.

149

148

S druge strane, znaju da mi ratujemo samo protiv wih.” U meri u kojoj su Rimqani zapostavili vojnu ve{tinu, Persijanci su je negovali. „Persijanci”, rekao je Velizar svojim vojnicima, „ne nadma{uju vas hrabro{}u; wihova jedina prednost nad vama je disciplina.” U pregovarawima su stekli podjednaku nadmo} kao i u ratovawu. Pod izgovorom da moraju da drè garnizon na Kaspijskim vratima, zahtevali su danak od Rimqana – kao da svaki narod nije morao da ~uva svoje granice. Uveli su namete za mir, primirje, obustavqawe borbi, za vreme provedeno u pregovorima i za vreme koje su proveli ratuju}i. Kad su Avari pre{li Dunav, Rimqani su – obi~no zaokupqeni borbama protiv Persijanaca onda kada je trebalo da se bore protiv Avara, i borbama protiv Avara onda kada je trebalo da zaustave Persijance – ponovo bili primorani da plate danak, a carski sjaj je po~eo da bledi u pogledima drugih naroda. Justin, Tiberije i Mavrikije marqivo su radili na odbrani Carstva. Mavrikije je imao vrlina, ali su one bile umawene neverovatnom pohlepom ovog vladara. Avarski kraq je ponudio da vrati zarobqenike koje je odveo Mavrikiju za pola srebrwaka po glavi; po{to je odbijen, preklao ih je. Razbe{wena rimska vojska se pobunila i kako su se istovremeno pobunili i zeleni, centurion Foka je doveden na presto i osudio je na smrt Mavrikija i wegovu decu. Istorija Gr~kog carstva – tako }emo ubudu}e zvati Rimsko carstvo – predstavqa mozaik pobuna, nemira i izdajstava. Podanici nisu ni pomi{qali na vernost vladarima. A smene imperatora bile su neprestane tako da je zvawe 6 Zenon je mnogo doprineo da se uspostavi ova olak{ica. Videti Malha, Vizantijska istorija, u Odlomcima iz poslanstava. (M.)

Porfirogenita5 – ro|enog u odajama u kojima se pora|aju imperatorke – bio osobeni naziv koji je moglo poneti svega nekoliko vladara iz razli~itih carskih porodica. Svi putevi su vodili ka carskoj vlasti. Do we se stizalo uz pomo} vojnika, sve{tenstva, Senata, seqaka, ìteqa Carigrada i drugih gradova. Po{to je hri{}anska vera zagospodarila Carstvom, stalno su se javqale mnoge jeresi koje su morale da budu osuje}ene. Kad je Arije negirao boànsku prirodu Re~i, Makedonci boànsku prirodu Svetog duha, Nestorije jedinstvo li~nosti Isusa Hristosa, Evtihije wegove dve prirode, a monoteleti wegove dve voqe, bilo je neophodno sazvati sabore protiv wih. Kako sve odluke ovih sabora nisu bile smesta op{teprihva}ene, nekoliko careva se ponovo priklonilo osu|enim zabludama. I kako nijedan narod nije ose}ao tako o{tru mr`wu prema jereticima kao Grci koji su verovali da su zaraèni ako su govorili ili ìveli sa nekim od wih, mnogi su carevi izgubili naklonost svojih podanika. A narod se navikao da vladare – kao buntovnike protiv Boga – smatra retko odabranim kroz Provi|ewe da bi vladali nad wima. Zbog stava utemeqenog na mi{qewu da se krv hri{}ana ne sme prolivati – mi{qewe koje se sve vi{e ukorewivalo otkako su se pojavili muhamedanci – zlo~ini koji nisu bili u neposrednoj vezi sa verom, blago su ka`wavani. Zvani~nici su presu|ivali va|ewe o~iju, ili odsecawe nosa ili kose, ili neki drugi vid saka}ewa onih koji su podsticali pobunu ili nasrnuli na vladarevu li~nost.6 Tako su ovakve akcije mogle da budu preduzimane bez opasnosti, ~ak i bez neke odva`nosti. Zahvaquju}i po{tovawu koje je narod imao prema carskim znamewima, ko god bi se usudio da ih stavi na 7

Videti Nikitu, @ivot Andronika Komnina. (M.)

150

sebe, smesta je privla~io pa`wu. Zlo~in je bio nositi skerletne tkanine ili ih imati kod ku}e, ali ~im bi ih neko odenuo, sticao je sledbenike vi{e zbog po{tovawa prema ode`di nego prema li~nosti. Ambiciju je i daqe izazivalo neobi~no ludilo toga doba: jedva da je bilo nekoga od ugleda ko nije posedovao nekakvo predskazawe koje mu je obe}avalo Carstvo. Du{evne bolesti su retko le~ene.7 Gatawe po zvezdama i ve{tina proricawa kroz predmete porinute u vodenu posudu, zamenila su za hri{}ane proricawe iz utrobe `rtava ili pti~jeg leta, koja su i{~ezla s paganstvom. Isprazna obe}awa pokretala su ve}inu nepromi{qenih pojedina~nih poduhvata kao {to su na isti na~in postala mudrost kojom su se rukovodili vladari. Kako su se nevoqe u Carstvu svakim danom pove}avale, javila se prirodna sklonost da se weni ratni neuspesi i sramni sporazumi pripi{u nesposobnosti onih koji vladaju.

8

Dnevnici.

Prevrati koji su se javqali dovodili su do novih prevrata i posledica je zauzvrat postajala uzrok. Kako se mnogo razli~itih porodica smewivalo na prestolu, Grci nisu bili privrèni nijednoj od wih. A kako je sre}a uskratila carevima naklonost na bilo kom poqu, nije bilo tako niskog roda niti ni{tavnih zasluga da bi mogla ugasiti nadu da se neko domogne prestola. Mnogi primeri ukoreweni u narodu oblikuju wegov op{ti duh i stvaraju obi~aje, koji vladaju carski poput zakona. Velike poduhvate, izgleda, teè je izvesti danas nego {to je to nekad bio slu~aj. Takvi poduhvati danas i nekad ne mogu da se porede jer su veze me|u narodima danas takve da svaki vladar na svim dvorovima ima svoje ministre i moè uvek ste}i izdajnike u svim kabinetima. Otkri}e po{tanske slu`be dovelo je do muwevitog {irewa vesti sa svih strana. Veliki poduhvati ne mogu se obaviti bez novca a trgovci su kontrolisali novac posle nastanka menica. Iz ovog razloga, trgova~ki poslovi ~esto su bili vezani za dràvne tajne, a ovi qudi nisu {tedeli truda da ih otkriju. Promene u te~ajnim listama, bez jasnih razloga, pobudile su mnoge qude da potraè uzroke tome i kona~no ih i prona|u. Otkri}e {tampe koje je stavilo kwigu u sva~ije ruke; otkri}e gravure koje je geografske karte u~inilo dostupnim i, kona~no, stvarawe novina8 dovele su qude u stawe boqe obave{tenosti o stvarima od op{teg interesa a to im je omogu}ilo da se i lak{e obaveste o tajnim aktivnostima. Posle otkri}a po{tanske slu`be, oteàne su zavere u dr-

153

152

àvama jer je javnost dràla u svojoj vlasti sve li~ne tajne. Vladari mogu brzo da deluju jer u svojim rukama imaju dràvnu silu; zaverenici moraju da deluju polako jer im nedostaju sredstva. Ali, otkako je sve moglo da bude rasvetqeno brzo i sa lako}om, zaverenici su otkrivani bez obzira koliko malo vremena su izgubili u svojim dogovarawima. ××II SLABOST ISTO^NOG CARSTVA

U op{toj pometwi, kada je Fokina vlast postala nesigurna, Iraklije je stigao iz Afrike i ubio ga. Na{ao je porobqene provincije i uni{tene legije. Tek {to je u~inio ne{to da ova zla otkloni, probili su se Arapi iz svoje zemqe da bi pro{irili svoju veru i carstvo koje je osnovao Muhamed. Nikad nije bilo vi|eno takvo napredovawe. Najpre su osvojili Siriju, Palestinu, Egipat i Afriku, te su napali Persiju. Bog je dopustio da wegova vera izgubi prevlast u tolikim krajevima ne zato {to se we odrekao, ve} zato {to – bez obzira da li je re~ o ponièwu ili slavi – ona uvek mo1

Zosima, kwiga IV. (M.) Videti {ta kaè Zosima, kwiga I, o Aurelijanovoj i palmirskoj kowici; videti i Amijana Marcelina, o kowici Persijanaca. (M.) 3 Bile su to uglavnom poplavqene zemqe koje je qudska ume{nost preobrazila u pogodna qudska stani{ta. 4 Videti Amijana Marcelina, kwiga ××VII. (M.) 5 Tamo{we podnebqe nije vi{e toliko o{tro kao {to su govorili stari pisci. (M.) 6 Cezar kaè da su germanski kowi bili ru`ni i mali. (Galski rat, kwiga IV, glava II). I Tacit, O obi~ajima Germana, kaè: Germania pecorum fœcunda, sed pleraÜue improcera. (M). 7 Zonara, @ivot Konstantina Bradatog. (M.) 2

è da proizvodi svoj prirodni uticaj i da posve}uje. Religija i carstva napreduju na razli~ite na~ine. Jedan slavni pisac je rekao da je sasvim zadovoqan bole{}u jer je bolest pravo stawe hri{}ana. Sli~no tome, moglo bi se re}i da su poniàvawa crkve, raseqavawe wenih vernika, uni{tavawe wenih hramova, patwe wenih mu~enika, prilika za wenu slavu, a onda kada se svetu ona u~ini pobedonosna, obi~no bi nastupilo doba wene propasti. Ovaj ~uveni doga|aj u vezi sa arabqanskim osvajawem brojnih zemaqa ne sme se obja{wavati samo odu{evqewem. Saraceni su se dugo vremena odlikovali kao pomo}ne ~ete Rimqana i Persijanaca; Hozrojevci i oni bili su najboqi strelci na svetu. Aleksandar Sever i Maksimin su ih uzimali u slu`bu kad god je bilo mogu}e, i sa velikim uspehom ih koristili protiv Germana koje su izdaleka uni{tavali. Pod Valensom ni Goti nisu mogli da im odolevaju.1 Naposletku, bili su i najboqa kowica toga doba. Rekli smo da su kod Rimqana evropske legije bile boqe od azijskih. Ali, za wihove kowice vaìlo je suprotno; govorim o kowicama Par}ana, Hozrojevaca i Saracena. A ono {to je zaustavilo rimska osvajawa, posle Antioha, bio je novi tatarski narod ~ija je kowica bila najboqa na svetu i preotela im gorwu Aziju. Ova kowica je bila te{ka,2 dok je evropska bila laka; danas je obratno. Holandija i Frizija jo{ nisu nastale3 a Nema~ka je bila puna {uma, jezera i mo~vara, u kojima je kowica bila od slabe koristi. Otkako su ure|eni re~ni tokovi, mo~vare su i{~ezle pa se Nema~ka preobrazila. Valentinijanovi graditeqski rado8

Teofilakt, kwiga II, glava III, Istorija imperatora Mavrikija. (M.) Istorija saracenskog osvajawa Sirije, Persije i Egipta, od M. Oklija. (M.) 10 Zonara, @ivot Romana Lakapina. (M.) 12 Nikita, @ivot Jovana Komnina. (M.) 9

154

vi na Nekru i rimski na Rajni4 izazvali su velike promene.5 A uspostavqawem trgovine, oblasti u kojima se ranije nisu gajili kowi po~ele su sa wihovim uzgojem i kori{}ewem.6 Po{to je Konstantin, Iraklijev sin, otrovan a wegov sin Konstans ubijen na Siciliji, nasledio ga je wegov najstariji sin, Konstantin Bradati.7 Velikodostojnici iz isto~nih provincija sabrali su se i èleli da kruni{u dva wegova brata, drè}i da je razumno imati tri imperatora kao {to je potrebno verovati u Svetu trojicu. Gr~ka istorija je puna ovakvih doga|aja. Kada bi uskogrudost uspela da oblikuje narodni karakter, mudrost bi se povukla iz wihovih poduhvata i javili bi se nemiri bez povoda kao i prevrati bez motiva. Op{ta dvoli~nost otupela je duh i iscrpla ~itavo Carstvo. Carigrad je zapravo bio jedini isto~ni grad u kojem je preovladala hri{}anska vera. Ali lakomislenost, lewost i obamrlost azijskih naroda sme{ali su se tu sa pobo`no{}u. Od hiqade primera, pomenu}u samo Filipika, Mavrikijevog vojskovo|u, koji se, gotov da preda bitku, zaplakao pri pomisli na veliki broj qudi koji }e biti ubijeni.8 Suze koje su neki Arapi prolivali, kada je wihov vojskovo|a sklopio primirje koje ih je spre~avalo da prolivaju hri{}ansku krv,9 bile su posve druga~ije prirode. Dvoli~na i fanati~na vojska potpuno su razli~ite. Prime}ujemo to u na{e doba u onoj ~uvenoj revoluciji, u kojoj je Kromvelova vojska bila poput arapske a vojske Irske i [kotske poput Grka. Nerazumno sujeverje, koje razara um isto tako kako ga religija uzdiè, preto~ilo je svu vrlinu u neznala~ku i

155

glupavu strast prema ikonama i nateralo qude da im poklone svoje poverewe. A bili su poznati primeri vojskovo|a koji su dizali opsade10 ili gubili gradove11 samo da bi zadobili nekakvu relikviju. Hri{}anska vera se izobli~ila u Gr~kom carstvu do mere koju je dostigla me|u dana{wim Moskovqanima, pre nego {to je car Petar I pobudio narod na novi ìvot i uveo vi{e promena u dràvi kojom vlada nego {to osvaja~i donose onima koje porobqavaju. Lako je poverovati da su Grci zapali u neku vrstu idolopoklonstva. Italijanima i Nemcima toga doba te{ko se moè prebacivati da su bili privrèni spoqa{nosti oboàvawa. Ipak, kad se gr~ki istori~ari pozivaju na divqewe Italijana prema relikvijama i ikonama, to zvu~i poput deklamacija Kalvinovih protivnika. Kad su Nemci prolazili na putu do Svete zemqe, Nikita kaè da su ih Jermeni primili kao prijateqe jer nisu po{tovali ikone. Dakle, ako po mi{qewu Grka, Italijani i Nemci nisu pokazali dovoqno po{tovawa prema ikonama, koliko veliko je tek ono moralo da bude kod wih samih? Istok se na{ao pred situacijom da prisustvuje umnogome istovetnom prevratu kakav se odigrao dva veka ranije na Zapadu, kad je obnovom kwièvnosti, narod po~eo da ose}a zloupotrebe i prestupe kojima je bio izloèn. I dok su svi traìli leka ovim nevoqama, qudi koji su bili lukavi, ali nedovoqno poslu{ni, uzdrmali su Crkvu umesto da je reformi{u. Lav Isavrijanac, Konstantin Kopronim i wegov sin Lav predvodili su ikonoborstvo. I po{to je carica Irina ponovo uspostavila ikonopoklonstvo, Lav Jermenin, Mihailo Mucavi i Teofil ponovo su ga ukinuli. Ovi vladari su

12

Znatno ranije, Valent je doneo zakon da bi ih obavezao na ratnu slu`bu i pogubio one koji ga nisu poslu{ali. (Jornandes, De Regn. Success.; i zakon ××VI, cod. De Decur.) (M). 13 Sve {to }emo ovde videti o gr~kim monasima ne odnosi se na wihov stale`; jer se ne moè re}i da neka stvar nije dobra samo zato {to je u izvesnim vremenima ili zemqama bila zloupotrebqena. (M.)

14 Lav \akon, @ivot Lava Jermenina. Videti Sudin ~lanku o Konstantinu, Lavovom sinu. (M.) 15 Kwiga IV. (M.) 16 Videti Pahimera, kwiga VIII. (M.)

156

verovali da ovo poklonstvo mogu oslabiti samo ako ga uni{te. Objavili su rat monasima koji su smetali dràvi,12 i neprestano se sluè}i krajwim sredstvima, èleli su da ih istrebe ma~em umesto da nastoje da ih dovedu u red. Optuèni za idolopoklonstvo od pristalica novog pokreta, monasi13 su ih anatemisali optuùju}i ih za vra~awe.14 Pokazuju}i qudima crkve ogoqene od ikona i svega ostalog {to je prethodno predstavqalo predmet wihovog po{tovawa, nisu im dopustili da pomisle kako bi takve crkve mogle da posluè svemu samo ne sluèwu |avolu. Sukob oko ikona bio je toliko èstok da je naposletku postalo nemogu}e razumnim qudima da predloè umereno re{ewe i to zbog wegove teìne po vrlo osetqivom pitawu vlasti. Po{to su uzurpirali vlast, monasi nisu mogli da je pro{ire a da stalno ne dodaju nove oblike poklonstva ~iji su deo i sami bili. Zbog toga su ikonobora~ki ratovi oduvek bili ratovi protiv wih i zbog toga, kad je wihova stvar pobedila, wihova mo} vi{e nije poznavala granice. Isto {to se tada desilo, ponovilo se nekoliko stole}a kasnije u sporu Varlaame i Akindina sa monasima {to je potresalo Carstvo do wegove propasti. Spor je nastao oko toga da li je svetlost koja se pojavila oko Hrista na Tavorskoj gori bila stvorena ili nestvorena. Monasima je bilo svejedno da li je u pitawu jedno ili drugo, ali po{to ih je Varlaama direktno napadao, svetlost je morala da bude nestvorena. Zbog rata koji su ikonobora~ki imperatori objavili monasima, podstaknuti da donekle uspostave na~ela vlasti, javni prihodi su kori{}eni u narodnu korist i, napokon, ukloweni su iz dràvnog tela. Kada pomislim na duboko neznawe u koje je gr~ko sve{tenstvo gurnulo verne, ne mogu a da ga ne uporedim sa onim Skitima kod Herodota15 koji su vadili o~i robovi17 18

Zonara i Ni}ifor, @ivot Vasilija i Lava. (M.) Pahimer, kwiga VII. (M.)

157

ma da ih ni{ta ne bi ometalo u me{awu mleka. Carica Teodora je vratila ikone, a monasi su ponovo zapo~eli da zloupotrebqavaju op{tu pobo`nost. I{li su dotle da potisnu i svetovno sve{tenstvo koje je dràlo sva va`na sedi{ta16 i postepeno iskqu~ivali sve svetovwake iz episkopske slu`be. To je ove monahe u~inilo bahatima. Ako ih uporedimo sa latinskim sve{tenstvom i ako uporedimo delovawe papa sa carigradskim patrijarsima, vidimo da su jedni bili mudri koliko su drugi bili bezdu{ni. ûdna je to protivre~nost qudskog uma. Verski sluìteqi me|u ranim Rimqanima nisu bili iskqu~eni iz slu`be ili dru{tva, ali su se slabo bavili svojim poslom. Kada je uspostavqena hri{}anska vera, crkvewaci su se slabo zanimali svetovnim poslovima koji su im bili tu|i. Ali, kad je Carstvo po~elo da se raspada, a monasi ostali jedino sve{tenstvo, ovi qudi – obavezani posebnim zavetom da izbegavaju i pla{e se svetovnih poslova – grabili su svaku priliku da u wima u~estvuju. Nikad nisu prestali da unose nemir i potresaju svet iz kojeg su se povukli. Bez monaha nisu vo|eni ni dràvni poslovi, ni mir, ni rat, ni primirje, ni pregovori, niti su sklapani brakovi. Vladarski saveti su bili ispuweni wima, a narodne skup{tine su gotovo u celosti bile od wih sastavqene. Te{ko bi se poverovalo kakvu je to nesre}u donelo. Oni su oslabili duh vladara i naterali ih da ~ak i dobra dela ~ine nepromi{qeno. Dok je Vasilije uzeo ratnike svoje mornarnice za gradwu crkve svetog Mihajla, ostavio je Saracenima da pqa~kaju Siciliju i zauzmu Sirakuzu. A wegov naslednik Lav koji je sa istom svrhom upotrebio svoju flotu, pustio ih je da zauzmu Tauromenij i ostrvo Lemnos.17 19 Pahimer, kwiga VI, glava ××I×. Koristili smo prevod g. predsednika Kuzena. (M.) 20 Paleolog, videti Istoriju dvojice Andronika, koju je napisao Kantakuzen, kwiga I, glava I. (M.)

159

158

Andronik Paleolog se odrekao mornarice budu}i siguran da je Bog toliko sre}an odu{evqeno{}u za crkveni mir da se neprijateq ne}e usuditi da ga napadne. Isti vladar je strahovao da }e Bog traìti da poloì ra~un o vremenu koje je proveo vladaju}i dràvom – vremenu otetom od duhovnih poslova.18 Grci, veliki brbqivci, velike sva|alice i ro|eni sofisti, nikada nisu prestali da uvla~e veru u sukobe. Kako su monasi uìvali veliki ugled na dvoru koji je slabio kako je postao iskvareniji, monasi i dvor su se uzajamno optuìvali a krivica je bila i kod jednih i kod drugih. Ishod je bio da je sva pa`wa imperatora bila zaokupqena da pomire, a ~esto i da uti~u na bogoslovske rasprave koje su bivale utoliko {tetnije koliko su bile è{}e. Videv{i zastra{uju}a razarawa Turaka u Aziji, Mihailo Paleolog ~ija je vladavina protekla u potresima zbog verskih rasprava, uzviknuo je sa olak{awem da su naglo odu{evqewe izvesnih osoba koje su ocrwivale wegovu vladavinu i podsticale wegove podanike na pobunu protiv wega, primorale da u svoje odràwe uloì svu svoju snagu a pokrajine prepusti propadawu. „Zadovoqio sam se”, re~e, „da u ove daleke oblasti uputim namesnike koji su, {to iz podmi}enosti {to iz straha od ka`wavawa, skrivali potrebe ovih krajeva od mene.”19 Carigradski patrijarsi su imali ogromnu mo}. Tokom narodnih buna, imperatori i dràvni uglednici povla~ili su se u crkve i po{to bi patrijarh odlu~io da li }e ih predati ili ne, a ovo pravo je koristio po svojoj voqi, pokazivao je ti21

Kantakuzen, kwiga III, glava ×CI×. (M.) Duka, Istorija posledwih Paleologa. (M.) 23 Pitali su se uzajamno da li je neko slu{ao slu`bu sve{tenika koji je pristao na uniju: razbeàli bi se kao pred vatrom. Velika crkva je smatrana oskrnavqenim hramom. Monah Genadije je bacao anateme na sve one koji bi poèleli mir. (Duka, Istorija posledwih Paleologa) (M.) 24 Andronik Paleolog. (M.)

me, iako posredno, da je sudija u svim javnim poslovima. Kada je Andronik Stariji20 upozorio patrijarha da bi trebalo da se bavi crkvenim poslovima a da wemu prepusti upravqawe Carstvom, patrijarh je uzvratio: „To je isto kao kada bi telo reklo du{i: tvrdim da nemam ni~eg zajedni~kog sa vama, i nije mi potrebna nikakva pomo} da obavqam svoje funkcije.” Po{to su ovakva ~udovi{na nastojawa bila vladarima nepodno{qiva, patrijarsi su ~esto zbacivani sa svojih prestola. Ali u sujevernoj dràvi, u kojoj su sve crkvene aktivnosti patrijarha za koga bi se pomislilo da je uzurpator, bile {teto~inske – ovo je izazivalo stalne raskole jer je svaki patrijarh – stari, novi, najnoviji – imao svoje pristalice. Ovakve sva|e su bile àlosnije nego one koje su se ticale dogme, jer su bile nalik hidri ~iji se svaki odse~eni krak uvek moè obnoviti. Sukobi koji su besneli, postali su toliko prirodno stawe Grcima da je Kantakuzen, kada je zauzeo Carigrad, zatekao cara Jovana i caricu Anu koji su bili zaokupqeni savetom protiv nekih neprijateqa monaha.21 A kad je Mehmed I podigao opsadu oko grada, ni to nije moglo da prekine tamo{we bogoslovske mr`we,22 pa je narod bio zabrinutiji zbog Florentinskog sabora nego zbog turske najezde.23 U obi~nim sporovima svako zna da se moè na}i u zabludi i stoga nije do krajnosti svojeglav ili tvrdoglav. Ali u raspravama o veri, po prirodi stvari, svaka osoba je uverena da je weno mi{qewe ispravno i svi se razbesnimo zbog onih koji uporno insistiraju da promenimo gledi{te umesto da se oni predomisle. îtaoci Pahimerove istorije lako }e uo~iti nesposobnost

22

25

Pahimer, kwiga I. (M.) Evagrije, kwiga III. (M.) 27 Prokopije, Tajna istorija. (M.) 28 Zonara, @ivot Iraklija. (M.) 29 Nikita, @ivot Manojla Komnina. (M.) 26

160

bogoslova, i tada i kasnije, da se me|u sobom usaglase. Na ovim stranicama vidimo imperatora24 koji ih ~itavog ìvota okupqa, slu{a ih, miri ih i opet vidimo kako hidra sukoba i daqe narasta. I ose}amo da se na isti na~in, uz istu strpqivost, iste nade, istu èqu da se stvar zakqu~i, istim obi~nim stavom prema spletkama, istim po{tovawem prema mr`wama, nikada ne bi sporazumeli do samog kraja sveta. Ovo je prili~no upe~atqiv primer. Na carev zahtev, pristalice patrijarha Arsenija sklopile su sporazum sa pristalicama patrijarha Josifa, dogovoriv{i se da obe strane svoje zahteve zapi{u na posebnom listu papira, da oba lista budu ba~ena u vatru, da ukoliko jedan od listova ne izgori bude usli{en Bo`ji sud, a da ukoliko oba izgore, oni odustanu od svojih razlika. Vatra je progutala oba lista, dve stranke su se ujedinile i mir je potrajao jedan dan. No, slede}eg dana, rekli su da je promena u wihovim pogledima morala da usledi zbog unutra{weg ube|ewa a ne zbog slu~aja, i rat je nastavqen jo{ è{}e nego ranije.25 Trebalo bi pokloniti veliku pa`wu bogoslovskim raspravama; ukoliko je to mogu}e u~initi neopaèno. Napori kojima se neko upiwe da ih primiri, samo uve}ava wihov presti`: to pokazuje da je wihovo mi{qewe toliko va`no da odre|uje mir u dràvi i sigurnost vladara. Nije mogu}e okon~ati wihove rasprave slu{aju}i dosko~ice, kao {to ne bi bilo mogu}e ukinuti dvoboje osnivawem {kola u kojima bi se u~ili pojmu po{tewa. Gr~ki carevi su bili toliko neoprezni, da su u svojoj slepoj revnosti sami izazivali prepirke ~ak i po{to bi se one uti{ale. Anastasije,26 Justinijan,27 Iraklije,28 Manojlo 30

Videti [ardena, Opis politi~ke i vojne uprave Persijanaca, glava II. (M.) 31 Pisma Atiku, kwiga IV. (M.) — Tum Lucullus de omnium collegarum sententia respondit, reliogionis judices pontifices fuisse, legis Senatum; se et collegas suos de religione statuisse, in Senatu de lege statuturos. (Loco citato.)

Komnin29 predlagali su verske ~lanke sve{tenstvu i narodu, koji bi odbacili i istinu iz svojih usta ~ak i da su je tamo zatekli. Tako, gre{e}i u formi i obi~no u su{tini, èqni da pokaù svoju prodornost koju su mogli da pokaù i u toliko drugih poslova koji su im poveravani, poduhvatili su se zaludnih rasprava o prirodi Boga, koja je skrivena u~enima, zbog wihove gordosti, a ne pokazuje se vi{e ni mo}nicima. Vara se onaj koji smatra da na svetu postoji qudska vlast koja je u svakom pogledu neograni~ena. Nikada je nije bilo, niti }e je biti, jer je i najve}a vlast uvek ograni~ena na neki na~in. Neka Veliki gospodar nametne novi porez Carigradu, i op{te nezadovoqstvo bi mu smesta ukazalo na ograni~ewa koja jo{ ne poznaje. Persijski kraq lako moè da natera sina da ubije oca ili oca da ubije sina,30 ali ne moè da natera podanike da piju vino. U svakom narodu postoji op{ti duh na kojem je vlast zasnovana, i kada se ovaj duh na|e na udaru, i sama vlast se potrese i neizbe`no dolazi do posustajawa. Najdubqi razlog svih nevoqa kod Grka je da nikada nisu spoznali prirodu niti granice crkvene i svetovne vlasti, i zbog toga su i na jednoj i na drugoj strani zapadali u stalne zablude. Ova velika razlika koja predstavqa osnovu na kojoj po~iva mir naroda, utemeqena je ne samo na veri, ve} i na razumu i prirodi koji name}u da istinski razdvojene stvari – stvari koje mogu da opstanu samo ako su razdvojene – nikada ne bi smele da se pome{aju. Iako kod starih Rimqana sve{tenstvo nije ~inilo zasebno telo, ova razlika bila je poznata i wima kao i nama

163

162

danas. Klaudije je posvetio Ciceronovu ku}u Slobodi, a ovaj ju je, vrativ{i se iz izgnanstva, zatraìo nazad. Pontifeksi su re{ili da ju je mogu}e vratiti ne kr{e}i veru, ukoliko nije posve}ena po izri~itom nare|ewu naroda. „Izjavili su”, kaè Ciceron,31 „da su samo ispitali punova`nost posve}ewa, a ne zakon koji je doneo narod; da su o prvom pitawu presudili kao pontifeksi, a o drugom bi se izjasnili kao senatori.” ××III 1. RAZLOG TRAJANJA ISTO^NOG CARSTVA 2. NJEGOVA PROPAST

Posle onoga {to sam upravo rekao o Gr~kom carstvu, prirodno je zapitati se kako je moglo da potraje toliko dugo. Verujem da mogu navesti razloge. Po{to su ga Arapi napali i osvojili neke provincije, wihove vo|e su se zavadile oko kalifata. A plamen wihovog prvobitnog àra nije vi{e proizvodio bilo {ta drugo osim doma}ih sporova. Arapi su osvojili Persiju, podelili je i oslabili, pa Grci vi{e nisu morali da na Eufratu drè glavninu svojih snaga. Neimar koji se zvao Kalinik i koji je stigao u Carigrad iz Sirije, otkrio je vatrenu smesu koja se izduvava kroz cev i ima svojstvo da je voda i sve ostalo {to gasi vatru, samo dovodi do jo{ ja~eg rasplamsavawa. Grci koji su je stole}ima koristili, bili su u prilici da wome spale sve ne1

Nikita, @ivot Andronika Komnina, kwiga II. (M.) Ometali su plovidbu Italijana po Sredozemqu. (M.) 3 Engleska, Francuska i Holandija. 4 Takvi su poduhvati protiv Turaka, poput onog preduzetog pod pontifiktom Lava ×, prema kojem je car trebalo da preko Bosne stigne u Carigrad; kraq Francuske, preko Albanije i Gr~ke; drugi vladari da se ukrcaju u svojim lukama; ovi poduhvati, tvrdim, nisu bili ozbiqni ili su ih organizovali qudi koji nisu sagledali interes Evrope. (M.) 2

prijateqske flote, naro~ito arapske, koje su dolazile iz Afrike ili Sirije da bi ih napale pod Carigradom. Vatra je uvr{}ena u dràvne tajne, a Konstantin Porfirogenit, u svom delu o upravqawu Carstvom, koje je posvetio sinu Romanu, upozorava ovoga da ~uva tu tajnu. Poru~uje mu da ukoliko varvari od wega zatraè gr~ku vatru, mora da odgovori kako mu nije dopu{teno da im je preda, jer an|eo koji ju je doneo caru Konstantinu, zabrawuje da se ona prenese drugim narodima, a one koji bi se usudili da to u~ine, vatra sa nebesa bi progutala po ulasku u crkvu. Najvi{e i gotovo iskqu~ivo u svetu trgovalo se u Carigradu, u doba kada su gotski narodi s jedne i Arapi s druge strane, razorili trgovinu i zanate na svim drugim stranama. Tkawe svile preneseno je iz Persije. Osim toga, Grci su bili gospodari mora. Ovo je donosilo u dràvu ogromna bogatstva a time i velike izvore zarade; i ~im bi nastupilo zati{je, odmah se osetilo blagostawe. Ovo je upe~atqiv primer. Stari Andronik Komnin bio je gr~ki Neron, ali uz sve svoje poruke, pokazao je zadivquju}u ~vrstinu u spre~avawu nepravdi i ugwetavawu velika{a; prime}eno je1 da je za tri godine wegove vladavine, mnogo provincija obnovqeno. Najzad, otkako su se varvari nastanili na obalama Dunava, vi{e nisu bili toliko zastra{uju}i a ~ak su i sluìli kao brana pred ostalim varvarima. Tako, dok je Carstvo propadalo pod r|avom upravom, pojedina~ne stvari su ga odràvale. Tako i danas vidimo da se neke evropske dràve odràvaju, uprkos slabosti, blagom iz Indije; vidimo kako privremene papske dràve opstaju zahvaquju}i po{tovawu koje uìva wihov suveren, a berberski gusari preprekama koje postavqaju u trgovini malim narodima ~ine koristi za velike.2 5 Povest Ni}ifora Vrijenija Cezara, @ivoti Konstantina Duke i Romana Diogena. (M.)

165

164

Tursko carstvo je sada onoliko slabo koliko je nekada bilo gr~ko. Ali dugo }e potrajati, jer ako bi neki vladar i ugrozio ovo Carstvo nastavqaju}i svoja osvajawa, tri evropske trgova~ke sile3 suvi{e dobro poznaju svoje poslove tako da bi odmah prisko~ile u pomo}.4 Wihova je sre}a {to je Bog dopustio postojawe naroda sposobnih da beskorisno poseduju veliko carstvo. U doba Vasilija Porfirogenita, uni{tena je vlast Arapa u Persiji. Muhamed, Sambraelov sin, koji je tamo vladao, pozvao je tri hiqade Turaka sa severa kao pomo}.5 Zbog nekakvog nezadovoqstva, poslao je na wih vojsku, ali se ona razbeàla. Besan na svoje vojnike, Muhamed im je naredio da pred wega iza|u odeveni u ènske haqine, ali su se oni prikqu~ili Turcima koji su smesta uklonili garnizon sa straòm na mostu preko Araksa i otvorili prelaz bezbrojnom mno{tvu svojih sunarodnika. Posle osvajawa Persije, {irili su se sa istoka prema zapadu preko teritorija Isto~nog carstva. A kada je Roman Diogen poèleo da ih zaustavi, zarobili su ga i porobili gotovo sve {to su Grci posedovali u Aziji do Bosfora. Neko vreme docnije, za vladavine Aleksija Komnina, Latini su napali Istok. Znatno ranije, zlosre}ni raskol posejao je me|u narode dvaju obreda ogor~enu me|usobnu mr`wu, koja bi izbila i ranije da su Italijani prestali da razmi{qaju o odbijawu nema~kih careva od kojih su strahovali vi{e nego od gr~kih careva koje su samo mrzeli. U ovim okolnostima, iznenada se Evropom pro{irilo novo versko mi{qewe prema kojem su se mesta, na kojima je Isus Hristos ro|en i gde je patio, na{la obe{~a{}ena od strane nevernika, pa je wihov progon oru`jem bio na~in da se okaju gresi. Evropa je bila puna qudi koji su 6

Istorija Aleksija, wegovog oca, kwiga × i ×I. (M.) Nikita, Istorija Manojla Komnina, kwiga I. (M.) 8 Nikita, Istorija, posle pada Carigrada, glava III. (M.)

ùdeli za ratom, koji su imali da okaju mnoge zlo~ine i kojima je predloèno da svoje grehe okaju slede}i vladaju}u strast, pa se svako latio krsta i oru`ja. Dolaze}i na Istok, krsta{i su zaposeli i osvojili Nikeju, vratili je Grcima, a na uàsavawe nevernika, Aleksije i Jovan Komnin potisnuli su Turke natrag do Eufrata. Ali, kakvu god korist su Grci mogli da izvuku iz krsta{kih pohoda, nije bilo imperatora koji nije uzdrhtao pred opasno{}u gledaju}i takve ponosne junake i velike vojske kako prolaze posred wegovih zemaqa. Stoga su nastojali da Evropi ogade ovakve poduhvate i krsta{i su svugde nailazili na izdaje, podmetawa i sve {to se moè o~ekivati od stra{qivog neprijateqa. Moramo priznati da Francuzi, koji su zapo~eli ove pohode, ni{ta nisu u~inili da ih olak{aju. Kroz psovke Andronika Komnina upu}ene nama,6 zaista uvi|amo da smo propustili da se uzdràvamo u stranoj zemqi i da smo ~ak i onda imali mane zbog kojih nas i danas prekorevaju. Neki francuski grof je hteo da sedne na carski presto; grof Boduen ga je povukao za ruku i rekao mu: „Trebalo bi da znate da kad se na|ete u nekoj zemqi, onda vaqa po{tovati wene obi~aje. – Zaista, kakav je to prostak, odgovori ovaj, koji ovde sedi dok tolike vojskovo|e stoje!” Nemci koji su zatim pro{li i koji su bili najboqi od svih, platili su visoku cenu zbog na{ih propusta i svugde su nailazili na qude kod kojih smo pobudili ose}awa ga|ewa.7 Najzad, mr`wa je dosegla vrhunac, a Francuzi i Mle~ani odlu~ili su se na krsta{ki rat protiv Grka, povedeni zlostavqawem nekih mleta~kih trgovaca, ambicijom, pohlepom i la`nom revno{}u. Zatekli su ih nenaviknute na ratovawe, kao {to su u novije doba Tatari zatekli Kineze. Francuzi su se podsmevali wihovoj ènskastoj ode}i, hodali su ulicama Ca-

7

9

Kantakuzen, kwiga IV. (M.)

166

rigrada odeveni u svoje {arene haqine, nosili u ruci pisaqku i hartiju kako bi se narugali ovom narodu koji se odrekao ratni~kog poziva;8 a posle rata odbili su da primaju Grke u svoje trupe. Zauzeli su ~itav zapadni deo Carstva i izabrali za cara flandrijskog grofa, ~ije udaqene zemqe nisu mogle da podstaknu Italijane na qubomoru. Grci su se odràli na istoku, razdvojeni od Turaka planinama a od Latina morem. Latini koji nisu nai{li ni na kakve prepreke u svojim pohodima, nailazili su na bezbroj prepreka nastoje}i da sa~uvaju ono {to su osvojili. Grci su pre{li nazad iz Azije u Evropu, preuzeli Carigrad i gotovo ~itav Istok. Ali, novo carstvo je bilo tek senka nekada{weg i nije imalo ni wegove prihode ni mo}. U Aziji su gotovo jedini wegovi posedi bile pokrajine zapadno od Meandra i Sangarije, a ve}ina evropskih provincija bila je podeqena na si}u{ne oblasti. Osim toga, tokom {ezdeset godina koliko je Carigrad ostao u rukama Latina, kako su se gubitnici razbeàli a osvaja~i bili zaokupqeni ratom, trgovina je u celosti pre{la pod kontrolu italijanskih gradova i Carigrad je ostao

167

bez svojih bogatstava. âk su i unutra{wu trgovinu preuzeli Latini. Po{to su Grci ponovo uspostavili svoju vlast, poèleli su da se pomire sa \enovqanima daju}i im slobodu trgovine bez pla}awa nameta,9 a namete nisu pla}ali ni Mle~ani koji nisu prihvatili mir ve} samo neka primirja i koje Grci nisu èleli da izazivaju. Mada je pre zauzimawa Carigrada, Manojlo Komnin prepustio mornaricu propadawu, kako je trgovina i daqe opstajala, bilo je mogu}e lako je obnoviti. Me|utim, kad je mornarica propala u novom carstvu, nesre}a nije imala leka jer se nemo} stalno pove}avala. Ova dràva koja je vladala mnogim ostrvima, koja je bila razdeqena morem i wime okruèna na mnogim stra-

10

Pahimer, kwiga VII. (M.) Kantakuzen, kwiga II, glava ×CVI; i Pahimer, kwiga ×I, glava I×. (M.) 12 Ovo je stiglo po predawu sa severa, kako beleì Got Jordanis, gotski kraq Filimer je stigav{i u getske zemqe i nai{av{i tamo na ve{tice, oterao ove daqe od svoje vojske; one su lutale pustiwama u kojima su se mra~ni demoni sa wima sparili i tako je nastao narod Huna. „Genus ferocissimum, Üuod fuit primum inter paludes, minutum, tetrum, atÜue eØile, nec alia voce notum, nisi Üuæ humani sermonis imaginent assignabat.” (M). 13 Mihailo Duka, Istorija Jovana Manojla, Jovana i Konstantina, glava I×. Konstantin Porfirogenit na po~etku svoga dela Odlomci o poslanstvima, upozorava da kada varvari stignu u Carigrad, Rimqani moraju da pripaze i ne pokaù im veli~inu svojih bogatstava niti lepotu svojih èna. (M.) 11

14 Videti Istoriju imperatora Jovana Paleologa i Jovana Kantakuzena, koju je napisao Kantakuzen. (M.)

Ras pra va o po li ti ci Ri mqa na u ver skim pi ta wi ma (1716)

nama, nije imala brodove za plovidbu. Provincije vi{e nisu odràvale veze izme|u sebe. Wihovi ìteqi bili su prisiqeni da se povuku u unutra{wost da bi izbegli gusare, a posle su im naredili da se povuku u tvr|ave kako bi se spasli od Turaka.10 Turci su tada vodili neobi~an rat protiv Grka: doslovno su i{li u lov na qude; ponekad su prelazili dvesta kopnenih miqa da bi obavili pqa~ku. Kako su bili podeqeni izme|u nekoliko sultana, sa svima wima nije se mogao sklopiti mir darivawem a bilo je beskorisno sklapati ga samo sa nekima.11 Preobratili su se u muhamedansku veru a wihova religiozna revnost ih je zadivquju}e podsticala na pqa~kawe hri{}anskih zemaqa. Osim toga, kako su bili najru`niji narod na svetu, wihove su ène bile uàsne poput wih12 i ~im bi ugledali Grkiwe, vi{e nisu mogli da podnesu bilo koga drugog.13 To ih je vodilo ka neprestanim otmicama. Najzad, stalno su odlazili u pqa~ku i bili isti kao oni Huni koji su nekada naneli toliko zla Rimskom carstvu. Kako su Turci preplavili sve {to je preostalo od Gr~kog carstva u Aziji, stanovnici koji su mogli da pobegnu, sklawali su se pred wima na Bosfor. A oni koji su prona{li brodove, odbegli su u evropski deo Carstva u kojem je broj stanovnika zna~ajno porastao. No, taj broj }e usko-

170

ro opasti. Izbili su toliko èstoki gra|anski ratovi da su dve strane pozvale razli~ite turske sultane pod uslovom14 – koji je bio koliko glup toliko i varvarski – da svi zarobqeni stanovnici u oblastima suprotnog tabora budu odvedeni u ropstvo. I upiwu}i se da uni{te neprijateqa, obe strane su se nadmetale u uni{tavawu svoje nacije. Po{to je Bajazit pokorio sve ostale sultane, Turci bi pod Mehmedom II ~inili ono {to i dotle, da se i sami nisu na{li na rubu da budu istrebqeni od Tatara. Nemam hrabrosti da govorim o strahotama koje su usledile; re}i }u samo da je Carstvo pod posledwim carevima – svedeno na Carigrad sa predgra|ima – okon~alo kao Rajna koja ostaje samo potok po{to se izgubi u okeanu. Religija kod Rimqana nije nastala niti iz straha niti iz pobo`nosti, ve} iz potrebe koja se javqa u svakom dru{tvu. Prvi kraqevi su podjednako vodili ra~una o uspostavqawu kulta i obreda koliko i o zakonodavstvu i podizawu bedema. Nalazim da je razlika izme|u rimskih i zakonodavaca drugih naroda u tome {to su prvi stvorili religiju za dràvu a drugi dràvu za religiju. Romul, Tacije i Numa podvrgli su bogove politici: kult i obredi koje su oni ustanovili, pokazali su se toliko razboritim da je, po{to su kraqevi prognani, okov religije bio jedini koji se narod u svojoj ùdwi za slobodom nije usudio da zbaci. Kada su zakonodavci uveli religiju, nisu ni pomi{qali na preobraàj obi~aja, niti na nametawe moralnih propisa; nisu nipo{to èleli da uznemire qude koje jo{ nisu ni

171

poznavali. Tako su najpre imali samo op{tu nameru koja se ogledala u tome da kod naroda koji se ni~eg nije pla{io, pobude strah od bogova i posluè se tim strahom da bi wime po svojoj voqi upravqali. Numini naslednici se nisu usu|ivali da u~ine bilo {ta {to ovaj vladar nije u~inio: narod koji je izgubio svoju ratobornost i surovost, postao je sposoban za stroù disciplinu. Bilo je lako dodati verskim obredima moralne propise i pravila koja su im nedostajala; ali rimski zakonodavci su bili suvi{e dalekovidi da ne sagledaju kako bi takav preobraàj bio opasan: to bi zna~ilo priznati da je vera mawkava, da joj treba vremena da sazri i oslabiti wenu va`nost u èqi da ona bude u~vr{}ena. Mudrost je Rimqane uputila da se priklone boqoj odluci uvode}i nove zakone. Ljudske uredbe se mogu mewati ali bo`je moraju ostati nepromenqive kao i sami bogovi. Tako je rimski Senat zaduìo pretora Petilija1 da prou~i spise kraqa Nume, koji su prona|eni u kamenom sanduku, ~etiri stotine godina posle smrti ovog kraqa, i re{io da ih spali, po{to je pretor izvestio da se u wima propisani obredi prili~no razlikuju od onih koji su tada vaìli: a to je moglo da pobudi sumwu u narodu i pokaè mu da nametnuti kult nije istovetan onome koji su ustanovili prvi zakonodavci, nadahnuti nimfom Egerijom. Opreznost je nalagala jo{ i vi{e: tzv. Sibiline kwige se nisu smele ~itati bez dopu{tewa Senata koji ga je davao samo za velike doga|aje i kada se radilo o tome da se narod ute{i. Zabrawena su bila sva tuma~ewa; ove kwige su bile stalno zakqu~ane; i tako mudrom predostro`no{}u, izbijeno je oru`je iz ruku fanatika i ruqe.

1

Tit Livije, kwiga ×L, glava ××I×. (M.) De Leg., lib. II. „Bella disceptanto: prodigia, portenta, ad Etruscos et aruspices, si senatus jusserit, deferunto.” A na drugom mestu: „Sacerdotum duo genera sunto: unum, Üuod præsit cærimoniis et sacris, alterum, Üuod interpretetur fatidicorum et vatum effata incognita, cum senatus populusÜue adsciverit.” (M.) 2

3 Optimis auspiciis ea geri Üuæpro reipublicæ salute gererentur; Üuæ contra rempublicam fierent, contra auspicia fieri. (De Senectute, cap. IV.) (M.) 4 De Divinatione, lib. II, cap. ×××V. (M.)

172

Vra~evi nisu smeli da bilo {ta prozbore o dràvnim poslovima bez dopu{tewa magistrata; wihova je ve{tina apsolutno bila pot~iwena voqi Senata, a to je bilo propisano kwigama pontifeksa, iz kojih nam je Ciceron sa~uvao nekoliko odlomaka.2 Polibije ubraja sujeverje me|u prednosti koje je rimski narod imao nad drugim narodima: ono {to mudrima izgleda sme{no, neophodno je budalama; a ovaj narod koji je lako umeo da plane, morao je da bude obuzdan nevidqivom silom. Auguri i haruspici bili su prave groteske paganstva; ali ih ne treba smatrati nimalo sme{nim, ako se razmisli da u veoma rasprostrawenoj religiji kao {to je ova, ni{ta ne izgleda nezgrapno; lakovernost naroda je sve ispravqala kod Rimqana: {to bi neka stvar bila bezumnija, to im je izgledala boànstvenijom. Obi~na istina ih uop{te ne bi dirnula: bili su im neophodni predmeti divqewa, bili su im potrebni boànski znaci a wih su nalazili samo u onome {to je ~udesno i sme{no. Bilo je doista nezgrapno dovesti u zavisnost opstanak Republike od svetog apetita nekog petla ili od prino{ewa `rtvenih iznutrica; ali oni koji su ove obrede uveli, bili su svesni wihovih prednosti i mana, i samo iz dobrih namera gre{ili su ~ak i protiv razuma. Da je ovaj kult bio razumniji, umni qudi bi bili prevareni kao i sam narod i time bi se izgubila korist koja se od wega o~ekuje; bile su dakle potrebne sve~anosti koje }e odràvati sujeverje jednih i podràvati politiku drugih: to je prona|eno u 5

De Divinatione, lib. II. (M.) De Divinatione, lib. II. (M.) 7 Ibid. (M.) 8 Hoc reipublicæ causa constitutum: comitiorum enim non habendorum causas esse voluerunt. (Ibid.) (M.) 9 Pluribus, hostiis cæsis; cum litare non posset, introiit curiam, spreta religione. (In Jul. Cæs., lib. I, cap. L×××.) (M.) 6

173

ovim proro~anstvima. Nebeska znamewa su pripisivana izjavama najvi|enijih senatora, prosve}enih qudi, onih koji su shvatali i sme{nu i korisnu stranu proricawa. Ciceron kaè3 da se Fabije kao prorok drào pravila da se ono {to je korisno po Republiku uvek de{ava pod povoqnim znacima. On poput Marcela4 smatra da je, iako se narodna lakovernost ukorenila u doba nastanka proroka, taj obi~aj sa~uvan iz koristi za Republiku; i isti~e razliku izme|u Rimqana i stranaca po kojoj su se prvi ovim sluìli samo u stvarima koje su se ticale dràvnog interesa, dok su drugi za tim posezali u svakoj prilici. Ciceron5 nam prenosi da je grom koji bi udario na levu stranu puta bio dobar predznak, osim na narodnim skup{tinama, præterÜuam ad comitia. Pravila ve{tine su prestajala da vaè u tim prilikama: magistrati su po svojoj voqi sudili o prirodi predznaka a ti predznaci su bili uzde kojima se upravqalo narodom. Ciceron dodaje: Hoc institutum reipublicæ causa est, ut comitiorum, vel in jure legum, vel in judiciis populi, vel in creandis magistratibus, principes civitatis essent interpretes.6 Pre toga je naveo da se u svetim kwigama moglo pro~itati: Jove tonante et fulgurante, comitia populi habere nefas esse.7 Ovo je bilo uvedeno, kaè, da bi magistratima pruìlo izgovor da raspuste narodne skup{tine.8 Ina~e, bilo je svejedno da li `rtva koja se prinosi pokazuje dobar ili rðav predznak, jer kad se ne bi zadovoqili prvom, prinosili su drugu, tre}u, ~etvrtu koje su se zvale hostiae succedaneæ. @ele}i da prinese `rtvu, Paul Emilije je bio primoran da prinese dvadeset `rtava: bogovi su se smilovali tek posle posledwe u kojoj su pronaðeni znaci obe}ane pobede. Zato se obi~avalo re}i da u `rtvovawima posledwe `rtve vrede uvek vi{e od prvih. Cezar nije bio toliko strpqiv kao Paul Emilije: po{to je zaklao nekoliko `rtava, kaè Svetonije,9 ne na{av{i povoqne znakove, prezrivo je napustio `rtvenik i oti{ao u Senat.

175

174

Kako su magistrati dràli predskazawa u svojoj vlasti, imali su sigurno sredstvo da narod odvrate od rata koji bi bio koban ili ga ponukaju u rat koji bi mogao biti koristan. Vra~evi koji su uvek pratili vojske i bili vi{e tuma~i vojskovoða nego bogova, ulivali su poverewe vojnicima. Ako bi slu~ajno neko rðavo predskazawe zapla{ilo vojsku, ve{t vojskovoða bi preobratio zna~ewe i protuma~io ga povoqno; tako je Scipion isko~iv{i sa broda na obalu Afrike pao, zgrabio zemqu rukama i rekao: „Drìm te, zemqo Afrike!” I ovim re~ima je posre}io predskazawe koje je izgledalo tako kobno. Kada su se Sicilijanci ukrcali na brodove zbog nekakvog pohoda u Afriku, bili su zapaweni pomra~ewem Sunca da su bili na ivici da odustanu od svog poduhvata; ali prvi vojskovoða im je protuma~io da bi ovo pomra~ewe zapravo bilo lo{ predznak pre wihovog ukrcavawa, ali po{to se pojavilo posle wega, moè zna~iti iskqu~ivo pretwu za Afrikance. Time je okon~ao wihovu bojazan i na{ao u predmetu strahovawa sredstvo da uve}a wihovu hrabrost. Vra~evi su u vi{e navrata upozoravali Cezara da ne prelazi u Afriku pre zime. Nije ih poslu{ao i tako je spre~io neprijateqe koji bi bez ove ùrbe imali vremena da sakupe svoje snage. Kras je tokom jednog `rtvenog obreda ispustio no` iz ruke {to se smatralo rðavim predznakom; ali je razuverio narod govore}i: „Hrabro! Bar mi ma~ nikada nije ispao iz ruke.” Lukul se spremao da se upusti u bitku protiv Tigrana, kada su mu rekli da je to zlosre}an dan. „Utoliko boqe, 10

Makrobije, Saturnalije. (I, VII) (M.) 11 Ûuia esse nolunt, bibant. Valerije Maksim, lib. I, cap. IV. (M.) 12 Totem consilium prodidit sapientum per Üuod civitates et populi regerentur. (De Civit. Dei, lib. IV, cap. ×××I.) (M.) 13 De Civit. Dei, lib. IV, cap. ×××I. (M.)

mi }emo ga usre}iti na{om pobedom.” Tarkvinije Oholi je zatraìo savet od Apolonovog proro~i{ta èle}i da ustanovi igre u ~ast bogiwe Manije. Odgovoreno mu je dvosmisleno i re~eno da treba da `rtvuje glave za glave, capitibus pro capitibus supplicandum. Ovaj vladar koji je svojom okrutno{}u prevazi{ao sopstveno sujeverje, prineo je kao `rtvu decu, ali je Junije Brut zamenio ovu uàsnu `rtvu jer ju je obavio glavicama luka i maka, ~ime je ispuweno ili zaobiðeno proro~anstvo.10 Kada ga nije bilo mogu}e razvezati, Gordijev ~vor bi bio prese~en; tako je Klodije Pulher èleo da se upusti u pomorsku bitku pa je bacio svete koko{ke u more da ga, kako je govorio, piju kada ve} ne èle da ga jedu.11 Ta~no je da je ponekad ka`wavan vojskovoða koji nije poslu{ao predskazawa; i to je bila nova posledica politike Rimqana. Narodu se htelo pokazati da neuspesi, gubitak gradova, porazi nikako nisu posledica lo{eg dràvnog ustrojstva ili slabosti Republike, ve} bezbo`ni{tva graðanina na kojeg su se bogovi rasrdili. Sa takvim ubeðewem, nije bilo te{ko povratiti poverewe naroda; bilo je radi toga potrebno samo nekoliko obreda i nekoliko `rtava. Otuda, kada bi se grad na{ao pred opasno{}u ili mu je pretila nesre}a, nije propu{teno da se potraì uzrok koji je uvek bio srd`ba nekog boga ~iji je kult bio zanemaren: da bi se obezbedili, dovoqno je bilo obaviti `rtve i litije, pro~istiti grad bakqama, sumporom i slanom vodom. @rtve su voðene po gradskom utvrðewu pre nego {to bi bile zaklane, {to se zvalo sacrificium amburbi14

Adeone me delirare censes ut ista credam? (M.) Deus pertinens per naturam cujusÜue rei, per terras, Ceres, per maria, Neptunus, alii per alia, poterunt intelligi: Üui ÜualesÜue sint, ÜuoÜue eos nomine consuetudo nuncuparerit, hos deos et venerari et colere debemus. (De Nat. deorum, lib. Il, cap. ××VIII) (M.) 15

177

176

um, et amburbiale. Ponekad se ~ak kretalo u ~i{}ewe vojske i flote posle ~ega bi se obnavqala hrabrost. Pontifeks Scevola i jedan od wihovih najve}ih bogosluìteqa Varon govorili su da je potrebno da narod ne sazna za mnoge istinite stvari ali da treba da veruje u mnoge la`ne; sveti Avgustin12 kaè da je Varon time otkrio ~itavu tajnu politike i dràvnih ministara. Isti Scevola je, kako navodi sveti Avgustin,13 delio bogove u tri grupe: one koje su stvorili pesnici, one koje su stvorili filozofi i one koje su stvorili magistrati, principibus civitatis. Oni koji ~itaju o rimskoj istoriji i koji su pomalo o{troumni, na svakom koraku nailaze na tragove politike o kojoj govorimo. Tako uo~avamo Cicerona koji posebno i meðu svojim prijateqima u svakom trenutku odaje svoje neverstvo,14 kako javno sa vanrednim àrom govori protiv Veresovog bezbo`ni{tva. Uo~avamo Klaudija koji je bestidno skrnavio tajne dobre bogiwe i ~ije je bezbo`ni{tvo ìgosano sa dvadeset odluka Senata, a sam je odrào besedu ispuwenu pokloni{tvom prema Senatu koji ga je oborio, protiv starih obi~aja i religije. Uo~avamo Salustija, najpokvarijenijeg od svih graðana, koji na po~etak svojih dela stavqa predgovor dostojan Katonove ozbiqnosti i strogosti. Nikada ne bih zavr{io, kada bih èleo da iscrpim sve primere. Mada se magistrati nisu predavali narodnoj religiji, ne treba verovati da to nikad nisu ~inili. G. Kadvort je ve} dokazao da su u~eni pagani oboàvali vrhovno boànstvo, ~iji su samo jedan vid narodna boànstva. Pagani, vrlo nepromi{qeni u kultu, verovali su da je svejedno da li se oboàva samo boànstvo ili boànske pojave; 16 17

Kwiga 1, glava III, ~lanak 3. (M.) Kwiga ×××IV. (M.)

oboàvati, na primer, pasivnu mo} prirode kod Venere ili vrhovno boànstvo u smislu da je sposobno za svako oploðewe; po{tovati kult sunca ili vrhovnog bi}a koje pokre}e biqke i svojom toplotom oploðuje zemqu. Stoga stoi~ar Balbo kaè, kod Cicerona,15 da Bog svojom prirodom u~estvuje u svim ovozemaqskim poslovima; da je on Ceres na zemqi, Neptun u morima. Znali bismo vi{e da smo pro~itali kwigu koju je pod naslovom Sklad svih vera sastavio Eskulap. Kako je dogma du{e sveta bila gotovo univerzalno prihva}ena i kako je svaki deli} vasione smatran ìvim organom u kojem je rasprostrawena du{a, izgledalo je dopu{teno oboàvawe svih ovih delova pa je i kult morao biti prepu{ten sudu svakog pojedinca kao {to je bio slu~aj i sa dogmom. Eto odakle je potekao duh trpeqivosti i blagosti koji je vladao paganskim svetom; niko nije pomi{qao na progon ili meðusobno uni{tewe: sve vere, sve nauke o bogovima bile su podjednako dobre; jeresi, ratovi i verski sukobi bili su nepoznati u tom svetu; pod uslovom da se odlazi na poklowewe u hram, svaki je graðanin u svojoj porodici bio vrhovni sve{tenik. Rimqani su bili jo{ trpeqiviji od Grka koji su uvek sve kvarili: svakome je poznata Sokratova nesre}na sudbina. Ta~no je da je egipatska vera oduvek bila progowena 18

Anali, kwiga II, glava L×××V. (M.) Illi Üui Serapin colunt, christiani sunt; et devoti sunt Serapi, Üui se Christi episcopos dicunt. Nemo illic archisÚnagogus judæorum, nemo samarites, nemo christianorum presbÚter, non mathematicus, non aruspeÚ, non aliptes, Üui non Serapin colat. Ipse ille patriarcha (judæorum, scilicet) cum ægÚptum venerit, ab aliis Serapin adorare, ab aliis cogitur Christum. Unus illis deus est Serapis: hunc judæi, hunc christiani, hunc omnes venerantur et gentes. (Flavius Vopiscus, in Vita Saturnini.) Vid. Historiæ augustæ scriptores, in-fol. 1620. p. 245; et in-8°, 1661, p. 959. (M.) 19

178

u Rimu: zato {to je bila netrpeqiva, jer je èlela da sama zavlada i nametne se na ru{evinama ostalih; u tom smislu je duh blagosti i mira koji je vladao meðu Rimqanima bio stvarni razlog rata koji im je nesputano objavqen. Senat je naredio da se sru{e hramovi egipatskih boànstava; a Valerije Maksim16 izve{tava, tim povodom, da je Emilije Prob prvi zapo~eo ru{ewe kako bi svojim primerom ohrabrio radnike obuzete sujevernim strahom. Ali sve{tenici Serapisa i Izide bili su jo{ posve}eniji obnovi obreda koje su im u Rimu zabranili. Iako je Avgust, prema Dionovom izve{taju,17 odobrio wihovo vr{ewe u Rimu, Agripa, koji je gradom upravqao u wegovom odsustvu, bio je prinuðen da ga po drugi put zabrani. Moèmo nai}i kod Tacita i Svetonija na ~este odredbe na koje je Senat bio prisiqen da bi zabranio ovaj kult u Rimu. Vaqa primetiti da su Rimqani me{ali Jevreje sa Egip}anima, kao {to se zna da su me{ali hri{}ane sa Jevrejima: ove dve religije dugo su smatrane granama prve i zajedno su podnosile mr`wu, prezir i progon Rimqana. Iste naredbe kojima su u Rimu ukinuti egipatski obredi, stavqaju uz wih i jevrejske, kako se vidi kod Tacita18 i Svetonija, iz ìvota Tiberija i Klaudija. Jo{ je jasnije da istori~ari nikada nisu razlikovali hri{}anski kult od drugih. Ova gre{ka nije nestala ~ak ni u Hadrijanovo vreme kao {to se vidi iz pisma koje je ovaj imperator napisao iz Egipta konzulu Servijanu:19 „Svi oni koji u Egiptu po{tuju Serapisa, jesu hri{}ani pa ~ak i oni koje zovu episkopima jesu privrèni Serapisovom kultu. Nema nijednog Jevrejina, u~iteqa sinagoge, Samari}anina, hri{}anskog sve{tenika, matemati~ara, vra~a, lekara, koji ne po{tuje Serapisa. âk i je20 Apud reteres, Üui rerum potiebantur, iidem auguria tenebant, ut testis est nostra civitas, in Üua et reges, augures, et postea privati eodem sacerdotio præditi rempublicam religionum auctoritate reÚerunt. (De Divinatione, lib. I) (M.)

179

vrejski patrijarh bez razlike po{tuje Serapisa i Hrista. Ovi qudi nemaju drugog boga osim Serapisa: to je bog hri{}ana, Jevreja i ostalih naroda.” Da li je mogu}e imati konfuznije misli o ove tri religije i grubqe ih pome{ati?” Sve{tenici su kod Egip}ana ~inili zasebno telo koje se izdràvalo od dràvnih prihoda; otuda je nastalo vi{e nevoqa: sva dràvna bogatstva na{la su se sabrana u skupu qudi koji su stalno primali a nikad nisu davali i sve bezose}ajno privla~ili k sebi. Egipatski sve{tenici, pla}eni da ni{ta ne rade, tonuli su u lewost iz koje su se izvla~ili samo uz poroke koji su iz we proisticali: bili su ve{ti, svadqivi, buntovni, drski; a ova svojstva su ih ~inila krajwe opasnim. Kona~no, telo ~iji su interesi nasilno bili razdvojeni od dràvnih bilo je ~udovi{te; a oni koji su ga stvorili bacili su u dru{tvo seme razdora i graðanskih ratova. U Rimu je bilo druga~ije: sve{tenstvo je bila dràvna slu`ba; dostojanstva proroka, velikog pontifeksa bile su magistrature; oni koji su wima bili oven~ani postajali su ~lanovi Senata i stoga nisu imali razli~ite interese od onih koji su vladali u tom telu. Sasvim suprotno od toga da sujeverje koriste radi ukidawa Republike, nastojali su da se wime korisno posluè. „U na{em gradu”, kaè Ciceron,20 „kraqevi i wihovi ~inovnici oduvek su imali dvostruki karakter i dràvom su vladali uz oslonac na veru.” Dijumviri su upravqali duhovnim poslovima; kvindecemviri su se starali o verskim obredima, ~uvali sibilske kwige: ono {to su ranije ~inili decemviri i dijumviri. Pitali su za savet proro~i{ta kada bi im to Senat naredio i izve{tavali ga daju}i svoje mi{qewe; bili su zaduèni i za izvr{ewe svega {to je bilo propisano sibilskim kwigama i proslavu svetovnih igara: tako su svi religiozni obredi prolazili kroz ruke magistrata. Rimski kraqevi su imali neku vrstu sve{teni~ke slu`be: postojali su izvesni obredi koje su samo oni smeli da obavqaju. Kada su Tarkviniji bili proterani, strahovalo se

180

da narod ne zapazi nekakvu promenu u religiji: zbog toga je stvoren magistrat reØ sacrorum, koji je pri prino{ewu `rtava obavqao du`nosti ranijih kraqeva i ~ija se èna zvala regina sacrorum. To je bio jedini ostatak kraqevstva koji su Rimqani sa~uvali. Rimqani su bili u prednosti {to su za zakonodavca imali najmudrijeg vladara kojeg pomiwe svetovna istorija; taj velika{ je tokom ~itave svoje vladavine samo nastojao da dovede do procvata pravdu i ravnopravnost i trudio se da svoju umerenost pokaè koliko bli`wima toliko i podanicima. Ustanovio je fecijale koji su bili sve{tenici bez kojih se nije smeo voditi rat niti sklopiti mir. Jo{ uvek imamo obrasce zakletvi koje su ovi fecijali polagali kada je sklapan mir sa nekim narodom. U miru koji je Rim sklopio sa Albom, neki fecijal po Titu Liviju kaè: „Ako rimski narod bude prvi koji ga se odrekne, publico consilio dolove malo, neka zamoli Jupitera da ga udari kao {to }e udariti sviwu koju drì u rukama”; i smesta je obori udarom kamena. Pre nego {to bi zapo~eli rat, jedan od fecijala je poslat da podnese àlbe narodu zbog {tete nanesene Republici. Davao im je neko vreme da se dogovore i pronaðu na~in da se sporazumeju; ali ako bi dogovor izostao, fe-

21 Ipsum Üuinetiam Oceanum illa tentavimus; et superesse adhuc Herculis columnas fama vulgavit: sive adiit Hercules, seu ÜuidÜuid ubiÜue magnificum est, in claritatem ejus referre consensimus. (De Moribus Germanorum, cap. ×××IV) (M.) 22 De Natura Deorum, lib. III. (M.) 23 Præparatio evangelica, lib. III. (M.)

Razgovor Sule i Eukrata (1724)

Ovo me pismo ohrabri, i natera da razmislim kako su najsre}niji i najnesre}niji qudi podjednako okruèni boànskom rukom, te re{ih da se ne povodim za o~ekivawima ve} hrabro{}u i da do kraja branim ìvot koji toliko mnogo obe}ava. Uveli su me u arenu. Oko mene se na{lo mno{tvo qudi koji su bili svedoci moje hrabrosti ili zapla{enosti. Prepustili su me lavu. Obavio sam ogrta~ oko ruke: pruìo sam mu ruku, hteo ju je odgristi; uhvatio sam ga za jezik, i{~upao ga i bacio pod noge. Aleksandar je, naravno, voleo smela dela: odu{evio ga je moj postupak i to je bio trenutak kad se wegova velika du{a povratila. Pozvao me je k sebi i pruìo mi ruku: „Lizimahu”, re~e mi, „pruàm ti svoje prijateqstvo, ti mi uzvrati svojim. Moj bes je samo posluìo da te natera na podvig kakav nedostaje Aleksandrovom ìvotu.” Primio sam kraqevske milosti; priklonio sam se bo`jim nalozima i o~ekivao wihova obe}awa a da ih nisam ni traìo niti beào od wih. Aleksandar je umro i svi narodi ostado{e bez gospodara. Kraqevi sinovi bili su jo{ deca; wegov brat Aridej je to i ostao; Olimpija je posedovala 1

79. godine pre Hrista.

182

samo ùstrinu slabih du{a i sve {to je bilo okrutno za wu je predstavqalo hrabrost; Roksana, Euridika, Statira bile su izgubqene u bolu. Svi u palati su umeli da jecaju ali niko nije umeo da vlada. Aleksandrove su vojskovo|e stoga upirale poglede ka prestolu, ali je ambicija svakoga od wih bila sapeta ambicijama ostalih. Podelili smo Carstvo i svako od nas je poverovao da smo podelili nagradu za zajedni~ki trud. Sudbina me je u~inila kraqem Azije i sada kada mi je sve dostupno, vi{e nego ikad su mi neophodne Kalistenove pouke. Wegova radost me uverava da sam napravio neko dobro delo, a wegovi uzdasi mi govore da moram ispraviti neko zlo. On stoji izme|u moga naroda i mene. Ja sam kraq naroda koji me voli. Glave porodica se nadaju mom dugom veku koliko i dugom veku svoje dece; deca strahuju da }e me izgubiti kao {to strahuju da }e izgubiti oca. Moji su podanici sre}ni a takav sam i ja. Nekoliko dana po{to se Sula odrekao diktature1, saznao sam da je poèleo da me vidi zbog ugleda koji sam uìvao me|u filozofima. Bio je u svojoj ku}i u Tiburu, gde je uìvao u prvim mirnim trenucima svoga ìvota. Nisam pred njim osetio nemir u koji nas obi~no dovodi prisustvo velikih ljudi. I ~im smo ostali sami rekoh mu: „Sula, sami ste re{ili da dospete u ovo stanje prose~nosti koje je mrsko svakom ljudskom bi}u? Odrekli ste se carstva koje su vam slava i vrline dali pred svim ostalim ljudima? Sre}i kao da smeta {to vas vi{e ne uzvisuje po~astima.” „Eukrate”, re~e mi, „to {to vi{e nisam u op{toj predstavi, krivica je ograni~enosti ljudskih poslova, a ne moja.Verovao sam da sam sudbinu ispunio kada mi vi{e nije preostalo velikih dela. Nisam uop{te bio stvoren da bih 2 3

Prema Plutarhu, taj neko bio je Metel. Tablice sa zabranama.

183

mirno vladao ropskim narodom. Volim da pobe|ujem, da stvaram ili uni{tavam dràve, sklapam saveze, ka`njavam uzurpatore, ali moja du{a ne bi umela da se bavi ovim si}u{nim pojedinostima vlasti u kojima osrednji duhovi imaju toliko prednosti, sporim izvr{enjem zakona, obukom miroljubive milicije.” „Neobi~no je”, rekoh mu, „da ste uneli toliko savesnosti u ambiciju. Vi|eno je mnogo velikana koji nisu bili osetljivi prema ispraznom sjaju i rasko{i kakve okruùju vladaoce; ali je malo onih koji su ostali neosetljivi na vladarske slasti i koji nisu gledali kako se uga|a njihovim hirovima kao da su u pitanju zakoni.” „A ja, Eukrate”, re~e mi, „nikada nisam bio tako nezadovoljan kao onda kada sam postao apsolutni gospodar u Rimu, kada sam se osvrnuo oko sebe i nisam prona{ao ni suparnika ni neprijatelja. Poverovao sam da }e jednog dana re}i da sam podigao samo robove. @eli{ li, rekao sam sebi, da u tvojoj otad`bini vi{e ne bude ljudi koji }e biti dirnuti tvojom slavom? I po{to si uspostavio tiraniju, ne vidi{ li da posle tebe ne}e biti tako kukavi~kog vladara ~ija ti hvalisavost ne}e biti ravna i ne}e potisnuti tvoje ime, tvoja zvanja, ~ak i tvoje vrline?” „Gospodaru, vi ste svojim postupanjem promenili sva moja gledi{ta o vama. Verovao sam da ste lakomi, ali ne i slavoljubivi: video sam zaista da je va{ duh velik, ali nisam slutio da je uzvi{en: ~ini mi se da je sve u va{em ìvotu pokazivalo ~oveka razjedenog ùdnjom da zapoveda a koji se ispunjen nesre}nim strastima, sa zadovoljstvom starao o sramoti, kajanju pa ~ak i poniènosti koje su skop~ane sa tiranijom. Jer naposletku vi ste sve `rtvovali svojoj vlasti; pokazali ste se u zastra{uju}em svetlu svim Rimljanima; nemilosrdno ste obavljali sve du`nosti najgroznije magistrature koja je ikada upam}ena. Senat je drhte}i video u vama neumoljivog branioca. Zar vam neko nije re-

184

kao2: ‘Sula, dokle }e{ prolivati rimsku krv? @eli{ li da na kraju vlada{ samo zidinama?’ Tada ste objavili popise koji su odlu~ivali o ìvotu i smrti svakog gra|anina.”3 „Sva krv koju sam prolio podstakla me je da okon~am najve}e od svih mojih dela. Da sam Rimljanima vladao blago{}u, kakvo bi me ~udo osim dosade, ga|enja, hira, nateralo da se odreknem vlasti? Ali odrekao sam se diktature u vreme kada na svetu nije bilo nijednog ~oveka koji ne bi poverovao da je diktatura moje jedino uto~i{te. Pojavio sam se pred Rimljanima, kao gra|anin me|u svojim sugra|anima; i usudio sam se da im kaèm: ‘Spreman sam da odgovaram zbog krvi koju sam prolio zarad Republike; odgovara}u svima koji od mene budu traìli svoga oca, sina ili brata.’ Svi Rimljani ispred mene su za}utali.” „Ovaj divan ~in o kojem mi pripovedate, izgleda mi prili~no neoprezan. Ta~no je da ste izazvali ~u|enje me|u Rimljanima; ali kako ste se usudili da im se pravdate i da uzmete kao sudije ljude koji imaju toliko razloga da vam se osvete? Kada bi sva va{a dela iz vremena dok ste bili gospodar bila samo stroga, postala bi uàsni zlo~ini ~im ste to prestali da budete.” „Vi zlo~inima zovete”, re~e mi, „ono zahvaljuju}i ~emu se Republika izbavila. Da li sam smeo mirno da posmatram senatore dok izdaju Senat, smatraju}i da sloboda treba da bude neograni~ena koliko i samo ropstvo, radi ovog naroda koji je nastojao da ukine i samu magistraturu? Narod kome su smetali i zakoni i ugled Senata, oduvek je radio na ru{enju i jednog i drugog. Ali onaj ko je dovoljno ambiciozan da bi se njime posluìo protiv Senata i zakona, bio je dovoljno ambiciozan i da postane gospodar. Videli smo da su tako propale mnoge republike u Gr~koj i u Italiji. Da bi spre~io sli~no zlo, Senat je oduvek bio obavezan da ovaj neposlu{ni narod zaposli ratom. On je bio prisi-

185

ljen da protivno svojoj volji pusto{i zemlju i porobljava mnoge narode ~ija nam je pot~injenost teret. Kakva bi bila sudbina Republike danas, kada u svetu vi{e nema neprijatelja za nas? I da li bi bez mene, Senat mogao spre~iti da se narod u svojoj zaslepljenoj pomami za slobodom ne preda Mariju ili prvom tiraninu koji bi mu ulio nadu u potpunu slobodu? Bogovi, koji su ve}ini ljudi podarili stra{ljivu ambiciju, pridavali su slobodi gotovo isto toliko zla koliko i ropstvu. Ali kakva god bi morala da bude cena plemenite slobode, potrebno je platiti je bogovima. More pro`dire brodove, potapa ~itave zemlje, a ipak je korisno za ljude. Potomstvo }e prosuditi o onome {to se Rim jo{ nije usudio da ispita: mo`da }e otkriti da nisam prolio dovoljno krvi i da nisu sve Marijeve pristalice bile progonjene. „Sula, moram priznati da me sabla`njavate. Pobogu! Vi ste za dobro otad`bine prolivali toliku krv! I ljubili svoju otad`binu!” „Eukrate”, re~e mi, „nikad nisam imao takvu preovla|uju}u ljubav prema otad`bini o kojoj tolike primere nalazimo u ranom dobu Republike; a toliko volim Koriolana koji ognjem i ma~em prodire do zidina svog nezahvalnog grada, prisiljava na pokajanje svakog gra|anina koji mu je naneo uvredu, kao onog koji je prognao Gale sa Kapitola. Nikada se nisam upirao da budem rob niti poklonik dru{tva sebi ravnih: a ova toliko hvaljena ljubav je isuvi{e niska strast da bi se poredila sa uzvi{eno{}u moje du{e. Upravljao sam se isklju~ivo vlastitim mi{ljenjem i posebno prezirom koji gajim prema ljudima. Po na~inu na koji sam se odnosio prema jedinom velikom narodu sveta, moè se suditi o prekomernom preziru prema svima ostalima. Pomislio sam, budu}i da sam ro|en u ovoj zemlji, trebalo bi da tu budem i slobodan. Da sam ro|en me|u var-

187

186

varima, manje bih se trudio da uzurpiram presto radi zapovedanja a vi{e radi neposlu{nosti. Ro|en u Republici, stekao sam slavu osvaja~a teè}i samo slavi slobodnih ljudi. Kad sam sa svojim vojnicima u{ao u Rim, nisam odisao ni besom niti osvetom. Sudio sam za~u|enim Rimljanima bez mr`nje, ali i bez milosti. Bili ste slobodni, rekao sam, a èleli ste da ìvite kao robovi! Ne. Ali umrite i ima}ete prednost da umrete kao gra|ani slobodnog grada. Verovao sam da je najve}i zlo~in uskratiti slobodu gradu ~iji sam gra|anin. Kaznio sam ovaj zlo~in, i nisam se nimalo zabrinuo da li }u biti dobar ili zao duh Republike. Ipak, poredak na{ih o~eva bio je obnovljen; narod je okajao sve uvrede koje je naneo plemstvu; strah je potisnuo ljubomoru a Rim nikada nije bio tako miran. Sada znate {ta me je gonilo krvavim tragedijama koje ste videli. Da sam ìveo u sre}nim danima Republike kada su gra|ani mirno u svojim domovima predavali bogovima svoje du{e, videli biste me u ovom uto~i{tu koje sam zadobio samo uz toliko krvi i znoja.” „Gospodaru”, rekoh mu, „sre}a je {to je nebo po{tedelo ljudski rod od brojnih ljudi poput vas. Ro|eni za prose~nost, iscrpljuju nas dostojanstveni duhovi. Da bi se neki ~ovek izdigao nad ~ove~anstvom, svi ostali moraju preskupo da plate. Vi ste smatrali ambiciju junaka kao op{tu strast a cenili ste samo ambiciju razuma. Neutoljiva ùdnja za vla{}u koju ste na{li u srcima nekih gra|ana, naterala vas je da postanete izuzetan ~ovek: ljubav prema vlastitoj slobodi naterala vas je da postanete stra{an i okrutan. Ko bi rekao da juna{tvo iz ube|enja moè da bude pogubnije od juna{tva iz plahovitosti? Ali ako je vama, da biste izbegli da postanete rob, bilo potrebno da posegnete za diktaturom, kako ste se usudili da je se odreknete? Kaète da vas 4

Sula je osvojio Atinu 86. godine.

je rimski narod video razoruànog i nije nikad nasrtao na va{ ìvot. To je opasnost kojoj ste izmakli: mo`da vas vreba ve}a opasnost. Moè vam se desiti da jednog dana ugledate velikog zlo~inca koji uìva u va{oj umerenosti i koji }e vas pome{ati u gomili porobljenog naroda.” „Stekao sam ime”, re~e mi, „i ono je dovoljno da odbrani mene i rimski narod. To ime zaustavlja sve zavere i nema te ambicije koju ono ne bi zaustavilo. Sula jo{ di{e a njegov duh je mo}niji od duha svih Rimljana. Sula je okruèn Heronejom, Orhomenom i Signijom; Sula je svakoj rimskoj porodici u wenoj vlastitoj ku}i pruìo stra{an primer: svaki Rimljanin }e me stalno imati pred o~ima i ~ak i u snovima }u mu se pojavljivati prekrivren krvlju; poverova}e da vidi kobne plo~e i ~ita svoje ime na vrhu spiska prognanih. Protiv mojih zakona se potajno {apu}e, ali }e oni biti izbrisani samo rekama rimske krvi. Zar se ne nalazim usred Rima? Jo{ uvek }ete u mom domu prona}i koplje koje sam imao kod Orhomena i {tit koji sam nosio na zidinama Atine.4 Nisam li Sula samo zato {to vi{e nemam liktora? Imam na svojoj strani Senat sa pravdom i zakonima; Senat na svojoj strani ima moje imanje, sre}u i slavu.” „Priznajem”, rekoh mu, „da kada nekog jedanput nateramo da drhti, gotovo zauvek sa~uvamo izvesnu prednost koju smo stekli.” „Nesumnjivo”, re~e mi. „Prenerazio sam ljude i to je dosta. Podsetite se povesti moga ìvota: vide}ete da sam sve crpeo iz ovog na~ela i da je on bio su{tina svih mojih postupaka. Prisetite se mojih sukoba sa Marijem: razbesneo sam se kada sam video kako ovaj bezimeni ~ovek, 5

Marije je zapravo umro pre Sulinih pobeda. Mitridat je u Aziji pobio sve one koji su govorili italijanskim jezikom. 7 On je umro dve godine ranije. 6

188

ponosan na svoje nisko poreklo, poku{ava vode}e rimske porodice da potisne u narodnu gomilu; i u tom slu~aju, osetio sam sav bol velike du{e. Bio sam mlad i odlu~an da zatraìm od Marija da poravnamo ra~une zbog njegovog prezira. Iz toga razloga, napadao sam ga njegovim oru`jem, tj. pobedama nad neprijateljima Republike. Kada sam hirom sudbine bio primoran da napustim Rim, jednako sam se drào: krenuo sam u rat protiv Mitridata i poverovao sam da }u uni{titi Marija tako {to }u pobediti Marijevog neprijatelja. Dok sam ostavio ovog Rimljanina da uìva u svojoj vlasti nad pukom; priredio sam mu niz poniènja i prisilio ga da svakog dana odlazi na Kapitol i zahvaljuje bogovima zbog uspeha koji su ga bacali u o~ajanje.5 Vodio sam protiv njega rat oko ugleda koji je bio sto puta okrutniji od rata koji su moje legije vodile protiv varvarskog kralja. Iz mojih usta izla-

8

Aluzija na Cezara, koga je Sula nameravao da ubije.

Lizimah (1751)

cijal je odlazio i napustio zemqu toga nepravednog naroda po{to bi protiv wih dozvao nebeske i podzemne bogove: tada je Senat nareðivao ono {to je smatrao pravednim i posve}enim. Tako ratovi nikad nisu zapo~iwali u ùrbi i mogli su da otpo~nu tek posle dugog i zrelog promi{qawa. Politika koja je vladala rimskom verom jo{ boqe se razvila wihovim pobedama. Da su se oslawali na sujeverje, meðu poraène narode bi doveli bogove pobednika, sru{ili wihove hramove i stvaraju}i novi kult, nametnuli poniznost teù od prvobitne. Uradili su boqe: Rim se priklonio stranim boànstvima, primio ih pod svoje okriqe i tom sponom, najja~om koja postoji meðu qudima, vezao je za sebe narode koji su u wemu pre videli svetili{te vere nego gospodara sveta. Ali, da ne bi umnoàvali bi}a boànstava, Rimqani su po uzoru na Grke, spretno pome{ali tuða boànstva sa svojima; ako bi u pohodima na{li boga koji je bio u nekoj vezi sa onima koji su po{tovani u Rimu, oni su ga usvajali, da tako kaèmo, daju}i mu ime rimskog boànstva i dodelili mu, ako smem da se tako izrazim, rimsko graðansko pravo. Stoga kad bi prona{li nekog ~uvenog junaka koji je zemqu oslobodio nekakvog ~udovi{ta ili porobio neki varvarski narod, smesta bi mu nadenuli Herkulovo ime.

190

„Kopali smo do okeana, kaè Tacit;21 a tamo smo prona{li Herkulove stubove: ili je tu bio Herkul ili smo ovom junaku pripisali sva dela dostojna wegove slave.” Varon je nabrojao ~etrdeset i ~etiri ovakva krotiteqa ~udovi{ta; Ciceron22 svega {est, dvadeset dve Muze, pet Sunaca, ~etiri Vulkana, pet Merkura, ~etiri Apolona, tri Jupitera. Eusebije je oti{ao daqe:23 on nabraja gotovo onoliko Jupitera koliko ima naroda. Rimqani koji strogo govore}i nisu imali drugog boànstva osim duha Republike, nisu nimalo obra}ali pa`wu na nered i zame{ateqstvo koje su unosili u mitologiju; lakovernost naroda, koja je oduvek prevazilazila sve {to je sme{no i nezgrapno, sve je to dovodila u red. Kad je Aleksandar uni{tio Persijsko carstvo, nastojao je da qudi poveruju u to da je Jupiterov sin. Makedonci su se razbesneli {to se ovaj vladar stidi zbog toga {to mu je Filip bio otac: wihovo nezadovoqstvo se pove}alo kada su zapazili da preuzima obi~aje, ode}u i pona{awe od Persijanaca; i svi su po~eli da sebi zameraju na tome {to su u~inili toliko mnogo za ~oveka koji je po~eo da ih prezire. U vojsci se {aputalo, ali se nije glasno govorilo. Filozof po imenu Kalisten pratio je kraqa tokom wegovih pohoda. Jednog dana po{to ga je pozdravio po gr~kom obi~aju, Aleksandar mu re~e: „Odakle si ti, kad mi se ne divi{?” „Gospodaru”, re~e mu Kalisten, „vi ste vo|a dva naroda: jednog, koji je robovao pre nego {to ste ga pokorili i to je i ostao otkako ste ga pobedili; i drugog, slobodnog pre nego {to vam je posluìo da ostvarite tolike pobede i to je ostao otkako ste ih odneli. Gospodaru, ja sam Grk, a vi ste to ime toliko visoko uzdigli da nam vi{e nije dopu{teno da ga izustimo a da pri tome vama ne nanesemo nepravdu.” Aleksandrovi poroci bejahu podjednako izraèni ko-

191

liko i wegove vrline: u besu je bio uàsan, i postajao okrutan. Dao je da se Kalistenu odseku noge, nos i u{i, naredio da ga zatvore u gvozdeni kavez i tako ga je proveo kroz vojsku. Voleo sam Kalistena, i u svakoj prilici kada bi mi obaveze dopustile nekoliko sati predaha, ja sam ih koristio da ga slu{am, i to {to qubim vrlinu, dugujem utiscima koje su na mene ostavili wegovi govori. Otidoh da ga posetim. „Pozdravqam Vas, rekoh mu, nesre}ni u~itequ, koga zati~em u gvozdenom kavezu zato~enog poput divqe zveri zato {to ste bili jedini ~ovek u ovoj vojsci.” „Lizimahu”, re~e mi, „kada se na|em u okolnostima koje zahtevaju snagu i hrabrost, ~ini mi se da sam na svom mestu. Odista, da su me bogovi stavili na zemqu samo da bi na woj uìvao u ìvotu, poverovao bih da su mi zalud podarili veliku i besmrtnu du{u. Uìvati u ~ulnim zadovoqstvima je stvar za koju su svi qudi jednako sposobni, i da su nas bogovi stvorili samo radi toga, na~inili bi savr{enije delo nego sto su poèlili i stvorili vi{e nego {to su nameravali. Ne radi se o tome”, dodade, „da sam bezose}ajan: vi mi upravo suvi{e pokazujete da nisam. Kad ste stigli kod mene, najpre sam uìvao u tome da vidim kako sam vas podstakao na hrabro delo. Ali, za ime bogova, neka to bude i posledwi put. Pustite me da podnosim nevoqe i nemojte biti okrutni da mi jo{ pridodajete i va{e.” „Kalistenu”, rekoh mu, „obilazi}u vas svakog dana. Da vas je kraq video napu{tenog od blagodarnih qudi, ne bi se pokajao i poverovao bi da ste krivi. Avaj, nadam se da ne}e uìvati da vidi kako su me wegove kazne rastavile od prijateqa.” Jednog dana Kalisten mi re~e: „Ute{ili su me besmrtni bogovi, i od tada u sebi ose}am ne{to boànsko {to me je oslobodilo ose}aja patwe. Ugledao sam u snu velikog Jupitera. Vi ste stajali kraj wega, dràli ste u ruci èzlo i kraqevsku traku na ~elu. Pokazao mi vas je i re-

192

kao mi: On }e te usre}iti. Sa tim ose}awem sam se i probudio. Na{ao sam se ruku uzdignutih ka nebesima, trude}i se da progovorim: Veliki Jupiteru, ako Lizimah mora da vlada, neka vlada pravedno. Lizimahu, zavlada}ete: verujte ~oveku koji mora da uga|a bogovima jer pati zbog vrline.” Ipak, po{to je Aleksandar saznao da po{tujem Kalistenovu nesre}u, da ga obilazim i da sam se usudio da ga àlim, ponovo se razbesneo. „Odlazi”, re~e, „da se bori{ sa lavovima, nek je bedan onaj ko bude zaàlio {to ìvi{ me|u divqim zverima.” Moja molba je odbijena da bi posluìla kao primer mnogima. Prethodnog dana napisao sam Kalistenu ove re~i: „Umre}u. Sve misli koje ste mi pruìli o budu}oj slavi razbile su se u mojoj du{i. @eleo bih da olak{am muke ~oveku kao {to ste vi.” Prizap kome sam se poverio, donese mi ovaj odgovor: „Lizimahu, ako su bogovi odlu~ili da }ete zavladati, Aleksandar ne moè da vam oduzme ìvot, jer se qudi ne opiru boànskoj voqi.”

NAPOMENA O PISCU I DELU

[arl de Sekonda, baron de La Bred i Monteskje, ro|en je u zamku La Bred, blizu Bordoa, 18. januara 1689. godine, u staroj plemi}koj porodici koja je godinama davala Francuskoj ugledne sudske dostojanstvenike. Posle uspe{nog {kolovawa 1714. godine postavqen je za savetnika Parlamenta Bordoa, a ne{to kasnije, 1716. godine, za predsednika suda. Bio je odli~an pravnik i sudija, ali se ve} prvih dana svog slu`bovawa po~eo interesovati za filozofska, istorijska i uop{te nau~na pitawa. Godine 1716. postao je ~lan Akademije grada Bordoa, kojoj je ~esto slao svoje pravni~ke, filozofsko-politi~ke i istorijske radove. Iz ovog perioda Monteskjeovog ìvota poti~e i Rasprava o politici Rimqana u verskim stvarima koju je 1716. godine ~itao pred ~lanovima Akademije. Godine 1721. anonimno je objavio Persijska pisma, koja su imala ogroman uspeh. Ohrabren tim uspehom, Monteskje je odlu~io da napusti slu`bu i da se potpuno posveti kwièvnom i nau~nom radu, {to je i u~inio 1728. godine, kada je po tada{wem obi~aju prodao svoj predsedni~ki poloàj i pre{ao u Pariz. Iste godine izabran je za ~lana Francuske akademije. Da bi prikupio gra|u za svoje glavno delo Duh zakona, krenuo je na putovawe po Evropi. Posetio je Austriju, Ugarsku, Italiju, Holandiju, [vajcarsku, a zatim i Englesku u kojoj je proveo dve godine prou~avaju}i englesko dràvno ure|ewe i zakonodavstvo. Po povratku iz Engleske vratio se u rodni kraj i posvetio se radu na svom glavnom delu. Me|utim, rad na Duhu zakona se otegao i Monteskje je èleo da na nekom konkretnom pojedina~nom slu~aju ispita op{ta na~ela o dràvi do kojih je do{ao. Tako je godine 1734. objavio Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove propasti. Duh zakona objavqen je 1748. godine. Monteskje je umro u Parizu 10. januara 1755. godine u svojoj {ezdeset {estoj godini.

194

Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove propasti, na prvi pogled jedno od mnogih istorijskih dela o uvek zanimqivim starim Rimqanima, predstavqaju svojevrsni poku{aj da se istorijska de{avawa pojme filozofski. Analiti~ko-deskriptivnim metodom, Monteskje je poku{ao da na primeru uspona i propasti Rimskog carstva pokaè kako povesno kretawe nije rezultat delovawa nekih nedoku~ivih sila ili boànske providnosti, kako uspon i propast dràva po~ivaju na zakonitosti koja se moè – u duhu prosvetiteqstva – umom proniknuti. Tako razlozi veli~ine Rimqana leè u wihovom rodoqubqu, vojnoj ve{tini i disciplini, republikanskim institucijama, po{tovawu dobrih zakona, ograni~enoj teritoriji, a razlozi wihove propasti u preteranim osvajawima koja su ih u~inila svetskom silom, ukidawu republikanskog ure|ewa i uvo|ewu carstva, korupciji i preteranoj rasko{i, nepravednoj raspodeli zemqi{nih poseda, prihvatawu varvara za prave rimske gra|ane, ispraznim verskim sporovima u Vizantiji. – Dakle, u osnovi povesnog kretawa nalazi se zakonitost koja proizilazi iz posve prirodnih i dru{tvenih faktora. Utvr|ivawe te zakonitosti zadatak je filozofije istorije, ta~nije filozofije dràve i prava. U Raspravi o politici Rimqana u verskim pitawima (1916), ~ije je osnovne ideje daqe razvio u ×× i ××I poglavqu Razmatrawa, Monteskje je na primeru Rimqana izloìo svoje u osnovi deisti~ko shvatawe religije. Religija treba da sluì dràvi; jedna od najva`nijih osobina zakonodavca je wegova ume{nost da se posluì religioznim ose}awem i sujeverjem gra|ana na dobrobit dràve. Monteskje je u Raspravi tako|e istakao i prosvetiteqski zahtev za odvajawem religije i dràve smatraju}i da nam stari Rimqani mogu posluìti kao uzor za to. Spremnost Rimqana da boànstva osvojenih naroda inkorporiraju u sopstveni religiozni sistem, Monteskje tuma~i kao izraz verske tolerancije za koju se i sam zalaè. Razgovor Sule i Eukrata (1724), dijalog koji pored filozofske ima i odre|enu kwièvnu vrednost, predstavqa svojevrsnu studiju na~ina razmi{qawa jednog tiranina koji je uveren da vlada u interesu svih. U Lizimahu (1751), izlaù}i sudbinu nesre}nog Kalistena, Aristotelovog ne}aka i Aleksandrovog istori~ara koga je veliki osvaja~ surovo kaznio, kao i Kalistenov odnos sa Lizimahom koji je kasnije nasledio Aleksandra na prestolu u azijskom delu Carstva, Monteskje je odao po{tovawe osnovnim postavkama stoi~ke filozofije.

SADR@AJ

Razmatrawa o uzrocima veli~ine Rimqana i wihove propasti I II III IV V VI VII VIII I× × ×I ×II ×III ×IV ×V ×VI ×VII ×VIII ×I× × ×I ×II ×III

1. Po~eci Rima. 2. Wegovi ratovi O ve{tini ratovawa Rimqana Kako su Rimqani mogli da pro{ire vlast 1. O Galima. 2. O Piru. 3. Pore|ewe izme|u Kartagine i Rima. 4. Hanibalov rat O stawu u Gr~koj, Makedoniji, Siriji i Egiptu posle ponièwa Kartagiwana O na~inu na koji su Rimqani pot~inili sve narode Kako je Mitridat uspeo da im odoleva O sukobima kojih je uvek bilo u gradu Dva uzroka propasti Rima O iskvarenosti Rimqana 1. O Suli. 2. O Pompeju i Cezaru O stawu Rima posle Cezarove smrti Avgust Tiberije O imperatorima od Gaja Kaligule do Antonina O stawu Carstva od Antonina do Proba Promena u dràvi Nova rimska na~ela 1. O Atilinoj veli~ini. 2. Uzrok doseqavawa varvara. 3. Razlozi zbog kojih je najpre sru{eno Zapadno carstvo 1. O Justinijanovim osvajawima. 2. O wegovoj veli~ini. Neredi u Isto~nom carstvu Slabost Isto~nog carstva 1. Razlog trajawa Isto~nog carstva. 2. Wegova propast

Rasprava o politici Rimqana u verskim pitawima Razgovor Sule i Eukrata Lizimah Napomena o piscu i delu

5 13 18 21 31 41 51 54 60 65 68 79 84 92 97 106 117 125 131 138 146 151 161 169 181 189 193

MONTESKJE

RAZMATRANJA O UZROCIMA VELIÎNE RIMLJANA I NJIHOVE PROPASTI I IZDANJE

Izdava~ UTOPIJA – BEOGRAD Jure Kero{evi}a 4 ÞÞÞ.utopija.co.Úu Za izdava~a MIROSLAV KRSTI] Urednik MIROSLAV KRSTI] Lektor MLADEN KRSTI] Priprema NENAD BUKARICA Dizajn DRAGOSLAV BORO ISBN 86-85129-03-6 Tira` 500 primeraka [tampa SLAVA, SOPOT Beograd 2004

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 94 (37) 321.18 (37) MONTESKJE, [arl Razmatranja o uzrocima veli~ine Rimljana i njihove propasti / Monteskje ; Êprevod s francuskog Sr|an Pavlovi}. Ë – Beograd : Utopija, 2004 (Sopot : Slava). – 196 str. ; 17 cm Prevod dela: Considérations sur les causes de la grandeur des Romains et de leur décadence / MontesÜuieu. Tira` 500. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Sadrì i: Rasprava o politici Rimljana u verskim pitanjima ; Razgovor Sule i Eukrata ; Lizimah. ISBN 86–85129–03–6 a) Rimska dràva – Istorija COBISS.SR–ID 115896844

Šarl Monteskje - Razmatranja o uzrocima velicine Rimljana i njihove propasti

Recommend Documents