Alber Kami
LETO
bojana888
Ali ti, ti si rođen rođen za prozračnu prozračnu svetlost svetlost dana
Helderlin
Prolog
„Pre „Pre svega, svega, siroma siromaštv štvoo nikada nikada nisam nisam dož doživl ivljav javao ao kao nesreć nesreću: u: ono je zračil zračiloo svetlošću. Čak su i moje pobune bile obasjane sunem. !e pobune su skoro uvek " mislim da to mogu reći bez zavaravanja " bile pobune za svačije dobro# težile su da svačiji život uzdignu ka toj svetlosti. $asvim je moguće da moje sre nije bilo prirodno sazdano za tu vrstu ljubavi. %li, okolnosti su mi pomogle. &a bi nekako ispravile moju prirodnu ravnodušnost, smestile su me na pola puta izme'u siromaštva i suna. $iromaštvo me je sprečilo da mislim kako je sve pod ovim sunem i u istoriji dobro# sune me je naučilo da istorija nije sve.(
Svadbe; Leto %lber )ami, Naličje i lice; Svadbe;
Minotaur ili Predah u Oranu
Posvećeno Pjeru Pjeru Galindou
Ovaj esej je napisan 1!" #itaoca na to treba podsetiti, da bi procenio Oran $a$av je danas" %atreni %atreni protesti protesti iz to& lepo& &rada, uveravaju 'e, zapravo, zapravo, da su iz nje&a u$lonjeni (ili će biti u$lonjeni) svi nedostaci" *pa$, lepote $oje ovaj esej uzdi+e, ljubo'orno se čuvaju" Oran, &rad srećan i realističan, od sada vie ne'a potrebe za pesnici'a- on oče$uje turiste"
%lber )ami, *+-.
ema više pustinja. ema više ostrva. % ipak se za njima oseća potreba. &a bi se s/vatio svet, treba ga ponekad ostaviti# da bi se bolje služilo ljudima, treba i/ neko vreme držati na odstojanju. %li, gde pronaći samoću potrebnu snazi, dubok uzda/, kada se du/ sabira, a /rabrost odmerava0 1staju veliki gradovi. aprosto, još uvek su potrebni neki uslovi. 2radovi koje nam nudi 3vropa prepuni su glasova prošlosti. 4ično u/o može u njima da prepozna šum krila, treperenje duša. !u se oseća vrtoglavia vekova, revoluija, slave. !u se čovek priseća da se 5apad iskovao u kriima. ema dovoljno tišine. Pariz je često pustinja za sre, ali, u neke sate, s visine groblja Per 6ašez, dune vetar revoluije, koji tu pustinju odjednom ispuni zastavama i propalim veličinama. !ako je i sa nekim španskim gradovima, s 7irenom ili Pragom. $alburg bi bio miran bez 8oarta. %li, s vremena na vreme, nad $ala/om se prolomi gordi krik &on 9uana, dok tone u pakao. eč deluje mirnije, on je devia me'u gradovima. jegov kamen nije stariji od tri veka i njegova mladost ne zna za setu. %li, eč je istorijska raskrsnia. 1ko njega odjekuju sudari arstava.
Poneki/ večeri, kada se nebo prelije krvlju, kameni konji spomenika na ;ingu kao da uzleću. < tom prolaznom trenutku, kada sve govori o moći i istoriji, može jasno da se čuje, pod naletom poljski/ eskadrona, bučan pad 1tomanskog arstva. i tu nema dovoljno tišine. aravno, upravo se ta naseljena samoća i traži u gradovima. =li je makar traže ljudi koji znaju šta treba da rade. !u mogu da izaberu društvo, da ga pri/vate ili odbae. )oliko se du/ova očeličilo na putu od svoje /otelske sobe do drevnog kamenja ostrva $en"6uj> =stina, drugi su tu stradali od usamljenosti. < svakom slučaju, oni prvi su tu pronašli razloge da se razviju i postanu to što jesu. ili su usamljeni, a opet nisu bili sami. 4ekovi istorije i lepote, vatreno svedočanstvo o /iljadama minuli/ života, pratilo i/ je duž $ene i govorilo im istovremeno o tradiiji i osvajanjima. %li, nji/ova mladost i/ je gonila da prizivaju to društvo. &o'e ipak i taj čas, do'e vreme kada ono dodija. „% sada je na nas dvoje red>(, uzvikuje ;astinjak pred ogromnom ubu'alošću Pariza. &voje, da, ali to je još uvek previše> = sama pustinja je dobila smisao, pretovarili su je poezijom. 1na je sveto mesto za sve jade ovog sveta# a ono što sre traži, u odre'enom času, to su, baš suprotno, mesta bez poezije. )ada je trebalo da se posveti meditaiji, &ekart je izabrao svoju pustinju: najživlji trgovački grad svog doba. !u je pronašao svoju usamljenost i priliku za možda najuzvišeniju od naši/ muževni/ poema: „Prvo ?pravilo@ je bilo da ne pri/vatim kao istinito ništa što nisam očigledno spoznao kao takvo.( 8ožemo imati manje ambiija i istu čežnju. 8e'utim, %msterdam se za tri veka napunio muzejima. &a bi se pobeglo od poezije i pronašao mir kamena, potrebne su druge pustinje, druga mesta, bez duše i bez utočišta. 1ran je jedno od nji/.
ULICA
Često sam slušao 1rane kako se žale na svoj grad: „ema zanimljivo okruženje.( 3/, zaista, ali vi ga ne biste ni /teli> ekoliko dobronamerni/ du/ova pokušalo je da u tu pustinju presadi običaje drugog sveta, verno načelu da se ne može dobro služiti umetnosti ili idejama ako se ove ne približe većini. * ;ezultat je bio da se nešto zanimljivo moglo naći samo u krugovima pokeraša, ljubitelja boksa i kuglanja ili u pokrajinskim društvima. !u makar makar vlada vlada neu neusil siljen jenost ost.. ajza ajzad, d, pos postoj tojii jedna jedna vrsta vrsta veliči veličine ne ko koja ja ne daje daje prilik prilikee za * < 1ranu se sreće 2ogolj 2ogoljev ev Hljesta Hljestakov kov.. Prvo Prvo zeva, a potom potom će: „1sećam „1sećam da bi trebalo trebalo da se pozabav pozabavim im nečim uzvišenim.( ?$ve napomene: %lber )ami, osim gde je drugačije naznačeno.@
uzvišenost. 1na je, sama po sebi, jalova. = oni koji žele da je sretnu, napuštaju „milje( i silaze na uliu. 1ranske ulie su prepuštene prašini, šljunku i vrućini. %ko pada kiša, to znači potop i more blata. %li, bila kiša ili sune, radnje uvek izgledaju neobično i apsurdno. $av loš ukus 3vrope i =stoka tu je zakazao randevu. !u se, nabaani jedni preko drugi/, mogu naći mermerni /rtovi, balerine s labudovima, &ijana, boginja lova od zelenog galalita, baači diska i žeteoi, sve ono što se poklanja za ro'endane i svadbe, eo taj žalosni svet koji trgovački i lakrdijaški du/ i dalje gomila iznad naši/ ognjišta. %li, takva primena lošeg ukusa ovde poprima neku baroknu draž, tako da joj se sve prašta. 3vo šta nudi prašnjava škrinja jednog izloga: užasne gipsane Aigurie krivi/ stopala, /rpu ;embrantovi/ rteža " „rasprodaja, *B Aranaka komad( " „šaljive klopke(, trobojne bu'elare, jedan pastel iz C4=== provansals$i' vino' za konzerviranje zeleni/ veka, plišano magarene na navijanje, boe s provansals$i'
maslina i jednu odvratnu deviu od drveta, bestidnog osme/a. ?% da bi svima bilo jasno, „uprava( je ispod nje stavila natpis: „ogorodia u drvetu.(@
< 1ranu se mogu naći: *. )aAane sa šankom od uglanane prljavštine, posutim nožiama i krilima muva, sa uvek nasmejani nasmejanim m gazdom, iako je sala uvek prazna. prazna. „8ala „8ala rna( rna( kaAa tu košta *D sua, a velika *E. D. 7otograAske radnje, u kojima te/nika nije napredovala od pronalaska AotograAske /artije. < nji/ovim izlozima je prikazana jedinstvena Aauna, kakva se ne može sresti na ulii, od lažnog mornara nalakćenog na stočić, do nakaradno obučene mlade udavače, opušteni/ ruku, s nekom šumom u pozadini. 8oglo bi se pomisliti da to i nisu pravi portreti već kreaije. -. ;ečito mnoštvo pogrebni/ radnji. !o ne znači da se u 1ranu umire više nego drugde, ali mislim da od toga tamo prave veće pitanje. $impatična naivnost tog trgovačkog sveta proteže se i na reklamu. Čitam letak jednog oranskog bioskopa, koji najavljuje neki trećerazredni Ailm. 5apažam prideve „raskošan(, „velel „velelepa epan(, n(, „izvan „izvanred redan( an(,, „pres „prestiž tižan an(, (, „potr „potresa esan( n( i „zapan „zapanjuj jujući ući(. (. a kraju, kraju, uprav upravaa obaveštava publiku o žrtvama koje je morala da podnese da bi joj prikazala to izuzetno „ostvarenje(. 8e'utim, ena karata neće biti povećana.
ilo bi pogrešno misliti da je to odraz južnjačkog smisla za preuveličavanje. %utori te divne reklame pružaju dokaze o svom psi/ološkom daru. !reba pobediti ravnodušnost i duboku apatiju koji se u ovoj zemlji osete čim treba izabrati izme'u dve predstave, dva posla i, često, izme'u dve žene. 6judi se odlučuju samo kada su na to prisiljeni. % reklama reklama to dobro zna. = ona će poprimiti američke razmere, zato što, i ovde i tamo, ima iste razloge za očajanje.
na jedan jedan sat vrtogl vrtoglav avii ii savrše savršenog nog po posto stojan janja. ja. !ada se prisus prisustvu tvuje, je, kažu kažu zavidl zavidljiv jivi, i, sastanima %meričke %meričke komisije. %li, u tim rečima se oseća gorčina ljudi iznad trideset godina, koji nemaju šta da traže u tim igrama. 1ni ne s/vataju te svakodne svakodnevne vne kongrese kongrese mladosti i romantike. !o su, u stvari, skupštine ptia, na koje se nailazi u indijskoj književnosti. %li, na bulevarima 1rana ne postavlja se pitanje „bića( i ne mari za put savršenstva. savršenstva. 1staju samo lepršanje krila, paunovo šepurenje, vragolasta i pobednička ljupkost, sav sjaj bezbrižne pesme, koja zamire zamire s dolaskom noći. )ao da čujem Hljestakova: „!reba se baviti nečim uzvišenim>( %vaj> 1n bi to i mogao. Puste li ga, naseliće ovu pustinju za nekoliko godina. %li, za sada, jedna tek pomalo tajanstvena duša treba da se oslobodi u tom opuštenom gradu, s njegovom povorkom našminkani/ devojaka, a ipak nesposobni/ da izveštače uzbu'enje, koje tako r'avo glume kokete da se to lukavstvo odma/ prozre. aviti se nečim uzvišenim> olje pogledajte: kapela $anta )ruz isklesala u steni, planine, ravno more, žestok vetar i sune, velike dizalie u lui, vozovi, /angari, kejovi i gigantski putevi koji se penju uz litiu grada, a u samom gradu takve igre i takva dosada, takva samoća. 8ožda sve to zaista nije dovoljno uzvišeno. %li, velika vrednost ti/ prenaseljeni/ ostrva jeste u tome što se baš tu sre razgolićuje. !išina je moguća još samo u bučnim gradovima. gradovima. &ekart je iz %msterdama pisao starom alzaku: „$vakog „$vakog dana šetam kroz zbrku jednog velikog naroda, sa isto toliko slobode i mira kao što biste vi šetali svojim alejama.(D
PUSTINJA U OANU
Prinu'eni da žive pred divnim predelom, 1rani su izašli kao pobednii iz tog teškog iskušenja tako što su se ogradili neobično ružnim zdanjima. Fovek očekuje grad otvoren prema moru, okupan i osvežen večemjim povetarem. % izuzev španske četvrti, - nai'e se na grad koji je okrenuo le'a moru, koji se izgradio tako što se uvrtao oko samog sebe, kao puž. 1ran je veliki kružni, žuti zid, pokriven surovim nebom. < početku čovek luta po lavirintu, traži more, kao %rijadnin znak. %li, samo se vrti u krug, po mrkim i zagušljivim uliama# 8inotaur je na kraju proždrao 1rane: to je dosada. 4eć 4eć odavno 1rani više ne lutaju. 1ni su pristali da budu pojedeni. pojedeni. D $ećajući se bez sumnje ti/ lepi/ reči, u 1ranu je osnovano &ruštvo za predavanja i diksusije, pod nazivom „)lub )ogito(" - = novo novogg buleva bulevara ra 7ron"d 7ron"de"8 e"8er er..
e može se znati znati šta je kamen dok se ne do'e u 1ran. < ovom gradu, najprašnjavijem najprašnjavijem od svi/, šljunak aruje. !oliko ga vole, da ga trgovi stavljaju u izloge da pritisnu /artiju ili samo da bi ga pokazali. $kuplja se u gomile duž ulia, nesumnjivo na zadovoljstvo očiju, pošto je godinu dana kasnije gomila i dalje tu. 1no što na drugim mestima rpe poeziju iz biljnog sveta, ovde uzima oblik kamena. $totinjak stabala, koja se mogu videti u trgovačkom delu grada, brižljivo se prekrivaju prašinom. !o je okamenjeno rastinje, s čiji/ se krošnji širi miris opor i prašnjav. prašnjav. < %lžiru, arapska groblja su poznata po svojoj blagosti. < 1ranu, iznad jaruge ;asel"%in, ovog puta okrenuta moru, priljubljena uz plavo nebo, groblja su polja trošnog, krečnjačkog šljunka, na kojima sune pali zaslepljujuće požare.
prestonia.
I!E
.entralni sports$i $lub , u ulii 7onduk, u 1ranu, prire'uje boksersko veče, za koje
tvrdi da će zadovoljiti prave ljubitelje. !o konkretno znači da su najavljeni bokseri daleko od toga da budu zvezde, da se neki me'u njima prvi put penju u ring i da se, prema tome, može računati ako ne na veštinu, onda makar na srčanost rivala. Pošto me je jedan 1rana naelektrisao svečanim obećanjem „da će biti krvi( i ja sam se te večeri našao me'u pravim ljubiteljima. 1ni očigledno ne traže udobnost. = zaista, ring su postavili u dnu neke garaže, beli/ zidova, pokrivene talasastim limom i jarko osvetljene. $tolie na sklapanje su pore'ane na sve četiri strane oko konopaa. !o su „počasna mesta(. 1stala sedišta su pore'ana dužinom garaže, a na kraju je ostavljen slobodan prostor, prostor, zvani „šetalište(, neop/odan zato što niko od petsto ljudi koji se tu mogu naći ne bi mogao da izvuče svoju maramiu, a da ne izazove težak inident. < tom pravougaonom sanduku dišu /iljadu muškaraa i dve"tri žene " od oni/ koje, po rečima mog suseda, uvek „žele da budu primećene(. $vi se krvnički znoje. < očekivanju borbi „nada(, iz džinovskog zvučnika dopire krkljanje !ina ;osija ?!ino ;ossi@. ;omansa pred ubistvo. $trpljenje pravog ljubitelja je bezgranično. 8eč zakazan za D* čas, nije počeo ni u D*.-B i niko se nije bunio. Proleće je toplo, a miris ljudi, koji na sebi nose samo košulje, omamljujući je. 4ode se oštre rasprave, uz povremeni prasak čepova Alaša s limunadom i neumornu kuknjavu korzikanskog pevača. ekoliko novi/ gledalaa se utiskuje u gomilu, a jedan zaslepljujući zaslepljujući reAlektor onda prosu svetlost na ring. orbe orbe nada počinju. počinju. adama, ili debitantima, koji se bore iz zadovoljstva, uvek je stalo da to i dokažu, tako što žure da unakaze jedan drugog, prezirući svaku te/niku. ikada ne mogu da izdrže više od tri runde. < tom pogledu, junak večeri je „)id %vion(, koji inače prodaje srećke po terasama kaAea. jegovo protivnik je u stvari nespretno ispao iz ringa, na početku druge runde, od udara pesnie koja se vrtela kao propeler. propeler. 2omila je malo živnula, ali to je i dalje samo učtivost. $a ozbiljnošću udiše sveti miris melema. Posmatra niz usporeni/ obreda i žrtvovanja bez reda, čiji ublaženi prikaz, igra senki
boraa na belom zidu, svemu daje još veću verodostojnost. $ve to su samo sračunati prolozi jednog divljačkog kulta. Pravi trans nastupa nastupa kasnije. = evo, zvučnik najavljuje %mara, „tvrdokornog 1rana, koji se ne predaje(, protiv Pereza, „alžirskog razarača(. eko neupućen bi pogrešno protumačio urlanje koje dočekuje stupanje boksera u ring. 5amislio bi neku senzaionalnu borbu, kojom bokseri treba da reše neki lični sukob, za koji publika zna. =stina, oni treba da reše jedan sukob. %li, to je ona borba na život i smrt koja već eo vek razdvaja %lžir i 1ran. ekoliko vekova unazad, ta dva severnoaArička grada bi iskrvarila, kao Piza i 7irena u neka srećnija vremena. ji/ovo suparništvo je utoliko jače zato što, bez svake sumnje, nema nikakvog osnova. Pošto imaju sve razloge da se vole, oni se u istoj srazmeri mrze. 1rani optužuju %lžire %lžire da su „Aoliranti(. %lžiri pak tvrde da su 1rani seljačine. !e !e uvrede su mnogo teže nego što izgledaju, zato što su metaAizičke, a pošto nemaju mogućnost opsade, 1ran i %lžir se susreću, bore i uzajamno vre'aju u oblasti sporta, statistike i javni/ radova. Prema tome, ovde se na ringu odigrava jedna strania istorije. !vrdokorni 1rana, koga podržava /iljadu urlajući/ glasova, brani protiv Pereza način života i ponos jedne provinije. =stine radi, mora se reći da %mar r'avo vodi svoju raspravu. jegova argumentaija argumentaija pati od jednog nedostatka: suviše je kratka. $ druge strane, argumenti alžirskog „razarača( imaju potrebnu dužinu. 1ni se ubedljivo spuštaju na arkade protivnika. 1rana gordo tetura, dok razjarena publika sipa pogrde.
prenemaganja, kao kao što glumi napuštaju napuštaju senu kada se komad završi. završi. e može biti prirodnije, šeširi se otresaju od prašine, stolie vraćaju na mesto, a sva lia naglo dobijaju dobroćudni izraz poštenog gledaoa koji je platio kartu za porodični konert. < poslednjem meču susreću se prvak Aranuske mornarie i bokser iz 1rana. 1vog puta, prednost dužeg udara ima ovaj drugi. %li, ta prednost u prvi/ nekoliko rundi ne uzbu'uje masu. oš je mamurna od uzbu'enja, tek dolazi k sebi. oš uvek ne može da povrati da/. %ko i aplaudira, to nije od sra. % zviždi bez mržnje. $ala se deli u dva tabora, mora se, takav je red. %li, u svačijem izboru oseća se ravnodušnost, koja prati veliki umor. %ko 7ranuz ide u „klinč( ili ako 1rana zaboravi da se ne napada glavom, bokser se povija pod pljuskom zvižduka, ali salva aplauza ga odma/ podiže. !ek su sedmoj rundi sport ponovo izbija na površinu, površinu, kada i svi pravi ljubitelji ljubitelji isplivaju isplivaju iz umora. umora. 7ranuz 7ranuz je, istina, istina, poljubio patos, i onda se, u želji da povrati poene, zaleteo na protivnika. „3vo(, reče moj sused, „sad počinje korida(. = stvarno stvarno je bila korida. korida. 1bliveni znojem, pod pod neumoljivim osvetljenjem, osvetljenjem, oba boksera spuštaju gard, udaraju zatvoreni/ očiju, guraju se ramenima i kolenima, mešaju krv i Arkću od besa. < isto vreme, ela sala se diže na noge i skandira naporima ove dvojie /eroja. = ona prima udare, vraća i/, oponaša nji/ov zvuk sa /iljadu prigušeni/ i zadi/ani/ glasova. =sti oni koji su ravnodušno izabrali za koga će da navijaju, ostaju pri svom izboru iz tvrdoglavosti i padaju u vatru. $vaki/ deset sekundi uzvik mog suseda zapara mi u/o, „Hajde plavi, napred mornaria>(, dok jedan gledala ispred nas urla 1ranu, „%nda> Hombre>( 6judina i Plavi navaljuju, a s njima, u tom /ramu od kreča, lima i ementa, i ela jedna sala, prepuštena bogovima bogovima niska čela. $vaki udara koji tupo zazvoni zazvoni po sjajnim grudima, odjekne ogromnim vibraijama u samom telu mase, koja, uz boksere, daje sve od sebe. < takvoj atmosAeri, nerešen rezultat izaziva nezadovoljstvo. aime, on vre'a publiku, njen čisto mani/ejski senzibilitet. Postoje dobro i zlo, pobednik i pobe'eni. eko je u pravu, ako već nije u krivu. 5aključak te besprekorne logike odma/ izražava dve /iljade energični/ plućni/ krila, koja optužuju sudije da su se prodali. %li, mornar je zagrlio svog protivnika u ringu i pije njegov bratski znoj. !o je dovoljno da sala istog časa promeni stav i da se razlegne aplauz. 8oj sused ima pravo: oni nisu divljai. 8asa koja se izliva napolje, pod nebom punim tišine i zvezda, izdržala je tešku, isrpljujuću borbu. $ada ćuti, krišom nestaje, bez snage za egzegezu. egzegezu. Postoje dobro i zlo, tako kaže ta religija bez milosti. )o/orta vernika je još samo skup rni/ i beli/ senki koje nestaju u noći. aime, snaga i žestina su usamljeni bogovi. 1ni ništa ne ostavljaju sećanju. %li zato obilato dele svoja čuda u sadašnjosti. = takvi bogovi odgovaraju ovom narodu bez prošlosti,
koji slavi svoje pričešće oko bokserski/ ringova. !i obredi su pomalo teški, ali uprošćavaju sve. &obro i zlo, pobednik i pobe'eni: u )orintu su bila dva /rama, jedan do drugog, /ram $ile i /ram užde.
SPOMENICI
=z mnogo razloga, isto toliko ekonomski/ koliko i metaAizički/, može se reći da je oranski stil, ukoliko postoji, najbolje došao do izražaja u neobičnom zdanju nazvanom „&om /aison du .olon@. ije kolonista kolonista(( ? /aison ije da 1ran 1ranuu nedo nedost staj ajuu spom spomen eni ii. i. 2rad 2rad ima sasv sasvim im
dovoljno maršala iz vremena Farstva, ministara i lokalni/ dobrotvora. $reću se na malim prašnjavim trgovima, oguglali na kišu i sune, i samo pretvoreni u kamen i dosadu. %li, oni ipak predstavljaju spoljne utiaje. < ovom srećnom varvarstvu, oni su žalosna znamenja ivilizaije. 1ran je, naprotiv, sam sebi podigao sopstvene oltare i Aorume. < sru trgovačke četvrti, pošto je trebalo podići zajednički dom za bezbrojne poljoprivredne organizaije od koji/ živi ova zemlja, 1ranima je palo na pamet da, od peska i kreča, izgrade ubedljivu sliku svoji/ vrlina. 0o' naseljeni$a . $udeći po zdanju, ti/ vrlina ima tri: smelost ukusa, ljubav za žestoko i smisao za istorijske sinteze. 3gipat, 4izantija i 8in/en sara'ivali su u složenoj izgradnji tog kolača u obliku ogromnog izvrnutog pe/ara. ;aznobojni kamenčići vrlo eAektno obrubljuju krov. 9ivopisnost tog mozaika je toliko ubedljiva da u prvi ma/ ne vidimo ništa, osim zaslepljujućeg šarenila. %li, izbliza, kada se pažljivije pogleda, vidi se da i on ima nekog smisla: graiozni kolonista, sa leptir mašnom i tropskim šlemom, prima na poklonjenje povorku robova u antičkim nošnjama.J 5danj 5danjee je, sa svim svim svojim svojim šarenim šarenim ukrasi ukrasima, ma, postavljeno nasred raskrsnie, kojom svaki čas prolaze mali tramvaji s dvoja kola, i čija prljavština predstavlja predstavlja jednu od draži grada. grada. $ druge strane, 1ran mnogo drži do svoja dva lava na !rgu !rgu oružja ?la plae dI%rmes@. 1d *EEE. godine oni dostojanstveno sede sa obe strane stepeništa 1pštine. ji/ov autor se zvao )ain. )rase i/ veličanstveno držanje i zdepast torzo. Priča se da, ponekad, noću, silaze jedan za drugim sa svoji/ postolja, obilaze u tišini mračni trg i onda dugo mokre ispod veliki/, prašnjavi/ Aikusa. !o su, razume se, glasine koje 1rani rado slušaju. %li, to je malo verovatno. J oš jedna jedna vrlina vrlina alžirsk alžirskee rase rase je, kao kao što se se vidi, vidi, iskrenost. iskrenost.
=ako sam malo istraživao njegov slučaj, nisam bio nimalo oduševljen )ainom. $aznao sam jedino da je uživao glas veštog vajara životinja. % ipak često mislim na njega. !o je jedna od oni/ padina niz koje vam u 1ranu kreću misli. 3vo jednog umetnika zvučnog imena, koji je za sobom ostavio delo bez značaja. ekoliko stotina /iljada ljudi sviklo se na dobroćudne zveri, koje je on postavio ispred razmetljivog zdanja 1pštine. = to je jedan od načina da se uspe u umetnosti. !a dva lava, kao i /iljade drugi/ dela iste vrste, nisu dokaz talenta, već nečeg sasvim drugog. eki su napravili „oćnu stražu(, „$veti 7ranja dobija stigme(, „&avida( ili „4eličanje veta(. )ain je, me'utim, postavio dve vesele njuške na trgu jedne prekomorske trgovačke trgovačke provinije. %li, &avid će se jednog dana srušiti, zajedno zajedno sa 7irenom, a lavovi će možda preživeti propast. oš jednom, oni su dokaz nečeg sasvim drugog. 8ože li se ova ideja izraziti preiznije0 =ma u ovom beznačajnom delu i nečeg solidnog.
planine. 4ezani 4ezani za isto uže, duž boka /ridi, na desetine ljudi, trbu/om naslonjeni na ručie automatski/ bušilia, podr/tavaju u vazdu/u po eo dan i odvajaju ele slojeve stene, koji se ruše uz grmljavinu i oblake prašine. edaleko odatle, vagoneti se izvrću iznad padina, i stene, naglo izručene u more, kotrljaju se i padaju u vodu, a svaki veći komad prati jato lakšeg kamenja. < pravilnim razmaima, u mrkloj noći i usred bela dana, eksplozije potresaju elu planinu i podižu čak čak i samo more. < sru tog gradilišta, čovek napada kamen, liem u lie. = kada bi se makar na čas moglo zaboraviti teško ropstvo od kojeg zavisi taj posao, tome bi se trebalo diviti. !e stene, otkinute od planine, služe čovekovim namerama. aslagane jedne iznad drugi/, ispod prvi/ talasa, pomaljaju se malo po malo i najzad uobličavaju u mol, koji ubrzo prekrivaju ljudi i mašine, i napreduju iz dana u dan prema pučini. 1gromne čelične čeljusti riju neprekidno po utrobi /ridi, okreću se oko sebe i bljuju u vodu gomile kamenja. = što se više spušta linija grebena, ela obala neodoljivo pobe'uje more. ;azume se, nije moguće uništiti kamen. 1n može samo da se premešta. < svakom slučaju će trajati duže od ljudi koji se njime služe. 5a sada kamen podržava nji/ovu želju za akijom. Čak je i to, bez sumnje, beskorisno. %li, menjati stvari, to je posao ljudi: treba se opredeliti i onda raditi na tome ili ne raditi ništa. 1rani su očigledno napravili izbor. Pred tim ravnodušnim zalivom, oni će još godinama slagati gomile šljunka duž obale )roz sto godina, dakle sutra, moraće se početi ponovo. %li, danas te naslage stena svedoče u korist ljudi s maskama od prašine i znoja, koji kruže izme'u nji/. Pravi spomenik 1rana ipak je njegovo kamenje.
AIJA"NIN KAMEN
=zgleda da su 1rani kao onaj 7loberov prijatelj, koji je na samrti pogledao poslednji put ovu nezamenljivu zemlju i uzviknuo: „5atvorite prozor, suviše je lepo.( 5atvorili su prozor, prozor, zazidali su se, anatemisali pejzaž. %li, 6e Poateven je umro, a posle njega, dani su nastavili da smenjuju jedni druge. =sto tako, iza žuti/ zidova 1rana, more i zemlja nastavljaju svoj ravnodušni dijalog. !a večitost sveta je uvek imala suprotne draži za čoveka. =li ga baa u očajanje ili ga oduševljava. $vet nikada ne kaže samo jedno, on zainteresuje, zatim zamara. 1vaj 1vaj esej esej se bavi odre'en odre'enim im iskušen iskušenjem jem.. jega jega treba poznav poznavati ati.. 1nd 1ndaa se nešto nešto može preduze preduzeti ti ili ne preduzeti, ali svesno.
%li, na kraju ipak ip ak pobe'uje upornošću. 1n je uvek u pravu. 4eć na samim samim kap kapija ijama ma 1rana 1rana prirod prirodaa pod podiže iže glas. glas. )od )an )anast astela ela se prosti prostiru ru ogromne poljane pokrivene mirisnim žbunjem. $une i vetar tu govore samo o samoći. =znad 1rana diže se planina $anta )ruz, sa svojom visoravni i /iljadu jaruga koje vode ka njoj. Putevi, nekada pro/odni, zakačili su se za padine bregova iznad mora. < januaru, neke od nji/ pokriva veće. )rasuljak i ljutić pretvaraju i/ u raskošne aleje opšivene žutim i belim porubom. 1 planini $anta )ruz je sve već rečeno. %li, ako bi/ trebalo da govorim o njoj, prešao bi/ preko sveti/ proesija proesija koje se na velike rkvene praznike penju penju uz surovu planinu, da bi/ govorio o nekim drugim /odočašćima. $amotnička, ona vijugaju kroz rveni kamen, dižu se iznad nepomičnog zaliva i posvećuju toj goleti jedan svetao i savršen čas. 1ran ima i svoje peščane pustinje: svoje plaže. 1ne nadomak gradski/ kapija puste su samo zimi i u proleće. !ada su to zaravni pokrivene asAodelima, načičkane malim vilama, okruženim većem. 8ore prigušeno /uči u podnožju. %li, samo sune, povetara, belina asAodela, jasno plavetnilo neba, sve to dopušta da se zamisle leto, pornela mladež koja prekriva plažu, dugi časovi na pesku i iznenadne blage večeri. $vaka godina donosi novu žetvu devojaka vetova. 1ne očigledno žive samo jedno leto. =duće godine zameniće i/ druge tople krunie, koje su pre godinu dana bile samo devojčie, tela tvrdi/ kao pupolji. < jedanaest sati prepodne, sva ta mlada put, jedva pokrivena šarenim tkaninama, sliva se s visoravni na peščanu plažu kao raznobojni talas. !reba poći dalje ?a ipak tako neobično blizu mesta gde se dve stotine /iljada ljudi vrti u krug@ da bi se otkrio predeo, još uvek netaknut: duge, puste dine, gde je poneka rvotočna koliba jedini trag prolaska ljudi. !ek s vremena na vreme, neki pastir, %rapin, potera vr/om dina rne i sivkaste mrlje svog stada koza. a ovim oranskim plažama, svako letnje jutro izgleda kao prvo jutro sveta. $vaki sumrak izgleda kao da je poslednji, svečani ropa najavljen poslednjom svetlošću, od koje sve boje potamne. 8ore je duboko plavo, put boje usirene krvi, plaža žuta. $ve nestaje sa zelenim sunem# sat kasnije, niz dine se sliva mesečina. !ad nastupaju bezmerne noći pod kišom zvezda. Ponekad i/ preseaju oluje, i munje teku niz dine, nebo bledi od nji/, a narandžasti odsjaji pale se na pesku i u očima. %li, to se ne može opisati, to treba doživeti. !olika samoća i veličina daju tom mestu nezaboravan izgled. < mlako praskozorje, kad pro'u prvi, još uvek rni i gorki talasi, jedno novo biće zasea vodu, tako tešku od noći.
sru, inače ne tako vernom. = znam da bi danas na puste dine, ako na nji/ odem, isto nebo opet prosipalo svoj tovar mirisa i zvezda. !o !o je, naime, zemlja nevinosti. %li, nevinosti su potrebni pesak i kamenje. % čovek se odučio da u njima živi. !ako makar izgleda, pošto se povukao u taj čudni grad, u kojem drema dosada. 8e'utim, baš to sučeljavanje daje vrednost 1ranu. Prestonia dosade, opkoljena nevinošću nevinošću i lepotom, a vojska koja je drži pod opsadom ima vojnika koliko ima i kamenja. % ipak, u nekim časovima, kako je jako iskušenje da se iz grada prebegne neprijatelju> )akvo iskušenje da se utopi u taj užareni i nepomični svet, koji prkosi istoriji i njenim uzbu'enjima> !o je, bez sumnje, uzaludno. %li, u svakom čoveku postoji neki duboki nagon, koji nije ni stvaralački, ni rušilački. $amo želja da se ne podseća ni na šta. < seni vreli/ oranski/ zidova, na njegovom prašnjavom asAaltu, čovek ponekad oseti taj poriv. poriv. =zgleda da se du/ovi koji mu se na neko vreme prepuste nikada ne osete zakinutim. !o su 3uridikina tama i =zidin san. 3vo pustinje gde će misao pronaći sebe, a sveža ruka večeri leći na uznemireno sre. a ovoj 8aslinovoj gori bdenje je nepotrebno# du/ se pridružuje usnulim apostolima i daje im za pravo. &a li su zaista pogrešili0 =pak im je bilo dato otkrovenje. $etimo se $akjamunija u pustinji. Proveo je tamo duge godine, čučeći, nepomičan, očiju uprti/ u nebo. = bogo bogovi vi su mu zavideli zavideli na toj mudrosti mudrosti i sudb sudbini ini kamena. kamena. < njegovim ispruženim i ukočenim rukama lastavie su svile gnezdo. %li, jednog dana one odleteše, na zov daleki/ zemalja. % onaj koji je u sebi ubio želju i volju, slavu i bol, zaplakao je. &ešava se tako da veće nikne na steni. &a, pri/vatamo kamen, kada nam je to potrebno. !u !u tajnu i to nada/nuće koje očekujemo od ljudski/ lia, može i on da nam pruži. !o sigurno ne može da traje. %li, šta uopšte može da traje0 !ajna lia izbledi i evo nas opet u lanu želja. = ako kamen ne može da nam pruži više nego ljudsko sre, može makar isto toliko. „e biti ništa>( Hiljadama godina taj veliki krik podizao je milione ljudi na pobunu protiv želje i bola. jegovi j egovi su odjei, kroz vekove i preko okeana, došli da zamru ovde, na najstarijem moru sveta. 1ni se još uvek potmulo razbijaju o tvrde /ridi 1rana. $vi iz ovog kraja su, i ne znajući, poslušali taj savet. !o je, razume se, skoro uzaludno. ištavilo se ne može dostići ništa više nego apsolut. %li, pošto pri/vatamo, kao milost, večite poruke koje nam prenose ruže ili ljudska patnja, nemojmo odbaivati ni retke pozive na san, koje nam upućuje zemlja. = jedno i drugo je podjednako istinito. 3vo, možda, %rijadnine niti za ovaj mesečarski i grozničavi grad. Čovek tu spoznaje vrednost, uostalom privremenu, odre'ene vrste dosade. % da bi bio pošte'en, treba kaže „da(
8inotauru. !o je stara i plodna mudrost. =znad ti/og mora, u podnožju rveni/ /ridi, dovoljno je naći pravu ravnotežu, na sredini izme'u dva glomazna rta, koji se, levo i desno, kupaju u bistroj vodi. < da/tanju obalskog brodića, koji puzi površinom pučine, obasjan blistavom svetlošću, čuje se tada prigušeni zov neljudski/ i blistavi/ sila: to se 8inotaur oprašta sa nama. Podne je i sam dan je u znaku terazija. Pošto je obavio obred, putnik, kao nagradu, prima znamen svog izbavljenja: mali kamen, koji podigne sa /ridi, suv i nežan kao vet asAodela. 5a upućenog, svet nije teži od tog oblutka. %tlasov zadatak je lak, treba samo izabrati pravi čas. Čovek onda s/vata da na jedan sat, mese dana ili godinu, ove obale mogu da posluže slobodi. 1ne bez razlike, i ne gledajući i/, pozdravljaju kalu'era, činovnika ili osvajača. ilo je dana kada sam očekivao da na uliama 1rana sretnem &ekarta ili Fezara ordžiju. !o se nije desilo. %li, neko drugi će možda imati više sreće. 4eliki podvig, veliko delo, muževna meditaija, za/tevali su nekada samoću peska ili manastira. !u se bdelo uoči veliki/ du/ovni/ bitaka. 2de bismo i/ danas bolje slavili, nego u praznini jednog velikog grada, smeštenog za duga vremena usred lepote lišene du/a0 3vo malog kamena, nežnog kao asAodel. 1n je početak svega. Fveće, suze ?ako baš insistirate@, odlasi i borbe ostaju za sutra.
$ vr/a visoravni lastavie se obrušavaju u ogromne kazane u kojima ključa vazdu/. Fela obala je spremna za pokret, prožima je neki pustolovni dr/taj. $utra ćemo, možda, poći zajedno. ?*+-+@
#ademi
„5nate li(, govorio je apoleon 7ontanu, „čemu se najviše divim na svetu0 emoći sile da sazda nešto. Postoje samo dve sile na svetu: sablja i du/. a kraju uvek du/ pobe'uje sablju.( 1svajači su, kao što se vidi, ponekad melan/olični. !reba ipak platiti neku enu za toliku pustu slavu. %li, ono što je pre sto godina važilo za sablju, danas više ne važi u istoj meri za tenk. 1svajači su imali uspe/a i sumorna tišina predela bez du/a prostirala se godinama nad iskidanom 3vropom. < doba strašni/ ratova u 7landriji, /olandski slikari su možda možda mogli da slikaju slikaju petlove petlove iz svoji/ svoji/ živinarnika. živinarnika. =sto tako je zaboravlje zaboravljenn i $togodišnj $togodišnjii rat, ali molitve šleski/ mistika još uvek žive u nekim srima. %li, stvari su se danas promenile, slikar i kalu'er su mobilisani: mi i ovaj svet smo jedno. &u/ je izgubio onu kraljevsku sigurnost koju je osvajač znao da mu prizna, i sada se isrpljuje proklinjući silu, jer ne ume da je savlada. savlada. &obre duše kažu da je to zlo. 8i ne znamo da li je to zlo, ali znamo da je tako. 5aključak je da se treba prilagoditi. &ovoljno je da znamo šta /oćemo. % ono što /oćemo jeste da više nikada ne povijemo glave pred sabljom, da više nikada ne damo za pravo sili koja nije u službi du/a. !o je zadatak, istina je, kojem nema kraja. %li, na nama je da nastavimo. e verujem dovoljno u razum, da bi/ računao na progres ili na bilo koju AilozoAiju istorije. =pak, verujem da ljudi nikada nisu prestali da napreduju u razumevanju svoje sudbine. ismo prevazišli svoje stanje, a ipak ga bolje poznajemo. 5namo da smo u protivrečju, ali i da moramo da odbaimo protivrečnost i učinimo sve što je potrebno da bismo je smanjili. aš ljudski zadatak jeste da prona'emo oni/ nekoliko Aormula koje će umiriti beskrajnu zebnju slobodni/ duša. !reba da okrpimo ono što je poepano, da učinimo pravdu pojmljivom u jednom svetu tako tako očevid očevidno no nep neprav ravedn ednom, om, da vratimo vratimo veru veru u po posto stojan janje je sreće sreće narodi narodima ma zatrov zatrovan anim im nesrećom veka. Prirodno, to je natčovečanski zadatak. %li, natčovečanskim se nazivaju zadai za koje je ljudima potrebno mnogo vremena da i/ ispune, to je sve.
5najmo, dakle, šta /oćemo, ostanimo čvrsto pri du/u, čak i ako sila, da bi nas osvojila, preuzme lik neke ideje ili udobnosti. Pre svega ne treba očajavati. e obraćajmo previše pažnje na one koji predskazuju predskazuju kraj sveta. Fivilizaije ne umiru tako lako, a čak i ako se ovaj svet sruši, to će biti posle toliki/ drugi/. =stina je da živimo u tragičnom dobu. %li, mnogi brkaju tragičnost i očajavanje. „< nesreći(, govorio je 6orens, „tragedija bi morala da bude kao dobar udara nogom.( 3vo jedne zdrave smisli, odma/ primenljive. &anas ima mnogo stvari koje zaslužuju takav udara. &ok sam živeo u %lžiru, strpljivo sam provodio zimu, jer sam znao da će se preko noći, jedne jedine Aebruarske noći, /ladne i čiste, bademi u &olini )onzula prekriti belim vetovima. = bivao sam zadivljen kako taj nežni sneg zatim odoleva svim kišama i vetru s mora.
Prometej u $a%lu
„=zgledalo mi je da nešto nedostaje božanstvu, sve dok nije bilo ničeg što bi mu se suprotstavljalo.( Pro'etej Pro'etej na av$azu, 6ukijan
Kta znači Prometej za današnjeg čoveka0 8oglo bi se bez sumnje reći da je taj pobunjenik protiv bogova postao uzor za savremenog čoveka i da se ta pobuna, koja je pre više /iljada godina buknula u pustinjama $kitije, danas završava u istorijskom grču kojem nema ravna. %li, nešto nam u isti ma/ govori da taj prognanik ostaje prognan i me'u nama, i da smo još uvek gluvi za veliki krik ljudske pobune, čiji je on usamljeni vesnik. &anašnji čovek je zaista onaj koji pati, u ogromnim masama, na skučenom prostoru ove zemlje, čovek lišen vatre i /rane, za koga je sloboda još uvek raskoš koja može da sačeka# i tom čoveku je i dalje su'eno da sve više pati, kao što je i slobodi i njenim poslednjim svedoima su'eno da sve više nestaju. Prometej, to je onaj /eroj koji je dovoljno voleo ljude da bi im istovremeno dao vatru i slobodu, te/niku i umetnosti. Čovečanstvu je danas potrebna samo te/nika i samo se o njoj brine. 1no se buni kroz svoje mašine, dok u umetnosti i svemu što ona nosi sa sobom vidi prepreku i znamen ropstva. % obeležje Prometeja Prometeja je, me'utim, da ne može da razdvoji razdvoji mašinu od umetnosti. umetnosti. 1n misli da se mogu istovremeno osloboditi i telo i duša. &anašnji čovek veruje da prvo treba osloboditi telo, čak i ako du/ mora privremeno da umre. %li, može li du/ da umre privremeno0
čežnja za svetlošću daje mi za pravo: ona mi govori o jednom drugom svetu, o mojoj pravoj domovini. &a li ona za još neke ljude ima smisla0 1ne godine kada je izbio rat, trebalo je da po'em na putovanje tragom 1diseja. < to vreme, čak je i neki siromašni mladić mogao da kuje velelepne planove o prelasku mora u susret svetlosti. %li, tada sam učino što i ostali. isam se ukrao. $tao sam u red koji je trupkao u mestu, pred vratima pakla. 8alo pomalo, ušli smo unutra. = na prvi krik ubijene nevinosti, vrata su se zalupila za nama. ili smo u paklu# nikada više nismo izašli. 4eć 4eć šest dugi/ godina pokušavamo da se priviknemo. !ople !ople aveti srećni/ ostrva sada nam se privi'aju samo na kraju još jednog niza dugi/ godina, bez vetra u suna, koje su tek pred nama. = kako onda, u ovoj vlažnoj i tmurnoj 3vropi, ne dočekati s dr/tajem žaljenja i tegobnog saučesništva onaj vapaj starog Katobrijana upućen %mperu, kada je ovaj polazio za 2rčku: „ećete naći nijedan maslinov list, nijedno zrno grož'a, koje sam ja video na %tii. 9alim čak i za travom svog doba. isam imao snage da podarim život makar jednom žbunu vresa.( !ako i mi, utonuli, uprkos svojoj mladoj krvi, u užasnu starost ovog poslednjeg veka, žalimo ponekad za travom iz svi/ vremena, za maslinovim listom koji neće ići da vidimo zbog njega samog, za grož'em slobode. Čovek je svuda, svuda su njegovi krii, njegov bol i njegove pretnje. 8e'u tolikim okupljenim stvorenjima, nema više mesta za vrčke. =storija je jalova zemlja, na kojoj vres ne raste. &anašnji čovek je, me'utim, izabrao istoriju i nije ni mogao, niti smeo da joj okrene le'a. %li, umesto da je potčini, on iz dana u dana sve više pristaje da joj bude rob. = tu izdaje Prometeja, tog sina „smeli/ misli i laka sra(. !u se vraća bedi ljudi, koje je Prometej Prometej /teo da spase. spase. „2ledali su, a nisu videli, slušali slušali su, a nisu čuli, čuli, kao privi'enja iz snova...( snova...( &a, dovoljno je jedno veče u Provansi, neko savršeno brdaše, miris soli, da bi čovek osetio kako sve tek ostaje da se uradi. !reba ponovo pronaći vatru, ponovo uvesti zanate, da bi se utolila glad tela. %tika, sloboda i njene berbe, /leb duše, ostaju za kasnije. Kta tu možemo, možemo, osim da sami sami sebi doviknemo doviknemo,, „ikada „ikada i/ više neće biti ili će biti za druge(, druge(, i da učinimo sve što je potrebno da makar ti drugi ne oskudevaju u njima. 8i . koji to osećamo s bolom, a ipak pokušavamo da ga primimo bez gorčine u sru, jesmo li mi, dakle, zakasnili ili smo došli prerano, i /oćemo li imate snage da oživimo vresišta0 a to pitanje, koje se postavlja u ovom veku, može se zamisliti Prometejev odgovor. odgovor. < stvari, on ga je već izrekao: „1bećavam vam preobražaj i promenu nabolje, o smrtni, ako ste dovoljno vešti, dovoljno časni, dovoljno jaki da njima upravljate svojim rukama.( %ko je danas spas zaista u našim rukama, onda ću na pitanje veka odgovoriti da, zbog one
promišljene snage i svesne /rabrosti, koje uvek osećam kod nekoliine ljudi koje poznajem. „1 pravdo, o majko moja(, uzvikuje Prometej, „vidiš kako me muče.( % Hermes se ruga /eroju: „Čudi me da ti kao vrač nisi predvideo muke koje trpiš.( „5nao sam(, odgovara pobunjenik. 6judi o kojima govorim tako'e su sinovi pravde. = oni pate zbog nesreće sviju, znajući šta čine. 1ni dobro znaju da nema slepe pravde, da je istorija bez očiju i da zato moramo odbaiti njenu pravdu da bismo je, ako je moguće, zamenili onom koju du/ stvara. = tu se Prometej vraća u naš vek. 8itovi, sami po sebi, nemaju život. 1ni čekaju da i/ mi otelotvorimo. eka jedan jedini čovek na svetu odgovori na nji/ov poziv, i oni nam poklanjaju svoj netaknuti sok. a nama je da ga sačuvamo i postaramo se da san koji donosi ne bude smrtonosan, da bi vaskrsenje bilo moguće. Ponekad sumnjam da je dopušteno da današnji čovek bude spasen. %li, još uvek se mogu spasiti dea tog čoveka, u nji/ovim telima i du/u. 8ogu im se istovreme istovremeno no pružiti izgledi i na sreću i na lepotu. %ko %ko mi moramo moramo da se pomirimo s tim da živimo bez lepote i slobode, koju ona pretpostavlja, mit o Prometeju je jedan od oni/ koji će nas podsećati da svako sakaćenje čoveka može biti samo privremeno i da čoveku ne služimo nikako, ako mu ne služimo elom. %ko je gladan i /leba i vresa, i ako je istina da je /leb najpotrebniji, naučimo kako da sačuvamo uspomenu na vres. < najmračnijem sru istorije, Prome Prometeje tejevi vi ljudi, ljudi, ne prekid prekidaju ajući ći svo svojj teški teški po posao sao,, neće neće pog pogled ledom om nap napušt uštati ati zemlju zemlju i neumornu travu.
Mali &odi' %ro( grado&e be( $ro)lo*ti
lagost %lžira je skoro italijanska. < surovom blesku 1rana ima nečeg španskog. $mešten visoko na steni iznad klisure ;umela, )onstantin podseća na !oledo. %li, Kpanija i =talija su pune uspomena, umetnički/ dela i vredni/ tragova prošlosti. !oledo ima svog 3l 2reka i svog aresa. $ druge strane, gradovi o kojima govorim su gradovi bez prošlosti. !o su, dakle, gradovi bez prepuštanja i nežnosti. < časovima dosade, a to je vreme sijeste, tuga je tu neumoljiva i bez melan/olije. < svetlosti jutra ili u prirodnoj raskoši noći, radost je, opet, bez blagosti. !i gradovi reAleksiji ne nude ništa, ali zato strasti daju sve. isu stvoreni ni za mudrost, niti za tananosti ukusa. edan ares ili neko njemu sličan, tu bi bio smrvljen. 1nima koji putuju iz strasti ?za strastima drugi/@, preosetljivim umovima, estetama i mladenima, putovanje u %lžir ne bi donelo ništa. = osim ako nije reč o nekom apsolutnom pozivu, nikome se ne bi moglo preporučiti da se tu zauvek zauvek skrasi. Ponekad, Ponekad, u Parizu, do'e mi mi da ljudima koje enim, a koji me ispituju o %lžiru, viknem: „e idite tamo>( < toj šali ima neke istine. aime, lepo vidim šta od njega očekuju, a to neće dobiti. < isto vreme, dobro poznajem čari i podmuklu moć te zemlje, pritvoran način način na koji vezuje za sebe one koji se u njoj njoj zadr zadrže že,, na ko koji ji i/ umrt umrtvi vi,, tako tako što što i/ prvo prvo liši liši pita pitanj njaa i najz najzad ad uspa uspava va svoj svojim im svakodnevnim životom. < otkriću te svetlosti, tako blistave da izgleda rna i bela, ima nečeg što vas u prvi ma/ ostavlja bez da/a. Čovek se prepusti, ustali se tu i potom primeti da taj suviše dugi sjaj ne pruža ništa duši i da je samo jedno preterano uživanje. !ada poželi da se vrati du/u. %li, ljudi ove zemlje, i u tome je nji/ova snaga, imaju izgleda više sra nego du/a. 1ni mogu da vam budu prijatelji ?i to kakvi prijatelji>@, ali ne i oni kojima biste mogli da se poverite. !o je nešto što bi se možda smatralo opasnim u Parizu, gde se tako nemilie troši duša i gde voda poveravanja ti/o i bez preda/a žubori, izme'u vodoskoka, statua i parkova. 1va zemlja zemlja najviš najvišee liči liči na Kpanij Kpaniju. u. %li, Kpanija Kpanija bi bez tradiij tradiijee bila bila samo samo lepa lepa pustinja. = ako se čovek tu nije zatekao slučajno, ro'enjem, ima i ma samo jedna odre'ena vrsta ljudi koja može pomisliti da se zauvek povuče u pustinju. Pošto sam ro'en u toj pustinji, sigurno ne mogu da o njoj govorim kao posetila. abrajaju li se čari voljene žene0 e, ona
se voli ela, da tako kažem, uz jednu ili dve naročite slabosti, kao što su omiljeni izraz lia ili il i način na koji odma/uje glavom. !ako i ja imam sa %lžirom dugu vezu, koja se bez sumnje nikada neće završiti, i koja me sprečava da budem sasvim nepristrasan kada je o njemu reč. Prosto, ako se potrudimo, možemo uspeti da izdvojimo, pomalo apstraktno, neki detalj koji volimo kod onog koga volimo. !u školsku vežbu mogao bi/ da pokušam ovde, na primeru %lžira. Pre svega, tu je omladina lepa. %rapi, razume se, a zatim i ostali. %lžirski 7ranuzi su mešana mešana rasa, rasa, plod neočekivani/ neočekivani/ ukrštanja. ukrštanja. Kpani Kpani i %lzašani, %lzašani, =talijani, =talijani, 8altežani 8altežani,, evreji evreji i najzad 2ri, sreli su se ovde. !a gruba ukrštanja dala su, kao i u %merii, dobre rezultate. &ok šetate %lžirom, pogledajte zglobove na rukama devojaka i mladića, i setite se oni/ koje stalno vi'ate u pariskom 'etrou" 8la'i putnik će tako'e primetiti da su i žene lepe. ajbolje mesto da se to vidi je terasa 7akultetske kaAane, u ulii 8išle, u %lžiru, pod uslovom da se do'e jedne nedelje pre podne, u aprilu. Povorke Povorke mladi/ žena, žena, u sandalama, obučeni/ obučeni/ u lake tkanine tkanine živi/ boja, šetaju uliom gore"dole. 8ožete im se diviti bez lažnog stida: zato su i došle. < 1ranu je bar $entra, na bulevaru 2alijeni, isto tako dobra osmatračnia. < )onstantinu se uvek možete prošetati oko paviljona za orkestar. %li, pošto je more udaljeno stotinama kilometara, možda nešto nedostaje svetu koji se tu vi'a.
vojvode vojvode već zato što tuda prolazi prolazi set i što je prijatno@# prijatno@# da ruča u restoranu restoranu Padovani, Padovani, nekoj vrsti terase za ples, na stubovima iznad mora, gde je život uvek lak# da poseti arapska groblja, pre svega da bi pronašao mir i lepotu, a zatim da bi oenio pravu vrednost oni/ odvratni/ gradova u koje mi sklanjamo svoje mrtve# da popuši jednu igaretu u ulii 8esara u )azbi, usred slezina, džigeria, trbušni/ maramia i krvavi/ pluća, koja kaplju na sve strane ?igareta je potrebna, jer taj srednji vek ima jak miris@. Kto se tiče ostalog, treba znati govoriti ružno o %lžiru kada ste u 1ranu ?podvući nadmoć oranske luke@, zbijati šale na račun 1rana kada ste u %lžiru ?pri/vatiti bez ustezanja mišljenje da 1rani „ne znaju da žive(@, i u svakoj prilii ponizno priznavati superiornost %lžira nad Aranuskom metropolom. !i ustupi će vam omogućiti da uvidite stvarnu prednost jednog %lžira nad 7ranuzom, to jest, njegovu bezgraničnu velikodušnost i prirodnu gostoljubivost. = sada bi/ možda mogao da prestanem sa svakom ironijom. ajzad, najbolji način da se govori o onome što se voli jeste govoriti ne/ajno. )ada je reč o %lžiru, uvek me je stra/ da dirnem onu unutrašnju strunu koja se u meni odaziva na njega, i čiju slepu i duboku melodiju poznajem. %li, ipak mogu da kažem da je to moja prava domovina i da bilo gde u svetu prepoznajem njene sinove, svoju braću, po prijateljskom sme/u koji me obuzima pred njima. &a, ono što volim u alžirskim gradovima ne može se razdvojiti od ljudi koji u njima žive. 3to zašto volim da se tu na'em u onaj večernji čas, kada kanelarije i kuće izlivaju na ulie, još uvek neosvetljene, brbljivu gomilu, koja onda otiče ka bulevarima kraj mora i postaje sve tiša, sa spuštanjem noći i postepenim slivanjem svetlosti neba, lučki/ reAlektora i gradski/ svetiljki u zajedničko, neodre'eno treperenje. Feo jedan narod se tako pribija uz vodu, i /iljadu samoća izbija iz gomile. !ada počinju velike aAričke noći, kraljevsko izgnanstvo, očajničko us/ićenje, koji očekuju usamljenog putnika... e, zaista, ne idite tamo ako vam se čini da vam je sre mlako, a duša uboga zverka> %li, za one koji znaju šta znači razdiranje izme'u da i ne, izme'u podneva i noći, pobune i ljubavi, za one, najzad, koji vole lomače kraj mora, postoji tamo plamen koji i/ čeka. ?*+JM@
Jelenino $rogon*t&o
8editeran ima svoju sunčanu tragiku, drugačiju od tragike magli. Ponekad s večeri, na moru, u podnožju planina, noć pada na savršen luk nekog malog zaliva, a iz mirni/ voda počinje da se penje neka nespokojna punoća. a takvim mestima s/vatamo da ako su 2ri dospeli do očajanja, to je uvek bilo preko lepote i onoga što je u njoj podjarmljujuće. < toj pozlaćenoj nesreći, tragedija dostiže vr/una. aše je doba, me'utim, ot/ranilo svoje očajanje u ružnoći i grčevima. 5ato bi 3vropa bila gnusna, kada bi ono što boli ikada moglo da bude takvo. 8i smo izgnali lepotu, 2ri su ustali na oružje zbog nje. !o je prva razlika, ali koren joj je dubok. 2rčka misao se uvek čvrsto držala pojma granie. 1na ništa nije isterivala do kraja, ni svetinju, ni razum, jer ništa nije ni poriala, ni svetinju, ni razum. 1na je uključivala sve, uravnotežujući svetlost senkom. aša 3vropa, naprotiv, koja se baila na osvajanje svega, kćerka je neumerenosti. 1na poriče lepotu, kao što poriče i sve ono što ona sama ne uzdiže. = mada na različite načine, ona uzdiže samo jednu stvar, a to je buduće arstvo razuma. < svom ludilu, pomera večite granie, i istog časa mračne 3rinije se baaju na nju i proždiru je. emezis, boginja mere, a ne osvete, bdi. $vi oni koji prekorače graniu bivaju nemilosrdno kažnjeni. 2ri, koji su se vekovima pitali šta je pravedno, ne bi razumeli ništa od našeg s/vatanja pravde. Pravednost se za nji/ podrazumevala u odre'enim graniama, dok se eo naš kontinent grči u traženju pravde, koju želi potpunu. < praskozorje grčke misli, Heraklit je već zamišljao da će pravda postaviti granie i samom Aizičkom svetu. „$une neće preći svoje granie, jer bi 3rinije, koje čuvaju pravdu, to otkrile.( 8i, koji smo izbaili iz koloseka i univerzum i du/, smejemo se toj pretnji. a pijanom nebu palimo suna kakva /oćemo. %li, granie ipak postoje i mi to znamo. < svojim najvećim ludilima sanjamo o ravnoteži koju smo ostavili za sobom i naivno verujemo kako će je, posle svi/ grešaka, opet pronaći. &etinjasta uobraženost, koja pokušava da opravda to što detinjasti narodi, naslednii naši/ ludosti, upravljaju danas našom istorijom.
edan Aragment, koji se pripisuje tom istom Heraklitu, prosto kaže: „
postavlja svoje vrednosti na kraju akije. 1ne ne postoje, ali nastaju, i mi ćemo i/ u elini saznati tek na završetku istorije. $ njima nestaje i grania, a kako se mišljenja o tome kako bi trebalo da izgledaju te vrednosti razlikuju i pošto nema borbe koja se, ako se ne obuzdava tim istim vrednostima, ne produžava u beskraj, današnji mesijanizmi se sukobljavaju i nji/ovi krii zamiru u sudarima arstava. eumerenost je požar. Požar se širi. iče je prevazi'en. 3vropa više ne AilozoAira uz udare čekića već uz topovsku paljbu. %li, priroda je i dalje tu. 1na suprotstavlja svoja mirna neba i svoje razloge ludilu ljudi# sve dok se i atom ne zapali, a istorija ne završi u trijumAu razuma i agoniji vrste. %li, 2ri nikada nisu rekli da se grania ne može prekoračiti. ;ekli su da ona postoji i da onaj ko se usudi da je prekorači biva nemilosrdno kažnjen. išta u današnjoj istoriji to ne bi moglo da porekne. = istorijski du/ i umetnik žele da izmene svet. %li, umetnik, koga na to obavezuje njegova priroda, poznaje svoje granie, što je istorijskom du/u strano. 5ato je is/od ovog drugog tiranija, dok je strast onog prvog sloboda. $vi oni koji se danas bore za slobodu, bore se, u krajnjoj liniji, za lepotu. ;azume se da nije stvar u tome da se lepota brani radi nje same. 6epota ne može da postoji bez čoveka i mi možemo da svom dobu vratimo njegovu nj egovu veličinu i vedrinu samo ako pratimo čoveka u njegovoj nesreći. ikada više nećemo biti usamljeni. %li, nije ništa manje istinito ni da čovek ne može bez lepote i to je ono što naše doba kao da više ne želi da zna. 1no se grčevito upinje da dosegne potpunost i arstvo, ono /oće da preobrazi svet pre nego što ga je isrpelo, da ga uredi pre nego što ga je s/vatilo. 8a šta govorilo, ono napušta ovaj svet. 1disej kod )alipse može da bira izme'u besmrtnosti i domovine. =zabrao je domovinu i smrt smrt sa njom. edna tako tako jednostavna uzvišenost nama nama je danas strana. strana. eki će, opet, reći da nam nedostaje skromnost. %li, ta reč je, kada se bolje razmisli, dvosmislena. )ao i onim lakrdijašima kod &ostojevskog, koji se /vale svime i svačim, uzdižu sebe do zvezda i najzad pokazuju svu svoju sramotu na prvom javnom mestu, tako i nama nedostaje samo onaj ponos čoveka čoveka vernog sopstvenim sopstvenim graniama, vidovita ljubav prema prema vlastitoj sudbini. „8rzim svoje doba(, pisao je pred svoju smrt $ent"3gziperi, iz razloga ne mnogo drugačiji/ od oni/ o kojima ovde govorim. %li, ma koliko taj krik bio potresan, zato što dolazi od čoveka koji je voleo ljude, zbog onoga što je u njima vredno divljenja, mi ga ne pri/vatamo kao svoj. % opet, ponekad, kako je veliko iskušenje okrenuti le'a ovom sumornom i ogolelom svetu> 1vo doba je ipak naše doba i mi ne možemo da živimo tako što ćemo mrzeti sebe. 1no je palo tako nisko kako zbog preteranosti svoji/ vrlina, tako i zbog veličine svoji/ mana. orićemo se za onu njenu vrlinu koja potiče iz davnina. )oja je to
vrlina0 Patroklovi konji oplakuju svog gospodara palog u boju. $ve je izgubljeno. %li, borba se nastavlja sa %/ilom i pobeda je blizu, zato što je ubijeno prijateljstvo: prijateljstvo je ta vrlina. Priznanje neznanja, odbaivanje Aanatizma, granie sveta i čoveka, voljeno lie i najzad lepota, eto polja na kojem ćemo se opet pridružiti 2rima. a neki način, smisao buduće istorije nije u onome što se obično misli. 1n je borbi borbi izme'u stvaralaštva stvaralaštva i inkviziije. = ovog puta, strašne zidine modernog grada će pasti, da bi oslobodile oslobodile „dušu vedru vedru kao mir mora(, eleninu eleninu lepotu. ?*+JE@
+agonet%a
Padajući s nebeski/ visina, talasi suna oštro odskaču od polja oko nas. $ve se ućutalo pred tim praskom i 6iberon je, tamo u daljini, ogromna masa tišine, koju osluškujem bez preda/a. Čujem, neko mi trči u susret iz daleka, nevidljivi me prijatelji zovu, moja radost raste, ista ona od nekad. 1pet mi jedna srećna zagonetka pomaže da sve razumem. 2de je apsurdnost sveta0 &a li to je ovaj sjaj ili sećanje na doba kada ga nije bilo0 )ako sam mogao da se s toliko suna u sećanju kladim u besmisao0 Čudi se tome sve oko mene, a i sam se ponekad čudim. 8ogao bi/ da odgovorim, i samom sebi, da mi je upravo sune u tome pomoglo i da baš njegova svetlost, snagom svoje gustine, zgušnjava svet i njegove njegove oblike u neku mračnu mračnu zasleplje zaslepljenost nost.. %li, to bi moglo i drugačije drugačije da se kaže i želeo želeo bi/ da se pred tom rno"belom svetlošću, koja je za mene uvek bila svetlost istine, jednostavno izjasnim o toj apsurdnosti, koju suviše dobro poznajem da bi/ mogao podneti podneti da se o njoj raspravlja bez nijansi. ( !ako !ako se erval, jedne gadne noći, obesio dva puta, prvo zbog sebe, jer je bio nesrećan, nesrećan, a onda zbog mita o sebi, koji koji je nekima pomagao da žive.
iko ne može da da piše o pravoj pravoj nesreći ili o nekim vrstama vrstama sreće, i to ovde neću ni pokušavati. pokušavati. %li, kada je reč o legendi, ona može da se opiše i makar na trenutak zamisli, pre nego što se raspline. eki pisa, dobrim delom, piše zato da bi ga čitali ?divimo se onima govore suprotno ali im ne verujemo@. 8e'utim, on sada sve više piše zbog onog najvećeg priznanja, koje se sastoji u tome da više ne bude čitan. 5aista, od časa kada je materijal za neki živopisan članak u našoj visokotiražnoj štampi, sva je prilika da će za njega saznati prilično veliki broj ljudi, ali koji ga nikada neće čitati, jer će im biti dovoljno što znaju njegovo i da čitaju ono što će se pisati o njemu. 1d tada će biti poznat ?i zaboravljen@ ne po onome što jeste, već po liku koji će mu dati neki užurbani novinar. &a bi se steklo ime u književnosti nije, dakle, više neop/odno pisati knjige. &ovoljno je da se smatra kako ste napisali knjigu, o kojoj će pisati večernja štampa, i na kojoj ćete od sada moći da se baškarite. ema sumnje da će takva ugled, veliki ili mali, biti nepravedno stečen. %li, šta se tu može0 olje priznajmo da i ta neprijatnost može biti korisna. 6ekari znaju da su neke bolesti poželjne: one na svoj način nadokna'uju nepravilnosti organski/ Aunkija, koje bi inače mogle dovesti do još veći/ poremećaja. =ma tako i blagotvorni/ konstipaija i spasonosni/ artritizama. Poplava reči i is/itreni/ sudova, koja danas potapa svaku javnu delatnost u okean lakomislenosti, makar podučava Aranuskog pisa skromnosti, preko potrebnoj u naiji koja, s druge strane, pridaje njegovom pozivu nesrazmerno veliki značaj. 4ideti svoje ime u dva ili tri poznata lista, postaje tako veliko iskušenje da to mora nešto doneti duši. udimo dakle za/valni društvu koje nas, uz tako malo truda, svakog dana uči, upravo svojim počastima, da veličine kojima se klanja nisu ništa. Kto veću galamu diže, to ova brže uti/ne. !o nas podseća podseća na vatru od kučine koju je papa %leksandar %leksandar 4= često palio, da ne zaboravi kako je svaka slava ovog sveta prolazna kao dim. %li, ostavimo se ironije. < ovoj našoj stvari, dovoljno je reći da se umetnik mora dobrodušno pomiriti s time da se po zubarskim i Arizerskim čekaoniama povlači njegova slika, za koju zna da je nije dostojan. Poznavao sam tako jednog pomodnog pisa, za koga se pričalo da svake noći prevodi mračne obavijene oblaima dima, sa nimAama ogrnutim samo svojom svojom kosom i satirima satirima zlokobni/ zlokobni/ kandži. Čovek bi samo mogao da se upita kad nalazi vremena da napiše delo koje zauzima više polia u bibliotei. !aj !aj pisa, kao i mnoge njegove kolege, u stvari spava noću, da bi preko dana mogao da provede duge časove za radnim stolom, i pije mineralnu vodu da bi sačuvao jetru. !o, me'utim, ne sprečava prosečnog 7ranuza, čija su pustinjska trezvenost i sumnjiva čistoća dobro poznate, da se zgražava na
pomisao kako jedan naš pisa podučava da se treba opijati i da se nikako ne treba prati. Primera ima mnogo. = ja bi/ mogao da dam odličan savet kako da se s malo truda stekne glas velike ozbiljnosti. < stvari, nosim teret takvog glasa, kojem se moji prijatelji slatko smeju ?što se mene tiče, pre bi/ porveneo, jer znam koliko ga ne zaslužujem@. &ovoljno je, na primer, odbiti čast da večerate s direktorom nekog lista koji ne enite. 1bična pristojnost kao da se ne može zamisliti bez neke podmukle nakaznosti duše. iko, uostalom, neće ići dotle da pomisli kako odbijate poziv tog direktora zato što ga možda zaista ne enite već zato što se ničega na svetu ne plašite toliko kao dosade " a šta može biti dosadnije od prave pariske večere0 !reba se dakle pomiriti sa sudbinom. %li, kada se ukaže prilika, treba ponavljati da se ne može uvek biti slikar apsurdnog i da niko ne može da veruje u književnost očaja. ;azume se, uvek je moguće da čovek piše ili da je napisao esej o pojmu apsurdnog. azad, može da se piše i o inestu, a da se zbog toga ne nasrće na ro'enu sestru, kao što nigde nisam našao ni da je $oAokle ubio svog oa ili obeščastio svoju majku. $/vatanje da svaki pisa treba da piše o sebi i da u svojim knjigama opisuje sebe, jedna je od detinjarija koje smo nasledili od romantizma. $asvim je moguće, me'utim, da umetnika zanimaju pre svega drugi ili njegovo doba ili poznati mitovi. %ko i stupi na senu, može se smatrati za izuzetak, ukoliko govori o onome što zaista jeste. &ela nekog čoveka često beleže istoriju njegovi/ čežnji i njegovi/ iskušenja, vrlo retko njegovu ličnu istoriju, naročito kada teže da budu autobiograAska. ijedan čovek se se nikada nije usudio usudio da prikaže sebe sebe onakvim kakav kakav zaista jeste. jeste. < meri u kojoj je to moguće, voleo bi/, naprotiv, da budem objektivan pisa. 1bjektivnim nazivam pisa koji bira teme ne uzimajući nikada samog sebe za predmet. %li, savremena pomama s kojom se pisa izjednačuje s predmetom svog dela, ne može da dopusti tu relativnu slobodu pisa. !ako možete da postanete prorok apsurda. 8e'utim, šta sam drugo radio nego razmišljao o jednoj ideji koju sam sreo na uliama svog doba0 !o !o da sam tu ideju gajio u sebi ?i da je deo mene gaji još uvek@, kao i ela moja generaija, razume se samo po sebi. a sam se samo povukao na pristojno odstojanje, da bi/ je razmotrio i rastumačio njenu logiku. $ve što sam otada napisao dokazuje to u dovoljnoj meri. %li, lakše je koristiti jednu Aormulu, nego nijanse. 7ormula je izabrana: i sada sam, kao i ranije, pisa apsurda. apsurda. Kta vredi da dodam kako se u iskustvu koje me je zanimalo i o kojem sam ponekad pisao, apsurd može uzeti samo kao polazna tačka, čak i kada sećanje na njega i njegovo osećanje prate sve potonje korake. $lično tome, uz svo uvažavanje razlike u razmerama, katerzijanska sumnja, koliko god bila metodična, nije dovoljna da bi od &ekarta napravila
skeptika. < svakom slučaju, kako ograničiti misao na to da ništa nema smisla i da zbog svega treba očajavati0 e idući do srži, može se makar primetiti da isto onako kao što nema apsolutnog materijalizma, jer da bi sama ta reč uobličila treba odma/ reći da na svetu postoji i nešto više od materije, tako nema ni potpunog ni/ilizma. Čim kažemo da je sve besmisleno, izražavamo nešto što ima smisla. Porianje svakog značenja svetu svodi se na ukidanje svakog vrednosnog suda. %li, živeti i, na primer, /raniti se, samo po sebi jeste vrednosni sud. Čovek je izabrao da traje, od časa kada se nije prepustio smrti, i time priznaje vrednost životu, makar samo relativnu. Kta najzad znači književnost očajanja0 1čajanje je nemo. Čak i ćutanje, uostalom, ima neki smisao, ako oči govore. Pravo očajanje je agonija, grob ili ponor. %ko govori, ako rasu'uje, a naročito ako piše, brat odma/ pruža ruku, drvo pronalazi opravdanje, ljubav se ra'a. )njiževnost očajanja je protivrečan pojam. ;azume se, neki naročiti optimizam nije moja vrlina. 1drastao sam, kao i svi ljudi moji/ godina, uz doboše Prvog svetskog rata i naša je istorija otada bila samo ubijanje, nepravda i nasilje. %li, pravi pesimizam, koji se može sresti, sastoji se u tome da se te silne okrutnosti i sramota još uvećavaju. Kto se mene tiče, nikada nisam prestao da se borim protiv te sramote i da mrzim samo okrutne. = u našem najrnjem ni/ilizmu samo sam tražio razloge za prevazilaženje tog ni/ilizma. = to ne samo vrlinom ili retkim uzdizanjem duše već nagonskom vernošću vernošću onoj svetlosti u kojoj sam ro'en i u kojoj su ljudi, tokom /iljada godina, naučili da čak i u patnji pozdravljaju život. 3s/il često dovodi do očajanja# ali, on zrači i greje. < sru njegovog sveta ne nalazi se jalovi besmisao, koji mi nalazimo, već zagonetka, to jest, smisao, koji se teško otkriva zato što zaslepljuje. =sto tako, nedostojnim, ali tvrdoglavo vernim sinovima 2rčke, koji još postoje u ovom jalovom veku, vrelina naše istorije možda je nepodnošljiva, ali oni je na kraju podnose jer /oće da je s/vate. < sru našeg dela, čak i ako je rno, zrači jedno nepresušno sune, sune, isto ono koje danas diže diže glas iznad polja polja i bregova. Posle toga, zapaljena kučina može da gori# šta mari kako izgledamo i šta nam se nezasluženo pripisuje0 1no što jesmo, ono što treba da budemo, dovoljno je da ispuni naše živote i uposli naš trud. Pariz je divna pećina, čiji stanovnii, dok gledaju ples sopstveni/ senki na njenom dnu, smatraju te senke za jedinu stvarnost. !ako je i sa čudnom i varljivom slavom koju taj grad daruje. %li, naučili smo, daleko od Pariza, da nam je jedna svetlost iza le'a, da treba da se okrenemo, oslobodivši se svi/ svoji/ veza, da bismo joj pogledali u lie i da nam je dužnost da pre smrti me'u svim rečima na'emo njeno ime. $vaki umetnik, nema sumnje, traga za sopstvenom istinom. %ko je veliki, svako delo ga njoj približava ili makar kruži sve bliže oko tog središta, tog skrivenog suna, koje će jednog dana spaliti sve. %ko je
prosečan, svako delo ga udaljava, a entar je svuda i svetlost se rasipa. %li, u tom upornom traganju umetniku mogu da pomognu samo oni koji ga vole, kao i oni koji, pošto i sami vole i stvaraju, nalaze u svojoj strasti merilo svake strasti i zato znaju da sude. &a, sva ta buka... kada bi mir značio voleti i stvarati u tišini> %li, moramo znati da se strpimo. oš trenutak, i sune zapečaćuje zapečaćuje usta. ?*+B@
Po&rata% u Ti$a(u
% ti oa i dom ostavila, kroz dve stene morem proplovila, na to luda nagnala te ljubav> $ad u tu'oj živiš postojbini... /edeja, 3uripid
Puni/ pet dan kiša se slivala bez prestanka na %lžir i najzad iskvasila i samo more. $ visine neba, činilo se neisrpnog, neprekidni pljuskovi, već ljigavi od gustine, spuštali su se na luku. $ivo i meko kao veliki sun'er, more se nadimalo u zalivu bez obrisa. %li, površina vode izgledala je skoro nepomična pod stalnom kišom. $amo bi, s vremena na vreme, neki neprimetan i širok zama/ podizao iznad mora mutnu paru, koja je stizala do pristaništa, ispod vena morski/ bulevara. = sam grad, niz čije se bele zidove slivala vlaga, ispuštao je drugi oblak pare, koji je išao u susret onom prvom. a koju god stranu da se krene, izgledalo je da se udiše voda, i najzad, da se vazdu/ pije. Pred tim utopljenim morem, /odao sam, čekao, u tom deembarskom %lžiru, koji je za mene i dalje bio grad leta. Pobegao sam od noći 3vrope, od zime ljudski/ lia. %li, i sam grad leta izgubio je svoj sme/ i nudio mi samo povijena i sjajna le'a.
silno uživalo u dvadesetoj. %li, na tu sam ludost bio upozoren. Prvi put sam se već bio vratio u !ipazu neposredno posle oni/ ratni/ godina, koje su za mene obeležile kraj mladosti. adao sam se, mislim, da ću tamo opet pronaći slobodu koju nisam mogao da zaboravim. !u sam, zaista, pre više od dvadeset godina, provodio ela prepodneva lutajući izme'u ruševina, udišući pelen, grejući se na kamenju, pronalazeći sitne ruže, koje brzo ostaju bez latia, ali koje preživljavaju proleće. !ek !ek u podne, u čas kada se i zrikavi ućute omamljeni, bežao sam pred nezasitim bleskom svetlosti, koja je sve proždirala. oću sam, ponekad, spavao otvoreni/ očiju pod nebom oblivenim zvezdama. !ada sam živeo. Posle petnaest godina, vratio vratio sam se svo svojim jim ruševi ruševinam nama, a, na nek nekoli oliko ko korak korakaa od prvi/ prvi/ talasa talasa,, /od /odao ao uliam uliamaa zaboravljenog grada, kroz polja obrasla gorkim drvećem, i na obronima iznad zaliva opet milovao stubove boje /leba. %li, ruševine su sada bile opasane bodljikavom žiom i unutra se moglo ući samo na dozvoljenim mestima. =sto tako je, iz razloga koje valjda nalaže moral, bilo zabranjeno šetati se tuda noću, a danju se nailazilo na zvaničnog čuvara. $lučajno, bez sumnje, tog jutra je na eo prostor oko ruševina padala kiša. =zgubljen, dok sam išao pustim i mokrim poljima, pokušavao sam da prona'em makar onu snagu, dosad vernu, koja mi pomaže da stvari pri/vatim kakve jesu, pošto sam se uverio da ne mogu da i/ izmenim. % nisam zaista mogao da se vratim u prošlost, da svetu dam lik koji sam voleo, i koji je nestao u jednom danu, nekad davno. &rugog septembra *+-+, naime, nisam otišao u 2rčku, kao što sam nameravao. 5a uzvrat, rat je došao do nas, da bi onda za/vatio i samu 2rčku. !aj razmak, te godine koje su razdvajale tople ruševine i bodljikavu žiu, pronašao sam i u sebi, tog dana, pred sarkoAazima punim rne vode ili pod prokislim tamarisima. Pošto sam najpre odrastao u prizoru lepote, koji je bio moje jedino blago, počeo sam od punoće. 1nda je došla bodljikava žia, /oću da kažem, tiranije, rat, poliije, doba pobune. !rebalo se povinovati pravilima noći: lepota dana bila je samo uspomena. % u toj blatnjavoj !ipazi !ipazi i sama je uspomena bledela. )akva lepota, punoća ili mladost> a svetlosti požara, svet je odjednom odjednom pokazao pokazao svoje bore i svoje rane, rane, stare i nove. 1djednom 1djednom je ostario, a mi s njim. &obro sam znao da taj zanos, koji sam ovde došao da potražim, može poneti samo nekog ko ne zna da će se vinuti. ema ljubavi bez malo nevinosti. 2de je nevinost0 Farstva su se rušila, narodi i ljudi su se zubima klali, usta su nam bila ukaljana. ajpre nevini, i ne znajući to, sada smo bili krivi, bez svoje volje: tajna je narastala uporedo s našim znanjem. = zato smo se bavili, o ironije, moralom. 1sakaćen, sanjao sam o vrlini> < doba nevinosti, nisam ni znao da moral postoji. $ada sam to znao, ali nisam bio sposoban da živim na njegovoj visini. a grebenu, koji sam nekada voleo, izme'u mokri/ stubova razrušenog
/rama, izgledalo mi je da idem iza nekog čije korake još uvek čujem kako odjekuju po kamenim pločama i mozaiku, ali koga više nikada neću stići. 4ratio sam se u Pariz i tek posle nekoliko godina sam opet došao kući. =pak mi je tokom ti/ nekoliko godina nešto neodre'eno nedostajalo. %ko je čovek jednom imao sreće da snažno snažno voli, život mu pro'e u traženju tog žara i te svetlosti. 1drianje od lepote i čulne sreće povezane s njom, isključivo služenje nesreći, za/tevaju veličinu koja meni nedostaje. %li, najzad, sve ono što nas prisiljava na isključivost, nije istinito. =sključiva lepota na kraju postaje grimasa# pravda, odvojena od svega, na kraju ugnjetava. )o /oće da služi isključivo jednom, bez onog drugog, ne služi nikome, ni samom sebi, i na kraju dvostruko služi nepravdi. &o'e dan kada čoveka, usled preterane strogosti, više ništa ne zadivljuje, sve mu je j e već poznato, život prolazi u ponavljanju. !o je doba izgnanstva, jalovog života, mrtvi/ duša. &a bi se oživelo, potrebni su nada/nuće, samozaborav ili postojbina. < neka jutra, na zavijutku ulie, blaga rosa padne na sre i potom ispari. %li, neka svežina ostaje i baš nju sre traži. 8orao sam opet da odem tamo. = u %lžiru, po drugi put, dok sam koračao pod istim onim pljuskom, koji kao da nije prestajao od mog odlaska, za koji sam mislio da je j e konačan, usred te ogromne melan/olije, s mirisom kiše i mora, uprkos tom sivom, maglovitom nebu, tim le'ima pogurenim pod kišom, kaAanama čija je sumporasta svetlost izobličavala lia, uporno sam se nadao. 5ar nisam, uostalom, znao da alžirske kiše, koje izgledaju kao da nikada neće stati, iznenada prestanu, kao reke u mom kraju, koje nabujaju za dva sata, opustoše /ektare njiva i odjednom presa/nu0 edne večeri, zaista, kiša stade. Čekao sam još jednu noć. &iže se prozračno jutro, blistavo iznad bistrog mora. $ neba, čistog kao oko, pranog i ispranog tim uzastopnim kišama, do najAinije i najsvetlije potke, spuštala se treperava svetlost, koja je svakoj kući, svakom stablu, davala oštre obrise, neku novu lepotu. 5emlja se, u praskozorje sveta, morala ukazati u takvoj svetlosti. Ponovo sam se zaputio u !ipazu. $vaki od ti/ šezdeset devet kilometara za mene je pun uspomena i utisaka. 9estoko detinjstvo, dečačke sanjarije uz brektanje autobusa, jutra, sveže devojke, plaže, mladi mišići uvek u naponu snage, laka večernja strepnja u jednom šesnaestogodišnjem sru, želja za životom, slava, i godinama uvek isto nebo nepresušne snage i svetlosti, nezasito, koje meseima proždire svoje žrtve, raspete na plažama, jednu po jednu, u zlokobni podnevni čas. = uvek isto more, izjutra skoro nestvarno, koje sam pronašao na /orizontu čim je put, ostavljajući za sobom $a/el i njegove brežuljke s vinogradima, boje bronze, počeo da se spušta ka obali. %li, nisam se zaustavio da bi/ ga posmatrao. Hteo sam da opet vidim Kenuu,
tešku, masivnu planinu, isklesanu u jednom jedinom komadu, koja leži duž zaliva !ipaze, na zapadu, pre nego što se i sama obruši u more. 4idi se iz daleka, mnogo pre nego što joj se pri'e, kao neka plava i laka izmaglia, još uvek stopljena s morem. %li, ona se malo pomalo zgušnjava, kako joj se približavate, sve dok ne poprimi boju voda koje je okružuju, kao neki ogromni i nepomični talas, čiji se čudesni zama/ odjednom skamenio skamenio iznad mirnog mora. oš bliže, skoro na kapijama !ipaze, !ipaze, evo njene namrštene mase, mrke i zelene, evo starog, ma/ovinom obraslog boga, koga ništa neće pokolebati, utočišta i luke za njegove sinove, od koji/ sam i ja jedan. 5agledan u njega, najzad prolazim kroz bodljikavu žiu, da bi/ se opet našao me'u ruševinama. = pod raskošnom deembarskom svetlošću, kao što se dešava svega jednom ili dvaput u životu, koji se posle toga može smatrati potpunim, opet sam pronašao upravo ono zbog čega sam i došao, i što mi je uprkos vremenu i svetu, bilo darovano, zaista samo meni, usred ove puste prirode. $ Aoruma, obraslog maslinama, videlo se malo niže jedno selo. ijedan glas nije dopirao otuda: laki dimovi izvijali su se u prozračnom vazdu/u. = more je ćutalo, kao zanemelo pod neprekidnim mlazom blistave i /ladne svetlosti. $a Kenue se čuo daleki poj petla, koji je jedini slavio kr/ku slavu dana. 1ko ruševina, u nedogled, prostirali su se rošav rošavoo kamenj kamenjee i pelen pelen stabla stabla i stubov stubovi, i, savrš savršen enii u prozir prozirno nosti sti krista kristalno lnogg vazdu/ vazdu/a. a. =zgledalo je da je jutro stalo, da se sune zaustavilo, na jedan nemerljivi trenutak. < toj svetlosti i toj tišini, godine gneva i mraka lagano su se topile. 1sluškivao sam u sebi zvuk skoro zaboravljen, kao da je moje sre, odavno zaustavljeno, ponovo počinjalo ti/o da kua. $ada već budan, prepoznavao sam, jedan po jedan, neprimetne šumove od koji/ je bila sazdana tišina: neprekidni bas ptica, lake i kratke uzdisaje mora u podnožju stena, treperenje drveća, slepi poj stubova, šuštanje pelena, pokrete guštera. 1sluškivao sam sve to i začuo talase sreće koji su rasli u meni. =zgledalo mi je da sam se najzad vratio u luku, makar na trenutak, i da taj trenutak nikada neće proći. %li, malo posle, sune se vidno pope za jedan stepen na nebu. edan kos napravi kratki uvod i smesta sa svi/ strana prasnu pesma ptia, s takvom silinom, likovanjem, veselim neskladom i beskrajnim us/ićenjem. &an produži svoj /od. = nosio me je do večeri. < podne, s polupeskoviti/ padina pokriveni/ sunokretima, kao penom, koju su za sobom ostavili divlji talasi ovi/ poslednji/ dana, gledao sam more koje se u ovom času jedva j edva uzdizalo malaksalim pokretom, i utoljavao dve že'i, koje se ne mogu dugo zavaravati, a da se biće ne sasuši, /oću da kažem, ljubav i divljenje. aime, samo je loša sreća kada čovek nije voljen: a nesreća je kad uopšte ne voli. $vi mi, danas, umiremo od te nesreće. 5ato što krv i
mržnja izgladnjuju i samo sre# dugo traženje pravde isrpljuje ljubav, koja ga je upravo i donela na svet. < /alabui u kojoj mi živimo, ljubav je nemoguća, a pravda nedovoljna. 5ato 3vropa mrzi dan i ume samo da nepravdi suprotstavi nepravdu. %li, da bismo sprečili da se pravda sparuši, taj lepi, narandžasti plod, gorkog i oporog jezgra, u !ipazi sam ponovo otkrivao da je treba sačuvati u sebi netaknutu svežinu, izvor radosti, voleti dan koji izmiče nepravdi i vratiti se u borbu s tom osvojenom svetlošću. 1vde sam opet pronašao drevnu lepotu, mlado nebo i sagledao svoju sreću, s/vatajući najzad da me ni u najgorim godinama našeg ludila sećanje na to nebo nikada nije napuštalo. 1no me je, najzad, sprečilo da padnem u očajanje. 1duvek sam znao da su ruševine !ipaze mla'e od naši/ porušeni/ gradova. $vet tu ponovo nastaje, svakog dana, u uvek novoj svetlosti. 1, svetlosti>, to je poklič svi/ junaka antičke drame, pred liem sopstvene sudbine. !o je i naše poslednje utočište i sada sam to znao.
Ponovo sam napustio !ipazu, vratio sam se 3vropi i njenim borbama. %li, uspomena na taj dan mi i dalje daje snage i pomaže da podjednako /rabro pri/vatim i ono što uznosi i ono što tišti. < teškom času koji preživljavamo, šta drugo mogu da poželim, osim da ništa ne odbaujem i da naučim kako da od jedne rne i jedne bele niti pletem jedno jedino uže, zategnuto do puanja0 < svemu što sam dosad uradio ili rekao, čini mi se da jasno prepoznajem te dve sile, čak i kada svaka vuče na svoju stranu. isam mogao da poričem svetlost u kojoj sam ro'en, ali opet nisam /teo ni da odbijem obaveze svog vremena. ilo bi suviše jednostavno kada bi/ ovde umilnom imenu !ipaze suprotstavio neka druga, zvučnija i surovija imena: za današnje ljude postoji jedan unutrašnji put, koji dobro poznajem, jer sam ga prošao u oba smera, i koji vodi od visova du/a do prestonia zločina. = nema sumnje da čovek čov ek uve uvekk može može da otpoči otpočine, ne, da zaspi zaspi na visu visu ili da se nastani nastani u zločin zločinu. u. %li, ako se odreknemo jednog dela onoga što jeste, onda se moramo odreći i sopstvenog postojanja# moramo se, dakle, odreći mogućnosti da živimo ili volimo, osim kada za to dobijemo odobrenje. Postoji volja za životom koja ne odbauje ništa od života i to je vrlina koju najviše poštujem na ovom svetu. =stina je da bi/ želeo da sam je makar povremeno upražnjavao. upražnjavao. )ako je malo razdoblja koja iziskuju toliko kao naše, da se bude isti i u dobru i u zlu, voleo bi/ upravo da ništa ne mimoi'em i da mi sećanje uvek bude pouzdano i dvostruko. &a, postoji lepota i postoje poniženi. 8a koliko bio težak taj podu/vat, voleo bi/ da nikada ne izneverim ni lepotu, ni nji/. %li, ovo opet liči na neku pridiku, a mi živimo za nešto što seže dalje od morala. )ad
bismo samo mogli da mu na'emo me, kakva tišina> a brežuljak $ent $alsa, istočno od !ipaze, već se spustilo veče. &oduše, još je svetlo, ali neka nevidljiva klonulost svetlosti najavljuje kraj dana. &iže se vetrić, lak kao noć, i more bez talasa odjednom uzima odre'eni kurs i teče kao velika, besplodna reka, s kraja na kraj /orizonta. ebo tamni. !ada počinju misterija, misterija, bogovi noći, ono što leži s one strane uživanja. uživanja. %li, kako to izraziti0 izraziti0 ovčić koji sam poneo odavde ima jednu vidljivu stranu, s lepim likom žene, koji mi ponavlja sve što sam naučio u toku ovog dana, i izlizano naličje, koje osećam pod prstima u povratku. Kta mogu da mi kažu ta usta bez usana, ako ne ono što mi govori neki drugi tajanstveni glas u meni, koji mi svakog dana obznanjuje moje neznanje i moju sreću:
„!ajna „!ajna koju tražim skrivena je u maslinovoj dolini, pod travom i /ladnim ljubičiama, oko jedne stare kuće koja miriše na lozu. 4iše od dvadeset dvadeset godina prolazio sam tom dolinom i dolinama koje na nju liče, raspitivao se kod nemi/ pastira, kuao na vrata napušteni/ ruševina. Ponekad, kada se na još svetlom nebu pojavi prva zvezda, pod kišom tanane svetlosti, mislio sam da znam. = znao sam, zaista. 5nam još uvek, možda. %li, tu tajnu niko ne želi, nema sumnje, ne želim je ni ja, i ne mogu da se rastanem od svoji/. 9ivim u svojoj porodii, koja misli da vlada gradovima, bogatim i odvratnim, sazdanim od kamena i magli. 1na govori glasno, danju i noću, i sve se klanja pred njom, koja se ne klanja ničemu: gluva je za sve tajne. jena moć, koja me nosi, ipak je zamorna i ponekad sam sit njeni/ pokliča. %li, njena nesreća je i moja nesreća. =ste smo krvi. = sam osakaćen, saučesnik i larmadžija, nisam li i ja vikao me'u kamenjem0 5ato se trudim da zaboravim, koračam kroz naše gradove od gvož'a i ognja, /rabro se osme/ujem noći, pozdravljam oluje, biću veran. &a, zaboravio sam: odsad ću biti delotvoran i gluv. %li, možda ću jednog dana, kad budemo spremni da umremo od isrpljenosti isrpljenosti i neznanja, neznanja, moći da se odreknem odreknem naši/ naši/ razmetljiv razmetljivi/ i/ grobova, i odem u onu dolinu da legnem tamo, pod tom istom svetlošću, da poslednji put otkrijem ono što znam.( ?*+D@
More i(bli(a 2rods$i 2rod s$i dnevni$
Odrastao sa' na 'oru i siro'atvo 'i je iz&ledalo ta$o ras$ono; onda sa' ostao bez 'ora i ot$rio da je ras$o su'orna, a siro'atvo nepodnoljivo" Od tada če$a'" #e$a' lađe $oje se vraćaju, do' na vodi, prozračan dan" Strpljiv sa', učtiv, učtiv, iz sve sna&e" %iđaju %iđaju 'e $a$o prolazi' lepi', ot'eni' ulica'a, $a$o se divi' pejza+i'a, tape' $ao i svi ostali, ru$uje' se, ali nisa' ja taj $oji &ovori" 3vale 'e, po'alo sanjari', vređaju 'e, jedva da se čudi'" Onda zaboravlja' i os'e4uje' se ono'e $o 'e vređa ili suvie učtivo pozdravlja' ne$o& $o&a voli'" 5ta ja tu 'o&u, $ad u 'o' pa'ćenju postoji sa'o jedna sli$a6 Na $raju, tra+e od 'ene da $a+e' $o sa'" 78o nita, jo nita"""9 Na po&rebi'a po&rebi'a prevazilazi' prevazilazi' sa'o& sebe" *stiče' se, zaista" La&ani' $ora$o' prolazi' $roz $roz pred&rađa pred&rađa o$ićena &vo+đurijo', ide' iro$i' iro$i' aleja'a, $roz $roz drvorede drvorede od ce'enta, $oji vode do rupa u 4ladnoj ze'lji" :u, pod jedva pocrveneli' zavoje' neba, &leda' $a$o 4rabri 'o'ci sa4ranjuju 'oje prijatelje, na jedva tri 'etra dubine" A cvet $oji 'i tada pru+a ne$a blatnjava ru$a, a$o &a baci', ni$ada ne pro'ai ra$u" /oje je potovanje precizno, precizno, uzbuđenje tačno od'ereno, od'ereno, &lava pristojno oborena" oborena" 0ive 'i se $a$o pronalazi' pronalazi' prave reči" reči" Ali, u to'e ne'a 'oje zaslu&ezaslu&e- ja če$a'" #e$a' du&o" Pone$ad posrne', ru$a 'e izda, uspe4 'i iz'iče" 5ta 'ari, tada sa' s'" Probudi' Probudi' se ta$o usred usred noći, i $roz polusan, čini 'i se da čuje' u' talasa, disanje voda" Sasvi' razbuđen, vidi' da su to vetar u $ronja'a i zlosrećni zlosrećni $u$ pusto& &rada" Onda 'i je potrebna sva 'oja sna&a, da sa$rije' svoje očajanje ili da &a pri$ladno odene'" 0ru&i put 'i, opet, neto prite$ne u po'oć" < Njujor$u, pone$i4 dana, iz&ubljen na dnu ti4 bunara bunara od $a'en $a'enaa i čeli$a čeli$a,, $oji' $oji'aa lutaju lutaju 'ilioni 'ilioni ljudi, ljudi, trčao trčao sa' od jedno& jedno& do dru&o&, ne videći $raja, izne'o&ao, sve do$ 'e najzad ne bi pridr+avala sa'o 'asa ljudi $oja je tra+ila izlaz" Guio sa' se, pani$a u 'eni sa'o to nije $ri$nula" Ali, sva$i put bi 'e
udaljena sirena re'or$era re'or$era podsetila da je taj &rad, pres4ala cisterna, u stvari ostrvo, i da 'e na rtu 2ateri če$a voda 'o& $rtenja, crna i ustajala, pre$rivena uplji' plovci'a" * ta$o sa' ja, $oji nita ne'a', $oji sa' razdelio svoj i'eta$, $oji lo&oruje' pored svi4 svoji4 $uća, ipa$ srećan $ad to po+eli', otis$uje' se bilo $ad, očajanje 'e ne poznaje" =a očajni$a ne'a do'ovine, a ja, ja zna' da 'i 'ore pret4odi i da 'e prati, 'oja je ludost već spre'na" Oni $oji se vole, a razdvojeni su, 'o&u da +ive u bolu, ali to nije očajanje- oni znaju da ljubav l jubav postoji" >to zato pati', suvi4 očiju, zbo& iz&nanstva" * dalje če$a'" Najzad sti+e i taj dan"""
,,,
ose noge mornara ti/o tapkaju po palubi. Polazimo u zoru. !ek što smo isplovili iz luke, kratki, ali snažni nalet vetra žustro četka more, koje se kostreši u male talase bez pene. 8alo kasnije, vetar postaje svežiji i posipa vodu kamelijama, koje odma/ nestaju. = tako, tokom elog jutra, naša jedra puketaju iznad veselog ribnjaka. 4oda je gusta, ljuspičava, pokrivena svežim balama. !alasi ponekad zakevću oko prama, a gorka i uljasta pena, pljuvačka bogova, sliva se niz drvo do vode, gde se rasipa u šare, koje se rastaču i ponovo prave, kao krzno neke plave i bele krave, iznemogle životinje, koja se još dugo vuče za brazdom koja ostaje ostaje iza nas.
,,,
1d samog polaska, galebovi prate naš brod, bez vidnog napora, skoro ne zama/ujući krilima. ji/ovo lepo, pravolinijsko jedrenje skoro da se ne oslanja na vetar. 1djednom, grubi pljusak iz ku/inje diže gastronomsku uzbunu me'u ptiama, razbija nji/ov pravilan let i pali vatromet beli/ krila. 2alebovi, u ludom kovitlau, lete u svim pravima, i ne gubeći nimalo u brzini, napuštaju taj metež jedan za dugim i spuštaju se okomito ka vodi. !renutak kasnije, evo i/ opet okupljeni/ na vodi, sva'alački živinarnik, koji ostavljamo za sobom, ugnežden me'u talasima, koji lagano kruni 'anu otpadaka.
,,,
< podne, pod zaglušujućim sunem, more se jedva pridiže, malaksalo. )ada se ponovo spusti, zazviždi tišina. edan sat prženja i bleda voda, limena ploča zagrejana do belog usijanja, počinje da vrči. Fvrči, puši se, rečju, gori. 5a koji trenutak opet će se okrenuti da izloži sunu svoje mokro lie, l ie, sada zagnjureno u talase i tamu.
,,,
Prolazimo kroz Herkulove stubove, pored rta na kojem je umro %ntej. &alje je svuda 1kean, u jednom potezu obilazimo ;t Horn i ;t dobre nade, meridijani se spajaju s paralelama, !i/i okean ispija %tlantik. =stog časa, prava 4ankuver 4ankuver,, i mi lagano jedrimo ka užnim morima. Posle još nekoliko kabela,
,,,
= sami s /orizontom. !alasi !alasi dolaze s nevidljivog istoka, jedan po jedan, strpljivo# stižu do nas i onda, strpljivo, opet odlaze prema nepoznatom zapadu, jedan po jedan. &ugo putovanje, bez početka, bez kraja... Potoi i reke protiču, more protiče i ostaje. !ako bi trebalo i voleti, verno i nestalno. 2rlim more.
,,,
Pučina. $une se spušta i utapa u magle daleko pre /orizonta. a trenutak, more je s jedne strane rumeno, a s druge plavo. Potom voda potamni. aša škuna klizi, sićušna, površinom savršenog kruga od teškog, zagasitog metala. = u času potpunog zatišja, dok se veče polako primiče, stotine pliskavia iskaču iz vode, propinju se malo oko nas i onda beže prema /orizontu bez bez ljudi. Posle nji/, muk muk i teskoba praiskonski/ praiskonski/ voda.
,,,
)oji trenutak kasnije, susret s ledenim bregom u tropima. 5asigurno nevidljiv posle duge plovidbe kroz topla mora, ali delotvoran: prolazi s desne strane broda i na užadima se /vata rosa od inja, dok s leve strane izdiše sušni dan.
,,,
a more noć ne pada. $ dna voda, koje od gustog pepela već potonulog suna malo pomalo tamne, ona se, naprotiv, naprotiv, penje ka još bledom nebu. $amo na tren, 4enera ostaje usamljena iznad rni/ talasa. !ek što ste sklopili i opet otvorili oči, zvezde počinju da se roje u tečnoj noći.
,,,
8ese je izašao. ajpre slabo osvetljava površinu voda, penje se još, ispisuje nešto po gipkoj vodi. ajzad u zenitu, osvetljava eo jedan rukava mora, raskošnu mlečnu reku, koja se, prateći kretanje broda, spušta ka nama, nepresušna, po tamnom okeanu. 3vo verne noći, sveže noći, koju sam prizivao usred drečave svetlosti, alko/ola, vrtloga strasti.
,,,
Plovimo tako velikim prostranstvima da nam se čini kako im nikada nećemo videti kraj. $une i mese se naizmenično penju i silaze niz istu nit svetlosti i tame. &ani na otvorenom moru, svi isti, kao sreća...
,,,
!aj život, koji se opire zaboravu, opire sećanju, o kojem govori $tivenson.
,,,
5ora. Preseamo ;akovu obratniu, vode ječe i uvijaju se u grčevima. &an sviće iznad uzburkanog mora, posutog čeličnim šljokiama. ebo je belo od izmaglie i omorine, blista mrtvim, ali neizdržljivim sjajem, kao da se sune rastopilo u guste oblake duž elog nebeskog svoda. olesno nebo, nad rastočenim morem. )ako dan odmiče, jara u vazdu/u boje olova postaje sve žešća. Felog dana kljun broda isteruje oblake leteći/ riba, mali/ gvozdeni/ ptia, iz nji/ovi/ žbunova u talasima.
,,,
Popodne se mimoilazimo s parobrodom koji se vraća ka gradovima. Pozdrav koji razmenjuju naše sirene, kao tri krika praistorijski/ životinja, ma/anje putnika izgubljeni/ na pučini i uzbu'eni/ uzbu'eni/ prisustvom drugi/ ljudi, ljudi, razdaljina izme'u dva broda koja koja postepeno raste, raste, najzad rastanak, na zlokobnim vodama, stežu sre. !i tvrdoglavi ludai, zakačeni za daske, bačeni na grivu ogromni/ okeana, u potrazi za ostrvima koja izmiču, kako bi onaj ko voli samoću i more mogao da i/ ne voli0
,,,
a samoj sredini %tlantika povijamo se pred besnim vetrovima, koji neprekidno duvaju s jednog pola na drugi. $vaki naš povik se gubi, nestaje u bezgraničnom prostoru. %li, taj povik, koji će danima i danima nositi vetrovi, na kraju će dospeti na jedan od spljošteni/ krajeva zemlje i odzvanjati dugo me'u ledenim zidinama, sve dok ga neki čovek, negde, izgubljen u svojoj snežnoj ljušturi, ne začuje i radosno se ne osme/ne.
,,,
,,,
eobičan južni mese, mese, malo okrnjen, prati nas već nekoliko nekoliko noći, a zatim brzo sklizne s neba do mora, koje ga proguta. 1staju užni krst, retke zvezde, porozan vazdu/. !og časa, vetar sasvim prestade. ebo se talasa i ljulja iznad naši/ nepomični/ katarki.
,,,
=zjutra, naša elisa blago peni mlaku vodu. Ponovo ubrzavamo. 1ko podneva, krdo jelena, prispelo s daleki/ kontinenata, mimoilazi se s nama, prestiže nas i pliva ravnomerno ka severu, praćeno šarenim ptiama koje se, s vremena na vreme, spuštaju da preda/nu na nji/ovim rogovima. !a šušteća šuma iščezava postepeno na /orizontu. 8alo kasnije, more prekrivaju čudni žuti vetovi. vetovi. Predveče, neki neki nevidljivi poj, tokom nekoliko dugi/ dugi/ sati, putuje ispred nas. Padam u san, zbližen.
,,,
=zloživši sva naša jedra oštrom vetru, letimo preko čistog i mišićavog mora. Pri najvećoj brzini, krma nalevo. % krajem dana, dok podešavamo svoj kurs, polegnuti na desni bok, tako da nam jedra skoro dodiruju vodu, plovimo velikom brzinom duž jednog južnog kontinenta, koji prepoznajem, jer sam ga nekad davno nasumie nadletao u varvarskom mrtvačkom sanduku jednog aviona. )ralj lenjiva, tako se tada vukla moja kočija# iščekivao sam more, a nikada nisam stizao do njega. Čudovište je urlalo, poletalo s polja gvana u Peruu, nadletalo plaže !i/og okeana, preletalo bele, polomljene pršljenove %nda i ogromnu ravniu %rgent %rgentine ine,, prekriv prekrivenu enu stadim stadimaa muva, muva, jednim jednim potezo potezom m krila krila spajal spajaloo urugva urugvajsk jskee livade livade preplavljene mlekom s rnim rekama 4eneuele, poniralo, urlalo i letelo dalje, dr/talo od požude pred novim praznim prostorima za proždiranje, a da opet nikako nije napredovalo ili je išlo sa sporošću grčevitom i upornom, sa snagom unezverenom i ukočenom, zatrovanom. 5a onoga koji ne može da diše, zatvor je smrt ili ludilo# šta mu ostaje, osim da se ubije ili il i da poseduje0 &anas sam, naprotiv, naprotiv, ispunjen vetrom, sva naša jedra nadimaju se u plavom vazdu/u, vikao bi/ od brzine, baamo u vodu sekstante i kompase.
,,,
Pod zapovedničkim vetrom, naša su jedra kao od gvož'a. 1bala ludom brzinom beži pred našim očima, šume kraljevski/ kokosa kvase podnožje u smaragdnim lagunama, miran zaliv je pun rveni/ jedara, a peščane plaže mesea. Pomaljaju se veliki oblakoderi, već ispuali pred najezdom džungle, koja počinje nadomak nji/# tu i tamo, žuta ipekakuana ili neko drvo ljubičasti/ grana probijaju se kroz prozor, najzad se ;io ruši iza nas i šuma će pokriti njegove nove ruševine, ruševine, u kojima će se kikotati majmuni iz !ižuke. !ižuke. oš duže, tamo gde talasi prave vodoskoke od peska, još brže, ove
,,,
„a more> a more>(, uzvikivali su divni dečai iz jedne knjige mog detinjstva. $ve sam iz te knjige zaboravio, osim tog uzvika. „a more>( % onda =ndijskim okeanom, preko bulevara Frvenog mora, gde se čuje kako u ti/im noćima puaju, jedna j edna po jedna, pustinjske stene, koje se lede, pošto su preko dana gorele, vraćamo se u staro more, gde krii zamiru.
,,,
ajzad, jednog jutra, privremeno zastajemo u zalivu punom čudne tišine, u kojoj nepomična jedra stoje kao putokazi. $amo se nekoliko galebova satima otima oko komadića trske. Plivamo do puste plaže# elog dana ulazimo u vodu i onda se sušimo na pesku.
talasi talasi izbau izbauju ju pen penuša ušavi vi da/ da/ na mlaki mlaki pesak pesak.. 1staje 1staje samo samo prostr prostrans anstvo tvo,, otvore otvoreno no za nepomično putovanje.
,,,
Poneki/ noći, čija slast još dugo traje, da, lakše je umreti, ako se zna da će se i posle nas one spuštati na zemlju i more. 4eliko 4eliko more, večito preoravano, uvek netaknuto, to je moja religija, ono i noć> 1no nas pere i utoljava nam glad svojim jalovim brazdama, ono nas osloba'a i drži uspravnim. $vaki talas donosi obećanje, uvek isto. Kta kaže talas0 %ko bi/ morao da umrem okružen /ladnim planinama, zaboravljen od sveta, odbačen od svoji/, konačno isrpljen, more bi u poslednjem času ispunilo moju ćeliju, došlo bi da me podigne iznad mene samog i pomogne mi da umrem bez mržnje.
,,,
< ponoć, sam na obali. Čekaću još malo i onda otići. = samo je nebo nepomično, sa svim svojim zvezdama, kao oni brodovi čije bezbrojne svetiljke, ovog istog časa, širom sveta obasjavaju tamne vode pristaništa. Prostor i tišina slivaju se u jedan jedini kamen na sru. =znenadna ljubav, veliko delo, odlučan čin, misao koja preobražava, izazivaju u odre'enim trenuima trenuima istu nepo nepodnoš dnošljivu ljivu strepnju, strepnju, udvo udvostruč stručenu enu neod neodoljivo oljivom m privlačno privlačnošću. šću. $latka $latka strepnja bitisanja, opojna blizina opasnosti kojoj ne znamo ime, živeti, dakle, da li to znači ići u susret sopstvenoj propasti0 = opet, bez preda/a, srljamo u propast.
,,,
