Aktivni Direktorijum Kroz PowerShell

ВИСОКА ШКОЛА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ И РАЧУНАРСТВА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

МАЛЕШЕВИЋ Бојан

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ИНФРАСТРУКТУРНИХ УСЛУГА РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ ПОД ОПЕРАТИВНИМ СИСТЕМОМ WINDOWS SERVER 2012 КОРИШЋЕЊЕМ КОМАНДНЕ ЛИНИЈЕ - Завршни рад-

Београд, 2014

Кандидат: Бојан Малешевић Број индекса: НРТ-96/11 Студијски програм: Нове рачунарске технологије Тема: ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ИНФРАСТРУКТУРНИХ УСЛУГА РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ ПОД ОПЕРАТИВНИМ СИСТЕМОМ WINDOWS SERVER 2012 КОРИШЋЕЊЕМ КОМАНДНЕ ЛИНИЈЕ Основни задаци: 1. Анализа инфраструктурних услуга у рачунарској мрежи под оперативним системом Windows Server 2012 2. Примена PowerShell командне линије у имплементацији и администрацији инфраструктурних услуга у рачунарској мрежи под Windows Server 2012 3. Развој и примена скрипта у PowerShell командној линији за аутоматизовање администрације

Хардвер: 0 %

Београд, децембар 2014. год.

Софтвер: 50%

Теорија: 50%

Ментор: ________________________________ Др Верица Васиљевић, проф. ВИШЕР

Малешевић Бојан: "Имплементација и администрација инфраструктурних услуга рачунарске мреже под оперативним системом Windows Server 2012 коришћењем командне линије"

ИЗВОД У завршном раду описана је примена, развој и коришћење PowerShell скрипти у сврху имплементације и администрације инфраструктурних услуга, као и аутоматизације администрације рачунарске мреже под оперативним системомWindows Server 2012. Такође су описане основеPowerShell-а као скрипт језика и његова практична примена у администрирању Windows Server 2012 оперативног система са главним фокусом на активни директоријум.

ABSTRACT The graduate work describes the implementation, development and use of PowerShell scripts for the purposes of implementation and administration of infrastructure services, as well as the automation of computer network administration on Windows Server 2012. Also we have described PowerShell script language basics and his practical use in the administering of Windows Server 2012 operating system, with the main focus on active directory.


САДРЖАЈ : 1.

2.

3.

УВОД ................................................................................................................................. 1 1.1

СЕРВЕР....................................................................................................................... 1

1.2

ВРСТЕ СЕРВЕРА ...................................................................................................... 2

1.3

СЕРВЕРСКИ ОПЕРАТИВНИ СИСТЕМИ ................................ .............................. 2

1.4 1.5

WINDOWS SERVER ................................................................................................. 3 МОДЕЛ АДМИНИСТРАЦИЈЕ МРЕЖА ................................................................ 4

WINDOWS SERVER 2012 ............................................................................................... 5 2.1

ИСТОРИЈА ................................................................................................................. 6

2.2

ИЗДАЊА WINDOWS СЕРВЕРА 2012 .................................................................... 6

2.3

СИСТЕМСКИ ЗАХТЕВИ ......................................................................................... 7

2.4

КАРАКТЕРИСТИКЕ ................................................................................................. 7

2.4.1

Опције за инсталацију ........................................................................................ 7

2.4.2

Кориснички интерфејс ....................................................................................... 7

2.4.3

Task Manager ....................................................................................................... 8

2.4.4

Управљање IP адресама (IPAM)....................................................................... 8

2.4.5

Активни директоријум...................................... ................................................. 8

2.4.6

Hyper-V ................................................................................................................ 9

2.4.7

ReFS ..................................................................................................................... 9

2.4.8

IIS 8.0 ................................................................................................................. 10

2.4.9

Скалабилност .................................................................................................... 10

ИНФРАСТРУКТУРНЕ УСЛУГЕ У WINDOWS РАЧУНАРСКОЈ МРЕЖИ

............ 11

3.1

ДОМЕН КОНТРОЛЕР ............................................................................................ 11

3.2

DNS СЕРВЕР............................................................................................................ 12

3.3

DHCP СЕРВЕР ......................................................................................................... 12

3.4

WINS СЕРВЕР ......................................................................................................... 12

3.5

NETWORK POLICY AND ACCESS SERVICES .................................................. 13

3.6

HYPER-V СЕРВЕР .................................................................................................. 13

3.7

APPLICATION СЕРВЕР ......................................................................................... 13

3.8

FILE AND STORAGE SERVICES .......................................................................... 13

3.9

PRINT AND DOCUMENT SERVICES .................................................................. 14


4.

3.10

REMOTE DESKTOP SERVICES ............................................................................ 14

3.11

WEB SERVER .......................................................................................................... 14

POWERSHELL ................................................................................................................ 15 4.1

ВЕРЗИЈЕ POWERSHELL-А ................................................................................... 17

4.1.1

PowerShell 1.0 ................................................................................................... 17

4.1.2

PowerShell 2.0 ................................................................................................... 17

4.1.3

PowerShell 3.0 ................................................................................................... 17

4.1.4

PowerShell 4.0 ................................................................................................... 18

4.1.5

PowerShell 5.0 ................................................................................................... 18

4.2

WINDOWS POWERSHELL ISE ............................................................................. 19

4.3

POWERSHELL ОСНОВЕ ....................................................................................... 20

4.3.1

Инсталација Windows PowerShell-а................................ ................................ 20

4.3.2

Окружење .......................................................................................................... 21

4.3.3

Коришћење cmdlet-ова ..................................................................................... 24

4.3.4

Коришћење алата командне линије ....................................... ......................... 25

4.3.5

Сигурносни проблеми са Windows PowerShell-ом ....................................... 26

4.3.6 4.3.7

Подсистем за помоћ ......................................................................................... 26 Извршавање команди ....................................................................................... 30

4.3.8

Објекти и преусмеравање излаза команде (Pipeline) .................................... 33

4.3.9

Филтрирање ...................................................................................................... 36

4.3.10

Проширење shell-а са модулима и snapin-овима ............................. .............. 37

4.3.11

Основне команде за администрацију ............................................................. 41

5. КОРИШЋЕЊЕ POWERSHELL -А У АДМИНИСТРАЦИЈИ WINDOWS SERVER 2012 .......................................................................................................................................... 44 5.1

КРЕИРАЊЕ ВИРТУЕЛНОГ ОКРУЖЕЊА ........................... ................................ 44

5.2

POWERSHELL МОДУЛ АКТИВНОГ ДИРЕКТОРИЈУМА ............................... 47

5.2.1 5.3

Инсталација модула активног директоријума .............................. ................. 47

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА АКТИВНОГ ДИРЕКТОРИЈУМА

.................................. 48

5.3.1

WinSVR 2012 Server 1 ...................................................................................... 49

5.3.2

WinSVR 2012 Server 2 ...................................................................................... 54

5.3.3

Windows 8 Client ............................................................................................... 56

5.4

УПРАВЉАЊЕ АКТИВНИМ ДИРЕКТОРИЈУМОМ ...................... ..................... 58


5.4.1

Креирање OU .................................................................................................... 58

5.4.2

Креирање корисничких налога....................................................................... 59

5.4.3

Додавање објеката у групе.............................................................................. 63

5.4.4

Ресетовање шифре корисника ......................................... ................................ 64

5.4.5

Претрага објеката активног директоријума ....................... ............................ 65

5.4.6

Коришћење Active Directory Provider-а.......................... ................................ 67

5.5

POWERSHELL ДАЉИНСКИ ПРИСТУП .................................... ......................... 69

5.5.1

Омогућивање даљинског приступа PowerShell-а ..................... ..................... 69

5.5.2

Тестирање конекције........................................................................................ 69

5.5.3

Извршавање команде на удаљеној машини .......................... ......................... 70

5.5.4

Покретање сесије даљинског приступа .......................... ................................ 71

6.

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................... 72

7.

ИНДЕКС ПОЈМОВА ...................................................................................................... 73

8.

ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................................... 2


1. УВОД У области рачунарства нове технологије се уводе вртоглавом брзином. Компаније су у сталној трци за својим делом тржишта и за повећањем профита због чега све брже пласирају иновације у хардверу, софтверу и моделима обраде података. Остати у кораку са рачунарским технологијама је неумољив процес. Данас, људи из ове струке морају константно да воде рачуна о огромној количини података која је из дана у дан све већа и већа. Једна од револуционарних промена у рачунарској технологији догодила се у задњој деценији. Ширење употребе рачунарадовело је до настанка технологије обраде података по моделу клијент-сервер.

1.1 СЕРВЕР Сервер представља систем (софтвер и одговарајући хардвер) који одговара на захтеве преко рачунарске мреже да би омогућио фукционисање мрежних услуга (сервиса). Сервери се могу покренути на посебном рачунару, који се често назива "сервер", али такође многи умрежени рачунари су у стању да обезбеде радсервера. У многим случајевима, рачунар може да подржава више услуга и да има неколико сервера који раде. Сервери раде у оквиру клијент-сервер архитектуре. Сервери су програми који опслужују захтеве других програма, клијената. Дакле, сервер обавља неке послове у име клијената. Клијенти обично се повезујуна сервер преко мреже, али могубити покренути на истом рачунару. Сервери често пружају основне услуге преко мреже, или за приватнекориснике унутар велике организације или јавним корисницима преко Интернета. Типични компјутерски сервери су сервер базе података , фајл сервер , маил сервер, сервер за штампање , веб сервер, сервер за игреи апликативни сервер. Бројни системи користе овај клијент/сервер модел умрежавања, укључујући веб сајтове иe-mail услуге. Алтернативни модел, peer-to-peer умрежавање омогућава све рачунаре да раде било као сервер или клијент по потреби. Слика 1.1 Типични серверски рек

1


1.2 ВРСТЕ СЕРВЕРА У општем мрежном окружењу следећи типови сервера се могу наћи: 



  

      





Апликациони сервер, сервер посвећен покретању одређених софтверских апликација Каталог сервер, централна тачка за претраживање информација преко дистрибуираних мрежа Комуникациони сервер, носиоц рачунарске платформе за комуникационе мреже Рачунски сервер, сервер намењен интензивним научним прорачунима Сервер базе података , пружа услуге базе податакадругим рачунарским програмима или рачунарима Факс сервер, пружа факс услугеза клијенте Фајл сервер, обезбеђује даљински приступ датотекама Кућни сервер, сервер намењен за кућну мрежу Mail сервер, управља транспортом и приступом е-поште DNS (Domain name system) сервер Принт сервер, пружа услугекоришћења штампача Прокси сервер, делује као посредникза захтеве клијенатакоји траже ресурсе од других сервера Stand-alone сервер, сервер на Windows мрежи који нe припада, нити управља Windows доменoм Веб сервер, сервер на који клијенти се повезују у циљу да пошаљу и приме одговоре од сервера укључујући и податке

1.3 СЕРВЕРСКИ ОПЕРАТИВНИ

СИСТЕМИ

Сервер-оријентисани оперативни системи имају тенденцију да имају одређенефункције које их чине више погодних за серверско окружење :  



  



GUI (Graphical user interface) није доступно или је опционално Способност да се реконфигурише и ажурира хардвер и софтверу извесној мери, без рестарта Напредне бекап технике које ћеомогућити редовно и често прављење резервних копија важних података Транспарентан пренос података између различитих уређаја, Флексибилне и напредне могућности умрежавања, Могућности за аутоматизацију попут daemon-a у UNIX-у и услуга у оперативном систему Windows Чврст безбедносни систем, са напредним заштитама корисника, ресурса, података и меморије. 2


Сервер-оријентисани оперативни системи могу, у многим случајевима, бити у интеракцији са хардверским сензорима за детекцију као што су сензори прегревања , процесора и диска, а самим тим и упозорити оператера или предузети неопходне мере заштите. Сервери треба да омогућеограничени спектар услуга за велики број корисника, док десктоп рачунар мора садржати широк спектар функција које захтевају корисници. Хардверски захтевиоперативног система за сервер су другачији од десктоп машина. Иако је могуће за оперативни систем да се направи машина која пружа услуге и брзо реагује на захтеве корисника, уобичајено је да се користе различитиоперативни системи на серверима и десктоп машинама. Неки оперативни системи се испоручују за обе верзије, као сервер и десктоп верзија са сличним корисничким интерфејсом. Windows и Mac OS X серверски оперативни системи су коришћени на мањем броју сервера, као и други mainframe оперативни системи, као што су z/OS. Доминантни оперативни системимеђу серверима су UNIX отворене дистрибуције, као што су оне које се заснивајуна Linux и FreeBSD платформама. Microsoft Windows фамилија оперативних система такође ради на x86 хардверу и после Windows NT ОС, доступни су у верзијама погодних за серверску употребу.

1.4 WINDOWS SERVER Windows Server је име за групу серверских оперативних система објављен од стране компаније Microsoft. То укључује све Windows оперативне системекоји имају "Windows Server" у својим именима, плус Windows 2000. Овај бренд обухвата следећеоперативне системе:      

Windows Server 2003 (април 2003) Windows Server 2003 R2 (децембар 2005) Windows Server 2008 (фебруар 2008) Windows Server 2008 R2 ( јул 2009) Windows Server 2012 (септембар 2012) Windows Server 2012 R2 (октобар 2013)

Microsoft је такође произвео Windows Server Essentials (претходно Windows Small Business Server) и Windows Essential Business Server (прекинуто) софтверскепакете који укључују оперативни системWindows Server или неки други Microsoft Server производ.

3


1.5 МОДЕЛ АДМИНИСТРАЦИЈЕ

МРЕЖА

Мрежни објекти су изграђени по моделу клијент-сервер. Клијент је умрежена машина која користи ресурсе другe машине на мрежи. Сервер је систем који обезбеђује ресурсе за друге системе на мрежи. Систем може дабуде и клијент, користећи ресурсе другог система, и сервер, чинећи локалне ресурсе доступним другим системима. Типично, кораци укључени у постављање умрежене машине су следећи: 









Израда физичке везе мреже и инсталирање софтвера који покреће мрежни хардвер. Инсталирање софтвера мреже, чији пакети података одговарају скупу протокола. Софтвер мрежеукључује услугу провајдера, који управља преносом података преко мрежне везе. На страни сервера , постављање континуираних процеса, названих демони, који слушају за захтеве за повезивање са другим мрежним машинама. На страни клијента, стварајући адресу базе податакакоја садржи адресе свих машина и услуга на мрежи на којој клијент се можеповезати. Клијент консултује базу податакапре него што пошаље везу тражити на другу мрежну машину. Подешавање безбедности. Типично, свака апликацијамреже има свој механизам за обављање минималне аутентификације.

4


2. WINDOWS SERVER 2012 Windows Server 2012, под кодним именом "Windows Server 8", је шесто издање Windows Server оперативног система. То је серверска верзија оперативногсистема Windows 8, наследник је верзијеWindows Server 2008 R2. Две прве верзије, развојна тест верзија и бета верзија, пуштени су током развоја.Софтвер је доступан клијентима почев од 4. септембра 2012.

Windows Server 2012 део Microsoft Windows фамилије

Windows Server 2012 Почетни екран Аутор Microsoft

www.microsoft.com/en-us/server-cloud/windowsserver/default.aspx

Вебсајт

Издања

1. Август 2012

Пуштен у производњу Опште доступан

4. Септембар2012

Најновија доступна

R2 6.3 (Build 9600) (17. октобар2013)

верзија

Комерцијални власнички софтвер

Лиценца

Тип језгра

Хибрид

Метод ажурирања

Windows Update, Windows Server Update Services, SCCM

Подржане платформе

x64

Претходна верзија

Windows Server 2008 R2

Следећа верзија

Windows Server 2012 R2 Статус подршке Датум почетка: 30 Октобар 2012 Главна подршка: До 9 Јануара, 2018 Подршка проширена: До 10 Јануара, 2023

Табела 2.1 Windows Server 2012 карактеристике

5


2.1 ИСТОРИЈА Windows Server 2012, под кодним именом " Windows Server 8", је шесто издање Windows Server фамилије оперативних системаразвијених паралелно саWindows 8 оперативним системом. Тек 17. априла 2012 да је компанија најавила да ће финални производ имати назив "Windows Server 2012". Microsoft је представио Windows Server 2012 и приказ прве верије на конференцији9. септембра 2011. Међутим, за разлику одWindows 8, прва тест верзија Windows Server 2012 је само стављена на располагање MSDN претплатницима. Укључен је графички кориснички интерфејс G ( UI) на основу Метро дизајна инови Server Manager, графичка апликација која се користи за управљање сервера. Пре него што Windows Server 2012 је завршен, две верзијесу биле јавно доступне. Јавна бета верзија Windows Server 2012 је пуштена уз Windows 8 Consumer Preview верзију 29. фебруара 2012.Производ је пуштен у производњу 1. августа 2012, а постао генерално доступан 4. септембра, 2012. Међутим, нису сва издањаоперативног системаWindows Server 2012 пуштена у исто време. Windows Server 2012 Essentials пуштен у производњу 9. октобра 2012, а био је генерално доступан од 1. новембра, 2012.

2.2 ИЗДАЊА WINDOWS СЕРВЕРА 2012 Microsoft је са Microsoft Сервером 2012 поједноставио модел за лиценцирање тако што су елиминисана Enterprise издања ранијих верзијаWindows Servera. Уз то, Standard и Datacenter издања су дизајнирана за средња и велика предузећа и сада су једнака по карактеристикама, и оба имају и лиценцу за процесор и лиценцу за приступ клијенту CAL (client access license). Једина разлика између Standard и Datacenter издања јесу права за виртуелизацију која су укључена у лиценцу: 



У Standard издању добијате потпуну функционалност Windows Servera са двема виртуелним инсталацијама. У Datacenter издању добијате потпуну функционалност Windows Servera са неограниченим виртуелним инсталацијама.

Поред Standard и Datacenter издања, доступна су још два издања Windows Servera и они су више специјализовани: 



Essentials издање, које је намењено мањим предузећима и оно обхвата једноставнији интерфејс, унапред подешену конекцију са услугама засноване на облаку, ограничење од 25 корисничких налога и без права за виртуелизацију Foundation издање, које је економично, опште-наменско и у оптицају је искључиво кроз ОЕМ канале, има ограничење од 15 корисничких налога и нема право на виртуелизацију.

6


2.3 СИСТЕМСКИ ЗАХТЕВИ Минимални захтеви за инсталирање Standard иDatacenter издања Windows Servera 2012 су:     

1.4 Ghz, 64-битни процесор 512 MB RAM меморије 32 GB слободног простора на хард диску Мрежна картица Графички адаптер који подржава резолуцију најмање 800x600

Имајте на уму да перформансе зависе од хардвера и да ће Ваши сервери морати да задовоље више одових захтева да бите имали прихватљиве перформансе у већини сценарија. На пример, уколико намеравате да инсталирате MAP (Microsoft Assessment and Planning) 7.0 алат на Вашем серверу да бисте извели процену окружења. Хардвер Вашег система ће морати да испуни следеће захтеве:     

1.5 GHz процесор са два језгра 2.0 GB RAM меморије 1 GB слободног простора на хард диску Мрежну картицу Графички адаптер који подржава 1024x768 или већу резолуцију

2.4 КАРАКТЕРИСТИКЕ 2.4.1 Опције за инсталацију За разлику од свог претходника, код WindowsServer 2012 инсталације може да се пребаците између "Server Core" и "Server са GUI-ем" опција без пуне реинсталације. Server Core, опција са интерфејсом само са командном линијом, сада је препоручена конфигурација. Постоји и трећа опција која омогућава инсталацију неких GUI елемента као што су MMC (Microsoft Management Console) и Server Manager, али без уобичајених desktop, shell или подразумеваних програма као што је File Explorer.

2.4.2 Кориснички интерфејс Server Manager је редизајниран са нагласком на олакшавању управљања више сервера одједном. Оперативни систем, слично као Windows 8, користи кориснички Метро заснован интерфејс, осим ако се не инсталира у Server Core режиму. Windows Store је доступан у овој верзији оперативног система Windows, али није подразумевано инсталиран. Windows PowerShell у овој верзији има преко 2300 cmdlet-а , у односу на око 200 у Windows Server 2008 R2. 7


2.4.3 Task Manager Windows Server 2012 укључује нову верзију Windows Task Manager, заједно са старом верзијом. У новој верзији табови су подразумевано скривенипоказујући само покренуте апликације. У новој картици Processes, процеси се приказују у различитим нијансама жуте, са тамнијим нијансама које представљајувећу потрошњу ресурса. Он наводи имена и статус апликације, као и заузетост процесора,меморије, хард диска и коришћење мреже. Подаци о процесима за разлику одстаријих верзија се сада сели у нови таб Details. Таб перформансепоказује "CPU", "Меморију", "Диск", "Wi-Fi" и " Ethernet" графиконе. Картица процесор подразумеваноне приказује појединачне графике за сваки процесор у систему. Уместо тога, она може да прикажеподатке за сваки NUMA (Non-uniform memory access) чвор.

2.4.4 Управљање IP адресама (IPAM) Windows Server 2012 има могућност инсталације роле које служи за управљање IP адресама за откривање, надзор, ревизију, и управљање IP адресним простором који се користи на корпоративној мрежи.IPAM се користи за управљање и праћење DNS и DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) сервера. Обапротокола IPv4 и IPv6 су у потпуности подржани.

2.4.5 Активни директоријум Windows Server 2012 има велики број промена у активном директоријуму од верзије испоручују са Windows Server 2008 R2. Active Directory Domain Services чаробњак је замењен новом опцијом у Server Manager-у, а GUI је додат уActive Directory Recycle Bin. Вишеструкe полисе лозинки се могу подесити у истом домену. Активни директоријум у Windows Server 2012 је сада свестан било каквих промена које проистичу из виртуелизације и виртуелни домен контролери могу се безбедноклонирати. Надоградње на функционалном нивоу домена на Windows Server 2012 су поједностављене. У потпуности може сеобавити у Server Manager-у. Active Directory Federation Services више није потребан да се преузмекада је инсталиранкао рола, а захтеви који се могу користити од стране Active Directory Federation Services су уведене у Kerberos токен. Windows Powershell команде које се користеод странеActive Directory Administrative Center могу се видети у "PowerShell History Viewer".

8


2.4.6 Hyper-V Windows Server 2012, као и Windows 8, садржи нову верзију Hyper-V. Многе нове функције које су додатена Hyper-V, укључујући и мрежну виртуелизацију, multi-tenancy, storage resource pools, cross-premise connectivity, и cloud backup. Такође, многа бивша ограничења на потрошњу ресурса су подигнута. Свака виртуелна машина у овој верзији Hyper-V може приступити до 64 виртуелних процесора, до 1 терабајт меморије, и до 64 терабајта простора навиртуелном диску по једном виртуелном хард диску (користећи нову .vhdx формат.). До 1024 виртуелне машине могу бити активне по једном хосту, а до 8000 може бити активно по једном фејловер кластеру . SLAT (Second Level Address Translation) је неопходна процесорска функција за Hyper-V на Windows 8, док за Windows Server 2012 је потребна само RemoteFX рола.

2.4.7 ReFS Resilient File System (ReFS), илити отпоран систем датотека, под кодним именом "Protogon", је нови систем датотека у оперативном систему Windows Server 2012, првобитно намењен за фајл сервере, који побољшава NTFS (New Technology File System) систем датотека у неким аспектима. Главне нове карактеристике су:   

Побољшана поузданост за структуре на-диску Уграђена отпорност Компатибилност са постојећим технологијама и API-јем

9


2.4.8 IIS 8.0 Windows Server 2012 укључује верзију 8.0 за Internet Information Services (IIS). Нова верзија садржи нове карактеристике као што су SNI (Server Name Indication), процесорско ограничење ресурса одређених сајтова, централизовано управљање SSL (Secure Sockets Layer) сертификата, WebSocket подршка и побољшану подршку за NUMA, али такође неколикодругих значајних промена су направљене.

2.4.9 Скалабилност Windows Server 2012 подржава следећу максималну хардверску спецификацију . Спецификација Windows Server 2012 је значајно унапређена у односу на његовог предходника Windows Server 2008 R2:

Спецификација Физички процесори

Windows Server 2012

Windows Server 2008 R2

64

64

640

256

320

64

Меморија

4 TB

2 TB

Фејловер кластер чворови

64

16

Логички процесори кад је Hyper-V онемогућен Логички процесори кад је Hyper-V омогућен

Табела 2.4.9 Спецификација Windows Server 2012

10


3. ИНФРАСТРУКТУРНЕ УСЛУГЕ У WINDOWS РАЧУНАРСКОЈ МРЕЖИ Најновија верзија Windows Server има нове и побољшане функције које у великој мери поједностављују посао сервер администратора чинећи га лакшим и ефикаснијим. Планирање је првикорак у процесу инсталирања и конфигурисања мреже за Windows Server 2012. Сваки администратор схвата вредност познавања могућности, улоге сервера , функције, верзије, и информације о лиценцирањусервера. Те вредности служе да би се функционалност сервера искористила на најбољи могући начин,да би изградња мреже била ефикаснија а самим тимомогућава корисницима да буду продуктивнији у оквиру организације. Windows Server 2012 подржава низ серверских улога, од којих сваки одговара једнојили више услуга. Пре почетка инсталација улога потребно је да знате које су вам улоге потребне (и додатне услуге) као и број и распоред сервера, као и дефинисати конфигурацију за сваку услугу. Кључне Windows Server 2012 улоге су представљене у даљем тексту.

3.1 ДОМЕН КОНТРОЛЕР Домен контролери активног директоријумасу можда најважнија врста мрежног сервера на Windows мрежи. Домен контролери су такође један од најкоришћенијих сервера на Windows мрежи, тако да је важно да се реално проценити оперативне захтеве и перформансе сервераза сваког од њих. Не заборавите да узмете у обзир да сваки секундарни активни директоријум ће имати улогу као што су глобални каталог, operations master, и тако даље. Имајте на уму следећа питања : • Колико је домен контролери су потребни, а који ће испунити које улоге? • Које домене мора бити присутан на којим сајтовима? • Где би се требало сместити глобални каталог ? • Који удаљени сајтови ће користити RODC (Read-Only Domain Controllers) ?

11


3.2 DNS СЕРВЕР DNS је саставни део Windows мреже, са много важних карактеристика (као што је активни директоријум) који се ослањају на њега. Сходно томе, DNS сервери су сада потребан елемент вашег пакета мрежних услуга. Потребан је план за довољно DNS сервера да сервисира свезахтеве клијената , уз адекватну редундантностза толеранцију грешака и перформансе, и план да их дистрибуирају кроз своју мрежу да буде доступан свим клијентима. Фактор у удаљеним локацијама са спорим везама са главном корпоративном мрежоми оне које користе dial-up. Код DNS-а обратите пажњу на следеће кораке:   





Дефинисати како интерни тако и екстерни простор имена Испланирајте name-resolution path (forwarders и тако даље). Одредити складиштење података за DNS информације(zone files, Active Directory–integrated, application partitions). Утврђивање да ли вам је потребна read-only DNS услуга на удаљеним местима са RODC-ом. Утврђивање да ли вам је потребан secure DNS (DNSSEC).

3.3 DHCP СЕРВЕР DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) сервер поједностављује управљање IP адресама коришћених са стране како сервера тако и клијента. Број оперативних фактора у вези са употребом DHCP које треба размотрити су :  



Утврдите да ли ће DNS сервери бити такође и DHCP сервери Дефишите факторе конфигурације сервера као што су DHCP опсези и додела опсега на серверима, као и подешавања клијента, попут дужине закупа DHCP. Утврдите да ли су потребни фаиловер опсези да повећају толеранцију грешке и обезбеде редундантност .

3.4 WINS СЕРВЕР Прво, одредитe да ли вам треба WINS (Windows Internet Name Service) серверна вашој мрежи. Ако застареле у вашем WINS ће вам бити потребан даимате би сте превелиапликације NetBIOS имена у мрежном IP адресе.окружењу, Ако је тако, размислите о следећем:  

Који клијенти треба да приступеWINS серверима? Која WINS репликациона конфигурација је потребна?

12


3.5 NETWORK POLICY AND ACCESS SERVICES Network Policy and Access услуге пружа интегрисана заштиту, рутирање, и даљински приступ које олакшавају сигуран, заштићен приступ удаљених корисника. Размотрите следеће опције: 

  

Да ли вам је потребна политика заштите? Да ли је потребно да се обезбеди рутирање између мрежа? Да ли желите да замените постојеће рутере? Да ли иматеспољне корисникекојима је потребан приступ интерној мрежи?

3.6 HYPER-V СЕРВЕР Hyper-V обезбеђује инфраструктуруза виртуализацију апликације и радна оптерећења. Користите Hyper-V за: 





Консолидовање сервера и оптерећења на прелаз на мање , моћнијих сервера и самим тим смањи захтеве напајања и простора. Имплементирати централизовану десктоп стратегију комбиновањем Hyper-V технологију са Remote Desktop Virtualization Host технологијом. Креирајте приватни cloud за дељене ресурсе који можете подешавати како потражња мења.

3.7 APPLICATION СЕРВЕР Windows Server 2012 апликациони сервер служи као домаћин за дистрибуиране апликације изграђене коришћењем ASP.NET, Enterprise услуга и .NET Framework. То укључује више од десетак услуга.

3.8 FILE AND STORAGE SERVICES The File And Storage Services улога даје суштинскe услуге за управљање датотекама и начин на који су фајлови доступни и начин на који се преносе преко мреже. Број серверских улога захтева некуврсту фајласервиса.

13


3.9 PRINT AND DOCUMENT SERVICES The Print And Document Services улога испуњава потребну улогу за управљање операцијама штампача на мрежи. Windows Server 2012 омогућава објављивање (додавање) штампача у активни директоријум, повезивање самрежним штампачима користећи Uniform Resource Locator (URL), и побољшану контролу штампача преко групних полиса.

3.10 REMOTE DESKTOP SERVICES Улога Remote Desktop Services улоге подржава виртуелнидесктоп, омогућавајући једном серверу да удружи виртуелне рачунаре централно на и тај начин, омогући мрежни приступ за многе кориснике.Клијент са web browser-ом, Windows клијент, или Remote Desktop клијент може да приступиRemote Desktop серверу даби приступио мрежним ресурсима.

3.11 WEB SERVER Веб серверихостују странице и веб-базиране апликације. Сајтовикоји се налазе навеб серверу моге имати и статички и динамички садржај. Можете израђивати веб апликације хостоване на веб серверукоришћењем ASP.NET и .NET Framework-а.

14


4. POWERSHELL Windows PowerShell® је алат који је дизајниран за рад из командне линије а такође и као језик за писање скипти намењених посебно за администрацију и аутоматизацију система. Направљен на .NET платформи, WindowsPowerShell омогућава IT стручњацима и програмерима да контролишу и аутоматизују администрацију оперативног система Windows и апликација. Windows PowerShell команде, названеcmdlet-ови, омогућавају управљање рачунара из командне линије. Windows PowerShell провајдери вам омогућавају да приступите скадиштеним подацима, као регистар бази и сертификатима, на такав начин као што приступате фајл систему. Као додатак Windows PowerShell има богату базуcmdlet-ова као и у потпуности развијен скрипт језик.

Слика 4.1 Изглед PowerShell конзоле

15


Windows PowerShell укључује следеће додатке: 











Cmdlet-ови за обављање уобичајних задатака администрације, као што су управљање регистром, сервисима, процесима и евиденцијом догађаја и коришћење Windows Management Instrumentation (WMI). Језик за писање скрипти и подршка за постојеће скрипте и алата из командне линије Доследан дизајн. Пошто cmdlet-ови и систем складишта података користи уобичајну синтаксу и конвенције именовања, подаци могу бити дељени лако и излаз једног cmdlet-а може бити коришћен као улаз другог без поновног форматирања. Упрошћена навигација базирана на командној линији оперативног система, који омогућава корисницима да лакше управљају регистром као и другим базама података, користећи исте технике за навигацију као кроз фајл систем Могућност манипулације објектима. Објекти могу бити директно манипулисани или прослеђени ка другим алатима или базама података Прошириви интерфејс. Независни произвођачи софтвера и програмери могу креирати своје алатке за администрацију софтвера.

Windows PowerShell пружа приступ ка: • • • • • • •

Постојећим прозорима командне линије алата PowerShell cmdlet-овима PowerShell функцијама Приступ Net Framework API-у Приступ WMI (Windows Management Instrumentation) Приступ COM (Component Object Model) Приступ функцијама у Windows DLL (Dynamic Linked Libraries)

Као што се може видетиPowerShell пружа приступ многим различитим технологијама и API-има на Windows систему чинећи га идеалним за послове везане за администрацију и сигурност.

16


4.1 ВЕРЗИЈЕ POWERSHELL-А Првенствено по кодним именом "Monad", PowerShell је био представљен на конференцији ProfessionalDevelopers Conference у септембру 2003. Сва главна издања су још увек подржана, и свако издање је компактибилно уназад ка претходним верзијама. Верзије су редом:

4.1.1 PowerShell 1.0 PowerShell 1.0 је први пут приказан 2006 године заWindows XP SP2, Windows Server 2003 и Windows Vista оперативни систем. На оперативном системуWindows Server 2008 је долазио као додатна опција.

4.1.2 PowerShell 2.0 PowerShell 2.0 је интегрисан са Windows 7 и Windows Server 2008 R2 оперативним системима и такође је верзија доступна заWindows XP SP3, Windows Server 2003 SP2, Windows Vista SP1. PowerShell верзија 2 укључује измене скриптинг језику и хостовању API-а, а поред тога укључује и 240 нових cmdlet-ова.

4.1.3 PowerShell 3.0 Windows PowerShell 3.0 је неопходан алат за управљање и аутоматизацију који доноси једноставност командне линије новој генерацији оперативних система. Укључен у Windows 8 и Windows Server 2012, а портабилне верзије су доступне наWindows 7 и Windows Server 2008 R2 оперативним системима. Windows PowerShell 3.0 нуди јединствену моћ и флексибилност свакоме од корисника до мрежног администратора па и до мрежног архитекте. PowerShell 3.0 је део већег пакета, Windows Management Framework 3.0 (WMF3), који такође садржиWinRM сервис који подржава даљинску контролу. Microsoft је представио у community technology preview 2 (CTP 2) рану верзију WMF3 која је изашла 2. децембра 2011. Касније, новије верзије су излазиле са Windows8 и Server 2012 верзијама оперативних система. Нове функције у PowerShell 3.0 укључују:  



Заказивање задатака: Послови могу бити заказани у одређен датум и време Сесија повезивања: Може бити искључена и поново повезана. Удаљене сесије су постале толерантније на привремене отказе мреже. Побољшање писања кода: Аутоматско завршавање (IntelliSense) као и исечци (snippets) су додати. 17








Подршка делегације: Административни задаци могу бити делегирани корисницима који немају привилегије за обављане тог задатка, без додељивања додатних привилегија. Help update: Help документација може бити update-ована преко Update-Help команде. Нове команде: Нови модули и cmdlet-ови аутоматизују управљање штампача које је претходно вршено путем WMI.

4.1.4 PowerShell 4.0 PowerShell 4.0 је интегрисан саWindows 8.1 и са Windows Server 2012 R2. Microsoft је такође омогућио да PowerShellверзија 4.0 буде доступна заWindows 7 SP1, Windows Server 2008 R2 SP1 и Windows Server 2012 оперативне системе. Нове функције у PowerShell 4.0 укључују: 









Жељено стање конфигурације: Декларативне језичке екстензије и алата које омогучавају примену и управљање подацима за системе користећиDMTF управљачке стандарде иWS-управљачке протоколе Нова поразумевана извршна полиса: На Windows серверима, подразумевана полиса извршавања је сада RemoteSigned Save-Help: Помоћ може сад бити сачувана за модуле који су инталирани на удељеним рачунарима Побољшано отклањање грешака: Дебагер сада подржава отклањање грешака на workflow-овима и чување сесије дебагера кроз PowerShell поновно повезивање сесије. Мрежна дијагностика: Служи за управљање физичким и виртуелним мрежним комутаторима крозHyper-V.

4.1.5 PowerShell 5.0 PowerShell верије 5.0 је први пут јавно била доступна са Windows Management Framewor k 5.0 (WMF5), 3 априла 2014 године. Кључне нове функције укључују OneGet PowerShell scriptlet-е који су подршка Chocolatey репозиторијуму за управљање пакетима и продужење подршке за управњање мрежним комутаторима на другом нивоу.

18


4.2 WINDOWS POWERSHELL ISE The Windows PowerShell Integrated Scripting Environment (ISE) је хост апликација за Windows PowerShell. У Windows PowerShell ISE апликацији, можете извршавати и писати команде, тестирати и дебаговати скрипте у Windows базираном графичком интерфејсу, са вишередним едитовањем, аутоматско завршавање команди, бојење редова, селективно извршавање команди и подршка за језике писане с десна на лево. Можете користити ставке менија и пречице на тастатури за обављање многих задатака које бисте ручно обављали у Windows PowerShell конзоли. На пример када дебагујете скрипту у Windows PowerShell ISE апликацији, да бисте поставили прекидну линију у скрпти, кликнете десни клик на линију кода, и онда изаберете Toggle Breakpoint.

Слика 4.2.1 Изглед PowerShell ISE конзоле

На Microsoft Windows 8 и Windows Server 2012 оперативним системима Windows PowerShell ISE делује да је сакривен. Међутим, наWindows Server 2012, Windows Server 2012 иконица се аутоматски појављује на таскбару. Сходно томе, пиновање Windows PowerShell иконице на таскбару кодWindows 8 оперативног система је најбоља пракса. Да бисте покренули Windows PowerShell ISE, постоји више избора. У старт менију Windows Server 2012, могуће је укуцати PowerShell и Windows PowerShell и Windows PowerShell ISE ће се појавити као резултат претраге . Са друге стране, кодWindows 8 то није случај. Да бисте нашлиWindows PowerShell ISE морате укуцати PowerShell_ISE. То је исправљено код Windows 8.1 оперативног система.

19


4.3 POWERSHELL ОСНОВЕ У зависности од окружења и система на коме радите постоје 2 главне верзије PowerShell са којима ћете радити: 

PowerShell v2 –Укључена са Windows 7 и Windows 2008 R2.



PowerShell v3 – Укључена са Windows 8 и Windows 2012.

На Windows системима пре Windows 8 и Windows 2012 оперативних системаPowerShell можете наћи подStart –> All Programs –> Accessories –> System Tools. У зависности од архитектуре система тамо ће бити x86 иx64 верзија PowerShell-а. Поред пречице за PowerShell команду линију, тамо ће такође бити пречица заISE (интегрисано окружење за писање скрипти) које ће вам служити као едитор заPowerShell скрипте. На системима који корите Windows 8 и Windows 2012 оперативне системе саMetro интерфејсом, потребно је само да укуцатеPowerShell или PowerShell_ISE да бисте приступили траженој компоненти. На Windows 2012 Core систему потребно је само да укуцате powershell.exe у командној линији да бисте га учитали. Препорука је када покрећете PowerShell да га покрећете као администратор (run it as Administrator), јер PowerShell-у је често потребан приступ административним фунцијама које захтевају административне привилегије.

4.3.1 Инсталација Windows PowerShell -а Windows PowerShell 3.0 долази преинсталиран на Windows8 клијенту и Windows Server 2012 сервер оперативном систему. Можете преузети преко Интернета Windows Management Framework 3.0 пакет који садржи допуњене верзије Windows Remote Management (WinRM), WMI, и Windows PowerShell 3.0 из Microsoft Download центра. Пошто Windows 8 и Windows Server 2012 долазе саWindows PowerShell 3.0, нема потребе за инсталацијом Windows Management Framework 3.0 пакета. Да бисте инсталирали Windows Management Framework 3.0 на Windows 7, Windows Server 2008 R2, и Windows Server 2008 оперативним системима, они морају имати инсталиран Service Pack (SP) 1 и Microsoft .NET Framework 4.0. Није могуће инсталирати поменути пакет на Windows Vista, Windows Server 2003 или раније верзије оперативних система. Постоји могућност коришћења и Windows PowerShell 3.0 и Windows PowerShell 2.0 на истом систему, али ово захтева обе верзије .NET Framework, 3.5 и 4.0

20


4.3.2 Окружење Када покренемо PowerShell добијамо плави команди прозор са белим текстом.Као што смо раније споменули, битно је покренути PowerShell са административним привилегијма. То можемо уочити самим погледом на насловну линију на врху прозора и видети да ли је покренут ако администратор или не.

Слика 4.3.2.1 Изглед PowerShell конзоле

Препоручљиво је да подесите PowerShell окружење за оптимално коришћење. То можете урадити десним кликом на PowerShell плаву иконицу у горњем левом углу и изабрати опцију Properties. На картици Options можете подешавати величину курсора као и историју команди коју PowerShell чува. На картици Font су опције изгледа и величине фонта за бољи преглед. Layout картица вам даје избор измене величине прозора PowerShell. Овде треба напоменути да је препоручљиво да подесите исту вредност за ширину ( Width) код унутрашњег и спољашњег прозораBuffer ( Size и Window Size). Овим ћемо уклонити бочни скрол бар, па ће сам унос команди бити прегледнији.

21


Група слика 4.3.2.1 Опције за измену изгледаPowerShell конзоле

22


PowerShell терминал има неколицину пречица на тастатури, чије коришћење ће вам убрзати рад: Команда Лева/Десна стрелица Ctrl+Лева/Десна стрелица Home End Стрелица Горе/Доле Tab F7 Insert Delete Backspace

Акција Померање курсора лево/десно по један карактер

Померање курсора по једну реч Помера курсор на почетак Помера курсор на крај Кретање кроз историју команди Завршавање команди Прозор историје команди Унос карактера Само унос/Упис преко садржаја

Брисање карактера испред курсора Брисање карактера лево од курсора Табела 4.3.2.1 PowerShell пречице

У PowerShell верзији 2 укључена је ISE апликација која такође може бити коришћена као интерактивна командна линија где се команде се уносе у прозор и излаз команде је приказан у наставку. Поред тода ISE апликација представља едитор за скрипте као и обележавање синтаксе У верзији 3 ISE апликација је знатно унапређена, нудећи консолидовану команду линију и такоће помоћни панел са свим доступним cmdlet-овима као и њиховим описима. ISE такође обезбеђује различите иконице за сваки објекат и самим тим вам олакшава избор кад вам Intellisense предложи.

Слика 4.3.2.2 PowerShell ISE иконице

23


Можемо рећи да је команда линија на ISEверзији 3 најближе савршеном терминалу за PowerShell осим једног изузетка. Постоји одређен број конзолних команди које нису подржане, а то можемо проверити следећом командом: $psUnsupportedConsoleApplications

Слика 4.3.2.3 PowerShell ISE не подржане конзолне команде

4.3.3 Коришћење cmdlet-ова Поред коришћења Windows конзолних апликација и уграђених команда, такође, можете користити cmdlets (изговара се командлети) који су уграђени у PowerShell и могу бити креирани од стране било кога. WindowsPowerShell тимови креирају основне cmdlet-е, али и многи други Microsoft тимови су били укључени у креирање на хиљаде cmdlet-ова за Windows 8. Они су слични извршним програмима али користе предност фунција уграђених у Windows PowerShell и самим тим су лакши за писање. Они нису скрипте, које представљају некомпајлиран код, већ су направљене користећи специјалне сервисе .NET Framework именског простора. WindowsPowerShell 3.0 долази са око 1000 cmdletова наWindows 8 оперативном систему, такође додате су роле и функције, као и додатни cmdlet-и. Ови cmdlet-и су дизајнирани да олакшају мрежним администраторима као и консултантима коришћење Windows PowerShell без предзнања неког скипт језика. Једна од предности WindowsPowerShell је да cmdlet-и користе стандарднуконвенцију именовања која прати шему глагол-именица, као cmdlet-и: Get-Help, Get-EventLog и GetProcess. Cmdlet-и који корите get глаголску синтаксу приказују информацију о објекту са десне стране црте. 24


Cmdlet-и који користе set глаголску синтаксу модификују или постављају информацију о објекту са десне стране црте. Пример cmdlet -а који користи set параметар је Set-Service, који се корити да промени начин стартовања сервиса. Сви cmdlet-и користе један стандардан глаголски параметар. Да бисте нашли све од понуђених стандардних глаголских параметара, користите Get -Verb cmdlet. У Windows PowerShell 3.0 постоје око 100 коришћених глаголских параметара.

4.3.4 Коришћење алата командне линије Као што смо поменули раније алати командне линије могу бити коришћени у оквиру PowerShell. Предност коришћења алата командне линије у Windows PowerShell, у односу на раније покретање алата у CMD интерпретеру, су функције преусмеравање излаза команде и форматирања. Такође, ако имате batch или CMD фајлове који користе постојеће алате командне линије, можете их лако модификовати да раде у Windows PowerShell окружењу. Следећа процедура приказује додавање ipconfig команде у текстуални фајл: 1. Покренути Windows PowerShell следећим командама:Start | Run | PowerShell. Конзола PowerShell ће подразумевано отворити у путањи вашегDocuments фолдера. 2. Укуцати команду ipconfig /all. То је приказано овде: PS C:\> ipconfig /all

3. Преусмерити резултат команде ipconfig /all команде у текстуални фајл: PS C:\> ipconfig /all >ipconfig.txt

4. Отворити Notepad да би смо видели садржај текстуалног фајла: PS C:\> notepad ipconfig.txt

Задавати једну команду у WindowsPowerShell је корисно, али често ће вам бити потребно више од једне команде да бисте лакше добили тражене информације за помоћ при конфигурацији или решавању проблема. Ово је случај где PowerShell бриљира. У прошлости сте морали или да напишете batch скрипту или да напишете команде ручно. Ово је приказано у TroubleShoot.bat скрипти у наставку: TroubleShoot.bat ipconfig /all >C:\tshoot.txt route print >>C:\tshoot.txt hostname >>C:\tshoot.txt net statistics workstation >>C:\tshoot.txt

25


Наравно, ако бисте куцали команде ручно, онда бисте морали да чекате сваку команду да се изврши пре уноса следеће команде. У том случају, често се дешава да изгубите своје место у командој секвенци или да морате да чекате резултат сваке команде. Windows PowerShell елиминише овај проблем.Можете унети више команди у истом реду и оставити компјутер или радити друге ствари док не прикаже резултат. Није потребно креирати batch фајл да би смо остварили ову могућност. Уместо тога команде раздвајамо са; ipconfig >>tshoot

/all

>tshoot.txt;

route

print

>>tshoot.txt;

netdiag

/q

.txt; net statistics workstation >>tshoot.txt

4.3.5 Сигурносни проблеми са Windows PowerShell-ом Као са сваким алатом разноврсним каоWindows PowerShell, неизбежни су неки сигурносни пропусти. Сигурност је, међутим, је био један од циљева развоја Wi ndows PowerShell. Када покренете Windows PowerShell, он подразумевано отвара у вашем Documents фолдеру, сто осигурава да се налазите у директоријуму где имате дозволу да обављате одређене акције и активности. Ово је много безбедније него да вас поставља у кореном (root) директорију диска, или да вас поставља у системском кореном (root) директоријуму. Да бисте променили директоријум уWindows PowerShell конзоли, није могуће "скочити" један директоријум изнад, осим ако експлицитно не дефинишете име директоријума у команди cd (мада је могуће користитиcd .. команду да се попнете у виши директоријум.) Извршавање скрипти је подразумевано искључено али може се лако променити кроз групне полисе.

4.3.6 Подсистем за помоћ Пре него што почнемо да извршавамо команде, прва ствар коју морамо да разумемо јесте PowerShell-ов богат подсистем за помоћ.Прва промена коју можемо уочити јесте да подсистем за помоћ у PowerShell верзији 3 је унапређен тако да може да ажурира садржај. Moжемо ажурирати садржај система за помоћ директно од Microsoft -а или са дељеног диска који нема приступ Интернету. Оперативни системиWindows 8 и Windows 2012 долазе без преисталираних фајлова за помоћ , као што PowerShell верзија 3 није инсталирана на Windows 7, 2008 или 2008 R2 систему. Зато је неопходно да прво извршите Update-Help cmdlet да бисте ажурирали фајлове везане за помоћ. Ствари које морате размотрити када извршавате Update-Help cmdlet за ажурирање помоћи преко интернета:

26




 



Да бисте ажурирали фајлове за помоћ ваш налог у коме покрећете команду треба да буде члан групе локалних администратора и мора PowerShell конзола бити покренута са стране администратора Користи прокси подешавања конфигурисана у Internet Explorer-у Уколико прокси захтева NTLM или Kerberos аутентификацију, UseDefaultCredentials параметар мора бити коришћен, а корисници ће користити креденцијале тренутног корисника да се аутентификују на прокси Можемо ажурирати фајлове за помоћ само једном у 24 сата. Уколико желимо да ажурирамо још који пут у оквиру тог опсега користићемо –Force параметар.

Када се извршава команда Update-Help следеће акције ће се обављати:   

   

Провера који модули подржавају ажурирање помоћи Проналази Интернет локацију где су смештени модули са фајловима за помоћ Пореди фајлове за сваки модул са онима на рачунару, да види да ли има нових фајлова доступних Преузима нове фајлове са Интернета Распакује пакет са фајловима Верификује фајлове да ли су валидни Инсталира фајлове за помоћ у посебном директорију модула

Слика 4.3.6.1 Update-Help komanda

27


Користимо Get-Help команду да прикажемо информацију о PowerShell појмовима и командама, укључујући cmdlet-ове, функције, CIM команде, токове, услуге, псеудониме и скрипте. Без обзира на пређашње искуство у PowerShell -у, Get-Help ће бити једна од најкоришћенијих cmdlet-ова. Команду Get-Help можете користити на више начина. За почетак извршићемо команду у формату Get-Help CMDLET. На пример: Get-Help Get-Command.

Слика 4.3.6.1.1 Get-Help Get-Command komanda

Поред описа команде, PowerShell нуди и опцију приказивања примера за задату команду. Ово можете добити користећи параметар –examples. Извршавајући команду Get-Help Get-Command –Examples добијамо 14 детаљних примера.

Слика 4.3.6.1.2 Get-Help Get-Command -Examples komanda

28


Cmdlet такође има постављене подразумеване псеудониме help и man . PowerShell садржи концептуалну помоћ, која садржи детаљне информације о различитим темама и областима Powershell-а. Детаљније информације се налазе на линку: http://technet.microsoft.com/en-us/library/jj583016 или из PowerShell конзоле: help about

Помоћ у PowerShell-у је изузетно робусна. Update-Help вам омогућава да имате последњу доступну документацију. Save-Help вам омогућава да сачувате фајлове за помоћ за бржи приступ. Коришћење различитих итерација Get -Help cmdlet-а ће вам помоћи у разумевању и савладавању великог броја cmdlet-ова.

29


4.3.7 Извршавање команди У PowerShell -у, cmdlet-ови, функције, токови и скрипте се пишу у формату-. Ово помаже у класификацији њихове фунционалности, такође PowerShell држи се идеје да једна команда има једну специфичну областфунционалности, врло слично Unix-у. Да бисмо добили листу свих кључних речи (verbs) користимо Get-Verb cmdlet. Када пишемо своје команде, можемо их назвати како год желимо али је препоручено да се придржавамо стандарда, да би се одржала униформност и лакоћа коришћења. Кључне речи (verbs) су груписане по фунционалности у следеће групе:       

Common Data Lifecycle Diagnostic Communications Security Other

Као што смо поменули у претходном поглављу користећи команду Get-Help GetCommand можемо добити детаљну помоћ за тражени cmdlet . Користећи исту команду добијамо приказ синстаксе задате комадне.

Слика 4.3.7.1 Синтакса Get -Command cmdlet-а

Као што видите на слици изнад постоје 2 општа начина са којима можете покренути cmdlet. Први начин јесте да вршите претрагу кључних речи, глагола или именица (Verb и Noun) cmdlet-а. Док други начин је да се претрага обавља по имену cmdlet -а. Погледајмо други начин претраге мало детаљије. Део синтаксе [[-Name]] узима стринг који ми унесемо. Можемо унети више стрингова јер на крају типа се налази[ ] и пошто се -Name налази између [ ] то значи да је опционално. Ако погледамо саму команду биће нам јасније:

Слика 4.3.7.2 Get-Help Get-Command -Parameter Name

30


У опису можемо видети да можемо користити џокер (wildcard) карактере за тражење имена команди . Претрага ће такође обухватити системске команде које се налазе на локацијама садржаним у$PATH варијабли.

Слика 4.3.7.3 $Path варијабла

Када користимо џокер карактере, можемо користити било који од карактера наведених у следећој табели: Џокер карактер *

? [<почетак>-<крај>] []

Опис

Пример

Одговара нули или више а* карактера, почев од задате позиције Одговара било којем карактеру на ?н задатој позицији Одговара опсегу карактера име[1-20] Одговара одређеним карактерима [аб]вгдђ Табела 4.3.7.1 Џокер карактери

Када је реч о параметрима PowerShell такође има аутоматско завршавање синтаксе (Tab Autocomplete). Они су сведени на минимални број једнинствених карактера као што је случај са Cisco IOS-ом. Ово омогућава велику флексибилност извршавања cmdlet -а, функсија и токова а у исто време додаје могућност учења. Можемо само укуцати – и ако наставимо да стискамо тастерTab добићемо избор параметара. У PowerShell верзији 3 аутоматско завршење команди је даље проширено, тако да садржи предефинисане листе процеса, сервиса, грешака.

Слика 4.3.7.4 Autocomplete опција

31


Док у PowerShell ISE окружењу имате падајућу листу, у класичном PowerShell терминалу кроз опције се можете кретати ако стискате Таб тастер. У PowerShell верзији 3 је додато графичко побољшање које вам омогућава да истражите специфичне команде, да их креирате и извршите уGUI окружењу користећиShowCommand cmdlet.

Слика 4.3.7.4 Commands интерфејс PowerShell ISE

PowerShell као код осталих Unix OS-а дозвољава коришћење алијаса за команде, што скраћује време куцања. Да бисте добили листу тренутних алијаса, користите командуGet-Alias. Можемо креирати нове алијасе за постојеће cmdlet-ове са командомNew-Alias и Set-Alias команду користимо да именимо већ постојећи алијас. Али алијаси које креирамо нису перманентни и ако затворимо сесију изгубићемо креиране алијасе. Да би то избегли, можемо експортовати постојеће алијасе у фајл и учитати их кад покренемо нову сесију или их аутоматски учитати користећи профилне фајлове. Да бисмо их експортовати користимо командуExport-Alias cmdlet. Можемо експортовати алијасе у CSV фајл или у скрипту PS C:\> export-alias -path alias.csv PS C:\> Export-Alias -Path .\alias.ps1 -as script

32


4.3.8 Објекти и преусмеравање излаза команде (Pipeline) PowerShell је објектно орјентисан скрипт језик, што значи да је све је представљено као објекат. Објекти, за оне који нису упознати са терминологијом, се односе наствари које садрже више атрибута или својства. Kао што су низ карактера, листе података и нумеричке вредности. Да би смо боље илустровали објекте и њихове предности над текст базираним shell-ом, треба да погледамо како се користе у PowerShell. Добар примеробјекта је Windows процес, који позивамо преко cmdlet-а Get-Process, који садржи неколико својства која приказују извршно име, приоритет, искоришћење процесора и коришћење меморије.

Слика 4.3.8.1 Get-Process cmdlet

Да бисте погледали објекат из команде, cmdlet-а, функције, тока, најчешћи метод јесте да додате помоћу pipe-а Get-Member cmdlet да би смо добили бољи поглед. Get-Member cmdlet може не само да вам излистаобјекте, њихова својства и методе већ ће вам такође приказати и тип објекта, који можете користити да пронађете друге cmdlet ове који могу да прихвате одређени тип објекта. Get-Service | Get-Member

33


Слика 4.3.8.1 Get-Service | Get-Member cmdlet

Једна од фундаменталних концепата уshell-у се зове pipeline (преусмеравање излаза команде). Он такође представља један од PowerShell-ових највећих напредака.Pipeline је велико име за једноставан концепт -серија команди где излаз једног постаје улаз следећег. Pipeline у shell-у је сличан траци у фабрици: он сукцесивно прочишћава нешто што пролази кроз неколико фаза. Један од примера: Get-Process | Where-Object Descending Name

WorkingSet

-gt

500kb

|

Sort-Object

-

Слика 4.3.8.1.1 Пример коришћења pipeline-а

34


У PowerShell, ви сваки корак у pipeline-у раздвајате са (|) карактером У примеру изнад, Get-Process cmdlet приказује објекте који представљају стварне процесе на систему. Ови објекти садрже информацију о имену, заузетости меморије, процес ID-у приказаног процеса. Истовремено, Where -Object cmdlet ради директно са тим процесима, тестирајући са лакоћом оне које имају више од 500 KB заузетости. Одмах након тога он прослеђује тај резултат следећем cmdlet -у Sort-Object који их сортира по опадајућем редоследу. Још један пример piping-а јесте убијање специфичног процеса користећи команду: Get-Process java | Stop-Process

Исто тако је могуће рестартовати сервис са једном линијом кода: Get-Service spooler | Restart-Service

35


4.3.9 Филтрирање Посто читав списак cmdlet-а у PowerShell које се користе за обављање компликованих задатака са објектима, посебно они са Object у имену. Многи од ових cmdlet -а су међу најкорићенијима, док други који су мање коришћени се користе за више специјализоване задатке. Where-Object cmdlet вам дозвољава да ограничите или филтрирате објекат који је прослеђен pipeline-у. На пример команда: Get-Service | Where-Object {$_.DependentServices -ne $null} ће вам вратити листу сервиса које зависе од других сервиса. Синстакса коришћена са командом Where -Object не вреди ништа, а односи се на неке од других објеката иcmdlet-ова. Заграде се користе да разграничи један блок кода у PowerShell-у, и у овом случају да укаже на услов да се примењује на објекат у pipeline -у. Аутоматска варијабла $_ се користи да означи тренутну инстанцу објекта који се оцењује. Оператори за поређење у PowerShell -у користе форматирање са цртицом, па тако ако на пример користимо -eq да би пронашли тачно поклапање речи са речју "Stopped" у нашем примеру.

Слика 4.3.9.1 Пример филтрирања

36


За интерактивну употребу у PowerShell конзоли, коришћење алијаса може уштедети време и труд. Where-Object cmdlet може да користи знак питања (?). PowerShell3.0 вам чак дозвољава да упростите синтаксу још више, уклањањем потребе за скрипт блоком и аутоматском варијаблом из pipeline-а. У PowerShell 3.0 ова комадаје еквивалент команди приказаној изнад: Get-Service | ? DependentServices -ne $null

4.3.10 Проширење shell-а са модулима и snapin-овима У PowerShell постоје 2 главна начина да се прошири shell: 



Модули - Пакети који садрже један или више cmdlet-ова који проширују могућности PowerShell. Многи модули су инсталирани заједно са административним алатима за удаљени приступ серверу (RSAT). Други модули могу бити преузети са Интернета Snap-Ins су компајлирани cmdlet-и написани у .Net језику али који су застарени и више не препоручени начин за креирање и смештање нових cmdlet-а.

Проширење shell -а је у ствари врло просто и флексибилно.То је ништа више него PowerShell са учитаним модулима и snapin-овима Модули су подразумевано смештене на 2 локације:  

%windir%\system32\WindowsPowerShell\v1.0\Modules %USERPROFILE%\Documents\WindowsPowerShell\Modules: Ово је локација за системске модуле на располагањусваком кориснику у систему.

Сваки модул је смештен у фолдеру где се налази psd1 фајл који је познат као Module Manifest. Овај манифест има подешавања за модуле и поставља ограничења везана за .Net Framework верзију, верзију PowerShell, фајлова које учитава, верзије, ауторских права, аутора и многа остала подешавања. Овај фајл може да учита главни модул и под модуле и сваки модул може бити psm1 илиdll фајл. Можемо такође имати модуле на другим локацијама којима можемо приступити преко PowerShell сесије, а локације су дефинистане у варијабли $env:PSModulePath

Слика 4.3.10.1.1 Локације модула

37


Да бисмо излистали модуле који су доступни користимо Get -Module cmdlet са listavailable параметром: Get-Module -ListAvailable

Ово ће излистати све модуле које PowerShell може пронаћи на путањама специфицираним у варијавли. У PowerShell верзији 2 морамо да учитамо ручно модуле које желимо. Код PowerShell верзије 3 постоји могућност да се модули учитају да локацији аутоматски када је cmdlet, алијас или функција која је садржана у том модулу позвана.

Слика 4.3.10.1.2 Get-Module cmdlet

Да бисмо импортовали модул у текућу сесију користимо Import-Module cmdlet и дамо име траженог модула. Препорука је да људи који почињу са радом у PowerShell да додају –Verbose параметар, који ће приказати листу cmdlet-ова, функција и алијаса у реалном времену на екрану када се импортује трежени модул. C:\> Import-Module -Name BitLocker

–Verbose

Као што можете да видите параметар –Verbose приказује cmdlet -ове и функције које су учитани и садржани у изабраном модулу. Уколико желите да видите које функције су садржане у модулу, то можете урадити следећом командом: C:\> Get-Module -Name BitLocker

38


Слика 4.3.10.1.3 Import-Module cmdlet

Да бисмо уклонили одређени модул из тренутне сесије користимо Remove -Module cmdlet и као параметар додамо име модула: C:\> Remove-Module -Name BitLocker -Verbose

PSSnaping је стари метод који потиче из PowerShell верзије 1 који се користи као начин да би се проширио shell. У PowerShell верзијама 2 и 3 још је доступан за коришћење али Microsoft саветује девелопере да полако прелазе на новији начин проширења shell, горе поменуте модуле. Још увек постоје трећеразредни додаци који су у snapin формату као VMware PowerCLI. Пошто такође постоје и Microsoft PowerShell cmdlet-ови у овом формату, очекујео да ће подршка за овај начин проширења shell-а потрајати. Пошто snapin -ови су DLL који се региструју на систем, за разлику од модула који не требају регистрацију. Због тога нам је прво потребан параметар –Registered са командом Get-PSSnapin да би смо излистали доступне snapin-ове. C:\> Get-PSSnapin -Registered

Да бисмо учитали жељени snapin користимо Add -PSSnapin и додајемо име PSSnapin које хоћемо да учитамо: C:\> Add-PSSnapin -Name VMware.VimAutomation.Core C:\> Remove-PSSnapin -Name VMware.VimAutomation.Core C:\> Add-PSSnapin -Name VMware.VimAutomation.Core -Verbose C:\>

39


Задати cmdlet не дају никакав приказ на екрану, чак и ако користимо –Verbose параметар као што видимо у примеру. Да би смо видели snapin-ове који су учитани користимо GetPSSnapin без параметара: C:\> Get-PSSnapin

Слика 4.3.10.2.1 Get-PSSnapin команда

За листу учитаних cmdlet-ова и функција са задатим snapin -ом, користимо следеђи cmdlet: C:\> Get-Command -Module VMware.VimAutomation.Core

40


4.3.11 Основне команде за администрацију У овом поглављу набројаћу најбитније команде уPowerShell-у које су битне за Windows администратора, а такође и за свакога ко почиње рад у PowerShell-у. 1. Get-Help Први PowerShell cmdlet који сваки администратор треба да научи. Ову команду можете користити да би сте добили помоћ и научили било коју другу команду.

На пример, ако желите да знате како Get-Process команда ради, укуцаће те: Get-Help -Name Get-Process

и Windows ће вам приказати пуну синтаксу тражене команде. Можете такође користитиGet-Help са индивидуалним именицама и глаголима. На пример, да бисте видели све команде које можете користити са Get verb, укуцајте: Get-Help -Name Get-*

2. Set-ExecutionPolicy Иако можете да креирате и извршаватеPowerShell скрипте, Microsoft је подразумевано онемогућио скиптовање у настојању да спречи да се злонамеран код извршава у PowerShell окружењу. Можете користитиSet-ExecutionPolicy команду да ти сте констролисали ниво безбедности рада PowerShell са скриптама.

Restricted – Ово је подразумевана извршна полиса и она заључава PowerShell тако да команде могу бити унете једино интерактивно. Извршавање PowerShell скрипти је онемогућено. All Signed – Ако је извршна полиса подешена наAll Signed, онде скрипте могу да се извршавају али само оне које у потписане од стране поузданог издавача. Remote Signed – Код ове полисе, свакаPowerShell скрипта која је креирана локално може бити извршена. Скрипте које нису локалне могу да се извршавају само ако су потписане од стране поузданог издавача. Unrestricted – Као што име говори, ове скрипте скидају све забране на извршном полисом Можете подесити извршну полису уношењем Set-ExecutionPolicy команде праћено именом полисе. На пример, ако желимо да се скрипте извршавају без ограничење унећемо следеће: 







Set-ExecutionPolicy Unrestricted

3. Get-ExecutionPolicy Ако радите у непознатом окружењу или на непознатом серверу, неопходно је да знате која је извршна полиса примењена пре него покренете скрипту. Ово ће те урадити користећи следећу команду: Get-ExecutionPolicy

41


4. Get-Service Ова команда вам омогућава да видите листу сви инсталираних сервиса на систему.Ако сте заинтересовани за одређени сервис можете додати Name – параметар као и име сервиса. Када то урадите Windows ће вам приказати тренутно стање тог сервиса 5. ConvertTo-HTML PowerShell може да вам обезбеди мноштво информација о систему, али понекад ви морате да урадите још нешто осим да погледате информације на екрану. Некад, је корисно да направите извештај који бисте послали некоме. Један начин да ово постигнете јесте коришћењем ConvertTo-HTML команде. Да бисте користили ову команду, једноставно pipe-ујете излаз комадне у ConvertTo-HTML команду. Морате додати и -Property параметар да бисте контролисали које излазне особине су укључене уHTML фајл и још требате да додате име фајла. Да бисте видели како се може ова команда користити, подсетите се предходног корака, где смо објашњавалиGet-Service команду, коју смо користили да би смо излистали све инсталиране сервисе на систему. Сада замислите да желите да направите HTML извештај те листе, укључујући његов статус. То радите на следећи начин: Get-Service | ConvertTo-HTML -Property Name, Status > C:\services.html

6. Export-CSV Баш као што можете да креиратеHTML извештај базиран на основуPowerShell података, такође можете извозити податке из PowerShell у CSV фајл који можете отворити помоћу Microsoft Excel-а. Синтакса је слична синтакси за претварање излаза команде уHTML фајл. Једино што је неопходно да унесете јесте има фајла. На пример, да бисте експортовали листу системских сервисаCSV у фајл, уносите следећу команду: Get-Service | Export-CSV c:\service.csv

7. Select-Object Ако сте пробали команду изнад, онда знате да су уCSV фајл укључене многобројне особине. Често је практично да само изаберемо оне особине које нас интересују. Овде је место гдеSelect-Object команда долази до изражаја. Ова команда вам омогућава да одредите специфичне особине које тражите. На пример, да бисте креиралиCSV фајл који садржи само име и статус сервиса, можете користити следећу команду: Get-Service | Select-Object Name, Status | Export-CSV c:\service.csv

42


8. Get-EventLog Још једна могућност PowerShell јесте да вам омогућава да читате логове догађаја рачунара. Постоје неколико доступних параметара, али можете изпробати команду једноставно додајући –Log параметар и име лог фајла. На пример, да бисмо видели лог фајл неке апликације коју ћемо овде назватиApplication“, „ уносимо следећу команду: Get-EventLog -Log "Application"

Наравно, ретко ће те користити ову команду у стварном свету. Чешће ћете користити друге команде за филтирање излаза и тај излаз смештатиCSV у или HTML фајл. 9. Get-Process Баш као што можете користити командуGet-Service да бисте приказали листу свих системских сервиса, можете користити командуGet-Process да прикажете листу свих процеса који су тренутно активни на систему. 10. Stop-Process Понекад се дешава да процес закочи. Када се ово догоди, можете користити команду Get-Process да бисте добили име иID процеса за процес који је престао да се реагује. Можете „убити“ процес користићи Stop-Process команду. Можете прекинути процес на основу његовог имена илиID-а. На пример, можете затворити Notepad користећи једну од следећих команди: Stop-Process -Name notepad Stop-Process -ID 1948

43


5. КОРИШЋЕЊЕ POWERSHELL-А У АДМИНИСТРАЦИЈИ WINDOWS SERVER 2012 Аутоматизација послова код сервера омогућава администраторима да стално обављају исте или сличне задатке изнова. Са PowerShell скриптама, можете аутоматизовати задатке на серверуи смањити ручни унос, што вам омогућава да се фокусиратена важније задатке . Подешавање новог активног директоријума може бити узбудљиво или досадно. Ако се ретко правили нове домене и мрежна окружења, процес ће вам бити нов и самим тим занимљив. Међутим, ако константно правите нова окружења као лабораторије за тестирање или за друге пословне потребе, процес може да буде дуг и напоран. Зато, већина људи се залаже за аутоматизацију тих процеса да би захтевали минимално ангажовање корисника и који одржавају конзистентност мрежа. У овом поглављу описаћу инсталацију и конфигурацију активног директоријума (ADDS), DNS, DHCP уз помоћ PowerShell-а. Ово поглавље би требало да покрије све што је потребно да се припреми окружење као потпуно фунционални домен активног директоријума за коришћење као тестно окружење или као ново доменско окружење.

5.1 КРЕИРАЊЕ ВИРТУЕЛНОГ ОКРУЖЕЊА Виртуелно окружење се састоји 4 виртуелне машине:

Слика 5.1.1 VirtualBox

44


   

WinSVR 2012 Server 1 – Први сервер и домен контролер, DHCP, DNS pfSense – Заштитни зид (Firewall)/Рутер Windows 8 – Клијент машина WinSVR 2012 Server 2 – Други сервер и други домен контролер,DNS, DHCP Failover

На оба сервера је инсталирана иста верзија оперативног система Windows Server 2012 Standard Evaluation (Server with GUI) x64. Windows 8 Professional је платформа за виртуелну машину која представља клијента. Виртуелне машине са Windows платформама (клијент и 2 сервера) су смештени на интерну мрежу.Да би смо имали приступ интернету у интерној мрежи у којој смештамо машине, морамо да повежемо један од интерфејса рутера pfSense на наш физички интерфејс хост машине. PfSense је бесплатан софтвер отвореног кода, дистрибуција FreeBSD оперативног система посебно прилагођеног за употребу као заштитни зид и рутер. Релативно једноставан за инсталацију, једина ствар која је потребна јесте подесити параметре интерфејса. За нашу виртуелну мрежу користићемо pfSense са 2 конфигурисана интерфејса. Први интерфејс em0 јесте WAN који је подешен у VirtualBox-у да је ради у Bridge моду, тако да је повезан са физичким интерфејсом хост машине. И тај интерфејс добија адресу од физичког рутера у локалној мрежи и служи као веза са Интернетом. Други интерфејс em1 јесте LAN који има подешену статичку адресу 192.168.2.1/24 и који јесте gateway интерне виртуелне мреже.

Слика 5.1.2 pfSense

45


Топлологија мреже изгледа овако:

Слика 5.1.2 Топологија мреже

46


5.2 POWERSHELL МОДУЛ АКТИВНОГ ДИРЕКТОРИЈУМА Када је први пут Windows PowerShell представљен, једно од начешће постављених питања је било да ли је могуће управљање активним директоријумом (AD). Тада одговор Microsoft-а није био задовољавајући већини администратора. PowerShell је имао уграђен Active Directory Service Interfaces (ADSI) који вам је омогућавао да приступите објектима у оквиру AD. Али за обављање административних послова у AD сте морали сами да се помучите, да би сте уопште открили како функционише. Убрзо након тога, компанија Quest Software је понудила сет бесплатних алата за обављање администрације AD, као што су претрага, креирање, мењање и брисање објеката AD. Дуже време ово је било стање PowerShell и управљања активним директоријумом. Када је Microsoft представио WindowsServer 2008 R2, све се променило јер је уведен модул активног директоријума (Active Directory Module) за PowerShell. Модул AD укључује сет cmdlet-ова за управљањеAD као и провајдер ADкоји вам омогућава да се крећете ADкао да је партиција диска.

5.2.1 Инсталација модула активног директоријума За разлику од предходних алата који користе LDAP протокол за комуникацију са активним директоријумом, модул AD користи Active Directory Web Services (ADWS) протокол који комуницира са домен контролером AD. Ако инсталиратеWindows Server 2012 или Server 2008 R2 домен контролер (DC) у ваш домен AD, ADWS ће бити инсталиран и подразумевано покренут. Ако имате домен који је садржан искључиво од Windows Server 2008 или Windows Server 2003 домен контролера, морате да ручно исталирате пакет ADWS. Ако инталирате тај пакет на макар један од сервера, 2008 или 2003 који је домен контролер, можете користити модул AD за PowerShell као и за административни центар активног директоријума (ADAC). Модул активног директоријума је подразумевано инсталиран на домен контролер било сервера 2012 или 2008 R2. Ако радите на Windows 8 или Windows 7 (или на било ком серверу 2012 или 2008 R2 који није домен контролер) морате да инсталирате алат за удаљену администрацију сервера (RSAT). Без обзира да ли сте инсталирали RSAT или су они већ били инсталирани на вашем систему следећи корак јесте да отворите Control Panel Add/Remove Programs аплет и тако узаберете Turn Windows features on or off опцију. Да бисте инсталирали тај модул штиклирајтеопцију Active Directory Module for Windows PowerShell која се налази у \Remote Server Administration Tools\Role Administration Tools\AD DS фолдеру. Након тога, можете видети пречицу под називом Active Directory Module for Windows PowerShell креирану у административним алатима старт менија. Кликом на ову пречицу ће вам се покренути PowerShell са учитаним AD модулом. Ако ипак пожелите то сами да урадите, у PowerShell можете увести модул следећом командом: Import-Module ActiveDirectory 47


5.3 ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА АКТИВНОГ ДИРЕКТОРИЈУМА Пре него што почнемо са радом, да се на тренутак вратимо на нашу мрежу. План нам је да за почетак на Сервер 1 машини инсталирамо активни директоријум као и први домен контролер. У следећој табеле су представљене функције виртуелних машина: Назив виртуелне машине WinSVR 2012 Server 1-Primarni server

Функција

pfSense Windows 8 WinSVR 2012 Server 2- Sekundarni server

Firewall/Router Client DC2, DNS, DHCP

DC1, DNS, DHCP

Табела 5.3.1 Функције виртуелних машина

Инсталација доменских сервиса активног директоријумаAD ( DS) није лак посао. Постоје предуслови који се морају испунити и више ствари које морају бити конфигурисане. Једна од првих ствари које мора бити остварена јесте подешавање извршне полисе за скрипте. Да бисмо то подесили користимоSet-ExecutionPolicy cmdlet и подешавамо полису у такозвани remotesigned режим. Пошто ова полиса спада под администраторске привилегије, морамо је извршити као администратор. Set-ExecutionPolicy remotesigned -force

Неке од инфаструктурних предуслова су набројане овде:   

Проверити да ли сервер има исправно име Поставити статичкуIP конфигурацију Обезбедити да је DNS сервер функција инсталирана и конфигурисана

Као додатак инфаструктуним предусловима, постоје и роле и функције које морају бити инсталиране:   

Модул активног директоријума за Windows PowerShell Алати административног центра активног директоријума (ADAC) AD DS snap-инови и командни алати

Сви ови алати могу бити исталирани преко ServerManager или преко AddWindowsFeature cmdlet-а. У суштини са погледа фунцијаWindows-а, rsat-ad-tools додатак обезбеђује све што вам је потребно од додатака.

48


5.3.1 WinSVR 2012 Server 1 Пре дефинисања било какве мрежне конфигурације, мора проверити да ли наше адресе се не поклапају са другим адресама у нашем окружењу. Чак и када правимо изоловано окружење, препорука је користити различите мрежне адресе да се не би догодио случајан конфликт у окружењу продукције. Следећи кораци описују статичку конфигурацију мреже: 1. Пронађите жељени интерфејс са командом Get-NetIPInterface:

Слика 5.3.1.1 Get-NetIPInterface cmdlet

2. Подесите IP конфигурацију користићи cmdlet New-NetIPAddress: New-NetIPAddress -AddressFamily IPv4 -IPAddress PrefixLength 24 -InterfaceAlias Ethernet

192.168.2.254

-

Слика 5.3.1.2 New-NetIPAddress cmdlet

49


3. DNS сервере ћемо подестити користећи Set-DnsClientServerAddress: Set-DnsClientServerAddress -InterfaceAlias Ethernet -ServerAddresses "192.168.2.254"

4. Подразумеваму руту подешавамо са New-NetRoute New-NetRoute -DestinationPrefix "0.0.0.0/0" -NextHop "192.168.2.1" InterfaceAlias Ethernet

Слика 5.3.1.3 New-NetRoute cmdlet

Први корак јесте да излистамо досупне мрежне адаптере на серверу. Windows Servers често укључују више мрежних адаптера различитих типова, све зависи од које су роле и функције инсталиране. Извршавајући Get-NetworkIPInterface cmdlet, добијамо листу имена интерфејса и индекса које ћемо користити да би смо идентификовали тражени интерфејс. Други и трећи корак користи cmdlet-ове New-NetIPAddress и SetDnsClientServerAddress да бисмо конфигурисалиIPv4 адресу иDNS адресу за изабрани интерфејс. Последњи корак користи New-NetRoute cmdlet да би подесили подразумевану путањи и подразумевани мрежни пролаз.

Слика 5.3.1.4 IPv4 конфигурација

50


Када је новаIP адреса додељена, подребно је да променимо име компјутера и то ћемо урадити на следећи начин: Rename-Computer -NewName WinSVR2012DC1 -force

Слика 5.3.1.4 Rename-Computer cmdlet

После промене имена и адресе, потребно је да додамо фунције. Следећа команда инсталира алате за рад са активним директоријумом и које укључују PowerShell модул активног директоријума: Add-WindowsFeature RSAT-AD-Tools

Слика 5.3.1.5 Додавање RSAT-AD-Tools функције

Сви обухваћени кораци јесу неопходни за припрему окружења за инсталацију активног директоријума. Након тога у Server Manager-у проверимо да ли су измене остварене и настављамо даље. Сада је време да се додају AD DS, DNS Server, DHCP роле и као и фунције за управљање групним полисама. Add-WindowsFeature -Name "ad-domain-services" -IncludeAllSubFeature IncludeManagementTools

–

Add-WindowsFeature -Name "dhcp" -IncludeAllSubFeature IncludeManagementTools Add-WindowsFeature -Name "dns" -IncludeAllSubFeature IncludeManagementTools Add-WindowsFeature -Name "gpmc" -IncludeAllSubFeature IncludeManagementTools

51


После инсталације жељених рола и функција, можемо обавити проверу следећом командом: Get-WindowsFeature | Where installed

Слика 5.3.1.6 Провера инсталираних рола и функција

52


Сада је време да креирамо нову шуму, и додамо сервер као први домен котролер у ново креирану шуму. Алат који нам је потребан је садржан у модулу активног директоријума. Import-Module ADDSDeployment Install-ADDSForest -CreateDnsDelegation:$false -DatabasePath "C:\Windows\NTDS" -DomainMode "Win2012" -DomainName contoso.com -DomainNetbiosName

CONTOSO

-ForestMode "Win2012" -InstallDns:$true -LogPath "C:\Windows\NTDS" -NoRebootOnCompletion:$false -SysvolPath "C:\Windows\SYSVOL" -Force:$true

Као последњи корак ћемо конфигурисати DHCP сервер: 1.Креирање DHCP опсега Add-DhcpServerv4Scope -Name "Contoso" -StartRange EndRange 192.168.2.253 -SubnetMask 255.255.255.0

192.168.2.2

-

2. Подешавање DHCP опција Set-DhcpServerv4OptionValue -DnsDomain 192.168.2.254 -Router 192.168.2.1

contoso.com

-DnsServer

3. Активирање DHCP Add-DhcpServerInDC -DnsName contoso.com

Сада за коначну проверу инсталираних рола и функција можемо погледати сервер менаџер. Као што видимо на слици инсталиране су следеће фунције: AD DS, DNS,DHCP и све фунције су у фукцији и правилно конфигурисане.

53


Слика 5.3.1.7 Server Manager

5.3.2 WinSVR 2012 Server 2 На другом серверу желимо да додамо други домен контролер ради остваривања редундантности активног директоријума и за побољшање аутентификације на домен у удаљеним сајтовима. Кораци за додавање другог домен контролера су врло слични корацима које смо објаснили при креирању првог домен контролера, тако да ћемо поступак описати у кратким цртама. Set-ExecutionPolicy remotesigned -force New-NetIPAddress -AddressFamily IPv4 -IPAddress PrefixLength 24 -InterfaceAlias Ethernet

192.168.2.253

-

New-NetRoute -DestinationPrefix "0.0.0.0/0" -NextHop "192.168.2.1" InterfaceAlias Ethernet Rename-Computer -NewName WinSVR2012DC2 -force Add-WindowsFeature RSAT-AD-Tools Add-WindowsFeature -Name "ad-domain-services" -IncludeAllSubFeature IncludeManagementTools

–

Add-WindowsFeature -Name IncludeManagementTools

-

"dns"

-IncludeAllSubFeature

Restart-Computer

54


Након припреме сервера за креирање активног директоријума и рестарта идемо на креирање АД: Import-Module ADDSDeployment Install-ADDSDomainController -NoGlobalCatalog:$false -CreateDNSDelegation:$false -Credential (Get-Credential) -CriticalReplicationOnly:$false -DatabasePath "C:\Windows\NTDS" -DomainName "contoso.com" -InstallDNS:$true -LogPath "C:\Windows\NTDS" -NoRebootOnCompletion:$false -ReplicationSourceDC "WinSRV2012DC1.contoso.com" -SiteName "Default-First-Site-Name" -SYSVOLPath "C:\Windows\SYSVOL"Force:$true

Пре сервера 2012, постојале су само ограничене методе које би обезбедиле DHCP редундантност. Једна од тих метода јесте било раздвајање DHCP опсега између више сервера, тако да је сваки сервер изнајмљивао део тог опсега. Ако један систем је ван функције, други ће моћи да обезбеди адресе корисницима. Међутим ово је стварало проблеме ако је DHCP сервер недоступан, постоји могућност да не буде довољно адреса доступних за клијенте. Друго решење проблема редундантности јесте увођење кластера или других скупих технологија које су тешке за управљање. У серверу 2012DHCP failover је уграђена функција. Ова функција дозвољава серверима да деле исту DHCP базу података ради изнајмљивања адреса и обезбеђивања редундатности. Следећи кораци су неопходни за конфигурацију DHCP failover-а 1. Инсталирати DHCP фунцију на другом серверу: Add-WindowsFeature -Name "dhcp" -IncludeAllSubFeature IncludeManagementTools

2. Ауторизовати DHCP на другом серверу: Add-DhcpServerInDC -DnsName WinSRV2012DC2.contoso.com

55


3. Конфигурација DHCP failover-а Add-DhcpServerv4Failover –ComputerName WinSRV2012DC1.contoso.com – PartnerServer WinSRV2012DC2.contoso.com –Name dhcp1-dhcp2 –ScopeID 192.168.2.0 –LoadBalancePercent 50 –SharedSecret Pa$$w0rd –Force

Слика 5.3.2.1 DHCP failover

5.3.3 Windows 8 Client Када смо подесили оба сервера, неопходно је учланити клијента у домен и самим тим проверити да ли фунционише активни директоријум, DNS, DHCP. Као прву ствар морамо променити генеричко име рачунара клијента. Након тога је неопходан рестарт. Rename-Computer Client1 Restart-Computer Add-Computer -DomainName Contoso.com -ComputerName Client1 -Credential CONTOSO\Administrator -Passthru –Verbose

Слика 5.3.3.1 Учлањивање клијената у домен

56


И након поновног рестарта видимо да је рачунар учлањен у домен contoso.com

Слика 5.3.3.2 Системске информације клијената

57


5.4 УПРАВЉАЊЕ АКТИВНИМ ДИРЕКТОРИЈУМОМ Управљање мрежом у Microsoft Windows почиње и завршава за активним директоријумом. Ово поглавље ће обухватити све функције које администратор обавља из перспективе скиптинга и активног директоријума. Најосновнији објекат у активном директоријуму јесте организациона јединица OU). ( Једна од највећих проблема мрежног администратора је да подразумевано, када је активни директоријум инсталиран, сви корисници су смештени уusers контејнер, а сви компјутери у computers контејнер, што би било у реду да можете применити групну полису на контејнер, али то овде није случај.

5.4.1 Креирање OU Процес креирања организационе јединице у активном дирекоријуму пружа основу за креирање других објеката активног директоријума.New-ADOrganizationalUnit cmdlet креира нову организациону јединицу активног директоријума. Можете подесити опције често коришћене организационе јединице користећи параметре cmdlet-у. у Вредности опција које не постоје у параметрима cmdlet-а можете подесити користећи OtherAttributes параметар. У нашем ново креираном активном директоријуму додаћемо нову организациону јединицу у коју ћемо касније сместити новог корисника. Креирана организациона јединица је подразумевано заштићена од случајног брисања. New-ADOrganizationalUnit -Name UserAccounts -Path "DC=contoso,DC=com"

Слика 5.4.1.1 Креирање организационе јединице UserAccounts

58


Такође постоје и други PowerShell cmdlet-и за рад са организационим јединицама. Оне су редом:    

Get-ADOrganizationalUnit New-ADOrganizationalUnit Set-ADOrganizationalUnit Remove-ADOrganizationalUnit

Још неки примери: Get-ADOrganizationalUnit -Filter 'Name -like "*"' | FT Name, DistinguishedName -A Set-ADOrganizationalUnit -Identity "OU=UserAccounts, "DC=contoso,DC=com"-ProtectedFromAccidentalDeletion $false Remove-ADOrganizationalUnit -Identity "OU= UserAccounts,DC=contoso,DC=com" -Recursive

5.4.2 Креирање корисничких налога Када радити у тестном окружењу, корисно је да имате неколико тестних налога за коришћење. Ови налози могу имати различита приступна права и могу бити различити типово корисника који раде различите задатке. Ови АД налози су уобичајено једноставни са простом шифром. Поред тога, приликом креирења новог продукциског окружења, биће неопходно да се нови корисници додају у активни директоријум. Ови кориснички налози и мејл адресе су предефинисани и шифре им морају бити једниствене. У следећем примеру ћемо приказати како једноставно можемо креирати корисника путем PowerShell-а: New-ADUser BojanMalesevic -GivenName "Bojan" -Surname "Malesevic" DisplayName "Bojan Malesevic" -Path 'OU=UserAccounts,DC=contoso,DC=com' -AccountPassword (Read-Host AsSecureString "AccountPassword") -Enabled $true –UserPrincipalName [email protected] -OtherAttributes @{title="DBA";mail="[email protected]"}

Након извршене команде имамо креираног корисикаBojanMalesevic у организационој јединици UserAccounts са унетим осталим атрибутима као име, презиме, -mail e итд. Креирани налог корисника је откључан и шифра је подешена.

59


Слика 5.4.2.1 Својтва корисника

Слика 5.4.2.2 Кориснички налог у активном директоријуму

60


Ово је врло једноставно решење при креирању једног корисника али у реалном окружењу то није тако једноставно. Првенствено јер се ради од неколико десетина, стотина па и више корисника које треба ручно унети и то онда представња не само напоран посао већ посао где су грешке неизбежне. Зато ради лакшег креирања више корисника ћу користити PowerShell скрипту која листу корисика као и њихове атрибуте узима из Excel документа, тачније из .csv (comma-separated values) датотеке.

Слика 5.4.2.3 Excel документ users.csv

Import-Module ActiveDirectory Import-Csv c:\users.csv | foreach-object { New-ADUser $_.DisplayName GivenName $_.FirstName -SurName $_.LastName -DisplayName $_.DisplayName -UserPrincipalName $_.UserPrincipalName -SamAccountName $_.Username -Path $_.Path -AccountPassword (ConvertTo-SecureString $_.Password -AsPlainText -force) -Enabled $True -PasswordNeverExpires $True -PassThru}

Прво да би радио cmdletNew-ADUser морамо учитати модул активног директоријума. Након тога позивамо команду Import-Csv која повлачи податке из ексел документа на следећи начин: Пошто се ради оforeach-object команди, PowerShell ће ући у петљу и прихватати податке од сваког корисника редом. $_. карактери означавају променљиву коју PowerShell проналази у фајлу и коју користи као аргумент у постављеној синтакси. На крају са –Enabled параметром који је подешен на$True вредност, кориснички налог је откључан од момента креирања јер му је шифра постављена у предходном параметру.

Слика 5.4.2.4 Креирање више корисника

61


Слика 5.4.2.5 Ново креирани кориснци у АД

Слика 5.4.2.6 Својства корисника

62


5.4.3 Додавање објеката у групе Додавање корисника или компјутера у групе је чест задатак администратора у АД. Модул активног директоријума омогућава да се овај задатак врло лако изврши. Са AddADGroupMember cmdlet-ом, можете додати један или више налога у групу. На пример, желимо да додамо корисника Bojan Malesevic у групу Admins. Најпростији начин јесте уз помоћ команде: Add-ADGroupMember -Identity "Admins" -Members BojanMalesevic

У овој команди – Identity параметар служи да бисмо доделили име групе у којој смештамо корисника. У –Members парамерат смештамо корисничко име налога. Уколико желите да додате више корисника у групу, само додајте корисничко име после зареза сваког налога.

Слика 5.4.3.1 Својтва корисника

Да бисмо још олакшали ствар за администраторе, можемо комбиновати операцију креирања корисника и додавања њих у групу, тако да са само једном командом обавимо два задатка. Али пошто Add-ADGroupMember cmdlet не поджава pipeline користићемо Add-ADPrincipalGroupMembership cmdlet. Овај cmdlet може преузимати кориснике, рачунаре или групе као улаз за pipeline и њих смештати у задату групу. Као пример, комбиноваћемо креирање корика Bojan Malesevic и његово смештање у групу Admins. New-ADUser BojanMalesevic -GivenName "Bojan" -Surname "Malesevic" DisplayName "Bojan Malesevic" -Path 'OU=UserAccounts,DC=contoso,DC=com' -AccountPassword (Read-Host AsSecureString "AccountPassword") -Enabled $true –UserPrincipalName [email protected] | Add-ADPrincipalGroupMembership MemberOf " Admins"

63


5.4.4 Ресетовање шифре корисника Повремено ће се јавити потреба да се шифре корисника ресетују. Овај корак се лако може упростити са Set-ADAccountPassword cmdlet-ом. Можете или променити шифру или је ресетовати. Ако мењате шифру морате знати стару шифру и потом унети нову. Али ако желите да ресетујете шифру, само вам је потребна нова шифра. Наравно да бисте ресетовали шифру морате имати привилегије над обектима АД. Као што –AccountPassword параметар New-ADUser cmdlet-а прихвата самоSecureString типове података тако је исто неопходно урадити за ADAccountPassword cmdlet. Најбоље је то показати на примеру: Set-ADAccountPassword 'CN=Marko Markovic, OU=UserAccounts, DC=contoso, DC=com' -Reset -NewPassword (ConvertTo-SecureString AsPlainText "Pa$$w0rd" -Force)

У овој команди користили смо –Identity параметар где смо обезбедили име корисника, док смо са –NewPassword параметром проследили нову шифру каоSecureString тип података. На крају да бисмо ресетовали шифру а не изменили је додајемоReset – параметар. Постоји још један посао који морамо да урадимо. Пошто смо кориснику доделили једностравну шифру која треба да привремемо служи док је корисник не промени при следећем логовању. Ово ћемо извести у помоћ Set-ADUser cmdlet-а и то тако што ћемо означити вредност параметра – ChangePasswordAtLogon на $true: Set-ADUser -Identity MMarkovic -ChangePasswordAtLogon $true

Слика 5.4.4.1 Промена шифре корисника при логовању

64


5.4.5 Претрага објеката активног директоријума Још једна од честих задатака администратора јесте задатак претраге објеката активног директоријума. На пример желите да нађете све рачунаре у домену који имају инсталиран одређени оперативни систем. Get-ADObject cmdlet је најбољи за коришћење при LDAP претрази. На пример желимо да пронађемо све рачунаре који раде под Windows 8.1 оперативним системом у домену contoso.com: Get-ADObject -LDAPFilter "(&(operatingSystem=Windows 8.1 Pro) (objectClass=computer))" -SearchBase "dc= contoso,dc=com" SearchScope Subtree

Ова команда користи три параметара: –LDAPFilter, –SearchBase и –SearchScope. –LDAPFilter параметар користи стандардниLDAP упит као улаз. У овом примеру упит представља сви компјутер објекти који имају њиховOperatingSystem атрибут и он има вредност Windows 8.1 Enterprise. –SearchBase параметар говориcmdlet-у где да врши претрагу у АД. –SearchScope нам служи да одредимо да ли ће претрага да се обавља рекурзивно или да ли ће она укључити све контејнере односно све објекте и организационе јединице АД.

Слика 5.4.5.1 Претрага активног директоријума

Када извршите ову команду добиће објекте који испуњавају задате критеријуме. Можете резултате ове команде проследити другој команди помоћу pipeline-а која би нешто могла урадити са тим објектима. Имајте на уму да код великих претрага, ће вам бити користан параметар –ResultPageSize, који служи да бисте одредили колико објетака може да ADObject cmdlet врати при претрази. Препорука је да овај параметар буде подешен на 1000. Још један cmdlet који вам нуди Microsoft за претрагу АД јестеSearch-ADAccount. Овај cmdlet је посебно користан за претрагу корисничих налога који су блокирани, којима су истекле шифре и који су закључани. На пример желимо да претражи наш активни директоријум за налозима који су истекли. Search-ADAccount -AccountExpired | FT Name,ObjectClass -A

65


У овој команди користимо параметар –AccountExpired да бисмо нашли све налоге који су истекли. Овај пример ћемо показати са налогом Jelena Miskovic који је истекао пре пар дана.

Слика 5.4.5.2 Истекли налог

Слика 5.4.5.2 Претрага АД за истеклим налозима

Овај cmdlet има још мноштво параметара од којих ћу набројати само најбитније:      

AccountDisabled – Налог који је блокиран AccountExpiring – Налог који истиче за дефинисани период времена AccountInactive – Неактивни налог PasswordExpired – Налог коме је шифре истекла PasswordNeverExpires – Налог коме шифра никад не истиче LockedOut – Налог који за закључан

66


5.4.6 Коришћење Active Directory Provider-а PowerShell укључује концепт PowerShell дискова, које ћемо једноставно назвати PS дискови. Просто речено, PS дискови на неки начин представљају ресурс врло сличан фајл систему који чине фајлови и фолдери. Није могуће на овај начин приказати сваки ресурс, али многи као активни директоријум и регистар база се могу приказати на овај начин. То значи да се можете слободно кретати и чак модификовати АД као да је фајл систем. За кретање по активном директоријуму је потребно прво да имате отворен PowerShell са учитаним модулом АД. Први корак јесте да извршите Set-Location cmdlet, који има више унапред креираних алијаса, укључујућиsl и cd: Set-Location AD:

Ова команда мења тренутну радну локацију на PowerShell диск активног директоријума. Као резултат PowerShell ће приказиватиAD:\ уместо C:\. Да бисмо видели комплетну листу ствари на PS диску АД, можете користити Get -ChildItem cmdlet или његов алијас dir: Get-ChildItem

Слика 5.4.6.1 AD:\ локација

Као што видите ова команда враћа листу свих доступних доменских партиција. За нас најинтересантнија доменска партиција се зове contoso, која садржи кориснике и компјутере. Па ћемо и присупити тој партицији на следећи начин: Set-Location "dc=contoso,dc=com"

Као аргумент Set-Location cmdlet-а користимо distinguished name (DN) домена активног директоријума. То је неопходно да би се правилно кретали кроз АД. Да бисмо излистали стуктуру активног директоријума користимо Get-ChildItem cmdlet.

67


Сада хоћемо да погледамо све кориснике који се налазе у организационој једниници UserAccounts: Set-Location "OU= UserAccounts"

Сада ће PowerShell приказивати путању: AD:\ou= UserAccounts, dc=contoso,dc=com

Да бисте приказали све кориснике у тој организационој јединици коритите поново Get ChildItem cmdlet.

Слика 5.4.6.1 AD:\ou= UserAccounts, dc=contoso,dc=com локација

Сада на пример желимо да променимо опис корисничког налога Bojan Malesevic. То ћемо урадити са cmdlet-ом Set-ItemProperty који мења својства објекта у АД. Да бисмо променили опис налога у DBA, користимо следећу команду. Set-ItemProperty -Path Value "DBA"

“.\CN=

Bojan Malesevic” -Name "Description" -

Као што можете видети из ове команде користим параметар –Path да би означио корисника над којим се примењује команда. У параметру –Name наведемо да желимо да променимо Description својство објекта и у –Value параметру наведемо жељени опис који је овде DBA. Као што видите, ово је прилично једноставан начин за рад са АД. Иако ово не представља механизам за масовне промене објеката, згодно је да можемо приступити АД као да је систем датотека. 68


5.5 POWERSHELL ДАЉИНСКИ ПРИСТУП Једна од најбољих карактеристика које PowerShell нуди јесте способност даљинског управљања сервера. Управљање више сервера у исто време може бити напорно, на пример ако требате да направите конфигурациону измену на 50 сервера. У овим ситуацијама ће вам коришћење PowerShell Remoting-а много олакшати посао. Користећи протоколе HTTP и HTTPS, PowerShell даљински приступ вам омогућава да шаљете и извршавате команде на удаљеној машини у вашој мрежи. Када се команде изврше на удаљеној машини, као повратну информацију добијате излаз команде која се приказује на екрану.

5.5.1 Омогућивање даљинског приступа PowerShell-а Даљински приступ PowerShell-а вам омогућава да извршавате појединачне команде или да вам омогући комплетан приступ преко PowerShell сесија на удаљеном рачунару. Начин приступа је врло сличан приступу удаљеним терминалима у помоћ SSH протокола. Даљински приступ је подразумевано закључан, и пре његовог коришћења морате га прво укључтити. На рачунару којем желите да приступите даљински, отворите PowerShell конзолу под администраторским привилегијама и извршитеследећу команду: Enable-PSRemoting

–Force

Слика 5.5.1.1 Enable-PSRemoting –Force

Ова команда покреће WinRM сервис, поставља његово стање на аутоматско покретање при подизању система и креира одговарајућа правила заштитног зида, тако да дозвољава долазне конекције. –Force параметар говори PowerShell-у да изврши ове акције без тражења одобрења сваке акције понаособ.

5.5.2 Тестирање конекције На рачунару којем сте омогућили даљински приступ, користићете Test -WsMan cmdlet да бисте тестирали конфигурацију. Ова команда тестира да ли је WinRM сервис покренут на удаљеној машини. Test-WsMan WINSVR2012DC2

69


Ако се успешно изврши, видећете информацију о WinRM сервису удаљеног рачунара. Ако ипак команда не успе добићете видећете поруку грешке.

Слика 5.5.2.1 Test-WsMan WINSVR2012DC2

5.5.3 Извршавање команде на удаљеној машини Да бисте извршили команду на удаљеном систему користићете Invoke-Command cmdlet. Синтакса команде изгледа овако: Invoke-Command -ComputerName credential USERNAME

COMPUTER

-ScriptBlock

{

COMMAND

}

-

COMPUTER представља име рачунара , COMMAND јесте команда коју извршавате, и USERNAME јесте корисничко име које користите да би остварили приступ на удаљеном рачунару. Бићете обавештени да унесете шифру корисничког налога. На пример, да бисте видели садржај :\Cдиректоријума на удаљеном рачунару чије је име Monolith и корисник Chris: користићемо следећу команду: Invoke-Command -ComputerName WINSVR2012DC2-ScriptBlock { Get-ChildItem C:\ } -credential Administrator

Слика 5.5.3.1 Invoke-Command cmdlet

70


5.5.4 Покретање сесије даљинског приступа Овај начин повезивања нам омогућава да користећи PowerShell се повежемо на удаљени рачунар користећи и креирајући PowerShell сесију. Једноставно речено сесија вам омогућава покретање команде на удаљеној машини, самим тим и извршавање команди као да се налазите на вашој машини . Да бисте отворилисесију једноставно укуцајте следеће: Enter-PSSession -ComputerName WINSVR2012DC2 -Credential Administrator

Командни промпт ће добити префикс који означава машину на којусте се удаљено повезали и над којој извршавате команде.

Слика 5.5.3.1 Приказ даљинске сесије

71


6. ЗАКЉУЧАК Током последњих неколико година, Microsoft покушава да „сервира“ PowerShell као неопходни алат за управљање. Скоро сви новији Microsoft сервер производи захтевају коришћење PowerShell-а и постоји много послова које не могу бити урађени без PowerShell-а. Windows PowerShell обећава револуцију у свету администрације и рада у командној линији. Почев од својих објеката на бази pipeline-а до одгромног домашаја администрације других Microsoft технологија, PowerShell драстично побољшава продуктивност администратора и напредних корисника. БројPowerShell cmdlet-ова и модула у новој верзији Windows Management Framework и Windows оперативним системима је запањујућа. Пошто PowerShell брзо постаје де-факто стандард аутоматизације, на Windows платформама, постаје потреба и нужност да се научи и разуме језик. Као Windows администратор, морате бити упознати са основама коришћења PowerShell-а. Windows PowerShell више не представља бонус заIT стручњаке који раде саWindows Server оперативним системнима, то је предуслов.PowerShell постаје све популарнији а Windows Server GUI полако нестаје. Како крећемо са усвајањем нове верзије ове технологије, постаће неопходно имати неко знање о могућностима које су уграћене у систем и разумевање како да сазнате више о фунционалности која нам је на дохват руке. Користећи снагу којуPowerShell нуди, учиниће нас бољим администраторима, смањивањем потребеза мануелном интеракцијом са све већом рачунарском инфраструктуром.

72


7. ИНДЕКС ПОЈМОВА #

D

.NET framework 13,14,15,20

Daemon 2

.vhdx 9

DLL 16

A

DHCP 8,12,44,51,53

Апликативни сервер 1,2,13

DNS 2,12,44,48,51,53

Активни директоријум (AД) 8,47

DNSSEC 12

ADAC 47

Домен контролер11

ADDS 44,48,51,53

E

Add-ADGroupMember 63

Enable-PSRemoting 69

Add-Computer 56

Enter-PSSession 71

Add-DhcpServerv4Failover 56

Етернет 8

Add-DhcpServerv4Scope 53

Export-CSV 42

Add-DhcpServerInDC 53,55

F

Add-WindowsFeature 51,54

Free BSD 3,45

ADFS 8

G

ADSI 47

Get-Alias 32

ADWS 47

Get-ChildItem 67

ASP.NET 13,14

Get-Command 30

C

Get-EventLog 43

Cisco IOS 31 CPU 8

Get-Help 28,29,41 Get-Module38

ConvertTo-HTML 42

Get-NetIPInterface 49

COM 16

Get-Process 32,34,35,43 Get-Service 33,35,37,42 73


Get-Verb 25

Monad 17

Get-WindowsFeature 52

N

Графички кориснички интерфејс GUI) ( 2,7,8

NETBIOS 12 Network policy and Access 13

H Харвер 1,2,7 Hyper V 9,10,13 HTTP 69 HTTPS 69

I IIS 10 Import-Module 53,54,60 IntelliSense 17 Invoke-Command 70

New-ADUser New-NetIPAddress 49,54 New-NetRoute 50,54 New-OrganizationalUnit 58 NUMA 8,10 NTFS 9

O Организациона једица (OU) 58

P Подразумевани мрежни пролаз 45

IPAM 8 Peer-to-peer 1 IPv4 8,50 PfSense 45 IPv6 8 Pipeline 32

K

R

Клијент-сервер 1,4 RAM 7

L Локална рачунарска мрежа (LAN) 45 LDAP 47 Linux 3

M MAC OS 3

ReFS 9 Remote FX 9 Remote desktop services 13,14 Rename-Computer 51,54,56 RODC 11,12 RSAT 37,47

Мејл сервер 1,2 2


S

Task Manger 8

Save-Help 18

Test-WSMan

Show-Command 32

U

Search-ADAccount 65

UNIX 2,3,30

Select-Object 42

URL 14

Set-ADAccountPassword 64

Update-Help 18,26,27

Set-ADUser 64

V

Set-DnsClientServerAddress 50

VirtualBox 45

Set-DhcpServerv4OptionValue 53

W

Set-ExecutionPolicy 41,48,54

WAN 45

Set-Location 67

Web socket 10

Server Core 7

Wi-fi 8

SLAT 9

WINS 12

SNI 10

WinRM 70

SSL10

WMI 16,18,20

Софтвер 1,2,4

WMF 17,18,72

Stop-Process 43

T

Z Z OS 3

3


8. ЛИТЕРАТУРА [1.] В. Васиљевић, „Рачунарске мреже“, ВИШЕР, Београд, 2008. [2.] В. Васиљевић, П. Гавриловић, Б. Крнетa, В. Илић, Рачунарске „ мреже – приручник за лабораторијске вежбе“, ВИШЕР, Београд, 2012. [3.] Ed Wilson: „Windows PowerShell™ 3.0 Step by Step “, O’Reilly Media Inc,Sebastopol, CA 2013 [4.] Lee Holmes: „Windows PowerShell Cookbook“, Third Edition, O’Reilly Media Inc, Sebastopol, CA 2013 [5.] Adam Driscoll: „Microsoft Windows PowerShell 3.0 First Look“,Packt Publishing Ltd, Birmingham, UK, 2012 [6.] Ed Goad: „Windows Server 2012 Automation with PowerShell Cookbook“,Packt Publishing Ltd, Birmingham, UK, 2013 [7.] Holger Schwichtenberg: „Essential PowerShell“,Pearson Education, Inc, Boston, MA, 2008 [8.] Don Jones, Richard Siddaway, Jeffery Hicks: „ PowerShell in Depth“, An Administrator’s Guide, Manning Publications Co, Shelter Island, NY, 2013 [9.] Bruce Payette: „Windows PowerShell in Action“, Second Edition, Manning Publications Co, Shelter Island, NY, 2011 [10.] Don Jones: „Learn Windows PowerShell in a Month of Lunches“, Manning Publications Co, Shelter Island, NY, 2011 [11.] Richard Siddaway: „PowerShell in Practice“, Manning Publications Co,Stamford, CT, 2010 [12.] Ed Wilson: „Windows PowerShell Best Practices“, Microsoft Press,Sebastopol, CA 2013 [13.]

William R. Stanek: „Windows Server 2012 Inside Out“, Microsoft Press, Redmond,

WA, 2013 [14.] Patrick Regan: „Administering Windows Server® 2012“, Hoboken, NJ, 2013 [15.]

http://technet.microsoft.com/en-us/library/bb978526.aspx

[16.]

http://blogs.technet.com/b/heyscriptingguy/archive/tags/powershell/

2

Aktivni Direktorijum Kroz PowerShell

Recommend Documents