2222

Linda Braun

Š     a š    avi gusar

2

***

Lajam Hagerman je stajao na palubi svog broda, ispijaju ći ostatak kafe iz svoje šoljice. Osmatrao je luku i veliki park koji se pružao od obale do padina okolnog brda u Kamdenu. Pitao se po ko zna koji put u poslednja dva sata šta se dogodilo sa njegovom kuvaricom Lesli. Nikada nije kasnila, sve do danas. Ona je bila i njegova prijateljica, pa se iskreno zabrinuo. Između gustog visokog drve ća nadvijenog nad peša čkom stazom, iznenada se pojavila mlada žena, odevena u raznobojnu odeću. Lajam se osmehnuo prvi put tog dana. Žena se zaustavila na visokom molu i po čela da razgleda usidrene brodove i čamce. Zaneta u razgledanje, nije primetila neravno postavljenu betonsku ploču. Zapela je i našla se na tlu, dok su joj se torbe koje je nosila razletele po molu. Sjajno! Lepo je napraviti scenu padanja baš kad po činješ da radiš, pomislila je dok je ustajala. Ako mi se nešto sli čno dogodi danas, gotovo je. Vra ćam se kući. Ionako nisam luda za kuvanjem obroka nekim razmaženim matorcima. Baš me briga za brod i njegovog gazdu. Zašto mi je ovo trebalo? Trebalo je da nedelju dana priprema hranu na brodu Lajama Hagermana, a u zamenu za besplatnu popravku kupatila. Lesli, Lajamova kuvarica, a njena ro đaka, je iznenada otišla na godišnji odmor. Lajama je videla samo jednom u životu i nije je nimalo oduševio, uprkos tome što je bio zgodan, stasit muškarac. Visok, sa zelenkastim očima, crne kose, elegantno odeven, više je li čio na nekog direktora nego na kapetana jedrenjaka. Betani se izvijala, pogledom traže ći brod po imenu „Šašavi gusar“, dok nije najzad shvatila da joj se nalazi ispred nosa. Bio je to jedan od poslednjih jedrenjaka koji nije napustio luku, jer su očigledno čekali kuvaricu, pomislila je. A ta kuvarica koja je neočekivano odlučila da pođe na putovanje sa svojim izabranikom za muža da bi se bolje upoznali, bila je njena ro đaka Lesli. Pre polaska, Lesli joj je ispri čala najvažnije detalje o „Šašavom 3

gusaru“. Bio je to motorni jedrenjak srednje veli čine, sa dugačkom gornjom palubom, koji je mogao da ponese dvadeset dva putnika i četiri člana posade. Koriš ćen je za kra će, šestodnevne turističke ture duž obale i obližnjih ostrva. Lesli je ukratko obavestila o kapetanu broda Lajamu, koji je bio zgodan, zreo za ženidbu, ali se uvek vešto tome opirao. Betani se taj čovek unapred nije dopadao. Posmatrala je brod koji se ljuljao i ugledala Lajama na palubi, sa šoljom u ruci. Pod njegovim pogledom, osetila je kako joj se žmarci penju uz ki čmu. - Smiri se, Betani - šapatom je hrabrila sebe. - Nije to ništa. Nedelju dana će brzo proći. Lesli je ju če naprasno odlučila da otputuje sa Stenlijem Šeltonom van grada. Stenli je bio vodoinstalater, a Betani je imala pokvareno kupatilo. Sve je bilo jednostavno. Lesli će imati odmor od nedelju dana, a Betani besplatno popravljeno kupatilo. Svi će biti zadovoljni. Lajam će biti sre ćan što je ima na brodu, razmišljal razmišljalaa je. Gde bi inače našao kuvaricu za tako kratko vreme. Betani mu zapravo čini uslugu. Posle onoga što joj je u činio, nije zaslužio ništa bolje nego da cele nedelje jede ono što mu ona spremi, pomislila je zlurado. Uostalom, ko zna. Možda će se ludo provesti za nedelju dana na moru, plove ći jedrenjakom. Biće to sasvim novo iskustvo. Prišla je bliže i zagledala se u Lajamove radoznalo otvorene oči, uokvirene gustim, tamnim obrvama. Kosa mu je bila duža nego kad ga je poslednji put videla, a guste kovrdže su mu prekrivale vrat. Na sebi je imao kratke farmerke, tesno pripijene uz uske kukove i delovao je vrlo privla čno. Betani se popela na mosti ć koji je vodio na brod i ljubazno mu se osmehnula. - Zdravo - kratko ga je pozdravila. - Zdravo - odvratio je tihim, dubokim glasom. Po izrazu njegovog lica je zaklju čila da je nije prepoznao, ali se nije iznenadila. Sretao je mnogo ljudi, a sigurno i žena. - Ja sam Betani Krou - predstavila se. - Upoznali smo se pre dva meseca kad sam kupila tvoju ku ću. 4

Osmeh joj je nestao s lica kad je pomislila šta se sve dešavalo od kako se uselila. Sve je po čelo da se urušava i kvari. Lajam se uozbiljio, pokušavaju ći da se seti ove devojke. Betani Krou, rođaka njegove kuvarice Lesli, koja je kupila „Hejven“. Kako bi je mogao zaboraviti. To je bila osoba za pam ćenje! I tada je bila smešno obučena, kao i sada. Posmatrao je ispitiva čki. Čudna osoba, zaključio je. Njena kratko ošišana, tamnokestenjasta kosa, bila bi mnogo lepša da je ošišana kako treba, a ne da svaki pramen štrči na svoju stranu, pomislio je. Mora da je neka pankerka. Lepo građena, vitka sa dugačkim nogama i svim potrebnim oblinama, unakazila se žutim cipelama, roze čarapama, zelenim bermudama i ljubičastom majcom. Sigurno je došla da se žali u vezi sa ku ćom, proletelo je Lajamu kroz glavu. Samo mi je to još falilo danas, ljutio se. - Lesli mi je rekla da imaš nekih problema sa ku ćom - oglasio se konačno. - Problema? - I na sam pomen ku će, Betani je bila spremna da se svađa. - Dve nedelje nakon useljenja, prednja terasa se srušila pod mojim nogama. Zatim je pukla vodovodna cev i preplavila ceo podrum. Nijedan prozor se ne otvara kako treba, a... - u ćutala je kad je videla osmeh na njegovom licu. - Šta je smešno? - uzviknula je. Zaista, Lajamu nije bilo ništa smešno. Nije mogao da razume kako se toliko stvari desilo za tako kratko vreme. Bio je siguran da je ostavio ispravnu zgradu. „Hejven“ je bila ku ća koja je pripadala njegovoj porodici generacijama, a prodao je, jer je to bilo neophodno. U stvari, nije se smejao Betaninoj pri či, nego njenoj odeći. - Mislio sam da si se naljutila i da si došla da se sva đaš sa mnom - rekao je uz osmeh. - Zašto ti je kosa tako raš čupana? - nije se uzdržao da ne upita. Betani je rukom dodirnula kosu, pokušavaju ći da je namesti. - Kad je otpao vodokotli ć  u gornjem kupatilu, voda je procurila i oštetila plafon u kuhinji i donjem kupatilu. Gipsana ploča je otpala i razbila ogledalo, pa ne mogu da vidim kako 5

izgledam - brzo je ispričala. Lajam je začuđeno posmatrao ovu devojku. Nije znao da li se šali li izmišlja. Doduše, Lesli mu je ispri čala za vodovodnu cev, pa je Betani verovatno govorila istinu. - Zaista mi je žao - rekao je iskreno. - Ku ća je zaista bila u dobrom stanju kad sam se iselio. Betani je promrsila neku ružnu re č, ali nije bilo povratka. Da bi joj kupatilo bilo popravljeno, morala je da provede nedelju dana na brodu ovog šašavog tipa. - Jedan od razloga zašto sam ovde je i stanje moje ku će. Htela sam da je sredim i pretvorim u motel, a za to je potrebno dosta novca. Kad sam sino ć razgovarala sa Lesli, rekla mi je da namerava da se uda... - Lesli se udaje? Moja kuvarica? - zapanjeno je prekinuo Lajam. - Zato kasni i zato si ti ovde sa ovim torbama? - Da. Došla sam da je zamenim. Lesli se udaje za vodoinstalatera... - Shvatam - uzdahnuo je Lajam. - Umeš li da kuvaš? - Naravno da umem - naljutila se što joj uopšte postavlja takvo pitanje. - Za dvadeset šestoro ljudi? - sumnji čavo je pogledao. - Naravno - prkosno je odvratila. - Samo mi pokaži gde je mikrotalasna. Počešao se po glavi, ne prestaju ći da se smeška. Lesli mu je bar poslala duhovitu osobu. Dok je Betani skidala torbe sa ramena, prišao je da joj pomogne. Ruka mu je nehotice dotakla njeno golo rame i u činilo mu se da ga je opekla vatra. Dopalo mu se i počeo je da razmišlja kako bi je poljubio. Imala je slatka, poželjna usta. Oči su joj bile krupne i plave. Rumenilo na Betaninim obrazima je govorilo da je i nju proželo neko sli čno osećanje kao i njega. Nikako, pomislio je Lajam u sebi. Ova devojka će raditi za mene, a moje osnovno pravilo je da ne mešam posao i zadovoljstvo. Možda ipak... 6

Pribrao se i poveo je prema unutrašnjosti broda. - Hajde da ti pokažem tvoje odaje. Sagni glavu da se ne bi udarila. Poslušno ga je pratila i uskoro se našla u prili čno velikoj prostoriji čiji su zidovi bili obloženi lakovanom lamperijom. U sredini se nalazio veliki ovalni sto. Sa tavanice je visila starinska lampa, stara verovatno koliko i sam brod. - Ovo je trpezarija gde se obi čno doručkuje i ve čera objašnjavao je Lajam. - Kad god vreme dozvoljava, ru čamo gore na palubi. Ispružio je ruku prema zadnjem delu trpezarije, koji je bio pregrađen tankim zidom. - Tamo je kuhinja! Betani je klimnula glavom i otišla da pogleda mesto gde će u narednih sedam dana provesti najviše vremena. Radna površina se prostirala od zida do zida. Na drugom zidu se nalazio šporet na drva, a iznad njega polica sa mnoštvom bo čica sa začinima. - Lepo je ovo, ali gde kuhinja? - upitno ga je pogledala. - Pa to je kuhinja - odvratio je Lajam ozbiljno. Mora da se šali, pomislila je Betani. - Gde je šporet? Zamrziva č? Ostali kućni aparati? Lajam je stisnuo usne i povukao je do šporeta. - Ovo je šporet! Želeo sam da zadržim autenti čnost ovog starog jedrenjaka, pa nisam unosio neke moderne novine objasnio je. Gledala ga je zapanjeno. Naravno da nikada nije kuvala na ovakvom čudu. Pa ovo je dvadeset prvi vek, zaridala je u sebi. Do pre dva meseca živela je u Nju Džersiju, okružena modernim aparatima u kuhinji. Ali, naravno, nije želela da odstupi i kaže istinu. - U redu. Umem ja to - hrabro ga je pogledala. Kladim se da ne ume ni jaje da skuva, razmišljao je Lajam dok ju je posmatrao, ali joj se divio što ima petlju da ga tako hladno slaže. - Moraću da odem gore. Treba što pre da krenemo, jer smo u velikom zakašnjenju. Iza zavese je tvoja kabina. Smesti se, a ja ću 7

se vratiti što pre budem mogao. Stavi lonac sa vodom za kafu, pa pogledaj šta nam je Lesli pripremila od hrane za ovo putovanje. Betani je mislila da će proključati od besa. - Ne brini, snaći ću se - dobacila je za Lajamom dok je odlazio. Najpre je otišla da pogleda kabinu. Skoro ceo prostor je zauzimao uzani ležaj ugra đen u zid. Iznad njega se nalazio mali plakar, gde su se nalazile Lesline stvari i ode ća. Srećom, ja i Lesli smo iste građe, pa ću moći da koristim njenu ode ću, pomislila je Betani, pošto u žurbi nije ponela dovoljno ode će sa sobom. Vratila se do šporeta u kojem je gorela vatra i stavila na njega dva velika lonca sa vodom. Nije bila sigurna šta je o čekivala od ovog putovanja, ali ovo nikako nije! Mislila je da će ploviti na nekom modernijem brodu, a obrela se na arhai čnom, prastarom jedrenjaku. Jedino što je sve bilo čisto, uredno, a prostor maksimalno iskoriš ćen. Ipak, saznanje da se nalazi na brodu starom skoro čitav vek, davalo je neku čudnu draž svemu ovome, vraćalo je u prošlost i budilo radoznalost i uzbu đenje. Izvukla je iz džepa nekoliko presavijenih papira i stavila ih na obližnju policu. Lesli joj je tu ispisala šestodnevni jelovnik i neophodna uputstva. - Lesli, sve mi napiši, jer ho ću da ostavim utisak prvoklasne kuvarice - zatražila je od ro đake pre nego što je ova krenula na putovanje. Na današnjem meniju su se nalazili pe čena riba, pecivo, čokoladni kolači i voće. Betani je pogledala na sat i stresla se. Bilo je već jedanaest sati i bližilo se vreme ru čku. Čula je Lajama sa vrha

stepenica.

- Kako ide? - upitao je i provirio u kuhinju. Samo je odmahnuo glavom pri pogledu na Betani. Istog časa se neki mladi ć  u beloj raskop čanoj košulji i bermudama od teksasa sjurio niz stepenice. Stao je pored zbunjene Betani, radoznalo je posmatraju ći kroz tamne naočare. - Ja sam Majls. Ovde sam da ti ispunim svaku želju osmehivao se dok se predstavljao. 8

Lajam se pojavio iza njega. - Majls će ti pomagati u kuhinji. Pra će sudove, čistiti krompir, održavati vatru. Tek mu je dvadeset i prili čno je neozbiljan objasnio je Lajam. - Umeš li ti da ložiš ovu lokomotivu? - upitala je Betani, gledajući mladića sa puno nade u pogledu. - Naravno - odvratio je Majls i ubacio jednu cepanicu u ložište. - Smatraj se angažovanim od ovog trenutka - nasmejala se Betani. - Već danas ću ti pružiti priliku da se pokažeš. Pomo ći ćeš mi da pripremim ru čak. Pošto se Lesli nije pobrinula da nabavi dovoljnu količinu gotovih jela od ribe, napravi ćemo čorbu od rakova. Majlse, ti stavi sve sastojke za čorbu u taj veliki lonac i kontroliši vatru, a ja ću početi da pravim pecivo. Pronašla je papir na kojem je bio recept i užasnula se količinama koje su bile zapisane. Ipak, trebalo je nahraniti dvadeset šestoro ljudi. - Trebaće mi mešalica za ovoliku koli činu brašna - uzdisala je. Majls se nasmejao i izvadio veliku činiju iz plakara da bije dodao Betani. Iskoristio je priliku da je obgrli oko ramena, ali ga je devojka odgurnula, udarivši ga velikom varja čom po ruci. - Ovo može biti opasno oružje. Dalje ruke od mene - upozorila je neozbiljnog mladića. - Kako možeš da mi odoliš? - zadirkivao je Majls. - Pusti me, dete. Vidiš da sam u problemu. Nikad nisam kuvala ni za tri osobe, a ne za ovoliko ljudi. Prvi put u životu vidim šporet na drva. Pristala sam na sve, samo da bi moja ro đaka Lesli otišla na put sa svojim verenikom. - Šta? Lesli se udaje? - iznenadio se Majls. - Da. Njen izabranik je Stenli Šelton, vodoinstalater - objasnila je Betani. - Jako je dobro imati vodoinstalatera u porodici - našalio se Majls. - Znam. Popraviće mi kupatilo i zbog toga sam ovde uzdahnula je Betani. 9

- Lesli je dobar drug i njeni ro đaci su mi važni. Pomo ći ću ti u svemu - obećao je mladić. - Odlično! Molim te samo da mi objasniš zašto nosiš te tamne naočare u ovom polumraku - upitno ga je pogledala Betani. - Ne mogu da ih skinem dokle god ti nosiš te roza čarape. Suviše su bleštave za moje o či - šalio se Majls. - Zna či, misliš da ćemo moći zajedno? - Mislim da ćemo biti odličan kuvarski tandem - rekla je Betani. - Nisam mislio na to. Šta će biti s našom vezom? - pokazao je rukom prema kabini. - Skoro da smo cimeri. Moja kabina je odmah pored tvoje. - Žao mi je, ništa od romanse - slatko se nasmejala Betani. Majls je spretno izvla čio sastojke za čorbu iz raznih polica. - Uništićeš mi samopouzdanje - prekorno je rekao. - Život je ponekad okrutan - prihvatila je šaljivi ton ovog simpatičnog mladića. - Kaži mi, gde je buter? - Gore na palubi, u zamrzivaču. Betani je obrisala ruke od brašna o pantalone i uputila se na palubu. Primetila je da su isplovili i da se sve više udaljavaju od obale. Lajam je vešto upravljao jedrenjakom, koriste ći samo snagu vetra. Velika katarka je pucketala, a jedra su se sve više zatezala. Sa ove razdaljine se jasno video samo toranj gradske crkve, a brdo iznad grada se šarenilo od bogatih jesenjih boja guste šume. Putnici su sedeli u udobnim ležaljkama na palubi, posmatrali galebove i Lajama za velikim kormilom. Uskoro će biti gladni, panično je pomislila Betani, brzo uzela maslac iz zamrziva ča i požurila u kuhinju. - Već  sam pomislio da si se iskrcala - do čekao je Majls sa osmehom. - Uživala sam malo u panorami - odvratila je, ali se odmah namrštila. - Šta je to? - pokazala je prema ogromnom crnom loncu na šporetu iz kojeg se podizala gusta para. - U tom loncu Lesli uvek kuva čorbu od rakova. Stavio sam sve sastojke, ali nekako čudno miriše. 10

- Miris je u redu - procenila je Betani. - Ali čorba izgleda čudno. Šta to pliva po površini? - Izgleda da su to o či rakova - užasnuto je zaključio Majls. - Potrudi se da ih povadiš dok ne iznesemo čorbu na sto Betani se jedva uzdržavala da ne prasne u smeh. Situacija u kojoj su se našli bila je zaista komi čna. - Možda i ne moramo - smejao se Majls. - Putnici su uglavnom stariji, pa možda neće ni primetiti, ako ne vide dobro. Lajam je sišao do polovine stepenica. - Hej, vas dvoje! Šta to kuvate kad je toliko smešno? Da li je od isparenja? Betani se namrštila. - Misliš da bi ti mogao bolje? - ironi čno je upitala Betani. - Nisam ekspert za kuvanje - mirno je odvratio - ali mislim da bi malo trebalo smanjiti vatru i skloniti lonac na kraj šporeta. Ne bi valjalo da upalite brod. - U pravu si, Lajame - Betani se okrenula prema Majlsu. Sinko, smanji malo vatru. Lajam je shvatio da se ovo dvoje šale. Samo je stisnuo usne, otišao gore i vratio se za kormilo. Pitao se za koje grehe iz mladosti sad ispašta. Majlsu i Betani je trebalo skoro pola sata da povade o či rakova iz čorbe. Za to vreme se završavalo pe čenje poslednje ture peciva. - Ima li problema? - za čuli su Lajamov glas sa vrha stepeništa. Ljudi su već prilično nestrpljivi i gladni! - Reci im da se strpe. Ne žure na avion i niko im ne će pojesti ono što su platili - odbrusila je nervozno Betani, ve ć sasvim mokra od znoja. Izvadila je iz rerne tepsiju sa malo zagorelim pogačicama. Sručila ih je u korpice i prekrila salvetom. - Idem ovo da odnesem gore, a ti do đi za mnom da poslužiš čorbu - zatražila je od Majlsa. - Hej, Bet, a šta ćemo mi jesti? - upitao je mladi ć. 11

- Nisi normalan! Najela sam se ovog mirisa za ceo život. Ješ ću samo voće - odvratila je i nestala na palubi. Dok su turisti sa broda jeli, Betani je sedela sa strane i posmatrala reakcije. Niko nije imao nikakvih primedbi, iako se toga plašila. Stari gospodin Moris je čak pohvalio čorbu i uputio komplimente kuvarici. Betani je grickala kiflu i pravila se da ne prime ćuje da je Lajam posmatra. - Naš kapetan te gleda - šapnuo joj je Majls. - Otkad poznaješ Lajama? Kakav je čovek? - upitala je Majlsa. - Lajam je divan. Poti če iz stare pomorske porodice. Njegov deda i pradeda su bili kapetani brodova, a ljudi pri čaju da je Lajam direktni potomak gusara Reda Hagermana. Pri ča se takođe da je bivša Lajamova ku ća „Hejven“ ukleta i da je pose ćuje duh Redove udovice. Čuo sam od Lesli da je ku ća letos prodata - ispri čao je Majls. Odlično, pomislila je Betani, kupila sam ukletu ku ću. 0 tome joj agent za prodaju nekretnina nije rekao ni re č. Naslonila se na ogradu i posmatrala Lajama. Mada preko volje, morala je da prizna da je izuzetno zgodan i privla čan. Stajao je za kormilom, dominirajući svojim snažnim, atletski gra đenim telom. Posebno su bili privla čni njegovo lice, obraslo gustom crnom bradom i prodorne krupne oči. Ulivao je poverenje i plenio autoritetom. I samoj joj se činilo neverovatnim kako se ose ćala bezbedno na ovom muzejskom brodu koji se ljuljao na pu čini, iako je prvi put putovala na ovakav na čin. Duboko u sebi je ose ćala da je Lajam u suštini nežan i da ume da voli ženu. Pobogu, odakle mi ovakve misli, prekorela je sebe. Nesvesno je rukom dotakla užareni obraz, kad su im se pogledi sreli. Njegov pogled je uznemiravao i čudno uzbuđivao. Činilo joj se kao da su se dodirnuli. Lesli je bila u pravu kad je rekla da je Lajam neodoljiv muškarac. Betani, prestani da sanjariš, opomenula je sebe, da ne bi upala u probleme.

12

***

Lajam je morao da prizna da ose ća neverovatnu privlačnost prema Betani i to ga je uznemiravalo. Možda to nije bila privlačnost, nego samo opčinjenost, razmišljao je sad kad je malo bolje upoznao Betani, nije se čudio što joj se ku ća ruši. Ko zna šta će se sve desiti na brodu dok je ona prisutna. Betani Krou je bila nesreća koja samo čeka da se dogodi. Privla čili su ga njen nekonvencionalni izgled i ogromna energija kojom je zra čila. Od njenih kristalno plavih o čiju su ga podilazile jeza i želja za intimnošću. To saznanje Lajamu nije davalo mira. Intuicija mu je govorila da bi najmudrije bilo da je iskrca na prvom ostrvu na koje stanu da bi uzeli namirnice, ali znao je da ne sme ostaviti brod bez kuvarice, kakva god da je. Bez obzira na sve, Betani je umela da se ponaša. Stajala je naslonjena na zid i čekala njegovu reakciju. Nije ništa objašnjavala niti se pravdala zbog kuvanja, a nije pokušavala ni da flertuje da bi zadržala posao kuvarice. Lajam joj se nasmešio i o čekivao je da će mu uzvratiti, ali to se nije dogodilo. Nije mu se dopadalo što je tako ozbiljna i zagonetna. Ponudio joj je jabuku. - Jesi li razgledala brod? - upitao je. Betani je odmahnula glavom. - Videla sam samo kuhinju, trpezariju i zamrziva č. - Hoće li da ti pokažem brod dok Majls pere sudove? - ponudio se i krenuo prema središnjim kabinama, u kojima je moglo da se smesti dvanaest putnika, sa svim potrebnim sanitarnim ure đajima za udobno putovanje. Sa palube su vodile brodske stepenice u donji deo broda, gde su se tako đe nalazile kabine za putnike, posebna kabina za kapetana, odnosno Lajama. Zatim su se našli u velikoj zajedničkoj prostoriji u kojoj su se nalazili televizor, muzi čka linija i ostali rekviziti za razonodu putnika no ću ili kad je loše vreme. Sav nameštaj na brodu bio je pri čvršćen za podove ili zidove da se ne bi pomerao za vreme vremenskih nepogoda ili jakih vetrova. Lajam je uveo u svoju kabinu, koja je pored kreveta, stola i 13

fotelja imala i deo koji bi se mogao nazvati radnim ili komandnim. Tu je videla mnogo mapa, navigacijskih karata i stvari za koje nije znala čemu služe. Baš tada, dok su razgledali Lajamovu kabinu, brod je počeo jače da se ljulja, kao da menja pravac kretanja. Nenaviknuta na ljuljanje broda, Betani je izgubila ravnotežu i poletela prema Lajamu. Zaustavila se u njegovom naru čju. - Šta je ovo? - uhvatila se za njegovu košulju, pribijaju ći se uz njega tako da je mogla da čuje ubrzane otkucaje njegovog srca. Izgleda da ne umem da hodam na brodu! Lajam nije oklevao. Uhvatio ju je oko struka i stegao. Telo mu je bilo toplo i snažno. Odjednom je osetila potrebu da ga dodiruje, da pomiluje te napete miši će. Podigla je glavu i susrela se sa Lajamovim pogledom. Po sjaju u njegovim o čima, shvatila je da će je poljubiti. - To baš nije dobra ideja - promrmljala je neubedljivo. - U pravu si. To je glupa ideja - odvratio je i privukao je još bliže. Njegove usne su gladno prekrile njene, a ogromna i za dva stranca potpuno neočekivana strast, oboje ih je preplavila. Ljubili su se i gledali jedno drugo u o či, trudeći se da shvate šta im se to događa. Lajam je znao da ovo nije najbolji na čin uspostavljanja kontakta sa novim članom posade, ni za sam po četak putovanja. Misli su mu išle daleko. Setio se da su zidovi kabine suviše tanki da bi mogli da zadrže ljubavne krike i uzdahe , pogotovo kad je u pitanju ova žena. Prekinuo je poljubac, uhvatio je za ramena i naslonio na zid. - Stani, ne mrdaj! Nemoj da se smeješ, glasno dišeš i uzdišeš opomenuo je Lajam. Betani se oslonila o zid svom težinom, pokušavaju ći da dođe do daha, da diše ravnomernije i što tiše, prime ćujući da ni Lajam ne može da povrati kontrolu nad sobom. Lajam je ćutao i gledao u pod. Mučilo ga je pitanje za koje vreme bi mogao da pronađe novu kuvaricu, jer je predose ćao da uskoro neće moći bez Betani. - Ovo neće valjati - kona čno je progovorio. - Najbolje će biti da radio vezom potražim novu kuvaricu na nekom od ostrva. 14

- Ne možeš to da mi uradiš! Moram da popravim kupatilo! uzviknula je Betani. - Zaista si podmukao! Prvo si mi prodao svoju ukletu ku ću u kojoj se sve kvari. Onda si me doveo u kabinu i napao me, kako bi imao izgovor da me izbaciš sa broda. Tuži ću te za zlostavljanje! Lajam je nervozno provukao prste kroz kosu. - Prvo, moja kuća je bila ispravna kad sam je prodao. Drugo, ako je u pitanju napad, onda je bio obostran, a tre će... - zastao je i uzdahnuo. Betanine usne su bile ljutito stisnute, a iz o čiju joj je izbijao gnev. I ona se ose ćala isto kao i on, ali joj je zaista bio neophodan vodoinstalater i morala je da zaradi novac. Lajam je stisnuo zube, ljut na sebe. Znao je da ne će tražiti drugu kuvaricu. Pomilovao je po obrazu i izvadio neki suvi listi ć iz Betanine kose. - Pokupila si neko suvo liš će u šumici dok si dolazila u luku namejao se. Betani je protresla glavom. - Pala sam, jer me je neko gurnuo - rekla je tiho. - Ne sećam se da je bilo ikoga u tvojoj blizini - primetio je Lajam. - Znam i to je čudno. I ja sam sigurna da nikog nije bilo, ali kao da su me dve ruke gurnule od pozadi. - Da li ti je neko rekao da si čudna osoba? - upitao je Lajam ozbiljno. - Otkad sam kupila tvoju ku ću, počele su da mi se doga đaju neke čudne stvari. Do tada sam živela sasvim normalno - odvratila je Betani. Lajam je poveo napolje iz kabine. - Ne mogu da verujem da si ikad živela normalno. Šta si radila u životu? - Da li ti je neko rekao da si vrlo indiskretan? - pogledala ga je prodorno. 15

- Mislim da imam pravo da znam ponešto o ljudima koji rade za mene - govorio je dok je išao za njom uz stepenice. Iako je bio u pravu, nije htela da pri ča o svom ranijem poslu. Smetalo joj je i to što je rekao da nije normalna. Zastala je i pogledala ga preko ramena. - Radila sam kao neka vrsta u čitelja. U vladinom programu rekla je preko volje. - Zašto si prestala? - upitao je Lajam. - Dojadilo ti je ili si pogrešila sa nekim studentom. - Dojadilo mi je i odlu čila sam da prestanem - iskreno je rekla. Pomislila je da je bilo bolje što je sama otišla, nego da su je najurili. Za tri meseca napuni će trideset godina. Osećala se prestarom da bi provodila vreme sa osnovcima i srednjoškolcima. Svi su je poznavali u njenom rodnom gradu i to je nerviralo. Zato je odlu čila da ode. - Odrasla sam u Džersiju i tamo živi cela moja porodica. Poslednjih osam godina sam iz dana u dan radila jedno te isto. Svake nedelje sam išla kod roditelja na ru čak, gde je uvek bilo servirano pečeno pile. Probaj samo da zamisliš koliko je to pili ća za osam godina! - našalila se. Betani je i sama bila iznena đena što s tolikom lakoćom priča Lajamu o svom životu. - Mnogo ste ih pojeli - Lajam nije mogao da zadrži smeh. - Mnogo volim svoju porodicu i sve ljude tamo, ali mi je bila potrebna promena i nešto novo. Mislim da moram da prona đem sama sebe i po čnem novi život. Prili čno čudno, zar ne? - klimala je glavom, kao da sama sebe ubeđuje. Lajam je ćutao i pažljivo je slušao, svestan da je Betani potrebno da se nekome poveri. - Jednog dana, momak sa kojim sam se zabavljala četiri godine, rekao je da ima nešto veoma važno da mi saopšti. Obradovala sam se, jer sam o čekivala da me zaprosi. Umesto toga, obavestio me je da se ženi - uzdahnula je. - Sve te godine živela sam u zabludi da je Klajv fini, stidljiv momak. Nikad nije pokušao...Znaš ve ć... Nismo nikad... 16

- Čekaj malo - zaustavio je Lajam. - Zabavljala si se s momkom četiri godine i niste nikad... Nakon toga si saznala za drugu devojku? - Da, baš tako! - prkosno je odvratila na ovoliko njegovo čuđenje. - Nikad nisam spavala s momkom. Čuvam se za brak i muža. Devica! Lajam je osetio kako mu se stomak gr či. Betani Krou je verovatno jedina devica na Isto čnoj obali, proletelo mu je kroz glavu. - Slušaj, draga moja devojko! Ne ćeš još dugo ostati devica ako budeš nastavila da se ljubiš sa pravim muškarcem kao što si se malopre ljubila sa mnom. Moram da ti kažem da su šanse da ostaneš netaknuta vrlo male dok si na ovom brodu - prekrstio je ruke na grudima i izaziva čki je posmatrao. Betani se okrenula od njega i nastavila da se penje. - Čini mi se da si u pravu. Pre nekoliko minuta sam potpuno zaboravila na nevinost. Mnogo mi je lakše bilo dok sam bila sa Klajvom - priznala je. - Sigurno sam glupa i dosadna osoba kad me je Klajv tako lako zamenio drugom. Lajam se nasmejao. Nije mogao da zamisli da je Betani nekom dosadna. Bila je toliko bistra, duhovita, privla čna i seksi, da je bio siguran da bi bilo koji muškarac mogao da joj odoli. Betani se zapitala zašto mu je sve to ispri čala kad ga toliko malo poznaje. Uprkos tome, imala je potrebu da mu se do kraja poveri. - Odlučila sam da promenim sredinu i po čnem život iz početka. Uzela sam sav novac koji sam imala i otišla u Las Vegas da se kockam. - Imala si sreće? - zainteresovano je pogledao Lajam. - Nisam. Bila sam jedini naslednik svog ujaka Edija i odatle mi novac da kupim tvoju ku ću. To je bio prvi pravi, normalan potez koji sam uradila - objasnila je. - Da li je ku ća zaista ukleta? - Tako kažu neki ljudi - zavrteo je glavom Lajam. - A ti? - podozrivo ga je pogledala. 17

Lajam joj je blago stegao rame i pogurao je uz stepenice. - Treba da odeš i proveriš Majlsa. Klinac je neobuzdan i posebno osetljiv na razvedene žene, a na brodu ih ima tri nasmejao se. Betani je iskočila na palubu i po čela da žmirka od jakog sunca. - Nisi mi odgovorio na pitanje o ku ći. - Da li bi ti smetalo da je ku ća ukleta? - smeškao se Lajam. - Ne znam - odvratila je. - Zavisi od toga ko dolazi u ku ću, zapravo čiji duh. Još uvek mi nisi odgovorio. - Kad je reč o duhovima, teško je utvrditi šta je mašta, a šta realnost. Zavisi od toga u šta ho ćeš da veruješ - neodređeno je rekao. - Znači, i ti misliš da u moju ku ću dolaze duhovi. - Da, ali nemoj da brineš. To je moja strina Tesa. Jako je stara Lajam je jedva uzdržavao smeh. - Koliko joj je godina? - Betanin glas je zadrhtao. - Dvesto godina. Nai đe s vremena na vreme i posedi na prozoru spava će sobe - Lajam se nasmejao kad je ugledao njen užasnuti izraz lica. - Nemoj se plašiti. Dolazi samo dva tri puta godišnje. - Ona me mrzi - zabrinuto je rekla Betani. - Sigurna sam da me je ona gurnula u šumi. - Strina Tesa ne bi tako nešto nikad uradila - tobož ozbiljno je uveravao Lajam. - Očigledno je dobro poznaješ. Sad mi je sve jasno.Ta žena je opasna. Ona mi je verovatno uništila i kupatilo! - uzviknula je Betani. - Duhovi ne uništavaju kupatila - umirivao je Lajam. - Kako onda objašnjavaš moje probleme sa ku ćom? - upitno ga je pogledala. - Ako očekuješ da ti kažem da je nisam dobro održavao, grešiš. Kuća je stara i nije nimalo čudno što dolazi do kvarova i propadanja pojedinih delova. Ipak, ima u svemu tome nešto 18

čudno.

Siguran sam da je terasa bila ispravna kad sam se iselio. Nije mogla da propadne tako brzo. Kad se vratimo u Kamden, porazgovaraću sa strinom Tesom. Zamoli ću je da te ne dira više. Betani ga je prekorno pogledala. - Nemoj da me zavitlavaš. Ne misliš valjda da mi je ona zaista pokvarila kupatilo? Lajam se zagonetno smešio. - Bila je žena jednog gusara. Ko zna šta je sve sposobna da uradi! A sad bolje po đi da vidiš šta radi Majls. Uskoro će doći vreme za večeru. ***

Posle kraćeg odmora, Betani je stajala kraj stola u kuhinji. Ruke su joj bile u posudi u kojoj je mesila kola če. - Hoćeš da me ubediš da je Lesli svaki dan pravila kola če? sumnjičavo je posmatrala Majlsa. - Jeste! Ustajala bi svakog jutra u pet, da bi zapalila vatru. U šest je bila gotova kafa, a ona bi po činjala da mesi pecivo i kola če. Ponekad je uveče umesila testo, a ujutro ga odmah pekla. Mislim da ljudi uživaju da jedu kola če dok su na brodu - brzo je objašnjavao Majls. Betani je otvorila rernu da bi proverila kako izgleda ogroman juneći but koji je pripremala za ve čeru. Vrelina je pokuljala prema njoj. Pošto je rerna bila ogromna, sa dve pregrade, bilo je mesta i za tepsiju s kola čima. Majls joj je objasnio da je Lesli uvek stavljala kolače na gornju pregradu, pa je i Betani tako u činila. - Majlse, misliš li da će ovo valjati? - pitala je zabrinuto. Prošlo je neko vreme pre nego što je Betani ponovo proverila stanje. Kolači su odozgo pregoreli, a odozdo ostali nepe čeni. Panično je pozvala Majlsa, koji joj je pomogao da stavi foliju, rekavši da Lesli uvek tako radi. Gospodin i gospo đa Moris su se pojavili na vrhu stepeništa. - Kako ovde dole kod vas lepo miriše! - primetila je starica, 19

radoznalo posmatrajući kuhinju. - Ima ćemo i kola ča. Šta nam pripremate za ve čeru? Betani je strpljivo objašnjavala radoznaloj putnici kako je umesila kola če, kad je iz rerne pokuljao dim. - Majlse, da li mora da bude ovoliko dima u kuhinji kad se zajedno peku meso i kolači? - panično je uzviknula Betani. - Čini mi se da baš nije uobi čajeno - rekao je mladi ć, otvarajući rernu. - Nešto gori - konstatovao je gospodin Moris. - Poginućemo! - vikala je njegova supruga. - Upali će se brod! Betani je mahala krpom oko sebe, rasterujući gusti dim. - Ne brinite, gospođo. Ovako smanjujemo toplotu u rerni. To je uobičajeni postupak - ube đivala je preplašenu staricu, mada je i sama osećala veliki strah. - Nisam ni slutio da je kuvarski posao na brodu toliko komplikovan - mirno je rekao gospodin Moris, vode ći ženu iz kuhinje. Majls je izvadio tepsije iz rerne i tužno zaklju čio da je sve bilo prilično zagorelo. - Ovo baš ne izgleda sjajno - vrteo je glavom. - Ne brini. Reši ćemo nekako situaciju - odvažno je rekla Betani, trudeći se da popravi štetu. Isekla je nekako meso, ostrugala kolače i večera je bila spremna, kad je sa stepeništa čula glas jednog od mornara. - Da li je Betani tu? Kapetan želi da je vidi! ***

Lajam je nesvesno stegnuo kormilo ja če kad je ugledao Betani. Kosa joj je bila u neredu, slepljena na čelo, a obrazi su joj bili zamazani brašnom. Dok mu je prilazila, ugledala je galeba koji je proleteo iznad njene glave. Osmeh joj je ozario lice dok je posmatrala pticu. Okrenula se prema Lajamu i mahnula mu. - Kakva divna ptica! - konstatovala je. 20

Lajam je duboko uzdahnuo, osetivši kako mu srce kuca u grlu. Ova devojka ga je uzbu đivala, privlačila i radovala. Pružio je ruku i privukao je sebi, ose ćajući iznenadnu nežnost u srcu. - Ti si fantasti čna - rekao je, čisteći joj kosu od ostataka testa. Zašto si tako čupava i znojava? Ima li to neke veze sa oblacima dima koji su dolazili iz kuhinje? - Jedna sitna greška u kuvanju - trudila se da deluje mirno, mada je stisak njegove ruke u činio da zadrhti. - Malo nam je zagorela večera. Lajam je počeo brzo da razmišlja da li na nekom obližnjem ostrvu postoji restoran u koji bi mogao da odvede svoje putnike na večeru. - Je li to gospo đa Moris vikala da ćemo svi izgoreti? - Nepotrebno se uzbudila - odmahnula je rukom Betani. - Nadam se da je tako - pogledao je, ne o čekujući da na njenom licu vidi makar i najmanji znak kajanja ili nervoze. No, gledala je široko otvorenih o čiju, kao da uopšte nisu razgovarali o njoj. - Betani Krou, poludecu zbog tebe. Čak se i moja gusarska krv uzburkala - uzdahnuo je Lajam. - O, bože! - samo je rekla Betani. Zabacio je glavu i glasno se nasmejao. Na sve što se malopre događalo u kuhinji, na zagorelu ve čeru, ona je imala samo ovaj kratak komentar. Stao je iza nje i prepustio joj kormilo. - Hoćeš li da upravljaš malo? - Šališ se? Stvarno misliš da mi dozvoliš da vozim! - Nećeš voziti, nego okretati kormilo! Ho ću da razgovaramo! - Ako ću ja kormilariti, zašto ti još uvek držiš kormilo? Primakao se bliže, pripio uz njeno telo, drže ći je ispred sebe u zagrljaju. Lagano joj je svojim usnama dodirivao uho. - Zato što je to jedini na čin da te držim u zagrljaju - šaputao je. Zažmurila je. Osećala je paniku i strast istovremeno. Lajam je bio privlačan čovek i dopadao joj se. Činilo se da je sposoban da sve 21

drži pod kontrolom. Želela je da doživi nova uzbu đenja i iskustva. Uostalom, zato je i otišla od ku će. Evo prilike, pomislila je. Prijali su joj toplina njegovog tela i dodiri. Imala je ose ćaj da se oduvek poznaju, da pristaju jedno uz drugo, da njihova tela žele više od ovoga što se trenutno doga đalo. Prekrio je njene ruke svojim velikim šakama i nežno je milovao. Iako je po čelo kao radoznalost, ubrzo je preraslo u nešto više. Ose ćala je želju, strast, potreba. - Bet, osećaš li ovo što se dešava? - podigao je jednu ruku i pomilovao joj vrat. - Šta misliš, šta je ovo što struji izme đu nas? Magija? Ljubav? Žudnja? Naglo je okrenuo kormilo i promenio pravac kretanja, koristeći vetar. Betani je duboko uzdahnula, pokušavaju ći da se smiri. - Mislim da je žudnja! Nisam sigurna za ovo drugo - iskreno je rekla. - Više nego žudnja - prošaputao je. Ali ne mnogo manje od ljubavi, rekao je u sebi. Nije samo fizička privla čnost, nego nešto mnogo više. Bila je sasvim drugačija od svih ostalih žena koje je poznavao. Pomislio je kako je njegova bivša ku ća došla u prave ruke. Betani se okrenula prema njemu i pogledala ga u o či. - Nisi rekao ništa o magiji. - Najverovatnije je i to prisutno. Ako je neki duh mogao da ti pokvari kupatilo, zašto ne bi mogao da probudi naše emocije nasmejao se. Taj njegov osmeh izazivao je Betaninu maštu. ***

Betani je stajala naslonjena na ogradu gornje palube i posmatrala nebo iznad sebe. Stotine blistavih zvezda je svetlelo na nebu, izazivajući najčudnije misli. Zvezde su iznad njenog rodnog Nju Džersija bile sasvim druga čije, sićušne i bezlične. Zažmurila je i setila se svog prethodnog života. U poslednja dva meseca je već  nekoliko puta razmišljala o svom iznenadnom 22

odlasku iz rodnog grada. Bila je sigurna da je prenaglila i da je u potpunosti promenila život. U ovaj kraj i grad Kamden su je dovele uspomene iz detinjstva. Njena rođaka Lesli je odavno živela i radila u ku ći Hagermanovih. Još kao desetogodišnja devoj čica dolazila je preko raspusta kod Lesli, u ku ću „Hejven“. Smeštena na vrhu brda, iznad kamdenske luke, ku ća je dominirala okolinom svojom lepotom i izgledom. Podsećala je na neki zamak iz bajke. Gra đena od kamena i drveta, sa velikim prozorima, terasom i kupolom na središnjem delu krova, bila je simbol topline i sigurnosti. Zato nije nimalo oklevala kad je pre dva meseca stigla u Kamden i čula da Lajam prodaje „Hejven“. Zaneta u misli, nije primetila da je Lajam posmatra iz prikrajka. Ta žena je puna tajni, pomislio je Lajam dok je zadivljeno posmatrao. Bio je siguran da Betani krije neku tajnu i ljubomorno je čuva. Iza njene vrele spoljašnjost i spremnosti na šalu, krile su se osetljivost i ranjivost. Kao da je stalno nešto iš čekivala i zato bila na oprezu, kao ma čka spremna na skok. U trenutku je pomislio da je to zbog njega, ali je brzo odagnao tu luckastu ideju. Ne budi lud, Lajame, ova žena čeka nešto drugo, uzbudljivije nego što je to tvoj gusarski život. Kad je primetio da je zatreptala, znao je da je osetila njegovo prisustvo, a da nije ni okrenula glavu. Žene definitivno imaju više čula nego muškarci, pomislio je. Ako bi se oženio njome, nikad je ne bi mogao prevariti niti slagati. Uvek bi ga pročitala. Oženiti se njome? Kakve su to sulude misli, prekoreo je sebe. Poznavao je Betani nepunih dvadest sati, a razmišlja o ženidbi. Mora da se duh strine Tese ponovo umešao. Ona ga je naterala da proda ku ću i to baš Betani Krou. - Ja sam večiti neženja - mrmljao je. - Volim ovakav život! Ostavi me na miru. Betani se okrenula prema Lajamu. - Govoriš li nešto meni? - upitala je. - Ne. Pričao sam sa strinom Tesom. - Zar ona uvek plovi s tobom? - Nikad - odvratio je tiho. 23

- Onda je ovo neka specijalna prilika - nasmejala se Betani. Sela je na palubu i prekrstila noge ispod sebe. - Ovaj razgovor me čini nervoznom. Hoćeš li nešto da mi kažeš? - Nisam imao nameru - šturo je odgovorio. - Dobro. Onda se razumemo - pogledala ga je prodorno. - Da, mada ne znam o čemu govoriš - nije skidao pogled sa njenog lica. Nije ni ona znala. Htela je da izbegne razgovor o duhovima i seksu, jer nije znala ništa ni o jednoj od tih tema. - Mislila sam da je jasno da nema... - mucala je Betani. - Nikakve veze među nama? - Tačno, nikakve veze. Ni fizi čke ni bilo koje druge - nasmejala se i uzdahnula, jer je bilo jasno da je prekasno za ovakva upozorenja. Oboje su ve ć  duboko zašli na stazu uzajamne privlačnosti. Lajam joj je uzvratio osmehom. - Kao direktni potomak jednog gusara, smatram da imam pravo da bar jednom slažem lepu ženu. ***

Betani se probudila naglo, brzo ustala iz kreveta i pala na hladni pod kabine. Insitinktivno je pružila ruku prema pištolju, ali ga naravno nije našla. Pribila se le đima uza zid. Polako je dolazila sebi. Sanjala je neki ružan san i probudila se. Kabina je bila mra čna i hladna. Po ljuljanju broda je zaklju čila da je na moru, da plovi sa Lajamom. - Slušao sam već ranije da ljudi u snu ska ču iz kreveta, ali ti si ih sve nadmašila. Jesi li možda sanjala mene? Betani se s teškom mukom osmehnula čuvši Lajamov duboki glas. Ko zna kako se tu stvorio, samo stajao je pored nje. - Jesi li me ti probudio? - Vreme je za ustajanje, Uspavana lepotice. Treba upaliti vatru i pripremiti kafu, a zatim umesiti pecivo. 24

- Imaš li poslednju želju? Ubi ću te! - promrmljala je pospano. Lajam je upalio malu lampu. - Mogu li bar da izaberem kako ću umreti? - smeškao se. - Tek je pet sati! - uzviknula je Betani kad je pogledala na sat. - Pustio sam te da spavaš pola sata duže. - Zar je Lesli ustajala svaki dan u pola pet da bi pekla kifle? gledala ga je u neverici. - Ponekad je pravila i pitu - Lajam je slegnuo ramenima. - Slušaj, Lajame. Videla sam ljude koji putuju sa nama. Prili čno su stari. Ne smemo ih ubiti kalorijama i holesterolom. Mogu da dobiju i jabuke za dezert - govorila je, vra ćajući se u krevet. Lajam se sagnuo i uhvatio je za članak na nozi, sa namerom da je izvu če iz kreveta, ali je odustao kad je po čela da gunđa. Razmišljao je šta da uradi: da ode sam i pripremi kafu ili da legne pored nje u krevet. Pola sata kasnije, Betani je otvorila jedno oko, i po čela da njuši vazduh. Miris kafe joj je dražio nozdrve. - Htela bih kafu - doviknula je. - Ustani i sipaj sama sebi - dobacio je Lajam stavljaju ći novu cepanicu u vatru. Ustala je i pošla prema kuhinji. - Baš si pokvaren! - Jesam - osmehivao se i dalje i nalio sebi još jednu solju kafe. Sve žene misle da smo mi Hagermanovi neodoljivi. - Neodoljiv je mnogo manje od savršenog - rekla je poluglasno i zavirila iza zavese gde je Majls spavao. Njegov krevet je bio prazan. - Gde je moj pomo ćnik? Da nije pobegao? - Majls je ustao u pola pet, kako i dolikuje dobrom pomo ćniku u kuhinji, ali nije hteo da te budi. Rekao mi je da buncaš u snu nešto o nekim revolverima i ubijanju ljudi. Betani je pognula glavu i lagano pijuckala kafu. - Izgleda da sam preterala u gledanju kruni serija - rekla je neuverljivo. Lajam je prodorno pogledao, pitaju ći se da li je mogu će da je 25

ikad pucala u ljude. Setio se kako je sko čila iz kreveta i naježio se. Rekla je da ima skoro trideset godina, ali izgledala je kao da ima dvadeset. Svojom bezazlenom i naivnom pojavom budila je u njemu potrebu da je štiti i brani. Ljudi pucaju u druge u samoodbrani ili ako su kriminalci. Nije mu definitivno li čila na kriminalca. - Betani, jesi li ti policajac? - odjednom je upitao. Najpre je osetila da joj je srce zastalo, a onda po čelo sve ja če da kuca. Zašto li se toliko uspani čila? Koliko će vremena morati da prođe da bi zaboravila svoj prethodni život? - Bila sam policajac - odgovorila je uz težak uzdah. Rekla je to tonom koji nije trpeo dalji razgovor, pritom mole ćivo pogledavši Lajama. Jedva je obuzdao smeh setivši se njenog nespretnog pada u pristaništu, zagorelog ru čka. Bio je siguran da je Betani sigurno bila bolji policajac nego što je kuvarica. Isto tako, bio je siguran da joj se nešto izuzetno ružno dogodilo. - Ne želiš da pri čaš o tome, zar ne? - pogledao je sa razumevanjem. - Ne - odlučno je odvratila. - Na gusarskom brodu je svakom dozvoljeno da ima svoje tajne. Betani je sa olakšanjem odahnula i zahvalno pogledala Lajama. Suze su joj navirale na o či, ali je nekako uspela da ih zadrži. - Idem da potražim Majlsa - rekao je Lajam. - Ima obi čaj da kod starijih dama izaziva sažaljenje svojim srceparaju ćim pričama, pa se bojim da se nije okomio na neku od putnica. Betani se nasmešila. Lajam se trudio da promeni temu i da je oraspoloži. - Mora da se šališ - rekla je kroz smeh. - Majls je vanbračno dete jednog advokata. Nije siro če, a nije baš ni nevinašce, mada su mu to uglavnom pri če koje plasira ljudima oko sebe. - Slab si prema njemu, koliko vidim. - Jesam. On je u stvari dobar momak. Podse ća me na mene u 26

tim godinama - namignuo joj je. - Mislim da sam bio uspaljeni tinejdžer koji j jurio ne samo devojke, nego i starije žene. Majlsov otac je moj prijatelj i zamolio me je da povedem momka na krstarenje ovog leta. - Majls je imao neprilike i trebalo je da se skloni? - zaklju čila je Betani. - Imao je problema, ali se izvukao na vreme - odvratio je Lajam ozbiljno. Betani ga je blagonaklono posmatrala. Izuzetno je cenila Lajamovu poverljivost i diskreciju, kao i spremnost da pomogne. Nije očekivala toliko razumevanja i humanosti od tog nepoznatog muškarca. Odjednom je poverovala da bi mogao da razume i ono što je ona učinila od svog života. Htela je toliko toga da ga pita, ali se nije usu đivala. Zanimalo je da li je školovan. Nekako je bila ubeđena da je diplomirao na Harvardu i to sa najvišim ocenama. Prišla je malo bliže šporetu da se ugreje i dolije još kafe. - Sasvim sam budna - rekla je. - Sad ću napraviti jednu lepu pitu. Tada se začuo vrisak iz gornjih kabina i Betani se sva naježila. Pojurila je uz stepenice poput munje i brzo se našla pred kabinom bračnog para Moris, odakle se čula galama. - Jedna žena me je skoro ubila - vikala je Loreta Moris, dok je njen muž pokušavao da je smiri. - Skipi je na trenutak izašao iz kabine, a ona je ušla i gledala me pravo u o či. Nije član naše grupe niti sam je do sada videla na brodu. Nasmrt me je preplašila! Bila je sva u crnom, imala je čudnu, šarenu kosu, a u ruci je držala nož... - Loreta ponekad popije čašicu serija pre doru čka - šaputao je gospodin Moris Lajamu koji se tako đe našao u kabini. - Nisam popila ni kap - vikala je i dalje Loreta Moris. - Ta žena je bila ovde. Videla sam joj lice! Betani je uhvatila staricu za ruke i lagano je milovala, pokušavajući da je umiri. Loretino kao kre č  bledo lice polako je dobijalo prirodnu boju, mada je još uvek drhtala. Njene nao čari su bile na polici pored kreveta, a Betani se setila da je videla gospo đu Moris da ih koristi kad jede, jer je bila kratkovida. To bi zna čilo da nije mogla dobro da vidi nepoznatu posetiteljku. - Da li vam se ta osoba obratila ili vas dodirnula? - pitala je 27

Betani. - Nije, samo je stajala sa nožem i gledala me. - Možete li nam reći koliko je godina imala ta osoba? - umešao se i Lajam u ispitivanje. - U kabini je bilo prili čno mračno i nisam mogla da procenim koliko joj je godina, ali sam sigurna da je u ruci imala nož i to najveći koji sam ikad videla... Da li to miriše kafa? - prekinula je svoju tiradu stara gospo đa. - Odličan nos, gospođo Moris - osmehnuo se Majls. - Sveža skuvana, topla i mirisna - nastavio je glasom kao da nešto reklamira. - Dođite svi dole u trpezariju da se okrepimo i zajedno potražimo tu nepoznatu ženu. - Gospođo Moris, obucite se i po đite sa mnom Mogli biste mi pomo ći da napravimo uštipke za predložila je Betani, što je stara gospo đa rado zaboravljajući na malopre đašnju nemilu epizodu, a to bio cilj.

u kuhinju. doru čak prihvatila, je Betani i

Sat vremena kasnije, Lajam je navratio u kuhinju da vidi kako napreduje posao. Govorio je sebi da želi da proveri da li se Loreta Moris smirila, ali je znao da je to obi čna laž. Bio je op činjen Betani Krou, kao nijednom ženom pre nje. Bivši policajac! Nije znao šta da misli o tome’? Da li je prevaren ih se u njemu ra đa radoznalost? Bilo je tu i jednog i drugog, a bio je i uzbu đen. Prišao joj je i dotakao joj lice. Opet si sva musava - primetio je. - Ide li vam posao od ruke? Fantastično! Napravile smo toliko uštipaka da bismo mogli da nahranimo putnike sa svih brodova u zalivu - zadovoljno je odvratila Loreta Moriš. Majls i ja smo pretražili brod i nismo našli ništa neobi čno. Lajam je pio kafu. Betani je pratila njegov pogled i diskretno klimnula glavom kad su primetili da nedostaje najve ći nož iz kompleta noževa koji je visio na zidu. Sumnjivo, ali bez dokaza - došapnula mu je. - Kratko sam na brodu da bih mogla sa sigurnoš ću da tvrdim da je nož nestao. 28

Možda ga je Lesli negde sklonila ih izgubila. Lajam je ćutke gledao, uživajući u njenoj blizini i ose ćajući neodoljivu potrebu da je pomiluje. Stalno ga je proganjala želja da sazna sve o njenoj prošlosti, ali je znao da mora biti strpljiv i taktičan. Šta misliš, kao profesionalac, o ovom našem zagonetnom slučaju? - upitao je obazrivo. Mislim da je stara gospo đa zaista nešto videla, samo nisam sigurna šta je to. Šta god da je bilo, kao da je iš čezlo - klimao je glavom Lajam. Kao duh? Misliš li da strina Tesa ima smisla za takve šale? smeškala se Betani. Ne mešaj nju u ovo. Ona nikad nije krala noževe. Uostalom, duhovi nemaju ljudski lik. Oni su prozirni, kao Kasper. Jesi h ikad video duha? - zadirkivala ga je Betani. U stvari nisam - priznao je Lajam. Betani je stavila poslednju turu uštipaka da se peku. Kako onda znaš kako izgledaju? Ako nikad nisi video duha, kako onda znaš da je tvoja, odnosno moja ku ća ukleta? Moja mama je videla strinu Tešu - odvratio je mirno. Betani je u čudu podigla obrve. Tesa se ukazuje samo ženama - Lajam je jeo uštipak. - Tako kaže legenda. Videle su je samo žene koje su živele u „Hejvenu”. Vidljiva je samo za neustrašive. Divni su ovi uštipci - zadovoljno je rekao. Kao da si iznena đen - primetila je Betani. Sigurno ih je gospo đa Moriš pravila - dodao je, oblizuju ći se. Ti baš umeš nekog da pohvališ - besno je zabacila kosu. Misli su joj i dalje bile zaokupljene legendom i duhovima. - Danas možemo da doručkujemo na palubi. Čaj, uštipci i kafa. Lajam je zadovoljno posmatrao njeno zajapureno lice. Pitaj me šta te interesuje! Objasniću ti sve što znam. Betani se po ko zna koji put upitala kako uspeva da joj čita 29

misli. Godilo joj je to saznanje, kao i pažnja kojom je obasipao. Veruješ li zaista da se duh strine Teše pojavio na brodu? - nije izdržala da ne pita. Sad nije ni vreme ni mesto da pri čamo o magiji i duhovima. Moraćemo da ugovorimo randevu - odvratio je Lajam. Ja bih volela da mi odgovoriš sa da ih ne. O mističnim temama se razgovara noću, kad je mrak.To svi znaju. Može po magli, ali nije loše ni na mese čini - značajno je posmatrao njene usne. Razgovori na mesečini me uvek uznemire! Oči su mu zadovoljno sijale. Moja obaveza je da, kao gusarski potomak, uznemiravam žene - prošaputao je i nežno je poljubio iz uha, u činivši da zadrhti. Brzo se odmakla od Lajama, menjajući temu. Znaš li šta me nervira? Pomisao na spremanje ru čka. Prema Leslinom jelovniku, treba da spremim gomilu stvari, ali ne znam kako ću to postići - uzdahnula je. Šta ja tu mogu! Na ći ćemo se u deset sati uve če na gornjoj palubi. Obuci nešto izazovno i seksi - nasmejao se, izlaze ći iz kuhinje. ***

Nekoliko minuta pre deset sati, Betani je izvadila poslednju tepsiju pite sa kupinama iz reme. Najzad je shvatila zašto je Lesli morala da ustaje tako rano da bi sve pripremila. Pošto nije bila ranoranilac, odlučila je da sve poslove oko pripreme doru čka obavi uveče, posle ve čere. Tako je ve čeras sve bilo spremno za sutra. Odhčno, bodrila je Betani sebe. Kuvanje na brodu se nije mnogo razlikovalo od posla policajca, jer su i jedan i drugi posao zahtevali koncentraciju, maštu, brzinu, sre ću... Umorno je uzdahnula i pogledala svoju kabinu. Najradije bi legla da spava, ali setila se da je Lajam čeka. Upravo tog trenutka se pojavio na vratima kuhinje i, 30

nasmejanog lica, naslonio se na zid. - Naporan dan, je li? - Jedno dobro tuširanje i bi ću kao nova - pokušala je i Betani da se osmehne. - Imam bolju ideju. Sad bi ti najviše prijalo jedno no ćno kupanje. Osvežavajuće, malo hladno, ali romanti čno - naglasio je poslednju reč. Iako joj se ideja dopala, činilo joj se da nema snage da se popne uz stepenice. - Mislim da ću potonuti kao kamen, toliko sam umorna. Ipak ću se istuširati. Lajam je obgrlio oko ramena. - Dušo, prihvati moju ideju kao bolju. - Imam svuda po sebi brašna, kupina i ko zna čega još - tužno je rekla. Da je bila sama, sigurno bi zaplakala. Odavno je imala potrebu da se dobro ispla če. Zbog sve one drogirane dece, zbog Klajva koji je tako sramno prevario, zbog svih drugih razo čaranja i patnji koje je proživela u proteklih osam godina. Ali, nije bila sama i ponos joj nije dozvoljavao da pla če pre čovekom koga je upoznala pre samo dva dana. Osim toga, nije bila pla čljiva, niti pesimista. - Znači, predlažeš mi kupanje u moru? - Jesi li ponela kupa ći kostim? - bila je zate čena Lajamovim pitanjem. Glasno je uzdahnula. Nije čak ni imala kupa ći kostim! Poslednjih godina, dok je pratila i jurila narkomane, nije bila u prilici ni da se približi bazenu, a kamoli da se okupa u njemu. Lajam je uhvatio Betani za ruku i povukao je za sobom. - Sudeći po tvom uzdahu, nemaš kupa ći kostim - zaklju čio je dok su se penjali uz stepenice. - Nadam se da nisi preterano stidljiva. Ovo će biti vrlo prijatan doživljaj. Našavši se na palubi, Betani je pogledala dole, prema tamnoj vodi. - Ne očekuješ valjda da se kupam naga? - uplašeno je 31

pogledala Lajama. - Želiš sigurno da skineš tu svu prljavštinu sa sebe - osmehnuo se. Paluba je bila potpuno prazna i tiha. Samo se tu i tamo videlo svetlio iz kabina putnika. Bilo je prijatno, mirno ve če, a miris mora je bio opojan. - Možeš li da zadržiš evenutalne posmatra če? - odvažila se da upita Betani. - Svakako - uveravao je Lajam. - Hoćeš li se i ti kupati? - Ne mogu. Moram da čuvam stražu ako ljudi nagrnu da te posmatraju - zadirkivao je. - Kako da si đem u vodu? Paluba je prili čno visoko... - bojažljivo je pogledala preko ograde. - Čamac za spašavanje visi iza tebe. U njemu se možeš skinuti i onda, pomoću mornarskih merdevina, si ći u vodu - strpljivo je objasnio. Betani je već  bila u čamcu. Divio se lako ći njenih pokreta. Setio se da je dobra fizi čka kondicija veoma važna za dobrog policajca, a naročito onima koji se bore protiv droge. Stomak mu se zgrčio pri pomisli u kakvim je sve opasnim situacijama bivala i staje sve doživljavala. Zašto li se nije bavila ne čim drugim, manje opasnim, upitao se. - Lajame, okreni se i nemoj da gledaš - doviknula mu je iz čamca. - Neću se skinuti dok me tako posmatraš. Nasmejao se i okrenuo glavu. Čuo je šum skidanja ode će, a zatim ulazak u vodu. Odjednom, usledio je vrisak. Posko čio je i u tren oka se našao na vrhu merdevina od konopca, spreman da se sjuri u vodu i pomogne joj. No, uskoro se Betanina glava pojavila na površini vode. - Dođavola! - viknula je grcaju ći. - Zašto mi nisi rekao da je voda ovako hladna, izdajnice! Zašto stojiš tu? - Vrištala si! Uplašio sam se za tebe - iskreno je rekao. Nekoliko putnika je izašlo na palubu. U čudu su posmatrali Lajama i Betani. 32

- Šta se događa! - upitao je gospodin Moris. - Opet ona spodoba sa nožem! - vikala je Loreta Moris. - Čim sam čula vrisak, znala sam da se vratila. Lajam je polako prišao okupljenim ljudima. - Ništa se nije desilo, ljudi - umirivao je prisutne. - Naša kuvarica se kupa. - U ovo doba? - iš čuđavala se Loreta Moris. - Vratite se u svoje kabine - zamolio je Lajam. - Odličan si čuvar - gunđala je Betani. Lajam se nasmejao i prišao bliže. - Požuri s tim kupanjem. Prehladićeš se - preporu čio je. Kad se navikla, voda nije više bila tako hladna i neprijatna. Zagnjurila se nekoliko puta, a zatim po čela da pliva. Uživala je u božanstvenom osećaju kupanja bez i čega na sebi. - Nemoj da plivaš tako daleko od broda - opomenuo je Lajam. - Može da te uhvati gr č. Uskoro je doplivala do merdevina i pogledala ga sa iščekivanjem. - Da U je šef obezbeđenja zadužen i za peškire i čist veš? upitala je, dok su joj tzubi cvokotali. - Znao sam da ću nešto zaboraviti - lupio se po čelu. - Izađi i osuši se na mese čini! - Znaš šta? - prosiktala je. - Ti si jedan pokvarenjak! Okreni se dok ne izađem iz vode i u đem u čamac. Obući ću tu prljavu odeću... - Nemoj! Šteta je da pokriješ to čisto, lepo telo i da sakriješ taj zanimljivi mladež - smejao se Lajam. - Kako si uspeo to da primetiš? - nije znala da li da se naljuti ili se nasmeje. Trebalo bi da se ljuti, ali u njegovom glasu je bilo nečeg što je dirnulo. Nije mogla da mu vidi lice, ali je bila sigurna da se smeje. - Zaboravljaš da imam gusarske o či! Moram te ugrejati! Možeš li sama do trpezarije? 33

- Mogu - hrabro je odvratila. - Ovo kupanje nije ništa prema onom kad su me prošle godine u februaru bacili u reku Hadson. Lajam je uhvatio za ruku i zaustavio. - Ispričaj mi šta je tada bilo - zatražio je. Primetila je da se uozbiljio i namrštio. Gledala ga je, iznena đena njegovom ovako emotivnom reakcijom. - Bilo je jako hladno - Betani je zadrhtala. - Dođavola - promrmljao je Lajam, podigao je u naru čje i poneo do trpezarije. Spustio je na stolicu pored šporeta. - Skidaj tu mokru odeću - naredio je i po čeo da skuplja veš sa police iznad njenog kreveta. Uzeo je i veliki peškir. Pošto se Betani nije micala, skinuo joj je košulju. - Hej, stani! Šta to radiš? - uzviknula je, ali Lajam joj je ve ć navukao čistu belu potkošulju. Kad je nastavio da je skida, Betani ga je veštim pokretom oborila na pod. Otkotrljao se do zida i seo, pokušavajući da dođe do vazduha. Betani se nasmejala i prišla mu. - Žao mije! Nisam htela da te povredim! To je bio refleksni pokret! Lajam je zažmurio i duboko disao. Bol je popuštao. Oborila ga je mršava i za njega sitna devojka. Kad je čuo da su je gurnuli u ledenu reku, poludeo je od besa što su joj naneli zlo i u njemu se probudio zaštitnički instinkt, a to nezašti ćeno stvorenje ga je jednim udarcem u pleksus oborilo na pod. Betani mu je stavila dlan na čelo. - Jesi li dobro? Nisam te valjda tako jako udarila - brižno je upitala. - Da li ti je žao? - odvratio je Lajam pitanjem. - Naravno da mi je žao - iskreno je rekla. - Dobro je. Sad mije lakše - osmehnuo se, jer je kona čno sasvim došao do vazduha. - Kad sam bio mali, kad se povredim, mama bi me poljubila da pro đe! Betani se okrenula od njega, ne žele ći da podlegne provokaciji. 34

Lajam je ustao i prišao joj. Uzeo je peškir i lagano joj trljao mokru kosu. Proverio je jednom rukom da li je suva. Bio je to pokret prepun nežnosti. Lajam se upitao šta se to doga đa sa njim. Ova šašava, nepredvidiva devojka je za samo dva dana uspela da probudi emocije za koje nikad nije osetio prema nekoj ženi. Prepoznao je čudnu nelagodnost i nervozu. Stresao se. Strast ga je sve više obuzimala i nije znao koliko dugo će moći da joj se opire. Ako ne bude pažljiv, telo će ga prvom prilikom izdati. Zato se odmakao i ubacio nekoliko komada drva u šporet. Boja se vratila u Betanine obraze. Osećala se sve bolje, jer joj više nije bilo hladno. Nikad se do sada nije kupala no ću, niti joj je neki muškarac sušio kosu. Bilo je sve o čiglednije da se dopada Lajamu. Ustala je da sipa malo kafe i pritom pogledala na tepsiju sa pitom sa kupinama. Razroga čila je oči. - Nedostaje jedno par če pite - konstatovala je. - Jesi U sigurna? - upitao je Lajam iznena đeno. - Naravno da jesam. Dva puta sam prebrojala, da vidim ima li dovoljno za sve - sumnji čavao je vrtela glavom. - Jesi li ti uzeo? - Nemoj me napadati! Dosta mije jedan nokaut! - smejao se Lajam. - Izvinila sam ti se zbog toga! - ljutito je odvratila. - Sad mije jasno kako si tako dugo sa čuvala nevinost. Tučeš muškarce - zadirkivao je Lajam. - Osam godina sam bila tajni policajac za pra ćenje narkomana, a prvi put sam veštinu samoodbrane upotrebila da zaštitim svoj donji veš - našalila se na sopstveni ra čun. Pogledala ga je ispod oka, svesna da će pre ili kasnije Lajam pokušati da je svuče ili će čak ona sama to učiniti pred njim. Znala je da Lajam isto o tome razmišlja i duboko je uzdahnula da bi se pribrala. Požurila je da promeni temu. - Hoćeš li da probaš malo pite? - ponudila je. Desetak minuta kasnije, dok su sedeli, jeli kola če i pili kafu, začuli su kucanje. 35

- Ima li koga dole? - čuli su ženski glas. - Ose ća se divan miris pite sa kupinama i kafe. Uskoro se na stepenicama koje su vodile u kuhinju pojavila nekolicina putnika predvo đenih bračnim parom Moris. Betani je zadovoljno primila pridošlice i poslužila ih pitom. Svi su u slast jeli i hvalili Betonino ume će. Ona ih je zadovoljno posmatrala. - Uživaš li? - upitao je šapatom, nakon što je stao iza nje. - Što da ne? Nije lako biti kuvarica na ovolikom brodu, ali mi prija pramena. Dok sam proganjala narkomane, malo sam se družila, a još manje izlazila. Pošto sam se kretala me đu studentima i u čenicima, postojala je opasnost da me neko vidi i otkrije da sam policajac. Hranila sam se, kao i ostali policajci, onako uz put. Radili smo i po osamnaest sati dnevno. Činilo mi se da je to normalno. Zato me ovaj boravak na brodu ipak odmara i uverava da nisam znala šta je život, a još manje dobra hrana - završila je sa uzdahom. - Kako su reagovali tvoja porodica i prijatelji? - interesovao se Lajam. - Imala sam svoje razloge zašto sam postala policajac. Posvetila sam se toj jadnoj deci kojoj je bila potrebna pomo ć. Trebalo ih je nau čiti kako da se sa čuvaju. Održavala sam kontakte sa roditeljima, ali sam živela po koledžima i internatima. Jednog dana sam se pogledala u ogledalo i shvatila da sam prestara da bih se i dalje izdavala za tinejdžerku. Bilo je i drugih razloga zbog kojih je napustila posao, ali trenutno nije želela o tome da pri ča. Umalo nije poginula prilikom jedne racije! Ali, brzo je odagnala te misli, žele ći da uživa u ovim trenucima koje provodi sa Lajamom. - Proživela sam najlepše godine izigravaju ći tinejdžerku i prošla sam mnogo toga. Kad sam se zaželela čistog vazduha, zdrave hrane, dobrih ljudi i mirnog života, došla sam u Kamden. U tvom „Hejvenu“ mi samo nedostaju ljudi. Zbog nepredvi đenih popravki u ku ći, nisam mogla da počnem sa novim biznisom kako sam planirala. Ali i ovde je divno! Kao da smo na nekoj velikoj proslavi - morala je da prizna. 36

- Videle smo je! - Loreta Moris i Lena Nelson su se odjednom sjurile niz stepenice, prekidaju ći Betaninu priču. - Bila je na palubi! Imala je nož umazan krvlju! - usplahireno je govorila gospo đa Moris. Lajam se u dva koraka našao kraj stepenica, sa namerom da odjuri na palubu i vidi šta se doga đa, ali ga je Lena Nelson zaustavila. - Ne vredi da idete. Nestala je! - Kako mislite nestala? - Lajam je za čuđeno pogledao. - Lena i ja smo je videle - nastavila je pri ču Loreta Moris. - Bila je na palubi, opet obu čena u crno, a u ruci je imala nož umazan krvlju. Kad nas je videla, sko čila je preko ograde, ali nismo čule pljuskanje vode. Ovog puta sam je dobro pogledala. Ima bledo lice, neurednu kosu neke čudne ljubičaste boje. Pravi duh! - Kad smo se nagnule preko ograde da vidimo gde je, nije je bilo - nadovezala se Lena Nelson. Betani je prebrajala ljude u trpezariji. Nedostajali su samo Majls i prvi mornar, ali su se uskoro i oni pojavili. Niko nije bio ni ogreban. - Možda bi trebalo da malo pogledamo po brodu - šapnula je Betani Lajamu. - Ko još nije dobio pitu? - Majls je nudio prisutne. Betani i Lajam su iskoristili gužvu i neopaženo se popeli na palubu. Pažljivo su pretražili deo po deo. - Betani, šta misliš? Da li su ove žene ve čeras popile malo više serija? Nikako mi se ne uklapa ono o neurednoj ljubi častoj kosi. - Ne znam zašto, ali nijedna od njih mi ne deluju kao osobe koje su sklone izmišljanju. - Ne volim kad mi se neko nevidljiv mota po brodu negodovao je Lajam. - A još manje da ima krvav nož! Lajam je pažljivo osvetljavao baterijskom lampom svaki ugao na palubi. - Ne volim ni ja. Moramo imati na umu, dok se druga čije ne dokaže, da je ta osoba opasna. Moramo što pre saznati ko je u 37

pitanju! Možda me opet tvoja strina Tesa proganja, a možda je i neki novi duh - nasmejala se. - Zaista veruješ u duhove? - iznena đeno je pogledao Lajam. Možda hoćeš da mi se baciš u naru čje, da te štitim? - Plaši me pomisao da ti veruješ u duhove. Mora ću da pozovem obalsku stražu - rekla je tiho. Lajam je zagrlio i polako po čeo da je miluje. - Ti si hrabra žena - šaputao je. Ima divne, nežne, ali i snažne ruke, mislila je Betani, ne opiru ći se Lajamovom milovanju. - Veruješ li u vile i vilenjake? - mrmljao je, ne prestaju ći da je miluje. - Samo u Deda Mraza - nasmejala se. - Veruješ li u zaljubljenost na prvi pogled? - Da si me to pitao prošle nedelje, odgovor bi bio ne nasmešila se Betani. Sagnuo se i poljubio je. Nameravao je da je poljubi nežno, ali je upijao njen usne gladno, žudno. Spustio je baterijsku lampu iz ruke i privukao Betani u čvrst zagrljaj. Osetio je lu đačku želju za njenim telom. Ja sam zaljubljen, pomislio je u sebi i nastavio još strasnije da je ljubi. Betani se prepustila njegovim poljupcima. Lajam je u činio da se oseća seksi i poželjno, i to joj se dopalo. Uživala je u na činu na koji je ljubio. Nije se ustru čavao da pokaže svoje emocije. Grlila ga je i privijala se uz njega. Ose ćala je da gubi kontrolu, da joj se izmiče tlo pod nogama. Znala je da je zaljubljena. Odmakla se od Lajama da bi u njegovim očima videla šta ose ća. - Ovo je ono što mi je nedostajalo sve ove godine - tiho je rekla. - Ovo nije ništa. Ono lepše tek dolazi, ako nastavimo... - Dokle misliš da treba da idemo? - upitala je nesigurno. Osmehnuo se nežno. - Ti ćeš odlučiti! 38

- Do sada sam nameravala da se sa čuvam za brak i muža izgovorila je prili čno neuverljivo. - Da li ti to mene prosiš? - nasmejao se Lajam. Glasno se nasmejala. - Ni govora! Brak mije još uvek nešto ozbiljno, odgovorno i zastrašujuće. Betani se naslonila na debeli zategnuti brodski konopac koji je zatezao jedra i rukom ga obuhvatila. Osetila je nešto lepljivo i brzo povukla ruku. Umesto radoznalosti da otkrije o čemu se radi, osetila je strah i jeza joj se popela uz ki čmu. Na ruci je videla krv. - O, bože! Pa to je krv! - uzviknula je pani čno. Lajam je uhvatio za ruku i prineo je o čima. Odahnuo je i nasmejao se. - To je kupina, dušo - ohrabrio je i liznuo joj prst. Betani je osetila slabost u nogama i skoro se srušila. Zažmurila je i disala duboko, ne bi li se povratila od šoka. - Jesi li dobro? - Lajam je kleknuo ispred nje. - Mislim da jesam - prošaputala je, kad je malo smirila ubrzano kucanje srca. - Lajame, moramo prestati da se ljubimo! Vidiš sa mi odmah pozli i da ne mogu da vladam sobom. Mislila sam da je krv... - Ništa neobično u mraku. Neko je baš ovde pojeo tvoju pitu zaključio je Lajam. - Kako je stigla čak dovede? - zbunjeno ga je gledala. Upalio je baterijsku lampu i uperio je na zaprljano mesto. - Evo rešenja - uskliknuo je. - Izgleda da je lopov koji je ukrao parče pite, ukrao i nož. Pogledaj, evo ga! Oružje kojim je ubijena tvoja pita. Sečivo je uprljano testom i kupinom. - A ja sam mislila da ćemo se sresti sa strinom Tesom nasmejala se Betani glasno. - Ona misteriozna žena ljubi časte kose je sigurno ispustila nož dok je preskakala ogradu. Uputili su se prema poslednjem redu kabina na srednjoj palulbi, da bi se zatim stepenicama vratili dole. Betani je tog 39

trenutka primetila neku osobu kroz poluspuštene roletne jedne od kabina. Počela je polako da se prikrada, a to je isto u činila i nepoznata s druge strane. Betani je opazila neurednu ljubi častu kosu i krupne, razroga čene oči neke devojke. - Šta si videla? - upitao je Lajam šapatom. - Pronašla sam ženu duha. Nije baš duh, ali je prili čno ekscentrična. Naše putnice nisu mogle da čuju pljusak u vodu, pošto nije ni sko čila u more. Jednostavno se povukla i ušunjala u kabinu kroz otvoren prozor - objasnila je Betani. - Da li je ova kabina prazna? - Jeste. Putnici su otkazali dva dana pred polazak. Obuzeta tim otkrićem, Betani se nepažljivo naslonila na ivicu prozora, zakačila kraj bermuda i pocepala ih. Znala je da se Lajam smeje čim je okrenuo glavu na drugu stranu. - Nemoj da se smeješ! Lajam je blagonaklono pogledao. - Idemo dole da im ispri čamo šta smo pronašh, a onda ćemo da se ispričamo sa Majlsom - predložio je. - Bolje da prvo porazgovaramo sa šlepom putnicom sugerisala je Betani. - Baš ste me uplašili! - uzviknula je devojka kad su ušli u kabinu. - Šta ste tražili napolju? Zar ne znate da nije pristojno viriti u tuđu kabinu? - Mi smo služba brodske bezbednosti - rekla je Betani. Uhapšeni ste! Ukrali ste moju pitu. Znate li koliko sam se namu čila da je napravim? - Morala sam. Umirala sam od gladi! - rekla je tiho nepoznata devojka. - Šta ste jutros tražili u kabini gospo đe Moris? I kakva vam je to kosa? - nastavila je Betani sa ispitivanjem. - Pošla sam do zamrzivača da nađem nešto za jelo. Kad sam se vraćala, pogrešila sam kabinu. Nisam ni znala da stara baba može onako da vrišti! Dopada vam se moja kosa? Ofarbala sam je sprejom - uz osmeh je rekla devojka. Stepenice su zaškripale i neko je pokušao neprimetno da se 40

udalji, ali Lajam se na vreme okrenuo. - Majlse, vrati se! - viknuo je. Izronila je najpre mladi ćeva glava iz mraka. Pokajni čki se osmehivao. - Nisam hteo da smetam! Lajam ga je povukao u kabinu i povukao prema devojci. - Ovo je tvoja prijateljica, pretpostavljam. Devojka je brzo prišla Majlsu. - Mi smo vereni. Možete da nas ven čate! Vi ste kapetan broda. Majlse, ovo je super. Možemo da se ven čamo! Majls je skinuo svoje tamne nao čare i pogledao Lajama. - Nećete mi to uraditi, nadam se! Lajam ga je uhvatio za kragnu i odvukao u kapetansku kancelariju. - Doveo si ovu devojku na brod i obe ćao joj da ćeš je oženiti, priznaj. - Nisam tako mislio. U po četku sam joj obe ćao samo sendvič. Pristala je, a onda su se dogodile neke stvari... I morao sam da tražim bolje, ubedljivije obe ćanje. Šta mogu kad volim žene. Nemoćan sam... - neubedljivo se branio mladi ć. - Koliko joj je godina? Znaju li njeni roditelji da je ovde, s tobom? - ispitivao je Lajam. - Ona je odrasla. Ima dvadeset tri godine. Svira u jednoj rok grupi. Autobus kojim su se putovali na koncert se pokvario, pa su morali da otkazu celu turneju. - Majlse, ako ti se ovo dogodi još jednom, izbaci ću te s broda. Imaš minut vremena da joj se izviniš za sve laži, a onda ću te zaključati samog u potpalublje. Čim svane i stignemo do prve luke, hoću da se devojka iskrca, a ti ćeš joj obezbediti kartu da se vrati kući. - Kako da joj platim kartu kad mi nisi dao platu? - zbunjeno je treptao mladić. Lajam je zavukao ruku u džep i izvukao nekoliko nov čanica. 41

Majls ih je brzo zgrabio i izjurio iz kapetanske kabine, ne čekajući ostatak izliva Lajamovog besa. ***

Betani je stajala naslonjena na kiihinjski zid i nervozno lupkala nogom o pod. Prema Leslinom jelovniku, danas je trebalo da se priprema ćuretina s prilogom. Ali Lesli nije mogla da zna da je prema obalama Sent Džordža krenuo uragan, niti da će na brodu imati slepog putnika, Mardžori, koja je odbila da se iskrca, jer je insistirala da ostane na brodu i pomaže u kuhinji. Lesli ništa od svega toga nije znala, jer je otputovala i uživala negde sa svojim verenikom. Betani je ljutito lupila rukom o sto na kojem se nalazila gomila testa. Lesli će morati da plati za ovo kroz šta prolazim, rekla je u sebi. Njen verenik će morati da mi sredi ne samo kupatilo, nego i kuhinju, zarekla se. - Kolika gomila testa! - uzviknula je Mardžori. - To je predvi đeno za mlince uz ćureće pečenje - objasnila je Betani. U tom trenutku, brod se zatresao i nakrivio pod udarima vetra. Betani je teškom mukom zadržala šerpe na šporetu. - Šta to lupa i škripi? - odjednom se za čuo zabrinuti glas Lorete Moris. - Nećemo se valjda prevrnuti! Zar vam se ne čini da prebrzo plovimo? - Ćuti već jednom, ženo - opomenuo je muž. - Ovo je jedrenje! Betani nije odgovarala na ove komentare, nego se posvetila pravljenju mlinaca prema Leslinom receptu, proklinju ći dan kad se uopšte obrela na ovom brodu. Mardžori joj je zdušno pomagala. Lajam je sišao u kuhinju i uzeo čistu solju za kafu. - Kakav dan! - osmehivao se zadovoljno. - Vetar je fantasti čan. Lako je tebi, mislila je u sebi Betani dok ga je posmatrala. Staneš gore iza velikog kormila i izigravaš vi kin ga, a ja se mu čim ovde dole, mučeći se da naučim Mardžori da napravi mlince. Uz to, mu či me i morska bolest od ovolikog ljuljanja broda. - Nisam te video ceo dan - obratio joj se Lajam. - Nadam se da me ne izbegavaš? 42

- Moram da kuvam! - brecnula se. U tom trenutku, brod se ponovo zatresao, ovog puta mnogo ja če. Lonac s kafom se prevrnuo i kafa se prosula po šporetu. Ose ćaj mučnine kod Betani se pojačao od mirisa zagorele kafe. - Ne znam koliko si pla ćao Lesli, ali nema tih para koje mogu da nadoknade ovo mučenje! - jedva je izgovorila. - Nešto si prebledela - primetio je Lajam. - Iza đi malo na vazduh. - Vas dvoje ćete se venčati? - za čuli su glas gospodina Morisa koji je još uvek bio u kuhinji sa svojom suprugom. Loreta ga je udarila po ruci. - Uvek brzaš. Niko ti nije rekao da će se venčati nego da su... vrlo bliski prijatelji - opomenula ga je. I Mardžori je osetila potrebu da nešto kaže. - Znači vas dvoje spavate zajedno ili tako nešto? - Tako nešto - uzdahnula je Betani i ljutito odmahnula glavom. - Zaista mi je potrebno malo svežeg vazduha. Lajam je pošao za njom. Kad su se našli na palubi, zaštitni čki je zagrlio. Sačekao je da se malo smiri i da joj se vrati boja u obraze, pa je nežno poljubio u vrat. - Eto kako po činje ogovaranje - rekla je besno. - Siguran sam da je Majls zapo čeo celu priču, jer smo bili zajedno kad smo raskrinkali njega i tu Mardžori - zaklju čio je. - Ko zna staje pomislio! Niko nije video da se ljubimo! - Moja gusarska čast je kompromitovana! - nastavio je smeše ći se. - Zar se ti ne brineš za svoju čast i ugled? Vrlo dobro pitanje. Betani se malo zamislila. Kako su stvari između nje i Lajama krenule da se odvijaju, mora će da se pripazi. Uveliko je ve ć promenila mišljenje da devojka treba nevina da u đe u brak. Prema Lajamu je ose ćala nešto posebno, specijalno i htela je da sazna sve do kraja. Nije još odlu čila, ali bila je sigurna da će spavati sa Lajamom bez ikakve pomisli na brak. Pogledala ga je i nasmešila se. - Ho ći da vidim da li ću se dopasti sebi kao grešna žena. Lajam 43

je naslonio glavu na njenu i tiho je šaputao. - Reci mi šta si odlu čila i kad si spremna da proverimo neke stvari. Betani je shvatila da Lajam više ne flertuje, nego da je i njega obuzelo neko posebno ose ćanje, da želi da budu bliži i intimniji. Izmakla se od njega i uperila pogled prema pu čini. Osetio je njenu neodlučnost i promenio temu razgovora. Ispružio je ruku i pokazao prema severu. Primetila je obrise kopna. - To je ostrvo Pulpit. Zaustavi ćemo se tamo da bismo se sklonili od oluje. - Očekuješ neko opasno nevreme? - uplašeno ga je pogledala. - Ne, ali će more dan dva biti nemirno zbog vetra, pa ne će baš biti prijatno za plovidbu. Moj pradeda je često plovio ovim putem na mnogo manjem jedrenjaku, jer je vozio drvenu gra đu. Čitao sam njegove dnevnike i mnogo naučio. Voleo je da uživa u zalasku sunca. Iznad svega je voleo svoju porodicu i za nju je sagradio „Hejven“ - ispričao je Lajam setno. Betani je sela i privukla kolena do brade. - Da li bi više voleo da prevoziš drvenu gra đu nego turiste? - Prevoz građe je nekako više posao, a ovo sa turistima se čini kao da si neprekidno na odmoru. - Šta radiš zimi? - zanimalo je Betani. - Popravljam i sre đujem jedrenjak. Prošle zime sam napravio ovaj čamac za spašavanje - zastao je, jer se setio da ponekad radi i u fabrici cipela, iako ne baš rado. Teško mu je da se svaki dan brije, ustaje u određeno vreme, radi ono što mu drugi kažu. Me đutim, da bi imao dovoljno novca za ulaganje u brod, morao je i tako da radi. Iz kuhinje se za čula neka lupa i Mardžorina ljubi časta kosa se pojavila u otvoru na palubi. - Nemoj da brineš. Mlinci su gotovi. Ćuretina izgleda pristojno - obratila se Betani. - Odlično, samo tako nastavi - pohvalila je ova. - Mardžori se izgleda dobro snalazi - nasmešio se Lajam. 44

- Imam utisak da sam ponovo u policiji! - Da li ti smeta ta devojka? Ako ho ćeš, možemo je iskrcati... - Nemoj, neka ostane do kraja. Lagala je u vezi sa svojim godinama. Tek joj je osamnaest. U junu je maturirala, pa je pobegla od kuće. Iz Skrantona je. Otac joj je rudar, majka radi u prodavnici. Nije imala veliki izbor, pošto nije imala dovoljno novca za školarinu na muzi čkoj akademiji, što joj je bila želja. Upoznala je nekog momka iz jedne rok grupe i uputila se sa njima, privu čena putovanjima i mogu ćnošću dobre zarade. Jedino što nije lagala je da su imali udes i da je autobus ostao na putu. Zapravo, jedva je čekala da se tako nešto dogodi. Onda je upoznala Majlsa, a ostalo znaš - završila je Betani pri ču o Mardžori. - Nemoj mi re ći da ta devojka ima talenta za muziku? - Lajam je gledao u neverici. - Pretpostavljam - slegla je Betani ramenima. - Znači, misliš da je ostavimo na brodu? - Možda sam luda, ali mislim. Još uvek je tako detinjasta. Videla sam mnogo tinejdžerki poput Mardžori. Prerano se razočaraju u život i ljude, ostanu bespomo ćne i brzo propadnu. Lajam je gledao, o čekujući da čuje nastavak pri če. Predosećao je da Betani u neku ruku govori o sebi i svom životu. - Ne nameravaš valjda da je usvojiš? - zadirkivao je. Betani se nasmejala. - Prestara je za usvajanje, ali bih mogla izvesno vreme da provedem s njom. Pre tri meseca bih pobegla glavom bez obzira, ali sada... Uspela sam da se malo povratim i stabilizujem. Zaboravila sam one užase iz ranijih godina - dodala je zamišljeno. Mnogo toga joj se dogodilo za ovih nekoliko dana provedenih na jedrenjaku. Dostaje radila, malo se odmarala, ali... Zaljubila se. Ne samo u Lajama Hagermana, nego i u jedrenjak, more, sve ove ljude oko sebe. Po prirodi nije bila usamljenik. Volela je galamu i gužvu, ljude, život, poljupce... Ovde je ponovo oživela i vra ćala izgubljeno samopouzdanje. - Morala bih da siđem u kuhinju. Lajam je uhvatio za ruku. 45

- Voleo bih da nastavimo razgovor. Pitala se koji deo ga iritira i osetila lak drhtaj. - Šta je? Nisi se valjda uplašila? - smejao se Lajam. - Ako do đeš večeras u deset u moju kabinu, pokaza ću ti žiroskop. - Ko bi odoleo takvom izazovu? - nasmejala se Betani i požurila u kuhinju. ***

Kad je sunce skoro potonulo na zapadu i kad su se sivi oblaci ponovo počeli skupljati, svi putnici sa jedrenjaka su sedeli za stolom i čekali ćuretinu. Jedrenjak je bio bezbedno usidren i lagano se njihao na vodi, dok je tih kiša rominjala po palubi. Zahvaljujući sivilu okruženja, brod je delovao nekako sve čano. Sve lampe su upaljenje, ljudi su glasno razgovarali dok su čekali obrok. Mardžori je donela posude sa hranom i ponosno čekala reakciju. Betani je bila zadovoljna i mislila da čak ni Lesli ne bi bolje pripremila večeru. Prvi se oglasio gospodin Moris. - Ovo je vrlo ukusno, kao da je neki praznik. - Sve je izvanredno - saglasila se Loreta Moris. - Divno ste ovo izvele, devojke. Pošto je sve prošlo u najboljem redu, Betani je mogla da odahne. Iščekivala je dalje doga đaje. Tačno u deset sati, zakucala je na vrata Lajamove kabine. - Nisi mogla da odoliš da vidiš moj žiroskop - do čekao je uz širok osmeh i prosto uvukao u kabinu. Krevet je bio uredno namešten, a kabinu je osvetljavala mala lampa. Lajam je seo na krevet i rukom potapkao mesto kraj sebe, pozivaju ći Betani da mu se pridruži. Sela je sasvim uz ivicu i prekrstila ruke na krilu. - Ne mogu ovako, jer se ose ćam nelagodno. Imam utisak da svako može da nas čuje i vidi - rekla je, snebivaju ći se. - Ubeđen sam da svi ve ć uveliko spavaju nakon onako obilne i ukusne večere - odvratio je Lajam. 46

- O čemu si želeo da razgovaramo? 0 seksu, zar ne? - Jesi li uvek tako direktna? - nasmejao se. - Da - postala je nemirna. - Završimo s tim što pre! - Sigurna si da želiš da pri čamo o toj temi? - Lajam joj je ostavljao vremena da odluči. - Naravno! - ustala je i po čela da seta po kabini. - U poslednje vreme često razmišljam o seksu. Danas mi je celo popodne samo to u glavi. Zato hoću da razgovaramo, da razbijem tu neizvesnost. - Izvoli, pričaj. Šta te zanima? - podsticao je Lajam. - Najviše me muči pitanje... - promucala je, a onda se odvažila. - Da li želiš da spavaš sa mnom? Uspela je to da izgovori, pomislio je Lajam zadovoljno. Osetio je neki sladak bol i gr čenje u stomaku. Istina je! Zavoleo je Betani, shvatio je odjednom. - Da li je to samo retori čko pitanje ili predlog? - pokušao je da se našali. - Pretpostavljam da je retori čko pitanje. Ima li to veze sa tvojim odgovorom? - pogledala ga je pravo u o či. Betani nije devojka koja bi spavala sa svakim muškarcem, mislio je Lajam grozni čavo. Osećala je prema njemu privlačnost, sviđao joj se, a možda je željna i neke romanti čne veze. Njemu je to bilo malo! Žele0 je mnogo više. Želeo je da ga voli kao što on voli nju. Bivao je zaljubljen i ranije, ali nijednom nije voleo nikoga kao sada Betani. Biti zaljubljen i voleti su sasvim razli čite stvari, tek sada je to shvatio. Zaljubljenost zna či robovanje strasti, želji, novinama, uzbuđenju... Dobra stara ljubav je nešto mnogo ve će, jače i postupnije, nešto što se doga đa samo jednom i traje zauvek. Osećanje koje nema cenu, ne priznaje uslove. Znao je da Betani još uvek nije dostigla tu ta čku. Bila je nevina, a Lajam je želeo da njeno prvo ljubavno iskustvo bude perfektno, da nikad ne požali. Zato se sada mučio da joj to objasni. - Bet, nema čoveka koji ne bi poželeo da spava s tobom, ali... - Dođavola, opet to „ali“. To mi je Klajv često govorio! prekinula ga je nervozno. - Nadam se da me ne ćeš izigirati i 47

prevariti? - Naravno da neću! - brzo je odvratio Lajam. - Ali ne želiš da vodiš ljubav sa mnom! - uzviknula je. - Naravno da želim. Samo hteo bih... Ponovo mu nije dozvolila da završi re čenicu. - Da. Slušam te! Lajam je tražio pogodne re či. Nije želeo da je povredi i da ga pogrešno razume. Odjednom mu se jezik zavezao. - Nećeš mi valjda držati lekciju o moralu. Slušaj me, čoveče! Sigurna sam da je vreme da doživim ljubavnu vezu. Čuvala sam nevinost dovoljno dugo, bezmalo trideset godina... Nismo dobro počeli, proletelo je Lajamu kroz glavu. Provla čio je nervozno prste kroz kosu. - Betani, ne želiš valjda da uletiš u bilo kakvu vezu samo zato što misliš da je vreme da izgubiš nevinost! - napravio je grimasu, jer je bio zapanjen svojim re čima. Lajam Hagerman, potomak gusara, odgovara devojku od ideje da vodi ljubav s njim. Nečuveno! - Nisam znala da si takav moralni čistunac - provokativno ga je pogledala Betani. - Izvini, nisam vi čan ovakvim razgovorima. Nikad nisam odgovarao devojku od toga da vodi ljubav sa mnom. - Baš sam sre ćna žena! Kakva čast! Izgleda da me nisi dobro razumeo. Nisam još odlu čila da li da spavam baš s tobom. Možda ću se odlu čiti za nekog drugog. Nisam znala da je tako teško izgubiti nevinost - ironisala je Betani. - Nije vreme za šalu! - prekinuo je. -1 nije! Dođe mi da zaplačem - rekla je, ponovo sedaju ći na krevet. Lajam je zagrlio i privukao sebi. - Bet, imaš li poverenja u mene? - tiho je upitao. Razmišljala je nekoliko trenutaka. - Imam - odlu čno je uzvratila. - Onda nemoj da brineš o seksu. 48

- Lako je to re ći - uzdahnula je. Lajam je stisnuo usne ne bi li odagnao sve ja ču želju da je ljubi i učini sve ostalo što ga je razdiralo. - Odavno me muči ova tema. Htela sam da budem hrabra i mirna... - uzdahnula je Betani. - Čega se plašiš? - brižno je upitao Lajam. - Svega! Izgubila sam hrabrost dok sam bila policajac. Tada sam shvatila da sam u stvari kukavica. Svi oni nedeljni ru čkovi koje sam mrzela kod roditelja, veza sa Klajvom, sve što me je nerviralo, a nisam imala hrabrosti da prekinem. Ponašala sam se kao malo preplašeno dete koje nikuda ne ide bez svoje plišane igra čke. Plašila sam se da prekinem sa svojim starim životom, još više da počnem nešto novo, da imam pravu vezu sa nekim muškarcem. - Znaš, ponekad je veoma teško sagledati stvari onakvima kakve jesu. Radila si ono što ti je bilo važno i na šta si navikla, a sve ostalo si nesvesno potisnula u drugi plan i odložila. Tu nema ni čeg lošeg - mirno je govorio Lajam. Opustila se na njegovim grudima. - Hvala ti na ovim re čima. Istina je da sam krivila posao što sam zanemarivala sve drugo. Zaboravila sam kako se stvaraju poznanstva i prijateljstva. Vodila sam jako siromašan život. - A sada? Kako se sada ose ćaš? - zanimalo je Lajama, jer je slutio da se nešto u njoj promenilo. Lajam je zadihano izuvao cipele i skidao vunenu majcu. - Otkud sad to? Ne ćeš da me nokautiraš, slomiš mi nekoliko rebara ili vilicu? - Možda bih i mogla! - Hajde, dođi ovamo - rekao je Lajam pomirljivo. Zakolutala je očima i stisnula zube. Ispružio je ruke prema njoj. - Betani, dođi ovamo! - Zaboravi! Ne idem nikuda s tobom! - odmahivala je glavom. Ponovo će nešto pokušati i gurnuti je u more, da se rashladi, 49

grozničavo je mislila. Okrenula se i brzo pošla prema kuhinji. Vatra u šporetu se skoro sasvim ugasila. Betani je uklju čila svetlio i dodala nekoliko cepanica na vatru. - Zar taj mladić nikad ne spava u svom krevetu? - promrmljao je Lajam, pogledavši u Majlsovu kabinu. - Ne! Sigurno je kod Mardžori - odvratila je Betani. - Baš su zaslužili jedno drugo - prokomentarisao je Lajam. Betani je izula mokre cipele i skinula košulju. Ostala je samo u mokroj potkošulji. A šta je sa mnom, zapitala se. Da li ja zaslužujem Lajama Hagermana? Zar mi iskustvo sa Klajvom nije bilo dovoljno? Cedila je mokru košulju. Zašto sam toliki baksuz, odjekivalo joj je u glavi. Lajam je bio nag do pojasa i po čeo je da otkopčava farmerke. Betani ga je uplašeno posmatrala. Pa on će se skinuti! Lajam Hagerman, ostvarenje sna svake žene, bi će nag pred njom. Pa, to je uostalom i želela, prekorelaje sebe. Uzdahnula je duboko i po čela da drhti. Snovi i želje su bili jedno, a stvarnost drugo. Nije spremna da ga vidi golog, posebno posle onog razgovora u njegovoj kabini. Šta će biti ako opet izgubi kontrolu i napadne ga, a on je odbije? Ne, to se ne srne dogoditi. Uspela je nekako da se primiri, podbočila se i pogledala ga. - Šta to radiš, Lajame? - trudila se da joj glas ne zadrhti. - Skidam se. Ako nisi primetila, ode ća mi je sasvim mokra, zato što sam bio dovoljno lud da sko čim u okean da te spašavam. Pojma nemam zašto sam to uradio, kad si dovoljno sposobna da se staraš sama o sebi. Uspela si sama da se spaseš kad su te usred zime bacili u reku Hadson. Jako je teško biti heroj u tvojim o čima. - Meni ne treba heroj! - viknula je. - A šta ti je potrebno? - sad je i Lajam podigao ton. Nije znala pravi odgovor. Pogledala je u Lajama. Izgledao je dovoljno herojski u mokrim plavima ga ćicama. - Nadam se da se ne ćeš sasvim skinuti? - rekla je stegnutog grla. 50

Baš je nervozna. Očigledno nema nikakvog iskustva sa nagim muškarcima, pomislio je. To mu se dopadalo. Nije hteo da deli Betani ni sa kim, ni sada, ni u prošlosti, ni u budu ćnosti. Izraz lica mu je omekšao, o či su mu potamnele od želje, a glas postao promukao. - Šta biva sa hrabrima? Iako je telo sve više izdavalo, Betani se trudila da zvu či grubo. - Jesi li me zato gurnuo u vodu, pa sko čio za mnom? Da možeš da dođeš u moju kabinu i po čneš da me zavodiš svojom golotinjom? Lajam je uzeo čiste kupaće gaćice iz Majlsovog ormara. - Koliko puta treba da ti kažem da te nisam gurnuo? Što više mislim o tome, sve sam bliži zaklju čku da bih ja tebe mogao da optužim za istu stvar. Znam da želiš moje telo, ali ovo je ipak previše! Ako ve ć želiš da me vidiš golog... - po čeo je, ali je morao da se izmakne, da bi izbegao šerpu koju je bacila na njega. - Napolje! - vikala je Betani razjareno. - Napolje iz moje kabine! ***

Lajam je stajao kraj mosti ća za izlazak iz broda i posmatrao goste kako odlaze. Čekao je Betani i pitao se da li će biti bolje raspoložena kad bude odlazila. Za vreme doru čka i ručka jedva da su razmenili koju re č. Ukočio se i namrštio kad je ugledao kako se pojavljuje na vrhu stepenica iz kuhinje, sa torbom preko ramena. Prošla je pored njega visoko podignute glave, ni ne pogledavši ga. - Zdravo - pozdravio je Lajam, ali nije dobio odgovor. Pokušavao je da objasni sebi njeno ponašanje. Morala je imati jak razlog kad se tako naljutila. Bez osvrtanja je hodala prema parku, pa dalje prema brdu. Neka, neka, pomislio je zadovoljno. Zime su oštre i duge u Mejnu. Ima će dovoljno vremena da dobro prouči i savlada izazov po imenu Betani Krou.

51

***

Lesli Pederson je imala gustu, plavu kovrdžavu kosu, koja je dovodila do ludila sve frizere koji su ikad imali posla sa njom. Bila je godinu dana mlađa od Betani i malo niža od nje. - Ne brini ništa, draga moja. Ja ću ti srediti kupatilo - uveravala je ona Betani. - Jesi li ikad to radila? - Nisam, ali ako može onaj glupi Stenli, mogu i ja. - Lesli, zaista ne mogu da shvatim zašto si se posva đala sa njim. Znaš da je trebalo da mi popravi kupatilo - jadikovala je Betani. Lesli je napravila prezrivu grimasu i po čela da odvrć e neke šrafove ispod vodokotlića. - Ne znam zašto stalno kukaš! Neke žene bi dale ruku za to da provedu nedelju dana sa Lajamom Hagermanom. - Ako bih morala da provedem sa njim još samo dva dana, dala bih da me operišu čak i ako mi ništa ne fali - ljutila se Betani. - Šta se dogodilo? Da li te je napao? Vre đao? - Lesli je ljubopitljivo pogledala. - Ne znam ni sama. Mislila sam... - Hoćeš li da razgovaramo o njemu? - predložila je Lesli. - Neću! - odlučno je odbila Betani. - Nisi se valjda zaljubila u njega? To bi bilo glupo! Betani je uzdahnula. Zaljubila se, i te kako. Lesli je njeno ćutanje shvatila kao potvrdan odgovor. - Oh, Betani, kako si mogla? On je tako nestabilan i nepouzdan! Devojke trče za njim i sale ću ga sa svih strana! Do sada je uvek uspevao da im umakne... - voda je iznenada šiknula iz cevi i svu je pokvasila. - Zatvori dovod, Bet. Brzo! - viknula je Lesli, pokušavajući da zaustavi vodu. - Izgleda da se ovde radi punom parom - Lajam je stajao na vratima. Betani je posko čila kad je čula njegov glas. 52

- Šta ćeš ti ovde? - oštro je upitala. - Treba da razgovaram sa tobom. Mardžori sedi na ogradi i svira gitaru. Videla me je i pozvala me da d a do đem. Lesli i Betani su se pogledale i napravile grimase. - Ja ću otići da vidim tu devojku - rekla je Lesli. Lajam je prišao i pogledao kotlić. - Mardžori je zaista šašava sa tom svojom čudnom kosom i gitarom - rekao je. - Uništiće mi dobar glas objekta i pre nego što po čnemo da radimo punom parom. Htela sam da moj hostel postane čuven po uslugama, čistoći i ljubaznosti, ali Mardžori kvari utisak - govorila je Betani dok je brisala vodu sa poda. - Izgleda da se nalazi u kriti čnom stadijumu - zaklju čio je Lajam. - Pa šta da radim? - uzdisala je Betani. - Zaključaj je u podrum i ne puštaj je dok ne napuni trideset pokušao je da se našali. Betani je ostavila krpu i tek tada se setila da je zapravo ljuta na Lajama. Pitala se koliko je dugo stajao neprime ćen kraj vrata i koliki deo njenog razgovora sa Lesli je mogao da čuje. Nije znala da li je zvučala razočarano kad je govorila Lesli da nije uspela da ga zainteresuje za sebe. Slegnula je ramenima i navukla ranvnodušni izraz na lice. - Rekao si da hoćeš da razgovaraš sa mnom. - Da. Hoću da ti predložim jedan posao. Poslovni razgovor! Nadala se da možda želi da se izvini zbog svog ponašanja na brodu, da će je pozvati na večeru ili tako nešto, a on nudi poslovni dogovor. d ogovor. Muškarci! Stegla je usne. - Jedva čekam da čujem šta imaš da ponudiš! Lajam se pravio da ne prime ćuje sarkazam u njenom glasu i nastavio je da pregleda vodokotli ć. - Prošle nedelje se završila ovogodišnja turisti čka sezona. Neću isplovljavati do slede ćeg proleća. 53

Znala je to, jer se Lesli sino ć  doselila kod nje u „Hejven“, Ustupila joj je besplatno jednu sobu u zamenu za to da joj bude glavna kuvarica u restoranu. Lesli je rado prihvatila tu ponudu. - Šta s tim? - upitala ga je, podbo čivši se. - Nemam nikakav smeštaj u Kamdenu. Mislio sam da bi mogla da mi iznajmiš jednu sobu u svom pansionu - mirno je odvratio Lajam. - Ne dolazi u obzir! - gotovo je viknula Betani. Lajam se uspravio, stavio ruke u džepove i prodorno je pogledao. - Kupatilo je sasvim uništeno - saopštio je. - Pukla je cev, šraf je slomljen, a čini mi se i da je kada napukla. Izvila je upitno obrve. - Ti se razumeš u vodovodne instalacije? - obazrivo je upitala. Lajam se jedva uzdržavao da se ne nasmeje. - Znam dovoljno da bih mogao da pomognem. Znam i to da nećeš imati gostiju do slede ćeg proleća. Turisti ne dolaze u Kamden preko zime. Ja bih ti pla ćao pristojnu sumu za najam sobe, a mogao bih da budem i spoljni momak. Dođavola! Bio joj je potreban novac, a i spoljni momak. Pitanje je bilo da li je baš Lajam Hagerman taj! Vrzmao bi se stalno po ku ći, dovodio bi je do ludila svojim pogledima, osmesima, prisustvom. Možda bi uspela da sa čuva nevinost, ali bi izgubila zdrav razum. - Mogao bih da proširim ponudu. Još uvek nemaš nikakav nameštaj, a moj je zaklju čan dole u podrumu. Ako me primiš da stanujem kod tebe, ustupiću ti nameštaj na koriš ćenje na godinu dana, bez ikakve naknade - pogledao je provokativno Lajam. Betani je tiho mrmljala. Lajam je imao prekrasan starinski stilski nameštaj. Neki komadi su bili stariji i od same ku će. Vredeli su čitavo bogatstvo i veoma su joj se dopadali, naro čito starinski satovi koji su ukrašavali zidove zdanja Hagermanovih. - Zašto želiš da stanuješ baš ovde? Mislila sam da obezbediti sebi pristojan stan.

ćeš

- Ovde se osećam prijatno i sve mi je poznato. Još uvek nisam 54

odlučio gde ću ni kako ću živeti u buduće - rekao re kao je iskreno. Kuća je bila toliko brzo prodata da nije stigao da potraži nešto pristojno i odgovaraju će za sebe pre početka sezone krstarenja. Zato je pokupio nameštaj i odneo ga u podrum, a on se preselio na jedrenjak. Sada će, preko zime, imati vremena da razmisli i odlu či gde će živeti. Nije ni čudo što se strina Tesa uzmuvala i po čela da navraća ovamo, pomislio je uz osmeh. Ova ku ća je pravljena da bi u njoj živeli ž iveli Hagermanovi. Tako će i biti, odlu čio je. Betani je videla da mu je pogled odlutao prema hodniku i prozoru koji je bio okrenut okeanu. Znala je u tom času da će prihvatiti njegov predlog. Uveravala je sebe da je to zbog starog nameštaja i slika, ali je znala dobro da to nije istina. Ose ćala je veliku potrebu za Lajamom. Bio je prosto neodoljiv, mislila je u sebi. - Dobro onda. Dogovorićemo se tako da ću koristiti tvoj nameštaj godinu dana, a ti ćeš se iseliti prvog juna. Lesli će nam kuvati, Mardžori će spremati ku ću, a ti ćeš biti spoljni momak i domar. Sad kad imam nameštaj, mo ći ću da primam i goste. Nije važno koliko će ih biti. Bi će ih sigurno - uvereno je rekla Betani. Lajam se zadovoljno osmehnuo i značajno pogledao svoju novu stanodavku. Nije bila našminkana, mada su joj obrazi bili rumeni. Na sebi je imala crvenu kariranu košulju sa zavrnutim rukavima i iznošene farmerke sa pocepanim kolenima. I tako je bila lepa i privla čna, a on ludo zaljubljen. Pružio je ruku, obgrlio je oko vrata i naglo privukao sebi. Spustio je na njene usne dug, nežan poljubac. - Navikao sam da spavam u velikoj, gazdinoj sobi - osmehnuo se provokativno. - Mora ćeš da kupiš novu kadu! Betani se oduzela od iznena đenja i uzbuđenja koje je osetila. Ljubio je ponovo i ona je uživala u tome! Ljutila se na sebe. Gledala je za njim dok je izlazio iz kupatila, okrenula se i iz sve snage šutnula kadu.

55

***

- Fuj, meso! - rekla je Mardžori prezrivo i sa ga đenjem. Užasavam se svinja, tih odvratnih prljavih životinja, koje ga je u skučenom prostoru da bi bile što deblje! Hrane ih sigurno nekim kancerogenim materijama, koje su verovatno otrovne za ljude... Neću da jedem ove kotlete! - Mislim da sam te razumeo - prekinuo je Lajam devoj činu tiradu. - Šta kažeš na to da uzmeš samo salatu? - I meni je žao tih životinja - rekla je Lesli, uzimaju ći već drugi kotlet. Betani je odgurnula kotlet u drugi kraj tanjira i navalila na krompire. Mardžori je jela krastavac i osvrtala se po trpezariji. - Baš je prijatno jesti u pravoj trpezariji, za pravim stolom. Bolje prija hrana. Kako je lepo imati nameštaj! - govorila je Mardžori preko zalogaja. Zaista, kuća je delovala mnogo toplije i prijatnije nakon što su razmestili nameštaj donet iz podruma. Satovi su ujedna čeno kuckali, a na zidovima su se šeputili portreti starih Hagermanovih. Za samo dva dana, koliko je razmeštanje trajalo, promena je bila zapanjujuća. „Hejven“ je ponovo li čio na dom. Taj nameštaj je bio sastavni deo ove ku će, kao i sam Lajam Hagerman, morala je Betani sebi da prizna. - Šta misliš koliko je ljudi sedelo na ovoj stolici? - pitala je Mardžori. - Pomisli samo koliko je ljudi ovde živelo, dolazilo u posete. Prosto se osećam kao neki duh iz prošlosti! - Duh iz prošlosti! - Lesli je razroga čila oči. - Ne razumem! - Tesa je sada mnogo sre ćnija - rekla je Mardžori i pogledala Lajama. - Srele smo se u velikom hodniku prekju če i lepo se ispri čale nastavila je Mardžori, zagonetno se smešeći. - Pozdravi je slede ći put - nasmejao se Lajam. Betani je odlučila da prekine razgovor na ovu temu. - Danas smo dobili prve goste. Iznajmila sam sobu gospodinu i gospođi Grejvs. Stigli su iz Lanhama. Jedan od putnika sa 56

jedrenjaka im je ispri čao za Kamden i ovu ku ću. Sutra će doputovati. Hoće da stignu dok još ima lišća na drveću - ispričala je Betani okupljenima za stolom. Lajam, Mardžori i Lesli su istovremeno pogledali kroz veliki prozor okrenut prema bašti. - Nema više liš ća - konstatovala je Lesli. - Prošle nedelje ga je bilo mnogo i to u raznim bojama, ali ga je vetar oduvao. - Jesi li sigurna? - upitala je Betani. Proteklih dana je toliko bila obuzeta razmišljanjem o Lajamu, pa nije videla ništa oko sebe. Otišla je do prozora da se i sama uveri. - Šta sada da radim? - mrmljala je. - Grejvsovi su ve ć na putu.Uostalom, ima liš ća na zemlji! - vedro je zaključila. Svi su je začuđeno posmatrali. - Kad god budemo imali goste u ku ći, volela bih da svi budemo pristojno odeveni za ve čerom. Mardžori, molim te da upristojiš malo tu svoju kosu, da ne sviraš gitaru pred ku ćom i da ne komentarišeš obroke - ozbiljno je nastavila Betani. Lajam je pošao u kuhinju za njom. - Imaš li neke instrukcije i za mene? Betani gaje pogledala i pomislila kako ima kilometarsku listu instrukcija za njega, ali one nisu imale nikakve veze ni sa pansionom ni sa gostima. Odnosile su se na Lajamovo ponašanje prema njoj, na njegove poljupce, nežnosti, ali svega toga više nije bilo. Sve to joj je nedostajalo. Znala je da mu se dopada, da je želi, ali je izbegavao bliske kontakte i bilo kakve intimnosti. - Nemam šta da ti kažem - odvratila je na njegovo pitanje dok je redala sudove u sudoperu. - Ne mogu da otklju čam vrata na plakaru u sobi u kojoj spavam. Zaklju čana su, a nemam nikakav ključ da ih otvorim. Lajam je iznenađeno pogledao. - Ne mogu da verujem. Nikad niko nije zaklju čavao ta vrata. Ni ne postoji klju č za njih! - Izgleda da neko ipak ima. Kažem ti da su zaklju čana - tvrdila je Betani. 57

- Hajdemo zajedno da pogledamo - predložio je Lajam. Popeli su se spiralnim stepenicama do drugog sprata i pošli duž uskog duga čkog hodnika. Koraci im se nisu čuli, jer su podovi bili zastrti debelim ćilimima, koji su tako đe doneti iz podruma. Betani je za sebe odabrala najmanju spava ću sobu, Lesli i Lajam su bili u druge dve, a Mardžori je spavala u devoja čkoj sobi na mansardi. Slobodne su ostale još velika doma ćinska spavaća soba i dve manje. Lajam je zastao pred vratima velike sobe. - Nećeš valjda smestiti goste u ovu sobu? - upitao je. - Već sam to uradila. Ovo je najlepša soba! - odvratila je Betani. - Strini Tesi se ne će dopasti da stranci spavaju u njenoj sobi zadirkivao je Lajam. - Pretpostavljam da bi prihvatila samo tebe - nasmejala se. Kad su ušli u sobu u kojoj je Betani spavala, Lajam je obuhvatio oko struka i privukao sebi. - Znaš šta ja mislim? Da si zapravo samo htela da me dovedeš u svoju sobu! - osmehnuo se. Betani se naglo ukočila. Mada to nije bio njen cilj, duboko u sebi je priželjkivala bliskost. Svakim danom joj se sve više dopadao i želja za njim je bila sve ve ća i veća. No, nije želela to da mu prizna. Poželela je da mu se malo osveti. Lajam nije propuštao priliku da je izaziva, da joj se približi, a onda se okrene i ode. Da je zagrli kao sada, probudi njenu strast i pusti je. Trebalo bi bar malo da mu vrati. - U pravu si. Želela sam te u svojoj sobi. Šta ćeš sada da uradiš? Najpre se iznanadio ovakvoj njenoj reakciji, a onda se nasmejao. - Ne znam. Zamisli da ne znam baš ništa! Približila mu se, prodorno ga posmatrajući. - Ili ćeš raditi ono što kažem ili put pod noge! - Isprobavaš me, je li? - dopala mu se ova njena igra. - U policiji sam bila poznata po brutalnosti i seksualnoj neobuzdanosti. Znam kako treba da muškim telom da bi se dovelo 58

do ivice razuma - nastavljala je Betani. - Sviđa mi se kad si vulgarna! - provokativno je posmatrao. - Nisam vulgarna! - udarila gaje blago laktom u stomak. Izgleda da ne vredi. Zašto si nervozan? Zašto ne mogu da te izbacim iz ravnoteže kao ti mene? Lajam se uozbiljio. - Kad god sam blizu tebe, izgubim kontrolu. Jedino što umem je da to dobro sakrijem - priznao je. - Stvarno? - nije znala da li srne da mu veruje. Osetio je skepticizam u njenom glasu. Čudno, kad je bila ja ča od njega. Prvi put u životu ose ćao je prema nekoj ženi ovo što je osećao prema Betani i nije znao kako da se ponaša. Plašio se da ne napravi neku grešku i sve upropasti. Mnogo mu je stalo do Betani. Njena slatka, poluotvorena usta su ga mamila. Sagnuo se i poljubio je najnežnije što je mogao. Očekivala je poljubac, ali ne ovako nežan. Mislila je da će je poljubiti kao pre neki dan u kupatilu, gladno, gusarski. Sada je bila zbunjena, ne znajući šta da misli, jer nije bila sigurna staje videla u njegovim tamnim očima. Betani, obrati pažnju, mislio je Lajam u sebi. Zar ne shvataš da je ovo među nama ljubav? Poljubio je još jednom, ovog puta tražeći da mu odgovori istom merom. - Još uvek si van sebe? - upitao je tiho. - Više nego ikad - odvratila je. - Dobro je. Ne volim kad se samo ja ose ćam nesigurnim i očajnim. Lajam Hagerman očajan? Tek sada je shvatila. Nije je odbijao. Pokušavao je da se navikne na nova ose ćanja. Zaista mu je stalo do nje, nije hteo da je požuruje i insistira. - Mislim da sam glupa - rekla je. - Svi đam ti se, je li tako? Da li mu se svi đa? Zbog nje je jedva čekao da svane jutro, zbog nje je sunce sijalo. - Naravno da mi se svi đaš. I to mnogo - glas mu je bio 59

promukao od čežnje. - I ti meni - uzvratila je Betani, miluju ći ga po snažnim grudima. Nije znala kakve su mu krajnje namere, ali je upravo saznala koliko je emotivan. Po pritisku njegovog tela i zategnutih miši ća, znala je koliko je želi. Bila je sre ćna što je ne forsira, što je osvaja nežno i polako. Obavila mu je ruke oko vrata i približila mu se. - Ovo među nama je zaista nešto posebno - tiho je rekla, spuštajući poljubac na njegove usne. Izaziva me, mislio je Lajam. Kona čno je shvatila da ima mo ć nad njim, raspaljivala mu je maštu. Bez re či mu je govorila koliko ga želi, a želeo je i on nju. Stezao je sve ja če u zagrljaju, boreći se između poštenih namera i primitivne želje. Mada je strast pretila da ih oboje odvuče u krevet, razum je i ovog puta bio ja či. Još nije došao pravi čas. Izmakao se i glasno uzdahnuo. - Pogrešili smo što nismo odmah zaklju čali vrata. Sa čekaćemo na naše uživanje, zato što će to biti nešto specijalno - prošaputao je. Betani je nemo klimnula glavom. Sa čekala je da se malo smiri, pa je pošla do plakara. - Kad već pričamo o vratima, evo ova ovde ne mogu nikako da se otključaju. Uveri se sam! Okretao je ručku bez uspeha. Izašao je na trenutak i doneo velika klešta. Malo ja če je stegao bravu i ona je popustila.Vrata plakara su se otvorila naglo i pred njih je izleteo skelet, koji se srušio na pod. Betani je užasnuto vrisnula i skoro se onesvestila od straha, a ni Lajamu nije bilo lakše. Oboje su užasnuto posmatrali skelet pred sobom. - Lajame, meni je muka! - Betani je brzo otr čala do kupatila. Lajam je zatekao na ivici kade, bledog lica, sa peškirom umotanim oko glave. Počeo je da joj masira ramena. - Da li ti je bolje? - brižno je upitao. - Jeste. Ali ovo je ipak grozno iskustvo. - Mislio sam da su policajci naviknuti na ovakve scene 60

primetio je Lajam. - Radila sam u odeljenju za narkomaniju, a ne u krvnim deliktima. Još nikad nisam videla skelet niti ubistvo. - Nadam se da nećeš okriviti Tesu zbog toga - nekako je uspeo da se nasmeši Lajam. - Lajame, ova tvoja ku ća je ukleta! - uzdahnula je Betani. - Dušo, ovo je tvoja ku ća - podsetio je. - Moramo pozvati policiju. Možda je re č o ubistvu. Kad su se vratili do njene sobe, skeleta više nije bilo. - Da li sanjam ili fantaziram? - Sigurno nije sam išetao napolje - smeškao se Lajam. - Znači da je neko došao i odneo ga dok smo bili u kupatilu pogledali su se i u isti glas uzviknuli: - Mardžori! Mardžori ih je čula u svojoj sobi i došla do njih. - Tražili ste me? Šta ho ćete? - U mojoj sobi je bio neki skelet i sad ga nema. Znaš li nešto o tome? -oštro je upitala Betani. - Zaista? - čudila se Mardžori. Betani je bila na ivici strpljenja. Prisiljavala je sebe da na đe logične razloge za pokvareno kupatilo, srušenu terasu i mnoge neobične stvari koje su joj se dešavale u ovoj ku ći, ali ovo sa skeletom u ormaru je bio vrhunac. - Slušaj, Mardžori, neko je odneo skelet iz sobe. U ovoj ku ći je samo jedna osoba koja je u stanju da napravi tako nešto. Sigurna sam da je to tvoje maslo. Gde si ga odnela? - Ona je sišla s uma - Mardžori se okrenula prema Lajamu. Verovatno ima nekih problema. - Čemu ova gužva? - upitala je Lesli kad im se pridružila. - Nabedili su me da sam sklonila neki skelet - objašnjavala je Mardžori. Lesli ih je sve troje posmatrala zapanjeno. Betani je duboko uzdahnula i po čela da objašnjava Lesli šta se dešavalo u poslednjih pola sata. - Zašto misliš da Mardžori ima neke veze sa tim? - čudila se 61

Lesli. Betani se nagnula i zavirila ispod kreveta. - Mislim da je jedino ona sposobna za takvu ludoriju - rekla je. - To je tačno, ali Mardžori je bila sa mnom u kuhinji i prala pod - rekla je Lesli. - Hoćeš li zvati policiju? - pitala je Mardžori. - Ne znam ni sama. Šta da im kažem? „Videla sam skelet, a onda je nestao. Misli će da sam neki lu đak kome se privi đaju stvari. Lajam je nežno uhvatio za ruku. - Najbolje da ponovo pogledamo po ku ći, pa da se svi lepo vratimo u kuhinju - predložio je. Dosta kasnije, sedeli su svi zajedno u kuhinji i jeli kola če. - Ovako nešto mi se nikad nije dogodilo! U policiji sam svašta videla i doživela, ali ovako nešto nikad - uzdisala je Betani. Bio je to dobar šlagvort za Lajama. - Zašto si postala policajac? Možeš li da pri čaš o tome? zainteresovano je upitao. - Nije problem po četak, nego kraj moje karijere - uzdahnula je i sa olakšanjem primetila da su Lesli i Mardžori izašle. Lakše joj je bilo što je ostala sama sa Lajamom. - Upisala sam se na koledž i dosađivala se. Ništa me nije posebno zanimalo. Ve ćinom sam gluvarila. Bila sam prose čna osoba, prosečan student. Onda me je jednog dana pozvala mama i rekla da je moj mla đi brat u bolnici zato što je uzeo preveliku koli činu droge. Moj mali brat! odmahivala je glavom, kao da ni sada ne može da poveruje u tako nešto. - Bio je dobro dete, živeli smo u situiranoj porodici. Tada sam poludela! Ja sam se glupirala i tra ćila roditeljske pare na koledžu, a moj se brat borio za život u bolni čkom krevetu. Moj brat se sre ćom izlečio i zaboravio taj period, ali ja nisam. Odlu čila sam da ću se boriti protiv droge, napustila sam koledž i prijavila se u policiju. - Jesi li požalila što si napustila studije? - zanimalo je Lajama. - Nisam. Studije me uopšte nisu zanimale - iskreno je odvratila Betani. - Jesi li požalila što si kupila moju ku ću? - glasilo je njegovo 62

sledeće pitanje. - Mnogo puta! - nasmejala se. - Nešto se čudno ovde dešava - zavrteo je glavom Lajam. Neko je pri činio sve štete u ku ći, a ova epizoda sa skeletom je prevazišla sve. - Misliš li da je sve ovo upereno protiv mene? - Betani je glasno iznela svoju sumnju. - Da li je mogu će da te je neko pratio čak od Nju Džersija? Nekome si pomrsila ra čune, oduzela zaradu ili tako nešto? - Da me je neko pratio zbog toga, ve ć  bih bila mrtva, s metkom u potiljku ili bi ova ku ća bila zapaljena. Ovde skoro nikog ne poznajem. Jedino mogu da sumnjam u tebe! Ovo je godinama bila kuća tvoje porodice. Možda je želiš nazad za najmanju cenu. - Betani, nisam kriv, časna reč! Toliko sam švorc da nemam novca da kupim ni neku sobicu, a kamoli ovoliku ku ćerinu - branio se Lajam pred njenom optužbom. Gledala gaje sumnjičavo, kao da očekuje još neko objašnjenje, ali Lajam je ćutao. Kako može biti bez novca, kad joj je prodao kuću pred početak sezone plovidbe i celo leto proveo na pu čini? Kuća nije imala nikakvu hipoteku, a dobio je gomilu novca za nju. Osim toga, imao je uspešnu sezonu krstarenja, a nema ni ženu ni decu, pitala se. - Postoji li neki tajni ulaz u ku ću? - pitala gaje. - Nešto mi nije jasno. Kako je moguće da za samo nekoliko minuta, koliko smo bili van sobe, dođe neko i ne čujno iznese onog kostura, a drugo, taj ko ga je strpao u ormar, znao je da može biti otvoren silom. - Ti si gledala mnogo filmova - prebacio joj je Lajam. - Lajame, reci mi iskreno, da li ti smeta što sam pretvorila ovu kuću u pansion? Zagrlio je i privukao sebi. - Ti i dalje misliš da ja stojim iza svega? - upitao je tiho. Uzvratila mu je osmehom. - Recimo da si i ti me đu osumnjičenima. 63

***

Ajlin Grejvs je bila sitna žena, pedesetih godina, kratko ošišane crne kose i prodornih crnih o čiju. Njen muž je bio krupan muškarac, širokih ramena, sedih zalizaka i s nešto ve ćim stomakom. Stajali su na obnovljenoj terasi „Hejvena“ i tužno gledali opalo liš će na zemlji. - Rekla sam ti da je trebalo da do đemo prošle nedelje prebacivala je Ajlin mužu. - Molim te, ne počinji ponovo. Ti si me naterala da vozim petnaest sati bez prestanka da bi došla da vidiš gomilu opalog lišća - odvratio je njen suprug. - Hajde da ih pozovemo što pre unutra. Potreban mije taj novac - rekla je Betani užurbano. - Lesli, pripremi nekoliko sendviča. Izašla je pred goste, predstavila se i pozvala ih unutra, uz re či dobrodošlice. - Kuća vam je predivna - rekla je Ajlin Grejvs još sa vrata. - Kao da živite u muzeju. - Ajlin obožava istoriju - pridružio se njen muže razgovoru. - Fino. Onda će vam biti fino u „Hejvenu“ - zadovoljno je zaključila Betani. Dala im je klju č i povela ih do velike doma ćinske sobe. - Kad se smestite, si đite na užinu. Pošto je naišla Mardžori, upoznala ju je sa gostima. Devojka je bila sva u crnom, u kratkoj suknji, a kosa joj je ovog puta bila obojena u narandžasto. - Zovite me Pepeljuga - Mardžori se teatralno poklonila pred gostima. - Dopada mi se vaša boja kose - primetila je Ajlin Grejvs. - I ja sam jednom imala takvu. Betani se okrenula prema Lajamu i zabrinuto ga pogledala. - Ne znam da li ću ikada navići da budem spontana i neposredna sa gostima. Imam utisak da radim nešto što ne znam uzdisala je. 64

- Navići ćeš se. U ovoj ku ći je sve mogu će - tešio je Lajam. - Jesi li od ro đenja živeo ovde? - Do odlaska na studije. Kad sam diplomirao, odselio sam se u svoj stan. Pred kraj studija mije umro deda i ostavio mi jedrenjak, koji je bio u vrlo lošem stanju. Čim sam ugledao taj divni brod, zaljubio sam se u njega i poželeo da ga što pre popravim i zaplovim! Zaposlio sam se da bih imao dovoljno novca, mada sam mnogo toga sam uradio. Mama mi je umrla pre dve godine, a tata prošle. Otkazao sam moj stan i preselio se u „Hejven“. Obožavam ovu kuću, ali je prevelika i preskupa za jednog neženju. Pravljena je za veliku porodicu, čopor bučne i nestašne dece, pse, ma čke i ostale kućne ljubimce. - Mogao si imati sve to. Potrebna ti je još samo žena! - Previsoka cena za galamu u ku ći! - Gusari nisu vezani za ku ću - promrmljala je, jer su je zabolele ove njegove reči. - To nema veze! Mislio sam da treba na ći pravu ženu nadovezao se Lajam. - Probirljiv si, ja bih rekla! - Jesam. Brak nije igra i u njega ne treba olako uletati - ozbiljno je rekao Lajam. - Više mi ličiš na nekoga koga bi trebalo odvu ći do oltara, makar vezanih ruku i nogu - šalila se Betani. Hagermanovi su bili stara i poznata porodica i Lajam se nikad ne bi mogao oženiti bilo kojom ženom. Osećala se pogođenom. Lajam je pomislio da je Betani u pravu. Voleo je svoj bezbrižni život neženje i nije mogao da veruje da nešto, kao pokvareno kupatilo ili zagorela ve čera, mogu da promene njegovo mišljenje. Svi njegovi planovi za budu ćnost bili su vezani za Betani. Lajam je proverio sva vrata i prozore da bi se uverio se da je sve zatvoreno. Betani je pogasila sva svetla u ku ći i prihvatila Lajamovu ispruženu ruku. - Pa gospođice gazdarice, kako ti se dopadao posao menadžerke pansiona? 65

- Mislim da je zabavno! Šta ti misliš? - Nadam se da će tako ostati. Sada bih najradije pronašao neki mračan kutak da ti pokažem kako izgleda zavo đenje. - Sad misliš da sam dovoljno odrasla da nau čim tu lekciju. - Imaj poštovanja prema mojim godinama - privukao je sebi i obasuo je gladnim poljupcima. Betani je imala utisak da se topi. Krv joj je ubrzano strujala kroz vene, a dlanovi su joj bili vlažni. Kad je mislila da će se ugušiti od ubrzanog daha, Lajam je pustio iz zagrljaja. - Dušo, sad se dobro odmori i spremi se za sutra. Završavamo lekciju i počinjemo sa očiglednom nastavom. - Obećanja, samo obećanja - izazivala gaje Betani. - Videćeš sutra - smeškao se Lajam. Došao je do kraja živaca i uzdržavanja. Voleo je i odlu čio je da i nju natera da zavoli njega. Znao je da joj se dopada, ose ćao je to po reagovanju njenog tela dok je ljubio i grlio. Pošto je Betani bila devica, imao je posebno poštovanje prema njoj. Hteo je da sama poželi da vode ljubav. Zvonjava telefona ih je prekinula. - To je sigurno moja mama. Uvek me zove kasno uve če užurbano je rekla Betani i požurila da se javi. Lajam je klimnuo glavom, pomilovao je po obrazu i pošao u svoju sobu na spavanje. I Betani je ušla u svoju sobu nakon razgovora sa majkom. Pre nego što je legla, proverila je svaki kutak sobe, da ne bi opet doživela neko neprijatno iznena đenje. Vetar koji se poja čavao u toku popodneva, sve ja če je duvao, zavijajući kroz ogolele grane ispred njenog prozora. Setila se da je Lajam pozatvarao sve prozore. Vetar joj ne može ništa. Umorno se spustila na krevet. Valjda su Grejvsovi zaspali. Pokušala je da se opusti i zaspi, ali su joj se misli neprestano vraćale Lajamu. Ustala je iz kreveta i pošla prema prozoru. Izabrala je baš ovu sobu zato što je imala pogled na luku. Zagledala se u tamnu no ć. U daljini je videla katarke Lajamovog jedrenjaka. Pitala se da li je zaspao i zažalila što nisu zajedno. Nisu 66

bili venčani, čak ni vereni. Nisu bili čak ni ljubavnici, ali je bez njega osećala čudnu uznemirenost. Bila je spremna da mu se potpuno preda i da bude njegova. Usred maštanja o Lajamu, jedan nalet vetra kao da je prodrmao ku ću. Betani se učinilo kao da je pred sobom ponovo ugledala skelet koji joj je tog popodneva ispao iz ormara. Začula se lomljava stakla i Betani je osetila užasan strah. - Lajame! - uzviknula je prestrašeno. Dojurio je u sekundi. - Šta se to razbilo? Pogledao je prema razbijenom prozoru. - Čini mi se da sam ponovo videla onaj skelet! On je razbio prozor! - šaputala je uplašeno. Lajam je napravio grimasu. - Idem napolje da pogledam! Ipak mi se čini da je u pitanju samo jači udar vetra. Mora da je neka ja ča grana razbila prozor. Vratio se brzo i nemoćno raširio ruke. - Nisam našao ništa! Betani se još uvek tresla od straha. - Znaš šta, mislim da ne možeš spavati ovde. Previše si uplašena, a i prozor je razbijen. Podigao je u naručje, kao dete i poneo u svoju sobu. - Možeš ostati kod mene celu no ć  - rekao je, blago se osmehujući. - I nebo hoće da nas spoji. Nastavi ćemo onaj razgovor o zavođenju. - Jesi li ti pri svesti? Kako možeš da misliš o tome kad se meni dešavaju ovako užasne stvari! Pose ćuje me neki skelet, pa nestaje... - gotovo je jecala. - Ti još uvek sumnjaš u mene? - pogledao je nežno. - Ne znam, Lajame. Mislim da sam na kraju živaca i da sumnjam u sve i svakog. To je valjda posledica dugog rada u policiji... Ili možda previše vremena provodim u društvu sa Mardžori... Zaklju čao je vrata i zna čajno se nasmejao. - Treba da se odmoriš. Bilo je ovo previše uzbu đenja za jedan 67

dan. I on bi morao da se odmori i smiri. Otkad je upoznao ovu devojku, nije mogao da spava. Betani je drhtala. U tankoj, providnoj spava ćici, nikad nije bila uznemirenija. Kad je pre petnaestak minuta maštala kako bi bilo lepo da je krevetu sa Lajamom, sad kad se to i dogodilo, mislila je da će joj srce isko čiti iz grudi. Sedeli su na krevetu i gledali se bez re či. Znali su šta će se dogoditi, jer su oboje to želeli. Polako i beskrajno nežno po čeo je da je dodiruje kao da je nešto najosetljivije na svetu. Milovao je od ramena, prema grudima. Betani je drhtala, a na licu je blistao izraz zadovoljstva. - Sviđa mi se tvoja spava ćica - govorio je tiho, zavodljivim glasom. - Iako je zakop čana do grla i duga čka do zemlje, dovoljno je providna da mi pokaže šta želim. Razvezao je mašnu na spavaćici i jednim pokretom ruke dospeo do njenih grudi. Betani je uzdahnula. Iako je Laj ama poznavala tek nekoliko meseci, ose ćala je prema njemu takvu bliskost kakvu nikad nije osetila za sve godine provedene sa Klajvom. Sada je shvatila - bila je to ljubav. Odlu čila je da mu pokloni svoju nevinost, bez obzira da li će se udati za njega. Njeni dlanovi i prsti istraživali su Lajamovo telo. - Drago mi je što sam čekala sve ove godine. Za mene ne može postojati seks bez ljubavi - šaputala je. Lajam se raznežio čuvši ovo njeno priznanje. Dopalo mu se njeno razmišljanje i na čin na koji mu je izjavila ljubav. Nije bilo neke strasne, patetične ljubavne izjave. Rekla je dovoljno da bi mu potpuno pripala. - Znači, voliš me - zadovoljno je mrmljao dok ju je svla čio. - A koliko me voliš? Betani gaje pažljivo posmatrala, ne ose ćajući više ni trunku nervoze. - Dovoljno - kratko je odgovorila. - Dovoljno za čega? - insistirao je Lajam. 68

- Za sve ono o čemu u ovom trenutku razmišljaš. Vatra u njegovom telu je bila sve ja ča. Sve teže se kontrolisao, iako je hteo da ova ljubavna igra potraje što duže, da joj priušti beskrajno zadovoljstvo, da njeno prvo iskustvo bude što lepše. Polegao je na krevet sad već  potpuno nagu, ljube ći svaki deo njenog tela. Čuo je njen ubrzani dah. - Betani, jesi li sigurna da želiš ovo? - mrmljao je izme đu poljubaca. - Možemo prestati, ako kažeš... - bi će teško, ali ću uspeti nekako, borio se u sebi. - Sigurna sam, Lajame. Sigurna sam - gotovo je zavapila od želje. Koliko je samo voleo u tom trenutku! Borio se sa svojim emocijama i trudio se da ga razum ne napusti. Betani mu je upravo poklanjala svoju nevinost i, nadao se, svoju ljubav. Zato je hteo da ovaj trenutak bude nezaboravan, božanstven. U sebi joj je nudio sve stoje imao i do čega mu je stalo: iskrenost, vernost, poverenje, strast, poštovanje... Uskoro su njihova tela bila pred vratima raja. Pre nego što su postali jedno, šapnuo je: - Volim te! Betani je nemo pomicala usne. Želela je da mu kaže da i ona njega voli, ali je od strasti zanemela. Usne su im se gladno spojile i dva tela postala su jedno, željno se upijaju ći i grleći. Osećanje olakšanja i ispunjenosti je još više pove ćalo strast u Betani. Lajam je usporio pokrete, daju ći joj vremena da se navikne na njegovo telo, pripremajući je za ono što je tek dolazilo. Podrhtavala je pod njim, željno ga grlila, a njene usne šaputale su re či koje se nikad i nigde ne uče, koje jednostavno u tim trenucima same naviru. Lajam je bio na rubu pameti. Neodložna potreba njegovog tela da stigne do kraja slatkog putovanja naterala ga je da je grubo stegne, ubrza ritam i povede je sa sobom do neslu ćenih visina ljubavne sreće. Betani je kriknula pod navalom poludelog talasa zadovoljstva. Uspeli su da u Betaninom prvom ljubavnom spajanju dozive istovremeno ogromno zadovoljstvo. Drhtavih i oznojanih tela ležali su još dugo čvrsto zagrljeni i šaputali obe ćanja i reči ljubavi.

69

***

Betani je sledećeg jutra zatekla Lajama za doručkom. - Loše si spavala? - nije odoleo da je ne zadirkuje. Kad se uverila da su sami u trpezariji, tobož strogo gaje pogledala. - Zar sam samo ja smešna? - Nisi smešna, samo se vidi da nisi dovoljno spavala. Najgore je što ni meni nisi dala da spavam - šalio se Lajam, poljubivši je u nos. Bračni par Grejvs im se uskoro pridružio. - Baš nemamo sre će - vajkala se Ajlin Grejvs. - Ovde nam je lepo i udobno, ali sam no ćas vrlo loše spavala. Vetar je užasno duvao, a čini mi se da je nešto udaralo i u prozore. - To mora da je Tesa - rekla je Mardžori dok je unosila doru čak. - Upozorila sam te, Betani, da ne daješ tu sobu gostima. - Ko je Tesa? - užurbano je upitala gospo đa Grejvs. - Tesa je bila žena Reda Hagermana, gospodara ove ku će pre oko sto pedeset godina. Priča se da je on nestao negde na moru, a ona gaje verno čekala do svoje smrti - objašnjavao je Lajam legendu. - Baš romantično i tužno - uzdahnula je Ajlin Grejvs. - Tesa nije noćas bila na prozorima - po čela je Betani. - Vetar je duvao tako jako da je povio granu velikog hrasta ta čno u moj prozor i razbio ga. Mora ćemo iseći to drvo. Međutim, gospođa Grejvs je bila zaintrigirana pri čom o duhovima. - Da li je iko video tu Tesu? - upitala je. - Naravno. Ja s njom pri čam svake večeri - ozbiljno je rekla Mardžori. Ajlin je razroga čila oči. - Mislite li da bi i sa mnom pri čala? - uzbuđeno je upitala. Kako bih volela da vidim tu ženu duha! Moja komšinica Beti bi umrla od zavisti kad bi znala da sam pri čala s duhom. - Pričaš koješta, ženo - opomenuo je muž. - Duhovi ne lupaju 70

na prozor, nego prolaze kroz zidove. - Povedi me večaras sa sobom, Mardžori. Možda će Tesa hteti da priča sa mnom - Ajlin Grejvs je mole ćivo pogledala devojku. Mardžori joj je obe ćala, čudno se smeškajući. ***

- Šta misliš, hoće li Ajlin no ćas videti Tesu? - upitala je Betani. Okrenula se prema krevetu na kojem je ležao Lajam. Delovao joj je impresivno. Trebalo bi da se ošiša, pomislila je, kao da su već odavno u braku. - Moguće je - smejao se Lajam. - Znam da je smešno, ali sve više se navikavam na pomisao da živim u kući sa duhom. Lajam je posmatrao i razmišljao o ne čem mnogo lepšem i stvarnijem. Teško mu je bilo da izdrži ceo dan sa tako malo spavanja. Poslednjih no ći nije oka sklopio, uživaju ći u tome da vodi ljubav sa Betani do iznemoglosti. Kad se jednog dana budu venčali, a to će biti uskoro, odlu čio je, živeće u pansionu preko jeseni i zime, samo on Betani i deca, uživa će jedno u drugom. Betani mu se pridružila u krevetu. Brzo je nau čila sve ženske trikove zavođenja, zadovoljno je pomislio Lajam. Zavukao je ruke ispod njene košulje, istražuju ći obline njenog tela. Kad je ve čeras ušao u njenu sobu, plašio se da će ga izbaciti. Iako iznena đena, primila ga je bez re či, zadovoljna što je tako. Govorio je sebi da mora da bude pored nje svakog trenutka, naro čito noću, dok se ne sazna šta se doga đa oko ku će i dok se ne otkrije tajna onog skeleta koji iš čezava. Uhvatio je oko struka i povukao na sebe. Betani je instinktivno pronašla odgovaraju ći položaj i počela u oboma da raspaljuje strast. Uskoro su bili slepi i gluvi za sve ostalo oko sebe. Bili su ljubavnici u svakom pogledu i ve ć su dobro poznavali tela jedno drugom. Betani je skoro zaspala posle svega, kad se ku ćom prolomio prodorni vrisak Ajlin Grejvs. Sko čila je brzo iz kreveta, na brzinu navukla ku ćni mantil i istr čala u hodnik. Skoro se sudarila sa 71

Ajlin, koja je i dalje vrištala. - Tamo je! Na mom prozoru! Lesli i Mardžori su istrovremeno dotr čale. - Šta se događa? - pitale su u isti glas. Gospodin Grejvs je pokazivao rukom prema prozoru, bore ći se da dođe do daha. - Bilo je grozno, jezivo! - šaputao je. - Vra ćam se kući iz ovih stopa! Ta Tesa je nešto najružnije što sam video, pravi kostur! Supruga gaje prezrivo pogledala. - Nemaš pojma šta pričaš, kukavice jedna. - Ajlin, hoćete li nam re ći šta se zapravo dogodilo? - zatražila je Betani. - Čula sam opet onu škripu koja se uporno ponavljala i zatražila od Frenka da pogleda staje to. On se, naravano nije usudio da pri đe prozoru, gde sam čula kucanje. Onda sam čula neki tihi glas koji me je dozivao po imenu. - Da li ste i vi čuli isto? - obratila se Betani gospodinu Grejvsu. - Jesam i skoro sam umro od straha. Ne ću da se vraćam u tu sobu! - Ljudi s pile ćim srcem ne treba da mrdaju od ku će - ljutila se Ajlin Grejvs. - Ustala sam i otvorila prozor. Ta čno ispred mene je stajao skelet i kao da mi se smejao. Bio je to Tesin duh, sigurna sam. - Da li vam je nešto rekao? - pitala je Betani ozbiljno. - Ne, samo je odjednom nestao. Čim sam počela da vrištim, poleteo je uvis. Betani je prišla gospodinu Grejvsu, pokušavaju ći da ga smiri. - Razumem da ne želite da se vratite u tu sobu. Pripremi ćemo vam jednu na sasvim drugom kraju ku će. Sigurna sam da vas tamo neće niko uznemiravati. Lajam joj je prišao. - Obišao sam i pregledao celu zgradu. Bio sam i na mansardi, ali nisam primetio ništa neobi čno. Moraću još jednom da ispitam 72

onu sobu pod kupolom. ***

- Da li sam sanjala ili sam zaista videla Lajama da no ćas poluobučen izlazi iz tvoje sobe? - pitala je Lesli narednog jutra svoju rođaku. Betani je iznenađeno poskočila i počela da muca. - Mi smo... Postali smo dobri prijatelji... - Sudeći po tvom izrazu, draga moja, vas dvoje ste mnogo više od prijatelja. Mislila sam da se čuvaš za brak - zadirkivala je Lesli. Betani, upozoravala sam te na njega. Lajam je okoreli neženja. Imaj to na umu. - Nije baš tako, Lesli. Lajam nije spreman na brak, a nisam ni ja - branila gaje Betani. - Tako znači! Spavaš sa Hagermanom - konstatovala je Mardžori koja je upravo ušla u prostoriju. Lajamov dolazak je prekinuo razgovor tri žene i sve su naglo pocrvenele, naglo ućutavši. - Da li sam vas prekinuo u ne čemu? - upitao je. Mardžori se prva snašla. - Lesli i ja se pitamo da li ste ti i Betani ljubavnici - mimo je rekla. Lajam nije znao šta da odgovori. Mardžori je bila osoba s kojom se teško moglo iza ći na kraj. Osetio je kako crveni. Brzo je izašao iz kuhinje, ne žele ći više da u čestvuje u razgovoru. ***

Priča Ajlin Grejvs privukla je puno gostiju u pansion, jer su svi bili željni da pri čaju s duhovima. Sve sobe su bile zauzete i mnoštvo ljudi se kretalo kroz ku ću, što je Lajama činilo nervoznim. Konačno, jedne večeri, on i Betani su odlu čili da otkriju šta se zapravo događa, da rasvetle tajnu skeleta koji se pojavljivao i nestajao. 73

U kući su vladali potpuni mir i tišina. Betani je kroz prozor svoje sobe ugledala blesak baterijske lampe, što je bio dogovoreni signal sa Lajamom. Dogovorni su se da no ćas neopaženo izađu iz kuće i pokušaju da otkriju ko se to igra njihovim živcima i zdravim razumom. U dvorištu, tačno naspram sredine ku će i prozora na mansardi, nalazila se stara jela. Lajam je doneo ćebe i stavio ga ispod niskih grana, koje su ih dobro skrivale, ali istovremeno i omogućavale dobar pregled prostora ispred ku će. Seli su jedno pored drugog, dodirujući se, jer je bilo nedovoljno mesta, ali i sami su želeli takvu vrstu bliskosti. Imali su dovoljno vremena do ponoći. Betani je počela da ga miluje. - Betani, ja ne ću moći... - počeo je Lajam da šapu će. - Mora ću... - Pa šta onda? - odvratila je Betani uzbu đeno. Možda ne moraju baš no ćas saznati kakav se to skelet pojavljuje oko ku će. Ima vremena za to. Zbog toga niko nije ugrožen, govorila je sebi, opravdavaju ći svoju razbuktalu strast. Najvažnija stvar za nju je bila da vodi ljubav sa Lajamom. Svakim danom je postajala sve ja ča i maltene njena jedina preokupacija. Pitala se da li će uspeti da ostvari dve svoje najve će želje - da sačuva „Hejven“ i Lajama zauvek. Da li je Lajam spreman da prihvati njenu ljubav i ostane s njom do kraja života? Lajam je začuđeno posmatrao, pitaju ći se kuda su joj odletele misli i zašto je prestala da ga miluje. Malo čas je bila spremna da vodi ljubav, a sad je negde daleko. - Bet, gde si? - upitao je obazrivo. - Razmišljaš o duhovima? - Da. Nadam se da ćemo noćas saznati ko mi to pravi lošu uslugu i ko mi je napravio sve one štete po ku ći. Intuicija mi govori da onaj misteriozni skelet ima neke veze sa pokvarenim kupatilom, srušenom terasom, puknutom cevi... - nakratko je ućutala, da bi nastavila. - Lajame, šta misliš o Mardžori? - Mislim da je nepopravljivo luckasta i neozbiljna - nasmejao se. - Imaš li pojma kako se ona uopšte stvorila kod nas? - Ne znam, ali i sam po činjem da sumnjam da su njeni prsti 74

ponajviše umešani u ovu pri ču o duhovima. Samo ne znam zašto nam je baš ve čeras stavila do znanja da je obaveštena o našoj zamci. - Lagala nas je sve vreme. Nije mi jasno kakvu igru igra. Mardžori joj je bila simpati čna, ali se ipak plašila izdaje. Iz iskustva je znala da čovek nikad ne sumnja na prijatelje i bliske osobe, a onda se razočara kad shvati da je prevaren i izigran. - Noćima se taj skelet pojavljuje oko prozora, a sad ga nema Lajam je pogledao na sat. Betani se nasmejala. - Sad tek možeš da shvatiš kako izgleda život policijskih detektiva. Satima, a ponekad i danima pratiš neki trag ili osobu, preživljavaš strah, dok ne prona đeš kriminalca. Lajam se stresao pri pomisli na Betani, na situacije kad je vrebala dilere droge. Nehotice je zagrlio i privukao bliže sebi. - Drago mi je što te nisam poznavao dok si radila u policiji. Ne bih mogao da podnesem saznanje da sam ja na sigurnom, a ti se mrzneš ured noći ko zna gde dok čekaš kriminalce. Da li si volela svoj policijski posao? - S obzirom na razlog koji me je motivisao da postanem policajac, može se reći da sam volela svoj poziv. To je, zapravo, posao kao i svaki drugi. Ja sam po prirodi spretnija i umešnija u fizičkim poslovima, nego onim sede ćim, kao što je boravak u kancelariji. - Siguran sam da si bila odličan policajac - zaklju čio je Lajam. - Bilo je dobro do poslednje akcije - zastala je i u mislima se vratila unazad. I sad bi se naježila kad se setila situacije u kojoj su je zamalo ubili. Spasao je partner s kojim je uvek radila. Kad su je kriminalci prepoznali, stavili su joj nož pod grlo. Bili su daleko od grada, na obali reke Hadson. Igrom slu čaja, kad je osetila pritisak od vrha noža, poletela je kroz vazduh i našla se u ledenoj vodi. Borila se sa opasnim maticama i ipak nekako uspela da se domogne druge obale reke. Tek kasnije je saznala detalje. Njen partner Amos je slu čajno ispričao svojoj ženi da ide na no ćnu 75

akciju i da se ne će dugo zadržati. Kako ga dugo nije bilo, žena je obavestila policijsku stanicu i zahvaljuju ći tome, policijska patrola se pojavila na mestu akcije u poslednjem trenutku. Amos je bio povređen, a Betani je prošla sa upalom plu ća. Dok je ležala u bolnici, razmišljala je i shvatila da ne može više da podnese tu brutalnost i opasnost. Odlu čila je da napusti policiju, dobro se odmori i počne neki novi život. Čudila

se kako je mogla tako mirno da mu ispri ča ono zbog čega noćima nije spavala, zbog čega je dugo bežala od mase, okretala se na svaki neobi čan zvuk. U Lajamovoj blizini je bila opuštena i normalna. mogla je da misli na druge, lepše stvari. Slušajući njenu priču, Lajam je poželeo iz dubine duše da ima toliku snagu i mo ć  da pohvata sve kriminalce ovog sveta i onemogući ljude da čine zlo jedni drugima. Patio je zbog pomisli na sve strahote koje je Betani preživela. Stisnuo je uz sebe i ljuljuškao u naru čju. Odjednom, Betani mu je pokazala prema prozoru na mansardi. Noć je bila mra čna, bez mesečine i samo su nazirali da se nešto kreće. Bilo je to nešto veliko, nalik na torbu. Slede ćeg trenutka, ogromna torba je pala na gomilu liš ća kod zadnjih vrata kuće. Istog časa, neko je istr čao iz kuće, prekrio torbu liš ćem i vratio se unutra. - Kladim se da je u toj torbi skelet - šapnuo je Lajam. - Bio je zatrpan lišćem i zato nikad nisam uspeo da ga na đem kad sam obilazio kuću. Ustali su polako, prišli torbi i otvorili cibzar. Zaista, u torbi se nalazio skelet koji im je zadao toliko muke. - Bože, ovo je užasno! Kakva je to osoba s kojom živim pod istim krovon, a koja se tako bezo čno poigrava sa mnom! Betani je osećala mučninu. Istog trenutka, čuo se zvuk kamioneta koji se približavao zadnjem dvorištu. Kad se zaustavio, iz njega je istr čala Mardžori i iznela iz njega pove ću kutiju iz koje se izvijao dim. - Ovo je strašno! Šta se doga đa? - kriknula je Betani. 76

- Čekaj, ko zna šta ćemo još videti - zadržavao je Lajam. Vrlo brzo je nastao haos. Gosti su pani čno počeli da beže iz kuće. Lajam i Betani su izašli iz svog skrovišta i požurili u ku ću da vide šta se doga đa. Još s vrata ih je zapahuo oštar miris amonijaka. Mardžori je stajala na vratima kuhinje i zadovoljno se smeškala. Bilo je očigledno da je ona kriva za ovu pometnju i da je uživala zbog toga. Svi su bežali od groznog mirisa, a devojka im je objašnjavala kako je ku ću posetio gost iz pakla i da uvek ovako zasmrdi kuću. U roku od pola sata, svi gosti su napustili „Hejven“, uz re či da se nikada ne će vratiti. - Imamo dokaz da je Mardžori umešana u ovu ujdurmu - rekla je Betani, držeći se za nos. Lajam se smejao. Setio se da je Mardžori prethodne ve čeri rekla da joj je dosta gostiju i da će ih se otarasiti na najbolji mogu ći način. Mardžori se neopaženo iskrala iz ku će i uskoro su čuli zvuk motora onog kamioneta. Pojurili su prema vratima i videli samo pramenove njene narandžaste kose na mestu suvozača. - To je Mardžori! Neko je s njom! - uzviknula je Betani. Lajam je prišao onom mestu na kojem je bila velika torba u čijoj unutrašnjosti je bio kostur. Torbe više nije bilo. - Konačno smo sami! - rekla je Lesli koja se odjednom pojavila niotkud. Delovala je mirno, kao da ništa nije ni videla ni čula. Umorila sam se ovih dana rade ći oko onoliko glupih gostiju. Lajame, odseliću se kod roditelja na nekoliko dana dok se ku ća dobro ne provetri od ovog smrada. Lajam je uhvatio Betani pod ruku. - Sačekaj da zaključam kuću i zatvorim salone. Oti ći ćemo na brod i tamo prespavati - mirno je rekao, zadovoljan što se misteriozna priča okončala. - Šta će biti ako se neko od gostiju vrati? Šta ako se Mardžori vrati? - uznemireno je govorila Betani. - Niko se neće vratiti, Betani. Bar ne večeras i sutra - rekao je, 77

ljubeći je u čelo. - Kako je Mardžori mogla tako nešto da mi u čini? Ja sam joj verovala i primila je u ku ću - Betani je jedva suzdržavala suze. - Ona je jedna nemoralna, neodgovorna osoba - Betani je stezala pesnice. - Molim te, smiri se. Ne vredi da se nerviraš. Jutro je pametnije od večeri. Sutra ćemo razmisliti i dogovoriti se šta ćemo raditi. Ubeđen sam da je u pitanju samo neka nezrela, neukusna šala. Sutra ćemo pregledati kuću detaljno i proveriti jednu ideju koja mi je upravo pala na pamet. Ima vremena, obavesti ćemo i policiju zagrlivši je, Lajam je nežno povukao prema vratima. ***

- Već je mnogo toplilje - Betani je stavila još jednu cepanicu u šporet i okrenula mu le đa da bi se ugrejala. Lajam je izvirivao iza zavese iza koje je bio krevet na kojem je Betani spavala dok je letos boravila na brodu. - Dođi ovamo, Bet - tiho je pozvao. - Ja ću te ugrejati brže i bolje od bilo koje vatre. Molim te, u tom ormari ću levo ima jedna boca najfinijeg francuskog konjaka. Uzmi dve čaše i donesi sve ovamo. Betani ga je za čuđeno pogledala. Očigledno je imao nešto na umu. Nasuo je žu ćkastu tečnost prijatnog mirisa u obe čaše i dodao joj jednu. Podigao je svoju čašu i nazdravio. - Za nas! Zauvek! - gledao je pravo u o či, očekujući njenu reakciju. Betani nije bilo jasno staje želeo da kaže. Nije bila sigurna da misli isto što i ona. O či su joj zasuzile. - Bet, ljubavi moja, volim te i želim da se oženim sa tobom. Nisam vičan velikim re čima i govorima, ali više ne mogu da zamislim ni jedan dan svog života bez tebe. Ho ćeš li da se udaš za mene? - gledao je pun radosnog iš čekivanja. Suze su same potekle, suze sre će i radosti. - Ho ću, naravno da hoću. Bojala sam se da mi nikad ne ćeš reći da me voliš. Ja tebe ve ć odavno volim... - govorila je kroz jecaje. 78

Ta noć  nije imala kraja. Postojali su samo njih dvoje, njihova ljubav, ogromna želja i strast njihovih tela. Izgovarali su re ći ljubavi bezbroj puta i tražili smirenje jedno u drugom. Betani je sva gorela i odgovarala je na Lajamove dodire istom merom. Doživeli su božanstvene trenutke. Betani je tek sad osetila kao da je po čela ponovo da živi. ***

Prošla su dva dana i dve no ći pre nego što su uspeli da iza đu iz kreveta i da se vrate me đu ljude. Lajam je poveo do svog malog sportskog automobila i povezao je prema obližnjem naselju. Uz put joj je objasnio da idu u Rokport, mesto u kojem stanuje najve ći broj radnika koji rade u fabrici cipela. Tek tada je saznala da je fabrika cipela u Lajamovom vlasništvu, da je nasledio od dede. Pre izvesnog vremena su se pojavili problemi koji su zapretili da fabrika bude zatvorena. Znaju ći šta bi to za stotinak radnika i članova njihovih porodica zna čilo, Lajam je odlu čio da proda „Hejven“ i izmiri dugove. Kako ga taj biznis nije zanimao, nije mnogo vodio računa o poslovanju fabrike. Ali, fabrika je ipak bila u njegovom vlasništvu, pa tako i odgovornost za njeno poslovanje. Zahvaljujući novcu od prodaje ku će, proizvodnja je ponovo pokrenuta i sudeći prema rezultatima, obećavala velike uspehe. Lajam je sve zasluge pripisao Betani. Susret sa njom i produbljivanje njihove veze otvorili su mu o či, učinio da mu se život promeni iz korena. Želeo je da se oženi njome, da imaju mnogo dece i morao je obezbediti pristojne uslove za život. Nije hteo da ona radi i mu či se izdajući sobe u „Hejvenu“. U znak zahvalnosti što im je pomogao i sa čuvao im egzistenciju, stanovnici Rokporta su želeli nekako da mu zahvale. Kad su od Mardžori i Lesli, čiji su o čevi bili bliski ro đaci i radili u fabrici cipela, saznali sa Lajamovu i Betaninu vezu, skovali su plan. Cilj je bio da se dvoje mladih zavole, ven čaju i budu sre ćni. U tome su im pomogle Lesli i Mardžori, svojim trikovima. Saznavši pozadinu cele igre u koju su bili uklju čeni, Betani i 79