VШ
СТРАВА
П.
0,.,.061<
ДОlCзана СРОЈ.ства
1
трговаЧRИМ Ј.е.lИwа:
Јавна исправа·
10. :/0.
Приватна исцрава
138 138
• • •
з0 . Трговачке КlbIIfO
ОАе,.Ьвк
140 146
ПОСРОАНИЧКИ (сеНЭa.lскиј 1I3ВОЈ.
40. 511. 60. 70. 80. 90. t 00.
1'рr:овачки рачун
147
КореСПОНЈ.евција
148 149
СвеЈ.ОЦИ
. • • • ••••
Вештаци
152
Приэваље парничара
153 155
3аКАетва
О грговачким уговорита 1I0себно.
11.
Одсеи
'. Куповина и IIРОЈ.аја. П реТХОЈ.не
1).
напомене
..•••
••• ..•
• • • • • • • •••••••••• вј car.lacBocT уговорача
а)
роба
ај
цева
1 58 160 162 162
IПј . О бвезе и права уговорвих страва. 'Уј.
Посебне врсте куповине и ПРОЈ.аје. Ај YC.IOBHO Вј
11,
Са роком
Тргов ачко
169 17\
•••
посреАНИШТВО
(севза.IСТВО).
1). ОАреЈ.ба уговора ~ трговаЧКОII lIосреЈ.ВИШТВУ Еиоински эначај трговачких посреЈ.ВlIка·
11). 111).
17 4 175
. •
Трговачки lIосреЈ.ВИЦИ, љихове врсте и љихова В8Ј,.tежност
ЈУ).
ОАсе к
• • • • .
Обвеав и
111.
.
• • • . •
права уговорних страва
. .
. • • • .
Економски значај
комисионара
коъlИСИОНУ
18 О 182 183
• • • .
'Нј . Обвезе и права уговорних страна 'У) .
Правни ОАНОС иомисионара т реhих
У).
VI). Одео
.Iица
• • .
Престанак уговора о ПОГОЈ.ба
I У.
r .ll1l1l1
1 76 177
Комисиов.
ОАРОАбе и битни УСАОВИ уГ080ра о
1). 11).
--
157
ОЈ.реЈ.ба и битни УСАОВИ уговора о КУIIОВИНИ и П Jlодајll.
11).
.
и
комитепта
HaCllpaM
• •
19 О
комисиоuу
191
. .
del credere • • • • •
19 2
Вераански ПОС.108U.
1.
Вераа.
Iј. ОАреАба (појам) берае""
{, .'" • • • • • ".':' Ј· . ' ' ' ' ' ' ' ' ' ' . аначај'беvао ': '. '1' . . . . . " .".,'"
193 194
11), Врсте бераа
111).
Економски
lУ ).
Посећиво.ње ,б&р.аIlИОIЩХ оаО11&8аК&"
УЈ. Управа берэина;
Ј.ржавни
вамор". нм
б ераански иэбрав".су.д,.·, .•..•
".
""~ н,
•
19 ~ ! 9,}
•
,~
""'r"'"
берзо м .,
.:".
11 196
УВОД.
А). О ПРАВУ У ОПШТЕ.
Шта је право'
1. -
,;ЬУДII НйГде не живе одвојено један од дру
гога, ,него свуда у маљим или веhим уређеним групама, - у 'маљем ИJlИ већем ДРУШТВУ. Необразованији се крећу само у крилу породице или највише у кругу племена, а
просвеhенији, поред ПОРОД,ице, и племена, чланови су још и једне много шире заједнице, састављене из врло вели
ког .број~ породица и ~лемена, која се зове држава. Да нас 'највеhи део људства живи у држави.
2. -
На овај заједнички, на друштвени живот, људе
упуЬује сама љихова природа~ јер су тако створени, да,
само у ДРУШТВУ живеhи, могу, како ваља, подмиривати своје многобројне потребе t телесне и душевне.
3. -
Али и ако је људима заједнички живот једино
природан, опет они никако не би мог ли живети у друш тву, када би свакоме би.llО допуштено да живи како хоће
\
и да ради шта хоће. Заведени нагоном саМQодржаља, који
је свима урођен, они би тежи.llИ дасв~ки прибави пои средства за што бољи ~живот, макар то било и
.. годбе
на штету другога 'слабијега.
Тада би се одржали само
Ћоји су јачи: а.llИ ни они сами не би били увек сигурни, јер би се кадтад нашао и од љих .јачи, који би и љих и љихову имовину ПОТЧИНИО својој власти и употребио на своју корист. Лако је увидети, да би у таком стаљу међу ,.ьудима непрестано владао рат, и да би они један од дру грга са страХШI зазирали и бежаJlИ. Због тога се у сваTPrOBA'IKO ПРАВО
.
1
8
1. Трговачки законик од 26 јануара 1860 године. То је највеhи и најважнији од свију наших данашљих трго
вачких закона. Он је подељен на седам глава и
них законских правила (параграФа
- §).
170
засеб
У љему се налазе
законска правила из оба дела трговачког права: у главама до V излажу се правила трговачког права у ужем смислу, а у главама VI и VП правила меничнога права.
I
Закон о устројству трговачкоfа суда од
2. цембра
12
де
године; 3. Закон о ,акционарским друштвима од 1О децембра 1896 године, којим се замељују ~§ 31-38, 41 и 44 трг.
1859
законика.
'Правилник за железнички саобраhај у Rраљевини
4.
Србији од 3 августа 1884 године,; 5. Закон о јавним берзама од 3 новембра 1886 године; 6. Закон о Фабричким и трговачким жиговима од 30 маја 1884 год. (Зборник 40); 7. Уредба еснаФска од 14 августа 1847 године (збор~ ник
4.); п 8. Зююн
године.
" О стецишном поступку
од
17
марта
186'1
I
20. обичај и,
б). Ооuчајио тргОвач-к.о uраво. Трговачки правни или краЬе трговачки обичај и, јесу она праI:tна
правила, која
су
средни 'fiроизвод
у
самој
правне
трговини
свести
постала
трговачког
као
света
непо
u
као
таква се у њој стално врше и одржавају као Iш:кавобuчај. У прво време свога постојаља -цело трговачко право бuло
је само обuчајно, јер су га састављали једино трговаЧКII обичајu. Данас је готово сасвим обрнуто, јер је данашље трговачко право без мало цело законско. Алu, при свем том, трговачки су обичајu u сада важан извор трговач ког права; они га стално обнављају и подмлађују. 21. - Трговина је организам који се непрестано меља . У љој се готово сваки дан јављају, нове појаве~ Imје су често пута биле дотле сасвим непознате. И саме
olre чиљенице, I-юје Bel1 постоје, сваки час узимају друге оtlмше. Због тога се трговачки закони, макар да су ~' 'l'ренутку издаља свога потпунt> одговарали потребама I:ојо су их изазвале, убрзо показују недовољни да те поЈ е АН)'
г рану
~в.()KЦ
IIpaBa,
законик,
он
се
казнени
зове:
ЗRI!ОИUI!,
законик
и
т.
на пр.
Д •.
заКОНlIК трговаЧIШ, гра
9 требе и даље подмирују
како треба." Законодавац
пак
сувише је опор да појављене промене у трговини одмах
уочи и да за времена изда њима пригодне законе, или да
отаре законе према њима измени или допуни. Ту празнину, међу тим, у трговини врло лепо попуњују трговачки
обичајИ, јер ое они jaBљ~jy у корак оа новим трговинским појавама и чиiьеницама на које ое одноое.
22. -
Као трговачки правни обичај оматра ое само
онај обичај, код кога се налазе испуњена ова три у.слова:
1.
да садр"и какво nравИЈ-О,
које је правна
овест
7рговаца иотакла као. HYiКHO за трг.овачки саобраh~ј. 2. да 'се то правило у трговачком оаобраhају врши RрОЗ извесно AYiКe време отално и без икакве промене; дакле да постоји као обичај.
3. да оно mlje противно моралу или каквом закон .ском пропису од КОГ2; се не сме одступити Iзаповедном .закону). . 23. - Трговачки се обичај и зову општи, кад BaiКe у целој ДРiКави, или кад се примењују у свима гранама
'rрговине; .местн,и (лока.Jiни), кад вреде само у једном тр, говачком . месту И.llИ пределу, на ·пр. само на Београдској Берзи, на смедеревском тргу, и т. д. или најзад посебни, када се налазе
само у једној' извесној
грани
трговине,
на пр. у iКlIтарској, колонијаЛНОј, банкарској трговини. То разликоваље трговачких обичаја на опште, местне и. посебне нема по прави.llУ никаквог" утицајв, на њихову правну важност; јер сви отl имају једнаку обавезну сцагу. А.IIИ кад дође у сукоб какав месни или пооебни трговачки обичај .са каквим општим трговачким обичајем,
,
јачи оу први ол овог последњег,
јер
се мора
узети да
су уговорне стране пре имале у виду који од њих, пошто· оу им свакој ако lIознатији и пошто више одговарају за кљученоме
ПОС.llу.
24. - Трговачки обuчај.и имају за правне одношаје, па Iюје се односе, ону исту обавезну. снагу коју и самп накони за своје правне одношаје. Они се од закона раi.l .i1ИRују само у томе, што :-Ја љих не ваiКИ, као за ЗaIЮН,
прави.llО .(§ 14 грађ. зак.) да су свакоме познати, па због тога парничар, lюји се у спору позове на какав· трго
вачки обичај, мора суду ЛОRазати ,да тај обичај ОДlIста постс>ји и како г.IIаси, ако жели да га су Л уяме у об:'шр нри
изрицању
пресуде.
'
::Щ II/'l' ШЋ ПОТРОLlI[tчима робе, јер Ш\l с.lУШС IШО поуздан а н ан. по ћоме [le :\loГtН распо:знати добру робу од СУ1\[ lblше . Эбог те њене драгоцене и Дiюстране услуге, .март\'
i
. ~a lIac у СВШIa држаВЮIа нарочито :-Iаllfти!юна а:tIЮНО:\l,
на и ~Ш :за љену :1аШ1'IIТУ ЈВЈаМО :заl-ЮН (Ц :Н) маја
г од и не рБОРНИhН)). 127. - ПО (',IЮЖЈ
1881
. СIIO.ыtLшьем
обдш:у, маРIШ МОiI.. е
бll 'l' И врло раЗЛllчна, јер :Ю~;ОН, ПО праВIIЛУ, оставља тр....
I 'ОВ ЦИ Ш\' об.lI lЦИ
потпуну
MapI{e
е.lOболу
::<1 љен шзОор. Но најчеlnГ"Ј.\{
јесу OfШ: Ј;<1lша еlшбо.:шчр:а е.lИ~н. (IШ пр.
;зве, да, сунце, щ)ст,
елон, .нш 11 т. д.); ЈШЮ1,В lч)'геж (ВИГ
HeT ~ ; какав ЖIII' IIЛИ rюча:г, Ј;аК<1В IIСПУlIчен цртеж Iре.ъеф);
ка Ј ; а в број од ·Н~}-;О.IJIIЮ I(IIФара, I:Ш.НlЗ оеобен аавој и т. Д.
За марку (;е l\ЮiI,е у;ютн н I;аIша реч, на ilp. евеће ))Аполо« ~
IIpalllaI. ))СЮlOн«, IIШl\IШ1.ЈЫЖО вино. ))\laPI-Ш де Л()р~[« нт.Д. а ) lO же и СЮIa Ф1I[НШ . .\ . ш ва
11»),
се не С:lIеју У:ЮТ!I:
1,
држа ВНII грб, 2, поједина Ш[СМGlШ, П.Ш речи ћоје о:шача B<'I.jy КаЈШУ ствар, IIЛII поЈедине циФре, :3, СJlЈше Не:\юралне' (Ср с ,\ ше\' и ПРОТlfвне јаШНЩlIореТI:У;
II1,
имеџа и слике,
које имају 6пшту употребу у саобраlШју, као 'на пр. реч »)све ГЈа, швајцаРСIПI сир, JIlюшањер, прашак; др а:г
II т.
\
д.
128. -
круг, ква-
ОБЈl!Ш,
IюјIТ је KOГO,~ у 'Србији већ узео Ба
OB()j~" маРI'У, )lОже н други узети, али то само онда кад
xoll e
њиме да обележ;нн-\' Iщ[~ав други прои:шод: јер у Ср
БИјll не :\10 Г У двојица .iе;щн ИСТ!I производ или једну исту
робу у IIСТО ВрЮlе обедеащвати Једнои исто:\{ :маркои. И СКЉУЧIIВО ираво' на марl';У припада
само ohom,I-\О.iи је
м n р к у први щшб:ышо ,Щ До'Гични производ.
129. се р а:ЈЈ1l1кују
С об:mРО:\l на њиховог СОllСТlЗеНlша, :VШРI:е на фаUРUЧIШ
II
на
трговачхе. Прве су оне
које Фабриканти УЮћУ на своје производе, а друге oцe~ које трговци став.I,ају на своју робу, да би мущтеријама СВОј llМ покааали IШЈ;О I;РО::-: њихову радњу
пролази само
С О . lI 1Дна роба, за lюју они могу да гарантују. ФаБРИЧl,е су ~rаrше много чепxr.е. На једној истој роби могу би'Ги об i:l.д ве иаРI-\е, али 'ГО .ie редак случај. 130. - У Србији се иек.,ъучиво право на иарку до бllјn IЩД се маРI{а ПРОТОКО.;lише IЮД надлежнога суда, а 'Го је првостепени суд оног округа у КО:\lе се нала:зи радља
СОllственlПШ :\шрке, а београдски трговачки
суд,
акр је
\.
41 множине послова, њима никако није могуlшо то знати на
памет, већ морају ради тога беАежити сваки свршен посао,
-
дакле,
имати
трговачке књиге.
б). у трговини је неопходно потребно да се послови могу брзо свршавати. Због тога. 'грговци немају времена да за сваки уговор,
који се има TeI~ .'\оцније извршити,
праве писмену исправу или набав.ьају сведоке. Иако закон признаје IIзвесну ДOKa~HY снагу уредно вођеним' трговач I'ШМ R,љигама, то су оне врло подесне :-за дor-.а3l1Ваље 'гаких уговора.
вј.
Кад
трговац
падне
по,\
стечај,
љегови
много
бројни повериоци тр'пе ВрАО ве.шкУ штету од презаду жености љегове. У таком је случају ВрАО потребно знати прави узрок пропасти, јер :закон
казни строго дужника,.
l"о.1и се својом кривицом у.пропастио.
АIЮ је у прсзаду
желост пао ус.1ед своје нсмарности, дужник се сматра као прост банщют и каЗНII ;JltTBOPO~1 до 2 ГОДШIе; а ако је у њу дошао
из
пакосне
юt~lере
да
своје
'ОIIIтетн, он се као лажан банкрот к~нп
поверноце
роби.iо~ .\0 1()
година. Је ли пак ДУЖНIIК, lюји је тргошщ, 'однста -крив на своје"уriропашI1ељс, најбо.ье се може гових
трговаЧЮfХ
ВIЏ,етп
па ње
ЮЫlга~
Са тих ваЛШIIХ p:t:J"lOra наш :JaKQH нс ослобоtЈ 1tва во ђења трговачких књига ни једног трговца у Србнји. дужнос'l' ю.шју И смш о:ш, којп не знају
ни
Ту
читати IШ
писаТI[.
, Ноје је 137. - 110
·юt>uuз TpZOBal~ дужан, водигu? :закону (~§
говац мора ВОДИТИ
. 'Књuг.у.
иреиuса ишсам.а и
uuса (инвентар.а).
и друге спомоlше,
8, 9
11
10
трг. за,I... ) сваки тр
најмаље трн к~и:ге, I~Њuг.y
и ТО:' дн,евн,ик,
иреииса г.одuшњuх ио
Поред те трн I .. њиге, он може водити
lюје
му се сюIO покажу
потребне у
..
радњи.
138. -
а\ дн,евНU1i. То је књига, у коју трговац има
,\ан по дан, месец .по месец, да уписује: сву евоју КУIIО
вину, сву' своју продају, сва наплаhивања и сва ИСП •.шhII вања,
сва
менична
и
остала
примања
и
дуговања,
-
у
ОП!:llте све, IТТTO, \Ia по коме основу, буде примио I1АИ И3,\ао у радњи И.lИ иначе у ИМОВIIНII својој. У ту књигу ду јкан је уписаТII на крају сваког месеца у укупној суми т:()
.1ИКО је имао домаЬег трошка тога Meceц~.
43 куlшм бројем . (паГИIшраll1t)
и ,\а су сви .шстови ЧНС'ГИ И
ЧIlтаВIi. Ако су књиге с те стране· уредне, имају се про-
,
шити јемственшюм (Т. ј. један особити конац .се има про вуhи кроз две рупице на СВИ~Ia .lИстовима) и састављени l->.рајеви љегови УТВР.ЏI'ГИ
су ДСIШМ печаТШI на ПQс.tlедљем
.lИсту кљиге. н'ал се то и:зврши, суд има на самој кљиэи
(~Т1tВЙТlI своју ПОТВIЏУ, у којој ће, поред оеталога, о:ша '1I1ТII: IIме кљиге, ~lIја је она и колико юta страна.
144. -
Трг~)Вци, чија се радља ЩI..1ази у Београду
И.Ш у пређашље:\I ОIiРУГУ београАCIЮ~I, ;.\Iогу своје кљиге потврдити код бtюградCIЮГ 'грговаЧIЮГ суда, а ОНII И;~ унутрашљости,
145. -
сваЮI
код
свога
првостепеног
3aIЮН наређује, да се дневник
11
суда
..
liЉИГа годиш
ЉИХ' пописа потврде код су да,. што се једино. таlЮ може
заје~lчати caI}-Cсно вођеље l~љиге преписа Пllсюta
0:1
тих
кљига. .1I0TBpt)elbe
не тражи,
јер
пак
су трговци ·:.Iа'
IlIТIIhепи и без тога од неисправног вођеља љеног, пошто
онај, Iшјll је љеНIШ пеIIсriравнюr вођељем оштеlюн, и.ма у
РУКЮlа
ОРИГl1на.l
писма,
I~ојЮI
.ЈаКО
lIIоже
IIоназаТI{
погрепшу.
Iia.n.o 146. -
се трzовачn.е :ЮЫ.tzе U/l-tаЈ.У водити!
Б.lижа прави.ш о вођељу трговаЧЮ-IХ кљига
113.шжу се у уџбеницш.ta о трговаЧI-IOМ юьпговолству. Мн ћемо, међу ТЮI, ОВ,\О 1I3.ЮЖИТИ само најважнија ааконск:1. прави.lа о то:ие
I§ 11
став.
а). У Србпји ес по
1
трг. зак.) .. Она су ова:
. ТIJговачюш
.
'радља~ш шtaју во:..
Аити кљиге сюю на српскm.I језИI{)'.
А.ш,
KItO
што смо
веЬ напрел уагре,\ напо:иену.Ш, трговаЧltа писма, која су написана на странои језику,
имају се
у I'.ЉИГУ
преписа
писама преписаТIf на јез!П·~у на IЮМО су И написана.
б). Све се трговаЧI{С кљиге имају ВОДИ1'и хроно.tlОЩ RЮI VедОМ, т. ј: у љих се има сваки посао записати оним
редом, Iюјим је
II
свршен.
Тако
со ,Ј,певшш има водити
дан по лан, :запиеујуhи у љега~lесец по ~Iесец само до
маћи 'l'рошак У юыIуy преписа писама има
преписати
по
CBo:\Ie
~а'l'УМУ,
а
снано
у кљигу
ее писмо
преписа
го
дИШЉИХ пописа пошlCП се IIмају уписивати по година-ма један ва'лругим.
. вј. Све се кљиге ~юрају држаТlI це.ш 11 чисте. У љима не йtе бити .1Истова наЮIaДНО у~[етнутих, исечепих и.tlи
58 избор
обичног
деЈ10вође
није
био потребан пристанаl\
.
свију љих.
Изабрати је де.ювоl)a самим избором ОВЈ1ашhен,
.
да'
самостаЈ1НО .врши све оне ПОСЈ10ве, који су нущни за ре
довно руковаље друштвеном радљом. Он, даКЈ1е, не мора
. тражити пристанак остаЈ1ИХ другара, кад хоће да прода ИЈ1И . набави робу, Д~ изврши ИСПЈ1ату И.llИ нап.llату, да потпише меницу,
да поведе
спор,
да' погоди
дућаНСБ)'
ПОСЈ1УГУ и т. д., јер су све то само обични ПОС.llОВИ у друштвеној радљи. А.IlИ другари га могу, при избору, 11 ограничити у тој В.Ilасти, на пр, да без љиховог одобрења не даје робу на почек за суму BetlY од извесне суме, да не
отпочиље
спорове,
и
т. д.
ПОС.llове, који својом важношhу преЈ1азе круг обичне управе
са
друштвеном
радљом,
као
што
су на пр.
зала
гаље или отуђеље друштвене непокретности; упуш:тање у ПОСЈ10ве којима се друштво Н,е бави; премештај друш твене радље у други' .юка-i ИЛИ у друго место; отвараље Филијала и т. Д., де.ювођа никако није власан пре дузети сам на своју руку, него <Ја љих мора тражити на
рочито оБЈ1ашhењ~ од остаЈ1ИХ другара,
, 5. Другари имају бити пажљиви при npшењу друш твених ПОС.llова. О~И су одговорни друштву за .сваБУ штету, коју би му нане.llИ својом кривицом. Ту штету они немају права пребити са изванредном добити, коју би друштву прибави.llИ својом особитом заУЗИМ.lЬивошh)т у K~KBOM другом послу; јер им је 'и дужност да друштву прибављају што веnу добит'
.
6.
(§ 738 грађ. зак.).
Другари имају права узети И3
друштвене радље
. свој
део у добити тек онда, кад се прег Ј1едају друштвеНII рачуни и добит одреди; 'а свој део добити могу додаваТII своме
улогу
другари
само
кад
пристану.
се
тако
уговори
'
или кад и оста.llIl
,
.
Ну другарп имају права узети из друштвене Басе {)н)'
суму, новаца, која IIМ је потребна за' љихово домаЬе \
113-
државање, и пре него што се друштвена добит' одреди,
па шта више и
oJl,;J,a, l:aA
је извесно да ..друштво неће те
године ни имати добити. А.ш та сума новаца мора БИТII сразмерна
љиховом
уљогу
и
средљим
приходима друш
твене радље, јер иначе, ако би друштво паЈ10 под стечај,
мог .11-0 би се узети,
да су другари својим рас.RОШТВОМ 11
прекомерним куhНИ}1 ТРОШКОВЮIa довели друштво до пре-
.
67 се иначе МОГАа појавити каква забуна у његовомраспо внавању од тих ранијих друштава (на пр Друго Београд
ско Пиварско Друштво, Смедеревска Баlfка и т. д.).
ААИ
У том је САучају на:јбо.ъе да ново друштво )rзме како са свим произвољно име,' као на пр. »САога, Њу-Јорк, Уједињење, ЕквитеБА и Т,, д.
'
3. Акционарско се друштво мора састојати најмање из 10 ЧАанова (чА. 6 'у в~зи С3: т. 2 ЧА. 8 и т. 6 ЧА. 81). Под "предња два друштва, као што знамо, довољна су и ' само
два
другара.
4. ГАавница акционарског друш'гва увек мора бити подељена на једнаке деАове ИАИ удеАе, којих мора, бити најuање сто. Ти поједини деАОВИ друштвене г Аавнице ~АИ
У.ll.ози З0ВУ се: само друштво
а'Кције ИАИ носи
име:
удео'Н.ице,
акционарско
па
пре\{а
ИАИ
томе и
удеоничанско
друштво.
11. Економски значај акционарскога Аруштва. '192. -
Акционарска су друштва нарочи'го подесна
за веАика привредна предузеhа.
3а та су предузеhа пре свега потребни огромни' ка ПИТаАИ, а њих могу прикупити само акционарска друштва.
За тим, за извршење таквих предузеlш обично треба дуже
.
времена,
а
акционарска
су
друштва
опет
једина,
која
:могу сигурно трајати КОАИКО посао изискује, јер се .само
она могу основати сигурно на ДУГl{ рок. Најзад, веАика су предузеhа увек више ИАИ мање. РII3ична. На њима се истина може много зарадити, RАИ, при несрећном обрту, у' њима се ИЗАаже и огромним губитцима. ОД свију, пак, трговачких
друштава
опет
QaMo
акционарсftа
друштва
:могу' УАазити и у таква несигурна предузеhа, јер само код, њих нема неограничено одговорних другара и једино
се. код њих наАази ТОАИКИ број ЧАанова, да су појав.iьени губи'гци, макар БИАИ и веАИКLI, готово ·неосетни за поје дине
ЧАанове.
БАагодареlш само акционарским друштвима МОГАе су се подиlНI данашње огромне жеАезничке пруге, саградити,
~О'АосаАНИ морски бродовп, ПрOIюпа:ги дугачки канаАИ и
тунеАИ и т. Д., једном речи, извршити највеlш грађе8ИН ска и остаАа привредна предузеhа овога
cToAelIa,
на која
се у ранијим вековима није МОГАО . ни помиш.ьати.
5*
.
,
80 на
страну
у
ци.ьу,
да
се
отуда попуни
друш тв
на
Г.А.ав
юща, ако би се случајно у доцнијим годинама смаЊИJlа претрп.ьеНИl\l губитцима. Сума новаца, остаВЈЬ ена у том ЦИЈЬу,/ образује Фонд, који се зове: резервни фон.О. Резервни је фонд врло важна установа аКЦИОRарских друшта,ва, јер ЮI ствара услове за велики
је за љих преко потребан.
Он то
јаче осигурава основну главницу,
l\oja
повери.Iaца
ТIIме,
ДРУIllтвепих,
и друго
је
caMo~1 налазll.
jeДlтнa што
додаје другу, а та је она сума новаца, 'С
кр е.Ј.IIТ,
:који
чини прво 'ГЮlе, што заАога
тој
залози
која се у
љему
У виђајући и сам ту љегову важно т, наш
је закон (4.1. 80) прописао правило, да CB~KO аКЦ 110нарскn
друштво у Србији мора IIмати свој резервни ФО~. Наш је закон
наредно само,
да
се
резервни
.ФОН),
образује иа чисте добити ДРУlПтвене, а није liaaao и ко .IИКО се .годишље најмаље шш одвајати из те добити за љега нити liOjy CY~IY нај~шље треба ,\а достигне, па да.
се сме обустаВИТII да.ье одвајаље. Закон 'је OCTaB II O да
'1'0
одреде прави.Ја друштвена, а свакојако би БН.llО бол"е
,\а је оп сам и ТО учинио.
l{апитал резеРВllога фонда мора се у.южити у. СрПСК хартије од вредности
и
у
oCTa.le
ДОl\lаће
. сиг урне
ности, које носе сталан интерес. Сав приход О питала иде
вред
тог ка
на ојачаље смюг Фонда.
IV). Оснивање аиционарсиог друштва. 213. - Мисао о осниваљу акционарског друштва може истаtlИ и једно
6),
за сам рал
на
.нще,
а.ш,· по
осниваљу
т<Жвог
нашем
закону
(Ч.II.
друштва tpaJ-НИ се
најмаље десет удружених .lИца, која могу пуно важно рас
полагати својом
имовином.
Удружеље
такво,
које себи
поставља у задаТaI" да Qспује акционарсно друштво, З0ве се оснuвачхо друщтво И.IИ ОСliuва'lЮt одоор, а Ib " гови ЧАа нови:
оснuваЧll.
Оснипачко се друштво ааснива унек
:зас б,гим
уго
вором, KOjJ.r се мора ставити на писмено. То пи сиено :може бити састављено у облику јавне или
приватне
псuраDе,
како је подесније осниначима.
Да би се осигурао, да 11e напш ве.lИка привредна предуае~lа, којима се aIщионарска друштва редовно баве бити у РУЩt:\Ш наших l'раl)ана још од свога почетка, наш је закон (чл. 71 био ПfЮII}Iсао, ла странци могу учес.тво вати
". 8Ј
у ОСНIIваЧКШI друштву СЮIO у I)граничеНО~1 броју, најВИllIe до једне четвртнне укупнога броја ЧЈtaнова. А.I1И у прак
. Т:Ици се показа.ш, да, је то једна велика с:метња уношењу страних капита.Ш у Србију, те је због тога та за~ОiЮШ}'
одредба УЮП:IYта заКОНО~1 од
17
ноneмбра
1898
године.
ПОС.10ВИ, 1,0ји' се, ради осниваља акционарског дру штва, Юlају II3ВРШИТИ, јесу ОВII:
1. 214. -
Састав друштвеВИI правила (штатута) .. Та праВl'~.Ia састав..ьају осниваЧIl .. Они их имају
у десити тако, да она НIIСУ противна законима зем:а.ЬСНИМ, а
посебно защшу о акционарски~ ДРУШТВIВlа, по КШlе (ч.'l. 8ј
се у ЉШlа
мора означити:
а), Iше (фирма) друштва и седиште друштвено; бl, преД~lет друштвенога предузеhа;
,
'
в), ве.ШЧIfна друштвене основне главнице и број ак
цпја, на који је она подељена, као
11
CY~Hi на коју Г.ilаси'
свана акцпја;
'.
г), од које су врсте акције друпггвепе, и, ако их може
бпти од обе врсте, онда ко.IИкО их Шla од ~oje и у ко .1Ш'О се могу акције једне
врсте
раЮIeЊllваТII
са акци
јама друге врсте;
д), наЧIIН постављаља друштвене управе;
ђ), како се Юlају са,;:зпваТII друштвени СI{УПОВП;
2,'
11
т. д.
Поднаmаље правила на преглед и одобреље да се друштво оснује.
215. -
По IIаше~t закону (ч.l1.
5 11 8)
аrщионарска се
,\р)'ШТВ11 у Србпјп могу основати СЮIO по одоБРСIt.у Ми ннстра Народне Привреде, под чијЮl врховним надзоро~[ стоје сва акционарска друштва у зе~I.ЬИ.
Осниваље
11
]Јад акционарских друштаВ11 стаВ.ьени су
под тај надзор у Г.ШlllIO~I са ових раЗ.lOга. Акционарска
се друштва баве тако важним
11
тако ве.ШЮШ ·привреДНЮI
предузеtнша, ,1,а успех Н.Ш неуспех њихов осетно у'гиче па
целокупну паРО,ЏlУ ПРlIврелу. 3бог тога је, мора се при .шати, држаВIШ В.шет Berl СЮIШI приро,\ШI ствари по звата, да ОТК.lOнп све' у;-::роке, lюји бп ~IOГ.lII код тих дру штава
Ifзазватп
llеУСIIех
у
раду,
11
на
ЩШШI
спреЧIl ОСНlШ11ЉС OIшх DЫЏIOIШРСКIIХ лруштав
~[eCTY
I:oja
ла
пре~н\'
6
I tt Тер етни се уговори Аеле на: ООН'tЩ~ теретне уговоре (НШ lутаl'lfвне) 11 на одважие НАП уговоре на срећу (а.lеа торне\.
Н од
обичних
;гереТНIIХ
тран.:1, зн а, још у тренутку
уговора
свю:а уговор на
I:ад је, уговор sаt;ључен, КО
.IЮiУ је корист себи љиме прибавила \па пр. I-ШД уговора о НУnО I:ll1НИ и продајп\. Код одваЖНl1Х, ПЮ;, уговора ни једна
1-,
уго ворна
страна то не З11ау том TpeHYT~;y,
сasн ати '~eK доцније,
юц се деси
него
31'1. којн је
Aorat)aj
уговором везан добитак IIЛИ губитак њихов, (на пр. НОД о ОСIlгураљу). Одважним yrOBOPO~I, дак.је, једна
) говора страllП
даје другој
Јюју ова прима (~
надежду
на Ј,акву неllсзвесну корист,
грађ. зак.\.
71)9
Трг овачкн уговорн готово СВН у.ЈЮ3С У ред обlIЧНIIХ уговора.
'l'epeTHII X
r)uчнu (I-;онсепсуа.lНJI\, ('(/I'Ч
:3. (реални).
.
()()IL 'I HU.lol
:;аl~ЉУЧt.:љ е
се назнва СRаЈШ онај
тра.нш
сюю
саГ.Јасност
тЈХ C'I'pa Ha, не гледајуlJll !3(),I.Y ll.iј а ВIIТИ
уговор. во.ьа
;Ј<1
ЧIlје
свију
ЈЈа наЧIIН, I;O.iIlM
t1~
оне своју
пр. уговор о Ј;УlIОВШШ JI щюдајll\.
IHa
ТII) п раВJI,ЈУ, трговаЧI-:I1 уговорп свн спадају J~IIC
се
уговор
Met)y та
~ "о но ре.
('m' '( апи.М (-ама 01lд а )' I ' ОНО[!II (,
се,
паЈ:,
cMaTpa.iY
нову
да
су
стране изјаве
свн
ОЈШ
УГОВОРИ,
I1Уllовашно
ноји
заКЬУ'lеНII,
се
I;aA
своју узајамну сагласност на на
ч [111, ној н је a:H;OHO~[ наРОЧIIТО /lfЮШIСДТ за сваки ОД ЊllX~
IНI пр. у г овор О БРа/;У J;~')\O:\I
старим
11
I1pe" свеlТIтеНИКО:\l II сведоцима;
сватом;
).; 11,'1, се свеЧl1lIИ
,Нl'nш~а
само
наПIlсмено.
уговор има· aaI-:Л,УЧlIТII на I1ИС)Iено,
Т;Цп ј .... то писмено љегов еаставан део, без кога он нщuта 11 f' Пј)t', Џ I , JlIЈ'I'Ј/
ТО се писмено Ј:ОД (~lючar!Их уговора не да заме
!l1I 1: аюшм
H:lI\.,[('THOM ,
"ој
jl'
па
другим нн
ДОЮ1ЭОМ,
СallШМ
даксю
нрн:шањем
оне
нн
сведоцима,
уговорне
ни
стране
уговором обвеэа.на, Јер је КОД љега начин, па ];оји уговора), псто тако ва
је ('[lI.ШС IIОСТ иајав.ьена \ФОlша il\ПlI,
"а о
и
са"а
са)!ОстаЛIIОСТ.
l1rtјз ад стварни.и се : I'll:.L,У'Н.: љ е
ЩIIIIII
11
тражи,
да
сама предаја
се,
З0ВУ по
сгвари,
они
угов.ори,
за
чије
ПОСТIIГНУТОМ споразуму,
I-:oje
су
предмет
се 113-
уговора
111<1. IIp. уговор О пај)IУ, подвопу, оставиl. _Q-
~Т(}LЮjl;1 T aKau је СЮIO уговор .. _(! ~!!p~II9CY. Jl9бе.
115
267. -- М.Ilадолетmщима закон (§ 920 грађ. зак.) упоТреб.ьава и у дате жене, те ни оне, без одобрења свога мужа,
не
могу
зак.tI~учивати
уговоре.
268. - На llOC.lleTKY, законом је (§ 25 зак. о стец. пост.) ограничена правна способност и онима, над чијим је имањем суд отворио стечај; јер та )ица iстечајни дуж ници, пропа.ilИце) не могу зак.ьучивати уговоре, који би
се тица.llИ њиховог И}lања. Уговори те врсте, који би се ПОС.llе обнароДованог щ:югласа о отвореном стечају с њима зак.iЬУЧЏ.llИ, немају силе ни важности. А.IlИ неважност ни
тада није безусловна, него зависи од пропа.llИЧИНИХ пове РИ.llаца. Ако су они ОIIIтеhени таквим .уговором, исти се има, по њихово~[ захтеву, ОГ.llасити за н~важеhи, ади само на сuра.м.. њих; а на против, ако су они, после заК.iЬучења тог
уговора, измирени (l'I:а пр. неки рођак пропа.llИЧИН све их; испдатио, пропа.llица добио Г.llавни згодитак),
.
заК.iЬучени!
уговор важи потпуно и свестрано, макар да га је стечз:јни
дужник
(прОпа.lllща1
закључио за време док је био под
стечајем. Јlре~щ то;ме. насцрам стечајног дужника уговор .1!отцуао .вашll чак и онда, кад би био ОГ.llашен да н~.вреди .Jlэс п раДl .ше!laј.1ШХ .. .п.ОЈ3еРlџаца;.
са.мо.
ое
тада
не. може
Jl3ВРЩИ'IИ~ЉОЏI:rо ј~.Ц~:~9,,~вщ~ье АУЖIIИЈЮВО B~rl притис.ну'f.О ПОПИС2!l . .ља.....tm.чУ-ff-.Q1'~ч.ајНе- щџ;е,
џ~гo
. .Qe, .. ~щра..
ЧеЈ:ШТИ
t:\0K.Ile .4УЖНl:f.Ii_",Q.ђ~. ЏОИОВ~.. ..У~ ..t-\Qбро имовно стаље. . 269. - Способним .IlИЦIНIa, која еу закључила уговор са којим од ових неспособника, закон (§§ 915, 910 и 920 грађ. зак.) даје право да траже, да им се врати оно, што је исти примио уговора,
а.llИ
од
ипак
њих само
на у
нутку њиховог' тражења,
име
извршења
ТО.llико,
нсто
у
још
на.llаЗII
И.llи у КО.llИКО је утрошено корисно.
неважеhега
к.О.шко
се,
у' тре
неутрошено
Ма.llолетник, пак,' у
таквом је С.llучају дужан вратити безус.llОВНО. све што је примио, кад год би само лукавством и~и преваром уве рио свога сауговорача о ПУНО.lетности својој, а тако исто и
онда,
кад
га
само
његово
стаље
и
лају за пуно лет но г , на пр. ако тргује пуноправан
270. -
трговац.
посао
I{aO .
варљиво из
и сваки други
Правна су лнца неспособна, да СЮIa з3.кљу
чују.' уговоре; њих у јоме :заступају природна .шца, која су за то нарочито ов.1аШГlена.
~epa,
lIaI{,
тога овлаш
ћења одређује се YBel~ правилима (уредБО:\1) правнога лица, ИJlИ· саМи:\1 заКОНШI, ако је то какво јавно правно ..lИце.
8*
1r 8
278. -
У с.lучају
II
ааб.lУ,\е
постоји свю-\ако П}>II-
'тана к 1I оне уговорне стране l:оја
тада
мора преТlIостаВIIТИ,
ј . са)ю
је
-у
да она ИСТII
љој,
а.Ш
не би
била обавештена о правом стаљу
се
дала,
п
да
cTBaprr. 3бог
тога се и у том случају има сматрати да пристанка ни-
1{ак
није НII биollO, 11 пре)1а томе да ни СЮI уговор не ван'и . А.Ш да би се тако ~IOгло у:!еТIJ, заблу,1,а треба ,Ј,а буде таква, да уговорна страна, која је у љој била, не 611 боз ље уговора никако эак.Ј,УЧllла .. 1'0 је, пак са~fO у nШ Ш
с.lучајIПШ:
арво: ~"e. .:Ј.абду.да ТЦЧС Т, ј.
.i
кад
да 1Т
једна
уговор,
уговорна
а
са;\ю
страна
природе. ):rQBQPa,
~шеJlII
да
друга саСВШI НСIШ другн:
НУ...\II ствар да пр6,Ј,а,
закључује
н. нр: једна
а друга је IIpllMIt IШО поклон.
гома је С.'Iучају еасВlШ очешцно,
да
'тра н а постоји потпуна нссаГ.1аСНОСТ.
шшеђу
У
уговорних
-
друга, Ем .. се. зн,б.lуда односи на км:ву г.l1шн~.,. .)1"·[У_~'гQ..ворног пре,\~Шl'~даК,lе ю=tА j~ б..Уl'.на И.lШ ве.,у,1l!-;8. Смат џају се за такве Ol}e особине: .материја, ОД које је Ilре, \~( e'l' начшьен;
3I;Iaменитост
нэраД IIО, старина нредиета,
онога
који
lIopeKoIlO,
љегово
је
предмет
:3НЮ1еНИТОСТ
",ег( в ог преt~шљег сопственика 11 љегов особени об.нш; П.
lJP : f:УПИО еЮI ствар од ~iесинга,
да је ;J.laTHa, И.Ш купио \(Щ'. II IO
за коју С1})[ :\ШС.JIПО
СЮI слИI,У, ва коју са:\I погрешно
да ју је и:зрадио неКII С.lаван
живописац и
т.
д.
Јщ'НО је, да у тим С.1учајЮ1а He~la праве сагласности и;]
"l~l)y уговорних страна.
у трговаЧIШМ УГОВОРИ;\ОIa :..:аблу да у личности сауго /30рача, по правилу, се не сматра IШО битна,
али ипак бити случаја, I:ад је" 11 код љих таква; н. пр: кад
мож
jl' р0 6а продата па почеt: погрешно Јовану, 11е '1'} у II Т. Д. 3аб.lуда у IIоr;уди,
у место
са l:оје се уговорна страна ре
IШf.lа да заК.LУЧII уговор, НIIЮЦ се не с"штра као битна,
па ;lато се II.
пр :
HCliO
Hif
уговор
не' ~lOже због
ље поништавати;
је l,УПИО робу, јер је погрешно мис.ilИО да ће
се та р06а YCI{()PO много ТРЮКIIТИ, И да [Ie јој цена јако сн.оч и тн.
279. угово ра
11
MOiHe
У с.lучају заблуде проглашеље неважности се
траif-ШТII
код
0.\ 1:<1.Д је уговор аакључен, жеlbе је по зар,ону (~
су да
јер,
937 .. rpal).
СЮlO
за
три године,
после тога рока, тра
зак.)
већ застаРИJlО.
t37
\ ОАСЕК
11.
-ДОЦА.ЭНА СРЕДСТВА у ТРГОВАЧI\ИМ АЕ.АИМА.I)
340. - }' предњем смо одсеку Проучили. како се 'Уговори заR.IЬучују и извршују. У овом ће,МО изучити како оОе, они доказују.
Доказом се назива сваки онај начин, којим
341. -
'Се, према закону, може утврдити пред судом истинитост
оспореног дела или тврђења. ТаRВИХ дока3а (доказних средстава), има више, а по нашем закону(§ 75 трг. зак.1 у' трговаЧК}iМ се делима могу употребити ови: јавuа, исарава, uриватuа исарава, uзвод uз сенза..tсхоz apoToxo..ta, хореспо'Ндеuцuја, трzовачхе ?<њuге, трговачхu рачуu, и сведоци. у закону се истина не каже, али cBaKojaRo не може б,!ТИ сумње, да се и трговачки послови или уговори могу
RaKora
АОКазивати и средством осталих доказних средстава, која
постоје у грађанскоме праву,
•
-штаха,
uризнања
342. -:-.
и
а нарочито средством ве-
за1<..tетве.
Неки од
тих
доказа
(извод
из
сензаЛljКОГ
протокола, Rореспонденција, трговачке књиге и трговачки
рачунl засебни су трговачком
праву
тако,
да· се њима
могу доказати само трговачки уговори. Остала пак дд казна средства; ћОја су заједничка трговачком и грађан CKO~I праву, у трговачким се делима могу употреби'ги у извесној мери слоБОДНије и више,· него што се допушта
у грађанским ПОСЛОВИl\Ia. То долази отуда, што је, због брзине трговачког саобраhаја, преко потребно, да се тр говачки
послови
могу
свршавати
ности
са' што
мање
трошкова.
и
343. -
ђанским,
са
што
мање
Формал-
,
И У трговачким споровима, као год
терет доказивања лежи на ономе,
у гра
који што
тврди или тражи.' Тако, онај, који тражи извршење какве обвезе, дужан је доказати, да та обвеэа постоји; а који
•
тврди, да се обвезе ослободио, IIма опет од своје' стране дока.за'ги, да је ту обвезу испунио или да је она на други
какав начин престала по закону постојати, осим ако за ЈЮН, из каквих
особених разлога,
чају не нар~ди друкче,
1)
у IЮМ посебном слу
као што је наредио на пр. код
О Аокаэу уговора говори се ОllШllрНО
виhа, Теорија
zpal)a1iCIiOt
У' де,ЈУ
г, .\ЈlAре ЋO!Jђ~
судског иостуика, Аруга половина.
1891
ГО,щне.
..".,.
_-
......
--~-,.-
160 роба }lOра тада веn постојати. У том је погледу caCBIfM ДОВО.ЬНО, ако она постоји онда кад је одређено да се эа кључени уговор изврши, т. ј. када по угевору продавац
има да преда продату робу. Нод продаје будуnих ствари, ва које се не ана насигурно да ли ће настати н. пр: про
дата будуhа берба каквог винограда, ИДУ~lа вуна од ка квог стада п т. д. треба па:шти на то, шта је у ИСТИНII продато: да .ш сама ствар или само нада на љу. У пр вом случају закључен је уговор о куповини и продаји, а
у другом одважан уговор
(уговор на среlјУ),
Ако вино
град роди, купац је у оба с.Јучаја дужан платити цеАУ уговорену иену, }laKap родне био Вог :Јна како обилан; али
ако
виноград
не
рОДII
да се )lOше сматрати као
пац, у
ПРВШI
с.lучају,
нинако
11
није
да.
или
рОДII
тако
ма.Ю
Нllје родио никако, ку
дужан
плаТIIТИ
уговорену
цену, јер је уговор о куповини 11 продаји обичан_ теретан !уговор
Iкомутативан) ,
а У другом случају, мора; јер је за
/к.ЬУЧIIО уговор на среnу. н.ојJl су пак 0.\ та два уговора ! уговор не стране аак.ьучиле, обично се може распознати : 110 УС.IOВlIшt под КОјЮIa ј<' уговор закључен, а нарочито
;110 уговороној цени ..\ко је цена сраамерна обичној вред . ности продате будуnе ствари, узеliе се, да је закључен ; уговор о куповини и предаји, а ако је СУВllше ниска у ;срављељу пре\!а љој, пре'l'IюстаВИ~lе се, да је закључен одважан
УГОВОР.
415. -
Псто тако важи уговор о куповини 11 про
даји и онда, када продавац љиме отуђује робу, коју нема У трену'ГКУ I-,ад
се
уговор зак.ьучује, т. ј. ако продаје
'гуђу робу. Нао што зна}ю, уговор о таквој куповини и продаји има У трговаЧIЮ}1 праву своје особено име, зове се: уговор О набављању. Предмет тога уговора најчешhе је роба, која је одређена само по роду а погођена пре}fa извесној мери (килограму, литру, метру и т. д.).
416. -
Најзад ваља нам
напоменути,
да
продата
ствар не треба да се састоји у суми новаца, јер у тшl случају »кад се новац за новац, мањи за веnи, среСFЖ за златан, и т. д. мења,
по нашем закону
(§ 633
гре .ђ.
зак.1 није куповина и продаја, него промена или траМI а. б). Цена.
Односно ње наш закон поставља ова вал '1а
417. правила,
и
то:
~.
161
1). Она се мора састојати у ковцу, металном ИАИ па пирном, јер ако би се састојала са)1O у каквој ствари, .заКЈЬучена погодба не би била уговор (ј куповини и про даји, него уговор о промени или трампи.
Али ипак цена не мора бити ни сва у новцу, него може бити помешана из новца и какве друге ствари; само, у том случају вредност новца не сме бити мања од вредности те друге ствари, која с њим заједно сачи:..
I§ 643
њава цену
грађ. зак.).
у трговини се и онда узима да је цена измирена кад је купац на њу издао меницу,
јер се у њој меница
са.
сигурним потписом сматра као готов новац. (Она се због тога и зове: трговачки новац/. Са законског пак г ле дишта то није тачно, јер кад је купац на цену издао ме
пицу, по закону се има сматрати, да је он тиме свој дуг
сюю претворио у менични дуг, тити
који
ће о року
ИС,пла
новцем.
2).
418. -
Она мора бити одређека
(§ 646
грађ.. зак.),
јер без опреде.lЬене цене не може ни продаје бити. По правилу,
цену
одређују
саме
уговорне стране
споразумно, али оне могу тај пое~о оставити и другоме, .ако
она
само
у
:може
уговору
доцније
назначе
какав
одредити без
начин,
по
садејства
коме
се
ма које од
љих. Таквих начина има више, најчешhи су ови: ај. Да цену прекине неко лице које је у уговору по именце означено. У том је случају уговор зак.ључен пре
gYTHO под одложним условом: а-ко се цека одреди; јер .а.ко означенq лице не буде хтело цену одређивати плн не буде МОГАО, н. пр: душевно је оболело, умрело је, и т. д . .зак.ъучени се уговор има сматрати као да није био НII каво· ни
закључен.
б). Да цену прекину неколико
њих лица која уго
вор означује поименце. И у том је случају уговор закЈЬУ чен под поменутим преhутним условом.
Ако
се
сва та
.lшца не би САожила о цени, закон наш (§ 648 грађ. зак.) узима да је као цена одређена она сума за коју је била вишина гласова. Над се пак гласови поде.l1е на више од две суме,
одреди1.'И
тада се има сматрати, да се цена није могла
и
према
томе да ни уговор
никако није
эа
кључен.
вј. Да се за цену сматра средња цена, коју купљена,
-односно продата роба тпОВА'lltо ПРАВО
имала буде у оно време када се 11
~
I
164 него ј едино казни
и
да
може
тужити
накнади
продавца
и
захтеваТlf да се
штету.
425. - Ако се продата роба, која је Bel1. одвојепа и тачно (индивидуално) одређена, има по уг овору I-iУПUУ предати доцније, продавац је тада дужан да је
до
пре
даје сачува и преда неповређену, јер је та роба по за кону (§ 658 грађ. зак. у вези са §§ 636 и 63 7 истог за кона )
на љеговом ризику
даји па све до рока
од
заКЈЬучења
предаје.
Све
времена,
уговор а о про
штете,
задеси ле у том
размаку
падају
њему на терет,
макар оне потекле и
које би робу дакде,
једино
од сл епог случаја.
Од тога се изузимају само штете, које без к ривице про давчеве задесе робу продату гомилом (ђут уре) на пр . АУћан еспапа, стадо оваца, чопор говеда и т. д. јер jt: купац дужан сносити те штете, кад год не преt)у поло
вину вредности робе. Кад се продата роба има
4 26. -
место, тада се по закону зак . )
(§ 290
грађ.
сматра, да је купцу предата
послаТ!1 у друго зак
11
§ 66
трг.
тек кад приспе у то
друго место и кад је купац прими. Све дотле њен је соп ствен ик
продавац,
и
као
такав,
по
напред
изложеНО)1
правилу, сноси ризик за њену пропаст и квар. По себн
се раз уме, да он може с купцем уговоритц, да роба пу тује на ризик купчев, али да то бу де 'l'реба ку пчевог прrrтанка . По закону се, међУ ТЮI, сматра, да је купац на то преhутно пристао, кад год је поименце наредио нако
да
-r-;ry
се ПОШЈЬе купљена роба.
Тада роба по стаје ње
гова како је продавац изда назначеној пр ИЛ1'щп , па
потом и пропадне, ње)IУ
l.1e
аЈЩ
пропасти.
Пошто предаја робе спада у дужност про
4 27. -
давцу, то на њега падају и сви трошкови који су НУЖНl1
за љено извршење. Тако он мора платити м ерину (став
1
чл.
1-0Г закона
2~ апр ила
1890
о ОПШТlIнској
год.),
трошко ва може бити
меРИНII
паковање и т. д.
(кантарини)
од
И односно тпх
друкчије, ако се нароч ито УГОВОРII
lIЛИ ако у месту извршења уговора постојп
такав трго
вачки обичај.
428. - Ако продата роба доноси плодо ве или какве друге користи, тада, кад год се друкчије не буде угово рило, П О 3аЈЮНУ (§ 638 rpat). ЗаЈ~) исти пр ипадају про давцу до времена које је уговорено за предају, а од тога
166 в ора о куп овини и продаји знао да је ро ба туl)
па је
,
Iш ак куп ио, не тражеhи изрично од про д авца гаранцију ПрОТ II В
од у зимања.
431. -
11.
HeAOCTaTI'e
Одговорност продавчева з
м ане н а ступа само онда кад
11
се испуне с п ОВ И УСЛОВII:
1. Да су недостатци на роби постој ал и пре љене I1 едаје .
А ко продавац
то
одрече,
купац ј е
дужан до
каз аТ II.
:2 .
.Ј, а су они скривени, јер за
ко :м е у о ч и падају,
(§ 556
HeAocTaTI..e,
грађ. зак.)
ниј е
к оји сва
дужа п
нш:о
ј емствов а ти, осим ако је нарочито у угов ору наз начено
де роба н ема баш никаквог недостатка.
3. Да роба није купљена гомилом (ђуту р е) т . ј . онако к ао што стоји и лежи без броја и мере, ј ер Т О]\[ СЛУ чају про д авац одговара за мане само онда, ВОрШl
на р о чито
примио
одговорност,
и то
ка
ј е уго
сам о
за
оне
недо стаТЈ.. е за које је добар стајао (§ 558 грађ . зак ) . 432. - Недостатци (мане) могу бити од д ве врсте. Оrш су 1! . 1И ~_~-!У1Ш,.. _(реџиби:шрни) u.ш.....дДШШџ . За прв~ се с) !а т рају сви они услед којих се роба не 1Оже 1НL1ШКО У ! ЈОТР ()1I 'l' И за потребу којој је намењена (н а пр. куп.ьена труб а ! ! Iто фа скроз је прогрижена, стока бо 1.есн а шшо прою !С.ю,
брашно ужежено и т. д.); за д руге ее опет уз им ају о н и, који роби само смањују употр еб .iЬИВ ОСТ а.Ш
ј ој 11 ту н е одузимају
сасвим
(на пр.
шт о Ф
је
ути П.Ш
l\р а l ' II н е г о што треба по мустри, стока Mp uтaBa, брашна м а.to ј 'О РЧ И , вино мало задише на буђу и т . д. ) ОјlI 0,\ TIГX н ед ос татака постоји у даном Iшје
CYAllja
има да
реши
према
случај у природи
јесте ПЈ[таље,
n:PII -
11 према
.'1Ш'Ю !а с џ ак ог појединог случаја.
433. -
Продавчева је одговорност за н ДO CTaТI е pa:.l-
Л I I ч на п р е м а врсти појављеног
'тат а к IЮ ДИКИ, тр аЖ Il
ра
купац је
недостатка .
овлашhен
к идање уговора,
да
на
ко је недо-
о с но ву
њег
тако да прода в ац узме натраг
р о бу Il в r ати цену. Ако је пак недостатак обнчан, купац Н С ТIIп а
нс
м оже
раскидати
уговор,
али
и ма
пра во
Ж lfТ lI, д" (;е роби цена смањи сразмерно не д остатку . П то г (:\, .
11 [Јо давац, који је прикривао какав в елики
Ta t~, ду а,а н је
накнадити штету,
коју
]ЈаСК ll даљ а уговора. Таква је иста
ч ева
11
купац
и Iа
одгов о рност
у l;л учају кад роба нема уговорен
о соб ине .
[ јН
('У
\:1
'гр ажи принудно извршење зак.ьуче.ног
уговора, сме-
.
t "!' ! ШI Ј ЈИ робу на сигурно место.
2,
да uлатu уг.оворену цену,
Ту дужност кунац, по прави.llУ, има да из
4 39. -
II{Ј! I III онда и на оном месту, кад и где прими робу, јер .\IУ llр О"щвац није дужан (§ 653 rpat), зак.) робу предати (i~:1 ц е не.
А.IlИ
0,3,
тог правила чини се изузетак:
Над је нарочито
,\) .
уговорено,
да купац
робу по-
I .IЩ; I I доцније, а то је кад је роба продата на почек. У том случају,
11
_\ , JIJ
продавац
није
дужан
дати робу
"C:~ цене, ако се деси да купац падне под стечај пре I!его ш то је робу примио, јер се у том случају по с.амом зак,
H:l I:()J! Y (§ 27
о стец.
пост.)
сматра,
да је приспео
I'!IJ: : ја полагање цене, чим је суд отворио стечај, (ј) .
Над је
купац
роСс (на пр. неко
1I
узнемирен
цене
све
државини
се јавља као прави
Т\Кt. ЖИ је преко В.Ilасти)
IГI'П,ШТУ
у
дотле,
јер та:да докле
он
купљене
сопственик робе може
продавац
не
задржати
ОТКЛОНII
У::IJ~ Щ lрење, или бар не да ,3,ово...ьно јемства, да
11e
то
цену
UР:1 1 ' I IТИ, ако роба буде одузета (§ 655 грађ. зак.). в) . Над купац паt)е на роби какав недостатак, јер у 'Г( 1.\1 С.llучају, као што знамо,
YI'()IJOP
или
тражити
да
се
он може
цена
или раскинути
смањи.
Ако купац не изврши ову своју дужност без
440. -
узрока (т. ј. ван ова три С.llучаја) , 3aIЮН ~ ( ',:) (ј грађ. зак.) тада даје право продавцу, који је робу
1,111';I BAaHora
1I[)('о(:1,О или је спреман да то учини, да бира: или да :утон о р раскине или да цену судом тражи. Над продавац IЈ,:1II' /,е ово последње,
он има
права
од купца траЖIlТИ
[[I)I'C'J. цене и закони интерес 60/0 на њу. Тај интерес тече 1),\
Ј Ю I:.а,
који је
уговором
одређен
за полагање цене,
од кад је тужба поднета суду, ако рок није уго IЮII(' II . Ао рока пак И.llИ дО дана тужбе, продавац пма
1111:\'1
Iljlа 1J3. тражити интерес на цену само онда, кад је то
,IO ' IJ! Т О уговорио с купцем (~
IV). 441. -
654
на
грађ. зак.).
Посебне врсте куповине и продаје. Уговор о куповини и продаји у трговини се
Bp.ll} ч есто закључује са какВlШ условом или са роком, те
1;6 јШlа не постоји берза, јер су онн,
пошто се уз њихово
поср едовање у месту зак.ъучују готово све веће погодбе,
IIОТПУНО у стању да покажу која је би.ш средња цена роб и при тим погодбама. Трговцпма је пак врло по 'l'pe ~H O, да знају ту средњу цену, како би на основу ње :\IOГЛ П сигурно изводити
своје
трговачке комбинације
II
llOсд о ве.
кон
4 70. - Имајуhп у виду све те користи, (§ 51 трг. зак) допустио, да трговачки
наш је за посреДНПЦIl
;чогу постојати у Србијll у свима трговачким местима, у НОјн м а је само ТРГОВlIна
ТОЛIШО
ра.'iвијена
да
се осеЬа
потр еба за ЊIПIa и где ОНII могу жпвети од свог посред rшч
ог
рада.
111).
Трговачк.и посредници, љихове врсте и љихова
наДJlеzност.
4 71. - 3а. посредовање у трговачким ПОСЛОВlIма ио :\1 се закону (§ 52 трг. зак) изискују извесна спрема 1I 1Iз в есне моралне особине, те се као .. прави трговаЧКII наш
пос редници (сензали\ признају само лица, која избере тр говач ко-занатлијски одбор оног места, у коме посредник ше.I И радити, и тај IIзбор потврди првос:гепени суд (у Ьеог раду трговачки), који је надлежан за то место.
Од кандидата за трговачког посредника наш
4 72. -
.'1ано н тражи да испуњава следеhе услове, и то:
1,
да је правно способан
за зак.ъУЧIlвање трговач
11
Ј:Н.' у говора, т. ј. да је пунолетан
да не стоји под ста
ра.те .Ь СТВОМ;
2, ГОГ
да није био осуђиван због преваре или због дру
к аквог
.l.yn.ba,
к:ч'а ктеран
3, ('[1
преступа
или
З .ючина
учињеног
из
користо
и да се у опште у животу С:\lатра као часан човек;
да је упознат
са ТРГОВIIНОМ у опште,
O H O~[ граном трговине, у lюјој
4 73. -
11
а посебно
жели посредовати.
Над потврди И:1бор, суд је дужан решење о
l'ШЈе приковаТIf на своје здаље,
IlOсредник обвезан
одмах
а
и НОВII је трговаЧRII
објавити
га
преко
»Српских
lioВl rHa«.
474. -
У jeДHO~J трговаЧКО:-'I месту !.fOже бити ОНО
.1IIЈ:0 трговаЧКIIХ посреДНIIка
ко.НШО
IIХ
је год
у ње:\IУ
потре бно, јер ШI закон НIIЧШI не огранпчава број.
r~:~"'~~~'" ~'.
..
"'~
"1:.,-
"
~'
200
ј
r
::~
нао што
смо назали,
друго него
рочни
диФеренцијСНII
посао,
при наме
посао
није ништа
уговорним странама
нинамо није стало ,21,0 извршења зан.ьучене погодбе, него једино' ,21,0 тога, чија ће се номбинација остварити, 11, према томе, но ће добити а ко изгубити.
У каквој пак
намери рочни посао зан.ьучују, уговорне стране то увећ
само за себе задржавају и ником не l,азују нити на пи смено стављају. Због тога, кад би се хтео са берзе ис тиснути диференцијски посао, морао би се на њој са евим
забранити сваки рочни посао, а то би било врло штетно за трговину. Ето, тим разлозима руковођен, и наш је за
,.
конодавац, по примеру свију
других страних
законода
ваца, допустио на нашој берзи и диференцијски посао, као нено нужно зло, нога се није MOrytHIO отрести. Тако је" он у чл. 15, зак. о јавн. берзама дао' ову одредб)т:
»При расправљању приватних спорова, који би по тицали из берзанских послова, нема места одбрани, као да тражбина има за основ посао разлике (диФеренцијСКII посао), ноји би Юlао да се осуди нао ОПК.Ilада или игра
(§§ 793
.-
'
11
794
грађ. зан.ј«.
Али при свем ТО:\I диФеренцијски се носао не оставља
без сваког ограничења, него се ипак тежи да сузбије И.ш бар сведе на разумну меру овим правилима:
а.) На обичној берзи, где се он највише и најопас није практикује, уговорним ~TpaHaMa није допуштено да
у рочном послу, који занључе међу собом, по својој во.ьи YГOBOP~ рок НО.llики ХОће, него су односно тога ограни чене на тако звани fin courant (крај теНУћег месеца) 11 fin prochain (крај идуhег месеца). Тако дакле, ту РОћ може бити најдужи од два месеца. Нод та"ко кратког рока нису ни могуlше сувише велине и опасне спеКУ.llа ције, јер обично се у томе року не могу ни ишчекиваТII сувише велике разлике у ценама које се не би могле предвидети или бар у неколико назрети, а кад се већ дају предвидети, онда престаје свака спекулација, пошто
нико није вољан да улеhе у сигурну штету. На робној (продуктној) пак берзи, то правило не по стоји; јер по самој природи предмета, који се налазе у
.:промету на тој берзи, није се ни бојати претераних спе :ку лација путем диференцијског посла, а осим тога ту су
'и рокови потребни дужи; а ту је и варирање цена много спорије него на ефектној берзи (чл. 15 зак. о јавн. берз.).
ПОС.IШI , 11OС'.1шt)
11 продајом, lюја је шзвршена обичним РОЧНlНI Јаков је са CTojaHO~I зак.ЬУ'lIlО продужни (ре
п ОJlТIII [) посао.
т апита.'lИСТII Стојану рВ '11<1 ,
јер
ПО)lOnу
.i:~рађуј е за ~юсец дана
( на
та је ногодба
ње он на
1()ОО
HecY~IIЫIВO ко
својих хиљаду дпнара.
с\.ш
и
за Јакова
) lO же бпти корисна, ако се }{рајем априла буде оства
РИ.1{\, lьегова комбинација
11
тада буде курс обвеЗЮЩЮIa
11:\0. :\ ~;o тада курс обвезницама буде пао на
.laJ.i.OB
динара, ће тада обвезнице купити за два динара ниже по
но)нц у, 11
обвезница
него што их је продао.
I~aд их преда Стојану
њега ПРИМИ уговорену цену
0,1,
61111е у добити за
.• IIКО
99
дин.
\100
по комаду),
[()О() динара, ТЮI:1Н :за ОНОЛIIКО за ко
ј е IЮ,' првог обичног РО'lIlОГ посла, који му је испао
IIIЮОВО.ЬНО,
упао у штету. :\КО }-;рајем априла курс об1J'.lIIl1 ц a~Ja буде пао IIшне од U9 ,џшара, Јаков nе бити
.:<1
ТО.,1ИКО у чистој добнти.
I , ада се УЮIe у обзир )'.lOга, \1f~)Ja и мала
у продуаШШIе
.11н·те Петар
11
Стојан,
I-;ojy I:Y
(Рl'Јюртноме)
у ова два при пос.ЈУ канита
види се да је I.Iетар био <;>бичан
:::фю авац, који је Јована IIОС.1УЖIIО са својих
98000
дин .
. :а
жюец дана, а Стојан да Је Јакова послужио за исто tlpe~le CrJ, својих 1000 обве;зшща . .\.Ш, ~Ia да се то тако
'11!l1ll,
ИlIaI~
се
~lOpa узет,
да
су ЉIIХ
двоЈица ВрШIl.llИ
~'.,lOГY KYlIцa и продавца; јер су одиста то правно
То
I шје
теОРIIСIЮ
ca!110
питаље ј
1I 1'~11;'Г П ЧНОГ великог значаја.
јер оно
Ј:А. ПIIТCl.lИсте БИЛII оБНЧНII ;зај)lOдавци,
Jt.\1
(~e С)Iатрати
љихова добит
од позајl\IЛ,ОIlОI' I-:анита..lа
120/0
ва лобит,
I-:ojy
:зове со:
ij('p,Hl.HCKOM,
берзаНСIШ споку.lallТlI дају капита HOBцe~1 у ПРОДУЖНО~I
је тинију се то цени
lIабавља IIIH:
те
цену
послу
Ј2.!Ш'1р.'-il'еРОl'I). Папири од вредно-
1"1'11, I :оји дају дивиденду или интерес,
1;;I , Џ1
11 (§ 601. грађ . .
ll1сгюra за љихово учен1hе
\onuj
би.llИ. свога
као интерос на позајмљени капитал
• ::tI,UНJ I Ka).
IIU
11 11
На IНlе, ако се узме да су
IIIH'
ЈЈ(' ('\Је преlш
има
обично се продају
кад се отуђују дневшш ПОС.llом, него
чини рочним ПОС.lOМ. Та се потпуно
паПllре
оправдава
тиме,
рочним послом,
не ,\ођо служи се ценом, и ако
Ра3.шка
што
аа све
купац
у ЊН када
време док
за то време у ње
Ј'ОВУ к орист тече и дивиденда или интерес који куд.ъени II[ШIIРИ доносе. Тако дакле он тада има две користи,
па
209 свакојако има и рачуна, да те
папире у рочноме поулу
плати скупље, него што би их платио дневним
послом.
Али тога вишка не мора увек бити код оваквих па
пира, ма да се ОН готово увек код љих налааи. На име, доста
се често
дешава
да се
папири
продају
дневним
ПОСЛОМ много скупље него рочним. У том случају вишак цене,
•
који се има дати при
куповини
дневним
ПОСЛО~I,
З0ве се дечой..tdерогt). Депор, који је само изузе'гна појава, дешава се најчешhе с тога, што су многи употребили на бераи тих дана право есконта и за тај мах привре мено ПОДИГЛИ цену дотичног папира. Тај се папир данас продаје скупо, али је извесно да 1-1е кроэ. који дан љегова цена опет пасти, па зато се
на рок и даје јевтиније.
Сасвим је природно да се капиталисте журе да ко ристе овим разликама у цени папира од вредности, што
се' огледају у реп ору и депору. Тако, кад је могућно до бити репор, они купују папир днеВНИI\I послом и одмах га продају скупље рочним послом. На пр. акције надру гине данас се продају дневним послом по
140
дин. комад,
али после месец дана, эбог дивиденде која сваким дащ),м
придолави, вредеће нешто више,
-
140·50
П1'lталиста данас купи 1000 задругиних
дин. АIЩ ка
акција дневним
ПОС.llOМ и одмах их прода на рок од месец дaH~, .он' ће
после месец дана, на место 14.000 динара које Је ~aHac дао, за њих добити 14.050 динара, дакле добиhе .5'0 ди нара више, а то му представља годишњи интерес' 4.0/0 и нешто више. На против, ако је у иэгледу депор,
талиста, данас
који има
1000
дневним посдом
-капи
эадругиних акција, ,продаhе их за
140·50
дин. комад,
а у исто
време купиhе их на рок од месец дана за' 14 О' динара, па ће и он бити У добити
50
динара. Вршеhи све опе
рације I.репор и депор) капиталисте врло' корисно ексП.llO атишу своје капитале;
јер
репор
и депор "врло
често
представљају добит много већУ од 120/~ инт~реса. Осим тога, они се при томе много мање од qби;qног эајмодавца
ивлажу опасности
да им пропадне позајмљени капитал;
јер га они, эа све време, имају у своји~ рукама: у С{1У чају репора акције су код љих, а у случ~ју депора, но
вац ИI\I је у каси. Због тога се кап~та.lЦ'ICте ни најмање не устежу да берэанске спекуланте послуже својИI\I ка
I1италима или папирима. У Паризу
okO
берэе има врло
много малих банака, које готово искључно раде репортним TPrOBA'IKO
ПРАВО
14
н ај.\I у,
па абог тога се она и шtaју сматрати СЮIO као
обllЧII l1 најамници ИАИ раДНIIЦИ
Т Ј а ш закон (~ 75 трг :зак.),
Illl liaH
YC.ll.OB: cpeACTBO:lf.
не тражи и тај
особе н им превозним
(пос.lеНIЩИ\.
:lleqy
тим, за појам возара
да се пренос врши
некю[
Према томе, све је Једно
Ha~,o возар, који испуљава нредња два'ус.юва, превози, да
.Ш:
I\ оњима, маагама, каМИ.la)lа, RО.ll.има,
IЩ С1\[
И ЛИ
Rаt.ВIШ
другим
же.1езн
.ll.aqOM',
средством.
У прво врюlC трговци су били сюш во::зари
555. -
своје р обе, а тек доцније, 1шда (;е трговина,јаче развlI.lа, ПО'lел и су
Haj:llaTII
нарочите људе, који су им робу пре-
110
И.IИ на својШI кољима, колима 11 т. д.
А.II.И, 1I тада
ОД
lI,е
сами путова.IИ,
нису ра;цваја.ш, него су
'IУШ1.ју~1И је
11
н
t:e
узгред ПРО,\авајуlш. Тек кад се трговаЧКII
потпуно развио,
("aoupa llaj
уа љу
lючелн су, на време преноса
Ј IOИ р а ваТII робу преносиоцима, и тек од тог времена пре-
1-10'
т у ђе робе постаје од обичног
грађанског нај:lШ за
..:ебан трговаЧЮI уговор о преносу, а преносиоци од обпч
нпх најашillка возари и.ll.и кириџије, добијајуhи карактер тргов ца.
б) . . 1ш~е које ша.ье робу. lIаш га закон зове:
556. -
.• О н о је обично И.ll.И продавац, који продату робу от
llИ/U ll .ьач
пр.ш.ьа купцу, И.II.И купац, 1;о.1и купљену робу шиље у
)leCTO
ГД~ "у је радља.
557. --
Робу, коју шаљу у какво друго )Iесто, тр
I ' ()IЩII обично не одашиљу сюlИ собом, него се најчешhе 1'.Ilj a,u УСЛУГОМ
оних трговачких посленика који се зову:
'11'1/ Јllш.ьачu (екснедитори, шпедитерщ. То су таква .lица
t;oja
с е стално и у виду :-занимаља баве тиме, да на.'lазе
но . Јар е за преllO(; туђе робе и да исту преко њих отправ
.1 , ају ГДС треба, али не у ЮIe онога IIILЈ.ы\, ч а),
нису н ишта
('
(' 1I1ш .t1 и
.1,:(,(;.1
који
је шаље
IПО
!illl'д _у IBIe _{;'BQJ.e-сдllСЈ'_(Ј~~'t!:0' Отправљачи, д3.к.1е,
АРУГО него
кюшсионари,
;за цељ Аа за рачун
својих
који су ,себи по
комитената
(поти
са во;,;арШIa закључују уговор о преносу.
[{ ад се ПОlIlи.ъач ПОСЛУЖIf отправ.ъачем, онда ее за-
1:, ,.~ 'I yjy II/Ј['
два разна трговачка уговора,
КШIИСИОНУ,
између
љега
и то:
и отправ.ъача,
УГl!IЮ Р О преносу, између отправљача и возара.
(\1, та два уговора Be~1 смо јЩII
то
ГОВОРИ.llи. Овде
да додамо, да отправљач,
арво
и
уго
друго
О првом
Иl\ШМО
само
по нашем закону, има,
~24
није одго в.оран није
првобитно:\{
примаоцу
само
онда,
када
11 3.Ј,а о дуп.шкат товарног листа или спроводног пи
'ма
ил\[ пр ијемну празнину,
натрад о
поши.ьача (т.
579. - 2.,
2
или када
и
3.
~
те
исправе
узме
ж. прав.).
59
да робу сачува па uуту у стању у нам је
UР(l.IЩО ! :~ 64 и 69 трг. зак и ~ Та д руга дужност возарева
64
ж. прав.). из оног
потиче
де.ш
говора о преносу који одговара грађанскоме уговору о
остави .
О бвезе, које има возар на основу те
дужности,
СЈ1ичне
су обвезама
свем TO)I,
и ме!)
оставопримца, аЈ1И,
њ их постоји знатна разлика.
п НО
11 lJу њава
као
80ј
при
Оставопримац пот
своју дужност, ако прим.lbену ствар чува·
сопствену
(§ 570
грађ. зак).
За
пропаст ИЈ1П
квар те С'l' вари он стоји одговоран само IШД се до каже,
ај
ште т а настала једино зато, што поверену му ствар
Hllje чува о 0.1. во ра
ни толико, КОЛИRО обично чува своје ствари.
се, међу тим, тражи ~I1IOГO више. Он је дужан IIе са\1O да робу чува бриж,ыlВО као уредан трговац,
него 1I да је г;ачува. Због тога се узима, да он није ис
IlУЮIO СВ ју обвеаукад {'од се роба поквари на путу ИЈ1П 'аС!3IШ
II[Ю llадне.
Роба се
580. -
сматра
има ДОlщз а да је уништена,
кога уаро ка,
за uроuалу не него
само када
и када возар,
l\Iа ЈН
није у стању да је преда примаоцу
у И3-
песном рш:у на пр, кад је иагуб.ъена на путу, кад је где затурена у стоваришту, кад је погрешно УllУГlена у друго Јесто , юtд је погрешно предата другом лицу и т. д.
Но
ЛIКО пщ{ треба да протече Bpe~leHa од кад је возар робу требао ГЈ р едати јод предајнога да ј
lI[ю пала, а не само
Јlи ' гањс
pORa),
па да се може узети
да је пренос задоцњен,
јесте
I{ој е се има решити у сваком ПОјављеном случају
пр м а Iье го вим особеним ПРИЛlIкама. На железници се, ~!еђУ 'l' ЮI, см атра, да је роба загубљена (пропаЈ1а) чим про тече
4.
IIедеље дана после предајнога рока (т.
4 § 64
ж.
праП. I , а оутнички пртљаг чим истече треlш дан од кад је н а
УI!УТ ИУ
станицу
нриспео воз,
којим
се
он имао
IlpeHcTII.
581. -
Што се пак тиче нвара, аа њега имамо реhи
да 011 ПОС'l' оји u'гању, је
са;\!
IfЛ И
кад год возар робу
кад год је
(] р им ио.
преда
не
преда
у добрш(
у горем стању него
што
258 Ј- Београду
апрп.ш
15
1899
год.
Од 5000 дин. У злату
За два месеца од данас илl:tтите за ову ирву меницу
ио наредби д
п
н
а
р
мојој сопственој п
а
е
т
су.чу од у
хиљада
алату
вредност у роби и ставите ист!! У рачуН ........ uзвешТај На гаси. Бог дана Спротановиhа, трговца из Београда. Ненад НенаДОВПћ
1I.tali8.lb
КОД Нрачарске
адруге
4. Време над f.e се меница иАатити (т. 4 ~ 80 и т. 4
§ 162
трг. зак.).
881. -
То се време мора унапред означити у са~юј
меница једним тачно одређеним даном, јер је притежатељ дужан да на сам тај дан тражи исплату суме меничне, И, ако
му
се
предузме
она
тога
потребне
дана не положи,
кораке
трг. зак.). Према ТОхЈе, зависи
за
да одмах сутра дан
наплату
(§§ 137 и С.1ед.
рок плаtшња менице не
од l;aKBor услова
или каквог
догађаја
сме да за
који
се не зна хопе ли се збити и кога дана поименце. Због тога се не може сматрати за уредну меница у којој
би
рок П.1аhања био назначен на који од ових начина: )!пла тите .... до 1 децембра ове године, или :... ирве неде.м де цеl\Iбра 1899 године, или :... 1-0Г децембра 1899 године, ако Јован, буде илатио кирију, илн :... кад се Јован, ожен,u, илп
: ... кад Јован, умре, и т. д. 882. - lIаш закон (§ 99 трг. зак.) није како Ro ХОће одређује време пла~lања менице,
оставио да
него је по бројао неколико начина на које се оно може назначити у мени ци, а сваком је оставио на вољу да избере онај од тих начина који му се бу де најбо.ье свидео. Према TO~Ie, у нас се може у меници време IIАаћ.ања означити само
88З.
-
на један од
ових начина:
а) једн,им oиpeдe.ьeн,u.м даном ИАИ uразнuко.'tf..
Таква се меница зове aHI!fIl!p, !AeJlJl.qa. у њој се време пла~lюьа може означити ИАИ каКВЮI
Ka.teIiOapC'h. и.и. дaHO~1 (као на пр. ») илатите 1 дече.\tбра 1899 ... ) или каквим uразнu'h.U.и. (као на пр .... на Митров дан ив~ zoOulie ... (( i или јеДНIIМ од ових израаа: ~y,
267 свој прпје:\{. Над год се пан у до~шци.шраној ~fеници до1tIИЦIfлијат не знаЧIl,
тада
се увек Юlа
узетп,
да
11e
ту
меницу плаТIIТИ у домицилу сам трасат (акцептант), од носно
издате.ъ
сопствене
менице
.
Меница се Домицилира најчешhе 113 ова два
. 697. -
разлога, и ТО:
арво,
што трасат
(односно издате.Ь
соп
ствене менице) преДВИђа да о року неће бити у месту свога пребивања него у KO~I другом, па му је ту и по десније да меницу плати; и друг.о: ШТО трасат (односно издате.ъ сопствене менице) пребива у KaHBo~1 сасвим не знатном месту, а новчани заводи не ПРИ~Iaју радо на ес
конт менице
које се имају
платити
у таним :маЛIПI ~Ie
стима, у близини којих немају својих Филијала. 698. - 9. Вредност у новцу. есиаиу, рачуну иJlи на други НОЈи начuн ириlIљену (т.
9 § 80
11 Т
7 § 163 трг. зак.).
То је она вредност што је рюштент даје издате.ЂУ у
размену
за
меницу.
Наш се закон не задово.ъава само ТИ}lе, да издате.Ђ изрично изјави у ~Iеници да је IIсправно при~шо ту вред ност,
него тражи још и то,
да каже
и у чему
саСТОјада, па раДIl примера наводи, у новцу
се она
(у готовом
новцу 1 или просто У готову), у есааау (роБИI, ..ЈЈ....Е?:.":iЮ!:.У.. (т. ј. кад је за ~ЈеНИЧНУ
суму Qд~_еJi_.њ.ш:о.в... _Рз.~!у'~.9.д.
ремитента) и Т.:._А.
Код вучене менице на сопствену наредбу истина не постоји ово давање и ПРЮIaње вредности, али се ппак и
ту ставља напомена о њој, и ТО обпчно изразом: ност
-
у
.меuе
вред
ca.'l-toza.
Свп до caA:a-iisложени саставци пмају свога оправдања,
који више, који }laње, али овај, о ком је овде реч, нема га
баш никако. Његово се означеље на менипи своди на голу Фор}[у ноја се мора испунити, ако се не жели да cal\~o због ње меница буде неуредна, п да као таква не важи.
Б). YlleTЦU lIенuчнu.
699. -
Неке од тих уметака ве[l смо упозна.ш про
учавајуhи меничне саставке. То су:
1. Означење: да се вучена меница издаје на наредбу самога трасанта (.меuица на coaCTBCI-tу наредбу) (бр. 660;. 2. Означеље: да се ~Iеница IIздаје по наредби, п.ш за рачун кога другог, т. ј. средством uуно.моfiника илп 'Ко
.мисионара. (бр.
641-644i.
...
27 Непотпуне менице.
111).
Меница је непотпуна кад год из ље изостане
704. макар
11
Ю IО један
II
т
треб
од њених
и ад се који
битних
саставака,
од тих саставака
не
а тако
напише иако
по закону, ~_ .. ~ .J.leдlеДЦ1l_Ga&rаВIIИ щщтраЈ)" кш>
AЉ-J~ В ШЩIШ IJ нема
и у те.кст
(на пр.
менична сума написана је
циФром; изостављено
је да се испред реми
тентовог Юlена стави израз )}по наредби(( и т. д.). је исто
т а ко
непотпуна
и онда кад је
који
Она
од њених
бит н ах саставака саСВЮI нечитак, избриеан (израдиран), пр
мазан,
705. -
о тцеп.ьен
и
т.
Наш закон
д.
(§ 81
ницу не см атра за меницу
RaНoBe
трг. закЈ
непотпуну ме.,.
нити признаје да у њој има
lеR ичне обвезе за издате.ьа њеног (трасанта, од.;.
НОС IЮ ИЗ ате.ьа
сопствене
l\iенице/.
Али
то
никако не
знаЧlI, да ј е таква меница без икакве правне вредности; ј
р,
11 ак о она не важи као меница, lЦlil.К. њен изд.э т е.Ь
r стојн
r
Qм ези lшема
своме сауroНQрачу
реМllтенту,
-
bl.!L само H~...у. .м.еuuчнQj~ . .lleI'o.~_aful9.Нoj гра.ђанС Ro.l!!::!.!l
Ј т говаЧЈ:· ој, .1LI.Q_.ЩН~.l\1а .. шшрО.ш.. ..QНQr... uрашr.OL'-ДQСЈ~ lЧI ~a је о на потекла.
706. -
Нао што смо напред видели (бр.
ЮlЦа Је б ит на основа
и неопходна
6161,
претпоставка
ме
свију
оста.1ИХ м е ничних уговора, па због тога, кад је она не:-_ потпуна п као таква неважеhа, наш закон (став 2 § 81 трг .
Cl'olaTpa
ак l
·та.Ш
да немају
меничне
важности ни
п о редни меНIlЧНИ уговори (пренос, прије~1
Нllч.но је) ICТВО),
који се буду на основу ње
и
сви
1'o1e-
закључили.
707. - Тако строга санкција законских одредаба о С I IО.Lаw њој ФОРМИ менице (~§ 80 и 162 трг. зак/ по требна је з ато, што је меници задатак да брзо цирку Јшwе, а о на тај задатак може 110стиhи само тако, ако у себll тачн о садржава све оне саставке, који јасно одре
ђују л м,
t еRи ч не обвезе што на основу ље постоје. У оста сви о ни, који би се могли оштетити услед такве
строге са нкције, имају сву кривицу за то сами себи при писати
је р су,
увидети,
R
да је
простим
прегледом менице,
могли лако
она непотпуна и да као таква по закону
важн .
708. -
Неважност ова,
што наступа
услед непот
П)'НОСТИ :'.l енице, јесте јанног караткера (безусловна), те
IЮСТ. Тако, 011 ако је [1\10 Llздате.ьа IЮА,\lетнуто, ипак вс TIIНlITII
IIрllје.\l
I!CTIIHIIТII
11
пренос YC.16A
'гога
не губе
Iшшта ОА своје B1'UKHOCTIIII. 1* 83 трг. ",a.K.I : ", Аа..ье • • ме IIIIЦОМ, на којој је Прllје,. ]Ј 11.111 IIреиос по..tuетиут, би вају оБВе3НII СВН ОЩЈ IIf I ДОCl\.ПТ I I 11 ilЭААте.Ъ '{ији су ООТ ПIIСII IIС1'IШIIТН"
I§ 8',
Та заКОНСliа UlТО на меlllЩII
трг. 3а!".}.
одреАба Il\lа свога опраВА,ања у томе, са СВa.I:;ЩL пa.:ruucО.\Lдаста.је сасвим м_
('('СНа :\~е~IIЧllа обвсза, те је по томе 11 сасвим равАОЖИО, Аа ТО, ШТО обвеза једног }lсrIllЧПОГ ПОТП II СНlIка ПО закону
нс ваitш, не ~IOЖО НlIкако 6111'11 УЗРО1i ;ја II св&жење и об веза СВllју оста.lIIХ
МОIIIIЧIШ'{ обвеэнш:;а, .t\оји су на тој
\r6НIIЦII пуповажно да.НI свој ПО"' IIIIC . \1 11 смо се, у оота .10)1, 8eh УllOЗП&.1lI са 'ГШI врдо DaH;НlI\. IIpaBII..10M иевич нога права онда I;:\,Д је
6110 говор о меНllчuој 06веаи во
спосоБНIIХ .llща Iбр, 6:-Ј8),
712. НIЩII ,1а,}1ШО
110
еебll се раЭУ:\lе, да .1I!Це, које је на ..е
ПОТflll сато, 'Г. ј,
које је
APyrlI
на њој ПОТ-
1111сао 6ез њеГОВОI' ;mа ња 11 О.Ј.обреља, по 'Гај меници 118 )1О;Н(; бll'Гl1 IIIIК
Tyt)
06ве311 НII ,lIIце,
које је
неов.taшhево
liOТJ1IЮ, јер се за )[СIIII'IJIУ обвезу lIeoDXOAНO
'Гра;КII ПО'ГПlЮ обllезаног . lIща , а ОВО .шце свога ПtJТnИса
:\leI)YTIIM ннје Аа.Ю. То .lIще, ва то IIсов.1ашnено ПОТОI" е llвањ е, "О;-I-\е одговараТII 11.111 Щ)IШII'IIIО, 11 ..111 грађански.
713. -
lUTO
се 'ГIIЧС
оне друге врсте .1&ЖИИХ М&-
1:11ILlа, Чllј је С~Аршај ш\КнаДIЮ за
IbIlX
11 l1еовлатнl.ено IfdMeљeв,
nаЖII IIраВII.\О: да је СВаЈщ од l ћll"0811 ];
IIш:а 060езаll само онако
11
ПОТПlIC
са,1O ОНО,lIIНО како" KOAIIRO
се у I \СТ II1Ш обвеэао.
којп су :\ЈеНlЩУ ве::'!НII су п о
Ilре~[ а томе, 01111 меНl I ЧlII1 06в8З1DIIUIt 11OTIII1Ca.1I1 тек I!ОШТО је IМMeњeK&, OIi-
њеНО:\1 1I 0ВШ I садршају, ДОК ОНII, који су
ПОТПIlС стаВII. 1II раНllје ,
олговарају нрема С3Аржају
је она раЮ1је ШIfi.1а. На пр . IIзм(;љена је C)'iI& ..еи......;Ј јер је ПОС.Је реЧII: »AIlHapa IЈет хЈI.ьада lt ДШЈетнуо .М ....М!, стоти на AeBeAeceTI1 , То је УlJнње но пошто је мевица ДРУПI пут IIреllета. У том САу чају: TpacallT 11 прва ш~досанта. одговарају за ПрВОбllТНУ cy~y:
а ДОЦllllјl' IIН,Ј,ос.:1. Н ТIf ва I1з мељену:
;:,990
тант НаЈ: , О,Ј,гооара за ону су му, I-\оја је
5000
АинаРL ~::I
611.1& ва I
274 по.шсаНО)1 меlШЧllOМ БЛilIlКСТУ, него на об~lчној хаРПјН, ако се IЮП1lше на бда.RRету ОД неДОВО.ьве таксе. 71'i'. - Ако се аРОПllCна та.кса не ОО.IOЖИ К&,I треба,
\ 1I ~11I
меНllца не губи YCo-1ед тога своју I1равиу вредност. нго
услед
те повреде
ГОРЉIIХ
заКОRСКlIХ
тада наступају само ове Аве
одредаба о такса
послеДllце, И то:
а ). Tal~Ba меница, на којој нема никако ИАН нема А.0о во.ыlO
тансе Ј
не
може
се
-
с.\щ:гра'ГII
нао
нсправа
lIе 1I.,lаТII
11.1111
не АОП.!lаТII
п ..1И
на СУДУ меmща
( ЦА.
IО
-
КОА Аруге 8А&О1'1
све
ДОКАе
се
такса
зак. о таксама).
б ). Над се по танвој меНIIЦII ДОЦIllЈје (Ю.1аже таК06,
IIлаllа се у име каЗ llв пет пута Beha Т8Кса него щто б. по зак о ну треба""о 11O,,1О;Јштlt да је на време П.1а.Ьена
36
1'1.1.
зак. о таксама).
МЕНИЧНИ ПРЕНОС
Уг овор о меllllЧНОМ преносу може се 8ак..ъ1·
718. -
ЧНТII у Tpll cau.BIIM раз.лIIЧlIта ЦI[ља. Уговор"е стране, ва
II)le, ТРЈI
прн
љеГОВО)1
за l{. ьуч е њу , могу
имат" јеАНУ
0.,\ 081
Ha~l epe:
а) , да IIfЈДОС8.II'Г УС'ГУПII меНlЩУ IШАосатару У својИВУ са св има пр а Вl1ма која она СМ РЖlt;
HU'tltU
то је uотаук
-
..,..
пренос;
БЈ, да IШДОСв.нт I13да
IIНА ')сатар у само пуномоћC'f'ВO
за НIlIJ ..щту м е НIIЧR е сум е 11 за преДУЗlIмаље свију И8p&s
које се П ОКа>ку . п от реб не раДЈI 'ос игураља lIаП.lате;
-
ТО је неаотауn .Ч8 Il U ЧnU
If
I,звршеЈЬ& ље.
u;penoc 11.111
.чfflЦ'«НО
ауно.и.оhство; и н ајзад В/Ј да. llпд осаuт Ааде ИНАосатару меющу у за..IOГУ, као гараНЦllју Аа
1\8
МУ се АО р ока II с пдаТI1ТИ какав А.УГ:
ТО је ,Н8НUЧ1tа Зtl .. tОUt.
У нашем трговаЧКО1оl заКОlllШУ \Зi
719. -
прописују се правила СЮIO
108-11
за прв е Аве врсте мсвичвur
преноса, па зато neMo 11 .\111 ОВАе ГО ElОР"ТIf јеАИНО о IЫIIIL За
ретка, меllица ла
пак врсту реhи I,емо са)1O ТО,
TpellY
О
11
Аа Iшдосатар,
дата
року
у
залогу,
1,Q:\te Иlilа,
је тим
А,а је ока ~
меН(lЧIIИМ: apeв~
на ос н ову љега,
нанлаТII меНIIЧНУ СУДIУ
11
да IIЗ ље IIЭМIlР.
прнмаЊ8, ано му АУЖАIЖ не БУАе IIСТО ДОТАе сам
.<"",,,,,..
Свн се т" меНIIЧПlI преНОСII Ilсuисују ва леђШШ меНllце, 11 то 110 љеној Шllрl1Н II.
720. -
~
276 000611"е . ПО САе о во г а rOTOBO ј е 11 3. IIIШНО 11 поменути, да се
у
на с
у
1111
м е lЩЧllOМ
IJр е носу
118
см е ОА.узетп
ње н а меНIIЧll а ор е в о ш.tb1 1 80СТ из р азо м:
)\ I t e по
кеницв
каредбu, "
KOjl1 611 се CTaBIIO пред IШ 6 1 1О М Itllдосатара на место из р аз а :
» ао н аредби",
725. -
2.
Вредl( ОС Т која ј е !Ip U .Ч. ье н.а за. прен.ос.
11 О ВАе важе с в а о н а пра ВII . l а Јюја СМО IIЭАОЖILIR на пр ед о TO~I састав ку НОД м е Нllце I бр. 698}. К ао ГОД 11 У м е АIIЦII , таио се н ето
116
н осу lюр а п аэ на ЧIIТIl
сам о да ј е
(1
у м епичном: пре
вр едн ост примљеН&,
не г о 11 ) ' (1 8 М У је прим ље l1 а I). З.
726 . -
т . ј.
AaTy.\t,
.
03Ha tleIb6
д ана, месеца
11
го
Аlш е, к ад је пр е н ос II з в рше н .
Тај је састаn а к Бр.И nаща l] '{ОД м е llllЧНQ l' преноса.
npeHora
ј ер се п о д атуму
м оже з н ати
о н да к аА ј е ) l е lllЩ У lI ре н ео,
је .1II
шцосаят.
и мао потреб н е оравне спо
соБ Н ОСТ l1 за тај посао , а. наР О ЧII ТО да м е НlЩ У ниј е превео. в е D осреДIЮ
п ред
ш то
he
му с е над
Шl а ње ~1
отворити
сте ч ај 11.1111 тек о о што му је IICTII Bel\ бlЮ отво ре н . Овна... ч е њ е датум а,ОСII М тога,
.leAy
ОВДС IIMa з н а чај а још
п раВ lIlI Х д еј става ~lе Ш I[Ш О Г
l ,е)1O
Д О Н Пltје
П ОС.IC рока ства,
која
Вllдети ,
меНIIЧ II И
пр е нос,
јер,
1I У
пог
као
ш то
кад се IШВрDIR
н е П РОИЗВОДII О ll а II ста правна Аеј
n.lal'laIba, II Щ\
п ре н оса,
кад је
II З ВрШ 6 R
п ре то га р ока .
ll аш се закон од а вац бојао, да ДУili ШIЦИ . прс ,\ 0&.4 ОО.! ст с ч ај , не пре н о се м е Нllце пол шт ете своје п о в е рио це,
н а ,ј е
paFlllj llM л аТУМО)t , и томе (§ 115 трг . зак .1 с.трого 8а·
бр а lllЮ н а меНIIЧ I:I О М прен ос у CTaB .ьaТl I cTapJljll Аатум, 11&.
pel,yj y tl ll д а СУД ОВ II О ll е, н ојll то ураде у кор"сто.ьуБИВОЈ н а)l ерн ,
liа3п е
као
ла
с у н а ЧIli Ill . 1II I>акву . Iажну исправу,
Т . ј . р об lfјо м Д О 5 ГОДlш а \~ 147 НрIlВ. зак . l . Н а ш зак о н о вде lI е 'граilШ , да се, п о р ед датума, на· 11 место у I ш м е ј е п ре н ос извршс н, а.ш се и ово
8 11 ,з чи
Јш ак обii'ii'iO став.ьа.
327 . ,tОСИ, Т. ј .
П р ва Н Ю:В IIМ
ШТО НОС1'
11. И.м.е 1t аре.1и.н в о нщ а , кој и .w.енuцу rq:мr
u.lte индоса.аl'l1. се Tpll саста вк а
.\ l еха. НlIЧ Кl IМ
мо г у
среАСТВО М ,
у п ре н осу оз н&чита
н а Нр . ШТС)IПАО"""
I Због тога Је и еурс ... ак UJТCilllLlll p101II1 ФО РМУ.lD.Р мек.ч.м . Dpa'l&jlctta 3D.Apyr a, Јер у Ibeilly CTOJII euco
га употрсб.Ь&lIа
IIрu.\I.Ьена, што
Је
110
заttСllУ псАQво.ыl •
.
I
а, К8AI.
,...... .,....
~j8
.Н\:з е, 11 одр едбе
§ 22t
грађ. з ако ника, 11 0 коме се такве
I lспраnе lIе MOI'Y О.d.узети ОД caBeCНl I X ПРllбав.ьаqа. П Рlt
732. -
ставља.њу
с во га ПОТПllCа , IlI l досант дуж а н ,
да
из над
је
lIеJfс пуљеног п реноса. Т. ј .
110 ~ak o RY
њсга ОСТ&ВI1
толико
(§ 110
празног
трг. 3&Jt. места ко ·
. tIIКО је по т ребн о, да се АОЦШ lј е могу It с пltсатв и ООТ&АН де .\ОШI 1I с пуњеllО Г
пр е но са ,
Т . ј.
и~,е
и
(' резиме
IIHAocaTapa, I1РЮI.ъе ll а вред ност 11 А атум . д аl: . l е, " Јш е СЮ!IIМ заноlt о м по среДIЮ
,••рма.
lI НАОсатар Је.
0 8лаmhен.
А& не·
IIcrlYIbe1ll1 IlpeHoc пр ео брати у II сп у љен " Аа. у овоие, . По, с о ој ој BOoibll , О~ IЩУ!Ј ва IIUJ,OCa.:J:aPa. с.обс...и.I И које АРУro . lIще, 11& кој е ~l e llllЦY .\l Oi-н е, је
11
О С !ЈМ то г а,
хом е да [! реИ6се .
тај
II С ll сп у ње lll1
~l е НlШ.У пре н е ТlI
н ен с п у ње ним ,
lюјll
Д Р У ГИМ
he
с ю1О со бом р азУ~l е, да је II с п у њ е н о м
испуљеним
....
IICLIOA љега., јер се 't'a.Af..
011 'Iндосатар [1O преА':.'"8М ....
п ре н осу.
Пр а в ка А ејСТВ8 потп уноr м е КИ""оr прено"
11.) '733. 1I 0 ТIl У НОГ
пр е IЮСОИ ,
ста В I1Т1t
Овај ИRАОса.тар
пре нос Оставити кавав
'{ад се lIIеН llца П У ll о оаЖ El О пр е н есе c pe.J,CТBOll
)l е ШIЧI IQ I'
п р е l lOса,
о нда
то г преlюса DОТИЧf.
113
СМI031 зако н у, IIз в еС ll а п р аU !l а дејст ва, која ћемо OВAI!' !lР ОУ~Щ ТII , Т а су дејства раЗЛ IIЧll а пр е м а томе А& АН је
110
п ро н ос IIЗВ РШ О П Ul) ~ II Л IJ иосд рока, lюјн је О.Ј.ређен 8&
IICJl M\.'l'Y LJpe lleCelJ e
М6 111щ е
11
за п ротест а к о
буде пла'l' IЏ 8.: {!_ -lIасrуnaј.у.:r.eк кад
се о року
ве
IllUО С ЩЈТ меНИ II ,
g.
.ЈЧ) е,МIQ ItсW1.CaJl ШЈ Јlpд1tОС,О1Ul р е"Џl lIIЏ.осатару. Све .Ј,ОТАе I III.Ј,ОСШ f '!' је
п от tl У II О ВАаста н
наl1llCа llН
:\l е Н IIЧRiI
пренос
пребрн саТII ( преЦР'l'а'l' 1II 11 'ГЮIO га IIQН IIIII'I' !1ТИ Тl\IЮ, као .... lIије ШIКз'liO 11 11 6110 Harlllcall , а). Мени ч ни пре н ос пре
'734. -
ПО'l'Пун
MeHlltlll1l
ГЮЮ\. Щ; lIла,те IIАII на сю.
(11.111
аll
ва протест.
прен ос, I-\ад се И'dВРШК
Ifс 'Г(жа.ОI,
1.
pellJJ
....
да је меница рок еа
liма ова трн правна дејотва :
Он uр вuосџ COC~CTвaUO CT .нещще од 'l.LH()ocaKN на
Шlда~'{ЈТiJРn
I§ 108
трг. зан.).
I lа основу њега ипдосатар прнбав.ьа по ~IСIIIIЦI!
..,.
о · иј~...DА.РеЬен ва иgp мсо
првог р ад ног дана по томе Аан у, јер све АОК Тај
H ~ протеч е цео, " е може се tВIШ
pOti;a
сва
lIовеР И .lачка
Me11ll41!a
прав а
са
C8JIМ&
280 А.Ш да ТО буде,
меН II ЧНII обвезНIIК,
који је T&ICIDI оре-
1II0CO.\l оштеl18Н, треба да А,окаже тај HecaвeCНlI поступак ноиог
пр и тежа.те.ьа
меНllце,
јер се иначе ика узети АА
није 611.Ю несавеСНОСТII, па, дакле,
" да извршенн ореа
НОС IIма сва своја реАовна правна дејства.
О С IIМ
736 . ЛОТIlУНQ.\1
напред ОЗН&ЧСШIХ права
меНII~JlIOМ
преносу
прелазll
право Аа меllllЦУ lIа Аругога прен есе.
на
(бр. 73~1 по
ИНАосатара
u
То право он има
па ос н о ву томе, што се мешща. увек издаје »на наредбу ' Р8)III1'8I1'1'&, а прено с »11& наредбу " If у Њllховој пр е ll еТ l1
ипдосатара.
Сва та права IfIlAocaTap Аобија беаУСАО8ВО
737. -
це .lОJiУШiOСТИ,
м е НЈIЧЮIМ
11 по то)ш меНИЦа оо не 1I0же ПОД
tlp ellOCOM
само за један АСа љ е н е сум е ...
каКl31lМ
УМОВОIol
IIAII
4e 4l! " .. IIP " Рр9!12С не ВАЖ8,
јер ..яРJlтежате.ь ...!IQВ{~ ВQШiJ.:I:.U-C.в ој а меuuчна IШам. само
ЈIЗ Q!-~ј.е 1"0 цсто "реМА ,ALO.Ше. .БIl1'1I у _l!.nшм а ва аЭIlа. .Аlща . ~
'738.
q
Он, ставља uндосаltта у р ед .\lеНUЧIfUX об
2.
O~dl(Uh':i..
Н а ОСIIОВУ само!' IIр е н оса ~lе Нllце, I IН.J,ocaHT је по к ан у ( ,~
88
sa--
трг. зак.1 оБ О е3Ш I ;
аl да ј еМ 411 , да I, е г лаВН II М611114111 1 ДУЖШI К (трасаТ 11.111 аКЦСПТ311'1', а у со п ственој MellllЦlI љеll IIздате..ъ 1 пс- П .lаТJll'll
о
с.lучају, он
року
cfiM
мешt~IIIУ
суму,
с 1' ЮI ,
(1) да јСМЧ II, да he трасн,'I' меНIIЦУ .\ l еIllЩУ) ПрЮlllТl1 паСТ II
у
да је ,
)'
противном
ПЈ1аТII.
(ако је пренео вуч.ену
да аЈщеП1'а нт Hc he АО
IJ
преэадужено стаље.
с ·гш.I,
да,
рока IlclLtaтe
У ПРОТIIВНОМ СА'!·
чају, даде ОСllгураље, да he се меНllца о року п-wаТИТI. '739. - Инд оса пат , liao, ~' OC'r:t.10.\I, 11 СШI остtuи ме· IfIlЧНII оБВСЭШЩlI, ступа у тс оБDеэе lIе с3..\1О .1l1'що ореха С IЮ~lе lШАосатару, него 11 према СIШ~lа ДОЦlIllјИII прите ... жаОЦlIма,
на
које
НLLЧНШI lIреНОСЈша,
11
меНllца
БУАе
пр еш. lа
Аоцнијим
II~
то пр ема сваком ОД љих са.чост&.&ко.
HenocpeAFIII 11 једшш сауговораЧII 011, према томе, [lеЖ1 права FI према АОIЩllјем притeиsa-
тако као Аа су
му ОН"
о цу , прrЈ н с/мат " менице, rЮСАУШIIТJI се ОНИМ ОАбравбе JJlIM
среДСТВ lJма IПР IIГ ОI30РЮlа), које 6 11 ~югао употpeбuт8
lIреча своме IIндосn;гару ( на пр. IIребllја ље Ауга, прввуд
превара IJ т. А. ) .
'740. -
Та је IШАDсантова обвеэ а t;о .ltLдарн&. Јер ао l ~ 11 (i трг. :за,;. ) СВ Н ~lе IlIlЧНИ ООвeзJl8Цll,
наше.\1 зако ну
МСIIIЩО:\I ШТО се пренос и
него и
AOAllpa,
0110, Jtoje
ШIка.кВQr
Hllje 1018.10
је
на љој
npaBHOI'
потrшсато RaO
Bek
М6ШIЧUlI обвезН IJК, н а пр. као Tpacatrr, раШlјu IIIЈАОСАИТ , 3.KUCU'raH'r, и эдат6.Ib сопствене меllllце} МQI:НIЧНИ јемац.
Л/ш, п о себ н се разуме, Аа су у с""учају каА се ые Јшца IIренесе ва кога раиllјег IIЗ Врlllен 'Г .
38 . ..дDБЈ13ђt.4
'гаквог IlI:Iдосатара знатно
IheHOl' обвеЗ НlIка, -
u.n.w..ac. -
..
п овеР If ,а"љ~а
О l'р а НltЧ С ll а
раlшјо"t
обвезом. В у na~b& нам одмах IIРИАI6'ГIIТЈI, да Аосатар
шш
права
да
Мt)ющ у
даље
ОН '1'0 УЧ IIНI1 , пре .\Iа. напред (бр . О
незаВНСIIОСТII
гови\!
МСШIЧIIIIХ
преносом
вер".,аЧliа
пре.lаЗ6
права
ПО
нреll6тој
11
да,
КЩ
(!Он-аэалом праПILI)'
735)
новог
права
њeГ080~
такав иu
u
пренесе,
lювеРIl.АR\lliIIХ lIа
КАА је
ТИМ
IЫ
IIНАосзтара сва
орnоа.
ПО
меШЩI1,
бе3 11 је.Ј,НОГ 0.1.
О!'раIlIlЧ СЉ3., која су IIХ СI~учавала за вре.\lе ДОК се
OIlL IX
мещща IJ&.tШЗllла у PYL~3J.la lIIџ.осанта -
обвезщша.
Та тако ПР"ВрС .\lеuа ограllllчења 1I0веРllAа'lкюt права раа.IltЧllа су IIре.\lа меllllЧЈ10М обвеЭIlI1КУ, п а Itora је мео IIIlЦа пр е нета повраТI1НМ преносом.
ТаЈЮ:
М е Нlща ј е I]ренета на
rpDr.8Itru. Трасант је та.,џ. нао пр"теж;з.тељ \ II НАосатар ! , oB.
1.
нсплату
.\Iеmще
само ОА трасат&,
ОАIIОСНО ОД акцеПТ&ilТа.
а ОД ре~lитента 11 ОА IIНАосаflа,та 0[1 је
ваТlI,
ПОШ1'О ј е
з ати ,
њу
'1.
Аущан
11 Он ca.\I, као што ЊЮI з'
да"I!
у
путу
He.\la
права З&'Х're
1\8.\10 ДОЦlluје
М е ница је пр е н ета. на раније;:. Шlдоса1(та.
JIIrДО CUИ&Т Ј
у н о г.Једу ИIJДО С.1.lI а'г3.
[ 11 0СА СДIIIШа, љегових), 1Iа.. 1а311
у
пока
регреоа.
"ојl l
IIC'fO.\1
ва
ЉИ\!
орав н ом
Тај се ДОАаэе
по.1ОЖ8Ј!
у IЮ М 11 тр аса llТ пр е м а СВI1.ма ПllДосаНТlIма. 3БОl' 'гога 88 011 н е
.\I о ж е '!'Р8ЈlШТII
.ост ај е МУ пр а во
II С ПАату
ОД н н јодног ОА ЉП:.:,
Ii
да ј е ваплаЬ уј е ОД IЩd,осаната који му
орtпх оде, од т р аса ll'l'а п ОД СlЗ ију OIllIX, кој и су, у случај,
11 0вратно г а пре н оса, ОВОМ
l1 pC.\la
н а пр ед II З JtОЖСНО~1
3.
.м еница је п ре н ета н а .!Еасл.'га. .
сЈ,Ю 80Ь н а пр ед (б р . 6 1ч) Вll деЛII Ј IЈ а
(ООА
'1,
ОД ГОВО РН.II .
naTO
љегова
Трас.ат,
.. ао
што
IlIIје ме lШЧIIQ обвesaв.
Ј] овеIНI.1Д Чl{а права
IIIIC)'
II1IЮ1КО
RlЈ огра·
ШI\Ј tmа. О н, ,.\8нле. JIMa сва о н а пр а ва, ноја UОDuри.t ац О Пllпе
I
ыощо
Ш.la1'I I
по
1
ме l1ШЩ ,
ч. М е ниц а је пр е н ета л а .!шџ:.атџ. нта 11.111 п а ио-Јдате.ьа
eO II('TB8J1C ме нице . -
П о ш то се ме щща не
MOra ~§ тpr
'288
rg.
753. -
с. и на, с. има ,атu
TpIlI:tITl
"""I'fde' -
П ошто се вучена меНllца плаhа по правuу у уесту трасат преби ва,
то :\(у се I! покр и kе
r,l,e
има Аати на ТОllе
"' И СТУ. Како се п ак у з акону не наређује А& се ОВО има у какво.М II з уз етном САучају АаТlј н а ком АРУ ГОМ месту, то се II ма C,\laTpa'1' lI , А а ј е трасант II CnYHIf O и О НАа свој у АУЖ·
н ост IЩА ј е тр асат 3. АОМIЩ ll Лllр аll е меНllце сна6Аео покри· ће:\, у м есту ње говог пр е бllо а ља , п ,1а'ГIIТI I
У
друго м е
ако се та меница 1UI&
)(
м ест у.
Ш то се пак ТIIЧО Bp e~ e Ha, менпчио покр.Ье,
754. -
пр е~ l а за к о н у \§ 86 т рг. з ак . ), треба да БУА8 у рукама тра саТО ВIIМ нај АЗЈье )) у B p e ~ l e каА је рок П.Ааhањ& менице- , ј е р му се 0110 11 дај е, д а тада IIЗ Љ61'а меницу IIСП.4&Т8.
У чему се може саетојатu менu'lНО rnнtpuje'
7 55. -
М е ШIЧllО се п ок р"h е )1.9дie
-
ра."-!;НИМ ВрА'ВОС
CMIQj..a..11L-Y
~ , а н а им е : у ОУ ;IIII н о вац а, ро бlf , паП И РИ)l& ОА Вр8А· HOCTII, l~p eA IITY 11 т. Д . , а. ш се оно Шlак, као што се BIЦ8 сам о г lI ат ег за к о н а
113
(§ 86
трг . заl\. ) , најчешhе С&стој8
у С!Ј.\( и нова ца, кој у , ~I a п о КО '" основу ( најчешhе па ~ Н08У
К У П 0 81111 е
JI
п родаје),
тр аса:г дугује
трасанту lU8
О Н О \l е за Чllј ll ј е рач у н .\ I е шщ:\. в у ч е н а [ IЮМ lпеllтУ I , у Вр8118
кад ј е р ок пл а h а њ у меН llце. Та с.ума треба да је бар ово K OAllК a је она ш то је у ме ЮlЦlt II з р е l)eиа Аа се n.ta'I'IL
AIIKa
~l e HIILjH O се П ОК Рll110 састој и
у роби кад
је трасат
I~О П Сlllbатор, IЮ,\l е је роба. П ОСАата у КОМI I С IЮН
Pa..UI
~
даје; а у uааири ..ltll о() вре()Ј/о сти, кад је трасант пос.ааа
трасату ( кој и је на п р. }шнав ба нн ар ) ка кву меницу, по којој и ма Од другог:\. п р им аТII,
11
т. д.
па
С на..lOгом
берзи
обвеЭ lll ще,
отуда Аоб ије, пукао
за
11.11 11 А р жав п е обвезнице, aкnије
да ту ме НIIЦ У lI а П .АаТ II ,
а к ц ије
11
т. д.
11
lIСПАаТ II ону ме lllЩ У,
ТО .Аику
ОАНОСНО Аа ПРО"
да
113
новца, Кo}I
к оју је на њега по
с уму.
јН е шt ЧIЮ се ПОКРl111 е састој п у креои ту , каА,& Tpaoa8I
IIMa
к од
трасата
отв о рен
зак..l>учу је п ар уq СП II уго вор,
I'I.l аСТОА авц а трг.
је
за~.
А>е и
само
ОАНОС"
ов ако;
з а и з в ес н у суму BO~
II раВII.ау tle обв езУЈ е ('сБС .анчао • •81"'0 ~
(1 620 г ра!). зак. 11 I 82 кој!! r.laO II ; • .... 110 lIэ.... аТе.t.
о{i в езап
IIIщ е, '
110
HpeAIIT
тр г. зак.), то се м Ј.Р1Г8 ",ео , . МI"НШЦ О
за рац)'И кога AP7гor
пре.а преиосllте.ы ' '.. (lIIцосаПnIМ П)
ЈеЛ 11 НО lIа }(OMIJ.Cuo!tl!pa , I l а зато lе т ре ба..ао , ,,,
..... п о
IJЗAaTe.b м tm.ще за раЧ 1R кога
имена кије озна'!U О (ја мeuџцу uзоаје Ја T!I~
..111' 1110 ј е 0 6Везаll .... •
....
11 IIp.T. . .nt.l.7
AP1ror,
J«I
&ИО КP'IrJ
pa .. y!t (1 82
_
~
_
тр&. . . . . .
290 Ако је пак противан САучај, т. ј.
ако трасат мениц
није акцептирао, па је о року ни ПАатио није, онда се ~юр претпоставити, да је
он тако урадио зато што није има
покриhа. Због тога трасант, кад противно ТВР ДИ, мора
своје тврђење и доказати, ако
758. -
2.
ХОће да
Из.м.еђу трасанта
u
му
суд
uрuтежаоца
1
веруј'
nea.;tanel
.м.еиuце. Питање о постојању покриhа може настати и.
међУ њих
ако
је притеi:катељ
пропустио да сутра да
по року наРОЧИТИ.\1 актом, који се зове протест због ю
ИСПАате, утврди, да му је меница остаАа неПАа Гlена, је трасант по закону никакву
накнаду
\§ 146
томе
докаже да је трасат
покриhе у рукама. трг. зак.)
трг. зак.) тада није дужан да1
неуредном
(акцептант)
притежате ьу
кад
гс
о року ПА аћања ИМ ;]
ЛАИ у ТОМ САучају
наш з акон
1,8
изрично прописује, да трасант не м оже тај д(
каз изводити
из тога што је трасат uри.м.ио неПАаhе а
меницу, јер се акцепт с ПОГАедом на притежате.IЬа деА
трећег Аица, те се зато и не може уuотреБ И1'И IIр ОТИt
љега. Трасанту, даКАе, остаје, да другим доказним ере.
ствима докаже да је БИАО покриhа, на пр. својЮI ТрГ I вачким књигама, кореспонденцијом, и т. A.I )
11).
ПОАнаwање (презентација) менице на пријем.
759. -
Поднашање ИАИ презентација мениuе на Прl
јем јесте позивање трасата да закључи уговор о прије!
и стави потребну писмену изјаву на меницу, која том
циљу
760. -
'1у се
подноси.
По праВИАУ,
поднашање менице на
IIpllje
зависи једино Од воље и наХОђења притежатеља J\fешщ
j.щL$_Тј)_l:\n:щ~е _~_кщштаса~о )l?~rQ~9._!IPaBQ. а никако JWШL~I!..QС-4-_.Е.Q~rrIOРl:\ _.иаврШИТff. Пријем (акцептl ( менице, на име,
не
тражи ради
тога,
да се О ДРЖИ у ван
ности повучена меница, него само ради тога,
да се по њ(
1 Индосанти (преносите.ьи), као мени'lНИ обвезници , немају HIlli:
потребе да воде рачуна о томе да ли се код трасата Н8.lазило ПО\.:Рlt! о
року плаhања и да то докаэују; јер
они уредном прите жат е.ьу п е ПЈ
ћене менице 110 закону (1 1 ~ О трг. зак.) одговарајУ беэусловно (61\.1.0 п криhа или не), а неуредном
(§ 144) не одговарају никако ( опет
криhе или не би.l.О) . .!W..eИI.\. .томе у .!_.!!..7_1'.Р.!":
!.JШ:IШI-- СТnВ . ДРУГИ, који ~.I.э,ql!_~ __ а.,.,.Щ)l!ј~м с.IУ;;'и за. AQ.K83 Д . то» ;
_П.l!.еноспте.ьима (ЖlIраНТlI~.,.».
611. 10
п
заЈ{9Н~ С8 Щщ,м ј е б еЗII W:
ре:
~--
• 29. прибави и менична обвеза трасатова, а то значи: да се добије веЬа сигурност да ће трасат мени цу о року испла тити. Притежатељ се, даКАе, може з~довољити и са неакцептираном меницом, а то .обично и бива кад год ТР8.сант и индосанти
оеЬ сами дају довољно јем ства за ИСПАату менице. Њега нико не може присилити да себи
прибавља веЬу сигурн_ост од те, коју он сматра, и
погрешно,
као
сасвим
ААИ од тог правила:
761. -
мм:ар
довољну.
да притежате.ъу ме
нице стоји на вољи хоће АИ тражити акцепт од трасата ИАИ неЬе,
-
имају два изузетка, од којих је један про
писао сам <Јакон, а други настаје само по нарочитој по
годби. Тако: а\. Менице, вучене у Европи, осим ИСАанда и острва Ферерских, да се плате у Србији на један или више дана ИАИ више месеци по виђењу или на обично време по ви ђењу, морају се поднети на пријем најдаље 8а три ме сеца, рачунајуhи од љиховог датума (~ 136 трг. зак.\. :Код тих је меница, као што смо раније видели (бр. 680, под нашање на пријем нужно ради
одређења рш:а љиховог
ПАаhања.
бl. Може се уговорртр, не. само да притежатељ буде дужан под~ети меницу трасату на ПрИјем, него и да то има
учинити
у
извесном
року.
Такву погодбу може закључити, било трасант са ре митентом, било који од индосаната са својиминдосата ром, а у намери, да за времена буде на чисто са тим: је .ш трасат вољан да мени цу о року исплати, како би се могао побринути друкче за њену исплату, ИАИ како би трасант могао на време подиhи против њега !трасата) код суда тужбу за покриhе, ако је рок застарелости те тужбе веЬ на прагу. Али та ће погодба бити обвезна и за доцније притежатеље
само
онда
кад
се
изрично
меници ако је закључио трасант, а у
нasначи, и
то
у
меничном преносу,
ако је љу подвезао који индосант са својим индосатаром.
Ако притедоое..љ .не поднесе на пР..и.i.е.м..Т.ШU3~М~l!I!ЦУ, па УСАед TOfSL.lla&I.aH~ •. шtкDа......ш.Т~~_~_9l!Qг..љ91и .је. Ј!а ..l?едио презен:rд.Јхију~
ОП је
дужан
накнадити. ту
ште!у.
Као што смО казали веЬ напред (бр. 647ј, трасант може, нарочитом погодбо \1 са ремитентом, са свим забранити притежатељу да меницу ПОДНОСИ на при јем. Он то чини нарочито онда кад није сигуран да Ье
762. -
19*
293 се реш ио да пријЮI тражи, има право MeH~ЦY презеНТfI-\ рати
ве
до
на
већ по закону
сам
дан
рока
за
трг. зак.)
I§ 137
ИСП.llату, Јер
тога дана
има дужност да тражи:
од тра сата ИСП.llату. Али, и акопритежатељ од тог дана l
губи право на пријем, ипак ништа не смета, да га трасат
драгов ољно
и
ПОС.llе
рока
ИСП.ll.ате
I
стави.
у овом размаку времена (од издања до рока пла l:.ања) притежате.љу је С.llободно мени цу поднети на при
је.м кад год XOFle Y.2~AH.~_~.~_C9.B~-,-.!!.a...2:!...!!~_ .~a~_ празни~ан. ~jeQ .МУ. З.9-.1\Q!L:r~н.~ .. 3Ј~Љlg.!kуј§. ·О!h..џп'.а више. МQже ~У: ..1Wезентирати и други, треhи и т. Ја. љут, а15Q._.ы~ jWн иј!Ll!иlе .прю!љена и .Q6. Т.Q...пе. Дуле_веГI УТВР4ИQ пио.: тестом због непријема. Меница се има
766. -
у мест у, које је у меници
поднети на пријем трасату
означено
(и.ll.и се има по за-
КОНУ сматратиi као место његовога пребивања.
У томе ј
MeC'l'Y она му се има поднети и онда кад је ДОМИЦИ.llи-! '\~: рана, ј ер се домицил назначује само за исплату, а не и за п риј ем.
П р езентација се има извршити у трасатовој трговач кој радњи, И.llи у стану, ако он није трговац, и то СЮlОм
трасату .ll.ично И.ll.И његовом одређеном заступнику (на пр. де.llово ђи радње, 'Гову
који је ОВ.II.ашhен
да потписује траса
Фирму).
111).
Менични пријем и његов спољашњи об"ик.
1.
Менични пријем (акцепт).
Наш закон
767. -
сата, д а се одмах, чим
(§ 95
l\IY
трг. зак.\
не нагони тра
се меница презентира, изјасни:
прима .ll.И је И.llИ не прима, него му оставља од тога 'вре
мена читавих
24
сата за
са трасантом и.ll.и оним за
Ако за
24
сата не
врати
раЗ~lИш.љање и чиј
је рачун
меницу,
која
обавештавање меница издата.
му
је
предата
ради пријема, нрезентат је дужан, без ИIЩКВОГ обзира на то да ли је меницу примио И.ll.И није,
накнадити штету,
I·юји б и притежатељ имао услед тог закашњења. 768. - Трасату је, по правилу, остављена потпуна слобода да се реши, да .ll.И Ье ПРЮIИТИ меницу која је на њега повучена. Али, кад је веЬ трасант на њега вуче,
између њих ДВОИЈ~е готово увек постоји споразум, по ком
I . , .'
је један ОВ.lашl~еll да IIзда такву ~lеНИlt)·. а АРУГВ об l$Оа:l. lI да је nplIMI\ 11 II CII.laTII О року . .само щ ЉQIQII ШlQр.а3.-р IILЈје jlш;аl)ав )lеШ!LIНIL у..сОl1Oр , "его обuчаи гро._ ЬаIl С ЮI, lI а,
ОСIIОВ)' - TOI"
npC\la ТО)18, 'rlJaca:I' се никако нс може, на C" ... IOI' С ПОР3 8)'Щ\ If без пријема менltце, СВ
траТII као ..1,УЖfllШ П О lI ;матој "'ЮIIIIЦII, ,\"0 )lOHUnY ве ПјЈIIМII. од ље г а се може ТР::НЮI'I'II rpal)aH C КlHI 11утем само
113""3.Ј.(\ штеl'е, н оја УС,1ел тога настаје, 11 то је све. По-. БУДi\ 'Гз' IШ О)1 С fl ораЗУЛI У 0611'1110 .\СЖII )' To~e. што је Тр&
11(\
сат дущнш: 'Ј'расаптов за ср'у пр"ст ај е ла тај
дуг
н а тај
Без ТОI" с пор азУ)Iа.
наЧIIН
lюју )IСlllща г.tаси. па IЈ ЮIIlРIJ.
трасант
[щје ов.taшf\сн
11евиuy
1I08yl1l1 па трасата, баш да ~IY је 011 дужан IICTY ТOAIIК)' CY \lY " да ро к II Сll.lат е тога ду га пада на дан, .:ОЈИ је одре ђ е н за IIСII.ШТУ .м е Нllц е, То је lIeCY"'I,LlIBO тако КЧ је дуг uб llчан грађаElСIШ, j.e.p-nOlЮPIIЈаU-.ШЦе.-...Q8.ЩШЬCl., ..IlO1:.OршаваТ!.L-llvаНlILI_ ОО.АОЩf\ј сво га _ .!у'ж!lика без пр' CTaHti4 Jl;&,['oe.O r . П РС'I'вара њем паl~ гpa~allCKOГ дуга У М&111141111 по..ющај
се ДУ}ШIIJК Оn
3 11атн о [lOгоршава,
меllllЧ1lе обвезе, као што C~1O наllрел
311a'rlIQ
c.I Y4aj,
С1'роше
од граtјаЈlСIШХ.
кад је А)Т трговачке
Н ОМ односу траса l па УСIJОјЕ:IIО,
бр.
63~>I
Т о праВII.1O
IIp1lpOAe , 0('11\\
јер
cf
Кaз&III t
важи и
8&
aJ-:О у ~'8ajaм
11 т расата пнј е neh оБН~laјеw: протима
11.111 аЈШ У ;честу трасатово;\\ Н. 1It l ' ранитрговlIIW
I;ојо,;\! се ба.вll, lI е I юстојll П(ЮТI \ ва н "'РI'овачки обичај.
769, -
~rrOBOp О I'IНlje~IY ~Iе lliщ е, као што ('МО ка
эа.1I! напред I бр .
0'13. 1 330
све
меш\чне уговоре,
се, да је коначно эак"ьучен тек ОIl,Ј,а.
сматра
кад 'I'расат Cтa811
на )lеlllЩУ уредпу ПlIС;\lеIlУ IIзјаву о I1Рllј8\IУ If меницу по то;\[
изда преэ еll1'анту.
праву, да с вој п рнјС)I ,
'! IIJI&'
П ре'!а томе, трасат је ПОТПУНО којн је
cel1
стаВ IIО на менпцу,
бриwе 11јЈС IlpeAaje М С Н IЩС, 11 на тај lIаЧl1II ОАУ-.'Јме напа саllШI мешщу
акцепту CBaJ~y обавщmу снагу. IJре.Ј.а,
за
њега одмах
Н а ,Ј, па.к акцеота&'Ј'
престаје
с ва но право щ
стајања, 011 га тада HC~\a
1111 онда (§ 91 Tpl'. зак,). Ra.Ut npll с гаl3,ьањ у III)IIje~la, није знао да је трасант већ a~ стао преэадуа,ен ) 11.111 да је трасаНТО8 1I0TnllC .,ажан, ....
да је трасан'I'
II з гу6110
lIЈ1аВIlУ
Сllособ ност
за И8А&В8"
м е нице ~ Ha пр. да ј е СУДОМ !IJ)ОГ. lаше ll за расиrmвкal
770. -
IIJ TO
се Тllче са\IQГ atще пта , о н, по пpa.ItILIJ
Ilма да буде 'H~CT 11 UРОС 1" а HIlf\af\O не c ~le БНТII ~ ~ 9 '~ трг. з аli .\, Трасат, на име, треб а и.ш .48. CN8II
по с р едно уговор Э<Ш.Ь У~IIIO
11
I~ao Аа меН ll ца
б(IЈl а у PYKa~ l a раlllфlХ Ј]РII1'еil~а1'е.i:oа. нрава ,
11C11.laTII
ПРН
Hllje пре њera Он, на 11\16, нема
м е lllще, д а I1pe~la та.Ј,ашњем притежа-
'I'е..ьу НСПlче он е од б р аll е [ lIр"говор еl, које
611
могао упо
требнтн . ll1ЧIIО наС llр а м С ВО Ј 'а' са ~то в о рача И .Н! fJaClIpa", кога
ра!lIIј е г IlplITem aTC.ba ( н а пр . да ПР С6 11Ј е ДУГ за AYI" ;Ј,а се lI 08 l1ва на наСII.ье, пре в а р у 11 т . А. I . 780. - О С IIМ тог а, ка о нпо (' у
11 обвезе свију ост&
.olIIХ ~l е IllIЧНlIХ об ве3 Н11Rа . та к о ј е 11 о бвеэ а акцеl1тантова сас вим
ca ..H O('TaA IН'!. 11
IIC:J
од
11.1"
вn ЖllO СТ It
певаж
Н ОСТ II др у гн х м е НlIЧНl I Х об веiiа, н оје alще llТllраllа Ј,lепиЦ8
у себ н са ,Ј. Р Ш II , 11 .111 ОА ОАll о шаја Kojll п о стоје IIзмеђ)' ILera
11 т р аса н та. АI:ц е п т аll Т ј е, да к .lО, 11 ОIlАа " У lюважпо М&О Нll tlll O 06веза н да M eНll'lH Y l Ю·I· t11I С т р аса llта
cy.\l Y
H61ICTIIIIIIT, 11.111
о P O I
К&Ј, је
меПDЧВ(]
н еС lJ осо б ll О ..шце, те ~I Y о бn еза 110 ва ЖII, 11.111 над је 3о l е нпц у П Р ЮIlЮ без 1I 00~ plll \a п ао П АД сте ч ај
~Д Р У ГI1 ста в
нс
§
з најуlш,
да
01
је 'грасан1
!) I трг . за к. \ .
Il р нје м о." .м е Нl1це а кцеПТR НТ ~ТУШ\. у обве81
781 . -
н е го 11 према caJl.ot 11 о вај IIM a lIр ава ~l е IНlЧНО~1 Т УiliБОМ ОА ње" т р а,ЮI Т IJ HRIJ.taTY, ако У п уту р егреса сам морао БУАе А П Јta~, ен у м е НlЩ У II сплаТ II Тllll р IlТеж а Те. ЬУ .... .:.\ ЈIII трасавт иmм м е llllЧН У
lI е
(;а~1O IIpe~l a IlНдоса IIТII:<.Ш ,
l'џ аса ll ТУ, 'r e
Il оава н а ту ч' щбу "ПА го..!. t\!щ е цтант ,mје IIМВО мен',," д о.Кјщ l ф Q р оку п .ш llа ља 3о16 11111 &е,
'2.
Од 'го г се тре н утка ме НIlЧl 1О IIOKPI(I'6 конач но ОА'
ређује за Щ': П .!а.Т У
прщ.I .1:>е r~ е
~ I е lllще,
јс џ се ак цепТ&В'l
n p l lM II BJUII .\lе rшцу, безус,ilОВНО обвез ао А\I. l'IIеПlЩУ IIСПА&1I
113 тог понр иh а, ~IaTII
11 о н о ~IY се сад Вllш е lIе може ОАyзat 11 н а дру гн Ц II.L УlIот р ебllТII. ;{, ){ ад год трасат у CBO~I al ще tl ТУ III lјс Н lI шта ...
1I 0мепуо о ЈIOI{ Рll ћУ, одмах по даЈ.;О Н У трв н став зак.l, !\аО НЛ'О С~IO 11..\130
П ОIЧШ!16 У ј.
§ 87
тpr
0IlAe..1.1I , II
рукюш.
У меlllЩ l 1 ,~ oja се IШR
!t.I:lTIITII ",а О.Ј.I}еђеIlО вре»
ОА Вl l ђeњ&, ПО Ч IIЊС Tf:I,1 1 PO(~ ње н е п с rт . l:tте 0..1 ,.tlLH&, коа тр асат
на
ЊУ
стаВII
даТ I'IНtlt l l
ак ц е п т.
У) , Не п ријем ме н и ц е и нес игу р а н меНИЧНI
782 , 11 .111 I.. ад га
l~aAa трасат I Ic-т н на
CTaBII,
одрече а.Ш
са
да
n,..j'••
CTaBI( СВОЈ пpвjel Y(',...f,08011 11.1
l~a ":BIIM
3"" ствено
насту па
I1 ве.tIIка
иеnзВ6СR06'I'
....., ...
року ПАаТИТII . Због тога у ТОМ с.'учај" пријеll постане на тај
наЧl1И кесшур8Н,
't § 137 трг. З8. К .1 ).о пушта ПРllтежате.ь1, А8 11 0,4 IIRА,осаната О.Ј,1I8Х траж и исто овак80 на КnИВО IIMa IIpaoo 11 )' с.lучају иепр.јеа . .1IIi!1Ii ПОА ИСТИМ УС.108Ј1ма. То право иуа прll'J'88C&\l'eAa ка", трасат па).пе '.,е шщу
ПОА стечај
пре него
што
свој акцепт.
VI). П •• р.А...... про
npoJOIIj.
Тражењем обезбеђеља пр................... l>Ojll му се \юрају R&КИ&А1I'Ia,.
'188. -
весне ТЏОllIIюве ,
r ..1авно,
Ibll"e
ОП
..
.Ј.ооо .\II
у
Be.1111~ Y иепрlLlllКf
Iшдосантс. јер ТО Њ~Г080 тр.tжење може ВII&1'8
таlt YTlIlll\j П О љихов трговаЧК I1
све то IIзбег.IО, наш траса'г
\I С IШЦ У
не
t.:течај, .Ј.О 11 )'шта,
38.t->OH 1*
ПРII\III
11. 111
да. меНlЩУ
Г.Ш.С и
~HJ трг. mц
пре
IIРIIЩI ко
IIЩ:. Такав меНllЧНl1 l'l.lllje\1 зо ое се: .\аВ4ље 'Гога Пјmјема: llUt'редовање при НРlIмамщ
.\'·он()ра1',
ПОСII
II.Ш
Щlе:
uJH(.Ha.!
rrОl'ррдн
APy.ra a~~r.,~~~ I
liН·a~eaTaHT
a:n'.
II p)ljeM :~a 'ЩСТ, 1\110 ГО,1 " !>Е'А'...... 611'1'11 ус.юв:ш, а.1II се може ј едан део меlШ'lIlе CY "'~, што, у ос,....
'78'7. "Рllје)l, са)1Q на
не ОIС
да буде l:ад се дајС по меlllll.l,lI, де.lIШI I'lан редооан
1.
меllllЧНLI
на КОјОЈ се
I1РJlјем.
ко коже дати прије. ва
1IaOI'7
'788, - ll pl!je~1 за част :'lOн~е []у"оважllCJ онај KOjll Юlа naCIIBHY :'lеIIllЧНУ СIlQсобиOO'l, Нllје на \lellllЦlI, ноја се I!м а аю.tеПТ llр ати, I:ао ~lеШ IЧIIII ооое311111:, јер, аЈ.:О
љегов
пријем
пошто се ЊЩtе
789. -
110 љој има 611 IIЩ\ О IIIщаю!е стварве HP бlЈ да.Ја fIllRtl.KOa нова не
IlРС)lа 1'O)le, -;'~~~J"~~;':,~~
.Ј1 ~a~ 1 'l'рд.с.ат, јер, IШО ШТО :ш[t)IQ,
ОН
Dезан ДОКЈе год нс стаВ II на меНIIЦУ СВОЈ меНIIЦII ОДРllче реАОIЩl1 IIРl1јем, <1.111 је ПО
Зt)2
'784. -
П ос р едо ваље
Ilpll
пр"ј ему ЮI& се 08иаЧll'
у протесту , к ојн по с реДНIIК тр еба да ПОТD1fше . ОСИМ тor поср еАНШ; се шta n ОТПl1саТII ~I на сю,юј мемици као пр
ј е МНШi З3. част, lШIЮ би се 11 113 ље мог.Ю IЩЈ,еТII А& Је op1t .ьена за част.
.
'l'р о rЦК О ВII , К Ој1l с у у чиље НII о ко "роте ста, ноју
Han.l aTIIfII
од
u оср еД Нlша,
I~ O Me се
по том
протест в8.l
Il з даТII,
П равна дејства прије.а за '1soт.
4. ?05. -
Пр авн а Аеј СТВ а.
npllje.\la
з а част НlICУ јеАН&
llас пр а)1 СВllј у А1Iца, к оја су п о UРП~I.ьеIlО.i мекици оо . за н а 11 .111 су У љој lIи а '1 6 IIнте реСО ВА.на. Та.ко, YC-18A пр ј е ма з а ч аст настај у ова правва деј с'гоа: а). за
у . lt сђ !l собnо.н
односу
аРЮ·(>.}f('а.rс.blI.
и
apu.N
част .
Прщщ .щ u
IIШI,.К
Ц 9 као rAapIIII 4)'ilШ !l К
Od'
не со СА
.Q.Нa..К0 ка к о ј е об в еза н н..ЦО Q.J-О ll Q!ШL-- r.,щвног .Јужg
.п о то ј м е ЩЩII 11 .. а.ЬА пр е l CTa.в~aCA1:, ПРlIтеж ате .оЬ 11
таАа
м ора lIрВ О
те због те
од ЊС I'з' тра жити исo.u
м е Нllц е, п а се тек, ак о м у ј е о н о р а ну нс по .\ОЖИ,
о браТIIТII OCTa.A IHI о Б Dсз mщ ама, м ац
за
б~ .
1103
Met-,y које с пада и ОЈ
ч аст.
Ј ' , \ tе~у собно,н
односу
u pUTe.JfCBTe.bll
u
ОСЈ'LI
.\tC 'tu 'm ~\: обвезt-!unа 17'lщсаnт а иuн д ОС8.uвта) .
П р ијем ва ч аст II ма за эаАr\.так , Аа IIРlfтежате..ъу А8
ОНУ п сту С IIГУРНОСТ ! коју 6 11 ].I Y ПРУЖ II О меннчни "рој трасатов IIAII
liojy
6 11 му 0 11 дава о д а акце о тант пије Q
п од сте ч а.ј. Због то г а ПрШIaЦ за ча.ст треба ,А& БУАе AI
н ост бар Ujmб,.IJIЖI IO н сто та к о IIмуlша као н сам Трае;
те да СВОј llМ ПОТ ПIIСОМ п отп ун о эам е њује оно обeвбet,el кој е п р н теж3.тељ
п рава траЖ ИТII у с.\УЧRју Неор....
IIMa
If .oН! н еси гур н ост и ].lе НIIЧН ОГ ПРl1ј е ма . Ако ј е. даме,
jeM H!IK
за част
човек
стаља, н аш зако н
с и ромаша н
(s 98
т рг. зак. ~
11.111
111
CplIblfBor BМ08I
тада ОВА&шhу,је ВЈ
тежатс. ьа, Аа се н е заДОВОЉ Il њеГО ВЮI (I рuјеиом. па
»без л р нз р еља lI а то што је
meHal<, ОА траса ll та JI Да
.Н!
IIр ll мац
эамењује П О' I' IШ С
MeHllua 1I 0среАовањеll Пpi IIUAocaH8.T3. т ражи обезбet)e....
за
част
трасатов
својllМ
потпи сом
IIO'I'DJ
11 Аа А Н щштежате.ьу ТP8I
307 80З.
и ава.шста, као год
-
Cy.\lY,
право да меничну
и обичан јемац,
напда.ти од обвезника за кога је јемствовао, свима
има
коју је притежатељу исплатио,
заједно са
трошковима.
804. - Најзад, имамо напоменути, да закон допушта, меничном јемцу, да нарочитом погодбом са својим сау говорачем, своју обвезу иамени, на пр. да јемчи за само један део суме мени'ше и т. д.
ГЛАВА
111.
ПРЕСТАНАre МЕНИЧНИХ ПРАВА И ОВВЂrЭА.
Меничне обвезе (а са њима заједно и права
805. -
која им одговарају)
престају на онај исти начин, на који
и обичне грађанске нов'шне обве:зе, а на име: исuлатом
I§§ 882-902 грађ. зак.), иреново.м (§§ 849-863 грађ. зак.) (§ 909 грађ. зак.), иреОuјање.м или компен сацијом (§§ 903-908 грађ. зак.), uреласко.м на иовериоца или конФузијом (§ 91 О грађ. аак.) и застарење.м (§§ 922-950
оuроштаје.м
гpa~). зак.), али се ипак оне најчешhе угашују исплатом,
која је њихов
најприроднији
и најобичнији
начин пре
стајања, и застарењем, па зато се у нашем трговачком законику
само
о
њима
и
говори.
ЧJIанав:
I.
Престанак иеничнв обвеве ИСП.ll&'I'ОИ.
Под речи:
806. -
исuлата разуме· се
предаја по
веритељу оне суме новаца која му се дугује. Та се пре даја (пла~}аље) посебно зове: tLсuлnга .мСНИl~е, кад је из врши
главни
менични
ДУЖНИ!".
и
драговољно,
а
наuлаГ8
MCHUI~e, кад је, на rtротив, притежате.Ђ прибави принудно на
основу
свога
поверилачкога
права.
А). ИСUАата менице.
1). 807. -
Ко има да исп .. ати меницу?
ЈЗучену меницу дужан је да исплати акцеп
тант, а, ако је домицилирана и у њој означен домицили јат, љена
се ИСlIлата тада има тражити од домицилијата .
Ако меница није примљена, за љену се' исплату има обра-
20·
308
TIJ'j'lI ", р аса:гу, ј 11 , ГlJl аП I l еВ II Чll
'8 /
јЈСГ1 дд.'ГУ
цд.а
11 )и'ем
не MOiH,
већ
А ј Јll.1.Q1'!Ш,.l!&fЉ_ИШ1СКа.т IIротеС:L.аб.o.r
јер се из '1' га што он меницу није хтео примити никако
ПОУ сЈД ано закључити,
да је
ни
платити
пошто су се м гле изменити сасвим околности од
,
дан
р је љему И упуhен нал()г да о року уму . ..D.нa__ce има ПQ..UШТlL:Д.!iJ.C.Slџ..J.Цt
и
IICK
тог IJротеста (на пр.
накнадно је добио по
криllе и т, д.).
,
опств
дат ,,1>
FlY
аЛ I!,
!I
ДОМIЩИЈ1I1. ј ат, жити
од
је мен и цу дужан да исплати сам њен из
ако је
о на домици.шрана
и
lЬeHa с е исплата има (~
0знач.е н ог
у љој
означен
трг . :Јак) тра
16:)
д ом ицилијата.
808. - Пр ав\[ о ј е, да онај, који мешщу I1спла~lује, треба тада Аа (Iма пр авну СIIособност, која је потребна :3 оту .) ње 111\1 ВШI , али наш закон (§ 891 грађ. з ак.),
1'110
IrЗУЗ
н оважно
од
тог
араВ ИЈ1'а, допушта и малолетнику, да пу
IIСllл ат п
о р о ку меницу,
1b1l8 ( на пр. путе 1 наследства TaH'I'a, ИЛЈ! н здатеЈЬа с опствене ннчног ј
по којој је он Hecy~{-
и т. д.) У обвези акцеп менице,
или љиховог ме
~ 1 (;'ГBa .
809. -
IIo
ИСПЈ1а'l'а, коју би иавршило које од
на
пред ОЗlrачених мени чн их обвезника (акцептант, издатељ СООС'I'вене менице ) , Ю lје пуновашна, кад год би над тим
обвеЗНI1КОМ
6110 Bell
от в орен стечај, јер се по закону
(§§ 24
'25зак. OCTel~. по т. ) О А оног часа, како је СУАрешио Аа. се
11
твори и
р
стечај, нрезад ужеНО .\lе ОАУЗЮlа право управљања
сполаган,а
ШIOВII Н ОМ, и свако новчано потраживање,
II.\la
које Се тада
пр ма њему ,
ва.ьа
(§ 30
зак.
о стец.
ПОС'I'.) uријави'l'И сте чај номе СУАУ. 810. - Тако исто , ако је који од тих обвезника пре
II CГl.lla'l' глаUlеR
неспособан (на пр а раСIШНlJка, душевно је оболео
UOCTao "pa l:ll10
судом је про т. А.) за ис
11
ПЈ1ату се ва ..ьа обраТ~I'['И љеговоме старатељу, а не њему.
lI ајзад,
811 . нпк а
пр
ЖIIТИ
од
рока
љеговог
812. -
II
ако
ИСПЈ1ат е
је ко од тих меничних о.бвез
преминуо,
је
испла'l'110
lЬoj
се
има
тра
менпч номе дужнику, кад меницу исплати,
припада право, које је закон АУ}Ю1ИЦI1МIl. у
исплата
наел едника .
ОЛll1'1'С,
а то је:
(§ 896
грађ. зак.)
признао
да тражи од онога коме
~lеНlIЧ!lУ суму, да му преда меницу и да на
ИСПllше IТ својеру ч но IIOтпише признаницу О. исплати.
М нични ДУЖНIIК не тр еба никад да пропусти употребити
31 2 друге ст р ан е, 11101 :1. ТО пr аВ II О дејС1' В О, ла . Н\ј е
111)aoo
ТРI
("ат у, OAf!Ot.jl! O аЮЈ,е ll таll ... У, lюј ll је м е lllЩ У 11 ,1::\1'110 6е.1, :\11
1IL1 ' II Ю Га. 1I 0 К Р I,lш, да т р аЖ II 0..1. траса н та, ОДII О\' 1I0 ОД 11>1 KOM IIT611 '1'a, (alЮ ј е IЈ .1 а 110 1l 1). м с шща. 6 11 .11).:
,'OBO I'
'I' р атај,
о н у суму
која"
је
IЮ IIIII('l lOl
М С IIIЩУ [1 .1:.\','11 0, ј е р
је
. Iа
1
сум у . ЩТО\' II С ПЈ1ДТОМ п остао ње г ов IIQ UCPIITC. I. . Сюю т ражб mн\. IlIIје M C I1l !l 1lfO- lI ра Он а, 1/01'0 0/)11'1113 f' Јlаl)<шеl 11 .11 11 тргоuзю,а, I l р ещ\ 'га м е Аа. 1II је IIO ТО I :. 1а у y a ajaMHt ['ра l }а П С liО\' 11-"11 'ГIН'О IЈа Ч IЮ М 820.
-
ОА Н ОСУ .
'<ао ШТО се UIlAI' , I ЮП ЛI).'I'3, коју ",11).81111 \1
1111'1 1111 ЛУЖ III Ш IIЭUР Ш Il О ро н у,
Ilм а lIајј ач о IIравно
.I,t
СТВО, које п е ll .шта у О llШ Т6 .\l ОЩО ш.ШТ II ј ј е р ОIШ с аС8Ј П Q НlШlт ава М С IIIЩУ 11 бр lllu е са
ње с в е
" C НlI
; lej(~TBO 11 3K НlНL.ште дзлClЩ је САаб llј е, је р IIIIIЏ),~ не 11' III ЩIТRВ:I. .\IO I II Щ )'. 0 11 0 је, ОС II М 1'01'<\ , IЮ., II<\П.I8.ТО И р3 .IJЈ
АI<О је
I ЈаI1.Ја')Ћ
lI :шр ш еll а.
Од
Tptl.r:, 11Т:I ,
Так љом
ослобоl)авај)' св!! fIOТП II (' IШЦII Mellll
Трасапт у т·ом САучају има п раuа, да .м еИIIЧНО!'tl ТУ2
бом О), аКIЈ,ьпта н та Н , Щ цеАУ
~, e Illl tIll Y
оуму
са
његовог М(> IIIIЧI Ю Г је щщ Ha n .t8 свима
I IРl lЧllље llШI
б), А ко је II ЗВРlllе на ОА КО "
ТРОIIIКОВИ,"
щн)uсtll tта, љегоrюг п
среО1/ш.а за 'Част II А И .ЩЈЩИI/.Оl је.НЦЈ, љо м е се тад
јеМЦII"~I,
II пдоса ll та lюј l ! је раllltjl l Х
В II Х
Н Ојll
(с вој ll Х
прt'Т,\:О f) lI щ,аl
8<1 ' I 3.CT, 11 II,.II XOBII X MCIII I\IIIII X
al:ItCIt'I'aIlTa,
меШltlllllХ
Д О. ш,:](· П
11.\:.\'1'110 ( њеГОВ1I IlЩ', I I;'I)IIt1 t{ Lt), C)~ t: BI
11 ..1,1. 1 1IIAocalla'rf~
lюс р е,\III11;а. (јаll1 а,
са мо О IlИ IIl1доса НТII ,
"ада ТС, ь;).
СО II С1'0611 е
је)mча 11 трасаllТОВО Г
ILoIIXO B
ј е маца.
меНllце ,
'fl
IbII1
1I 0Cpe A,RIIHa. ;Ј а Qa,
овај lIFџосана'l' Iша права , \1]. меfllШУ на П А аТII , у путу Ј
I'рееа, Ш\ fШЩЩ ТРОШКОl3l1ма, I! 1'0: б ll АО 0,.\ Clmју ску ' 611.10 ОД ЩIQIЋ ОД IbI1Х , ~ој ll му се У ЧIllIiI RајПQ,Ј,ССIIII јо р оу СlJIl 01111 њеГОВII СО.lIIдаР ШI АУ"ШIЩII. В. ЛIИ је нај:-iал IIЗВР1Uе ll а ОД 1,01' ПОС/Ј Р()Н,НiII . Ш Ч l 11.11 11 ОА
I.\(/~a,
IIOсреДНlЩl 1
XOHopa'roBII,
стоје I I РО .\ I8, ОВО\!
IbO~ l e
а Хnllорат
II.Ш'l'I1У 111''1'0
се оо.lOбођавај~' 1. 11
ље l 'О ВII ПРР.ТЏЈ,.\ШI
Ј'аКО У ()бвс:m ,
"ас) ШТО
"а п род (ЈIOА б ) [lО<ЮIIО да е'l'ојо щющt IIl1д ое :lIlТУ , наЈ ... )INII1ЦУ
11.118,'1'110,
316 таље p e ll J11, :\l е ШI
ано ве l. 'Iр е Тn Г3 11
8.1а(' ТII ,~
II с п ..1 3Т II Т II О Н О" ОА ' ЫI Х
89;, rpat)
:Ј(\ I: .!.
". (Ј ПЈ
двој llц е K O\ IC му ('у д ЈlaреАН
BI. О рону F1Ааf.аЊQ/ осим uрuјовљеноz UРUТ.lllооца, IIUIfO ( није јавио 30 uси.lОТУ I нити f1оgиео lIIениЦ1.
У таквој Прll .lIlЦ lI II щtј у се јН\.3. lIIк о вати I
830. Тр ll
слу чаја:
а). lIеста.Щ је ,'\ It!iНща t'Jt.t.ta IlJf)UTU !l (I!' !ц/' 'CJJlL рака. Трасат щtје ЈЩ lliI једал од lblt.\.' стаВШЈ , 'ној (~ e({'T. I1рuтежате.t. је Сl1.'t!Јб80 6а.]Ј j~пaH. [{}ЈU·Щ'Р 3К. Тај је c.1Y~l aj сасв и м ЩЮС'I', јер IIРII 1'6Ж31'е.l. сач у в а ll Ш.t I1РlJ мерку М6 111Щ С,
~lIIју
IlcH,laTY
11 .
llOl'lIY I1 ДОIШ~L да Је 6110 Ilrитежа~ сад Tpalla !, 11 c.'I'1II1a б н , п о прав ,
тр еба.ю да 0 11 MelllltjllO\l АуаОILlКУ IJOA ll ece 11 п о 51C11.1
IIpeAa с в е II ЗДI1'1'е IIpIBICpK6, ttaK.\ У том c. I Y~I<'jy II зузе'Ј' 1 1O
а.Ш
в а ш зако н
{~
I ':!6 ,
Ао п у шта М С IЈЈЈ4Н О М АУЖIIl
над ~JY U Р lIтежатељ Ј l зјаUII Аа су оста. ш IlРЮIC IЩII Wdr . ьеН II , да му МСIIIЩУ II с п лаТ Ј t
щmмерку,
бlJО 0 11 : lI Р ВII,
!\ко 611 се Аоц н нје ба ш
Н lIје
611 •.10
ЈI СЮIO 110 ј еА Н О М [1О."не
АР)ТII,
тр е lш ,
ч еТ ВРТII 11 т
освеАО' III, IО,
11
да
то А
ПРаЈШ COI1(jТHCIl11l~, него lI еЮI .J. PYI'II , тај п р
[] р"тещате,ь неlје MO~'JI IIIILIlTa
Tpa; HJIТI! НII ОА и е Юf1J
АУЖlIlIка, KOjll је меlll llJ.У II СIIJlаТIIО , ПЈ' од ОС Т а.1IIХ
JIIIХ оБВе3RllКа, него јеЛLlIIО још
MeF
мож~ 'ГJJ<."\ ,Нl' Гl' lIaKH
0.1 ОНОГ lюј н је МСIILЈЦУ Щ'юВ.tа ш l,С II О Н al l , Ј аТIt О , 1I а к II СТI1, том наIlЛ3.l'О)I , УIlIfЩIO ю\юю ' ;: Р" В II ' II Ю ~џ..·.t о, хтсвит"
I{ОА
lI аАЛ(ШШС
IMaCTlI ,.\(1,
се
О II
заТО
Itаз ни.
~ l еllIlЧНlI је АУЖIIIIК I lаРОЧ II ТО Оtмаш l, с н Аа у ова САУ4ају
6eiJ
тралщо[ ~ у
Т. а в
1/I-;:aIШОГ устеэаll.,а IIсплат и M e llll'lНY суму
наА
ГОД
. ..lЩд;Ј.'Ј:t.ф/.J.Jl-
на
IIОАI~ етом
п р " ме lЖ У
y.Hc;ra.l~ (lua)~ u.la
М6"1II,0
' а.саЈ'аџоаl .
с'
но т,
ЈЈ РЈ I \lедба, да 1Jc;1I.I;),T<\ '1'0 1' прнмеРКI:\ 1I0 1lL 1l1 l Пl,ва све ост. Тај се уметак обllЧl10 ста ll"ьа ж~ рак, којl Ј
1130 Apy rJt ,
T p o llll
u
1' . ~ . (
се IЈ 8даје ООПС'гвеlllll~У lIO Ш 'l'О С У 'Ј У IIСС1
раниј l ' , 11 тада се он 061 14110 IIСПJlсује: " U.ta.rUTt'.Ja другу. а Ite ан Uр6!Ј .\tСIШf~!Ј«, 0 ..1,110('110 ".~a ов у треllј Itс .Щ. IIP6Y и др!):.!) јl .
.l.JAouaj <:.С.1ЩЧIIll M0iti.!tAQ.QIITII IIС Ц .Ј, ата,
(;3)1Q 8ЈЧвg е
Јllще, јер сс_ СО(Ј(:.ТВСllај,tС,шща..lt llQ.Jlзд.аје у IЩLuе
"J,"NQgj
320
6,
\,e lll l ~I H II јещщ ~Ш Ko r a
а , на 11POTIIU,
ll 0с vод lШ
ОД
08 11 Х МС IllI t1 П"Х обве;] lIr
су CB II OC'I'aA lf,
кој ll ј е АОН ;1.3ао
0811; 1, 'l'paC3.IIT,
][II '-I НО П ОКр l111С О ран.у п . шlшња;
2,
ЦСl1 таllТ з а чаС'I' "а ћ о га 0..1. ЊIIХ,
11 'Го
II UIfMC
је " р асат им ао
A
cuaKII I ШАОС&II "Г.
:'1 ,
И3Аате.Ь СО ЛС'f Е
't,
дш,II ЩИЈ1ltране м е шщ с у којој је п о ред АО)IIЩIIА8 03Н3 11 АО МlЩ II Аllј ат, It
5,
:\lеН IIЧ НII ј е \шц ма KQI"'I. ОД љих ,
1 ' .<ШВlIII ра:з Jl. О I \
832. -
с lю га
је эаКQН ОАавац
(' редвс М (: IIII Чl lе обве;-НIIIК8 т а ко Q,џюјl Ю ОД
11 еа ној С IЋ ј е
IlјЈl1Т6жат е.1.ЈУ
II рана 1 1 а. 11. 1iП~ lipО'ГIШ ЉIIХ
Н С IIАа.l,С ll е УСЛ ОВ Н О
н е п ое р ед
\НШ lщ е
ње r
ЩЮl'ССТО\' збо г
LICП.lШ.'I'С 11 BCi1().O за Вр.1O liPJ) TR K р о к, Јесте за l !О к е ОА
о бвеЭ lI lI к а у то м е , 111'1'0 се К ОА II.IIХ не 1130.1<\311 она в ред и lюј :!. 61 1 се lI\l зла У lI отр е бllТII 31.\.
1, '1
под бр ,
1[
1!Olip"r.C МС lllщ е
lобвезн
'I .~ :\ :) а lI e lte О ll е1' у томе , ШТО еу опи ј е
ТIIХ П ОС !ЮДШIХ М О I ILI ЧЩIХ оБВСЗ IIIIка ! оGВСЗ IНII Щ 110..\
11 ,.)\.
'I р с ма то м е, Ilell С Гl л ата М СIIIIЦ С lIе
LIOOil 1111
6
ј(~ ,\н ш
II>IIХ шщакве IЮ Р" С ТL I , ј е р IIМ вредност, кој у доб иј ај у ,,:џ ању (о б n СЗ ШIЦII П О, \ бр . I 11 2) , ОДНОСН О II p ll п реf
.\1 8 111ЩО !о Б ВО;Щ IIUИ п од бр. с:\\1O
1181'0
'2},
flL ща ко нс долаз и беСПА а~
,~ ao па Ш laда я а ОН О
WTO
су 0 1111 В 8 Га ,ll,aAlt
.\ I С НIIЦ У, К[I.А,l\ су је []Рll баВII . 11I (т расат 11 II здате.tf): п о кр М С IIIIЧН Q.
а
1111,\0('<\111'11:
в редн о ст-валуту) .
У наш е.\ 1 се 'I'j)l '() В 3. Ч IЮ.\ 1 ЗМЮ НII КУ г о в ир
833. -
о БНЧН Ој 'I'у m б ll са м о у јед н о м j eA llНoM 3аЈЮ II СКО:\1 п роп
!§
(6ј ), 11 1'0 1)1\,11,11 од р е ђе lЫ" вр е м е на ;щ к оје О ll а за(
рс в а . П о '1'0.\10, за I b~aJKe ~ЈЩШIУ ~" сва о на []
тl .'!" , к о ј а су HaUIIIM эаl:iQ IЩЩUl РОПШЩЈ Щ 3 3, обичне V
ЈЩ'I' 1!e 'I')' щбе за lf a ll , l a'l' ~ .
~ I II се о вде Ile м оже м о у п:
'I'а'l'lI у 118Јщ rn њ е 'ГII Х lIpaBIIJl a, н е го '" СМО, САсдеl, и Upll M н аш е l' 'г ргова чк о г З8 К О Н l lК а, OA)la X llреlщ н а п осебllО D у ч еље О ШI Х
КОII Щ I
lIallpeA 0з на ч е Ш I Х ПРаЈЩ, која се нашим
rlР" З fшју
ПР I 11'е iliaТе.,ь у II с п .шl1 6l1е ме ниц е насп
1I 0С Р СД IIII Х М6 ШI ЧН I1 Х оБ В С3 l1пка, АЛII , пре н его I1IТО •
IbIIX IIp e ~eMO, ва.l,а н а м јо ш О ВДС на п оме Н УТ II , Аа lI iJRBa, м оја за к о н ЩJIIз н ај е П р ll 1'еж атељу lI е п лаh еЉ8 пи це, как о п ре ~ш IЮ lюсреднш.1 ТаЈЮ 11 п рема l юср еД IШ М :1а
lIaK ll aAY 11
јо б llЧШ1. ме ничн а
меl lLlЧIIIIМ
обвеЗ НlЩIW 8
ту и (ТУ 1
uстала два lI јЈаоа), пре. шзе Од њега н а
(
к о г иоср еднм МС 1lll Ч l lOГ оБВСЭlII lк а, п '1'0 У I IO ГАеАЈ СI
II,er OUl1 X
IIp e'l'xoA IIIII~a,
II )' Т У l' е г реса т, ј ,
се
м е шща
ЧIIМ је lI аП.
од
Ibе г а
H&IU&1
Llp IJ 1'c.љaTe.L 8А8 I
6. 1io
838. -
је над.tе.ж:IШ ,),'1 IiЈдајt>
протесте ~
110 наШ ЮI зако н )' ~3 149 трг. зак.1 меШIЧНl1 протести IIмају п однэаТI1 КОд
код Т Рl'ОnnЧI-:ОГ суда;
прnосте п сног
п о. II1L1l1ј СК6
суда ;
а
где
где пак љега не Ј
тога
1111
суда
пе\,а,
R
n.1ac'rlI.
Пр отест II здаје у СУДУ IlрllјаВIIIШ С)'АСЮI, а ко..! .1 IЩltјСR I1Х
n..,аст н
r.
ОJlај Пll сар, кога старе ШlIна срескп
'1'0 одреДIIО буде Llli\реАба Шlшt.t::.ТРэ.. прав),с- UA ~ a.щw
1866
ГQA. __ liр•..ЈtЗ'ј !. Овај је
што
Opl'aH B.1aCTII
протест
II зда,
1I0:зоое
по 3aJ-ЮНУ дуmан, да, пре ве
011 0
.нще
против
иога се ПЈ
тест 'Гран,,,, АI;I. "еIllЩУ IIрШШ , ОД Il ОСНО ПОТ8РА" да је п стечаје:\l, ОдНОС Н О :\ l еНIЩУ 1I .. 1 ЗТП. Ако се 'го Јшце не o~
зове томе НОЗI1ВУ, I'ЛIl се н е могне Hallll Н& 'H~CT)', ОЈ: тест се тада моще IIЗД&ТII
11 бе;i 1berouor ПРИСУСТва 1~ I
трг. зак.!.
7. HB1iOa
840. -
'/'реиа
ПР О'1'ест се ДШШС ,, :ца-је
-
08
буде садРЖU lt3 аротеС1
110 ШТЮlllаllОМ ФОРЛIУАару ,
с. то га IIIljC 1111 потребно .\а се у 1'0 [IIl'I'ање ,.\уб.ьс У[ шта~ю. О 1'O:\IC можемо pelJII jOUI салlO то, да се, пре закону
I§ 150
IIреПlllllе
у
трг. зак. ) ,
пр отесту
ОА
протестираll& :меRlща треба ре'lII
до
ре чи ,
са
СВIIма
љен
IIзја шн.Сlbl1ма :\lеН1I ЧН II М.
П ошто је меНlща саЮ I" да lIе
OCTallU
дуго
у
снојШ'
РУКЮlа
пр отест и 11 3.i10il\С IШ l'уБIlТНУЈ
јед н ог
на зато
!ЈаА':Щltма и сто г
o.J.pet)e
~tИI.Ј,а,
lIаш эакон
то
I§ I
трг. зак.), преАВI I ~ају lш да се " ротсст :\юже IIзгубити и 110IШШ'ГlfТII, It I l ape~yjc да " .1Iща,
заКО IЮ:\1 за саЧltЊ61
щютеста OApet)ella, ако нО же.'Је ПОТIl/:I.СТII !ЈОД с.троги говор
-
11 lI аЮlаД IIТII трошкове
11мају 6РIIШ.ыfВО
1I
(
штете ДОТIIЧIIИМ СТРМ8 Ј
"Y8a'I'11 КОlщепте Il эдаТlIХ npOTeC'N IlpOTOKO.I, у коме с.тр8
у IJРОТОЈ\О., !Ј О реду З
морају 611'1'11 ОВ Rач снс, УТВРДI I ПI
Щla се
I1POUlII'l'II је~lствеником
ПО'I'IIIIСОМ стареШ 1111е ВRДА6штва.«
1I
111). ПосреАн а (регресна, рекурсна) мен м ... на Туж68 ... менм",на тужба за накнцу.
841. -
MII С:\ I О oell напред внде.1II но и []POTII8 К(
Щ1а право ПО,.щ1111 ову 1'ужбу,
Овде IIМЮIO још само
• IIри ТIЈt.ж еr r.у Јlротеста " .• aha се, ЈН) .акоtlУ II т аксама (бр. ~
32& претходно да наПО~fенемо, да онај, коме та тужба при пада, има право подиhи је, или само против једног ме ничног обвезника, и то против оног кога он ХОће, или скупа против свију, који СУ ње~IУ одговорни за исплату неплаhене менице, а то су сви' његови претходници. Он
то право има по закону (§ 140 трг. заК.i ~aTO, што су сви ти менични обвезници његови солидарни дужници.
а). Нап.дата (регрес) ~aA је тра]l{И прите]l{ате...ь не п.дађ,ене менице.
Услови 1<оји се захтевају за ту иаuлату.
842. - Притежате.Ђ неплаhене менице, ако же.Ш да меницу наплати средством тужбе за накнаду, он треба да
испуљава
1), 21,
ова
два
услова,
и
то:
да је на време изискао протест због неисплате;
да тужбу подигне
ређен. О првом смо услову
у року
који је законом од
веЬ напред говорили,
па зато
Ьемо се овде задржати само на OBO~I другом.
843. -
По закону
и
(§§ 141, 142
143
трг. зак) при
тежате.ь проте~тиране због неисплате менице има ову тужбу подиhи У врло кратком року, јер, са разлога које смо напред (бр. Ь32) поменули, није право, да она лебди дуго над главом оних меничних обвезника против којих је допуштена.
844. -
Тај се рок
рачуна од
скатог протеста због неИСlIлате сам тај дан),
и он је од
15
дана
(датума) изи
(не рачунајуhи
дана,
кад
год
у љега
тужени не
пребива даље од Ј О од места, у коме се меница И~lала платити. Кад пак тужени пребива на даљем растојаљу од тог места, онда
се тај
рок
продужава
за сваких
5
сати да.ьег растојања још са јеДНЮf даном.
Али за менице, које су издате у Србији а ЮIaју се платити ван ње, тај' је рок много дужи. Тако против таксене тарифе), се
же.IИ
такса у таксеним маркама
протестирати,
и
по вредности
то:
до
динара
од
500 динара 2 501 до 1000 3 преко 1000 дин. 5
с
«
менице
која
326 њених )lеflИЧНП Х обвез нпка, НlIчна тун" б а
за
нu.кчаду
ако се неПАаhе на
који ста нују
юtа
мен ица
е
зе м љ и
М4
м есец
3
r де у ЕВРОIJ ,\lесеци, ако
6
(
ПрЮlOрској аз ијској ИЛИ африtIК
дуж " р едизе~IНОГ
острву,
за
имаАа платити
ОСЮ1 Исл анда и острва Ф е рарсжих ; за имала IIлатити у којој
у С рбији,
rюдиhи:
и Црног ;\lOра
ил и
на какве
18
месеца, aF
кој е се нала:=!и у ТЮI МОРЮlа: за
јој је ;\leCTO пл аhања одр е l) е н о у каквој другој ванеВРО I ској зе;\IЉИ, на Псланд у IIЛИ на Ферарским Острви~а . ~ :мен ~lЦe пак по виђењу притеж ат е.ь је, по закону
1:
(~
трг. за К . I , дужан, да у роковима, које смо овде изл о ж и.
за менице што се и;\ш.iу платити на страни, обичну :м ницу по ВИђељ у подне се н а и с плат у, а ~Iеницу на одр
ђено ВрЩlе по виђењу на ВИђеље, рач:унају lш рок од даЈ и зда ња
.меНlще ,
на ПJlа'l'У у
-
ак о
у
опште
YACt; y и од ?lIеничних
јн е л и,
да
има
I
право
обвеЗНf1ка који
стану
рбији .
Р ок за п од иза ње тужбе з а накнаду раЧУ I пре~lа свако м туженом: л и п
845. -
се по себ но ( ИНДИВlIAуално )
па з ато,
кад
притеж ате љ
подиж е
тужбу
против сви
:меНI1ЧНИХ обвез ника, о н . треба да је подигне у року о peђeHO~1 а обвезника најБАюкег м есту плаtања, ако же . да је ~юже н аплатити од
846. пунио
ницу
од ова два у сло ва,
НllЦ l lM a
о н тада по закону
губи пре~Ia С ВЊ\l з'
св а ко
Т. ј.
ако
није
:и
ИЛИ ниј е тужбу ::за н а кн а ду под игао
г оре о::ша ч е НQ) [ року,
ак . )
љих.
А ко прит ежате.ь неп.t!а~lене менице ниј е и
~JaKap к оји
11 ротестир ао
трг .
свакога од
право
И
(§§ 144
l'
посредню[ меНИЧНЮI обв е
н а П .Јате .
Од тог се правил а и з у. има само СЈ1учај, кад је тр
1
1
сант, КОј lI је д оказао да је о року l1Ј1. аl"iања меRице сна д ео тр аса'Ј'а · а ~IеНИЧ НЮl покриl"iе )[, то ПОRриl е узео в
\
траг после
ро ка за
п од иза њ е
ту}нбе з а накнаду,
и
било ра чу но~[, било П ОД )Ји ре њ е~I једног потраЖИRања друго
( п ребија ње~[ ду г а)
ИА И ма којим
ДРУГИМ начина
Тр асант, који је то ур адио, постао је ТИi\It:J: траса'Н.т ко
ннје дао иокр и nе, па· :збо г тога га зано н (3 147 трг . ваЕ за.iед но
с њеГО ВIШ ак цеllтаllт ам за
ц ем,
'Гог
н ог
од
'I'р енуп:а
и
сыатра
нао
~aCT и меRИЧНИ:М је непосредног
мени
обвезника, па неу реДНО:' Ј п ри 'гежатељу неПАаhене
- -- --
-
- - - - - - -- - -
101
328
зак,ону о судском поступку у граl)анским деАима за I
дизање грађанских тужаба. Али, пре него што је ТЕ подигне, он по нашем закон у (§ 141 трг. зак ) , треба претходно достави протест због неиеПАате сваком он кога њоме тужи, како би му дао прилике, да )1Сниц трошковима драговољно исп .л.ати, и да на тај начин
бегне веће судске трошкове. У практи ц и пак то се сас штење
никад
унапред
не
чи ни,
него
се
тужеВО~f
тек
тужбом и протест доставља. 1) Шта UРИ1'Юlсате.ь .може тражити овом тужбо .'И '!
850. - Притежатељ ЮIa право да тражи овом ТУ бом, да суд тужевога осуди да му плати:
1, 2,
главно неплаhене ме нице;
интерес 6% годишње на ту c y~1Y, и то од д а изискатог протеста због неисплате, 158 трг. зак ) ;
\s
3, трошкове, које је ЮIaО око протеста (§ 155 тр. заl 4, интерес 6°/0 на CY~IY, коју је и здао на те тро кове, и то почевши сюю од дана, кога је тужбу по ~ гао
(§ 159
5,
трг. зак.); и
ра3АИКУ меничног кур са изме~)у lI'1eCTa дужникOI
становања и lIIеста где је меница и rа.л.а да
(§§ 157 И 160 трг. зак.). 851. - Менични пак са
свима
жате.ъа
/
тестом
овим
и рачуном
и ма
права траншти од
исплаЬену
lеницу
један од другога
ОВJlаШ~lен
да
Кад на
њој ПЈ брише СВОЈ потпис и потписе свију својих п ослеДника, . су његовом исплатом и обвезе свију њих коначно пре ста. б). НаП.Аата (регрес)
он је
при'
Rаједно с ПI
о плаhеним трошковима.
начин добије меницу,
се исп.л.с
об вез ник, који меницу ИСПЛ 8
додатцима,
да му преда
:VIY
на
l\.aA је тр аже меНИЧf( И об ве ЭВИiJ меничн ом ТУJl\:б ом з а н а l\.и а ду •
.Услови 'Који се захтев ају з а ту наuлату.
852. - Сваки посредни м е ни IНИ обвезник l и узи~ јуhи само првог, т. ј. трасанта, првог индосанта сопств(
1 Таква је пракса очевидно ш т ет н а з а м еll~tч не обвезнпке , а.НI не
може
спреЧИТII,
јер
('е
у закону
,има протест претходно доставити,
--~--
вс
и е го
.каж е да
само :
---- ----- - - -
ПРlIтежат е.ь
мора
1'реоа да дОстави .
--- -~-~ ~~
330 Иако uосредН-It .\f СНU·ОЩ u~вt'.щu,.,; и.\(8 да 8'оОшШil
l'!lJI(;(Jy за 118).К80!Ј r
8 58 ; -
Н ПО('реД IIII ~ICНlltlllll обвезник, К&А под.асе
ту;нбу за 1II.\I~H aA)tJ мора ПОСТУПIIТII пред казаЛII да је дужан
I,еllе }lе Нlще. Т. ј. да, пре
онако, како еко на
11
ЧШЩТIt
ПЏlIтежате.ь оеи.
него ШТО ТУiКбу СУА.У прe..t.а.
туа,еНЮlа саОПlllТII 11 ротест а60 1' 11~IICП.lате.
lЈ1та он .НО.lft.'С да тражи TO.\t ту.ж;бо.w.!
8 57 . l[ осреА lII1 ;\161111ЧIII I оБВ63Н IIК Ш4а право .... tpai-lШ да >.ЈУ 'I'Y;НCНlI l1аКllаДII све 0[10, ШТО је он бк( ПРlIн у~еll олаТIIТ11 ОПО :\lе, lюјll је О,.], љега ,\lеllllЦУ nanА&ТВО Уз то он IIм а пр ава ТрЮlаl'ГlI:
1, IIl1терес 6'1, " ОДllшње на T~' l1.щћену СУМУ. од А,аRl IfСII.н\те;
~,
све трошкове које је са"
IIЩ\О, 11 "нтерес на IЫI'
Од даllа предаје тужба. ' У) . Поврат на менмЦ&.
858. -
l1.ад
t:е :щ
наП.lату IIСП.lаhенс
менице ао
с.1УјоЈ\ll меНlЈЧПО)1 Ч'ji,бщт 38 шнmа..Ј.У, о којој смО .... О са.
ГОВОрlI.ш, пр"тен(3.те.ь )юра с вакојако да чека на BOВ81
бар яеко IlзвеС IIО време, кој е )lOже бllТII и нешто по дуже, Прll с вој ЗfJ.НОlI с ној строго ст" 11 брз ини наП.IА.1'Е1 ме 11II41111Х '· рarнБIllШ. нако А о ЧCl~ а ња , ј едно
Me~)y тим, често lLута љему пије
11
;:Ј;).КОН 1 ~
153
трг. 8ак.) .му
..
Т&А,а пруж
ср едств о да OД~lax 1Iа.1I.1<1.ТII ~Ie IHT 41IY СУ \IУ , ивтеpeot
раз. \lIКУ " у р са JI Тр О Шlюве У 'lIIњеве око "ро теста и То ј е сред ство:
uовротна меницо, а она је
цова
JIII&1II
)lеlllllU
н ој у 0 11 )lO јн е 1I0в у 11ll , 380
су)[у Hen.I<\~It.'He »енице • 4:1 IIHTepece 11 трош ко ве, nlJAO lIа тр а са.нта, 611.10 на кога. .. д ос ан та CTRpe ,\Т С IIIЩ С. Ту н о в у, llUI)P fJ. 1'H,Y, ,\Iепицу 08 11021 лак о пр е н еТII у ,\Ј есту ш.ta.!а п лаТИ ТII ,
859. .\[еIlIЩУ ,
~
11
где се с тара
С nа праВllла ,
вред е
IНсплаl.енаl
МeRIUI
н а т ај н ач,,!! !Ч>а!Щ.\1 путе.\1 ..s.оhи АО lIOIIqI
11
за
I{ Ој ;)' ваше за 06иqиу ВJЧ8I
noupaTII Y,
ШТ О је трасат !lQвр..а.тне
а. ш
Са\Ю (', 1'И)I
AOД&ТIIOt
еЈШце.. l1 без ;lI;репт&
мер.
0 6В СЗ 3.If, пошто се по ст а р ој \ II С IJ.таhеlюј1 ~еilИЦИ
aeh •
•\3311 У 0688311, бш о 1\ао тр асан т, 611.10 ... ао АИАOC8R't' цепта llТ з а ч ас т,
11.111
I{ ао ~l е llll~!IIИ je~тaц .
332
.
У). Забрана.
863. -
Забрана је средство з а обезбеђење, које с
својим решењем да
из
даје повериоцу,
а сас тоји се у пра
извесних ДУЖНИКОВИХ покре ТRИХ ствари, ИЛИ
]
из
весног дужниковог примања, наплати своје потражива
пре свију осталИХ дужникових
п ове ритеља
(§§ 398 - 4
з ак. о
rpat). суд. пост.). ' 864. - Притежатељ се мож е тим средствон ПОС Ј
жити, ако се има бојати, да ће к оји менични обв езнr пре него што изиђе судско осу дн о решење по тужби накнаду, прикрити своје покретно имаље, и тиме
избе
п лаhање менице.
865. - То средство притежа'гељ н е пдаhене мени] по закону I§ 148 трг. зак.!, може употребити против СЕ к ог меничног обвезника, дакле, како против : трасаН1 'гако
и
против
сваког
индосанта,
њихово г а к цептанта
ч аст или м~ничног јемца, издатеља сопствене менице 11 т,
У закону I§ 148 трг. зак.) се, истина, вели, да то п р а и ма притежатељ иротестиране ЗО02 неuсuлате менице, а је
ван сваке CY~lњe
да оно припада ~
притежатељу, јер наш :=ЈаКОН признаје
то право сваком
сам ом
I,§ 39 8 за ]~.
неуреДНI
о грађ . суд . IJО С
повер ит ељу,
чија
тражбп
није о року плаhена. l\1еђУТЮl, ист ина је и то, да з абр аfl
к оја би, по тражењу неуредног п ритежатеља, била о д брена на покретност каквог uоср едl-tоz менично г аб в е н ика, има по закону aIИ
се
тужени
(§ 392
позове
на
т.
3.
грађ . суд . пост . 1 да п аД F
неуредност
притежатељеву
о вај буде услед тога одБИјен од тражења наплате.
866. -
Притежатељ има тражити забрану нод т
г овачког суда, а код првостепеног ( гра ђ анског ) само О Н,.] кад се ствари, на које се она тр ажи,
р иторији трговаЧI:ОГ суда, него
р ешење од
22
јануара
1860
не налазе на т
r pal)aHCKOr
год.
вбр.
(з анонодаВI
297 ; , 16
зак.
у стр. трг. суда.).
При њеном тражењу он има у свему п равилима,
која
с тупку судском з акона).
су о том прописана
У граЈ)анским дел има
по ст упити I
у законr·шу о п
('s 376-1, 1О
ТЈ
SЗ;
на bleHIII(11 11 Н:I,э начеНlI АаЈ ако устреба, то бу...,. Пр.. жаТ6Љ ј е обвеэан IbIIX
ПОIIУАИТИ
ла иевицу исаак
друге је само Аущаll IIрIlМIIТ1I.
8а чlljу се чао", 80.е .е •••• 11.1&.....8' ~I е ница
8'10. -
њ вног обвез Нllк а,
се МОј-КО
П .i8.ТИТИ
ItНАо саllта, како се п огреш но вм" зак.),
јер је т а lШв.
ма
I
)'
закоку
11
134 "
IICIJ ,'13Ta у IlII те ресу свакога О,.. ..
Кад се 8 .&&0 се вввица
П осредоваље
871. -
аа част
э Н 6 СМIО З8 част TIJa.caнтa. КАН 8(
'1
••а
U&'IП8 •• _ _ ,
lIаП.\А.ТII може се И38рПD
тек к ад се М6П1ща о POlt)' н е Jl Cn.I8.TII. Оно се раније
Аопушта зато шт о је " СIl.l3.та, ноју учlt НlI ГАавни AJilКt
у CMIICAY на лога МС НlIЧIl 0 ,,, далеко повољнија ОД ИGILII за част. јер caCB llM П О Шlш та ва :\ l еН IЩУ и брише све
ШIЧП 6 обвезе,
а IIсплата
за
Ч<1. С1',
'de~YTllbl,
нема "1'1
с нажно дејство.
872. копу {стаn
П осредова ље у Н8.U.tэ.ТI! 'Iма се,
'2
~
према
трг. зан.) означити у са.мои проте
134
због не l lCП .lате 11 ..111 у IIpIIA3.TKY љеговом .
Правно дејство исплате 8а
873. -
.&07'
П ос.реДШIН ва част ос.юбоl}ава својом исп
том све Оllе . меНlIч н е обоеЗ llю; е ~; ој ll су ЈtoСАе.Ј,НИЦI' ГОВОГ хонората јО lюга пр ема том ХОДIIIЩЮ I з.,
330
.IНIJ.Y ј хонораТУl, сту па
у
сва
I
'lнју је Ч
11
НРЩЈа ~IНf\la љеговlUI ор
11
права
све
лущ но сти
1ICПА8
н ог ПРllтсжате.La.... ~ aK.l eJ дејство IIС!Јдате аа. част Ја. !ЈАН с.lабllје npe\la 'rOMO, да .'1 11 је \ l е НlЩЗо rlАвnеиа за 11 овог ИЛJl она
п
..I8.'I'1I
01101' )!C1Н 14I !O[' ОUВСЗ llш:а. О но је Rа.1i&че Ra..I за част аЈщептаllта, О,Ј. Н Оt:IЮ за част 118.A&'R
со п ствене )lеНIЩО;
С,'l аБНјС је
[Јаl; Iшд се п.t&тм ва
саllта, [lpBOr IIН ,щсаllта 11 т. А·;
IIСIIАата Y~1II1111
ра.1.lIIке у љено)[ праUIIО)!
Аејству
у протес'ГУ ~бог веНСП.Јате част
а нај с.1абије је,
за <Ја ст Јюс..tедње га IIHAOC&RТ&
посредоваље
JI :н~ ршеIlО.
.....
ЗCicмi
11 flОТре6во Је,
увек забе .. tежи R 8&
_
ЭЭ6
да СУ JlpeCT3..l e, да су
1130
кум с ната , IIмају
31
о сн о ву l'рговаЧЮIХ Кlbига п .I.РУГ8Х .АО
ШШ ..tn1' ItТИ најА&А>е за
I1pe t lllCTIITII 11
ГОДИ/lа (а н е, ~:ao гр а ~аIf CiЩ , за
20
.....ју С)IАl'рл.ТII нао да су ве г. IIМJllр е ll<\: заС1'а:рttА8, ако се ••
з а ТО врем е II С
ГО Дlше) . и А& се
"1 't
IIз раuиај у.
С о ба llР О ~1 н а т у II СТ У потребу, а,
8"16 ј о ш 11 па 1'0,
ШТО с у М С IНlЧII С
OCIUI тora,
о бuе3 С МiЮ l' О строже ОА
обllЧIIIIХ 1'ј> го в а ЧКII Х 06 0сза, IЩШ је законодавац 3& IЫD ПРOllll сао :Щ!ОГО вet-I в иде. Ш ,
застаре. IOС'Г.
l\pa hy
Тако, као пrrо с.мо
ка..!. ГОд се lIјЈlIте жате..ь
неП.Јаtlене
lIокаж е lI еУ Р САа!:I , Т. ј . Н С I1З l11l1 1'е ЩЈОтест
11.111 I:l е 110""111'116 н а В РС)I С t эа 1:; д а на,
3
lI8ВIIQt
a60l' ноиcsuaте vcceua U Т....
;\IС НIIЧН У ту ж б у :з а ШI.I:н аАУ од м а х се Y I:~" eA тога СВИ аРОО с редни м е fllЈ411ЈI о Б ВСЗ fllЩII (тра сш ll' , I{оји је докааао . . је 'г ра САТ IIмао )lе 1ll14Н О П О К р lll. с о року (ЈАаћања; CJI8 ЈЈН .Ј,оса IIТII;
юще ll ТаЈl Т
,Ј.О ЩIЦН , щр а н с
Ш ЩIIАllј ат ,
ч аст
:.Ј а
~I е шще
н о га О.Ј, њих:
у
т р аЖ I I ТI!
Од
И3А.ате.,ъ
lюјој је 0знач~н
11 м е ШI'l111l је м а ц ~Ja КО I'а
в ају с ваке обвезе , п рава
за
СО II СТ ВС II С
Од
JI АО
ЊIlХ I ос.toбо~
11 II ОУРОДI III П(ЈII 'Ј'сжатс.ь нема ваше JLIIX 1 !а IЈ . l ату, него се з & љу може
об р аТ II Т II јо ш са м о U l'flOCpeUHu.\ L l Г,1аВlIЩI ! УС"ИЧ1lUII об ве3 ШЩlIм а,
СТIJС1I 6
а
н а Il ме:
м е Нllц е ;
ан ц е ll тtl. II ТУ, одн осн о ИЗ.Ј,ате..ьу соп
ОА I IO С IIO 1'раС3 I1 ТУ,
ј е о ро к у п лаl l а ља ~' т р асат&
~~ ~ ~C'l'O
11
к ој !!
није .Ј,оказао
....
м е lШ4НОГ rlOкрић~
611.10
.
О О " к о " н је II ~T IIH a TQ AJ)JS,aJaQ, а,Н1 је "ми
Ft . а П ОДilзаље ТУiНбе з а н а Ю!аА )' lJoKl'!lbe Р.О .а -'~; зкцеllтаllТУ :~a 'ШСТ I{о га ОА таКВllХ тра..:аната; 0",носно
I1 ЗАате,ьу
од
f.: ora
IЫ I Х.
со п стве н о
А.l1II
11
11
:\lC lllще;
п р е :\lа са Мil М
Iш tlНЮI 0 6ве З flllU IЈ ма наш :\IУ 3 i.tIЮ Н А О Ilущта да
сув и ше
AYI'O раэ в..Н\. 411
:\ lсшtЧНом јеllЦУ
Т ШI
Rе(Јосре .... ииll
( ~ 167 трг . зак.'
11&
.... не
тр а жеље lIаПАате, на
ређују l' ll да :\IУ се ~lеЈ Ш 4 на т ражб llllа IJма 11 арема . . . с~щ'граТII
као эаС'l'аР " Jl3,
ако нн
буде з&траашо љено Il з :\ш рење . 1 У I
t 6 7 трг . за ~. 1\ lI.ж е се,
0.1. 110(' 11 ua .све ТР4ЖG џне ТЏЧl/liе
а 1{О су
o
a oc.l e!Jњe U d~(lTe
и o~ неТрlова ца ga w еОЛ llt' tЈеll О ,
()e.la
u
,,"!l
за
"унltХ
се 08 1'1 цеТО ГОА НШња ~
се 8У Ч l!Н UХ
ао гаuсаге
ТР:08а~ю\ ... •
5 1'0.4811& _
'!
03
)otеНUЦа а u
COllClrJJ.1W1
тр:оов ца , G8Hкep8
То ј е , )tсђу
TIIII ,
..... . . . . . ...
речно
j t'1I ('С 1"/1 J . ~'1 I1. pe.I OI:T O..\IIOC II callo 111'1 )I('1IИЧН О
об888
338
тежате.Ь 11.1IJ ПОС!ЮАfШ M6IНJ
Ibet'OBO право, М6НIIЧ8Qга обвезника тужно СУАУ, јКАВ са IIРllјз.ВIIО своју меНIIЧПУ трашБПIIУ у стечај, 81(0 је об. 1IIfK био пао под стечај}, застаре.1ОСТ
може
nроте,{,,,о,
Tellll са:-.ю .
сое ВРС116, које је пре тога
11
пропада
эастаре.юст
)10А дана посдедњег
КОI)&К&
AOUВ
КО'"
с)
ЧlПьеног(t
АЛJl, al~O се ОТПQчеТII спор АОВРШII,
1Ье.Н ,
{lOра.(Щllње.Н
[(јI)СС'1/до.\(
11.111
cyOcxo.u:,
51
то :
арШЈ
ОНА& наш за.
за э астарСАОСТ такве меНIIЧllе тражбlШ6 прописује ~ ОД ~4 ГОДlIне, с ТIIМ Аа тада важс сва uраuи.t8, хоја
грађаrlCКlIМ законом IJроuщ;ата за эастаре.10СТ .
.ль -.)
~
.}jiLL8. I
jQЦL1.La.D.О~!Ш).'.111 1'..:.с\4-А.& КОА ове пе.тorО4ишње
зм:
~CTII IIItKa!$.!LHe~~ н.еСIЋ Q().ut:i!JbY IIАН обустaв..t:! 1
JЬeHOM. )
---втtв .
IlJTO
се 11З.1> TI'~le дејстоа ове пеТОГОARШ
э астарел.О СТII обltчне мепнчне тужбе, О њему
да је ОНО :щатио 0с.1 аб.ьеllO ДОПУНО:\I зак , ОД
мај а
;)
1864
ГОДlше. До
'I'e
ства је ове з астаре.IOСТlt 611.10:
§ 928
IIMaMO
ре
ПОА ж.
rp
законске допуне Ј.
да се, УСАед ње C&CII
ОСАобоl)авају сва о на .,шца у чпју је корnс,' она прOТ8l
Л . III T O ~1 је ДОUУПО:\I lIapel)ee o : дп се мен. uчн.а обвезе .\IIца само УС.Щ,], т е застар е..t ОСТI! пре'гвара У обнчиу r ђап Cl~У , з а Чllју се застарел. о ст траЖII 19 ('О.,\И8& (А8I
са Оllllх. 5 раШfјllХ ' 21 р еКАII
KIЏ,
у
почет н у овог
отrтl:l,що
II ОН О В&'
" р(Ч,реКI:I,
Према ОН01lе,
r OA\lHe). оде.Ы:з.,
КОЈ а ј е IIЭ I:l Р UIILI II.
ћl. је IIЗ:>.lCна
ШТО,
caC81D1
IIр С КII.I ,геЧ&.ј _~nре.аоот.'
ОТ II ОЧ6Т II .
П реllРСКС
11.111 ),ЗIIОI1 I1 ,
кој и
,tpeKubaj y
эаr тарС,JQС1',
Јеет
1
..,.
IHII' : а\ UРU3 11 ам оБ В СЗlloUОl'1:I "рn РОЈ(& .... cтaJ"oll Ј,II. IlеТР n Ж II SI:IЉО 011.11 <)1" !Јостој .[; (' !.I4 :' граl). ~&.K.) о) 'OЊ1'Њ8 Ode8I на С1ЈОУ (' () ~ 5 I' раl). зак.). I Од upt"Kuoa ;r.aста ре.I ОСТИ требllo P II
гРАI).
зак.);
б) uэвесllU
.tuЧIIU оыlш4јuu
О
943
грађ. . ..} ; .
"
торuјум ; г). оБУСТllва (ЈршеЊ4 аравОС!Јђа. (1 9 Н rpal). ааа.; ....} . . . . . иО'Јерио ца w Србије (! ()ЗЗ гра!). зак.) (1111.1.11 0111I1м!)_Јг ~ . , . но: (:PUI}aHCKO:) 'l:iЗ .
и
с.IСД.) .
ирага.
ОЈ, 1'. А . '[,op!)t'II ., h ll .
КII>'II'&'
1, 180.&. . . .
О.\('ЕК уиЈ.
БАНI{Е и БАН1(АРСI{И I10С...tО8И. rJlAВA
БАН@АРИ
И
1.
БАНЮЕ.
ВРСТЕ
ВАНАЮА .
ТРГОВЦII бll морали свест и на сраю.tерно ор.10
885 . -
малу ~Iepy свој посреАlIl1ЧКII рад у размеНII А06ара, К8Ј,8
у свој llМ трговаЧКIIМ ПОС.lOВlIма не 611 МОГ..lIII употребити, поред свога, 11 Ty~e каllllта.ле \ јер су 01111 Аnпае, Ra.A је међу њю.а све neh a међусобна утаКМIЩR, самом СПАО. О КО.1П ОСТ II упу~)еНlf да се пр"хватају ШТО Вlfше
11
ШТО зоат
IIнјНХ ПОСЈlOВ&, не бн ЛII '!"аКО, 11 поред маАе эараАе коn Iшају на сваком UOCJIY, II[ШК ДОШ . 1II АО што веЈЈе AOOНТJL ...lPyrIIM р е ч ама ,
'·РГОВЦlIм а је Аанас 'Кредит ') HCODXOAВI
потреба. ДанаШЊII је ТР I'овац, ~юже се готово реlш, бeI љега нао што је чов ек без вазАуха. I По), ре ЧII :
){/ЩU"l"а.t у НА родиој СО ЕJlОНО.llllфl РlI.эумс с .. аво OIМ
... oli po , Jlоје »оже .1.11. 1I0С.I)'ЖU као сре),ств о :<111. IIРОНЭВО,щ,у поввх .I.oб8fI )je~y ТШI у OGK'1I10Jot rOBOI)'
тој
се
реЧl1 А8јс
)-жа ЭВ:l.чаЈ •
Jot80rO
DQ,I
IbI'Jot се ра.зуме САМО 1101111«, "IоЈ " је. у OOTLIOIII, u Шl.lПО.l.ССlщјll ~anllТLl. јеЈ 1"6 вn љеГ8 ОВ,ЏI
,'З"Те",
з' ,шмаТl1
1 110'"
у
р а~ .. еие,
то }!
PC'III :
АР УГО'"
",оже )'O(\IIТlI љено",
СИАtlИ АР)'ГII.
Ми
ћемо
ту
"..
Э НlI.ч ељу.
Npel'lU"I" )' Н арод н ој се EtlO}lOJot.lljll ј)аэуме: 01U1LПIћeм
tloje U.IIIII н еко, .111 )'1I0Tpclill тз'l) КIЩ IIТLI , с 0(\B('301II. Аа )' _"'8СlIо.
POIIJ
I!ЏAТlI
кр&
АН !
СОllствеlШ Кl. li lLI O тај II СПI
је II tlT 1,0верСlbа.
,.I.nје свој tlal J1J TLI, I)ује 11 «ете,
СаМО
lье гово
која ЗНfl ЦII
"IRПlIТR.I,
(\11.'0
љеГОIIУ B~ABOCТ.
tloje IIМ1\ COIICTBC UU"I КIII1IПIЦII. У ономе, 81.01118 . . -
Аа ћ 6 TIIJ tl1\'Ш ТR.I :JtТСПI 11 xohl' lIpaTKTIII, им е, је р
ре'l
J.lpe,t llT AO-1 аЭII
То
IIO'NP cr-.
о ... ,I8TIIHCI'I6 речх:
вepOOB:tu,
COIICTBC II"l1'l може 1J0еСР I'ТII свој tlPII II 'fA.1 11031\J1IIIIT6.L)" WIi IJpGC1'O . IН'Ч ( (\11.10 )'eIllOIl)', {ј 'I.IО IIIICM('81) :Jot.IITC'" то своје обсћаЊ6 Aj'.I~ГII <11\.
)'11.
he
1I0Јача ТII.ме,
II CТlI враПIТII, 11.111 1I0WТO P~
ШТО nе IIIY
wjJi'rHe IIХО81НI О CJlоје,
НОЈу
nе
"'У лреАtl.ти
(.ю.tо:v). (\11,10 HeltOIfpt'ТH8 ШоIOU IIIIО
Ilj)ex!!. ТОJot6 Ао. .'11 Ь е 1I0ЗfфtНТQ. ь 11РОIIЈ80.l.ље Aoliapa 11-111
118 чуll8ље
)'0 .om.&a'N .."..
(х џпотеlrУ IМ" UН"I"а6У.lаЧl.lјw).
80)( С,I)'чају је .Iuчан КРе .... и т, 8 )' "'РЈ"ГОМ р8.,Щ
( 1I 03l.ljMIIТt'''' JLUI кор
Iberl\.) А&ТII ПРАВО "рвеп стве нс П8'Џ::l.Т8 II~ је","ог .. ша, 6"'0 110
r
DJ
стоарltН.
)'IIО1'реCiIIПI
flозајJU>еlhl
K&D1Ia
pa"ll IIОТРОШ ЉО. 11 JlР<',\IIТ со ... ши ва: аре
UЗ/Јо~а'tI(U 11 п. аО"l"ЈЮШIl'ШU l(ргОит. llјЮll38Clђацtlll ('О HlleAII'T, .... 8.I.с.
l)аэ..Ш"l)'јо JlA:
1iapHU 11 Зс.1I.ьораднuчнu. 'Ј'ргооа'iКН Је OIf,1,а, кџа
IlIIUC 11 I'НА1СТј)ьје; :JtUllотеиаРJII"
тр:ооачкu. се Y"QlA
има се .I.аЈе на З8.10Г)' Нt'ПOll.ре'l'll6 . . .
1111110; :\ ЗI'IoI.toОрn,ЏIIIЧЩI, JlВ'" со Аајс ЩIol. I,ОјЈ:t.I,ШIЦЮIII. pllЦH II('IТJlс(\шtjlIХ
CTOtl(',
СIН'·.Ј.СТИОII :111. IЫIХОII
СС>ШIЩ
11
т,
..1..
JПUICIJW
p8.1_ ~
11o..-t.ОIlРII8РС,I:ЦI
PIl,.l.:
ващ.8"
HItO ва ар. UU8
344 Већ према АОВАе
888. -
реченом, очеви.tно је, ~
су банке 8р.llО IЮРlIсна )'ст.э.нова.; јер оне с јеАне страв
дају Moryll1l0CT да се у ш'Гс ђе НII каПIIТаА l l, макар БНАН I најмаЉII , одмах
на ПРIIПАОА,
Mct,y
CTII~IY свет н а ШТ6ДIЬУ ,
11
TII~e посре.Ј.RО ПОА
а с Аруге опе'г стране,
што}
много ва,Юlllје, IЮМ<НI,У , да ТII каПIIТаА11 opet,y : руке с nреМ НIIХ 11 раДIШХ ЉУДII, КОјll ће IIX норисно ynо требll'ГИ на ПрОII ЭВОД ЊУ Н ОВ IIХ Аобара. Банке, Аа.ье ре
11
ГУАIIШУ ИР 6Д IIТ
11
У зеМЉ II
доводе
га у СВ II ЪШ. трговачкш
меС'l'lIма бар пр"б. ILIЖН О н а и сту ц ену. ЧlIне
'1'PI'OBIIIIII
С1' Ва.
11
драгоцену
IJ ТЮI6,
YC.tyry
што дају срс.!
APyrllM
паЧllllа ..\а се II СП.1а'1'6 у чнн е у
)16С'l'lIма без прен аш а ња
Банке осим тог, трговаЧКИ I
суме HOB a l~a , која је за ту ис
П.llI1ТУ
п отреб на, а то, I(ao ш то СМО 81'-1,6."'1 lIапре.Ј. Iбр
624.
625 ),
1I
у ш те ~ ује
трошк о в е It УlIотребу
метыног.
н ов ца. Ј ед н ом реч!!, банк е су резервоар 11.111 трг }
ј'ТllЧ У СВ II ОНII каПlЈ'Га.>l 1I с.Ю III да у потр ебе,
11
које ILIIXOBII
НЗ lюј е l'[t
11 0
)' КОј]
uопствеlllЩ l 1 нећо
том ОТIIЧУ на он)' стран,
11 У О ll е liOС..!.ове, где се за IыIx OCeli3. П:tјвеhа 1l0Тре68 887 . - Бшшарску радљу да н ас ВРlUе обllЧНО са»
друштва, ј ер баНl~а р сне 110сдоnе .\Iоже paAllТl1 са успеХОI само онај,
им а на распо .. lOже љу ве ..lШШ
lюј lt
lIаРОЧLlТО К Ојl1
1;'8питаd"
УЖlIва "'ОА с вета ве.IIIIЮ повереље, -Hpt!
А НТ, јер, се ТЈI (lОСЛОВII, ]{аО ШТО рекосмо, врше najBIIJD
са ТУ~ IШ , са позај~I.LеНlIМ
каПII'l'аАО М , а канита., банка
ров (МУiIШ сам о као гаранцнја за тај каШI 'Гa..t. По себ се п аl~ разуме, да ће код света
реље Ј~аЈШО
ДРУШТВО
уве к
( Hapo'IIIТO
It:'olaTlt веће поее
3.КЈЈ.]ЮRаР СКОј,
БН.lаЈlСII СВаЈ;,е год н не саопштавају проко НОВI,"а леже строгој
Чllјll с
ПОЈ
11
КОНТРО.Н I , пег о ЮIКВО прнваТJlО .шце, мака
0110 IIMaAO II СТО ТОЛШiИ наП II Т8.1. :\' Оllште ~южеыо реЬЈ да се појеДIIJЩlt, бан'Ка.рц , баве неЗllаТНllјим банкаF Сюrм ПОСАОВlIма 11 у маЊIШ 'ГРГОl]а ЧI~IIМ ЦС(ЈТРIJИll, а МЕ ђут".\' АРУН1'Гва - банке иавна, КОМЮIАltтна, u акцкс парска ) веl!IШ ПОСАООШIa 11 У
888. -
oellllM
нептр"ма.
Банке, а наРОЧIIТО оне што су у веh.ви тf
говаЧКIIМ цеllТ(lпма, обllЧЛО не преДУЗ lIмају у поАјеАН&R(
мер" све банкарск е IIQ слове. Heh се у IbItMa спеЦИјUIIID тако,
Аа
неке
од
1'IIX
врше у много маљој
HII\I
ПОСАОВlIма,
11
ПОСАова
размер".
дС.16
1130
н.ш
116
врше
ник8.ко
(јllе се, према С80јкк
Аве веЛlIке в рсте,
11
IU
r.A8.I
ТО lIa:-ЖЈ
гl}виHC~, 11 па саехула:гивн.и j BII~I:el.. 13!3-",ltке) <МИКо. ТЈ
346
Основни се банкарски пос-лови могу да.ье разде.лИ 1 Пасивн и су сви они, средство н. ој и банка ПОВ.IaЧИ кредит, т. ј . постаје дужник; а аЈ ва :
uасuвие 11 а1<тuвие.
Т IIВ НИ су напротив,
послови
средством
којих
р у гоме кредит, т. ј. постаје по веритељ. о лазе:
uри.uање
(баН1<иота)
новца на зајам
те1<УnИ
uздавање
рачуи; а м еђу
она
да.
Тако, мег)у Прl
, новчанu!
друге :
eC1iOHTupatt давање зај.uова на за.tozу, на отворен 1<редит u на Te1iyf рачун.
При проучавању појединих банкарских послова, ~ устаНОБ
tjeMO се обзирати само на ове наше кредитне
Нар одну ,Ј. IIТ НИ
Банку,
Београдску
Завод и Управу
Задругу,
Фондова,
Бе о г радски Кр
јер с у о не и најэна
није у нашој земљи.
1).
Примање
новца на зајам 1).
Банка, као посредник у кредиту, или,
892. -
.ј ј ј едно исто, као трговац са кредитом,
Ш1
ради са Tyђl~
l! о в це~1 (капита.юмi. Она се,· с правног гледишта, не ( Н lIкако могла с~taтрати као пра ва банка када би обрта. сам о свој капитал, веЬ би се морала узети као нека н 'I'р г овачка (чисто грађанска) р адња за дава ње новаl по д интерес. Због тога је сасв им јасно, да је бапка СI 11 сао, о коме сада говоримо, н ајоснов н иј и поса о баНЧЈ 16" р за обичне банке), јер баНКfI средством њега дол а: ДО оних капитала, који су јој без условно потребни : ље н банкарски рад.
По
893. l\а питалисте) l\ој и м
xol~le
правилу,
угов арајуЬе
ст р ане
( баIlliа
могу заКЉУЧIIТИ о вај банкарски посао ш ус.,ювима
у граНИЦ Юlа
које закон одређУЈ
а. lИ ипаr~ имају два услова, кој е оне об ll Ч Н О не могу п
бе L'i И, јер их НЮlеhе СЮlа при рода ствари . ВЈ!
:Ао). Банка
не
моп-;е
и х је
.Iа га ти,
В.lастап
а.Ш
с
нр еДНОСТII
Зајам
(§
11\ 111 стваРlIма.
.Јn' IО Г У
11.111
5!Ј З
да
грађ.
обично Он
6('з !Ь(';
их
пл аГlа у
во.ЬИ
вел и ки
р азл. ици
којим се не КШI
својој
110
тим,
се
да
зарада лежи
Ј) Зајам је уговор,
11
су УСА
ОВИ:
ње н а главна
,.\а
.Ти
ствари
ј·потре GН Т1I,
на ~;речено
време
интере
између
,
ј'
интерес
лот рошње дају
1I0ТРО ШlJТИ натраг ,
ј{
љима
~pa1'l1 \ Y
та р
истом
с
Р'
зак.).
чlllш У новцу,
бина и.ш
а.1II ыо њ с
на кюtaту
на j(,~H'T]JO
11.111 6(':,
(. ШХ ЈЈ~·,
Јы'г а
БПТlJ 11 у ДРУГИ:lI1 п о тре инт ерес )
(1 59 4
њш
грађ.
без
зак. ) .
The ,
348 при улагању, да за извесно време камату
Hehe
УЗIIмаТI
они му је тада капиталишу неп рекидно још свако г Ј. ја
нуара и
1.
јула.
1)
у штатутима наших банака обично се поставља ил бар предвиђа скала рокова, у :којима је банка дужн после отказа исплатити уложен и код ље новац. TrI с рокови одређују сразмерно вел ичини отказане CY~le. Кад банка исплати улагачу цео уложени капита.
он јој је дужан тада одмах предати на поништење УАС жну
књижицу.
б). На
TeKyliu рачун; и
в). На чек и.Щ оан:карску уаутн.uцу.
На та два начина примају новац CBrr ваШII новчан заводи О'Јим Управе Фондова. Народна Банка не II.ilah. никакав интерес на суме, које јој се тако првдаду ( ЧЈ 39 њених пословних правила), а и сами други завод П.llаhају на такав новац много м ањrr интерес од оног ШТI
га редовно дају, јер су тада обвезани да примљени нова]
исплате одмах по отказу. Банке примају на ове начrm само знатније суме новаца.
Теку1\и р ачун.
11).
Над два трговца с тоје у честим и ста.llНИ:
895. -
међусобним ПОС.llовним односим а, они се тада могу спо разумети, да не ИСП.llаhују један другог ПОС.llе сваког по јединог посла,
него
да
се
за
извесно
време
узајамю
кредитирају за све оне суме, за које се буду један дру гоме
задужили
у
том
времену,
11,
тек кад присле угово
рени рок, да преГ.llедају заједюiчки рачун, па да она; }-;оји по њему буде дуговао више, исплати ДРУГо .не сам, тај вишак _(салдо).
1) ТО је прави.!.о сасвим оправдано КОА ОВОГ банкарtжог nос.lа, IU нам
се
чини,
да
се
ни ы.юю
не
С.iаже са
! 60 З
граl).
«Интерес на интерес не може се УЗlIмаl'lI НИТII но
кад дужник
интерес кад треба
не
и. щrи, т о
се
зак.,
који
Г,lаСЈ
напред YfOB!l.PUTI
може
новим
lIoG.t1
~yjyliиM у~оворо.и неП.lD.hени интерес у Г.ШВНО nрео6Р::lТI1ТИ, и ОНАа п љега иде
I
интерес.»
Та је законска одредба пронис јав ног 1I0рет ка (шшеративuн) , те љегову и од
t
измену треба закон, а, међу тим, О
ћења, да
јануара
t 879
године
ЗRlШffiЈЩ\ од
наш!! НОВ ЧD.НIJ
могу ОДСТ~ЋИПI У свом
раду
u
од
ЭU80АП т ог
2.1 .
септембра
ffilCY
до6и.tn
; t 87
08.Н:Ш
законског прошrс8..
350
закони ин'герес
(60/0\' ако се не уговори веhи, и то о
дана ког је дуг постао.
Правна дејства теКУ ћег рачуна
898. -
састоје
(
сопственостп
13
у СJl.едећем:
а). Кореспонденти доБИјају
право
свакој римеси, коју један другом е
буду
у
току
ра'1 1:
ИСПОСJl.аJl.И, те су према томе ов.tашhен.п да с љима СД<
бодно раСПОJl.ажу. Онај од њих, који је римесу прш.шо
дужан је одма
по
вредност;
рачуну кредитирати другога
Је други кореспонденат тога за исту
ТОJl.ику
за
њеву
опет овлаШћен,
вредност.
да
а т;
эадуiL.. и Иl
I--i.аАа се римеса саст о.
у каквој меници ИJl.И иначе 'грговаЧКОј хартији, коју њ( примац важи
има
само
да под
наПJl.ати, УСJl.овом:
то
эадужење
ако
се меница
и
нредитован
и т. д .
наПJl.ат
б). Свако се потраживање, које настаје из ПОСJl.а1 и примљене римесе, пренавља у при 1ање по теКУћем Р ' чуну, чим га кореспонденти коначно з аведу у своје КЊИl
r (рачунеј.
Од тога се тренутка то примање више не см,
\тра као примање на основу послате римесе,
него ca~
једна активна партија (одељак, ЧJl.анак) текућега рачун
Због тога се застарелост те тражбине
тада од)'[С
прекида.
~~_lI..llPfШQВШ1.IlО(јТан.у њe.ro.в .A~o
вЈ, _Ј'Р.i1жби.не,. KQj(LHa преА!!> И_ ..на ~ у. '-У-е· ",\.r.J.Y-).IБЈ;;.е_Ј---LJ.LЩ,~!О-Ј
ЈЧ' _'
i Q!3~K~.. 9"'~9je~O(XI:.. lI-!НАИ!З!'I~.~~~ОС'1i l'
љем ge ...k~ JPe.rQJ;I .А.е! . (посебн~ ни тражити ~Ш.ЈЦ~:I:ЛТ!I. T~K .hи· ~ ач н на т \~ ТЩ ме~ш ..l:illQ.ЉЩlа.3АБOJ.Q.FI.
\.!!
lle.l.llIlla,
I\ОЈа.
~
~~.I.SL..Q!;tЛА.~~:~\Ој~_Q~_I!Q.К~~~_Q-1~ ОВО
_ ма -1Ы!!!!!.!.. [ закљ чењ .
Отуда следује, да римесе, које кореспонденти јеДе
другом издају, никако се не могу сматрати као отпла'
дуга, који тога тренутка постоји н а с трани давца ри-иее
Због тога и за~та12~ЛО~,!" бина у рачун
TeRytHI закључи
која је пр екинута УП:ИСОМ тра"
рачун,
мо ше оп е т отпочети
и
салдо.
впди
те:к
кад
I
гј. СпаRИ RореСПОIIденат дуж ан је рачунати за сва ! примљену рlшесу закони или угов орни интерес, ' ) lЩО Ш' с)1О напред вег) казали. 1) Народна се
задрксна сума
Банка наПЈ.&hује IIHTepec It ojtl D3Ж И У BpeMeB~' за БI на.шзи
на
зајму.
З5~
IIСП.taТII
на
ЊIIXОIJ
рачун
преАају повеРIIОЦУ
сме НIJ
на.IQГ
означену
суму
новаца,
У место готовог новца.
за IIcn.lilTY
зове
се:
чен
•
1IC'
Ето тај
II.IИ
D
банкаре
уuутпш~а.
1) 901. -
Поред тога што тако трговци DОМОЬУ ље
~Iory па врло прост
11
Dодесан начин врwити своја ОЈ
Ьања 11 таме уштеДIIТН употребу касира, ЧCl~ пружа ј< 11 'ГУ
KOPIICT,
што У трговачком са06раЬају ОЈ.иењује )11
'Гребу огромне КОJl.llЧ lIн е мета.tяОГа. повца. Тако се lblI
само у АОНАОНУ сваког дана ЧIfНС IIСПАате ОА иеКOAR 1IШ .,нюна Дlшара без
11 једне
кршене
паре,
а ево
KaI
Трговци, који су преко даllа лоби .ш сваJ\lI по неко.'. ч скова на разн е него
IIX
баш;е,
н е нап.~а.hују
СЮ.IИ
те
чекOI
све преАају сваЮ I с војој баfЩII . Свака пак ЈС
АОНСЈ.>а. банка I\оја р З ДI1 с:.. чековшta,
ШII.ье
IICTOr А&
у ОАређено време свога uр едставrшка са СВlIма чековВЈ што је тога
э nану
дан а
Ао бll.Ш
'КО.нору за обрачун.
од
својих
К..lијеН:Lта.
у та
_Н оиэе) . На састав
Cleat'in
(.томе, ти се 6а(lЧll11ll пр еАстаВНlЩII раэрач.Уllавају RЗ!i1Е себе, тано, Аа сва ЮI пр сбllј<\ оно што љегова банка в да П.'lаТII са оним што ОД других има да ПРIIМИ. МО
110 р ачуву покаж е, Аа н е ка баюtа IIма тога дана вИЈ да ПРШПl н его Аа л а ,
[lр едст а ВВIIЦII
задужен"х
бава
и з дају јој одмах на т у СУ МУ
m
JI у це.юм е с в етУ, Cbal-: а ЛОП Аопска банна IJма свој ' I :у ыl р ач у н , те се IШ т анвн ч е liОВII н е II с пл аhују ГОТО8 новцем . н его
EHг,~ eCH a
Банка
само по
CBOj llM
кљига
за СУМ У, кој а је у ч е ку оз н ач. е н а, заДУiШ I банку, која IIЗАа.lа ч ек, а K p eA llтyj e ОНУ. ној а јој је чеl .. преAlUа.
се задужеље 11 НРСА lIто ва ње по нњltга:' I
IlрИ
,&.11)'
треба,
11
да
(ј.щuкета за чековс, која B)(~ своју
nep.op I.P&11 ,&.а се )(оте
ПIILI&Ц
ИЉIIЖlще
'1611, n.aaTIJ 1 Ibe.ll1
тако 1IаЧillьев
1реба ).а
Шlа
САIIО
пошто
I'a
означеН1
('.1081,. са НаРОАиОII 6BIIIIO)ll).
,1аио
оцешIТИ ) .
.а,а 11011)'811 о ц ени IIЗ
суму
јУIIСТУ
u
(Т.
Чи)!
"'1
се "ОI&88
jeAfUI 6IaI:J Ilpe,.I.a ово,", 11
nОТlll1ШС
К/ ЫIЖllц е ,
но ваца
u.
ј. e!l1LIQI I~ Ј
( ЧАf\Н
37
IIр. . . . . . .
354
IY).
Новча'Н.ut~а ј е пп
904 . везује чену
Нов ча нмце (ба н кноте) .
да
ће
суму
эвечеtш 1
н о ваца
њ
'[ено,
новцем
говом
којим се б а Illi
llдат ити
ДОНОС IfОЦУ
у
њe~lY
ЧШI
то
он
э атражио.
Издавајуlщ НОВ Ч8нпце, банка долази д с з бог тога п сама паА
905. -
свим јеВП1RОГ кредита , т
могуhност и , да на тр гов а чке хартије са кратким
р
даје l\fНOrO ј е втинији кр едит, него шт о би га АаваАа б и свој а но в ч ана сре д ст ва ЦРП6ла И3 об ll Ч НОГ з ај:\fа, је
н е р аз ~f е рн о
скуп.ъ и .
Новчани це оптпчу у трг овачком саобр ка о год и прави (метаЛ НIl) новац, кад год банка,
906. -
и х ј е и здала, пружа д о вољно гаранциј е, Аа ве IЈХ о
мах
И С П Ј1ат и ти
на
про ст
з ах тев
до н осп о ца
њпх
Ту сигур ност банка даје сам о 0FfAa, кад с е на.ilази надзо р о м д р жавне ВЈ1аСТIf па з бог то га право пзда н о вчашща lШ ју само о не ба нке којима држава то IIJ п р из на као не ку пов л астиц у. У Србији п р ав о пз да нов ч ан ица Il м а само Н ар о н а Б анка . 1)
907. а новчани ц е , које о на иэд~је ваше ова пра 1-0. Нар одна Ба нка мат из авати двој аке н flIще : једн
на 3Ј1ато , а д р у г е н а сребро.
1) " ПРUfJц.t е t0 6ана НВ]Јодш! БаН/,а Краљев ине Cp6uje U оса ti ј а нуара 1 S S з ГОДlIне, С т Ш1 д а трај е 25 год u. па.
је заНОfJОМ од је осuовшt
којих З&I\.
К;\IIIП:l.I
о..:ван& о
дltнара..
20,000. 0 00
г.ШС Н на flOO
АИ!Јара.
ll одељ ен ј е у
акц
4 0.000
До д:.lП з.с ј е УП:.:I3.Ь ен у lJO.1a
Б:шци ) .
lIap.
Пор е,( II ЈА.3в а љ & новч а Нl ща, lI11'0 јој је д ато у IJОК.ьу·щв у
}Iародн&
6&111\;\ в р ши и OCT &.le
банкарско
(ч.l .
1l0c.IOB e
6.
li:ШЩI). Опа
КО)lесар,
стоји
П ОД
ДРЖ&В Н ШI
KOI'!l lIостаВ.ьа
liОllтrо.шшс
Ilз ..џш а њ е
новч ающ:Ј.,
Аржан!I. :щкова 11 б а нчиних I'едпицаыа нк
щџ.зором .
~·к &зом .
Itpa.I.
Тај
lIазеhи да се
таI'УТ!Ј..
ВРШ И
не пр е
ј е н ароЧ1IТИ задзт
у прав а у т оне
в а ГАавки:ы СКYUШТНВ&l
IlрОПШllа СТ&Т~-Гllыа If.Ш
(ч . l.
2
'Ј.
за к.
о
Н ар .
СlаПlIште је Народне по
ФII . llфu е
БlIнк а)" Џ<,ограду .
дркна ј е у местима,
11.111
не
реl
U:шци ) .
Србllји юtати с. в оје Фи.lllј а.lе
М ~ ђу"Пш,
sеиll-Ь
31l1<01llnla
ОD.щrllhсu Је, да о б у стави и зtJРIIICЉС такве о ..џук е док tJ.l aдa flIП:lЉ О .
строг
ОП IIMa пр ава п рПОУОТВОват и у
>' llравп ог одбор а , а т ако нсто н
нађе да је как в а ОД.џк а
надзор
I{омес ар е в
агеН Ц ll је најд а.ь е
11
која ~.
В ан Београда. ока
аГСIЩIIЈе тек ка.!. јој то
рок)"
кра.ь века од
в.\аД8
rO,l, UHe д з..на .
B.laAa 0,\
од р е АП, ( ч .....
'.!..
ота l зак.
(
родној Бarщu) .
...
355 Прве могу гласити на суме од динара,
1000
20, 50, 100, 500 1О динара .
и
а друге само на суму од
.коју Ье врсту новчаница кад штампати
и
у
течај
пуштати, решава Управа Народне Банке, али то њено решење важи тек ПQШТО га одобри Министар Народне
Привреде \чл. 9. зак. о Нар. Банци). 2-0. Народна је Банка дужна да исплати сваку своју новчаницу, и то златом ону која гласи на злато, а ·~.pe..,.
бром
ону
која
гласи
на
сребро,
по
пуној
номиналној
вредности без икаква одби тка, чим се њезиној г лавној каси поднесе и исплата затражи. Та банчинц, обвеза мора бити изрично назначена на свакој новчаници. Министар Народне Привреде може, међутим, Банку ослободити те њене обвезе у ТО.llико, што је може овластити, да ис плату њених новчаница може вршити и у сребру до из весног процента (чл.
10.
зак. о Нар. Банци).
3-е. Новчанице, које се пусте у течај, морају код Банке бити осигуране златом и сребром и другим вред ностима трговачким и Финансијским, које се лако и си
гурно могу претворити у З.llато и сребро (т.ј. меницама €сконтованим са најмање два сигурна потписа и са нај
.ДУЖИМ роком од
92
дана, варантима са краТRИМ
POROM,
државним боновима и т. д.). Банка не може никад пустити у течај више новча
ница, него 21/2 пута ТОЛИRО колико има свега ;ма та и -сребра у својима касама. Ва новчанице, које г ласе на
~.Ilато, та метална готовина мора бити бар за
'/f,
у самом
-злату; за сребрне новчанице, међутим, она може бити И.llИ у сребру или у З.llату, а и мешовито: и у З.llату 11
У сребру. А.IlИ, новчанице које Г.llасе на сребро, Банка не сме ROM С.llучају издати више од 30,000.000 динара. (Ч.Il. 11. зак о Нар. Банци). 4-0. Све државне касе, а тако исто и касе које стоје
ни у
под надзором државе,
дужне су да примају
при свакој
УП.llати новчанице Народне Банке у њиховој пуној но мина.llној вредности (Ч.ll. 12. заR. о Нар. Банци). ПРИВдТПЦ
~~ИМ.~ .HeM~jl__TL..9.QBe~.
5-0. Поништене И.llИ изгубљене новчанице Народне Банке не могу се код суда уништавати (амортизирати), те по томе Банка није дужна ни у ком случају да за љих 'изда друге.
Само за поцепане новчанице И.llИ за 23*
356 ЊIlхове комаде Банка је AY·1-l\на дати сразмерну накна, по праВИЛЮIa, која су за то нарочито ПРОJIисана \ ЧА.
25 .
зак. о Нар. Банци).
6-0.
Народна Банка ЮI а право, да своје новчани
повуче из течаја и да
их з амени
4ругима,
бити од исте вредности. Ради тога
Банка
које
;\юр.
:мора
И3А~
три пута јаван прзив преко зван ичних новина, али та
да и:змеђу сваког позива пр оljе 50-10и дана. Банка н дужна
нити
заменити
нити
су повучене IIЗ саобраhаја, пошто протече пуних
исплатити
новчанице
кад год јој
се
година од дана ког а
5
НИЧНИl\I НОВИНЮЈа изашао п оследњи (треhи )
11.
к
подне су 1 је у
по зив .
31 (ч
а. :зак. о Нар. Банци).
У). Еснонт.
908. -
То је банкарски посао, cpeДCTBO~J кога баЕ
издају трговцима највеhи
д ео
Банка тај посао извршује
свога
тюrе,
обртног
капита.
ШТО прекуп.ьује
Тр l
вачке хартије од вредности ( н. пр. менице, варанте, б.
гајничке записе, бонове и т. Д . ) , којИI\'Iа још није AOII рок плаhања,
дајуlш одмах в а
њих
њихову
вредност по IiШ'ОМ малом одбитку. · 909. - Тај је посао не само I-\орисан 11 за саме трговце,
јер без љега
номина
а Банку, НЕ
они не б~l имали
о
СIlгуран и јевтин кредит, I-\ оји им је неопходно потреС за
њихов
посао.
910. -
У правној је
Гlllтање: шта је управо
на УГОВОР о
зај:\IУ.
КУПОВIIНИ И
науци п род ај l!,
),анас је то ПIlтаље
данас С:\Iатра као нена врста
:\lOра ВРШIlТII по праВИ.1Iша
било
тако
YfQBQpa ..Q која с у у I ~~
СПОI
он много личи, Юi
и
на
оречишћено.
Bel"!
НIп.у прописата о тоы угов ору
911. --
за дуго
еск онт, јер
уговор
~ Е!.Ш·~ · ...........
B aj~y, па зато
за]
rpal)aHcKoM
593-608 ).
ВајваЖНIIјIl УС.ЮВII, под којима банк
0611'
eCI-.оНТIIрају, јесу ова два:
а). Ро}; плаl)ања тргов аЧЮ ЈХ
хартија од
вредяос
};оје се ХОГЈе да еС}'ОНТllрају код бан не, не сме бити МИI уда.ьен од дана lJоДнuшењ а II
lIa
есконт , јер банка, .поn
она у:шјм.ьује на врло н ратаI ' ро к)
новац
зај:\IIJТI!
ДPYГO~le
на
ни сама не
дугачне рокове.
мс
Наш а . ]
родна Баш;а, а и сви оста.Ш већ ll новчаии за~оди, ~CH
ЕСКОIlТ
913. -
се
увек
УЗlIма
УП8преА., R
бан
LLсплаnује АОIIОСLЮI(У еФекта само оnу суму, која по 11
гово\! ОАбllТКУ остаје ОА НОМLlналне ваног
вредности t30KOtr.
ефекта.
liao што напреА рекосмо, ОН се УЭIIМ8 СРа3ие~ Bpe~leIlY, које Щlа још да протече до рока ПАаhања.
11
рачунаљу пак тог времена, ~Lссеци се рачунају по Т8ЧЈ1
броју
IbIlXOВLIX
)щње за
5
дана, а ГО,.џша сюю у
360
"ана, АМ
дана.
l{aA банка нећ пап.lзr.ује ГЈУНЈIХ 1'20/0 IIIlтереса.ОI строго уз еВШII по з акону. она I ва.Ьа IшуэеТ1t I С8110 1 IЮАIlУ Банку ) не 0)16, IШ'ГlI да еОКОII'l' HallpeA нап.tаh.) НLI 'rl1 да З3 годину У8Јша С3.\1O 360 Аана, јер оо Т3А8 1 таквог
рачу"а скр"ва
YI) .
уз имаље
Зајам на
Н6допуштеl:lога
IIнтере
3MOryl).
914. - То ј е зајам, при коме баш{а добија, р' uез у ДУЖНLlКОВУ, 11 какву вредност ( ствар) с 08Ј18шhењ да 113 ње
нао", а1'1I
дужншювю:
своје
примаље
првенствено
ОА
св
110BepLITe•.ьa , ан а јој га сам ДУЖRиt: АО
не буде lIЮШРLlО. 915. - У то мебапкар ском ООМУ важе сва она пра.вм ноја СУ НРОШlсата у гpa~311CKOMe зај му ( ~§ 593- G08\, а тако НС'Ј'О
заКО НLlКУ за УГОВОI
LL она lюја су ПОС1'
. ьен& з а уговор () э а.ЮЭ Il I§§ 304 - 830). А.1II, законом ~ Ј t еU ТС) l бра 1871 ) ' ОА III1 6 , Београдска)) J{peAIITHo)l : ВОДУ ,
11
ј ОШ AB a~l a новчаПlШ
S3BOALIM&
IIЗ унутраlињо(
ДО П У Ulт епа су, у BIIAY н а РОЧLI 'ге П Q в.Н\СТ llце ,
-
а МItНИ С'
Н ародн е
Привреде О ВЈ!ашh ен ј е да IIХ распростре п (' ве д ру г е па ше З аЈ]Qде ова од ступања ОА тих праВII а) . Б. Кр еДLlТНLI З а вод IIма пр а.во, да се, у с.tучају 1 АУi ЮШ К дуг с в ој по L1 cTeKY рока н е LI3М1lрИ, пре свију АРУ повернтеља 11 без судс к е еС II & п а
I
(.
на
ЗО~
нагцаТ II I1з Of1llX нова
11 Д РУГ Н Х п о кретнltх отваРII , које су јој ореJ.l
као з а .. lOг а
IIItК
uO.lto1i.u
р ад !!
безбеД II ОС1' LI Ауга од самога
АУЖIUI
C Tlla11 ОМII. , 11 ... н оЈу зај1l0А.lt.а:щ ТnННО IlpRBO 1J.l!i1l. • .\11., _о га , np{'.l!i e
r patJ • Право
"II.ХНРIIО
"е
611, 0 11 себе 11 3 љ е
НlUшри,
:юве
ct!'
...
за к . )
.I8.l ore 1If1, IIОМР"ПI& Ао6рll. ;)OBf' С(': PII'IH8
" "'< IH'TII"': хипотеlIВ f \.lНТ.t tу.lаЦ\.lја ), (, 3011 11 3':!G ј· рnђ. эан. ) .
dIl V'nOH,'JI".'J. \1.1.11
.J/UOJa. а . . маљаЧ"8
..
359 И.Ilи од другога за њега. Ствари, које су за берзу, имају се у таквом случају продати на берзи; све пак друге путем јавне продаје, коју ве изврши ти сам завод у при суству
нарочито од надлежне
власти
одређеног
лица.
Ако што по наплати главног дуга, интереса и трошкова
заводових претече, то се врава дужнику.
бј. Б. Rредитном Заводу неве ништа сметати у на плати његових тражбина односно предмета и начина, о чему је напред под а речено,
ако би дужник или соп ственик умро или ако би се над њим отворио стечај. У таквом случају, завод ве предати пупилској или стециш
ној маси само вишак,
ако би претекао
преко
његових
тражења.
вј. Раније прибав.ъена права других лица на пред мете, који су од дужника или за њега заводу
предата,
преча су од права Rредитног Завода само онда, кад су још при предаји била позната заводу, .макар то раније
араво било и са.мо uраво
својине !чл.
20
зак. о Народ
ној Банци).
Осим тога, законом од
15
децембра
године о
1893
изменама и допунама у закону о Народној Банци, тој је
банци посебно дато као повластица: а( да за њу не вреде
ограничења,
која су у гра ђ .
законику прописана за уговоре о зајму; и
б). да и без изричног уговора, она има право, да од својих дужника, који јој ма какав дуг не плате на врем е , тражи.
3
поред интергса, и интерес на интерес
месеца до наплате
916. -
-
а) лозови,
(чл.
17
после свак а
ај.
Као залога могу бити: хартије од вредности, као:
државни папир и,
кредитни папири који мају заложну
гаранциј у ,
удео нице и акције домавих новчаних и индустриских дру штава
и
т.
д.
б) кован златан и сребрни новац, златне и сребрвс ствари
в)
1)
и
-
остале
драгоцености.
роба 1 )
Роба ВрАО IlOдесно С.Јужи као за.lОга кад је предата на чуваље
јавном трtовачком стоварuшту.
Тако се зову ве.шка стоваришта (мага
цини), у којима се прима на чување Сllрова (зеМn'ЬСКII производи),
TaltO
Таква су стовliришта вр.1О пружају
ТfJговачком
свету,
јесу
разноврсна
трговачка роба,
каш~
и прерађена (Фабрикати).
корисна ове:
за трговину.
Користи,
које о н а
3GO г)
непокретна добр а · 'I . Од СВl1ју наших бана.ка
-
такву залогу дају зајмове саыо је
то
гла вни
Оста lИ
посао,
и
~ права
Б оградсни
капита.t1е,
или
обртни кап ита.t1
или немају ве.ЈИ
уз ајМ.lЬују само ва кр
рок
а) .
Поыоt,~' ЉИХ TPfOBIt1l с BO,l,(1
ЈЈаљ:Ј. роб е .
Пошто
-
таксу да сме сте т ребу,
они
.Iшријом,
lIа.l3.ЗН
у јавним трг ,
сву робу,
н е морају
НIJТИ да
Р l!ју ув ек б)
IIомоћ~'
роб f'.
која и м
в:арочите
п одједнако,
-
на яај .l1аlbУ м е ру ТРОШliов е око стовариштпма
Нllје
да узимају IIО Д
држе
закуп
ма га цпн е,
ја в но м
ДРЮI::l
је
трг.
да
ШI
ЉIIХ трговци
стоваРllШТУ накнади
IbIIMa IIoMohy
отуд а
в).
у
-
све
управа
СТОЩ1.ј) IIIJIIНI саграђени много
11
вр.Ю
в е.ЩIi
д ућане
IIЩlју да
са
НО.IИlЮ
'1'0
пр еСНУI щаhају
ое ног !Ј еСI
ЗIШТПО
в эбег авају
кад
ној е
ОД
роБЈ'
не
, с топ аРНLЩlа .
поде С U ll ј е
иск.ьучеиа
ЉИХ
~'1 с l)уТlШ,
ШТ С ТС,
рИ З IlК
Од
Над
к орист
т р говац
O C Il~1
обll'IНВХ
што је та
за љу ј едио писмено, ста в.ь еll Iшl0ы
из
д ва
од
тога,
са м е
тано,
да
јШIII
робе,
уста н ова
се зов е:
посебна дюа,
који
пружа
до
ј е в'!'иног
трговачком
робу,
заједно ј дан од
Ј'\Оја је стовришту предата
свету.
Тај је
.ш ст
шюј е пи перфорираПОhl Аругога.
Један
има з а зад атак да С.IУЖИ
11
КРСА
а ТО ј'
он добија у заАI
Стоварuшнu Аист,
су
се ,шко могу оцен и ти
зо в е: р ецеu и с (еспапюща),
па чуваље .
се од
као докаэ
Други
се
зове:
1862
р с ђена.
године. Законом од
па је по том
наРО ЧlJта
YllpaBa
Упр::ша је
\ то :
\
\
с р е З О В lIма
в.Нl.Ulnу }щ ()
да
1I
Фондова
IIрlfм а
II l h ПЖlщ е ,
CP ~C KIIX
4
Ч.l. на
да
кунове,
м аље
и.ш
И
а ос нм
5),
эа . юге
ко ј ом
је
упра:
пос.щве
В 6 1l0креТВIlХ
то га д" дај е п эај!\lове
11 рllреза
и
16 111
('1.1. 1).
банкарске
на Эn"lO ге
-
1 (
ПРИХОАа
О}l
ваД.lеЖI
есконтује свој е юоуч · не эn.~ожнице и обвеЗПIl [{[lј ,щ.1,е
новац из св и ј у да
веће
нрима
кашпа.l е
у
IШ'l' с рес,
г отовом
и
IIздаје обвеЗ lllщ е .
11 II po.\aBaTII своје за.lOЖlllще " П О ~I кур с у ('1.1. 5.).
кроз ' по,ш
године;
државlТИХ и д ругпх
IIOА
ицаје З
О ll ШПIНСКIIХ
ов е
~ l1 j MoAe
нојнма је ро к
о пштинсне;
XI1I10 Te KapHIIX
да д а ј
ОIlIIIТlшама,
на руковаље
КШI l па ,I е
м о ва
и
одо б реНIIХ;
и љих о в е
основа
113
држа В IШ Хlll lOт е rШ.рна банка,
ОВ.Iaшhе н а да врши
реду,
( ХlIIю'Г с ке) у Србllјll (т.
з им а ,
ј у.ш Пр ОШ .l е ГОАпне
под надзором )[И НII СТ (Ја Н а р о не ПРllвреде
aKl'utlHe : у "РВО}I
бuра
\
закону
8
о
вар,
Ј ) Даll u шња наша Уuра.ва Фо ндо ва осно вана је законом ОД гу с та
рс
M at RItLIНU
приваТН IlХ М 8 га за ,
д а до ђу
стовариш ту на чување
које
на
IIp eAaAY
ПОТИ'IУ
штета.
трговцим а ј е .Јако
преда
ште! 1
ЉIIХOlЮМ дуЈ,ан)'
)'
и да роб ~' б ез инаквог трошка и бр зо јсда п А р)том е у ступај)', најГ,·lаО lшја
је ВТI
с вакод в: ВВ:У
љима.
магаЦlШУ, МО lJа.ш (ји сами да СНОС О. ваље
по
за
за које
IIIтгтг, ноја (ји э а.\ес lI.I8. робу
-
мо г у
Ј!от р еб иа
без инанво г обзира на
ЉlIхове робе у
I l ропа 'т п
је
ко.
а8(
и х заводи не дају због тога, што се ти зајма
морају дати на сасвим дуг РOl ' , а ОАII, так
Фондова,
I-{реДИТНII
на
ј авних
у.н)жне
но вцу;
да
Ф О НД
штеДI!Ов:rг
на
ла на ОС IIОВУ зајмова С IШ
lIасш
то га она може
основу
окружв
11
об в еЗ lнщ е за свој .1.1 ту!) рачун,
купов
110
ДЕ
------- --- - - -- - - - - -------
:162
чека., 1l08дачење~1 меНllце па банку, еСКО8тираљеll К&ВIIOI ефекта КОд ље, "АIЈ креАII'I'8Ш.1 ШIC~ОМ.
1,
818. -
I
Банка
може траЖIIТII,
.lIще враТII уэајы.ьену суму
А& јој
Kpe.ulТ08111
тек ка"" истече
време во;
је уговорена за КРСАИТl l рање. Ме~утш", хреАИТОвапом;
.IIЩУ обllЧНО допуштено, да јој IIСТУ врати в раније, 1 Т::\А& )IУ бавnз за ТОЈШ},О opaha IIpIIM.beHII интерес I'UII
17.
IIOСДОВНlIХ lIраВIIЛ<\ Н ародне Ба.Rне) .
920. дужна
[§ 885
закону
110
.,Ј.а ПрЮI&
11
гpa~.
зак.),
банка
I:ОД .уговора о о'ГвореПО:\I
н.реДIIТУ
таН8&
IIIIJ
a.1I о
llочесне отплате УЗ8тога зајма,
обвesa ГO'fOIIi
увек нарочито УС.10в.ьава, OCIIM тога, Аа 611 Кр6АИТО" .нще эзлржало уговорен
за
право , да све до
l\peAIIT,
Ш.Ш
lIа
l!Стицаја рока.
раСПОАожењу
це
која ј
... у cyJCf,
а
" оју је креДlIтовано, тако да може попова узети и OВI део те суме, који је веl'l вра1'II.Ю,
.n....x.rOBQP о OТIQ " уговор О D
-
lеНО.\1 lip.e..un:y.-rQЈ'.QjЮ __се . y!!~K ЗlU-:.:Ь)'!iY.i~
l:ућс .\1 раЧ)'lLУ,... те се тада све узете lJозајМl{це и све ото. ШТО
»11
само l, ао појеДШIII Ч.Iа1ЩU ( партијеl тor
c.\laTpaj y
р ачуна ( Рllм есе) .
921. - Отвореllll креАIIТ, 11.111 салдо љеговог тек) '.ег рачуна, оБНЧllО се об ез беђује liaI·:BIIM п осеБКИII OCI
l'ypaIbeM,
Iфје ј е Ј,реДIIТllрано Јшце
Щlе: је.\l ство.\I, заЛОГО:\I )
922. -
Аа А,а,
иреДllТ престаје са ОНИХ RC1I 11 текуlщ рачун, а на име: кџ yrOll
ро к прн сп е,
1IЈ111 каА Јюја
уговорена страна П8N
IЮЈ, стечај, по стане правно неспособно .~иц е,
Н ад отор е llОГ се IiреД lIт а,
11
пр е
р езС РUllш е
него што
прав о
н аступ!!
ИАН укр
међУТII!\!, 8р.tO често,
IЮ Р" СТ са.\tO ј ед н е, бll .",О у I: ОРНСТ обе наРО Ч IIТО
I
а
( lIН'I'абу.laцuјом\.
Отn о реllll
)" З РОК Il са IШјJtх р е llll
дужна
Хlш отеКО .\ 1
Аа
.\щ
се
KPCAIIT од
ROjl1
БJuо
уговорне стрм може откаа1
пре,џl..ИХ УЗРОКL
• • • 923. -
О ста.,l е ба н каР ОЈ':е ПОСЈlOве неЬемо оце
ссбll О Ilр оу ч аnаТ lI, 11 ТО н еке з ато, што смо се вeh
11
P&III
1) КВА JlpeJ. llТl. pall o .Ш Ц!) ИI I С.Ш OT. lh,1 У Kat;BO APYro тproaa'lllO l ("ТО, (1 110 ,'П', С
)I"ЖО )TOI:IOpIlTII , Ао. ~y
којом ока стој !!
у
Itp t'.tIlT, КII.ИО бll .)C(j T.IO 11
на
КЈЈкау бави, IQ f'CII"
)' llyT HIHQ'
u.t те li!lll KO уэеТl1 .юваl(,
ја8ЊII\ IItJTpcliu. Та У I IУТИ lll tu,
rt> J. 1'yrt:> lin(шl', J(l8('\ 0'0:
бо.lIКI:I А/МС
IIОС.108110ј ве:m, КQI(ј11
.,у
на
OТ80p811
IНЮ с;. к7 ео
ње г о ва (iIJ.IIKI,I ОТ88Ј18
~1~ТJotO~.
...
aQ'!IIII
8pf'.....
366 Обвезе господара грађевине (права предуsупач:вва.).
2.
Го сподар грађевине Д жан ј е : 1 о - да uредузu.!\tачу на
931. -
Bpe.1te
наиави
требан Ј1tатер·uјал.
По себ ll се разуме, да г осцод ар гр а ђ впн е Шlа о дужн ост ам онда, кад је г ово ром ПРFПШЈО на еб се стара н бавци матер ијала . Г о сподар је грађевин е , у то t Jl.учају, дужан н ва НТИ предуз имачу сву ШТ ту, а ко би се задржео набавком мате рија.llа и тим га спр чио Д грађевпну врши на врем е (§ 711 гр ађ . зак.l . 932. - 20 да uредуз u.\tачу uлатu у аоворену че Цена се г отово увек у уговору тачно о ређуј ) п најчеш l l укупна за це.llУ г рађевиву (ђутуреl . По праВ IМ У, господар граl)евиве има ц е ну Aa'l'l( нпр з имач грађеви.ну дов рши II уредно је пр еда. ;\JQже
се
угов орити и да
се
цена
плати
на
више
рока
који се тада и мају у угов о ру тачно одредити.
R
ПреДУ3Ю lач има право само ва п огођен цену. може траж ити никакав до атаи тој цени, баш 11 да
за време рад а јако поскупили материј аJl. и р адна ен
н тога права нема, шта више, Ю I он а ,
кад би
' С.
рl)авог састава П.llана И.llИ предрачуна, м орао изврш 11 какве непр едвиђене рад о ве, те т и ме пр ибаВИТII СОА ност граl,еви н и; јер је он, као тручњак , требао још погодбп УОЧIIТИ све махне у плану и пр едрачун ' 1I Т Жll'ГII I1 спраш у љихову
(§ 802
гра!).
saK.I.
368 предлог :Министра правде, утврђуј е ском звању
u;ретrЩСО.l'l
Трговачке се судије 11 Њll 'ови заменици једну
годину,
дини
у СУДЕ
I§ 6.). а
редовни
се
избори
врше
бирају Ј
о
новој ГI
\§ 14.).
936. - Трговачке судије и њихови заменици BpU судијску дужност бесплатно (§ 9.), а од шес'г изабратr ТI>говаЧЮiХ судија служе по тројица свакога месеца. а мени ци ~lOгy заступати у дуж ности трговаЧRе судије ca~
онда, кад је ко од њих спречен или је престао
бити с,
дија, п то редом један за др угим само по један .а,ан.
Трговачког судију или замеНПЈ<а, који ве би АОШ' на дужност и ову вршио
н и на
позив његов,
а
(
не
оправдао свој изостанак или своје зад о цњење, предсе, ник
може
први
и
вати новчано (од
други
пут
опоменути,
а после каЖЊi
ди н.) У корист бо.lIНице BapolI
2'40-50
Београда
(§ 15.). 937. - Заседање
кад су у њему
поред
трго вачког
је
су да
пуноважн
пред седника и држаВfJОГ
још тројица од изабраних
трговачких
судија,
судиј
И,IШ Њ
\§ 12).
хових заменика
Трговачки суд реш ава веhином l'ласова (&
938.
НаgАежност
939. -
1
11 6eozpagcHoz тргОВQчног cyga.
БеограДСЮI пр в ос/гепени Трt'овачки суд на
.lежан Је:
а\. да суди
све споров е,
који се
трговачки посао, бп.ю основнн (т . IT.
односе
на
иаи
2 § 16\, било според
1 § 16). I~al:o су једпостраrш
С.lOВII,
трговаЧIШ
трговаЧЮI
суд
или
м шовити
СЮIO за ј е дну утоворну
надлежсш
да
УДII
трговачки IJ страНЈ,
то
OAHOCIIO кога од Њ
СЮЈО онда ю\д је туа;сна страна онај уговорач, за к о jl~ тај
посао Трговачюr.
l~aKO су, даље, поред б еоградш-i.О Г трговаЧRОГ CYI ;::аконтl оста.ш
ОВ.laIIlI,еШI првостепени
да
суде
СУДОIШ,
трговачке
осrщ
спорове 11 с
првостепеног
суда
град l;еог[>ад, то је трговаЧIШ су д, !lacapa~1 ЉИХ, пад'! ЖDН да суди ~:at:aB
чаја:
СIIОР
с а мо у ко :ме
од
ОБа
три с.!
1-0 I;nA ТУј.I;СIIИ, у в р tше предаје тужбе, ста",
1 lIo,! РС'III над.tежност у праВ !luј vc IШ~' ЦЈЈ раз ум е d!\ IЮНСКО ОВД, ћење (11 дЈЋаI<ЈСТ) I:уда, да l:ш:ав С II "Р lIЗПII,\lI 11 "реС~·Д II.
I
L_--
t:таВIIТИ ЮI, како је много КОРIIСНllје да се одмах нара ВRэј
него да се ИЗ.Аажу СВlша трошковима, губитку 8р
:-'Iel
н осталим неприликама, које у епору не:-,шновно с юца парничаре.
И:-'Iа, међУТIIЧ, много озбиљних праВНlIка, KOjll ~ B раа.юге оспоравају и Дока.зују, да би и обични гр ађа С;КИ
СУДОВИ
мог.1И
СУДИТИ
трговачке
СlIорове
добро као и трговачки СУДОВII а можда
,\
-
исто
та Ј
11 боље од lbll
l
