)
'J ZAJEDNICA
JUGOSLOVENSKIH
POŠTA, TELEGRAFA
I TELEFONA
ZBIRKA PROPISA IZ OBLASTI TI LINIJA I MREŽA
LN - IV Građenje i odriavanje mesnih kablovskih mreža
I \
•
\ Beograd, 1992. godina
)
---.~---------
.".
Na osnovu člana 6. stav 1. tačka 3. Zakona o Zajednici jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona ("Službeni list SFRJ", broj 64/73), člana 3. stav 1. lačka 10, člana 52. i člana 60. stav 1. Samoupravnog sporazuma o udruživanju organizacija udruženog rada poštanskog, te1cgrafskog i telefonskog saobraćaja u Zajednicu jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona ("PTT vesnik", broj 23n4), Skupština Zajednice jugoslovenskih pošta, telegrafa i telefona donosi
UPUTSTVO O GRAĐENJU
*
MESNIH KABLOVSKIH MREŽA A. OPŠTE ODREDBE
ZAJEDNICA
Izdavač: JUGOSLOVENSKIH
,
PTT
Za izdavača: ŽIVAN LUKOVIĆ Recezent: RADENKO OBRADOVIĆ Urednik: DRAGO TADIĆ Tehnički urednik: MIRKO Đ. NAJDANOVIĆ Tiraž 900 Štampa: MEDICINA MODERNA,
Beograd, Narodnog fronta 3
.
1. Ovo uputstvo" propisuje način grade nja mesnih kablovskih mreža. Pod mesnom kablovskom mrežom u smislu ovog uputstva podrazumeva se kablovska mreža koja počinje na vertikalnoj strani glavnog razdelnika a završava se na kablovskim izvodima. Ovo uputstvo se odnosi na: a) gradenje novih mesnih kablovskih mreža, b) rekonstrukciju i proširenje postojcćih mesnih kablovskih mreža, c) radove koji se vrše pri održavanju ili otklanjanju smetnji u mesnim mrežama i dr. 2. Mesne kablovske mreže se grade prema ovom uputstvu. drugim propisima Z1PTT .koji se odnose na ovu vrstu radova i prema važećim propisima o investicionoj izgradnji. *) 1. Objava o donošenju ovog Uputstva objavljena je u "PITvesniku" broj 9 od 1. maja 1979. godine. 2. Prečišćen tekst ovog Uputstva urađen je na osnovu: - osnovnog teksta Uputstva ogradenju mesnih kablovskih mreža objav'jenog u "PITvesniku", br. 9/79; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PITvesniku", br. 16/82; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PIT vesniku", br. 4/84; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PITvesniku", br. 10/84; - izmena i dopuna Uputstva o gradenju mesnih kablovskih mreža objavljenih u "PITvesniku", br. 12/88.
3
) 3. Gradenje kablovskih mreža može biti povereno samo onim organizacijama koje su ovl~ćene i opremljene za izvodenj~ ove vrs~e .radova. 4. Mesna mreža mora biti tako gradena da su troškovI gradenJa lodrl.3Vanja što niži, uz obezbedenje potrebnog kvaliteta i odgovarajuće pouzdanosti ~ postrojenja. -
- central~zovana mesna mreža ima samo jednu pretplatničku mrežu, odnosno Jednu mesnu centralu na koju su priključeni pretplatnici, slika
B.l.
.-decentralizovana shka B.2....
5. Gradenje razvodnih mreža se vrši prema Uputstvu o gradenju razvodnih mreža. B. ORGANIZACUA
3. U decentralizovanoj mesnoj mreži mogu postojati sledeće mesne centrale: - reonska centrala (RC) koja opslužuje pretplatnike koji se nalaze u odred~nom reonu - pretplatmčka mreža, zatim da posreduje veze polaznog I ~olaznog m.edu~esnog saobraĆ3ja za svoje područje, kao i da posreduje saobraĆ3J svoJih podcentrala, - podcentrala (PC) je satelitna centrala reonske podcentrale,
MESNE MREŽE I KVALITET PRENOSA
1. Mesna mreža obuhvata područje mesnog saobraĆ3ja koji se obavlja na teritoriji jednog mesta sa bližom okolinom. U širem .s~islu m~n~ mreža se sastoji od prenosnih siste~ centrala, pretplatmčkih uredaJa I
;~K
.=~etplatnik spojen je, po pravilu, dv?žičnim pre~pl~tničkim vodom za jednu centralu ili podcenirafu. svih pretpfatmčklh vodova obrazovanih preko podzeIQnih i nadze . kablova, golih vazdušnih provodnika, razvodnih i instalacionih kablova, uključujući i tačke odgranJavanja, odnosno razvoda, naziva se pretplatnička mreža.
mesna mreža ima najmanje dve pretplatničke mreže,
I'
I
j
! i
QPRETPlATNl1I
@ REONSIIA ~
CEfCTRAlA
PODCENTRAlA
sl. 8.2DECENTRAuzoVANA PA
PRETPLA TIIII
~
!lESNA (krajnja)
•
CElttRALA
CEMTRALUOYANA
SL. B.l CmrrRAIJZOVANA
MESNA MRE.tA
MESNA MREtA
II itI
2. Prema broju pretplat.ničkih mreža mesna mreža može biti izvedena u dva osnovna ob~:
C
~.
MESNA MREZA
- tandem centrale (TI., TM~ T) koje ne opslužuju direktno Pre~tnike nego služe:· ' ..•.•••••
,
L -.za tranzi~j~ saobraĆ3j~ ~edu reonskih centrala, slika B.3. T!d - za tranzittranJe saobraĆ3Ja 1ZIDedureonski1flcenuala i centrale u dOUČBommestu preko koje se obavlja medumesni saob~j slika B 3 T - za jed~ovremeno obavljanje funkcija centrala TL, TM: s1iqB.3: 4. Centralizovana mesna mreža može imatiJ' edan od sledečih konstruktiVnih oblika: . I
..
4
5
~) a) kruti oblik, kod kojeg pretplatnički vod na celoj dužini nij~ ni n~ .ednom mestu prekinut, slika B.4a; od zav~šnog nas~av~a u central~olaZI kabl koji postepeno smanjuje svoj ~apa~llct ra~aJućl se neposre no na pojedinim distributivnim tačkama, Izvodima, slIka BAb.
..•. .•.""
..'
..' ..•--
--..----
T, Tl' TM -hndem centrala RC - reonska centrala PC - podcentrala SL. 6.3 DECENTRALIZOVANA
6
MESNA MREZA SA TANDEM CENTRALAMA
b) elastični oblik, kod kojeg se pretplatnički vod prekida na jednom ili najviše na dva mesta, slika B.4c. Parice kabla koji polazi od završnog nastavka u centrali mogu se u kablovskom razdelniku priključiti na bilo koje parice kabla koji polazi od razdelnika ka distributivnim tačkama, ili ka drugom razdclniku, c) mešoviti oblik, kod kojeg se, prema prilikama na terenu, kombinuju kruti i clastični oblik, slika B.4d. 5. S gledišta planiranja, građenja i održavanja pogodno je centralizovanu mrežu podeliti na uže delove i to: a) na glavnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - glavni kablovi - koji počinju na vertikalnoj strani glavnog razdcJnika i završavaju se na prvom kablovskom razdelniku kod elastičnog oblika, odnosno u prvoj tački odgranjavanja glavnog kabla kod krutog oblika mreže, slika B.5., b) na distributivnu mrežu, koju sačinjavaju svi kablovi - distributivni kablovi - koji se završavaju u distributivnim tačkama - izvodima - kod krutog oblika, a kod elastičnog oblika, na kablovskom razdelniku IIreda - kao distributivna mreža Ireda - ili u distributivnim tačkama - izvodima - kao distribulivna mreža II reda, slika B.5., c) na razvodnu mrežu, koja počinje od distributivnih tačaka, konstruktivno izvedenih u obliku spoljnjeg izvoda i završava se, po pravilu, na mestu koncentracije vodova kućne telefonske instalacije, slika B.5., d) na instalacionu mrežu, koja počinje, po pravilu, od· unutrašnjeg kutnog izvoda, odnosno od mesta koncentracije vod ova kućne telefonske instalacije i završ;(va se na pretplatničkom aparatu ili uređaju, e) na centralnu mrežu, koja u stvari predstavlja deo područja glavne mreže u neposrednoj blizini centrale, na kome su pretplatnici kruto vezani za centralu. 6. Skup svih vod ova izmedu mesnih telefonskih centrala, kao i skup svih vodova između ovih centrala i centrale preko koje se obavlja medumesni saobraćaj, naziva se mreža mesnih spojnih vodova .. U zavisnosti od prostorne raspodele saobraćaja, njegove veličine i lokalnih prilika, mreža mesnih spojnih vodova može imati sledeće oblike: zvczdasti, radijalni, petljasti, kombinovan i, petljasto-radijalni, kombinovani pet1jasto-zvezdasti. Mreža između reonske centrale i odgovarajućih podcentrala je mreža mesnih spojnih vodova IIreda. Mrežu spojnih vodova Ireda sačinjavaju vodovi između reonskih centrala i između reonskih i tandem centrala, između tandem centrala i između reonskih. odnosno tandem centrala i centrale preko kojih se obavlja međumesni saobraćaj.
7
*1 ·~'1
a}kCuti
7. Posebnu grupu mesnih vodova sačinjavaju: a) vodovi na području mesnih mreža koji služe za povezivanje VF centrale sa medumesnom centralom,kada su ove dve centrale u dotičnom mestu medusobno odvojene i prostorno udaljene, b) vodovi koji služe za povezivanje radio-terminalnih uredaja sa otpremnom-prijemnom radiotclefonskom stanicom, odnosno sa medumesnom ili medunarodnom telefonskom centralom, c) vodovi namenjeni potrebama službe prenosa podataka i d) vodovi drugih korISnika.
ob\ilt
?__-------;::;-1> b )krltti oblik ..>c
IOOxl,
~1:1
;; 1:1
c: c) eloltitni
oblik
·i G
>
tU 1:1
~
••
~
..>c
>u
g
l"U!i'~/G •• .....,
a Il.., •
IIIIW , •••
lC1I'Unf6
"'"o >
.'::!
z
1:1
••~~
-., c
..
~
N.
I~ .••• ·.u •• 7nVANBMESNEMREŽE SL. B.4KONSTRUKJ1VNIOBLICICE"'l~ .
"'"o > .!::! č 'u ::> ..>c
..,•• 2
~,.. ::>
og
.-c::
2
~
'č
),.
i•••
5
e:
::I
<3
SL. B.5 ŠEMATsKI PiAN ORGANIZACUE
VEUKE
MESNE MREŽE
'N
~
8. Kvalitet prenosa u mesnoj mreži 8.1. Kvalitet prenosa u mesnim mrežama odreden je Generalnim planom mreže PIT saobraĆ3ja Jugoslavije i osigurava vodenje razgovora sa prihvatljivim kvalitetom, uz razumnu cenu. 8.2. Planiranje telefonske mreže SFRJ zasniva se u prvom redu na relativnom slabljenju. Maksimalno relativno slabljenje izmedu ma koja dva pretpIatnika koji vode razgovor sa glavnog telefona (PA) iznosi 3,6 Np, a sa sporednih telefona (SPA) preko pretplatničkih centrala 4,2 Np, slika 8.6. 9
8
~4,2Np ~.3.6N
planirano
rs abljenje
-----
f 2,2Np SL B,6 RELATIVNO
SLABUENJE
IZMEĐU
PRE11'LATNIKA
Maksimalno relativno slabljenje obuhvata: - otp~emn? r~lativno slabljenje pretplatničkog sistema (ORS), koje ne sme da IznosI vIše od 1,2 Np odnosno 1,5 Np (sa pretplatničkim centrala-
ma), - prij~mn~ r~lativno slabljenje pretplatničkog sistema (PR S) koje ne sme da IznosI vIše od 0,2 Np odnosno 0,5 Np (sa pretplatničkim centralama), - planirano slabljcnje koje ne sme da iznosi više od 2,2 Np. Raspodela plan~ran?g. slab~jenja o~redcna je Generalnim planom i Uputstvom o plamranJu I proJcktovanJu mesmh kablovskih mreža. 8.3. P~red relativ~o~ slabljenja kvalitet prenosa se odreduje i sledećim osnovmm karaktenstikama prenosa: - izobličenje slabljenja, - preslušavanje, - šumovi, - prilagodenje impedanci, - asimetrija u odnosu na zemlju, - ~irina frekventnog opsega. .8A. Prenosni. s!stem! u p'retplatničk.oj mreži su, po pravilu, dvožični m~kofrekvent~1 sIstemI kOJIse ostvaruju nepupinovanim kablovima prečmk3:provodm.ka 0,32, 0,4 0,6 i 0,8 mm a izuzetno 0,9 i 1,0 mm. Ukoliko se OVImk~bl?vlma I!e mogu posti~i uslovi raspodele relativnog slabljenja, pretplatmč~1 VO~':I s~ mo~u pupm~vati. Is~o tako, u pretplatničkoj mreži mogu s~ pnm~!1ltll sIstemI sa tranzlstorskim pojačavačima ili visokofrekventm uredaJI.sa fr~entnom ili vremenskom raspodelom. . 8.5. ~ m~noJ spoJno} mreži se primenjuju 2- ili 3-žilni niskofrekventni sIStel1!1kOJIse ostyaruJu preko pupinovanih ili nepupinovanih kablova prečn}ka provodmka u~l!lvno~ 0,6, 0,8 0,9 i 1,0. Ukoliko se sa ovim r~enJ~m ne mo~u poStlćl uslovI relativnog slabljenja mogu se primeniti sIStemI sa tranZlstorskim pojačavačima ili visokofrekventni uredaji sa frekventnom ili vremenskom raspodelom.
ri' MATERIJAL
ZA GRADENJE MESNIH KABLOVSKIH MREŽA
1~ 1eIefonski kablovi Prema mestu u mesnoj mreži mesni kabl može da bude: ,'rr pretplatnički kabl, . - spoj ni kabl. 10
Prema načinu polaganja razlikuju se uvlačni, podzemni,podvodni, nadzemni kablovi i kablovi za unutrašnje instalacije. 1.1. U mesnim pretplatničkim mrežama upotrebljavaju se sledeće vrste pretplatničkih kablova: _ niskofrekventni pretplatnički kablovi sa vazdušnopapirnom izolacijom. Omotač ovih kablova se izgraduje od olova i aluminijuma; _ niskofrekventni pretplatnički kablovi sa polietilenskom izolacijom žita i slojevitim polietilenskim omotačem. Izolacija žila je od punog ili penastog polietilena. za s rečavan'c uzdužno širen'a vode duž kabla, jezgro se po un' aya masom za un en' eli rahom o I u r11Ise a OVI ~. rzavaJu pod ~asnim pritiskom; • _ samonoslvl pretplatnički kablovi sa nosećim užctom do najviše 25 četvorki. Upotrebljavaju se u distributivnim mrcžama kada iz bilo kog razloga nije celishodno polaganje podzemnih kablova. Izbor vrste omotača i zaštite od korozije i mehaničkih oštećenja pretplatničkih kablova vrši se prema tački 1.5. ovog Uputstva. Niskofrekvcntni pretplatnički kablovi upotrebljavaju se na sledeći način' -.:u elastičnom obliku mrcže u glavnoj mreži ugraduju se kablovi sa vazdušno-papirnom izolacijom, sa poželjnim održavanjem pod gasnim pritiskom i kablova sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačem od polietilena, punjeni ili nepunjeni sa obaveznim održavanjem pod gasnim pritiskom; _ u clastičnom obliku mreže u distributivnoj mreži ugraduju se punjeni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačcm od polietitena. Kabl vi sa vazdušno- a irno izolaci'om bez održavan'a od 'asnim ritiskom mo u se u radivati odmej _ u krutom obliku mreže u glavnoj i distributivnoj mreži upotrebljavaju se za kapacitet kabla veći od 200 parica kablovi sa vazdušno-papirnom izolacijom sa poželjnim održavanjem pod gasnim pritiskom i kablovi sa polietilenskom izolacijom žita i slojevitim omotačem od polietilena punjeni ili nepunjeni sa obaveznim održavanjem pod gasnim pritiskom. za kablove kapaciteta 200 ili manje parica upotrebljavaju se punjeni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i slojevitim omotačem od polietilena, dok se kablovi sa vazdušno-papirnom izolacijom mOJ!;uuJ!;radivatido 1. 1. 1992. gOdine. -1.1.2. Obeležavanje žila prctplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom i metalnim omotačem vrši se prstenovima, izuzeva-žile. Označavanje elemenata upredanja u okviru jedne četvorke, kao i raspored prstenova dat je na slici C.l. Žile a i b su žile prve parice, a cid su žile druge parice. 11
-----.-------.--.--.----------.------r---------------------) ) 1 Jezgro pretplatničkih kablova može biti koncentrično ili grupno použeno. Jezgro koncentrično použenih kablova se izraduje od koncentričnih slojeva četvorki, slika C.2a. Broj četvorki po slojevima sa papirom izolovane kablove dat je u tabeli T.c.l. Kod poCetne četvorke svakog sloja, a-žila prve parice je crvene boje. _ U cilju razlikovanja koraka u sloju dozvoljava se da crte b žile, prve parice nepamih četvorki budu crvene boje. a
L
b
LI.
oo ...•
...• o ...•
...• c-
...•
...•
11"1
..•...•
.---J::I
...•
co')
l..P
I
...• ...• ...•
N
c
II
d
I II
Sl.. C.l OBELEŽAVANJE
I I tJ II P
II
ŽILA PRE'1'l'U\TN1ČKI
KABLOVA
O"'OClONOC') 11"111"111"1""11"111"111"111"1
Jezgro gruPIl.0-e:ouženih kablova se sastoji od više uzajamno upredenih grupa četvorki, slika C.2b. Grupe se izraduJu od 25 i 50 četvorki u obliku koncentričnih slojeva prema tabeli T.c.2. Svaka grupa se obavija sa omotom od papirne trake na kojoj se crnom bojom obeležavaju brojevi za oznaČ3vanJe grupa. Grupe se označavaju brojevima počev od centralnog sloja. ..
8.
oo
b SL. c.2 POUŽAVANJE KABLOVA: • i mNCENT1UĆN<>. b i GRUPNO
T.C.2.
četvorld
1
2
3
25
3
9
14
50
4
10
16
12'
Broj rezerv-
Broj četvorki po slojevima
Nazivni broj
4
I I II I I I I I I I I I I I I I .... -N
COlN N C'I
C'",,,, •••.•••.•••
fr)
nih četvorki 1
21
1
13
1.1..3.Obeležavanje
žila kablova sa termoplastičnom
se bOjama. Boj~ ži~a u jednoj četvorki su različite. Razlikovanje pojedinih četvorki po SIOjevI.ma.odnosn? grupama vrši se preko boje a-žile. Boje ostalih žila u ~tvorki su Iste u sVImčetvorkama nezavisno od konstrukcije jezgra. Ove bOje su sledeće: b-žile - crna boja c-žila - plava boja d-žila - narandžasta boja. Kodkoncen~rično použenih kablova početna četvorka svakog sloja je čet~orka sa a-žIlo~ c~ene ~oje izolacije. ĆCtvorka za smer je četvorka sa ~-žIlo~ zele~ bOje. Izolac~je. Ostale četvorke su sa a-žilama sive boje IzolaCIje. ~ cilju r~zhkovanj~ koraka pojedinih četvorki u sloju dozvoljava se ?a .a-žIl.e parmh četvorki budu žute boje izolacije. Broj četvorki po SlOjeVIma je dat u tabeli T.C.1. ~od grupn? P?~ženih kablova jezgro kabla se izrađuje od koncentričnih slojeva glavnIh Ih osnovnih grupa. ,Pet ~ezda četvor.ki se ?predaju u osnovnu grupu. Boje žilapojedinih čctvorkI u osnovnoJ grupI date su u tabeli T.C.3. T.C.3. ĆCtvorke osnovne grupe prva druga treĆ3 četvrta peta
I
Uvlačni kablovi su kablovi bez mehaničke zaštite. Ovi kablovi mogu imati i zaštitu od korozije u vidu ekstrudovanih omotača od polietilena i
izolacijom žHa vrši
Boje žila a
b
C
crvena zelena siva žuta bela
crna crna crna crna crna
plava plava plava plava plava
d narandžasta narandžasta narandžasta narandžasta narandžasta
Po~tna osnovna ~upa sV~kog sloja ili glavne grupe se obavije termoplastIčnom tr~kom Ih smtetIčkim nitima crvene boje. Pet o~ovmh gr~a ~ upredaju u glavnu grupu. Početna glavna grupa se obav.Ij~ trak?m 111 mtIma crvene boje. Na ShCI C.3. je data konstrukcija grupno použenih kablova. 1.1.4: z:a metalne omotače pretplatničkih kablova koristi se najviše olov~ I..njegove l.e~ure. Prema potrebi omotači se izrađuju od ravnog aIU~Imj~mskog .Ih talasastog aluminijumskog i čeličnog omotača. U zavIsnc:>stIod .načm~ polaganja u mesnim mrežama, pretplatničkikablovi sa papIrnom IzolaCIjOm mogu biti uvlačni ili podzemni.
polivinilhlorida. /~
'~,
a)
b)
SL. C.3GRUPNO POUŽAVANJE KABLOVA SA TERMOPLAS11ĆNOM IZOLACIJOM ŽlLA a i OSNOVNA GRUPA OD S ZVEZDA č:mvORKl b i JEZGRO KABLA OD 2s ĆE1VORKl c i JEZGRO KABLA OD SO ĆE1VORKl
Podzemni ili armirani kablovi po lažu se direktno u zemlju i i.maju zaštitu od mehaničkih oštećcnja i korozije, koja se izvodi pomoću armature od čeličnih traka ili žica i unutrašnjeg i spoljašnjeg zaštitnog sloja. Iznad glatkog aluminijumskog omotača, bez obzira na način polaganja i zaštile mora se postaviti sloj plastične mase i ekstrudovani omotač od polictilena. ĆClični omota či imaju samo zaštitu od korozije u vidu sloja plastične mase i ekstrudovani omotač od polietilena. 1.1.5. Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila imaju tzv. slojeviti omotač, koji se sastoji od podužno preklopljene alumtnijumske trake i ekstrudovanog polietilenskog omotača. Posebnim tehnološkim postupkom izrade ovaj omotač obezbeđuje jezgro od prodiranja vlage. 1.1.6. U mesnoj pretplatničkoj mreži pored navedenih konstrukcija kablova nalaze se i druge konstrukcije ranije proizvodnje. Obeležavanje pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom vršeno je prstenovima uključujući i a-žilu. Raspored prstenova je bio takav da je a-žila imala jedan prsten, b-žila - dva, c-žila- tri, d"žila - četiri. Niskofrekventni kablovi sa polietilenskom izolacijom žila i polietilenskim omotačem (stare oznake TK.31 i TK.32) imaju koncentrično ili grupno použenojezgro. Omotač ima jednu ili dve bcšavne cevi od polietilena i potrebnu električnu ili mehaničku zaštitu u vidu aluminijumskih traka.
15 14
1
)
I i
Obclcžavanjc kablova sa polietilenskom izolacijom žila i polietilenskim omotačem vršeno je bojama prema tabeli T.C.4. T.C.4. Boja žila
Elementi Parica
upredanja a Početni za smer Neparni Parni
bela bela bela bela
T
b
a
crna crvena plava braon
bela bela bela bela
I
ĆCtvorka bic crna crvena plava braon
zelena zelena zelena zelena
I
d
žuta žuta žuta žuta
Pored navedenog u praksi se često susrCĆu i pretplatnički kablovi sa polietilenskom izolacijom žita kod kojih je obeležavanje žila vršeno prstenovima, izuzev a-žile. Kod koncentrično použenih kablova početna četvorka je označena sa žilama crvene boje, dok su ostale četvorke u sloju bele boje izolacije. Kod grupno použenih kablova kod kojih se jezgro izrađuje od koncentričnih slojeva osnovnih ili glavnih grupa - boje žila u okviru jedne četvorke su iste. Boje pojedinačnih četvorki su: 1 - crvena, 2 - zelena, 3 - siva, 4 - žuta, S - bela. Početna četvorka osnovne grupe je četvorka sa žilama crvene boje. 1.1.7. Kod samonosivih pretplatničkih kablova sa nosećim užetom jezgro može biti koncentrično ili grupno použeno sa žilama izolovanim polietilenom. Obeležavanje žila se vrši prema tački 1.1.3. ovog poglavlja. Iznad jezgra kabla se postavlja pojasna izolacija od dve termoplastične trake. Bešavni omotač kabla od polietilena postavlja se tako da obuhvata jezgro kabla sa pojasnom zaštitom i noseće čelično uže i ima oblik osmice. Postavljanje samonosivih kablova se vrši prema Uputstvu o građenju razvodnih mreža. Ranije označavanje žila samonosivih kablova vršeno je bojama ili prstenovima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja. 1.2. Završni kablovi 1.2.1. Kablovi za unutrašnje instalacije se koriste pri građenju mesnih mreža kao završni kablovi i služe za povezivanje završnih nastavaka sa završnim uređajima u glavnom razdelniku. Upotrebljavaju se sledeće vrste završnih kablova: - niskofrekventni završni kablovi sa izolacijom i omotačem od polivinilhlorida, _ niskofrekventni završni kablovi tipa '!CIO sa olovnim omotačem i lakpapirnom izolacijom, .
16
- za grade nje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom. za građenje novih mreža treba upotrebljavati kablove sa izolacijom i omotačem od polivinilhlorida, dok se kablovi tipa TClO koriste kod proširenja i rekonstrukcije mre1.a. 1.2.2. Kod niskofrekventnih završnih kablova sa izolacijom i omotačem od polivinilhlorida označavanje žila u okviru četvorki, boje žila pojedinačnih četvorki i formiranje jezgra kabla, vrši se na isti način kao i kod pretplatničkih kablova sa izolacijom žila od polietitena, prema tački 1.1.3. ovog poglavlja. Broj četvorki po slojevima kod koncentrično použenog kabla dat je u tabeli T.C.S. T.C.S. Nominalni broj četvorki
Broj četvorki po slojevima 1
2
3
25
3
14
50
4
9 10
4
15
24
Način použavanja grupno použenog kabla je dat u tabeli T.C.6. T.C.6. Nominalni broj četvorki
Broj osnovnih grupa I sloj
25
5
50
3
II sloj
7
Iznad pojasne zaštite oko jezgra kabla postavlja se elektrostatička zaštita u vidu omota od aluminijumskih traka. Ispod aluminijumskih traka stavlja se podužno sa jezgrom kabla bakarna žica prečnika 0,6 mm. Iznad elektrostatičke zaštite nalazi se omotač od PVC-a sive boje. Ranije označavanje žila vršeno je prstenovima prema tački 1.1.6. ovog poglavlja. 1.2.3. Završni kablovi tipa TC10 imaju lakpapirnu izolaciju žila. Parice ičetvorke su koncentrično použene po slojevima. Iznad poslednjeg sloja se nalazi omot od papirnih traka. Omotač je od olova. Pri radovima na građenju mesnih mreža uglavnom se koriste kablovi kapaciteta 25 četvor-
kio Radi raspoznavanja žita u jezgru kabla spoljašnji papir je obojen, a boje su date u tabeli T.C.7.
17
.~
·T.C.7.
j'
Boja žita Elementi upredanja
Parica a
.Početni za smer Neparni Parni
bela bela bela bela
I
T,
Četvorka
I
b
a
b
crna crvena plava plava
bela bela bela bela
narandžasta narandžasta narandžasta narandžasta
c zelena zelena zelena zelena
I
I
d
I
crna crvena plava plava
1.3. Spoj ni kablovi .. kab Iova: U mesnoj spojnoj mreži upotrebljavajusesled~vrstespOjI!I~ - spojni kablovi sa vazd~no-papirnom izolacIjom sa pOŽelj~Im održavanjem pod gasnim pritiskom. Omotač ovih kablova se Izraduje od olova i aluminijuma; ... - spoj ni kablovi sa izolacijom žila ugla~o.~ .od pen~t
•••
SL. C.4 OBELEŽAVANJE ŽILA SPOJNIH KABLOVA
-
•
~po~e'ne ČC[~rkc svakog sloja obeležene su: crvenom bojom - za zvezda četvorke, plavom bojom - za DM četvorke. Svaka četvorka za smer obeležena je zelenom bojom. Jezgro kablova se izraduje od koncentričnih slojeva. Broj četvorki po slojevima dat je u tabeli T.C.8 .. T.C.8
Broj četvorki -I
5 7 10 15 20 25 30 .35 40 44 50 60 70 75 85 100 125 150 200 250 300 350 400
Broj četvorki po slojevima
5 1 2 5 1 3 4 1 1 2 4 1 2 3 5 2 1 1 4 4 3 2 1
6 8 10 6 8 10 6 7 8 10 6 8 9 11 8 6 7 10 10 9 8 6
13 14 16 11
13 14 15 12 14 15 17 14 12 13 16 16· 15 14 12
17 19 20 21 18 20 21 23 20 18 19 22 22 21 20 18
23 26 27 29 25 24 25 28 28 27 26 24
31 29 31 34 34 33 32 30
35 37 40 40 39 38 36
42 46 46 45 44 42
50 51 50 49
57 56 55
'60 61 66
Razbrajanje četvorki je po slojevima, počev od početne četvorkc sloja i . četvorke za smer razbrajanja, i to od unutrašnjeg sloja prema spoljnim sltvima. metalne omotače S~jnih kablova koristi se olovo i njegove legure, aluminijum u vidu glatki i talasastih omotaČ3 i čelični talasasti omotači. Zaštita od korozije uvlačnih kablova i zaštita od mehaničkih oštećenja podzemnih kablova vrši se na isti način kao i kod pretplatničkih kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom, prema tački 1.1.4. ovog poglavlja. 1.3.2. Obeležavante žila spojnih kablova sa izolacijom žila od polietitena vrši se na isti način ao i kod pretplatničkih kablova sa izolacijom žila od
18 19
- -
- --
------------------------------------,.
)
polietilena sa koncentričnim i grupnim použavanjem prema tački 1.1.3. ovog poglavlja. 1.4. Označavanje kablova ..... Označavanje kablova se vršI oznakama kOje saČmpV3ju: osnovna ozn~ka, oznaka konstrukcije i dopunske oznake. Uputstvo o označavanju kablova dato je u prilogu c.l. 1.5. Izbor zaštite od korozije i mehaničkih oštećenja pretplatničkih i spojnih telekomunikacionih kablo,":a... 1.5.1. Od načina i mesta polaganja kablova u mesmm mrežama zaVIse vrste omotača i njihova zaštita. 1.5.2. za podzemno polaganje (direktno u zemlju) upotrebljavaju se sledeće vrste omotača i zaštlte: - kablovi sa olovnim omotačem sa zaštitom od mchaničkog oštećenja i korozije (armirani); ..... - kablovi sa olovnim omotačem I zaštltom od korozlje ekstrudovamm omotačem od polietilet,la (~E) ili p~livinilhlorida (~V9 nearmi!ani, a po potrebi u teškim teremma I sa zaštltom od mehamčkih oštećenja (armaturom); · .. · · '' " - kablovi sa a Iummljums k lm omota Čem I za št It mm orno t aC em od PE , a po potrebi i sa zaštitom od meh~ni~kih ~pte~enj~ (arm~lU!Om);. - kablovi sa iz~lacijom od p?hetIlet,la I sloje~ltl~ poh~tIlenskim om~tačem nearmiram, a po potrebI u tešklm teremma, i zaštltom od mehamčkih oštećenja (armaturom) . 1.5.3. za uvlačenje u kablovsku kanalIzacIJu u zaviSnostl od matenJala cevovoda kablovske kanalizacije ~potrebljav~ju se sledeće vrste ~ablo,:a: 1.5.3.1. Kanalizacija od betonskih bl?kova I azb~stno-cementmh ceVi: - kablovi sa olovnim omotačem bez Ikakve zaštlte; . - kablovi sa olovnim omotačem i zaštitnim omotačemod PE ili PVC; ._ - kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem; - kablovi sa aluminijumskim omotačem i zaštitnim omotačem od PE. 1.5.3.2. Kanalizacija od termopl~stičn~h ~evi (PE i~i PVC): .. - kablovi sa olovmm omotačem I zaštltmm omotacem od PE Ih PVC; - kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem; - kablovi sa aluminijumskim omotačem i zaštitni~ omotač~m od P~. 1.5.4. za pola~anje ka~lov~ pre~.o mosto':.a, u tunelm~a, kao 1 n~ ydruglf!l mestima izložemm stalmm vlbracljama (duz opterećemh puteva I zelezmčkih pruga) upotrebljavaju se sledeće vrste kablova: . - kablovl sa aluminijumskim omotačem i omotačem od PE, a po potrebi i sa armaturom; - kablovi sa slojevitim polietilenskim omotačem, a po potrebi i armaturom. 1.5.5. za polaganje kablova u čeličnim pocinkovanim cevima ili kanalima treba upotrebljavati kablove sa omotačem kao pod tačkom 1.5.3.2. ovog poglavlja .. :oc
20
'''I 1
i
I I
I
I I I I
I
1.5.6..K~blo~i koj~ se ~?laž~ na mestima gde postoji opasnost od požara e~ sf!leJu Imati spoljašnjl sloJ od materijala kOji podržavaju gorenje (PE, juta I sL). 1.5.7. Arm~tura i .zaštita. od kor~zij~ kablova sa posebnim zahtevima u P?gledu .za~tlte o~ mduktlvno.g ~tlcaja, zaštite od atmosferskih pražnjenja, lut.1juĆ1~. struja, podvodmh I sl. utvrduje se investieiono-tehničkom dokumentacIjom. 2. Pribor za nastavljanje i račvanje 2.1. Nastavljanje i račvanje metalnih omotača telekomunikacionih kablova 2.1.1. ~ n.astavljanje meta Inih omotača telekomunikacionih kablova upotrebljavaju ~e ~lovne spojnice sledećih tipova: - olovne ~P?jmce pr~ve, cevaste. Upotrebljavaju se za nastavljanje kablova spoljnjeg prečmka do 40 mm' - olov~e spojnic~ pr~ve, sa uzduž~im razrezom, slika C.5a. U tabeli T.C;?~atl s.u p?dacI ~ Izbor odgovarajućeg. tipa spojnice u zavisnosti od precm~a ~Ila I kapaclt~ta kabla. ~ve spojmce mogu da se koriste za nastavljanje kablova kop se održavaju pod gasnim pritiskom od O 7 bara kod postojećih mreža ih reparacije u novim mrežama; "
lf SL.
c.s OLOVNE
SPOJNICE PRAVE
a Š JEDNODEL1'.A UZDUž.NO RAZREZANA b š TRODELNA
- olovne spojnice pr~ye, dvo-t:?del~e. Izrađuju se iz dva konusna dela, od~osno dva konusna I jednog clltndnčnog dela, slika C.5b. Ove spojnice sl~z~ prvenst~eno za nastavljanje kablova koji se održavaju pod gasnim pntIskom većlm od 0,5 bar;
21
~'\..
) l:C.lO.
_ olovnc račvaste ~pojnice sa dva il! ~k[~k~S~:~ z~a~t~ račvanje kahlov~, slika. C:8. ~ ta~eh .t: ~d · rečnika lila i kapaciteta P odgovarajućcg tipa spojmce I zavlsnos I kabla; . k rimer kondenzator_ i druge vrste spojnica posebmh n3:~ena, ~o na P ,
·~d
skc, r~astc za kabI~ ~e ~a g a sn ~j i~ g~arati SpOjnICCza nastavI janje k a b lO ma ZJPTI i JUS standardima.
I
g;=-_~: \
:::.=:t--~ I
tehničkim propisi-
Prcćnik provod nika
Tip spoj nice zaštitna spojnica TRS-25 TRS-25 TRS-25 TRS-25 TRS-35 TRS-35 TRS-50 TRS-65 TRS-80
olovna spojnica TORS-2.15 TORS-3.15 TORS-2.25 TORS-3.25 TORS-2.35 TORS-3.35 TORS-3.50 TORS-3.65 TORS-3.80
.~
0,4
175x4 175x4 175x4 175x4 35Ox4 600x4 75Ox4
0,6 15x4 15x4 5Ox4 50x4 l00x4 lOOx4 25Ox4 400x4 600x4
0,8 lOx4 lOx4 35x4 35x4 7Ox4 7Ox4 15Ox4 25Ox4 400x4
2.1.2. Ukoliko se nastavljajuarmirani kablovi preko olovne spojnice se postavljaju i odgovarajućc zaštitne spojnice, shka C.7. Prostor izmedu unutrašnje i zaštitne spojnice se ispunjava crnom kablovskom masom. Izbor odgovarajuće zaŠ-tite spoj nice u zavisnosti od tipa olovne spoj nice je dat u tabeli T.C.9. i T.c.tO. Pored navedenog, poseban tip zaŠ"titne spoj nice se koristi za kablove sa aluminijumskim omotačcm.
SL. C.1 ZA5rrrNE SPOJNICE ZA PRAVE I RAĆVA5l'E OLOVNE SPOJNICE
23 22
~ -~
1.
2.2. Nastavljanje i račwnje kablova sa slojevitim polictilenskim
omota-
čem.
Nastavljanje i račvanje kablova sa slojevitim polietilcnskim omotačem vrši se pomoću mchaničkih spojnica (MST), kao i spojnicama od termoskupljajućeg ozračenog polietilena. 2.2.1. Mehaničke spoj nice se sastoje uglavnom iz uvodnica, tela spoj nice i zaptivnog materijala. U većini slučajeva mchaničke spoj nice se montiraju pomocu specijalnog alata bez primene toplotnih izvora. Montiranje ovih spojnica vrši se prema Uputstvu koje štampa i isporučuje uz spoj nicu proizvodač. 2.2.2. Spoj nice od termoskupljajućeg polietilena se sastoje iz unutrašnjeg nosača spoj nice i spoljašnje cevi od termoskupljajućcg polietilena. Uglavnom se koristi dva tipa ovih spojnica. -spoj nice cevaste, prave,jednodclne ili dvodelne, služe za izradu pravih iračvastih nastavaka, slika C.9.A Primenjuje se za nastavljanje pun 'enih kablova i kablova koji se ne odrŽ3vaju pod gasnim pritiskom. zbor spojnice se vrši prema tabeli T.C.U. T.C.ll ..
z
-~
lQ_I- ==- _
A. i SPOJNICA PRAVA
Oznaka
1. 2. 3. 4.
SOPI8/8 SOP 30/12 SOP 43/16 SOP 62/22
Orijentacioni br. parica 10-30 20-50 50-100 70-200
OdgovarajuĆ3 manžetna SOPM SOPM SOPM SOPM
T.C.12. Redni
Orijentacioni
broj
Oznaka
1. 2. 3. 4..
SOP-3O/12 SOP-43/16 SOP-62/22 SOP-70/30
broj
parica 20-50 40-100 70-200 150-300
S'pojnice cevaste imaju mogućnost obnavljanja nakon izvršenog otvaranja. Radi obnavljanja spolj3Šnje cevi koriste se manžetne od ozračenog termoskupljajućeg polietilena sa šinom za spajanje, slika CIO.
POLlETILE:\A MASA. ~. OZRAĆENI
POLlETILEN.
,
, , r----------------~ , , I
I
\
\ \
S:. C"A SI'OJNICA CEVASTA. JEDNODELNA
m
18/8 30/12 43/16 62/22
- spoj nice prave, uzdužno razrezane, sa šinom za spajanje, slika C.9.B. Može se koristiti i za izradu račvastih nastavaka. Naročito je pogodna za nastavljanje samonosivih kablova, za obnavljanje nastavaka 6ez prekida saobraĆ3ja i u slučajevima kada je izrada nastavaka sa cevastom spojnicom oteŽ3na. Izbor spo)nice se vrši prema tabeli T.C.12.
OD OZRAĆENOG
,
i
Red. br.
SL C.9. SPOJNICA
L ĆEUĆNI CILlNDAR , LEVAK. 3 TERMOP Ć 5. ZAPTIVNA TRAKA • " LASTI NA LEPU!VA
ji
ODTERMOS"UPUAJUĆ
••.
-..:..
EG POLlETlLENA
~
. .:
a.:~. . ..
~ ~L
( ".11. Sl'OJNICA
PRAVA. UZDUZNO
RAZREZANA
P-~A
+-P=-=- ,~ SL C.IO. MANZETNA
OD OZRAĆENOG
SA SI:\OM ZA SPAJANJE
I
Ej
POLlETlLENA
?~.3. za nastavljanje i račvanje kablova koji se održava' u od . P~ll1s~om od ~,7. bara upotrcb~avaju se spojnice od ternlosku l~a.~m
rzan~1~t~j1
r~;~o~I~j~:~i~gl~i1~n~ ~tt~eJ'e~ t"~ o~ pn prela'(sku kablova sa m~talnim na kablove sa slojevitim polieI ens lm omotacem. Račvaste spo)nice mogu biti sa dva ili tri kraka. Ove
24
25
,spoj nice se mogu primeniti za kablove sa orijentacionim brojem parica od 50 do 1200. Izbor spoj nice se vrši prema tabeli T.e. 12.1. Redni broj
Oznaka proizvodača
Maksimalna debljina nastavka
Minimalni spoljni prečnik kabla (mm)
T.C. 12.I. Maksimalni sjedinjeni spoljni prečnik kabla pri račvanju (mm)
I tJ
i I
i I !
2.3. Pupinski lonci i spoj nice
za
2.3.1. povećanje dometa niskofrekventnih kablova u kablovski vod na odredemm ravnomernim rastojanjima uključuju.se induktivni kalemovi. Stepen pupinovanja se odreduje Generalnim planom mreže PIT saobraĆ3ja Jugoslavije. Svi kalemovi koji služe za pupinovanje fizičkih parica i [antomnih kola u jednom kablu smcštaju se u zajedničku posudu - pupinov lonac ili spojnicu. Pupinski lonci prema obliku dele se na horizontalne i vertikalne. Ukoliko se koristi manje od 80 pupinovanih kalemova upotrebljava se spojnica sa pupinovanim kalemovima. Na slici C.I1. dati su oblici pupinskih lonaca i spojnica . 2.2.2. Pupinski lonci i spoj nice se sastoje od: .- grupe pupinovanih kalemova obrazovanih od više jedinica postavljenih na odgovarajuće nosače, - unutrašnje posude u koje je smcštena grupa pupinovanih kalemova, - spoljnja (za"štitna) posuda u koju je smcštena unutrašnja posuda. 2.3.3. Pupinski loncl se postavljaju direktno u zemlju, na prethodno izradenu betonsku podlogu ili u kablovsko okno. Konstrukcija spoljašnje posude zavisi od mesta polaganja, a može biti od gvozdenog liva za podzemno polaganje ili od poliestera ojačanog staklenim vlaknima ili od gvozdenog liva za postavljanje u kablovskim oknima. 2.3.4. Unutrašnja posuda se izraduje od mesinganog lima i sastoji se od tela i poklopca. Unutrašnji prostor tela podeljen je horizontalnom pločom u dve komore. Priključne žile kalemova dovode se u gornji deo tela. posude kroz odgovarajuće rupe na razvodnoj izolacionoj ploči u dužinama dovoljni~ za vršenje montažnih radova. Pored svake grupe ruea utisnuta je odsovarajuĆ3 reč "ulaz", odnosno "izlaz", kao i brojevi u CIlju lakšeg razbr!lJanja. 26
-
-
-
.
-
I
~ ~
I
i
i
I
i
~ ~
·1
i
i
,~
I
".,1• is•••.••••..
-
.J
L.
I ! I.
1..-
~L:l •
I
B_~
LI L
~
-
SL. C.It PUPINSK1 LONCI I NASTAVCI
27
~1
)
I
2.3.5. Pupinski lonci horizontalnog nama: tip I,. tip la, tip II, tip lIa, tip III, 1) tip IV:
a) b) c) d) e)
max max max max max max
kapaciteta kapaciteta kapaciteta kapaciteta kapaciteta kapaciteta
tipa isporučuju se u sledećim veliči-
120, odnosno 100, odnosno 240, odnosno 200, odnosno kalemova, 400 600 kalemova.
70/35 60/30 150n5 130/65
kalemova, kalemova, kalemova, kalemova,
t-
t Sl.. C.llIZOURAJUĆE
Vertikalni tip lonca ima kapacitet od 80 do 900 kalemova, razvrstanih u deset različitih veličina. Spojnica sa pupinovanim kalemovima prema kapacitetu imaju 2 tipa i to kapaciteta 40, odnosno 24/12 i 80 odnosno 40/20 kalemova. 2.4. Materijal za nastavljanje provodnika Spajanje se vrši ili vezivanjem žila uz prethodno skidanje izolacije a zatim izoliranjem mesta nastavka pomotu ccvčica, ili direktno pomoću konektora za spajanje bez skidanja izolacije. Cevčicc služe za pokrivanje ncizolovanog mesta na nastavku kablovske žite i izraduju se od papira ili polietilcna, slika C.12. Pored toga za izradu nastavaka koriste se i grupni prstcnovi od papira ili polictitcna, koji služe za obeležavanje pojedinih elemenata uprcdanJa. U tabeli T.C.13. dati su podaci za izbor odgovaraJućih cevčil:a ili prstenova. T.C.13. Oznaka cevčicc i grupnih prstenova
Višeparični konektori mogu se upotrebiti i za završavanje kablova.
za prečnik grovonika
1
d
IC-O,4 IC-O,5 IC-O,6 IC-O,7 IC-1,0 IC-1,4
0,32 i 0,4 0,4 0,6 0,8 0,9 i 1,0 1,2 i 1,4
50 50 50 50 50 60
2,6 2,6 3,0 3,5 4,2 6,0
0,32 0,32 0,32 0,35 0,4 0,5
GP-O,4 GP-O,6 GP-O,9 GP-1,2
0,32 i 0,4 0,6 0,8 i 0,9 1,0 i 1,2
10 10 10 10
2,6 4,0 5,2 6,5
0,4 0,45 0,5 ·0,5
10
CEVĆJCE I GRUPNI PRSTENOVl
a.
Dimenzije (mm) b SL C.I.\. JEDNOZILNI
za nastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova upotrebljavaju se i konektori, koje delimo na pojedinačne ili jednožilne I višeparične konektore. Na slici C.13 su dati osnovni tipovi konektora.
28
-j
. -.--.--
(a. ti)
I VISEZll.i'II
(c)
KONEKTORI
Višcparični konektori se koriste la nastavljanje
10,20 i 25 parica.
2.5. Završne spojnice Završna spojnica služi za izradu završnog nastavka preko koga se nastavljaju kablovi iz mreže sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijom na završne kablove. Završne spojnice sastoje se od sledećih osnovnih delova: - tela spoj nice od olovnog lima, mesinganog lima, čeličnog lima ili drugog materijala sličnih osobina, - poklopca, koji služi za zatvaranje gornjeg dela spoj nice i izraduje se, po pravilu, od istog materijala od koga se izraduje i telo, -levka koji se zaliva žutom kablovskom masom (mogu biti upotrebljene i druge zaptivne mase) radi spreč3vanja prodiranja vlage kroz završni u mrežni kabl,
29
_ uvodnice za uvođenje zavclnih kablova u ~v~nu spojnicu. Uvod~ice mogu biti izvedene na samom poklopcu kao j<:dmstve.m deo sa. ce~lma prema unutra ili prema spolja ili kao posebm delovI namonuram na poklopcu ... , . . Na slici C.14. dat je izgled jedne od konstrukcIja završ~e SP?jn.lce.. Olovni poklopac se koristi u slučajevima, kada su pnmenjem završm kablovi sa lak-papirnom izolacijom žita i olovn.i~. omotačem .. Završna spojnica sa olovnim poklopce~ ~f? ~
•
T.C.14 Red. broj 1.
2. 3. 4.
5.
Broj Pg uvodnica za uvodenje kabla od 50 x 4 x 0,6 3 7
d 40 50 60
Oznaka MsZNFS-40 MsZNFS-50 MsZNFS-60 MsZNFS-70 MsZNFS-80
8 10 14
70 80
i
•
•
I
~i ".
$j$~t$~ . .~ $.$.$.$-$: .'
<+:l.\ l ~ ~ •••• ~
~J. .
jt~
'•. J
SL. C.14. ZA~SPOJNlCE
2.6. Kablovske glave 2.6.L Kablovske glave se upotrebljavaju za završava nje pretplatničkih kablova i mogu biti postavljene na izvodnom mestu ili u kablovskom razdelniku. Razlikuju se tri vrste kablovskih glava: - kablovske glave za unutrašnju montažu bez osigurača, - kablovske glave bez osigurača za spoljnu montažu, - kablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima. 2.6.2. za izradu unutrašnjih kablovskih izvoda i kablovskih i linijskih razdelnika upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu bez osigurača kapaciteta 10 x 2, 20 x 2, 30 x 2, 40 x 2,50 x 2,60 x 2,100 x 2 i 200 x 2. Kablovska glava sastoji se od kućišta sa pok1opcem i jedne ili više priključnih ploča u koju su ulivene priključne spojnice od mesinga. Ukoliko se priključne ploče, radi dobijanja potrebnog kapaciteta, redaju jedna pored druge po horizontali, onda se te glave zovu horizontalne, odnosno vertikalne ako se prikJjučne ploče ređaju po vertjkali. Ulivene spoj nice imaju sa spoljne strane mogućnost stezanja provodnika koji služe za razvod, a sa unutrašQje strane izrađene su u vidu šiljka za lemljenje za priklju;ak provodnika kabla. Kućište je napravljeno od lima ili plas.tičnih masa i sa prednje strane se nalaze prikJjučne ploče, a sa zadnje poklopac. Na donjoj strani se nalazi uvodna cev ili Pg uvodnica za uvod kabla u kablovsku glavu. Poklopac se pričvršćuje zavrtnjima ako je za izradu glava upotrebljena plastična masa, ili se lemi u slučaju da je glava izrađena od lima. Na slici C.15 su prikazane kablovske glave za unutrašnju montažu sa limenim i sa termoplastičnim kućištem . 2.6.2. za izradu unutrašnjih kablovskih izvoda i kablovskih i linijskih razdelnika upotrebljavaju se kablovske glave za unutrašnju montažu bez osigurača kapaciteta 100, 200, 300, 4Ox2, 50x2, 6Ox2, 100x2, i 200x2. Kablovska glava sastoji se od kućišta sa poklopcem i jedne ili više priključnih ploča u koju su ulivene priključne spojnice od mesinga. Ukoliko se priključne ploče, radi dobijanja potrebnog kapaciteta, ređaiu jedna pored druge po horizontali, onda se te ~ave zovu horizontalne, odnosno vertikalne ako se priključne ploče ređaju po vertikaJi. 2.6.3. Kablovske glave za spoljnju montažu služe za izradu spoljnjih kućnih izvoda, koji se postavljaju na spoljni zid zgrade ili na uporištu na zemlji u regionima male telefonske gustine . Spoljnji izvodi mogu biti opremljeni kablovskim glavama za spoljnju montažu sa osiguračima ili bez osigurača, prema potrebi u električnom oS igur ~ni~: · . ' ' . · ... · .• . l d I su ve l1č me 100 , a Izuzetno spo 1JnJIIZVod I na stu b u I na po jnJllzvo zidu mogu biti i veličine 20x2.
s
a I TELO SPOJNlCE OKRUGLOG IU ĆE'IVRrASTOO OBUKA bi OLOVNl POKLOPAC ĆE:IVlUA5I1 cl MESINGANl POKLOPAC SA .Pg UVODNlqMA
30
31
.J Kablovske glave za spoljnju montažu se smeštaju u kućište od metala ili od plastičnih masa .. ' Na slici C.16 prikazano je nekoliko tipova kablovskih glava za spoljnju montažu. C.
~.
-- ..•.... -
.. -
~ ....,
2.7. Kablovski razdelnici U elastičnoj mreži, mreža p'retplatničkih vodova je podeljena na posebna područja preko kablovskIh i hnijskih razdelnika u kojima prespajanja mogu biti, odnosno ne moraju biti sistematski i unapred realizovana. Razdelnici se mogu, prema mesnim prilikama, postavljati kao: - stojeći razdelnici, k:oji se postavljaju na otvorenom prostoru \J neposrednoj blizini kablovskih okana i to tako da se što manje narušava estetski izgled ulice, - zidni razdelnici, koji se postavljaju na spoljnje zidove zgrada u blizini kablovskih okana, - unutrašnji (stojeći ili zidni) razdelnici, koji se postavljaju u pogodne unutrašnje prostorije zgrada iz kojih je moguć lak razvod kablova. - samostojeći razdelnici za ruralna po
za
6
SL. C.lS KABLOVSKE
GLAVE
ZA UNU'I'RAŠNJU
a i SA L1ME!'oI\M KUĆIŠTEM b i SA KUĆISTEM OD TERMOPlAST!ĆNIH ci ULlVENE SPOJNICE
MATERJ.Lo\LA
MONTAZU
33
32 T
-------,.I~O
.,,
7
1-
- -O
-o
!-
O
"
. O
;, :.b
al
,
O
- O
I
8.
I
i
r
I "
SL. C.16 KABLOVSKE GLAVE ZA SPOUNU MONTAŽu a) KABLOVSKA GLAVA SA MErALN1M KUĆ!ŠTE.\f b) KABLOVSIV\ GLAVA SA 1'ERMOP1..ASl1t. •••IM KUĆIŠTEM c) KABLOVSKA GLAVA SA OSIGURAČlMA
za
ISZ
nošen je kablovskih glava, letvica i ranžiranih prstenova koriste se Sine od profilisanog čclika ili dekapiranog lima. Šine se postavljaju vertikalno ili horizontalno u zavisnosti od oblika kablovskih glava koji se postavljaju u razdelnik. Vrata se izraduju uvek sa duplim zidovima od istog materijala kao i kutija, a treba da obezbede unutmnjost razdelnika od prodiranja prašinc i vode. Kod postavljanja kablovskog razdelnika u mesnoj mreži primenjuje se betonsko postolje, kojim se postiže brzo i lako povezivanje okna kablovske kanalizacije sa kablovskim razdelnikom.
34 35
~._
.m
•• _
•••
_.
__
.~
__
••
.~
••••
------------------
_
:~
..
1
h
ci.
/"
h
._ f
...-.-l -- ..
o
'0 ~.
SL. C.l? KABLOVSKI RAZDELNICl a SA METALNIM KU~ b SA KUĆlšrEM ODTERMOPLASTlĆNIH MASA
2.8. Glavni razdelnik 2.8.1. Glavni razdelnik, kao sastavni deo telefonske centrale, postavlja se u okviru radova na montaži centrale. Osnovni mu je zadatak da omogući elastično spajanje vodova iz pretplatničke, odnosno spoj ne mreže, sa vodovima u centrali. za završavanje žila završnog kabla na vertikalnoj strani glavnog razdelnika koriste se: - rastavne letvice sa šiljcima za lemljenje, - rastavne letvice sa konektorskim elementima. Glavni razdelnik može biti klasične i modularne konstrukcije. Modularni stalci su izgrađeni od vertikalnih nosača sa horizontalno montiranim policama, odnosno nosačima. 2.8.2. 25-delni slog i rastavne letvice predstavljaju završne uredaje mesne kablovske mreže i treba da omoguCe: - razdvajanje parica spojnih i p~etplatnič~ vodova.i v?do? ~oji i~u ka uređajima u centralI za vršenje kontrolnih merenja 1 pojedmačmh ispitivanja u cilju ograničavanja smetnji, . - zaštitu osoblja i telefonskih postrojenja od štetnog dejstva opasmh napona i struja.
36
2.8.3. Rastavna letvica se sastoji od nosača sa izolacionim segmentima, složenim naizmenično u grupe po 5 ili 10 parica u različitim bojama, tako da slog rastavne letvice ima kapacitet 25, 50, 75 ili 100 parica. Na slici C.18 dat je izgled 50-delne rastavne letvice kapaciteta 500. Na svakom izolacionom segmentu ili na drugom pogodnom mestu mora postojati oznaka parice i smer razbrajanja. Kontaktna pera se postavljaju u parovima, a krajevi pera na koje se priključuju a i b žile moraju se međusobno razlikovati, odnosno moraju biti jasno i uočljivo obeleženi. Krajevi kontaktnih pera obrađeni su u vidu kukica, zareza i kanala ili u vidu U-kontakta ili procepa za ukljcštenje žila bez skidanja izolacije i bez lemljenja .. Letvice se snabdevaju ranžirnim letvicama sa brojem otvora koji odgovara kapacitetu rastavne letvice i koji se nalaze naspram pera na koje se lemi ranžirana žica na telefonskoj centrali. Po potrebi ove ranžirne letvice mogu se postaviti i za uvođenje završnog kabla. Rastavne letvice moraju imati mogućnost opremanja sa ispitnom viljuškom, rastavnim i blokadnim umetkom i nosačem osigurača za nošenje samo naponskih odvodnika ili naponskih odvodnika i fino strujnih osigurača. 2.8.4. 25-delni osigurački slog sastoji se od nosača na kom se montiraju izolacione pločice.kontaktna pera i šina za signalizaciju. Izolacione pločice služe da izoluju kontaktna pera međusobno i prema masi. Osigurački slog se izrađuje simetrično u odnosu na nosač. S jedne strane postavljeni su osigurači za a-žilu, a sa druge za b-žilu. Pretpl:1tnički vodovi se priključuju lemljenjem na kontaktna pera koja .se nalaze sa zadnje strane osiguračkog sloga. Pera su postavljena u dva dupla reda i na desni red dolaze vodovi od završnih kablova. 2.8.5. Rastavne letvice sa konektorskim elementima namenjene su prvenstveno za postavljanje u stalke glavnog razdelnika modularne konstrukcije, a mogu .se montirati i na konzole (šiljke) klasičnih razdelnika. Rastavne letvice montiraju se na prednjoj strani na vertikalnim rebrima i na njima se završavaju parice završnog kabla sa strane mreže. Rastavne letvice mogu biti postavljene i na zadnjoj strani na horizontalnim rebrima i služe za završavanje parica kabla sa strane centrale, a to se određuje investiciono-tehničkom dokumentacijoin. Rastavna letvica se sastoji iz: ~ nosača, - kućišta izolacionih segmenata, - kontaktnih pera i - šine za uzemljenje. Nosač služi da se na njega postavi odgovarajući broj kućišta izolacionih segmenata. Nosač mora biti u dobroj g~lvanskoj vezi sa šinom za uzem37
)
u
r-=r to::'______
I\-
., .
~ Ll - -- -- I ... 01 I~.
!! ~
~
Ijenje. Ukoliko je nosač izgraden od dobrog provodnog materijala može služiti kao ši na za uzemljenje. Izolacioni segmenti omoguĆ3vaju smeštaj, držanje i slaganje odgovarajućcg broja kontaktnih pera. Ovi segmenti omogućavaju i podesno ukljućivanje kablovskih parica i ranžiranih žila na odgovarajuće kontaktne priključke. Na odgovarajućem mestu Ictvice mora postojati oznaka rcdnog broja parica i smer razbrajanja. Kontaktna pera su u parovima, po dva pera ćine merni kontakt li strujnom krugu svake parice. Krajevi pera na koje se prikljućuju kablovske parice prema mreži iATC obrade ni su u vidu procepa za uklještenjc žila ("U" kontakti) spoljnjeg prcčnika od 1,1 mm, odnosno prećnika provodnika 0,4 do 0,6 mm, bez skidanja izolacije i lemljenja provod nika. Krajevi pera na kojima se prikljućuju ranžirni vodovi su takode sa "U" kontaktima za žile spoljnjeg prećnika do 1,4 mm, odnosno prećnika provod nika 0,4 do 0,6 mm. Rastavne letvice treba da imaju mogućnost opremanja rastavnim utikačima, nosačima prenaponskihodvodnika i umecima za blokiranje kao i da imaju mogućnost postavljanja ispitnih utikača. Prenaponski odvodni ci se primenjuju prema odgovarajućim uputstvima o elektrićnom osiguranju telefonskih vodova u mesnim mrežama. 3. Montažni materijal 3.1. Kablovska masa·
f r)
Pod kablovskom masom podrazumevaju se mase za nalivanje delova kablovskog pribora kao i mase za zatapanje kablovskih krajeva. Kablovske mase, prema njihovoj nameni, izraduju se na bazi bitumena uz dodatak aditiva radi poboljšanja kvaliteta. Kablovske mase su, prema njihovim glavnim osobinama i ciljevima primene, podeljene u tri vrste i navedene u tabeli T.C.15. Pored navedenih vrsta kablovskih masa, za ispunjavanje prostora izmedu zaštitne i unutrašnje spojnice kod telefonskih kablova sa aluminijumskim i čeličnim omotačcm upotrebljava se masa na bazi bitumena sa većim prijanjanjem i plasticitetom, oznake SP. Temperatura nalivanja je 175°C. Kablovska masa se isporučuje u limenkama 2, 4,5 i 9 kg. o __
I 1'L____ I I :-
~
~-o .... .
3.2. Nalivajuće smole \
0:.\
s'"
SL C.18 RASTAVNA LEIVICA SOX 2
38
Nalivajućc dvokomponentne smole se koriste kod montaže kablovskih glava i kod pravljenja gasonepropustljivih spojnica ili čepova. Osnovna komponenta je epoksi-smola ili poliuretan, kojoj se dodaje druga tečna komponenta nazvana očvršćivačem. Kao rezultat mešanja dolazi do he-
39
) mijske reakcije između sa~toj.aka,. usled toga s~ pov~va moć prijanjanja, postojanost prema toplotI, mskoJ temperatun, VOdlltd. T.C.lS. - Red. Vrsta mase br.
Oznaka
Boja
1.
Normalna masa
CKM
crna
2.
Svetla masa
ŽKM
žuta
3.
Masa za zatapanje
BKM
bela
ThmperaPrimedba tura nalivanja· 150°C za punjenje spojnica na nastavcima armiranih kablova, pupinovanih lonaca, kablovskih razdelnika itd. 135 °C za p'u~enje kablovskih g ava i levka završnih nastavaka. 120°C
3.4. Izolacione cevi od ozračenog polietilena Ozračeni polietilen upotrebljava se: - za korozionu zaštitu pri montaži kablova sa čeličnim i aluminijumskim omotačima, . - za zašti.tu ~etalnih delova od korozije, . - za .zaptIvanJe uvoda k~bla u zgrade radi spreČ3vanja prodiranja vode 1štetmh gasova u prostorIJe, - kod montažnih radova pri uvođenju kablova u kablovske glave ili završne nastavke, - za izolaciju unutrašnjih spojnica kod nastavljanja kablova - za obnavljanje oštećenih omotaČ3 kablova. ' Pri radovima na kablovima i kablovskim postrojenjima ozračeni polietilen se upotrebljava u obliku cevi, slika C.19a Ili manžetni koje se sa šinom za spajanje formiraju u cevi.
za zatapanje kablovskih krajeva .
• Kod kablova sa izolacijom ili omotačem od PVC-a, PE-a ili sličnog materijala temperaturu nalivanja odreduje proizvodač.
, I
Način pripreme nalivajuće smole, kao i opseg primene dati su u odgovarajućim uputstvima proizvođača ove mase. 3.3. za lemljenje omotaČ3 telefonskih kablova upotrebljavaju se sledeći. lemovi: -lem za meko lemljenje olovnih omotaČ3 - S. Sn 35. Služi za lemljenje olovnih omotaČ3 i olovnih kablovskih spojnica, kao i olovnih omotaČ3 i meta Inih uvodnica kod različitih kablovskih glava. Isporučuje se u obliku šipke trouglastog profila, " -lem za meko lemljenje aluminijuma, sastava: 70% Sn 130% Zn. SlUŽI za pripremanje i meta1iziranje (kalaisanje) aluminijumskih omotaČ3. Isporučuje se Uobliku šipke pravougaonog profila, . - lem sa kadmijumom, sastava: 19% Cd, 31% Pb, 50% Sn. SlUŽI za lemljenje koaksijalne spoj nice za olovni i aluminijumski omotač. Isporučuje se Uobliku šipke okruglog profil~. Lemovi se isporučuju u šipkama dužine oko .400 mm ... za lemljenje žila kablova na šiljke kablovskih glava, rastavmh letvlca, kao i za radove na završnim nastavcima koristi se kalajna legura S.Sn 60, koja se isporučuje u obliku žice prečnika 2 mm, koja Ujezgru ima kalafo. nijum. Sastav legure je 60% Sn i 40% Pb ..
40
Sf $
SL. C.19 CEVI OD OZRAĆENOG POUETILENA
Osnovne dimenzije cevi date su U tabeli T.C.16. Cevi se isporučuju uglavnom Udužinama SO, 100, 15D,350, 500, 700 i 1000 mm. Osnovne dimenzije manžetni date su u tabeli T.C.17. Naznačcne vrednos.ti prečl!ika i.ztabele T.C.~7 određuju sen~kon formiranja manžetne u oblIku ceVI, kOja se učvršćuje u tom položaju pomoću šine za spajanje. Manžetn~.se isporučuju u dužinama 250, 500 i 750 mm. 3.5. Pn lZra
41
) •....• VJ VJ
nn oo "'0"'0
~
N
--o --
o
N
•....•
I
'-.
'u ca C N
N
VI
oo
VI
I
ca
N
~
0000,-,
iJ. OO iJ. iJ.
•....•...... \O •...•• OOO\~·
..•.•
VI
'J>
oo oo oo oo
0000
0000'".....1'".....1
o oo o •...•N'MN'~N
\ri
00_
lriO~O N
N'NN'
•...•
Nl(')-O·~
N'M~
""'
...• '.iJ
•....•
•....•
N
VJ
3 3 oo
N
-
'J> "-"
\000
~
\o
oo
....• or) ....•
N •.•...
c"l
•..•.. J,.
""'
o ,-. .
...• N
N
~\O
iJ. i.c i.o
a
0\
3 3
VJ
'-'
\Ot--C'!,.t"-C'!,.C"!. oo ..... ci •... ~
(".J
~...••..... ? IJI
VI
:f:
'I •..•••
0\ I N
~
t"-
o
o~
c"l
.•••••~
----
'.;J
I
~
-.j
3
3 ,-,o
ooOO"':tClO~:(: "':t\Ocooo •....••...•
•....•
•...•
~N N' o ~
.... -.. c:: ('")
"o
CI>
o -.. :;
n' ~
42
..... 43
) ~
.•.....•
,.......
~..;.j
!'> :-
~
9 ~
90 :-J
- trake imprcgnisane vazelinom od staklo-tkanine. širine 30-50 mm. Služe prvenstveno za zaštitu od korozije mesta nastavljanja kablova sa aluminijumskim i čeličnim omotačcm. T.C.l8 Red.
Oznaka
za prečnik kablova (mm)
SCU -16/8 SCU - 28/10 SCU - 41116 SCU - 59126 SCU -106/54
od 8 do 14 od 10 do 26 od 16 do 38 od 26 do 54 od 54 do 95
br. 1.
2. 3. 4.. 5.
Dužina (mm)
700 700 700 • 700 750
3.6. Ostali materijal 0000
OO OO OO OO
0000000
oo OO OO oo OO OO OO
Pri gradenju mesnih kablovskih mreža upotrebljava se i drugi materijal. Primena tog materijala biće regulisana u drugim poglavljima.
000000
\o \o
OO OO OO OO
Prilog C.I \O....:J'JlN--
O\ONVoO
vo
OZNAĆAVANJEKABLOVA 1. Oznaku kabla sačinjavaju:
~:
N
N
('o
,,~
c;
•... •...
~
- osnovna oznaka, - oznaka konstrukcije jezgra kabla i - dopunske oznake. Osnovna oznaka se sastoji od grupe slovnih i brojčanih simbola. Grupa slovnih simbola osnovne oznake označava tip kabla, a grupa brojčanih simbola odreduje neke od osnovnih konstruktivnih osobina kabla. Oznaka konstrukcije jezgra kabla sadrži broj osnovnih elemenata u kablu (kapacitet), način upredanja (npr. četvorka) i prečnik provodnika kabla (100x4xO,4). Dopunske ~znake služe da bliže odrede konstruktivno-električne karakteristike i mogu se nalaziti iza osnovne oznake ili iza oznake konstrukcije jezgra kabla. 2. Osnovne oznake su sledeće: Prva grupa osnovne oznake, grupa slovnih simbola je sledeĆ3: TK - niskofrekventni pretplatnički kabl TD -=. niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe TZ - niskofrekventni završni kabl TI - instalacioni kabl 45
..~
-
,I TC - niskofcekventni kabl za centrale i uredaje TX - koaksijalni kabl TF -simetrični visokofrekventni kabl TV - visokofrekventni uvodni kab!. Druga grupa osnovne oznake, grupa brojčanih simbola označava vrstu izolacije, vrstu omotača. za kablove sa vazdušno-papirnom izolacijom ova grupa simbola data je u tabeli 1. a za kablove sa termoplastičnom izolacijom žila u tabeli 2. Tabela 1 Vrsta omotača
Uvla,čni (ncarmir. kablovi)
Podzemni (armirani) kablovi sa čeličnom sa čeličnom trakom iicom
OO
Olovni Glatki aluminijumski lIllasasti aluminijum Talasasti čeIični Podužni PET/Al
06
07 08 09
10 16 17 18 19
20
26 27 28
29
. Vrsta izolacije
Vrsta Omotača
Polietilen Polietilen Polictilen Polivinilhlorid Polivinilhlorid Polivinilhlorid Celi. polietilen Celi. polietilen
polietilen polivinilhlorid polietilen, slojeviti polivinilhlorid polietilen polietilen, slojeviti polivinilhlorid polictilen, slojeviti
Zajednička izolacija i omotač po lietilen/po Iietilen po livi ni Ihlo cid/po livin ilhlo cid
46
Tabela 2
Usvojena grupa brojča~ih simbola 33 34 39 44 43
49 54 59 30 40
) 3. Simboli dopunske oznake koji služe za od red ivanje zaštite od korozije metalnog omolača (Iabela I) i vezani za osnovnu oznaku crtom su slcdeći: P - za ekstrudovani omotač od polietilena V - za ekstrudovani omOlač od polivinilhlorida. Simboli dopunske oznake koji služe za odredivanje zaštitnih slojeva podzemnih kablova sa metalnim omotačem i vezani za osnovnu oznaku crtom su sledeći: S - za višeslojni omot normalne izrade J - za ojačani višeslojni omot P - za ekstrudovani omotač od polietilena V - za ekstrudovani omotač od polivinilhlorida L - za sloj bitumcn laka iznad čeličnih traka. 4. Kod kablova sa termoplastičnom izolacijom žila i omotačem. simboli dopunske oznake koji služe za određivanje vrste drugog, spoljnjeg termoplastičnog omOlača vezani su za osnovnu oznaku crtom i mogu biti sledeći: P - za eksLrudovani omotač od polieLilena V - za ekstrudovani omotač od polivinilhlorida. Simboli dopunske oznake koji služe za odredivanje vrste mehaničke zaštite postavljene kod drugog termoplastičnog omotača, vezani su za osnovnu oznaku cnom i mogu biti sledeći: O - omot od pocinkovanih čeličnih žica, T - omot od čeličnih traka, A - omot od aluminijumskih traka. 5. Oznaka konsLrukcije jezgra kabla sastoji se od tri grupe brojčanih simbola povezanih medusobno oznakom "X" i koje označavaju hmj osnovnih elemenata u kablu i način upredanja osnovnih elemenala i prečnik provodnika u kablu. 6. Simboli dopunske oznake koje služe za određivanje specifičnih konstruktivno-električnih karakteristika kabla nalaze se iza oznake konstrukcije jezgra kabla i označavaju: G - grupno použeni kabl DM - kabl sa DM četvorkama F - kabl sa zvezda četvorkama i korišćenjem fantomnih kola R - kabl sa posebnom vrednošću redukcionog faktora E - kabl sa ekranom M - specijalnom masom punjeni kabl K - kabl sa kalaisanim provo'dnicima. 7. za označavanje samonosivih kablova sa termoplastičnom izolacijom i omotačem koriste se iste oznake, s tim da se simboli dopunske oznake
47
r I I I
iza osnovne oznake, kojim se označava vrsta nosivog elementa ne nalaze neposredno uz osnovnu oznaku, ne povezuju se za istu crtom i mogu biti: C - nosivi element u vidu opleta od pocinkovanih čeličnih žica U - nosiv4 element u vidu užeta od pocinkovanih čeličnih žica, kabl u vidu osmicc Z- nosivi element od jedne pocinkovancčcličnežice, kabl u vidu osmice S - nosivi element od legiranih hakarnih provodnika. Ostale oznake su iste kao i za kahlove sa termoplastičnom izolacijom žila i omOlaČem. 8. Primeri označavanja TKOO] 00x4xO,6 G
]23 tkniskofrekventni pretplatnički kabl OOvazdušno-papirna izolacija, olovni omotač, nearmirani kabl 100x4- zvezda četvorka, koncentrično použen kabl 0,6- prečnik provodnika ~ G- grupno-použeni kabl TDOO - V200x4xO,6 TD- niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe 00- vazdušno-papirna izolacija, olovni omotač, nearmirani kabl V- zaštitni omotač od polivinilhlorida, 40Ox4- 400 zvezda četvorki 0,6- prečnik provodnika. TDlO -JJlOOx4xO,6DM TD- niskofrekventni kabl za mesne mreže i mrežne grupe 10- armirani olovni kabl sa 2 čelične trake J- ojačani unutrašnji višeslojni omot J- ojačani spoljašnji višeslojni omot lOx4- I() četvorki 0,9- prečnik provodnika DM- četvorke tipa DM. TK 39 100 x 4 x 0,4 M TK- niskofrekventni pretplatnički kabl 39- polietilenska izolacija žila i slojeviti polietilenski omotač 100x4- 100 zvezda četvorki 0,4- prečnik provodnika M- punjeni kabt. TK 33 C-P 5 x 4 x 0,6 48
! TK- niskofrekventni pretplatnički kabl 33- polietilenska izolacija žila i polietilenski omotač C- nosivi element u vidu omota od pocinkovanih čeličnih žica P- spoljnji polietilenski omotač 5 x 4- 5 zvezda četvorki 0,6- prečnik provod nika. D. POLAGANJE
KABLOVA
l. Pripreme za izvršenje radova 1.1. S obzirom na specifičnost polaganja kablova u mesnim mrežama, obim i značaj radova koje treba izvesti, organizaciji građenja-treba pokloniti posebnu pažnju, da bi se radovi odvijali po predviđenom planu i uz minimalne ekonomske troškove. 1.2. Broj Osoblja, koje treba angažovati za izvođenje radova, zavisi od postavljenih rokova za izvršenje radova, prirode terena, primenjene mehanizacije, atmosferskih uslova, vodoprivrednih, saobraĆ3jnih, energetskih i drugih uslova. 1.3. Materijal potreban za građenje mesne mreže po datom projektu pregleda se i sređuje umesnom slagalištu. Kablovi odredeni za građenje, raspoređuju se po izvesnom planu, koji omogućava povremeni pregled, lako izdvajanje doboša i, u slučaju potrebe, vršenje potrebnih merenja na kablovima. 1.4. U cilju snabdevanja gradilišta ispravnim kablovskim dužinama na slagalištu se, po pravilu i prema potrebi, vrše sledeĆ3 ispitivanja: -spoljnim pregledom ispituje se ispravnost kabla, doboša oplate, stanje i kv~litet krajeva kabla i postojanje atesta, - kod višežilnih kablova isporučenih sa nadpritiskom, vrši se ispitivanje nepropustljivosti i izmerena vrednost upoređuje se sa vrednošću datom u priloženom atestu, - ukoliko postoje spoljni znaci oštećenja kabla, potrebno je izvršiti ispitivanja i merenja otpora izolacije, proveru prekida žila, proveravanje međusobnog dodira i dodira sa metalnim omotačem ili metalnom zaštitom, - ako su kablovi isporučeni bez nadpritiska potrebno je izvršiti merenja otpornosti izolacije. Neispravne kablovske dužine ne smeju se polagati. 1.5. Kablovi se na gradilište, po pravilu, transportuju specijalnim kablovskim prikolicama, koje treba da budu snabdevene posebnim uređajima za lak i bezbedan utovar, istovar i učvršćenje kabla za vreme transpor49
·1 I ta. Prikolica treba da raspolaže sa odgovarajućom opremom za signalizaciju, sigurno kvačenje sa vučnim vozilom i sigurno kočenje, u saglasnosti sa saobraćajnim propisima. Za građenje mesnih mrd.a. koriste se uglavnom prikolice koje su predvidene za utovar samo jednog dobo~a. Istovremeno, prikolica se može koristiti i za polaganje kablova u zemlju i pri radovima na uvlačenju kablova u kanalizaciju, pod uslovima da sadrži odgovarajuće uredaje za podizanje ili spu~tanje doboša na visinu koju diktiraju mesni uslovi. Za transport kablova mogu se koristiti i teret na vozila snabdevena opremom za bezbedan prevoz doboša sa kablom . . Na gradilište se prevozi on?liko materijala koliko je potrebno za jednodnevni rad. 2. Polaganje kablova direktno u zemlju 2.1. Opšti uslovi za izbor trase kabla 2.1.1. Izbor trase kabla i samo trasiranje pred početak polaganja u mnogome utiču na kvalitet radova, odnosno kasnije na vek trajanja kablova i troškove njihovog održavanja. Zbog toga ovom se problemu mora posvetiti velika pažnja kako prilikom projektovanja, tako i prilikom izvodenja radova .. 2.1.2. Trasa kabla, odredena položaj em krajnjih tačaka koje kabl treba da poveže, mora da ispuni uslov najekonomičnijeg i najcelishodnijeg pravca shodno zahtevima projektovanja, građenja i eksploatacije. 2.1.3. Uslovi kpje trase kabla treba da zadovolji su sledeći: _ pravac trase, uzimajući u obzir sadašnj~!aanje i perspektivne urbanističke planove, topografske i geografske uslove, treba da je pravolinijska u cilju obezbedenja najmanjeg obima zemljanih radova i maksimalne primene mehanizacije, _ trasu kabla treba birati po trotoarima ulica i površinama koje su najmanje pretrpane podzemnim objektima i ne podležu rekonstrukcijama. Pri kabliranju novih naselja celishodno je vršiti trasiranje i polaganje kablova pre gradenja ulica, pošto su troškovi gradenja TI mreža u tom slučaju znatno niži, - treba izbegavati polaganje kablova u hemijski agresivnim, močvarnim i nestabilnim zemljištima, ~ _ trasu kabla treba tako odabrati da se ne seče drveće u šumama, parkovima ili drvoredima duž ulica, kao i ukrasno bilje, žive ograde i dr., - tras~ kabla treba. da je dovoljno udaljena od trase elektroenergetskih kablova i postrojenja, kao i od drugih podzemnih objekata. Pri približa" vanju, paralelnom vodenju ili ukrštanju trase ka~la sa nadzemnim i pod50
II I I
zemnim objektima treba se pridrlavati rastojanja navedenih u tački D.2.2. ovog uputstva. 2.1.4. Na osnovu rezultata navedenih posmatranja izraduju se nacni planova trase kablova koji ulaze u sastav investicione tehničke dokumentacije. Posle dobijanja saglasnosti od organizacija nadležnih za puteve. železnice, gradski saobra6lj, gradska zelenila, gasovod, toplovoq. vodovod i kanalizaciju. elektrodistribuciju i dr., odreduje se definitivna trasa merenjem pomoću čelične trake i unošenjem podataka u plan. U toku. utvrdivanja trase odreduje se vrsta zemljišta, kao i količina i vrsta mehaničke zaštite. Situacija kabla u nacrtima planova trase se izraduje prema planu mesta u razmeri 1:500, a ukoliko se tom razmerom ne raspolaže, može se uzeti svaka manja razmera ali nikako manja od 1:1000. 2.1.5. U nedostatku tačnih podataka o vrsti zemljišta i drugim podzemnim objektima, naročito ako se iskopavanje obavlja primenom specijalnih mašina ili mehanizama, treba napraviti 3-5 uskih poprečnih rovova na svakih 100 m duž trase kabla .. 2.1.6. Radi utvrdivanja položaja kablova za prenos električne energije, kao i drugih podzemnih objekata, može se koristiti tragač kablova. 2.1. 7. Poctaci o svim podzemnim objektima mogu se dobiti u opštinskoj geodetskoj upravi ako imaju ustrojen katastar vodova i podzemnih objekata. 2.2. Rastojanje od podzemnih TI kablova do drugih objekata. 2.2.1. Rastojanje izmedu podzemnih TI kablova i drugih podzemnih objekata'odreduje se sporazumno između zainteresovanih organizacijavlasnika podzemnih objekata uz koordinaciju sa organizacijama nadležnih za ulice, puteve, gradski saobraćaj i dr. Rastojanja navedena u ovoj tački služe kao minimalna rastojanja od podzemnih TI kablova do drugih objekata i ne smeju biti prekoračena. 2.2.2. Približavanje i ukrštanje podzemnih telekomunikacionih kablova 1 elekiroenergetskih kablova i postrojenja. 2.2.2.1.·Zabranjeno je polaganje u isti rov, telekomunikacionih kablova i elektroenergetskih kablova za napone preko 1000 V. Polaganje u isti rov, niskonaponskih elektroenergetskih kablova za napone do 1000 Vi telekomunikacionih kablova, reguliše se posebnim tehničkim propisima .. 2.2.2.2. Horizontalna udaljenost najbližeg telekomunikactonog i najbližeg elektroenergetskog kabla napona do 10 kV mora da iznosi najmanje 50 cm ~a deonici približava nja. Ako se ova udaljenost ne može održati,
51
,I
na tim mestima elektroenergetske kablove treba postaviti u gvozdene cevi, a telckomunikacione !I betonske blokove, odnosno azbestno-cementnc, PVC ili PE cevi, odnosno treba primeniti druge zaštitnc mere sa kojima se saglase zainteresovane strane. napone preko 250 V prema zemlji, clcktrični kablovi treba da budu uzemljcni na svakoj spojnici deonice približavanja. 2.2.2.3. Horizontalna udaljenost najbližeg tclekomunikacionog i najbližeg elektrocnergetskog kabla napona preko 10 kV mora da iznosi najmanje 1 m. Ukoliko se ova udaljenost ne može postići treba primeniti zaštitne mere prema prethodnoj tački 2.2.2.2. s tim da uzemljenja elektroenergetskih kablova budu na spojnicama. Uzemljivač mora da bude udaljen od 'telekomunikacionog kabla najmanje 2 m. 2.2.2.4. Ako su telekomunikacioni i elektroenergetski kablovi postavljeni u zajedničkom tunelu, oni se, po pravilu, postavljaju na suprotne strane tunela. U ovom s-lučaju za horizontalnu udaljenost važe tačke 2.2.2.2. i2.2.2.3. Ako se izuzetno elektroenergetski i telekomunikacioni kablovi moraju da postave na istu stranu tunela, vertikalna udaljenost izmedu najbližeg telekomunikacionog i najbližeg elektroenergetskog kabla treba da iznosi najmanje 'SO cm. Thlekomunikacioni kablovi treba da budu' postavljeni ispod elektroenergetskih. Pored toga treba preduzeti i sledeće mere: 1) na strani elektroenergetskih kablova obezbediti dobru električnu provodljivu vezu sa omotačem kabla; . 2) uzemljivač uzemljenja omotača elektroenergetskog kabla mora da bude udaljen od telekomunikacionog kabla najmanje 2 m; 3) telekomunikacione kablove postaviti na podlogu koja je loš provOdnik struje; . 4. elektroenergetske kablove postaviti na podlogu koja je dobar provodnik struje. 2.2.2.5. Ako se telekomunikacioni i elektroenergetski kablovi ukdtaju, ugao ukrštanja treba, po pravilu, da bude 90 o, ali ne sme biti manji od 45 o. U izuzetnim mesnim prilikama on se može smanji~i na 30 s tim što se mora posebno obrazložiti. Vertikalna udaljenost na mestu ukrštanja izmedu najbližeg telekomunikacionog i najbližeg elektroenergetskog kabla mora da iznosi 30 cm za elektroenergetske kablove n~'X)na do 25a V prema zem~ji, a 50 cm za elektroenergetske kablove napona preko 250 V.
I I
za
0
,
S2
.-o 'o
;>
o ;>
a ~
-:~
·.5 CI>
o c
>u
cu
e
.•....• c; c..
~
Ako se vertikalna pdaljcnost od 50 cm ne može održa ti. kablove na mestu ukr~tanja treba postaviti u zaštitnc cevi dužine 2 do 3 m. Iu ovom slučaju vertikalna udaljenost ne sme biti manja od 30 cm. Zaštitne cevi za elcktrocnergctske kablove treba da budu od dobro provodljivog materijala, a za tclekomunikacione kablove od loše provodljivog materijala. 2.2.2.6. Tclekomunikacioni podzemni kablovi treba da budu od stubova clektroencrgetskih vodova udaljeni najmanje 10 m za I}.azivnenapone do 110 kY: 15 m za nazivne napone 220 kY: a 25 m za nazivne napone 380 kV Ako se zbog mesnih prilika (ulice u naseljima i sl.) ne mogu održati ove udaljenosti. dozvoljava se polaganje tc:eknmunikacionih kablova najmanjc na 1 m od stubova elektroenergctskih vodova napona do 35 kV: 2.2.2.27. Ako su na mestu ukrštanja tclekomunikacioni vodovi položeni u kablu, horizontalna projekcija udaljenosti najbližeg provodnika elektroenergetskog voda od najbližeg stuba koji nosi telekomunikacione vodove, odnosno od izvoda telekomunikacionog kabla, mora da bude najmanje jednaka visini stuba na mestu ukrštanja elektrQenergetskog kabla, povećanoj za 3,0 m. 2.2.2.8. Ostali sluČ3jevi približavanja ili ukrštanja TT kablova i elektroenergetskih postrojenja koji nisu dati u ovom uputstvu odreduju se sporazumno izmedu PTT i elektroprivredriih organizacija. 2.2.3. Približavanje i ukrštanje podzemnih telekoinunikacionih kablova sa instalacijama za uskladištenje i transport zapaljivih tečnosti. Pri približavanju ili ukrštanju kabla sa instalacijama za uskladištenje i transport zapaljivih tečnosti treba se pridržavati rastojanja navedenih u tabeli T.D.!. 1) Cevovod kablovske kanalizacije pored mehaničke čvrstoće mora biti otporan prema dejstvu mineralnih ulja. U opasnom području od 4 m cevovod kablovske kanalizacije prekriva se sa sVih strana betonskom posteljicom debljine oko 10 cm. Obližnja kablovska okna moraju se ispitati sa mernirn instrumentima za indikaciju eksplozivnih i drugih Stetnih gasova i isparenja. Ako se horizontalna udaljenost od 1,5 m ne može održati, ovo rastojanje može biti smanjeno na 0,5 m. U ovom posebnom slučaju, na dužini kraćoj od 1,5 m, potrebno je da delovi postrojenja za transport i uskladištenje
S4
zapaljivih tečnosti budu prckrivcni sa betonskom postcljicom debljinc oko 10 cm, otpornom na prodiranjc zapaljivih tcčnosti ili isparenja. ili primeniti mehanički i hemijski otporne cevi. U ovom slučaju mora biti omogućen pristup TT objektima. 2. li ovom slučaju potrebno je sve pojedinačne otvore ccvovoda u susednim oknima napraviti i gasovodonepropustljivim. ~o zavr~enim rad(~vima, a pre puStanja u pogon, potrebno je ispitati u oVim okl1lma sadrŽJJ eksplozivnih i štetnih gasova. ~ tehni~ko.i. dokumentaciji staviti napomenu, da je u tim oknima mo?uce skupl)al~J~ eks.plozivnih smeSa. i da se radu može pristupiti tek nakon Izvršenog IspitIvanja sadržaja eksplozivnih i Stetnih gasova. li navedenim kablovskim oknima na jednom nd zidova treba staviti tablu sa upozorenjem da postoji mogućnost skupljanja eksplozivne gasne smeše. 3) Ako se udaljenost od 1 m ne može održati. rastojanje može bitI smanjeno na 0,5 m. U tom slučaju u području od 1 m moraju se delovi postrojenja za zapaljive tečnosti prekriti sa betonskom posteljicom debljine oko 10 cm ili odgovarajućim hemijski i mehanički otpornim cevima. U izuzetnim slučajevima, umesto navedenog, mogu se TT postrojenja zaštititi sa odgovarajućom betonskom posteljicom. 4) Ako se vertikalna udaljenost od 50 cm ne može održati, potrebno je cevovod za transport zapaljivih tečnosti ili TI objekat zaštititi pomoću mehanički i hemijski otpornih i gasonepropustljivih cevi. Dužina zaštitnih cevi sa obe strane od mesta ukrštanja ne sme biti manja od 1 m. 5) Ako se horizontalna udaljenost od 1,0 m ne možeodržati, potrebno je tClekomunikacione kablove postaviti u zaštitne cevi. Horizontalna udaljenost ne sme biti manja od 30 cm .. 6) Ukrštanje telekomunikacionih kablova sa svim vrstama spremišta nije dozvoljeno. , 2.2.4. Približava nje i ukrštanje podzemnih telekomunikacionih kablosa sa gasovodima. Pri približavanju telekomunikacionih kablova i drugih TI objekata sa instalacijama za razvod gasa treba se pridržavati rastojanja navedenih u tabeliT.D.2.
55
"
~, t
T.D.2 TI objekti Gasovodi
Radni pritisak Podzemni kabl, uključujući i nastavke
Gasovodi visokog pritiska
više od 16 at 1) manje od 16 at
Kablovski razdelnici
o
1,5 m
4,Om 0,6m
Gasovod srednjeg pritiska 0,5-1 at
0,4 m
Gasovod niskog pritiska od 0,5 at
0,4 m
2,01)
1,0 m
T.D.3
Podzemni kabl bez nastavaka
1. Gasovod.visokog pritiska više od 16 at
0,4 m
2. Gasovod visokog pritiska manje od 16 at
0,4
3. Gasovodi srednjeg i malog pritiska
0,4m
m
Kablove u području ukrštanja treba zaštititi. Dužina zaštite sa obe strane ukrštanja ne sme biti manja od 1 m ... Ukoliko se navedene udaljenosti ne mogu održatI kabl u područJ.u ukrštanja treba zaštititi sa čeličnom cevi ili polucevi. Polucev se pos~avlJa na betonsku podlogu .. U p~ručju ukrš~anja ne smeju se nalaZItI mesta nastavaka kako na kablovima tako i na gasovodu .. o
S6
_
••
T.DA
~
1) Ovo rastojanje može biti smanjeno i do .1 ~'. ukoliko je g~sovo~ označen odgovarajućim trakama za u~ozorenJ~, Ih pak na nekI drugI način, koji omogućava tačno određivanje ~oložaJa gasovo~a .. Pri ukrštanju TI postrojenja sa gasovodlma t~eba se pndržavatI rastojanja navedenih u tabeli T.D.3. Područje ukrštanJa sa obe strane od mesta ukrštanja je: - od gasovoda visokog pritiska više ?d 16 at 1,5 m - od gasovoda visokog pritiska manje od 16 at 1,0 m - srednjeg i niskog pritiska 0,4 m
Gasovodi
Rastojanje od kablova i drugih TI postrojenja do postrojenja za skladište i tmnsport zapaljivih, eksplozivnih i štetnih tečnosti, koja nisu data ovim uputstvom određuju se sporezumno sa vlasnicima ovih instalacija i utvrđuju projektom za svaki konkretni slučaj. Požarne zone i zone opasnosti od eksplozije određuje vlasnik instalacije i cevovoda za transport i skladištenje zapaljivih tečnosti i gasovoda na osnovu propisanih vrednosti datih u važećim propisima ili na osnovu proračuna udaljenosti. 2.2.5. Približavanje i ukrštanje podzemnih kablova i drugih TI objekata sa instalacijama centralnog grejanja. Dozvoljeno rastojanje između podzemnih kablova i instalacija centralnog grejanja dato je u tabeli T.DA.
Instalacije centralnog grejanja
1. Cevovodi otvorenog načina građenja 2.Cevovodi poluzatvorcnog načina građenja 3.Cevovodi zatvorenog načina građenja
Horizontalna udaljenost (m) Podze-' Kablo Razdemni -vi sa lnki armirani polietilekabl nskim ili PVC omotačem -o
0,5
0,8
0,6
0,3 0,3
0,5 0,5
0,6 0,5
,~
Najmanja rastojanja kod ukrštanja TI objekata sa instalacijama centralnog grejanja data su u tabeli T.D.5. Područje ukrštanja je sledeće: - kod otvorenog načina građenjal,5 m - kod poluzatvorenog načina građenjal,5 m - kod zatvorenog načina građenjal,O m T.D.5 Vertikalna udaljenost (m) Cevovodi centralnog grejanjem)
armirani kabl sa metalnim omotačem 1. Cevovodi otvorenog načina gradenja 0,5 2. Cevovodi poluzatvorenog načina građenja 0,5 3. Cevovodi zatvorenog načina građcnja .0,3
kablovi sa termo plastičnim omotačem 0,8
0,8 0,8
57
~----~)--~t'~. ----------U području uk~tanja kablovi se postavljaju; po pra~ilu. u zašti.t~e ce~i. Dužina za~titnih cevi sa obe strane od mesta ukrštanJa ne sme bItI manja od 1 m.
U području uk~tanja ne smeju da se nalaze ~astavci na k~blo~im.a. 2.2.6 . .ostali slučajevi približavanja i ukrštanJa telekomumkaclOmh kablova sa ostalim podzemnim ili nadzemnim objektima dati su u tabeli
T.D.6. T.D.6 Red. br ..
1. 2. 3; 4.
5.
Vrsta podzemnog ili nadzemnog objekta
Horizontalna Vertikalna udalje-· udalje-
od vodovodnih cevi Ccvovodi odvodne kanalizacije Od regulacione linije zgrade u naseljima od blokova TI kanalizacije i okna od tramvajskih šina
nost
nost
(m)
(m)
0,6 0,5
0,5 0,5
0,5 0,5 1,20
Primedba
0.
0,15 0,8
Ako se navedene udaljenosti ne mogu .održati, navedena rastojanja mogu biti smanjena i do 0,3 m, osim rednog broja 5. U tom slučaju u sporazumu sa vlasnikom instalacija predl1Zeti mere za ~titu TI kablova primenom mtitnih cevi ili drugih zaštitnih mera prema tački D.2.5. .2.3. Zemlja ni radovi 2.3.1. Zemljane radove treba obavljati u skladu sa opštim zahtevima građevinskih normi i drugih postojećih propisa koji se odnose na ovu vrstu radova. 2.3.2. Izvodačka organizacija obavezna je da obavesti sve zainteresovane organizacije koje imaju svoje podzemne objekte u.zoni raskopavanja o početku zemljanih radova. . 2.3.3. Obav~tena organizacija službe no upućuje svog predstavmka na mesto gde se radovi izvode radi ukazivanja na položaj, način rukovanja i zaštite njihovih objekata.' . Nedolazak predstavnika obav~tenih organizacija ne oslobada izvodačku organizaciju obaveze da preduzima potrebne sigurnosne mere u odnosu na podzemne objekte. ~8
.,
2.3.4. 1tasiranje prethodi radovima na kopanju rova. Pod trasiranjem se podrazumeva obeležavanje pravca linije na terenu. 1tasiranje se uglavnom sastoji iz dve radne operacije: - prenošenje repernih tačaka ose trase sa plana trase kabla na zemljište (tačke u kojima trasa odstupa od prave linije i osnovnih medutačaka). - utvrdivanje pravolinijskog dela ose trase izmedu repernih tačaka. Prenoš,cn.ie trase sa plana na zemljište gradskih ulica izvodi se, po pravilu, ~ odnosu na stalne orijentire (regulacione linije, zgrade i sL). U neizgradenim mestima trasiranje se obavlja pomOĆu geodetskih instrumenata .. Utvr~ivanje pravolinijskih delova trase obavlja se pomoću trasirki, ili zatezacW'emkonopca izmedu repernih tačaka u cilju obeležavanja trase. Prili om trasiranja treba voditi računa o sledcćcm: Kod prelaza kablova preko ulica i puteva ugao prelaza treba da iznosi 90°. koliko to nije moguće prelaz se može iMiti i pod drugim uglom. ali ne anjim od 45 Ko prelaza kablova preko tramvajskih ili železničkih pruga, ugao prela iznosi 90° i ne sme se smanjivati. 2.3 5. Kopanje rova R. u koji se polažu podzemni kablovi kopa se kao otvoreni rov. U !slučajevima prelaska trase kabla ispod železničkih i tramvajskih pruga ili kolovoza važnih saobraĆ3jnica na kojima se saobrataj ne sme ometa ti, v~i se bušenje ili probijanje otvora sa naknadnim provlačenjem kab,ta. Qblik rova može da bude sa vertikalnim i sa kosim zidovima. Rovovi sa verltikalnim zidovima kopaju se u zemlji~tima koja nisu podložna osipanju i opronjavanj u. . U rastresitim zemljištima (I i II kategorija) rovovi se kopaju sa kasim Z .lovima sa nagibom od oko 50-65°. Veličina nagiba zavisi od vrste z mljišta, vlažnosti i vrste opterećcnja koje deluje na ivici rova .. I Dubina rova, po pravilu, iznosi 0.7-1,Om, u zavisnosti odvrstezemljBta. UJ ravnom i zdravom zemljištu, ispod trotoara i ti. zemljHtima u kojima podzemna voda povremeno dolazi do ~g nivoa treba kopati rov manje dubine. U neravnom, u rastresitom, unasutomzemJj~tui prekoobradivih površina treba kopa ti dublji rov.
r:
Širina rova pri dnu kiod polaganja jednog ili dva kabla zavisi od vrste zemljišta, uslova kopanja i dubine rova, i iznosi 15-25 cm, a za svaki sledeći kabl ovu širinu treba poveĆ3ti za još 5 cm ..
~
-
U tabeli T.0.7. date su vrednosti širine rova pri dnu u zavisnosti od dubine polaganja kablova.' Širina rova koji se kopa pomoću mašina zavisi od širine noža ovih
masma. X'
Tabela T.D.7
Broj kablova
Širina dna rova
cm 1 do 2
15 do 25
Proračunata širina dna rova u zavisnoti od dubine rova preko 70 cm 80 cm 90 cm 30 30
30
35
35
40 40 40
3
30
4
35
5
35 ·40
35
40
6
45
45
40 45
5 više
5 više
5 više
za svaki sledeći kabl
45 5 više
2.3.6. Skidanje prekrivača trotoara prethodi radovima na kopanju rova. Obično se ulični pokrov skida na 10-15 cm od svake strane rova više nego što iznosi širina proširenog dela rova. Prilikom kopanja rova u travnjacima i parkovima treba pr.ethodno da se iseče i sačuva busenje sa travom, tako da se po završenorp zatrpavanju može ponovo da složi na svoje mesto. _ Prilikom kopanja rova u travnjacima i parkovima treba prethodno da se iseče i sačuva busenje sa travom, tako da se po završenom zatrpavanju može ponovo da složi na svoje mesto .. Busenje se iseče na 10-15 cm sa svake strane rova više nego što iznosi širina proširenog dela rova. Kopanje rova se vrši manuelnim ili mehanizovanim putem. U mesnim mrežama uglavnom se koristi manuelno kopanje rova zbog teŠkoĆ3 u korišćenju mehanizacije. za kopanje rova koriste se sledeći alati: ašovi, lopate, pijuci i dr. za razbijanje betonske podloge upotrebljavaju se pneumatski čekići i različiti proboj ci i drugi alati. Pri kopanju rova zemlja se izbacuje samo na jednu stranu i najmanje 50 cm udaljeno od ivice rova .. Kamene kocke, ploče i asfalt izdvajaju se zasebno pored rova u gomile i upotrebljavaju se za obnavljanje podloge. I
,
,
Z:~. jako ras~esito zemlj~šte .treba ~napred pripremiti odgovarajuću koht:!nu materIpla za razupuanJcda se Izbegne opasnost od odronjavanja zemljišta. 2.3.7. Ako se na trasi rova nalaze unapred predviđene prepreke kao što su prelazi preko kolovoza, tramvajske ili železničke pruge, približava nje sa elektroenergetskim vodovima ili objektima, vodovodima, gasovodima. toplovodima. kanalizacijom, onda se radi osiguranja neprekidnosti u radu vodi računa da iskopavanje rova bude istovremeno završeno na celoj dužini pošto se prvo obezbedi rešenje za navedene prepreke. Svi podzemni objekti koji se prilikom kopanja rova otkriju treba da se na podesan način zaštite od oštećcnja. Ukoliko se iskop rova obavlja u zoni gde se nalaze i drugi podzemni aktivni objekti, potrebno je na rastojanju od 0,4 m od objekta kopanje .vršiti samo ašovima; nije dozvoljeno da se u ovim slučajevima upotrebljavaju udarna oruđa. Maksimalna dubina do koje se dozvoljava primena udarnih oruđa određuje se projektom na osnovu situacije i položaja drugih objekata i saglasnosti zainteresovanih organizacija. Pred početak radova radnici moraju biti obavešteni o položaju i vrsti podzemnog objekta, dubini kopanja i merama predostrožnosti i načinu rukovanja. U slučaju da ipak dođe do oštećenja ma kog podzemnog objekta na trasi potrebno je odmahizvestiti zainteresovanu organizaciju. Predostrožnosti pri ovim radovima odnose se i na korenje drveća. U principu, korenje ne treba presecati ukoliko postoji mogućnost postavljanja kabla u rov i po cenu preduzimanja dopunskih zaštitnih mera. Nakon polaganja kablova, betonskih blokova ili cevi i zatrpavanja rova do određene visine, potrebno je podzemne objekte zaštititi na isti način kao što su bili zaštićeni pre raskopavanja rova. Ukoliko postoji mogućnost pojavljivanja vode u rovu, potrebno je preduzeti mere za njeno otklanjanje. 2.3.8. Osiguranje iskopanog rova, u cilju sprečavanja saobraćajnih udesa, treba da se vrši saglasno saobraĆ3jnim propisi~a. Pri kopanju rova u trotoaru treba na ulazima u zgradu da se podignu prelazni mostovi. Ako iskopani rov ostaje preko· noći rasko pan, postavljaju se na pogodnim mestima svetleći signali za upozorenje. Pri prekopavanju kolovoza postavljaju se znaci opreznosti i branici za sprečavanje saobraĆ3ja. Pri prekopavanju kolovoza sa jakim saobraĆ3jem treba tražiti saglasnost za upućivanje sao1;>raĆ3jadrugom ulicom, ili pak prekopati jednu polovinu ulice, postaviti cevi u koje se kasnije uvlače kablovi i zatrpati rov. ~k posle ~vog treba pristupiti prekopavanju druge polovine ulice.
i
,;:;
60
I
______ L_~_
61
) U slućaju potrebe radovi na prekopavanju kolovoza mogu da se vrše i noću.
U principu. ako postoji mogućnost. treba uvek vršiti probijanje ispod kolovoza. 2.3.9. Na mestima gde treba da se izradi nastava~ na armiranom kabl~ rov treba da se proširi, tako da u njemu ima dovoljno prostora za rad pn izradi nastavaka i za smeštaj rezervne du~ine kabla ... Iskop zcmljišta zavisi od ~rste nastavka I kreće se u slede~lm gramcama: - za nastavkc do 100 panca 1,0 m ' 3 - za nastavke preko 100 parica 2,0 m - za kondenzatorske spoj nice 3,5 m3 3 - za pupinove lonce i produžnike ~,2 m .. Lomljenje rova ili promena dubine rova zb.og ~o~lIažen~a drugih p~zemnih objekata treba da se izvrši blago. uZlmajućl u obzir poluprečmk savijanja kabla . Dno rova se izravna i očisti od kamenja I drugih matenjala.kojl bi mogh da izazovu oštećcnje omotača kabla. , Pre polaganja ~bla ~o rova tr~a prekriti. posteljic~m od peska ili rastresitom zemljom. Vlsma posteljlce postavljene na dno rova treba da iznosi do 5 cm. U agresivnim zemlj~tima i mestima prenatrpanim ostacima građevinskog materijala treba upotrebljavati pesak. 2.4. Postupak polaganja 2.4.1. Polaganje kablova se vrši na osnovu šeme pol.aganja kabla, koja sadrži osnovne podatke o dužini kablova. mestima izrade nastavka i druge podatke neophodne za polaganje kablova .•. '. U zavisnosti od tipa kablova, kablovsk~ duzme, po potrebi. tr~ba tako polagati da se P-kraj nad0v.ezuje ~a K-kraj s~e~eće k~blovske dužme. Ako se iz nekih razloga K-kraj nalazI na g~rn~j stram kalem~, kabl treb~ polag.ati od izl~z.ne tač~e smera polaganja, Ih kabl premotat1 da se P-kraj nalazI na gornjoj stram. '. 2.4.2. Polaganjc kablova se vrši na temperaturama vazduha vcćlm od DoC. U slučajevima smetnje na kablovima, ili kada neznatni obim radova omoguĆ3va puštanje u rad velikih TI kapaciteta, ili u slučajevima predviđenih projektom, radovi se mogu obavljati i u uslovima kada je temperatura vazduha ispod DoC. U ovim slučajevima potrebno je obezbediti prethodno zagrevanje kablova u toplim prostorijama na temperaturi izmedu 10 i 40°C. . 2.4.3. Polaganje kablova vrši se na više načina, u zavisnosti od opremljenosti ekipa za polaganje, mesnih uslova i postojanja različitih prepreka u rovu. 62
Ako je jedna strana rova potpuno slobodna, bez drvoreda i uporišta. a ,u rovu nema nikakvih drugih podzemnih objekata, polaganje kablova u ,rov vrši se uz pomoć prikolice za prevoz doboša. Najpre se odmota nekoliko metara kabla i njegov se kraj položi u rov, zatim se prikolica pokreće duž rova u smeru polaganja kabla, pri čemu se istovremeno odmotava doboš i kabl se uz pomoć nekoliko radnika spušta u rov. U slučaju da se ne raspolaže naročitim prikolicama, može da se izvrši polaganje kabla na isti način i iz običnog teretnog vozila opremljenog potrebnom opremom. Brzina kretanja vozila treba da iznosi oko 3 km/čas. 2.4.4. Ukoliko put pored rova nije pogodan za kretanje priko1ice ili u rovu postoje prepreke ispod kojih se može provući kabl, polaganje kablova celishodno je vrši ti vučenjem preko kablovskih koturaljki. uz primenu vučnih mašina. Na dno rova u pravoj liniji postavljaju se kablovske koturaljke, na rastojanjima koja ne dozvoljavaju savijanje kabla. Na krivinama se postavljaju koturaljke naročitog oblika ili obične poredane jedna pored druge. Doboš sa kablom postavlja se na početku rova i odiže se od zemlje toliko da se može slobodno okretati oko svoje ose. Osa kalema treba da je upravljena na osu rova. Ako je kabl dopremljen specijalnom prikolicom, ova se takode postavlja na isti način, sa osom doboša upravnom na osu rova. za vuču kablova koriste se mašine za vuču sa ručnim i motornim pogonom, snabdevene sa dinamometrom da bi se kontrolisalo vučno opterećenje. Ostali podaci o vučnim mašinama dati su u tački 3.2.4. ovog uputstva. Vučno uže treba na odgovarajući način spojiti sa krajem kabla. Vučna sposobnost kabla zavisi od vrste armature i ne sme biti prekoračena. Kablovi sa armaturom od čeličnih žica povlače se tako da se od armature napravi vućna omča koja se spoji sa vučnim užetom. Armatura od čeličnih traka ne može se koristiti kao vučni elemenat. Ukoliko se pri vuči korističarapa, potrebno je sa kraja kabla skinuli armaturu i sve zaštitne spojeve ispod armature do omotaČ3. Vučna čarapa se navlači preko omotača. Pored toga Č3rapa treba da zahvati oko 0,4 m spoljnog zaštitnog sloja sa armaturom, da bi se sprečilo pomeranje zaštite i armature prilikom vuče. Proračun vučnog opterećenja vrši se prema tački 3.2.6. ovog poglavlja. U sl~<:aj~ ka~a vučno opterećenje nije veliko, kablovska čarapa se može navlačlu direktno preko armature i spoljašnjeg zaštitnog sloja.
63
------.-------------------------------
•• '4'., .•••••----------------------------------0'
)
!
Vučenjc kahla počinje laganim pok~etanje~ vučne mašine, hrzinom ~d 3-5 m/min. uz istovremeno okretanJe bubnja sa ka.~lom. Je~an radn:~ prati kretanje početka kabla i u slučaju potrebe podIze ga tolIko da kllZl po valjcima ... Ukoliko su krivine oštre, na svakoJ od nJIh treba postavitI po Jednog radnika koji pazi na pravilno kretanje kabla. Dogov~rni.m signali~a lIsagla~ava se rad pojedinih grup:}: Po završeny<.~m povlacenju koturalJke se izvade iz rova, a kabl se malo vIJu~a~ pOIO~I u rov. :< •• Pored ma~ina za vuču mogu se konstItI I mašme za provlal:enJe, kOJe su manjih dimenzija i mogu se.~irektn~ post~vljati u ro~ ... :< Provlačenje kablova manjIh kapacIteta. l:el~s~odno je vršItI rucno. 2.4.5. Na kraćim rastojanjima i na trasI kOja Ima mnogo prepr~ka kabl se polaže ručno. Doboš sa kablom se p~stavlja kraj rova i odigne Iznad tla da bi se omogućilo nesmetano okretanje kalema. Kabl se odmotava sa doboša u suprotnom smeru od smera kOJI je označen na spoljnoj strani kalema . Kabl se nosi duž rova tako što ga radnici, jedan za drugIm, pnh~ataJu I nose rukama savijenim u laktovima za 180 Kabl ne sme da se nosI preko oo
•••
,
oo
•
0
•
ramena ... Nakon odmotavanja cele dužine kabla na opIsam nacm, ovaj se spu~ta kraj rova a zatim na dno rova .... Pri razmotavanju i prenosu radmcI treba da b~du ta~ raspored~m da se kabl ne vuče po zemlji i ne savij a na poluprečmk manjI od ~ozvoIJe~og. Na svim krivinama treba postaviti po jednog do d~a radn.Ika ~a ~I s~, prilikom povlačenja kabla na ovim mestima, obezbedIlo pravIlno saVlJanje kabla ... . Pri odmotavanju kabla doboš treba da se slobodno obrće na OSOVIm.P n tome ravnomerno obrtanje doboša obezbeđuje se ručnom vučom, a ne vučom kabla. , 2.4.6. Kabl ne sme da se položi u rov pravolinijski, već pomalo viJugavo, tako da dužina položenog kabla bude veća m~x za 3~ o~.dužine ~ova ... Ako se u rov postavlja više od dva kabla, om mo.~aju blU po celoj dužIm paralelni, bez ukrštanja, sa rastojan)~m između nj.Ih oko 6 cm.... Sve kablovske dužine treba položm sa obostramm preklap~je~. kraj.eva od 1-1,5 m u zavisnosti od kapaciteta i vrste kabla, radI IspHIVanja, izrade nastavaka i ostavljanja odredene reze~ .. '" " Nakon polaganja, krajeve kablova sa ~1~mm.Ijumski~ I čehčmm om~ tačima treba zaštititi od korozije dovoljmm bItumenskim prema~om Ih slično, ukoliko montaža kabla ne sledi neposredno posle polaganja. X'
I
•
)(
)
2.5. Zaštita podzemnih kablova 2.5.1. Nakon polaganja zaštićuju.
podzemnih
kablova u rov, isti se po pravilu
Kablovi položeni u naseljenim mestima obavezno se zaštićuju. Kablovi položeni između dva naselja koja pripadaju istoj mesnoj mreži u normalnim uslovima zemljišta gde ne postoji opasnost od oštećenja kabla, ne moraju biti zaštićeni. Zaštita može biti od mehaničkih oštećenja, kao i za smanj~je skih, električnih i termičkih uticaja.
hemij-
Kao direktna zaštita koriste se cevi. polucevi ili pokrivni materijal od pune opeke ili štitnika od PVc. Vrsta direktne zaštite određuje se projektom. Kao indirektna zaštita koristi se upozoravajuća postavlja iznad podzemnog kabla.
traka koja se obavezno
2.5.2. Pokrov treba da prekriva kabl sa obe strane najmanje 5 cm. Ako se polaže jedan kabl cigle se ređaju po dužoj strani, a ako se polažu 2-3 kabla u isti rov Cigle se ređaju popreko, a 4 i više kablova - jedan red cigli po dužoj strani a jedan popreko. Ukoliko je rastojanje između kablova veće od 20 cm svaki kabl se pokriva pojedinačno. Pre postavljanja pokrivnog materijala kabl se prekrije jednim slojem sitno prosejane zemlje ili peska, visine do 10 cm iznad kabla. Pokrivni materijal ne sme da se postavi direktno na položeni kabl. Širina posteljice ne sme biti manja od širi ne pokrivnog materijala. Pesak treba upotrebljavati u kamenitom terenu i u gradskom zemljištu bilo koje kategorije, ako je pomešano sa otpacima građevinskih materijala, šljakom i sl. Veličina zrna peska ne sme biti veća od 2 mm. 2.5.3. Za,štita kablova uvlačenj~m u cevi koristi se u sledećim sluČ3jevima:
- pri ukrštanju prugama,
trase kabla sa putevima, tramvajskim
i železničkim
- u slučaju prekoračenja dozvoljenog minimalnog odstojanja od kabla do određenih stranih objekata, - pri mogućoj mehaničkoj povredi kabla, - pri približavanju elektroenergetskim vodovima i postrojenjima, - u cilju sprečavanja prelaska lutajućih struja na kabl.
64
65
2.5.4. Zaštita kablova vrši se polaganjem kablova u betonske blokove, zaštitne če lične, azbestnocementne i termoplastične cevi, a po potrebi u čelične ili azbestnocementne polucevi. ČClične cevi treba, po pravilu, izbegavati. One se upotrebljavaju za zaštitu kabla pri njegovom ukrštanju sa gasovodima visokog pritiska ili pri mogućim čestim mehaničkim povredama kabla. Pri ukrštanju sa tramvajskim ili železničkim elektrificiranim prugama i u mestima gde je, usled elektroenergetskih postrojenja, moguća pojava lutajućih struja, treba upotrebljavati azbestnocementne cevi premazane sa unutrašnje ili spoljne strane bitumenom, ili cevi od termoplastičnih masa. 2.5.5. U cilju upozorenja pri zemljanim radovima da se u zemlji nalazi telefonski kabl, na rastojanju 30 do 40 cm iznad kabla duž njegove ose postavlja se zaštitna traka na kojoj je odštampano: "PAŽNJA PTT KAB~'. Ako je položeno više od tri kabla, treba postaviti dve trake i to sa svake strane i na istoj visini. Primena trake za upozorenje je obavezna nezavisno od vrste primenjene zaštite podzemnih kablova. 2.5.6. Pre popune rova potrebno je obavestiti opštinsku geodetsku upravu radi primera vodova u cilju izrade katastra vodova i podzemnih objekata. 2.6. Popuna rova Popunjavanje rova treba vršiti u skladu sa opštim. zahtevima gradevinskih normi i drugih postojećih propisa koji se odnose na ovu vrstu radova. Rov se popunjava otkopom tako da se prvo baca rastresito zemljište bez komada opeka, kamenja, betona i dr. Rov se popunjava u ravnomernim slojevima, debljine ne više od 20 cm, sa paž1jivim nabijanjem svakog od njih. Ovaj način popune rova važi i za slučaj mehanizovanog zatrpavanja rova. za nabijanje otkopa mogu se koristiti ručna i mehanička sredstva. Ispunjavanje rova zemljom koja sadrži organske primese u vidu dubreta. treseta i dr. ne dozvoljava se. U uslovima kamenitih terena Z;1 popunjavanje rova potrebno je obezbediti dovoljno zemljišta za prvi sloj visine 20 do 30 cm. Preostali deo rova ispunjava se otkopom.
66
2.7. Uvodenje kablova u zgrade 2.7.1. Kod uvodenja kabla u zgrade rov se ravnomerno izdigne prema mestu uvoda. Strme uvode podzemnih kablova u zgradu treba izbegavati. Otvor za uvod kabla u zgradu treba da se postavi iznad nivoa podzemnih voda i ne treba da se nalazi duboko. Da bi se prostor izmedu cevi i zida mogao popuniti malterom, potrebno jeda otvori budu konusno prošireni. 2.7.2. U otvor se postavljaju zaštitne cevi od čelika ili PVc. Oštre ivice cevi treba zaobliti. Pri postavljanju cevi treba obezbediti mali pad prema spoljašnjem zidu .• Sa spoljne strane zida ostavlja se dužina cevi oko 40-50 mm, a sa unutrašnje 10-20 mm. Cevi se pričvršćuju u otvoru malterom ili drugim pogodnim materijalom koji obezbeduje vodo- i gasonepropustljivost spoja. PVC cevi se moraju prethodno sa spoljne strane obraditi da malter prijanja za cev. Vidljive delove čeličnih cevi treba zaštiti od korozije. Za uvodenje kablova u zgrade mogu se upotrebljavati i uvodne cevi od ozračenog polieti~ena koje su snabdevene sa unutrašnje strane čeličnom zaštitnom spiralom, prema tački C.3.5, dajući cevi talasasti oblik. 'Talasasta površina daje se betonom vodo- i gasonepropustljivi spoj. 2.7.4. Kabl se uvlači u cev tek nakon očvršćivanja maltera. Nakon toga potrebno je obezbediti uvod od prodiranja vode i gasa u unutrašnje prostorije zgrade, i to na sledeći način. Armirane kablove sa spoljašnjim slojem od kompaund mase treba obradi,ti tako da se na mestu gde se vrši zaptivanje cevi skinu zaštitni slojevi i armatura kako bi se mogao napraviti vodo- i gasonepropustljivi čep. Kablovi sa ravnim metalnim omotačima i kablovi sa termoplastičnim masama pol~žu se kroz cevi bez ikakve obrade .. Ukoliko su upotrebljene 'uvodne cevi od ozračenog polieti1ena, prilikom zagrevanja krajeva cevi one se skupljaju i čvrsto prijanjaju na prethodno očišćene omotače kablova. 2.7.5. Kod zatrpavanja uvodnih kablova treba naročito dobro nabiti zemlju. Na 3 metra ispred zgrade kabl se pokriva samo ciglama. za veCe stambene i poslovne zgrade, po pravilu, radi se privodna 'kanalizacija od PVC cevi spolj3Šnjeg prečnika 50 mm i 110 mm u koje se
67
) postavljaju uvlačni kablovi. Prostor izmedu kablovskc ccvi i kabla kao i kablovske cevi koje nisu iskorišćene moraju biti zaptivene u uvodnom kablovskom oknu i sa unutrašnje stranc zida zgrade. Od mcsta uvoda do koncentracije instalacionih vodova u zgradi kabl se polaže po zidovima podruma ili se postavlja u zasebne kanalc u zidu koji su ostavljeni prilikom zidanja zgrade . 3. Uvlačenje k"blova u kanalizaciju 3.1. Opštc 3.1.1. Kablovska kanalizacija predstavlja mrežu podzemnih cevi od pogodnog materijala, koja služi za razvod i zaštitu kabla. ?n~ omogu~ava brzu i laku zamenu postojećih kablova, jednostavno prošlrenJe kapacItcta mreže i opravku kablova u slučaju smetnji, a da se pri ovim radovima ne oštećuje spoljna površina ulica i ne ometa saobraćaj. Kablovsku kanalizaciju sačinjavaju kanalizacione cevi, kablovska okna, kablovske galerije i kolektori. Kanalizacione cevi se izraduju od betona, mešavine azbestcementa
i
termoplastičnih masa. Kroz kablovsku kanalizaciju mogu se provlačiti kablovi sa metalnim i termoplastičnim omotačima. Izuzetno, u zonama uticaja, gde metalni omotač može bili ošlećen usled dejstva korozije, dozvoljava se uvlačenje . i armiranih kablova. Izvodni kablovi koji povezuju distributivnu mrežu i unutrašnje izvode obavezno se polažu u kanalizacione cevi od termoplastičnih masa. 3.1.2. Da bi kabl podneo vučno opterećenje bez oštećenja moraju biti ispunjeni sledeći uslovi: _ na krivinama na trasi mora se održati odredeni minimalni poluprečnik savijanja, koji zavisi od prečnika kabla i vrste omotača, _ maksimalna dozvoljena vučna sila, zavisna od konstrukcije kabla, ne sme biti prekoračena. Dozvoljeni poluprečnik savijanja na koji kabl pod ~pterećenjem biti savij en iznosi: _ za kablove sa olovnim i polietilenskim . .,' prečnik,
ne sme
. omotačem: - 10 x spoljašnji
- za kablove sa ravnim aluminijumskim omotačem - 20 x spolja~nji prcčnik. a kod kablova sa koaksijalnim parkama najmanji poluprečnik savijanja nc sme biti manji od 2 metra, - za kablove sa talasastim metalnim omotačima - 7.5 x spoljašnji prečnik. 3.1.3. Mcsto kabla u kablovskoj kanalizaciji se odreduje projektom. ..Pr! uvlač~nju kablova ne sme se potpuno iskoristiti kapacitet kanalizaCljCI stoga jC potrebno da najmanje jedna cev ostane slobodna za manipu.lac~je pri otkla~janj.u. smctnji. Kada su zauzctc sve cevi kanalizacije oSim jcdnc. treba IzvršIlI lamenu više kablova manjeg kapaciteta jednim ~abl~.m vcćcg kapacitcta. ili pak trcba proširiti kapacitet postojeće kanahzaclJc. Ak(~ jc u )cdnu cev kanalizacije već uvučen jedan kabl spoljašnjeg prečmka veceg od 40 cm, onda nije dozvoljcno da se u istu cev naknadno uvlači još koji kab!. 3.1.4. U cilju smanjcnja broja nastavaka, uvlačenje kablova treba vršiti kroz vi~e raspona, ako za to postoje pogodni uslovi. ~o se sa jedn~ d~boša uvlači kabl kroz više raspona, uvlačenje se, po pravIlu, m?ra vršlU u Istom pravcu za slučaj pravolinijske kanalizacije. Od o~og pravila se ~že odstupiti ako je trasa sa zakrivljenjima ili sa uspomma: tom .slucaju kabl treba premotati tako da se kraj kabla nalazi na gornjoj stram kalema, a zatim isti uvlačiti od izlazne tačke polaganja.
f!
3.2. Pripremni radovi prc uvlačenja kablova 3.2.1. Pre početka uvlačenja kablova moraju se izvrši ti sve pripreme koje obezbeduju normalne radne uslove: - ogradivanje mesta rada i postavljanje saobraćajnih znakova - skidanje poklopca'sa okna, , - kontrola sadržaja štetnih gasova, - ventilacija, - osvetljenje, - čišćenje okna i odstranjivanje vode, - provera prolaznosti cevi. 3.2.2. Kablovska okna treba provetriti pre početna svakog rada. U tu svrhu ostavi se otvoren poklopac na oknu u kome će se raditi i na dva susedna okna u trajanju do 30 minuta .
69 68
J.: . ~ .
,
)
)
Uvek se mora prethodno 'Proveriti prisustvo štetnih i zapaljivih gasova u oknu, a naročito u gradovima gde postoji gasovod. Prisustvo gasa u oknu se utvn.luje posebnim indikatorima. Rad u oknima gde se ustanovi prisustvo štetnih ili eksplozivnih gasova je zabranjen. Ukoliko postoji mogućnost prodiranja gasa u kanalizaciju tokom rada, preporučuje se čcšća kontrola sadržaja štetnih i eksplozivnih gasova. za ubrzanu ventilaciju mogu se koristiti ventilatori. Silaženje radnika u okno dozvoljava se samo uz pomoć lestvica. 3.2'.3. Radovi koji prethode uvlačenju kabla obuhvataju sledeće predradnje: - provlačenje pomoćnog užeta, - kontrolu ispravnosti kanalizacionih cevi i čišćenja istih, - provlačenje vučnog užeta i spajanje sa kablovskom Č3rapom, odnosno vučnom kukom. za provlačenje užeta koriste se: - kablovske motke, koje se izraduju od lakog materijala dužine 1metar, a koje su na krajevima snabdevene kukama ili navojima za medusobno spajanje, sl. D.1. Ove motke su pogodne za velike raspone izmedu okana i kod zapušenih kanalizacionih cevi. Pri većim rastojanjima;- motke se uvlače sa obe strane, a u sredini raspona se spajaju patent spojnicom,
~."_r:::-•.... _._"_. • • "_~A!,-.!I-~._~•.-.'!..r~_.•_,, .- •
SL. D.1. KABLOVSI\.E
IIi_.~-~"_:.-~.~_=.
~:o"J"\)
MOTKE
- elastične pljosnate če lične trake, ili čelične žice prečnika 5-6 mm, - za kanalizacione cevi od 'termoplastičnih masa za provlačenje užeta mogu se upotrebljavati pneumatski uredaji. Pritisak komprimiranog vazduha u cevima ne sme biti veći.od 1,5 kp/cm2, sl. 0.2.
SL D.2 PNEUMATSKI UREĐAJ
R~i pr~veravanja ispravnosti i prolaznosti kanalizacionih cevi i njiho~og clšć:nJ~'( na ~omoćno uže se vežu, prema potrebi i stanju unutrašnjosti kanal~, '(~ehcne cetke, četke za brisanje, čelični valjak dužine oko 30 cm i sk~plJacl peska i prljaVŠtine. '( Ci~enje unutrašnjosti cetkl Je zabranjeno ..
cevi od termoplastičnih
masa pomoću čeličnih
Po za:ršenoj k~ntroli i čišćenju cevi, pre nego što se izvuče uže, priveže e~ ~'(a nJeg~v kr~J u ~knu, gde je postavljena mašina za vučenje kabla, ce.llcno vucno uze kOJe se provuče kroz cev do okna iznad koga je postavlJen doboš sa kablovima . •za pr?vlaČe~je kablova u već zauzetim cevima upotrebljava se kudeljno uze, čelIčno uze presvučeno PVC-om, ili uže od sintetičkih vlak 3 2 4 za I '( . ana . . .: uv acenJe kablova kroz cevi služi vučna kablovska maši~a Mašma m.ože .imati ručni i motornipogon. Mašine sa ručnim o o~om se upotrebljavaju uglavnom za kablove sa vučnim opterećenje~ ~o 500 kp. za ve~ vučna ~pt~r~ćenja primenjuju se mašine sa motornim pogonom. Mašme mo~aJu bitI ~nabdevene dinamometrom, koji služi za stalnu kontr.olu ~čne sile. Mašme sa motornim pogonom pored dinamometra moraju blU snabd~vene sa osiguračem, koji ne dozvoljava prekoračen'e vučnog opterećenJa kabla. Brzina uvlačenja kreće se od 1 do 10 / .J Izgled vučne mašine je dat na slici 0.3. - m mm.
70 71
i
)
SL. D..IIV\BLO\'SKE
(',\RA!'E
Da bi isključili opasnost od prekomernog oplerećenja omotača, moraju se preduzeli dodatne mere da bi provodnici u kablu neposredno i ravnomerno učcstvovali u vuči. Neposredno i ravnomerno se postići na sledcće načine: SL. D.3 MASINA ZA VUĆU
Uvlačenje kablova manjih konstrukcija celishodno je vršiti ručno bez primene vučnih mašina .. 3.2.5. Uspešno provlačenje kabla u mnogome zavisi od načina spajanja vučnog užeta sa odgovarajućim krajem kabla. Kod uvlačenja kablova kao vučni elementi služe: armatura, omotač i bakarni provodnici. Vučno uže spaja se sa kablom pr.eko kablovske čarape koja se navlači preko omotača kabla, ili vučne kuke koja je na poseban način spojena sa krajevima provodnika. Kablovska čarapa prenosi vučno opterećenje na omotač i jednim manjim delom na jezgro kabla, što znači da se sposobnost vučnog opterećenja ne može u potpunosti iskoristiti. Zbog toga kablovska čarapa se upotrebljava za provlačenje kablova čiji prečnik ispod omotača iznosi do 30 mm, ili za uvlačenje kablova većih kapaciteta na kraćim uvlačnim deonicama. Vučnu čarapu treba tako' daleko navući na omotač da izmedu početka kabla i vrha čarape ostane najmanje 10 cm. Kraj čarape se učvrsti za kabl pomoću vezne žice, i lepljive trake, slika D.4. Kod uvlačenja kablova u termoplastične cevi kablovska čarapa se obavija lepljivom trakom.
72
prenošenje vučne sile na provodnike može
- na početku kabla pomoću nalivajuće smole čvrsto se spoje krajevi provodnika međusobno i sa omotačem kabla. U nalivajuću smolu se postavlja vučna omča za spajanje sa vučnim užetom, - provodnici kabla oslobođeni omotača čvrsto se zahvate menaničkom hvataljkom, slika D.5.
SL. D.S MEHANrĆKA
HVATAUKA
. U jezg~o k~bla se nabije ~lin, preko k?~a se savij u provodnici i zatezanjem spoljašnjeg dela hvataljke, provodmcl se čvrsto obuhvare. Mehanička hvataljka je snabdevena sa omčom za vuču. Ukoliko je potrebno obezbediti gasonepropustljivost ovog spoja, preko spoljašnjeg dela hvataljke i omotača kabla se postavlja cev od ozračenog polietilena. Ovaj način
73
..._--------~j~-_., I
omotača kabla se postavlja cev od ozrač~n~g polie~iI~n~. ?vaj ~ač~n spajanja kraja kabla sa vučnim užetom k~lstl se u slucaje;lI~1a. uVI~ce~ja kablova sa prcčnikom ispod om?ta~a vecIm od 30 mm, kada su uvlacne dužine blizu maksimalno dozvoljcmh. < 3.2.6. Odredivanjc maksimalne uvlačne duzIne kabla vrsI se pomocU" sledcćeg obrasca A . amax lmax-= ( km) (1) y'
.
.
'.
2
A - Poprečni presek vučnog elementa (omotača, je;gra, zašute) u ~m maksimalno dozvoljeno specifično vucno opterećenje u daN/mm2 f.l - koeficijent trenja, G - težina kabla u daN/mm. Poprečni presek se odreduje na sledeći način: - ~ pravodnike: ama.'\;
(13O-D)
A (prov) = broj pravodnika
--;r
(2) 100
- za ravni omotač: A (om) = (D + s) . s . ;r gde je: d - prečnik pravodnika u mm, D - prečnik jezgra kabla u mm, s - nominalna debljina omotaČ3 u mm. - za armaturu (od okruglih i pljosnatih žica): A (ar) = braj žica . poprečni presek jedne žice
(3)
74
ii !
Vrednost A . ama.'\; (obr. 1) predstavlja maksimalno vučno opterećenje koje se ne sme prekoračiti i za različite vrste kablova prema načinu spajanja vučnog u~eta sa kablom dato je u tabeii TD.8. Kod višežilnih kablova iz razloga sigurnosti vučna opterećenja se u odnosu na bakar. - za uvlačenje kablova u kanalizaciju tra$njih zidova cevi
sa nepoznatim
stanjem unu1,0
- za uvlačenje kablova u betonske blokove sa minimalnim odstupanjem od prave linije 0,9 - za uvlačenje kablova u čiste, glatke ili bilumenom trašnje zidove - za uvlačenje kablova sa polietilenskim tvrdog polietilena ili PVC-a
premazane unu0,9-0,7
ili PVC omotačem
u cevi od 0,5-0,3
- za .uvlačenje kablova u cevi primenom 'koturaČ3 ili vučom armiranih kablova preko koturaČ3, 0.3-0,2 3.2.7. Ako se uvlačenje vrši vučnom Č3rapom treba uzimati pri praračunu samo Omotač na koji se navlači Č3rapa. Kablovi sa talasastim omotačem uvlače se ponioću.vučnih kuka. Kablove sa koaksijalnim paricama treba uvlačiti samo uz pomoć vučnih čarapa.
F=l'G'/-l
(4)
uzimaju
Veličine koeficijenta trenja su sledeće:
3.2.8. Vučna sila F za pravi horizomalni pomoću obrasca:
Veličine dozvoljenih specifičnih vučnih opterećenja su sledeće: s5,OdaN/mm2 2 za nelegirano olovo sO,8 daN/mm za legirano olov~ s 1,1 daN/mm~ za aluminijum s3,6 daN/mm za okruglu ipljosnatu žicu S 13,5 daN/~fu~ za polietilen ili PVC S 0,5 daN/mm
za b a ka r
i
,.
---f.l·G
gde je:
i
deo kanalizacije odroouje se
(5)
za trase koje nemajuu pravi horizontalni tok, formula za F ima ne.~to drugačiji, opširniji oblik. U prilogu 1 ovog poglavlja dat je postupak za praračun vučne sile za kanalizacije koje nemaju pravolinijski i horizontalni tok. 3.2.9. neba voditi računa o najvećim konstrukcijama kablova koji se mogu uvlačiti u kanaIizacione cevi. U cevi unutrašnjeg prečnika 100 mm, mogu ·se uvlačiti kablovi spoljašnjeg prečnika do 85 mm, dok se u cevi do 50 mm mogu uvlačiti kablovi spoljašnjeg prečnika do 38 mm. U posebnim sluČ3jevima u cevi prečnika 100 mm mogu se uvlačiti i kablovi vcćeg spoljašnjeg p.rečnika od navedenog, ako je unutrašnji
75
~) prečnik cevi na svim mestima najm~nje 10 mm vcći od spoljašnjeg prcčnika kabla. Mcrenjc unutrašnjeg prečnika,ccvi se vrši posebnim kalibratorom, a. uvlačni kablovi moraju biti snabdcveni sa vučnom kukom. 3.3. Uvlačenje kabla 3.3.1. Organizaciji uvlačenja kabla treba pokloniti pažnju da bi se radovi odvijali po predvidenom planu i uz minimalne ekonomske troškove. Broj angažovanog osoblja zavisi od vremenskog intervala potrebnog za izvr~enje radova, primenjene mehanizacije, atmosferskih uslova i slično. 3.3.2. Pre samog uvlačenja mora se izvrši ti sledeće. Doboš sa kablom se postavi iznad otvora okna u pravcu uvlačenja kabla i na onoj strani okna koja leži u pravcu vuče. Ooboš treba da leži horizontalno na 10 do 20 cm iznad zemlje. Osovina doboša treba da bude upravna na pravac uvlačenja kabla. Kabl treba da ide u okno sa gornje strane
) M~šina ~ vu ču se postavlja u smeru vuče. Kod usponske kanalizacije ma~na se postavl~a na nižoj tački, a kod kanalizacije sa zakrivljenjima masma se postavlj~ tako da se kabl vuče od kraćcg ka dužem odsečku kanalizacije, odnosno kablovi se uvlače sa one strane gde lukovi s malim uglovima leže bliže početnoj tački. Pošto može doći do oštećenja omotača kablova o oštre ivice okna i kanalizadonih cevi, to se na mestima gde postoji mogućnost oštećenja kabl~ p~s~avljaju specijalni klizni uredaji, koji istovremeno smanjuju trenjc. p.nl1kO~ uvlačenja i sprečavaju savijanjc kabla na suvgc mali ugao. Na shcI 07. je dato nekoliko karakterističnih primera primene ovih uredaja.
doboša, slika 0.6.
SL D.7 KLlZNI UREĐAJI
'SL D.6 UVLAĆENJE KABLA
76
3:3.3. Uvlačenje kabla u cev počinje laganim pokretanjem mašine, brzmom 3-5 m/min, uz istovremeno okretanje doboša sa kablom. U za:is~osti od .brz~ne uvlačenja, kabl se u ravnim zavojima upućuje preko khzmh uredaja u otvor kanalizacije. Kod kablova sa koaksijalnim paricama brzina uvlačenja ne sme biti veta od 12 m/min.
77
-
'Ii ":1
. i
Ako u loku uvlačenja.dodc do prekomernog povećanja vučnc sile, vibracije užCla i drugih neispravnosli lreba odmah prekinuli sa radom. Ponovo se prislupa radu lek po otklanjanju neispravnosti. Radi smanjenja trenja kablova o unutrašnju površinu cevi kabl se premazuje mašću, koja ne sme da sadrži kiseline i alkalije. Pri uvlačenju kablova sa termoplastičnim spoljnjim omotačem, ili uvlačenju u kanalizacione cevi od termoplastičnih masa, lreba izbegavati upotrebu masti. Za velike uvlačne dužine, gde su vuč.na optercćenja blizu kritičnih, dozvoljava se u manjoj meri premazivanje kablova mašću ili talkom.
SUKA D.7.
3.3.4. U svakom oknu treba ostaviti dovoljnu dužinu kabla za formiranje krivine kabla prema dimenzijama okna i za njegovo. postavljanje na konzole. Pored toga; krajevi kablova koji su uvučeni radi izrade nastavaka treba da se preklapaju na dovoljnoj dužini; da bi mogla da se izvrše potrebna ispitivanja i izrada nastavaka. Približne veli čine preklopa u zavisnosti od kapaciteta kabla date su u tabeli T.D.9.
78
.1
-
-0000000000
oono.t')olt')oooogoooo
-"'C'
N
/
79
) Da bi se izbeglo ukr~tanje kablova u kablovskim oknima treba polagati kahlove po vertikalnim redovima odozdo na gore. Kablove treba po konzolama okna tako rasporediti da otvor za silaženje u okno ostane slobodan. Razvodni kablovi i kablovi manjeg kapaciteta treba po pravilu da zauzimaju gornje kanale. slika 0.8. T.D.9. Kapacitet kabla
Dužina preklopa (cm)
lOx4
30 40 50
25 x4 35 x4 50x4
60 70 75
75x4 100x4
150 x 4
80 85 90 100 110 120 130
200x4 250 x 4 c:
O)..,J...:J<::O)oIO","'" oW:=P>!""'FD~:-J
~
(.,.(.,.000(.1100
•....
v
..,J...:J..,JC\O);.J1"'"","WWW
:J
:s
O OO
/I)
~O ; _.ac.n..l:llo(,.)O~1'o.)
c:
0000000
t1i
300.x 4 400x4
c
.,
'o
-.)~(JI(JI""(A)NN~""""
:-:!c::! ~SIt~o; <:iiCJIU>OOOOOOOCJ1
~
~ -
500 x 4
f:,
600x4
.::. C ;::
-
N
Oti
(
.oo.
oo
I
- t -. ...
......•
I·· -(
-
:.o.
'"
.::>
.-
.-- ....••.
I':'
j
r..) O
..,J O
....
-
.
c.o:D(7)AW--.QCO
U'lOOfDN=~W
00000000
~I
I SL. D.S POLOŽAJ KABLOVA U OKNIMA
81
Krajevi kablova se tako polažu po konzolama da se osiguraju od oštećcnja i istovremeno olakša izrada nastavaka. Ukoliko postoji opasnost oštećenja omotača oštrim ivicama konzola ili kanalizacionih cevi, potre.Q,noje konzole i ulazne cevi obložiti olavnim limom. 3.3.5. Posle uvlačenja kablova koji su bili pod pritiskom potrebno je izvršiti kontrolu hermetičnosti omotača. 3.3.6. Nakon završenih radova na uvlačenju kablova, u slučajevima naznaččnih projektom ili predstavnikom PIT organizacije, ~otrebno je izvršiti zaptivanje prostora izmedu kabla i kablovske cevi da bi se sprečilo prodiranje i širenje vode i gasa. U tu svrhu se koriste čepovi pogodnog ob-lika, kao na primer, na slici 0.9.
••....
-"" "
- upotrebljavajući proračunske obrasce za k' . T.O. 1.1.proračun uvek počinje od rvog od ~k sva I ob~lk trase, tabela P uvlačcnja. za okretan e bubn'a . sec a !ra~eodlzabranogsmera kablov~ pOlrebno je pr~dvideti ~o~a~K~:g;u ~::~ 5~r eđaja kod vuče k p za celu trasu, - velIčina vučne sile za P . d . ~ k .. drugi odsečak trase, rvlO seca trase će blu početna vučna sila za - na takav način se izračuna' ~ . uzimajući u obzir kao Očetk:atu vucn~slle postupno na svakom odsečku vanja. Krajnji rezultat ~e dati u~;pn~us~u {eZul.t at Pr~thod.no~ izračunauvlačnoj dužini, u nu SIlu k oJa se Javlja na celoj - pri proračunu vučne sile može d " d .... uvlačenJa dobije različit rezultat;~ es1l1 ~ se PrI usvojenom pravcu principu, treba uzimati u obzir ona' o,nog se pra~c promeni. U U obrascima tabele T.O 1 1 . J s~cr kOJIJCp~godfilJI za uvlačenjc. ~i - po~etna. vučna siia ~ds~g{~:~ij:I~) oznake: e - v~cna sila na kraju odsečka kanalizaciJ'e (daN')' q - tez~a kabla (daNIm), , - duzma odsečka (m); R - polupre~nik sa~ijanja (m), tag? D~.~;fil koeficijent trenja između kabla i unutrašnjosti cevi, prema
.~.?
D.~tg:lA~r~g~f~ent
trenja, dati na slikama D.1.1., D.1.2,
ho~fz~t~n~1ar~v~ona ili pada, odnosno zakrivljenja u vertikalnoj i Primer proračuna: U kanalizaciju oblika datog na sl' . D 1 8 '. kapaciteta l000x2xO 4 mm t 7 ICI '" potrebno Je uvuć. kabl za prvi odsečak) iz~osi 50 ~;I~r~u~l:r' d~datn~ v~čna si.la (početna prekoračuje vrednost vučnog ~ terećen' ~u SI U I da II vučna sila zračunate vrednosti su date u tabeli T.D.Jl~2. a a, datog u tabeli T.D.8. y.
SL D 9 ĆEPOVI ZA ZAP.'I1VANJE
Zauzeti i nezauzeti otvori kanalizacionih.cevi fonskih centrala moraju biti zaptiveni.
koji ulaze u zgradu telePRILOG D.l.
PRORAĆUN VUĆNE SILE ZA KANALIZACIJU KOJA NEMA PRAVOLlNIJSKI I HORIZONTALNI TOK Da bi se mogle koristiti najveće moguće uvlačne dužine s jedne strane, a da se pri tome ne prekorače vrednosti vučnih opterećenja kablova s druge strane, potrebno je izvršiti pro račun vučne sire. za proračun vučne sile koja će se pojaviti na uvlačnoj deonici koja ima ma kakav oblik, potrebno je uraditi sledeće: . - celu uvlačnu dužinu treba podeliti na pojedine delove geometrijski jednobrazne: pravolinijske (horizontalne, sa usponom ili padom), sa savijanjem u vertikalno] i horizontalnoj ravni, - smer uvlačenja kablova ima dosta veliki uticaj na proračun i zato je potrebno unapred opredeliti se, odnosno ustanoviti smer uvlačenja,
. R=10,t=4So E
SL D.J.8. OBLIK TRASE
82 83
--------------------- •..-------------------):
-j
T.D.l.l.
-nb;i (-tr.Hc----
51 ik~-F.I
.- .... -..- ...--
re
.
,
-
.
o.-
"'\
r
Pr-ora~unski ~ -'
pr avolinij$H.J, Ff: hori7.ontalna
PriAvolinijska, usponsk),
r;~
q
C;;:: ~'-~ , CI-
Fe= FI:- qLG2
.
~O
Ib
.-
0.9
2
--
.-
A-#~
....
~
'
-~ .•
li
le
20
•
u
20
~
~
t~
i
QJ
piJdom u uku r~rtjka/nCJj r.wni ~., Fi G:/~F3GS
.;~
:+:
,.
~
~
--
-..4':
;:;
~"
',5
G ornjt ZiJkriYIi.'njt sa
~
3
..
Gornje za hrMjcnje 5~ usponom u luku. u verti kallloj Fe F,GJ • q R3" . -Jt .ravni
IS -t1-,P p:;l
-
!
fi ~
•...
I
la
LGI
---
;
-I
~ Pravolinijska sa padom
I
.-
1,2
•...
.
/
I
br.
-
Fe.=Fi -
,
Prilog
Broj -
Ff -qL Go
F
"'}
p
~- 6
F,.
II-
Donje zakrivtjenje sa usponom u luku cl v"tikt1/noj r:l.VtV Fe=FiG3-qRGS
3a
~f6
1
·>Wj Fi" ,-
7.akrivljenje u horizonti1tnoj ravni
, -r,
Fe ~ Ff G3- qRG,
.
30
~
- -
,
.p,~
"'
Donje zakrivlje/lje .sa padom u luku ti vertikalnoj ravni
Fe=F;G6,VFt4qR)'G7
,
7~e
I;
42
tjf = sin IX + K cos cl"
01 ,
.,. :-
oo, O
-
2()
I JO
1,0
jO
60
10
90
-----.nC{!Oj'
SL D.!.I. GEOMETRUSKI
KOEFICIJENT
TRENJA GI
85 84
) ,
-::--
.
• ,I
o.b
,
o
--
-
-
,~f :ra ~.
'~
O)
~.
.
..
.
oo
,
o
"rl .q
--
-.
--
-
0_.
-.
06
2.2
,
-
:::J
,
, '.:::
:~::
'0
2.0
,
1.0
.-.
,rr:::'
. ~
.~:
t:!!; ..• -. ..
.
2.1
.... ....
I"
--.r
_'0
o
'0
~ ~ I;
,!
-'0
2.J
~jff o
-.
;ff.
,
o,j
6~
I
--1-
"
--,
:11
.~
I
rTi •
'0
(lI,
-.
1.8
'OJ "')
U
<.:J
1 t6
I
t5
.
.
1.J
..
61= sin a.-Kcos a
1 ;
1.2
,
oO.
-- ftv :, ~r. .J
-
~
f'
t1 mr. ..... ~ ':'0 ~::. "=".~ ..•
1,0
JO
80
o
.~,
. ::: .• 10 20
•• oo.!
I
ti
Ja
'0
-"-(3
jO {ti}
60
SI... D.1.J. GEOME1RUSKI KOEFICUENTTRENJA
G3
86 87
--l... 1
I t-
7.51~
61,"
i---I---
f~'~2
~')K~
_o
.)
~d.
·4~ -o.
1(1~fJ·{f-1(2)(1-l:~c.s/J) ] i
~
~
.
~ J
.
o. 2
.
I
:'J ~
LI::
.:=:
0,1 =::., -m ~ :.r.
"'.:•.. lJ
~:
2.0
..
:7-~
.....
- .--
.1o
. = - ..
0.0
•
.
i
: ~
~
-
0'-
---
(O
~
o.--t--
....
..
-.
J
I
-0.3
,
I
I
-.--
~
~:....... ~,
-02
i I
tj
. ::1.t3..
-0.4
j
-
! ,
I
....
I
oo
•
s1 -o,J
___
.1 - uJ ~
------
~
.-... ~:.i
o
.
,
~
t:~z[2J(sj,JfJ-(t 1(~(e~-COS,fJ)]
\
.
I
- 09 I
__
.
1
60 SL. D.l.4. GEOMETRIJSKI KOEFICIJENT TRENJA G4
88
}()
I
- 10
• O
J
90
10
;O
10
'0
-
jJ
-
/JI')
SL D.1.5. GEOMETRIJSKI
KOEFICUENTTRENJA
GS
89
._md_ ..
~
-----
)
)
1./, • I~J~
(d
~
I
J" } f 'li
- ~ir&1
~J
~.l,·
p
I
I
0-
•• Lfft'.I
il
fi,
'o
'''J 1/1
I
1;2
fll
J. ,,'J,
I'
'I'
17
'I.
G; :: s/nh K;;
1 ,1
'{~ttr:1 '~!-r0 T: .. !.~ .11 J I-:E.L - rr77J 1, f r,', ,I( III ,! III
'T7'
'nit
n'
'/-!'
.fl.r
'
,
'r
"
.'.;r
.
t,
'J
.1.7.'-' I""
r
T1
•
"
,
I'T
'.,
-~ ;1
rr.
'o
o
,
.
o I
,I
r
:;~
,t,
)" ~,I'.I
"
•
~
,
'o
(r-
T:,
}'
.
,
".,-,
"
,
I
,
.'
•••• ,. •
o':' ,,"
~.'
,
J
,
;r,.:"
l/, ,'~': ~r.--......-:f ~
••
~
~
•••
., :ao:;. •
~r-;: .•.••
06
,
o~
"-· 0'1\•.•• ' :ii;
60
,.,.".
~O"-:~· fI
,tJO
~
,.,~ ~
0.0 90
,
."
:JI"-
.-~
.
q1
.• o
c
?G
.,.~ ~
~;;.
· .. ~
o o
r
•
.
r..
.
.
·
"'II!'
#" ".'
e'
i''; ,.~
'.:;001,'"
..:;..-" ••••• •
~.
~ ••••.
--" .
0,2
,;>'
.Ii;";.
SL 0.1.6. GroMEI1U1SKl KOEflCUENTTRENJA
'
.-..-:or )-;:-' ..,.' ./ ".' ,,, ,~ .~;. 'J~'J'-
'
,"""
:.; ,,' 7:"
.r'
,.,/~"
~
,'7·
,
,.~
~
~
'7~
•• I'J" .• ",o'~"'o
-.
,
. ..':
•
'o
~
"
,
I
'~"/ 777,
o
-
I
.,
,
.-
.
O,J
'7 . 7-7
'Ioi'"
• ~"1
,
;:il
~
,'..A'~,
~
'''',
•.•...
-7-
~'7'
•.)
~
,
,
'~
~ ,~.',,; •••
. '~'"~ &
I
:lI,~
~"
~1;Y:.'L:L?L7
"~.-c'
~?
','
: ','. ,'/.'/
• ()\,i'1 ji.
I'
"
· ·.
~
, #
o •
•
..
,',
'-7"7
T 7. -J '.l.'Z.i. ~T~
..-
·... :T;. oo
1
'." "
•
:7.~',
.......
. ,', ,rr;"
•
.1
-
•
o
'
I
••
o{:, #
...
,
II,'
d " f
,
1':-
o.1
I{.
,
.
-/
I ,
••
o.
: !T
I
;,y.
a,9
m
1,
-i,
I
-;-1
,
:~r, :;.
~
fTT
T:
•
I
I
rI,
f
-
O
i
-
I
IJT
'r~
.4". ;,
·
,-
;:ffi
i~
:!:I ii!i
I 80
91
)
)
'~ I I I
TABELA T.D.1.2. Ohrazac Odse-
Oblik trase
Vrednost gcomet-
Fi
rijskog koe-
(daN)
prcma
TI
čak
Fe ( l1a N)
ficijenta trenja
Pravolinijski
horizonta-
Ini L=50 m B-C
Zakrivljenje
la
Zakrivljenje
GG= 1,1 G7=0,49
162
286
1<1
GO=O,3
286
331
4
GG= 1,02 G7=0,24
331
419
la
GO=O,3
419
667
la
GO=0,3
50
298
4
G6=1,02G7=0,24
298
377
la
(}0=O,3
377
422
4
G6=1,1
422
734
. la
GO=O,3
734
846
u horizonta-
Pravolinijskl,
m, y=4So
horizonta-
Ini L= 109 m Smer uvlačcnia F---A F-E
Pr<1volinijski, horizonta-
E-D
Zakrivljcnje u horizontaInoj ravni R = 10 m, y=4So
D-C
Pravolinijski,
Ini L= 109
Ini L=20
n1 horizonta-
m
G-B
Zakrivljenjc
B-A
Pravo lin ijsk i, horizonta~
u horizonta-
Inoj ravni R=20 Ini, L=SO m
.
m, y=90°
G7=0,49
Navedeni primer pokazuje: - kabl kapaciteta l000x2xO,~ mm može biti uv~čen u kanalizaciju oblika sa slike 8, a da se ne prekoračr vučno opterećenJc kabla, ( . - ako bi se kabl uvlačio pomoću kablovske čarape, vučno opterecenje kabla iznosićc 4300~(proračun prema ~brascu.l1 ~ t~čka D.3.2.6.), što znači da kabl ne moze da se uvuče u ceVIna ovoJ dUZinI, - smcr uvlačenja igra značajnu. ulogu pri .~redivanJu ~učn~ sile .. '. U našem primeru, smer A+F JC pogodmJI za uvlacenje posto se Javlja manja vučna sila .. Ukoliko se na n.ave~enoj trasi nalazi višecev~a. kanal~zacija ist
vučna sila
Gm
=------
koeficijenta
trenja za celu trasu (smer
667
=-----
0,426
7.5 . 209
- vučna sila u pravcu A~F sa kablom težine 8,75 daNim iznosiće: Fe = q . L . Gm = :-:,75 . 2()t) • 0,426 = 7S0daN. E. IZRADA NASTAVAKA NA KABLOVIMA MESNIH MREŽA
4
m
Inoj ravni R=lO E-F
162
Pr<1volinijski, horizontaIni L=20
D-E
50
u horizonta
Inoj ravni F-r=20 m, y=90° C-D
GO=O,3
geometrijskog
td.in<1 . dužina
Smer uvl<1čcnia /\--- F A-B
- odredivanje A~F):
~(?Iaganj.e. kablo.~a ~rši se ka.hlovskim dužin~. Spajanje pojedinih duzina u cIlJu dobIjanja neprekIdne kablovske hl1lJe naziva se procesom montaže kablova. Mesto spoja ne sme da prouzrokuje pogoršanje električnih, mehaničkih i ostalIh osobina kabla. Montažni radovi se izvode prema planu dinamike izvodenja radova. Spajanje pojedinih kablovskih dužina vrše po pravilu dve ili više kablovskih ekipa. Pre početka radova kablovske ckipe moraju biti snabdevene sa sledećom dokumentacijom: - montažnom šemom kablovske linije sa raspodelom kablovskih parica po izvodima, razdelnicima i dr., - šemom sa položaj em pravih, račvastih, kondenzatorskih spojnica, spojnica gde će se vrši ti ukrštanje žila, mesto za postavljanje pupinovanih !o~aca, sa napome~om koje se parke uključuju u !onac, mesto postavljanJa Izvoda, razdell1lka, mesto za montažu pneumatskih mernih tačaka i gasonepropustIjivih spojnica i dr., - plan redosleda radova, provere i ispitivanja kabla u toku montaže. U mesnim mrežama se primenjuju kablovi sa metalnim omotačima i vazdušno-papirnom izolacijom žila i kablovi sa polietilenskim slojevi tim omotačem i sa polietilenskom izolacijom žila. Različitost mate~ijala od kojeg se izraduju omotači kablova uslovljava i različit tehnološki postupak izrade nastavaka .. Nije dozvoljeno nastavljanje kablova sa metalnim omotačima i vazdu.šno-p~pi~om izolacijom. žila .sa. nepunjen!m ka~lovima sa polieli/ensklm sJ0Jevltlm omotačcm I pohetrlenskom IzolacIjom žila, ukoliko kablovi nisu pod gasnim pritiskom .. Pri izradi nastavaka mnogi radovi su zajednički bez obzira na različitost primenjenih materijala. Zbog toga tehnološki proces nastavljanja će biti detaljnije objašnjen na primeru nastavljanja kablova sa vazdušno-papirnom izolacijom i olovnim omotačem. za nastavljanje kablova mogu se upotrebljavati pribor i materijal koji po svojim konstruktivnim, tehnološkim i električnim osobinama odgovaraju važećim propisima Z1PTT i JUS.
93
---------~---~F )
L.Priprenmi
-
radovi
1.1. Izrada nastavaka na uvlačnim kablovima se vrši u kablovskim oknima. 1.2. Pre početka radova, a za zaštitu prolaznika na ulici i radnika u oknu, oko otvorenog okna treba postaviti zaštitnu ogradu i znacima opreznosti upozoriti prolaznike na opasnost. Ukoliko se ok no nalazi u kolovozu .postavljanje ograde i saobraćajnih znakova se vr~i u skladu sa saobraćajnim propisima. 1.3. Kablovska okna treba provctriti pre početka svakog rada. Postupak provetravanja i kontrola sadržaja štetnih i eksplozivnih gasova dati su !l tački D.3.2.2. 1.4. Silaženje u kablovsko okno dozvoljava se samo uz pomoć lestvica, a nikako stajanjem na kablove, spoj nice, nosače i sl. Pre početka mQ.ntažnih radova iz kablovskih okana mora se odstraniti voda i prljavština, a unutrašnji zidovi i plafon se osuše od kapljica kondenzovane vode i vlage. Obavljanje montažnih radova u neočišćenim i vlažnim oknima nije dozvoljeno .. 1.5. Položaj kabla i mesto nastavka u oknu odreduje.se projektom. Da bi se omogućio neometan rad na izradi nastavaka potrebno je krajeve kabla postaviti na noga re ili montažni sto. Mesto nastavka i dužinu kabla treba tako odrediti da se posle završnih rad
94
I
.. Mesto nasta~aka udaljava se 300 mm od ose rova na stranu prema polju Ih prema stram gde se nalaze zgrade, slika E.I.
STA"AN.fr>;fEhA V~ /C/ SLE.I ['ROSIRE:'III DEO ROVA
Pri proširiv~nju rova ~ot~ebn
T
)
I !
"l:E.l. Dimenzije (mm)
Tip spojnice zaštitna
olovna
TS-12 TS-20 TS-30 TS-40 TS-50 TS-60 TS-70 TS-SO
TOS-12 TOS-20 TOS-~O TOS-40 TOS-50 TOS-60 TOS-70 TOS-SO
A 70 95 110 140 180 205 220 240
B
C
BO
140 170 205 2~5 285 315 345 375
155 185 215
265 295 325 355
. {-
TRS-15 TRS-25 TRS-35 TRS-50 TRS-65 TRS-80
A
TORS-2(3)-15 TORS-2(3)-25 TORS-2(3)-35 TORS-3-50 TORS-3-65 TORS-3-80
75 85 110 155 195 230
JLrG.«)
•••."'''LA
I ČELIČNIM TRAKAMA
- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od pljosnatih čeličnih žica vrši se prema Jimenzijama sa slike E.4 i tabele T.E.3.
B
C
160 165 195 260 310 360
175 175 . 210 280 330 380 ~
T.E.3. Tip spoj nice
OMOTt\('EM
- obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem i armaturom od čeličnih traka pri izradi račvastih nastavaka vrši se prema dimenzijama sa slike E.3 i tabele T.E.2,
Dimenzije (mm) olovna
zaš ti tna
J. ".
T.E.2 Tip spojnice
,,,,,
~- _,-«, ~'(''''''''.
c SL. E1 OBRADA I-'RAJEVA KABLA SA OLOVNIM
r,fi'IFHI
.•. '
Dimenzije (mm)
zaštitna
olovna
A
B.
C
h
c
TS-12 TS-20 TS-30 TS-40 TS-50 TS-60 TS-70 TS-80
TOS-12 TOS-20 TOS-30 TOS-40 TOS-50 TOS-60 TOS-70 TOS-80
75 100 100 145 170 200 200 230
140 168 207 237 290 323 350 385
160 195 240 275 375 385 395 455
20 20 25 30 30 40 40 50
40 40 50 60 60 80 80 100
SL E..! OBRADA I-'RAJEVA KABLA IZRADA Rt\ČVASTlH
NA:>I/\VAfoV\
2.1.3. Obrada krajeva kablova sa olovnim omotačem čeličnih traka vrši se na sledeći način:
i armaturom
od
Sa obe strane od sredine nastavka na odstojanju C (slikaE.2, tabela E.l) treba namotati omot od impregnirane jute ili lepljlve PVC trake. Dvostrukim vezom od pocinkovane čelične žice učvrsti se omot za armaturu. Zatim se pored omota pomoću kablovskog noža odseče ~poljašnji zaštitni sloj u dužini 200-300 mm. Ostatak spoljašnjeg zaštitnog sloja se ne skida da se ne bi razmotala čelična armatura.
96 97
I
!
Od omota prema kraju kahla treba očistiti armaturu u dužini oko]()() mm. Laganim zagrevanjem pomoću let lampe očiste se trake od sloja hitumena. Zatim ovako očišćena armatura još jednom se dobro očisti pomoću čelične četke i trouglaste turpije u dužini od oko 20 mm od omota prema kraju kabla. Ukoliko se vidi i donja če lična traka nju takode treba očistiti na isti način. Očišćeno mesto se kalajiše kalajem sa kalafonijumom. Pri ovom se dozvoljava primena let paste u manjoj količini. 2.1.4. Na udaljenosti oko 10 mm od ivice omota na čeličnu traku se zalemi bakarno kalajisano uže i to na sledeći način. Na jednom kraju uže se rasprede u dve polovine dužine oko 150 mm. Svaka polovina se omota oko čeličnih traka, i to jedna u desnom, a druga u levom smeru. Krajevi obe polovine užeta se provizorno zaleme za glavno uže. Lemljenje užeta se vrši kalajem sa kalafonijumom po celom obimu čeličnih traka pomoću lemila. Zatim se skine provizorno lemljenje, a slobodni krajevi užeta se odseku. Isto se uradi i na drugom kraju kabla. 2.1.5. Na rastojanju B od naznačene sredine nastavka zareže se spoljna čelična traka na nešto više od pola debljine pomoću trouglaste turpije. Zatim se ova traka odlomi pomoću klješta. Odlamanje počinje na mestu gde ivica čelične trake zaklapa oštč!r ugao sa urezanom brazdom od turpije .. Sada se čclična traka zajedno sa zaštitnim spoljašnjim slojem razmota do kraja. Na isti način se ukloni i donja čelična traka. Treba pazitt da se kod zasecanja turpijom ne prestružu potpuno trake da bi se sprečilo eventualno oštećenje metalnog omotača. Juta unutrašnjegzaštitnog sloja odseče se pomoću sečica i omota. Zatim se rukom skinu preostale trake unutrašnjeg zaštitnog sloja. Sloj bitumenske prevlake preko olovnog omotača očisti se krpom natopljenom petroleumom, uz prethodno zagrevanje bitumenskog sloja. Upotreba benzina za ove radove nije dozvoljena. 2.1.6. Ako su kablovi armirani sa čeličnim žicama pri obradi krajeva kabla treba se pridržava ti rastojanja datih na slici E.4.
98
,
c)
I
LL l.Zevt i ta
?.Ar~nturo
C
SL E.4. DIMENWE
.J?i .Olllot:al! , lj.JI·~.r:I·O
ZA OBRADU KABLOVA SA OLOVNIM
oJ čell~n1h
OMOTACEM
lica
I ČELIČNIM ZIC'AMA
Posle skidanja spoljnjeg zaštitnog sloja, čelične pocinkovane žice vežu se žicom.za kabl, zatim se očiste čeHčnom četkom i na rastojanju b se zalemi bakarno u'že sa svim žicama armature. tim se skine preostali deo zaštitnih slojeva do kraja kabla." Žice za armiranje se u blagom luku savijaju unazad, čvrsto se vežu lepljivom trakom i na dužini c se skrate. 2.1.7. Unutrašnji i spolj3.Šnji zaštitni slojevi kod kablova mogu biti i od lermoplastičnih masa u vidu ekstrudovanog omotača od poHetilena ili PVC-a. Ovi omotači se skidaju pomoću kablovskog noža, prvo kružnim, a zatim uzdužnim zasecanjem. Omotač se zatim otvori i odstrani. 2.1.8. Dalja obrada krajeva kabla sa olovnim omotačem u cilju izrade nastavaka je ista za armirane i za uvlačne kablove.
za
Pre odseca nja olovnog omotača potrebno je omotač na mestu gde će se kasnijevršiti lemljenje spojnice pažljivo očistiti čeličnom četkom i kablovskim nožem i kalajisati kalajem sa kalofonijumom. Ostatak kalofonijuma nakon kalajisanja treba odstrani ti. Nakon toga potrebno je proveriti hermetičnost olovnog omotača na taj način što se manometrom preko ugradenog pneumatskog ventila izmeri vrednost nadpritiska gasa. 2.1.9. Na odstojanju A sa slike E.2. tabela E.l zaseče se olovni omotač pomoću noža na 213 debljine po celom obimu. Počev od kraja kabla u smeru kružnog zaseka treba useći jednu traku olovnog omotača širine
9t•
5-10 mm duž osovine kabla. Posle toga omotač se odvoji od kablovskog jezgra i skine sve do kružnog zaseka .. Kod kablova manjeg kapaciteta dovoljno je da se kabl zaseče po obimu i lagano savija dok se olovni omotač na mestu zaseka ne odvoji, zatim se izvuče preostali deo olovnog omotača. Neravnine na kružnom zascku pažljivo sastrugati nožem. Neposredno porcd skinutog olovnog omotača slobodni kr~j k~blo~skog jczgra sc veže platnenom trakom. Nakon toga treba skmutl popsnu izolaciju. o, .. Kod ovih radova nc sme doći do oštećenja izolacljc bakar01h provOd01ka.
2.1.10. Ukoliko se pri izradi nastavaka upotrebljavaju dvo-i trodelne spojnice, onda sc cilindrični deo i konusi moor~ju navuć~ ~rc poče~ka vezivanja provod nika. Da bi se sprečilo prljanje unutrasnjc površme cilindra spoj nice od strane impregnirane jute, kabl se prethodno omota papirom. oo·. 2.1.11. Otvoreno jezgro kabla u blagom luku presavlje se unazad, sloJ po sloj, počev od spoljašnjeg prema unutrašnje~ .. ' . Da ne bi došlo do mcšanja četvorki između slojeva svaki sloJ se povezuje sa trakom ili koncem. Svaki sloj se zatim zasebno učvrsti za omotač. Ako je upotrebljen kabl sa grupnim použ-avanjem, svaka grupa se izdvaja zasebno, podvezuje i u blagom luku se presavija unazad. 2.2. Zaštita pri radu od opasnih napona
za
2.2.1. zaštitu osoblja od opasnosti i izbegavanja velikih napona koji nastaju zbog uticaja elektroenergetskih postrojenja, pre početka radova na nastavljanju kablova, potrebno je između dolazećcg i odlazećeg kabla preko mesta spoja ostvariti galvansku vezu .... 2.2.2. Zaštita će biti efikasna samo u slučaju ako su armatura kabla I kablovski omotač na početnoj i završnoj tački kablovske trase dobro uzemljeni. Kod gradnje kablovskih linija, pre početka montažnih radova, kablovski omotač odnosno armatura se uzemljujc na početku t.rase u glavnom razdelniku, odnosno linijskom u kablovskom razdelniku ..
2.~.3'oo~od kablova u !:onama mogućih uticaja potrebno je armature pre~p~)J1l1 pomoću kalaJlsanog užeta, a olovni omotač sa svake strane SpOjl~1 sa armaturom pomoću bakarnih provodnika uzetih iz samog kahla. UkolIko su primenjen i uvlačni kablovi, potrebno je prespojiti'olovnc omotače. C?V~ galvanska veza ostaje dok se bakarno uže ne zakmi za olovnu SpOj01CU.Ove radove je potrcbno izvršiti pre početka montažnih radova. 2.3. Spajanje provodnika
. 2J1. U cilju pojednostavljenja montažnih radova, radova na održavanJU t obe~bedenJa potrebnog slabljenja preslušavanja između elemenata upredanja, spajanje provodnika treba vršiti određenim redom: " - veziv~nje provodnik~ mora da se izvrši redom, tako da se svaka cetvork~ jcdn?g ka~la vcze na .odgova raj '!ĆU četvorku drugog kabla bez ukrš~anja panca, a I b provodmka unutar jedne parke; . - IStO.tako potr~bno je održavati neprekidnost i drugih elemenata upredanja, kao.: slojeva, sektora, osnovnih i glavnih grupa i dr.; - kod r~čvastlh nastav:a~a, po m~gućstvu, potrebno je osnovne elemente upredanj3 kablova velikih kapaciteta spaja ti sa osnovnim elementima upredanja kablova manjih kapaciteta. 2.~.2: I;lementi upredanja u kablu označeni su tako da pojednostavljuju montazne radove . . Obe.1.ežavanje elemenata pretplatničkih kablova sa vazdušnopapirnom Izo~aclj~!fi vrŠIse pr~te~ovima, izuzev žite a. Kod početne četvorke svakog sloja a.-zIla prve pance je crvene boje. Radi obeležavanja ži1a spojnih kablova na spoljnoj površini papirne trake. nanesene su uzdužne linije. Početna čctvorka svakog sloja obeležena je crvenom bojom za zvezda četvorke. 2.3.3. Ako su kablovi s~ vazduš~o-papi~nom izolacijom grupno pou7.eni onda sy sv~ grupe obelezene brojevima I u rad se uvek uzima prvi sektor sa.broJem jedan, pa zatim redom ostali. 2.3.4. Vezivanje provodnika počinje od početne četvorkc koja se nalazi u prvom sl.oju u sredini kabla, ili od početne četvorke prve osnovne grupe. " Da ne bI došlo d~ u.k!štanja provod.nika pri vezivanju treba da početne cetvorke svakog sloja Ih grupe oba kraja kabla budu jedne naspram drugih U~o.l.i~o je P!ili~om polaganja kabla ova naspramnost poremećena, treb~ paZljIVIm UVIjanjem kabla doterati položaj četvorki u kablu. 2.3.5. Razbrajanje i vezivanje četvorki vrši se u smeru kretanja kazaljke na satu kada se posmatrapres~k kabla u pravcu izvoda, i u obrnutom sme~ kad~ se posmatra prese.k J~zgra u pr~vcu. centrale. Pn Izrad~ nas~vaka n~ spOljnjIm kablovima Izmedu dve centrale istog ranga ~ohko. nIje ?beleze':la ~etvorka.za smer, jedna od centrala se usvaja kao onjentaclOna I razbrajanje se vrŠI u smeru kazaljke na satu kada se 101
100
.
'1 )
posmatra jezgro u pravcu te centrale. Ukoliko centrale nisu istog ranga. razhrajanje se vrši kao kod nastavljanja kahlova od centrale prema izvodima .. 2.3.6. Nastavljanje provodnika se vrši ili vezivanjem ži1a (uvnanjem) uz prethodno skidanje izolacije. ili direktno pomoću konektora, bez skidanja izolacije. Kod vezivanja provodnika neizolovano me.'.;to na nastavku se prekriva sa izolirajućom cevčicom. a oheležavanjc pojedinih elemenata uprcdanja se vrši grupnim prstenovima. Cevčice i prstenovi pre početka nas~avljanja t~ba da se dobro prosuše ukoliko načinom pakovanja nisu zaštićcni od vlage. 2.3.7. Spajanje provodnika izolovanih papirom metodom uvrtanja vrši se na sledeći način. Na svaku četvorku oba kraja kabla navlači se po jedan grupni prsten, a na svaku,žilu jednog od krajeva kabla izolaciona cevčica. Ukoliko su čctvorke kabla ohavijene koncem, primena grupnih prstenova nije obavezna, ali se četvorke moraju podvezivati posle izvršenog nastavljanja žila i navlačenja izolacionih cevčica. 2.3.8. Žile se najpre upredu zajedno sa izolacijom dva do tri puta, slika E.5. Zatim se izolacija iznad tačke upredanja skine, pa se ovi provodnici uvrnu na dužini oko 35 mm. Pošto se ispitivanjem utvrdi da nije došlo do pogrcšnog vezivanja, upredeni provodnici se skrate na oko 30 mm. Uvrnuti krajevi se rukom saviju u pravcu suprotnom od položaja cevčice. Zatim se preko spoja navuče izolirajuća cevčica.-. Ovaj način nastavljanja primenjuje se za kablove mesnih mreža sa vazdušno-papirnom izolacijom, prečnika provodnika do 0,8 mm. ako se nastavljaju provodnici istog prečnika. 2.3.9. Ukoliko dode do promene prečnika provodnika u samom nastavku, npr. 0,4 i 0,6 mm, 0,4 i 0,8 mm, -0,6 i 0,8 mm, vrh upredenih provodnika na dužini oko 10 mm se zalemi. Na mesto spoja se isto tako navlači izolirajuća cevčica. 2.3.10. Nastavljanje provod nika spojnih kablova se vrši uvijanjem provodnika sa lemljenjem vrha na dužini od 10 mm. 2.3.11. Posle završenog nastavljanja žila jedne četvorke na obe strane se navlače grupni prstenovi. za ravnomernu izradu spoljnih mesta izolacione cevčice i grupni prstenovi se rasporeduju uokolo u redove u odnosu na osu jezgra kabla. Broj redova zaviSIod kapaciteta kabla. Na slici E.6 je dat raspored cevčica i prstenova prilikom izrade nastavaka, a iz tabele T.E.4 bira se broj redova za odgovarajući kapacitet kabla.
r-~:rT'-'=~
/~5rt:. -.>
,/
-
~
.---;::.L -~ :::::::>--' •• .... ~
.~
-"
;'-:-:'~","
~
. --l
r
,...,~
\
t:::=~
~- __L~
=r;.:-<:::::::::::: •.
__
o
__
'0_-
=----
ti~-
:::'::::~:::j ~
SL E.5 NASTAVUANJE PROVODNIKA UVI{fANJEM
SL E.6 RASPORED CEVĆICA I GRUPNIH PRSTENOVA 1 š CEVĆICA 2 š GRUPNI PRSTEN
102 103
'J
-
----r' I ..
II
T.E.4. Za kablovc kapaciteta do 25x4 50x 4 100x4 150 x 4 200 x 4 300
x4
400x4 500 x 4 6OOx4
Broj redova 2
3 4 4 5 6 6 7
8
2.3.12. Nastavljanje provodnika izolovanih p'ap~rom po~oću ~o~ektora se vrši na isti načm kao i nastavljanje provodmka lzolovamh pohetIlenom, prema tački E.5.3.3 ... 2.3.13. Kod spojnih kablova i .dužih pretplatmčklh v~dova mora se izvršiti simetriranje u cilju svodenja vrednos~1 preslušavanja n~ odredenu normu. Simetriranje se ostvaruje izjednače njem sprega pom.ocu kond~n: zatora ili pomoću ukrštanja. U mesnim m~ežama ug~vnom. se. kOf1SU simetriranje pomoću ukrštanja. Izje~načenje se p(~stIze's~ajanjem ra: z1ičitih četvorki u okviru jednog slop na osnovu Izmeremh vrednostI kapacitivnih sprega. ' . _: .. Sačinjenu šemu ukrštanja provodmka po.trebno je ostavIti u samom nastavku. 2.3.14. Ako se predvida izvestan broj parica u kablu da ostane kao rezerva, krajeve ži1a j.e potrebno na pogodan način izolov~t~ .... 2.3.15. U jezgru kabla ispod omotača I?ogu se nalaz~t.l. razm goh 1 izolovani provodnici ili metalne trake u ve~1 sa omotačem Ih .Izolov.a.neo~ njega. Ne ulazeći u namenu ovih provod.mka, tr~ka, ekrana I sl. pn l~rad~ natavaka mora se voditi računa o stanju drugIh elemenata u fabnčkoj dužini, t~ nastavak uraditi tako da se ne razlikuje od samog kabla, tj. da se što je moguće bolje održi kontinuitet kabla. 2.4. Ispitivanje kablovskih provodnika U cilju pravilne izrade nastavaka i kontrole izvršenih radova potrebno je pre i u toku radova na spajanju provodnika izvršiti ispitivanje ispravnosti montažnih radova. 104
~ 'I
Preporučuje se da se ispitivanje vrši od glavnog, odnosno linijskog ili kablovskog razdclnika prema kr
za ispitivanje ka-
Principijelne šeme ispitivanja kablovskih žila date su na slici E.7. U raz~elniku. se ži~e spoje sa.~emljom. Ispitiv~nje nepre~i~nosti provodnika vršI se ~()~1fom I.spltn~)g Šiljk.aredom po sVim provodmclma prema načinu razorajanja. IspitIvanje dodira prema olovnom omOlaču i svim ostalim provodni~ima vrši se tako da se sa žila koje se ispituju skine kratka veza u razdelmku. ' f:\k~ S~ pri ispitiv~nju ~e m?že ko~stiti raz~l~ik potrebno je sa krajeva pOjedm~h pr~)Vodmka skmutI IzolacIJu na dUZinIoko 15 mm i medusobno povezatI golim provodnikom. Kraj ovog provodnika veže se na metalni omotač. Pri ispitivanju kablova sa nemetalnim omotačem sva ispitivanja se vrše na isti način, s tim da se umesto metalnog omotača kao povratni provodnik koristi podužna metal na zaštita. Ispitivanje ispravnosti montažnih radova može da se vrši i drugim instrumentima, kao naprimer mernim ispitnim automatom i sl. '2.5. Sušcnje natavaka Da oi se zadovoljili tehnički propisi u pogledu clcktričnih veličina u ka blu iz svakog nastavka pre zatvaranja sa spojnicom mora da se odstrani vlaga. Količina upijene vlage zavisi od toga koliko je dugo kaol bio otvoren, pri kakvom se vremenu izraduje nastavak i od vrste izolacije provodnika. za odstranjivanje
vlage koriste se dva načina:
- sušenje nastavka toplim vazduhom, - upijanje vlage iz nastavka pomoću sredstava za upijanje vlage. Ukoliko izrada nastavka zahteva više od osam sati u uslovima normalne vlažnosti, ili više od 3 sata u uslovima poveĆ3ne vlažnosti, potrebno je izvršiti sušenje nastavka. Da bi sušenje bilo raVnomerno oko nastavka se
105
)
0 0---------0----------0
~===x==[6.
U svim ostalim sluCajevima nastavak ne treba naročito da se os~i ako se u spoj no mesto postavlja sredstvo za upijanje vlage i lemljenje spojnica se vrši prema tačkl E.8.1.6. ovog uputstva. Količina sredstava za upiJanje vlage koja se ostavlja u nastavak zavisi od kapaciteta kabla i za svakIh 50-70 parica dovoljna je količina od 10 gr sredstava za upijanje vlage. Sredstvo za upijanje vlage se pakuje u vrcćicama od 10. 25 i 50 gro Skidanje 7.aštitnog omotaCa sa vrećice treba da se izvrši neposredno pre ulaganja sredstava 7..3upijanje vlage u nastavak. Vrećice se labavo vezuju uzanom trakom za nastavak. Po izvr~enom sušenju ili postavljanju sredstava za upija nje vlage ceo nastavak se obavije platnenom trakom sa preklapanjem zahvatajući i 5-10 mm metalnog omotaCa sa obe strane. 2.6. Nastavljanje olovnih omotača (izraqa pravih nastavaka)
O
o
..., ..•
~
~
O
O O
O
-.
--
o
o
O O
O
O SL. E 71SPfI'IVANJB KABLOVSKIH ŽlLA
postavlja polucilindrični lim. Plamen let lampe ne sme nikad da se usmeri direktno u pravcu nastavka. Sušenje treba da otpočne od metalnog omotata ka sredini nastavka. Kod ovako radenih nastavaka nakon završenog lemljenja spojnica ~ora da se izvrši kontrola otpora izolacije.
106
2.6.1. za nastavljanje olovnih omotaCa upotrebljavaju se olovne spojnice sledećih tipova: - olovna spoJnica prava, jednndelna, uzdužnn razrezana, - olovna spoJnica prava i dvo-trodelna izraduje se iz dva konusna dela, odnosno dva konusna i jednog cilindričnog dela.Služi za nastavljanje kablova koji se održavaju pod gasnim pritiskom većim od 0,5 bara. Spojnice se isporučuju različitih dimenzija u zavisnosti od hroja i prečnika provodnika. U tabeli T.C.9 i T.C.1O su dati podaci za izbor odgovarajućeg tipaspojnica. Ukoliko se natavljaju armirani kablovi preko olovne spoj nice se postavlja odgovarajuĆ3 zaštitna spojnica. Prostor izmedu unutmnje i zaštitne spojnice ispunjava se kablovskom masom. Višedelne spojnice se navlače na krajeve kabla odmah posle izvdene obrade krajeva kabla, a jednodelne posle sušenja, ulaganja sredstava za upijanje vlage i obavijanja nastavaka. 2.6.2. Ivice spojnice i površine koje se le me treba da se prvo očiste i zatim kalajišu kalajem sa kalofonijumom. Ostaci kalofonijuma se odstrane. Eventualna mehanička oštećenja na spojnicama nastala pri transponu treba pažljivo popraviti na licu mesta .• Olovnu spoj nicu treba pre lemljenja zagrejati toplim vazduhom da se odstrani eventualna vlaga koja se nalazi na unutrašnjim povrSinama spojnice. 2.6.3. Olovna spojnica postavlja se simetrično u odnosu na nastavak, tj. treba da zahvata sa obe strane jednake dužine kablova i da nastavljeni provodnici leže simetrično u sredini zapremine spojnice. Grlić spojnice treba pažljivim prikucavanjem svesti na prečnik kabla. Ukoliko Je razlika izmedu prečnika olovnog omotaCa kabla i grliĆ3 s{>Ojnice veĆ3 od 5 mm, na omotač treba naneti nanos kalajne legure, ih na omotač namotati traku od olovnog lima. l07
o.
,
2.6.4. Kod uzdužno rasečenih spojnica prvo se leme uzdužni šavovi počev od vratića spojnice prema sredini. Na sredini spoj nice ostavi se jedan otvor dužine oko 20 mm za izlazak kondcnzovane vlage iz nastavka. Zatim se lemi vratić spoj nice sa olovnim omotačem. Na kraju se zatvara ostavljeni otvor u sredini spoja . Umesto otvora na uzdužnom šavu na gornjoj strani spojnice može da se napravi jedan (kod većih spojnica i dva) uglas ta (/\) zaseka. Pre nego što se omotač zaseče, mesto zaseka treba dobro očistiti i katajisati. Neposredno pre lcmljenja spoj nice treba osuŠili nastavak i to tako da plamen lampe bude us~ere~ od krajeva kabla'p~ma sre.di":i nastavka. da bi kondenzovana vlaga izlazila kroz odgovarajucI ostavljefi1 otvor. 2.6.5. Sastavne ivicc se lemc uz pomoć letlampe, krpe od angina ili sviJenog platna, stearina ili loja i k~lajne legure Sn 35%, Pb 6.5%... Sipka kalajnc legurc se postavlja IZDad mesta gde se vrŠi lemljcnje, zagreva se dok ne počne da se topi i u dovoljnoj količini za izradu nastavka nabaca se na mesto. Ovako nabacani sloj legure se naizmenično zagreva letlampom i utiskuje u meduprostOf izmedu olovnog omotaČ3 i sastavne ivice. Prvo se razmaže tanak sloj legure, a potom se formira zadebljanje. U toku lemljcnja naizmenično se vrše kwća zagrevanja legurc sa lakšim premcštanjem i mazanjem iste. uz odr;'i..3vanje lemperaturnog rcžima zagrevnih površina pri komc se postiže neophodna plastičnost. Debljina nancse~ogsl?ja.lc~urc mora b~ti na naj~e.bljem delu najmanje jednaka dvostrukoJ debljml upotr~bl~ene spojl1lce . Na kraju je potrebno zasek III ostavljcl11otvor zatvOrItI I Zalcnllll: 2.6.6. Zalemljena spojnica mora biti gaso i vodonepropust1jiva. Da bi se moglo prepoznati mesto grešaka potrebno je pre hladenja očistiti spojna mesta loje~ ili ~tearin?m._ .... Spoj na mesta ne smcJu ima11pukotlne, pore i neraVfi1ne. Kvalttet spoJa donjih površina se kontroliše ogledalom. Premcštanje zalemljenog nastavka sa radnog položaja na konzolu u oknu sme sc vršiti tek pošto se nastavak ohladi. 2.6.7. Kod svakog završenog nastavka treba da se. sa strane prema centrali, postavi oko kabla pojas od olovnog lima sa natpisom podataka o kablu. Podaci koji se unose su sledeći: broj kabla, oznaka kabla i kapacitet, godina montaže. za kablove sa omotačem ili zaštitnim slojem od termoplastičnih masa mogu se upotrebljavati pojasevi i od drugog materijala koji je pogodan za izradu i utiskivanje oznaka. 2.6.8. Pri lemljenju višedelnih spojnica potrebno je prvo sastaviti olovnu spojnicu i podesiti vratove konusnih delova za omotač kabla. Prvo se izvrši provizorno lemljenje vrata konusa za omotač sa obe strane. Zatim se vrši lemljenje konusa izmedu sebe, ili konusa i cilindričnog dela medu sobom, sa nanošcnjem zadebljanja na lemnim ivicama. Nakon toga se vrši normalno lemljenje vrata sa omotačem kabla. 2.6.9. Ukoliko se nastavljaju omotači kablova sa zaštitnim plaštom od polietilena, potrebno je zaštititi od korozije i nastavke na ovim kablovima.
Zl?~
) ' ../
Ovo se izvodi pomoću različitih premaza, imprcgnisanim ma od ozračenog Ic~moskupljajućcg polietikna. 2.7. Izrada račvastih nastavaka
trakama i cevi-
. Uko.likO s~ kabl većeg kapaciteta nastavlja u više kablova manjeg kapacIteta Izraduju se račvasti nastavci. Dimenzije kojih se treba pridržavati pri obradi krajeva kabla date su na slici E3 i tabeli E.5 Rcdosled radova pri montaži račvastih nastavaka je isti kao i kod izrade ~.rav~h nas~av~ka. Dopunski radovi se sastojc u numeraciji i odabiranju zIla i lemljenJu svakog odlazećeg kabla u posebne otvore na spojnici. Odabiranje žita se vrši po slojcvima i to tako da se prvo vezuju provodnici u c.en~ralnom sloju kojima se ostvaruju najduže veze, a zatim spoljni slojevi za kraće veze. Cevčice u nastavku se grupišu po slojevima prema tabeli T.EA. Izdvojene grupe provodnika za račvanje vežu se svaka zasebno. Nastavak se suši. obavija platnom, ulažc sc potrebna količina sredstava za sušenje, a zalim se prislup" lemljenju spojnice za omotaC kahla. Prvo se leme uzdužni šavovi. osim Olvora za izlazak vlagc. a zatim olovnih omotača za spoj nicu.
T.E.5. Tip spojnice laŠ ti tna
KS-19 KS- 26 KS-34 KS-43 KS-53 KS-64
Dimcnzije
(0101)
olovna
A
B
c
TOS-12 TOS-20 TOS-30 TOS-40 TOS-50 TOS-60
70 95
175 215 260 310 355 400
185 230 280 330 375 420
110
140 180
205
P~i izra~i račvastog nastavka u račvi može da ostane izvesna rezerva panca, ~oJa. će ~e kasnije koristiti. Da se ne bi kasnije otvarao nastavak, po pravdu, .~z njega s~ Izvlače rezc~ne parice. u zaseban kabl odgovaraJućeg kapaciteta, dužIne 1,5 m, kOJi se na kraju zalemi. Kasnije kada se
108
109
~-------------------T \
}
ukaže potreba za ovim re~ervnim paricama na kraju ovog zasebnog kabla se napravi pravI nastavak. k bi Oznaka kabla se stavlja i na dolaznom i svakom o di aznom a u. 3. Izrada nastavaka ta<'!ima
na kablovima sa aluminijumskim
i <'!eličnim um()-
3.1. Pored olovnog omotača prema potrebi u mreži se mogu ~p.~)trebljat" omotači od ravnog aluminijumskog ili talasastog alummljumsko~ ~tača i čeličnog talasastog omotača. Nastavljanje ovih kablova se vršI olovnim spojnicama prema tački E.2.6.1. 3.2. Nastavljanje način:
ravnih aluminijumskih
omotača vrši se na sledeći
3.2.1. Odsecanje armature kabla, lemljenje zemljovodnog užeta i s~idanje zaštitnih slojeva vrši se na i~ti način kao i kod kablova sa olovmm omotačem, prema slici E.2 i tabelI E5.. . IUmlDljU . mskog omotača se Vrši Specljalmm nozem za odseOdsecanjca .. . . ih omotača canje a IUmlDljUmsk . Odsečen i deo omotača treba ostavIli na oo
•••
_
>
••••
oo
oo
kablu dok se ne izvrši metaliziranje istog ..... 3.2.2. Operacija čišćenja i metaliziranja.~ra bili brza da b~ se Izbeglo stvaranje nove oksidne skrame na .alummljumskom omotacu. Prvo se završi jedan kraj, pa tek onda drugi. Nakon odmašćivanja omotača sa metilhloridom,.n~ dUZIDlkOja je Z~.l~ mm veća od one na kojoj će biti lemljen vrat spojmce, o~tač se O~lst~ kablovskim nožem ili žičanom četkom. Sa ovim se o~tra~juje Al oksldn~ sloj. Pri tome, kao i pri sledećim radovima, treba voditi racu~a o.savršenoj čistoći. Bilo kakva prljavština, ulje, mast i sl. na mestu lemljcnJa onemogućuju dobro lemljenje .. 3.2.3. Metaliziranje se vrši aluminijumskim lemom po sledećem po.stup~ ku. Na prethodno zagrejani omotač nanosi se lem p~. ce~om obimu I zagreva se dok se ne dobije tanki sloj lema koji ~sto p~ljanja za omotač. Neravnine na metaliziranim delovima treba lzravnatl pomoću hladne Y"
••
šipke lema ili čiste četkice .. ' ... Lemljenje olovne spoj nice za Al-omotač vrši se na UOblČajeDlnačm primenom kalajne legure Sn 35%, Pb 65%. 110
)
'I
3.2.4. Aluminijumski omotač je podložan koroziji i zbog toga mesto spoja treba da se zaštiti na način dat u tački E.3.4. 3.3. Nastavljanje način:
kablova sa talasastim omotačima
vrši se na sledeći
3.3.1. za izradu nastavaka na kablovima sa lalasastimomotačima .se poseban alat i lo: - klešta za uzdužno sečenje talasastog omotača, - pljosnata specijalna klješta sa umecima, • - nož za kružno odsecanje talasastih omotača sa držačem, - makaze.
koristi
3.3.2. Polietilenski (PE) zaštitni omotač treba tako odseći, da rastojanje između odsečenog mesta i olovne spoj nice sa svake strane iznosi 35-50 mm zavisno od veličine olovne spoj nice. Ostale dimenzije za obradu krajeva date su na slici E.8. Polietilenski omotač se skida pomocu kablovskog noža, prvo kružnim, a zatim uzdužoim zasecanjem. Zatim se omotač otvori i odstrani. za zaštitu preostalog omotača od zagrevanja, kraj omotača se obavije trakom od staklene tkanine. Zaštitni sloj uktanja se la~anim zagrevanjem plamenom letlampe. Ostatak zaštitnog sloja se uklanja krpom natopljenom petroleumom. Mesto predviđeno za letovanj~ pažljivo OčIstiti po celom obimu pomoću čelične četke ... 3.3.3. Kod čeličnih omotača očišćeno mesto lako se zagreje plamenom, i pomoću četke ravnomerno se nanese let-pasta za čelične omotače. Zatim se ponovo vrši zagrevanje ovog mesta tako dugo dok se ne počnu stvarati olovne kapljice. Nakon toga potrebno je krpom ili četkom očistiti mesto spolja i uk.loniti .vi~ak let-pas te. lako obrađena površina je pripremljena za letovanje spojDlce .. 3.3.4. Kod aluminijumskih talasastih omotača vrši se mClaliziranje pomoću Al-lema, prema tački 3.2.3 .. 3.3.5. Posle obrade metalnih površina pristupa se odscl.:anju omotača prema dimenzijama spojnica. Odsecanje se vrši nožem za kružno odsecanje metalnih omotača. Prema spoljnjem prečniku kaola odabere se i odgovarajući držač noža (garnitura alat~ sadrži tri različite dimenzije noževa), postavi se na mesto predviđeno za odsec..1njc i napravi se 1,5 obrtaj. Prepona izmedu dva talasasta brežuljka se f!n "'_(l: pomoću maka-
za .
.. Neposredn9 pored odsečeno~ omotača kabil;ugru se omota trakom od stak1o-tkaniIie zahvatajući i jedan deo 01111 )lao. Jedan kraj trake treba ugura ti izmedu jezgra i omotača da ne bi došlo do oštećenja jezgra o oštre ivice metalnog omotača. 3.3.6. Ukoliko se pojavi potreba za otvaranjem kabJa unutar kablovske dužine, postupa se na sledeći način:
111
_ skine se omotač i zaštit;1i sloj, x· )motača na mestima predviđenim -~čisti se i kalajišc metalna povrsma l < •• za letovanje, . ,. . ot·1Ć HCmaodgovarajućim dimen~IJama _ kružno se zaseće mct ••Inll 1m • ! spojnicc ... 1 '-no sećen 'c talasastog omotača napravi se t1ZJ pomoću klJcšta za UZuUZ • dužni šav.
Razdvajanje talasaslOg omotaća duž šava se vrši pljosnatim klj~tima. Radi lakšeg razdvajanja omotaća preporućuje se da se makazama pr~eku dva-Iri talasa iza kružnog 7.3seka. Za kablove prećnika jezgra do 30 mm operacija razdvajanja i skidanja omotaća se vrši pomoću pljosnatih klješta bez umetka. Za kablove prečnika jezgra iznad 30 mm treba u prvoj fazi omotać razdvojiti do maksimuma pomoću klješta bez umetaka. U drugoj fazi na vrh kljcšta se postavljaju umeci koji dozvoljavaju razdvajanje omotaĆ3 do 7.eljenc mere. Rad se mora obavljati pažljivo da ne dode do oštećenja jezgra. Posle odvajanja omotača od jezgra, prepona nastala kod kružnog zasecanja omotaća se odstrani makazama. OSlali radovi kod nastavljanja su isti kao i kod spajanja pojedinih kablovskih dužina. 3.3.7. Nastavljanje provodnika, ispitivanje i montal..a spojnica vrši se prcma taćki E.2.6. 3.3.8. Nakon Icmljenja spojniee potrebno je odviti i odstraniti traku od staklo-tkanine kojom je bio zaštićeQ PE omotač od oštećenja. Ostatak lema ukloniti. Polietilenski omotać sa obe strane od nastavka se zareže na oko 5 mm i skine tako da zaštitni sloj ostane neoštećen. 3.4. Zaštitna mesta spoja. 3.4. I. Aluminijumski i čelični omotači su podložni koroziji i zhog toga se mesto spoja mora da zaštiti na jedan od sledcća dva naćina. 3.4.2. Od mesta gde je odsečen omotač preko metalnog omotača i olovnogspoja cela površma počitavom obimu pažljivo se prema7.cmasom na bazi bitumena sa dobrim prianjanjem i plasticitetom. Na ovako obraden omotač namotava se traka od staklo-tkanine (širine 30~50 mm) impregnisana vazelinom, odnosno traka sličnih osohina. Traka treba da prekrije površinu na kojoj je prethodno naneta masa bitume-
na.
'-..... •• VA SA TALASAS11M OMOTAčEM SL. E.8 NASTAVAK KA BLO 1 POLlETILENSK1 ZAS11TN1 OMOTAC KABLA Zt\Š111'N1 SLOJ 3. TALASASTI OMOTAĆ KABLA 4. PVC TRAKA
i UNUTRASNJI ~
ii':~NJ1f~ETALNA SPOJNICA 1. JUTANA ZAP11VNA VRPCA
.
Traka se namotava u više slojeva, sa preklapanjem, i svaki sloj se zateže rukom. Spoljni prečnik ovako namotanog dela treba da je približno jednak spoljnem prečniku poJietilenskog omotača. Preko tako zaštićenih delova i preko cele olovne spojnice namotava se lepljiva PVC traka po sledećem postupku. Počev od sredine olovne spoJnice u pravcu jednog odkrajeva. traku namotavati sa preklapanjem od 50%. za bolju zaštitu mesta spoja treba omota ti i spoljni omotač kabla u dužini od 100 mm. Zatim, bez sečenja trake u suprotnom pravcu obnoviti isti postupak, prema sredini nastavka. Na isti način omotati i drugu polovinu nastavka. Traku ne treba jako zatezati rukom. Ovako namotana traka ne sme imati nabor~. Preporučuje se upotreba trake širine od 50 mm za omotavanje nastavaka. Ukoliko je
U3 112
) . ć· od preč~ik samogtra kom, lovnog vazehnskom nasStaPfJan~a~ninf
°
rcčnika omotača sa nanesenom treba ispuniti sa PVC lepljivom
trakom širine. oko 20 mm .. OŽCvcšiti i izolacionim cevi ma od 3 4.3. Zaštlta mesta spoja s~ .m vo u utstva U tabeli T.E.6 ozr~čeno~ pOIi~tilen~hPre~a ta~1 ~-go 'ućfm ~rečnicima kablova. j su date lhmenzljc OVI cevI pre",•• T.E.6.
1'~:;~
) medusobno i za olovnu spoj nicu. Preostali deo užeta se učvrsti lepljivom trakom na spoj nicu .. 4.2. Prvo se postavi donji deo zaštitne spoj nice i pomoću obujmica se pričvrsti na krajeve kabla, oko kojih je čvrsto omotana impregnirana juta. U žljeb ~ zaptivanje na donjcm delu se umetne impregnirana juta ili . impregnirani papir. Posle toga spoj nicu treba pažljivo s~inuti sa nogara ili postolja, položiti na dno rova i montirati gornji deo zaštitne Spojnice sa zaptivnom vrpcom. 4.3. Crna masa za punjenje se zagreje do 140°C. Temperatura se kontroliše pogodnim termometrom. Posle zagrevanja zaštitne Spojnice, šupljina spoj nice se pažljivo napuni sa zagrejanom masom. Pošto se mas~ u toku hladenja skuplja, ne treba svu količinu sipati odjedanput ve~ nalivanjl vršiti 2-3 puta. Posle toga se montira poklopac. U toku sIpanja mase treba povremeno ravnomerno popuni ceo prostor.
zagrevati spojnicu da masa
Mesto gde će se postaviti spojnica mora da seizravna i prekrije slojem peska ili sitno prosejane zemlje, debljine do 5 cm. Postavljena spojftica se prekrije slojem peska ili sitno prosejane zemlje debljine do 10 cm i pokrije se cigla ma ili betonskim pločama. Pre zatrpavanja rova potrebno je tačno izmeriti rastojanje do stalnih objekata i uneti podatke u odgovarajuću dokumentaciju. 5. Nastavljanje polietilena
i račvanje kablova sa omotačem i izolacijom žila od
5.1. Nastavljanje i račvanje kablova sa slojevitim polietilenskim omotačem vrši se mehaničkim spojnicama ili spojnicama od termoskuplja_ jućeg polietilena. Ove spojnice mogu biti upotrebljene i za nastavljanje kablova sa metalnim omotačirna ili metalnim i polietilenskim omotačima.
4. MontaŽ8 zaštitne spojnice
Ukoliko se prema odredbama ovog uputstva vrši nastavljanje pretplatničkih kablova sa papirnom izolacijom i metalnim omotačem sa pretplatničkim nepunjenim kablovima sa ~olacijom žila i omotačem od polietilena, a koji se ne Održavaju pod gasnom kontrolom, na mestu spoja potrebno je izraditi gasovodonepropustljivi čep.
... SpOjOlCe,po trebno bakarno 4.1. Pre postavljanja za~tItne oba je kraja kabla,kalaisano zalemiti uže, koje je ranije zalemljeno za armaturu n,a
114
115
T 5.2. Nastavljanje i račvanje kablova sa mehaničkim spojnicama vnH se na osnovu uputstva koji daje proizvodač spojnica .... Ove spojnice imaju mogućnost viSestrukog otvaranja 1 za l,,:a.ranja. U ve(;ni sluČ3jeva zaptivni materijal se ne može ponov
) /
i
5.3.5. Posle ove operacije spojnica se postavlja iznad nastavka. Sa svake slrane treba d~\ budu vidljive jcdnHke dužine Al-traka. Zagrcva~je krajev~ kabla se vrši sa letlampom sa umerenom tcmperaturom, pocev od krajeva levkova prema kablu. Izgled izrađenog nastavka dat je na slici E.9c. Nakon stezanja cevi na njenim krajevima biće istisnuto lepilo u obliku prstena, što)e i znak da je postupak zagrevanja izveden propisno. 5.3.6. Izradu račvastog nastavka potrebno je uraditi sledeće. Postu~a~ oko. obra~e krajeva kabla brusnom pločom i omotavanje Al-trake je ~stl ka? I kod Izrade pravog nastavka. Nakon toga se uzima zaptivna traka I svaki kabl na strani račvanja se omota pojedinačno, slika E.9d, na rastojanju 3 cm od spoljne ivice izbrušene površine prema nastavku. Da se ~ablovi koji se račvaju ne bi pomerali prilikom daljih radova i zagrevanJa, potrebno ih je omotati sa lepljivom trakom na rastojanju od oko 5 cm od namotane Al-trake. Zagrevanje se vrši kao i kod izrade pravih nastavaka.
za
5.3.7 .. Spojnica od ozr~čenog polietilena ima mogućnost obnavljanja nakon lzvršenog otvaranja. Ovo se radi na sledeći način: - po.moću noža se zaseče prvo kružno, a zatim uzdužno cev od ozračenog poheulena prema vidljivim granicama čeličnih poluobloga. Radove treba ?b~:ljat~ pažl~ivo da se ne oštete krajevi poluobloga i levkova, pošto se ISli I dalje konste za zaštitu nastavka, - odstraniti poluobloge sa nastavka i izvršiti potrebne radove u samom nastavku. Skinuti sa metalnih poluobloga zaštitni PE sloj, slika E.ge., - ponovo postaviti poluobloge na vidljive prstenovc levkova i čvrsto ih međusobno spojili pomoću lepljive trakc. Posebnu pažnju treba obratiti da se prekrivaju metalni delovi polucevi i levkova i prekontrolisati da ii je spojnica dobro sastavljena. 5.3.8. Preko ovako sastavljenih spojnica se postavlja manžetna sa šinom za spajanje. Izbor odgovarajuće manžetne se vrši prema tabeli T.C.12, tačke C.2.2.2. Pomoću šine manžetna se formira u obliku cevi i postavi se tačno na sredinu nastavka.
za
pravilno stezanje manžetne, prvo se zagreje metalna šina, a zatim i sama manžetna počev od sredine prema jednom i drugom kraju, slika E.9. Na~on stezanja m~nžetni na njenim krajevima biće istisnuto lepiIo u oblIku prstena, što Je znak da je postupak zagrevanja izveden propisno.
117
---_._
..
_._-_._------~
)"1'
~-'~'~-,
I
i c::::.:;
-·--·----·"-·~··--··-·-~-··i I
I
o ---. --------
d.
A
~.
~)
/
~
: (:::::~
0._ .:....
_ J
....
.
--------.---
: r"."J
. \ ~P.: •
C' •• "':''''
{J ~B: P'
•.••
'
SL E.9IZR,.\DA NASTAVAKA POMOCU SPOJNICE OD OZRACEI'OG
POLlETlLENA
•
._~L .._~
--f~
J
d ..
~-~ . 118
8nniti
')
At It.~.
(~:::::lIII8i.
liIiI::=:
~. ;:~.
5.4. Spajanje pravodnika
)
l
i\'i
.•.. ---, :
5.4.1. Spajanje provodnika izolovanih termoplastičnim ma~ama se vrši uvrtanjem žita sa izoliranjem mesta nastavka pomoću cevčica ili direktno pomoću konektora. 5.4.2. Spajanje uvnanjem se vrši tako, da se žite koje se spajaju upredu zajedno sa izolacijom 2-3 puta. Zatim se izolacija iznad tačke upredanja skine pa se pravodnici uviju na dužini oko 35 mm. Nakon ispitivanja provodnici se skrate na oko 30 cm. Izolovanje sloja se vrši navlačenjem polietiIenske ~evčice. Rasporedivanje cevčica i prstenova se vrši prema tački E.2.3.1O. i E.2.7. Lemljenje vrha upredenih provodnika se vrši ukoliko se nastavljaju pretplatnički kablovi različitih prečnika provodnika. 5.4.3. za nastavljanje provodnika mogu se koristiti i konektori. Nastavljanje provodnika se vrši tako što se provod nici predvideni za nastavljan. je uvedu u konektor i pritiskom spolja pomotu specijalnih klješta, metal· na površina konektora proseca i čvrsto obuhvata metalne provodnike, ostvarujući spoj izmedu provodnika preko metalne površine. za nastavljanje provodnika pomoću konektora mogu se koristiti i odgovarajućc automatske mašine za spajanje. Nastavljanje provod nika pomocu višežilnih konektora iziskuje primenu specijalnog alata . 119
~, j{
'f
""--
I
Nastavljanje žita punjenih kahlova ~e vr~i ,is~ljučivo ,sa konek~o~i~a. 5.4.4, Spajanje provodnika izolova1\1~ ~oh~tll~nom I provo~1\1k.a ~zoIO.vanih papirom se vrši ili koncktorom',lh uV~F1njemlrovodm~a s tim ?a se prethodno skine izolacija. l.lolovanjc spoj3 se vrsI navlačenjem pohetilenske cevčicc. 6. Izrada ~'sone(>ropustljivih
čepova
6.1. Ukoliko su kablovi predvideni za održava~je pod, g,asni~ pritiskom, potrehno je izraditi gasoncpropustljiv~,č~l~OVC I ~grad1l1 ventile za pneumatske mcrnc tačke. Gasoncpropustljlvl cepovl treha da zadovolje sledcće uslove: _ da ne narušaviiju električnc karakterist~e ka~la, , , _ da se mogu izraditi na svim konstrukclj
kahlova,
koji se primenjuju u mesnim mrežama,. '. < ' _ da se mogu izraditi na posLOjećim kablovllua ~ez pre~ld,a saobracaja. ~ 6.2. za izrad u gasoncpropustl jivih ~cpova se k~nste nahvaj uće dvOk~ ponentne smole koje se ubrizgavaju na mestima gde treba ogramclu širenje gasa duž kabla. " . , 6.3. Izrada čepova na kablovima sa olovmm omo~ačem s~ ?bavlja po sledećem postupku. Kabl se postavi u horizontalm položaj I da ležI u pravoj liniji. Za kablove prečnika o~?tača izn~d 30 mm na m~u predvidenom za izradu čepa skine se p~Ž~jIVO olovm o~otač na d~I~1 ~d 180 rethodno se ovo mesto OČiStisa kablovsklm nožem Ih cehčnom n \m . P ' četkom.lzmedu omotača i jezgra ugura se platnena traka po celom o bImu jezgra. Laganim udarcima čckića po ivici omot
I
/
'J
Manžetna se postavlja iznad otvorenog jezgra sa cevi za nalivanje okrenutom nagore i oblikuje se u vidu cevi oko jezgra i prikucavanjem se svcde na omotač kabla. Lemljenje manželne za omolač kabla vrli se uobičajenim postupkom bcz pralvjenja zadebljanja na krajevima manželni. 6.5. Za kablove prcčnika omOlača ispod 30 mm na mestu predvidenom za nastavljanje čepova na prethodno očišćenoj pov~ini omotača 7.3SCt.'e se omotaču vidu krsta. Dužina zaseka iznosi oko 40 mm. Uglovezasečenih omotača treba presaviti unazad i skratili za oko 5 mm. Spoljnu papimu traku pažljivo udaljiti. U napravljeni otvor se postavi cev za nalivanje, uglovi se povrate i prikucavanjem svedu na prečnik cevi. Zatim se ovo mcsto' zalemi sa olovnom legurom. Za nalivanje se koriste dvokomponentne mase. Uputstvo za upotrebu mase daje proizvodač mase. 6.6. Na mcstu gde se postavlja cev kabl ne sme biti izložen savijanju. Radi upozorenja, ovaj deo kabla treba premazati odgovatajućom bojom i staviti natpis da se u naznačenom području kabl ne savija. 6.7. za kablove sa polietilenskim omotačem i podužnom metalnom zaštitom, za izradu čepova potrebno je na o~otaču kabla napraviti otvor dužine 100 mm i širine 50 mm. Ovo mesto se zatvara sa manžetnom od ozračenog polietilcna sa cevčkom za nalivanje, koja se namcšta iznad napravljenog otvora u manžetni. 6.8. Postoje i drugi načini pravljenja gasonepropustljivih čepova. Njihova primena se može dozvoliti ukoliko se zadovoljavaju uslovi za gasonepropustljive čepove navcdene u tački 6.1. 7. Montaža pupinovih lonaca 7.1. Pupinovi lonci se postavljaju direktno u zemlju, na prethodno izradenu belonsku podlogu ili u kablovsko okno. Pored pupinovih lonaca mogu se upotrebljavati i spoj nice sa pupinovim kalemovima kapacitcta 40 i 80 kalcmova .. Ukoliko postoji potreba za pupinovanjem pojedinačnih čefvorki u kablu, odnosno za pupinovanjem kablova kapaciteta do 30 parica kalemovi se smeštaj u u običan nastavak. Kod konstrukcije vertikalnog tipa pupinovog lonca u toku proizvodnje se izvrši kabliranje kalemskih jedinica sa izvodnim kablom dužine do 3 m. Montaža se svodi na izradu pravog ili račvastog naslavka, u zavisnosti od toga da li se pupinuju sve parke ili samo jedan deo. 7.2. Pupinovi lonci su snabdeveni sa čeonih strana sa grli ma za ulaz odnosno izlaz kablova. Lonac mora biti tako nastavljen da dolazni kabI ide na strani "Ulaz" a odlazni na strani "Izlaz'", Ul
~
V
00++++++00 0++++++++0 ++++++++++ ++++++++++ ++++++++++ t+++++++++." ++++++++++ ++++++++ ••+ e++++++++. 00++++++.0
U sluĆ4lju ako izmedu poluccvi poklopca i tela i omotača kabla bude meduprostor veći od 0,5 crn treba oko kabla najpre postaviti još jedan pr~ten od olovn~g lima. Lepljenje poklopca sa telom vrši se po celom obimu poklopca I po obimu polucevi na ulazu i izlazu kabla. Na ovako zalemljen poklopac se postavlja gornji deo spoljašnje zaštitne posude. Posle postavljanja zaptivača i stezanja vijaka lonac se naliva crnom kablovskom masos
" 11
71 " SI JI 11
.
"
m.
",,"S'111
?6.
!
11J,SI7'.JO
00++++++0. " 0++++++++0 11 ++++++++++ ~ +++++++++.+ li ++++++++++ SI ++++++++++ 11 ++++++++++ 71 .+++++++++ • 0++++++++0 " 00++++++00
O
SL. E.IO RAZVODNA IZOLACIONA PLOČA PUPINSKlH LONACA
Le.vci se. postavljaju tako da krajevi omotača kabla, kad su postavljene gram.čne šmc, odnosno nosač kalcmova, se nalaze u spojnici za oko 5 mm. ~evcl se zaleme na omotač kabla, nosač se skine i pristupa se raspredanju jezgra kabla .. ~osle ve~iv~nja. ~ila, suženja, pr.istupa se ~astavljanju mctalnog omota~a. Le.mlj.enje clhndr~ ~a levkovIn1a se vršI pomoću uobičajene legure. Pn le~IJenju otvor na eIlmdru mora biti otvoren da bi topli vazduh izlazio napolje. MOnlaža zaštitne spojnice se vrši prema tački E.4. 8. Nastavljanje
Skidanje armature kabla, obrada krajeva, zaštita od opasnih napona, vrši se shodno odredbama ovog uputstva. Medusobno vezivanje provodnika vrši se uvnanjem, lemljenjem i izolovanjem nastavljenog mesta pomoću izolirajuće c~včice. Vcziv~nje provodnika ~očinj~ od počet~e četvorke koja se nalazI u prvom sloJu dolaznog kabla I prve cetvorke kOja je obeležcna u loncu na strani ..ulaz", slika E.14. Zatim se vezuje prva četvorka odlaznog kabla sa prvom četvorkom koja je obeležena u loncu na strani "izlaz". Vezivanje se mora izvršiti redom, da svaka četvorka kabla na strani "ulaz" veže na odgovarajuću četvorku na strani "izlaz" preko odgovarajućc četvorke pupinowih kalemova, bez ukrštanja parica i žila. 7.3. Ukoliko kabl koristi radio parice nantomna kola koja treba pupinizirati, vezivanje se vrši na odgovaraju~ kalemove čiji su izvodi u spoj nici obeleženi slovom "R", odnosno slovom ~,F". U slučaju da se pupinovanje kabla vrši delimično, nepupinovane čctvOfke se nastavljaju prespajanjem. 7.4. Ispitivanje kablovskih provodnika i suženje nastavaka se vrši prema tačkama E.2.4. i E.2.S. 7.5. Posle toga se stavlja poklopac od mesinganog lima. Olovni omotač treba da ulazi u posudu za nekoliko santimetara dalje od ivice koja se lemi.
122
samonosivih
kablova sa podzemno položenim kablovima
. Način ~stavlj~nja nadzemnih kablova sa podzemno položenim kablovIma za.vlsl od oSiguranja pretplatničkih vodova, prema poglavlju ·G. ~kohk.o se na mestu nastavljanja ne predvida postavljanje električnog oSiguranja, nastavak može da se izradi ili nadzemno ili podzemno pomoću odgovarajućih spojnica za nastavljanje podzemnih ili samonosivih kablova. Na .p.odzem?om kablu sa vazdušno-papirno izolacijom potrebno je napravIli gaso- I vodonepropustljivi čep. Ukoliko postoji potreba u postavljanju električnog osiguranja, nastavljanj~ se vrši preko kablovskih glava sa osiguračima koje se smeštaj u jli u kUĆ1štekablovskog razdelnika ili u odgovarajući orman na upo"ištu. 9. Završni nldovi Posle montažnih radova potrebno je otpadni materijal, kao olovo i bakarne provodnike razdvojiti i predati na nadležno mesto a radno mesto očistiti. ' Sve kablove koji su u toku montaže bili pomereni sa svojih mesta potrebno je vratiti u njihov prvobitan položaj. Ako su se na ovim kablovima pojavila ma kakva oštećcnja, potrebno ih je odstraniti. . Izn.ad ~ost~vljenc.arn~irane sp<.?jnicepotrebno je, ukoliko ne postoje flksf!1objektI za kOllranje, postavIli stubić za obeležavanje.
123
) 10. Nastavljanje
10.1. Koncktori se upotrebljavaju za nastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova i niskofrekventnih kablova za mesne mreže i mrežne
grupe. Koncktore delimo na pojedinačne i višcparične. Pojedinačni konektori služe za nastavljanje jedne žite ili do jedne parice. Na slici C13 prikazana su dva osnovna tipa ovih konektora koji se primenjuju na nastavljanje provodnika u našoj mreži. za nastavljanje provodnika od 0,32 do 0,9 mm mogu da se upotrebljavaju najviše tri različite veličine. Konektori različitih veličina moraju imati posebne boje izolacije. Nastavci na tclekomunikacionim vodovima izradenim pomoću koncktora trebalo bi, po pravilu, da imaju istu zapreminu kao i nastavci izvedeni uvrtanjem provod nika uz potrebu odgovarajućih izolacionih cevčica. Oblik, dimenzije tela konektora,označavanje bojama određuje pro izvođač konektora. Unutrašnjost ovih konektora može biti popunjena masom za punjenje za zaštitu spojnog mesta od korozije. ovi konektori se primenjuju, uglavnom, za nastavljanje niskoparičnih kablova sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijom žita. Konektori tipa AMP (slika C.13a) uz primenu posebnog alata koriste se i za kablove većih kapaciteta. Višeparični konektori se primenjuju za nastavljanje provodnika telekomunikacionih kablova sa većim brojem parica. Sa višeparičnim konektorima mogu se nastavljati provodnici prečnika 0,32-0,8 mm sa termoplastičn"om i vazdušno-papirnom izolacijom žila. Višeparični konektori se sastoje od temeljne letvice, letvice sa kontaktima i gornje letvice. Kontaktna levica sadrži odgova raj ući broj U-kontakta od fosforne bronze, nožićc za sečenje krajeva provodnika i utičnice za ispitnu viljušku. Dve kontaktne letvice u spoju mogu da ostvare trožični spoj. '10.2. Nastavljanje provodn' sa pojedinačnim konektorima vrši se posredstvom odgovarajućih ru nih kljcšta ili automatskih mašina kojima se stvara pritisak potreban da izvrši spajanje žita. 10.3. Konektori tipa AMP (slika C.13.a) služe za nastavljanje kablova sa papirnom i termoplastičnom izolacijom žita. Nakon spajanja provodnika ovi konektori imaju isti oblik i dimenzije kao i izolirajuće cevčice. za ra~omernu izradu spojnih mesta konektori se raspoređuju uokolo u redove u odnosu na osu jezgra kabla, prema tački 2.3.11. ovog poglavlja. Konektori su podeljeni u 3 veličine prema tabeli T.!=-.7.
t
124
T.K7.
provodnika pomOĆu konektora Boja
Za prečnikc provounika mm
narandžasta plava crvena (braon)
0,32-0.5 0,4-0,6 0,5-0,9
Za prečnikc preko izolacije mm 0,38-1.12 0,41-1,40 0,63-2,03
Konektori se isporučuju namotani na kalem za automatsku mašinu za ~pajanje. ili pojedinačno za spajanje pomoću klešta. Na slici E.n dat je Izgled kljcšta za pojedinačna spajanja. . 10.4. Ko~ektori tipa "Scotclok" uglavnom upotrebljavaju za nastavljanje provodmka sa termoplastičnom izolacijom žita. tabeli T.~.8. dati su podaci za izbor konektora, koji se najviše koriste za Izradu spojeva.
t!
T.E.8
Tip
Boja
za prečnike provodnika mm
UY
žuta crvena zelena
0,4-0,7 0,4-0,9 0,5-0,9
UR ULG
za prečnike preko izolacije mm max. 1,52 max. 1,67 max. 2,08
~. ~ .ravn.omer~.iju izradu nastavka preporučuje se prethodno uvijanje zda Ih panca kOJIse nastavljaju. Provodnici se skrate na potrebnoj dužtni, uvedu se u konektor i pomoću specijalnih klcšta izvrši se njihovo spajanje. slika E.12. 10.5. za nastavljanje žita telefonskih kablova pomoću višeparičnih konektora upotrebljava se poseban alat, koji zajedno sa konektorima čini k?mpletan sistem. Ovaj sistem omogućava međusobno spajanje provodmka sa vazdušno-papirnom i termoplastičnom izolacijom žila. ~omoću ~vogs~stema u jednom postupku spajanja može da se spoji 10, 20 125 panca uz lstovt~meno odsecanje krajeva parica. S~Oj~i sistem pored konektora sadrži alat za spajanje sa glavom za spajanje, glavu za presovanje i ručnu hidrauličnu pumpu, slika E.13.
125
------------~-
----.~.~-.----j-. -------------
Za nastavljanje žila koristc se najviše sledcći tipovi višežilnih konekLOra: _ 4000-B - 25 parićni. za prcćnikc provodnika 0.32 - O,? mm sa vazdušno-papirnom i terl11oplastičnOl1}.izolacijom žila, prečnika preko izolacije max. 1,17 mm, _ 4000-0 - 25 parični, za prečnike provodnika 0,32 - 0,8 mm sa vazdušno-papirnom i tcrmoplastičnom izolacijom žila, prečnika preko izolacijc max. 1,65 mm, - 4010 - 25 parični, za prećni.ke provodnika 0,32 - 0,8 mm. Upotrebljava se za završavanje kablova u kablovskim razdclnicima, _ 9012 - 10 parični, za prečnike provodnika 0,5 - 0,65 mm i prečnika . preko izolacije. Upotrebljava se pri izradi telefonskih instalacija. Pored ovog mogu se koristiti i drugi tipovi konektora, npr. 10- i 20-parični. 10.5.1. Alat za spajanje učvršćuje se direktno na kabl koji se nastavlja. Pripremanje krajeva kabla, izbor odgovarajuće spoj nice, vrši se prema poglavlju E. ovog uputstva. Uzdužni nosačsa svim elementima pričvršćuje se sa donje strane kabla, a mesta za učvršćivanje treba da su 50 mm udaljena od mesta otvaranja omotača kabla. Poprečni nosač sa postavljenom glavom za-spajanje se postavlja na sredinu izmedu otvorenih krajeva kabla. Oržač glave može nositi 1 ili 2 glave za spajanje. Broj glava za spajanje zavisi (.)<1 broja parica u kablu, odabranog tipa konektora i načinu izrade spojnog mesta. Glava se postavlja ~-4 cm iznad kahla i isto toliko je udaljena od kabla. Prc početka nastavljanja u glavu sc postavc držači žica koji odgovaraju prečniku provodnika koji se nastavljaju. 10.5.2. U spojnu glavu se prvo posta\'i temeljna letvica. Parice se ulažu prema uohičajcnom redosledu rJl.brajanja a. h. cid žile sa leve strane kroz čcšalj za deljenje i vodice za provounikc, slika E.14a, b. Ako se nastavljaju provounici iazličitih prečnika na temeljnu letvicu se postavljaju provodnid manjeg prečnika. Ukoliko se IdIli sa dve glave za spajanje, tada se redom popunjavaju koncktori koji leže jedan pored drugog. 10.5.3. Nakon završcnog ulaganja provodnika u temeljnu letvicu, postavlja se kontaktna Ictvica, koja se postavi u odgovarajuće otvore za vodenje.
126
Žile drugog kraja kabla koji se nastavljaju ulažu se na isti način u ko~ta~tnu lctvicu prema redosledu razbrajanja, tako da nakon završenog spajanja svaka četvorka jednog kabla bude vezana na odgovarajuću četvor~u drugog kabla bez uk~tanja par~ca, a i b provodnika unutar jedne pance. I~to tako ~otrebno je održavatl neprekidnost i drugih elemenata upredanja kao slojeva, sektora, osnovne i glavnih grupa i sl. .Posle posta.vljan~a gornje letvice pristupa se operaciji spajanja provodIII~a. <:v,o.se IZVOd~ ta~o što se na. konektor postavi glava za presovanja li pr:~v~d~na udubIJCII!~,k Sto oSIgurava ravno1l1cran pritisak po <:eloj dUZl11lkOl~cktora. Pnlls.ak se s.t~ara pomoću hidraulične ručne pumpe. ~nak post.I~nutog d:)v.oljn~)g pntlska, a znači i izvršcnog spajanja provodmk~, po~tJzc se zvucmm sl?nalom na posebnom vcntilu na pumpi. Kada jC proces p~csovanJa završen mogu se kmjevi žila lagano ukloniti. Glav: ~ presovanj.e ostaje i dalje pod pritiskom. Ako krajevi žita nisu odsecem, presovanje treba ponoviti. Pritisak ~ glavi se smanjuje ispusnim ventilom na pumpi, posle čega glava se S~d~. K~n~k.t.or. se zatim izvadi iz glave za spajanje. Na g~rn~oj {etvlcl čija Je površina rapava ispisati brojeve parica koji su nastavljem. 10.~.5. Nakon. ~avršenih radova na spajanju prema potrebi vrši se kontrola l~pravn~st.IIl':"~en!h rad.o~a. U tu svrhu se koriste ispitni utikači za samo jednu parIcu Ih lspnna vtljuška za sve žile spojene jednim konektorom. Pre postavlj~nja spojnice za nastavljanje omot~ča konektori se uvezuju sa usko~ tekstIl~o~ trakom. i!i trakom sa staklenim nitima. Nezavisno od toga da. h se radi sa jednom Ih dve glave za spajanje svaki snop konekora se vezuje na dva mesta. Nastavlj~nje omotača se vrši prema poglavlju E. ovog uputstva. 1O.5.? S.lstem spaj~nja pomotu konektora omogućava vršenja različitih prespajanja u mrežI bezprekida saobraćaja. U tu svrhu se koriste dve kontaktne letve .. za zamenu ili prespajanje pojedinih kablovskih žUa ili parica, koristi se poseban ala t. 10.6. Višeparični. konektor! !Il0g~ se ul?0trebljavati i za završava nje kablo~a u kablo~kim razdelmclma, Izvodmm i razvodnim ormanima i sl kada Je kabl ~tlćen od prodiranja vlage u jezgro .. , . za završa~anje kab~ova u zgradama i pri izradi instalacija upotrebljavaju se konekton posebmh konstrukcija gde se utiskivanje žila vrši pomoću ručnog alata, slika E.l5 ..
127
r I
-....-... SI. E.t1. KLESrA ZA SPAJANJE ZILA POMOCU KONE!ITORA AMP
-
••reno
••••••••••••• .... ••••• la
\.
"poj"'.
SI. E. B. ALAT ZA SPAJANJE ZIlA VIŠEPARNIM KONEKTQROM
SI. E.12. KLEŠTA ZA SPAJANJE ZILA POMOCU KONE!ITORA ~M
123
L alat za spajanje 2. glava za spajanje ~. glava za pRIOV8nje 4. hidraulična pumpa
U9
F. ZAVRŠAVANJE KABLOVA MESNIH MREŽA 1. Radovi
~ ~
=--
%"
-
c
= ~_--
SL E.l~. ULAGANJE PARICA U TEl\.IEUNOJ LETVICI
, I
SL E.lS. ZAVRŠAVANJE ZILA POMOCu INSTALACIONOG MODULA
130
li
glavnom r.lzdelniku
1.1. Glavni razdelnik se montira u okviru radova na montaži telefonske centrale. Glavni razdel nik je izraden u obliku nosećeg rama sa nosačima podešenim za postavljanje 25-delnih osiguračkih slogova ili 50-delnih rastavnih letvica. Rastavne letvice zauzimaju isti prostor kao i 25-delni osigurački slogovi. Glavni razdclnik može biti zidni za centrale kapaciteta do 500 priključaka, i stojeći za centrale iznad 500 priključaka. 1.2. Pri radovima na gradenju mesnih kablovskih mreža na glavnom razdelniku izvode se sledeći radovi: - postavljanje završnih kablova od postolja za završne nastavke do završnih uređaja, - uvode nje završnih kablova na vertikalnu stranu glavnog razđelnika gđe se nalaze završni uređaji. 1.3. Postavljanje završnih kablova između postolja za završne nastavke i glavnog razdelnika izvodi se prema projektu za svaki pojedinačni slučaj. Završni kablovi se postavljaju po nosećoj konstrukciji u obliku simetričnih snopova, pri čemu trebfl ispuniti sledeće uslove: - ne sme doći do pojedinačnog ukrštanja između kablova, niti ukrštanja izmedu slojeva kablova, naročito na mestima prelaza sa p6stolja za završne nastavke na noseću konstrukciju ili sa nje na razdelnik, - savijanje kablova treba vrši ti tako da se ne prekorači minimalni radijus savijanja kablova, - pri delimičnom izvršenju projekta polaganja mora da se omogući ispunjavanje gornjih uslova 7.••-1 naknadno položenc kablove. 1.4. Za priključivanje provodnika završnih kablova na završne ureda je potrebno je da sc njihov kraj na pogodan način obradi. 1.5. Obrada krajeva kablova sa papirnom izolacijom i olovnim qmotačem vrši se na sledeći način: - pošto je konstrukcija kabla 25x4xO,6 mm, potrebno je da se -a svakog završnog kabla skine olovni omotač na dužini koja se odmeri prema dužini od 25-delne odnosno dužine jedne SO-dclne Ictvice, - na mestu odsecanja olovnog omotača kablovsko jezgro treba omota ti platnenom trakom odnosno trakom od slaklenih vlakana, - da bi se zaštitile od uticaja vlage, kablovske žite se impregnišu zatapanjem u zagrejanu masu za zatapanje, temperature 120°C, - zatim se vrši pletenje forme pomoću šablona. Šablon se sastoji od jedne daske sa stezaljkom za učvršćivanje kabla i eksera koji su ukucani na razmacima koji odgovaraju razmacima izmedu kontaktnih pera. 131
) - pletenje forme počinje od poslednj.e parice u ~poljašnje~ sloju~.pa pretposlednja itd, tako da se pIVa parIca postavlja p~s1ednja. I?uzme ogranka ostavljaju se po potrebi. Svaki pa~ se po~v::-uje uvo.~tcOlm ~amučnim koncem. Poslc plctenja celc formc Ista sc JOsjcdnom ImprcgOlše zatapanjem u kab.lovsku masu .... 1.6. Obrada krajcva kablova sa IzolacIjom zila I omotal:em od POhVlDllhlorida v~i se na sledeći način: - pošto ova konstrukcija kablova ima kapacitct 25x4xO,6 mm ?dnosno 5OX4XO,6mm, potrebno je da sc sa svakog završnog kabla skIDe PVC omotač u dužini koja sc odmeri prema položaju i razmaku 25-delnih odnosno 5O-delnih letvica. Izmedu pojasne izolacije i elektrostatičke ~tite nalazi se bakarna žica 00,6 mm. Na mestu odsecanja omotača žica se presavije unazad, ' .. < ••• - na mestu odsecanja PVC omotača kablovsko jezgro, uključujUClI ŽICU 0,6 mm, omota se t"rakom od staklene tkanine širine oko 15 mm. Omot trake se zatim do polovine pažljivo ugura izmedu kablovskog jezgra i PVC omotača. Preostali vidljivi deo omota, uključujući i 10 do 15 mm PVC omotača, treba omotati sa sivom lepljivom trakom, - nakon toga zamni kabl se učvrsti na poprečnoj šini vertikalnog dela razdelnika,s tim da mesto odseca nja omotača bude u istoj visini sa donjom pločom letvice, .. <. " - za najdonju letvicu treba odabrati odgovarajul:1 broJ žda počev od spolj~njeg sloja. Odabrane žite se presaviju unazad-. Preostali deo jez~ra omota se sivom lepljivom trakom sa prekla pa njem 50% do sledeće letvlce. I kod sledcće letvice odabere se odgovarajući broj žila prema redosledu razbrajanja, sa"ije unazad a preostali deo se omota lepljivom trakom sa preklapanjem, itd., - tako formirano jezgro pričvršćuje se na vertikalne šine, - presavijenečetvorke treba lepezasto, prema redosledu razbrajanja od spolj~njegsloja ka unutrašnjem, rasporediti prema odgovarajućim otvorima ranžirnih letvica. Neposredno ispred otvora razdvajaju se četvorke na parice, . - ukoliko letvice nisu snabdeven sa ranžirnim l~tvica~a, za~šni kabl se obraduje u obliku čcšlja kao ko ~ kablova sa papunom IZOlaCIjOm. 1.7. Zamni kablovi priČYrŠćuju se na prečnicima razdelnika pomoću lanenog uvošćenog konca ili pomocu posebnih držača. Pošto se za jedan red letvica mora upotrebiti više kablova, iste treba postaviti tako da se kablovi koji se uvode na donje letvice priČYršćuju bliže prednjoj strani, a na gornje letvice sa unutrašnje strane .. 1.8. Zatim se pristupa lemljenju žiJa kabla na kontaktna pera, vodeći računa da a i b žile budu priključene na odgovarajuĆ3 pera. Pre postavljanV"
132
~
•••
ja žita potrebno je skinuti izolaciju pomoću klješta. Primena noža za skidanje izolacije nije preporučljiva. Kod papirom izolovanih žila potrebno je sa.strugati la.k-izoladju i ogoljeni deo provodnika kalajisati. Ukohko su letvlce snabd~vene sa ranžirnim letvicama, treba žite kablova par po par provuti kroz otvore. Upredanje parica lreba zadržati po mogućstvu što više. 1.9. Žite se vežu na unutrašnji zarez konlaklnih pera i leme pomotu kalaja sa kalofonijumom. Dovoljno je ogoljeni provodnik obaviti jedanput oko zareza. Pri lemljenju se uvek zagreva jedna strana pcra, a sa suprolne strane se dodiruje kalajcm sa kalofonijumom. Kalaj lreba da se razlije u obliku ravnomernog sloja koji treba da pokrije namolaj golog provod nika. Da ne dode do oŠlećenja izolacije, lemljenje provodnika treba da se vrši naizmenično red po-red. 1.10. Bakarnu -žicu, koja se nalazi izmedu pojasne izolacije i elektrostatičke. zaštite kod završnih kablova sa izolacijom žila i omotačem od PVC-a treba spojiti na zemljQvodni priključak rastavne letvice ili 25-delnog sloga. 1.11. Da bi se završni kablovi priključili na rastavne letvicesa konektorskim elementima potrebno je pričvrstiti kablove po noscćoj konstrukciji pomotu pričvrsnih traka, skinuti omotač kabla na odgovarajućoj dužini, izdvojili potreban broj žila prema kapacitetu letvice, dovesti žile na odgovarajuće pozicije u letvicii odgovarajućim alatom izvršili spajanje provod nika na kontaktna pera. Ova metoda spajanja ("quick slip" metoda) omoguĆ3va brzu i jednostavnu montažu i pouzdane kontakte. Pri tome nije potrebna nikakva obrada žila kabla, kao ni lemljenje provodnika na kontaktna pera. 2. Izrada zav~nih
nasta\-aka
2.1. Preko završnog nastavka nastavljaju se kablovi iz mreže na završne kablove koje se vode na zamne uredaje vertikalne strane glavnog razdelnika. Završ.n~ nas.tavci postavljaju se na postolju od profilisanog gvožda koje može bItI stojcće u centralama većeg kapaciteta, ili zidno u centralama manjeg k~"paciteta .. ~a gornji deo stoje~eg post.olja.postavlja se noseĆ3 konstrukCIja na kOJoJ se nalaze završnI kabloVl kOJI se uvode u glavni razdelnik preko posebnih otvora, slika El. 2.2. Zamni nastavci i postolje moraju biti uzemljeni prema Uputstvo o izradi uzemljenja u telefonskim kablovskim mrežama. 133
'j 2.3. Zid no ili slojeće posloljc za ccntra~e ka'p~cileta do 500 b.r0jeva može da se nalazi u prosloriji glavnog razdelmka, Ih u kablovskom oknu neposredno do zgrade lelefonske centrale. 2.4. ZhOIT različitosti konslrukcije završnih nastavaka za kablove sa olovnim i PVC omotačem i postupak izrade je različit. 2.5. Izrada završnih nastavaka sa kablovima sa papirnom izolacijom i olovnim omolačem vrši se na sledeći način: _ kraj mrežnog kabla postavi se na postolje u visini n~ k~joj će se ka~nije pričvrstiti, uzimajući u obzir i dužinu. p~)trebnu za spaj.~nje provo~mka, _ na mrežni kabl se navučc lelo spoJmce. a po potrebi I unutrašnjI levak. Žite mrcžnog kabla se pripremc za nastavljanje, . _ na poklopcu spoj nice, na odgovarajući. način, izbuše se otvon Čiji prečnik treba a odgovara s~oljaš~j~m prečn~ ~lovnog završnog kabl;. poklopac spoj nice se postavI u krajnJem polozaju I kroz otvore se provl.ac~ završni kablovi prema redosledu k~ji )e unapred odreden. KrajevI lIvučcnih kablova se obrade za nastavljanjc. oo'
SL. El ODEUESJE
uWR!>NIH
Poklopac i omota~ kabla se brižljivo zaleme pu celom obimu pomoću kalaja sa kalofonijumom sa olovnim zadebljanjem na kraju. Nakon završenog lemljenja jednog kabla, uvodi se drugi zavr~ni kabl, obrađuje se njegov kraj za nastavljanje a zatim se po celom obimu lemi za poklopac. 2.6. Ako se kao završni kabl koristi kabl sa izolacijom žita i omota~em od polivinit-hlorida, potrebno je upotrebiti poklopac sa Pg uvodnicama. Otvori u Pg uvodnicama treba da odgovaraju spoljnjim prcčnicima 7..avršnih kablova. Kabl uvu~en kroz uvodnicu treba dobro zategnuti. Ukoliko kabl ne može dobro da se zategne, potrebno je isti na mestu gde ulazi u uvodnicu obavili lepljivom PVC lrakom. Bakarna žica između pojasne izolacije i elektroslaličke zašlite se odse~e. 2.7. Pre nego što se započne sa vezivanjem provodnika treba ispitati kako kabl iz mreže tako i završni kabl. Ispitivanje mrežnog kabla vrši se od svakog pojedinačnog izvoda odnosno kablovskog razdelnika. Na taj na~in se ujedno kontroliše i kvalitet celokupnih radova na mrežnom kablu. Spajanje provodnika mrežnog i montažnog kabla se vrši na uobičajeni način, uvijanjem i izolovanjem mesta spoja izolirajućom cevčicom. Spajanje provodnika može da se vrši i primenom konektora. 2.8. Raspored po kome se vrši međusobno spajanje provodnika određuje se un~pred. Da ne bi došlo do pogrešnog spoja, treba prethodno na pogodan način obeležiti svaki od završnih kablova prema rasporedu po kome su uveden.i na završne uređaje glavnog razdelnika. Prilikom izrade završnog nastavka prva parica (počelna) iz mrežnog kabla spaja se sa paricom završnog kabla koja jc priključena na prvi slobodan par lelvica, druga parica na drugi itd. dok se ne spoji poslednja parica mrežnog i završnog kabla. Slcdeći mrežni kabl se priklju~uje počev od prvog slobodnog para letvica. Izdvojene grupe provodnika iz mrežnog kabla sa nastavljenim završnim kablom zasebno se vezuju obavijanjem pamu~nom trakom, slika F.2. 2.9. Po završenom spajanju provodnika, sušenju naslavaka i postavljanju sredstava za upijanje vlage, lelo spoj nice se navlači preko natavka tako da deo mrežnog kabla ostane pod grlićem spoj nice u dužini najmanje 2 cm. Grlić spojnice se zatim na uobičajeni način zalemi na olovni omotač. Spoj se pojača blago zasvođenim ispupčenjem. 'Jelo spoj nice i poklopac, postavljeni u odgovarajući položaj, zaleme se po celom obimu. 2.10. Kod poklopca sa Pg uvodnicom lemljenje poklopca i spojnice treba vršiti pažljivo i plamen ne sme da bude usmeren duže na jedno mesto, da ne dođe do oštećenja PVC omotača završnih kablova odnosno zaptivnih prs~enova Pg uvodnici. Ukoliko se završna spojnica sa Pg uvodnicama nalazi u vlažnim prostorijama (npr. u kablovskom oknu) potrebno je šupljinu između zateznog zavrtnja popuniti zaptivnim gitom.
NASTAVAKA
135 134
) 2.11. Umesto poklopca sa Pg uvodniaima može se primeniti poklopac sa odgovarajućim brojem uvodnih metalnih cevi čiji unutrašnji prečnik odgovara prečniku zavfŠnih kablova. Izolaciona cev od ozračenog polietilena SCTL 40/13 dužine oko 120 mm se postavlja na uvodnicu, zatim se kroz cev i uvodnicu provuče završni kabl. Omotač kabla i uvodnicu treba najpre očistiti od eventualne masnoćc i.ncčistoćc, a zatim zagrejati do 60 C. Posle navlačenja cevi i njenim zagrevanjem cev se skuplja i čvrsto obuhvata omotač kabla i uvodnu cev, slika F.3 .• 0
SL. F"~ IZDVOJE.~EGRUPE
" U ~e~lo žulC kablovske mase mogu se u posebnim sluČ3J"evimakoristiti ć e smolc" na IlvaJu
1
..•• 3
PROVODNIKA KOD IZR.-\DE ZAVRSNIH N,\STAVAKA
2.12. Ukoliko postoji opasnost da vlaga preko zavcšnih kablova može da dospe u mrežne kablove, potrebno je sprečiti prodiranje vlage postavljanjem gaso-i vodonepropustljivih pregrada. Ukoliko se koristi unutrašnji levak, potrebno je da omotač mrežnog kabla ostane pod grlom levka najmanje 2 cm. Po završenom spajanju žita zavcšnog i mrežnog kabla potrebno je zalemiti grlić levka sa omotačem kabla. Zatim se levak i 60 do 100 cm mrežnog kabla nalije sa žutom kablovskom masom za punjenje, prethodno zarejanom do 135°C. Kabl na ovoj dužini treba dobro zagrevati, a dužinu kabla ispod levka treba, pomocu krpe za čišćcnje, hladiti. Dolivanje mase i zagrevanje kabla treba vcšiti naizmenično i tako dugo dok se masa u levku me ne ispušta na dole. 1 '16
)
SL. F.3PRIMENA CEVI OD OZRAĆENOG
POLIE11LENA KOD IZRADE ZAVRšNrn
NASTAVAKA
137
.) Ako su kablovi predvideni za odrlavanje pod gasn!m pritiskom i imaju napravljen gasonepropust~vi če.p,. ~ema potrebe za Izradom vodonepropustljivih pregleda u samoJ spojmcl. 2.13. Završni nastavak se postavlja na postolje prema unapred utvrdenom rasporedu ... , .. Nastavak se učvrsti na poprečno gvo~d~ po~oću gvo~emh ObUjmI~ I zavrtnjeva, a na prednjem delu tela spoJmce upiše se broj kabla, kapacitet kabla i godina izrade nastavka. 3. Uvodenje kablova u kablovske glave 3.1. Opšte .. 3.1.1. U svim zgradama sa pet i više stanova sa proplsno Izveden~m teiefonskom instalacijom uvod se ostvaruje, po .~ravilu, sa p?
post~vlj~. sa dv~rišne strane na visini oko 1,6 m, tako da unutrašnji i spoljašnjl vodovl budu što kraći i neupadljiviji. P??~emni ka~1 izvan zemlje zaštićuje se pomoću profilisanog gvožda, cevI Ih polucevl. Kablovska glava može se postaviti na zid ili u zid. 3.1.6. Pri polaganju izvodnog kabla do unutrašnjeg izvoda, kabl se provuč~ kroz otvor izvodnog ormana i ostavi dužina koja je potrebna za uvod?nJe kabl~ u kablovsk~ glavu. Pri postavljanju kabla kroz zgradu kabl se najpre provlzorno polozI. Kad se kabl uvede u kablovsku glavu i ista se postavi ~ orr.nan i učvrsti, onda se izvodni kabl definitivno pričvrsti na zid polazećl od Izvodnog ormana ka uvodu kabla u zgradu ili ka kablovskom oknu. Kablovske glave od poliestera mogu se isporučivati sa već ugradenim kablom dužine od 6-10 m. U ovom slučaju potrebno je napraviti sa izvodnim kablom pravi ili račvasti nastavak. 3.2. Uvodenje pretplatničkih i olovnim omotačem
kablova sa vazdušno-papirnom
izolacijom
. 3:~.1. Kod uvod~nja p.retplat~ičk!h kablova sa vazdušno-papimom izolaCIjOm potrebno je, najpre, skmutI poklopac sa kućišta kablovske glave. Zatim se odstrani olovni omotač kabla na odgovarajućoj dužini, tako da posle .leniljenja provodnika kabla na školjke spoj nice kablovske glave, olovm omotač se završava na istom nivou sa gomjom ivicom uvodne cevi. Prilikom skidanja olovnog omotača i obaranja ivica ne sme biti oštečena papima izolacija .. Ako se u ka~l.ovske glave uyod~ arm.ir~ni kablovi, potrebno je armaturu ka~la Odstra'!IU n~ odgovarajućoj dužim da ne prolazi kroz otvore kablovskih razdelmka I ormana za unutrašnji kablovski izvod. Pripremanje krajeva kabla se vrši na način opisan u tački E.2. ovog uputstva. K~ ~lava od polies~ra potrebno je na 10 cm od ivice metalnog omotaČ3 zalemltl bakamo kalajlsano uže, a na drugom kraju uže spojiti sa odgova- • rajućim priključkom za uzemljenje. Neposredno posle odstranjivanja olovnog omotaČ3 i pojasne izolacije vrši se zatapanje žila izolovanih papirom sa belom masom za zatapanje. Temperatura mase za zatapanje je 120°C. . Pre uvodenja kabla treba unutrašnji zidovi kablovske glave da se očiste I eve~tualna vlaga odstrani kratkotrajnim zagrevanjem unutr3Šnjih pomIna. Kod kablovskih glava sa limenim kućištem potrebno je zatim obložiti unutrašnj~t kućišta sa izolacionim papirom. 3.2.2. Pretplatnički kabl se nakon zatapanja žila uvodi kroz uvodnu cev u priključni prostor kućišta kablovske glave. Zatim se olovni omotač lemi za uvodnu cev. sa lampom za lemljenje treba rukovati tako da plamen lampe ne dolazi na kućište kablovske glave, naročito kod kablovskih glava 139
--") od poliestera. PCrelemljenja, olovni omo~ač i uvodna ~ev mo.raj u biti do~ro očišćeni i sjaj!).i. Pri .ovome ne s~ doćl do oštećenja kala~sa~e površme uvodne ccvi. Cišćenje se smc mltl sa~o sa krpama n~.topl~emm petrole'om, dok je upotreba benzina zabranjcna. Akl~ postoji ve~1 medupr?st?r .{zmedu kabla i unutrašnje površine uvodne ceVI,potrebno je pre.lcmlje~ja taj meduprostor ispuniti sa olovnim limn~. Na mestu lemlJenja pravI se zadebljanjc dužine oko 50 mm blago za.ob.lj~n? . 3.2.3. Posle uvodenja kraja kabla u pnkljucm pr.ostor kućlšta kablovske glave i lcmljenja olovnog omotača za uvodnu cev, je~gro kab!~ se razg.ra.na po slojevima i četvorkama radi lemljenj~ 'pro~o~mka na ~lIjke spo~m~ kablovske glave. Pri ovome treba obratitI pa.zn}u;(!1a ~ačm razbr~janja elemenata u jezgru kabla kao i na redosled pnkljuclvanJa provodmka na šiljke spojnica .. ' . Kablovska glava se razbraja u parovima ~ r~dovlma odozgo na ,?o!~, ledano sa prednje strane, s tim što leva spojn.lca u~k od~ovara ,~a ŽI!I, ~ aesna "b" žili parice: Ukoliko ~a ~ablovsk?j glavI Ima više vert.tkalmh redova od po dve spoj nice, razbrajanje se vršt poče.v od prvog vertIkalnog reda gledano sa prednje strane odozgo na dole, zatIm drugog reda odozgo na dole itd, slika F.4.
b Q
o o o o o
\
140
:>
o ,:)
o o
o o o o
o
o
o
o
o
SL. F.4 RAZBRA1AN1B KABLOVSKIH GLAVA·
o
Q
3.2.4. Da se ne bi oštetila izolacija, Icmljcnje provodnika za šiljkc ne treba da se vrši posle vezivanja svih pravodnika, nego treba da se naizmcnično vezuje i lemi red po red šiljaka. Provodnid kabla se priključuju na šiljke spojnica lemljenjem. Ako je ši\jak spoj nice izveden u obliku kukice ili glavice, provodnik se zajedno sa papirnom izolacijom omota oko šiljka jedan do dva puta, a zatim se sa preostalog dela provodnika skine izolacija i neizolovani provodnik se obavija dva puta oko zareza na šiljku, pri čemu se sečicama odstrani preostali deo provodnika. Kod kablovskih glava koje imaju šiljke sa ušicama, pre lemljenja se sa krajeva žita skine izolacija i provodnik se odozgo provuče kroz ušicu šiljka. Izolacija od papira se podvezuje pomoću tankog kORca koji je impregnisan sa voskom. Prilikom dovodenja žita na šitjkc, polaganje žila se vrši sa odgovarajućom rezervom, tako da se posle lemljenja može formirati luk sa ispupčenjem na gore. Takode, potrebno je jezgro kabla na dužini odvajanja kablovskih žila podvezati dva puta kod uvodenja u kablovske glave do 5Ox2, a tri puta kod uvodenja u kablovske glave veće od 5Ox2.Podvezivanje se vrši pomoću odgovarajuće trake. Lemljenje žita na šiljcima spojnica kablovske glave se vrši pomoću žice od kalajne legure.Pri lemljenju zagreva se jedna strana šiljka. a sa suprotne strane se dodiruje sa žkom za lemljcnje. Kalaj ne sme da obrazuje kuglicu na šiljku, već treba da ravnomerno pokrije namotaj neizolovanog provodnika. Posle lemljenja svih žita, potrebno je odstraniti zaostale komade provodnika i otpatke kalaja. 3.2.5. Nakon lemljenja olovnog omotača kabla za uvodnu cev i kablovskih žila za šiljke spojnica, vrši se na1ivanje donjeg dela kućišta kablovske glave sa žutom masom za punjenje. Radna temperatura za žutu kablovsku masu je 135°C. Istovremeno sa hladenjem kabla, potrebno je da se kablovska masa pažljivodolivatako dugo svedok nivo mase ne prestane da opada i dok se ne napuni donji deo kućišta kablovske glave. Da bi zaptivenost kraja kabla bila što bolja, potrebno je prilikom nalivanja kablovske mase pažljivo zagrcvati sa lampomza lemljenje uvodnu cev i deo kabla ispod cevi. Na taj način kablovska masa može da ude u kabl do 30 cm ispod uvodne cevi. Kada se. kablovska mas(J ohladi kućište kablovskc glave se zatvara sa poklopcem. Glave sa 1imenim. kućištem se ne nalivaju žutom kablo~kom masom već se vrši samo impregnisanje kablovskih žila i to tako što se zagrejana masa. nalije preko kablovske forme smeštene u kućištu. Posle 5 minuta 141
m
----
, 1 !
kablovska masa.se vrata natrag u sud, ivice glave se očiste od mase, a krajevi papirne izolacije se preklope. Po~lopac glave se lemi ~ k~i~t~m glave. Ako postavljeni poklopac ne nalcze dobro, treba ga skmutI I IVice ispraviti. 3.2.6. Nakon zavr~enih radova na montaži, kahlovske glave se . pričvr~ćuju pomoću odgovarajućih zavrtnjeva na metalne ~ine u kablovskim razdclnicima ili na posebne nosa če u izvodnom ormanu. 3.3. Uvodenje pretplatničkih polietilena.
kablova sa izolacijom. i omotačem
od
3.3.1. Radi uvođenja ,kablova sa izolacijom i omotačem od polietilena kablovske glave mogu biti snabdevene sa uvodnom cevi ili Pg uvodnicom. 3.3.2. Kod uvođenja pretplatničkog kabla sa izolacijom i omotačcm od polietilena u k~blo~ku glavu od poliester~ sa I!vod~i~om, potrebno je sa kraja kabla skinuti omotač na odgovarajućoj duzim tako da se posle lemljenja žila na šiljke spojnica kablovske glave, omo~ač zav~ava na Istom nivou sa gornjom ivicom prostora za zalivanje u kućlš~u ~ablovske gl~ve. Kablovske glave sa uvodnicom su snabdevene sa zaptIvmm prstenovlma različite veličine. Prilikom uvođenja kabla u kablovsku glavu upotrebljava se zaptivni prsten čiji unutrašnji prečnik odgovara spoljašnjem prečniku kabla. Posle skidanja omotača kabla na odgovarajućoj dužini, kabl se uvodi u kućište kablovske glave kroz uvodnicu. Priključivanje žila izolovanih polietilenom na šiljke spojnica kablovske glave S6 v~i lemljenjem. Sa kraja svakog provodnika se.odstrani izolacija i neizolovani provodnik se obavije dva puta oko zareza na šiljku, ili se provuče odozgo kroz UŠicu šiljka. Razbrajanje i lemljenje provodnika se v~i kao kod kablova sa papirnom izolacijom. 3.3.3. Uvođenje pretplatničkih kablova sa izolacijom i omotačem od polietilena u kablovske glave sa uvodnom cevi može se vršiti na dva načina: pomoću izolacionih cevi od ozračenog polietilena (oznaka namene SCfL 45/15-150, tačka C.3.4.4.) ili pomoću lepljivih traka od polietilena. 3.3.4. Kod uvođenja kabla sa po)fCtilenskim omotačcm u kablovsku glavu sa uvodnom cevi pomoću izo\acione cevi od ozračenog polietilena _potrebno je najpre očistiti omotač kabla i uvodnu cev od eventualnih prljavština i masnota i kratko zagrejati sa oko 6Q°C, a zatim postaviti na kabl ovu cev. Nakon odstranjivanja omotača kabla na potrebnoj dužini i uvođenja kraja kabla u kućište kablovske glave, cev od ozračenog polietilena se postavi tako da jednim delom na leže na uvodnu cev, a drugim krajem na omotač kabla. Zatim se v~i pažljivo zagrevanje izolacione cevi.
142
••
_
••
._
••
_.~
__
•
_
) Razbrajanje i lemljenje provodnika se vrši na način dat u tački 3.3.2, ovog poglavlja. 3.3.5. Umesto spoj nice od ozračenog polietilena može se upotrebiti lepljiva traka od polietilena kojom se obezbeđuje zaptivenost između uvodne cevi kablovske glave i omotača kabla. ova traka takode služi i za obezbeđenje mehaničkog rasterećenja kabla uvedenog u kablovsku glavu. Prilikom uvođenja kabla sa polietilenskim omotačem u kablovsku glavu sa uvodnom cevi potrebno je prvo skinuti polietilenski omotač na odgovar~ju.ćoj d~žini tako da posle priključenja žila kabla na šiljke spojnica, pohetIlenskl omotač se završava na istom nivou sa gornjom ivicom prostora za zalivanje kućišta kablovske glave. Posle uvođenja kraja kabla u kućište kablovske glave, oko omotača kabla obavije se Icpljiva traka od polictilena na dva mcsta. Gornji namotaj služi za mehaničko rasterećenje kraja kabla.Traka se toliko namota, da posle p~vlačenja kabla od unutrašnjosti kućišta ka uvodnoj cevi, gornji namotaj trake tesno naleže na unutrašnje zidove uvodne cevi. Od uvodne cevi ka unutrašnjosti kućišta, gornji namotaj mora da bude konusno ojačan. Zaptivenost između polietilenskog omotača kabla i uvodne cevi se ostvaruje pomoću donjeg namotaja od lepljive trake od polietilena. 1faka se namotava sa dobrim preklapanjem najmanje tri puta OkĐ uvodne cevi, pri čemu zadnji sloj trake je namotan od kabla ka uvodnoj cevi. U slučaju kad donji namotaj trake ne na leže tesno na unutrašnju površinu uvodne cevi posle dovođenja kabla u krajnji položaj, potrebno je postaviti prsten za izjednačavanje. Ovaj prsten se postavlja na kabl pre uvođenja kabla u kućište kablovske glave, a po dovođenju kabla u definitivan položaj, prsten treb;:t tesno da naleže na donji namotaj i unutrašnju površinu uvodne cevi. Razbrajanje i lemljenje provodnika se v~i ovog poglavlja.
na način dat u tački 3.3.2.
Kod uvođenja pretplatničkih kablova u kablovske glave potrebno je p~dužno postavljenu metalnu traku spojiti pravodnom vezom sa priključnicom za uzemljenje. 3.3.6. Nakon ovih radova vrši se zalivanje donjeg dela kućišta kablovske glave od poliestera. Ovo se izvodi pomoću dvokomponemnih nalivajućih smola i samo onih kablova kod kojih postoji mogućnost podužnog širenja vode .. 3.3.7. ~osle u~ćivanja poklopca kablovska glava se postavlja na svoje mesto bilo u kablovskom razdelniku ili uvodnom ormanu. 143
---
) 3.3.8. Završavanje punjenih pretpl.a.t~ičkih kabl<~va .mož~ da s~ vrši! letvicama kapaciteta lOx2 i 2Ox2. sa ~I~jctma za lemlj.e~je na JednoJ str~m i vijcima na drugom kraju. U razdelmcIn~a se .postavljaJ.u u~lavnom letvlce 2Ox2 slika F.5. Montaža se vrši na sledećI naČIn. Sa punjemh kablova treba skin~li polielilenski omolač i poduž~u.metal~u t.raku u.dužini koj~ se odmeri prema položaju i razmaku letvica. L:~ljenje zemljov
... ,.
~
I
.. j
I
.LI
~ ..I
:
I
.
I
iI
t
!
Ii
. I
ii i ii : i Ii
I
!
II .
I. I i
I
J
o'
I
i i
. ! li
I
i
'11 . II
I
!I
•
e·
I t
.
•
I i
I o.
I
I
I I
I
I
-- ..•.-----------
..
) 4.2. Slojeći kablovski razdelnik se montira na hetonsko postolje. koje može biti sastavljeno od montažnih elemenata ili direktno izliveno na licu mesla. Minimalna visina betonskog poslolja od lrOloara je 50 cm. Betonsko poslolje se postavlja na slobodnom prosLOru (trotoar. travnjak) u blizini kablovskog okna. Izmedu kablovskih okana i hetonskih postolja se postavljaju kanalizacio ne cevi, koje se normalno koriste za gradenje kablovske kanalizacije. Montaža razdelnika se vrši prema uputstvu isporučioca. 4.3. Zidni razdclnici se postavljaju u zid ili na zid sa unutrašnje ili spoljašnje strane zgrade na visini oko 80 cm od poda odnosno okolnog terena zgrade. Kutija razdelnika za u zid izraduje se sa jednostrukim zidovima. a za na zid sa dvostrukim zidovima. Od kablovskog okna do zida postavljaju se kanalizacione cevi koje se koriste za građenje kablovske kanalizacije. Kablovi se polažu u zid ili na zidu. Vidljive kablove treba zaštititi odgovarajućim cevi ma. polucevima ili profilisanim gvoždem sve do ul37..3u kanalizacionu cev. Na isti način se postavljaju i unutrašnji razdelnici. 4.4. Raspored kablovskih glava u razdelniku kao i montaŽDu šemu odredu je PTT organizacija. Po pravilu. kablovske glave dolazećeg primarnog kabla Se nalaze u sredini. dok se kablovske glave distributivnih kablova nalaze sa leve i desne strane. Razbrajanje kablovskih glava distributivnih kablova se vrši počev od gornjeg levog ugla, pa ispod nje. zatim se prelazi u gornji desni ugao itd. Rasporedu kablovskih glava treba da odgovaraju i raspored uvodenja primarnih i distributivnih kablova i da primarni kabl bude u sredini. Kablovske glave horizontalnog lipa dolazećeg glavnog kabla se postavljaju u sredini donjeg dela razdelnika. Kablovske glave distributivnih kablova se nalaze iznad kablovskih glava glavnog kabla i njihovo razbrajanje se vrši poćev od gornjeg levog ugla. 4.5. Kablovi se provlače kroz kanalizacione cevi, zatim kroz otvore na dnu razdelnika se dovode do kablovskih glava. Uvodenje kablova u kablovske glave se vrši prema tački F.3. Nakon toga glave se uČVTstena šine kablovskog razdelnika. a rezerva kabla se povuče prema oknu. Da bi se sprećilo prodiranje vlažnog vazduha iz okna u šupljinu razdelnika. najpre se izolirajućom trakom obavije kabl na mestu prolaza kroz leV
SL. F.SLETVICE ZA ZAVRŠAVANJE PUNJENIH KABLOVA
145 .144
·) Na slici F.6. je prikazano grananje primarnog kabla pomocu izradenog završnog nastavka. 4.7. U kablovskim razdelnicima izradenim od lima moraju se metalni omotači medusobno prespojili. a na jednu od šina čvrsto vezati zemljovodnim uželom. U kablovske razdelnike od poliestera treba, po pravilu, ugradivati kablovske glave od poliestera. U ovom slučaju nema potrebe u prespajanju metalnih omotača, potlo su svi metalni omotači kao i podužna traka kablova sa polietilenskim omotačem preko zavrtnjeva za uzemljenje spojeni na odgovarajuću metalnu šinu. Uzemljenje razdelnika se vrši prema poglavlju H. 4.8. Ranžiranje' se obavlja instalacionim žicama 2xO,6 mm. 4.9. Nakon završene monlaže u razdelniku na posebnom mestu treba ostaviti šematski raspored kablovskih glaV'clu ormanu kablovskog razdelnika kao i tabelu primarnog i sekundarnog kabla.
TI
Izv~ni kab~o~i .mogu biti kablovi sa mctalnim omOlačem i punjeni kablovl sa.~IOjeVlUm ~Olačcm od polietilena. Ukoliko je distributivni kabl n3:k~jl se naslavl~a.lzvodni kabl, punjeni kabl sa slojevi tim omotačcm o~ P?he~lIe~a, onda I lZV~ni kabl treba da b!lde iste vrste. Ukoliko je ~stnbuUvOl kabl ~ metalOlm omotačem onda lzvodni kabl može da bude Ih .kabl sa melalOlm omotačcm ili punjeni kabl sa slojevitim polietilensklm omotačcm. 5.2. Uvodenje kablova sa metalnim omotačcm u kablovske glave sa metalnim kućBtem vrši se na isti način kao i uvodenje ovih kablova u ~ablovske glave.bc~ osiguranja za unutra~nju montažu. Pripremanje krajeva kabla,lemljenje omotača sa uvodnom cevi, način razbrajanja elemenata i redosled priključivanja provo<.lnika i lemljenje na šiljke spojnica se vrši prema tački F.3.2. Prostor gde su smcšteni šiljci i zalemljeni provodnici se zaliva sa žutom kablovskom masom. Radi popune celog prostora kablovska glava se postavlja u horizonlalni položaj. Kada se kablovska masa ohladi kućište kablovske glave se zatvara sa poklopcem. ~di olakšanja radova kabl se uvede u glavu na zemljištu, pa se onda zajedno sa glavom podigne i pričvrsti za stub (ili zid). 5.3. Kod kablovskih glava od poliestera dolazni prelplatnički kabl uvodi se u kablovs~u glavu kroz uvodnu cev za lemljenje ili kroz Pg uvodnicu. K~d uvodenja kablova sa uvodnom cevi postupak je isti kao i kod kablovskih glava sa metalnim kućištem. Kod uvodenja sa Pg uvodnicom radi la~eg prila.godavanja. na' omotač do laznog kabla sa. kablovskom glavom se Is.poru~uj~ dva zap~a prstena, !~ko da ~e pr! uvodenju kabla odabere onaj zaptlvnl prsten Čijije unutrašnjl prcčOlk najbliži spolj~njein prečniku .ka~I~. Ovaj način uvodenja se koristi kod kablova sa polieti1enskim slojeVlum omotačem. U~ol~ko se uvode. ka bIovi sa termoplastičnom izolacijom žiIa koji nisu punjeOl, potrebno je donji deo kućišta glave napuniti sa nalivajućom masom. ~.4. Na do~joj. strani.kućBta pored uvodne cevi ili Pg uvodnice nalaze se I odgovarajućl otvon za razvodne instalacione kablove. . Kod ~va.sa metalnim kućištem mogu da se uvode samo jedno pančOl kabloVlI pn če~u gumeni zaptivač tes~o obuhvata omotač izvodnog kabla. Gla~e od ~hestera pored ~tvora ~ jednoparične kablove imaju i otvo~ ~ VIšepančne kablove. Ovl otvon su zatvoreni a otvaranje se mi pro~l)anjem upresovane opne odozgo. Oštre ivice se otklanjaju nožem ili turpljom .. Iznad ploče sa olvorima nalazi se i obujmica koja onemoguĆ3va izvlačenje kablova iz glave.
.5.?
SL. F.6GRANANJE PRIMARNOG KABLA POMOCU ZAVRŠNOG NASTAVKA
5. Uv04enje kablova u kablovske glave za spoljnu montafu
5.1. Kablovske glave za spoljnu montažu služe za izradu spoljnih kućoih izvoda. Izrada izvoda se vrši prema Uputstvu o gradenju razvodnih mreža. 146
1-17
.~
,
) Provodnici instalacionih i razvodnih kablova se pričvršćuju na priključnoj ploči pomoću vijaka .......• Mctalni omotač kablova sa papirnom IzolacIJ~!1'. Ih po~u~n~ I!letalnu zašlitu ispod polietilenskog omot~ča .lrcb~ SPOJiti sa pnkIJul:mco~ za uzemljcnjc koja se spaja sa uzcmlJcnJcm l.zvC?dnog~tu~a. Kabl k~JI se polažc na izvodni stub pričvrsti sc najpre o~lčmm.o~uJmlcavma, a za~l.m se protiv mchaničkih povreda osigura ugaoOlm zašll~m gvo~d~m duz~ne 2 m iznad zemlje. Na isti način se osigurava k~bl kOJIIZzemlje Ide u ztd: 5.6. Na sličan ili isti način uvode se kablovl u kablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima.
G. ELEKTRIČNO
OSIGURANJE TELEFONSKIH MESNIM MREŽAMA
VODOVA U
1. Opšte 1.1. U cilju zaštite telefonskih postrojenja, ~soblj~ i korisnik~ telefo.nskih usluga od štetnog dejstva opasnh na~n~ I str~J~ tele~onskl.vodovl u mesnim mrežama se osiguravaju naponsklm 1 struJOIm oSlguraČlma. Pored minimalnih zaštitnih mera odredenih ovim uputstvom, na telefonske vodove u mesnim mrežama moraju se primeniti i 1:3štitne mere koje su odredene tehničkim propisima ~ zaštitu !el~fon~kih vodova ~d električnih vodova, elektroenergetskih postrojenja I atmosfer~kih pf3Žnjenja kao i druge zaštitne mere koje zahteva odnosno TI postroJenjeDa bi Z3Štitne mere bile efikasne, telefonski vod ovi moraju biti uzemIjeni prema poglavlju H. ovog uputstva. 1.2. električno osiguranje telefonskih vod ova prema ovom uputstvu mogu se upotrebiti sledeći osigurači: - grubi naponski osigurači 1500 'v, - grubi strujni osigurači 3 A; - fini naponski vakuum osigurači 230 v. ..... , 1.3. Zaštitni uredaji u koje se pos!av!jaju napo~skl I st~u)m oSI~ura:l moraju biti izra~eni prema odgO~Jućlm.~ehOlčklm .proplsl~a Zajedmce jugoslovenskih PIT Kao zaštJtm uredaJI upotrebljavaju se. - rastavne letvice sa osiguračima, - pretplatnički osigurački slogovi 1x2, _ grupni osigurački slogovi 2x2, 5x2 i 10x2, .. _ kablovske glave sa osiguračima 100 i 200 .... Postavljanje zaštitnih uredaja vrši se prema ovom. uputst,:u I drugim odgovarajućim tehničkim propisima iz oblasti gradenJa m~mh ~re~. 1.4. Odredbe iz prethodne tačke 1.2. i 1.3. !!~ se pnmenJ1va.u ~a telefonske vodove za mesne mreže koje su raDIje IZrade ne sa zaštJtmm uredajima u vidu 25':'delnog sloga sa naponskim i strujnim osiguračima i drugim tipovima osiguraČ3 i zaštitnih uredaja ..
za
2. Električno osiguranje pretplatničkih vodova 2.1. Način clektričnog osiguranja prctplatničkog voda zavisi od načina ostvarenja voda. U praksi se, najčešće. sus reću sledcća tri načina: a) pretplatnički vod izmedu telefonske l:entrale i pretplatnika je podzemni kablovski vod; b) pretplatnički vod izmedu telefonske centrale i spoljnjeg izvoda je podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretplatnika je vazdušni vod sa golim provodnicima; . v) pretplatnički vod izmedu telefonske centrale i spoljnjeg izvoda je podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretplatnika je nadzemni kablovski vod. Pored navedenih načina, pretplatnički vod može u posebnim sluČ3jevima, da bude ostvaren kombinacijom podzemnih i nadzemnih deonica različitih od navedenih. U tač. 2.2. do 2.5. dati su načini električnog osiguranja pretplatničkih vodova u zavisnosti od načina ostvarenja voda. 2.2. Električno osiguranje pretplatničkog voda se ne vrši ako je pretplatnWki vod izmedu telefonske centrale i pretplatnika podzemni kablovski vod. 2.3. Ako je pretplatnički vod izm~du telefonske centrale i spoljnjeg izvoda-podzemni kablovski vod, a izmedu spoljnjeg izvoda i pretpJatnika vazdušni vod sa golim provodnicima, u telefonskoj centrali se ne vrši električno osiguranje pretplatničkog voda, a na spoljnjem izvodu i kod pretplatnika se postavljaju: - grubi naponski osigurači 1500 'v, - grubi strujni osigurači 3 A, - fini naponski vakuum osigurači 230 V. Strujni osigurači se postavljaju u provodnike voda, a naponski osigurači iZl!ledu provodnika voda i zemlje. Sema clektričnog osiguranja prctplatničkog voda je data na sl. G.I.
X'
148
nLEFCJ-ISKA
t ----
CE NTRAI.A
SPOLJNI
o-
fZ\OO
PRETPlATNIY.
JA
)JQV.
-----
PodZtmni
---
V'1ldli~r.j
kablov~ki vod ~
vud
901im prov..rdnicima
SL G.I. OSIGURANJE
PRETPLATNICKlH
VODOVA
149
__---------~--IIII!I~•..---~----------~
Kada je na mestu približavanja i uk~tanja telefo~kog voda sa ele,~'~. a ona do 1000 V j.edan od vodova Izolovan, tada mje trIcmm vodom n p " ' potrebno vršiti električno osiguranje telcfonskog voda strujmm oSlguračima.. ", 2.4, Ako je pretplatnički vod izmedu tclef
.v)
"~
J
.i
J. Elektri~no
osiguranje spojnih vodovu
3.1. Spojni vodovi izmedu telefonskih centrala u mesnoj mreži su, po pravilu, podzemni vodovi i za njih nije potrebno električno osiguranje. U posebnim sluČ3jcvima, kada su spojni vodovi ostvareni kao nadzemni vodovi, električno osiguranje će se vršiti na način propisan u tač. 2. ovog uputstva ..
H, UZEMUENJE MREŽAMA
TELEFONSKIH
VODOVA
U
MESNIM
1. Uzemljcnjc,tclefons«ih vodova u mesnim mrc7.amase izvodi prema Uputstvu o izradi uzemljenja u tcletonskim kablovskim mrežama. I. ZAŠTITA KABLOVA MESNIH MREŽA OD KOROZIJE 1. Vrste korozije
1.1.Vek trajanja kabla u toku eksploatacije je u neposrednoj zavisnosti od izdržljivosti metalnog om6taČ3i njegovoj otpornosti prema hemijskim ili elektrohemijskim procesima, koji se zbivaju na površini omotača u dodiru sa sredinom ~oja ga okružuje. Hemijsko ili elektrohemijsko dejstvo spoljnjih sredina na površinu metala izaziva razaranje metala, koje se naziva korozijom. 1.2.U toku eksploatacije kablova i kablovskih postrojenja razlikujemo sledeće vrste korozije: - hemijska, koja nastaje usled neposrednog dejstva spoljne agresivne sredine na metalni omotač kabla i nije praćena elcktričnom strujom, - elektrohemijska, koja se odvija bez ili uz prisustvo stranog izvora struje i deli na ncelektrolitičku i elektrolitičku. Ncelektrolitička elektrohemijska korozija karakteriše se time da su anodne i katodne zone u takvoj neposrednoj blizini da su korozionc struje nemerljive. Uobičajeni primeri ove korozije su neposredni dodir različitih metala, različite nehomogenosti, jedinjenja i oksidi na površini olova i sl.Elektrolitička elektrohemijska korozija ima razdvojene anodne i katodne zone. Uzroci elektrpJitičke korozije su: galvanski elementi obrazovani različitim materijalima u prisustvu elektrolita, korozioni elementi obrazovani istim materijalima, ali različiti elektrolit i elektrolitički elementi sa spoljnim strujnim izvori· ma pri čemu se javljaju lutajuće struje, - "Y" korozija vezana za raspadanje duž granica kristala. Nastaje usled dejstva mnogobrojnih uzroka koji nisu utvrdeni. Pripada elektrohemijskoj koroziji. - medukristalna, nastaje usled dužeg izlaganja kablova sa metalnim omotačcm dejstvu vibracija. Najčclćc se ~tećuju kablovi položeni po mQStovimai duž železničkih pruga.
lS1 150
• ~" , 't 'tno dejstvo clcktwhcmijI -; Za kahlovc mesnih mrcza nar,Ol:.I,LO JCs ,c ,.,. 'I i O 'avc •. , , ", ,I osl10 dC 'stvo lutaJuclh struja. Osnovm raz oz P J n O J skc kOf(W,IJc. u .' lutaju~ih :~ruja su sl~U.C~t:, ~d osmcrnc strujc kada je jedan od p()gon~kih - cl cktm:na postroJcnp JC. n ' ' ''' vozila sa Pogonom na Jed. d 'k ' emljen potpuno I1I uCItmiCno ( . provo m a uz, ' .. 't 'cnja za napajanje, postrojenja za prOlznosmcrnu struJu t nJlhov~ ,pos ~ti za varcnjc pomoću jednosmerne struvodnju jednosmerne struJ!;;,al' '.1
je ~ l~ jamni položaj i:zv?ra lut~juĆi~, struja i kablova. _ stanje izolovanosti šma od ze,mlJc... , , _ veličina specifične otpornosti zcmlJl~l,l, .' _ štctan uticaj l.aštićenih podzcmmh postrojenja
na susedne
ne-
..
(
zašticen:, "',' '('h t 'a s kojim scsusrećemo kodekspl0.ataclJe Glavm uzrocmcllutaJ~cl ~ rUJ "a i električni tramvaj. mesnih mr~ža su žel~z~o~d~lr~r~ ostvaruje se odgovaraju~!~ 1.4. Zaštlta omotaca " ' direktno T kontakta između omotaca I izborom trase ~abl.a, spre~v~nJem k ~o'im se metalni omOlač od agresivne sred me I elektr l cmm pO~t~)~ Kat~dna zaštita se primenjuje d de retvara u katodu ( kato na . , . :< ' ano, P "em od olova olovnih legura Ih ce l 1k a. t na kablovima sa orno ac , 2. Izbor trase kabla
.. ,' ,.' b ' vati močvarna zcmlJlsta. Jako vlazne 1 2.1. Pri izboru t.rase tr~a I~ ~;: ~esto sliva nja otp:ldnih voda, fabrike agre~ivn~ tcrene, mdustnJ~ke z'add'u zemlju škodljivim sastojcima. ~reba i poIJopnvredna,d~b:a kOja za~. J .. 'ml 'išta slabe otpornosti poimati u vidu da bhzma vodemh to kova I zc J ..
spešuju koroziju. d' d ljcna od postrojenja clektrovuče i svih 2.2. 1fasa kabla ~re~a a J~ u. atreba težiti takvom položaju kabla da drugih izvora lU,t.aJućlhstruja ~ma elektrolitu bude što manji. pozitivni po~en~IJ~1 omota~61~' tramvajske šine i paralelno položenog 2.3. RastoJa~Je Između naj IZ~ balo da bude manje od 2 m. Ukoliko kabla sa olovmm .omotačem n: bi ~ežatiovo rastojanje može biti smanj~se navedena udalJeno~t ne ~oz~ ~t r'h mera 1feba izbegavati i ukrštanJe no do 1 m uz preduzimanje za tI ,m .. 'to'an'e između šine i kabla ne kabla sa tramvajs~im šinama. Vertlkal~o r~:št~n'~ sa obe strane od trambi smelo bit~ man)e od .0,8 m. p~?ru~anja klblovi se polažu u zaštitne vajskih šina IznOSI2 m I u podru JUu cevi. k bI . najbliže šine železničke pruge 2.4. Horizontalna ud~ljenost tr~se. a ~ ~O m Ovo rastojanje se odnosi sa jednosmernom strujom treba a tzn?S~ja koji se nalaze iznad zemlje i i na podzem~e met~l!le d~l~e p~t~J eaja~je jednosmernom strujom. spojenih sa šmama Ih ure aJlma p
152
Ovo rastojanjc može biti smanjeno do I m ako sc primene zaštitne mere . VCrlikalna udaljcnost izmedu šina i kahla iznosi I m. a ugao ukrštanja iznosi 75-900. Područje ukrštanja sa svakeslranešin:1 iznosi min. 5 m. i u tom području kablovi se polažu u zaštitne cevi. 3. Zaštiht k~tblo"a izolovanjem 3.1. ZašLita od korozije je 7..aštila mClalnog omotača kabla od štclnog dclovanja srcdinc u koju je postavljen. Zaštita tclckomunikacionih kablova može hiti: - od korozijc, - od mchaničkih oštećcnja i korozije. Zaštita od korozije se vrši i"ključivo termoplastičnim ekslrudovanim omolačem od polivinilhlorida (PVC) ili polictilcna (PE). Iznad aluminijumskih i čcličnih omolaČ3 bez obzira na vrstu zaštite, mora se poslaviLi sloj plastične mase i ekstrudovani omOlač od polielilena. Zaštita od mehaničkih oštećcnja i korozije vrši se pomoću čcličnih Lraka ili žica, unutrašnjeg i spoljašnjeg Z3Šlilnog sloja. . Unutrašnji i spoljašnji slojevi, uglavnom predslavljaju zaštilu od kOfOzije i izvode se gustim kompaund masama, višeslojnim impregnisanim lrakama, termoplasličnim trakama i ekslrudovanim PE i PVCOmOlal"Cm. Prema stepenu zaštite koju ovi sloja; pružaju metalnom omotaču 0\'3 zaštita se deli na normalnu, ojačanu i specijalnu. Izbor zašlite odrcduje se na osnovu ispitivanja agresivnosti zemljišla i dejslvu c!ektrolitičke korozije. Kablovi sa polielilcnskim slojcvitim omotačem nisu podložni koroziji. 3.2. Pri transportu i polaganju kablova naročita pažnja se mora obratili da se neoštete i'..aštitni slojevi. Ukoliko dode do oštećenjčt potrebno je obložili 7.aštitne slojeve pomocu odgovarajućih imprcgnis:mih ili termoplastičnih traka kao i izolacionim ccvima od ozračenog polictilena. Ovakvom zaštitom treba obuhvati li nastavke. glave i razdelnike na kablovima zaštićenim od korozije. Anlikorozivni omotač mora bili duž L-clezone uticaja lutajućih slruja, u suprotnom efekal zašlite je slab. Na mesLima gde se ukršlaju kablovi iz ugroženih područja i područja koja nisu pod uticajem IUlajućih slruja, potrebno je kablove medusobno izolovaLi, ili prespojili omolače radi primenjene kaLodne zašLile. 3.3. Ulazak lutajućih struja u omOlač podzemnih i uvlačnih kablm'3 može se smanjiti prekidanjem njegove podužne cleklrične kontinualnosli u brižljivo odabranim tačkama. Prekidanje se izvodi pomocu iwlacionih spojnica u zonama gde lutajuće slruje leže da uđu u omotač kabla. To su: - deonice kabla položenog pored izvora lutajućih struja. lzolacione spojnice treba postaviti sa obe slrane izvora, 153
I q i
l I
_ deonice u kojima kabl prolazi ispod šina elektrovuče. Izolacione spojnice se postavljaju sa obe strane mesta ukrštanja, _ deonice gde se kablovi odgranjavaju i upućuju paralelno sa trasom cIcktrovučc . Ukupan bro.i izolacionih spojnica u pnncipu, treba ograničiti da bi se u dovoljnoj meri sačuvala uloga omotača kao i'.aštitnog ekrana od induktivnog uticaja. Pri paralelnom polaganju više kablova u jednom pravcu izolacionc spoj nice treba pOSlavili na svim kahlovima. a njihove metalne omotačc pre i posle spoj nice prespojiti. 3.4. Zaštita od korozije se ostvaruje i polaganjem kablova u cevovode od nepfOvodnog materijala. Za zaštitu od kOfOzijc upotrebljavaju sc ccvi standardnih dimenzija od PVC, polietilena, kao i betonske i azbestnocementne cevi prema7..ane sa unutrašnje i spoljašnje strane sredstvima na bazi bilumena. Načini spajanja cevi moraju biti takvi da ne propuštaju vodu. Treba izbegavati gradenje kablovskih kanalizacija sa ugibom gde postoji mogućnost zadO..avanja vode usled kondenzacije i drugih uslova . Na kablovima sa olovnim omotačima uvučenim u PVC cevi često se javljaju oštećenja usled dejstva elektrohemijskc korozije i to na mestima gde kanalizacija odslupa od pravolinijskog toka polaganja i pravi ulegnuća u kojima se zadr}.ava voda ili kanalizacijama izradenim u zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda. Zaštita ovih kablova postiže se postavljanjem iznad olovnog omotača posebne zaštitc u vidu ekstrudovanog plašta od po1ietilena. Isto takq,·poscbnu pažnju trcba posvetiti kvalitetu izrade kablovskih kana1i7..acijau skladu sa važećim propisima. 3.5. Pored ovog, jedna od zaštitnih mera od korozije sastoji se u polaganju kablova u sloju peska, koji se stavlja iznad i ispod kabla. Ova 7.aštita se primenjuje u mesnim mrei.ama gde je teren prenatrpan ostacima gradevinskih materijala, kao i u agresivnim zemljištima. 4. Kutodna zaštita 4.1. Katodna zaštita se sastoji u dovodenju negativnog potencijala na omotač kabla koji treba da i'J.lštitimo od dejstva lutajućih struja u odnosu na potencijal koji vlada na omolaču kada nema uticaja lutajućih struja. Svodenje ovog potencijala na vrednost koja zavisi od posmatranog metala korozija se može potpuno sprečiti. Najmanje (zaštitne) vrednosti negativnog potcncijala prema potencijama u odnosu na clcktrodu CU/CUS04 su sledeće: - kabl sa olovnim omotačem u kana1izaciji (Pb-Cu/Cu S04)-0,60 V _ armiral!j kabl sa čc1ičnom armaturom i olovnim omotačem (PblFe-CU/CUS04 )-0,85 V
154
. ~.2. ~t~dm~ ~.ašt.ita u me~nim mrei.ama se ostvaruje električnom drenazom Ih spolj.~!m Izv(~rom jednosmerne struje. Izbor vrste zaštite se vrši na osnovu vc.hcma kOje karakterišu opasnost od korozijc i to: gustine odv~)dne ~uJe sa ~)mot~lča k'lbla. pOlcndjal omotača u odnosu na clcktroht, vclU':lOastruJc kOJa tcčc kroz omOlač kabla. .4.~. ~I~t~ič~a drcna7.3. se ostvaru)~ direk~ni~ pove7jvanjem omotača k.lhl.1 S(ISIO~n1.l. povratDlm vodom Ih negallvOlm polom mreže elektrovuče. pr:~o Iz~)~ova~.og metalnog provodnika male otpornosti, slika 1.1. Ovaj n~m 1.astl!COIjCpouzdan, pošto jc tcško obczbediti stalni ncgativni poten.~IJa.1 ~a ~mama, z~g izmene optercćenja izmcdu podstanica, ili zbo~ 1~ljllcc~Ja. k-varova IhJ. U tom slučaju dolazi od pove(-anja uticaja lutajuclh struja. . U ~akvim slu.~jcvima u.spojni ~od drenaže treba uključiti ispravljač ili kon~aktor (k~jlm upravlja pol.mzovano rele), koji obezbeduju protok struje sam.o u jedno~ smcru, od kabla ka !:inama, slika 1.2. Drenažni spoj ~c poslavlja na me~tlm.~ gde se kolosck i kabl ukrštaju iIi gde su naj bliži jcdan. drugom. Ovaj nač," 7..•lštitc se zove polarizovana clektrična drenaža. . DejSlV~ dr~nažne ~štitc. se može pojaČ3ti ako se u drcnažni spoj uključi lzm~du šm.a I kabla Izvod jcdn~smern~ struje, čiji se pozitivni pol vezuje za šme, ~hka 1.3'.. Ova~av n~čm zwHlte se upotrcbljava ako negativnc vr<:,dnosll p~tencljala šma DISUdovoljne za ~titu kabla pomOĆu drenaznog spoja.
r- -_"'1-.
1--"
I.
2~
I
I
, /
.•.
,~
--
'"
-,
-
-.
_.
3
-I
-~
-.--
_.
L
,.
---.-
SL LI PRlNCIPDELNA ŠEMA DlREt..INE EJ...EIURICNE DRENAŽE t š KABL 2 š OSIGURAČ. ~ š ODVODNIK
155
,.
I'; ""\BI. !. ,\NODA. SL I.! POI..t\RIZO\~\.."'\ 1š K.. \BL!' ISI'R,.WU,\Č
ELEKfRJCxA I>RE.~AZA . (KONTA"1OR)..\' OSIGURAC
4A. Katodna zaštita sa spoljnim izvorom jednosmerne struje se koristi u sluČ3jcvima kada mere za odvodenjc lutajućih struja pomoću električne dren3Žc nisu dovoljne. Spoljni izvod jednosmernc struje (ispravljač) vezuje se pozitivnim polom za pomoc-nu anodu a negativnim za kabl, slika lA. tako da kabl celom svojom dujinom ima ulogu katode. za pomoćnu anodu se čcsto koristi otpadni metal male otpornosti prema zemlji i dovoljne masc koja će trajati više godina. U odrcUcnim uslovima mogu se koristiti i drugi materijali za anodc.
--------I
-----,
I
I
1
~
SL I. I ""\TODN,\ 7••.\~-nTt\ Š Sn{UJNI OSIGlJRt\C".1 š Nt\I'ONSKI OSIGlJR,.\C
Isprdvljač, kabl i anoda se povezuju spojnim provodnikom male pravod!jivosti. Ako su položeni u zemlju ili kroz kanalizaciju, izoluju se polie11lenom, PVC ili sličnim plastičnim materijalom. 4.5. Nakon izvrSenog postavljanja kalodne zaštite mora se isključiti m~gućnost.~lCtnog dejstva lutajućih struja na druge podzemne metalne ob~ckte kOJI s~ nalaze u zoni uticaja lutajućih struja. Stepen štetnog dejstva od red uJe se na osnovu rezultata merenja koja se vrše istovremeno i na kablovima i na drugim metalnim objektima. Uslučaju kada se ne može izbcći štctan ulicaj zaštite, projektom se predvida njihova zajednička zaštila ili preduzimanje drugih mera za isključivanje štctnog uticaja. Radovi na zašli ti od korozijc se obavljaju u saglasnosti i sporazumu sa vlasnicima drugih podzemnih objekata. K. PROVERA KVALITETA IZGRAĐENIH
I
I
I
f I
I
I
I
______
L
I
--1
I. Opšte odredbe 1.1. Po zav~enoj izgradnji ili rckonstrukciji mesne kablovske mreže ili del~ I}lr<:Ž3.koji prcdstavlj~ ek~momsko-tchničku celinu, a pre početka ~orišćenJa lS!e, treba da se lZV~1 provera kvalitcta izgradenog postrojenja I da se utvrdI: - da li su radovi izvedeni u skladu sa investicionom tehničkom dokumentacijom, -da li izvedeni radovi odgovaraju tehničkim propisima ZajedniceJPTT. čija je primena obavezna pri izvodenju ovak-vih radova, ili u nedostatk~ ovih, odgovarajućim jugoslovenskim standardima, odnosno zahtevima utvrdenim investicionom tehničkom dokumentacijom. 0.
SL I.J POJAĆ,"'iA
E.LEKIRIOIA DRE.'IA:lA 1 š K.-\BL! Š O5IGURAĆ
156
MESNIH MREŽA
I
-
157
1
)
,
1.2. Provera kvaliteta izgradcnih mesnih mreža iI~ dclo~ mr~že sp.rovodi 'ko slručne komisije koju imenuje PTT orgaOlz'lcl.la - IOvCStl1or.. se p rI.: .• ' .. Od' "k~ o~gam· Radu komisije prisustvUJu predstavnicI mvestJto~(1 I 1.'/:1/ac. zacije radi davanja potrehnih podataka .iohavcšten}~l. (~ Izgradnj,l ~bjek,,~: odnosno o izvodcnju radova. Naveden~ pred.st~lVOIClosu. po pr.l~tlu. hce koje je vršilo nadzor nad gr'.I~njel~l obje~ta .1hC~ kOjc r.u.kov()~ ~dcn' jcm. Po potrcbi. radu komlsljc pnsustvUjC I predstavmk projt:ktantske .
o
'.
0'0
organizacije .. ·0 •••. o . o o~ . 1.~. l/',\'ol!ačka organu.aclJa I PTT org.lnlzaclja-In\·cstJtor liuzm su stručnoj komisiji dostaviti na n~spo.l.ag~l~jc:. _ ugovor između PTT organizacIje I Izvodacke orgamzaclje o gradnji oo
••
'o
o"
••
objekta, ... ' . _ investicionu tchničku dokumentacijU sa sVim Izmenama I dopunama na osnovu koje su izvedcni radovi. .. ~ o. _ knjil!c kojc se vodc pri izvodenju rado~a: iz ~ojlh se moze utvrdili tok i način \Zvodenja radova u celini i u pojcd.'.nlm 1~lza~I .... _ dokaze o kvalitctu ugradenog matefJjala (lahnckl atcstl. potvrde o kvalitctu, izveštaj o kvalitetnom prijemu i sl.) •. _ rczultate merenja i ispitivanja vršcnih od strane izvodačke o~gaOlzacije i to: rezultate merenja karakteristika vod~va, rezult~tc ~erenj~ otpora uzemljenja na svim mestima gde se prcdvlda postavljanje zemljo~a, rezultate merenja potencijala omotača kablova u odnos~. n~ ze~lju, ukoliko je projektom predvidena zaštita kabla. od korozlje I gubitak vazduha ukoliko se obavljaju pncumatska mercnj~, ... , . _ tehničku dokumentaciju o izgradenom postrojenj~ ~ Izvrš<:mm ~dovima: tehnička 'dokumentacija mora odgovarati propisima o I.zradl grafičkog popisa mesnih kablovskih TT linija i grafičkog popISa mcsne kablovske kanalizacije, . :< • _ šeme simetriranja i izjednačenja; šeme I raspored ukrstanja. odnosno spajanja elemenata pri izjed~a~enju kab.la.... '_ _ pribavljene dokaze o dubini polaganp k~blova. ka.blovsk~.k?nah~cl je, različitim primenjenim zaštitnim i ?stahm radovima kOJI ce dal~?~ izgradnjom objekta biti skriveni. Ukohko su navedena .d~kumentaCl}~ I dokazi utvrdeni pre tehničkog pregleda. zadalak komlsljc se sastOJI u proveri postojanja dokumentacije. oo':<' • 1.4. Stručna komisija na osnovu datog matenjala.~zvr.sIće pregled ~ denih radova na terenu prema investicionoj tehna~oj d~kum~ntacljl ~ ispitivanje i merenje karakteristika vod ova i upor~dlu.~obljene\TednOStl sa rezultatima mernih protokola izvodačke orgamZ3Cljc. 1.5. Nakon izvršene kontrole kvalitcta izgradcne m<..'Snemreze strucna komisija sačinjava izveštaj koji treba da .sadr2i: _ opšte podatke o vrsti izgradenog objekta, v
L58
,.
- r~7.uoltate kontrolnih merenja i ispitivanja. vršenih od strane komisije, kao I pnmedbe uoč~ne prilikom obilaska i pregleda izgradenog objekta, - bJlne podatke IZ ugovora. sa naznačenj~m izmena. ukoliko su ove nastale tokom izvodcnja radova (sve izmene nastale u toku izvodenja radova. bilo u odnosu na investicionu tehničku dokumentaciju bilo' u odnosu na ugovor. treba da budu overene od ovlašćenog lica it1\:estitnra i izvodačke organizacije odnosno projektantske organiz,;cije). - podatke o kvalitetu ugradenog materij~lIa .. - predlog da se izgradeno postrojenje ili den (og postrojenja može primiti i uključi~i u TI ~r~žu bez primedbi ili sa primedb:ima' koje sc prethodno moraju otklonatl odnosno da se ne mo:i.e primiti i ukljllčiti u TI mrežu jer ne odgovara važećim propisima i odredbama ugovora. 1.6. Izveštaj o izvršenoj kontroli kvaliteta potpisuju članovi stručne komisije, nadzorni organ i predstavnik izvodačke organizacije. ..~eštaj? izvršenoj kontroli kvaliteta komisija dostavlja PTI organizaCljHD\'csUloru. 1.7. Izvodač radova dužan je komisiji staviti na raspolaganje radnu snagu, instrumente, alat i dr. . ~.~: U~oliko na eodručj~ PTT. o~ganiza~ije treba da se izvrši prikljuclvanjc TI mreze drugih konsmka na jčlvnu TI mre:i.lI. kontrolu \""valiteta tih mre:i..atreba vr~iti prema odredbama ovog uputstva. 2. Prover •• konstruktivnih clcmenata mcsnih IUI'ežai kontrolu kvaliteta izvedenih mdova . . 2.1: Prijem linij~ki? postrojenja vrši se putem pregleda. provere i ispitIvanja konstruktlvmh elcmenata kablovskih mreža i kuntrole kvaliteta izvedcnih radova i svodi se na: - proveru kvaliteta kablovskc kanalizacije, - proveru kvaliteta izgradenih mreža pretplatničkih i spojnih kablova sa konstruktivnim elementima mreža. 2.2 Provera kvalitcta izgradene kablovske kanalizacije vrši sc na sledeći način: 2.2.1. Pregled investicione tehničke dokumentacije sa svim izmenama i dopunama na osnovu koje su izvršeni radovi. 22.2 .Pregled tehničke dokumentacije izvođačke organizacije o izgradenoj kablovskoj kanalizaciji (situacija kablovske kanalizacije, skice okna i galerija). . 2~. Pregled i provera kablovskih okana. Pregledu i proveri dimenzija I oblika podležu sva okna. Pri tome se kontrolišu dimenzije okana količina cevi po svim pravcima, priključci kanalizacionih cevi u okni~a i obrada prikljuČ3ka za različitcvrste upotrebljenih cevi, unutrašnja obrada 159
1 !
zidova i tavanice, mehanička stahilnost postavljenih nosaČ<17'<1kahlove i pravilnost njihovog postavljanja. kao i propisna zaštita drugih podzemnih objekata knj i se nalaze u prostoru ograničenim oknom. Isto tako potrcbno je proveriti preduzete mere za odvodenje vode izokana, odnosno mere za sprečavanje prodiranja vode u okna, pravilnost postavljanja rama poklopca, samog poklopca i ispravnost gumenog zaptivača. Izvodačka organi7Acija je d u/.na pre komisijskog pregleda odstraniti eventualnu vodu iz okna kako hi o.mo.gućila članovima komisije da nesmetano obavljaju pregled. 2.2.4. Provera utvrdenih do.kaza o. podlozi kanalizacije. duhini ukopavanja, kvalitetu izgradenih spojeva. zaštiti i drugih dokaza koji proističu od vrste primenjenih kanalizacionih cevi i načina njihovog polaganja. Ukoliko. dokazi nisu pribavljeni dozvoljava se probno raskopavanje kana\izacije, ali ne manje od dva raskopavanja na dužini od I km. 2.2.5. Provera llužine kana\izacionih cevi i pravilnost njihovog polaganja. Provera dužine vrši se kontrolnim prcmeravanjima izmedu centara oka na. Proveri podlcže 10% raspona. Pravilnost polaganja kana\izacionih cevi provcrava se provlačcnjem kontrolnog valjka, slika K.l, spoljnjeg prečnika 92 mm i dužine 280 mm, za cevi nazivnog prečnika 100 mm. cevi nazivnog prečnika 50 mm. spoljnji prečnik valjka treba da iznosi 42 mm. a dužina 250 mm.
za
" 5rnm
- --
--.-.-
L
NOlillflo II r
t dflOst
SO 100
. d
! .
(mm 1 I (":11>1
47 <;J
I
1 ';0 'lUJ
SL. K. 1 KO:\'11WLNI VALJAK
Proveri unutrašnjeg prečnika kanalizacionih cevi pod leže 10% nezauzuzetih cevi-metara. 2.2.6. Provera sadržaja gasova cksplozivnih i štetnih i opasnih po zdravlje i život. Proveri pollležu sva okna nezavisno od toga da li u gradu postoji gasovodna mreža. Provera sadržaja vrši se instrumentima za indikaciju eksplozivnih gasova (metan, pro pan, bUlan i dr.) i instrumentima za indikaciju CO i COz.
160
2.2.7. U agresivnim zemljištima ili zemljgtima gde je nivo podzemnih voda dosta visok ili u sluČ<1jevima predvidenih projektom 'potrebno je ispitati cevi od termoplastičnih cevi na nepropustljivost. Ovo scvcši sa komprimiranim vazduhom i pritiskom od 1.5 bara (:::: 0.5 atm) 7.•1cevi koje se nalaze na dubini ne većoj od 2 m. Za većeduhine treba povećati pritisak ali da nije veći od 1.6 hara (::::0.6 atm) za 3 m i 1.8 bara (::::0,7 atm) i'~1 OJ m. Kanalizacione cevi se smatraju ispravno montiranim ako ispitni pritisak ne opadne u roku od 1 min. Ovo se ispitivanje obavlja 48 sati nakon izrade poslednje spojnice. 2.3. Provera kvaliteta izgradenih kablovskih mreža vrši se na sledeći na6n:
2.3.1. Pregled investicione tehni(;ke dokumentacije sa svim izmenama i dopunama na osnovu koje su izvršcni radovi .. 2.3.2. Pregled tchničke dokumentacije izvoda(;ke organizacije o izgradenoj kablovskoj mreži (situacija kabla. šema kabla, skica kablova u oknima i galerijama). 2.3.3. Pregled izvršen ih montažnih radova i konstruktivnih elemenata kablovske mreže i to: glavnog razdclnika. završnih kablova. završnih nastavaka sa kablovskim postoljem, razdelnika u mreži sa kablovskim 'glavama, kablovskih izvoda, pupinskih lonaca, uredaja za gasnu i električnu kontrolu kablova. uredaja za višestruko korišćenje vodova. kao i pretplatničkih i spojnih kablova. Pregledu podležu svi konstruktivni elementi i svi kablovi. 2.3.4: Provera numeracije parica na glavnom razdelniku odnosno linijskom I kablovskom i razbrajanje po izvodima. Proveri pod leže }()()0r parica. 2.3.5. Provera pravilnosti postavljanja unutrašnjih i spoljašnjih izvoda i izvršenih montažnih radova. Proveri podležu svi izvodi. 2.3.6. Pregled postavljenih kablova i nastavaka u oknima. Pregledu podležu svi položeni kablovi i nastavci. Pri pregledu se utvrduje da li su kabluvi u oknima i galerijama postavljeni prema odgovarajućim propisima, pregledno, bez medusobnog ukrštanja. Potrebno je prekontrolisati postojanje pojaseva sa oznakom kabla. podmetaĆl na oštrim ivicama kanalizadonih cevi i konzola. Na mestima savijanja kablova omOlač ne sme imati ulubljenja, prclome i pukotine. 2.3.7. Provera preduzetih mera za zaštitu kabla od korozije. clektroenergetskih vodova i udara groma (ukoliko je zaštita predvidena projektom). 161
T 2.3.8. Utvrdeni dokazi n dubini pol
a
~
J
J
b
b
':J
_
r-O------------O f--
L-o-.--------.-----o
--<~
b
b
G
a
5
5
r--Q--------------O
r---
L--0-------------'0 b
b
3. Proverd prenosnih karakteristika 3.1. Na izgradenoj kablovskoj mreži (nakon polaganja, montaže i izjednačenja) obavljaju se ispitivanja i clektrična merenja, sa ciljem da se ustanovi ispravnost montažnih radova i tačnost k~rakteristika prenosa kablovskih vodova u odnosu na zahLevane vrednostl. 3.2. Mesna mreža sastoji se iz pretplatničkih i spojnih vodova. S obzi.rom na različiLOst namene i karakteristika ovih vodova, za ocenu kvahteta uzimaju se u obzir različiti faktori. 3.3. Na.pretplatničkim kablovima proverav~ se i i~pituje sl~deće: .. 3.3.1.·Otpornost izolacije na 10% kablovskIh panca u spoljnom sloJu 1 na 5% preostalih parica. a na.imanje po ~ve p~ic.c na ~akom novom kablovskom završnom uredaju. Otpornost IZOlaCIjeJcdnc zIle prema drugoj žili istc četvorke i prema zemlji treba da iznosi najmanje 5.000 Mom. km. 3.3.2. Neprekidnost kablovskih parica na svim paricama u kablu Ispitivanje se vrši pomoću instrumenata za merenje kablovskih žita, kablovskim ispitnim zumerom ili drugim pogodnim ispi~ivače.m. Sve.žile pojedinačno se ispituju jedna 1.3 drugom na medusobm dodIr, dodIr sa zemljom i neprekidnost. 3.3.3. Preslušavanjc izmedu parica na svim paricama u kablu ovo ispitivanje se koristi zumer sa slušalicom i drugi pogodni instrumenL Zumer se priključuje na svaku pamu paricu prema redosled~ r~zbrajanja a slušalica na svaku nepamu, ali po ist?m redosledu. raz?~aJanJa kao i za parne, slika K2. Sve žile na drugom krajU kabla moraju bItI medusobno izolovane.
za
SL "'-~ MERENJE
PRESLUSAV,\NJA
NA PR"-lPL\TNIĆKlM
VODOVJMA
Ako su žile pri montažnim radovima vezane redom prema redosledu razbrajanja, u slu~alici se neće čuti ton ili će se čuti sasvim slab ton. Ukoliko se u slušalici čuje glasan ton, znači da je došlo do dvojne zamene unutar parice, pošto je prethodnim ispitivanjem utvrdeno da je redosled razbrajanja tačan. 3.4. Na spojnim kahlovima, pupinovanim sa 15,5 mH, vrši se merenje i ispitiivanje sledećih karakteristika: - otpornost petlje, - otpornost izolacije, - sopstveno slabljenje. - slabljenje preslušavanja, - karakteristična impedanl"3. 3.5. Propisane vrednosti clektričnih k;uakteristika l.a izgradenu kablovsku liniju date su u tabeli T.K.1. 3.5.1. Otpornost petljcse meri na 5% p~lrica uzimajući u obzir otpornost pupinovanog kalema koji iznosi 2oma. 3.5.2. Otpornost izolacije jedne žile prema svim ostalim i prema metalnom omotaču ili širmu meri se na 10% parica. Ukoliko s~ .p~ili~om ~erenja otp
1()2 163
1 3400 Hz sa razmakom do 200 Hz. Merenja se obavljaju nakon završavanja pupinovanng vo~a impedanco~ od 600
Električne karakteristike
za izgradenu kablovsku liniju
e
0
Osobine na 20
Frekvencija merenja
1. 1.1.
Otpornost 0,6 mm
1.2-
0,8 mm 0,9 mm 1.0 mm Otpornost izolacije Slabljenje 0.6 mm pupinovan vod 0,6 mm nepupinovan vod 0,8 mm pupinovan vod 0,8 mm nepupinovan vod 0,9 mm pupinovan vod 0,9 mm nepupinovan vod 1,0 mm pupinovan vod 1,0 mm nepupinovan vod Slabljenje prcsluSavanja na bližem kraju Karakteristična impedanca (realni deo)
1.3 1.4.
2. 3~ 3.1. 3.2. 33. 3.4.
3.5. 3.6.
3.7. 3.8 4.
5.
164
Propisana Privrednost medba
petlje jednosmerna struja
"
800 Hz
,.
"
0.791 O.Sh9 0,521 0,652 0,435 0,565 0,400 0,547
.
dB/km 3.53. dB/km dB/km dB/km dB/krn dB/krn dB/krn " dB/km
"
65,175 dB/krn 3.5.4. izrnedu 500 i 600 oma 3.5.5.
) - otpornost petlje merena jednosmernom Rt -otpornost
= Rzo [1 +0,004
strujom
(t-20)]
izolacije merene jednosmernim Rit
= RiZ0(1-0,07
naponom
(t-20)]
- slabljenje voda at = azor +0.004 (1-20)] gde je: R20 - otpornost petlje na 20oe, Ri20 - otpornost izolacije na 20oe, a20-slabljenje voda na 20oe, t - temperatura podzemnog kabla. 3.5.7. U principu, u normalnim uslovima temperatura podzemnog kabla se krećc izmedu 5 i tO°e, sa promenama od ± 15°C. za temperaturu zemljišta koriste se podaci odgovarajućih meteoroloških službi. ~.6. Sa danom ~rijema postr?jenJa mesnih mreža počinje da teče garantm rok. Garantl11 rok za kvalItet Izvedenih radova iznosi 2 godine. ako ugovor?~ ili propi~ima nije drugačije odredeno. Za op"remukoju ugraduJe I~odač ~až.l, u pogledu sadržine i roka, garancija proizvodača opr~me, s Um Sto Je I~odač dužan da svu dokumentaciju s garancijama prOlZVod~ op~eme zajedno sa uputstvima. pribavi i preda naručiocu. Izvodae je duzan da o svom troSku otklol11 sve ndostatke koji se pokažu u toku ga~antnog roka, a koji su nastupili usled toga Sto se izvodač nije drža? sV~Jlh obaveza u pogledu kvaliteta radova i materijala. P~ kraju garantnog roka, i to najranije 2 meseca, a najkasnije 4 nedelje pre ISteka roka, potrebno je izvrSiti odredena ispitivanja u cilju provere prenosnih karakteristika. Na spojnim kablovima vrši se merenje otpornosti izolacije. slahljenja preslušavanja i hermetičnosl. Na.pr~tplatničkim kablovim~ ne vrSe se, po pravilu, ispitivanja osim u sluČ3Jevlma kada.~.vreme}r~j~nja ga!antnog roka do de do poremećaja u radu pretplatmcklh mreza III postoje opravdane sumnje u, ispravnost mreže. U .tom sl~čaju potrebno je izvrši ti merenje otpornosti izolacije. !'lakon I~emh ~erenja sastavlja se zapisnik i priključuje se izveštaj u o izvršenoj kontrolI kvaliteta. Proveru ~pr~nos~i TI postrojenja vrši stručna komisija koju imenuje PTT orga~clJa -: mv~tltor ..Prepo.~čuje se PTT organizacijama da u ~tav kOmISIJeuključuju radmke kOJI rade na održavanju ovih postroje-
nJa.
165
._----------------.,~------:-----------_-. i
)
L. IZRADA DISTRIBUTIVNIH
MREŽA SAMONOSIVIM VIMA
KABLO-
1. U distributivnim mrežama. kada iz bilo kojih razloga nij~ ~elishodno polaganje podzemnih kablova. up~)(re.bljavaju se. s~monos~vt pretpl~tni~ki kablovi. Pri tome se upotrebljavaju samonOSlVI kablovl sa noseĆ1m užetom prcčnika provod nika 0.6 i 0,8 mm. Kablovi sa prećnikom provodnika 0,8ml1lupotrebljavaju se samo za duže distributivne vO.dove,kad~se ne mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetan prenos kablovima prećmka provodnika n,6 mm ..... Kapadtct samonosivog kabla u dlstnbutlvnoj mrezI ne treba da bude veći od 25 x 4. 2. Za nastavljanje i ra~vanje samonosivih kablova sa nosetim užetom upotrebl.iavaju se: - spojnice od ozračenog polietilena .• - spojnice za nastavljanje samonosivih kablova sa uzeto~ ... . Pored navedenih spojnica posebnim tehni~kim uslovima Zajedn~ce JP1T mogu se predvidcti i druge konstrukcije spojnica za samonoslve kablove sa nosećim užetom. Sa spojnicama sa Pg uvodnicama za nast?vlj.anj.e samon.osivog kabl~ ~ nosećim užetom može se, pored nastavljanja I raćvanja samonosl'~l~ kablova sa nosećim užetom, vršiti i prelaz sa podzemnog na samonoslVl kabl sa užctom, Kadanije potrebno elekuično osiguranje vodova na mestu prelaza sa podzemnih na nadzemne vodove ..... Za prelazak podzemnih na nadzc.mne vl~do\'e mog.u se kon~t.Itll ~amostojeći razdelnici za ruralna podru~ja, kao 1 kablovskl razdclmcI na stubovima. Za prelazak podzemnih kablova sa izolacijom od termo~la~t.i~nih mas~ na nadzemne samonosive kablove na stubu mogu se konstltl kablovskl razvodni ormani za spoljnu montažu. Kada su podzemni kabl~)Vi, u distributivnoj mreži, sa vazdušno-papirnom izolacijom zavrSavanje u ~ablovskom razvodnum ormanu se vrši na taj na~in što se kod poslednje podzemne dužine izvrši prelaz sa kabla sa vazdušno-papirnom izolacijom na kabl sa termoplasti~nom izolacijom. U kablovske razvodne ~rmane mo~ se smestiti odgovarajući broj letvica sa prikljućcima kapacIteta 100 Ih 2Ox2 višeparičnih konektora kapaciteta lOx2 ili 25x2, osiguračkih slogova ili n~kih drugih priključnih elemenata preko koj.i~ se vrš~ završavanje, račvanje i ranžiranje distributivnih kablova do 3~ I!I 5U panca .. 3. Za nošenje, zatezanje i pri(vršćenje samonoslvlh kablova. upotr:b~Javaju se odgovarajućc stezaljke (hvataljke), zamke, prstenovl, obujmlce, V'
166
)
nosaći i drugi pribor predviden tehni~kim propisima za opremu za samonosive kablove. 4. Polaganje i monta:l.a samonosivih kablova u distributivnoj mreži se izvodi prema propisima o polaganju i montaži samonosivih kablova sa nosećim užetom u razvodnoj mreži. Nadzemni telckomunikacioni samonosivi kablovi u distributivnoj i razvodnoj mreži mogu se postavljati na iste stubove sa nadzemnim niskonaponskim elektroenergetskim vodovima. Ovo postavljanje se izvodi prema Pravilniku o tehni~kim normativima za postavljanje nadzemnih elcktroenergetskih vodova i telekomunikacionih kablova vodova i odgovarajućeg uputstva. 5. Elcktri~no osiguranje pretplatni~kih vodova u nadzemnoj distributivnoj mreži se izvodi prema poglavlju G. ovog Uputstva. 6. Uzemljenje pretplatni~kih vodova"u nadzemnoj distrihutivnoj mreži se izvodi prema Uputstvu o izradi uzemljenja u telefonskim kablovskim mrežama. M. IZRADA RAZVODNfH
..
MREZA
1. Opšte odredbe 1.1. Ovo uputstvo propisuje na~in izrade telefonskih razvodnih mreža. Tclefonska razvodna mreža je deo telclbnske mesne mreže. Razvodna mreža počinje na spoljnjem izvodu a završava se na mestu uvoda u zgrade. Mesta spoljnjih izvoda se odreduju prilikom planiranja mesnih mreža shodno Uputstvu o planiranju mesnih mreža. Mesto i način uvoda razvodnih vodova se odreduje prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda. ,)
(zmen:lma i uopunam:. Uputstva o grade-nju mesnih kablf'\vskih mreža obj:1\"'jt:r.ih li "ITIT \'csnilcu#bl'. I ~:'$S predvid •.. .."o je da se UpUISI\'OO izracJi r:u\'ndnih mrcb. kn.ie:.ie st:lmp~IO("I kan pnsdm:1 puolikacij:1 z.."'Ijeuni<."C' lP1T 1980. god. a Cijaje objava o donoSenju obj'tvljena u "PTr \'esniku#. br. I" nd I". septembra lu80. godine. integriše u UPUlstvo o gradenju mesnih kablovskih mreZa u obliku novog 1~)g""·lj,, "M. Izroda rnzvodnih mrei..'#.l'relazne i z:w["Šneodredhe Upursl\':! n izr..di razwxlnih mt'Cl:l ("P1T \'csnik#. br. lc)fSO) glase: -I. Izrnd.'1 razvodnih mreia sa s•..• monosivim d\'ožilnim prctpl:ttničkim k:.blom sa legiranim provounicima može se vršili prema UPUISl\'Uo posla\1j3nju rnZ\·odnih samono:sivih kablova (T105 i T104) u mesnim telefonskim mrežama (Zajednice JI'1T. br. 02-ti201i1-ti7. posebno izdanj,,) jn' godinu dana od dana slupanja na sn:agu O\'og uputs{va.Poslavljnnje i monrai3 SčJmonosi\'ih prC(I)fatnickih kablova,;, no~im uželom i sa oplelom od čeličnib žic:a u rnzvodnim mrežama moze se vrši ti prema Upurstvu o 1~)S[avljanju i monlaii samonosivib pretplalničkib kablO\." ("P1T vesnik#. br. 7,74) joj godinu dan3 od dana slupanja na snagu ovog UpUIS""'. 2. Izrada nastavaka na nadzemnim kablovima pomoću naliv3jučih smola moze se vršiti prema UPUtSl\
>.,
167
) Vodovi u razvodnoj mreži mogu hiti ostvareni. pomoću sa~nosivih pretplalničkih kablova i vazdušnih vodova sa g(~I"~l provodn.lclma. Kahlovski vm!ovi mogu hiti ostvareni kao nadzemni 111 podl.emm. l.2. Ovo uputstvo se odnosi na: a) izradu novih razvodnih mreža ..• b) rekonsl[ukciju postojećih razvodnJh mreza: . c) izmenu poslOjećih ~az~odni~ mreža u slučajevlma kada one predstavljaju opasnost za osoblje I stvan ..... 1.3. Za izradu razvodnih mreža mogu se upotrebljavati kablovl, pro~odnici i ostali materijal koji odgovaraju ovom Uputstvu, tehničkim uslovima Zajednice JPTT i JUS standa~dima .. 1.4. Razvodne nucl.e moraju da budu Izvedene tako da zbog ~eh~ ničkih. elcktričnih i hemijskih uticaja ne bude ugrožena sigurnost lJudi I sigurnost predn~eta i zgrada ..•.•. _ .. l.S. Prilikom Izrade razvodmh mreza mora se pndrzavatl propIsa kOJI se odnose na zaštitu telefonskih vodova od uticaja elektroenergetskih vodova i vodova elcktrovuče kao i propisa o zaštiti telefonskih vodova od uticaja atmosferskih pražnjenja.
1 I,
b) samonosivi prctplatnički kabl sa opletom od čeličnih žica c) samonosivi dvožilni prctplatni~ki kabl sa nosećom čcli~nom žicol11 d) samonosivi dvožilni pretplatni~ki kahl sa lcgiranim provodnicima. 2.2.1. Samonosivi pretplatni~ki kabl sa nosećim užetom (oznaka TK33 U). Samonosivi pretplatni~ki kabl sa nosećim užetom namenjen je za izradu vodova distri.~utivnih i r~Z:0dnih mreža. Za razvodne mreže primenjuju se konstrukcije samonoslvlh kablova od 10 parica izuzetno do 20 parica. 2.2:::1. za razvodne ~reže u~o~rebljavaju se najčešće kablovi sa provodmclma od bakarne zIce precmka 0,6 mm. Izuzetno za duže vodove, kada se ne mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetom prenosa sa kablovima p~ečnika provodnika ~,~ m~, upotrebljavaju se kablovi prečnika provodmka 0,8 mm. Provodmcl su Izolovani bešavnim slojem polietilena. 2.2.1.2. Jezgro pretplatničkih kablova sa nosećim užetom može biti koncentrič~o ili ~rupno použeno, sl. 1. Jezgro koncentrično použenih kablo~a se ~zraduJe
2. l\laterijal za razvodne mreže 2.1. Za izradu razvodnih mreža može se upotrebljavati samo materijal predviden ovim uputstvom i tehničkim.uslovj~a.ZajedniceJPTf. Materijal mora u svemu odgovarati navedem~ propIsIma ... U nedostatku tchničkih uslova Zajedmcc JPTT za pOjedme vrste mat~rijala za razvodne mreže, ~o,~u se upotre~1iti i materijali koji odgovaraju ovom uputstvu i odgovarajucIm standardllna J.US.... Materijali za razvodne mreže se predvidaju za ra.z~lčlta mehamčka naprczal1ja. Pri izradi razvo?nih mreža mora .~C .vOdltl rač~na. da se u svakom pojedinačnom slučaju upotrebe matenj3h odgovarajuĆth mehaničkih osobina. Za sve materijale koji se upotrebljavaju za izradu razvodnih mreža potrebna je potvrda (atest) Zajednice lPTI da se d~tič.ni mate?j~livmogu primenjivati za građenje telefonskih mreža namenjemh za prikljucak na telefonsku mrežu JPTI 2.2. Kablovi za razvodne mreže. _ . Za građenje razvođnih mreža koriste se samonosivi kablovl, kao I kablovi predviđeni za pođzemno polaganje ... , U razvodnim kablovskim mrežama se mogu upotrebljavati sledece vrste samonosivih kablova: a) samonosivi prctplatnički kabl sa nosetim užetom
SI. 1. Tabela 1. Broj četvorki u kablu 1
Broj četvorki po slojevima 1 sloj 2 sloj 1 3
3 5
5
10
2
8
168
169
Jezgro grupno použenih kablova se izraduje od koncentričnih slojeva osnovnih grupa, koju sačinjavaju pet zvezda četvorki. U razvodnim mrdama se koristi konstrukcija sa jcdnom ili dve osnovne grupe. Ohelc;i..avanjc žila se vrši bojama. Boje u jcdnoj četvorki su različite. Razlikovanje pojedinih četvorki po slojevima odnosno grupama vrši se preko a-žilc. Bojc žila čctvorki pri koncentričnom pouŽ3vanju su date u tabcli 2. a pri grupnom u tabeli 3.
-
Tabela 2
Čctvorka u sloju
a žila
b žila
c žila
d žila
početna za smcr ostale čctvorkc'"
crvcna zelena
crna crna
plava plava
narandžasta narandŽ3sta
siva
plava
crna
narandl ..asta
I I
I
I
I I
! i
I
Tabela 3 Čctvorka u osnovnoj grupi prva druga lrCć.1 četvrta peta
a
b
c
d
žila
žila
žila
žila
crvcna zelcna siva žuta bcla
rna crna crna crna crna
pla"a plava p Iaya p Iaya plava
•• naranuZ3sta narandŽ3sta narandžasta narandŽ3sta narandžasla
C
Nos~će uže se izradujc pou;i,avanjcm čcličnih pocinkovanih žica Pre" "ka 1,0 I 1,2 mm kao što je prikazano u tabcli 4... cm Tabela 4 Konstrukcija nosećcg užeta
Najvcći broj četvorki u kablu prečnika provodnika 0,6mm
* Dozvoljava sc u cilju mzlikovanja koraka pojedinih čctvorki u sloju, da a-žila parnih četvorki budc žute boje izolacije. 2.2.1.3. Iznad jezgm kabla se postavljaju pojasna izolacija od dve termoplastičnc trake, polietilenski omotač u obliku ,,8" i noseće uže od čeličnih pocinkovanih žica, sl. 2.
V
3Xl,0
1
7X1,0 12X1,0 19X1,0 19X1,2
5
0,8 mm
10 30
1 3 5 20
50
30
.~ajmanja za~czna ~rsto~ po~nkovane čelične žice je 160 kp/mm2. ~}~c;~.dozvoIJena vucna sIla pnhkom postavljanja i eksploatacije je 55
Nos~ce uže ...
2.2.1.4. ~Ianirana približna vrednost slabljenja pri 800 Hzza samonosive pretplatD1čke kablove sa nosećim užetom je data u tabeli 5. Tabela 5
~
_. Jezgro
SpoljA PE orrotoć
Prečnik provod nika umm
Broj četvorki
0,6
I
0,8
3-10 1 3-10
Slabljenje dN/km 120
110 95 85
2.2.1.5. Samonosivi pretpla~n.ički kabl sa noscćim užctom ima oznaku TK33U. (Stara oznaka za ovaj tIp kabla je TK33E). Kabl se isporučuje na
SI. 2.
170
171
)
1
dobošu u dužinama od 500 m i 1.000 m. Krajevi kabla moraju biti hermetički zatvoreni. 2.2.2. Samonosivi pretplatnički kabl sa opletom od čeličnih žica (oznake TK33C). 2.2.2. \. Samonosivi kabl sa opletom od čehčmh zlca Je namenjen za o
o
oo,
•
razvodne mreže. On se izraduje sa 1. 2...1i 5 četvorki. Prečnik provodnika kabla je 0.6 mm ili n,8 mm. Kabl prečnika provodnika 0,8 mm se upotrebljava samo za duže razvodne vodove, kada se ne mogu zadovoljiti zahtevi za kvalitetan prenos sa kablovima prečnika provodnika 0,6 mm. . četvorke. Obeležavanje žila se vrši prema tački 2.2.1.2 ..
vodova u razvodnoj mreži. Ovaj kabl je po
omotača i položaju nosećeg elementa u odnosu na jezgro
kabla sličan samonosivom pretplatničkom
kablu sa nosećim užetom. Kod
dvožilnog kabla noseći elemenat izraden je samo od jedne noseće čelične
. Preko jezgra kabla postavlja se omot od jedne termoplastične omotač od polietilena.
jen za izradu pojedinačnih konstrukciji
Izolacija pravodnika je od polietilena. Žile kabla su upredene u zvezde
unutrašnji
2.2.2.2. Planira?a približna vrednost slabljenja pri 800 Hzza samonosivi kahl sa opl~tom Je Ista kao kod samonosivog kabla sa užetom, tabela 5. ~amonoslvl kabl sa opletom ~od kog~ je spoljni omotač od polietilena Ima oz~a~u TK33C-P. Kablse IsporučuJe na dobošu u dužinama 500 i 1000 m. KrajeVI kabla moraju da budu hermetički zatvoreni. 2.2.3. Samonosivi dvožilni pretplatnički kabl sa nosetom čeličnom žicom (oznaka TK33Z). 2.2.3.1. Samonosivi dvožilni kabl sa nosećom čeličnom žicom je namen-
trake i
Iznad unutrašnjeg omotača nalazi se
op let od pljosnatih pocinkovanih čeličnih žica. Žice omota su ravnomerno upredenc po celoj dužini kabla u pokrivanju oko 50% površine unutrašnjeg omotača.
žice prečnika 2.5 mm. Noseći deo treba da ima ispupčenje u cilju raspoznavanja. Jezgro kabla sa nosećom žicom se sastoji od jedne pacice. Boje žile parke su crvena i bela. Prečnik pravodnika Izgled k<1blaje dat na sl. 4.
kabla je 0,6 mm ili 0,8 mm.
Iznad opleta se nalazi spoljni omotač od polietilena crne boje. Izgled samonosivog kabla s~ opletom je dat na sI. 3. Spoljni omotač kabla može biti tod polivinilhlorida. unutrašnjost
Takav kabl može biti korišćen i za polaganje u
zgra?:;l.
Spoljni p.e (p~)
/
umotoč
J' . ~-~
Op(et
od ćeHĆ.1iCXl
/
lrobQ~
f.i Pf
Jezgro
1°
__ omo •...• ~, ~
.f
Sl. 3. Sl. 4.
172 173
---------::-----,1---J::-. )
2.2..'.2. Planirana približna vrednost slahljenja pri SIXJHz za ovaj kahl iznosi 120 mN/km za kabl prečnika provodnika 0.6 mm i 95 mN/km za kahl prečIlika provodnika O,S mm .... Kal)1se isporučujc na dobošu u du/.ini od 500 m. Krajcvl kabla moraju hiti hcrmetički izatvoreni. Oznaka samonosivog dvožilnog kabla sa nose":om žicol11je TK33Z (stara oznaka TK36) . . 2.2.4. Samo'nosivi dvožilni pretplatnički kabl sa Icgiranim provodnicima (oznaka TK30S) . Samonosivi dvožilni pretplatnički kabl sa Icglra~lm P!~vo~.m~lma j~ namcn 'cn za izradu pojedinačnih vod ova u ra~o~noj mreZI, kOJImsu dUZI J .· · Kabl sesasto 'i od dva rovodnlka Izradenaod Icgure ba.kra. 25() lra m t P J od "" ... · .. I ednost Prekldne M Prečnik provodnika je 0,8 mm, II~ 1 mm. lmma na vr čvrsto":e provodnika je 68 kp/mm"' ..... , Provodnici su postavljeni paralelno 1 Izolovam SU poheulenom crne boje. Izgled kabla je prikazan na sl. 5.
--------.
i
Kabl se isporučuje u konturama u dužinama od 250111.Oznaka samonosivog kabla sa 1cgiranim provodnicima je TK30S (stara oznaka TK.-S). 2.2.5. Za podzemno polaganje koristc se kablovi kapacitcta uo 10 parica, a izuzetno 20. sa polietilcnskim omOLačem i izolacijom žila ml polietilena - punjeni i nepunjeni. Pojedine konstrukcije samonosivih kablova su predvidenc za direktno polaganje u zemlju ili uvlačenjc u kablovsku kanalizaciju od PVC cevi malog prcčnika. 2.3. Pribor za nastavljanje i zavr~avanje
samonosivih kablova.
Za nastavljanje samonosivih kablova upotrehljavaju
se odgovarajućc
spojnice. Za završavanjesamonosivih kahlova na spoljnjem izvod u se upotrehljavaju po pravilu kablovske glave za spoljnu montažu sa ili bez osigurača a u izvesnim slučajevima se mogu upotrebiti i spoj nice za nastavljanje samonosivih kablova TK33U. Završavanjc samonosivih kablova na strani prctplatnika se može miti pomoću spojnicc za nastavljanje samonosivih kablova, uvodnih ormana i kutija, razvodnih ormana, osiguračkih slogova i priključnih kutija. 2.3.1. Spojnice za samonosive kablove TK33U. Z1 nastavljanje i račvanje samonosivih kablova sa nosetim užetom, upotrebljavaju se tri vrste spojnica: - spojnica za nastavljanje samonosivih kablova sa užetom, - spojnica za nastavljanje samonosivih prctplatničkih kablova sa oplctom, - spojnica od ozračenog polictiIcna. Pored navedenih spojnica posebnim tehničkim propisima Zajednice JPTI mogu se predvideti i druge konstrukcije spojnica za samonosive kablove sa nosetim užctom. 2.3.1.1. Spojnica sa Pg uvodnicama za nastavljanje samonosivog pretplatničkog kabla sa nosećim užetom se izradujc u tri veličine prema unutrašnjem prečniku Pg uvodnice i broju Pg uvodnica. Izbor tipa i veličine spojnica se vrši prema tabeli 6. c
Tabela 6
za
za
.$1. 5.
Tip i veličina spojnica
kablove kapaciteta do ...
prečnike omotača kabla ...
Samonosivi dvožilni kabl sa Icgirani~ provo~nicima ~e!TIa ~os~an omotač, već mu je samo ojačana izolacIJa. SamI provOdOlCl sluze I ao
SSK-L16-3
do ] OX2XO,6
9-15 mm
noseći element. avanJ'a I' Jedna od žila ima uz~užno i.spupčenje~? !~OlaCljl u CIJUraspoz.n . Žita sa ovim ispupčenJem uZIma se za ..a zllu .
SSK- L21-3
do 30X2XO,6 do 20X2XO,8
14-20 mm
oo.
"
. 175 174
-
)
.
c:=)
Qbujmica
I
Sl. 6. 176
Sl. 7. 177
-
•••• ----.~"_J.j ----1 Izgled spojnice prikazan je na sl. 6 Spojnica se može postaviti na stuh ili zid. Sa ovom spojnicom pored nastavljanja i račvanja samo nosivih kahlova sa nosećim užetom može se vršiti i prelaz sa podzemnog kabla na samonosivi kahl sa užetom kada nije potrebno cIcktrično osiguranje pretplatničkih vod ova na mestu prelaza sa podzemnih na nadzemne vodove. 2.3.1.2. Nastavljanje i račvanje samonosivih kablova sa nosećim užetom do 5 čctvorki može se vršiti i sa spojnicom za nastavljanje samonosivih pretplatničkih kablova sa opletom koja je navedena li tač. 2.3.2. ovog uputstva. 2.3.1.3. Za nastavljanje i račvan.jesamonosivih kablova mogu se koristiti i spojnice od ozračenog poIietilena uzdužno razrezana i sa šinom za uzduJ.no zatvaranje. 2.3.2. Spojnica za samonosive kablovc TK:BC. 2.3.2.1. Spojnica za nastavljanje samonosivog kabla sa opIctom se izraduje li tri veličine: 2x2, 6x2 i lOx2. Spojnica je namenjena za nastavljanje, raCvanje i završava nje samonosivog kabla sa opletom, a može se upotrebiti i za nastavljanje i račvanje samonosivog kabla sa užetom do 5 četvorki, samonosivog kabla TK33Z i samonosivog kabla TK30S. Izgled spoj nice za nastavljanje samonosivih kablova sa opletom lOX2 je dat ~:.i sl. 7. 2.3.3. Kablovske glave za spoljnu montažu. Kablovskc glave za spoljnu montažu se upotrebljavaju za završava nje samonosivih kablova na spoljnjim izvodima. Razlikuju se dve vrste kahlovskih glava za spoljnu montažu: _ kablovska glava za spoljnu montažu sa osiguračima, _ kablovska glava za spoljnu montažu bez osigurača, Kablovske glave mogu biti sa metalnim ili plastičnim kućištem. Razlikuju se dve veličine kablovskih glava za spoljnu montažu lOx2 i 2Ox2. Na slici 8 dat je izgled kablovske glave za spoljnu montažu bez osigurača od poliestera. 2.3.4. Uvodni ormani i kutije. 2.3.4.1. Orman za uvod nadzemnih vodova se upotrebljava kao uvodni orman kod uvoda u zgrade do 10 nadzemnih vodova, kada je potrebno električno osiguranje vodova kod pretplatnika. Završavanje samo nosivih kablova u zgradi se vrši na lctvicama uvodnog ormana. Uvodni orman je snabdeven sa odgovarajućim osiguračima.
178
Sl. 8. Or.ma.n za uV?~ nadzemnih vodova se izraduje u veličini IOx2 tehmčklm propisIma Zajednice JPTT. ' , prema ~3.4.2. Uvodne kutije se upotrebljavaju za završava nje do 6 nadzemnih vo ova u z~adama za koje nije potrebno električno osiguran'e Takode ~v~?n~ ~UUje se, upotre~javaju i za nastavljanje i račvanje sa~noSivih a .O\a o l~.panca kOJI se polažu po unutrašnjim zidovima Zgrade u SUVImprostofljama. U~odne kutije se i.~raduju u tri veličine: 2x2, 6x2 i 1Ox2. Izgled uvodne ~utIje od plastične mase 6x2 je dat na sl 9 2.3.5. Razvodl1l ormani. ..
rI ----.----Ij
,- '~.~.'-J'"
r·
I
...
•
~
Sl. 9. 179
Razvodni orman lOx2 se upotrebljava za završava nje samonosivih kablova do 10 parica u zgradama kada nije potrebno električno osiguranje prctplatničkih vodova. Samonosivi kabl se završava na letvici razvodnog ormana. Izgled raz\'odnog ormana je dat na sl. 10. 2.3.6. Osigurački slogovi. Osigurački slogovi s~ snabdeveni sa odgovarajućim osiguračima i oni se upotrebljavaju za clektrično osiguranje nadzemnih vodova kada se to predvida Uputstvom o gradenju mesnih kahlovskih mreža, poglavlje G. Na strani pretplatnika upotrebljavaju se sledeće vrste osiguračkih slogova: _ prctplatnički osigurački slogovi lx2 _ grupni osigurački slogovi 2x2 _ grupni osigurački slogovi 5x2 i 10x2. Na spoljnjem izvodu upotrebljavaju se osigurački slogovi lOx2. Pretplatnički osigurački slogovi lx2 i grupni osigurački slogovi 2x2 mogu biti za unutrašnju ili spoljnu montažu. Ovi slogovi istovremeno služe i za završavanje samonosivih kablova sa 1 i 2 parice.
. Grupni osigurački sl~)govi 5x2 i IOx2 se ugraduju u uvodne ormane i kablovske glave za spoljnu montažu sa osiguračima. Na s~. 11 dat je izgled pretplatničkog osi"guračl.;og sloga Ix2 za spoljnu montazu.
~""""'.''''''''''f.
.,
:
.,'"""
.••. "
u
SI. 11. 2.3.7. Priključne kutije. Dvožilni. sa~lO~o~ivi. kab!~vi mogu s~ na strani prctplatnika završiti u tel~fo~s~
180
propisima. za gradenje razvodnih mreža upotrebljavaju
se stubovi od 6,
7 i 8 m. Podaci o drvenim stubovima dali su u tabeli 7. 181
~--.
__ ._._-~
m._~ __ ~.~
.~ ••
~.
~
_
) Tabela 7 Dužina st uha Dcbljina na JO cm od vrha stuba (tolerancija ± 1 cm)
Dubina ukopavanja
Dozvoljeno horizontalno optercćcnjc vrha
Thžina
m
cm
m
kp
kg
6
13 14 15
1,30 1,40 1,45
119 144 160
70 79 95
7
13 14 15
1,45 1,50 1,55
113 136 162
89 100 112
8
14 15 16
1,55 1,60 1,70
131 155 182
123 137 152
2.4.2. Betonski plastični i metalni stubići na odgovarajućem
postolju se
upotrebljavaju za izradu spoljnjih izvoda na zemlji kada se vodovi razvod-
Zidni nosači mogu se učvrsti ti na zid i pomoću odgovarajućih umct:lka ..
plastičnih
n,.11· I~
I I.
. :
I
I
l
Sl. 12. Na sl. 12 dat je izgled prolaznog i krajnjeg krovnog nosača a na sl. 13 prolaznog zidnog nosača. '
ne mreže polažu podzemno. U stubiće sć postavljaju kablovske glave za spoljnu montažu bez osigurača. Stubid sa posloljcm treba da budu tako izvedeni da omogućavaju siguran dovod kablova u kablovsku glavu. Ukoliko se u stubićima vrši razvod punjenih
kablova sa slojevitim
omotačcm umesto kablovske glave za spoljnu montažu može biti postavljena izvodna kutija sa višcžilnim konektorima ili letvicama. 2.4.3. Zidni i krovni nosači za samonosive kablove. Kod polaganja samonosivih kablova po zidovima i krovovima zgrade za uporišta se upotrebljavaju
odgovarajući zidni i krovni nosači predvideni
u tehničkim uslovima za izradu i isporuku opreme za samonosive kablove.
SI. 13. 182
183
2.5. Prihor za nošenje i pričvršćivanje samonosivih kablova 2.5.1. za nošenje. zatezanje i pričvršćivanje samonosivih kablova upotrebljavaju se odgovarajuće stezaljkc (hvataljke). zamke, prstenovi, obujmice, nosači i drugi pribor pr~dvidcn ovim uputstvom i tchničkim propisima za opremu za samonosivc kablove.
1 j
~
,'·l \':"""'tl \
,
I
•
-
-, ,.
"'-::
J-,
-:;. ••..••.• ,
I
-
.. ;. _.
$~O Sl. 16. Izgled stezaljke dat je na sI. 17.
Sl. 14. 2.5:2. za nošenjc i zatezanjc samonosivih kablova upotrebljavaju se krajnje stczaljke prikazane na sl. 14 i rasterctna) prikazanena sl. 15 i 16. 2.5.3. NoscĆ3 slczaljka za samonosive kablove sa nošenje i zatezanje ovih kablova. Stezaljka se izraduje 6x2 i lOx2.
TK33U i TK33Z i zamke (prolazna
._0
opletom služi za u tri ve1ičine: 2x2,
SI. 17.
. -.
2.5.~. Nošenjc i zatc~a~jesamo~osivog kabla sa lcgiranim provodnicima se vrš~ p.omoću zatezmh 1 prolazmh prstcnova, prolaznih zamki i krajnjih stezalJk1. Izgled zateznog prstena je dat na sl. 18. Prolazna zamka jc data na sl. 19. . ~.5.5: za pričvršći~anj~ samonosivih kablova na uporištima, prečnicima I zidovima upotrebljavaju se odgovarajući nosači. Na sl. 20. prikazane su sledeće vrste nosača:
Sl. 15. 185 184
1
I I
- nosač obični 7At stub (sl. 20.1) - nosač za prcčnicu (sl. 20b) - rasteretni (7Attezni) nosač za stub (sl. 2Oc).
I
i
i
! I
---- .. -
Sl. 18.
. --.--
Sl. 19.
\
Sl. 20a
186
Na spoljnim izvodima na stubu se upotrebljavaju izvodni nosači okrugli prikazani na sl. 21. za dvojno uporište može se upotrebljavati izvodni nosač u ravnoj izvedbi. 2.5.6. Ostali pribor za samonosive kablovc: spojnica za nastavljanje nosećcg užeta. raznc vrste obuj mica, zaštitni krovni lim, limeni pojas. zatezni zavrtanj i dr. mora odgovarati tchničkim propisima Zajednice JP1T i JUS standardima. 2.6. Materijal za uzemljenje. Mmcrijal za uzemljenje se upotrebljava za izradu uzemljenja za zaštitu od groma (gromobransko uzemljenje), uzemljenje naponskih osiguraČ3, uzemljenje noscćcg užcta i opleta samonosivih kablova i radnog uzemljenja. Materijal za izradu gromobranskog uzemljenja mora odgovarati iehničkim propisima o gromobranima (•.SI. list SFRJ". br. 13/68) i tchničkim propisima o zaštiti tclckomunikacionih vodova od atmosferskog praŽDjcnja.
187
__
lj
1 I !
Tabela 8 Prcčnik žicc
Presek
mm
mm""
1.5 2,0
1,57 3.14
Tcžina I km
Utrošak na I km
SlahIjenjc
ohm/km
kg
kg
mN/km.
15,70 6,64
16,0 28.0
16.5 29,0
25 10
Električni otpor pri 200C
,.,
7.3
2.7.3. Cevčice za nastavljanje žice. Za nastavljanje žice i spajanje provodnica vazdušnih vodova upotrebljavaju se bakarne cevčice od 1,5 mm za žicu prečnika 1,5 i cevčice od 2 mm za žicu prečnika 2 mm. 2.7.4. Materijal za opremu uporišta za vazdušne vod ove. 2.7.4.1. Krivi nosač pojedinačnih
7.3
drvo br. 3. se upotrebljavapo
pravilu. kod izrade
vazdušnih vod ova u razvodnoj mreži, a izuzetno za izradu
dva voda na istoj liniji kada je to tehnički i ekonomski celishodnije. Sl. 21.
2.7.4.2. Prečnica sa 4 prava nosača br. 3 upotrebljava
Materijal za.izradu ostalih vrsta uzemljenja mora odgovarati Uputstvu o građenju
mesnih kablovskih mreža i ođgovarajućim
standardima
za
vazdušna voda na istoj liniji. Prečnice, podmetači, nosači i dr. moraju biti zaštićcni od korozije. 2.7.4.3. Pri gradenju razvodnih mrda
dotični materijal. 2.7. Materijal za izradu vazdušnih vodova sa golim provodnicima.
2.7.4.4. J~dnožični
a izuzetno za duže vodove, žica prečnika 2 mm.· Vodna žica treba da i JUS propisima. Glavne karakteri-
Ovaj kabl se upotrebljava za uvode u zgrade vazdušnih vod ova sa golim provod nicima i za spoljne izvode. Kalaisan provod nik prečnika
1 mm izolovan je polietilenom.
Iznad
sive boje.
Oznaka kabla - TI 34.
2.7.2. Vezna žica. Za vezivanje provodnika prcčnika 1,5 i 2 mm za izolatore upotrebljava od elektrolitskog
upotre-
uvodni instalacioni kabl.
izolacije se nalazi omotač od polivinilhlorida
stike bronzane vodne žice ~a razvodne mreže date su u tabeli 8.
se vezna žica prečnika 1,5 mm, koja se izrađuje
sa golim provodnicima
bljavaju se izolalOri br. 3..
2.7.1. Vodna žica. Za provodnike vazdušnih vodova upotrebljava se bronzana žica 1,5 mm, odgovara tehničkim uslovima VPTI
se za izradu dva
bakra
2.7.4.5. Pri gradenju vazdušnih vodova upotrebljava se i drugi materijal i dat je u Uputstvu o gradenju linija medumcsne mreže i mrežnih grupa.
meko odžarenog. Nije dozvoljeno omekšavanje vodne žice radi dobijanja vezne žice. Utrošak za jedan vez iznosi oko 0,9 m vezne žice. 1VO
188
)
)
3. K~,hlo\'ski iz\'odi i prenosni sistemi u ruz\'odnoj mreži Razvodna
mreža
spoljnih
izvoda
vdil:ina
razvodne
je deo pretplatničke
i mesta
3.1. Kahlovski Kablovski
uvoda pretplatničkih
mreže
izvoda kao i polož.ajem
dve osnovne
- unutrašnji
Oblik
i kapacitetom
spoljnih
i
o
°
na pretplatnike.
tačke) predstavljaju
izvodi omogućavaju
na vod ove razvodne
prelaza i načinu izvodenja se planirali
izmcdu
izvodi.
izvodi (distributivne
mreže
koji se nalazi
vod ova u zgrade.
uslovljen i su vrstom
izvoda u odnosu
bUlivnc mreže. Kablovski tivne
mreže
3.1.2.1. Spoljašnji izvodi na stubu se predvid'" u u , .. otvorenog tipa gradenjT pojedin' , . <.J podrucjIma tzv. dvorgtima. U c~ntru ta~ , . a~e manj.e ~rade okružene vnovima i vljasespoljni izvod n" stu~p od r.~cja od pnbllzno 10 pretplalnika poslad IZVO d a na stubu ka }ret l' I ok ( .. • I p CI ni u pruzaju se zrakasto samonosivi kablovi. sl. 22.
krajnje tačkcdistri-
prelaz sa vodova distribu-
ili inslalacione
prelaza. a u zavisnosti
mreže.
Prema
od lokalnih
mestu
prilika, mogu
vrste izvoda:
!
izvod
- spo lj nji izvod. 3.1.1. Unutrašnji
izvod se nalazi u unutrašnjosti
mestu koncentracije
vod ova telefonske
ni prelaz sa vod ova distributivne u zgradi.
U ovom slučaju
najmanje"S
stanova
instalacije,
ne postoje
fernim područjima snih prilika.
vod ovi razvodne
postaviti
gradova sa udaljenim
spoljni
telefonske
zgradama.
izvodi mogu bili postavljeni
/
instalacije
gustine,
u
izvode ili u peri-
U zavisnosti
na odgovarajućem
Pri odabiranju prelplalnicima.
postolju.
Spoljni
na stubu, zidu zgrade ili izvodi su veličine
meSla za spoljni izvod treba ležili da izvod bude što bliži Pri odredivanju
duža strana
područja
kablovskog
razdclnika
područja
izvoda najčcšće
izvoda bude paralelna odnosno
dručje izvoda se odreduju
sa glavnim
prilikom
planiranja
se odreduje
sa dužom slranom pravcem. mesnih
Vrsta, mreža.
3.1.2.2. zat~orene ~:~O~;~iu~
Spoljnji izvod na zidu (ili u zidu) se izgradnje: niz kuća koje su pOdignut~j:~l:~ ~::~{~nl
'
.. ~a
~t~d~i~e
POd.~čja
~:~
~a~
od me-
1OX2, izuzetno spoljni izvodi na stubu i na zidu zgrade mogu biti i veličine 20X2. u stubiću
./
SL 22.
sa
izvod.
male telefonske unutrašnje
na
direkt-
mreže. Zgrade
treba da imaju, po pravilu. unutrašnji
vila gde nije ckonomično
po pravilu.
i on omogućuje
mreže na vodove
3.1.2. Spolj ni izvod se planira u područjima području
zgrade.
da
područja
mesto i po-
:rt}~;~i~
~;r~:t;~(~iPk~s~(~lj
3.1.~.~). SpolJl1I Izvodi u stubiću
u jse ;~j::~j~ pOSlavljenom
na
osto!'
v
k~Vldl umeSlo ~p~ljnjcg izvoda na zidu ili SpOljn~g izJ:d:~:e s~e ret a se 'p plall1lCl nalaze u neposrednoj blizini izvoda sl Kak u ,,:ganje kabl~va od s~Oljnjeg izvoda u stubiću ka pre~pl~tni~ima r~ ~ P zemno, a to je skuplje rešenje nego kod nadzemnih razv :ta spoljnjih izvoda predvida kad to zahtevaju pretplatnici~ ~l~v~va snose trošk?v~ podzemnog polaganja kablova. m 3.2. Prenosl1l sIstemi u razvodnoj mreži. 3.21. Izbor prenosnog sistema.
23
1911
191
) U tabeli 9 navedene su vrste samonosivih pret plallfičkih kablova koji se upotrebf.iavajuu razvodnim mrežama. njihove (}i',nakc i broj parica, '1~lhela 9.
\
i
·1
I
..
. L_ L ._._0_.-'-·
.I
._.-1 .-.-.-.- ._._.J
i
, t:J
~._. _._.
_._._.J
_,_
Pod2.emni i2.vodni kobi _. _. _, _ Pod2.emni razvodni kobI
@]
Spoljni
8
U'-,Qdna kutija
l2.vod u stubič.u
SI. 23.
za
izradu vodova u razvodnim mrežama .upotre?ljavaj ~ se, po 3 ..... 2 11 l lm pro' I' . d Sm VOdOVlsa go pravilu, samo nosivi prelplaln~čkl kab OVI 1 vaz ~.t"' retplatnički kablovi vodnicima. U posebnom slučaju mogu s~ upotre 1 Il P sa polietilenskom izolacijom do 10 panca.
192
Vrsta samo nosivog kabla
Oznaka
Samo nosivi prctplatnički kabl sa noscćim uželOm
TK33U (TKJ3E)*
Samonosivi pretplatnički kabl sa oplctom od čcličnih žica
TK33C-P
Samonosivi c.lvožilni pretplatnički kabl sa nosečom čeličnom žicom
TK33Z
Samonosivi c.lvožilni prctplatnički kabl sa legiranim provodnicima
33C-V
Broj parica 2,6. 10, (20)
2.4,6,10
(TK36) ,~
TK3IJS (TK35)'"
* stara oznaka Za izradu pojcc.linačnih vodova u razvodnim mrežama upotrcbljavaju se vazdušni vodovi sa golim provodnicima i samonosivi c.lvožilni kablovi TK33Z i TK30S. Za izradu snopova od po dva voda mogu se upotrehiti vazdušni vodovi sa golim provodnicima i sve navedene vrste samonosivih kablova. U slučaju snopova sa više od 2 voda upotrebljavaju se samo nosivi pretplatnički kablovi sa nosečim uželOm ili sa oplelOm od čeličnih žica. Prilikom izbora prenosnogsistema u razvodnoj mreži pored ekonomske opravdanosti. treba uzeti u obzir i tchničko-saobračajne osobenosti pojedinih vrsta prenosnih sistema u zavisnosti od lokalnih prilika. 3.2.1.2. Vazdušni vodovi sa golim provodnicima i',bog njihove ekonomičnosti se mogu upotrebljavati za izr
) većim rasLOjanjem od stranih ~)bjcka!a. v~lika.osetljivost karakteristika na uticaje. ncpodcsnost pola:šanja po zldovl~a I d~. ' ' .. _ Za'vanmcsnc pretplatmckc vodovc mozc se konstltll gvozdene! pocJn kova na žica prečnika provodnika 3 mm ..... 3.2.1.3. Samonosivi dvožilni prctplatnički kablovl su nam~njem za Izra~ du pojedinačnih vod ova u razvodnoj mreži. a mog~ s~'. ako jC ekonomski opravdano. upotrebiti za izradu na kraćim rastoj . , .. TK33Z. zato sc kabl TK30S upotrebljava 7.41Izradu kraclh razvod.m~ vodova, do 250 m koji nisu izložcni većcm mchaničkom .naprez~nJu I abanju ili oštećenju usled radijalnog zasecan!a. ~akvi uslovI postoje kod polaganja kabla na rasponima do 50 m i p~) zidovIma ~grad~. 3.2.1.4. Samonosivi dvožilni kabl sa čehčnom nosecom zlc~m T~3~ . b • dobrih mehaničkih osobina i manje osetljivosti na elektnčne utIcaje z og . ".. može se primenjivati i za izradu razvodmh vod ova u po d rU.~jlma. otvorenog načina gradenja izloženih većim meha~ičkim n~prezanjlma: ~ vo~ove u predelima sa strožijim klimatskim uslovima. Ovaj kabl se .~?zC pn~eniti i za izradu dužih razvodnih vodova ako se mogu zadovoljIti 7;.ahtevlza kvalitetom prenosa . . 3.2.1.5. Zbog veće pouzdanosti i jednostavmJlh zaštJt.mh mem, preporučuje se da se razvodni telefonski vodovi koji se .u~rštaju sa elektroenergetskim vodovima ostvaruju pomoću .s~monoslvlh kablova umesto sa vazdušnim vodovima sa golim provodmclma .... 3.2.1.6. Samo nosivi kablovi sa nosećim užetom i.samon~slvl kab~ovI sa opletom od čeličnih žica primenjuju se u razvodmm mrezama za Izradu snopova od 2 i više vodova .. '. '. '. Samonosivi kabl sa opletom Je namenjen 7..3Izradu vOd~va .razv~dne '". Ovaj' kabl j'e veoma Pogodan 7..3polaganje i montazu I moze. se mreze. ~ " polagati kako nadzemno, tako i podzemno. Pogodan j~ 7..3polaganje I.~O spoljnjim i unutrašnjim zidovima. zg~da. za pohlganj.c po unutrašnjl~ zidovima zgrada na dužim rastojanjlma se upotrebljava kabl sa sp~ ljašnjim omotačem od PVC-a. Samonosivi kabl sa op.letom se. moze upotrebljavati na mestima ukrštanja sa: elektroener~etsklI~ v~dovlma do 220/380V: ulicama i žclezničkim pruga ma bez poscbmh zaštltmh mera pod uslovom da se vodi računa o propisanim rastojanjima.
194
Samonosivi kabl sa uželom do 10 parica (izuzetno do 20 parica) upotrebljava se i li slcdećim posebnim slučajevima: - u podrm:jima sa niskim lemperaturama - na deonicama sa velikim rasponima - za prelaz preko reka. Samonosivi kabl sa UŽell)m je podc.<;an za izradu dužih vod ova jer su troškovi održavanja manji pošto nema naknadnog rcgulisanja. Medutim. 1.•1 izradu kraćih vod ova sa više tač:.lka raćvanja je pogodniji samonosivi kabl sa oplctom zbog jednostavne montaže. 3.2.2. Načini polaganja kablova u razvodnoj mreži. 3.2.2.1. Način polaganja kablova u razvodnoj mrcži je uslovljen: vrstom i položajem izvoda u odnosu na pretplatnike, načinom uvodenja kablova u zgrade, konfiguracijom terena, postojanjem drugih instalacija i objekata, ekonomskim i estetskim razlozima i dr. U razvodnim mrežama najčešće se upotrcbljavaju samonosivi kablovi koji se poslavljaj li nadzemno, a mogu se na zah lev pretpla tnika odgovarajući samonosivi ka blovi kao i pretplatnički kablovi sa poIietilcnskom izolacijom položiti i podzemno . 3.2.2;2. Od spoljašnjeg izvoda na stubu do mc.<;tauvoda vodova u zgradu ili do koncentracije instalacionih vodoV"du zgradi polažu se nadzemno odgovarajući samonosivi kahlovi. Po pravilu kahlovi se polažu po uporištima na zemlji i zidu, a izuzetno na krovnim uporišlima. ~lmonosivi kabl sa op letom možese na kraćim deoniclma položiti i direklno u zemlju. Samonosivi kabl sa legiranim provod nicima može se u privodnom rasponu postaviti podzemno, pri čemu mora biti uvučen u odgovarajuću plastičnu cev.. 3.2.2.3. Od spoljnjeg izvoda na zidu zgrade do konccntracije instalacionih vodova u istoj zgradi polažu se uvodni ili instalacioni kablovi, a izuzctno, ako je mesto izvoda udaljeno od koncentracije, mogu se postavitii samonosivi kablovi. Od spoljnjeg izvoda na zidu do mesta uvoda ili do koncentracije instalacionih vodova u drugim zgradama polažu se odgovarajući samonosivi kablovi. 3.2.2.4. Usluč~lju kada je spoljnji izvod postavljen li stubić koji se nalazi na odgovarajućem postolju na zemlji, izmedu izvoda i mesta uvoda ili koncen tracije instalacionih vodO\(a u zgradi postavlja se podzemno samonosivi kabl sa op letom ili odgovarajući pretplatnički kabl sa polietilenskom izolacijom. Takode, dozvoljeno je da se u ovom slučaju samonosivi kabl sa Iegiranim provodnicima TK30S polaže podzemno pri čemu mora biti uvučen u odgovarajuću plastičnu cev.
195
..•.Polaganje i mOl1taža kahlo\'u
li
raz\'odl1oj mreži
..•.1. Opšte o polaganju
i montaži. Kablovi u razvodnoj mreži se najčešće polužu nadzemno, a može se predvideti i podzemno polaganje (direktno u zemlju ili uvlačenje u odgovarajuće cevi od termoplastičnih masa). 4.1.1. Prilikom polaganja kahlova mora se voditi računa n minimalnim i maksimalnim dozvoljenim temperaturama za pojedine vrste samonosivih kablova. U tabeli 10 datesu minimalne i maksimalne temperature pri kojima se vrši polaganje kablova, kao i odgovarajuće temperature kojima kahl sme biti izlol.en posle polaganja.
. ,4.1.3. ~ilik(~l polag~nja samonosivih kahlova mora se voditi računa da e~ n~ ~)race ..dozvoIJe~e maksimalne vučne sile za odgovarajuće kons~ru CIJC .lblm,.1. U tabelt II navedene su maksim'llne d()Z\'()I' " sile Z"I konstr k'O,· '. Jene vucne •••.• U cIJe samonoslvih kablova kOJ'ese koriste Za I'zr' d . razvodmh mfeža. ' - .• 1 uvo d O\-a
4.1.4. Krovni. i zidni nosa či i ostali I)rihor ri n()s"' 'e I· )f(''''' .• , .. ' ..• ,~ nJ 1 CvfSCIVanje s.lmonOSIVI h kablova se Izraduje za različite vučne SI'le (ol)t' ' . ra d .. erecenjc ) . U • Z\O nlln m.rez.llna se upotrebljava odl.!ovarajući pribor namen' ~Iedeća mak~l.malna d(~zvoljena optereće~ja: JSO daN. 300 daN. 5~a~ ,jl~OO daN. Pn Izboru pnbora mora se voditi računa n ukupnom optercćcn'0
OO
•
·0
1
..
"
.
'Ihbela 10 Temperatura za Temperatura posle vremc polaganja polaganja °C °C min. maks. minmaks.
Vrsta kabla
Samonosivi kabl sa nosećim užetom
-20
+50
Samonosivi oplctom
-20
+50
-30 +60
kabl sa
Samonosivi dvožilni kabl salcgiranim provodnicima Samo nosivi dvožilni sa noscćom žicom
s .4.L~: P?I:!$anj~ .~ircktno, u. zemlju prelplatničkih . kom lzo!aclJom Is.lmonoslvlh kablova sa oplctom o gradenju mesnih kablovskih mreža ..
kablova sa )olielilenvrši se rem 1 U , P a putstvu
l~rada raz:,.odnc kanalizacije od termoplastičnih cevi i uvlačen' o~ slvfg ~vozllnog ~abla ~ legiranim provodnicima i prctplatnič~gs:~ sa po letllenskom IZOlaCIjOm u cevi vrši se prema Uputstvu Od' kablovske kanalizaci~e i l!putstvu o gradenju mesnih kablovski;~r:::t 4.!:6. Pod polaganjem I montažom samonosivih kabl mre~ u opštem.slučaju u smislu ovog uputstva pOdrazu~aUs:~zvodnoJ - Izrada uponšta, . - postavljanje samo~osivog kabla, - montaza samonoslvogkaola.
'.
Tabela 11
-10
+50
-30 +60
Maksimalno
Vrsta kabla
kaol
-20
+50
kabl sa I parico m
-30 +60
4.1.2. Kod nadzcmnog polaganja, samonosivi kablovi se polažu po odgovarajućim uporištima. Ugradnja uporišta se vrši prema ovom uputstvu i Uputstvu o gradenju, održavanju i vodenju tehničkih evidencija vazdušnih telefonskih linija medumesne mrežc i mrežnih grupa (zbirka propisa) i Uputstvu za izradu telefonskih instalacija i uvoda. Pri izboru materijala za uporišta i odgovarajuće opreme kao i pri izboru načina ugradivanja mora se voditi računa o mchaničkoj stabilnosti nadzemnih linija. Pri ovome se ne smcju prckoračiti maksimalna dozvoljena opterećenja kako za uporišta i odgovarajuću opremu, tako i zasamonosive kablove. Dozvoljena opterećenja za prosto uporište na zemlji za dužine stubova 6, 7 i 8 m data su u tabeli 7. Za dvojnike dozvoljena opterećenja su duplo veća.
Samonosivi užetom
kabl sa nosećim
Samonosivi
kabl sa opletom
vučna sila
kabl sa 4 paricc
provodnika
kabl sa 6 pari-
ca
kabl
sa 10 parica 300
180
300* 518*
375
525
675
kabl sa 72
Samonosivi dvožilni kabl sa legiranim provodnicima prečnik
kabl sa 2 paricc
130
Samonosivi dvožilni noscćom žicom
* za
dozvoljena
udaN
40 29*
0,8 mm
196
197
r I I
;
· Postavljanje samonosivog kahla ohuhvata: _ povlačcnje kabla. _ regulisanje strele i prič\Tšćivanjc kahla. Montaža samonosivog kahla ohuhvata: _ nastavljanje i račvanje kahlova, _ 7..avršavanje kahlova, _ c!cktrično osiguranje vodova, _ uzcml.ienje kabla i opreme. 4.2. Izrada uporišta. 4.2.1. U razvodnim mrc7.ama upotrebljavaju sc različitc vrste uporišta. Po mestu postavljanja uporišta mogu biti: - uporišta na zemlji, - krovna uporišta, - zidna uporišta. Prcma razmeni i položaju u mreži uporišta se dele na: _ prava uporišta (na pravim deonicama linije), _ ugaona uporišta (na pravim deonicama linije), _ ugaona uporišta (u temenu krivine linije), _ završna uporišta (na mc.~tima račvanja kablova), _ rastcretna uporišt
~<:'
198
Na izvodnom stubu se postavljaju i odgovarajući nosači za stub koji služe za pričvršćivanje samonosivih kablova. Kada se od spoljnjeg izvoda polažu samonosivi kablovi sa nosetim užetom, nosećom žicom i Icgiranim provodnicima na izvodni stub se postavlja izvodni okrugli nosač 7.3 stub. Ako se upotrebljava i samonosivi kaol sa oplctom. potreono je postaviti i zatezni nosač 1'<1 stuo. IzvodIli okrugli nosač za stub se postavlja na ZO cm od vrha izvodnog uporišta, a zatezni nosač se po potrebi postavlja 20 cm ispod izvodnog nosača. Kablovska glava za spoljnju mOnlažu se postavlja na oko 40 cm ispod zadnjeg nosača. Kada se u razvodnoj mreži upotrebljavaju i vazdušni vodovi sa golim provodnicima, na izvounom uporištu se postavljaju odgovarajuće prečniec. Po pravilu, prcčnice se postavljaju iznad nosača za samonosive kablove. U posebnom slučaju kada se na spoljnjem izvodu na stubu mi prelaz sa distributivnog podzemnog kabla na jedan ili dva razvodna samonosiva kabla sa nosećim užetom i kada nije potrebno vcšiti električno osiguranje vodova na spoljnjem izvodu, umcsto kablovske glave za spoljnju montažu može se upotrebiti spojnica za nastavljanje samonosivih kablova sa nosetim užetom. U navedenom slučaju distributivni kabl mora biti tako završen da u njega ne može da prodre vlaga i voda. Izvodno uporište je. po pravilu, izloženo jačim naprezanjima. zbog toga za izvodno uporište treba primeniti jači stub, ili izvršiti osiguranje uparišta sa zategom ili podupimčem. U posebnim slučajevima treba primeniti dvojnik. Dubina rupe za izvod no uporište treba da bude 7.3 II3 veĆ3 od dubine rupe predvide ne za jednostavna uporišta. 4.2.3. Prolazna uporišta na zemlji se opremaju sa nosačem za stub. ili sa Z3teznim nosačem za stub. Zatezni nosač se postavlja na: ugaonim uporištima i na uporištima gde se nalaze nastavci kablova, uporištima na mestu ukrštanja sa putevima. pruga ma i elektroenergetskim vodovima. uporištima kod raspona većih od 60 m i kada se polažu kablovi sa više od 10 parica. Nosači za stub se postavljaju na 20 cm od vrha stuba. Izuzetno nosač se postavlja na 50 cm od vrha stuba kada se na uporištu nalazi ,nastavak izraden pomotu spojnice od ozračenog polieti1ena.
"
~
·1
I
J Ako se samonosivi kahlovi postavljaju po uporištima na kojima se nalaze vazdušni vodovi sa golim provodnieima. tada se nosa či za samonosive kahlovc postavljaj u ispod prcčn iea. U mcsto zatczn ih nosača za samonosive kahlovc dozvoljeno je upotrehi~i nosa(c za prcčnieu. Ovi nosači se ugraduju na odgovarajućc prc(nicc. 4.2 ...•.Poseban oblik uporišta na zemlji jc izvodno uporište za spoljni izvod u stubiću. Izvodni stuhićse izraduje u obliku posebnog metalnog ili termoplastičnog stubića a može hiti ukomponovan u drugi gradevinski objekat (pr. ogradni zid i sl.). Stuhić mora hiti tako izveden da se u njega može postaviti kabkwska glava za spoljnju montažu be7.osigurača (odnosno, višeparični konektori ili ktviee) i da omogućuje dovod izvodnih i razvodnih kablova do kahlovske glave. Stubić mora biti stabilno postavljen na odgovarajuću podlogu. 4.2.5. Krovna uporišta se postavljaju za samonosive kablove do 10 parica. Za krovna uporišta upotrebljavaju se prolazni krovni i krajnji krovni nosač sa odgovarajućim zaštitnim krovnim !imom. Krovni nosa či se pričvršćuju za krovnu noseću konstrukciju. Na sl. 24 je prikazan ugraden krovni nosač sa odgovarajućim limom za uvod kabla u zgradu. 4.2.6. Zidna uporišta se postavljaju za samonosive kablove do 10 parica. Za zidna uporišta upotrebljavaju se, po pravilu. prolazni zidni nosači. Po potrebi. u slučaju spoljnjeg izvoda na zidu mogu se upotrebiti i zidni izvodni nosa(i. Ovi nosači se postavljaju na oko 20 cm iznad kablovske glave za spoljnju ·montažu. 4.2.7. Vazdušni vodovi sa golim provodnicima se uglavnom postavljaju po uporištima na zemlji. Izuzctno. na kraćim rastojanjima i po postojećoj liniji na krovu. dozvoljeno jc polaganje vazdušnih vodova po krovnim uporištima. Polaganje vazdušnih vodova po zidovima zgrada, osim uvoda, nije dozvoljeno. 4.3. l'ostuvljunje samonosivih kablovu. 4.3.1. Povlačenje kablova TK33U i TK33Z Pre postavljanja samo nosivi kablovi TK33U i TK33Zse moraju pripremiti i ispitati shodno Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža. Samonosivi kablovi TK33U i TK33Z se postavljaju nadzemno. Kablovi se mogu postavljati od spoljnjeg izvoda do mesta uvoda, odnosno do koncentracije instalacionih vodova u zgradi. ili samo na pojedinim rasponima u mreži. 200
Povlačenje kablova se obično vrši na dva načina: - po.č~tak kabla s,: pričvrsti kod početnog uporišta, a doboš sa kablom se nosI I odmotava, Ih - doboš sa kablom se podigne na dizalice, a početak kabla se nosi.
Sl. 24. 4.3.1.1..Kab!ovs~edužinese povla~e, po pravilu, pomoćuodgovarajućih kablovskih I?nkohca.l! ovom sl.~čaju početak kabla se najpre odmota sa ?oboša. Zatim se sa nozem odvoJI od kabla noseće uže na potrebnoj dužini I na 1.metar od početkay na nos.eće uže se p~stavi odgovarajuća krajnja stezaljka. ~es~o g~e se uz~ odvaja?d ~abla .osIgurava se od daljeg cepanja ~motavanjem lzohr trake I postavljanjcm hmenog pojasa. Tako pripremlJen početak kabl~ seypodigne na ~porište i.~tezaljka se okači na nosač, sl. 25: Slo~odan kraj uzeta se kasl1lje uzemljl. Odvajanje užeta od kabla i pnčvršĆ1vanje užeta za nosač se može vršiti i posredstvom spirale i Iimenog srca kao što je prikazano na sl. 26a i b. 201
I
,
I!, ~ 1 , 11 1111
I
\I, I I \'II 1', I
1'1 tll
I '\ I
, I 1'1
I
,\
\
\I "I !1
SL25
SL 200. Kod sledećeg upomta na ure kabla se postavi prolazna zamka a zatim se okači na nosač, sl. 27. Ovako se kabl povlači do drugog kraja K. Obrada kraja K. postavljanje stezaljke na me kabla i vešanje stezaljke na nosač se vrši kao kod početnog kraja P. 202
SI. 26b.
203
I 4.3.1.2. U slučaju kada terenske prilike ne dozvoljavaju povlačenje kabla prikolicom. tada se povlačenje vrši na sledeći način: Dohoš sa kablom se postavi kod uporišta od koga počinje povlačenje. Na svim uporištima na nosa če se ohese koturaljke sl. 28 i 29. Početak kabla P vezan je sa vučnim užetom pomoću kahtovske čarape. povlačenje kabla se vrši preko koturaljki. Pri povlačenju'treba voditi računa da poluprečnik savijanja kabla bude manji od 20-strukog prcčnika kahta.
R i I'
i
Iii
I,'.
" "ij .j
!Ii, i~
1;
ii
.::1
II
i!; ,,, ...I ,II' !I,
"i!
I:I I!
,
jl
l
I
II
!
I! o-
-
i.L.
.-.;
SL. 28
SI. 27. Povlačcnje kabla po krovnim nosačima vrši se vučenjem kraja kabla, a doboš sa kablom stoji na di7..alicii kabl se sa njega odmotava. 4.3.2. Povlačenje kabla TK33C. Pre postavljanja samonosivi kablovi sa opletom se moraju pripremiti i ispitati shodno Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža. Samonosivi kablovi se po lažu najčešće, nadzemno. Kablovi se mogu postavljati od spoljnjeg izvoda do mesta uvoda, odnosno do koncentracije instalacionih vodova u zgradi, ili samo na pojedinim rasponima u razvodnoj mreži.
204
SL. 29 205
r----
)
-)
..
Tabela 12 1 Konstrllk- Raspon (m) dja kabla 20 će I. lIže ,., 3 '30 40 50 2X2XO.6 60 3XI 70 :-;0 30 40 50 6X2XO.6 60 7XI 70 80 30 40 10X2XO,6 50 60 lXI 70 80 30 40 20X2XO.6 50 60 12X1 70
80 2X2XO,8 JXl
6X2XO,8 lA 1
206
30 40 50 60 70 80 30 40 50 60 70 80
14 45 112 197 295 408 6 12 22 37 64 106 8 16 29 52 90 145 7 14 23 36 55 82 20 67 143 236 344 468 8 16 29 51 89 142
Ugib u cm pri tcmpcraturi 10
U
4
5
15 4S 116
16 52 119 204 302 414 7 13 24 42 72 118 9 17
ZOO 29S 411 6
n 23 40 6S 112 8 17 31 55 95 151 8 14 24 3S 58 86 22 70 146 239 347 471 8 17 31 54 93 148
33 59 100 157 8 15 25 40 61 90 23 73 149 242 350 474 9 17 32 58 98 154
u ·C
10 6
20 7
30 8
17 55 123 207 305 417 7 14 25 45 77 124 9 18 35 62 105 163 8 16 27 42 64 95 25 77 152 245 352 476 9 18 34 61 103 159
18 58 127 210 308 420 7 15 27 48 81 130 10 19 37 66 111 168 9 16 28 44 68 99 27 80 155 248 355 479 10 19 36 65 108 165
20 62 130 214 311 423 8 16 29 51 87 136 10 21 39 70 116 174 9 17 29 47 71 104 29 83 158 250 358 482 10 20 39 69 114 171
5
+ do-
datno 40 opt. 9 10 21 66 134 217 314 426 8 17 31 54 92 143 11 22 42 74 121 180 10 18 31 49 75 110 31 86 161 253 360 484 11 22 41 73 119 177
67 119 186 268 364 476 33 59 92 132 180 235 36 65 101 146 199 259 26 47 73 105 143 187 74 132 206 297 404 528 36 64 100 144 196 256
2
30 40 lOX2XO.8 50 12Xl 60 7U 30 40 20X2XO,8 50 60 12xl,2 70 80
Vrsta kabla 1
4
5
6
7
8
6 11 18 28 42 7 13 20 31 44 61
6 11 19 30 44 7 13 21 32 46 64
6 12 20 31 47 8 14 22 33 48 67
7 12 21 33 49 8 14 23 35 50 70
7 13 22 34 52 8 15 24 37 53 74
7 14 23 36 55 9 16 35 38 55 77
Raspon (m) -20 2. 3 30 40 50 60 70 80
Nastavak tabele 12.
..>
4 7 14 26 48 90
. Ugib u cm pri temperaturi
u °C
---------
-10
O 5
10
20
30
4
6
7
8
4 8 15 28 53 98
4 8 16 30 59 106
4 9 18 34 65 114
9
/o
8 24 14 42 24 66 38 95 58 130 9 20 16 35 27 55 40 80 58 109 81 142 111bela 13 -5 + dod. 40 opt. 9 10
5 5 6 :n 10 11 12 54 Samo no19 21 24 85 sivi kabl 3S 42 48 p'" TK33Z "-'72 80 87 167 122 130 138 218 Samonosivi kablovi sa Oplclom se mogu, po potrebi, položiti i direktno u zemlju. Polaganje u zemlju se vrši od spoljnjeg izvoda u stubiću do koncentracije instalacionih vodova u zgradi ili na pojedinačnim rasponima (pr. podzemni privod od zadnjeg uporišta do zgrade, sl. 30.). Nadzemno povlačenjc samonosivog kabla sa opletom se može vršiti na dva načina kao kod kabla TK33U. Ako se kabl povJači sa kabJovskom prikolicom, početak kabla Pse odmota sa doboša i na 1 m od početka na kabl se postavi noseĆ3 stezaljka, kabl se zategne i stezaljka se okači na nosač, sl. 31. Zatim se uz lagano odmotavanje kabla prikolica sa dobošem kreće duž trasc prema slcdećem uporištu. Kod prolaznih uporBta na kabl se postave dve noseće stezaljke u suprotnim smerovima na takvom rastojanju da ostane rezerva kabla od oko 20 cm. Zatim se kabl~igne na UporIšte i stezaljke okače na nosač, sl. 32. Postavljanje kraja kabla u noseću stezaljku se vrši na isti način kao i početak P. U slučaju kada se povlačenje ne može vrši ti pomoću kablovske prikolice, tada se doboš sa kablom podigne na dizalicu, a početak kabla se nosi. Povlačenje se vrši kao kod kabla TK33U.
207
N .~
j .;;
~
.~
;i ')1;
~)
)
1 i I
I i
i
I I
I I I
I I
I I
I I I
I I
I I I I Samonosivi kabl
~ Spajnica za saman kabl TK 33C
8
Uvodna kutija
I
I
TK 33C
O
I
I I
I
,
I
I
I
I
I
I
Sl. 30. 4.3.3. Povlačcnje kablova TK30S. Samo nosivi K3blovi TK30S se polažu, po pravilu, nadzemno od spoljnjeg izvoda do koncontracije instalacionih vodova u.zg~a?i.ili do telefonskih priključnih kutiia- koje se nalaze u neposrednoJ bl1Zl~.1 mest~ u~o?a vodova u zgradu. Takode, kablovi TK30S se mogupolagau I na pOjedinIm rasponima u razvodnoj mreži. Samonosivi kablovi se mogu, po potrebi, polagati i podze~no na kraćim deonicama, pri čemu se moraju uvlačiti u odgovarajuće termoplastične cevi predvidene za razvodnu kanalizaciju. Nominalni prečnik termoplastične cevi ne sme biti manji od 25 mm. Polaganje cevi se vrši prema Uputstvu o građenju kablovske kanalizacije od termoplastičnih cevi. Kablovi TK30S se povlače kao i samonosivi kablovi TK33Z. Na oko 1 m od krajeva kabla TK30S se postavljaju krajnje stezaljke, koje se okače o odgovarajuće nosače. Na prolaznim uporišti.ma, raste~ećenje kab!~.se vrši pomoću prolaznih zamki, sl. 33. Po potrebi, u predelIma sa strozljlm kliplatskim uslovima i kad je kabl izložen povećanim mehaničkim naprezanjima umesto prolazne zamke upotrebljavaju se dve krajnje stezaljke za rasterećenje kabla na prolaznim uporištima. 0.
208
SL31 Na pojedinim rasponima može pod dejstvom vctra da dode do neželjenih vibracija kabla koje mogu dovesti do prekida provod nika. Ovo se može izbeći, ako se kabl prilikom postavljanja uvije sa korakom uvijanja oko 2 m. Uvijanje kabla se mora primeniti u predelima sa jačim vetrovima. P:i .postavljanju kablova TK30S izmedu dve zgrade. kabl se rasterećuje na IVIcama zgrade pomoću obične prelazne zamke. Kada se kabl polaže po spoljašnjem zidu zgrade, pričvclćivanje kablova se vrši pomoc-u prolazni~ i.zateznih prste~ova, koji se ugraduju na medusobnom rastojanju od na~Vlše 3 ~. Prolazm prstenovi služe za pričvršćivanje kabla na pravolinijskIm deomcama. Zatezni prstenovi se ugraduju na mestima gde kabl treba lako zategnuti. Način zatezanja kablova na zateznim prstenovima prikazan je na sl. 34. za tczni prstenovi se ugraduju na najvOOj tački vertikalnog polaganja i ispred i iza ugla zgrade. Kabl se provlači kroz prsten lako
209
)
~?
zategnut, tako da se dobije pravolinijski izgled voda. se kr~. i~ti prsten provlači više kablova TK30S. svaki ka~1 treba uVltI .~a raZh~ltIm korakom uvijanja, dužine od 1do 3 m. Na mesllm'
I I
I
II
&.
1!; .j I
I
SI. 33. 4.3.4. Regulisanje strela i pričvršćiV'dnje kablova TK33U i TK33Z. Pri povlačenju kabla TK33U sa kablovskim prikolicama, regulisanje strela i trajno pričvršćivanje kabla na oslonu tačku upomta vrši se posle povlačenja kabla. manje konstrukcije kabla TK33U i za kabl sa nosećom žicom TK33Z regulisanje strele i pričvršćivanje kablova se može vršiti u toku povlačenja kablova.
za
SL 32
210
Regulisanje strele se vrši tako što se na početnom uporištu odnosno izvodnom uporištu gde je pričvršćen kabl okači vizh"ni krst. Rastojanjeod tačke oslonca do ivice horizontalne vizirne šine treba da odgovara ugibu (streli) za odgovarajući raspon i temperaturu. Veličina strele u zavisnosti od raspona i temperature data je u tabeli 12 za samonosivi kabl TK33U i u tabeli 13 za samonosivi kabl TK33Z.
2U
Kada se povlačenje kabla ne vrši pomoću kablovskih prikolica. ka!11se i'.•lIcže na celoj dužini. ako lO tercnskc prilike omogućavaju. ponwću koturače sa konopcem. Kabl treba tako zatezali da strela u svakom rasponu bude u visini 3/4 uporišta, zatim se na svakom rasponu vr~i viziranje i regulisanje strele. Nošenje i zatezanje kabla na prolaznim uporišlima se vrši p0ll10ĆU prolaznc zamke. Ako se prolazno uporištc nalazi izmedu nejcdnakih raspona i ako su nivoi odnosno visine različiti, umesto prolazne zamke postavlja se rasterelna zamka. Kod postavljanja rasterelne zamke uže se odvaja od kabla na dužini od 0,5 m. Mesta odvajanja treba osigurati izolir trakom i limenim pojasom od daljeg cepanja. Nošenje i pričvršćivanje K kraja kabla na uporištu se vrši na iSli način kao P kraja na početnom uporgtu. 4.3.5. Regulisanje strele i pričvršćivanje kablova TK33C i TK30S. Regulisanje strele kod kablova TK33C i TK30S se vrši uglavnom na isti način kao i kad kablova TK33U. Zatczanje samonosivog kabla TK33C se vrši pomoću nosete stezaljke. Veličina strele u zavisnosti od raspona i temperature za kablove TK33C data je u tabeli 14 a za kablove TK30S u tabeli 15. Tabela 14
SI. 34. Ukoliko se raspon i temperatura razlikuju od vre~no~ti datih u tab~li 12 i 13, odrcdivanje strele se vrši tako što se uZlm~ju. susedne .vece vrednosti. Kad slcdećeg uporišta. takode. se postavi vizlrn~ krst. Zaum s~ nosete uže kabla uhvati žabil.'Om i pomoću koturače I konopca ~I zatezanje. sl. 29. Kad strela kabla dade u liniju vizirni~ šina, ~abl.se trajn~ priČ\!fSli pomOĆu prolazne ~mke. N~ ~ti način se vršI regulIsanje strele I pričvršćivanje kabla na ostalim uporišuma .. VIZirni krst, žabice. koturače sa konopcem i dr. treba da odgovaraju Uputslw za gradenje mcdume.snih vazd~šnih TI linija .. Na delovima trase gde ima vetrova vrši se upredanje kablova TK33~ I TK33Z da bi se smanjile oscilacije. Upredanje se vrši tako da se na svakih 10-12 metara kabl obrne za 360° oko svoje ose.
Konstrukcija kabla
Raspon (m) -5 20 20 Samonosivi 30 30 kabl 40 40 TK33C 50 50
Ugib u cm pri temperaturi O 21 32 42 53
+5 22 33 44 55
+ 10 23 35 46 58
+ 15 + 20 + 25 24 25 26 36 38 39 48 50 52 60 63 65
u °C +30 +35 27 28 41 42 54 56 70 68
+40 29
44 58 73
Kod kabla TK33C regulisanje strele se vrši na svakom uporištu naizmeničnim zatezanjem susednih raspona zbog toga što kabl u stezaljkama mora biti napregnut li smeru ka rasponu, a u smeru prema uporištu mora biti labav. Kod svakog prolaznog uporišla treba da ima rezervna omča od oko 20 cm kabla.
213
212
T Tabela 15 Vrsta kabla Samo nosivi kahl TK30S
Raspon (m) 30
40 50
Ugib u sm pri temperatw:ri u °C -20 16 30
52
-10 18
34 5~
O 22 38
65
10 25 45 73
20 29 51
80
30 55 58 86
-5+ dod. op. 140 102 66
Napomena: U predelima sa tdim klimatskim uslovima, zbog smanjenog kocfidjenla sigurnosti ne preporučuje se postavljanje samonosivog kahla TK31)S 1X2XO,8 mm sa rasponima većim od 30 m. 4.3.6. Polaganje vod ova sa golim provodnicima. o Izrada vazdušnih vod ova sa golim provodnicima u razvodnim mrežama se uglavnom vrši yrema Uputstvu o građenju telefonskih linija međumesne mreže i mreznih grupa. U Uputstvu o izradi razvodnih mreža biće navedeno samo ono što je specifično kod gradenja vazdušnih vodova u razvodnoj mreži. 4.3.6.1. Koturovi vod ne žice moraju sve do početka rada biti uvek zaštićeni omotom u kome su isporučeni. Skidanje zaštitnog omota sa kotura žicc i odmotavanje žice vrši se neposredno pred povlačenje i postavljanje na izolatore. Žica se odmotava sa vitla na koji se postavi kotur koji pomoću poluge nose na ramenima dva radnika. Treći radnik prati žicu p'ropuštajući je kroz ruku i pazi da se ne zaplete. Odmotavanje žica može se vršiti i sa bubnja. Gde god je moguće žicu treba odmotavati pomoću vitla. jer se kod ovog načina žica samo svojom tcžinom spušta na zemlju, dok se kod bubnja koji stoji žica vuče po zemlji i može se oštetiti. Pri ođmotavanju žica se mora lako zatezati i ravnomerno ođmotavati. 4.3.6.2. Kad se žica odmota podiže se na uporište. Dizanje se vrši pomoću motke sa drvenom rakijom ili pomoću naročitih vila. Na svakom uporištu treba da se nalazi radnik, koji žicu prihvata rukom i provizorno veže na odgovarajući izolator. Jednostavnije je i bolje da radnik uzme žicu rukom i da se sa njom zajedno penje na uporište. Kad se popne, žicu provizorno veže na odgovarajući izolator. Ako se žica ne može odmah vezati privremenom vezom, već se mora postaviti na nosač ili prečnicu, ispod žica treba postaviti krpu ili komad drveta, tako da ne dođe u dodir sa gvožđem.
214
str~fkn~e K~\~rl!diže rr?,:,odni~ koji <.Iolazina nosač do stuba na desnoj O ·~t· b ~ · Oj precn.lcl. Desna stran~1 se odrcduje posmatrano od u Po ns.1 roj I ~dnyl?sno Izvoda, ka višim hrojcvima. ~.3:~.3. ~što JC Zlca pr?vizorno VC7.anana izolator. tako da vez samo pndrza~a ZICUna ~ratu Izolatora, pristupa se zatezanju žke omoću kotura~e. Jeda.n kraj kotu.rače učvrsti se konopcem ili lancem za ~p()riŠte na k!aj.u ~eol1lce z~tezanj.a. Ovo uporgte treba privremeno osigurati d'l ~e:1 bilo I~O IZveru kain og ~oložaja pri jednostranom optčreĆenj~1 o za~e~nj~. zlca. ~a ~!ug.om kraju koturače privcžc se dinamoltlctar za mere~j~.Slle zatezanja I zablca za bronzanu žicu. Prvo se zateže provndnik na ~ajvIsem nosaču na desnoj strani uporišla. Žlca.S~. prvo zateže silom koja odgovara 1/3 prekidne čvrstoće žice. Na hmjama mesni.h .mreža zatezanjc žicc se vrši na kraćem rastojanju ~OkO.4-6 ~aspona najviše) kada je linija u pravcu. Medutim. na krivinamoa I većlm mvovskim razlikama zatezanje žice se vrši na svakom rasponu posebno .. 4.3.6.4. Sila zatezanj~ i strela zavise od dužine raspona, vrste žice i te~perature v~zduha. Sila zatezanja i strele date su u tabeli 16 i 17. Sila ~ezanja se utvrđuje pomoću dinamometra a veličina strele pomoću vlzlranog k~sla, a mož~ i merenjem broja klaćenja žice u rasponu. Thmperatura vazduha men se u hladu i termometar za merenje tempe~ature za sve vreme ra~a ~ra se nalaziti u hladovini. Svi provodnici u jednom rasponu mo~aju blU tako regulisani da budu potpuno paralelni mc~sđ obno: bez obzl~a na .vrstu i prečnik žice. Kad se postavi i pravilno reguhše prvI provodl1lk, SVIostali se regulišu da budu sa njim paralelni. Dozvoljeno odstupanje strele je +2 cm. Povl~čenj.e novih ~Od?va na yostojcćim linijama vrši se tek pošto se proven da lJsu postOjeĆIvodovl pravilno rcgulisani. Ako nisu re' 1 . ć' . , gu I;:,U se postoje I vodovl po propisu i tek tada povlače i regulišu novi pr~vodnici paralelno sa poslojećim. '1<
Zateza~j~ provodnika na prelazima linije preko ulica, puteva ili drugih saobraĆ3jl1lca mora se vršiti pod sledećim uslovima: . - na. prelazu preko puta provodnici se moraju podići na potrebnu visinu I proVIzorno vezati, da ne bi došlo do pešaka ili oštećenja vozila i žice; - za vre~e rada na prelazu moraju biti postavljeni posebni znaci za obezbeđenje saobraĆ3ja.
215
,
I
Tabela L6 Sila zatczanja kod raspona izmedu uporišta: Tempera-
30 m
tura
')
-25 -20
~.~ _1('
40 m
41 31 41 7:-: 3:': 37 27 34 34
--15
27
-lO -5
25 .~ 1 25 31 24 28 24 28 22 25 22 26
O
5 10
15 20 25 30
20 22 18 19 16 17 14 15 \.3
11
50 m
oO m
SO m
100 m
Za hroni'.anu žicu prečnika 1.5 i 2 mm !.5 2 I.5 2 I,5 2 I,5 2
20 18 IS 15
23 21 IS 16
13 \.3 15 12 12 13
31 21) 27
41 3X 35
31 29 27
I,5 2
41 39 35
3 '~ o 2 27
: 1 _, 8 ~6 __
25 32 24 29 22 26 20 24 18 22 1720 15 19
26 32 24 29 22 27 21 25 19 23 1821 16 19
14 13
15 14
26 24 22 21 20 19 17 16 15
33 ~ ~ 29 27 23 28 25 2 2~ 23 2 1 221920 20 18 20 18 16 17 18 19 17
17 15
18 17
3 ~ 4~ < 3<' 2 ?8< _~t )
Tabela 17 Strele u cm kod raspona i prečnika žice iz tabele 17
-25 -20 -15 -10 -5 O 5 10 15 20 25 30
6 6 6 7 7 8 9 10 11 12 13 15
8 8 10 10 11 13 14 17 19 22 25 28
10 10 11 12 13 14 15 17 18 20 23 25
16 13 17 18 20 22 25 28 31 34 38 42
1 1 1 19 20 22 24 26 28 31 34 37
20 24 25 28 30 34 37 40 45 49 53 57
22 24 25 27 29 31 33 36 40 43 44 61
21 34 37 39 43 46 50 55 60 65 70 74
40 42 44 47 50 54 58 62 66 71 76 82
62 65 69 73 78 82 87 93 99 105 111 117
4365 Pri povlačenju i zatezanJu. pravo d m"ka iznad ".ili ispod elektroenerg~t~kih vodova moraju biti ispunjeni us!O~i propl~am ~putstvom o gradenju telefonskih linija medumesne mreze I mrežmh gupa .
~--
l
) 4.3.6.6. ProYodnici vazdušnih vodova vezuju se veznom iicom.
7.3
izolatore mekom
Pri vezivanju provod ni ka mora se vezna žica dobro zategnuti da sasvim prilegne uz izolator i uz provodnik. Ovo se radi oko vrata izolatora. Nastavljanje bakarnih i bronzanih provodnika v~i se isključivo pomocu bakarnih ccvčica. Nastavak treba praviti što bliže izolatoru. s tim da najmanje odstojanje od izolatora do nastavka može biti 50 cm. 4.3.6.7. Pri uvodenju ili zav~vanju vazdušnih vodova ka krajnjim izolatorima v~i se spajanje voda sa golim provodnicima i jednožilnog instalacionog kabla. _ Krajnji izolator nalazi se na krivim nosačima, nosačima za prečnicu i nosačima zidnih osnova. Vodna žica vazdušnog voda vezuje se krajnjim vezom za izolator tako da ostane slobodan kraj žice dužine oko 15 cm. sa instalacionog voda skine se izolacija na dužini oko 50 cm i tako pripremljen kraj kabla obavije se 2-3 puta oko izolatora. Izolacija instalacionog kabla treba da bude udaljena od izolatora. Slobodni krajevi vod ne žicc i instalacionog kabla spajaju se polucevčicama. ili se provodnik instalacionog kabla obavije nekoliko puta zbijenim namotajima oko slobodnog kraja vodne žice i zameni. 4.4. Momaža samonosivih kablova. Montaža samonosivih kablova obuhvata: nastavljanje, račvanjc, za~vanje, električno osiguranje i uzemljenje kablova. Kod nastavljanja i završava nja samonosivih kablova potrebno je u toku montaže preduzeti mere za sprCČ3vanje prodiranja vlage u jezgro kablova. 4.4.1. Nastavljanje i raČV3njesamonosivih kablova. 4.4.1.1. Nastavljanje i račvanjesamonosn,ih kablova TK33U se najčcšće mi pomocu spojnica za samonosivc kablove sa noscćim užetom. Kablovi TK33U do 10 parica se mogu nastavljati i pomocu spojnica za samonosivc kablove sa opletom. za nastavljanje ovih kablova može se upotrebiti i spojnica od ozračenog polietilena. za nastavljanje samo nosivog kabla TK33Z se upotrebljava spojnica za samo nosivi kabl sa opletom 2X2 Nastavljanje i račvanje samonosivog kabla TK33C se mi pomoću spojnica za samonosive kablove sa oplctom. Samonosivi kabl TK3OS, po pravilu, ne treba nastavlja ti. Izuzetno, kada je to ekonomski najcelishod-
./'
216 217
nije rešenje. samonosivi kabl se mol.e nastaviti pomoću spojnice 7.3 samonosive kablove sa opletom 2X2. Nastavljanje samonosivih kablova se vrši na uporištima. Dozvoljeno je, ako radovi na održavanju kablova zahtevaju, da se samonosivi kablovi sa užetom do 6 parica mogu nastavljati i u rasponu sa spojnicom od ozračenog polietilena. 4.4.1.2. Nastavljanje i račvanje samonosivog kabla TK33U sa spojnicom za samonosive kablove sa nosećim užetom se vrši na sledeći način. Sa k(ajeva kablova koji se uvode u spojnicu skine se spoljašnji omotač na dužini od oko 200 mm. Pre ovoga potrebno je odvojiti uže od kabla. Zatim se na 20 mm od tog mesta iseče i skine unutrašnji omotač. Ovako obradeni krajevi se uvloče kroz uvodnice u spoj nicu sve dok omotač kabla ne dode iznad gornje ivice uvodnice. Zatim se pritegne navrtka uvodnice. Na visini 60 mm od osnovne ploče spoj nice skine se izolacija žila, izvrši spajanje odgovarajućih žila prema Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža. Ako se natavljanje vrši uvrtanjem, spojevi provod nika se izoluju pomoću polietilenskih cevčica. Nakon toga izvrši se sušenje nastavka suvim vazduhom, cevčice se povežu u snop i postavi poklopac spoj nice. Nastavljanje se može vršiti sa odgovaraj ućim konektorima. Ako se nastavljanje kabla TK33U vrši pomoću spojni~e za kablove sa opletom, tada se sa krajeva kabla skida omotač na dužini od 70 mm do 170 mm, a što zavisi od veličine spoj nice. Provod nici kablova se u spoj nici priključuju na odgovarajuću letvicu. Nastavljanje samonosivih kablova sa spojnicom od ozračenog polietilena vrši se prema Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža. 4.4.1.3. Nastavljanje i račvanje kablova TK33C se vrši pomocu spoj nice za samonosive kablove sa opletom. Krajevi kablova TK33C se obrađuju na način prikazan na sl. 35. Dužina skidanja omotača sa krajeva kabla zavisi od veličine spoj nice. Obrađeni krajevi kablova se uvode u spojnicu i provodnici se priključuju na odgovarajuću letvicu. Otvori kroz koje prolaze kablovi moraju bili snabdeveni sa odgovarajućim uvodnim prstenovima. Neiskorišćeni otvori treba da budu zatvoreni sa zaptivačima. U unutrašnjosti spoj nice obujmica za uzemljenje se dobro pričvrsti na oplet kabla. Po izvršcnom nastavljanju postavi se poklopac na spoj nicu.
70 -1/U
7 7 .
7
I
I SI. 35. 4.4.1.4. Nastavljanje kablova TK33Z i TK30S za nastavljanje kablova TK33Z i TK30S se' " samo~osivi kabl sa oplctom 2X2. Pre UVOđCnj:~b~j~ spojn~c~ za sa krajcva kabla se skine omutač na dužini od 70 P ~ ~POEllCU, se u spojnici priključuju na letvicu. mm. rovodmcl kablova 4.4.2. Završavanje samonosivih kablova. Pod završavanjem samonosivih kablova u smislu ovog Uputstva zumeva se: Po d ra- završavan~e samonosivih kablova na spoljnjem izvodu završavanje.samonosivih kablova na strani pretplatnika, ·prela~k sa jedne vrste samonosivih kablova na drugu ili na vazd ~ . vo d sa golIm provodnicima. 'u III
=
Na spoljnjem .izvOd,usamo nosivi kablovi se završavaju: - u kablovsko~ glav~ za spoljnju montažu bez os.igurača - u kab~o~.koj glavI za spoljnju montažu sa osiguračima - u s~jm~ za samonosive kablove sa noscćim užetom ZadnjI naCIn se koristi izuzetno k d'.· . ~d~mno~ kabla na jedan ili dva saam~s~alt:~: n~ prelazi sa v avanjC samonosivih kablova u kabl~vskim gl cIm ~zetom. , avama se vrŠI prema
218 219
o 'rađen'u mesnih kablovskih mre7..3a za~vanje .ka~l.ova u Up,:,t~t~ Jmono~ive kablovesa nosetim užetomsevršl na ISlinac~n kao ~!S~I~l~je kablova. U slučaju da j~ izvC?dni,kabl ~ ~zd~nopaf~ izolacijom. obavezno se mora vršltl 7..allvanJe kraja IZV nog sP11.~;lvanje samonosivih kablova na stt".tni pretplatnika i prelazak na instalacione kablove se vrši u: .. ' _ uvodnom ormanu 10X2, ili osigurački!1' ~logoVlma lX21 2X2, ka~a Je potrebno clcktrično osigura!*: pretpla~mč ~lh.yodov#f? &~\~J~I~f '~ J _ razvodnom ormanu 10X2 Ih uvoommk ullJ~ma , .. otrebno clektrično osiguranje vodova. DozvolJe~o J~ ~a ~e ~mo.~?SIVI Cabl TK30F može završiti ~ire~n? na lclef~nskoJ pnklJucnoJ kUllJI ako se ona nala7j u neposrednoJ bliZIm mesta u~oda .. bvršavanje kablova na strani pretplall1lka se vrši prema Uputstvu o izradi telefonskih instalacija i uvoda .. _ . , Prelazak sa .edne vrste kablova na.dr~gu Vrši se pomocu odgovarajućlh '5 o'nica ko'e Jse korisle i za nasta~IJanj~ kablova',P!elazak ~ vazdUŠ~o~ v~da sa gOllm provodn!c~ma na pr~vodl1l sam~)nOSIVl kabl vrsi se sa oSlgu račkim slogom za spoljnJu montazu IX2. sl. -,6.
sfcrskih pražnjcnja. Zaštita prctplalnićkih vodnva od opasnih napona i struja vrši se, po potrebi, pomoću naponskih i slrujnih osigurača uz izradu odgovarajućeg uzemljenja. 4.4.3.1. Električno osiguranje pretplatničkih vodova u razvodnoj mreži se vrši na način dat u Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža. Vodovi u razvodnoj mreži se, po potrebi, osiguravaju na sledećim mcstima: - na spoljnjim izvodima - kod pretplatnika - na odredenim mestima duž voda. Elcktrično osiguranje na spoljnjem izvodu se. po pravilu. primenjuje kada su vod ovi u razvodnoj mreži ostvareni kao vazdušni vodovi sa golim pravodnicima. Kod pretplatnika elcktrično osiguranje vod ova se \Tši u sledećim sluĆljevima: - kada su razvodni vod ovi ostvareni kao vazdušni vodovi sa golim pravodnicima - kada su razvodni vodovi ostvareni p0n:t0ću nadzemnih samonosivih kablova sa noscćim užetom, nosećom žicom ili opletom, a dužina nadzemnog kablovskog voda je 2; 150 m. Kada su vodovi razvodne mreže izloženi dejstvu atmosferskih pražnjen-. ja osiguravaju se i na spoljnjem izvodu i kod pretplatnika. Vodovi razvodne mreže iz10ženi mogućnosti opasnog uticaja električnih vodova osiguravaju se shodno tehničkim propisima za zaštitu telefonskih vod ova od električnih vodoV'J. Električno osiguranje razvodnih vodova ostvarenih sa samonosivim kablovima se vrši samo sa naponskim osiguračima pod uslovom da nisu izloženi dejstvu atmosferskih pražnjenja i da se ne ukrštaju sa električnim vodovima iznad 1000 V. Osigurači se postavljaju u odgovarajućc osiguračke slogove ili kablovske glave sa osiguračima. osiguranje pojedinačnih vodova upotrebljavaju se prctplatnički osigurački slogovi lX2, a za snopove vodova upotrebljavaju se grupni osigtirački slogovi 2X2, 5X2, 10X2 i kablovske glave sa osiguračima lOX2 i 20X2. 4.4.3.2. Uzemljenja u rJzvodnim mrežama se izvode prema Uputstvu o . izradi uzemljcnja u telefonskim kablovskim mrežama. 4.5. Ukrštanje telefonskih nadzemnih vod ova sa e1ektričnim vodovima, putevima, rekama i drugim objektima. Prilikom polaganja nadzemnih vodova mora se voditi računa o načinu ukcltanja telefonskih nadzemnih vodova sa drugim vodovima i objektima kao i o potrebnim rastojanjima izmedu njih.
za
SI. 36. 4.43. Električno osiguranje i uzemljenje ...
' P.retplatnički vodovi u razvodnoj mreži mogu bl.U ~ozem o~asmm struj~ma i naponima koji dolaze usled uticaja clcktnčmh vodova I atmQV'
•
221 220
Načinj.prihližavanja i ukrštanja telefonskih nadz~mnih vo~ov~ sa e1e~troencrgctskim vod ovi ma kao i medusobna d.o~oljena. rastojanja mora~u odgovarati Pravilniku o tehnič~im ~o:matlvl~,a za !zradu nadzemmh elektroencrgetskih vodova ("SluzhenI hst SFRJ , br~j 51n3) .. Minimalna dozvoljena rastojanja između telefonskih n~dzemmh vodova i Puteva, pruga, reka i drugih objekata data su u tabeh 18. Tabela 18 Trasa samo nosivog kabla
Pored ulica i puteva i preko zemljišta po kome se ne obavlja saobraĆ3j Pored železničkih pruga koje nisu elektrificirane Preko ulica, puteva i zemljišta po kojima se obavlja saobraĆ3j Preko reka
Najmanje dozvoljeno Najmanje dozvorastojanje samonosiljeno rastojanje vog kabla od voda sa golim provodnicima od m m zemlje
zemlje površine puta ili zemljišta
3,5
2,5
5,0
3,5
2,5
5,0
Kada se prelaz preko železničkih pruga, ulica i puteva vrši pomoću samonosivog kabla sa opletom, potrebno je desetak dana posle povlačcnja kabla i regulisanja strele proveriti veličinu strele i po potrebi ~iti naknadno regulisanje. S. Provera kvaliteta razvodnih mreža Po završnoj izgradnji ili rekonstrukciji razvodne mreže ili dela mreže koji predstavlja ekonomsko-tehničku celinu vrši se provera kvaliteta izgrađene mreže da bi se utvrdilo: - da li su radovi u skladu sa investiciono-tehničkom dokumentacijom - da li izvedeni radovi odgovaraju ovom uputstvu i drugim pratcćim propisima i jugoslovenskim standardima. Provera kValiteta izgrađenih razvodnih mreža se vrši prema Upu1Stvu o građenju mesnih kablovskih mreža.
nivoa vode kod normalnog vodostaja
5,0
5,0
Preko železničkih pruga koje nisu elektrificirane
gornje ivice šine
6,0
6,0
Iznad ili ispod drugih telefonskih vodova
telefonskog voda
0,5
1,0
Napomena: Pri određivanju najmanjeg dozvoljenog rastojanja treba uzeti u obzir najniža mesta (najveću strelu) na nadzemnom kablu (strela
222
na :l-40°Cza samonosive kablove sa Oplctom istrcla na-5°Csa dodatnim opterećenjem za ostale samonosive kablove). Prelaz preko puteva, ulica, reka i pruga treba izvesti po mogućstvu pod pravim uglom i sa kraćim rasponima. Kod prela7.a preko železničkih pruga koje nisu elektrificirane, preko puteva i ulica raspon ne sme biti duži od 50 metara. Na stubovima koji se nalaze kod mesta ukrštanja kahlovi se zatežu i pričvršćuju pomotu rasteretnih i nosetih stezaljki i rasteretnih zamki postavljenih na rasteretni nosač za stub ili na nosač za prečnicu. Stubovi na krajevima raspona ukrštanja se, po potrebi, osiguravaju sa podupiračem ili zategom. -
N. ZAVRŠNE ODREDBE 1. Stupanjem na snagu ovog uputstva prestaju da važe: - Uputstvo o gradenju mesnih kablovskih mreža, doneto pod brojem 251/52 od 6. 3.1952. godine (posebno izdanje 1952. godine). - Uputstvo o dopunama uputstva za građenje ("PTT vesnik", br. 10/66),
mesnih kablovskih mreža
- Odredbe 2.1. i 2.3. Uputstva o izradi nastavaka na telekomunikacio_ nim kablovima sa izolacijom i omotačem od plastiČnih masa (..PTT vesnik", br. 6/68), - Uputstvo o izradi nastavaka na telekomunikacionim kablovima sa talasastim metalnim omota čima ("PTT vesnik", br. 14n2),
223
)
) _ Uputstvo o električnom osiguranju telefonskih vodova u mesnim mrežama (..PIT vesnik", br. 4n3), - Uputstvo o polaganju kablova u mesnim mre;(.ama ("PTIvesnik", br. 4n3), _ Uputstvo () izradi nastavaka kablova mesnih mreža ("PITvesnik",
br.
5n3), _ Uputstvo o izradi nastavaka kablova mesnih mreža ("PTIvesnik",
br.
Sn3), _ Uputstvo o proveri kvaliteta izradenih mesnih mrel..3, (..PTIvesnik", br. 9173), _ Uputstvo o nastavljanju pretplatničkih kablova pomoću spojnice od policstera (..PIT vesnik", br. 13n3), _ Uputstvo o završavanju kablova mesnih mreža ("PTI vesnik", br. 8n4). 2. Ovo uputstvoštampaće se u posebnom izdanju Zajednice lPTT i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "PTIvesniku" nakon objave kojom se oglašava njegovo donošenje i stupanje na snagu.
ZAJEDNICA
.JUGOSLOVENSKIH PTf I3ROJ 02-5887/]-77 27. OKTOI3RA 1977. GODINE
BEOGRAD
PREDSEDNIK SKUPŠ11NE ZAJEDNICE.JPTI: Radoslav Veljanovski, s.r.
Na osnovu člana 48. stav 1. tačka 13. u vezi člana 159. i 160. Samoupravnogsporazuma o udruživanju u ZajednicuJPTI (..PTIvcsnik", br. 26185) i člana 97. stav 1. tačka 13. Statuta Zajednice jPTI ("PTI vesnik", br. 26/85) a u skladu sa članom 10 stav 2. Zakona o udruživanju li Zajednicu JPTI ("Službeni list SFRJ", br. 18nS) Skupština ZajedniceJPTI na svom 102. zasedanju od 31. 10. 1990. donosi
UPUTS1VO * O ODRŽAVANJU MESNIH KABLOVSKIH MREŽA 1. Opšte odredbe 1.1. Ovim uputstvom ureduje se postupak i način održavanja mesnih kablovskih mreža, odnosno pretplatničkih i spojnih kablovskih vodova u mesnoj mreži. Ovo uputstvo se ne odnosi na održavanje mesnih kablovskih mreža uz primenu računara. Pod pretplatničkim kablovskim vodovima u mesnoj mreži, u smislu ovog Uputstva, podrazumevaju se vodovi koji počinju na vertikalnoj strani glavnog razdelnika, a završavaju se na priključcima telefonskih aparata, odnosno pretplatničkih tcrminalnih uredaja. Spojni kablovski vod ovi u mesnoj mreži su vodovi izmcdu centrala mesne mreže. 1.2. Pod održava njem mesnih kablovskih mreža podrazumeva se obezbedenje neprekidnosti odvijanja TI saobraćaja, održavanje kvaliteta prenosa, uvodenje savremenih metoda rada i organizacije i smanjenje troškova održavanja. Osnovni poslovi službe održavanja mesnih kablovskih mreža su: - organizacija održavanja, - obavljanje preventivnog održavanja, - redovno održava nje, - investiciono odrŽ3vanje, - otklanjanje smetnji na vodovima, . - prikupljanje, obrada i analiza podataka, - priprema materijala, alata, pribora i instrumenata. 1.2.1. Poslovi na organizaciji održavanja uključuju planiranje poslova održavanja, organizaciju rada održavanja i kontrolu izvršenja održavanja.
*) Objavljeno u "PIT vesniku ", broj 27/90.
224
) I 22. POU preventivnim ourJ.avanjem pourazumeva se skup oureuenih ' 'i se >crimlično ubavlJ'aJ'u, prema unapred utvn.!enol11 plan~ rauuva k,)J ... I ' " ' Stl .1 ,", • · S cil 'em da se blagovremeno utknju Ik onguju nelspravn O , ()urzav anJ a" a j ... ' TI " koje bi mogle da izazovu ozbi ljnije poremeća u.odvl Jan sa.ob rac~ p, Prventivno održavanje se, s obzirom na nacin I vreme IzvodenJa, deh na redovno i investiciono održava nje .. ,,~. _ . 1.2.3. Redovno odr71lvanje se ostvaruje slstemalICn!m obl~sclma, pregledima, kontrolom, ispitivanjem v~šcnjem odred~mh manjIh rado~a na dovodenju mreže U ispravno stanje I u obezbedenju potrebnog kvalIteta • ,I'
'.
l~
tU
!
prenosa. ~. - . 'd za radove redovnog održavanja unapred se sacinjavaju p IanoVI ra a, . dok se predračuni ne sačinjavaju. , . , ' .' 1.2.4. lnvesticiono odr2avanje predvida obnavljanje Istrošemh Ih z~m~ nu oštećenih delova mreže, odnosno otklanjanje nedyostat~ka Umre~l.koJ1 . ' biti otklonJ'eni radovima redovnog odrzavanja. InvestIclono msu mogli , . · d' održavanje se obavlja periodično u rokovima dužlm o d Je d ne go m~. Radovi investicionog odr13vanja se vršc na osnovu predračuna I prethodno sastavljenih godišnjih p~anova. _ y , 1.2.5. Pod smetnjom na vodovlma mesmh mre~ podraz~me~a se sta~e pri kome TT mreža potpuno ili delimično prestaje da.vršl svoJe funkcije u obimu koji remeti ili prekida o~vijan)e saobra~aJa ... Radovi na otklanjanju smetnji ukljUč~)u odredlvanje mesta I vrste smetnji, otklanjanje i evidentiranje sme~JI .. , ' . 1.2.6. Poslovi na prikup~anju? obradi. I anal!:-I rOd.ata.ka se obavljaju kako pri preventivnom od~zavanj.u, tako I'posle l~rse~l~ ra~va redo~nog i investicionog održavanja. OVI podacI se ko ns te za ocenu _kvalIte~a održavanja, planiranje poslova održavanja, izradu planova razvoja mesmh
T!
mreža i sl. .. ' · . 1.2.7. U cilju obavljanja poslova odr~avanja potrebn0.Je o b ez be d 1tI optimalne količine materijala, ~lat~ i p.~lbora. Zbog toga je .?eophodn~ izvršiti planiranje, nabavku i distrIbucIJu potrebnog materIjala, alata I pribora. 2. Organizacija održavanja ... 2.1. Preduzeća PTT saobraćaja su odgovorna za p~avilno funkclO~l1San~e TI saobraćaja i dužna su da organizuju obavljanje ~oslova ~drzavanJa mesnih kablovskih mreža na svojoj teritoriji sa sledeĆ1m ~ac.lma: _ preduzimanje mera za obezbeđenje nepr.ekidnog odVIJanJa TI saobraćaja u delu koji se odnosi na vod ove me~mh mre~, .. _ izvršavanje planiranih radova održavanJ~ ~ predVIđemm ro~ovlma, _ obavljanje merenja električnih karak~enstIka ~odova mesn~ mreža, _ brza i tačna identifikacija i odredivanje mesta I vrste smetnji,
- otklanjanje smetnji u propisanim rokovima i dr. Organizacija službe održavanja zavisi od nivoa razvijenosti mreže, veličinc teritorije, vrste i obima poslova. za obavljanje poslova održavanja formiraju se ili posebne organizacione jedinice ili izvršne jedinice u okviru organizacione jedinice, koje vrše poslove Odr7..3Vanja. 2.2. S obzirom na specifičnost i karakter poslova održavanja, izbor modela opttmalne organizacije rada na održavan.ju mesnih kablovskih mre;i.a, treba tražiti u sledećim granicama: - organizacija specijalističkih pogona ili Ichničkih jedinica i odelenja prema vrstama poslova održavanja (tehnoluški princip), - podela mreže na samostalne rejone u kojima su radnici obučeni za sve vrste poslova održavanja (teritorijalni princip), - mc.~oviti oblik, koji predviđa podelu mreže na rejone održavanja, sa izdvojenim specijalizovanim ekipama za odredene poslove održavanja. 2.2.1. U mrežama kapaciteta do 10.000 pretplatnika održava nje mesnih kablovskih mreža može se obavljati ekipama obučenim za sve vrste poslova održavanja i uglavnom se obavljaju poslovi redovnog održavanja, poslovi održavanja na kablovima sa primenjenim sistemom gasne ili električne kontrole, otklanjanje smetnji i poslovi.održavanja kablovske TI kanalizacije. Ekipa treba da bude sastavljena· od tri do pet radnika. Broj ekipa zavisi od kapaciteta mreže, veličine teritorije mreže, vrste i obima poslova ... Električna merenja, evidenciju otklanjanja smetnji i ažuriranje teh· ničke dokumentacije treba poveriti radniku obučenom za ove poslove. 2.2.2. U mrežama kapaciteta od 10.000 do 25.000 pretplatniJ<.a preporučuje se organizacija poslova održavanja mesnih kablovskih mreža na tehnološkom principu sa posebnom organizacionom jedinicom u kojoj će biti 3-4 ekipe kabl-montera osposobljene za poslove odrŽ
227
226
I
!
i
·i
I
,
-.-
- --- .-.-- ---~---".- -~----.
--J-------,
obima poslova. Otklanjanje smetnji može biti povereno posebno obučenim radnicima snabdevenim instrumentima za merenje, materijalom, alatom i prevoznim sredstvima za brze intervencije. obavljanje poslova odrl.3vanja razvodnih i instalacionih mreža preporučuje se teritorijalni prjncip s podelom mreže na odredene rejone i razdvaja njem poslova na odrl.3vanju od poslova na otklanjanju smetnji. 3. Preventivno održavanje
za
3.1. Preventivno odrl.avanje obavlja se po unapred sačinjcnim godišnjim planovima i obuhvata sve poslove u mesnim mrel;Ima, koji se obavljaju svakodnevno (redovno ili tekuće održavanje) ili povremeno (investiciono održavanje), sa ciljem da se otklone sva potencijalna mesta na kojima može doći do poremećaja u funkcionisanju TI saobraćaja. 3.2. Da bi se poslovi održavanja kablovskih TI mreža i kablovskih TI kanalizacija obavljali tako da budu ispunjeni osnovni zadaci koji se postavljaju službi održavanja potrebno je sačiniti planove redovnog i investicionog Odr7.3Vanja, vršiti kontrolu izvršenja planova, voditi evidenciju izvršenja svih poslova planiranja i preduzimati preventivne mere da bi se izbegla oštećenja u TI mrežama i TI kanalizaciji. 3.2.1. Planovi redovnog održavanja sačinjavaju se za narednu godinu i obuhvataju podatke o mreži koja se održava, o vremenu kada radove treba obaviti, o broju potrebnih radnika, o vrsti poslova, o kapacitetima koje treba odr};Ivati. Pri planiranju treba voditi računa o tome da se prvenstveno obuhvate delovi mreže koji najduže nisu bili redovno održavani. Za izradu planova redovnog održavanja se koristi obrazac br. 4044 "Plan redovnog (inv~ticionog) održavanja" (prilog br. 1.), a izuzetno se mogu . koristiti i drugi obrasci prilagodeni kompjuterskoj obradi. 3.2.2. Planovi redovnog održavanja za narednu godinu treba da budu sačinjeni i usaglašeni u organizacionoj jedinici koja je zadužena za održava nje mreže do 15. novembra tekuće godine. Potom se planovi usaglašavaju u Preduzeću PTI saobraćaja. ovcravaju i vraćaju organizacionim jedinicama do 15. deccmbra tekuće godine. 3.2.3. Kako investiciono održavanje predvida obnavljanje istrošenih ili oštećenih delova mreže. na osnovu prikupljcnih podataka i predračuna, sačinjava se plan invcsticionog održavanja. 3.3. Pored planova redovnog i investicionog održavanja sačinjavaju sc i plan kadrova, plan stručnog usavršavanja kadrova, plan nabavke stručne litcrature. planovi nabavke alata, pribora, instrumcnata, kablova, kablovskog pribora. vozila, radne i zaštitne odcćc i obuće, plan godišnjih odmora, rada u smenama i plan dežurstva. Ovi planovi se sačinjavaju i usaglašavaju u istim rokovima i po istom postupku kao i planovi redovnog održavanja.
228
----.-j
---------
•••••
3.4. Kontrola izvršenja radova na održavanju i utroška materijala vrši se preko radnog naloga i neposrednim obilaskom radnika u toku izvodenja radov~. Organizaciona jedinica, zadužena za održava nje mreže. treba da reguhše postupak izvršenja radova na od ržava nj u, kao i kontrolu izvršenja radova na održavanju i utroška matcrijala. Krajem meseca potrebno je prikupiti svc radne naloge, izvršiti analizu svih utrošaka materijala i radne snage i preduzeti potrcbne mere za otklanjanje uočenih ncdostataka u mreži koji ekipa montcra ili rcjonski montr nisu mogli otkloni ti. 3.4.1. Organizaciona jedinica, zadužena za održavanje mreže, svakog tromcsečja sačinjava zbirni izveštaj () obimu izvršcnih radova po plan~ rcdovnog održava nja. Ovi izveštaji se dostavljaju Preduzcću PTI saobraćaja do IS-og u mesecu po završetku tromesečja. 3.5. Organizacione jcdinice, zaduženc za održavanjc mreža. dužne su da preduzimaju mcrc i aktivnosti na zaštiti TI mreža od oštećenja. Pri tome sc posebna pažnja obraća na radove drugih u blizini trasa kablovskih TI mrcž~ i rr kam~lizacija, a koji mogu da ugroze funkcionisanje TI sao.braćaJa. Takode Je potrebno voditi računa o onim mestima gde se čestn pojavljuju oštećenja u mreži (klizišta, česta atmosferska pražnjenja, uti caji elcktroenergetskih postrojenja i postrojenja elektrovuče i sl.). 4. Redovno održavanje 4.1. Poslovi redovnog održava nja mesnih kablovskih mreža su: - poslovi u glavnom razdelniku, - poslovi u odelenju završnih nastavaka, - poslovi na mesnim spojnim i pretplatničkim kablovima uvučenim ~. kablovsku kanalizaciju, - poslovi na mcsnim spojnim i pretplatničkim kablovima položenim \I zemlju, - poslovi na kablovima položenim prcko mostova, vodotoka i kanal. - poslovina podvodnim kablovima, - poslovi na nadzemnim kablovima, - poslovi na kablovskim razdelnicima, - poslovi na kablovskim izvodima, - poslovi u razvodnoj mrcži, - poslovi na clektričnoj kontroli kablova, - poslovi na gasnoj kontroli kablova, - poslovi na kablovskoj TI kanalizaeiji, - pregled pretplatničkih instalacija, Iclcfonskih aparata i drugih prt platničkih uredaja. 4.1.1. Poslovi redovnog održavanja u glavnom razdelniku su: - redovan obilazak i pregled stanja u glavnom razdelniku,
229
_ redovna ispitivanja vodova, _ provera ispravnosti uzemljenja glavnog razdelnika, _ provera ispravnosti prenaponskih odvodnika i strujnih osigurača, _ pregled, popravka i čišćenje rastavpih letvica, regleta i ramova, _ ranžiranje PVC žica sa letovanjem, _ zamena dotrajalih ranžiranih žica, _ zamena dotrajalih rastavnih lctvica i regleta, _ pregled i popravka kutija sa dvojnim priključcima, _ popravka i sredivanje kablovskih češljeva, _ pregled i popravka ispitnih stolova, _ pregled i popravka ispitnih viljuški. telefonskih aparata i drugih . uredaja. _ pregled i popravka signalizacije, _ pregled i zamena pregorelih sija lica, prenaponskih
odvodnika i osigu-
rača, _ provera ispravnosti veza posle radova, _ popravka električnih lemila, _ pregled i popravka završnih kablovskih glava, _ otklanjanje ostalih nedostataka. Poslovi redovnog održavanja u glavnom razdelniku se vrše svakodnevno. 4.1.2. Poslovi redovnog odr2avanja u odc1enju završnih nastavaka su: _ pregled stanja završnih spojnica, _ pregled stanja uzemljenja kablova i metalne konstrukcije, _ pregled oznaka na spojnicama i po potrebi ispisivanje novih oznaka, _ pregled i po potrebi bojenje metalne konstrukcije, _ pregled i održavanje u ispravnom stanju clektrične instalacije, zamena pregorelih sijalica, _ pregled i održavanje u ispravnom stanju sistema za ventilaciju, _ pregled i održavanje drvenih podova, - održavanje čistoće. Poslovi redovnog održavanja u odelenju završnih nastavaka obavljaju se četiri puta godišnje. 4.1.3. Poslovi redovnog održavanja na mesnim spojnim pretplatničkim kablovima položenim u zemlju su: _ pregled stanja na kablovskoj trasi, _ pregled, bojenje i ispravljanje stubića za obeležavanje kabla, _ sravnjivanje položaja stubića sa grafičkim popisom, zamena oštećenih i ugradnja novih, _ pojedinačna opravka i izrada kablovskih nastavaka, _ zatrpavanje rova kabla u slučaju pomeranja ili ispiranja zemljišta,
230
- delimična. prome~a trase kabla ili polaganje kahla na većoj dubini. - kontrola Izvodenja radova drugih u blizini trase kabla, .~. p~overa e~ektrič~h .karakterist.ik~ kod kablova sa metalnim provodI1lClma,odnosno optlcklh karaktenstlka kod kablova sa optičkim vlakni-
ma. ~ ,P.o~love redO~?o.g održava nja na mes~im spojnim kablovima treba vršiti cetl~1 ~uta godIsnje, a na pretplatničkim kablovima najmanje jedanput godIšnje. 4.1.4: Poslovi re~ovnog održavanja na mesnim spojnim i pretplatničkim kablovIma uvučemm u kablovsku kanalizaciju su: - pregled ispravnosti i položaja kablova u oknima - pr~gl~d i~pravnosti i ~ložaja kablovskih spojni~a, - pOjedmacna opravka I Izrada kablovskih nastavaka - smeštaj kablova i spojnica na nosače, , - kon~rola oznaka za obeležavanje kablova, - zaštIta kablova i spojnica od korozije, - ~ontr?~a hermetičnosti kablova i spojnica koji se održavaju pod gasmm pnl1skom, . - pregled i kontrola pupinovih lonaca, - zamena oštećenih kablova u rasponu izmedu okana .-. provera električnih karakteristika kod kablova sa ~etalnim provodI1lClma,odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-
I ~
ma. ~!egled mesnih ~poj.nih, kao i mesnih spojnih i prctplatničkih kablova kOJI.s~ nalaze u Istoj kablo~sk?j kanalizaciji, treba vršiti četiri. puta godlšnj.~, a pregled pre~plat~lčklh kablova jedanput godišnje. Pojedine ?peraclje. redo~g odrzavanja kablova uvučcnih u kablovsku kanalizacijU treb~lzvodltl Istovremeno. Poslovima redovnog održavanja kablova uvu~emh. u kablovsku kanalizaciju treba da prethode radovi redovno\! odrzavanja kablovske kanalizacije. ~ 4.1.5. Poslovi redovnog održavanja na kablovima položenim preko mostova, vodotoka i kanala su: - pojedinačna opravka i izrada kablovskih nastavaka - kontrola stanja kablova položenih preko mostova, ~odotoka i kanala - zamena oštećenih i dotrajalih spojnica, , - kontrola ozna~a ~a obeležav~n~e trase kabla, zabrane sidrenja i dr., .-.provera elektnčmh karaktenstIka kod kablova sa metalnim provodmClma, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-
ma..
Ove poslove.treba vršiti najmanje četiri puta godišnje. 4.1.6. PoslovI redovnog održavanja n.a podvodnim kablovima su:
231
~-
-
- konlrola stanja podvodnih kablova, - kontrola oznaka polož.aja kabla, zabrane sidrenja idr., - provera c!ektričnih karakteristika kod kablova sa metalnim provodnicima, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-
ma. Ove poslove treba vršiti najmanje četiri puta godišnje. 4.1.7. Poslovi redovnog održavanja na nadzemnim kablovima su: - pregled gradcvinske sigurnosti nadzemne linije, - pregled i zamena dotrajalih uporišta, - pregled i zamena dotrajale opreme za nošenje kablova, - pregled i pojedinačna popravka i izrada kablovskih nastavaka, - regulisanje strele kabla, - pregled opreme za završavanje i nastavljanje kablova, - kresanje grana koje ugrožavaju kabl, - skidanje leda i snega sa kablova, - pregled i kontrola ispravnosti uzemljenja i gromobrana, - provera električnih karakteristika kod kablova sa metalnim provodnicima, odnosno optičkih karakteristika kod kablova sa optičkim vlakni-
ma. Poslove vršiti dva puta godišnje i posle vremenskih nepogoda. 4.1.8. Poslovi redovnog održavanja na kablovskim razdclnicima su: - redovan obilazak i pregled stanja kablovskog razdelnika, - popravka ormana kablovskog razdelnika, - pregled zaptivenosti ormana, - bojenje kablovskih razdelnika i metalnih delova, - pregled i popravka kablovskih glava i regleta, - čišćenje i kontrola ispravnosti uzemljenja, - pregled i formiranje ranžirnih provodnika, - pregled i podmazivanje šarki i brava na vratima ormana, - ranžiranje PVC žica sa letovanjem, - popravka kablovskih češljeva, - zatvaranje i gitovanje rupa za uvođenje kablova. Poslove vršiti dva puta godišnje. 4.1.9. Poslovi redovnog održavanja na kablovskim izvodima su: - redovan obilazak i pregled stanja kablovskih izvoda, - otklanjanje oštećenja na metalnim ormanima, - zamena dotrajalih uvodnih kablova, - pregled i zamena neispravnih prenaponskih odvodnika i osigurača, - pregled i kontrola ispravnosti uzemljenja, - pregled nastupnih klinova i daski, - provera istrošenosti izvodnih uporišta, podupirača i zatega,
1 I I
i
,I ,
- bojenje mctalnih ormana, - pregled i pomazivanje brava i Š3rki na vratima ormana - pregl<:d i formiranje ranžirnih žica, , - ugradlvanje ranžirnih prstenova, - pregled i popravka zaptivenosti ormana - pr~gl~ i popravka metalne kons1rukcij~ na krovnom upomtu, - bOJenJe ~etalnc konstrukcije krovnih upomta, - zatvaranje otvora kod ulaza kablova, - zamena brave kod uličnih stubiĆl - ispravljanje i bojenje uličnih stubIĆI. Posl?ve vrši ti ~va puta ~išn~e. Kontrolu i zamenu neispravnih pr enaponskih odvodmka 1S1ruJnih oslguraa miti i posle vremenskih nepogo-
da.
4.1.10. Poslovi redovnog održavanja u razvodnoj mreži su: - kontrola uporišta, - zamena r<.>jedinačnih dotrajalih upomta, - okopava nJe upomta, - sredivanje unu~njih i spolj~njih izvoda, - popravka t~lefonskih aparata, - popravka dvojničkih kutija, - otklanjanje smetnji u razvodnoj mreži, - zamena dotrajalih provodnika, - otklanjanje sm~tnji u instalacijama, - popravka zemlJovoda, - pregled i popravka krovnih 01\lOra, - pregled i popravka zatege na krovnim upomtima, - za~e~a polomljenih crepova. - boJenJe, .po potrebi, krovnih konstrukcija, - pregled! popravka gromobrana i uzemljenja, - pregled I popravka nastupnih klinova - pregled i popravka nastupne daske, ' - demontiranje telefonskih veza. - instalacija novih veza, seoba, - vodenje evidencije. Poslove miti ~va puta godišnje i posle vremenskih nepogoda. 4.1.1.1. POs~OVl redovnog održavanja na električnoj kontroli kablova mesnoj mreži su: u - kontrola ispravnosti funkcionisanja ureda ja električne kontrole, - kontrola ?~po~osti izolacije ispitnih žita kabla. Poslov~ mili pn redovnom održavanju mesnih spojnih i pretplatničkih kablova I prema uputstvu proizvodaa ureda ja.
4.1.12. Poslovi redovnog održavanja na gasnoj konl roli kablova u mesnoj mreži su: _ kontrola uredaja za gasnu kontrolu, ..... _ provera pritiska gasa u bitnim tačkama uredajal na Izlazu IZuredaja, _ provera pritiska gasa u kablu, _ od red ivanje gubitka gasa u kablu, _ kontrola vlažnosti i čistoće gasa koji se uvodi u kabl, _ kontrola signalizacije koja ukazuje na kvar, _ či~ćenje i zamena ventila i filtara u uredaju, - zamena ulja u kompresoru, _ priprema omotača kablova za uvodenje u sistem gasne ko~trole, _ održavanje uredaja za gasnu kontrolu prema uputstvu prOlzvodača, _ održava nje prenosnih agregata na benzinski pogon, . _ održavanje različitih instrumenata iz sistema gasne kontrole (mstrument za merenje vlage u vazduhu, tragač helijuma), _ izrada gasonepropusnih čepova, _ zamena neispravnih ili kontaktnih manometara. Poslove vrši ti pri redovnom održavanju mesnih spojnih i pretplatničkih kablova i prema uputstvu proizvodača uredaja ..... 4.1.13. Poslovi redovnog održavanja kablovske TI kanahzacljesu: _ preventivni pregled stanja kablovske TI kanalizacije, kablovskih TI okana i galerija, ... _ držanje i dovodenje u ispravno stanje kablovske TI kanahzaClje, - čišćenje okana, - odstranjivanje vode, _ sitnije popravke i krpljenje zidova okana, _ provera zaptivenosti cevi, - bojenje metalnih delova, _ sredivanje unutrašnjih površina okana, _ zamena istrošenih poklopaca i ramova, _ zamena polomljenih poklopaca, - čišćenje cevi kablovske kanalizacije, _ kontrola prisutnosti štetnih i eksplozivnih gasova, _ zamena dotrajalih gumenih zaptivača okana, _ zamena dotrajalih nosača kablova - konzola, _ zatrpavanje otkrivene TI kanalizacije, .. _ otkopavanje zatrpanih poklopaca kablovskIh okana, .. _ dovodenje poklopaca okana na nivo trotoara, kolovoza Ih okolnog terena, - provetravanje oka na,
234
- nadzor nad rad 0\ ima drugih organii'.adja u wni gde se nalazi kahlovska kanalizacija, - pregled kablova u kablovskoj kanalizaciji, - kontrola kablovskih nastavaka u oknima, - pregled gradevinskog stanja kablovske galerije, - popravka električnih instalacija i zamena pregorelih sijalica u kablovskim galerijama, - održavanje uredaja za provetravanje galerija, - sitnije opravke u galerijama (krpljenje zidova, podova i tavanice), - vodenje evidencije o radovima redovnog održavanja i kontrola izvedenih radova. Radove u kablovskim galerijama treba vršiti četiri puta godišnje, a čišćenje i provetravanje kablovskih okana na magistralnim pravcima u kojima su položeni spojni kablovi treba vršiti najmanje dva puta godišnje. Ove radove izvoditi pre radova na pregledu i održavanju spojnih kablova položenih u kablovsku kanalizaciju. 4,1.14. Preglcd pretplatničkih instalacija, telefonskih aparata i drugih pretplatničkih uredaja, kada njihovo održavanje vrše PTI preduzeća izvodi se prema Uputstvu o održava nj u prctplatničkih telefonskih uredaja ("PTI vesnik", br, 17182). Pregled pretplatničkih instalacija, telefonskih aparata i drugih pretplatničkih uredaja, koje ne održavaju PTT preduzeća, vrši se jed~nput godišnje s tim što se planovima redovnog održavanja u mrežama sa preko 25.000 telefonskih pretplatnika mogu predvideti i drugi rokovi, ali ne duži od četiri godine. Pri pregledu se utvrduju nedostaci i od korisnika, odnosno vlasnika se zahteva popravka .. Ako se pregledom utvrdi da, zbog neispravnosti pretplatničke instalacije ili neispravnosti električne instalacije u zgradi može doći do galvanskog spoja ovih instalacija, pretplatnička instalacija se odmah isključuje na uvodu, dok se kvar ne otkloni. 4.1.15. Rokovi predvideni za obavljanje poslova redovnog održavanja, dati u tačkama 4.1.1. do 4.1.13. su orijentacioni i zavise od kapaciteta, kvaliteta i godine izgradnje mreže. Preduzeća PTI saobraćaja su dužna da poslove redovnog održavanja mesnih kablovskih mreža planiraju i organizuju tako da budu zadovoljene norme kvaliteta održavanja u- pretplatničkoj i mesnoj spojnoj mreži propisane u Pravilniku o normama kvaliteta održavanja kablovskih sistema prenosa (.•PTT vesnik", br. 11186 i 13/86). 5. Investiciono održavanje
5.1. Poslovi investicionog odr~vanja mesnih kablovskih mreža su: - izmeštanje i zamena kablova, sa izradom nastavaka, na dužinama većim od :1Jn 11'. 235
------.------------1I )
)
I
_ polaganje i montaŽ3 kablova na mestima gde se zamenjuju cevovodi kablovskć kanalizacijc. . _ povCĆ3nje dubine ukopavanja kabla radi.veće pouzdanosti, . _ izmcitanje ili ukopavanje kabla na prelazima prek? vodotoka !kanal~, _ provera i popravka podvodnih kablova konsttXl usluge gnjuračkih ekipa. . _ .' _ dclimična zamena nadzemnih kablova podzemmm, _ izrada kablovskih uvoda na vodovima sa golim provodnicima, -dovodenje električnih karakteristika kablova na nivo propisanih vrednosti, .. _ postavljanje sistema gasne kontrole I dovodenje omotača kabla u stanje gasonepropustljivosti, . _ zamena pupinskih lonaca, . _ ~tita kablova od korozije, udara groma, uticaja elektroenergetskih - '\/Odova i vodova elektrowče, _ radovi na vodovima namenjenim za vi.šestruko korišćenje (merenja, izbor optimalnih četvorki, postavljanje regeneratora i pojačavača, depupinizacija i dr.), .... _ ugradivanje savremene opreme I kablova novih konstrukCIja, - popravka i zamena TI opreme, ... _ sredivanje kablova u oknima nakon rekonstruk~je kablovske kanalizacije, - sredivanje razvodne mreže. .' 5.1.1. Poslovi investicionog održavanja kablovskih mesnih TI mreža obavljaju se u zavisnosti od ~nosti i .d~trajalosti, ~nos.n~ tehničke ispravnosti i može se očekivau da će blU potrebno IZVodlU radove u sledećim vremenskim periodima: .... _ kablovi sa olovnim omotačem uvučcni u kanalizacIJu od betonskih CeVi20godina .. ' _ kablovi sa olovnim omotačcm uvučem u kanalizacIJu od termoplastičnih revi10 godina _ kablovi sa olovnim omotačem armirani položeni u zemlju20 godina _ kablovi sa termoplastičnim omotačem položeni u zemlju12 godina _ kablovi sa termoplastičnim omotačem položenim ukablovsku kanalizaciju12 godina - kablovi podvodni 20 godina - kablovi nadzemni 7 godina - kablovi položei1i na zidu 7 godina - uzemljenja 7 godina .' pri obavljanju poslova investicionog održavanja vrše se IStovremeno I poslovi redovnog održavanja. oo
5.2. Poslovi investicionog održavanja kablovske TI kanalizacije su: - zamena dotrajalih cevi kablovske kanalizacije, - promena dubine polaganja kablovske kanalizacije, - zamena deformisanih termoplastičnih cevi, - obnavljanje spojeva i spojnica, - zamena istrošenih ili oštećenih delova kablovske kanalizacije, - proširenje okana, - podizanje ili spuštanje gornjih ploča na oknima, - zamena do trajale električne iJlstalacije u galerijama, - izrada hidroizolacije u oknima i galerijama, - manje rekonstrukcije kablovske kanalizacije, - izgradnja manjih privodnih kanalizacija. 5.2.1. Poslovi investicionih održavanja kablovske TI kanalizacije obavljaju se u zavisnosti od stanja okana, cevi kanalizacije, galerija i dr. i može se očekivati da će biti potrebno izvoditi radove u sledećim vremenskim periodima: - kablovska kanalizacija od betonskih blokoval5 godina - kablovska kanalizacija od termoplastičnih cevi 10 godina - za kablovska okn~ od betona20 godina - za kablovska okna od opekel5 go.dina - za-kablovske galerije i kolektore30 godina 5.3. Poslovi nadzora i kontrola izvodenja radova na investicionom održavanju za vreme izvodenja radova po planovima investicionog održavanja treba vrši ti stalan nadzor i kontrolu sa ciljem da se radovi Qbavljaju kvalitetno, prema važećim propisima, u planiranom obimu, da pri izvodenju radova ne dode do većih prekida u saobraćaju, da se demontirani materijal vrati u skladište, da se po obavljenim radovima sačini tehnička dokumentacija izvedenog stanja i da se izvrši obračun izvršenih radova. Ukoliko se radovi izvode u sopstvenoj režiji potrebno je sve radne naloge potpisane i overene od izvodača i nadzornog organa ili odgovarajućeg rukovodioca dostaviti privredno-računskoj službi na dalju obradu. 6. Otklanjanje smetnji Pod smetnjom se podrazumeva stanje pri kome TI mreža potpuno ili delimično prestaje da vrši svoje funkcije u obimu koji remeti ili prekida odvijanje TI saobraćaja. 6.1. Utvrdivanje smetnji Pojava smetnji se može uočiti preko ureda ja za stalnu kontrolu otpornosti izolacije, uredaja za stalnu kontrolu nepropustljivosti omotača, redovnim ispitivanjem od strane manipulativnog i tehničkog osoblja, odgovarajućim signaHziranjem smetnji i prijavom od strane pretplatnika.
237
"
~
I ;1 I
I
·j 6.2. Mesto pojave smetnji Najčcšća mesta gde se pojavljuju smetnje su: a) na uvlačnim kablovima: -. u završnim nastavcima, - u pravim i račvastim nastavcima. - u pupinovanim nastavcima, - u oknima sa obe strane nastavka, - u oknima na izlasku iz kanalizacionih cevi, - u rasponu između okana,. .,..na kablovima u blizini vodova elektrovuče, - u kablovskim razdelnicima. b) Na kablovima položenim u zemlju: - u završnim nastavcima, - u pravim i račvastim nastavcima, . - u pupinovanim nastavcima, - zbog radova drugih u blizini trase kabla, - na kablovima položenim preko mostova, - na kablovima položenim pored autoputeva i železničkih pruga, - na kablovima u blizini elektroenergetskih postrojenja i vod ova elektrovuče, - na trasama kroz agresivno zemljište, - u kablovskim razdelnicima. c) Na nadzemnim kablovima: - na nastavcima, - u rasponima između uporišta, .... - na području izloženom atmosfersklm pražnjenjlma, - u blizini clektroenergetskih postrojenja i vodova elektrovuče. d) U glavnom razdelniku: - na rastavnim letvicama i regletama, - na prenaponskim odvodnicima i strujnim osiguračima, - na signalnom ramu, - na ranžirnim žilama, - na ispitnim stolovima i ispitnim viljuškama. e) Na izvodima: - unutrašnjim i posebno spoljašnjim. 1) U razvodnoj mreži: - na nastavcima, - na uvodima. g) Na pretplatničkoj TI instalaciji - na uvodu, u instalaciji, na priključnoj kutiji.
d1
!
h) .~a pretplatničkom uf(đa~ ju. 6.3. Uzrok smetnji
telefonskom aparatu ili drugom pretplatničkom
Na.osnovu stečenog iskustva i statističkih podataka smetnje u mesnoj mrežI mogu da se svrstaju, uglavnom, u sledeće grupe: a) konstruktivne greške, b) slučajne smetnje, c) smetnj.e usled lošeg rada na otklanjanju smetnji, d) smetnje usled oštećenja omotača kabla, e) smetnje usled puzanja kablova, 1) smetnje usled nepoznatih uzroka. 6.3.1. Konstruktivne greške - greške u toku proizvodnje kablova, - greške prilikom montaže, - greške u kablovskom priboru i uređajima. Greške u toku proizvodnje kablova su uglavnom: - greške na omotaču kabla, - prekid pravodnika, . - pucanje papira za vreme izolovanja i upredanja, nedostatak jute Između olovnog omotača i armature itd. Greške. nastale priliko~ montaže se obično otkrivaju nakon dužeg vremena I mogu se svrstatI u sledeće grupe: -loše lemljenje olovnih spojnica, -loše le~ljenje i izolovanje pravodnika, - oštećenje omotača kabla. Greš~e na k~blovskom priboru i uređajima pojavljuju se uglavnom na: - pupInQvamm kalemovima, - žilama za kabliranje pupinovih lonaca, - kondenzatorima, - translatorima, - na spojnicama, - kontakt~m manometr~ma i senzorima, kablovskim glavama, - na uređajIma za gasnu I električnu kontrolu itd. 6.3.2. Slučajne smetnje . Slučaj ne smetnje mogu biti izazvane: - radom ljudi (zemljani radovi, ·sabotaže itd.), - viš0t,Dsil.0t,D(pomer~nje terena, poplave, atmosferska pražnjenja itd.) - od životInja (glodan, Insekti) , 6.3.3. Smetnje usled oštećcnja omotača kabla Do oštećcnja omotača kabla dolazi uglavnom usled: - elektrolize,
238
239
II '
)
!
_ hemijske korozije, _ zamora materijala, _ glodara i insekata .. ' 6..3.4. Smetnje usled puzanja kablova ... , Smetnje usled puzanja nastaju kao POSlediCI kre~a~j: tclklh vozIla ~o putu kada je kabl položen u samom pu~u. ~araktensUcna su dva slučaja: _ kabl položen kroz kablovsku kanalIzac1ju, _ kabl položen direktno u nasip puta .... U prvom slučaju dolazi do kretanja kabla u pravcu. k~etanja vozIla I oštećenja omotača kabla u najbližem oknu kod sp~jmce .. U drugom slučajujczgro k~bla kl~zi ispodo~otača u pravcu kretanja vozIla zbog čega dolazi do kidanja papirne Izolacljc .. Pojava puzanja kablova je prisutna i na mostovlma, nadvoznjaclma, saobraĆ3jnim petljama i sl.· 6.3.5. Smetnjc usled nepoznatih uzroka ... Smetnje iz nepoznatih uzroka su mnogo~r~jne. Ne~oznavanje u.zro~a smetnje je najčešće posledica brzog otkl~nja~ja smet~je,. bez.~tvrdlvanja porekla smetnje, na.r?čito k~da ne postoje oČlgledne mdlkaclje potrebne za njeno brzo identIfIkovanje. 6.4. Vrste smetnji .. Smetnje koje se pojavljuju na kablovima u mesnoJ mreži su: - prekid, ... , _ medusobni dodir provodmka (dodu I kratka veza), _ dodir provod nika sa zemljom, _ smanjena otpornost izolacije, _ rasparenje i zamena "a" i "b" žile, - preslušavanje, .. _ dodir metalnog omotača Izolovanog od zemlje ... ' .. 6.4.1. Prekid je smetnja koja nastaje kad dode do kldanja j~ne ~h obe žile parice kabla. Prekid o.bično. n~st~je u nastav.ku kao posledica ljudske greške. Smetnja se otklanja dehml~nll~ otvara~jem .nas~a~ka .. 6.4.2. Medusobni dodir provodmka je smetnja pn kOJOj ~?lazl do ~alvanske veze izmedu provod nika jedne parice (kratka veza) 111 ~r?v?dmka različitih parica (dodir). Medusobni dodir provodn~ mo~e bitI dlrekta.n ili kroz vodu u kablu. Najčešći uzrok ovih smetnji j~ flZlČ~O oštećcnje kabla. Obično istovremeno dolazi do smetnji više panca na lSton,t ~tu. Ako je uzrok smetnje prodor vode u kabl smetnje se mogu pOJaVItIna različitim mestima. Smetnja se otklanja zamenom dela ~abl~ gde je nastupilo oštećenje, sredivanjem oštećene izolacije ili sušenjem jezgra kabla u slučaju prodora vlage i vode u kabl. y'
•
6.4.3. Dodir provodnika sa zemljom, odnosno metalnim omotačcm kabla nastaje kada dode do galvanskc vcze jednog ili više provodnika sa mctalnim omotačem kabla, odnosno zemljom. Dosmctnje najčešćedolazi zbog prodora vode i vlage u kabl ili zbog fizičkog oštcćenja kabla. Otklanjanje smetnje je isto kao i u prethodnom slučaju. Utvrdivanje prethodnih smetnji lako se utvrduje pomoću sllclalice i baterije. 6.4.4. Rasparenjc je smetnja koja nastaje kada dode do ukrštanja žila u kablu. Ako dode do rasparenja u okviru jedne parice onda se to obično ka~ da s~ zamenjene ..a" i ..b'· žile. Smetnja nastaje kao posledica greške pn Izra<.hnastavka. Rasparenje narušava simetriju kabla i prouzrokuje prcslušavanje izmedu vodova. Zamena ..a" i nb" žile se primećuje kod dvojnog priključka, a ako je nastupila u spojnom kablu po njoj se ne obavlja saobraćaj. Rasparenje može biti korigovano u nekom drugom nastavku, ali to ne rCŠ3va problem. Smetnja se otklanja otvaranjem nastavka i pravilnim povezivanjem žila kabla. 6.4.5. Dodir metalnog omotača, koji je izolovan od zemlje, sa zemljom je smetnja koju prouzrokuje fizičko oštcćenje zaštitnog pokrivaČ3 kabla, pri čemu dolazi do dodira metalnog omotaČ3 sa zemljom. Ako je zemljište na to~ mestu agresivno u odnosu na metal od koga je napravljen omotač. ubrzo dolazi do oštećcnja metalnog omotača i prodora vode u jezgro kabla. Smetnja se otklanja popravkom zaš1itnog pokrivaČ3 ili zamenom dela oštećenog kabla. 6.5. Obim smetnji U zavisnosti od broja parica koje su u smetnji i kapaciteta kabla u kome j~ nastala smetnja, mogu postojati pojedinačne, delimične i grupne smetnje. Pojedinačna smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji do 1% parica kabla u kome je nastala smetnja. Delimična smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji iJo 30% parica kabla u kome je nastala smetnja. Grupna smetnja na spojnim kablovima je onda ako je u smetnji više od 30% parica kabla u kome je nastala smetnja. Pojedinačna smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smetnji do 1% parica kabla u kome je nastala smetnja. Delimična smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smetnji do 10% parica kabla u kome je nastala smetnja. Grupna smetnja na pretplatničkim kablovima je onda ako je u smetnji preko 10% parica kabla u kome je nastala smetnja. .Otklanjanju smetnji, po pravilu, pristupa se odmah po saznanju o njenom nastanku. Prioritet pri otklanjanju smetnji treba dati grupnim i
241 240
·t.·...· i.
I
\ I
~
! ! ~
delimičnim smetnjama i pri pojavi ovih smetnji radovi na merenju, utvrd iva nj u vrste i mesta smeLnje i otklanj;.mju smetnje počinju odmah po konstatovanju smetnje i tmJu dok se smetnja privremeno ili trajno ne otkloni. Kod pojcdinačnih smetnji smetnju treba otkloniti u toku dana kada je nastupila ili sutradan. a izuzetno iz opravdanih razloga smetnja može trajati i duže. 6.6. Ocena k-valiteta odri..3vanja mesnih kablovskih mre7..aodreduje se prema Pravilniku o normama kvaliteta odr7.avanja kablovskih sistema prenosa (..PTT vesnik", br. 11186 i 13186). 6.7. Organizacija radova na otklanjanju i evidenciji smetnji vrše se prema Uputstvu o organizaciji službe na otklanjanju i evidenciji smetnji na pretplatničkim telefonskim vezama (•.PTTvesnik", br. 15/58) i Uputstva o evidenciji smetnji na mesnim telefonskim kablovima (.,PTT vesnik", br. 11166). U cilju pobolj~anja funkcionisanja TT saobraĆ3ja, pored ostalog treba težiti organizovanju centralizovane prijave smetnji, kao i centralizovanom ispitivanju. Pri tome treba težiti potpunoj automatizaciji ispitivanja pretplatničkih veza i aparata. bez učešća osoblja glavnog razdelnika. Takode treba nastojati da se ručna obrada podataka o smetnjama i raznim evidencijama zameni modernim službama koje će koristiti računare. 7. Električna merenja Ocena stanja c1cktričnih karakteristika vod ova u mesnoj kablovskoj mreži odreduje se električnim mercnjima. Električna merenja u mesnim kablO\""Skimmrežama izvod~ se prilikom: _ kontrole kvaliteta izgr.tdene mesne kablovske mrcže" _ provere kVJliteta mesne mreže pre isteka garantnog roka, _ redovnog odrLavanja mesne kablovske mreže, _ utvrdivan ja mogućnosti ~trukog kor~ćenja vodova mesnih kablovskih mreža, - zaštite od korozije, _ utvrdivanja smetnji i po otklanjanju smetnji, _ kontrole uredaja za uzemljenje. 7.1. Pri kontroli kvaliteta izgradenih mesnih kablovskih mreža vrše se električna merenja propisana u Uputstvu o gradenju mesnih kablovskih mreža. U komisiji za kontrolu kvaliteta izgrade ne mesne kablovske mreže treba da učestvuju i radnici iz službe održavJnja koja preuzima izgradenu mrežu na održavanje. 7.2. Sa danom prijema izgradene mesne mreže počinje da teče garantni rok. Izvodač radova je obavezan da o svom tro~ku otkloni sve nedostatke koji se pokažu u toku garantnog roka, a koji su posledica propusta
242
1i I
i~odač;.~ u pogledu kvaliteta radova i ugmdenog materijala u toku izgradnje mreze. Pri kraju.garantnogr?k~vršesecleklrična merenja i ispilivanjasa ciljem da se provere karaklcnslJke prenosa vodova mesne mreže. Pri lome se na ~p~jni.m kablo~ima meri OIpornost izolacije. slabljenje preslušavanja i IS~lt~je he~m~tI~no~l. om?tača kabla. ~ p~elplalničkim kablovima se, po pr.,-;du, ~e vrse Isp,Jt~anp sc~ _u sluL~jevlma kada se u loku garantnog roka~ uoce poremecaj' u radu Ih postoje opr.tvdane sumnje u ispravnosl mrezc. U lom slučaju je potrebno izvršili merenje OIpornosti izolacije i kontrolu hcrmctičnosti omolaČ3 kabla. Pošto ,ve~ina smelnji na kablovima mesnih mre;;..anastaje kao po~ledlca o~tec~nja o~o~aČ3 kabla. ~IO prouzrokuje prodor vode i vlage u jezgro kabla I smanjenje otpornosti izolacije. lO je potrebno vcšili stalnu kontrolu otpornosti izolacije pomoću urcdaja 7..3clcktričnu kontrolu ili pomoću sistema gasne kontrole mesnih telefonskih kablova. Kontrola kablova pomocu ovih sistema vrši se u skladu sa Tehničkim uslovima za ured~j,~ sistem električne kontr?le tclek?m~nikacionih vodova (,.PIT vesmk , br. 5181), Uputstva o projektovanju sistema električne kontrole t~lekom~nikacionih kablova (••PTrvesnik". br. 15n6) i Tehničkim uslovima za sistem gasne kontrole mesnih telefonskih kablova (,.PITvesnik"
7.?
br.3n3).
:.3.1: .Ukoliko u mesnoj mre-li ne postoji stalan nadzor pomocu elek~nčne .1.11 gasne .kont~ole, pouebno je mili periodična merenja otpornosti IzolacIje na najmanje 2% parica kabla. 7.3.2. ~a ~pojnim kablovima ova mere~ja treba obaviti najmanje šest puta god~nje na sVdkom kablu. Prilikom merenja treba uvek birati iste parice iz spolja~njih slojeva i grupa i vodili uredno evidenciju o rezultatima merenja. 7.3.3. Na. pretpl~tničkim kablovima treba vršiti ista merenja, samo u nclt? manj.em Obl~,. što ~visi od stanja, veličine i godine izgradnje ~rezc? broja s~etnp I sl. Pn tome treba težiti da se izmeri otpornost IzolacIje na najmanje dve parice sa svakog izvoda. odnosno kablovskog razdelnika, jedanput godišnje. 7.~. Po izvršenim radovima in'\r"CSticionogodr1.avanja vrše se merenja kao I kod kontrole kvaliteta izgradene mesne kablovske mreže. 7.5. Da. bi se utvrdile mogućnosli vi!cstrukog korišćcnja vodova mesnih kab~ovsklh mreža, za rad IKM i VF urcdaja. odnosno da bi se odabrale optlmaln~ p~ri~e za ~d ?vih sistema potrebno je izvršiti proveru sopstvenog slabljenja I slabljenja presl~vanja na svim paricama kabla. 7.6. Na područjima gde se u blizini vodova mesnih kablovskih mreža nalaze postrojenja sa jednosmemom vuČQm ili metalni objekti koji su 243
" .. ,
·
7..aštićeni katodnom zaštitom, potrebno je organizovati sistematska merenja potencijala na omotačima telckomunikacionih kablova i na postrojcnjima k'Il{)(lne zaštite. Merenja je potrebno vršiti jedanput mesečno. Jedanput godišnje se vrši i merenje sa uključivanjem instrumenta za registrovanje za period od najmanje 24 Člsa. 7.7. Pri utvrd ivanj u i ograniČ3vanju smetf1ji, odnosno po otklanjanju .smetnji vrše se elcktrična merenja vodova mesne kablovske mreže sa ciljem da se što pre utvrdi vrsta i mesto smetnje i da li je smetnja kvalitetno otklonjena. Obim i vrsta merenja ;r.avisiod prirode smetnje, odnosno od obima i vrste radova koji su vršcni u okviru otklanjanja smetnji. 7.8. Merenja otpornosti uzemljenja u glavnom razdelniku, kablovskim rdzdclnicima, izvodima, na ;r..avršnimnastavcima, nosećeg užeta i opleta nadzc:;mnih kablova, uzemljenja u razvodnim mrežama i zaštitnih uzemIjenja na mestima ukrštanja nadzemnih 1T kablova sa elektroenergetskim kablovima vrši se jedanput godišnje. Merenja treba izvoditi u sušnom periodu, oo aprila do oktobra, po prethoono napravljenom planu merenja. Potrebno je voditi posebnu tehničku dokumcntacij u sa pregledom svih uredaja za uzemljenje i sa podacima o mernim rezultatima. Propisane vrednosti otpornosti uzemljenja date su u Uputstvu o izradi uzemljenja u telefonskim kablovskim mrežama (.•P1Tvesnik", br. 22187). 7.9. za obavljanje električnih merenja organizacione jedinice, zadužcne za održavanje mesne mreže, treba da budu opremljene odgovarajućim mernim instrumentima, koji u pogledu tačnosti treba da odgovaraju propisima, moraju biti pouzdani i redovno baždareni. Preporučuju se sledeći instrumenti: univerzalni instrument za ispitivanje i merenje otpornosti provodnika, otpornosti izolacije i razlike otpornosti, instrumenti za merenje sopstvenog slabljenja i slabljenja preslušavanja, instrumenti za impcdanse i refleksije, instrumenti za merenje i lokalizaciju smetnji impulsnim metodama, tragač kablova, instrumenti za merenje otpornosti izolacije, AVO metar, tongenerator 800 Hz, instrumenti za ispitivanje kablovskih žila, instrumenti za merenje otpornosti uzemljenja, instrumenli za kontrolu nepropustljivosli omotaČl kabla (precizni manometri, deleklori gasa i, po potrebi drugi instrumenti. 8. Prikupljanje, obrada i analiza podataka 8.1. U nadležnost službe održavanja spada i vodenje tehničke dokumentacije mesnih kablovskih mreža. Izrada tehničke dokumentacije u vidu grafičkih popisa regulisana je Uputslvom o izradi grafičkog popisa mesnih kablovskih TI linija ("P1T vesnik" br. 11/68) i Uputstva o izradi grafičkog popisa kablovske TI kanalizacije ("PTT vesnik" br. 23183). Sve izmene u mesnoj mreži, do kojih dode u toku eksploatacije, moraju se odmah uneti u tehničku dokumentaciju. 244
~.~. Pri poslo~ima pr~ventivno~ odrz.avanja i (~tklanjanju smetnji prikup~j~'ljU se podacI o st~!1jU u mreZI, uskladcnostl stanp na terenu sa tehl11~kom. dok~e~tacljom, ugrožen~sti ~reže zbog izgradnje novih objekata u bhzmttras~ kablova, o sVim uocel11m nedostacima u mreži i sl. Ove podatke treba pismeno dostaviti nadležnoj službi za održavanje mreze.
TT
v
8~ .. Na.osno.vu ovih po~atak~ i podataka o izvršcnom prcvcI1livnom odr:a\"an~u vršI se obrada I anahz.1 podataka i izvodi se ocena o kvalitetu ?drzavanja, planiranju radova od ržava nja",a podaci se moou koristiti i za Izradu planova razvoja mesnih mreža i sl. b 9. Priprema materijala, .data i pribora Da bi ~e preventiv~o odrJ..avanje i otklanjanje smctnji u mesnoj mreži sP.ro~Odl.lo b~z 7.a~t~)Ja ~e(~pho~no je i~.ršiti i prip~cmu koja se sastoji iz plamranla, nab~vk\; I dlstnbucljc materIjala, alata I prihora. Nadle~na.slu~a 7~ odr7..av~nje ~es~ih ka?lovskih mreža dužna je da obezb~1 s~la~lstcnje m~tenjal~ I pnbor~ I rcguliše način trebovanja matenj
245
Prilog br. 1
9.2.3. Rezervne dužine nadzcmnih kablova tre~a d~ iznose 3-5% ~ ukupne dužine nadzemnih kablova.tc vrstc.u mrc-~. pn čemu trcba ~od .•U računa () vremenskim i geografskim spcafičnosuma predela gde Je IZgradena mreža.
RADNA PTI JEDINICA
PLAN REDOVNOG za
10. Završne odredbe
10.1.Ovo Uputstvo stupa nasn.agu ~mo~dana od dana objavljivanja u "PTT vesniku" - službenom glasIlu ZaJcdmcc JPTI:
ODRZAVANJA .)
tromesečje • godinu
19__
Vrsta rada
Red. broj
ZAJEDNICA lP1T BROJ: 021-5508190 BEOGRAD 31. 10.1990 .
(INVESTICIONOG)
1
Rad će obaviti
I rr linija
(od-do) i mesna mre-la .
2
Jed. mere
3
Kofičina
4
Rad će se obaviti u vre· mcnu od-do
5
rcjonski monlcr
6
ekipa
7
Pri· me· dba
8
.
ZJPTI Risto Kostovsti.
PREDSEDNIKSKUPŠ11NE
• ) Nepotrebno precnati Obrazac br 4044168 (Dim 210 x 1!J7) Obr. 4044
247 246
I. SADRŽAJ UPUTSTVO O GRAĐENJU KABLOVSKIH MREŽA
MESNIH 3
A. OPŠTE ODREDBE
.3
B. ORGANIZACIJA MESNE MREŽE I KVALITETA PRENOSA
.4
C. MATERIJAL ZA GRADENJE MESNIH KABLOVSKIH MREŽA
10
1. Telefonski kabIovi 2. Pribor za nastavljanje i raČV3nje 3. Montažni materijal. ....
10 21 .39
4. Montal..3 7..3štitnespojnicc 5. Nastavljanje i račvanje kablova sa omotačem i izolacijom žita od polietitcna 6. Izrada gasoncpropustljivih čcpova 7. Montaža pupinovih lonaca 8. Nastavljanje samonosivih kablova sa podzemno položenim kablovima 9. Završni radovi 10. Nastavljanje provodnika pomoću koncktora F. ZAVRŠAVANJE
oo
PRILOG
•••••••••••••••••
oo
••••••••••••
c.l. - OznaČ3vanje kablova
45
O. POLAGANJE Kl\BLOVA 1. Pripreme za izvršenje radova 2. Polaganje kablova direktno u zemlju 2.1. Opšti uslovi za izbor trase kabla 2.2. Rastojanje od podzemnih TI kablova do drugih objekata 2.3. ZemIjani radovi ' 2.4. Postupak polaganja 2.5. Zaštita podzemnih kablova 2.6. Popuna rova 2.7. Uvođenje kablova u rad 3. Uvlačenje kablova u kanalizaciju 3.1. Opšte 3.2. Pripremni radovi pre uvlačcnja kablova 3.3. Uvlačenje kabla oo
••••••••••••••••••••
49 49 50 50 51 58 62 65 66 67 68 68 69 76
PRILOG 0.1. - Proračun VUČDesile za kanalizaciju koja nema pravolinijski i horizontalni smer
82
E. IZRADA NASTAVAKA NA KABLOVIMA MESNIH MREŽA
93
1. Pripremni radovi .........• : 2. Nastavljanje kablova sa olovmm omotačcm 3. Izrada nastavaka na kablovima sa aluminijumskim i čeličnim omotačima ......•..........................
94 95 110
114 . 115 120 121 . 123 123 124
KABLOVA MESNIH MREŽA
131
1. Radovi u glavnom razdelniku 2. Izrada zavfŠnih nastavaka 3. Uvođenje kablova u kablovske glave 4. Kablovski razdclnici 5. Uvođenje kablova u kablovske glave za spo~jnju montažu '" " . '"
131 133 138 144 146
G. ELEKTRIĆNO OSIGURANJE 1ELEFONSKIH VOOOVA U MESNIM MREŽAMA
148
1. Opšte 2. Električno osiguranje pretplatničkih vodova 3. Električno osiguranje spoljnih vodova H. UZEMUENJE TELEFONSKIH U MESNIM MREŽAMA
148 149 151
VODOVA
I. ZAŠTITA KABLOVA MESNIH MREŽA OD KOROZIJE .. , '" . " '" 1. Vrste korozije ......................•.................. 2. Izbor trase kabla ..........•..•......•..•............... 3. ~tita kabla izolovanjem •....•.••...••................. 4. Katodna zaštita .........•...•.•....•................... K. PROVERA KVALITETA IZGRADEN1H MESNIH MREŽA .....•.........•.•.................. 1. Opšte odredbe ...............•....•................... 2. Provera konstruktivnih elemenata mesnih mreža i kontrola kvaliteta izvedenih radova ..•.................. 3. Provera prenosnih karakteristika •....•..•...............
151
"
151 151 152
153 154 157 157 159 162
248
249
-----------.------------'j BEl.
L.IZRADA DISTRIBUTIVNIH MREŽA SAMONOSIVIM KABLOVIMA
166
M. IZRADA RAZVODNIH
167
MREŽA
1. O~tc odredbe : 2. Materijal za razvodne mreže 3. Kablovski izvodi i prcnosni sistemi u kablovskoj mreži 4. Pol~ganje i montaŽ3 kablova u razvodnoj mreži 4.1. Opšte o polaganju i monlaži 4.2. Izrada uporišta 4.3. Postavljanje samonosivih kablova 4.4. MontaŽ3 samonosivih kablova 4.5. Ukrštanje telefonskih nadzemnih vodova sa clektričnim vodovima, putevima, rekama i drugim objektima 5. Provera kvaliteta razvodnih mreŽ3
167 168
N.ZAVRŠNEODREDBE
223
UPUTSTVO O ODRŽAVANJU MESNIH KABLOVSKIH MREŽA ...................•..............
225
oo
••••••••••••••
oo
1. Opšte odredbe 2. Organizacija odrŽ3vanja 3. Preventivno odrŽ3vanje 4. Redovno odrŽ3vanjc 5. Investiciono održava nje 6. Otklanjanje smetnji 7. Električna merenja 8. Prikupljanje, obrada i analiza podataka 9. Priprema materijala, alata i pribora 10. Završne odredbe
190
••••••••••••
196 196 198 200 217
221 223
,
225 226 228 229 235 237 242 244 245 246
E Š K E
