Windows XP ns srpskom Autori Vlada Čavić i Dejan Ristanović Recenzent Dr Jelica Protić Izdavač PC Press, Beograd Glavni i odgovorni urednik Dejan Ristanović Redakciski kolegijum Vesna Jeremić- Čarknajev, Dejan Ristanović i Zoran Životić DTP Vojislav Simić Redaktor Danica Radeka Marketing Bojana Bojanić i Sanja Ivković Plasman Nened Veljković Predplata Maja Jokić i Ivana Radojković Adresa Redakcije Dositejeva 51/I, Beograd Tel. 011/187-742,181-526 Faks 011/3032-226 E-mail:
[email protected] Web:www.pcpress.co.yu Štampa Publikum, Beograd Na osnovu Mišljenja Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije br 413-00-10962001-01 od 28.avgusta 2001. Godine, časopis ''PC' je oslobodjen poreza na promet,kao publi Kacija od posebnog interesa za nauku. Copyright@ PC Prss,novembar 2003.
1
Sadržaj Windows XP ……………………………………………………………………………… Hardver…………………………………………………………………………….. Softver……………………………………………………………………………… Operativni system…………………………………………………………... Aplikacije…………………………………………………………………… Šta je to Windows ?………………………………………………………… Osnovni pojmovi……………………………………………………………………… Datoteke…………………………………………………………………….. Fascikle……………………………………………………………………… Prečice……………………………………………………………………….. Ikone………………………………………………………………………… Prozori………………………………………………………………………. Meniji……………………………………………………………………….. Dugmad……………………………………………………………………… Upotreba miša I tastature………………………………………………………… Miš…………………………………………………………………………………… Pokazivač…………………………………………………………………….. Klik-klik……………………………………………………………………… Obelezavanje objekata……………………………………………………….. Akcije sa objektima…………………………………………………………… Tastatura………………………………………………………………………… Rad u Windows-u……………………………………………………………………… Radna površina……………………………………………………………… Grafički elementi………………………………………………………………… Ponovo prozori………………………………………………………………... Rad sa više prozora…………………………………………………………… Prozori-deca………………………………………………………………….. Radni prostor prozora………………………………………………………… Kontekstni meniji……………………………………………………………... Trake sa alatima………………………………………………………………. Statusna traka…………………………………………………………………. Take za pomeranje……………………………………………………………. Dijalozi I njihovi elementi…………………………………………………… Dugme…………………………………………………………………………. Kontrole za izbor opcija………………………………………………………. Hijerarhijski organizovane liste……………………………………………….. Ostale kontrole……………………………………………………………….. Pomoć I podrška……………………………………………………………… Pomoć u dijalozima……………………………………………………………. Upotreba Explorer-a…………………………………………………………………… Upoznajte Explorer-a………………………………………………………… 2
Dugme Start I meni Start……………………………………………………. Startovanje programa…………………………………………………………. Kraj rada……………………………………………………………………… Polje za obaveštavanje……………………………………………………….. Objekti Explorer-a……………………………………………………………… Datoteke……………………………………………………………………… Fascikle……………………………………………………………………… Prikaz sadržaja fassciklle……………………………………………………. Diskovi……………………………………………………………………… Rad sa disketama…………………………………………………………….. Hijerarhija objekata u Explorer-a……………………………………… Moji dokumenti…………………………………………………………….. Moj računar…………………………………………………………………... Korpa za otpatke……………………………………………………………… Istraživanje……………………………………………………………………. Rad sa objektima…………………………………………………………….. Kreiranje novog objkta………………………………………………………. Kopiranje I premeštanje …………………………………………………….. Kopiranje preko ostave……………………………………………………… Istovremen rad sa više datoteka…………………………………………….. Brisanje………………………………………………………………………. Promena naziva……………………………………………………………… Svojstva objekata……………………………………………………………… sistemske fascicle……………………………………………………… Pretraživanje……………………………………………………………………… Traženje datoteka……………………………………………………………. Rad sa programima…………………………………………………………………… Startovanje programa………………………………………………………… Greške u programima………………………………………………………… Nasilno zatvaranje programa……………………………………………….. Dodatni programi…………………………………………………………………… Beležnica (Notepad)…………………………………………………………… Unos I izmene teksta……………………………………………………….. Kretanje po tekstu……………………………………………………………. Selekcija teksta………………………………………………………………. Još neke mogućnosti Beležnice……………………………………………….. Pisanka (WordPad)…………………………………………………………… Rad sa datotekema……………………………………………………………… Formatiranje teksta……………………………………………………………. Pretraživanje I zamene teksta…………………………………………………. Štampanje……………………………………………………………………… Bojanka (Paint)………………………………………………………………… Ostali programi…………………………………………………………………… Kalkulator…………………………………………………………………….Mapa znakova (Character Map)………………………………………………. Hiperterminal…………………………………………………………………
3
Windows Movie Maker……………………………………………………….. Igre…………………………………………………………………………….. Razmena podataka …………………………………………………………………… Ostava ……………………………………………………………………………… Formati podataka u ostavi ………………………………………………….. OLE-ugradnja objekata ……………………………………………………… OLE tehnika………………………………………………………………….. Korušćenje interneta………………………………………………………………….. Šta je to internet? …………………………………………………………… Podešavanje parametara …………………………………………………… Web – I –e majl podešavalja………………………………………………….. Internet I njegovi servisi …………………………………………………… Adresiranje na internetu …………………………………………………… Pravila ponašanja na Intern…………………………………………………… Sigurnosna pritanja ………………………………………………………….. Korišćenje Iinternet Explorer-a …………………………………………… Odakle da počnete …………………………………………………………….. Prijem I slanje elektronske pošte ………………………………………… Windows Messenger …………………………………………………………………… Prijavljivanje na MSN mrežu ………………………………………………… Lista kontakata ………………………………………………………………. Tekstualne poruke ……………………………………………………………. Konferencije ………………………………………………………………….. Multimedija ……………………………………………………………………………… Windows I multimedija ……………………………………………………….. Osnivne funkcije Medija Plauer-a …………………………………………… Muzički kompakt – diskovi ………………………………………………… Kopiranje muzičkih kompakt-diskova …………………………………….. Video diskovi ………………………………………………………………… Organizacija multimedijalnog sadržaja ………………………………………. Vizuelni I zvučni efekti ………………………………………………………. Štampanje ………………………………………………………………………………… Instalacija lokalnog štampača ………………………………………………. Istalacija mrežnog štampača ………………………………………………… Korišćenje štampača ………………………………………………………… Podešavanje štampača ………………………………………………………… Štampanje bez štampača …………………………………………………….. Rad u mreži ………………………………………………………………………………… Istalacija mrežnih komponenti ………………………………………………… Organizacija Windows mreže …………………………………………………. Mrežne veze ………………………………………………………………….. Konfigurisanje mrežnih parametara …………………………………………… Deljene dadoterke I štampači …………………………………………………. Računar sa više korisnika …………………………………………………… Deljenje datoteka na istom računaru ………………………………………….
4
Dodavanje I uklanjanje programa ………………………………………………… Udaljeni pristup ………………………………………………………………. Tok instalacije ………………………………………………………………….. Uklanjanje programa …………………………………………………………… Podešavanje Windows-a ……………………………………………………………… Radna površina …………………………………………………………………… Pozadinska slika ……………………………………………………………… Traka zadatka …………………………………………………………………… Podešavanje menija Start …………………………………………………… Meni,, Svi programi” ………………………………………………………… Prilagođavanje funcionisanja fascikli …………………………………… Teme…………………………………………………………………………………. . Ostali parameti prikaza ……………………………………………………… Čuvar ekrana …………………………………………………………………… Prilagodjavanje radne površine ……………………………………………….. Parametri slike ………………………………………………………………… Kontrolna tabla ………………………………………………………………… Datum I vreme ………………………………………………………………… Održavanje sistema……………………………………………………………………… Rad sa diskom…………………………………………………………………… Pospremanje diska …………………………………………………………….. Pravljenje rezervnih kopija…………………………………………………… Defragmentacija …………………………………………………………….. Provera ispravnosti dadoteka ………………………………………………. Zaštita virusa …………………………………………………………………….. Antivirusni programi ……………………………………………………….. Zaštitni zid ………………………………………………………………….. Ažuriranje Windovs-a …………………………………………………………… Window-s Update …………………………………………………………… A: Instalacija I aktivacija …………………………………………………………… Tok instalacije ……………………………………………………………….. Aktivacija Windows-a ………………………………………………………… Lokalizacija …………………………………………………………………….. Oporavak Windows-a ………………………………………………… B : licenciranje softvera ……………………………………………………………… Programi licenciranja softvera ………………………………………………… Ko prodaje softver? ………………………………………………………… OEM softver ………………………………………………………………………. OLP ugovori ……………………………………………………………………… Osiguranje softvera …………………………………………………………. OSL ugovori ……………………………………………………………………… 5
Sitna slova …………………………………………………………………….. Za starije računare …………………………………………………………… Softver na serverima…………………………………………………………… .
WINDOWS XP Upotreba računara «oduvek» zahtevala određeni stepen poznavanja engleskog jezika – trebalo je upoznati značajan broj engleskih reči koje se koriste kod izdavanja komandi računaru, ali razumeti poruke koje računar u raznim fazama kada ispisuje. (Ne) poznavanje engleskog jezika za mnoge je bio dodatni razlog «straha» od računara, jer su početnici često nalazili na velike prepreke samo zato što ne razumeju problem koji je precizno opisan u poruci koju su dobili. Uvažavajući potrebe korisnika da komuniciraju sa računarom na svom jeziku, Mikrosoft je, kroz pooces lokalizacije, prilagodio svoj softer raznim jezicima. Među kojima se odnedavno nalazi i srpski-u junu 2003. godine predsatljena je lokalizacija Windiws-a XP za srpski jezik, u ćiričnoj i latiničnoj varijanti.Očekuje se da će u narednom periodu biti lokalizovan i važan poslovni paket Mikrosoft Office. Lokalizacija za srpski jezik obavljena je znatno posle lokalizacija za razne druge jezike, što znači da je u Srbiji i Crnoj Gori komunikacija sa računarom dugo tekla na engleskom jeziku, što je uslovilo razvoj svojevrsnog žargona zasnovanog na engleskim rečima. Taj «kombinovani jezik» korišćen je i u kompletnoj domaćoj računarskoj literaturi, koja je obavljanjem lokalizovanog softera zastarela-kompjuterski profesionalci će verovatno i ubuduće koristiti žargon na koji su navikli, ali je za početnika veoma neprijatno da u literaturi čita jedne izraze a na ekranu vidi druge. Zato smo pripremili ovu knjigu koja je u potpunosti prilagođena lokalizovanom softveru. Knjiga počinje od osnovnih stvari, opisa vašeg računara i njegovih komponenti a onda prelezi na rad sa računarom, svakodnevne poslove, pristup Internetu i priladođavanje sistema vašim potrebama. Videćete da je korišćenje lokalizovanog softvera
6
jednostavno, a rad sa računarom efikasnije i sigurniji. Krajnji rezultat je veća produktivnost u poslu kojima se bavite . Prijatno korišćenje Windows-a na srpskom jeziku!
HARDVER Hardver (engl.hardwer) je u prevodu «gvoždjurija» dakle sve ono što vidite kada pomerate vaš PC. Obično ga delimo na sam računar i periferijsku opremu ;računar je ono što se nalazi u kutiji koja stoji na vašem stolu ili ispod njega, a periferjsku opremu čine uredjaji povezani kablovima sa kućištem:tastatura, miš, monitor,štampač, skener i slične naprave. Krenućemo redom i ukratko opisati delove od kojih se sastoji računar. «Srce» svakog računara je procesor (često će te sretati i skraćenicu SPU),»pametno» integrisano kolo (čip) koje obavlja matematičke i druge operacije i čiji tip često poistovećujemo sa tipom računara. Današnje PC računari uglavnom koriste procesore koji se zovu Pentijum 4 i Athlon, mada se još uvek dosta koriste stariji procesori, pre svega Pentijum 2 i Pentium 3 te neke njihove slabije verzije kao što su Intel Celeron ili AMD Duron. Osim imena, karakteristika svakog prosesora je frekvencija na kojoj radi, iz koje proilazi brzina računara. Frekvencija se uglavnom izražava u gigahercima (GHz) – aktuelni procesori radi na frekvencijama između 1 i 3 GHz. Viša frekvencija označava brzi računar, mada se procena ukupne brzine nemože završiti prostim poređenjem frekvencija-računar koji radi na 2 Gha nije duplo brži od računara koji radi 1 Gha. Sledeća ključna komponenta računara je radna memorija koja se često zove i RAM, što je skraćenica od Random Access Memoru ili u prevodu «memorija kojoj se može pristupati na slučajan način». Taj izraz je pomalo nesrećno izabran, pošto RAM zapravo označava memoriju koju se podaci mogu upisivati i menjati. Računar može imati i razne druge vrste memorijaneka od kartica može na sebi imati sopstvenu (recimo video) memoriju. No, za korisnika je najbitnije da zna procesor smešta programe i podatke sa kojima radi u radnu memoriju. Glavna karakteristika memorije je kapacitet koji se izražava u bajtovima (možete grubo smatrati da je jedan bajt zapravo jedan znak), ali se u praksi obično koriste veće jedinice poput kilobajta (KB), megabajta (MB) i gigabajta (GB). Očekivalo bi se da jedan KB zapravo ima 7
1.024 bajta, jedan megabajt 1.024 kilobajta a jedan gigabajt 1.024 megabajta. Savremeni PC računar se teško može zamisliti sa manje od 64 MG memorije, računari srednje snage imaju između 128 i 256 MB, dok je 512 MB minimum koji računar treba da poseduje da bi ušao u višu klasu ; ima računara preko gigabajt RAM-a. Za udoban rad sa Windows-om XP treba imati barem 128 MB memorije- ako imate manje,računar će raditi neprijatno sporo, pa ako imate mogućnosti, preporučujemo da nebavite računar sa barem 256 MB RAM-a. RAM «pameti» podatke samo dok je računar uključen ;čim isključite napajanje, programi i podaci iz RAM-a se neverovatno gube. Da bi ralunar ipak mogao da pamti programe i podatke i dak je isključen koriste se diskovi. Diskovi najččešće rade na principu magnetnih zapisa slično magnetofonima, mada se umesto traka koriste ploče, koje rotiraju i iznad kojih se nalaze pokretne glave koje čitaju i upisivaju podatke. U samom računaru je obavezno ugradjen tvrdi disk (često se koristi i termin hard disk, ili prosto disk) koji se sastoje od više glava i ploča koje rotiraju vrlo velikom brzinom; sve je to upakovano u hermetički zatvorenu kutiju. Diskovi primaju veliku količine podataka, kojima se veoma brzo pristupa, a veči disk obezbeđuje udobniji rad. Diskovi sa savremenih PC-jeva imaju između 20 i 160 GB, stim što računar može da ima više diskova. Diskete se sastoje od pločice izgradjene od magnetnog materijala koja je ugradjena u zaštitnno plastično kućište. Za razliku od diska koji je zatvoren u kučište vašeg PC-ja, disketa se može izvaditi iz uredjaja u kome se nalazi glava za čitanje i pisanje, stun pto na disketuz najčešće staje svega 1.44 MG podataka. Zbog malog kapaciteta i problematične pouzdanosti diskete se sve manje koriste- zamenili su ih tvz. Zip diskovi na čije diskete staje 100-250 MB podataka kao i uredjaj sa takozvanom Flash memorijom koji se računarom povezuje preko USB interfejsa o kome će biti reči nešto kasnije. Osim magnetnih postoje i optički diskovi kao i ICD-ROM odnosno DVD-ROM čitači, koji koriste iste kompakt-diskove kao muziččki odnosno video- uredjaj. Tradicionalni CD i DVD diskovi se snimaju u fabrici, posle čega ih možete samo čitati, ali su u širokoj upotrebi i diskovi koje možete sami snimati, jednom ili više puta – na CD obično staje oko 700 MB a na DVS oko 4.7 GB gigabajta. Za upis podataka na ove medije potreban je CD ili DVD pisač, koji je fizički sličan CD/DVD čitaču, ali je složeniji pa samim tim i skuplji od njega. Ipak CD pisač, je uobičajena konponenta savremenog računara jer
8
omogućava skladištenje velike količine podataka i bezbedno čuvanje tih informacija, kao i njihovo prenošenje na neki drugi računar. Procesor, memorija i diskovi su najvažniji delovi računara, ali da bi oni mogli zajedno da rade potrebno je nešto što će ih povezati u celinu. To «nešto» se zove matična ploča (engl.motherboard). Matična ploča sadrži podnožija u koja se «ubadaju» procesor i memorija, a zatim se kablovima povezuju diskovi. Osim podnožija i konektora, matična ploča sadrži i elektroniku koja omogućava saradnju svih konponenata, kao i dodavanje nekih drugih. Najvažnija od tih «drugih» komponenata je grafička kartica, čiji je zadatak da prenese na ekran sve što računar želi da prikkaže . Glavne karakteristike grafičkih kartica su maksimalna «rezonacija» odnosno broj tačaka (tzv. piksela) po horizontali i vertikali koja može da prikaže, veći broj tačaka daje bolju sliku. Osim rezolucije, važan je i broj boja koje mogu da se prikažu, maksimalan broj boja je važan za količinu memorije koju grafička karta ima ugradjenu na sebisavremena grafička karta ne bi smela da ima od 32 MB video memorije. Karakteristike krafičkih karti su i brzina i kvalitet ispisa, kao i 3D podataka, odnosno skup funkcija koje ubrzavaju prikaz slike u programima koji simuliraju trodimenzionalni svet. Grafička kartica sama po sebi ne vredi puno ukoliko nema ekran na kome bi ispisala sliku-potreban vam je, dakle, kvalitetan monotor. Glavna karakteristika monitora je dijagonala ekrana, koja se po pravilu meri u inčima. Nekada su se najčešće sretli moniitori sa dijagonalom ekrana od 14 inča- pad cena i poboljšanje kvaliteta su učinili da se danas monitor sa diijagonalom ekrana od 15 inča smatra za apsolutni minimum. Zahtevniji korisnici uglavnom nabavljaju ekrane sa dijagonalama od 17 do 19 inča, dok veće ekrane uglavnom koriste profesionalci koji se bave vizuelno orijentisanim poslovima (priprema za štampu,dizajn,modelovanje,video-montaža). Dijagonala realne slike je često manja od deklarisane, pošto oroizvvođači, iz marketinških razloga, na kutiji pišu dijagonalu katodne cevi, a ne vidljivog dela ekrana. U poslovnim okruženjima sve češće se koriste takozvani TFT monitori, koji su znatno tanji pa zauzimaju mnogo manje prostora na radnom stolu, dok je slika na njima oštra i stabilna, pa ne zamara oči tokom dugotrajnog rada, nažalast, cene TFT monitora i dalje su prilično visoke. Pomenimo i konponente koje nisu neophodne za svki tip posla. Počećemo od zvanične kartice, koja računaru omogućava da «svira i peva», odnosno 9
reproduktuje zvukove i muziku. Koristeći zvučnu karticu, možete pretvoriri računaar u deo muzičkog stuba. Multimedijalni programi i igre nemaju mnogo smisla bez zvuka, pa će vam ova komponenta pre ili kasnije zatrebati. Modem služi za povezivanje sa drugim računarima telefonske linije. Modem vam je neophodan ukoliko želite pristup Internetu preko obične tečfonske linije, a većina modema može da radi i kao faks-uredjaj. Ukoliko imate mogućnost za uvodjenje ISDN terminal-adapter – ISDN linija i modem omogućavaju do dva i po puta veće brzine u odnosu na klasične telefonske linije i modeme. Mrežna kartica (adapter) je veoma važna u poslovnom okruženju, pošto omogućava povezivanje računara u firmi i mrežiu, kako bi delili resurse. U poslednje vreme su sve popularnije adapteri za bezične veze, koje obezbeđuju brzu komunikaciju bez potrebe da se povlače kablovi. Štampač omogućava da tekstove i slike iz ralčunara prenesete na papir. U zavisnosti od nalina na koji to rade, štampači se dele na matrične, inkjet i laserske. Matrični štapići rade tako što udaraju iglicama, preko trake sa mastilom, slično pisaćoj mašini. Pošto iglice predstavljaju tačke a ne slova, pomoću matrićnih štampača se mogu štampati i slike. Otisak im je prilično loš, jeftini su i koriste se često. Sledeća vrsta su inkjet štampači, koji «bacaju» na papir kapljice mastila, pa prema tome četo mogu da štampaju u boji. Imaju jako dobar otisak, ali su kertidži (patrone) sa mastilom kratkotrajni i skupi, a štampa relatovno spora. Štampači su veoma popularni, naročito u kućnim uslovima. Laserski štampači daju najbolji otisak i racionalno se koriste – troše toner koji može biti skup, ali uz jednu kasetu tonera mžete oštampati više hiljada strana. Ovi štampači su najskuplji, pogotovo ako vam je potrebna štampa u boji, pa se najčešće koriste u firmama, gde se svakodnevno ispisuje veliki broj stranica. Skener radi obrnutu stvar od štampača – pomoću njega, fotografija ili tekst sa papira se prenose u računarski oblik i to kao slika. Ukoliko želite da od slike dobijete tekst koji možete dalje obradjivati,protustićete je kroz neki od programa za optičko prepoznavanje teksta (tzv.OCR). U poslednjih nekoliko godina postali su popularni i dodaci koji računaru daju osobine TV prijemnika, pa i video-rekordera, kao i Web kamere, koje mogu da se koriste za pretvaranje vašeg računara u Internet video-telefon.
10
Dve komponente smo namerno ostavili za kraj – to su vaši glavni saveznici u radu sa računarom, miš i tastatura. Njima ćemo se detaljno baviti u narednom poglavlju.
SOFT VER Sam za sebe, hardver redstavlja tek gomilu gvoždjurije, snagu i upotrebljivost daje mu softver. Reč softver (engl. Software) označava sve ono što «objašnjava» hardveru kako da uradi ono što se od njega očekuje, dakle pre svega programe. Programi su skupovi naredbi koje računar izvršava da bi obavio odredjeni posao. U zavisnosti od prirode posla, programi se obično dele na sistemske i aplikativne (koje često nazivamo aplekacijama). Razlika medju njima je što su sistemski programi orijentisni ka radu samog računara, dok aplikativni programi omogućuju njegove praktične primene. Na primer, Windows XP je operativni sistem (sistemski program), a Micrasoft Word je aplikacija koja u svom radu koristi uslugu Windovs-a.
OPERATIVNI SISTEM Najvažniji sistemski program svakog računara je operativni sistem, zapravo skup računara koji kontrolišu hadver računara, starajući se da on funkcioniše na precizno odredjen način. Posmatrn kao celina, operativni sistem je pre svega posrednik izmedju hadvera raćunara i ostaluh programa koji će se izvršavati na njemu. Zbog toga je uloga operativnog sistema od presudne važnosti za funkcionisanje računara. U opštem slučaju važi pravilo da moćniji operativni sistem, odnosno onaj koji nudi veće mogućnosti, najčešće znači i kvalitetnije programe. Da bi operativni sistem «znao» da iskoristi pojedinačne komponente računara, potreban je još jedan sloj izmedju njega i hardvera. To su važni sistemski programi koje nazivamo drajverima. Svaki model periferijskih uredjaja radi na različit način pa je, da bi operativni sistem znao kako da radi sa njema potrebno da za svaki od njih bude ugradjen, odnosno instaliran, odgovarajući drajver. Neke konponente računara su standarizovane, pa su za njih drajveri moraju posebno instalirati. Jedan od glavnih specijaliteta 11
Windows-a XP je u tome što on u najvećem broju slučajeva omogućava instaliranje drajvera. Tokom razvoja račubnara, operativni sistem su dobili još jednu ulogu, možda važniju od ove prve, oni su preuzeli komunikaciju izmedju računara i korisnika. Način na koji se ova komunikacija obavlja predstavlja tzv. Korisnički interfejs. Nekada se rad sa računarom obavljao tako što se korisnik kucao komande koje je računar izvršavao. Ovakav način rada zahtevao je predznanje korisnika i pamćenje velikog broja komandi i njihovih varijanti, koje nisu uvek bile ni jednostavne za razumevanje pa ni logične. Zbog toga je upotreba računara bila srazmerno teška, naročito ljudima kojima računari nisu osnovna profesija. Vremenom je razvijen koncept grafičkih korisnika interfejsa odnosno GUI-ja (od engleskog izraza graphical user interface). GUI je omogućio da se sa računarom komunicira preko slika, a operativni sistemi koji ceo rad sa korisnikom baziraju na koriščenje grafičkog interfejsa, nazivaju se grafički-orijentisani operativni sistem.Microsoft Windows XP je upravo takav operativni sistem.
APLIKACIJE Već smo rekli da su aplikacije zapravo programi koji omogućavaju praktičnu primenu računara. Postoje razne kategorije aplikacija i one se primenjuju u vrlo širokom polju ljudskih delatnosti. Računari su se «uvukli» u svoje poslove sa kojim a se ljudi bave, da je vrlo teško pronaći profesiju u kojim kompjuter ne može da pomogne čoveku ili da ga potpuno odmeni. Neki od najpoznatijih tipova aplikacija bave se obradom teksta, poslovnim proračunima, bazama podataka, pripreme materijala za štampu, obradu fotografija i računskih slika, kompjuterskom animacijom, širokim spektrom naučnih i inženjerskih primena. Tu su, naravno, i još amplikaciije iz domena zabave, igre, i multimedija...
Š T A J E TO W I N D O W S ? Windows je najpopularniji operativni sistem za PC računare. I ako je za PC računare napisano više operativnih sistema, procenjuje se da preko 90 posto vlasnika PC-ja u svetu koristi neku od varijanti operativnog sistema Windovs. 12
Windovs XP je najnovija,trenutno aktuelana verzija ovog opertivnog sistema. Windovs XP je grafički-orijentisan operativni sistem koji nudi istovremeni rad više programa (engl.nmultitasking), razmenu podataka izmedju njih, multimediju, internet, brzo i lako povezivanje u računske mreže, komunikacija, rad sa faksovima,štampanje, upotrebu fondova i mnoge druge stvari. Sve ove osobine Windovs-a detaljno ćemo prikazati u narednim poglavljima . Windows XP nenudi samo pokretanje programa i organizaciju podataka korišćenjem grafičkog odruženja, vać omogućava da programi koji rade sa njim koriste iste grafičke elemente. Time je obezbedjen jedinstven izgled programa pa programi koji rade pod Windows-om izgledaju slično. To znači da kada se naviknete na izgled Windows-a i logiku rada sistema i njihovih programa, moći će te da se snadjete sa svakim novim Windovs programom. Windows XP se prodaje u dve verzije: Home i Professional. Verzija Home je, kako joj i ime kaže, namenjena pre svega kućnim pripremama. To znači da je ona prvenstveno namenjena samostalnim računarima koji nisu u mreži,il su povezani sa još jednim ili dva druga računara kući. Osim toga, orijentacija na kućne korisnike znači da je ova verzija pripremljena za multimediju i igre. Windows XP Home je naslednik Windovs-a 95,98 i Me ( Millenijum Edition ). Windovs XP Home Professional je operativni sistem za poslovne korisnike pre svega oni čiji su računari povezani u lokalnu mrežu neke firme. On sadrži dodatne funkcije koje obezbedjuju podršku za veće računarske mreže, kao i druge tehnologije koje su potrebne za poslovnu primenu računara. Mikrosoft Windovs XP Professional je naslednik operativnih sistema Miktosoft Windows NT i Mikrosoft Windows 2000.
OSNOVNI POJMOVI 13
Datoteke Čak iako ste početnik u svetu računara, verovatno ste čuli za pojmove kao što su «fajl ili dadoteka», što su dve ključne stvari koje se odnose na istu stvar. Datoteka (engl.file) je neka vrsta «kutije» u koju računar smešta informacije sa kojom radi. U jednu dadoteku računar može da smesti bilo šta: programe, neke podatke od znalčaja za sam sistem, dokumente koje ste sami kreirali, dobili od prijatelja i slično. Dve osnovne karakteristike dadoteka su ime i tip-svaka dadoteka mora da ima svoje ime. Nekada PC računari bili na lošem glasu zato što su imena dadoteka marala da budu vrlo kratka svega 8 slova. Današnji PC računari koji rade pod Windows-om XP mogu da imaju vrlo dugačka i opisna imena, do 250 znakova. Druga važna karakteristika je tip dadoteke; na osnovu njega, računar «zna» da li je u pitanju program ili su to podaci, kao i kom programu podaci pripadaju, odnosno koji program ume da radi sa njima. Različiti programi na različite načine smeštaju podatke sa kojima rade, a taj načim organizacije podataka nazivamo format dadoteke. Neki programi smeštaju podatke u obliku običnog teksta, pa su tako organizovane dadoteke kažemo da su u tekstualnom formatu. Sve ostale dadoteke, bilo da su programi ili podaci organizovani na neki poseban način, nazivamo binarnim dadotekama.
Fascikle Pošto dadoteka ima mnogo, one se moraju nekako organiozovati-kada bi sve bile na jednom mestu, nebi ste se lako snašli. Zbog toga se dadoteke obično organizuju smeštanjem u razne fascikle (engl.folder; često ćete sresti i termin direktorijum). Obično se u jednu fasciklu smeštaju grupe dadoteka koje imaju nešto zajedničko. Dadoteke koje pripadaju jednom programu su obično smeštene u zajedničku fasciklu, dokumenti koje sami kreirate će imati zasebnu fasciklu itd. Svaka fascikla može da sadrži i druge fascikle-ako u fascikli za tekstove ima mnogo dadoteka, možete u njoj napraviti nekoliko podfascikli i da rasporedite dadoteke u njih. Naprimer,u jednu fasciklu možemo smestiti pisma u drugu poslovne izveštaje itd.
14
Kad smo opisivali hadver, rekli smo da se podaci, odnosno dadoteke i fascikle, smeštaju na diskove. Svaki disk ima svoji glavnu fasciklu ( stručni termin za ovo je inače koreni direktorijum, eng.root) iz koga se granaju druge fascikle, koje opet imaju svoje podfascikle. Zbog razgranatosti, ovakva organizacija naziva se stablom direktorijuma (directory tree). Slična hierarhija se, kasnije ćemo videti, koristi i u nekim drugim slučajevima.
Prečice Prečice (eng.shortcut) su posebna vrsta dadoteka, čija jedina uloga da pokažu putanju do neke druge dadoteke ili fascikle na disku,odnosno do nekog drugog objekta u sistemu. Prepoznaćete ih po maloj strelici u donjem levom uglu u donjem delu ikone. Jedan od primera njihove upotrebe je startovanje programa: bilo bi naporno da svaki put kada želite da pokrenete neki program morate da prodjete kroz nekoliko fascikli da bi ste pronašli dadoteku sa programom. Umesto toga, dovoljno je da na neko zgodno mesto postavite prečicu do programa zatim svaki put kada želite da pokrenete program, aktivirate prečicu.
IKONE Tri osnovna grafička elementa W indows-a su ikone, prozori i memiji. Ikone su sličice koje označlavaju svaki od objekata. Pod objektom podrazumevamo gotovo sve ono što postoji u sistemu: svaka dadoteka je objekat za sebe, svaka fascikla takodje, svaki disk, štampač... Objekti istog tipa imaju iste ikone pa je fascikla uvek označena adekvatnom sličicom, svaki disk u sistemu je predstavljen sličicom diska, štampač slikom štampača. Kod dadoteka situacija je malo drugačija. Kod njih izgled ikone zavisi od tipa: dadoteke sa programima su obično označene sličicom koja treba da podseti na namenu programa, dadoteke sa podacima su označene ikomom programa kome pripadaju. Naprimer, svi Microsoft Word dokumenti koji imaju ekstenziju DOC, te će samim tim sve dadoteke sa tom espenzijom biti označeni istom ikonom. I neke fascikle koje imaju posebnu ulogu mogu biti predstavljene ikonama koje su drugačije od standardnih i koje treba da ukažu na tu posebnu namenu. Recimo, Microsoft Windows ima specifičnu fasciklu
15
koja sadrži podatke o štampačima koji su priključeni na računar-naravno, ta fascikla ima odgovarajuću ikonu koja na sebi ima nacrtan mali štampač.
PROZORI Prozor je pravougani prostor na ekranu u kom se izvršavaju programi ili se prikazuju neki podaci. Prozori su osnova Windows-a, koji je po njim i dobio ime. U jednom trenutku, na ekranu možete imati veliki broj prozora i oni se mogu medjusobno preklapati. Prozore možete promeniti ili menjati im veličinu. Svaki startovani Windows program odmah dobija svoj prozor, a neki programi otvaraju i više prozora. U sledećim poglavljima ćemo posebnu pažnju posvetiti operacijama sa prozorima.
MENIJI Svaki program ima pojedine opcije i komande koje može da izvrši u nekom trenutku. Da bi korisnik znao šta od toga ima na raspolkaganju, Windows nudi posebne liste raspoloživih komandi i opcija koji se zovu meniji. Zahvaljujući menijima, ne morate da kucate i pamtite komande i načine njihove upotrebe. Zbog toga, meniji čine utotrebu Windows programa lakšom i efikasnijom. Meniji su obično sastavni deo prozora Windows-a i pratećih programa, mogu imati horizontalan i vertikalan položaj, u okviru jednog menija može se pojaviti i nekoliko drugih, kod kojih svaki može imati i svoje podmenije. Meniji se mogu pojaviti i na raznim drugim mestima.
DUGMAD Važan grafički element Windows-a su i dugmad (engl.button, često ćete sresti i izraz taster). To su male pravougaone zone koje se obično nalaze u okviru prozora programa, prikazane su tako da odaju trodimenzionalan utisak kao da su ispupčene u odnosu na ostatk ekrana. Zovu se dugme, mogu se «pritisnuti» kada do njih mišem dovedete pokazivač i pritisnete dugme koje postoji na mišu. Više o dugmadima ćemo govoriti u sledećem poglavlju, ali ipak pre toga pogledajte donji levi ugao ekrana Windows-.a, na mestu na kome piše start.To je dugme, i to veoma važno, jer se njime otvara meni start koji ćete često koristiti u radu sa Windows.om.
16
Upotreba miša I tastature Naš sledeći korak je detaljnije upoznavanje sa grafičkim elementima Mikrasofr Windovs-a, kao i sa njihovim izgledom,funcijom, nalinonm i svhom upotrebe. Da sve te lepe sličice ne bi bile samo ukras na ekranu, treba i da znamo i kako se njima upravlj, a za upravljanje su zaduženi miš i tastature MIŠ Windows miš je brlo simpatična naprava pomoću koje saopštavate i njegovim programima šta želite da uradite.On sa donje strane ponekad ima kuglicu ili senzor ako je u pritanju tzv,optički miš, dok su sa gornje strane dva ili tri dugmeta koji mogu da se pritisnu. Kuglica i senzor služe da računaru saopšte da vi pomerate miša, dok dugmići saopštavaju računaru daelite da izvedete neku akciju. Miševi često imaju i točkić koji omogućava pomeranje sadržaja ekrana. Miševi se proizvode u raznim varijantema i oblicima. Potrebno je malo vežbe da bi ste ovladali mišem-on omogućava nekoliko važnih zahvata koji treba da vam «uđu» u prste. Dobro vladanje mišem je važno jer je na njegovoj upotrebi zasnovani najveći dao vaše komunikacije sa Windows-om. POKAZIVAČ Osnovna radnja sa mišem je pomeranje-tako se pomera pokazivač na ekranu, koji se ponekad zove kurzor. Pokazivač gotovo uvek ima oblik strlice i pomoću njega se biraju objekti ili pozicije na ekranu.On je svojevrsni putokaz koji ukazuje na to da li je vaš kompjuter trenutno «zauzet», da li u datom momentu možete da obavite neku radnju kao što je recimo promena veličine prozora, da li je radnja koju pokušavate da obavite nemoguća i slično. Važno je da naučite da precizbno pomerate pokazivač, jer je njegovo precizno pomeranje od vitelnog značaja da bi Windows shvato šta želite da uradi za vas.
17
Pomeranje pokazivača na ekranu je ekvivalentno pomeranju miša po stolu: u svim smerovima pokazivač prati pokrete miša ( gore-dole, levo-desno,ukoso). Smerovi kretanja se obično odredjuju u odnosu na osnovu osu miša-uglavnom smer «gore» predstavlja smer kabla kojim je miiš povezan sa računarom. Ova definicija je pomalo zastarela jer neki miševi nemaju kabl nego su spojeni sa računarom bežičnom vezom. Za takve slučajeve je preciznije reći da je gornja strana miša ona na kojoj su dugmići. Brzina kretanja pokazivača zavisi od brzoine kretanja miša. U kakvom će odnosu oni biti, zavisi od podešavanja. Ukoliko vam je kretanje miša prebrzo ili presporo, to može podesiti, o čemu će biti više reči u kasnijim poglavljima. KLIK KLI K Pre nego što se upustite u rad sa Windows-om, treba da savladate još dve važne radnje sa mišom: potiskivanje njegovih dugmadi i podvlačenje. Potiskivanje dugmeta na mišu se često naziva «kliktanjem», zbog zvuka koji tasteri na mišu ispuštajuprilikom pritiska . Pritiskanje je jednostavno-obično ćete pomerati mišadok nepostavite pokazivač na objekt koji želite da obeležite, a zatim pritisnite dugme miša i brzo ga otpustiti (kada čujete «klik»). Da li ćete pritisnuti levo ili desno dugme zavisi od toga šta želite da uradite, pošto ova dva dugmeta imaju jasno razdvojene funmkcije. Iskusni korisnici računara često koriste termine «levi klik» i «desni klik» koji označavaju pritisak na levo ili desno dugme miša. Važno je znati da u Windows-ulevo dugme miša primarno, a desno pomoćno. Ukoliko ste levoruki Windows onda će vam omomgućiti da prilagodite rad sa mišem svojim potrebama- u tom slučaju desno dugme postaje primarno, a levo pomoćno. Mogu se nabaviti i posebni tipovi miševa namenjeni livorukim ljudima. Termini «levi klik» i desni klik» koje smo malo pre pomenuli su bazirani na navikama «desnoruke većine», pa vodite računa o tome. Nešto teže akcija je dvostruki klik (double click). Ova akcija zahteva malo važbe: Potrebno je da dugme na mišu pritisnete dovoljno brzo kako bi računar pritisak shvatio kao dvostruki klik a ne kao dva uzastopna «obična» klika. Dvostruki klik često nazivamo «dvoklik» (zato što je kraće za pisanje a i za izgovor), pa ako vam neko kaže (naprimer mi u ovoj knjizi) da nam neki objekat «dvokliknete», to znači da treba dva puta brzo da kliknete ne njega. Za razliku od običnog klika, kod Windows-a dvoklik ima smisla samo sa levim dugmetom miša. Povlačenje miša je zahvat koji početnicima u baratanju mišem zadaje najviše problema. Reč je o tome da pritisnete dugme na mišu držite ga pritisnutim i 18
istovremeno pomerate miša do tačke do koje želite i tek onda pustitie dugme. Za razliku od dvoklika, ova akcija je podjednako koristi i sa levim i sa desnim dugmetom na mišu. Kao i kod običnog klika, povlačenje sa priotisnutim levim dugmetom i povlačenje sa pritisnutim desnim dugmetom imaju bitno različite funkcije koje ćemo razjasniti kada za to dodje vreme. OBELEŽAVAN JE OBJEKATA Pošto smo upoznali sve veštine koje su potrebne u radu sa mišem, vreme je da objasnimo čemu one zapravo služe. Jendu svrhu-pomeranje pokazivača na ekranu već smo objasnili. Evo nekih upotreba miša koja se često javljaju u radu sa Mikrosoft Windows-om XP i njegovim programima. Često ćete biti u prilici da izvršite neku operaciju, odaberete objekte na kojima akcija treba da bide izvršena. To odabiranje se zove obeležavanje ili isticanje ( engl. Select,pa se često koristi i reč selekcija). Isticanje ćete koristiti za izboj stavki iz menija ili da biste objasnili Mikrosoft Windows-u na koje se objekte odnosi sledeća akcija. Ona se vrši tako što pokazivač dovedete objekta i zatim kliknete levim dugmetom na mišu (setite se,ovu operaciju smo već nazvali «levi klik»).Najćešći način koji možete obeležiti grupu objekata i povlačenje miša. Kada pomerate pokazivač miša po ekranu, a nedržite pritisnut ni jedan taster, on nema uticaja na objekte preko jojih prelazi. Ali,ako držite pritisnit levi taster i pomerate miša, Windows će istaći objekte preko kojih ste prešli mišem. Postoje tehnike isticanja grupe objekata kod kojih moramo da potražimo pomoć i od tastature. Kada iz lista objekata želimo da obeležimo više njih, možemo pritisnuti taster Ctr na tastaturi i zatim držeći ga pritisnutog kliknuti levim tasterom miša na svaki od željenih objekata. Ukoliko su objekti lepo poredjani, mižemo bez mnogo egzibicija sa mišem da obeležimo čitav obsekt objekata. Kliknemo na prvi, pritisnemo Shift na tastaturi i, držeće taster Shift, kliknemo na poslednji objekat koji treba da obeležimo. Tada će Windows istaći sve objekte izmedju prvog i poslednjeg. Ovo ume da bude prilično komplikovana operacija, koja zahteva malo vežbe, ali kada je savladate, može vam pomoći da skratite vrame potrebno za obeležavanje. Četvrti način za isticanje objekata iz liste je nešto što bismo mogli nazvati kao „hvatanje objekata u pravugaonik“. Ovaj procces je jedan od najčešćih i 19
najjednostavnijih,bez obzira kako zvuči. Izvodi se tako što mišem „crtate“ pravugaonik-pritisnete levi taster, i nepuštajući da povlačite pokazivač u željenom pravcu. Primećujete kako se iza pokazivača pojavljuje providan zasančeni pravouganik. Svi objekti koji se nadju unutar pravougaonika biće istaknuti. Kada obeležite sve što ste želeli, pustite levi taster i objekti će ostati isteaknuti. Ista pravila se koriste i za uklanjanje istivcanje. Ako ne želite da neki objekat dalje bude istaknut, recimo nakon što ste obavili operaciju ili ste ga odabrali graškom, možete ga vratiti u obično stanje na isti način, recimo kombinacijom Ctrl na tastaturi i klikom na levo dugme miše, a da pri tom neutičete an ostatak istaknutih objekata. AKCIJE SA OBJEKTIMA Jedna od najvažnijih operacija sa mišom je prevlačenje obeleženih objekata. Ukoliko pred sobom imate jedan ili više obeleženih objekata, sledeće povlačenje miša sa pritisnutim levim tasterom će prouzrakovati njihovo prevlačenje. To znači da će pokazivač miša „nositi“selektovane objekte sa sobom dok god držite pritisnuto dugme na mišu.Tada će se ubeleženi objekti odvojiti od kurzora i „pasti“ na prostor ispod kurzora. Kraće rečeno, prenosite obeležene objekte na željeno mesto, kao što biste to uradili rukom. Levi klik predstavlja „hvatanje“, prevlačenje sa pritisnutim levim klikom je poput prenošenja nekog prenosa, a puštanje levog tastera je spuštanje objekta na mesto. Kao što smo već rekli, ovo je jedno od najvažnijih operacija u Windows-u i to zato što se pomoću nje obavljaju razni poslovi: kopiranje i oremeštanje dadoteka i fascikli, pravljenje prečica ka važnim programima i podacima, brisanje dadoteka, dovlačenje dokumenata odredjenom programu na obradu i razne druge akcije. Ova tehnika se u originalu zove drag and drob, odnosno u prevodu „prevuci i pusti“ Aktiviranje objekata se izvodi tako što dovedete pokazivač miša na njega i dvokliknete levim tasterom. Šta će se tačno desiti kad aktivirate objekat, zavisi od njegove prirode. Ukoliko je u pitanju program ili prečica do njega, dvoklikom ćete ga startovati. Ako je u pitanju dadoteka, Windows će nakon dvoklika pokušati da na osnovu tipa zaključi kom progamu ona pripada i zatim će startovati program i učitati je. Ako je u pitanju fascikla, dobićete pregled njenog sadržaja. Desni taster miša daje listu osnovnih komandi koje ima smisla primeniti na istaknutim objektima.Ova lista se zove kontekstni meni; savetujemo vam da takve menije koristite često, pošto rad sa njima uvečava efikasnost: odmah dobijete listu komadni koje možete da primenite, a mogućnost greške se svodi na minimum. Ove liste komandi se pojavljuju kako u samom Microsft Windows, tako i u mnogim 20
njegovim programima. Često se koriste kada treba izabrati neku od alternativnih akcija koje se mogu izvesti nad istaknutim objektima, a njihovo korišćenje je uglavnom najbrži način da dodjete do neki opcija. TASTATURA Računarska tastatura liči na tastaturu pisaće mašine i oko njene funkcije nema nedoumica čak i kod početnika. Stvari donekle komplikuje činjenica da tastatura računara sadrži neke specijalne tastere koji nepostoje kod pisaćih mašina. Zato ćemo ukratko opisati tipičnu upotrebu svih bitnih tastera. Prvi je taster Shift, koji postoji i kod pisaćih mašina, ali često nosi drugačije ime. Taj taster omogućava kucanje velikih slova: držeći Shift, pritisnete taster sa slovom A i na ekranu će se pojaviti veliko A. U donjem redu, levo i desno od razmaknice (na eng. Space bar), su tasteri Ctrl (od Control) i Alt (od Alternative).I ini na naki nakih način modifikuju fuhciju tastera koji pritiskate zajedno sa Ctrl odnosno Alt tasterom. Razlika je u tome što kada pritisnete Crtl ili Alt zajedno sa još nekim tasterom, ne dobijate veliko slovo (kao kod Shift) već izvršavate neku funkciju aktivnog programa. Istovremeni pritisak više tastera često predstavlja problem za početike, ali se ovaj postupak brzo uvežba. Ako treba da istovremeno pritisnemo Ctrl, Shift i A da bismo pozvali neku funkciju programa, to radimo tako što prvo (bilo kojim redom) pritisnemo Ctrl i Shift a zatim držeći ova dva tastera pritisnutim, pritisnemo i otpustimo veliko slovo A. Nakon možemo otpustiti i preostala dva tastera. Novije tastature imaju jopš nekoliko tastera izmedju Ctrl i Alt.Ovo su takozvani Windows tasteri, koji omogućavaju brži pristup glavim komandama. Tako taster koji na sebi ima nacrtan stilizovan prozor (logo Windows-a) otvara meni Start. Na drugom tasteru ja necrtana strlica i nekoliko linija; on poziva kontekstne menije koje smo pominjali baveći se desnim tasterom miša. U gornjem delu tastature nalaze se funcijski tasteri koje prepozajete po tome što njihove oznake počinju slovom F i praćene su brojevima od 1 do 12. Njihova upotreba varira od programa do programa, jer su oni upravo i namenjeni da preuzmu neke specifične funkcije. Ipak, neka standardizacija postoji: gotovo u svim programima, kao i u samom Windows-u, pritisak na taster F1 poziva sistem za pružanje pomoći u radu koji se naziva help. Taster Estaper u njegovom levom uglu dobio je naziv po engleskoj reči koja u direktnom prevodu znači „beži“, pa često ima „spasilačku“ ulogu u slučaju da ste započeli neku akciju od koje želite da odustanete. Na desnoj ivici slovnog dela 21
tasteture nalazi se veliki taster sa oznakom Enter,koji na sebi često ima i spuštenu ili izlomljenu strelicu ulevo. Ovaj taster je vrlo važan-njime zahtevate izvršenje otkucane komande ili potvrdjujete da ste završili sa unosom podataka. U programima koji rade sa teksterom, Enter označava prelazak u novi red. Desno od slovnog dela tastature nalazi se grupa tastera koja je obično sive boje. U donjem delu su 4 tastera sa strelicama, koji služe za pomeranje pokazivača na ekranu (i ovaj pokazivač se zove kurzor, kao i pokazivač pozicije miša) u pravcu nacrtane strelice. Ovi tasteri se koriste kod unosa podataka. Primetićete da u gornjed desnom uglu slovnog dela tastature postoji jio jedan taster sa strelicom ulevo. On se naziva Backspace i pomera poziciju kurzora za jedno mesto ulevo, pri čemu briše slovo koje se nalazi na toj pozisiji. Za razliku od ovog tastera, obična strelica ulevo nebriše slovo, već samo pomera kurzor. Iznad strelica se nalazi grupa od 6 tastera sa imenima Insert, Delete, Home, End, PgUp i Pg Down. Oni se koriste kod unosa podataka, pa ćemo o njima više govoriti kasnije. Na desnoj strani tastature je grupa tastera koji imaju dvostruku ulogu. Oni obično rade kao tzv. Numerička tastatura, u kojoj su tasteri sa brojevima i najvažnijim računarskim operacijama izdvojeni da bi omogućili lakše kucanje. U gornjem levom uglu ovog dela, nalazi se taster Num Lock. Kada je on uključen, na šta upozorava upoaljena lampica pred koje takodje piše Num Lock, ovaj deo služi za kucanje brojeva. Kada je Num Lock isključen, ovi tasteri rade kao tasteri sa strelicama ili kao Insert, Delete, Home, End, PgUp, PgDown tasteri. Tu je još jedan taster Enter, „dvojnik“onog glavnog. Ovo „dupliranje funcija“potiče otuda što stare tastature nisu imale 9 svih tastera izmedju osnovne i numeričke tastature, pa je numerička tastatura morala imati i kontrolu ulogu. Neke su na nju navikli, pa se proizvodjači neusudjuju da tu bilo šta menjaju. Tri tastera koja se nalaze desno od funcijskih zovu su Print Screen, Scroll Lock i Pause-i ini ostaju pre svega iz istorijskih razloga, mada ih neki programi i dalje koriste. Recimo taster Pause gotovo da u svim igrama zaustavlja rad, a Print Screen trenuitnu sliku ekrana smešta na mesto koje se naziva ostava (clipboard), čiju ćemo funkciju opisati u poglavlju koje se bavi razmenom podataka medju programima. Savremene tastature mogu imati i čitav niz dodatnih, takozvanih „multimedijalnih“tastera kojima se pokreću neki često korišćeni programi, uspostavlja veza sa Internetom ili obavlja neki drugi koristan posao.
22
RAD U WINDOWS–u Osnovni ekran koji vidite sastoji se od dva dela. Veći deo prostora čini radna površina Windows-a, a koju često nazivaju i engleskiom reči desport. Namerno je potencirana sličnost sa radnom površinom stola. U dnu ekrana se nalazi linija koja predstavlja neku vrstu komandne table Windows-a i zove se traka zadataka; često je u upotrebi i engleski termin taskbar. RADNA POVRŠINA Kao i kod pravog radnog stola, računarska radna površina je mesto na kome se obavljaju svi poslovi, odnosno na koje se izvršavaju svi programi. Sa tog espekta, radna površina predstavlja pozadinu dvih ostalih programa, odnosno njihovih prozora. Opet kao i kod prvog radnog stola, radna površina Windows-a može na sebi držati alatke i ostali materijal (u ovom slučaju programe i podatke) koje najčešće koriste u svakodnevnom radu. Inicijalno, na radnoj površini se nalazi samo korpa za otpatke u koju smeštate dadoteke i fascikle koje vam više nisu potrebne Ovo je jedini probleematičan detalj ua analogiji izmadju radnog stola i računarske radne površine – teško da ćete reći za nekui radni sto da je uredan ako nadjete korpu za otpatke na njemu. Računaru se ovo može oprostiti – ekran je dvodimenzionalan, pa računarska korpa za otpatke mora da se nalazi na nekoj radnoj površini, a ne ispod nje. Traka zadataka se nalazi na dnu ekrana, mada njen položaj možete i da promenite ako želite. Inicijalno se sastoji od tri dela. Sa leve strane je dugme Start; klikom na njega otvara se Start meni, koji je jedno od glavnih upravljačkih mesta Windows-a. Na središnjem delu trake zadataka načii čete dugmad koja predstavljaju otvorene prozore i programe. Kada kliknete na neko od njih, program kome dugme pripada će izbiti u prvi plan. Trenutno aktivni program ima „pritisnuto“ dugme koje izgleda kao da je malo „udubljeno“ u odnosnu na ostatak trake. U desnom uglu je priručni deo koji se zove polje za obaveštavanje (ranihe se koristilo engleski naziv sustray). Tu se nalazi sat i ikone nekih programa, koje možemo da podešavamo ili aktiviramo.
23
GRAFIČKI ELEMENTI Kao demonstraciju grafičkih elemenata Windows-a koristićemo jednu ikonu koja se inicijalno nalazi na njegovoj radnoj porvšini i koja se zove Korpa za otpatke. U narednom poglavlju čemo objasniti njenu namenu i način koriščenja, za sada je dovoljno da dvokliknete na nju. Kada to uradite, otvoriće se prozor pod imaenom Korpa za otpatke (očekivano zar ne)? PO NOVO PROZORI Prilikom startovanja, program najpre otvara svoj prozor. Pošto u jednom trenutku na ekranu može da bude otvoren veći broj prozora, oni se moraju nekako identifikovati. Zbog toga, svaki prozor ima traku naslova (engl.bar), u kojoj stoji ime programa koji se u prozoru izvršava ili naziv dokumenata na kome trenutno radite, naslov Web strane koju trenutno gledate ili neki drugi dorisni podaci. Osim pružanja informacija o imenu i sadržaju prozora, traka naslova se koristi i za njegovo pomeranje; njenim prevlačenjem pomerate prozor po ekranu. Da podsetimo, to se radi tako što dovedete pokazivač miša na traku naslova, pritisnete levo dugme miša (u žargonu se kaže „uhvatite traku naslova“) i držeći ga pritisnutim, pomerate miša po stoli. Kada pustite taster, prozor će biti pomernen na novu poziciju. Svaki prozor ima okvir koji, osim za vizuelno odvajanje od ostatka ekrana i drugih prozora, služi i za promenu dimenzija. Kada dovedete pokazivač miša na neku id ivica prozora, primetićete da je on promenio oblik i postao dvostrana strelica koja pokazuje smer u kome se može promeniti veličinu prozora. Kada pritisnete levo dugme na mišu dok je kurzuor u obliku dvosmerne strelice, ivica kojau se izabrali će se rastezati ili savijati u smeru pomeranja miša. Kada otpustite dugme, prozor će dobiti novi oblik ili veličinu. Uglovi prozora imaju ulogu. Omogućavaju da istovremeno menjate visinu i širinu prozora – a dvostrana strlica u koju se pretvorio pokazivač miša sada stoji ukoso kako bi vam pokazala u kom pravcu će se menjati dimenzija prozora. Ne mora svaki prozor da dozvoli promenu dimenzije pa ćete primetiti prozore koji ne dozvoljavju da im promenite veličinu. Najčešće su to kontrolni prozori čija je svrha da vas obaveste o nekoj veoma važnoj stvari ili da postave neko potpitanje. Takvim prozorima najčešće i nema smisla menjati veličinu jer je sadržaj rasporedjen dako da bi promenom veličine sa ekrana možda nestalo neko važno upozorenje ili pitanje.
24
Sledeći važan element prozora su tri dugmeta u gornjem desnom uglu. Dugmeta koja se nalaze sa leeve strane su uvek ista, dok srednje dugme menja izgled u zavisnosti od veličine prozora. Levo dugme (na kome je znak -) uklanja prozor sa ekrana, odnosno pretvara prozor u polje na traci zadataka. Tako prozor koji vam trenutno nije potreban, ali će uskoro ponovo biti, možete privremeno da sklonite sa ekrana; postupak se naziva umanjivanje ili minimizacija prozora. Umanjivanjem prozora niste ga trenutno uklonili, za to služi dugme sa „putačom“. Umanjeni prozor uvek možete pozvati ponovo tako što ćete kliknuti na njegovo dugme na traci zadataka, koje ćete prepoznati po tome što ima isto ime kao i prozor. Primetićete da uzastopno kliktanje na ime programa na traci zadataka naizmenično umanjuje prozor i vraća ga u predhodno stanje. Obrnuti proces se zove uvećavanje ili maksimizacija prozora i predstavlja promenu njegove veličine tako da on zauzima celu radnu površinu. Za to služi srednje od tri dugmeta: ako je u njemu nacrtan kvadratić, klik će izazvati uvećavanje prozora. Sličica se tada menja u dva preklopljena kvadratića, što znači da će klik vratiti prozor na predhodnu veličinu. I sti efekat podstiže i dvoklikom na naslovnu liniju prozora. Krajnje desno dugme, obeležwno je slovom X, zatvara prozor. Klikom na njega, izvršavanje programa u prozoru se završava. Ako se u tom trenutku radili neki posao Windows će vam upozoriti da dokument na kome ste radili nije snimljen i pitati vas da li želite da sačuvate dokument pre zatvaranja programa. Zatvaranje prozora nestaje i odgovarajuće dugme na traci zadataka. Gornji levi ugao prozora sadrži ikonu programa koji se izvršava u tom prozoru, i klikom na tu ikonu dobija se tzv, „kontrolni meni“ prozora. Isti taj meni se za svaki prozor može dobiti desnim klikom na njegovo dugme na traci zadataka. Ovaj meni sadrži komande za upravljanje prozorom. To su zapravo iste procedure koje smo napomenuli, ali grupisane zajedno, što omogućava rad pomoću tastature (sam komadi meni se za tastature poziva kombinacijom tastera Alt i razmaknice). Osim umanjivanja, uvećavanja prozora i njegovog vraćanja na promenu veličine i pozicije prozora ali i njegovo zatvanje. Opcija Zatvori ima i svoj ekvivalent na tastaturi: Alt + F4 zatvara trenutno akutavni prozor. R A D SA V I Š E P R O Z O R A Windows omogućava istovremeni rad sa više programa od kojih svaki može otvoriti jedan illi više prozora . Prozori na ekranu se najverovatnije medjusobno pokrivaju, a svakako pokrivaju glavnu radnu površinu. Pre svega, moramo da znamo koji od prozora trenutno reaguje na naše akcije. To je onaj prozor koji je u 25
prvom planu, iznad svih ostalih. On se razlikuje i po boji naslovne linije: ako nisu vršene izmene u izgledu Windows-a, boja aktivnog prozora je plava, dok su svi ostali prozori zasenčeni. Pored toga, dugme koje ga označava na traci zadataka je „prisutno“. Najednostavnijji način da aktivirate prozor (prozori koji nisu u prvom planu se nazivaju neaktivni prozori) je da kliknete na neki njegov deo koji je vidljiv. Ukoliko ni jedan deo prozora koji želite da aktivirate je vidljev, naprimer ako je aktivan prozor maksimalno uvećan i zauzima celu radnu površinu, kliknite na njegovo dugme u traci zadataka. Windows omogućava i promenu aktivnog prozora pomoću tastature, kombinacijom Alt + Tab. Kada zarez držeći taster Alt stalno pritisnutim, pritiskate taster, Windows vas vodi kroz otvorene prozore. Kada prvi put pritisnete Alt + Tab, Windows vam prikazuje dijalog sa imenom i ikonom sledećeg prozora. Nepuštajuće Alt, nastavite da pritiskate Tab i Windows će vas provesti kroz sve otvorene prozore. Ako nasumice otvarate prozore ili istovremeno startujete veliki broj programa, na ekranu će vrlo brzo nastupiti haos u kome nećete moći da se snadjete. Zbog toga se držite pravila da uvek zatvarate prozore i programe sa kojima više neradite, a one prozore kojima vam nisu potrebni, ali će kasnije možda biti, umanjite i pošaljete na traku zadataka. Prozore po ekranu možete razmestiti ručno, definišući njihov položaj i veličinu. Na raspolaganju je i eutomacko rasporedjivanje: ako želite da Windows rasporedi prozore umesto vas, kliknite desnim tasterom na prazan deo trake zadataka i dobićete meni koji sadrži potrebne obsije. Nas zanimanju obcije: Složi prozore kaskandno, složi prozore naporedno vodoravno, sloni orozore naporedno uspravno i prikaži radnu površinu. Kaskadno slaganje prozora znači da će Windows poredjati sve aktivne prozore jedan iznad drugog, tako da se svakom prozoru vidi traka sa naslovom. Naporedno vodoravno slaganje prozora označava da će oni biti horizontallno rasporedjeni jedan do drugog; adekvatno tome naporedno uspravno slaganje znači da će prozori biti složeni jedan do drugog , ali po vertikalnom rasporedu. Primetićete da ove tri opcije imaju efekta samo na one prozore koji nisu umanjeni; pri automackom rasporedjivanju Windows ne uzima u obzir umanjene prozore. Opciju za prikazivanje radne površine koristićete kada želite da umanjite sve otvorene prozore. To se najčešće kada vam je potrebno neka ikona ili fascikla na radnoj površini. Ako ste neki od gornjih opcija slučajno izveli, a uvek možete poništiti njeno dejstvo ako iz menija izaberete Opozovi koja se pojavljuje tek nakon što obavite neku od ovih operacija. 26
Tokom intezivnijeg rada sa Windows-om primetićete slučajeve kada neki prozori neodgovaraju na komande za automacko rasporedjivanje. To se dogadja kada neki program otvori neki dodatni prozor u kome dočekuju potvrdu neke akcije, ili kada prikaže poruku o nekom programskom dogadjaju- Ti dodatni prozori obično preuzimaju kontroli nad kompletnom programom koji ih je otvorio, tako da za vreme dok su oni aktivni, njihov osnovni prozor nereaguje ni na kakve akcije. Ovakvi prozori će ostati otvoreni sve dok nedate potvrdu ili eventualno odgovorite na pitanje programu PROZORI–DECA Neki programi mogu da otvore više prozora-tako radi i sam Windows, odnosno njegov program za komunikaciju sa korisnikom koji se zove Eksplorer. Kao i njegova Internet komponenta – Internet Eksplorer. Tako radi i poznati programski paket Mikrosoft Office. Neki drugi programi koriste drugačiju organizaciju sa više prozora. Kad njih glavni prozor sadrži druge prozore (stručno se zovu „prozori deca“) u kojima se otvaraju dokumenti odnosno slike. Ova organizacija se naziva MDI (od engleskog terfMultiple Document Inace). Program otvara jedan glavi prozor, u kome se smeštaju tzv.“prozori-deca“. Kod ove organizacije u traci zadataka se pojavljuje samo glavni prozor, pa se samo u njega može preći korišćenjem tastera Alt + Tab i Alt + Escape. Svi otali prozori, „prozori-deca“, kombinacijom tastera Ctrl + Tab ili Ctrl + F6. Po svemu ostalom ovi „ prozori-deca“ posećaju na „obične“ Windows prozore imaju sve njihove karakteristike šro uključuje tri dugmeta u desnom gornjem uglu rastegljive ivice i šrafuru u desnom gornjem uglu mogu se umanjiti i uvećeti imaju kontrolni meni u levom gornjem uglu. Razlika u komtrolnom meniju što opcijaa tzv Zatvori (ili pritisak na Ctrl + F4) zatvara samo taj prozor, a ne i čitav program. RADNI PROSTOR PROZORA Najvažniji deo prozora svakog programa je radni prostor u kom se obavlja bitan deo posla. Njegov izgled i sadržaj zavisi od namene programa-pfascikle Windows-a sadrže ikone dadoteka koje su u njima smeštene, programi za rad sa tekstom sadrže tekst programe za crtanje i obradu slika sadrže prostor za crtanje itd. Odma ispod trake naslova su meniji, liste komandi kojima program realizuje neke od svojih mogućnosti. Sobzirom na to da su mu komantde često broje, one se organizuju u grupe. Horizontalni meni koji se nalazi u vrhu prozora se obično sastoji od stavko koje, svaka za sebe, predstavljaju po jednu grupu komadni datu 27
pod menijima. Poglrdajmo meni prozora koji se otvori kada k liknete na ikonu Korpa za otpatke. On ima šest stavki: Datoteka, Uredjivanje, Prikaz, Omiljene lokacije, Alaktem Pomoć. Klikom na bilo koju od njih otvaraju se pod opcije koje sadrže konkretne komande. Ove podacije se zove padajući meniji. Počećemo od menije koji se nalazi ispod stavke Uredjivanje: ukoliko pre otvarana pre otvaranja prozora niste brisali nikakve dadoteke ovaj meni će sadržati stavke koje su ispisane svim sllovima. To znači da su one trenutno neaktivne, odnosno da akcije koje označavaju trenutno nemaju smisla. Konkretno, pošto je korpa za otpatke trenutno prazna, nemožete ništa učiniti sa njenim sadržajem. Sladeći je meni Prikaz, koji se sastoji od nekoliko segmenata odvojenoh horizontalnom crtom (tzv. Separator). Prva stavka, Trake sa alatkama, ima strlicu sa desne strane što označava da ona sadrži podmeni: ako zadržite pokazivač miša na njoj, taj podmeni će se atuomacki otvoriti. Umesto ćekanja, mogli bi ste da kliknete na stavku i postigli biste isti efekat.Kod nekih programa, u zavisnosti od njihove složenosti, ovo šta bilo menija može da bude prilično razgranato. U ovom podmeniju ćete primetiti i neke stavke koje su „štiklirane“. Takve stavke su prekidači koji mogu biti uključeni ili isključeni i njima se nalaže (de)aktiviranje nekih opcija. Pogledajte sada grupu stavki sa imenima Sličicame, Naporedno slaganje, Ikone, Spisak i Detalji. Primetićete da jedna od njih uvek ima crnu tačkicu sa leve strane. Ta tačkica označava da je to grupa stavki koje predstavljaju opcije koje su medjusobno isključuju: uvek može da bude aktivna samo jedna od njih, i pored njenog imena je crna tačka. Jedan od torikova koje iskusniji korisnici često upotrebljavaju je rad sa menijima pri čemu se može poslužiti i tastatura. Ako pritisnete taster Alt primetićete da u nazivima stavki osnovnog horizontalnog menija, kao i vertikalnim:“padajućim“ menijima, jedno od slova svakog imena podvučeno. To slovo omogućava izbor te stavke pomoću tastature. To se radi tako što pritisnete taster Alt a onda, dok je Alt pritisnut pritisne se i izabrano slovo. Pokušajte da pritisnete Alt + D-otvoriće se meni Dadoteka, jer je u njegovom nazivu podvučeno slovo D. Neke često koruišćene funkcije programa se mogu pozvati direktno sa tastature, kombinacijama tastera Shift, Ctrl i Alt sa funkcijskim ili slovnim tasterima.korišćenje tih skraćenica ubrzava rad. Najlakše je pogledati u meni i saznati da li je nekoj komandi dodeljena kombinacija tastera-skraćenice su najčešće navedene sa desne strane imena stavke menija. Kao primer, uzećemo meni Uredjjivanje i u okviru njega stavku izaberi sve – videćete da pored njenog imena piše Ctrl + A, šro označava kombinaciju tastera kojima se može pozvati ova akcija.
28
Važna karakteristika Windows-a je da meni većine programa imaju sličnu strukturu. Stavke koje smo videli kod korpe za otpatke postoje u svim većim programima. Naravno ovo se odnosi na programe koji komuniciraju sa korisnikom na istom jeziku. Nemi Dadoteka (ili File, ako koristite Windows na engleskom) obično sadrži opcije programa koje se odnose na rad sa datotekama, meni Uredjivanje (Edt na engleskom) opcije za operacije sa blokovima podataka, meni Prikaz (view na engleskom) isključuju razne načine prikaza podataka dok recimo meni Pomoć (Help na engleskom) sadrži poziv funkcija za pružanje pomoći korisnika. KONTEKSTNI MENIJI Kontekstni meniji se dobijaju desnimklikom na neki objekat. Taj objekat može biti dadoteka ili fascikla u okviru programa Eksplorer, prazno polje u prozoruk koji označava fasciklu, ikona, prečica... Mnogi programi koriste ove menije isključujući i programe koji idu iz Windows; primera radi, kada kliknete desnim tasterom miše u prazan prostor prozora programa Pisanka (Wordpad), dobijate mogućnost da podelite razne opcije. Ime kontekstni meni dolazi od toga što spisak stavki zavisi od trenutnog stanja sistema ili akcije korisnika. Opcoje koje se pojavljuju su upravo one koje odgovaraju izabranom objektu. Na primer, ukoliko kliknete negde na alobodnu zonu radne površine dobićete meni koji omogućava razne koorisne opcije kao što su uredjivanje položaja ikona ili kopiranje i premeštanje dadoteka. Ukoliko kliknete na traku zadataka , dobićete sasvim druge opcije. Gotovo svako kontrkstni uključuje opciju Svojstva (Properties u engleskoj vajrijanti), koja je obično poslednja u nizu. Ova opcija aktivira podršavanje svojstava objekta koji ste izabrali. Naravno, svojstva su različita u zavisnosti od topa objekta pa će vam ova opcija primenjena na dadoteku dati pregled nekih osobina, primenjena na fasciklu drugi, primenjena na ikonu koja predstavlja neki od vitalnih objekata Windows-a treći i slično. Funkcije koje se nalaze u kontekstnim menijima su obično pokrivene i na drugim mestima, te im možete pristupiti iz glavnog menija prozora ili programa. Medjutim, sobzirom na njihovu laku pristupačnost (daleko je lakše kliknuti desnim tasterom i izabrati ipciju nego je tražiti po menijima koji mogu da budu vrlo razgranati), Kontekstni meni predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata Windows-ove komumikacije sa korisnikom.
29
TR A K E SA ALATKAMA Neke opcije programa se koriste daleko češće od ostalih. Zato Windows koristi trake sa alatkama (engl.toolbar). To su zapravo grupe kontrolnih dugmadi koje pozivaju pojedine često korišćene komande programa. Oni su prikazani u obliku sličica koje ukazuju na manenu dugmeta i nalaze se ispod linije sa osnovnim menijem. Nekada sličice prati i tekst. Ako pogledate prozor korpe za otpatke, primetičete traku sa alatkama koja sadrži sličice. Neke od sličica imaju i tekst koji objašnjava njenu namenu. Medjutim, kada se uz slike prikazuje i tekst , tada traka sa alatkama zauzme previše prostora, pa se kod većine programa ipak koriste samo trake sa alatkama stavlljene od sličica. Jedan od trikova koje Windows nudi da olakša korisnicima upotrebu traka sa alatkama je opis alatke. Ako ne znate koju opciju koja sličica alatke iznačava, zadržite pokazivač miša na ikoni nekoliko sekundi i pojaviće se objašnjenje njegovog značenja u malom pravougaoniku. Ova objašnjenja se nazivaju opisima alatki (engl.tooltips). Windows intezivno koristi prozorčiće s aopisima alatke, pa na ovaj način možete dobiti ili neko svojstvo praktično svakog objekta u Mikosoft Windows-u. Opisi alatki su veoma korisna stvak pa ih održavaju i svi noviji programi. Složeniji programi često sadrže čitave serije ovih traka sa alatkama. Negde korisnik sam odredjuje koje od njih želi da vidi na ekranu, a poslenje vreme trand je da se trake sa alatkama prikazuju onda kada imaju smisla. One se mogu i izmeštati po ekranu: u samu Windows-u trake sa alatkama se mogu premeštati samo u prostoru predvidjenu samo za njih. Primetite da svaka traka ima crtu sa leve strane, koja odvaja od ostatka prozora. Kod nekih programa (npr.Microsoft Word), take sa alatkama imaju dvostruku srtu. Ta dvostruka crta označava da se traka sa alatkama (a ponekad čak i traka sa menijom) mogu potpuno izvuči van prozora programa, recimo predstaviti se na novo mesto kao potpuno nezavisan prozor slobodno se razmeštati po ekranu i naravno, vratiti „na mesto“ Na potpuno isti način kako ste ih i pomerili. STATUSNA TRAKA Često prozori raznih programa u dnu ekrana imaju statusnu traku. (engl.status bar). U opštem slučaju statusna traka služi za ispis raznih obaveštenja koje daje program. Nekada su to objašnjenja slična onima koje daju opisi alatki, ponekad i opširnije od njih. U okviru nje programi često pokazuju status nekih opcija (otud i ime). U kopi za otpatke ćete ovu traku videti tek kada je uključite jer tako što 30
štiklirate opciju Statusna traka u meniju Pregled i kada je oktivirate, u njoj se prikazuje broj objekata koji se nalaze u kanti za otpatke. Drugi programi tu prikazuju druge podatke, recimo programi za rad sa tekstom obično ispisuju podatke kao što su veličina teksta, strana na kojoj se trenutno nalazite, način rada i razna druga korisna obaveštavanja. TRAKE ZA POMERANJE Ako čitav sadržaj ne može da stane u radni deo prozora, na njegovoj i desnoj ivici se pojavljuju trake za pomeranje (engl.scroll bars). Pomoću njih možete pomerati sadržaj prozora u sva četiri pravca (levo-desno i gore-dole). Trake za pomeranje se pojavljuju samo ukoliko su potrebne tj.kada postoji sadržaj koji nemože da stane u prozor. Pomeranje se može izvesti na tri načina. Prvi način je klik na strelicu na krajevima trake. Na koju čete od strelica kliknuti zavisi naravno od smera pomeranja koji vam je potreban. Drugi način je da kliknete na klizač (pravougaonik ili kvadratič koji „klizi“ po traci)i, držeći pritisnut taster miša vučete kllizač u željnom pravcu dok nedodjete do potrebnog mesta. Ovako pomeranje klizača možda će zahtevati i malo vežbe. Treći način je klik na površinu izmedju klizača i strelice-sadržaj će tada pomeriti za „jedan ekran“ u smeru u kom ste kliknuli,.pri čemu jedinica „jedan ekran“ zavisi od količine saddržaja i veličine prozora. Ukoliko u prozoru ima dosta sadržaja za veće pomeranje kliknite na klizač i, držeći pritisnut taster miša, vucite klizač u željnom pravcu dok nedodjete do potrebnog mesta. Dužina klizača zavisi od količine sadržaja, što ćete primetiti u radu sa programima za obradu tedsta ili pregledačem Web-a (engl. Web browser). Kod dužig tekstova ili Web strana, klizači su obično kratki, a kod kraćih tekstova su to duge trake. Ako imate miša sa točkićem, pomeranje može da bude još jednostavnije. Okretanjem točkića pomerate sadržaj za po jedan red, a ako pritisnete točkić svako pomeranje kurzora prati pomeranje sadržaja prozora. Taj način rada se isključuje ponaovnim pritiskom počkiča. Početnike često zbunjuje to okretanje točkića ponekad neizaziva nikakav efekat. Stvar je u tome što točkić pomera sadržaj aktivnog prozora: ako prozor sa tekstom nije aktivan, točkić pokušava da „okreće“ nešto drugo, što možda nema sadržaja koji se može pomerati. Stvar je još čudnija kod nekih Web strana, koje se sastoje od više prozora, ali svaki od njih nije uvek vidljiv. Zato ako imate problem, kliknite levim tasterom mmiša na sam tekst koji treba pomerati, čime ćete ga aktivirati i onda okrećite točkić. Ponekad ćete ovako pomeranje sadržaja u okviru prozora čuti termih „skrolovanje“ koji potiče od engleskog termina scroll. 31
DIJALOZI I NJIHOVI ELEMENTI Dijalog-prozori, koje kraćeno nazivamo dijalozima, glavni su način interakcije Windows-a i njegovih programa sa korisnika. Windows ih koristi gotovo uvek kada očekuje potvrdu za neku akciju koju treba da izvede, kada otvara i zatvara dadoteke, izbor iz liste obcija, izbor jedne od mogućih opcija, izvodjene akcije i slično. Ovi grafički elemeniti se u Microsoft Windows terminoglogiji nazivaju komtrolama. Kod dijaloga koji služe za konfigurisanje sistema programa ovih elemenata ima mnogo, pa dijalog u koji bi sve opcije bile smeštene nebi stao na rezač. Zbog toga, Windows omogučava da dijalog ima više strana-pojedinačne strane se pozivaju izborom kartice na vrhu dijaloga (ovi dijalozi na engleskom se nazivaju tabbed dialobs). Sadržaj dijaloga se grupiše tako da ga je moguće opisati nazivom kartice. Klikom na karticu poikazujete datu stranu dijaloga. Primer za ovakav dijalog možete videti u korpi za otpatke i ako iz menija alatke izaberete obcije fascikle. Pojaviće se dijalog od dve strane koje su obeležene karticom Opšti podaci i prikaz. Većina Windows programa koristi upravo ovakve dijaloge. Elementi dijaloga se mogu koristiti i sa tastature. Uvek postoji jedna kontrola koja je trenutno u fokusu i oko nje, odnosno oko njenog naziva se nalaze isrekidane likije. Ako pritisnete taster Tab, videćete da se ove linije pomeraju sa jedne kontrole na drugu. Ona koja je trenutno u fokusu se aktivira pritiskom na razmaknicu. Upoznajmo najvažnije Windows kontrole. DUGME Dugme (eng) button, pa se često koristi i izraz „taster“ samo već upoznali, ali red je da ih pomenemo i ovde, pošto su oni sastavni deo svakog dijaloga. Klikom na njih se izvodi neka akcija. Svako dugme ima naziv koji opisuje akciju koju predstavlja. Nekada je dugme obeleženo i alikom ili čak i slikom i tasterom. Ukoliko je dugme u fokusu , aktivira se pritiskom na Enter i to je njegova specifičnost u okviru dijaloga u odnosu na druge konande. Gotovo svaki dijalog ima dugmad U redu (engl OK ) i Otkaži (eng. Cancel), a neki uz ova dva imaju i Primeni (engl.Apply), Klikom na U redu potvrdjuje sva podešavanja u dijalogu koji se potom zatvara, a klikom na Otkaži odustajete od svega što ste uradili. Primeni liči na U redu, ali ne zatvara dijalog, već primenjuje podešavanja i istovremeno vam omogućava da ostanete u dijalogu da biste eventualno mogli još nešto da izmenite. 32
Postoji poseban tip dijaloga koji se sastoji samo od poruke i dugmadi. Takve dijaloge sa porukama (eng.Message Boh), Windows koristi da vam dojavi da se dogodilo nešto važno ili da postavi kratko pitanje zahteva odgovor Da ili Ne. Nekad se ovi dijalozi sastoje samo od teksta poruke i dokumenta U redu. K O N T R O L A ZA I Z B O R O P C I J A Opcije se biraju na nekoliko načina. Ako se grupe opcija medjusobno isključuju, pa treba izabrati samo jednu od njih, one se grupišu i svaka od njih je oredstavljena kontrolom zvanom Dugme opcije (eng.option button). Ova kontrola izgleda kao kružić u kome se, nakom klika, pojaljuje crna talka koja označava da je upravo ta opcija izabrana. Pošto ova kontrola podrazumeva da je aktivna samo jedna opcija iz grupe, izborom jedne od njih se automatski isključuju ostale. Primer za ovu komtrolu naće ćete ako ua korpu za otpatke izaberete meni Alatke, i u njemu Opcije Fascikle i otvorite karticu Opšti podaci. Tu je zatim „kućica“ (engl. Check box) koja izgleda kao kvadratić koji se može štiklikrati odnosno „overiti“. Ova kontrola se koristi za uključivanje ili isključivanje pojedinih opcija. Možete ih videti ako u već pomenutom dijalogu Opcije fascikle otvorite karticu Prikaz. Kontrola pod imenom „lista“(engl.listboh). koristi se kada treba izabrati neku vrednost iz unapred definisanog skupa. Lista se otvara klikomna strelicu koja se nalazi sa njene desne strane ili na tastaturi kombinacijom tastera Alt+strelica na dole. Zatim iz liste izaberete neku od njenih stavki i kliknete levim tasterom. Neke liste se sastoje od više redova i tada sa strane imaju klizač koji omogučava pomeranje kroz stavke. Kada treba ručno uneti neki tekst, koristi se polje za unos teksta (engl. Texbox). Nekada ovo polje može da ima više redova, mada se obično unosi samo red teksta. Polja za unos teksta obezbejduju prilično bogate mogućnosti uredjivanja teksta koji se unosi-mnoge stvari raspoložive u teskt-procesorima postoje čak i u običnom polju za unos teksta. Konbinovana lista (engl.combo box) i kombinacija obične liste i polja za unos teksta. Ona se koristi u situacijama kada korisnik, osim stavki iz liste, može uneti i neki svoj tekst-recimo, lista zanimanja iz koje korisnik bira ono koje najviše odgovara njegovim kvlaifikacijama ali, ako takvog zanimanja nema, može da ga unese.
33
HIJERARHIJSKI
ORGANIZ OVANE LISTE
Hijerarhijski liste ili stabla se koriste kada lista ima veliki braoj stravki,.pa je rad sa njima mnogo pregledniji ako se one organizuju u grupe. Tada postoji jedna osnovna stavka kaja se grana na svoje postavke, koje mogu dalje da se granaju. Sledeće hijerarhijski nivo se otvara ili zatvara uzastopnim klikovima na stavku koja se grana. Uobičajno je da pored stavki koje se dalje granaju stoji mali znak (+) na koji možete kliknuti da bi ste otvorili stablo; ako je ono već otvoreno, klikom na (-) ga „sabijate“. OSTALE KONTROLE U tabelarnim listama koje imaju svoja zaglavlja koristi se specifična kontrola. Zaglavlje je tada zapravo vrsta dugmeta: klikom na njega, sadržaj se sortira po polju na čije ste zaglavlje kliknuli. Tipičan primer kad u korpi za otpatke njenom meniju prikaz uključite opciju detalji. Ako imate neke obrisane dadoteke primetićete da je sadržaj prozora korpe smešten u tabelu sa nekoliko kolona. Kad kliknete na dugme u zaglavlju (ime, izvorna lokacija datum brisanja i slično) čitava tabela će biti sortirana po toj koloni. Uzastopno kliktanje na isto zaglavlje naizmenično uključuje sortiranje po rastućem ili po padajučem redosledu. Takodje, pomeranjem zaglavlja mogu se pomeriti i njihove kolone. U nekim programima, npr. Outlook Express-u(program za rad sa elektronskom poštom), desnim klikom na zaglavlje doboćete meni u kome ćete moći da odaberete opciju u kojoj želite da vam budu sortirani podaci u datoj koloni. Osim klizača na traci za pomeranje saržaja Windows prepoznaje još jedan tip klizača koji se koriste kada je potrebno vizuelno podesiti procentralnu vrednost neke opcije, jer je tako lakše steći uvid koliko ta vrednost utuče. Tipičan primer je podešavanje osetljivosti miša. Klizači se po pravilu koriste i kod multimedijalnih programa za premotavanje zvučnih i filmskih zapisa. Postoje i razne druge standarne kontrole u Windows-u, a neki prograni koriste sopstvene kontrole. POMOĆ I PODRŠK A Sistem za pomoć (engl.Help) je veoma važna konponentna Mikrosoft Windows-a pošto omogućava korisniku da dobije informacije o svim operacijama operativnog sistema ali i da rešava probleme na koje nailazi u radu oslanjajući se na ugradjene čarobnjake. 34
Na nivou čitavog Windows-a važi konvencija da se pomoć dobija pritiskom na taster F1, a od konteksta zavisi da li će se pojaviti pomoć koja pripada samom Windows-u ili programu koji trenutno koristi. Naprimer, ako koristite program pisanka (Word Pad) pa pritisnite F1, pojaviće se opšta pomoć vezano za samu pisnku ili čak pomoć koja se odnosi na konkretni prozor pisanke u kome se nalazite. Ako zatim minimizujete Pisanku, kliknite na radnu površonu i pozovete pomoć, pojaviće se prozor za pomoć i podršku osnovnog Wiindows-a. Ako ste nekada u dilemi, sistem za pomoć i podršku možete uvek pozvati iz menij Start, klikom na pomoć i podršku. Sistem za pomoć, nažalost, još nije preveden na srpki jezik, a sobzirom na to da je reč o ogromnoj količini teksta verovatno neće ni biti preveden do neke od aledećih verzije Windows-a. Zato za njegovo korišćenje treba znati engleski jezik i obratiti pažnju na imena opcija, koja su u sistemu za pomoć data na engleskom jeziku i prema tome se mogu razlikovati od onoga što vidite na ekranu. Glavni prozorel Help-a podeljen je ns nrkoliko zons. Za početak je najvažnije da uočite liniju za unos teksta pored koje piše Search (pretraživanje). U nju unosite pojam koji vas interesuje a onda kliknete na strelicu udesno. Pojavljuje se novi prozor u čijem levom delu je lista pronadjenih rezultata – to su poglavlja sistema za pomoć u kojima se javlja tražena reč ili fraza. Klikom na bilo koje od tih poglavlja u desnom prozoru dobijate odgovarajući tekst; ako vam on nepruži informaciju koja vam je bila potrebna, možete izabrati neki drugi ili se opredeliti za novu pretragu, navodeći precizniju frazu u Search liniji. U tekstu ćete primetiti podvučene rečenice koje predstavljaju vezu ka nekom drugim stranicama. Klikom na podvučenu reč prelazite na drugu temu u kojoj je ta reč ili fraza objašnjena. U dnu večine strana nalazi se podvučena fraza Related Topics; klikom na nju dobijate listu tema koje su srodne tražene. Pojedine fraze su označene drugačijom linijom, što znači da veze nevode do posebne teme, već ispisuju definiciju koja se pojavljuju u malom prozoru odmah pored odgovarajuće reči ili fraze. Klikom ne ikonu Index pri vrhu prozora dobija se lista koja sadrži sve termine iz Help beze i sortirana po abecednom redu. Iznad liste je polje za brzo pretraživanje: unesite nekoliko prvih slova termina koji vas zanima i sisem za pomoć će se pozicionirati na red koji počinje slovima koje ste uneli. Kada kliknete na neku od tema, odgovarajući članak će biti prikazan na desnom prozoru. Važno je pomenuti Back i Forward, kojima se „krećete“ kroz teme koje ste već otvarali. Dugme Options obezbedjuje alternativne načine za pristup sistemu za pomoć i podršku. Sistem za pomoć i podršku se nezavršava na sadržajima koji postoje na vašem računmaru-za razna dodatna obaveštenja uputiće vas na Microsoft-ovu Web stranu, 35
na kojij postoji veoma opsežna baza znanja u kojoj ćete naći odgovore na specifična pitanja i savete za otklanjanje problema vezanih za konkretne konfiguracija hardvera i softera. Postoje i brojne konferencije (news grupe) za pomoć korisnicima Windows-a a za tvrdokornije probleme možete računati i na Mikrosoft-ov call centar, čiji broj vidite ne naslovnoj strani ove knjige. POMOĆ U DIJALOZIMA Windows i njegovi programi često nude pomoć u dijalozima. Ako vam namena neke kontrole i opcije nije jasna, desnim klikom tastera na kontrolu doboćete neni sa samo jednom stavkom: Šta je ovo?; klikom na nju dobićete mali prozor sa objašnjenjem. Ova objašnjenja nisu uvek prevedena na srpski jezik pa i nepojavljuju se baš u svakom Windows programu. Većina ozbiljnih programa ih ima, ali ako program nije prevedem onda će tekst pomoći biti na engleskom. Osim desnim klikom, postoji i drugi način za pozivanje ovih pomoćnih objašnjenja: u gornjem desnom uglu dijalog-prozora često se nalazi stilzovani upritnik. Kada kliknete na ovaj taster, kurzor se pretvori u kombinaciju strelice i upitnika. Sada kliknite na željenu kontrolu ili opciju i dobićete njen opis. UPOTREBE
EXPLORER–A
Dok su za primene računara uglavnom zaduženi posebni, programi razni „opšti poslovi“ su prepušteni samom Windows-u. To se pre svega odnosi na organizovanje podataka: kopiranje i premeštanje dadoteka i fascikli, pregled sadržaja diska, formatiranje disketa, podešavanje periferijskih uredjaja... Svi ovi poslovi spadaju u kategoriju svakodnevnog rada sa računarom. Segment Mikrosoft Windows-a zadužen za komunikaciju sa korisnikom organizovanje i pristup podacima, startovanje programa i ostale poslove sličnog tipa zove se Explorer. Windows Exploler je glavni sistemski program Windows-a. Startuje se zajedno sa Windows-om i sve vreme nudi korisniku svoje usluge. Ovaj program se stara da svaki objekat u sistemu ima svoju grafičku prezentaciju i omogućava korisniku da objekte koristi vizuelno. Da bi olakšao snalaženje medju mnoštvom objetata, Explorer ih uredjuje po precizno odredjenoj hijarhiji. Osnovni objekat Explorer-a je radna površina, sa koje se granaju ostali objekti; diskovi, fascikle, dadoteke, razni uredjaji poput štampača ili skenera, te mreže i računari i štanpači u njima. Ne treba zaboraviti ni Web strane, a ni specijalne fascikle koje predstavljaju važne delove sistema, ili neke sistemske programe. 36
Objektu Explorer-a mogu da budu i razna podešavanja samog Windows-a ili njegovih programa. S obzirom na značaj koji radna površina i traka zadataka imaju u Windows-u najpre ćemo upoznati njih i najvažnije operacije koje nude a zatim preći na ostale objekte. RADNA POVRŠINA Kada smo predstavljali grafičke elemente Windows-a rekli smo da radna površina inicijalno sadrži samo Korpu za otpatke. Posebnim podešavanjem (koje ćemo pomenuti nešto kasnije) na radnu površinu možemo postaviti još neke sistemske objekte. Na radnu površinu po želji možete staviti i druge objekte : fascikle, dadoteke, prečice ka drugim objektima i slično . Često se na radnu površinu smeštaju prečice ka najčešće korišćenim programima, prečice ka fasciklama sa često korišćenim podacima, a nekad same fascikle i dadoteke. Ne preporučuje se da na radnoj površine držite važne podatke, jer je to deo sistema koji je najčešće u upotrebi pa najlakše može doći do brisanja greškom. Mnogo je bolje da na radnoj površini držite prečice – one omogućevaju brz pristup programima i podacima, a ako ih slučajno obrišete,prorami i podaci su i dalje bezbedno snešteni na svojoj originalnoj lokaciji. Ako vam neki program ili dokument više nije često potreban, uklonite njegovu prečicu sa radne površine, a sam dokument ili program je i dalje na disku. Vodite računa o tome da je fizički kapacitet radne površine ograničen odnosno na nju može da stane relativno mali broj ikona, a čak i taj broj ne bi trebalo iskoristiti do kraja, pošto je za produktivan rad pogodno da prostor na ekranu na bude pretrpan ikonama. Iz vizuelnog aspekta, sastavni deo radne površine je i traka zadataka. Ovaj važan element Windows-a smo već više puta pomenuli pa je sada pravo vreme da pomenemo i njegovu upotrerbu. Osim kontrole aktivnih prozora o čemu je već bilo reči, traka zadataka se koristi i za startovanje programa, izvršavanje važnih zadataka ko što su gašenje Windows-a, podešavanje sistema i slične poslove. U osnovnom obliku, traka zadataka se sastoji od tri komponente: meni Start, centralni segment namenjen pregledu otvorenih prozora, te polje za obaveštavanje. DUGME START I MENI START Dugme Start aktivira istoimeni meni, koji omogućava pokretanje istaliranih programa, pozivanje dokumenata, pretraživanje diska u potrazi za datotekom, 37
sistemska podešavanja i gašenje računara. U njemu se takodje inicijalno nalaze i neki važni objekti sistema. Meni se u svojoj originalnoj formi sastoji od dve kolone. Leva kolona je podeljena na tri sekcije medjusobno razdvojene linijom. U vrhu leve kolone nalaze se ikone koje označavaju pregledač Web-a (engl.browser) i program za elektronsku poštu. Ova dva programa se zovu Internet Explorer i Outlook Express i dovoljno su bitni da im posvetimo posebno poglavlje ove knjige. Ispod njih nalazi se šest (ovaj) broj se može podesiti ikona koje predstavljaju programe koje ste najčešće koristili u poslednje vreme. Nemojte se zbuniti što ove ikone povremeno menjaju – sadržaj ovog panela treba da reflektuje vaš kačin korišćenja Windows-a i da se prilagodjava vašim navikama. Ispod ove sekcije je stavka Svi programi. Tu se nalaze prečice ka svim programima koje imate iinstalirane u sistemu i meni omogučava njihovo brzo pokretanje. Podeljen je u nekoliko podmenija, koji se nazivaju programske grupe. Windows pri instalaciji napravi nekoliko grupa, a svaki program koji kasnije instalirate pravi svoju grupu, ali se uključuje u neku od postojećih. Strukturu menija Svi programi možete menjati i pričagodjavati potrebama, o čemu će biti reči u poglavlju koje se bavi podešavanjem radnog okruženja. Desnu kolonu menija Start čine tri sekcije. Gornja sekcija se sastoju od šest sistemackih fascikli Wondows-a:Moji dokumenti (fascikla u koju će programi smeštati dokumente sa kojima radite), Navedeni dokumenti ( lista dokumenata sa kojima ste radili poslednje vreme; koristeći ovu listu možete nedavno obradjivane dokumente poslati veoma brzo), Moja muzika (dadoteke sa muzikom), Moj računar (sistemska fascikla koja vizuelno predstavlja računa i objekte u njemu) i Moja mreža mesta (sistemska fascikla koja predstavlja grupe računara u mreži, kao i pojedinačne mrežne računare). Srednje sekciju čine dve ikone koje služe podešavanju sistema. To su ikone Kontrolna tabla i Štampači i faksovi. O njima će kasnije biti više reči. Sledeća sekcija su ikone Pomoć o podrška, Pretraži i Pokreni. Pomoć i podrška poziva sistem za pružanje pomoći korisniku koji nažalost još nije preveden na srpski jezik. Ako vam engleski jezik predstavlja problem, ovde ćete osim upustava za rešavanje problema koji vas muče vezanih ua rad sa Windows-om, moći i da pokrenete neke automacke operacije za održavanje sistema. Sistem za pretraživanje omogućava traženje multimedijalnih sadržaja, drugih dokumenata u računaru, traženje odredjenih dadoteka i fascikli na vašem disku, računara u mreži, informacija i ljudi na Internetu. Sistem za pretraživanje će vas uglavnom sam provesti kroz sve opcije, dovoljno je da pratite upustva koja vam prikazuje u panelu sa leve strane prozora sistema za pretragu.
38
Opcija Pokreni je namenjena direktno izdavanju komandi sistemu i najčešće se koristi za pokretanje odredjenih programa na koje nemate prečice ili niste sigurni gde se nalaze. Ovaj način pokretanja programa nije pogodan za početnike. Za kraj poglavlja o meniju Startu reći ćemo da on može da sadrži još neke stavke, te da se način na koji većina stavki funkcioniše može podesiti u skladu sa potrebama korisnika. Na kraju, ako vam se biše svideo meni Start kakav su koristile predhodne verzije Windows-a (sada se zove klasičan meni Start) možete uključiti i takav način rada umesto opisanog. STARTOVANJE PROGRAMA Iako se programi mogu startovati na razne načine u početku će te ih pokretati iz menija Svi progrtami-dovoljno je da kliknete na ime programa. Nakon instalacije Windows-a, a pre nego instalirate jedan program, ovaj meni će biti podeljen na dva dela, medjusobno razdvojena crtom. U gornjem delu se nalaze tri ikone-Podesi pristup i podrazumevane urednosti programa, Windows kataloga i Windows Uplate. Prva ikona služi da napravite izbor izmedju Microsoft programa i programa drugih proizvidjača softvera. Druga ikona će vam demonstrirati ponudu softvera iz Microsoft-a, a treća Winsows Update, je posebno bitna jer se pomoću nje startuje procedura automatskog ažuriranja vašeg sistema, o čemu će biti biše rči u posebnom poglavlju. Ispod toga su prečice ka programima. Neke od njih su grupisane u programske grupe (Pribor, Igre, Startni programi) dok su neke smeštene u osnovnom meniju. To su programi koji su često postrbni velikoj većini korisnika Windows-a. Ako vi ne spadate u tu večinu, lako ih možete skloniti na neko drugo mesto. O većini programa koji su nalaze u inicijalnim Windiws-ovim programskim grupama biće više reči u posebnom poglavlju. Naročito je važna sistemska grupa koja se zove Startni program: programi smešteni u ovu grupu se automacki pokteću tokom startovanja Windowsa. Automacko startovanje može da se spreči, tako što za vreme startovanja sistema držite pritisnut Shift, mada se to radi retko,u slučaju da neki program smešten u ovu grupu napravi neki problem. Svaki program koji instalirate će dodati svoje stavke u meni Svi programi, pa će taj meni vremenom toliko porasti da će postati nepregledan. Zbog toga nije loše da održavate ovaj meni u preglednom stanje, a način na koji to možete da uradite opisaćemo u sledećem poglavlju. KRAJ RADA 39
Izlazak iz Windows-a je operacija koja zaslužuje posebnu pažnju, jer je vrlo važno da se izvede na regularan način. Naglo gašenje računara ili njegovo resetovanje će ugroziti podatke u disku, naročito ako ste sa njima radili u momentu takvog gašenja računara. Ovo se dešava zbog toga što Windows koristi tehničku tkz.keširanj: svaki pristup i upis podataka na disku u stvari ide kroz brzu tzv. RAM memoriju. Na ovaj način se postižu velika ubrzanja, jer se spore operacije obavljaju kad je računar manje zauzet, a korisnik dobija odgovor na svoje zahteve praktično odmah. Ali to istovremeno znači da dokument koje ste „snimili na disk“ nije odma i fizički upisan na njega. Podatak će zapravo vrlo brzo biti zaista fizički upisan, ali u nekim neregularnim uslovima može da bude i izgubljen. Drugi problem je u tome što Windows i njegovi programi radi mnogo više stvari nego što vidite na ekranu: Windows svi vreme čita i piše po disku. Ako bi ste ga u tome prekinuli bez njegovog znanja, ostavili bi ste sadržaj diska u priličnom haosu i sa greškama. Zbog svega toga, naglo gašenje ili resetovanje računara je operacija koju nikako nepreporučujemo – treba se poslužiti standardnom procedurom za odjavljanje i gašenje. U zavisnosti od toga da li samo želite da zatvorite svoje radno odruženje ili da zaista ugasite računar, izbacićete jednu od ikona u dnu menija Starta. Procedura za gašenje pokrećete klikom na jedan od dva ili tri dugmeta u meniju Start. Ukoliko izberete obciju Odjavi se, Windows će zatvoriti sve programe koji ste pokrenulli i prebaciti se u način rada u kome očekuje identifikaciju korisnika. Tu opciju ćete koristiti ako želite da prepustite računar nekom drugom ili ako odlazite od računara na duže vreme i neželite da vam neko pretura po dadotekama i fasciklama. Ako želite da i fizički ugasite PC, izabraćete opciju Isključi račjunar. Tada će se pojaviti novi dijalog sa opcijama iz koga treba da izaberete jednu od tri. Opcija Stanje privatnosti smešta računar u „poluuspavano“ stanje: sadržaj memorije se upisuje na disk, diskovi i ekran se gase, a potrošnja energije se, kod sistem koji to harverski produžavaju, svodi na minimum. Osim ventilatora koji hladi unutrašnjost računara i procesora koji radi na miminumu, ostale komponente se ponašaju kao da su isključene. Računar se vraća u radno stanje kada pritisnete neki taster ili pomerite miše. Može se podesiti i da neki drugu dogadjaje reaktiviraju računar. Izborom opcije Isključi pokrećete proceduru koja predhodi gašebnju računara. Windows će zaustaviti sve programe, izprazniti memoriju, zabeležiti sve ostale informacije na disku zatvoriti dadoteke i ostalo. Velečina računara će se isključiti automacki ako je vaš računar malo starije generacije može da se desi da ćete morati sami da pritisnete dugme za isključivanje. 40
Opcija Ponovo pokreni sistem radi isto što i opcija Isključi, ali nakon završene procedure izlaska iz Windows-a neugasi računar već ga ponovo startuje. Nakon malo čekanja pred vama će ponovo biti Windows, ovoga puta sveže očitan. Ova opcija koristi se posle istalacije nekih programa. POLJE ZA OBAVEŠTAVANJE Polje za obaveštavanje (engl.systray) nalazi se sa krajnje desne strane sa trake zadataka. Ona sadrži veći broj ikona koje reaguju na klik miša. Levim klikom na njih obično aktivirate glavni prozor programa koma ikona pripada dok desnim klikom dobijate meni koji omogućava podešavanje opcija programa. Ovu zonu uglavnom koriste programi koji rade „u pozadini“ i neprikazuju nikakve prozore, pa je ovo jedini način da korisnik komunicira sa njim. Pošto je ovo mala zona, a autori programa vole da koriste, vremenom će broj ikona u polju za obaveštavanje narasti. Da bi to sprečio, Windows će pokazati samo one ikome koje su zaista aktivirane tj, koje često koristite. Sam Windows smešta nekoliko programa u onu zonu: sat, program za podešavalje jačine zvuka, postavke ekrana i tastaru... OBJEKTI EXPLORER - A Kao što svaki predmet u prirodi ima neka svojstva, tako i računarski objekti imaju svoje specifičnosti. Na primer, dadoteka ima svojstvo veličina, dok takvo svojstvo kod fascikle ili štampača nebi imalo smisla. I same dadoteke se razlikuju jer sadrže imformacije različitog tipa pa neke operacije imaju smisla samo nad odredjenim tipom dadoteke. Naprimer, ima smisla štampati dadoteku koja sadrži tekst, ali ista operacija sa dadotekom koja sadrži muziku nezvuči logično. Zbog toga Windows i Explorer vode računa o specifičnostima svakog tipa objekta i za svaki tip objekta dozvoljavaju operacije koje nad tim tipom mogu da se izvedu. Naprimer, kada kliknete desnim tasterom miša na tasteru, dobićete konteksti meni čiji sadržaj zavisi od tipa objekta. Kada je potrebno da organizujemo onformacije smeštene u računaru, tri glavna tipa objekta sa kojima radimo su dadoteke i fascikle i ( eventualno ) diskovi. Upoznajmo neke specifičnosti ovih objekata. DADOTEKE Dadoteke su svakako najčešći tip Eksploer-ovih objekata sa kojima će se sretati. Svaku dadoteku karakterišu ime i tip. Ikona kojom će dadoteka biti predstavljena zavisi od tipa: dadoteke sa podacima istog tipa su prdstavljene istim ikonama, pa ih 41
lako razlikujete od nekoh drugih tipova dadoteka. Pošto se slike daleko lakše pamte nego reči, brzo ćete naučiti da na osnovu ikone prepoznate tip dadoteke. Tip dadoteke je odredjen (najčešće) troslovnom oznakom (u starijoj literaturi ćete naći i termin ekstenzija) koja se nalazi u njegovom imenu iz tačke. Ako ime dadoteke ima više od jedne tačke, oznaka se nalazi nakom poslednje. Na osnovu te oznake Windows utvrdjuje kom tipu podataka pripada koja dadoteka i kojim progamom se ona obradjuje. Zbog toga, Windows vodi listu registrovanih tipova dadoteka. Registracija tipa dadoteke zapravo znači da je dati tip dadoteke pridružen odredjenom programu. Obično programi pri instalaciji registruju tipove dadoteka sa kojima rade i time ih preduzimaju na sebe. Kasnije će svako aktiviranje ikone sa dadotekom tog tipa startovati program koji će očitavati aktiviranu dadoteku. Pomenuta lista registrovanih tipova dadoteka se smešta u sistemackoj bazi podataka koja se zove Registar (engl.Registry). Registar je jedan od ključnih delova sistema koji,koji pored registracija i tipova, čuva praktično sva podešavanja. Ova baza podataka se može ispraviti, ali to preporučujemo samo iskusnim korisnicim: ako pogrešite, možda ćete trajno onesposobiti ne samo neke od instaliranih programa, vać i ceo sistem. Programske dadoteke (dadoteke u kojima je smešten izvršni program) obično imaju sopstvene ikone. Nekada ikone programa postaju i ikone dadoteka čiji je tip taj program registrovao, ali to nije uvek slučaj. Na primer, program za obradu teksta Microsoft Word ima posebnu ikonu kojom označava samu dadoteku sa programom, a posebnu kojom označava dokumente. Pored programskih dadoteka, postoje i biblioteke tj. Dadoteke koje sadrže programski kod ali se nestartuju direktno, već ih poziva glavni program kada su potrebni. Prepoznaju se po ekstenziji .DLL. ponekad imaju i sopstvene ikone, kada su najčešće predstavljene sa dva zupčanika. Explorer prepoznaje i neke objekte koji po svemu liče na dadoteke ali ipak to nisu. Najčešće su u pitanju podaci smešteni u registru. Da bi se stim podacima lakše radilo Windows ih predstavlja kao objekte koji potpuno liče na dadoteke. Na njih mošete postavljati prečice, ali oni nepostoje kao zasebne fascikle jedinice na disku. Najlakše ćete ih prepoznsvsti po tome što se mogu otvarati i brisati, ali se i slobodno kopirati i premeštati. Primer takvih objekata su mreže i Internet konekcije ili ikone štampača. U nekim slučajevima Windows kreira ove objekte „u letu“, na osnovu stanja koje zatekne. Tipičan primer ovakvih objekata su računari u mreži. Nećete imati problema da prepoznate ovakve objekte, jer su njihova svojstva sasvim drugačija od dadoteka.
42
FASCIKLE Fascikle su objekti koji služe za razmeštanje dadoteka u logične celine i prepoznaju se po adekvatnoj ikoni. Kada otvorite fasciklu njen sadržaj će biti prikazan unutar prozora. To znači da se fascikla označava kako ikonom, tako i prozorom, preciznije praznim prostorom unutar prozora. Ova konstatacija će dobiti na značaju kada budemo govorili o kopiranju i premeštanju dadoteka iz jedne u drugu fasciklu. Kada uz prozoru koji prikazuje sadržaj neke fascikle dvokliknete na ikonu druge fascikle, sadržaj te druge fascikle će biti otvoren u okviru istog prozora. Ako želite da otvorite sadržaj druge fascikle u novom prozoru to možete postići ako pri dvokliku na njenu ikonu držite pritisnut taster Ctrl. Pogledajmo kako izgleda prozor Explorer-a koji prikazuje sadržaj fascikle. U vrhu prozora je glavni meni, koji sadrži kompletan klup opcija. Ispod njega je traka sa alatima koja uglavnom sadrži opcije vezane za navigaciju kroz hijerarhiju fascikli na disku i prikaz sadržaja fascikli. Inicijalno se tu nalaze tasteri za navigaciju napred-nazad kroz fascikle. Ovo je traka sa alatima koju čine standardna dugmad. Recimo, ako želite da otvorite fasciklu u kojoj ste prdhodno nalazili to možete učiniti klikom na ikonu Nazad (strelicu ulevo), ako se posle toga ipak predomoslite klikom na Napred (strelisu udesno) vraćate se u fasciklu iz koje ste došli. Ako na strelice kliknete desnim tasterom miša dobićete spisak fascikli na koje možete naići ako krenete u tom pravcu. Ikona Gore (prepoznaje se po nacrtanoj fascikli i preko nje izvijenu strelicu nagore ) prelazak u predhodnu fasciklu u hijerarhiji Explorer-a - to je fascikla koja je „iznad“ one u kojoj se trenutno nalazi. Sledeće dve ikone su pretraži i fascikle. Prva ikona pokreće isti sistem za pretraživanja koju smo već pomenuli u opisu menija Start. Ikona Facikle otvara poseban panel sa leve strane ovi paneli se zovu Trake Explorer-a u kome imate pregled kompletne hijerarhije strukture sistema. Iza toga je ikona Prikaz kojom birate način Prikaza sadržaja fascikle. Ovaj panel je uvek uključen kada neku fasciklu otvorite Istraži iz menija. Ispod trake koju čine standardna dugmad nalazi se polje Adresa koje sadrži kompletnu putanju do aktivne fascikle što iskusnijim koristnicima omogućava brz prelazak u neki drugu fasciklu kada znaju njenu tačnu lokaciju. Pored toga, u polje možete uneti i Internet adresu, čime ćete aktivirati Internet pod sistem Explorer-a. Probajte: umesto imena fascikle unesite Internet adresu www. Microsoft. co. yu i veš Eksplorer je postao Internet Eksplorer. Explorer nudi još neke trake sa alatkama, a omogućava vam i da na traku sa standardnim dugmadima dodate funcije koje su vam potrebne. To postižete tako što na traku sa zadacima kliknete desnim dugmetom miša. Pojaviće se dijalog sa dva 43
panela u levom su smeštene raspoložive ikone, a u desnom ikome koje se trenutno nalaze na traci. Sada možete slobodno stavljati dostupne ikone na traku prebacivanjem iz levog u desni panel ili ih odatla skidati vraćanjem iz desnog panela u levi. Ako isključite opciju Zakljčaj trake sa alatkama možete ih čak slobodno pomeriti po prozoru gde vam najviše odgovara. Pravilo je ipak da trake sa alatkama stoje na vrhu pa vam nepreporučujemo da ih odatle pomerate. PRIKAZ SADRŽAJA FASCIKLE Explorer dozvoljava prikazivanje sadržaja fascikle na vrlo fleksibilan način. Sa leve strane nalazi se panel u kome vam Windows uvek prikazuje uobičajne zadatke za tip objekta koji je trenutno izabran. Recimo, ako ste kliknuli mišem na ikonu dadoteke, Windows će prikazati zadatke koji se najćešće obvljaju da datotekompreimenovanje, premeštanje, kopiranje ili štampanje. Ako ste kliknuli na fasciklu ili imate otvoren prozor sa sadržajem fascikle a pri tom niste obeležili zadatke vezane za fascikle – kreirajte nove, deljenje kroz mrežu, stanje na Web. Takodje, Windows će prikazati i najvažnije lokacije u sistemu, kao i detalje o trenutno izabranom objektu. Kod nekih posebnih tipova dadoteka, tu se mogu pojaviti i drugi zadaci. Recimo, reprodukcija muzike, pregled i štampanje slika, ili neke usluge bazirane na Internetu, kao što je kupovina muzike ili štampanje digitalnih slika. Desni deo prozora sadrži dadoteke i druge fascikle koje se nalaze u trenutno otvorenoj fascikli. Postoji pet načina na koje se prikazuje ovaj sadržaj, a željni način birate iz menija Prikaz ili klikom na istoimeno dugme u traci sa alatima. Prikaz pod imenom Sličice je zgodan kada imate fasciklu sa slikama ili muzokom. Umesto ikonom, dadoteke sa slikom su predstavljene umanjenom kopijom same slike, a ako imate podfasciklu u kojoj su slike, Windows će vam omogućiti da ih gledate kao slajdove preko celog ekrana, a umesto uobičajne slike za fasciklu prikazaće vam mini-album sa sličicama koje se nalaze u toj fascikli. Naravno, ima mesta samo za prve četiri slike. Ako fasciklu sa slikama pregledate kao slajdove preko celog ekrana, Windows će u gornjem desnom uglu ekrana prikazati strelice za navigaciju napred-nazad, kao i taster Stop koji vam omogućava da izadjete iz pregleda slajdova i vratite se u normalan način rada sa fasciklama. Svaku sliku možete da postavite i na pozadinu radne površine, a sve te operacije su vam dostupne iz panela sa uobičajnim zadacima. Drugi način prikaza sadržaja fascikle je Naporedno slaganje. Ovaj način prikaza je inicijalno postavljen za sve fascikle koje sadrže programe i dokumenta koji nisu slike, muzika ili video, pa je zbog toga ovo način prikaza koji ćete najčešće sretati. Sadržaj fascikle je prikazan u obliku velikih ikona. Ponekad ovo nije praktično, 44
naročito ako fascikla ima puno dadoteka ili drugih fascikla. Tada možete izabrati prikaz Ikone. Kod ovog prikaza,sadržaj se prikazuje na sličan način ali korišćenjam malih ikoma. Sličan način prikaza je i Spisak, s tim što se umesto uporednog redjanja, ikone redjaju jedna ispod druge. Konačno, ako uključite prikaz Detalji, sadržaj fascikle će biti prikazan u vidu tabele, u kojoj se pojavljuje tip, dužina i datum poslednje izmene dadoteke, kao i razna druga svojstva u zavisnosti od tipa dadoteke. Podatke koji želite da se pojave birate koristeći opciju Odaberi detalje, u glavnom meniju prozora. Način prikaza Detalji se razlikuju od ostalih i po tome što je vrh svake kolone označen zaglavljem. Klikom na zaglavlje bilo koje kolone možete sortirati ceo prikaz po vrednosti koja je smeštena u toj koloni. Na ovaj način klikom na zaglavlje Veličina možete sortirati listu objeklata po veličini, klikom na Tip po abecednom redu tipova. Uzastopni klikovi na zaglavlja uključuju sortiranje po rastućoj i opadajučem redosledu. Pored ovoga, prevlačenjem zaglavlja možete promeniti raspored kolona. Sortiranje ikona po odredjenim atributima objekata možete izvesti i ostalom načinima prikaza, o čemu se „brine“ meni Raspored ikona. U zavisnosti od tipa fascikle, dobićete razne kriterijume po čemu možete da sortirate raspored fascikle, odnosno njegog prozora. Pored toga, možete uključiti automacko slaganje opcijom Raspored automacki ili se opredeliti za opciji Rasporedi prema kordinatnoj kreži, u kojoj se ikone slažu po nevidljivoj meži čije dimenzije i gustina zavise od veličine ekrana. Ikone se mogu prikazati i rasporedjene po grupama. U zavisnosti od tipa fascile grupe mogu biti bazirane na abecednom redu ili ako je reč o nekoj od specijalnih fascikli, po tipu objekata koje su u nju smeštene. Pored ovih standardnih načina prikaza fascikle, Windows nudi i mogućnost prilagodjavanja svake fascikle pojedinačno. Recimo da želite da prilagodite trenutno otvorenu fasciklu desnim dugmetom miša kliknete na prazan deo prozora fascikle i dobićete kontekstni meni u kojem pored ostalih imate i stavku Pilagodi ovu fasciklu. Postoji nekoliko tipova predložaka koje možete dodeliti fascikli u zavisnosti od tipa dadoteka koje fascikle sadrži. To mogu biti dokumenti, pojedinačne slike, album sa fotografijama, muzika, muzičar (predvidjeno za dela jednog autora ili grupe), muzički album (za albume i kompilacije), te video snimci. U zavisnosti od predloška, Windows će prikazati adekvatan način pregleda sadržaja te pozadinsku sliku. Pored predloška možete definisati i izgled fascikle, kao i njenu ikonu. Ako se vratimo na radnu površinu i pogledamo opcije koje dobijamo kada kliknemo desnim tasterom na njen prazan prostor, videćemo da dobijamo vrlo slične opcije za prikaz sadržaja i slaganje ikona. To ukazuje da je radna površina 45
zapravo fascikla. Razlika u odnosu na druge fascikle je što su njene ikone uvek prikazane u naporednom prikazu i što se dimenzije ne mogu menjati. DISKOVI Diskovi su vrlo važan tip objekta u Explorer-ovoj hijerarhiji. Pošto postoji nekoloko različitih vrsta uredjaja koje zovemo zajedničkim imenom diskovi, Windows vodi računa i o njegovim specifičnostima. Za početak, različiti tipovi diskova su označeni različitim ikonama:disketne jedinice imaju ikone na kojima je nacrtan sam uredjaj sa disketom pored njega, a izgled diskete na ikoni zavisi od formata uredjaja (3.5 ili 5.25 inča) Jedinice čvrstog giska (engl.hard disk) koje se pojavljuju u Explorer-u su zapravo logički, a ne fizički diskovi. Iz nekoliko razloga, čiji koreni dosežu daleko u istiriju PC računar, diskovi se pre upotrebe dele na tzv. Particije. Čitav disk može da predstavlja jednu particiju, ali ta particija mora da bude kreirana pre nego što disk udje u upotrebu. Ako na disku imate dve particije i tri logička diska, Windows će vam prijaviti da imate tri diska, iako je u kućištu računara smešten samo jedan ovakav uredjaj. Svaki disk je označen slovom: konvencije nalažu da se alovima A i B označavaju disketne jedinice, slovom Cprvi čvrsti disk u sistemu, slovom D drugu itd. U pomenutom slučaju podele diska, pojavile bi se oznake C, D i E. U računaru se mogu naći još neki uredjaju koji spadaju u dategoriju diskova. Najrasprostranjeniji su svakako CD.ROM čitači (Windows ih obeležava ikonom na kojoj je prikazan kompakt-disk), a česti su i razni prenosivi uredjaji, kao što su Zip ili USB uredjaji. Svaki od njih ima neke specifičnosti: diskete se, recimo, mogu kopirati, CD-ROM uredjaj i Zip drajv omogućavaju automatsko otvaranje vrata odnosno izbacivanje disketa, što disketni uredjaji ne podržavaju...CD-ROM uredjaji imaju i opciju za automatsku reprodukciju koja omogućava da pri ubacivanju CD-a u uredjaj on odmah izvrši odredjeni program ili, ako je u pitanju muzički disk, počne da svira. RAD SA DISKETAMA U svakodnevnom radu ćete često koristiti uredjaje sa prenosivim skladištenjem (npr.disketama) pa treba da upoznate njihovo formairanje, kao i kopiranje celokupnog sadržaja. Ove operacije pokrećete otvaranjem kontekstnog menija odgovarajućeg uredjaja i izborom opcije Formatiraj odnosno Kopiraj. Formatiranje je priprema distete ili diska za upotrebu, a koristi se i za fizičku proveru ispravnosti. Formatiranje se brišu svi podaci joji su predhodno postojali na disketi ili disku pa 46
vam preporučujemo da, formatirnju pristupite tek kada ste sigurni da ste postojeće podatke i iskopirali na sigurno mesto, ili vam nisu potrebni. Kada pokrenete opciju Formatiraj, dobićete dijalog za unos parametara formatiranja. Lista Kapacitet kod Zip i USB diskova uvek ima jednu vrednost, no kod nekih tipova disketa tu mogu da se pojave različite vrednosti. Opcija Sistem dadoteka je pomalo zbunujuća za početnike, pa ćemo se za sada zadržati na sledećem pravilu: za diskete se koristi sistem dadoteka FAT, a za Zip i USB je najbolje koristiti FAT 32, naročito kada te uredjaje koristite za razmenu dadoteka medju računarima različitih tipova. U počju Oznaka diska disketi ili disku možete dati ime. Veličina jedinice zauzeća ima smisla kod čvrstih diskova čije formatiranje nikako nepreporučujemo početnicima. Brzo formatiranje se koristi kada treba brzo obristati sadržaj diskete ili diska bez provere ispravnosti. Kod disketa se pojavljuje i opcija Kreiraj disk za pokretanje MS-DOS-a špmoću koje možete napraviti disketu koja će podići računar pod ovim starim operativnim sistemom, što može biti korisno za oporavak računara ili igranje nekih starih igara. HIJERARHIJA OBJEKATA U EXPLORER–u Windows Explorer grupiše objekte po prcijzno odredjenoj hijerarhiji. Već smo rekli da vrh hierarhije predstavlja radna površina. Slede objekti pod imenom Moj računar, Moji dokumenti, Moja mreža mesta i nedavni dokumenti. MOJI DOKUMENTI Ikona Moji dokumenti se inicijalno nalazi u gornjem desnom uglu menija Start. Možete je postaviti i na radnu površinu, tako što kliknete desenim dugmetom miša na nju i izaverete obciju Postavi na radnu površinu. Iza te ikone se krije posebna fascikla u kojoj će većina programa snimati dadoteke i dokumente na kojima radite. U njoj možete da kreirate i pod fascikle, recimo da biste u njima smeštali dokumente različitih programa, zbog lakšeg snalaženja. Neke od tih podfascikle kreira sam Windows i one se zovu Moje slike i Moja muzika. I njih možete naći u meniju Start. MOJ RAČUNAR Ikona Moj računar se inicijalono nalazi u meniju Start a može se smestiti i na radnu površinu. Iza ove ikone nalazi se sistemska fascikla koja zapravo predstavlja pogled na sam računar: u njoj su smešteni diskovi koji postoje u sistemu i njihov sadržaj, 47
kao i specijalna fascikla Kontrolna tabla u kojoj se nalaze alati za podešavanje sistema i radnog okruženja. Kasnije ćemo posvetiti pažnju kontrolnoj tabli. Desnim klikom na ikonu Moj računar dobićete meni koji ima neke specifičnosti. Osim standardnih opcija Otvori, Istraži, Pretraži , postoje i opcije Manage, te Mapiraj ime mrežnog diska i prekini vezu sa mrežnom jedinicom. Poslednje dve opcije služe za rad sa diskovima koji se nalaze na drugim računarima i kojima pristupama preko mreže. Opcija Manage pokreće posebno alatku za administraciju sistema kojoj će te imati pristup samo ako ste ulogovani kao korisnik sa adnimistrativnim privilegijama. Slično je i sa ikonom Svojstvo koja pokreće jedan od alata za podešavanja sistema. KORPA ZA OTPATKA Naš poznanik iz uvodnih poglavlja, Korpa za otpatke, koristi se za brisanje dadoteka, fascikli i drugih objeklata. Kada želite da obrišete neku dadoteku ili fasciklu, samo ih prevučete u korpu. Ovo je „ekološka“kanta, pa iz nje možete izvaditi obrisane objekte ukoliko se predomoslite. Bez obzira na nivo razvoja „ekologija“, i ova kanta se kao i svaka druga mora praznit s vremena na vreme. Taj proces obavljate desnim klikom na ikonu izborom opcije Isprazni karntu. Specifičnost kontekstnog menija je opcija Svojstva u kojoj se podešavaju parametri korpe. ISTRAŽIVANJE Već smo videli da klikom na stavku Fascikle u traci sa alatkama u svakom prozoru Explorer-a dobijemo poseban oblik prozora u kome se sa leve strane nalazi hierarhijska lista kojom je predstavljen ceo sistem. Takodje smo rekli i da se ovaj prikaz može dobiti izborom opcije Istraži iz menija. Kada u tom hierarhijskom paneli odaberete neki od objekata, njegov sadržaj se prikazuije u desnom delu prozora. U jednom broju slučajeva ovakav način rada je zgodniji jer vam može pomoći da u često komplikovano i razgranato stabllu fascikli u sistemu pronadjete potrebne dadoteke. Postoji još nekoliko načina da dodjete do ovakog načina prikaza sadržaja fascikle-recimo ako iz menija Svi programi startujete Windows Explorer ili kada kliknete na fasciklu i pri tom držite taster Shift.
48
Kada jednom pronadjete željenu fasciklu u hierarhiji sistema, možete isključiti panel Fascikle klikom na X u njegovom levom uglu. Ako vam panel opet zatreba, lako ćete ga uključiti klikom na ikonu Fascikle. RAD SA OBJEKTIMA Osnovna akcija koja se može izvesti nad objektom je njegovo aktiviranje, odnosno kako se to u žargonu kaže „otvaranje“. Objekat se otvara dvoklikom na njegovu ikonu. Na primer, dvoklik na ikonu fascikle otvara sadržaj te fascikle u istom (ili zavisno od podešavanja, movom) prozoru, dvoklik na ikonu programa startuje taj program, dok dvoklik na običnu dadoteku startuje matični program zadužen za rad sa tom dadotekom, a onda otvara dadoteku u progranu. To znači da, recimo, dvoklikom na ime dokumenta u programu za obradu teksta. Rekli amo da se pri istalaciji programa registruje i tip dadoteke sa kojima taj program radi. Može da se desi i da neki tip dadoteke nije registrovao nijedan program. Ako kliknete na ikonu takve dadoteka, Windows će vam ponuditi da sami dodelite tu dadoteku nekom od istaliranih programa. Za to je zadužen dijalog Otvori pomoću... on sadrži listu instaliranih programa. Izborom nekog od programa sa liste vi mu dodeljujete datoteke na koju ste kliknuli. Ako ste uključili opciju Uvek koristi izabrani program za otvaranje ove vrste datoteke, Windows će pri svakom sledećem otvaranju datoteke, kao i drugih datoteka istog tipa, pozvati izabrani program. Nekada imamo tip datoteke koju prepoznaju razni programi, pa nam se može desiti da poželimo da neku datoteku otvorimo u programu koji nije podrazumevan za tip datoteke. Recimo, ako amo snimili Web stranu (obično datoteka tipa HTML), ona se inicijalno otvara u programu Internet Exolorer. Medjutim, sada želimo da izmenimo nešto u toj datoteci. Kliknućemo desnim tasterom miša na njenu ikonu i izabrati opciju Otvori pomoću. Tu ćemo naći program Noterad (Beležnica) koji će nam omogućiti da unesemo željene izmene. Uopšte, svaki put kada kliknemo desnim tasterom na neku ikonu dobićemo kontekstni meni čiji sadržaj zavisi od tipa objekta koji ikona prdstavlja. Ako, recimo, kliknete desnim tasterom na datoteku koji je tip Word dokument, imaćete na raspolaganju opcije Otvori, Nova i Štampaj. Ako kliknete na datoteku sa muzimom, dobićete opcije Play i Open. Kod datoteka čiji tip nije povezan ni sa jednim od programa koji su instalirani na sistemu imaćete opciju Otvori pomoću... Neki programi prilikom instalacije dodaju i nove stavke ovog menija za pojedine tipove datoteke, recimo za otvaranje arhiva, proveru postojanja virusa ili ispravljanje datoteke u nekom specijalnom programu. 49
KREIRANJE NOVOG OBJEKTA Novi objekat (datoteka, gasciklu, prečicu...) možete da kreirate na razne načine. Najjednostavniji i najčešćie korišćeni put opet vodi preko kontekstnog menija. Desnim klikom na prazan prostor radne porvršine ili prozora Explorer-a koji predstavlja neku fasciklu na disku dobićete meni koji pored ostalih ima i stavku nova. Dalja procedura zavisi od toga koji ste objekat odabrali. Ukoliko je to fascikle, na mestu gde ste otvorili meni će se pojaviti nova fascikla pod imenom Nova fascikla, koje možete odmah promeniti. Izborom opcije Nova prečica otvarate dijalog za kreiranje prečice. Prvi korak je upisivanje putanje do objekta na koji želite da napravite prečici (ili njegovo pronalaženje sa Pregledaj). Sledeći korak je odredjivanje imena prečice koje može biti isto kao ime objekta, ali i potpuno proizvoljno. Na kraju, imate mogučnost izbora ikone za prečicu; Windows će ponuditi ikonu u zavistosti od tipa objekta, ali taj predlog ne morate da prihvatite – na raspolaganju su velike biblioteke ikona. Osim opcija za kreiranje novih fascikli ili prečica, Windows nudi i čitavu paletu tipova datoteka:tekstualni dokumenti, datoteke sa zvukom, slike...Winsows će kreirati novu, praznu datoteku koju ćete kasnije moći da uredjujete programom na koji je ta datoteka registrovana. Većina ozbiljnijih programa automatski ubacuje svoje tipove u ovaj meni. KOPIRANJE I PREMEŠTANJE Kopiranje i premeštanje su operacije koje se svakodnevno koriste pa je važno da ih upoznate. Iako se najčešće govori o kopiranju i premeštanju datoteka, na isti način se kopiraju i premeštaju fascikle, a isto se odnosi i na druge objekte kod kojih to ima smisla (na primer prečice).Kopiranje je nedestruktivna operacija koja pravi kopiju objekta na drugoj lokaciji, dok je premeštanje destruktivna operacija, jer se nakon kopiranja na novu lokaciju, originalni objekti brišu. Zbog toga pri premeštanju treba biti oprezan. Najlakši način da premeštate ili kopirate datoteke je da otvorite dva prozora: u jednom će biti fascikla u kojoj se datoteke trenutno nalaze, a u drugom fascikla u koju treba da predju. Najjednostavnije bi bilo prevući ikonu datoteke iz originalne fascikle u novu, ali to vam ne preporučujemo. Pošto kod običnog prevlačenja postoji jedno prilično zabunjujuće pravilo: ako se originalna fascikla nalaze na istom disku, datoteke će biti premeštene, a ako se fascikle nalaze na različitima 50
diskovima, datoteke će biti iskopirane. Zbog toga preporučujemo da odmah zapamtiote dva sasvim jednostavna pravila. Ako pri prevlačenje datoteke držite pritisnut taster SHIFT, ona će biti premeštena. Lako je uočiti da li se datoteka kopira ili premešta: pri prevlačenju se uz pokazivač miša pojavljuje ikone datoteke. Ako se datoteka premešta, biće prikazana samo ikona, a ako se klopira, ispod nje će se nalaziti mali znak plus. Ukoliko primatite da ste uhvatili pogrešnu dadoteku, nepuštajući dugme miša pritisnite taster Escape ili, što je još jednostavnije, pritisnete i desni taster na mišu, nepuštajuću pritom levi. Ako vas mrzi da pamtite sva ova pravila, na raspolaganju vam je bolji način za prikaz datoteka. Pri prevlačenju koristite desni taster miša. Kada pustite desni taster, pojaviće će meni iz kog možete izabrati opcije Kopiraj ovde, Premesti ovde ili Ovde kreiraj, kao i opcija Otkaži. Ovo je, uzgled, i najlakši način da napravite prečicu. Oni koji baš insistiraju na levom tasteru, dobiće odgovararući meni ako pri prevlačenju držite pritisnute tastere Ctrl I Shift. Greške se dešavaju i kod korišćenja menija. Najčešća nedju njima je opet ona kad uhvatite i prevučete pogrešnu datoteku, ali prekasno primetite. Druga česta greška je da vam datoteka „ispadne“, osnosno da nehotice pustite taster pre nego što je kursor miša stigao do siljne fascikle. Windows omogućava ispravljanje ovakvih grešaka: Kliknite desnim tasterom miša na prazan prostor u prozoru neke fascikle ili na prazan prostor radne površine i iz menija izaberite opciju Opozovi (iza reči Opozovi stoji i naziv akcije:, Opozovi kopiranje Opozovi premeštanje). Istu opciju ćete naći i na drugim mestima, u traci sa alatima, glavnom meniju prozora bilo koje fascikle, a možda je najednostavnije pritisnuti kombinaciju tastera Ctrl + Z. KOPIRANJE PREKO OSTAVE Kopiranje, premeštanje i kreiranje prečica može se obaviti i preko ostave (engl. Clipbosrd). To je posebna zona Windows-a koja se bavi razmenom podataka medju programima; detaljnije ćemo je predstaviti u posebnom poglavlju. Za sada, da biste koristili ovaj način rada, kliknete desnim tasterom miša na željenu datoteku i iz menija izaberete Iseci (ako želite da premestite datoteku) ili Kopiraj (ako želite da je kopirate ), zatim idite u prozor ciljne fascikle, kliknite negde na prozan prozor i izaberite Nalepi, da biste kopirali ili premestili datoteku, odnosno Nalepi prečicu, da biste napravili prečicu. Ovakav pristup je pogodniji kada niste u mogućnosti da mnogo „vozite“ miša po stolu ili imate mnogo otvorenih prozora, a želite samo na brzinu da kopirate datoteku. Zgodno je što možete raditi samo sa jednim otvorenim prozorom: otvorite 51
originalnu fasciklu, kliknite na Iseci ili Kopiraj a zatim odete u ciljnu fasciklu i tamo izaberete Nalepi. Ukoliko napravite grešku, ispravljate je na isti način kao u prvom slučaju pritiskom na Ctrl + Z. Explorer nudi još jednu pogodnost za rad sa datotekama i fasciklama. To je opcija Pošalji u .... koja se pojavljuje u kontekstnim menijima. Ona omogućava da se željni objeti „pošalju“ na neki drugi objekt: disk, fasciklu ili program. ISTOVREMENI RAD SA VIŠE DATOTEKA Kada se bolje upoznate sa opisanim operacijama, počećete istovrremeno da radite sa više datoteka ili drugih objekata: obeležite datoteke koje želite da kopirate ili premeštate i dalje radite isto. Postoje tri osnovna načina da obeležite više datoteka: ako želite da obeležite pojedinačne datoteke poredjane jedna do druge, kliknite na prvu a zatim, držeći Ctrl, ukoliko su datoteke poredjane jedna do druge, kliknite na prvu a zatim, držeći Shift, kliknite na poslednju. Najzad, datoteke možete obeležiti i tako što ih, držeći pritisnit levi taster miše „zatvorite“ u pravougaonik, ako položaj ikona to omogućava. Sve datoteke koje se nadju u okviru ovog pravougaonika biće obeleženi. Bez obzira na to da li prevlačite grupu datoteka levim ili desnim tasreom miša, ili koristite Iseci / Kopiraj opcije, klik na obeleženu datoteku bi poništio predhodno obeležavanje i morali bi ste celu operaciju da ponovite. Zato prevlačenje započinjete tako što uhvatite bilo koju obeženu datoteku, a u slučaju Iseci i Kopiraj opcija kliknete desnim tasterom miša na neku od obeleženih datoteka i izaberete željenu opciju. Ako iskopirate datoteku ili fasciklu, ona će dobiti ime Kopije od (ime datoteke) ako to učinite dva puta, dobićete Kopija (2) od ime datoteke, a ako kopirate ove opcije, dobićete kopija od kopija od ...., što možete da proizvede razne zanimljive i ne naročito korisne efekte. BRISANJE Najkreativniji način za brisanje je prevlačenje u Korpu za otpatke, ali se isto može postići i izborom opcije Izbrišii iz kontekstnog menija ili pritiskom na taster Dalede, ako je objekat koji želite da obrišete obeležen i istaknut. Budući da se pri brisanju datoteke (i drugi objekti) smeštaju u korpu za otpatke, brisanje je zapravo poseban slučaj premeštanja. Zbog toga se brisanje može obaviti na sličan način – obeležite datoteke koje želite da obrišete i prevučete ih u korpu. 52
Objekte koje ste obrisali možete vratiti tako što ćete otvoriti Korpu za otpatke klikom na njenu ikonu. Vraćanje obrisanih objekata tada možete obaviti tako što ćete ih obeležiti i iz kontekstnog ili glavnog menija izabrati opciju Vrati u predhodno stanje. Vodite računa o tome da se objekti konačno gube kada isprazite korpu; posle toga se neki od njih eventualno mogu oporaviti koriišćenjem posebnih programa, kao što je paket Nortn Utilities. Ukoliko se, dakle dogodi da greškom obrišete neku važnu datoteku i onda ispraznite korpu za otpatke, postoji mogućnost da se deo tih podataka spase, važno je da više ništa ne upisujete na disk pre nego što se obratite stručnjaku. Sve što smo reklli za brisnje datoteka važi i za većinu drugih objekata, što se pre svega odnosi na fascikle. S obzirom na to da fascikle mogu da okupe veliku grupu datoteka i drugih fasikli (koje sa svoje strane sadrže još mnogo datoteka), dobro razmislite pre nego što obrišete ili premestite neku od njih. PROMENA NAZIVA Najjednostavniji način da promenite ime datoteke, fasikle ili nekod drugog objekta je da iz kontekstnog menija izaberete opciju Preimenuj. Ako je datoteka već obeležena, možete joj promeniti ime i pritiskom na taster F2, a postoji i neobičan način da se isto postigne mišem: obeležite objekat, zatim kliknete ne njega i jednu sekundu ne dirajte miša. Kada se ispod ikone pojavi polje za unos teksta, unesite novo ime. Kod promene imena ne treba olako menjati i tip datoteke, pošto se može desiti da nakon promene tipa ona bude neupotrebljiva jer Windows „ne zna“ u kom programu da je otvori. Ako vam se to dogodi, ponovo promenite ime datoteke ovoga puta joj dajući kornkretan tip (na primer.DOS za Microsoft Word dokumente). SVOJSTVA OBJEKATA Na kraju kontekstnog menija svakog Explorer-ovog objekta nalazi se stavka Svojstva. Kada je izaberete, dobićete dijalog čiji sadržaj zavisi od samog objekta. Osobine datoteka koje možete videti u ovom meniju su uglavnom opšti podaci: ima, tip, veličina, datumi kreiranja, poslednje modifikacije i poslednjeg pristupa. Tu su zatim atributi, koje možete i menjati; datoteku koja je označena kao Samo za čitanje ne možete menjati ili brisati, atribut Skriveno označava da se datoteka ili fascikla neće pojavljivati u sadržaju matične fascikle, dok se atribut Arhiva koristi pri pravljenju rezervnih kopija. Većina objekata ima i karticu Rezime u koju možete uneti podatke koji bliže opisuju datoteku. U zavisnosti od matičnog programa, neki 53
tipovi datoteka mogu imati i dodatne strane, ako je proizvodjač predvideo tu mogućnost. Fascikle imaju sličan dijalog za uredjivanje svojstava kao i datoteke, s tim što sadrže karicu Prilagodjavanje koju smo opisali kad smo predstavljali prilagodjavanje izgleda prozora sa sadržajem fasckli. Ako je vaš računar priključen u lokalnlu mrežu, postojaće i kartica Deljenje, koja omogućava da i drugima dopustite pristup sadržaja fascikle. Prećice imaju sopstvene dijaloge za svojstva: Opšti podaci su identični istoimenoj kartici koja se pojavljuje kod svojstava datoteka. Specifična je kartica Prečica koja sadrži podatke o objektu na koji prečica ukazuje, putanju do njega, kao i mogućnost definisanja ikone i odredjivanje kombinacije tastera kojom će ta prečica biti aktivirana. Objekte koje često pozivate možete da aktivirate i sa tastature: možete, recimo, definisati da kombinacija tastera Ctrl + Alt +w poziva Microsoft Wodr, Ctrl + Alt + e Microsoft Excel i tome slično. Verovatno su vizuelno najefektniji dijalozi sa svojstvima kod diskova. Njihova kartica Opšti podaci sadrže ime diska, tip, informacije o sistemu datoteke, kao i grafičku „tortu“ koja prikazuje odnos zauzetog i slobodnog prostora na disku. Kartica Alatke omogućava da pokrenete alatke za proveravanje grešaka, defregmentaciju diska, te pravljenje rezervnih kopija. Kartica Deljenje ima istu funkciju kao odgovarajuća kartica kod fascikli. SISTEMSKE FASIKLE Postoje neke fascikle koje sistem tretira na poseban način. To su sistemske fascikle u koje su smeštene datoteke koje čine sam Windows i njegove programe. Te fascikle bi trebalo da zaobilazite barem dok ne naučite dovoljno i ne steknete odredjeno iskustvo. Sistemske fascikle o kojime je reč se nalaze u osnovnoj ( koren) fasikle glavnog diska (tj.ovog na kome je Windows instaliran) i zovu se Windows odnosno Program Files. Windows sadrži datoteke od kojih se sastoji operativni sistem i prateći programi. Tu su smešteni i neki od korisničkih podataka, ali se rad sa njima na nivou datoteka (kopiranje i premeštanje) najčešće svodi na pravljenje rezervnih kopija, koje opisujemo u poglavlju posvećenom održavanju diskova.Isto važi za fasciklu program Files u kjoju Microsoft Windows smešta datoteke i fascijžkle sa programima. Treća sistemska fascikla je Documents and Settings u kojoj se nalaze vaši korisnički podaci i postavke.
54
PRETRAŽIVANJE Mogućnosti pretraživanja uključuju pronalaženje datoteka na diskovima računara, zatim odredjenog računara u lokalnoj mreži, informacija na Internetu, pa čak i pronalaženje ljudi na Internetu. Pretraživanje možemo započeti izborom opcije Pretraži iz menija Start ili iste opcije u nekom od kontekstnih menija. Umesto panela sa uobičajnim zadacima dobićemo pomoćnika koji vas vodi kroz pretraživanje. TRAŽENJE
DATOTEKA
Prvo treba da izaberete šta želite da potrežite. Uobičajne opcije koje vam Windows nudi su Slike, Muzika i video, Dokumenti (tekst procesor, tabele) Sve datoteke i fascikle odnosno Računari i osobe. Prva dva kriterijuma za pretragu su ime ili deo imena dokumenta ili neke druge datoteke, kao i okvirno vreme poslednje izmene. Ukoliko vam ovi kriterijumi nisu dovoljni možete uključiti narednu pretragu u kojoj možete kao kriterijum zadati reč ili frazu koja se pojavljuje u dokumentu. Interesantno ukoliko ste pretragu započeli sa palete alatke ili menij neke fascikle, pretraživanje počinje upravo od one fascikle u kojoj ste se nalazili u trenutku pozivanja ove opcije. Ako dobijete prevelik broj prondjenih dokumenata kriterijume možete dodatno suziti navodjenjem vremenskog intervala kada je dokument menjan, navodjenjem okvirne veličine dadoteka, a moguće je ptreraživanje po tipu dadoteke. Microsoft Windows takodje pri pretrazi može da vodi računa o malim i velikim slovima i nazivu dokumenata, pretražuje skrivene datoteke i fascikle ili trake sa rezervnim kopijama. Kada ste zadale sve potrebne kriterijume pretraživanje započinjete klikom na dugme Traži. Ako pretraživanje predugo traje, kliknite na Zaustavi. Ukoliko možete da snimite parametre pretraživanja upotrebite opciju Sačuvaj pretragu u meniju Datoteka. RAD SA PROGRAMIMA Iako svaki program ima svoje specifičnosti, mnoge karakteristike su zajedničke. Kada naučite osnovne principe korišćenja svega nekoliko Windows programa, moći ćete da se snadjete u velikoj večini ostalih programa. Ta medjusobna „srodnost“
55
programa i jeste jedan od važnih faktora velikog tržišnog uspeha koji je postigao Microsoft Windows. STARTOVANJE PROGRAMA Osnovni način za startovanje programa preko Start menija samo već upoznali. Spomenuli smo i da se programi mogu pokrenuti i dvoklikom na njihovu izvršnu datoteku ili prečicu ka njoj. Ponekad programi nemaju svoje prečice u Start meniju ili na radnoj površini. To je slučaj kod malih programa i nekih programa koji su namerno izostavljeni, jer njihova upotreba može da promeni neke važne sistemske parametre, pa bi se nesrtučnom upotrebom sistem mogao dovesti u nefunkionalno stanje. Startovanje ovakvih programa se tada obučno vrši opcijom Pokreni iz Start menija. Kada izaberete ovu opciju, pojaviće se dijalog sa poljem u koje možete uneti tekst komande za startovanje programa. Ako znate tačno ime izvršne datoteke (datoteke sa programom) i njenu punu putanju možete je umeti direktno, a ako ne znate klikom na dugme Pregledaj dobijate dijalog koji vam omogućava da pronadjete program na disku. Klikom na strelicu ovog polja možete izabrati komende koje ste ranije uneli. Neki programi primaju i parametre iz komadne ilnije. To može biti ime datoteke koju treba otvoriti, neki prekidači koji ukljčuju i isključuju pojedine opcije i načine rada programa i slično. Sve zavisi od samog programa koji startujete, a parametri koji postoje pronaće ćete u dokumenaciji tog programa. GREŠKE U PROGRAMIMA Iz programa se standardno izlazi izborom opcije Datoteka / Izlaz, odnosno File / Exit kod programa koji nisu prevedeni na srpski, ili zatvaranjem prozora programa. Ukoliko imete neki dokument u kome niste sačuvali izmene, program će vas upozoriti na tu činjenicu i ponuditi vam da to obavite pre gašenja programa. Dešava se, nažalost, i da kraj rada programa bude neregularan: sve se zaglavi ili program „ padne“ uz odgovarajući poruku. Zaglavljivanje i padovi programa su sastavni deo života korisnika računara. Ovi problemi se uglavnom dešavaju zbog greškama u pisanju programa. Iako savremene programe obično pišu timovi od stotina ljudi i testiraju timovi od hiljada pa i više desetina hiljada ljudi, njihova složenost je tolika da se greške uvek potkradu. Dodatni program je korišćenje piratskog softvera: pirat trudi da upravo on bude prvi koji će svojim mušterijama ponuditi novi programski paket. Zbog toga 56
oni svojim kanalima nabavljaju verzije programa pre nego što se oni pojave na tržištu, a te verzije najčešće nisu kompletne ili jednostavno nisu dovršene. Takav softver se samo da pruzrokuje česte padove programa, već može ugroziti i sam Windows – mnogi veliki programi menjaju sistemske datoteke Windows-a dodajući mu nove mogućnosti. Ako instalirate nedovršenu verziju sistemskih datoteka, imaćete problema ne samo uu piratskom programu već i u svakom programu koji koristi tu datoteku, pa i probleme sa samim Windows-om. Zbog toga, ako ozbiljno koristite računar, obavezno radite isključivo sa originalnim, licenciranim softverom; trošak je u startu značajan, ali softver je alat za rad koji će vrlo brzo povratiti incesticiju. Kada program „padne“ Windows će vas obavestiti porukom. Nećemo ulaziti u to šta koja greška tačno predstavlja. U najvećem broju slučajeva, reč je o grešci koja se može ispraviti jednostavnim restartovanjem programa o kome je reč, ali u gorem slučaju, restartovanjem Windows-a. Tek ukoliko se greška ponavlja više puta zaredom. Postoji mogućnost da je reč o nekom ozbiljnijem problemu na sistmskom ili hardverskom nivou ili naprosto o neispravnom programu. NASILNO ZATVARANJE PROGRAMA Zaglavljivanje programa je još jedna manifestacija grešaka u programu. Zbog greške pri pisanju programa ili neke situacije koju autori nisu predvideli, program može zapasti u stanje tzv. „mrtve petlje“, kada stalno izvršava isti programski kod i iz tog stanja ne može da se izvuče. Takvu situaciju ćete uočiti kada prozor programa prestane da se odaziva. Program tada ne može da osvežava sadržaj prozora. Windows XP obično sam prekine izvršavanje ovakvih programa ali ako „zaglavljen“ program i dalje stoji pomoće će vam Upravljač zadacima. Njega možete otvoriti desnim klikom na traku zadataka i izborom istoimene opcije, a drugi način je da pritisnete tastere Ctrl + Alt + Delete na tastaturi i zatim izaberete istoimenu opciju. Upravljač zadacima se sastoji od više kartica, nas zanima kartica Aplikacije. Tu dobijate spisak aktivnih programa i status svakoga od njih. Ako program radi narmalno, status će biti Izvršava se. Ako se program zaglavi, status postaje Ne odaziva se. Takav zaglavljen program prekidate tako što ga izaberete sa spiska, kliknete desnim tasterom miša na njega i izaberete opciju Dovrši zadatak. Nakada se program „zadubi“ u neka proračunavanja ili druge operacije pa „ne stigne“da se odazove; takve situacije su kod dobro pisanih programa retke, ali se dešavaju. Da bi sprečio gubitak izmena u podacima koji su u programu bili obradjivani, a koji je kod nasilnog zatvaranja programa neminivan, Windows ima 57
nesilnog zavšetka rada programa. Kada prvi put izaverete opciju Dovrši zadatak, on šalje programu poruku tipa „zatvori se“. Čak i kada program delije beznadežno zaglavljen. Miguće je da će reagovati na ovu poruku na očekivan način: ako imate sreće, program će možda oživeti, barem u tolikoj meri da vam dozvoli snimanje izmenjenih podataka. Ako nije bilo nikakvih izmena, program će se sam zatvoriti. U težim slučajevima, program neće odgovoriti na ovu poruku. Windows ipak ne primenjuje odmah taktiku „grube sile“, već sačeka 20 sekundi. Opcijom Dovrši zadatak možete zatvoriti i programe koji se normalno izvršavaju, mada za tim nema naročite potrebe. Ovakav izlazak nije nasilan, jer ste ikakve izmene uopšte i pravili. Ipak, može zgodno da posluži kod nekih programa koji nemaju nikakvu interakciju sa korisnikom već svoj posao obavljaju u pozadini i obično se startuju zajedno sa Windows-om. Takvi programi često imaju svoje ikone u zoni za obaveštavanje na traci zadataka, ali ponekad nemaju jasnu opciju za izlazak iz programa, pa ovakav način zaustavljanja programa može da pomogne. DODATNI PROGRAMI Windows XP sadrži čitav niz pratećih programa koji obezbedjuju osnovnu primenu računara ali predstavljaju i uvod u neke oblasti primena – ako upoznate program i stignete do njegovih ograničenja, lako ćete preći na moćniji komercijalni ili besplatni program koji obezbedjuje slične usluge, ali iz mnogo više opcija. Druga značajna osobina ovih programa je što je način njihove upotrebe tipičan za odgovarajuće primene; na njihovom primeru se može naučiti upotreba bilo kog sličnog programa. Prva dva programa koja ćemo opisati su Beležnica (engl.Noteoad) i Pisanka (engl.WorPad). Iako su naizged slični, ova dva programa imaju različitu namenu: Beležnica je tekst-editor a Pisanka tekst.procesor. Tekst-editori rade za štampu. Ovakve datotke uglavnom sadrže informacije koje ostaju u računarskom obliku i kada se odštampaju na papiru izgledaju prilično neugledno. Tekst-editori se, dakle, koriste za unos i sredjivanje teksta koji je prevashodno prilagodjen prikazu na ekranu. Za pripremu štampanih dokumenata koriste se tekst.procesori. Oni omogućavaju definisanje veličine i oblika slova, uvlačenje redova, uravnanje teksta po marginama, uključivanje slika u tekst i slične operacije.
58
BELEŽNICA (NOTEPAD) Beležnica je mali program za unos i sredjivanje čistog teksta, što se u žargonu često naziva „editovanje“ (od engl.editing), pa se otud ovakvi programi zovu editori. Kada treba na brzinu napisati kraću poruku ili izmeniti nešto u kofiguracionim datotekama Windows-a Beležnica je veoma zgodno rešenje. Program je osim toga pogodan za upoznavanje rada sa tekstom, pošto se slični principi koriste u svim Windows programima. Beležnica se nalazi u grupi Pribor nemija Start, odakle je možete i startovati. Takodje, možete desnim klikom na radnoj površini kreirati novi tekst (izaberite Nova / Tekstualni dokumenti). UNOS
I
IZMENE
TEKSTA
Osnovna operacija sa tekstom je unos, sličan unosu na pisaćoj mašini. Otkucano slova se pojavljuje na trenutnoj poziciji koja je obeležena treptućom crticom koja se zove kurzor. Ovaj tekstualni kurzor treba razlikovati od kurzora miša koji je označen strelicom pogrešno slovo može da se obriše na dva načina: taster Backspace vraća kurzor za jedan znak unazad i pri tom briše slovo koje se tamo nalazilo. Drugi taster je Dalete, koji briše slovo koje se nalazi ispred (s desne strane) kurzora. Obično se Backspace koristi za vreme unosa teksta kada otkucate pogrešno slovo, dok se Dalete koristi pri naknadnoj isravci teksta. Ako je potrebno, prelazak u novi red se obavlja pritiskom na taster Enter. Većina programa za rad sa tekstom automatski prebacuje tekst kada kurzor dodje do ivice ekrana, pa se novi red uglavnom forsira kada treba označiti kraj pasusa. Kraj reda se označava posebnim simbolom za kraj reda koji se ne vidi. Sa stanovišta teksta, simbol za kraj reda je znak kao i svaki drugi, pa njegovo brisanje prizvodi spajanje dva reda teksta ako pritisnete Dalete dok ste na kraju reda ili Backspace na početku sledećeg reda, ta dva reda će se spojiti. Taster Tab pomera kurzor za nekoliko mesta udesno. Vodite računa o tome da pritisak na Tab ne prizvodi potpuno isti efekat kao unos nekoliko praznih znakova uzastopnim pritiskom na razmaknicu: Tab unosi u tekst još jedan poseban simbol koji označava tabulaciju:brisnjem tavulacije beišete i kompletan razmak u tekstu koji je napavila.
59
KRETANJE PO TEKSTU Po tekstu krećete kako pomoću pomoću tastature, tako i pomoću miša. Pritiskom na tastere sa strelicama kurzor teksta pomerate u odgovarajućenm pravcu. Vodite računa o tome da kada dodjete na kraj teksta, naredni pritisci na strelicu nadole neće proizvoditi nikakav efekat. Ukoliko je potrebno da dodate red teksta, predjite na kraj poslednjeg reda i pritisnite Enter. Malo veće „skokove“ omogućavaju kombinacije tastera sa strelicama i tastera Ctrl. Tako, Ctrl + stelica pomeraju kurzor na početak tekuće reči, Ctrl + strelica udesno na početak sledeće reči. Kombinacija Ctrl i stelice nagore ili nadole označavaju prelazak na početak tekućeg, odnosno sledećeg pasusa. Prelazak na početak ili kraj tekućeg reda teksta je zadatak tastera Home i End. Tasteri PgUpDn omogućavaju pomeranje teksta za jedan sadržaj prozora – tačan pomeraj zavisi od njegove trenutne veličine. Kombinacija Ctrl + Home premešta kurzor na početak teksta a Ctrl + End na kraj. Često je jednostavnije koristiti miša: tekstualni kurzor premeštate tako što kurzor miša (koji dok prelazi preko teksta poprima izgled vrlo tanke horizontalne crte) dovdete na željeno mesto u tekstu i kliknete levim tasterom miša. Pomeranje celog teksta u okviru prozora postižete pomoću vertikalnog ili horizontalnog kizača koji se nalaze uz desnu stranu i donju ivicu prozora sa tekstom. Ne zaboravite da vaše trenutnu poziciju u tekstu označava isključivo kurzor teksta. Korišćenjem klizača možete pregledati ceo tekst, a da pri tom nepomerate sam kurzor. I Z B O R (s e l e k c i j a ) T E K S T A Izbor (selekcija) je akcija koja prethodi bilo kojoj operaciji nad delom teksta. Na ovaj način možete kopirati i premeštati delove teksta unutar njega samog ili prebaciti u drugi program, obrisati veću količinu teksta ili izvesti neke druge operacije. Izbor teksta može da se obavi pomoću tastature ili miša. Upotreba tastature je praktično ista kao kod kretanja, ali kod obeležavanja još da držite pritisnut taster Shift. Obelažen tekst prepoznajete po tome što menja boju i uglavnom je prikazan imverzno u odnosu na osnovunu boju teksta. Tako će Shift + strelica ulevo ili udesno označiti tekst koji se nalazi levo odnosno desno od kurzora. Iste su kombinacije koje su kod kretanja koristile taster Ctrl, samo što sada treba pritisnuti Ctrl + Chift + taster. Izborom opcije Uredjivanje / Izaberi sve ili pritiskkom na Ctrl + A možete selektovati ceo tekst. Ako primetite da ste greškom izabrali deo teksta 60
ili iz nekog drugog razloga želite da odustanete od operacije, pustite Shift i pritisnite bilo koji taster za pomeranje, recimo neku od strelica, Tekst će vraća u standardnu boju. Izbor mišem je jednostavnji i obavlja se prevlačenjem kurzora miša preko teksta uz pritisnut levi taster. Tekst preko koga prelazite menja boju, pa možete pratiti dokle ste stigle sa selekcijom, Ako želite da odustanete, pustite taster miša i zatim kliknite na neizabrani deo teksta. Loša strana ovakovog načina izbora je što je manje precizan od selektovanja pomoću tastature. Kada ste završili sa izborom, odabrani deo teksta možete kopirati, premeštati ili obrisati. Izborom opcije Uredjivanje i Kopiraj ili pritiskom na Ctrl + C izabrani deo teksta je obeležen za kopiranje: premestite korzor na mesto na kom želite da ga iskopirate i odaberite opciju Uredjivanje i Nalepi ili pritistite Ctrl + V . Ako umesto kopiranje želite da premestite deo teksta, koristite aUredjivnje / Iseci ( Ctrl + X) umesto Ctrl + C. Izabrani deo privremeno nestaje, ali kada izaberete Uredjivanje / Nalepi ili pritisnete Ctrl + V on će se ponovo pojaviti . Vodite računa o tome da Windows čuva samo poslednji blok teksta koji je „isečen“; sledeći izbor opciju Iseci koristite samo neposredno pre premeštanja na drugo mesto. Selektovani tekst se briše pritiskom na taster Delete ili izborom opcije Uredjivanje / Izbriši. Ako odmah nakon selektovanja teksta nastavite da kucate, tekst koje je bio izabran se odmah briše i zamenjuje novim tekstom koji unosite. Ovo je nekada korisno, ali često se desi slučajno i dovodi do neželjenog gubitka teksta. Tada pomaže upotreba opcije Opoziv radnje iz menija Uredjivanje ili pritisak na Ctrl + Z. Zanimljiva osobina Windows-a je da se sva tekst – polja koja se pojavljuju u prozorima i dijalozima raznih programa, bilo jednolinijska bilo višelinijska, ponašanja u skladu sa onim što smo upravo opisali; kao da je u svako takvo polje ugradjena mala Belažnica. U bilo kom tekst – polju možete primeniti potpuno iste kombinacije tastera za unos i izmenu teksta, kretanje kroz njega, izbor, kopiranje, premeštanje, brisanje. Čak možete izabrati tekst u nekom programu i ubaciti ga u tekst – polje u nekom dijalogu drugog programa, koristeći tehniku razmene podataka preko ostave (clipbosrd), čime se bavimo u posebnom poglavlju. JOŠ NEKE MOGUĆNOSTI
BELEŽNICE
Beležnica je sasvim jednostavan program koji sadrži svega nekoliko opcija neophodnih za rad sa tekstom. Meni Datoteka sastoji se od opcije Nova kojom se otvara nova datoteka, opcije Otvori kojom učitavate postojeći tekst, Sačuvaj kojom se tekuća datoteka snima ili Sačuvaj kao, kojom se datoteka može snimiti i pod 61
drugim imenom ili na dugom disku. Opcija Podesi stranicu i Štampaj služe za podešavanje dimenzija papira i štampača, kao i samo štampanje. Mani Uredjivanje, uz već opisane opcije, sadrži opciju Vreme / Datum koja unosi trenutni datum i vreme u tekst. U meniju Oblikuj važna je opcije uAtomatski prelom reda, koja uključuje automatski prelazak u sledeći red kada tekst stigne do ivice prozora, dok opcija Font omogućava izbor fonta koji će biti korišćen u radu sa ovim programom. Sve u svemu, mogućnosti programa Beležnica su skromne. Ako vam zatreba program ovog tipa sa mnogo više mogućnosti, na Internetu možete naći na hiljade komercijalnih ili bezplatnih tekst – editora raznih mogućnosti. Preporučujemo program TextPad koji možete preuzeti sa sajta www.textpad.com. P I S A N K A (W O R D P A D) Pored teskt – editora, Windows sadrži i mali tekst – procesor koji se zove Pisanka (engl. wordPad). Njegove mogućnosti obrade teksta su daleko veće od Beležnice, mada je način rada sa tekstom sličan. Ipak Pisanka nudi još neke mogućnosti kao što su izbor tipa slova, formatiranje izgleda strane, uravnavanje redova, isticanje delova teksta... Pisanka se pokreće iz grupe Pribor Start menija. Prva stvar koju treba uraditi pre pripreme dokumenta je njegovo kreiranje, što se radi poznatom opcijom Datoteka / Nova ili pritiskom na Ctrl + N. Pojavljuje se dijalog u kome se odredjuje format dokumenta. Osnovni format, u kome ćete često raditi, je Obogaćeni tekstualni dokument. To je standardni format za razmenu dokumenata izmedju raznih tekst – procesora. On omogućava rad sa formatiranim tekstom koji može sadržati i slike, ali i pored toga ne podržava sve mogućnosti koje nude tekst – procesori, pa se njegovim korišćenjem mogu izgubiti neka formatiranja. Pisanka može da učitava i snima i obične tekstualne fajlove. Kada snimate takvu datoteku, gubite sva formatiranja i fontove. Zbog toga se može reći da je Pisanka „rezervni“ program za fajlove tekstualnog tipa. Posebna vrsta fajlova su Unikod tekstualni dokumenti. Unicode je standard koji omogućava upotrebu gotovo svih svtetskih jezika u istom dokumentu, ali je zato svako slovo predstavljeno sa dva bajta umesto jednog, pa dokumenti zauzimaju više prostora na disku, što na današnjem stadijumu razvoja računara nije naročito bitno.
62
RAD SA
DATOTEKAMA
Otvaranje i snimanje datoteka u Pisanki je dobra prilika da se upoznamo sa standardnim dijalozima koji obavljaju ove dve važne operacije. Iako ih opisujemo u okviru ovog programa, dijaloge ćete sretati u gotovo svim programima koji rade sa datotekama. Datoteka / otvori (isti se efekat dobija pritiskom na Ctrl + O) jedna je od najčešće korišćena operacija, kojom se otvara dokument, crtež ili druga datoteka sa podacima. Pojavljuje se dijalog Open koji je podeljen na dva osnovna dela. Gornji deo prdestavlja mali Exlorer-ov prozor koji vam omogućava kretanje kroz hijerarhiju fascikli. Na vrhu je lista Pogledaj u, koja prikazuje osnovne objekte u hijerarhiji. Ispod nje se nalazi prozor sa sadržajem tekuće fascikle. U ovom prozoru se prikazuje samo datoteke tipa koji je naveden u polju Datoteke tipa. Pošto je ovo prozor Explorer-a u njemu možete obavljate razne operacije: podešavati način prikaza sadržaja, uredjivati raspored ikona, kopirati i premeštati datoteke i fascikle, kreirati nove fascikle i prečice. Možete čak i startovati programe i dokumente iz ovog prozora; ali ne zaboravite da je ovo ipak dijalog namenjen otvaranju dokumenta. U donjem delu nalazi se polja Ime datoteke i Datoteka tipa. U polje Ime datoteke možete uneti naziv ako ga znate, ali je lakše da kliknete na neku datoteku u gornjem prozoru, pa će se njeno ime pojaviti u ovom polju. Datoteka tipa omogućava promenu tipa datoteke koje će biti izlistani u prozoru. Programi naravno uvek prvo ponude svoje tipove daatoteke. Tako Pisanka ume da radi sa dokumentima programa Word for Windows, dokumentima i obogaćenom tekst formatu i sa običnim tekstualnim datotekama. U najvećem broju slučajeva možete izabrati i Svi dokumenti kada će biti prikazane sve datoteke. Ipak vodite računa o tome da program neće uvek uspeti da učita datoteke proizvoljnog tipa. Tu su još tasteri Otvori i Otkaži. Klikom na Otvori izlazite iz dijaloga i program učitava izabrani dokument, dok klikom na Otkaži odustajete od akcije. Umesto klika na Otvori, možete dvokliknuti na željnu datoteku i ona će odmah biti otvorena. Dijalog Save As dobijate kada izaberete snimanje fajla koji još uvek nema ime (izborom opcije Datoteka / Sačuvaj) iz menija, klikom na ikonu diskete ili pritiskom na Ctrl + S ili kada izaberete opciju Snimi kao, kojom inače snimate datoteke pod drugim imenom ili na drugom mestu. Dijalog Save As je sličan dijalogu Open, ali se neka polja i tasteri drugačije zovu; veoma je značajno polje Sačuvaj kao tip koje dozvoljava snimanje u raznim formatima. Takodje, taster Otvori je promenio ime u Sačuvaj. 63
Kod nekih programa ovi standardni dijalozi mogu biti blago modifikovani. Na primer, neki programi za obradu slika nude mogućnost podešavanja parametara izabranog formata slike pred snimanje. FORMATIRANJE
TEKSTA
Pored standardnih elemenata, prozor Pisanke sadrži i lenjir koji prikazuje širinu papira i omogućava da lakše sagledate kako će dokument na kome radite izgledati kada ga odštampate. Ispod lenjira nalazi se radni prozor u kome se obradjuje sam dokument. Traka sa alatima sadrži čitav niz opcija za formatiranje teksta, pre svega fonta (tj. Oblika slova). Klikom na stelicu, lista se otvara i iz nje možete izabrati font koji želite da koristite. Odmah pored nje se nalazi lista iz koje birate veličinu slova u piskelima: obično je ova veličina 10. Za naslove ćete koristiti veće vrednosti ( 14 – 18), a manje (6 – 8) za napomene. Isticanje teksta se obavlja preko grupe od četiri dugmeta koji su označeni masnim slovom B, koso slovo I, podvučenu U i slikarskom paletom. Asocijacija je prilično jasna: prvi taster uključuje isticanje masnim (bold) ispisom. Drugi taster uključuje kurzicni (italic) ispis, a treći ispis podvlačenjem (underline). Iz palte birate boju kojom će tekst biti ispisan. Opcije za obik teksta mogu se naći i u meniju Oblikuj, opcije Font. Posle formatiranja slova, sledi formatiranje pasusa. Tekst možete uravnati po levoj ivici, centrirati ili desno uravnati. Uravnanje po levoj ivici je uobučajni način ( i program ga podrazumeva ). Isto to se može postići izborom opcije Pasus iz menija Oblikuj, ali ona nudi i mogućnost definisanja uvlačenja pasusa. U poljima Levo i Desno možete definisati koliko će pasus biti uvećan u odnosu na marginu sa leve i desne strane,kao i mogućnost uvlačenja prvog reda svakog pasusa (Prva linija). Ispod toga, birate uravnanje teksta po ivici (Levo, Desno, Centralno). Kada izaberete jednu ili više opcija za foprmatiranje. Tekst koji kasnije unesete biće formatiran u skladu sa njima. Već uneti tekst fomatirate na taj način što izaberete deo teksta koji želite da formatirate i zatim premestite opcije za formatiranje, Deo teksta koji niste reformatirali zadržava svoj izgled. Obratite požnju i na prelazak u novi red: automatski prelazak, koji je kod Beležnice bio samo pogodnost koja se povremeno koristi, ovde predstavlja obavezu. Kod tekst – procesora, glavna „merna jedinica“ nije red teksta, već pasus. Zato pritiskom na Enter zapravo kreirate novi pasus; ako na kraju svakog reda kucate Enter, dobićete tekst koji ima i onoliko pasusa koliko ima i redova, pa nećete biti u prilici da koristite mogućnosti za formatiranje pasusa koje nude Pisanka i drugi znatno moćniji tekst – procesori. 64
POTRAŽIVANJE I ZAMENA TEKSTA Još jedna od standardnih operacija sa tekstom je pretraživanje. Kod Pisanke se poziva opcijom Uredjivanje / Pronadji (Ctrl + F) dok se pretraživanje sa automatskom zamenom poziva opcijom Uredjivanje / Zameni (Ctrl + H). Upotreba dijaloga je jednostavna: u polju Šta pronaći unesite reč ili frazu koju želite da pronadjete. Ako ste izabrali opciju Zameni, pojavljuje se i polje Zameni sa, u koje unosite reč ili frazu kojom želite da ih zamenite. Klikom na Pronadji sledeće započinjete (ili nastavljate) traženje. Pronadjenu reč ili frazu zamenjujete novom klikom na Zameni, a ako ste sigurni u ono što želite da promenite, klikom na enZami sve će se automatski izvršiti zamena u čitavom tekstu. ŠTAMPANJE Dokumenti se uglavnom pripremaju da bi bili odštampani, pa da kažemo nekoliko reči i o tome, iako smo štampanju posvetili posebno poglavlje. Štampanje se zadaje opcijom Datoteka / Štampaj, no pre toga treba obratiti pažnju na još neke parametre. Pre svega treba pripremiti tip papira, i margine, što je posao dijaloga koji se dobija izborom opcije Datoteka / Podesi stranicu. Podrazumevana vrednost za veličinu papira je američki Letter format, što ćete verovatno odmah promeniti u format A4, koji se kod nas koristi. Opcija Položaj stranice odnosi se na orijentaciju papira i može biti uspravna ili položena. Pošto ste podesili parametre strane, izborom opcije Datoteka / Pregled pre štampanja možete videti kako će izgledati ištampana strana. Ukoliko niste zadovoljni, štampu započinjete klikom na Print. B O J A N K A (P A I N T ) Bojanka može da se koristi za gledanje slika, ceranje, „hvatanje“ sadržaja ekrana i slične poslove sa slikama. Bojanka prepoznaje nekoliko formata za zapis slika, kao što su BMP, GIF i JPG. Svi tipovi datoteka predstavlju tzv. Bitmapirane zapise, kod kojih se slika definiše opisima boje za svaku od tačaka koje je čine. BMP je standardni Windows format koji služi za smeštanje slika i razmena izmedju raznih programa. GIF i JPB su internet standardi koji se često koriste na Web-u. Bojanka se nalazi u grupi Pribor Start menija, a sam program je tipičan za aplikacije koje rade sa slikama. Glavni deo ekrana predstavlja tabla za crtanje ili ako više volite – elektronsko platno. Tu su i slikarske palete, prozori koji sadrže 65
četke, olovke, i ostale alatke za crtanje te kutija za izbor boje. Klikom na stavku u paleti birate boje: sa leve strane možete videti trenutno aktivnu boju olovke ili četke i boju pozadine. Boju alata birate levim, a boju pozadine desnim tasterom miša. Klikom na ikonu u paleti alata birate alat za crtanje. Ukoliko vam nije jasno šta koja ikona označava, ostavite nekoliko trenutaka kurzor miša iznad nje i pojaviće se pomoć (engl. Tooltip). Tu su opcije za izbor delo slike pravougaonog i proizvoljnog oblika. Selekcija dela slike ima sličnu funkciju kao i selekcija dela teksta: nad izabranim delom se migu izvoditi odredjene operacije, on se može kopirati, premeštati i slično. Tu je zatim gumica kojom se može obrisati deo slike, kantica za popunjavanje zatvorenih površina izabranom bojom, pipeta koja omogućava da izaberete boju klikom na boju neke tačke na crtežu, lupa koja uvećava sliku radi lakšeg i preciznijeg rada..... Pomenimo i alate za crtanje: olovka i četka. Olovka se koristi za izvlačenje linija, dok četka omogućava složenije linije i oblike. Tu su i sprej te alat za unos teksta u sliku, koji omogućava izbor fonta i veličine slova. Linija se crta postavljanjem prve tačke izvlačenjem i linije do krajnjeg. Kriva linija se definiše postavljanjem početne i krajnje tačke i zatim izvlačenjem krivine. Ostale geometrijske figure su pravougaonik, mnoguogaonik, elipsa i pravougaonik zaobljenih uglova. Ispod kutije sa alatima nalazi se prozorčić za izbor podopcija izabranog alata. Tu možete izabrati veličinu gumice, oblik i veličinu četke, način popunjavanja geometrijske figure, debljinu linija... Bojanka je program prilično skromnih mogućnosti pa ćete umsto njega sasvim sigurno koristiti moćnije programe. Postoji veliki broj velikih programa koji obavljaju poslove obrade slika, pregleda slika i crtanja. Izbor pravog programa za ove primene nije jednostavan, osim u slučaju programa koji služi samo za pregled slika. Tu vam možemo preporučiti program ACDSee: mali i brz program koji ume da prikaže slike raznih formata, omogućava pregled slika kao u katalogu i razne druge opcije. OSTALI PROGRAMI Karkulator Iako ovaj program ne sadrži ništa posebno zanimljivo, ipak je suviše koristan da bismo ga tek tako zaobišli. Startuje se iz grupe Pribor Start menija i nudi dva načina rada: džepni karkulator koji ima samo osnovne računske operacije ili naučni kalkulator sa mnoštvom trigonometrijskih, eksponencijalnih, logaritamskih i
66
statističkih funkcija; postoje čak i operacije Bulove algebre i konverzije medju brojnim sistemima. Upotreba programa je prilično očigledna: tasteri se pritiskaju mišem ili unosom brojeva i znakova sa tastature. Opis svakog tastera dobijate desnim klikom na njega i izborom opcije Šta je ovo?. Način rada se bira iz menija Prikaz, opcije Standardni i Naučni. Opcijom Uredjivanje / Kopiraj možete smestiti rezultate u ostavu (clipboard) i samim tim ih proslediti drugim programimma. M A P A Z N A K O V A (C H A R A C T E R M A P) Nekada će vam biti potrebno da u dokument unesete specijalan karakter koji nije dostupan sa tastature, a postoji u fonfovima koje koristite. Dobri primeri za znak su copyrght ili neko grčko slovo. Tada pomažete program. Mapa znakova (engl. Character Map), koji se nalazi u grupi Pribor / Sistemske alatke iz Start menija. Osim unosa specijalnih karaktera, program može služiti i za pregled slova i ostalih znakova u fontovima. Upotreba je jednostavna: u listi Font birate font u kome se nalaze znak koji vam treba (ili čiji sadržaj želite da vidite) i u donjoj tabeli se pojavljuju znaci koji postoje u tom fontu. Klikom na slovo koje vas zanima možete videti uvećano slovo, a ako je to slovo dostupno sa tastature, u donjem desnom uglu je navedena kombinacija tastera kojim ga možete uneti. U situacijama kada nema dodeljenog tastera, biće prikazan njegov kod. Kada znate kod, znak možete otkucate tako što, držeći pritisnit taster Alt, otkucajte taj kod na numeričkoj tastaturi. Klikom na taster Izaberi trenutno izabrano slovo se smešta u polje Znakovi za kopiranje. Na isti način možete uneti koliko god slova želite u ovo polje. Klikom na taster Kopiraj sadržaj polja je smešten u ostavu (clipboard), odakle ga možete prebaciti i bilo koji drugi program. HIPERTERMINAL Hiperterminal je je osnovni komunikacioni program koji omogućava konzolnu razmenu sadržaja sa osredišnim sistemom i razne druge elementarne usluge. Često ćete ga koristiti da biste proverili funkcionalnost modema ili konfigurisati neke njegove paramertre.
67
WINDOWS MOVIE MAKER Windows Movie Maker je program za osnovnu obradu filmskih senkvenci- ukliko vaš računar opremljen odgovarajućim portom za komunikaciju sa video – uredjajima (najčešće takozvani Fire Wire port) i ako posedujete mogućnosti digitalni kamkonder, možete svoje video snimke gledati i pregledati, montirati i ispravljati. Upotreba programa je sasvim jednostavna, što znači da njegovi dokumeni nisu u polju profesionalne montaže, već je on pre svega prilagodjen kućnim korisnicima i hobistima. Program pokreće izborom opcije Windows Movie Maker iz fascikle Pribor i Zabava. Najjednostavnije je da počnete od opcije Hvataj video i da tako prenesete neku kraću vodeo sekvencu na disk. Onda je možete montirati i najzad snimiti, uz primenu odgovarajuće kompresije koja će učiniti dadoteku kraćom pre nego što upišete na CD ili DVD. IGRE Uz Windows dobijate nekoliko jednostavnih igara koje će vam pomoći da prekratite časove dokolice. Tu je pre svega nekoliko igara sa kartama (pasijans), zatima fliper i „minolovac“, a u nekim verzijama Windows-a možete dobiti i neke dodatne igre. Najpopularnija igra je pasijans, u kome je cilj poredjati karte iz špila na četiri gomile, po bojama. Možete izabrati režim u kome se otvaraju po tri karte ili po jedna, pri čemu druga varijanta značajno lakša. Program Free Ceel je nešto drugačiji, ali ima jednu zanimljivu osobinu; svaka partija se može uspešno završiti, što kod osnovnog pasijansa nije slučaj. Ukoliko, dakle, neuspete da složite karte, možete restartovati partiju i krenuti nekim drugim putem; do cilja se uvek može stići. Pauk pasijans zahteva slaganje karata iz nekoliko špilova, što traje duže ali može biti interesantnije, naročito ako se opredelite za neku od složenih varijanti, sa kartama u dve boje. Najzad, Minolovac zahteva da pronadjete mine na poljima raznih dimenzija, stim što vaš računar obaveštava koliko ima mina na poljima koje okružuju ono koje ste otvorili. Mana ove igre što se ponekad dolazi u situaciju da nikakvim razmišljanjem ne možete odrediti de je mina, pa ostaje samo da stisnete zube i probate.
68
RAZMENA
PODATAKA
Jedna od glavnih karakteristika Windows-a je mogućnost razmene podataka medju programima. Mogućnost da delove dokumenata možete slobodno prebacivati iz jednog programa u drugi, a da oni pri tom zadrže praktično sve svoje osobine, u značajnoj meri prvećava upotrebljivost i samog operativnog sistema i njegovih programa. Windows ne postavlja ograničenja oko sadržaja koji če se razmenjivati. U najjednostavnijoj varijati, izmedju programa se mogu razmenjivati tekst, tabele, slike i druge forme dokumnata. U nešto složenoj varijati ovi postupci mogu da se automatizuju, a naprednije rešenje je mogućnost medjusobnog povezivanja programa i podataka, tako da u dokument jednog programa možete ugraditi podatke koje taj program zapravo uopšte ne poznaje, na primer u tekst možete uključiti zvanični zapis ili filmsku sekvencu. OSTAVA Osnovni metod za razmenu podataka je Ostava (engl.clipoard). To je zona sistema kojoj može da pristupi svaki program i da u nju pošaljete podatke ili da odatle preuzme one koji su vać tamo. Za rad sa ostavom zadužene su opcije Iseci, Kopiraj i Nalepi (engl. Cut, Copy, Paste), Većina Windows programa ima ove funkije i one smeštaju podatke u ostavu ili ih odatle čitaju. To znači da je dovoljno u jednom programu poslati sadržaj u ostavu komandama Iseci (komanda sa rastature je Ctrl + X) ili Kopiraj ( Ctrl + C) preći u drugui program i komandom Nalepi (CTRL + V) ubaciti taj sadržaj. Važno je zapaziti da ostava čuva samo jedan blok podataka – sadržaj ostaje u njoj dok ne upišete novi. Znači, ako istaknete deo teksta i smestite ga u ostavu, a zatim označite drugi blok i njega pošaljete u ostavu, onaj prvi biva izgubljen, i to bez upozorenja. Sa druge strane, lepljenje podataka iz ostave u dokument ostavlja te podatke u ostavi. To znači da sadržaj poslat u ostavu iz jednog programa možete koristiti neograničeni broj puta kako u istom, tako i u drugim programima. Treba znati i to da programi iz paketa iz Microsoft Office imaju posebnu, složeniju ali i moćniju komonentu koja zamenjuje klasičnu ostavu, mada se i tamo osnovne operacije mogu vršiti na opisan način.
69
FORMATI PODATAKA U OSTAVI Znamo da svaki program koristi svoj format za smeštanje podataka, tj, da identično formatiran tekst programi Word i Word Parfect smeštaju na disk na potuno različite načine; iako tabele na ekranu izgledaju slično ili isto, datoteke koje prave Excel i OuattroPro su patpuno drugačije. Kako onda funkcioniše razmena preko ostave? Osnovni princip kod složenih programa je da, kada izaberete opciju Kopiraj, u ostavu zapravo stiže nekoliko kopija istih podataka. Word, primera radi, istovremeno šalje tekst u tri formata: u svom prirodnom formatu, u formatu RTF (Text Rich Format ili Obogaćeni tekst) i kao običan, pošalje sliku u svom PSD formatui u nekoliko standardnih formata za razmenu. Praktično svaki složeniji program sledi sličan princip. Ekvivalentno tome, složeniji programi omogućavaju i izbor formata koji će biti učitan iz ostave. Na primer, većina takvih programa ima opcioju Specijalno Nalepi (engl, Paste Special) koja prikazuje spisak formata podataka u ostavi i omogučava vam da izaberete koji od njih želite da učitate. Osim obične razmene podataka, ova opcija omogućava i primanu OLE tehnike, o čemu ćemo nešto kasnije govoriti. Rad sa ostavom ima svoje prednosti i mane. Jednostavan je i ne predstavlja dodatne zahteve pred hadver računara. Sa druge strane, ostava ne omogućava potpuno očuvanje formata podataka i statična je: kada jednom prenesete podatke, njihove izmene na origanalnoj lokaciji se neće reflektovati na njihovu kopiju prenetu preko ostave. Kao rešenja ovih problema, Windows nudi sasvim drugačiju tehniku koja se naziva OLE2. OLE - UGRADNJA OBJEKATA OLE je skraćenica od engleske fraze Object Linking and Embadding (povezivanje i ugradjivanje objekata) i predstavlja najvažniji način razmene podataka u savremenim programima. Osnovna ideja koja stoji iza OLE tehnike je da u centru treba da se nalazi finalni rezultat rada, odnosno sam dokument i podaci koji ga čine, a ne programi kojima se dolazi do rezultata. Samim tim, u kreiranju dokumenta mogu i treba da učestvuju razni Windows programi koji rade sa podacima najrazličitijih tipova i podataka. Svi ti različiti podaci na kraju treba da budu smešteni u finalni dokument. OLE upravo to i omogućava. OLE nudi nekoliko tehnika. Osnova je povezivanje podataka izmedju dva OLE programa – podaci se uvoze kroz ostavu i kasnoje se automacki ažuriraju, 70
kada izmenite sadržaj originalne datoteke. Važna osobina ovakve rzmene je da program koji uvozi podtke ne mora ništa da zna o formatu tih podataka, pošto se o njima stara „matični“ program. Druga tehnika je ugradjivanje objekata: OLE omogućava da u dokument jednog programa smestite u dokumente drugih programo pri čemu, kao i kod povezivanja, program u čiji dokument ugradjujete dokumente drugih programa ne mora da zna ništa o formatima originalnih dokumenata. Glavna razlika izmedju povezivanja i ugradjivanja objekata je mesto na kome su podaci smešteni: kod povezanih objekata, podaci su smešteni u posebnoj datoteci. Ako izmenite sadržaj te datoteke, izmena se se automacki reflektovati u dokumentu u kome je povezan. Kod ugradjivanja, ugradjeni objekti postaju deo odredišnog dokumenta i više nemaju veze sa svojim izbornim dokumentom. Eventualno modifikacija izbornog dokumenta neće imati nikakav uticaj na sadržaj odredišnog dokumenta. Praktična primena OLE tehnike je vrlo logična: zamislite da imate dokument koji je uglavnom tekstualan, ali ga treba ilustrovati tehničkim crtežima. Ukoliko radite na klasičan način, crteže ćete pripremiti u nekom prigodnom programu, npr.Auto CAD-u. Kad ste zadovoljni rezultatima, crtež ćete izvesti u neki od formata slika koji Word može da učita i zatim uklopiti u tekst. Iskustvo pokazuje da ovaj proces izvoza formata iz jednog i uvoza u drugi program nikada nedonosi željene rezultate, ali čak i da ste pronašli dobitnu kombinaciju, može da vam se desi da primetite da jedan od crteža sadrži grešku. Sledi dakle ponovo startovanje Auto CAD-a, ispravka crteža, ponovni izvoz u prigodni format i ponovno učitavanje u Word. Svaka sledeća ispravka zahteva ponavljanje cele procedure. Umesto toga, koristeći OLE možete u Word-ov dokumentu ugraditi objekat tipa AutoCAD drawing sa učitanim crtežom, dvokliknete na crtež i startovaće se AutoCAD sa učitanim crtežom. Ostaje vam da obavite potrebne izmene i posao završite izborom opcije Ažujiraj (engl.Update). Nakon toga, vraćate se u Word, a crtež je automatski ažuriran. Pri svemu tome, nemate bojazni od gubitka dela podataka pri raznim konverzijama: crtež u Word-u, je zapravo AutoCAD-ov crtež koji sa sobom nosi sve mogućnosti ovog programa. Na potpuno isti način, umesto AutoCAD-a možete koristiti CorelDRAW ili bilo koji drugi program koji podržava OLE, a umesto crteža možete ubaciti bilo koji tip podatakta, recimo zvuk ili filmsku sekvencu. Zvučni zapis, na primer, često mogu da posluže kao odličan podsetnik u Word-ovoim dokumentima. Evo jedne zabavne primene ove tehnike: ako na računaru imate instaliran Microsoft Word, možete kucati tekstove i u Explorer-u. U Address polju bilo kog Explorer-ovog prozora unesite punu i preciznu putanju do nekog Word dokumenta i 71
dokument će se otvoriti u Explorer-ovom prozoru. Na raspolaganju su vam svi važni meniji i trake sa alatkama, kao u Word-u, ali vi ste ipak i dalje u Explorer-u. Mogli bismo reći da je zahvaljujući OLE tehnici, Explorer „progovorio“ Wordovim jezikom.. Ovaj primer je kuriozitet a ne nešto što ima upotrebnu vrednost, ali lepo ilustruje kako izgleda aktiviranje OLEservera. Mnogo korisniji primer bilo bi crtanje pomoću programa CorelDRAW U Word dokumentu. Nažalost, nemaju svi OLE programi ovu mogućnost. OLE
TEHNIKA
Način primene OLE tehnike pomalo podseća na rad sa datotekama u Explorer-u. Kao kod objekata Explorer-a, OLE objekti mogu kopirati u ostavu i korišćenjem miša odnosno „prevući i otpustiti“ (engl.drag and drop) mehanizam. Pošto je rad preko ostave istorijski osmišljen ranije, počećemo ovaj pregled upravo od njega. OLE programi uglavnom u meniju Uredjivanje (engl. Edit) sadrže opciju Specijalno Nalepi. Kada medju tipovima podataka izaberete onaj koji u sebi sadži reč objekat, ostvarili ste OLE ugradjivanje. Ukoliko izaberete Nalepi Vezu, dobićete OLE povezivanje. Pored toga, većina programa ima i opcije za eksplicitno ugradjivanje povezivanje objekata. Kod njih je obično moguće kreirati novi objekat ili uvesti postojeću datoteku kao objekat. Nema nekog pravila gde se nalaze ove opcije Word-a i Excel-a to je opcija Objectu u meniju Insert i kod Corel DRAW-a Insert New Object u meniju Edit. Osim preko ostave, podaci mogu da e prenose i direktno, na način sličan Explorer-u; prevlačenjem uz pritisnut Ctrl podaci se kopiraju, prevlačenjem uz pritisnut Shift podaci se premeštaju, prevlačenjem uz istvremeno pritisnute Ctrl i Shift vršite provezivanje (koje je u ovom slučaju ekvivalent Ewplorer-ovih prečica). Postoji i prevlačenje desnim tasterom miša, nakon čega dobijate meni sa opcijama koje liče na Windows Exploerer-ovede: Premesti ovde, Kop iraj ovde i Poveži ovde (engl. Move Here, Copy Here odnosno Link Hore).
KORIŠĆE NJE
INTERNETA
Moderni personalni računar, bilo da ga koristite kod kuće ili u kancelariji, danas nema mnogo smisla ako nije umrežen – efikasna veza sa Internetom predstavlja jedan od preduslova za uspešno poslovanje, dok je u kučnim uslovima 72
Internet važan izvor informacija, zabavnih i multimedijalnih sadržaja. Intezivan razvoj elektronskog plaćanja i drugih oblika e – commerce –a dalje uvećava značaj pristupa Mreži. Internet tehnologije su ugradjene u same temelje Windows-a XP – proklamovani cilj da se računar, lokalna mreža i Internet integrišu u funkcionalnu celinu nikada nije bio bliži.
Šta je internet? Sa tehničke strane, odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Internet je mreža više miliona računara koji su povezani tako da se sa bilo kog od njih na neki drugi može proslediti proizvoljna količina informacija, u skladu sa precizno definisanim protokolom. Ma koliko sama ideja povezivanja više miliona računara u mrežu deluje nestvarno nekome ko je imao problema da u firmi poveže dva ili tri računara, stvari nisu kompikovane kako izgledaju. Da bi računar pristupio Internetu, potrebno je samo da se poveže sa računarom provajdera, koristeći opremu koja se češće proizvodi i prodaje tako da bude potpuno „spreman za Internet“. Provajder je na sličan način (premda brzom vezom) povezan sa svojim provajderom i ta se hijerarhija proteže naviše – onoga momenta kada ste se povezali, imate pun pristup svim sadržajima svetske Mreže. Hijerarhijsko povezivanje provajdera na još veće provajdere mnoge početnike navodi na pomiso da negde „na vrhu piramide“ postoji centralni sistem, koji se možda nalazi „u firmi internet“. Nije tako – hijerarhija se završava na nekoliko provajdera koji su medjusobno povezani moćnim vezama, koje čine „kičmu“ Interneta. Internet nema vlasnika – svako je vlasnik svog računara, plaća troškove veze sa provajderom, ali ništa više od toga. Ne postoji centralno telo koje bi se brinulo o sadržajima na Internetu ili uslovima pristupa – postoje samo tehnički komiteti koji se bave adresiranjem na Internetu, protokolima i standardima, ali svako koristi svoj računar da prezentira svetu informacije koje smatra bitnim. Pominjanje informacija dovodi nas do drugog dela odgovora na pitanje „Šta je Internet?“ - tehnički aspekti nas interesuju dok se ne povežemo, ali posle toga na Internet gledamo kao na banku podataka. Razmere te banke su nezamislive; terabajti informacija razbacani po svetu, počev od mamutskih prezentacija multinacionalnih kompanija i novinarskih agencija koje pripremaju vrhunski prifesinalci, do prezentacija tinejdjera koji su tek otkrili lepote programa Microsoft FronPage. Dodatna teškoća je u tome što te informacije niko ne kontroliše, pa nikada niste sigurni da je ono što pročitate tačno ili precizno. Potrebno je odredjeno znanje da biste pronašli podatke koji su vam potrebni, kao i stalni kritički stav prema onome pto pročitate. 73
Pre nego što se uplašite, treba da kažemo da je upotreba Interneta zaprepašćujuće jednostavna: da nije tako, Internet ne bi ušao u milione domova. Ako znate da kliknete mišem i da otkucate nekoliko slova, znate da koristite Internet. To je osnovno znanje, naravno, nije uvek dovoljno da pronadjete ono što vem je potrebno, ali je sasvim dovoljno da „zaplivate“ – surfersko iskustvo ćete prikupiti gotovo i ne ostetivši. Ali, nejpre treba da se povežete – konfigurisanje lokalne mreže i njeno povezivanje na Internet predstavljaju složen zadatak koji je najbolje prepustiti stručnjaku, ali u kučnim uslovima i u malim firmama korisnik mahom mora sam da podesi računar za pristup globalnoij mreži, pa ćemo ovde detaljno opisati proceduru pristupa Internetu korišćenjem klasične telefonske linije (engl. Dial-up). Pri tom ćemo za primer povezivanja sa sistemom SezamPro On – Line; korisnici drugih provajdera mogu slediti istu proceduru, zamenjujući verdnosti onima koje su date u uputstvu koje su dobili pri uplati Internet vermena. PODEŠAVANJE PARAMETARA Standardna istalacija operativnog sistema uključuje sve što je neophodno za pristup Internetu. Za početak otvorite Kontrolnu tablu u njoj kliknite na Opcije telefona i modema. Zatim podesite pravila pozivanja za standardnu lokaciju kliknuvši na Ured. Najpre predjite na Opšti podaci pa u polju Zemlja / Region izaberite Jugoslavija i u polje Pozivni broj unesiti 381, što je pozivni broj za Srbiju i Crnu Goru. Ukoliko vaša linija ne podržava tonsko biranje, kliknite na Birati: Pulsno, pa unda na U redu. Na panelu Modemi treba kliknuti na ime modema, izabrati Svojstva, kliknuti na tabulator Modem i, u okviru sekcije Kontrola telefonskog biranja broja, deaktivirati opciju Sačekaj na signal pre biranja telefonskog broja, pošto je na našim centralama ne podržava velika večina modema. Ujedno možete pojačati ili oslabiti zvuk koji čujete dok modem uspostavlja vezu. Dok ste još u ovom meniju, kliknite na Dijagonostika pa zatim na Upit modemu a onda sačekajte da računar testira ispravnost modema i veze sa njim. Bitno je da za neke od stavki izveštaja piše Uspelo; modemi su raznovrsni i ne podržavaju sve moguće komande raznih standarda, pa odgovor Komanda nije podržana u nekim redovima ne treba da vas zabrine. Sa druge strane, ukoliko u spisku modema upošte nema nikakvih stavki ili ako prilikom probne komunikacije dobijate poruku da modem uopšte nije nadjen, moraćete da se obratite serviseru kako bi proverio ispravnost i povezuivanje ovog uredjaja. Za podešavanje veze sa Internetom pomoći će Čarobnjak za nove veze koji je često na desktop-u, a može se pokrenuti i iz menija, sekcija Svi programi / Pribor 74
/ Komunikacije. Po prokretanju čparobnjaka kliknite na Dalje, izaberite Uspostavi vezu sa Internetom i ponovo kliknite na Dalje. Na sledećem ekranu izaberite Ručnim podešavanjem moje veze, kliknite na Dalje, zatim na Uspostavi vezu modemom, pa ponovo na Dalje. Unesite ime provajdera (Sezam), kliknite na Dalje, u polju Telefonski broj unesite broj telefona provajdera (npr. 3020234), pa ponovo kliknite na Dalje. Sada treba da odlučite da li će konekcija koju kreirate biti pristupačna samo vama ili svim korisnicima vašeg računara; odgovor zavisi od organizacije posla u firmi, ali u većini slučajeva treba izabrati opciju Kopirati ovo ime i lozinka kada se bilo ko povezuje na Internet sa ovog računara i kliknuti na Dalje. Na istom ekranu unesite svoje korisničko ime i lozinku. Unos lozinke nije obavezan – polje možete ostaviti prazno, u kom slučaju će računar tražiti unos lozinke kod svakog zvanja provajdera. Ukoliko se opredelite za „pamćenje“ lozinke, identičan tekst treba uneti u polja Lozinka i Potvrdite lozinku i dobro razmislite pre nego što overite polje Koristi ovo ime i lozinku kada se bilo ko povezuje na Internet sa ovog računara. Preporučujemo da ovo polje ne aktivirate, osim ako želite da svi korisnici vašeg PC-ja pristupaju Internetu pod vašim imenom i, prema tome, troše vaše Internet vreme. Pošto kliknete na Dalje, dobićete finalni izveštaj, na kome treba overiti opciju Dodaj prečicu za ovu vezu na radnu površinu. Kliknite na Završi i sve je spremno za poziv. Da biste pozvali provajdera kliknite na njegovu ikonu na radnoj površini ili izaberite Start / Poveži se sa / Ime. Pojaviće se maska na kojoj ćete obično samo kliknuti na Biraj broj. Pre prvog poziva dobro je da podesite neke parametre, zato kliknite na Svojstva a onda na tabulator Opcije. Podesite sekciju Opcije ponovnog biranja broja prema slici, kako biste automatski više puta zvali broj provajdera ukoliko se dogodi da sve linije budu zauzete; ako je vaš računar u lokalnoj mreži, upitajte administratora treba li podešavati neko od svojstava vezanih da domen. Na kartici Bezbednost izaberite obezbezno Dozvoli nadjenu lizinku a na krtici Umrežavanje overite samo Internet Protocol (TCP/IP) I QoS Packet Schedular; opcija File and Printer Sharing for Microsoft Network nikako ne treba da bude overena, kako ne biste umanjili sigurnost svog PC-ja. Ukoliko imate problema sa konekcijom, najpre pokušajte da na kartici Više opcija privremeno isključite opcije Završi moj računar i mrežu ograničavajući ili sprečavajući pristup ovom računaru sa Interneta i Dopusti drugim korisnicima mreže da se povezuju preko Internet veze na ovom računaru. Zatim na kartici Umnožavanje proverite parametre TCP/IP protokola, koji treba da budu podešeni kao na slici. Najzad, overite opciju Koristi pravila biranja na kartici Opšti podaci a 75
onda, klikom na Pravila biranja, parametri pravilno podešeni.
proverite da li su pozivni brojevi i ostali
WEB I E–MAIL PODEŠAVANJA Da biste pristupali World Wide Web-u, najpopularnijem servisu na Internetu, treba da konfigurišete program Microsoft Inetnet Explorer (IE); postoje i alternativni programi iste namene, kao što su Netscape i Ooera, ali Inetnet Explorer predstavlja priradno rešenje, pošto je sastavni deo Windows-a XP. Pošto startujete Internet Explorer, otvorite meni Alatke i kliknite na Internet opcije. Na kartici Opšti podaci treba da zadate akresu stranice koja će se prvo prikazivati kad god startujete IE. To može biti osnovna stranica sajta vašeg Internet provajdera (npr. http:llwww.sezampro. yu), a možete se opredeliti i za blanko početnu stranicu tako što kliknete na dugme Koristi praznu. Predlažemo da najpre konfigurišete proxy, koji nije obavezan ali će vam obezbediti brži rad. Proxy je naka vrsta keš – memorije za Web strane: kao što je red vašeg računara brži ako koristite disk i procesorski keš, tako će pristup Internetu biti brži ako komunicirate kroz praxy. Predjite na kartivu Veze, u listi pronadjite ime konekcije preko koje zovete provajdera ( u našem primeru Sezam), kliknete na Postavke, overite opciju Koristi skript za automatsku konfiguraciju i unestie adresu skripta koja je navedena u uputstvu koje ste dobili od Internet provajdera (na primer http:llwww.sezampro.yu/cachelcache.pac). Zatim otvorite karticu Više opcija pa overite opciju Koristi automatsko dovršavanje pri upisivanju i (obavezno) ukinite Prikaži obaveštenje za svaku grešku skripta. Ostaje da kliknete na U redu i Internet Explorer je spreman za rad. Da biste koristili elktronsku poštu (e-majl), najstariji i najpopularniji servis interneta, treba da podesite svoj e-majl klijent. Dio Windows-a je program Outlook Express (OE) koji će zadovoljiti većinu potreba, dok korisnicima većih zahteva preporučujemo program Outlook koji se sastavni deo paketa Microsoft Office, Outlook nije samo program za rad sa elektronskom poštom – on olakšava pregled imena i adresa vaših saradnika, vodi vaš rokovnik i usaglašava ga sa rokovnicima kolega uključenih u istu mrežu, omogućava pisanje kratkih beleški i podsetnika i tame slično. Otvorite Internet Explorer, kliknite na ikonu Pošta i izaberite Pročitaj poštu. Pojaviće se čarobnjak koji će vam pomoći da konfigurišete program za pristup emajl-u; ako tog čarobnjaka nema, OE možete pokrenuti i iz Start menije, izborom opcije Svi programi / Outlook Express; posle toga iz menija alatke možete izabrati stavku Nalozi, zatim Pošta i najzad Dodaj / Pošta. 76
Čarobnjak vas najpre pita za ime i prezime, koje će se nalaziti u zaglavlju poruka koje šaljete. Pošto unesete podatak i kliknete na Dalje treba da zadate svoju e-maj adresu, na način koji je opisao vaš Internet provajder (adresa, recimo, može da bude dejanr0sezampro.yu). Kliknite na Dalje i dodajte podatke o provajderu; ako je to SezamPro OnLine, za server dolazne pošte (POP3) treba uneti pop.sezampro.yu, a za Server odlazne pošte (tzv. SMTP server) smtp.sezampro.yu. Kliknite na Dalje. Zatim unesite podatke o vašem računu (korisničko ime i, eventualno, lozinku) pa kliknite na Dalje, a potom na Završi. Kliknete na Alatke / Nalozi / Pošta, a onda izaberete kreiranu vezu ka provaderu i kliknite na Svojstva. Proverite podešavanja u sekciji Više opcija, gde se podešava da li će poruka ostati na serveru provajdera i pošto je preuzmete – ako se opredelite za automatsko brisanje poruke na serveru, može se desiti da nehotice obrišete neke poruke koje su vam potrebne, u kom ćete slučaju morati da molite korespodenta da ih ponovo pošalje. Zato je sigurnije podesiti da se poruke ne brišu automatski (Ostavi kopije poruka na serveru), već nakom nekoliko (obično se stavlja 5) dana. U meniju Alatke zatim treba izabrati stavku Opcije, kako bi se parametri uskladili sa vašim potrebama i ukusom. Možete, recimo, odlučiti da li će vas Outlook Express upozoriti zvukom kada vam stigne nova poruka, da li će postojanje novih poruka proveravati autmatski ili na vaš zahtev, da li će tekst poruke na koju odgovarate biti citiran u odgovoru i tome slično. Važna opcija krije se na kartici Bezbednost i zove se Ne dozvoli prilozima da budu sačuvani ili otvoreni kopiji bi potencionalno mogli biti zaražani virusom. U startu je ova opcija overena, što zanači da uz poruke nećete moći da dobijete nikakve datoteke, čak ni slike ili tekstove. Na taj način ste dobro zaštićeni od virusa, ali je važan dao funkcionalnosti elektronskske pošte izgubljen, pa preporučujemo da, čim instalirate kvalitetan antivirusni program, ukunete ovu opciju. INTERNET I NJEGOVI SERVISI Internet, globalna mreža, sastoji se od više miliona računara koji razmenjuju informacije. Internetu na različite načine pristupaju statine miliona korisnika, koji pre svega zainteresovani za usluge, odnosno servise svecke mreže. Internet je stekao popularnost tek kada je korišćenje tih servisa postalo veoma jednostavno, odnosno kada je prestalo da zahteva bilo kakvo značajnije računarsko predznanje. Takav pristup je pre svega omogućen PPP vezom, operativnim sistemom Microsoft Windows i razvojom servisa World Wide Web, koji danas za mnoge predstavlja sinonim za Internet. 77
Pre nego što se usresredimo na Web, pomenimo makar taksativno i ostale servise. Prvi i za mnoge najvažniji servis je elektronska pošta (e-majl), mogućnost da pošaljete poruku drugom korisniku Interneta bilo gde u svetu. Poruka je tehnički gledano čisto tekstualna, ali su razvijeni protokoli koji obezbedjuju slanje binarnih datoteka u okviru poruka – iz Outlook Express-a možete da pošaljete poruku u kojoj će biti dokumenti, baze podataka, multimedijalni sadržaji (zvuk, animacija...) i slično. Telnet je pristup udaljenom računaru emulacijom terminala; kada se pomoću korističkog imena i lozinke prijave na udaljeni računar, možete da koristite njegove usluge. Ukoliko se, recimo, nalazite u instanstvu i želite da pristupite SezamuPro da biste proverili svoju elektronsku poštu , dovoljno je da na bilo kom računaru koji je povezan na Internet izvršite telnet seampro.yu i dobićete uobučajenu Sezamovu ulaznu masku, mogućnost da se prijavite i koristite naredbe Sezama. Ftp je prenos datoteka medju računarima u mreži. Da biste pristupili datotekama na udaljenom računaru, morate da njemu imati korisničko ime i odgovarajuću lozinku. Postoje i računari vezani na Internet kori sadrže obimne baze programa u javnom vlasništvu i dozvoljavaju pristup svim zainteresovanim korisnicima; pri prijavljivanju na takve računare navodi se korisničko ime anonumous, a umesto lozinke sopstana e-majl adresa. IRC, Internet Relay Chat, omogućava interaktivni razgovor velikog broja korisnika Interneta. Razgovor je podeljen pa kanalima, koji se kreiraju dinamički i imaju odgovarajuća imena. Pošto se priključite na neki IRC server, možete da otkucate /join #serbian i tako porazgovarate na našem, reziku sa zemljacima rasutim po čitavom svetu. Chat obezbedjuje i programi /CQ (www.icg.com) i Windows Messenger (deo je Windows-a XP) pomoću koga ćete uvek znati kada su vaši prijateljli i saradnici širom sveta na Mreži, kako biste uspostavili direktnu komunikaciju. Usenet News su javne diskusione grupe ili koferencije. Poruka poslata na grupu je dostupna svim zainteresovanim korisnicima Mreže. Usenet obuhvata više hiljada grupa u koje svakodnevno stižu na stotine hiljada poruka, često uz dosta „šuma“ (poruke koje ne nose korisnu informaciju), pa redovno praćenje pojedinih koferencija zahteva prilično vreme. WWW, World Wibe Web ( u slobodnom prevodu, Mreža koja pokriva čitav svet), je svakako najpopularniji servis na Internetu, kojim se dokumenti iz svih zemalja sveta povezuju, i to u obliku hiperveza. Osnova svih tih dokumenata je tekst u kome se mogu nalaziti drugi multimedijalni sadržaji, pre svega slike. Iz prikazanog dokumenta se jednostavnim klikom miša može pristupiti drugim dokumentima na istom ili drugim serverima globalne mreže – čitav svet je tako 78
povezan Web-om. S obzirom na veliku popularnost World Wide Web-a, razvijeni su alati koji omogućavaju da se kroz njega pristupa drugim servisima Interneta, recimo ftp-u, telnet-u..... ADRESIRANJE NA
INTERNETU
Svaki računar uključen u Internet može da se adresira na dva načina – navodjenjem broja ili mnemotičke adrese. Brojevi su primereniji računeru a mnemonička imena čiveku. Numerička adresa (zovu je IP Address) je niz od 32 nule i jedinice; da bi bio pregledniji, grupiše se u četiri broja koja se odvajaju tačkama, na primer 194.106.173.17; u staroj literaturi ova forma zapisivanja broja često se naziva dotted guad, a svaka od njegovih komponenata je odret. U praksi ćete mnogo ćešće koristiti simbolička imana, tzv. Fully Qualifed Domain Name (FQDN). I komponente simboličkog imena razdvaju se tačkama: waitress.sezampro.yu, na primer, označava računar koji nosi ime Waitress i deo je sistema SezamPro u Srbiji i Crnoj Gori. Ove odrese su obavezno unose latinicom. Osim nacionalnih oznaka, srešćete i internacionalne skraćenice, koje koristi velka većina američkih sistema i odredjeni broj sistema u drugim zemljama (npr. Sezam.com). Ova skraćenica vam omogućava da odmah vidite o kojoj se vrsti sistema okvirno radi: gov su odeljci (američke) vlade (npr.nasa.gov), mil su vojni računari, com su komercijalne organizacija (npr. Mocrosoft.com, ibm.com), net razni administrativni čvorovi kreže i „kopije“ ka drugim mrežama, dok org označava organizacije koje se ne mogu svrstati ni u jednu od pomenutih kategorija (npr. Neprofitne i dobrotvorne organizacije). Imena računara i domena odabrana su tako da se, uz malo iskustva, na osnovu njih može znati puno ime organizacije kojoj računar pripada – kada naidjete na apple.com ili mit.edu, nema dileme o čijoj je adresi reč. Na osnovu imena organizacije često može da se pogodi njena Internet adresa, mada nećete uvek uspeti iz prvog pokušaja. Nacionalne oznake uglavnom posećaju na skraćena imena država, recimo ca je Kanada, au Australija, uk Velika Britanija, fr Francuska i tome slično. Ime. cix uk, na primer, može da označava sistem Cix (čita se „kiks“) u Velikoj Britaniji. Adrese računara u Srbiji i Crnoj Gori zavšavaju se sa .yu, a u okviru tog domena definisani su poddomeni ac.yu (akademska mreža – fakulteti, instituti i slične ustanove), edu.yu (srednje škole i druge obrazovne ustanove), co.yu (komercijalne organizacije), gov.bg.ac.yu na primer, označava neki od računara Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, dok sezampro.yu označava sistem SezamPro.
79
Adrese korisnika Interneta se uvek zadaju latinicom, u obliku imeqsistem.domen (recimo anaqpcpress.co.yu), i koriste pre svega za elektronsku poštu. Adrese servisa su takodje vezane sa sistem na kome se ti servisi izvršavaju, pri čemu su imena servisa često identična sa imenima Unix komandi kojime se taj servis poziva (Internet je dobrim delom nastao na Unix računarima), pa se tako komandom telnet najčešće poziva telnet servis, komandom ftp servis za prenos podataka i tako dalja. Afirmacija multimedijalnog pristupa Internetu ukinula je potrebu za korišćenjem konzolnih Unix – olikih programa, ali su imena servisa ostala. Tako puna oznaka nekog sajta može biti http:ltp.sezampro.yulinternet/ie60.exe. Vidimo da se na početku adrese navodi ime servisa (http ( za Web), ftp, gopher itd.), zatim ime sistema i iza njega eventualno oznaka datog elementa. Ovakva adresa se medju profesionacima naziv URL, što je skraćenica od Uniform Recource Locator. Većina korinika Internet prisupa pre svega Worid Wide Web servisu, pa se URL adrese pojednostavljuju, odnosno, program za pristup podrazumeva http:// na početku adrese ako se ne navede nešto drugo. Sve što treba da uradite jeste da pokrenete Internet Explorer i u polju za adresu unesete www.pcpress.co.yu, www.microsoft.com ili www.yuhoo.com i videćete željenu prezentaciju. Klikom na neke od njenih segmenata krećete dalje, u šetnju Internetu. PRAVILA
PONAŠANJA
NA
INTERNETU
Komunikacija sa Internetom nameće odredjena pravila ponašanja koja se ukratko svode na budite korektni prema drugima pa će i drugi biti korektni prema vama. Ukratko rečeno, prilikom prijavljivanja provajderu treba da navedete tačne podatke o sebi (ime, prezima, adresa, mesto, broj telefona i ostale informacije, koje provajder svakako neće dalje distribuirati bez vaše dozvole), ne smete dopuštati drugima da doriste vaše ime za komunikaciju, ne smete distribuirati materijale kojima se krše zakoni, autorska i druga prava. Osim zakona, tu su uvek i opšte prihvaćena pravila dobrog ukusa. Kada je rač o porukama koje šaljete na druge sisteme, očekuje se da ih šaljete „nasumice“, tj.korisnicima koji ne očekuju da ih dobiju (takozvani spam) – reklamirajte neke usluge slanjem nasumičnih poruka smatra se veoma lošom praksom. U dometu javnih poruka treba da imate poštovanja prema ostalim korisnicima – elektronski i mediji omogućavaju slobodnije i dinamičnije izražavanje od, recimo, novima ili časopisa, ali tu otvorenost ne treba zloupotrebljavati. Slično važi i za odgovore na poruke – ako se s nečin ne slažete, slobodno to nepištite; ako je nešto bilo smešno, šalite se na račun toga ali nemojte
80
izražavati prezir prema nemome ko zna mnogo manje od vas; pre ili posle srešćete se i sa nekim ko zna više od vas! Dok pristupate sistemima preko Interneta treba da poštujete pravila ponašanja koja su propisali vlasnici tih sistema; ako vam pravila na nekom sistemu ne odgovaraju nama razloga da ga i dalje posećujete, ali dok ga posećujete morate poštovati pravila. Pokušaj neovlašćenog narušavanja bezbednostog mehanizma nekog sistema, kao i slanje virusa i „trojanaca“ koji omogućavaju neovlašćeni pristup tudjim računarima smatra se neprihvatljivim i povlači ozbiljne konsekvence. SIGURNOSNA
PITANJA
Čim se povežete na Internet, vaš računar je dostupan iz čitavog sveta. To je neophodno da biste preuzimali sadržaje koji vas zanimaju, ali zajedno sa tim sadržajima povremeno do vas može stići i nešto što svakako niste tražili; kompjuterski virusi i drugi štetni programi koji ugrožavaju vaš računar i nekontrolisanao troše resurse na Internetu koje posle vi plaćate. Zato pri radu treba preduzimati osnovne sigurnosne mere koje će umanjite rizik. Prva sigurnosna mera odnosi se na izbor lozinke – ne birajte za lozinku reč koju je lako pogoditi ili povezati sa vama, a naročito nemojte izabrati lozinku koja je jednaka vašem korisničkom imenu ( to napadači prvo isprobaju). Lozinka treba da bude jedinstvena za svaki i sistem koji posećujete: ako se, primera radi, učlanjujete na neki sajt preko Web-a, nemojte na tom sajtu izabrati lozinku koju koristite za pristup Internet provajderu. Budite oprezni kada se na Internet prijavljujete sa tudjeg računara (možda će lozinka biti negde zapisana i posle zloupotrebljena), posebno sa računara koji se nalaze na mestima gde cirkuliše mnogo ljudi ( Internet kafići, veće firme, fakulteti itd.). Povremeno pogledajte listu svojih poziva i proverite da nema „sumljivih“ sesija, u vreme kada vi niste koristili računar. Ako primetite neki takavg poziv, čak i ako ste u dilemi da li je u pitanje „nezvani gost“, odmah promenite lozinku. Takodje, ako je vaš računar bio zaražen virusom, posle „lečenja“ svakako treba promeniti sve lozinke na svim sistemima kojima pristupate. Iako se virusima bavimo u posebnom poglavlju, stvar je dovoljno značajna da je vredi ponoviti. Dok surfujete i preuzimate datoteke vaš računar treba da bude zaštićen od virusa. Virus su uglavnom „zaradi“ startovanjem programa iz sumljivog izvora, recimo sa piratskog sajta. Ne treba da imate poverenja ni u programe koji vam stižu elektonskom poštom – ako uz poruku primite neku izvršnu datoteku, nemojte je startovati ako niste sasvim sigurni da je ispravna. Čak ni poznato ime pošiljaoca poruke nije garancija sigurnosti: mnogi savremeni virusi 81
množe se kroz poruke sa datotekama koje šalju svima iz adresara zaražanog računara, naravno bez znanja njegoviog vlasika. Osim toga, Internet mail ne obezbedjuje adekvatne bezbednosne mehanizme, pa se može desiti da je u zaglavlju poruke koja vam je stigla „falsifikovano“ ime nekog vašeg prijatelja ili saradnika. Saveti o opreznom postupanju sa datotekama uz poruke ne odnose se samo na programe: virus može biti ugradjen i u Microsoft Word dokument ili Microsoft Exceill tabelu. Virus se može probiti do računara čak i bez iikakve vaše „krivice“ – savremeni operativni sistemi su toliko složeni da je gotovo nemoguće predvideti njihovo ponašanje u svim mogućim situacijama, pa se dogadja da Internet vandali (zlonamerni hakeri) iskoriste neki od bogova operativnos sistema kako bi, kroz vešto pisane Web stranice ili Java programe, zaobišli bezbedosne mehanizme i ovladali komjuterom. Zbog toga redovno vršite Windows Update; ali bez obzira na sve preduzete mere, uvek imajte u vidu da sigurnost ne može biti stoprocentna, pa redovno pravite rezervnu kopiju (backup) informacija koje su vam važne, pre svega dokumenta koje obradjujete i svoje e – mail baze. Ova kopija može biti dragocena i u slučaju da podaci stradaju zbog nekog hardverskog problema. Na Internetu ćete sretati i manje opasne stvari od virusa, koje ipak mogu predstavljati smetnju. To je pre svega spam, e – mail poruke kojima se reklamiraju neki proizvodi i usluge koje vas najčešće upošte ne zanimaju. Autori takvih poruka skupljaju desetine i stotine hiljada adresa prateći news konferencije i druga mesta na kojima se korisnici predstavljaju svojim imenima, pa formiraju ogromne spiskove za slanje spam – a. Iako se spam na Internetu smatra nelegalnim, nisu još pronadjeni dovoljno efikasni mehanizmi da se zaštite od njega. Ako vas korisnici nekog abuseqimesestema, treba da prijavite takve pokušaje porukom na adresu risničkim imenima sa kojih se, bez znanja legalnih vlasnika, jednokratno pošalje pošta i onda se nalog zatvori. Specijalni slučaj spam- a su takozvane boax poruke besmislenog sadržaja koje putuju Internetom. Nekada su to bile poruke u kojima vam se obećava sreća ako pošaljete deset istih poruka svojim prijateljima, a kasnije su se pojavile i razne varzije u kojima se nudi velika nagrada za posetu ovoj ili onoj Web strani, upozorava na neki (nepostojeći) virus ili trojanac i tome slično. Ovakve poruke ćete obično dobiti od prijatelja koji su ih i sami dobili od svojih prijatelja, pa smatraju da vam čine uslugu time što vas upozoravaju na nešto važno i zanimljivo. Hoax poruke same po sebi nisu štetne, ali nepotrebno zagušuju e – mail sisteme i troše vaše Internet vreme i kvote. Kada ih već dobijete, nemojte ih slati dalje, boax i kako se prema njemu treba postaviti.
82
KORIŠĆENJE INTERNET
EXPLORER–A
Pošto uspostavite vezu sa Internet provajderom i pokrenete Microsoft Internet Explorer, na ekranu vidite osnovnu stranu, obično prezentaciju sistema sa kojim ste se direktno povezali. Neke slike ili tekstovi na njoj predstavljaju veze sa drugim prezentacijama – klik mišem na neku od tih slika dovodi vas do druge prezentacije, sa nje možete otiči na treču i tako dalje. Postoji i dugme za „vraćanje unazad“ (označeno je sa Nazad ili Back u traci sa alatkama), na prezentacije koje ste već posetili, ili da navedete ime neke Web prezentacije u polju Adresa. Upišite, primera radi, bttp:/www.microsoft.com (Web adrese se uvek zadaju latinicom) i naći ćete se na Microsoft – ovoj strani svetske mreže. Adrese se formiraju tako što se najpre napiše bttp:// što je ime protokola, a iza toga ime sistema sa kojim želite da se povežete. Ono www je oznaka da se povezujete upravo sa Web komponentom servera – neke Web prezentacije se, doduše, nalaze na adresama koje ne počinju sa www, ali je za većinu lokacija ovaj prefiks obavezan. Internet Explorer će automatski dopuniti segmente adrese koje niste uneli, pa tako možete otkucati i www.microsoft.com – bttp:// će biti automatski generisano. Predhodna dva pasusa, verovali ili ne, sadrže sve što treba da znate da biste mogli da koristite Web – upravo je očiglednost upotrebe faktor velikog uspeha ovog servisa! Komplikovana komunikacija je skrivena od korisnika: ako Internet Explorer naidje na zvučni zapis, automatski će pozvati program instaliran na vašem računaru za pregled tog zapisa. Naravno, povremeno se dešava da naidjete na medij koji se na vašem računaru ne može automatski prikazati ili zahteva nabavku posebnog softvera. U takvom slučaju možete da potražite taj softver (obično sve što je potrebno postoji na Internetu, a prenosi se automatski, eventualno uz plaćanje kreditnom karticom) i da odustanete od pregleda tog konkretnog medije, što neće smetati ostatku prezentacije. Osnove su jednostavne, ali Internet Explorer sadrži i čitav niz dodatnih opcija koje ćete vremenom naučiti da koristite. Jedna od najvažnijih je meni omiljene lokacije – primetićete da neke strane često posećujete, pa kucanje njihovih adresa postaje zamorno. Zato, dok je neka od tih stranica otvorena, kliknite na omiljene lokacije / Dodaj omiljenim lokacijama, eventualno unesite precizniji opis strane i kliknite na U redu. Ubuduće ćete tu stranicu otvarati tako što u meniju omiljene lokacije kliknete na njeno ime a kasnije ćete upoznati i mogućnost sinhronizacije sadržaja Alatke / Simbronizuj, uz pomoć koje Internet Explorer sam proverava sadržaje omiljenih Web – strana javlja vam kada se neka od njih promenila, kao biste je posetili. 83
ODAKLE
DA
POČNETE
Internet obuhvata desetine miliona računara i stotine miliona korisnika – mnogi od njih su realizovali servise, napravili prezentacije, pokrenuli konferencije... Kako da u toj đungli locirate sagovornika, nadjete potreban podatak ili program, kako da se zabavite ili da nešto naučite? Srećom, sam Internet obezbedjuje mnoge alate za pretraživanje – treba samo da naučite da ih koristite. Kada bi Internet imao vlasnika, on bi se verovatno pobrinuo za sve alate koji obezbedjuju pretraživanje, a pri toma su dobro dokumentovani i lako dostupni. Medjutim, Internet je „samo“ zajednica svih računara i svih mreža sveta – niko nema obavezu da se brine o mukama početnika koji svaki dan kucaju na vrata Mreže. Srećom, mnogo su našli interes u tome da obezbede servise za pretraživanje Interneta, koji su najčešće dostupni svima, dakle potpuno besplatni. Neke velike računarske firme su odvojile resurse i realizovale izuzetne alate za pretraživanje, smatrajući to izvanrednom reklamom, drugi žive od reklama na sajtu a postoje i firme koje obezbedjuju probrane informacije na komercijalim osnoviama. Da biste pristupili prezentaciji neke firme, koristite adresu www.firma.com, recimo www.ford.com, www.microsoft.com, www.revlon.com i tome slično. Ukoliko ne trežite prezentaciju neke komercijalne organizacije već univerziteta, koristite www.ime.edu, na primer www.stanford.com, www.mit.edu i slično. Ukoliko, najzad, ne tražite prezentaciju neke konkretne ustanove, već su vam potrebne neke informacije, koristite specijalizovane servise za pretraživanje. Mreže čije adrese www.yuhoo.com, www.google.com ili www.krstarica.com (pretraživanje sadržaja na srpskom jeziku). Ovi sistemi su realizovani u skladu sa dve osnovne koncepcije (uz mnogo hibrida): katalog probranih informacija i „slepo“ pretraživanje svih postojećih podataka. Predstavnik „Kataloga Interneta“ je server na adresi www.yuhoo.com – tamo su sadržaji podeljeni na oblasti i podoblasti pa ćete, prateći linkove, u nekoliko koraka verovatno naći sajt koji vas zanima. Snaga Yahoo –a je u tome što su stranice, pre nego što su unesene u katalog, pregledane, odredjeno je u koju kategoriju (ili kategorije) spadaju i sve to je veoma dobro organizovano. Dakle, sigurni ste da je stranicu do koje ćete na ovaj način doći neko video i ne neki nečin verifikovao – to ne znači da su informacije proverene, ali je neko ljudsko biće zaključilo da ta stranica ima neki smisao. Već to predstavlja dobar početak – od Yahoo servisa treba poći kada vas interesuje neka oblast, pa želite da steknete pregled sadržaja na Internetu koji se tom oblašću bave.
84
Ako vas zanima konkretna informacija, bilje ćete proći ako koristite neki od sevisa za „slepo“ pretraživanje Interneta, kao što su Google i Altavista. Ovi sistemi su zasnovani pre svega na računarskom radu: posebno dizajnirani sofrver krstari Internetom i pronalazi sve moguće Web strane, a onda indeksira tekst koji one sadrže. Taj tekst se čuva u gigantskim bazama podataka koje se veoma efikasno pretražuju, na osnovu upita korisnika. Na taj način dobijate listu strana na kojima se odredjena reč ili fraza nalazi – nema nikakve garancije da ćete tu naći ono što vam je potrebno, niti da se prezentacija uopšte bavi temom na koju se zadate reči odnose; moguće je da su se one na strani pojavile nekom igrom slučaja. Za efikasno pretraživanje Interneta potrebno je odredjeno znanje i iskustvo, a njih osim metodom „probe i greške“, možete steći i kroz literatutru. Preporučujemo knjigu i CD – ove u izdanju PC Press-a (www.pcpress.co.yu) u knjigama ćete naći sve informacije potrebne za povezivanje sa Internetom u snalaženje na njemu, dok je na CD kolekcijama sav potreban softver za pristup Internetu. Dobar početak je Sezamova Web strana www.sezampro.yu – pored njenih standardnih sadržaja, svakodnevno se objavljuju adrese interesantnih mesta na Internetu koja predlažu sami korisnici. Klik na ikonu neke od tih prezentacija odvešće vas dalje u svet... PRIJEM I SLAN JE ELEKTRONSKE POŠTE Osnovna upotreba Outlook Express-a je sasvim jednostavna – pošto se povežete sa provajderom. Kliknete na Pošalji i primi sve i sačekajte da poruke budu prenesene na vas računar. Ukoliko ste u Outlook Express-u definisali više računa, recimo da biste pristuali Internetu posredstvom raznih provajdera, treba kliknuti na Alatke / Slanje i primanje i sa liste izabrati ime provajdera na čije ste linije trenutno povezani. Pošto prenos bude završen, u gornjem prozoru će se pojaviti spisak poruka – verovatno ćete (u zavisnosti od načina na koji je Outlook Express konfigurisan) bideti ime pošiljaoca poruke, temu poruke i datum kada je ona poslata. Poruke koje još neste pročitali označene su podebljanim slovima. Shodno je da kliknete na zaglavlje kolone Primljeno i to jednom ili dva puta, da se pored reču Primljeno nepojavi strelica koja pokazuje nadole. Tako ste izavrali sortiranje poruka prema datumu slanja, pri čemu je na vrhu najnovija poruka. Ako tražite poruke nekog konkretnog sagovornika, možete kliknuti na zaglavlje kolone Od i tako sortirati sadržaj fascikle po imenu pošiljaoca poruke. Na sličan način se može sortirati i po temi poruke ili nekom drugom vidljivom polju, mada se takva sortiranja redje koriste.
85
Pošto kliknete na red sa podacima o nekoj poruci, u donjem prozoru biće prikazan njen tekst. Ako dvokliknete na taj red, tekst poruke će biti prikazan u posebnom prozoru, pri čemu ćete videti i ikonu datoteke koja je eventualno priključena uz poruku. Tu datoteku možete prevući u prozor Windows Explorer-a i tako ga preneti na željeno mesto. Sličan efekat dobija se i komandom Sačuvaj prilog iz menija Datoteka. Ako poželite da odgovorite na poruku, kliknite na Odgovori. Biće iscrtan novi prozor u kome je (zavisno od podešavanja vašeg Outlook Explorer-a) citirana poruka vašeg sagovortnika – treba samo da unesete tekst i kliknete na Pošalji. Ukoliko uz poruku želite da priljučite datoteku (ili nekoliko datoteka), pre slanja poruke prevucite tu datoteku iz Windows Explorer-a na prozor poruke ili kliknite na ikonu spajalice (Priloži), pa ćete dobiti mogućnost da locireate datoteku u stablu fascikli vašeg diska. Kad poželite da pošaljete poruku kojom biste inicirali razgovor sa kolegom ili prijateljem, kliknite na Kreiraj poruku. Pojaviće se prozor za unos u kome, osim teksta i eventualnih datoteka koje prate taj tekst, treba uneti važne podatke: adresa primaoca u polje Za i temu poruke u polju Tema. E- Mail adresu primaoca ne možete „tek tako“pogoditi na osnovu njegovog imena i prezimena – jedini siguran način je da vam budući sagovornik saopšti svoju adresu. Adresa je obično u obliku imeqfirma.domen, gde je ime – korisničko ime sagovornika, firma je naziv firme u kojoj radi ili Internet provajdera preko koga pristupa Mreža a domen daje predstavu o tome gde se sagovornik nalazi (yu.značida je u Srbiji i Crnoj Gori, fr da je u Francuskoj, ca da je u Kanadi itd, dok .com,net ili .org može označavati bilo koju zemlju sveta, mada je većina takvih adresa u Sjedinjenim Američkim Državama). E – Mail adresa može biti komlikovana za pamćenje, a najmanje grešaka u njenom unosu je fatalno – poruka neće stići na cilj već E vam se vratiti, odmah ili sledećih dana. Zato treba da koristite adresar u koji upisujete elektronske adrese i drtuge podatke o vašim sagovornicima – Outlook Exoress docnije eutomatski zamenjuje uneseno ime ili nadimak kompletnom e – mail adresom. Da biste formirali adresar, kliknite na ikonu knjige (Adrese) i biće otvoren spisak koji je u početku prazan. Klikom na Nova / Novi kontakt dobijate mogućnost unosa informacija o saradniku, koje osim imena, prezimena, naziva firme i e – mail adrese obuhvataju i brojeve telefona, poštansku adresu i mnoge druge podatke. Ako ih budete redovno unosili, ubrzo ćete klasični rokovnik zameniti elektronskim, koji ćete kasnije lako preneti na notebook računar ili odštampati u pogodnom obliku. Pošto je adresar formiran, izaberite ime sagovornika i kliknete na polje Za da biste ga preneli u spisak primalaca. Kažemo spisak, jer nema prepreke da istu poruku 86
pošaljete na više strana odnosno da se u Za polju nadje više imena razdvojenih znakom tačka i zarez (;). Ipak, uobičajno je da se Za polje stavlja samo adresa „glavnog primaoca“, dok se lista ostalih (na potpuno isti način) upisuje u polje Cc (skraćenica od Carbon copy, „indigo“ kopija). Postoji i polje Bcc (od Blind Carbon coru) u koje možete dodati još neka imena, koja ostali primaoci neće videti u zaglavlju poruke. Tema poruke nije obavezna, ali je uobočajena – napišite nekoliko reči koje će predstavljati siže poruke. Nije stvar samo u tome da treba privući pažnju sagovornika, već se navodjenjem teme olakšava kasnije pronalaženje poruka i praćenje „lanca diskusije“. Potrudićete se da tema bude karatka i jasna – navodjen je neke duge rečenice, mada tehnički moguće, digradira ovaj koristan mehanizam za uvodjenje reda u elektronsku poštu. Ostaje još da unesete tekst poruke, eventualno priljučite uz nju datoteku i kliknete na Pošalji; poruka će odmah ili pri sledećoj razmeni pošte (ne morate biti na vezi dok pišete elktronska pisma) biti prosledjena vašem provajderu, a odatle u svet. Sve vaše poruke poslate biće automatski smeštene u posebnu fasciklu Sent Items (vidite je u prozoru sa leve strane ekrana) pa ćete kasnije imati pregled ne samo primljene, već i isporučene pošte.
WINDOWS MESSENGER Slanje instant poruka (engl. Instant Messaging) je važna primena računara koja je preuzela deo funkija elektronske pošte. Zato je sastavni deo Windows-a XP program Windows Messenger koji omogućava komunikaciju sa saradnicima, prijateljima ili članovima porodice preko Interneta, Windows Messenger se može koristiti za prijem različitih vidova obaveštenja, kao i za proveru da li je neko od vaših saradnika ili prijatelja trenutno na Internetu. PRIJAVL JIVANJE
NA MSN MREŽU
Da biste koristili usluge Windows Messenger – a morate imati otvoren nalog na mreži Microsoft Network (MSN). Taj nalog otvarate posećujući sajt www.msn.com, www.botmail.com ili www.passport.com. Dovoljno je da otvorite besplatnu adresu za elktronsku poštu na jednom od ovih srevisa i automatski možete da je koristite i za instant poruke. Ako nemate adresu ni na jednom od ovih servisa, Windows Messenger će vam ponuditi da je otvorite.
87
LISTA KONTAKATA Pošto ste kreirali novi nalog ili prijavili prostojeće nalog Windows Messenger-u, treba da dodate kontakte u svoj adresar. Osoba koju želite da dodate mora da ima MSN ili Hotmail adresu. Najbolje je ako unapred znate adresu osobe koju želite da dodate u kontakt- listu, mada vam Windows Messenger omogućava i da potražite adresu te osobe na osnovu imena i prezimena. Da biste dobili novi kontekt, kliknite ne vezu Add a Contact u donjem, delu prozora Windows Messenger-a (ovaj program još nije preveden na srpski). Zatim unesite adresu osobe i kliknite na Next. Ako osoba koju želite da dodate nema adresu na MSN mreži, Messenger još može poslati elktronsku poštu sa objašnjenjem kako može da otvori adresu na jednom od Misrosoft-ovog servisa. Kada jednom dodate osobu na kontakt listu, Windows Messenger će vam prikazivati njen status, a vaši kontakti će moći da vide vas status. Status može biti Dostupan (Online), Zauzet (Busy), Evo me za momenat (Be Right Back), Odsutan (Away), Na telefonu (On the Phone), Na ručku (Out to Lanch) ili Appear Offine, u kome vas vaši konktakti ne vide na spisku dostupnih, odnosno izgleda kao da uopšte niste povezani. Ove statuse možete da koristite kada ne želite da budete uzmeniravani ili kada želite da vaši kontakti znaju da ćete se uskoro vratiti. Status birate klikom na vezu My status, koja se nalazi zajedno sa vašim korisničkim imenom na vrhu prozora. Windows Messenger će vam prikazati obaveštenje kada vas neko doda na svoju kontakt-listu. Kontakte možete rasporedjivati po grupama, na primer možete formirati grupe Kolege, Prijatelji, Prorodica i tome slično. Osim toga, kontakte možete sortirati i tome da li su trenutno dostupni ili ne. Za ovo pogledajte opciju Tools u glavnom meniju, stavka Sort Contacts By... Ukoliko vas na kontakt-listu doda neko na čijoj kontakt-listi ne želite da se nalazite ili vas neko meltretira svojim porukama, možete ga jednostavno blokirati, izborom opcije Block. TEKSTUALNE
PORUKE
Tekstualne poruke predstavljaju najčešći vid instant komunikacije. Ovakva komunikacija može teći izmedju dva ili više korisnika. U žargonu se često koristi engleski termin Chat. Tekstualna komunikacija je izuzetno jednostavna: izaberite u kontakt-listi ime osobe koju želite da kontaktirate i otkucaje poruku u donjem delu prozora koji se pojavi. Kada ste završili sa unosom poruke, kliknite na dugme Send ili pritisnite Enter. Poruka će se pojaviti u gornjem delu prozora, a osoba kojoj ste 88
poslali pruku će dobiti obaveštenje o njoj u zoni za obaveštavanje na traci zadataka. Isto takvo obaveštenje ćete dobiti i vi kada vam neko pošalje poruku. Kliknite na obaveštenje i otvoriće se prozor za konverzaciju. U jednoj konverzaciji može učestvovati više od jedne osobe ali ne više od pet. Ako želite da dodate još nekoga u postojeću konverzaciju morate tu osobu eksplicitno pozvati. To obavljate izborom opcije Actions, Invite Someone to This Conversation iz glavnog menija Convarsation prozora. Ako kontakt kome želite da pošaljete poruku nije trenutno na vezi. Windows Messenger će vam ponuditi da istu poruku prosledi kao elktronsku poštu. KONFERENCIJE Osim osnovne mogućnosti, tekstualnog razgovora, Windows Mesenger nudi i druge funkcije. Najpopularnije medju njima je korišćenje računara kao felefona ili videotelefona. Nakon što konverzaciju sa nekim kliknete u okviru Conversation prozora na veze Start Camera ili Start talking i možete preći na komunikaciju glasom ili glasom i slikom. Naravno, za to je potrebna odgovarajuća oprema. Za komunikaciju glasom je dovoljno da računar bude opremljen zvučnom kartom i mikrofonom. Za komunikaciju slikom treba će vam takozvana Web kamera, a ako imate komkorder i TV karticu (ili DV komkorder i računar sa Fire Wire konektorima) možete iskoristit i njih. Podešavanje kamere i mikrofona nije naročito težak zadatak, a tu je i čarobnjak koji će vas voditi kroz proces podešavanja korak po korak. Komunikacija glasom je moguća i kada ste na Internet povezani modemom i felefonskom linijom, dok će vam za komunikaciju sa slikom biti potrebna brža Internet veza. I kod komunikacije glasom odnosno slikom možete imati više sagovornika – Windows Messenger će vam pomoći da organizujete video-konferencije komunikacije, nakon što započnete komunikaciju sa drugom osobom možete u postojeću komunikaciju pozvati druge osobe korišćenjem opcije Invite Someone to This C onversation. Pošto komunikacija slikom zahteva veliko opterećenje Internet veze, možete izabrati opciju Stop Sending Video koja vam omogućuje da zamrzete sliku, drugi korisnici će tada videti poslednji kadar. Na ovaj način, možete kontrolisati mrežni protok ili, recimo, reprodukovati video samo dok vi govorite. Pored tekstualnih poruka, komunikacije glasom i video-konferencija, Windows Messenger nudi i razmenu datoteka i slika, traženje pomoći pri upotrebi računara od kolega ili od službe tehničke podrške, kao i deljenje aplikacija i zajedničko crtanje.
89
MULTIMEDIJA Multimedija predstavlja jednu od najvažnijih i najpopularnijih primena računara – kretanja na polju tzv. Kučne industije zabave pokazuju da bi računari, uz pomoć đepnih i prenosnih uredjaja, mogli istisnuti sa tržišta muzičke uredjaju, televizore, video-rekordere i „srodnu“opremu. Zahvaljujući CD-ROM i DVD-ROM čitačima, računari ne rade sa muzikom i filmovima ništa slabije od specijalizovanih uredjaja, a Internet donosi ranije neslućene mogućnost i za distibuciju filmova i muzike. Rad sa multimedijom je jedna od najjačih strana Windows-a XP. WINDOWS
I
MULTIMEDIJA
Multimedijalna podrška Windows-a XP sastoji se od nekoliko komponenata. Najvažnija od njih se zove DirestX što je grupno ime za čitav niz komponenti kopije se zovu Direst Draw, Direst3 DirestShow, DirestSound i druge. Korisnici, medjutim, gotovo nikad ne komuniciraju direktno sa DirestX-om, jer te komponente rade „ispod površine“ sistema. Njih koriste programi koji obavljaju konkretan posao – npr, programi za reprodukciju muzike i filmova ili igre. Jedna od funkcija DirestX-a je da obezbedi podršku za ispravno prepoznavanje i reprodukciju multimedijalnih datoteka, pa Windows XP podržava praktično sve uobičajne formate multimedijalnih datoteka, od kojih su najpoznatiji AVI i MPEG za filmove, te MP3 za muziku i zvuk uopšte. Glavni multimedijalni centar Windows-a XP zove se Windows Medija Player. To je program čija je osnovna namena da omogući gledanje filmova i slušanje muzike. Za razliku od običnih kućnih uredjaja koji obavljaju istu funkciju, Windows Media Player omogućava da organizujete svoj multimedijalni sadržaj, pravite spisak pesama koje ćete slušati, organizujete muziku po albumima, izvodjačima ili na neki drugi način. To nije sve: Windows Media Player omogućava i kopiranje kompakt diskova na čvrsti disk vašeg računara, snimanje muzičkih CD-ova (ako imate uredjaj koji može da snima CD-R i CD-RW diskove), gledanje DVD filmova, kao i slušanje i gledanje radio i TV stanica na Internetu. Verzija ovog programa koja stiže uz Windows XP nosi 8, ali vam savetujemo da nadogradite Windows Media Player na verziju 9 i to pre nego što ugradite likalizaciju za srpski jezik (program će time biti lokalizovan). Sve što je potrebno za nadogradnju dobija se na instalacionom CD-u srpske lokalizacije Windows-a, a može se preuzeti i sa Microsoft-ovog sajta.
90
OSNOVNE FUNKCIJE
MEDIA PLAYER–A
Korišćenje Windows Media Player-a je jednostano: ako ste ikada koristili kasetofon ili vide-rekorder, nećete imati problema sa snalaženjem u Media Player-u. Otvaranje muzičkih datoteka obavlja se na uobičajan način, korišćenjem opcije Otvori u meniju Datoteka. Umesto datoteke možete otvoriti i lokaciju na Web-u, to može da bude neka od radio ili TV stanica koje se emituju preko Interneta, pesma, video-klip ili neki drugi multimedijalni materijal koji možda možete slušati ili gledati sa Interneta ali ne i preuzeti na svoj računar (time autor štiti svoja prava). Emitovanje multimedijalnog materijala sa Interneta se u računarskom žargonu zove streaming. Funcije za startovanje i zaustavljanje reprodukcije (Reprodukuj i Zaustavi), premotavanje napred ili nazad izgledaju potpuno isto kao na kasetofonu ili videorekorderu, a kao bonus imate i klizač (označen sa Traži) koji vam omogućava da „premotate“ na tačno onaj deo pesme ili filma koji vas zanima. Tu je i drugi klizač kojim podešavate jačinu zvuka. MUZIČKI KOMPAKT - DISKOVI
Windows XP računar opremljen CD-ROM-om može da zameni kučni CD uredjaj. Dovoljno je da u CD-ROM uredjaj vašeg računara ubacite muzički kompakt-disk (ili CD-ROM disk sa muzičkim datotekama) i Windows Media Player će automatski reprodukavati muziku. Velika prednost u odnosu na klasične CD uredjaje je što će Windows Media Pleyer ako ste povezani na Internet automatski preuzeti i sve informacije o muzičkom disku, kao što je ime diska, izvođač, naslovi pesama, fotografiju omota i prikazaće vam Internet veze relavantne za datog izvodjača. Dodatna osobina namenjena audiofilima je podrška za poboljšani sistem snimanja muzičkih kompakt – diskova HDCD, koji nudi još bolji kvalitet zvuka od običćnih kompakt diskova. Kučni CD uredjaji koji podržavaju ovaj sistem su retki i skupi. Ako je vaš računar opremljen kvalitenom zvučnom karticom, možete uključiti opciju digitalne reprodukcije, odnosno Digital Playback. Na ovaj način se muzički CD čita digitalno, i pretvaranje digitalnih signala u muziku obavlja se u zvučnoj kartici a ne u CD-ROM uredjaju. U kvalitetne zvučne kartice se ugradjuju daleko 91
bolje audio komponente nego u CD-ROM uredjaje, pa ćete uključivanjem ove opcije dobiti bolji kvalitet zvuka pri reprodukciji muzičkih CD-ova. Da biste uključiti ovu opciju, izaberite iz menije stavke Alatke / Opcije / Uredjaji, pa u dijalogu koji se pojavi izaberite uredjaj, kliknite na Svojstva i onda na Reproduktuj digitalno. KOPIRANJE MUZIČKIH
KOMPAKT - DISKOVA
Windows Media Plyer omogućava da kopirate diskove ili kreirate sopstvene kompilacije. Kada iskopirate muzički komakt-disk na čvrsti disk vašeg računara, muzika sa njega vam postaje uvek dostupna, čak i kada izvadite komakt-disk iz CD-ROM uredjaja. Kopiranje muzičkih CD-ova u bibiloteku je jednostavna operacija, ali njen rezultat nije lako predvidljiv. Postoji nekoliko promenljivih koje utiču na kvalitet kopije, a najvažnije su tip kompakt-diska koji pokušavate da kopirate i brzina i kvalitet vašeg CD-ROM uredjaja. Ako kopirate kompakt disk na kome su MP3 datoteke, kopije su identične originalu, ali kod muzičkih kompakt diskova, zbog načina na koji se muzika snima na njih, kopije možda neće biti identične. Takodje, kopije mogu da sadrže smetnje kao što su pištanje i preskakanje. Kopiranje počinje tako što ubacite željeni disk i izaberete opciju Kopiraj sa CD-a na traci sa zadacima (leva strana prozora Windows Media Player). Inicijalno će biti označene sve pesme na disku, ako neku pesmu ne želite da prekopirate, jednostavno isključite pripadajući prekidač. Označene pesme se kopiraju u fasciklu Moja muzika koja se nalazi u okviru fascikle Moji dokumenti. Nakon kopiranja datoteke će biti smeštene u podfascikle označene imenom izvodjača ili grupe. Prilikom kopiranja muzičkih komakt-diskova važnu stavku predstavlja izbor kompresije. Prosečan muzički kompakt-disk zauzima oko 500-800 megabajta, ali nema potrebe da muzičke datoteke na čvrstom disku zauzimaju toliko prostora, pošto razni metodi kompresije ovih podataka omogućavaju da prostor drastično smanji bez primetnih gubitaka kvalitetu. Windows Media Player nudi izbor tri standarda metoda kompresije – Windows Media Audio (WMA), Windows Media Audio je standardan, stariji algoritam, a Windows Media Audio VBR (promenljiva gustina) koristi različitu kompresiju za različite delove pesme, pa se lakše komprinuju, a delovi bogatiji zvukom teže, pa ovaj metod kompresije omogućava automatsko adaptiranje potrebnom nivou kompresije, te se dobija konzistentniji kvalitet zvuka, ali je teško predvideti zauzeće prostora. Na kraju, lossless komresija je namenjena audifilima koji su u stanju da raspoznaju i najmanju razliku u odnosu 92
na originali zvuk. Kod ovog načina kompresije, nema nikakvog gubitka – kopirani meterijal je identičan originalu, ali je rezultujuća datoteka najveća, u najboljem slučaju „samo“ duplo menja od originala. Windows Mwdia Player 8 ima samo običan WMA metod kompresije – dadatna dva dobijate tek kada instalirate verziju 9 (preuzimanje je besplatno). Windows Media Player podržava i kopiranje u popularni MP3 format datoteka, ali za to morate kupiti posebne datoteke. Izbor načina komresije i ostalih parametara se obavlja u dijalogu do kog dolazite sa Alatke / Opcije / Kopiraj muziku. Tu birate metod kompresije kao i odnos veličine i kvaliteta. Odnos veličine i kvaliteta podešavate klizačem pri čemu će vas Windows Media Player izveštavati o nivou kvaliteta zvuka i očekivanom zauzeću prostora. Kada jednom iskopirate katoteke na računar, možete im dodavati tekstove, popunjavati razne stavke u katalogu i slično. VIDEO–DISKOVI Windows Media Player može da posluži i za reprodukciju video-diskova kao što su DVD ili nešto starije Video CD. Windows Media Player omogućava sve operacije koje nude kućni CD uredjaji, dakle izbor jezika za ton i titlove, prelaz na željeno poglavlje filma, usporeno i ubrzano emitovanje, pristup specijalnim dodacima i njihov izbor... Windows Media Player nudi dodatne pogodnostu u vidu automatskog prenosa informacija sa Interneta o trenutno ubačenom disku. Za gledanje filmova sa Video CD komakt-diska dovoljno je da imate bilo koji CD-ROM uredjaj, o svemu ostalom stara se Windows Media Player. Za gledanje DVD diskova, potrebno je da imate DVD-ROM uredjaj kao i hardvarski ili softverski dekoder. To može biti dodatna kartica koja se ubacuje u računar ili sofverski dodaci za Windows Media Player koje prave kompanije Inter Video i Cyberlink. Ovi dodaci su istovremeno i sastavni deo posebnih programa za gledanje DVD diskova, čija su imena WinDVD i PowerDVD – ako imate istaliran neki od ovih programa, možete gledati DVD filmove i Windows Media Player-u. Windows Media Player zahteva poseban dekoder za DVD jer je dekodiranje DVD diskova zaptićeno posebnim licencama koje treba posebno platiti. O R G A N I Z A C I J A M U L T IM E D I J A L N O G S A D R Ž A J A Osim reprodukcije i snimanja multimedijalnog sadržaja Windows Media Player se brine i o njegovoj organizaciji. Za to je zadužena komponenta Windows Media Player-a koja se zove Biblioteka medija (engl.Media Library). Biblioteka medija 93
sadrži informacije o celokupnom multimedijalnom sadržaju koji je dostupan na vašem računaru. Na osnovu informacija koje su smeštene u same datoteke Windows Media Player sortira i grupiše po izvodjačima, albumima i žanrovima ako je u pitanju muzika, odnosno po glumcima i žanrovima ako su u pitanju filmovi. Kada prvi put otvorite biblioteku medija, Windows Media Player će vam ponuditi da pretraži vaš računar i doda pronadjene mutimedijalne datoteke u upravo formiranu bibiloteku. Prilikom dodavanja, program će ih indeksirati i složiti tako da kasnije možete da gledate sadržaj po izvodjaču, nazivu albuma, nazivu pesama ili žanru. Na isti način možete da dodate i veze ka lokacijama na Internetu, npr, do svoje omiljene radio stanice koja emituje svoj program kroz globalnu mrežu. Ako želite ručno da zadate fascikle u kojima držite multimedijalne datoteke, pronadjite u meniju Datoteka opciju Dodaj bibiliteci medija. Ako izaberete opciju Po pretraživanju računara, Windows Media Player će pretražiti ceo računar kako bi dodao multimedijalne datoteke u bibilioteku. Po praćenju fascikli vam omogućava da navedete fascikle na disku koje će Windows Media Player stalno proveravati; čim u njih dodate novi sadržaj, program će ih automatski indeksirati i dodati u bibiliteku. Multimedijalna bibilioteka sadrži samo veze i podatke o vašem multimedijalnim datotekama, dok one i dalje ostaju fizički smeštene na disku. Ako promenite fizičku lokaciju datoteke, na primer premestite je u drugu fasciklu, moraćete tu promenu da „dojavite“ i Windows Media Player-u, kao bi on mogao da ažurira informacije o lokaciji datoteke. Ako vaše multimedijalne datoteke ne sadrže informacije o, recimo, autoru, izvodjaču ili albumu, možete ih sami dodati tako što ćete kliknuti desnim tasterom miša na odgovarajuću stavku u bibiliteci i izabrati opciju Naplati uredjivač tagova iz kontekstnog menija. U kartici informacije o izvodjaču unosite podatke o pevaču i evantalno kompozitoru, tekstopiscu, pa čak i originalnom izvodjaču ako je pesma koja je u pitanju obrada. Pod Tekstovi pesama možete uneti tekst pesme, čak i sinhronizovati tekst pesme sa samom pesmom, pa će Windows Media Player tekstom pratiti pesmu, kao Karaoke. Svakoj multimedijalnoj datoteci možete dodeliti i sliku ili prozvoljan komentar. Pošto ste napravili bibilioteku, ostaje da kreirate redosled kojim ćete reprodukovati pesme, odnosno spisak numera (engl.player-u) da to učini za vas. Pesme dodajete u listu izvodjenja izborom iz biblioteke, bilo pojedinačnih pesama, bilo celih albuma. Redosled možete sortirati po želji ili će ih Windows Media Player poredjati po željenom kriterijumu.
94
Kreirane liste izvodjenja možete snimiti u bibilioteku čime one postaju dosupne jednim klikom. Na ovaj način recimo možete napraviti listu izvodjenja sa omiljenim albumom ili sopstenu kompoziciju i zatim je pozvati jednim klikom. Ako na disku već imate snimljene liste numera, Windows Media Player će ih automatski uvesti u bibilioteku prilikom dodavanja. Na kraju, pesme iz liste izvodjenja možete snimiti i na kompakt-disk (ako posedujete CD odnosno DVD pisač) ili na prenosni MP3 uredjaj, i to tačno onim redosledom kako su navedene u listi izvodjenja. VIZUELNI I ZVUČNI EFEKTI Windows Media Player nudi još neke usluge. Pre svega, tu su zvučni i vizuelni efekti i poboljšanja koji mogu pomoći boljem doživljaju muzike koju slušate ili filma koji gledate. Do njih dolazite izborom opcije Prikaži / Poboljšanja iz glavnog menija. Osnovno poboljšanje pruža ekvilajzer koji vam omogućava da podesite boju zvuka u zavisnosti od potrebe. Ako vam brzina muzike ne odgovara, pomoću efekta zvanog Postavke brzine reprodukcije možete je ubrzati ili usporiti. Tihi režim se odnosi na dinamiku zvuka, odnosno na odnos izmedju jačih i slabijih nivoa jačine zvuka. Ponekad je potrebno smanjiti ovu razliku, recimo u slučajevima kada se nalazite u bučnom okruženju pa ne možete da dovoljno dobro čujete slabije nivoe muzike. Tada možete uključiti ovu opciju i njom znatno popraviti zvučnu sliku Interneta. Sledeća je grupa efekata pod imenom WOW – pomoću nje možete da pojačete basove i ukupnu „snagu“ zvuka. Možete izjednačavanje jačine zvuka iz različitih izvora – recimo kada pravite komilacije pesama sa više albuma one često nisu iste jačine, pa prilikom slušanja morate da pojačavate ili smanjujete jačinu zvuka. Ova opcija omogućava automatsko izjednačavanje nivoa. Crossfading efekat eliminiše pauze izmedju pesama, a tu su i dva efekta koje se odnose na sliku, odnosno jačinu osvetljenja i boje.
ŠTAMPANJE Štampanje je jedna od najvažnijih priprema računara, pa Windows XP nudi čitav niz opcija koje će proces štampanja učiniti efikasnim. Pod sistem koji se bevi štampanjem obavezuje da svaki program kod kog ima smisla nešto štampati može da koristi štampač koji se podešava samo jednom, na nivou celog sistema. 95
INSTALACIJA LOKALNOG ŠTAMPAČA Instalacija štampača je relativno jednostavna operacija. Nako što ste priključili štampač na vaš računar Windows XP će ga u najvećem broju slučajeva sam prepoznati i instalirati u potreban softer. Ako se to nedogodi, štampač možete dodati i ručno. Otvorite Kontrolnu tablu i u njoj opciju Štampač i ostali hadver, a zatim kliknite na vezu Prikaži istalirane štampače. U spisku zadataka izabereite Dodaj štampač. Time se pokreće čarobnjak koji vas vodi kroz postupak dodavanja podrške za novi štampač. Prvo pitanje na koje treba da odgovorite čarobnjaku je da li je štampač koji se instalira lokalni, tj. direktno povezan na računar ili mrežni, tj. štampač koji se nalazi na nekom drugom računaru. Pre nego zadate model štampača, treba reći Windows-u na koji port je štampač povezan. Najverovatnije će to biti paralelni (LPT1) ili USB port. U portove spada i opcija FILE: koja obezbedjuje da se sva štampa preusmerava u datoteku na disku. Ta datoteka sadrži potpunu kopiju svega što bi inače bilo potrebno štampaču što se može iskoristiti ako dokumente pripremate na računaru na kome nemate štampač i zatim ih nosite u firmu ili kod prijatelja na štampanje. Sledi glavni dijalog u kome treba da izaberte proizvodjača štampača i konkretan model koji instalirate. Proizvodjača birate u levoj koloni, dok se u desnoj bira model. Ukoliko model koji instalirate ne postoji u listi, pogledajte dokumentaciju koju ste dobili uz štampač – tamo obično piše sa kojim je modelom štampač kompatibilan. Ako ste uz štampač dobili drajvere, njih instalirate tako što kliknete na Imam disk i ubacite prvu disketu ili CD – ROM. Ostaje još par kontrolnih pitanja, da li želite da novi štampač bude podrazumevan i da li želite štampanje test strane, nakon čega sledi kopiranje datoteka (treba imati pri ruci instalacioni disk Microsoft Windows-a) i štampanje test – stranice, čime je instalacija završena. INSTALACIJA MREŽNOG ŠTAMPAČA Povezivanje računara sa mrežnim štampačem je slično. Na pitanje da li je štampač lokalni ili mrežni izaberite drugu opciju. Zatim treba da kažete Windows-u sa kojim štampačem želite da se povežete. Najbolje je da Microsoft Windows sam pretraži mrežu i prijavi sve štampaće koje uspe da pronadje, tako što ćete ostaviti uključenu opciju Traži; pošto pregledate listu, treba samo da izaberete štampač koje ćete
96
koristiti. Windows će instalirati upravljački program za njega, nakon čega je štampač spreman za upotrebu. Ukoliko Microsoft Windows ne uspe da pronadje štampač, moraćete da zadate mrežnu adresu. Ako je ne znate, konsultujte administratora mreže. KORIŠĆENJE
ŠTAMPAČA
Pošto je kod Windows-a podrška za štampanje rešena na sistmskom nivou, proces štampanja u praktino svim Windows programima je isti. U većini programa čije dokumente ima smisla štampati pronaći ćete u meniju Datoteke (File) opcije Štampaj (Print) i (Page Podesi stranicu Setup ili Print Setup). Neki složeniji programi poput Word-a i Excel-a omogućevaju i finalni pregled dokumenta pre štampanja (Print Preview), dok se je jednostavnijim programima ta mogućnopst retko sreće. Štampanju obično predhodi podešavanje izgleda strane. Ovo podešavanje se razlikuje od programa, najviše zbog toga što nije svejedno da li je dokument koji treba da štampate tekst, tabela, formirani izveštaj izvućen iz baze podataka ili neka slika. Gotovo u svim programima se podešavanje izgleda strane poziva iz menija Datoteka (File) opcijom Podesi stanicu (Print Setup ili Page Setup). U dijalogu koji se pojavi gotovo uvek postoje opcije koje se odnose na format papira, orijentaciju i način umetanja papira u štampač. Ovi dijalozi sadrže i manji ili veći broj drugih opcija, koje zavise od prirode programa. Primera radi, kod tekst – procesora treba postavljati margine, čime se zapravo definiše deo papira na kome će tekst biti štampan. Kod programa za rad sa tabelema se na ovom mestu često definišu red ovi i kolone koji predstavljaju zaglavlje, dok se kod programa za rad sa slikama podešavaju opcije vezane za boje, okvir slike i slično. PODEŠAVANJE
ŠTAMPAČA
Parametri štampača se razlikuju od modela do modela uredjaja, mada su neka podešavanja zajednička. Da biste podesili parametre štampača kliknite na njegovu ikonu desnim tasterom miša i izaberite stavku Svojstva. Opisaćemo samo najvažnije opcije koje se javljaju kod praktično svih štampača. Pod karticom Opšti podaci nalaze se informacije o imenu, lokaciji i karakteristikama štampača, što je naročito korisno u velikim mrežama. Osim informacija, ova kartica sadrži i dva dugmeta – Izbor pri štampanju i Štampaj probnu stranicu. Izbor pri štampanju otvara novi dijalog u kome možete izabrati podrazumevane vrednosti za najvažnije postavke štampača, kao što su položaj 97
papira, redosled stranica za štampu, kvalitet papira, štampanje u boji ili crno – belo, kvalitet štampe postavke koje zavise od modela štampača. Kada postavite parametre u skladu sa potrebama, kliknite na dugme Štampaj probnu stranu da biste videli kako sve to izgleda na papiru. Kartica Deljenje otvara dijalog koji omogućava da delite štampač sa drugima u mreži, a kratica Portovi nudi izbore porta na koji je štampač priključen. Dugmad Dodaj port i Uzbriši port omogućavaju dodavanje novog porta u listu postojećih, što se ponekad koristi za instalaciju štampača koji se nalazi negde na likalnoj mreži. Sledeća je kartica Dodatne opcije, gde recimo možete odrediti u koje doba dana će štampač biti dostupan. Pod karticom Postavke uredjaja možete odrditi izbor načina uvlačenja papira u štampač. U zavisnosti od modela, podrazumevana opcija je Upper Tray ili Default Tray, što se odnosi na uvlačenje papira iz kasete ili fioke. Ukoliko iz nekog razloga treba ručno da ubacujete stranu po po stranu, izaberite Manual Feed. Za dodatne detalje pogledaje uputstvo koje ste dobili uz štampač. ŠTAMPANJE BEZ
ŠTAMPAČA
Iako ovaj podnaslov zvuči nelogično, ubrzo ćete videti da to nije tako. Windows dozvoljava da instalirate podršku za štampač iako na računaru nema nikakvog štampača. Ovo se koristi kada pripremate dokument za štampu na jednom računaru, a samu štampu obavljate na drugom. Gotovo svi veći programi pri pripremi dokumenata uzimaju u obzir i podešavanja štampača, tako da Word dokument pripreman za matični štampač može da izgleda sasvim drugačije na laseru. Zato je korisno instalirati podršku za štampač na kome ćete štampati čak i ako on nije priključen na računar. Pri instalaciji ćete umesto fizičkog porta navesti opciju FILE: i time će svi podaci koji bi inače bili prosledjeni štampaču biti sačuvani u datoteci. Ovako kreirane datoteke sadrže potpunu kopiju onoga što bi inače bilo poslato štampaču. Kada ovako kreiranu datoteku prenesete na računar na kome se štampač zaista nalazi, štampanje počinjete komandom: COPY / b datoteka port: gde je datoteka naziv datoteke koju treba poslati štampaču, a port: oznaka porta na koji je štampač povezan (recimo LPT:). Štampanje u datoteku ima i razne druge primene, recimo kod programa Adobe Acrobat koji služi za kreiranje PDF dokumenata. Osim toga štampanje na računaru bez štampača često se koristi za slanje faksova.
98
RAD
U
MREŽI
Mreže se obično vezuju za poslovnu upotrebu računara: danas je praktično nemoguće pronaći ozbiljnu firmu koja koristi računare, a da oni nisu umreženi. U poslovnom okruženju je neophodno da veći broj ljudi može pristuati istim infomacijama, analizirajući ih i ažurirajući, zbog čega su mreže nezaobilazne. Mreže odavno nisu retkost ni u kućnim uslovima – računari su dovoljno jeftini da ih u kući ima više, a mrežni adapteri su poslali komponente PC – ja i, recimo, zvučne kartice. Konačno, tu su i razni prenosni uredjaji koje treba umrežiti. Microsoft Windows XP sadrži kompletnu podršku za povezivanje računara u mreži. Ostaje samo još prateća oprema za povezivanje, kao što su kablovi i razvodne kutije poznate i kao habovi (od engl. Hub). Ukoliko Microsoft Windows koristite u poslovnom okruženju, verovatno ste već povezani, a ako planirate da umrežite kuću biće vam potrebna tek dobra volja, nešto opreme i vremena uloženog u konfiurisanje Windows-a. INSTALACIJA MREŽNIH
KOMPONENTI
Windows XP je pretvorio umrežavanje u jednostavno i (dobrim delom) automatizovanom operacijom. U instalaciji i podešavanju obavlja Čarobnjak za instalaciju mreže, koji će vas provesti kroz čitav proces, pri tom pokazujući detaljna upustva. Da bi ste došli do ovog čarobnjaka kliknete na Moja mrežna mesta i izaberite opciju Instaliraj kućnu ili mali kancelarijsku mrežu. Čarobnjak će vam ponuditi nakoliko tipičnih scenarija upotreba računara na mreži a na vama je da izaberete onaj koji odgovara vašim poterebana. Sladi unos imena i opisa računara. Opis može da bude sastavljen od čitavih rečenica, ali ime je jedna reč napisana velikim slovima. Posle toga treba da unesete ime radne grupe kojoj računr pripada. Radne grupe su prilično slobodno definisane organizacione jedinice – svaki računar možete smestiti u zasebnu grupu, ali je za upotrebu u za održavanje najednostavnije ako su svi računari u istoj radnoj grupi. Razmeštanje u zasebne grupe ima smisla tek u većim mrežama, gde radne grupe prate organizacionu strukturu preduzeća. Pošto unesete sve potrebne parametre Windows počinje sa primenom zadatih postavki. To može da traje i nekoliko minuta a praćeno u prigodnom animacijom. Sledeći korak je pokretanje čarobnjaka na svakom od preostalih računara u mreži. Kod računara koji koriste Windows XP treba ponoviti opisane korake, ali tako da pratite promene u scenariju. Na primer, ukoliko ste izabrali da se prvi računar 99
povezuje direktno na Internet a drugi se povezuje preko njega, na ostalim računarima ćete izabrati opciju Ovaj računar se povezuje na Internet kroz drugi računar na mreži. Kod računara koji nekoriste Windows XP možete koristiti instalacioni Windows XP kompakt disk, na kome se nalazi verzija ovog programa za druge operacione sisteme (izaberite opciju Dodatni zadaci u meniu koji se pojavi kad ubacite CD) ili kreirati disk za instalaciju mreže. ORGANIZACIJA
WINDOWS
MREŽA
Osnovna svrha mreža je deljenje resursa medju računarima. Računar čije resurse mogu koristiti drugi računari u mreži naziva se server, dok se računar koji pristupa resursima drugog računara naziva klijent (ponekad se sreće i termin radna stanica). Windows XP omogućava da računar po potrebi bude i server i klijent, i to istovremeno. Kada jednom postavite mrežu, veš računar može da pristupa resursima drugih računara dok istovremeno korisnici ostalih računara u mreži mogu pristupati njegovom redursima. Dok drugi korisnici to čine, vi normalno radite, pa je sasvim moguće da i neprimetite da vaš kolega koristi disk ili štampač vašeg računara. Windows XP omogućava i da interaktivno koristite računar preko mreže pristupajući mu sa tastature drugog PC –ja . Ovakva mogučnost recimo može vam zatrebati da, ako imate brzu Internet vezu od kuće pristupite svom računaru na poslu ili obrnuto. Osim toga, interaktivni pristup sa drugog računara može da bude i odličan način za przužanje pomoći, jer ako ne možete samia da se nadjete možete prepustiti kontroli nad vašim računarom administratoru sistema ili službi tehničke podrške, koji će veoma ceniti što nemoraju da napuštaju svoje radno mesto i dodju u vašu kancelaruju već vam pomažu preko mreže. Važan aspekt u mreži je sigurnost podataka. Kada delite svoje diskove, nećete želeti da dozvolite svakome da im pristupi niti ćete želeti da dopustite pristup svakom delu diska. Zbog toga se uvode sigurnosni mehanizmi koji omogućuju da definišete koji korisnik sa mreže da pristupi kojim mrežnim resursima, odnosno koji korisnik ima takva prava pristupa. MREŽNE VEZE Windows podržava nekoliko tipova mrežnih veza. Pre svega tu su lokalne veze, tzv. Local Area Connection. Ove veze se, primera radi, kreiraju pri instalaciji Windows –a XP kada je detektovan mrežni adapter – Local Area Connection će biti automatski kreirana i pojavljuje se kao i sve ostale veze u fascikli Mrežne veze. 100
Inicijalno će lokalna veza uvek biti aktivirana. Ovo je jedini tip veze koji se automatski kreira i aktivira. Iz fascikle Mrežne veze biraju se parametri svih mrežnih konekcija. Opcija Stanje prikazuje statističke parametre veze kao što su brzina i količina prenetih podataka, a tu su i neki dijagnostički alati. Opcija Svojstva namenjena je pre svega administatorima koji pomoću nje mogu podesiti uredjaj koji veza koristi (npr. Mrežni adapter) kao i sve klijente, servere i mrežne protokole. Klijente i servere smo već spominjali a mrežni protokoli predstavljaju jezik kojim računari medjusobno komuniciraju kroz mrežu. Najvažniji protokol je TC/IP, „jezik maternji“ Interneta. Veze mogu biti i modemske i njima je posvećeno posebno poglavlje. Postoje još neki tipovi veze kao što su virtualne privatne mreže – to je metod umnožavanja u kome se koristi javna veza (recimo Internet) da se fizički udaljeni računari ili mreže spoje u zajedničku mrežu koja se po svemu ponaša kao obična lokalna mreža. Kako podaci koji putuju kroz mrežu ne bi dospeli u pogrešne ruke, koristi se šifrovanje. Ukoliko vam je potrebno ovakvo povezivanje, proverite kod administratora sistema da li je podržano uspostavljanje virtualnih privatnih mreža. U poslednje vreme su jako popularne bežične (engl.wireless) mreže jer omogućavaju da različiti vidovi uredjaja (ne samo računari) medjusobno komuniciraju, kao i da povezuju računare i mreže tamo gde bi to klasičnim putem bilo teško ovakvo povezivanje. Videli smo da Windows nudi razne tipove veza. Ponekad je potrebno nekoliko različitih tipova veze, ili više segmenata mreže istog tipa integrisati u jedinsvenu mrežu. Windows XP to podržava pod imenom Premošćavanje (engl. Network Bridge). KONFIGURISANJE MREŽNIH PARAMETARA Nekada je podešavanje mrežnih postavki bilo jedna od najsloženijih operacija pri podešavanju Windows-a ali sa Windows-om XP više nije tako – dovoljno je instalirati Windows XP na računar koji ima mrežni adapter i računar će biti spreman za rad u mreži. Slično je i sa dodavanjem novog adaptera – obično se Windows XP postara da sve bude optimalno podešeno. Naročito, uvek se mogu javiti i neki problemi, najčešće usred neusagašene opreme; u tom slučaju predlažemo da se obratite stručnjaku ili konsultujete dadatnu literaturu. Ono što je potrebno za funkcionisanje mreže je da za mrežni adapter bude instalirane sledeće komponente; Client for Misrosoft Network, File And Printer 101
Sharing for Misrosoft Network, te Internet Protocol (TCO/IP). Proverite da li je sve instalirano i uključeno – u fascikli Mrežne veze kliknite desnim tasterom miša na ime vaše mrežne veze (obično Local Area Connection) i izaberite navedene ( i uključene) gore navedene opcije. DELJENE
DATOTEKE
I
ŠTAMPAČI
Da biste videli na kojim računarima u mreži se nalaze deljene datoteke kojima možete da pristupite dvokliknite na Moja mrežna mesta i Windows XP će vam prikazati deljene resurse na vašoj mreži. Ako vam se čini da deljena fascikla koju tražite nije na spisku, klikom na vezu Prikaži računare rane grupe dobićete spisak svih računara koji se nalaze u mreži. Ako kliknete na ime nekog od mrežnih računara, dobićete spisak deljenih fascikli i štampača koji se na njemu nalaze. Da biste pronašli mrežni štampač otvorite Štampači i fastovi, recite Dodaj štampač i kliknite na Dalje. Zatim izaberite opciju Mrežni štampač ili štampač priključen na drugi računar i kliknite na Dalje. Izaberite opciju Traži i posle nekoliko sekundi trebalo bi da se pojavi spisak štampača u mreži. Ako se spisak ne pojavi, konsultujte administratora ili službu tehničke podrške da biste saznali koja je mrežna putanja do vašeg mrežnog štampača i unesite je u polje Poveži se sa ovim štampačem. Pošto ste se povezali na deljenu fasciklu ili štampač, možete ih koristiti kao da su fascikla na vašem disku, odnosno štampač priključen na vaš računar. Često se dešava kod mrežnih fascikli da ih njihovi vlasnici dele tako da ih možete samo čitati ali ne i menjati njihov sadržaj, o čemu treba voditi računa. Ponekad će biti potrebno da deljenoj fascikli na udaljenom računaru dodeliti slovo za oznaku, kao da je reč o još jednom disku fizički ugradjenom u vaš računar. To se naročito odnosi na programe koji nisu prvenstveno nemenjeni radu u mreži, a koji rade sa podacima smeštenim na mrežne fascikle. Kliknite na mrežnu fasciklu desnim tasterom miša i izaberite stavku Mapiraj ime mrežnog diska. Kroz postupak dodavanja slova vodiće vas čarobnjak. Microsoft Windows XP nudi dva načina da podelite svoje datoteke sa drugima: na mreži i na Web-u. Osim toga, WindowsXP nudi i deljenje datoteka medju korisnicima koji koriste isti računar, o čemu će više reči biti nešto kasnije. Deljenje datoteka i fascikli služi da biste drugima u mreži omogućili da koriste ili menjaju vaše datoteke. Najjednostavniji način da datoteke i fascikle učinite dostupnim preko mreže je da desnim tasterom miša kliknete na fasciklu koju želite da delite i izaberete Deljenje i bezbolnost. Zatim pod opcijom Mrežno deljenje i bezbednost 102
uključite prekidač Deli ovu fasciklu na mreži. Aktiviraće se polje Ime deljenog resursa; tu treba da upišete ime pod kojim će vaša fascikla biti vidljiva na mreži. Konačno, ako želite da dopustite drugim korisnicima da menjaju vaše datoteke ili upisuju nove datoteke u deljenu fasciklu, uključite opciju Dopustite mrežnim korisnicima da menjaju moje datoteke. Ako pokušate da delite čitav disk, Windows će vam reći da se deljenje osnovne fascikle disk jedinice ne preporučuje zbog zaštite računara od neovlašćenog pristupa. Ako ipak želite da nastavite, kliknite na Ako vam je jasan ovj rizik ali ipak želite da delite koren disk jedinice. Nakon toga delite osnovnu fasciklu diska kao bilo koju drugu fasciklu. Ako potom želite da zaštitite neku fasciklu od pristupa drugih korisnika, možete u njenim svojstvima, pod karticom Deljenje i bezbednost, izabrati opciju Neka ova fascikla bude privatna. U velikim mrežama je običaj da administratori imaju pristup svim računarima, pa vodite računa o tome da administratori verovatno mogu da pristupe vašim datotekama čak i ako niste omogućili njihoivo deljenje preko mreže. Deljenje štampača je slično kao i deljenje datoteka – dovoljno je uključiti opciju Deli ovaj štampač i, u polje ispod, zadate ime pod kojim će štampač biti vidljiv na mreži. Ukoliko delite štampač sa korisnicima drugih operativnih sistema ili računara drugog tipa, kliknite na taster Dodatni upravljački programi, gde možete instalirati upraljačke programe tako da korisnici tih operativnih sistema mogu automacki da ih instaliraju nakon što se povežu na vaš štampač. RAČUNAR SA VIŠE KORISNIKA Windows XP omogućava da više ljudi naizmenično koristi isti računar, i da pri tom svaki od njih zadrži sopstvene postavke, izgled i sadržaj radne povešine, da svako ima svoju elktronsku poštu, fascikle sa dokumentima, instalirane programe i ostalo. Korišćenjem mogućnosti koje se zove Brza promena korisnika, Microsoft Windows XP dozvoljava promenu korisnika bez gašenja sesije. Na primer, dok vi radite na računaru, neko od vaših ukučana ili kolega treba da proveri elektronsku poštu. Windows XP omogućava da privremeno napustite svoju sesiju, pustite drugu osobu da završi posao a zatim se vratite u svoju sesiju, nastavljajući rad tačno tamo gde ste stali. Brza promena korisnika radi kako na umrženim tako i na neumreženim računarima. Svaki korisnik računara treba da ima svoje ime i lozinku, što se obično naziva korisničkim nalogom. Prvi korisnički nalog se kreira prilikom instalacije sistema. Ako želite kasnije da dodate ili promenite postavke postojećeg korisničkog naloga otvorite Kontrolnu tablu i izaberite opciju Korisnički nalozi. Možete dodati novi
103
nalog, promeniti postojeći ili promeniti način prijavljivanja i odjavljivanja korisnika. Osim imena i lozinke, parametri naloga su i slika korisnika, koja sa funkcionale strane nije posebno bitna, ali i tip korisnika, koji je veoma važan. Dva osnovna tipa naloga su Administrator računara i Oganičen. Administatorski nalog može da kreira i briše druge naloge, ima pristup svim datotekama i fasciklama na celom sistemu, može da imstalira i deinstalira programe, dok korisnik kome je dodeljen tip Ograničen ima mnogo manje mogućnposti. Preporučuje se manje iskusnim korisnicima da koriste tip naloga označen sa Ograničen jer tako ne mogu napraviti štetu niti na bilo koji način ugroziti ispravan rad sistema. Kada je potrebno uraditi operaciju za koju je potreban nivo Administrator, možete se prijaviti pod drugim imenom koje ima taj nivo. Zahvaljujući mogućnosti brze promene korisnika, na morate zatvarati tekuću sesiju. DELJENJE
DATOTEKA NA ISTOM
RAČUNARU
Već smo videli da se datoteke i fascikle dele kroz mrežu sa drugim mrežnim korisnicima, Windows XP poznaje još jedan vid deljenja datoteka i fascikle izmedju različitih korisnika istog računara. Kao što svaki korisnik ima svoju fasciklu Moji dokumenti tako postoji i zajednička fascikla pod imenom Zajednički video i slične. Zajedničke fascikle su mesto gde se mogu smeštati dokumenti, slike i muzika kojima može da pristupi bilo koji korisnik konkretnog računara. Da biste neku fasciklu delili sa drugim korisnicima vašeg računara, obeležite je i prevucite u fasciklu Deljeni dokumenti. Fasciklu Deljeni dokumenti ćete pronaći u grupi stavki Ostala mesta, u levom panelu prozora Moji dokumenti. Ukoliko se vaš računar nalazi u velikom kompanijskoj mreži koja koristi tzv. Domene, nećete imati mogućnost korišćenja zajedničkih fascikle medju različitim korisnicima istog računara na ovakav način, već tada istu funkciju obavljaju mrežni resursi. UDALJENI
PRISTUP
Zahvaljujući opcijama udaljenog pristupa možete koristiti od kuće vaš računar na poslu i obrnuto, ostaviti program da radi i kasnije od kuće završiti posao i slično. Naravno, podrazumeva se da je za efikasno korišćenje ove mogućnosti potrebno imati adekvatnu Internet vezu. Teorijski je rad moguć i preko modema, ali za 104
stvarno upotrebljiv udaljeni pristup treba imati bržu Internet vezu. Mulitimedijalnost pristupa treba prilagoditi brzini veze – ako pristupate modemu, nećete se opredeliti za prenos zvuka, grafike u visokoj rezoluciji i tome slično. Pored ostalog, udaljeni pristup omogućava da više od jednog korisnika ima aktivne sesije na jednom računaru. Ipak, Windows XP ne dozvoljava da više korisnika interaktivno koristi računar već u jednom trenutku samo jedan korisnik može imati interaktivnu sesiju. Sesije ostalih korisnika jesu aktivne i njihovo stanje se čuva, ali neomogućavaju interaktivni rad. Za takve potrebe namenjen je operativni sistem Mikrosoft Windows Server 2003. Pre nego što počnete da koristite računar sa neke udaljene tačke, potrebno je da ga osposobite i adekvatno konfigurišete za takav rad. Izaberite u okviru kontrolne table stavku Performanse i održavanje / Sistem / Rad sa udaljene tačke i uključite opciju Dozvoli korisnicima da se povežu na ovaj računar sa neke udaljene tačke. Zatim dodajte korisnička imena u kojima će biti dozvoljen pristup sa udaljene tačke u listu izaberite udaljene korisnike. Za pristup udaljenim računarima koristi se program Veza udaljene radne pošte. Nakon startovanja programa unostie nazov raćunara koji želite da koristit, korisnično ime i lozinku. Program će se na osnovu brzine veze pokušati sam da odredi parametre, što isključuje grafičku rezoluciju i broj boja kao i to da li će preko mreže biti prenošeni zvuk i ostali efekti. Ukoliko smatrate da je program pogrešno procenio klikom na dugme Opcije možete sami prilagoditi parametre udaljenog pristupa. Udaljemom računaru koji radi pod operativnim sistemom Windows XP možete pristupiti i sa računara koji rade pod drugim opewrativnim sistemima, jer programi za vezu sa udaljenom radnom površinom XP – a postoji za starije verzije Windowsa, kao i za Macintost računare i Unix radne stanice.
DODAVANJE I UKLANJANJE PROGRAMA Savremeni programi su veoma složeni; da bi uopšte radili, treba pre svega iskopirati brojne datoteke na disk, podesiti razne parametre izvršavanja programa i 105
smestiti ih u Registar. Neki zahtevniji programi moraju da sebi prilagode i odredjene komponente samog Windows-a kako bi predstavljalo gotovo nemoguć zadatak, čak i za vrlo iskusne korisnike, pa proizvodjači softvera ove poslove poveravaju posebno pisanim procedurama čija je jedina funkcija da obave insalaciju programskih paketa. Postupak dodavanja programa se često zove i instalacija, dok se inverzan proces uklanjanje programa iz sistema, naziva i dinstalacija. Uklanjanje programa je takodje vrlo česta operacija, jer programi koje ne koristite samo zauzimaju prostor na disku pa je poželjno ukloniti ih. Windows je proces dodavanja i uklanjanja programa rešio na sistemskom nivou. Prilikom dodavanja beleže se podaci o datotekama koje su kopirane na disk, kao i podaci o postavkama programa unetim u Registar. Tako Windows „zna“ koje datoteke i stavke u Registru treba da obriše kada korisnik zatraži uklanjanje programa. Kako Windows briše samo one fajlove i setovanja koji su uneti pri instalaciji, nakom uklanjanja programa datoteke koje ste napravili u njemu ostaju netaknute. Uklanjanje programa je, dakle, operacija bezbedna po vaše podatke, ali imajte na umu da, kada su važni podaci u pitanju, oprez nikada nije na odmet. U većini slučajeva, instalaciju (dodavanje) programa započinjete klikom na Setup.exe ili Install.exe koji se nalaze u korenoj fascikli instalacionog CD-a. Ponekada se instalaciona procedura startuje i pokretanjem .MSI fajla, koji zapravo predstavlja dokument Windows-ovog sistema za instaliranje programa. TOK
INSTALACIJE
Najveći broj programa sadrži proceduru za dodavanje koja može biti sasvim specifična, ali ćemo ovde opisati kako izgleda jedno tipično dodavanje programa. Pošto je broj lokalizovanih programa još uvek mali, sa instalcionim programom ćete najverovatnije „razgovarati“ na engleskom jeziku. Nakon startovanja instalacione procedure, prozor instalocionog programa se obično raširi po celom ekranu, pojave se uvodne poruke i eventualno traži od korisnika da se složi sa licencom za upotrebu (engl.licence agreement). Kod nekih programa je zatim neophodno uneti i serijski broj. Sledi dijalog u kome birate tip instalacije: Full znači da se instaliraju sve komponente programa, Typical da se instalira uobičajena šema komponenti (ponekad je ova opcija vrlo slična opciji Full) a Custom daje mogućnost da samo odredite koje će komponente biti instalirane. Kroz čitav posao vas vodi niz čarobnjaka i drugih dijaloga, pa snalaženje nije komplikovano. Nakon izbora opcija, procedura za dodavanje programa u sistem može eventualno da postavi još neka pitanja u vezi sa dodavanjem dodatnih komponenti ili specifičnih podešavanja. Posle odgovora na takva pitanja, instalacioni programi 106
obično prikazuju razne reklamne poruke, koje mogu da budu manje ili više interesantne. Nakon kopiranja datoteka i unosa potrebnih stavki u Registar dodavanje programa je završeno. Ako je program dodao neku sistemsku komponentu, biće potrebno i da restartujete Windows, o čemu će vas program obavestiti. UKLANJANJE
PROGRAMA
Glavni sistemski alat za dodavanje i uklanjanje programa se nalazi u Kontrolnoj tabli i do njega ćete doći ako izaberete kategoriju Dodaj ili ukloni programe. Alatka ima četiri opcije. Prva, Promeni ili ukloni programe, koristi se kada želite da promenite komponente instaliranih programa ili potpuno uklonite ceo program. Ako ste izabrali uklanjanje programa u većini slučajeva će vam sistem postaviti dodatno pitanje da li ste sigurni da želite da uklonite program; time se izbegava njegovo nehotično brisanje. Promena komponenti je uglavnom moguća kod velih programskih paketa kao što je Microsoft Office. Kod velikih paketa koji su sastavljeni iz većeg broja komponenti može da se desi da neku komponentu niste dodali jer niste znali da vam je potrebna, ili ste dodali suviše komponenti koje vam nisu potrebne a zauzimaju prostor; da ne biste morali da instalirate ceo paket „od nule“, Windows vam nudi opciju da promenite komponente. U oba slučaja opcija Promeni ili ukloni programe daje spisak programa koji su trenutno instalirani u sistemu. Pored imena programa data je i informacija o prostoru na disku koji program zauzima kao i o tome da li ste ga često ili retko koristili. Promenu ili uklanjanje programa započinjete jednostavnim dvoklikom na diugme Ukloni koje se nalazi pored imena programa. Kada izaberete neki od programa sa liste i kliknete na Add/Remove ( ili jednostavno dvokliknete na ime) počinje deinstalacija. Većina programa će vas ipak pitati da li ste potpuno sigurni da želite da ih uklonite. U slučaju velikih programskih paketa kao što je Microsoft Office, klik na Add/Remove (ili dvoklik na ime paketa) daće vam mogućnost da izaberete da li želite da deinstalirate paket, da uklonite neke od opcija ili da dodate opcije koje ranije nisu bile instalirane. Neki paketi imaju i opciju da ponovo iskopiraju sve fajlove koji su do tada bili instalirani, što je zgodno u slučaju da ste greškom obrisali ili oštetili neke fajlove.
107
PODEŠAVANJ E WINDOWS–A RADNA
POVRŠINA
Kažu da radna površina oslikava korisnika računara, baš kao što nameštaj u stanu dočarava karakter onoga ko u tom stanu živi. Izgled radne površine može da se prilagodi na nekoliko načina – svako će se osećati ugodnije ispred radne površine kaja je prilagodjena njegovom ukusu, počevši od izgleda i rasporeda ikona, do pozadinske slike sa likom Šakire ili omiljenog fudbalera. Prilagodjavanje radne površine obično počinje razmeštanjem ikona ili njihovim potpunim uklanjanjem. Tu opšteg pravila nema: neki ljudi vole da im svi programi budu pri ruci, neki vole praznu radnu površinu na kojoj nema ničega; Windows ravnopravno izlazi u susret i jednima i drugima. Ako spadate u prvu grupu korisnika, na radnu površinu ćete smeštati ikone najčešće u prvu grupu korisnika, na radnu površinu ćete smeštati ikone najčešće korišćenih programa, zbog lakšeg startovanja, kao i prečice do važnih fascikli. Ako često kopirate i premeštate datoteke i fascikle razmislite o izvlačenju prečica na diskove iz fascikle Moj računar na radnu površinu, time ubrzavate pristup datotekama i fasciklama. Ako spadate medju one kojima smetaju bilo kakve ikone na radnoj površini, jednostavno ukinite njihov prikaz tako što ćete isključiti opciju Prikaži ikone radne površine koja se nalazi u meniju na radnu površinu desnim tasterom miša. Pored razporedjivanja ikona po radnoj površini, ili njihovog potpunog ukidanja, mnogi korisnici vole da primenjuju ikone sistemskih objekata kao što su Moj računar, Moji dokumenti i slično. Neki vole da računarima daju imena, pa možete recimo ikonu Moj računar preimenovati u ime vašeg PC-ja. POZADINSKA
SLIKA
Jedna od prvih stvari koje novi korisnici računara traže od svojih računarski iskusnijih prijatelja je postavljanje prigodne pozadinske slike na radnu površinu. Za ovo ćemo morati da se upoznamo sa dijalogom za podešavanje postavki radne površine i grafičke kartice, u koji ulazimo desnim klikom na prazan prostor na
108
radnoj površini ( prostor koji nije prekriven nijednom ikonom) i izborom opcije Svojstva. Dijalog koji ćemo dobiti izborom ove opcije ima pet kartica. Za podešavanje pozadinske slike se koristi druga kartica sa leve strane, ona na kojoj piše Radna površina. U gornjem delu dijaloga nalazi se slika monitora na kojoj možete pratiti izgled radne površine dok menjate pozadinske slike. U donjem delu je lista sa naslovom Pozadina koja nudi izbor slike koja predstavlja pozadinu. Da bi se slika pojavila u listi, mora biti u jednom od sledeća tri formata: BMP, GIF ili JPEG i da bude smeštena u fasciklu Moje slike. Ako kliknete na dugme Pregledaj, pozadinu možete potrežiti i na nekom drugom mestu na disku. Uz Windows se dobija desetak atraktivnih slika koje su smeštene u posebnu sistemsku fasciklu. Pošto se dimenzije slike obično razlikuju od rezolucije ekrana, Windows nudi nekoliko načina da to izjednači. U spisku Položaj naći ćete opcije Centrirano, Poredjano, Razvučeno. Centralni položaj označava da će slika biti postavljena na centar radne površine u punoj veličini. Ako je slika manja od radne površine, ako nje ćete videti okvir. Ako je veća, Windows će je umanjiti na veličinu radne površine. Položaj Poredjano znači da će Windows naslagati slike jednu pored druge i jednu ispred druge kao pločice, dok položaj Razvučeno znači da će Windows razvući sliku koliko je potrebno da stane na radnu površinu. Ovaj položaj može da dovede do deformacije slike, ako je gustina slike dovoljno velika ili ako je njena originalna veličina proporcionalna rezoluciji ekrana, problem neće biti veliki. TRAKA ZADATAKA Osnovni element trake zadataka koje možete prilagoditi svojim potrebama jesu veličine i položaj. No, pre bilo kakve izmene traku treba otključati - kliknite desnim tasterom miša negde na praznu zonu trake zadataka i isključite opciju Zaključaj traku zadataka. Kada je traka zadataka jednom otključana, njenu veličinu možete da promenite tako što uhvatiute mišem gornju ivicu; pokazivač se pretvara u duplu strelicu što znamo da je oblik koji Windows koristi za promenu veličine prozora. To znači da možemo, držeći pritisnut levi taster miša, „razvući“ traku do željenih dimenzija. Iako ona može da bude prilično velika, retko je ima smisla povećavati na više od dve linije. Možete promeniti i položaj tj. staviti traku uz bilo koju ivicu ekrana – jednostavno uhvatite njenu slobodnu zonu i mišem je prevucite na neku od tri preostale ivice. Sve ovo je ponekad i previše jednostavno, pa će se desiti da traku premestite nehotice, a početnike naročito zbuni ako traku greškom umanje tako da se uopšte ne vidi. Ako vam se to desi, pažljivo pogledajte sve ivice 109
ekrana i uz jednu od njih ( najčešće donju) videćete delić trake zadataka, taman dovoljan da je razvučete. Da bi propusti ove vrste bili redji, dobro je da traku zadataka posle izvršenih izmena ponovo zaključate. Neke od opcija trake zadataka mogu da se podese izborom stavke Svojstva koju dobijate kada desnim tasterom kliknete negde u slobodnu zonu treke zadataka i izaberete istoimenu opciju. Prva strana dijaloga koji se pojavi posvećena je traci zadataka. Na vrhu dijaloga biće prikazan izgled u skladu sa trenutno uključenim opcijama. Ispod toga nalazi se grupa od pet prekidača. Namenu opcije Zaključaj traku zadataka već smo upoznali, Ako uključite opciju Automatski sakrij traku zadataka, traka zadataka će samo nestati kada sa njom ne radite, mada će ostati vidljiva u vidu tanke linije. Kada dovedete pokazivač miša do te linije, traka će se opet pojaviti u punoj veličini. Tako možeme da povećate radnu površinu ekrana, a da ipak zadržite sve funkcije trake zadataka. Isključivanjem opcije Zadržavaj traku zadataka iznad drgih prozora (što ne preporučujemo) traka zadataka će izgubiti osobinu da je uvek vidljiva i prozori programa će moći da je prekriju. Opcija Grupiši slučnu dugmad dopašće se korisnicima koji vole da imaju gomilu otvorenih prozora istog porograma. Kada ti prozori zauzmu previše prostora na traci zadataka, ona će ih grupisati po programima. Tako će Explorer-ovi prozori biti predstavljeni samo jednim dugmetom, prozori Internet Explorer-a drugim, a recimo Microsoft Word-a trećim. Na dugmetu će i dalje stajati ikona programa i pored nje broj grupisanih prozora – kada kliknete levim dugmetom miša na taster dobićete spisak prozora iz kog čete moći da izaberete onaj sa kojim želite da radite. Opcijom Prikaži traku za brzo pokretanje uključujete prikaz još jedne zone na traci zadataka u koju možete smestiti ikonice programa koje najčešće koritite (engl. Quick Launch). Pošto je treka zadataka uvek vidljiva (ukoliko joj ne uskratite tu osobinu), ove ikonice su stalno pristupačne. Inicijalno se tu nalaze ikone koje startuju Internet Exploere, Windows Media Player te ikona Show Desktop koja vam omogućava da brzo dovedete radnu površinu u prvi plan. Sadržaj ove treke se lako podešava . Ako vam neka od ikona nije potrebna, uklonite je i zamenite važnijom. Grupa opcija Polje za obaveštavanje odnosi se na istimenu zonu koja se nalazi na desnoj strani trake zadataka (engl. Systray). Opcijom Prikaži sat možete da uključite ili isključite prikaz časovnika koji se nalazi na krajnoj desnoj ivici trake zadataka. Opcija Sakrij neaktivne ikone i prateće dugme Prilagodi omogućavaju da vam za svaku od malih ikona koje se nalaze u polju za obaveštavanje podesite da li želite da bude sakrivena dok je neaktivna, ili želite da vam uvek bude na raspolaganju.
110
PODEŠAVANJE
MENIJA
START
Meni Start podešavamo izborom opcije Svojstva koju dobijamo kada desnim dugmetom miša kliknemo na Start i izaberemo opciju Svojstva. Za početak, možemo izabrati Start menija opisan u jednom od prethodnih poglavlja ili „klasični“ Start meni, kakav je postojao u Windows-u 95 i kasnijim verzijama, zaključno sa Windows-om 2000. Klasični meni Start je imao samo jednu kolonu u kojoj se nalazila stavka Program (sati), a uvedene su i prečice do specijalnih fascikli Moji dokumenti, Moje slike i Moja muzika. Tu su još stavke za pretragu, pomoć, pokretanje programa, te odjavljivanje i gašenje sistema. Klasični meni Start pogoduje korisnicima koji već imaju značajno iskustvo u radu sa Windows-om dok je novi meni Start bolje priladjen početnicima. Za neki od načina rada menija Start postoji dugme Prilagodi koje vam omogućava da prilagodite način rada svojim potrebama. Možete definisati veličinu ikona koje će se pojavljivati u meniju, broj programa najčešće korišćenih programa koji će biti prikazani, kao i izbor programa za pristup Internetu i rad sa elektronskom poštom – inicijalno su to Internet Explorer i Outlook Express, a Windows nudi i MSN Explorer prilagodjen korisnicima Microsoft-ove MSN mreže (za sada se ne možete učlaniti u MSN ako živite u Srbiji i Crnoj Gori), a za elektronsku poštu se može koristiti i Microsoft-ov besplatni Hotmail koji je pristupačan i iz naših krajeva. Na kartici Više opcija nalaze se prekidači koji vam omogućavaju „fino podešavanje“ Start menija. Prekidač Otvori podmenija kada zadržim miša nad njima omogućava da uključite ili isključite automatsko otvaranje podmenija, što je korisna opcija ali mnogim početnicima smeta, pošto se meni otvara i pre nego što su stigli da pročitaju ostale stavke i pozicioniraju kurzor na onu koja im je potrebna. Kada je ova osobina isključena, pomeniji se otvaraju dodatnik klikom levim tasterom miša. Prekidač Označi nove instalacione programe omogućava vam da uključite ili isključite osobinu Start menija da drugom bojom ističe ikone i druge grupe ikona koje pripadaju programima koji su nedavno instalirani. U sredini se nalazi spisak stavki Start menija. Za svaku od njih možete podesiti način ponašanja. Možete ih isključiti, navesti da svoj sadržaj prikažu kao podmeni ili da prosto budu prečice do sistemskih fascikli. Ovde ćete otkriti da osim uobičajnih stavki Start menija postoje još neke koje su inicijalno isključene. To su Omiljene lokacije koje sadrže prečice kao vašim omiljenim sajtovima na Web-u. One pripadaju Internetu a ne informacijama smeštene na diskove računara, pa nema naročitih koristi od uključivanja ove stavke, osim kada je vaš računar stalno na Internetu. Stavka Sistemske administrativne alatke takodje ne bi trebalo da budu
111
uključene, ove alatke su i ovako dostupne iz Kontrolne table, a kojoj će kasnije nešto biti reči. Dva prekidača koja se neodnose na stavke Start menija nego na njegovo ponašanje zovu se Omogući prevlaćenje i otpuštanje i Pomeraj programe. Prvi prekidač vam omogućava da uključite ili isključite mogućnost rasporedjivanja ikona po Start meniju njihovim prevlačenjem; na taj način sadržaj Start menija je fiksan , što odgovara mnogim početnicima. Drugi prekidač se odnosi na osobinu menija Svi programi da bude fiksne veličine; ako u tom meniju ima više stavke, onda ih možete pomerati gode dole strelicama. Ovako ponašanje nije dovoljno konzistentno pa je ova osobina inicijalno isključena. MENI „SVI
PROGRAMI„
Ako u sistemu imate mnogo instaliranih programa, vaš Start meni će postati pretrpan raznim programskim grupama. Obično svaki programski paket dobije svoju grupu, mada neki veći proizvodjači softvera smeštaju sve svoje proizvode u istu programsku grtupu. Posle izvesnog vremena snalaženje može da postane sporo, pa zbog toga nije loše da prečice ka programima povremeno sortirate po srodnim grupama. Jedna od mogućih primera je da programi za Internet idu u jednu grupu, programi za rad sa tekstom u drugu, idrugu u treću itd. Stavka Svi prozori su zapravo prečice koje se nalaze u odredjenim sistemskim fasciklama. Te fascikle ćete najlakše pronaće ako kliknete desnim tasterom miša na dugme Start. Dobićete opcije Otvori (Istraži) i Otvori sve korisnike (Istraži sve korisnike). Razlika izmedju ove dve fascikle je u tome što se prva odnosi na prečice koje će se pojaviti samo u vašem Start meniju dok će se prečice iz ove druge fascikle pojaviti kod svih korisnika vašeg računara. Nakon što otvorite ove fascikle, možete menjati njihovu strukturu, čime zapravo menjate Start meni. Podfascikle će se pojavljivati u Start meniju kao programske grupa a prečice će se pojavljivati kao stavke u meniju. Na primer, sve igre možete staviti u fasciklu koja će se zvati Igre, možete ukloniti prečice na razne datoteke koje vam nisu potrebni – većina programa pri instalaciji ubaci u meni Svi Programi prečice za svoj Web sajt, razne datoteke sa reklamama i uputstvima, a sve to jedino pravi zbrku. Takodje, možete promeniti imena prečicama (npr. Microsoft Excel nazvati jednostavno Excel) ili napraviti posebviti fasciklu sa prečicama do važnih dokumenata. Intiuivniji način za pravljenje reda u meniju Svi programi jeste korisšćenje tehnike prevlačenja i otpuštanja. Svaku stavku iz menija možete prevlačenjem da dovedete u bilo koju programsku grupu ili u Korpu za otpatke ako želite da je obrišete.Svaka 112
stavka ima i svoj konteksti meni što zunači da se unutar strukture menija može koristiti i ovaj način rada sa njegovim objektima. PRILAGOĐAVANJE FUNKIONISANJA FASCIKLI Microsoft Windows nudi prilagodjavanje ponašanja prozora sa fasciklama i radnom površinom na nekoliko načina. U poglavlju posvećenom Explorer-u detaljno smo opisali predlogške koje možete koristiti da prilagodite ponašanje fascikli na opštem nivou, možete da koristite stavku Opšte fascikle koja se nalazi u meniju Alatke bilo koje fascikle. Pojavljuje se dijalog koji može imati tri ili četiri kartice. Strana Opšti podaci sadrži tri opcije: Zadaci vam omogućuje da isključiti standardni panel sa uobičajenim zadacima u fascikli i da ga zamenite klasičnim Windows prozorima sa fasciklama u kome ovog panela nema. Opcija Pregled fascikli imogućava da prilagodite ponašanje prozora sa fasciklama tako da umesto da svaku novu fasciklu otvara u istom prozoru. Windows – u date instrukciju da nove fascikle otvara u novim prozorima. Ovo može da bude korisno kada ne radite sa mnogo fascikli istovremeno. Treća opcija Kliknuti na stavku na sledeći način omogućava promenu načina rada sa mišem: umesto dva klika (prvog klika koji ističe objekat i drugog koji ga otvara), sada se isticanje objekta obavlja prostim dovodjenjem pokazivača miša iznad njega, a otvaranje klikom. Podrazumevano stanje je da stavke otvaraju dvoklikom. Ako pri izboru neke od ovih opcija napravite grešku, klikom na dugme Vrati na podrazumevane vrednosti sva podešavanja možete vratiti na inicijale vratiti na inicijalne vrednosti. Kartica Prikaz se sastoji od dva dela. U gornjem delu se nalazi dva dugmeta kojima možemo učiniti da se podešavanje trenutne fascikle automatski prenese na sve ostale fascikle u sistemu. To postižemo klikom na Primeni na sve fascikle. Ako želimo da se vratimo ne podrazumevano ponašenje fascikli, kliknemo na dugme Vrati početne vrednosti svim fasciklama. Donji deo sadrži listu opcija pod nazovom Više opcija. Ove opcije namenjene su iskusnijim korisnicima. Kartica Tipovi datoteka omogućava pregled i promenu tabele registovanih tipova datoteke. Za svaki tip fajla je navedena njegova oznaka tipa i ime programa na koji je tip registrovan. Pomoću dugmadi Novi i Izbriši možete dodavati nove tipove i brisati postojeće, ali vam nikako ne preporučujemo da to radite. Pomoću dugmeta Primeni možete promeniti program koji je pridružen izabranom tipu, a iskusniji korisnici mogu klikonuti korišćenjem ovih opcija za preciznije ponašanje tipa daoteke. Nepažljivim korišćenjem ovih opcija možete onesposobiti pojedine 113
programe da na ispravan način rade sa svojim datotekama, pa početnicima savetujemo da izbegavaju njihovo korišćenje. U Professional izdanju Windows-a XP postoji i četvrta kartica, Venmreže datoteke, koja se koristi u mrežnom okruženju. Ako radite u mreži, konsultujte administratora sistema oko korišćenja ove osobine. TEME Podešavanje izgleda prozora opcija početnika koji su se upravo oslobodili staha od računara i počeli da uživaju u njegovoim mogućnostima. Za ovu operaciju je zadužena stavka Svojstva u meniju koji dobijate desnim klikom na prazan deo radne površine. U meniju koji se pojavljuje bitne su kratice Tema i Izgled. Tema je skup osobina koje definišu opšti izgled i funkcionisanje prozora Windows-a, kao i pozadinsku sluku, zvučne efekte, boje elemenata na ekranu, veličinu i obik teksta... Na kartici Tema birate jednu od nekoliko tema, pri čemu Windows XP inicijalno nudi dve posebnpo važne varijate: Windows XP izgleda poput Windows 2000 okruženja. Ukoliko promenite bilo koju pojedinačnu postavku u temi, ona dobija naziv Izmenjena tema – ne možete, dakle, promeniti originalnu temu ali možete svoju temu snimiti pod nekiiom novim imenom. U svakom slučaju, ispod imena teme se nalazi sličica koja predstavlja primer izgleda radne površine ako primenite trenuitno istaknutu temu. Pojedinačni parametri se menjaju otvaranjem karice Izgled. Ovde najpre možete precizno definisati da li želite da prozori i dugmad budu prikazani u Windows XP ili klasičnom Windows stilu. Ispred toga nalazi se spisak sa jednom od tri unapred definisane šeme boja: osim podrazumevane doninantne plave boje. Možete izabrati šemu sa srebrnom ili maslinastozelenom bojom kao dominantnom. Ove šeme uglavnomn odgovaraju Windows XP stilu prozora i dugmadi; ako ukljutite klasični stil, dobićete drugačji spsak šema, koje će vam biti poznate ako ste ranije koristili Windows 2000. Na dnu je spisak iz kog možete izabrati veličinu slova kojima će biti prikazan tekst uz ikone i u menijima. Naime, kod promene rezolucije (sa manje na veću), veliki broj korisnika se žali kako su im slova „postala previše sitna“. Taj problem možete rešiti jednostavnim povećanjem slova (fonta). Dugmetom Efekti možete uključiti ili isključiti prolazne efekte za promenu veličina prozora, otvaranje menija i opisa alatki, možete izabrati i metodu umekšavanja ivica ekranskih fontova čime se postiže vizuelno efektniji ispis teksta. Postoje dva metoda: Standardni i Clear Tyre, Cleay Tyre je obično akraktivniji, posebno za vlasnike TFT monitora, ali nekim korisnicima računara ovako ispisana 114
slova izgledaju „veštački“, pa će izabrati standardni metod ili potpuno isključiti umekšavanje ivica. Od ostalih efekata, tu su velike ikone u prozorima i na radnoj površini, senke ispod menija i mogućnost da Windows prikazuje sadržaj prozora pri prevlačenje. Dugme Više opcija Windows omogućava da detaljno prilagodite izgled svakog elementa Windows-ovih prozora. Slobodno možete da eksperimentišete jer čak iako napravite ozbiljiju grešku, uvek se možete vratiti na neku od osnovnih tema. OSTALI
PARAMETRI
PRIKAZA
Gotovo da nema nikog koi je video računar, a da ne zna šta je čuvar ekrana (engl. Screen saver)- ukoliko na računaru neko vreme ne radite slika se gubi i zamenjuje nekom atraktivnom grafikom koja „šeta“ po ekranu. Nekada je smisao toga zaista bila zaštita ekrana (na crno – belim ekranima koji stalno prikazuju istu sliku dešavalo se da ona ošteti fosforni premaz, pa je ekran i kada je isključen prikazivao „senku“ slike); današnji monitori nemaju potrebu za ovakvim načinom zaštite, ali su čuvari ekrana svejedno popularni. Uz Windows dobijate izvestan broj čuvara ekrana, a sasvim je sigurno da ćete dolaziti u kontakt sa programima ovog tipa raznih autora. Kao i kod postavljanja pozadinske slike, u gornjem delu dijaloga imate sluku monitora na kojoj možete pratiti izgled čuvara ekrana. Izborom jednog iz spiska on se pokazuje na tom malom monitoru pa praćenjem spiska lako možete da pronadjete onaj koji vam se najviše svidja. Takodje, možete postaviti i vreme neaktivnosti računara posle koga se čuvar ekrana aktivira. Razni čuvari ekrana nude dodatne opcije: možete da unesete proizvoljan tekst koji će se ispisivati, sliku po izboru koju će „vrtiti“ po ekranu i slično. Možete postaviti i da Windows naizmenično prikazuje slike iz vaše fascikčle Moje slike. Klikom na dugme Pregled proverićete izgled čuvar ekrana koji ste odabrali. Neki od čuvara ekrana imaju i posebne postavke do kojih možete doći klikom na dugme sa tom oznakom. Prekidačem Pri nastavku, prikaži ekran dobrodošlice štitite računar – uz pretpostavku da napustite sto i odete nekim poslom pa se čuvar ekrana aktivira, slučajni prolaznici neće moći da ga tek tako prekinu; pojaviće se ekran dobrodošlice, pa će za nastavak rada biti neohodan unos ( vaše ili admistratorske) lozinke. PRILAGOĐAVANJE
RADNE
POVRŠINE
115
Radna površina ima još neke parametre koje možete prilagoditi svojim potrebama i ukusu. Na kartici Radna površina naći ćete dugme Prilagodi radnu površinu. Klikom na njega otvara se dijalog sa dve kartice. Na kartici Opšti podaci možete odrediti ikone sistemskih objekata za koje želite da se pojave na radnoj površini. To mogu biti ikone Moji dokumenti, Moj računar, Moja mrežna mesta i Internet Explorer. Prikazivanje ovih ikona na radnoj površini možete uključiti i desnim klikom na njih u meniju Start, a ovde imate njihov pregled na jednom mestu. Sledeća opcija je mogućnost promene ikona Moj računar, Moji dokumenti, Moja mrežna mesta i Korpa za otpatke. Tu je čarobnjak za pospremanje radne površine koji će vam pomoći da sa radne povrtšine uklonite ikone koje vam nisu potrebne. Inicijalno, Windows je podešen da posle dva meseca (60 dana) automatski pokrene ovog čarobnjaka. PARAMETRI
SLIKE
Medju svojstvima ekrana možda i najvažnija kratica je Postavke. U njoj podešavate parametre grafičkog podsistema ko što su rezolucija ekrana, kvalitet boje i drugo. Rezoluciju u kojoj radimo definiše finoću prikaza preko broja tačkica od kojih se slika na ekranu sastoji: ako se izabere više tačkica, one će biti sitnije pa će slika biti finija. Izbor rezolucije zavisi od grafičke kratice kao i od kvaliteta monitora. Sa savremenim karticama i monitorima rezolucije idu od 800 x 600 (danas se ova rezolucije retko koristi) do 1600 x 1200. Najčešća rezolucija za portabl (engl. Laptop ili netebook) računare je 1024 x 768. Drugi bitan element prikaza je kvalitet boje koje se istovremeno mogu prikazati na ekranu, što opet zavisi od tipa grafičke kartice. Danas se podrazumeva da nema smisla ići ispod 65.536 boja (srednji kvalitet), a često se koristi i 16.7 miliona boja (viši i najviši kvalitet, 24 ili 32 bita). Vodite računa o tome da kod nepropisno instaliranog sistema promena rezolucije može da dovede do nestanka slike na ekranu – ako vam se to desi (na primer, monitor se ugasi posle pomeranja klizača) sačekajte 15 sekundi i Windows će vratiti podešavanje rezolucije i kvaliteta boje na prethodno stanje. KONTROLNA
TABLA
Osim podešavanja izgleda radne površine, Windows omogućava i prilagodjavanje drugih sistmskih elemenata. Centralno mesto za gotovo sva podešavanja je 116
Kontrolna tabla, koja sadrži kolekciju alata za podešavanje svih aspekata sistema. Kontrolna tabla je zapravo posebna sistemska fascikla u koju su smeštene ikone sa alatima. Kako bi olakšao snalaženje, Windows ih inicijalno grupiše po kategorijama. Postoji devet osnovnih kategorija: To su Izgled i teme, Mrežne i internet veze, Dodaj ili ukloni programe, Zvuci, Govor u audio uredjaji, Performanse i održavanje, Štampači i ostali hadver, Korisnički nalozi, Datum, Vreme, Jezičke i regionalne opcije te Opcije pristupačnosti. Instalacija programa može dodati nove elemente kontrolnoj tabli, ali će oni biti automatski svrstani u neku od već poistojećih kategorija. Neke od operacija koje se izvode smo ili već pomenuli. Recimo, izgled i teme su zapravo drugačije složene prečice za razna svojstva radne površine. Mrežna i Internet vezama bavimo se u posebnom programu, kao i instaliranjem i deinstaliranjem programa, o kome se stara kategorija Dodaj ili ukloni programe. Opcije pristupačnosti su namenjene korisnicima koji imaju posebne potrebe po pitanju vida, sluha i pokretljivosti. Ukoliko Kontrolnu tablu otvorite u klasičnom prikazu (kliknite na vezu Prebaci se na klasičan prikaz u panelu sa uobičajenim zadacima) vidno. U zavisnosti od instaliranih programa, broj ovih ikona može da bude različit (prema tome i znatno duži od liste ikona prikazane na našoj slici), jer osim osnovnih Windows-ovih ikona kontrolne table, i razni drugi programi dobijaju svoje alatke. DATUM
I
VREME
Personalni računari imaju ugradjen časovnik koji je veoma važan za funcionisanje sistema – mnoge funkcije zavise od vremena pa časovnik treba da bide tačan. Da biste podesili tačno vrteme, kliknite na ikonu Datum i vreme u klasičnoj kontrolnoj tabli ili, ako koristite pregled po kategorijama, izaberite zadatak Datum i vreme, jezičke i regionalne opcije. Podešavanje datuma je očigledno svakome koj je ikada koristio običan zidni kalendar – na kalendaru pronadjete tačan datum, korišćenja spiska meseci i godina. Sat se podešava podjednako jednostavno – dovoljno je upisati tačno vreme u polje koje se nalazi ispod „zidnog“ sata. Ako koiristite Internet prilično je važno da precizno podesite časovnu zonu jer će vam onda Windows sam prilagodjavati vreme – ako vam je rodjaka iz Kanade poslala elktronsku poštu u 9 ujutro po lokalnom vremenu, Microsoft Windows će automacki „prevući“ to vreme u naše. Naša časovna zona je označena sa „GTM +
117
01“ – zapravo dovoljno je da kao region navedete spisak gradova medju kojima je i Beograd (Belgrade). Posebno je zanimljiva kartica Internet vreme koja omogućava da sat svog računara sinhronizujete sa nekim od atomskih časovnika koji postoje na Internetu. Ako je vaš računar stalno na Internetu, uključite prekidač Automatski sinhronizuj sa serverom vremena na Internetu. Ako se na Internet povezujete modemom s vremena na vreme otvorite ovu karicu, dok ste povezani sa provajderom, kliknite na dugme Ažuriraj sada., Tako će vaš računar uvek pokazivati tačno vreme.
ODRŽAVANJE SISTEMA RAD
SA DISKOM
Ako redovno koristite računar, bilo da vam on koristi u obavljanju posla bilo za zabavu, brzo ćete primetiti da najskulji deo nije ni superbrzi procesor, ni luksuzni monitor, ni skupa grafička kartica već vaši dokumenti, podaci, slike, muzičke datoteke i drugi sadržaji. Svi ti podaci su smešteni na čvrstim diskovima, kojima računar stalno pristupa, što može dovesti do neke greške ili problema. Nekad je u pitanju kvar uredjaja, ali još češće „ljudski faktor“: nepažnjom možete obrisati dragocene podatke. Zbog toga je važno da pravite rezervne kopije podataka. Ukoliko dodje do gubitka podataka, bilo zbog kvara ili nepažnje, lako ćete povratiti datoteke sa rezervne kopije. Takodje je korisno da s vremena na vreme proveravate da li postoje neke greške na vašem disku, ako i da povremeno obavite takozvanu defragmentaciju. Fragmentacija je, naime, negativna posledica načina na koji se datoteke upisuju na disk. Ona nema nikakve negativne posledice po same podatke, ali ako se javi u visokom procentu, loše utiče na brzinu rada. Do programa koji obezbedjuju održavanje diska najlakše ćete doći tako što otvorite Kontrolnu tablu i izaberete kategoriju Performanse i ordžavanje. U spisku Odaberite zadatak pronaći ćete tri opcije koje se odnose na rad sa diskom: 118
Oslobodite još prostora na jedinici čvrstog diska, Kreirajte rezervnu kopiju svojih podataka i Preuredite stavke na čvrstom disku da bi programi brže radili. POSPREMANJE
DISKA
Prva opcija nas vodi u program za pospremanje diska koji nam pomaže da obrišemo datoteke koje nam nisu potrebne i time oslobodimo prostor za važne datoteke i programe. Pod stavkom Izbriši datoteke Windows nudi nekoliko kategorija privremenih datoteka koje se koriste radi ubrzavanja rada sa programima. Windows je prilično „darežljiv“ po pitanju prostora koji dodeljuje ovakkvim datotekama, pa četo može da se desi da te datoteke zauzimaju prostor a da korist od njih nije prevelika. Za svaku od stavki ovog spiska Windows će detaljno objasnoti o kakvim je datotekama reč, čemu one služe, pa možete proceniti da li želite da ih sačuvate ili obrišete i time oslobodite prostor. PRAVLJENJE
REZERVNIH
KOPIJA
O pravljenju rezervnih kopija se stara čarobnjak koji omogućava ne samo kreiranje rezervnih kopija datoteka, već ih sistemskih postavki. Ako isključite dugme Uvek pripremi u režimu čarobnjaka program će se startovati u tzv. Naprednom režimu koji se preporučuje samo iskusnim korisnicima. Dve osnovne opcije programa su pravljenje rezervne kopije i vraćanje datoteka sa rezevne kopije nazad na disk. Kod kreiranja rezervnih kopija program vam omogućava da izaberete jedno od četiri mogućnosti: Vaše dokumente i postavke, dokumente i postavke svih korisnika, sve informacije na računaru ili da sami izaberete objekte koje želite da kopirate. Sledeći korak je izbor lokacija na kojoj ćete ćuvati rezervnu kopiju. Ukoliko imate posebnu jedinicu trake namenjenu skladištenju podataka, program će omnogućiti direktno snimanje na traku. Ako nemate takav uredej, Windows će rezervne kopije snimiti u datoteku sa oznakom tipa .bkf. Sledeči izbor je tip rezervne kopije: prvi put Windows će koristii tzv. Normalno kopiranje koje uključuje prenos svih datoteeka na rezevni medij, uz njihovo označavanje kao kopiranih. Svaki sledeći put možete osim ovog načina izabrati i Inkrementalno, Diferencijalno ili Dnevno kopiranje, kao i kopiranje bez označavanja datoteke kao kopiranih, Opcija Inkrementalno će kopirati samo one datotekke koje su kreirane ili izmenjene nakon prethodnog rezervnog kopiranja, dok će opcija Diferencijalno učitniti istu stvar, ali 119
bez označavanja datotekka ko kopiranih. Konačno, Dnevno kopira samo one datoteke koje su kreirane ili izmenjene tog dana. Vraćanje datoteka i postavki sa rezervnih kopija je suprotan proces. Po startovanju čarobnjaka, odaberite opciju Vrati datoteke i postavke u prethodno stanje. Microsoft Windows će vam zatim ispisati spisak postojećih kataloga rezervnih kopija. Moći ćete da pregledate njihov sadržaj i eventualno izaberete datoteke i postavke koje želite da vratite sa rezervnih kopija. Datoteke možete da vratite na prvobitnu ili alternativnu lokaciju, a možete navesti i pojedinačnu fasciklu u koju želite da smestite podatke vraćene sa rezervnih kopija. Takodje, prilikom vraćanja datoteke, možete zadati programu da ostavi datoteke koje već postoje na disku ili da ih zameni ako su starije od onih koje su na rezervnoj kopiji. Ako nemate jedinicu trake, bolje rešenje je pravljenje rezervnijh kopija na CD ili DVD diskovima. Uredjaji koji snimaju ovakve diskove se lakše nabavljaju i znatno su jeftiniji, a što je u većoj meri važi za medije. Nažalost, program za pravljenje rezervnih kopija ne podržava ovakve uredjaje pa ćete rezervne kopije u ovom slučaju morati da pravite ručno. Na tržištu postoje programi raznih proizvodjača koji će vam pomoći u ovom procesu. DEFRAGMENTACIJA Program za defragmataciju diska se zove Disk Defragmeter i možete ga pokrenuti tako što kliknete na ikonu Moj računar, izaberete lokalni disk, kliknete desnim dugmetom i izaberete Svojsktva. Pod Alatke pronadjete Defragmentacija pa kliknete na to dugme. Dobićete spisak volumena na disku sa informacijama o sistemu datoteka, kapacititu i slobgodnom prostoru. Tu možete izabrati neki od volumena a onda kliknuti na Analiziraj ili Defragmentiraj. Preporučujemo da za početak izaberete opciju Analiziraj i da sačekate nekoliko minuta. Program će ispitati stanje vašeg sistema datoteka i nakom završenog posla prikazati da li je defragmentacija volumena uopšte potrebna. Možete dobiti i opsežan izveštaj o stanju vaših sistema datoteka. Ako je defragmetacija potrebna, program će ponuditi da je izvršite, s tim što defragmentaciju možete startovati u svakom slučaju, čak i ako program kaže da taj proces nije neophodan. Defragmentacija je dugotrajan proces pa je treba obavljati samo kad znate da duže vreme nećete koristiti računar. Defragmentacijom se vrši i optimizacija rasporeda datoteka na disku, posle ćega čitav računar radi brže.
120
Disk Defragmenter radi samo sa lokalnim diskovima; ne možete ga koristiti da defragmentirate dikove koji su ugradjeni u neki grugi računar, a kojima možete pristupiti preko mreže. PROVERA
ISPRAVNOSTI
SISTEMA
DATOTEKA
Iako Windows stalno proverava stanje sistema i upozorava na eventualne greške probleme, povremeno možete i sami zahtevati proveru integriteta podataka na disku. Otvorite Moj računar i izaberite Svojstva. Pod Alatke pronadjite stavku Proveravanje grešaka i kliknite na dugme Proveri. Možete uključiti opcije Automatski popravi greške u sistemu datoteka, što vam i preporučujemo ako ste početnik. Opcija Skeniraj i pokušaj s oporavkom neisravnih sektora nemojte olako aktivirati - ona podrazumeva fizičku proveru ćitavog diska i može biti veom dugotrajna, pa je preporućujemo samno kada imate problema i sumnjate na njegovu fizičku neispravnost. Da bi provera diska i defragmentacija uspela, potrebno je da sve dateke budu zatvorene, pa samim tim moraju da budu zatvoreni i svi progami, a čak ni tada ne možete da budete sigurni da neki program koji radi u pozadini ne koristi disk. Ako je disk u upotrebi sistem če vas obavestiti o tome i podesitće Windows tako da se operacija provere diska automatski pozove pri sledećem pokretanju računara.
ZAŠTITA
OD
VIRUSA
Virusi su jedan od najvećih i najčešćih uzorka problema sa kojima se sreću korisnici presonalih računara. U pitanju su zlonamerni programi napisani sa ciljem da naprave štetu a ponekad i da prigrabe nekakvu korist za autora. Virusi najčešće ulaze u sistem krozu elektronsku poštu, u okviru datoteka koje se preuzimaju sa sumnjivih lokacija na Internetu, te raznih piratskih komakt-diskova. Virusi su u stvari zajednički naziv za razne vidove zlonamernih programa, u koje spadaju i crvi i trojanci. Virusi su programi koji se sami razmnožavaju tako što se smeštaju u programske datoteke na disku i time se program, startovaće se taj program ali zajedno sa njim i virus koji će sebe zatim dalje proširiti. Slični su crvi (engl. Worm) koji koriste sigurnosne propuste u programima kako bi se razmnožavali preko mreža i Interneta. Treći tip su trojanci – oni izgledaju kao normalni programi, ali u pozadini čine štetu, recimo tako što omogućacaju 121
zlonamernim korsnicima da preuzmu kontrolu nad računarom bez vaše dozvole. Sve ove vrste programa se ponekad medjusobno preklapaju: recimo trojanac koji izvodi neku efektnu animaciju može u pozadini instalirati virus ili crva. Dok vi gledate animaciju, virus i crv se raznmožavaju po vešem sistemu eventualno zarazivši i druge računare u mreži ili na Internetu. ANTIVIRUSNI
PROGRAMI
Glavnu zaštitu od virusa, crva i trojanaca predstavljaju antivirusni programi. Oni detektuju prisutvo „zaraze“ i velikom broju slučajeva je i otklanjaju. Osim dijagnoze, antivirusni programi obavljaju i prevenciju – sprečavaju ulazak virusa, crva i trojanaca, kao i drugog softvera koji može ugroziti normalan rad vašeg računara i bezbednost vaših podataka. Treba ipak znati da antivirusni programi ne predstavljaju stopropcentnu zaštitu, pošto oni uglavnom prepoznaju viruse koji su poznati u Srbiji mogao bi se probiti na vaš rtačunar. Da bi antivirusni program imao ikakv učinak, on mora da bude redovno ažuriran. Neažurni antivirusni program je čak i veće zlo nego odsustvo bilo kakvog programa ovog tipa, pošto daje lažni utisak sigunosti. Gotovo svi antivirusni programi omogućavaju automatsko ažuriranje preko Interneta, ali za većinu morate imati neku vrstu pretplate da bi ažuriranje uspelo. Ukoliko nemate pretplatu, nećete moći da ažurirate program i vaš računar će biti nezaštićen od novih virusa. Neki od popularnih antivirusnih programa su Norton Antivirus kompanije Symantec (www.symantec.com) i Kasersky Anti Virus (www.kaspersky.com) . Nekad ćete želti da dodate novi program, ali će njegova instalaciona procedura da vam kaže da isključite ativirusni program. Nemojte to raditi osim ako prilikom dodavanja stvarno program ne prijavi neku grešku. Tada možete isključiti antivirusni program, ali ne zabvoravite da ga ponovo uključite nakom što je dodavanje programa završeno. ZAŠTITNI
ZID
Antivirusni program će vam pomoći da se zaštitite od virusa, crva i trojanaca, ali time se niste rešili svih bezbednosnih muka. Potencijalno jadnko opasni su i napadi sa Interneta, pa je potrebno zaštiti se od njih. Tome je namenjen sigurnosti sitem koji se neziva zaštitni zid (engl.firewall). To je zaštitni mehanizam koji se postavlja 122
izmedju vašeg računara ili mreže i Interneta. On kontroliše tipove informacija koje mogu da izadju iz vašeg računara ili mreže i odu na Internet, i obrnuto – koje informacije mogu da udju u vaš računar ili mrežu. Da biste uključili zaptitni zid otvorite Kontrolnu tablu i kliknite na kategortiju Mreže i Internet veze, pa u okviru nje Mrežne veze. Zatim izaberite tip veze koji želite da zaštitite – zaštitni zid u lokalnoj mreži nema mnogo smisla, jer biste njim ograničili komunikaciju izmedju lokalnih računara što obično ne želite. Zato kliknite na ikonu koja označava vašu Internet konekciju pa u panelu sa leve strane kliknite na Promeni postavke veze ili desnim klikom otvorite meni i izaberite opciju Svojstva. Na kartici Više opcija, ispod Zaštitni zid Internet veze obeležite polje pored teksta Zaštiti moj računar i mrežu ograničavajući ih ili sprečavajući prstup ovom računaru sa Interneta. Ako želite da vidite šta se dešava oko vašeg spoljnjeg zida, možete uključiti vodjenje sistemskog dnevnika (engl. Log file). Pre nego što se upustite u sve ove operacije raspitajte se da li vaša mreža možde već ima namenski uredjaj ili račuar koji obavlja funkciju zaštitni zid Windows-a.
AŽURIRANJE
WINDOWS–A
Širenje virusa, trojanaca, crva i drugih opasnosti koje stižu sa Interneta često su rezutat sigurnosnih propusta u sistemskom softveru koji koristite. Savremeni operativni sistemi kao što je Windows su toliko složeni da je nemoguće otkriti sve greške koje postoje u njima; ponekad su potrebne godine da bi se detektovala neka veoma sitna greška koja može da omogući zlonamenom korisniku da prodre do vašeg računara. Svaka otkrivena greška objavljuje „zakrpe“ za Windows. Microsoft Windows XP ima sistemski rešenu podršku za redovno ažuriranje u vidu opcije Automatic Updates koja atomatski preuzima najnovije sigurnosne nadgradnje od Microsoft-a. Da bi to fukcionisalo, potrebno je da vaš računar bude povezan na Internet. Ukoliko je vaša veza sa Internetom modemska. Windows će sam pokrenuti proveru i preuzimanje nadgradnji kada detektuje da ste se povezali na Internet. Opcijom Automatic Updates, Windows automatski preuzima samo kritične nadgradnje, dakle one koje se odnose na ozbiljne sigurnosne propuste čija zloupotreba može da dovede do ozbiljnih problema. Manje kritične nadogradnje Windows neće automatski preuzimati – njih možete preuzeti ručno, sa Microsoft ovog servisa koji se zove Windows Update.
123
Da biste proverili da li je uključena opcija Automatic Updates, otvorite Kontrolnu tablu i u njoj kategoriju Performanse i održavanje te vezu Sistem, pa u dijalogu koji se pojavi karticu Automatic Updates (ovaj dijalog nije preveden na srpski). Uključite opciju Keep my computer up to date. Microsoft preporučuje da izaberete podrazumevanu opciju Automatically download the updates, and install them on the schedule that i specify koja označava da će Windows automacki preuzeti nadgradnje i instalirati ih kad vi odredite. Možete umesto toga navesti tačno vreme kada želite da se izmene apliciraju, ali posle treba da obezbedite da u to vreme računar bude uključen i povezan na Internet. Ako se pojavi oblačić kao na slici, preuzeta ažuriranja su spremna za instalaciju. Kliknite na oblačić da biste pregledali preuzete datoteke i instalirajte ih, posle čega će verovatno biti potrebno da restartujete računmar. WINDOWS
UPDATE
Nadgradnje koje nisu kritične, ali mogu biti važne pronaći ćete na Microsoft-ovom servisu Windows Update. Do njega dolazite tako što kliknete na dugme Start, izaberete opciju Svi programi i zatim klinete na Windows Update. Sledite upustva koje se pojave (nažalost, samo na engleskom). Windows Update će pregledati vaš računar i ponuditi vam spisak nadgradnji koje možete instalirati, opisujući usput stepen njihove važnosti. Obično je najbolje ostaviti računar da sam preuzima nadogranje, ne koristeći tokom instalacije računar za neke druge poslove. Koliko će vremena biti potreno za prenos zavisi od brzine vaše Internet veze i dužine datoteka koje preuzimate. Ako dugo niste ažurirali Windows, datoteka će biti puna pa proces nadgradnje u tzv. Service pack, koji se može dobiti na CD-u ili preuzeti sa www.microsoft.com . Windows Update će vam omogućiti da proverite i da li imate instaliran najnoviji Service Pack. Windows Update servis vam obezbediti i najnovije drajvere za hardverske uredjaje, kao i neke dodatne Windows programe.
124
DODATAK
A
INSTALACIJA I AKTIVACIJA Windows XP koji koristite na vaš računar obično instaliraju stručnjaci. Ukoliko ste Windows kupili u OEM verziji, dakle uz računar (pogledajte dodatak o licenciranju sofrvera), instalirali su ga stručnjaci firma koja vam je prodala računar, koji treba da vam pruže i prodršku. Ukoliko računar koristite u firmi, verovatno je operativni sistem instalirao administator lokalne mreže, kome se u svakom trenutku možete obratiti za pomoć. Ponekad se dešava da sofrver na računar morate instalirati sami, bilo da je reč o unapredjenju sa neke od ranijih verzija Windows-a ili o računaru u koji ste stavili novi čvrsti disk. Te operacija ne treba da se plašite – instalacija Windows-a je potpuno automatizovana, pa samo treba da joj posvatite odredjeno vreme i da pažljivo odogovorite na nekoliko pitanja. Instalaciju možete početi uz prethodne verzije Windows-a, što znači da je reč o unapredjenju (engl. Upgrade), ili „ od nule“, kada Microsoft Windows instalirate na prazan disk. U prvom slučaju dovoljno je da u CD čitač računara ubacite instalacioni Microsoft Windows disk; trenutak docnije pojaviće se meni koji, izmedju ostalog, nudi opciju instalcije Microsoft Windows-a. Pošto kliknete na ovu opciju, pokrenuće se čarobnjak koje najpre kopira potrebne datoteke na disk a onda počinje proces instalacije. Važna odluka koju treba da donesete jeste da li ćete preći na Windows XP ili ćete zadržati i veziju operativnog sistema koju ste ranije koristili, recimo Windows 98. Iako Windows XP može da koegzistira sa drugim verzijama Windows-a, nije preporučljivo da na istoj particiji imate dva različita operativna sistema; tada je dabro da, recimo, Windows 98 ostane na disku C: dok ćete Windows XP instalirati na disk D:. Treba znati da ćete nakon ovakve instalacije morati da instlirate i sve programe koje ste koristili u prethodnoj veziji Windows-a, recimo Microsoft Office, dok će u slučaju nadogradnje ti programi biti „preuzeti“, pa ćete jednostavno nastaviti da ih koristite sa istim postavkama kao i ranije. Zbog svega toga predlažemo kompletan prelazak na Windows XP, bez zadržavanja prethodne verzije. Videćete da je Windows XP potpuno komatibilan ne samo sa vašim softverom, već i sa vašim navikama, pa striju verziju ni poželeti.
125
U slučaju instalcije Windows-a na prazan disk, potrebno je da najpre omogućite podizanje računara sa CD-ROM-A, što se obično radi i BIOS Setup programu. Potom restartujte računar uz umetnut instalacioni Windows CD i procedura instalcije počinje. TOK
INSTALACIJE
Tokom instalacije čarobnjak će vam postaviti razna pitanja koja će pomoći da Windows bude u startu prilagodjen vašim potrebama i ukusima. Nije neophodno da odmah odgovorite na sva pitanja – ukoliko vam neko od njih nije jasno, možete prihvatiti podrazumevani odgovor, koji odgovara većini korisnika. Kasnije se taj parametar može promeniti. Najvažnije je da tokom instalcije unesete ispravan serijski broj Windows-a, koji ste dobili uz kupljeni softver ili koji će vam dati administrator vaše mreže. Takodje treba da izaberete časovnu zonu u kojoj se nalazite (Beograd je na spisku) kao i lokaciju Jugoslavija, što će aktivirati naše konvencije o datumu, prikazu vremena i slično. Kada budete upitani o sistemu za rad sa datotekama, predlažemo da izaberete NTFS koji je najbolje prilagodjen potrebama i snazi Windows-a XP; ukoliko prelazite sa Windows-a 98/Me na XP, dobićete priliku da zamenite stari sistem (FAT ili FAT 32) novim, što svakako treba uraditi. U sekciji koja se bavi mrežnim podešavanjem može vam biti zatražen niz tehničkih parametara; ako računar ne radi u mreži, slobodno ih zanemariti, a ako je u mreži treba da se raspitate za detalje kod administratora ili da preskočite ovu sekciju; možete je podesiti i kasnije. Tokom instalacije biće neophodno da jednom ili dva puta restartujete računar, kako bi proces bio finalizovan; čarobnjak će vas obavestiti kada da izvadite CD uz uredjaja i sačekate da račuar bude ponovo startovan. Nakon završene pocedure, dočekate vas radni ekran Windows-a XP. Prvi korak nakon instalacije operativnog sistema treba da bude instalacija dopuna, pre svega Service Pack-a 1 (odnosno narednih Service Pack-ova, kada se oni pojave), a zatim i Windows Update preko Interneta; na način opisan u jednom od ranijih poglavlja.
126
AKTIVACIJA
WINDOWS–a
Najnoviji Microsof-ovi proizvodi (Windows XP, Office XP i drugi) zahtevaju da posle instalcije programa i unosa serijskog broja (engl. License Key) kontaktirate Microsoft i tek posle toga nastavite da koristite program; ukoliko to ne uradite, program će posle nekog broja startovanja izgubiti funkcionalnost i strpljivo čekati da ga konačno aktivirate. Da biste ušli u proces aktivacije, dovoljno je da kliknete na ikonu u desnom donjem uglu ekrana, pored časovnika. Čak i ako to ne uradite, Windows vas periodično obaveštava da je potrebna aktivacija. Aktivacija se obavlja tako što vaš Microsoft Windows XP na osnovu revizije BIOS-a vašeg računara, podataka o matičnoj ploči, grafičkoj katici, čvrstom disku i drugih teško promenljivih sistemskih paratetara formira neku vrstu „otiska prsta“ vašeg PC-ja. Taj „otisak“ se, zajedno sa serijskim brojem koji ste uneli, kombinuje u kod koji se šalje Microsoft-u i, na osnovu njega, dobija ključ kojim se omogućava puno korišćenje proizvoda. Prilikom ove operacije u potpunosti se poštuje privatnost koristnika – ne postoji način da Microsoft nakon obavljene aktivacije zna ko ste vi (zato se aktivacija i razlikuje od registracije proizvoda, koja može ali i ne mora uslediti) niti kako je konfigurisan vaš računar (iz dela identifikacionog broja grafičke kartice ne može se, primera radi, zaključiti koja je grafička karitca u računaru). Aktivacija se u najvećem broju slučajeva obavlja preko Interneta i prolazi potpuno automatski, ali se problemi mogu javiti i kasnije. Naime, ukoliko se konfiguracija vašeg računara promeni, menja se i „otisak prsta“, pa vaš regularno dobijeni aktivacioni ključ prestaje da važi, a samim tim je i proizvod koji ste prethodno aktivirali onesposobljen; neophodna je nova aktivacija. Pri tom promena jedne komponente ne izaziva potrebu za reaktivacijom računara ili, što je češći slučaj, pokušate da instalirate program na novi računar. Pošto jedan serijski broj obezbedjuje jednu ili dve aktivacije, po prelasku na novi računar ili značajnoj dodela „svežeg“ serijskog broja). izmeni hadvera morate pozvati Microsoft Call centar i zamoliti za pravo da izvršite dodatnu aktivaciju. Microsoft-ova služba podrške u većini slučajeva dozvoljava ponovnu aktivaciju proizvoda. U tom slučaju treba pokrenuti odgovarajući dijalog programa i pročitati broj koji se tamo pojavljuje službeniku tehničke podrške; on će na osnovu tog broja izračunati ključ čijim ćete unosom omogućiti normalno korišćenje softvera. Naravno, u bezu podataka se beleži podatak da ste vršili dodatnu aktivaciju programa. Ukoliko se aktivacija na osnovu nekog serijskog broja pokušava veliki broj puta, obično od strane raznih korisnika, taj broj dolazi na takozvanu „crnu listu“. Na listi 127
su najčešće brojevi koji su na neki nečin „procureli“ na Internet i šire se medju piratima. Službenik u Microsof centru nema mogućnost da aktivira program čiji je serijski broj na crnoj listi – ukoliko je reč o legalno nabaljenom proizvodu čiji je broj ne neki način „otišao u svet“, kupac će poslati kopiju računa i druge detalje, pa će se u posebnoj proceduri potražiti adekvatno rešenje (dodela „svežeg“ serijskog broja). Obaveza aktivacije odnosi se na OEM Original Equipment Manifacture, programi koje kupujete zajedno sa računarom) i FPP (Full Packaged Produsts, programi koje kupujete „u kutijama“) softveri; ako ste Windows iznajmili kroz OSL. Ugovor (takozvani volume license), aktivacije praktivčno nema. Ključ koji dobijate uz ovako nabaljeni Windows ili Office je takozvani korporativni (Corporate License Key); on se naoko ne razlikuje od „jednokorisničkog“, ali će ga softver prepoznati i aktivirati instalaciju bez ikakve potrebe da kontaktirate Microsoft. Svi računari u firmi koriste isti korporativni ključ. „Crna lista“ korporativnih brojeva znači da admistratori u firmama trreba da budu pažljivi – broj koji su dobili treba da čuvaju na sigurnom mesu i da ga koriste samo kod regularnih instalacija softvera, a ne da ga upisuju u teks – fajlove koji će biti lako dostupni „slučajnim prolaznicima“. Ukoliko serijski broj Windows-a ili Officea dodeljen vašoj firmi „procuri“ do piratske zajednice i počne masovno da se koristi, lako meže doći na crnu listu što će vam otežati ili čak onemogućiti update vašeg (logično plaćeno) softvera. Ako se takav scenario ipak dogodi, moraćerte da pozovete Microfoft-ov centar i tamo potrežite rešenje. LOKALIZACIJA Tokom procedure instalacije Windows-a XP sa računarom kominicirajte na engleskom jeziku, pa kada proces bude zavešen treba još da instalirate likalizaciju za srpski. Neophodan preduslov je instaliran Service Pack 1, a preporučujemo da instalirate i programe Movie Maker 2 i Media Player 9. Fajlove koji čine lokalizaciju prekopirajte na čvrsti disk, a zatim se opredelite za ćeriličnu ili latiničnu varijatu. U prvom slučaju dvokliknite na LIP- CYR.msi a u drugom na LIP- Latin.msi i sačekajte da instalacija završi, nakon čega treba da restartujete račuanar. Ukoliko se predomislite i poželite da koristite drugu lokalizaciju (recimo ćirilicu umesto latinice) ili čak da se vratite na englesku varijatu Windows-a, dovoljno je da još jednom pokrenete LIP-CYR.msi odnosno LIP.Latin.msi i izaberete željenu
128
opciju. Nakon završetka procesa (de)instalacije, računar će biti još jednom resetovan kao bi nove postavke stupile na snagu. OPORAVAK
W I N D O W S –a
Windows XP je veoma rubostan operativni sistem koji poseduje brojne načine za otklanjanje probema u radu. Većina problema se rešava potpuno automatski, tako da verovatno nećete ni primetiti da je problem postojao ili će od vas biti zahtevano da restartujete računar kako bi problem bio automatski razrešen. Ponekad se, obično zbog nekog virusa ili instalacije neispravnog upravljačkog programa za neki uredjaj, može desiti da Windows bude oštećen toliko da je njegov normalan rad nemoguć. U tom slučaju možete preduzeti razne mere kao biste oporavili sistem. Oporavak je lakši ako ste prethodno preduzeli neke mere opreza, a Pribor / Sistemske pre svega ako ste, dok je sve bilo u redu, aktivirali opciju alatke / Rezervno kopiranje i napravili rezervnu kopiju svih postavki vašeg sistema. Tada vraćanjem ovih postavki možete vratiti sistem u prethodno stanje i time najverovatnije rešiti problem. Ako niste preduzeli ovu meru predostrožnosti, pokušajte da podignete sistem sa instalacionog Windows CD-a, kao kada ga instalirate na prazan disk, ali se nemojte opredeliti za instalaciju već za oporavak Windows-a. Ukoliko ni to ne pomogne, preporučujemo da konsultujete stručnjaka koji će podići Windows u takozvanom „sigurnom režimu“ (Safe mode) i pokušati da oporavi njegove postavke.
129
DODATAK
B
LICENCIRANJE SOFTVERA Želja da se uključimo u tokove globalnog poslovanja i da racionalno koristimo svoje računare zahteva prelazak na legalni softver tj. plaćanje licenci za komercijalne programe koje koristimo na poslu i kod kuće . Piratski softver, često nepotpun, neažuran i lišen adekvatne dokumentacije i podrške, odogovran je za mnoge probleme pri radu sa računarom. Što je možda još važnije, za šire korišćenje računara neophodan je softver koji „govori“ srpski – Microsoft je prva velika sooftverska firma koja je uložila značajan trud i novac u lokalizaciju svog softvera, a dalja ulaganja svakako zavise i od broja licenci. Principi licenciranja nisu jednostavni – sofver se retko kupuje u kutijama, poput druge robe. Modeli licenciranja sofrvera u svetu razvijaju se već nekoliko decenija, pa ni u razvijenim zemljama svi ne razumeju njihove modelitete skrivene u gomilama pravnih sročenih fraza. Svaki od modela ima smisla i napravljen je zato što je nekoj kategoriji kupaca odgovaro; na vama je da pronadjete model koji najviše odogovara vašoj firmi. Pri tom se vreme uloženo u razumevanje modela licenciranja softvera itekako isplati, naročito kada je reč o većim naruđbinama – ako pogrešite pri „deminizioniranju“ licenci zato što niste razumeli neki od pojmova ili skraćenica, može vam se desiti da „bacate“ više hiljada dolara ili da potrošite mnogo nnovca a da na kraju opet niste legalni. PROGRAMI
LICENCIRANJA
SOFTVERA
Microsoft softver se firmama i pojedincima prodaje kroz dva osnovna programa licenciranja. OEM ( Original Equipment Manufacturer) softver se isporučuje uz računar i instalira ga prodavac opreme, dok Retail softver kupci sami instaliraju na svoje računare. Retail softver se prodaje u tri kategorije.
130
FPP (Full Packaged Products) je softver koji se prodaje „u kutijama“, poput drugih proizvoda koje poznajemao. Sofver je u toj varijati uglavnom najskuplji, pa metod odgovara pre svega kućnim korisnicima ili malim firmama koje imaju jedan ili dva računara. Za svaki računar mora se kupiti posebna „kutija“ sa sofverom. OLP (Open Licence Program) podrazumeva prodaju licenci za korisšćenje softva. Dostupan je svima koji kupuju pet ili više licenci, dakle pre svega manjim firmama. Cene su znatno niže od FPP-a, ali se u ovoj varijati dobija samo „papir“ tj. ugovor sa Microsoft-om na osnovu koga je korišćenje softvera legalno na datom broju računara. Same dikove sa softverom i dokumentacijom treba posebno naručiti (i platiti). I pored toga, OLP je jeftiniji od FPP. OSL (Open Subscriotion Licence) predstavlja iznajmljivanje softvera koji se plaća godišnje, u fiksnom iznosu, na osnovu broja računara na kojim se softver izvršava. Za vreme trajanja ugovora korisnik (bez dodatnog plaćanja) dobija sve nove verzije programa koje koristi, a posle tri godine može te programe otkupiti (engl. Buy-out) i nadalje koristiti bez prava na besplatni updatde. On naravno, može i produžiti ugovor i korišćenje softvera u sladu sa njim. Da pomenemo i dva metoda kupovine softvera „na veliko“: Enterprise agreement (kakav je, primera radi, sklopila naša Vlada kod kupovine licenci sa državne službe) i Select agreement za velike korporacije, koje su programirale Microsoftom i kupile softver za sve svoje ekspoziture širom sveta, pod posebno povoljim uslovima. Domaće filijale tih firmi mogu legalizovati softver na osnovu Select ugovora principala ili same ući u „domaći“ OSL, kao procene da im više odgovara. Koja je varijanta najpovoljnija? Grugo govoreći, za pojedinačne korisnike najpovoljnija je nabavka OEM proizvoda. Za manje firme najpovoljiji je OLP a za firme sa više računara – OSL. Pritom Microsoft želi da se opredelite za OSL, jer je na taj način i vama lakše da računate na rashode i njima da računaju na prihode. Kada se preračunaju cene, OSL-a i OLP-a stvari su jasne: uz PSL plaćate manje (čak i ako se opredelite za otkup nakom tri godine), plaćate u tri rate umesto sve odjednom i dobijate nove verzije programa. KO
PRODAJE
SOFTVER
Microsoft-ov softver nećete kupovati od samog Microsoft-a, koji u Beogradu ima svoju kancelariju. Ugovor o licenciranju sklopićete sa nekim od Microsoft-ovih partnera, pri čemu pre izbora partnera treba dobro razmisliti i potražiti više ponuda, jer se neki partneri mogu istaći dodatnim vrednostima datim uzu softver (npr.
131
Obuka) ili drugim povoljnostima. Na kupcu je da izabere varijatu koja mu najviše odgovara.
DEM softver OEM (Original Eyuipment Manufactturer) softver se isporučuje uz računar ili neki drugi hadver – onaj softver prodaje, instalira i kasnije podržava prodavac računara. Microsoft-u je u interesu da na što većem broju novih računara bude instalirana neka od vezija Windows-a, pa je OEM softver razmerno jeftin. Iako Micosoft želi da se uz nove računare prodaje OEM Windows, njemu nije u interesu ds se sav sofver prodaje po ovim cenama, pa su uvedena izvesna ograničenja. OEM softver se, tako, ne može kupiti sam za seba, već samo uz hadver – operativni sistemi za radne stranice mogu se kupiti uz bilo koju neperferijsku i ne Microsoft-ovu hadversku komponentu, dok se serverski operativni sistemi i aplikativni softver kao što je Microsoft Office (u domaćoj ponudi ovih programa još nema, ali će ih u budiućnosti biti) mogu kupiti samo uz kompletne računare. Hadverska komponenta ne sme biti iz OEM programa, npr. Microsoft-ov OEM miš. I pored tih ograničena, OEM Windows se može kupiti i uz neki relativno jeftin hadver. Kod kupovine OEM softvera ne postoji popust na količinu – možete kupiti jedan disk ili hiljadu diskova, cena je ista, pošto se smatra da je već kod formiranja cene dat maksimalan popust. OEM softver obuhvata disk sa programom i hologram koji lepite na računar. Hologram je dokaz da koristite legalni softver, dok ćete disk čuvati za slučaj da vam zatreba ponovna instalacija, ali on iz aspekta provere legalnosti nije naročito bitan; važno je da sačuvate licencni sporazum sa korisnikom (EULA).
OLP
ugovori
ORP je skraćenica od Open Licence Program i možemo ga shvatiti kao iznajmljivanje softvera na trajno korišćenje. Jednostavnije bi bilo reći „kupovina softvera“, ali se softver u današnje vreme vrlo retko kupuje – zbog raznoraznih zakonskih začkuljica, softverske firme iznajmljuju programe korusniku, zadržavajući vlasništvo nad njim. U praksi se ORP svodi na to da platite traženi iznos odmah i od tog trenutka „zauvek“ imate pravo da korite softver, skoro kao da 132
ste ga kupili, mada ne i dobili: u ovoj varijati dobijate samo licencu (ugovor sa Microsoft-om) na osnovu koje je korišćenje softvera legalno na datom broju računara, a same diskove sa softverom i dokumentacijom treba posebno naručiti (i platiti). Isto tako, možete doplatiti za tehničkiu podršku. Ovakvo licenciranje softvera interesantno je za firme, pošto se ne može kupiti jedna OLP licenca. Da bi se sklopio ugovor, treba kupiti barem pet licenci, pri čemu za početak nije bitno da li kupujete neki skup ili jeftin proizvod – serverski softver vredan više hiljada dolara računa se kao jedna licenca, baš kao i neki CAL koji košta desetak dolara. Zato se već pri kupovini 2 – 3 licence za Microsoft Office može razmišljati o OLP-u, koji je povoljniji od kupovine softvera u kutijama – ako i nemate potrebu za pet programa, možete dopuniti broj nekim jeftinim dodatkom. Kupljene licence traju „večno“, ali je OLP ugovor „oročen“ na dve godine. U toku tog perioda korisnik može dokupljivati nove prizvode pozivajući se na isti ugovor, uz nivo cena koji mu ugovor garantuje. Kod eventualnih naknadnih nabavki softvera treba razmisliti o tome da li ćete se pozvati na tekući OLP ugovor ili ćete sklopiti novi – ako će stari ugovor uskoro isteći (prošlo je, recimo, 18 meseci), ima smisla sklopiti novi OLP ugovor i tako dobiti broj na koji se možete pozivati i u naredne dve godine. Firma, dakle, može da ima više aktivnih OLP ugovora. Kod OLP nabavke licenci predvidjeni su popusti na količinu. Postoje tri nivoa cena koji su označena sa NL (no level), B i C. Da biste se kvalifikovali za B nivo treba da skupite 150 bodova, dok se za C nivo traži 500 bodova. Svakom programu je, u zavisnosti od cene, dodeljen neki broj bodova, tako da recimo Micorosoft Office Professional nosi 2 boda, serveri po 15 bodova, Advanced serveru po 30 itd. Da bi stvari bile još malo komplikovanije, bodovi se sabiraju u tri pula: operativni sistemi, aplikacije i serveri, a za prelazak na viši nivo (tj. niže cene) traži se 150 bodova u serverskom pulu i kasnije dobijati serverski softver i CAL-ove po B ceni, da istovremeno u pulu aplikacija ima manje bodova, pa Office dobija po osnovnim, NL cenama. O svemu ovome posavetovaće vas prodavac softvera, koji bi trebalo da prepozna sistuaciju kada možete računati na nižu cenu i tada odgovarajući pul izdvoji u poseban OLP ugovor. OSIGURANJE
SOFTVERA
To što ste kupili licencu za trajno korišćenje nekog programa ne znači da ćete taj program „zauvek“ koristiti – pojaviće se nova verzija, koju ćete poželeti da nabavite. U OLP programu su postojale i (znatno jeftnije) update verzije, ali su one većim delom ukinute, možda i zato da bi se OSL učinio komparativno 133
interesantnijim. Ostavljena je, srećom, mogućnost da uplatite takozvano osiguranje, Software Assurance (SA). Prilikom kupovine licenci možete, plaćajući za 20-30 procenata veći iznas, kupiti i SA koji traje dve godine. U tom periodu dobijaćete besplatne licence na sve novije verzije programa koje se pojave, a nakon isteka možete prizvoljan broj puta produživati SA, koristeći tako uvek softver najnovije generacije. SA se mora kupiti kada i osnovna licena; ako to propustite, licencu za korišćenje nove verzuije softvera dobićete po punoj ceni. Pri kupovini SA zajedno sa osnovom licencom broj bodova za zadati paket se duplira, pa imate prilliku da predjete 150/500 poena u nekom od pulova i tako se kvalifikujete na nižu cenu. Osiguranje može da se kupi i za otkupljene OSL ugovore, u roku od 90 dana nakon nabavke softvera. Računica pokazuje da se ovo osiguranje isplati firmama koje prelaze ne softver sledeće generacije u intervalima kraćim od pet godina.
OSL ugovori OSL (Open Subscription Licence) najmoderniji program iznajmljivanja softvera i njegovog gdišnjeg plaćanja. Ugovor sklapate na tri godine i u tom periodu dobijate pravo d ako koristite i sve nove verzije kupljenih programa, koje u medjuvermenu izlaze. Posle isteka tri godine možete otkupiti softver (engl. Buy-out) i nastaviti da ga koristite „zauvek“, ali bez prava na upgrade, ali produžiti ugovor na sledeće tri godine. OSL ugovor je dostupan firmama koje imaju pet i više računara. Svake godine se mogu prijaviti novi računari na kojim se izvršava Windows i Office, uz dodatno plaćanje počev od te godine. Cene softvera su manje ako firma kupuje 50 i više licenci, a još manje ako je broj kupljenih licenci preko 250. Kod izmajmljivanja softver možete birati mnogo parametara, ali svi oni ipak nisu nezavisni. Recimo, na sve računare možete staviti Windows XP i Office XP, možete se opredeliti za to da na svim računarima bude Windows i da uopšte ne koristite Office, ali ne možete na svim računarima imati Windows a samo na nekim od njih Office, ako kupujete Office, morate ga kupiti za sve računare koji ulaze u OSL. Postoji čitav niz drugih proizvoda, kod kojih slobodno birate broj licenci koje zakupljujete: možete, recimo, na pet računara staviti Front Page, na jedan Visio, na serveru može biti Microsoft Exchange Server itd.
134
SITNA
SLOVA
U govori često uključuju klauzule koje ne primate na prvi poged. Evo specifičnosti OSL-a: • OSL ponuda uključuje Windows Prefessional Upgrade, što znači da na računaru morate imati legalan Microsoft Windows, počev od verzije 95 pa nadalje. Ako ga nemate, nemorate da ga kupite i to već u prvoj godini. Prirodna mogućnost je Microsoft Windows XP Home Edition; • OSL ugovorom moraju biti obuhvaćeni svi PC računari u firmi koji mogu da podrže proizvode iz OSL platforme. Izuzetak su računari koji ne koriste Microsoft-ov softver i namenske radne stranice na kojima se izvršavaju programi (recimo knjigovodstvene DOS aplikacije) koji ne zahtevaju Windows i Office kao i serveri. • Broj novih računara kojim tokom godine proširite OSL ugovor ne sme biti veći od broja računara u prethodnoj godini. Dakle, ako ste sklopili ugovor na 10 računara,u sledećoj godini ih možete nabaviti još 10, ali ako hoćete da proširite mrežu za 20 ili 100 računara morate sklopiti novi OSL ugovor; • Broj kupljenih CAL licenci ne sme da prevazilazi broj računara koji su uključeni u OSL; • Izabrani softver možete koristiti u engleskoj i još u jednoj varijanti, prema izboru. Dakle, srpske verzije Mirosoft Windows-a i Office-a dobijate besplatno. • Zamena hardvera ne donosi „softverske“ troškove – OSL i OLP licence nisu vezane za konkretan računar, već je bitan ukupan broj računara, pa ako rashodujete jedan PC i nabavite nov, na njemu možete koristiti postojeći Office ili neki drugi program. Jedno je osnovni operativni sistem „vezan“ za računar, pošto se kod OEM softvera na kućište lepi nalepnica. • Program OSL uključuje podršku korisnicima preko telefona i na sajtu – broj tzv. „incidenta“ koji će vam slušba podrške besplatno rešiti zavisi od broja kupljenih licenci. Mogu se potpisati dadatni ugovri o podršci. ZA
S TARIJE
R AČUNARE
U našim firmama ima mnogo tehnološki zastarelih računara, koji sasvim lepo rade svoj posao, ali na kojima se ne može pokrenuti Windows XP ili Office XP, već se 135
koriste za knjigovodstvene poslove, mahom pod operativnim sistemom MS-DOS. Njih je najlakše realizovati kupovinom OEM softvera (cena MS-DOS-a 6.22 je veoma povoljna) Ukoliko se na zastarelom računaru ipak koristi neka od verzija Windows-a i Office-a, on može da udje u OSL, ali posle toga nije obavezno da zaista i instalira te iznajmljeni softver; možete se pozvati na pravo korišćenja ranije verzije (tzv. Downgrade pravo) i nastaviuti da koristte bilo koju raniju verziju Windows-a i Office-a. Pri tom po želji možete kupiti medijum sa tom verzijom ili nastaviti da koristite ono što već imate na računaru. SOFTVER
NA
SERVERIMA
U Microsoft-ove operativne sisteme ugradjena je snažna podrška za umrežavanje. Ako, primera radi, u firmi imate pet računara koji su povezani u mreži, svaki od njih može pristupati diskovima ostalih, neki od računara mogu deliti svoje štapače sa drugima i tome slično. Windows u ovim uslovima obezbedjuje punu sigurnost, ali ta sigurnost nije centralizovana – svako raspolaže diskovima, štampačima i ostalim resursima svog računara u skladu sa sopstvenim nahodjenjem. Kada broj računara u mreži raste „anarhija“ sve teže pada korisnicima – u najnezgodnijem trenutku se ne može štampati na nekom od printera jer je „njegov“ računar slučajno, prava pristupa negde nisu dobro podešena pa su shotno potrebni podaci nedostupni i tome slučno. Zato je sasvim prirodno ideja o instalciji servera; što startu ne mora doneti prevelike troškove – možete jedan od računara sa velikim diskom, na kom je instaliran Microsoft Windows XP Professional, proglasiti za server, povezati na njega najvažnije štampače i nastaviti da koristite mrežu koja suštinski ima server, ali koja je sa formalne strane i dalje tzv. Peer-to-peer tipa – to što vi jedan od računara zovete „server“ i što za njim niko ne sedi, vaša je stvar. Nažalost, server nešto veće mreže ne može raditi pod Professional verzijom XP-a broj konekcija je ograničen, softver nije optimizovan za serverske aplikacije a nedostaju mu direktorijumski servisi (engl, Active Directory) i drugi alati za organizovanje i obrazovanje domena. Zato je sasvim prirodna odluka da prodjete na Windows Server 2003. A tu počinju troškovi. Kupovina siftvera koji će se izvršavati na serveru predstavlja samo prošak; potreban je dodatni softer i na klijentima, takozvana klijentska licenca (CAL, Client Access License). Za početak, možete zamisliti da za svaki računar u mreži treba kupiti po jedan Windows CAL. Ako ste kupili Windows Server u OEMverziji, uz njega ste dobili pet CAL-ova, dok u OLP i OSL varijatama CAL-ove za sve klijente treba da dokupite. 136
Stvari se dalje komplikuju ako na serveru izbršavate Exchenge Server CharePoint Server, SQL Server i slične programe – za pristup svakom od njih na klijentima su potrebne odgovarajuće CAL licence. Zato se u OSL ugovoru za svaku radnu stranicu nudi Core CAL, koji uključuje Windows CAL, Exchange CAL, Share Point CAL i SMS cal; jedino ćete kod pristupa SQL Server-u i Small Business Server-u morati da dokupljujete klijentske licence. Ukoliko u firmi imate više serveskih programa (recimo dva SQL srevera na dva računara), isti CAL-ovi na račim stranicama „pokrivaju“ pristup svim serverima. Pošto kupite neki broj CAL-ova možete sami da izaberete kako ćete ih koristiti. Najajednostavnija i najčešća varijanta je „po stanici“ (engl, per seat) – svaka od stanica ima svoj CAL i sve stanice mogu prema potrebi da pristupaju serveru. Iste te CAL-ove možete prijaviti i u režimu „po serveru“ (engl, per server) – tada server „zna“ koliko stanica može da mu pristupa i, ako taj broj bude premašen, odbija dodatne pristupe. Režim „po serveru“ je zgodan jer možete kupiti menje CAL-ova nego što imate radnih stanica, pod uslovom da je vaš posao takav da sve stanice nemaju potrebu da istovremeno pristupaju serveru; ako su pristupi razmerno retki, možete uštedeti dosta novca. Kupljene CAL-ove prijavljujete serveru sa Kontrolne table, klikom na Licensing. Pri tom ne postoji nikakva „aktivaciona disketa“ ili sličan proces kojim bi se proverilo da li ste zaista kupili te CAL-ove; server će postaviti kontrolno pitanje i onda vam „verovati na reč“. Naravno, bez obzira na mehanizam aktivacije CALova, ostaje vam sertifikat o kupljnim licencama, na osnovu koga u slučaju kontrole možete dokazati da ste potpuno legalni. Windows 2003 Server je uveo drugačiju podelu CAL-ova, na Device CAL (licenciraju se per seat ili per server) i User CAL. Davice CAL je CAL radne stanice što znači da će bilo koji korisnik sa te radne stanice imati pristup serveru za razliku od User CAL-a koji se odnosi na konkretnog korisnika. Kod nekih vrsta servera nijedan od opisanih metoda prijavljivanja CAL-ova nije pogodan. To se pre svega odnosi na računare kojima se pristupa preko Interneta, pošto na njima nije moguće precizno proceniti maksimalan broj konekcija. Zato se možete opredeliti za jednoprocesorsku licencu (one prosessor license) – pošto je instalirate, server će prihvatiti prizvoljan broj konekcija, ne vodeći računa o CALovima na radnim stanicama i na samom serveru. „Trik“ je u tome što su jednoprocesorske licence skupe – proračun kaže da se tek za negde oko 30 stanica više isplati da kupite jednoprocesorsku licencu nego CAL-ove za sve radne stanice. Naravno, ako sve radne stanice ne pristupaju serveru istovremeno, računica se menja jer možete uštedeti radeći u režimu „po serveru“.
137
138
