Volter Rasprava o Toleranciji

Volter Rasprava o toleranciji

Naslov originala

VOLTER

VOLTAIRE TRAITÉ SUR LA TOLÉRANCE A l‘occasion de la mort de Jean Calas

prevod s francuskog Sr|an Pavlovi}

CopÚright © 2005 za Srbiju i Crnu Goru Utopija – Beograd Sva prava zadràna

RASPRAVA O TOLERANCIJI POVODOM SMRTI

ÀNA KALASA

UTOPIJA

Beograd 2005

I KRATKA POVEST SMRTI @ANA KALASA

Kalasovo pogubqewe, izvr{eno u Tuluzi 9. marta 1762. godine ma~em pravde, jedan je od najizuzetnijih doga|aja koji zasluùju pa`wu na{eg doba i potomstva. Qudi brzo zaboravqaju gomilu poginulih u bezbrojnim bitkama, ne samo zato {to je tu re~ o neizbe`nom ratnom udesu, ve} i zato {to su oni koji su od oru`ja poginuli i sami bili u prilici da usmrte svoje neprijateqe i zato {to nisu poginuli ne brane}i se. Kada se opasnost i nadmo} izjedna~e, i{~ezava zaprepa{}ewe, a ~ak i samilost bledi. Me|utim, kada je jedan uzorni doma}in prepu{ten zloj sudbini ili strasti ili fanatizmu; kada optuèni u svojoj odbrani moè da se osloni iskqu~ivo na sopstvenu vrlinu; kada sudije koje presu|uju o wegovom ìvotu odlu~uju}i o pogubqewu rizikuju samo oma{ku; kada su u prilici da besramno ubijaju sudskim odlukama – podiè se glas javnosti, svako po~iwe da strahuje za sebe jer je o~igledno da niko nije siguran za svoj ìvot pred sudom uzdignutim da bdi nad ìvotima gra|ana; glasovi koji zahtevaju osvetu po~iwu da se slivaju u jedan. U ovoj ~udnoj aferi bilo je re~i o religiji, o samoubistvu, o ubistvu deteta; trebalo je utvrditi da li su otac i majka zadavili svog sina da bi udovoqili Bogu, da li je brat zadavio svog brata, da li je prijateq zadavio svog prijateqa i da li sudije mogu sebi da prebace {to su na

7

6

smrt osudili nevinog oca ili po{tedeli vinovnike u likovima majke, brata, prijateqa. @an Kalas, star {ezdeset osam godina, bavio se trgovinom u Tuluzi vi{e od ~etrdeset godina i svi koji su ga poznavali smatrali su ga dobrim ocem. Bio je protestant kao i wegova èna i sva wihova deca, osim jednog sina koji se okrenuo jeresi i kome je otac prepisao malu penziju. Delovao je toliko udaqen od apsurdnog fanatizma koji raskida sve dru{tvene veze da je prihvatio preobra}ewe svog sina Luja Kalasa, a kod ku}e je duè od trideset godina drào i pobo`nu slu{kiwu katolkiwu koja je odgojila svu wegovu decu. Mark-Antoan, jedan od sinova @ana Kalasa, bio je kwièvnik: smatrali su ga nemirnom, mra~nom i nasilnom du{om. Taj mladi} koji nije imao uspeha ni u trgovini kojoj nije bio vi~an, niti u advokaturi jer su mu nedostajala svedo~anstva o katoli~koj veroispovesti koja nije mogao da stekne, re{io je da okon~a svoj ìvot i nagovestio je tu nameru jednom od svojih prijateqa; ostao je ~vrst u svojoj nameri ~itaju}i sve {to je bilo napisano o samoubistvu. Jednog dana, izgubiv{i novac na kocki, odlu~io je da svoju nameru i ostvari. Jedan wegov li~ni i porodi~ni prijateq, Laves, devetnaestogodi{wi mladi} poznat po iskrenosti i blagom dràwu, sin ~uvenog tuluànskog advokata, stigao je prethodne ve~eri iz Bordoa1 i zatekao se na ve~eri kod Kalasovih. Otac, majka, stariji sin Mark-Antoan i drugi sin Pjer, zajedno su obedovali. Posle ve~ere pre{li su u mali salon. Mark-Antoan je i{~ezao. Kona~no, kada je mladi Laves hteo da po|e, Pjer Kalas i on su si{li, i dole, kraj radwe, prona{li Mark-Antoana u ko{uqi, obe{enog o vrata, a wegovu

ode}u sloènu na tezgi; ko{uqa uop{te nije bila izgu`vana, kosa je bila uredno po~e{qana; na telu nije bilo nikakvih rana, nikakvih ozleda.2 Presko~i}emo sve pojedinosti o kojima su izvestili advokati: ne}emo opisivati bol i bezna|e oca i majke; wihove krike ~uli su susedi. Laves i Pjer Kalas, izvan sebe, otr~ali su u potragu za hirurgom i sudijama. Dok su oni bili zaokupqeni ovom obavezom, dok su otac i majka grcali u jecajima i suzama, narod Tuluze sakupqao se pred ku}om. Stanovni{tvo je bilo sujeverno i impulsivno, na inovernu bra}u gledalo je kao na zveri. Upravo u Tuluzi su sve~ano blagodarili Bogu zbog smrti Anrija III i zarekli se da }e ubiti prvog koji bi priznao za kraqa velikog, dobrog Anrija IV. Ovaj grad je svake godine procesijom i vatrometom proslavqao dan kada je dva stole}a ranije bilo ubijeno ~etiri hiqade jereti~kih gra|ana. Uzalud je gradsko ve}e donelo {est dekreta kojima se zabrawivao ovaj odvratni praznik. Tuluàni su ga i daqe slavili kao veliku svetkovinu. Neki fanatik iz okupqene svetine uzviknuo je da je @an Kalas obesio sopstvenog sina Mark-Antoana. Taj uzvik, ponavqan od ~oveka do ~oveka, u trenutku se preobratio u jednoglasje; drugi su dodavali da je umrli sutradan trebalo da se prekrsti; da su ga porodica i mladi Laves udavili iz mr`we prema katoli~koj veri. Ubrzo vi{e niko nije sumwao; ~itav grad je bio ube|en da je me|u protestantima stvar vere da otac i majka moraju ubiti svog sina ~im on poèli da se preobrati u drugu veru. Iznenada uznemireni duhovi vi{e se nisu mogli zaustaviti. Smi{qali su pri~e po kojima su se protestanti Posle prenosa le{a u Gradsku ku}u, na wemu su prona{li tek mawu ranicu na ivici nosa i mawu mrqu na grudima, izazvanu nepa`wom tokom prenosa tela. 2

1

12. oktobra 1861.

8

Langdoka prethodne ve~eri okupili i ve}inom glasova odabrali sekta{kog dèlata; izbor je pao na mladog Lavesa; taj mladi}, primiv{i u roku od dvadeset ~etiri sata vest o svom izboru, do{ao je iz Bordoa da bi pomogao @anu Kalasu, wegovoj èni i wihovom sinu Pjeru da zadave prijateqa, sina, brata. Grof David, na~elnik Tuluze, uzbu|en zbog ovih glasina i èle}i da se proslavi brzim pogubqewem, sproveo je istragu protivno svim pravilima i propisima. Porodica Kalas, katoli~ka slu{kiwa i Laves, ba~eni su u okove. Podignuta je optu`nica koja ni u ~emu nije bila ispravnija u odnosu na istragu. Oti{lo se jo{ daqe: MarkAntoan je umro kao kalvinista i mada je sam podigao ruku na sebe, sahrawen je uz najvi{e po~asti u crkvi svetog Stefana, uprkos protivqewu sve{tenika koji se bunio zbog ovakvog svetogr|a. U Langdoku su postojala ~etiri bratstva* pokornika: belo, plavo, sivo i crno. Bra}a su nosila duge kapuqa~e sa maskama od sukna sa dva proreza ostavqena za o~i; èleli su da u svoje redove prime gospodina vojvodu De Fic-Dèjma, zapovednika pokrajine, ali ih je on odbio. Bela bra}a su Mark-Antoanu priredili sve~anu slu`bu kao po~ast mu~eniku. Nikad nijedna crkva nije uz ve}e po~asti proslavila praznik istinskog mu~enika; ali ove po~asti su bile uàsavaju}e. Iznad veli~anstvenog katafalka podignut je kostur koga su pomerali i koji je predstavqao Mark-Antoana Kalasa koji u jednoj ruci drì palminu gran~icu, a u drugoj pero kojim je trebalo da potpi{e svoje odricawe od jeresi, a kojim je zapravo pisao smrtnu presudu svom ocu. * Bratstva (fraternitates) – crkveno-verska odnosno stale{kosru~na udruèwa. (prim. prev.)

9

Nesre}nik koji je digao ruku na sebe, bio je ni mawe ni vi{e nego kanonizovan: svi su ga smatrali svecem; neki su mu se klawali, jedni odlazili da se pomole na wegovom grobu, drugi su od wega traìli ~uda, neki se ispovedali o onome {to su u~inili. Izvesni monah mu je izvadio nekoliko zuba kako bi imao trajne relikvije. Jedna gluva vernica tvrdila je da je ~ula zvuk zvona. Jedan sve{tenik koji je mucao bio je izle~en po{to je pojeo otrovnu pe~urku. Nizale su se pri~e o ~udima. Pisac ovog izve{taja poseduje potvrdu da je jedan mladi} iz Tuluze poludeo po{to se nekoliko no}i molio na grobu novog sveca, a ~udo koje je zazivao nije se obistinilo. Nekoliko sudija je poticalo iz bratstva belih pokornika. Od tog trenutka smrt @ana Kalasa postala je neumitna. Posebno je taj ~udni predstoje}i praznik koji Tuluàni svake godine slave u ~ast pokoqa nad ~etiri hiqade hugenota ubrzao presudu; godina 1762. bila je jubilarna godina. U gradu su bile vidne pripreme povodom sve~anosti, {to je dodatno raspalilo ma{tu qudi; javno se govorilo da }e gubili{te na koje }e biti izvedeni Kalasovi predstavqati najve}i ukras praznika; govorilo se da je samo Provi|ewe prinelo ove `rtve u ~ast na{e svete vere. Toliki qudi su slu{ali ovakve pa i o{trije govore. I to u na{e vreme! U vreme u kojem je filozofija postigla toliki napredak! I kada je stotine akademija delovalo s namerom da podstaknu humanije obi~aje! înilo se da se prezreni fanatizam, posle izvesnih uspeha razuma, branio uz jo{ ve}i bes. Trinaestorica sudija svakodnevno su ve}ala privode}i kraju su|ewe. Nije bilo, niti je moglo biti, ikakvog dokaza protiv porodice; ali religiozna zaslepqenost preuzela je mesto dokaza. [estorica sudija dugo su istrajavala na smrtnoj presudi @anu Kalasu, wegovom si-

10

nu i Lavesu ve{awem i spaqivawu na loma~i ène @ana Kalasa. Ostala sedmorica umerenih zalagali su se bar za istragu. Rasprave su se ponavqale i razvla~ile. Jedan od sudija, uveren u nevinost optuènih i nepostojawe zlo~ina, ùstro je stao na wihovu stranu: suprotstavio je voqi za okrutno{}u voqu za qudsko{}u, postao je javni branilac Kalasovih u svim zdawima Tuluze u kojima su neprekidni uzvici zloupotrebqene vere zahtevali krv ovih nesre}nika. Drugi sudija, poznat po svojoj okrutnosti, govorio je toliko ostra{}eno protiv Kalasovih da je prvi sve vi{e nastojao da ih odbrani. Naposletku, izbio je tako veliki sukob da su obojica bili prisiqeni da se povuku na selo. Me|utim, nekom neobi~nom nesre}om, sudija naklowen Kalasovima prihvatio je svoje povla~ewe, dok se drugi vratio daju}i svoj glas protiv onih kojima se nikako nije smelo suditi: taj glas je presudio u korist pogubqewa, jer je prebrojano svega osam glasova protiv pet, budu}i da je posle dosta sporewa, jedan od {estorice sudija koji se protivio presudi pre{ao na stranu svirepih. Kada je re~ o ubistvu sina i osudi glave porodice na najstra{niju kaznu, presuda bi morala da bude jednoglasna, po{to bi dokazi tako ne~uvenog zlo~ina3 morali biti uo~qivi svakome: najmawa sumwa u takvom slu~aju bila bi dovoqna da pokoleba sudiju koji treba da potpi{e smrtnu presudu. Slabost na{eg razuma i nedosta3 Poznata su mi svega dva primera iz istorije o~eva optuènih za ubistvo svojih sinova iz verskih pobuda. Prvi je bio otac svete Barbare, koju zovemo svetom Barbom. On je za svoje kupatilo naru~io dva prozora; Barba, u wegovom odsustvu, izra|uje i tre}i u slavu Svete trojice; krajevima prstiju ona pravi znak krsta na mermernim stubovima, a ovo znamewe se duboko urezuje u stubove. Wen otac, u besu, vadi ma~ i juri za wom; ona beì kroz planinu koja se zbog we otvara. Otac obilazi planinu i hvata k}er; bi~uje je nagu ⇒

11

tak na{ih zakona svakodnevno se ose}aju; ali u kojoj prilici se boqe ogleda beda nego kad jedan glas prevagne u osudi gra|anina spaqivawem? U Atini je bilo potrebno pedeset glasova vi{e od polovine da bi se izrekla smrtna presuda. Kakve je to posledice donelo? Posledica je beskorisno saznawe da su Grci bili mudriji i ~ove~niji od nas. Izgledalo je da je nemogu}e da je {ezdesetosmogodi{wi starac, @an Kalas, ve} dugo nadutih i slabih nogu, sam mogao da zadavi i obesi vanredno sna`nog dvadesetosmogodi{weg sina; u tome su mu morali pomo}i wegova èna, sin Pjer Kalas, Laves i sluàvka. Tokom ve~eri u kojoj se dogodio ovaj kobni slu~aj sve vreme bili su na okupu. Ali ova pretpostavka je jo{ apsurdnija od prve: kako je sluàvka, pobo`na katolkiwa, mogla da prihvati da hugenoti ubiju mladi}a koga je odgojila, da bi ga kaznili {to je prigrlio veru koja je bila i wena? Kako je Laves mogao da hitno stigne iz Bordoa da bi zadavio prijateqa o ~ijem navodnom prekr{tavawu nije ni znao? Kako je ne`na majka mogla da podigne ruku na svog sina? Kako su svi zajedno mogli da zadave krupnog mladi}a, bez duge i èstoke borbe, bez uàsnih krika koji bi uzbudili ~itavo susedstvo, bez ponovqenih udaraca, bez rana, bez pocepane ode}e. Jasno je da bi u slu~aju ubistva sina svi optuèni bili podjednako krivi po{to se nijednog trenutka nisu razdvajali; bilo je jasno da oni nisu krivi; bilo je jasno da ne moè samo otac da bude kriv, pa ipak, presudom je samo otac osu|en da izdahne na ve{alima. ⇒ ali je Bog prekriva belim oblakom; naposletku otac joj odseca glavu. Eto {ta doznajemo iz @itija svetaca. Drugi je primer princa Ermenegilde. On se pobunio protiv svog oca kraqa, izazvao ga na borbu 584. godine, doìveo poraz i poginuo od oficirske ruke: progla{en je za mu~enika jer je wegov otac bio Arijev sledbenik.

12

Razlog za presudu bio je isto tako nepojmqiv kao i sve ostalo. Sudije koje su se odlu~ile za osudu @ana Kalasa, ube|ivale su ostale da taj krhki starac ne}e izdràti muke i da }e pod udarcima dèlata priznati svoj i zlo~in svojih sau~esnika. Bili su zbuweni kada se taj starac, umiru}i na to~ku, pozvao na Boga kao svedoka svoje nevinosti i zakleo ga da oprosti wegovim sudijama. Bili su prisiqeni da izreknu drugu presudu, opre~nu prvoj; odlu~ili su da iz zatvora puste majku, wenog sina Pjera, mladog Lavesa i sluàvku. Me|utim, jedan od savetnika im je predo~io da ova presuda potire prethodnu i da wome sami sebe okrivquju, jer su optuèni stalno bili zajedno u vreme navodnog ubistva, kao i da pu{tawe iz zatvora pomenutih dokazuje nevinost pogubqenog doma}ina, te su re{ili da prognaju wegovog sina Pjera Kalasa. Taj progon bio je nedosledan i apsurdan kao i ~itav predmet: Pjer Kalas je bio ili kriv ili nevin u pogledu ubistva; da je bio kriv, trebalo ga je poslati na to~ak, kao i wegovog oca; da je bio nevin, nije bilo potrebe da ga proteraju. Ali sudije, zapla{ene osudom oca i potresnim mukama u kojima je izdahnuo, pomislili su da spasavaju svoju ~ast time {to su pomilovali sina, kao da ta milost nije bila nova prevara; verovali su da progon ovog siroma{nog mladi}a bez i~ije potpore nije neka velika nepravda, posle one prethodne koju su, na nasre}u, ve} u~inili. Po~eli su da prete Pjeru Kalasu da }e mu se desiti isto {to i ocu ukoliko se ne odrekne vere. Ovaj mladi} to potvr|uje pod zakletvom.4 4 Neki jakobinac je do{ao u moju }eliju i pretio mi da }u isto tako poginuti ako se ne odreknem vere: o ovome svedo~im pred Bogom. 23. jul 1762. Pjer Kalas.

13

Odlaze}i iz grada Pjer Kalas je nai{ao na preobra}enog opata koji ga je ponovo uveo u Tuluzu; smestili su ga u samostan dominikanaca i tamo ga primorali da vr{i sve katoli~ke du`nosti: bilo je to delom ono {to su i nameravali, bila je to cena krvi wegovog oca; a vera, u ~ije ime su se svetili, izgledala je zadovoqena. Majci su oduzeli k}eri i zatvorili ih u samostan. Ova èna, koja je bila gotovo zalivena krvqu svog muà, koja je dràla u rukama svog starijeg sina, koja je videla kako drugog sina teraju u progon, razdvajaju je od k}eri, oduzimaju imawe, ostala je sama na svetu, bez hleba, bez nade i venula je od svoje prevelike nesre}e. Nekoliko osoba koje su zrelo ispitale sve okolnosti ovog doga|aja, bile su toliko zaprepa{}ene da su naterali gospo|u Kalas koja se povukla u osamu da se trgne i zatraì pravdu pred prestolom. Ona se tada jedva dràla na nogama i polako je venula, a kao ro|enu Engleskiwu, preseqenu u unutra{wost Francuske u ranom detiwstvu, i samo ime Pariza ju je zastra{ivalo. Zami{qala je prestonicu kraqevstva kao jo{ varvarskiju od Langdoka. Me|utim, du`nost da osveti uspomenu na svog muà prenula ju je iz obamrlosti. Stigla je u Pariz spremna na najgore. Za~udila se prijemom, podr{kom i suzama koje su je tamo do~ekale. U Parizu je razum nadvladao fanatizam, koliko god da je on bio veliki, dok je u unutra{wosti fanatizam gotovo uvek nadvladavao razum. Gospodin de Bomon, ~uveni advokat pariske skup{tine, prvi je preuzeo wenu odbranu i podneo molbu koju su potpisala petnaestorica advokata. Gospodin Loazo, ni{ta mawe re~it, sastavio je predstavku u ime porodice. Gospodin Marijet, advokat u savetu, poveo je sudsku istragu koja je svima ulivala poverewe.

14

Ova trojica velikodu{nih branilaca zakona i nevinosti odrekli su se dobiti od objavqivawa svojih odbrana u korist udovice.5 Pariz i ~itava Evropa bili su ganuti i zatraìli su pravdu za ovu nesre}nicu. îtava javnost je presudila znatno pre nego {to je savet potpisao zvani~nu odluku. Milosr|e se probilo do ministarstva, uprkos neprestanoj poplavi slu~ajeva koji ga zasipaju i koji ~esto iskqu~uju samilost. K}eri su vra}ene majci. Sve tri su pokrivenog lica i okupane suzama iza{le pred sudije. Ipak, porodica je i daqe imala neprijateqe jer se radilo o verskom pitawu. Mnogi iz redova onih koje u Francuskoj zovemo smernima6, glasno su govorili da je boqe obesiti nevinog starog kalvinistu nego izloìti osmoricu savetnika iz Langdoka priznawu da su pogre{ili. âk su se posluìli izrazom „vi{e je sudija nego Kalasovih”, ~ime se poru~ivalo da porodica Kalas mora da pati zarad ~asti sudija. Nije se pomi{qalo na to da se ~ast sudija, kao i drugih qudi, ogleda u tome da ispravqaju vlastite gre{ke. U Francuskoj se ne veruje da je papa, okruèn svojim kardinalima, nepogre{iv; moglo bi se pomisliti da to nisu ni osmorica sudija iz Tuluze. Svi ostali razboriti i nezainteresovani qudi govorili su da bi presuda iz Tuluze bila poni{tena u ~itavoj Evropi, ~ak i kada bi posebni obziri onemogu}ili da poni{tewe bude obavqeno u savetu. Tako su izgledale stvari u ovoj za~u|uju}oj pri~i sve dok se u nekolicini nepristrasnih ali osetqivih osoba nije rodila ideja da javnosti predo~e neka razmi{qawa o Krivotvorili su ih u mnogim gradovima, a gospo|a Kalas nije imala koristi od ove velikodu{nosti. 6 Francuska re~ dévot (poboàn, smeran) poti~e od latinskog devotus. U starom Rimu devoti su bili oni koji su prinosili `rtve zarad spasa republike: Kurciji, Deciji.

15

toleranciji, pra{tawu, o samilosti koju opat Utevil*, u svojoj rogobatnoj i naopakoj pridici o ovim stvarima, naziva ~udovi{nom dogmom, a koje razum naziva prirodnim svojstvom. Ili su sudije iz Tuluze, zavedene fanatizmom naroda, obesile nevinog doma}ina, {to je besprimeran ~in; ili su taj doma}in i wegova èna zadavili svog starijeg sina, uz pomo} drugog sina i prijateqa, {to bi bilo neprirodno. Bilo kako bilo, zloupotreba najsvetije religije proizvela je veliki zlo~in. Stoga je u interesu qudskog roda da ispita treba li religija da bude milosrdna ili varvarska.

5

* Klod-Fransoa Utevil, pisac Hri{}anske religije dokazane delima. (prim. prev.)

17

II POSLEDICE PRESUDE @ANU KALASU

Ako su beli pokornici bili uzrok stradawa jednog nevinog ~oveka, potpune propasti jedne porodice, wenog rasejawa i sramote koju bi trebalo pripisati jedino nepravdi, a ovde je pala na `rtvu; ako je ùrba belih pokornika da kao sveca slave onoga koji je, shodno na{im varvarskim obi~ajima, morao da zavr{i iza re{etaka, dovela uzornog doma}ina na gubili{te, ova nesre}a baca nesumwivu krivicu na wih; oni i sudije moraju da okajavaju grehe, ali ne u dugim belim odorama i sa maskom na licu koja skriva wihove suze. Uvaàvamo sva bratstva: ona jesu blagorodna. Me|utim, koliko god bilo veliko dobro koje mogu da u~ine dràvi, da li se ono moè porediti sa uàsnim zlom koja su nanosili? îni se da su ona utemeqena na revnosti koja u Langdoku pokre}e katolike protiv onih koje nazivamo hugenotima. Reklo bi se da se izrodila èqa za mr`wom prema sabra}i, jer imamo dovoqno vere da bismo mrzeli i progonili, ali nemamo je dovoqno da bismo voleli i pomagali. A {ta bi bilo kad bi ova bratstva vodili zanesewaci, kao {to je nekad bio slu~aj sa udruèwima trgovaca i gospode koji su u sistem pretvorili svoje ume}e da imaju vizije, kao {to kaè jedan od na{ih najre~itijih i najumnijih magistrata? [ta bi bilo da su u ovim bratstvima uvedene mra~ne so-

be, nazvane sobama za razmi{qawe, u kojima bi slikali |avola naoruànog rogovima i kandàma, vatrenim jezicima, krstovima i ma~evima, sa svetim Isusovim imenom iznad platna? Kakav bi to bio prizor pred ve} zapawenim o~ima i toliko raspaqenoj ma{ti, pot~iwenoj wihovim upravnicima! Isuvi{e je dobro poznato da su bratstva u nekim razdobqima bila opasna. Frawevci, flagelanti*, izazivali su nevoqe. Liga** je nastala iz takvih udruèwa. Zbog ~ega se uop{te razlikovati od ostalih gra|ana? Da li su sebe smatrali savr{enijim? To je ~ak i uvreda ostatku naroda. Da li su èleli da sve hri{}ane prime u bratstva? Kakav bi to bio prizor – Evropa pod kapuqa~ama i maskama, sa dva mala okrugla proreza ispred o~iju! Da li se dobronamerno veruje u to da Bog voli takvu maskaradu? Vi{e od toga, re~ je o odori koja upozorava neprijateqa da se naoruà; u narodu ona moè da izazove i neku vrstu gra|anskog rata i mo`da bi naposletku dovela do mra~nog sukoba kada kraq i wegovi ministri ne bi bili mudri u onoj meri u kojoj su fanatici bili nerazumni. Dobro je poznato kolika je bila cena hri{}anskih rasprava o dogmi: od ~etvrtog stole}a do danas, krv je tekla na gubili{tima, na bojnim poqima. Ograni~imo se ovde samo na ratove i strahote koje su sporovi oko reformacije izazvali, pa }emo videti ko ih je izazvao u Francuskoj. Mo`da }e jedna nasumi~na i verna slika tolikih nemira otvoriti o~i neobave{tenima a dobrima dirnuti srca. * Flagelanti – katoli~ki kalu|erski red iz ×III i ×IV veka, poznat po samobi~evawu wegovih pripadnika koji su smatrali da se tako ~iste od greha. (prim. prev.) ** Sveta liga – organizacija katolika u Francuskoj osnovana 1576. godine u ciqu borbe protiv hugenota. (prim. prev.)

19

III POJAM REFORMACIJE U ×VI STOLE]U

Kada su sa preporodom kwièvnosti qudi iskora~ili u prosve}eno doba, naj~e{}e se govorilo o zloupotrebama; svi su priznavali da su te àlbe bile opravdane. Papa Aleksandar VI je javno kupio tijaru, a wegovih petoro kopiladi uìvalo je wene povlastice. Wegov sin, kardinal vojvoda od Bordìje, uz saglasnost svog oca pape, pogubio je porodice Vitelijevih, Urbina, Gravina, Olivereta i stotinu drugih kneèva da bi se do~epao wihovih imawa. Nadahnut istim duhom, Julije II ekskomunicirao je Luja ×II, wegovo kraqevstvo dao prvom osvaja~u, a sam je sa {lemom na glavi i oklopom na sebi u jednom delu Italije {irio ogaw i prolivao krv. Da bi sebi priu{tio zadovoqstva, Lav × prodavao je opro{tajnice kao {to se na pijaci prodaje ~ipka. Oni koji su se pobunili protiv takvog razbojni{tva nisu se oglu{ili o moral. Pogledajmo da li su bili u pravu i kada je re~ o politici. Govorili su da Isus Hrist nikad nije traìo ni anate ni rezervacije, niti je prodavao dispenze jednima a indulgencije drugima;* dakle, moèmo i da nekom stranom vladaru ne pla}amo sve te stvari. Ako su nas anati, o kojima se sada re{ava u Rimu, i oprosti koji i da* anati – papin godi{wi prihod; rezervacija – povlastica na zauzimawe nekog poloàja; dispenza – razre{ewe od neke obaveze; indulgencija – opra{tawe grehova, ~esto za novac. (prim. prev.)

nas postoje, stajali svega petsto hiqada franaka godi{we, jasno je da smo od vremena Fransoa I za dvesta pedeset godina platili sto dvadeset pet miliona; procewuju}i razli~ite cene srebrwaka, ova svota danas iznosi oko dvesta pedeset miliona. Mogli bismo, dakle, bez licemerja da tvrdimo da jeretici, predlaù}i ukidawe ovih neobi~nih poreza kojima }e se potomstvo ~uditi, nisu time naneli zlo kraqevini i da su se pre svega pokazali kao dobre ra~undìje a ne r|avi podanici. Dodajmo da su oni bili jedini koji su poznavali gr~ki jezik i staro doba. Nemojmo sakriti ni to da im, uprkos wihovim zabludama, dugujemo i napredak qudskog duha, tako dugo utonulog u varvarstvo. Me|utim, po{to su poricali postojawe ~istili{ta u koje se ne sme sumwati i koje je prili~no donosilo tolikim monasima; po{to nisu po{tovali relikvije kojima se vaqa klawati, ve} su im se rugali; najzad, po{to su napadali veoma uvaène dogme1, prva reakcija bila je da ih bace na loma~u. Kraq koji ih je {titio i pomagao u Nema~koj, na{ao se u Parizu na ~elu procesije posle koje su pogubili mno{tvo ovih nesre}nika. Evo kako je izgledalo gubili{te. Obesili su ih na kraj duge grede koja se klatila na uspravqenom stablu, pod wima je bila zapaqena velika vatra u koju su ih naizmeni~no spu{ta1 Oni su oìveli Beranèrovo shvatawe evharistije; poricali su da telo moè da se na|e na stotinu hiqada razli~itih mesta, ~ak i posredovawem boànske svemo}i; poricali su da svojstva mogu da se odrè bez su{tine; verovali su da je apsolutno nemogu}e da ono {to po izgledu, ukusu i mirisu izgleda kao hleb i vino, bude uni{teno dokle god postoji; zastupali su sve ove zablude koje su ranije bile osu|ene kod Beranèra. Zasnivali su svoje u~ewe na nekoliko odlomaka ranih crkvenih o~eva, a posebno svetog Justinijana koji u svom dijalogu protiv Trifona kaè: „Prino{ewe finog bra{na... oli~ewe je evharistije kakvu nam zapoveda Isus Hrist u znak se}awa na wegove muke”. ⇒

20

li i podizali; postepeno su umirali u mukama dok ne bi izdahnuli najduòm i najuàsnijom presudom koje je varvarstvo ikad smislilo. Kratko pre nego {to je umro Fransoa I, nekoliko poslanika skup{tine Provanse, nahu{kani od sve{tenika protiv ìteqa Merendola i Kabrijera, zatraìli su od kraqa da im po{aqe trupe kao pomo} za pogubqewe devetnaest osoba koje su u toj pokrajini osudili; na kraju su pobili {est hiqada, bez ikakve milosti prema polu, starosti ili deci; trideset naseqa pretvorili su u pepeo. Dotada nepoznati qudi, nesumwivo su imali jedinu krivicu u tome {to su bili ro|eni ka valdenzi*. Nastanili su se pre tri stotine godina u pustarama i u brdima koje su marqivim radom u~inili plodnim. Wihov miran i pastoralan ìvot pratila je nevinost kakva se negovala u drevnim vremenima. Okolni gradovi su ih poznavali po vo}u koje su prodavali; nisu znali za sporewa i ratove; nisu se branili: ubijali su ih kao odbegle zveri u hajci.2 ⇒ Pozivali su se na sve {to je u prvim stole}ima re~eno protiv kulta mo{tiju; navodili su Vigilancijeve re~i: „Da li je potrebno da po{tujete ili ~ak i da oboàvate pra{wavo zlo? Da li du{e mu~enika jo{ pokre}u wihov prah? Neznaboà~ki obi~aj se javio u crkvi: po~elo se sa paqewem ogweva usred dana. U ìvotu se moèmo moliti jedni za druge; ali kakva je svrha ovih molitava posle smrti?” Me|utim, nisu navodili koliko se sveti Jeronim obru{io na ove Vigilancijeve re~i. Najzad, èleli su da svakog podsete na apostolska vremena, a nisu èleli da priznaju kako je posle {irewa i u~vr{}ivawa crkve bilo neizostavno potrebno pro{iriti i oja~ati i wenu disciplinu: osu|ivali su bogatstva koja ipak izgledaju neophodna radi odràwa veli~anstvenosti kulta. * Valdenzi – sledbenici Petra Valdusa koji su propovedali biblijsku strogost, apostolsko siroma{tvo, odbacivali vojnu slu`bu i katoli~ko u~ewe o ~istili{tvu. (prim. prev.) 2 Gospo|a De Sental, kojoj je pripadao deo opusto{enih poseda na kojima su se mogli videti samo le{evi stanovnika, zatraìla je pravdu od kraqa Anrija II koji ju je uputio na parisku skup{tinu. ⇒

21

Posle smrti Fransoa I, vladara poznatijeg po svojoj {irokoj ruci i nevoqama nego po okrutnosti, osude hiqadu jeretika, a posebno savetnika skup{tine Diburga, kao i pokoqa u Vasiju, progoweni, ~ija se sekta uve}ala pri svetlosti loma~a i pod gvo`|em dèlata, naoruàli su se; bes je zamenio strpqewe; opona{ali su okrutnost svojih neprijateqa: devet gra|anskih ratova ispunili su Francusku pokoqima; mir zlokobniji od rata izazvao je Vartolomejsku no} koja nema takmaca u analima zlo~ina. Liga je usmrtila Anrija III i Anrija IV rukom jednog jakobinca i jednog ~udovi{ta u liku cistercita. Postoje qudi koji tvrde da qudskost, opro{taj i sloboda savesti jesu stra{ne stvari; ali, da li bi one mogle da izazovu sli~ne grozote?

⇒ Vrhovni tuìlac Provanse Geren, glavni za~etnik pokoqa, bio je jedini osu|en na smrt. De Tu kaè za wega da je jedini podneo muke ostalih krivaca, quod aulicorum favore destitueretur, jer nije imao prijateqa na dvoru.

23

IV

DA LI JE TOLERANCIJA OPASNA I KOD KOJIH NARODA JE DOPU[TENA Neki su govorili da o~inska blagost prema na{oj zabludeloj bra}i koja se na r|avom francuskom jeziku mole Bogu, zna~i dati im oru`je u ruke i da }emo se suo~iti sa novim bitkama kod @arnaka, Monkontura, Kutrasa, Dreja, Sen-Denija, itd.* To ne mogu da znam jer nisam prorok, ali mi se ~ini da bi to bilo sli~no razmi{qawu: „Ovi qudi su se pobunili kad sam im naneo zlo: zna~i da }e se buniti i kad im budem ~inio dobra”. Usu|ujem se da budem slobodan i da pozovem ~elnike vlade i sve one na visokim poloàjima da promi{qeno prou~e da li se moramo pla{iti da }e blagost izazvati podjednake bune kakve je podsticala okrutnost; da li ono {to se dogodilo pod izvesnim okolnostima mora da nastupi i pod novim; da li se vremena, mi{qewa i obi~aji ne mewaju. Hugenoti su nesumwivo opijeni fanatizmom i kao i mi okaqani krvqu; ali da li je i sada{wi nara{taj varvarski kao {to su to bili wihovi o~evi? Vreme, razum koji pokre}e toliki napredak, dobre kwige, blagost dru{tva, zar oni nisu prodrli me|u one koji upravqaju duhom * Mesta u kojima su se odigrale velike bitke izme|u katolika i protestanata. (prim. prev.)

ovog naroda? I zar ne prime}ujemo da je skoro ~itava Evropa izmenila lice u posledwih pedeset godina? Vlast se svugde u~vrstila, dok su se obi~aji ublaìli. Dràvna politika, oslawaju}i se na sve brojnije vrste oru`ja, ne dopu{ta strahovawe od povratka onih anarhi~nih vremena kada su se kalvinisti~ki seqaci borili protiv katoli~kih seqaka u ~etama na brzinu sakupqenim izme|u setve i ètve. Novo vreme, nove brige. Danas bi bilo apsurdno desetkovati Sorbonu zato {to je nekada traìla da se Jovanka Orleanka spali na loma~i; zato {to je progasila Anrija III nedostojnim vladarskog ~ina i ekskomunicirala ga, proterala velikog Anrija IV. Nema sumwe da bi se na{la i druga dru{tva u kraqevstvu koja su po~inila sli~ne prestupe u doba ludosti: to ne samo da bi bilo nepravedno, ve} bi bilo suludo kao kad bi se krenulo u progon ìteqa Marseja zato {to je u wemu 1720. godine harala kuga. Ho}emo li poharati Rim kao {to su u~inile trupe Karla V zato {to je Sikst V godine 1585. dodelio devet godina oprosta od greha svim Francuzima koji su okrenuli oru`je protiv svog vladara? Zar nije dovoqno spre~iti Rim da nikada vi{e ne ponovi sli~ne prestupe? Bes koji je podsticao dogmatizam i zloupotrebu pogre{no tuma~ene hri{}anske vere, izazvao je krvoproli}a i uàse u Nema~koj, Engleskoj, Holandiji, kao i u Francuskoj; me|utim, dana{we verske razlike ne unose nemir u tim zemqama; Jevreji, katolici, pravoslavci, luterani, kalvinisti, anabaptisti, socinijevci, menoniti, moravqani* i toliki drugi, u ovim zemqama ìve kao bra}a i podjednako se staraju o dobrobiti dru{tva. * Luterani – sledbenici Martina Lutera; anabaptisti – verski pokret koji je zahtevao kr{tewe u zrelim godinama; socinijevci ⇒

24

U Holandiji se vi{e ne strahuje da }e rasprave izvesnog Gomara1 o predestinaciji stajati glave nekog uglednika. U Londonu se vi{e ne strahuje da }e sva|e o liturgiji i slu`benoj odori izme|u prezbiterijanaca i anglikanaca* prosuti kraqevsku krv po gubili{tu2. Na⇒ sledbenici Fausta Socinija (1539–1604), poricali su Sveto trojstvo, Hristovu boànsku prirodu i iskupqewe; menoniti – sekta koju je u Holandiji osnovao Menon Simons (1496?–1561), protivili su se zvani~nom crkvenom u~ewu o Svetom trojstvu, traìli su kr{tavawe odraslih, bili protiv sluèwa vojske; moravqani – pripadnici Moravske bra}e, jedne od pijetisti~kih sekti. (prim. prev.) 1 Fransoa Gomar je bio protestantski teolog; nasuprot svom kolegi Arminiusu smatrao je da je Bog najve}em broju qudi odredio da ve~no gore u paklu; ova dogma je bila potkrepqena progonima. Barnevelt, koji je pripadao taboru suprotstavqenom Gomaru, pogubqen je odsecawem glave kad mu je bio sedamdeset dve godine, 13. maja 1619. godine, „zato {to je oàlostio istinsku Bo`ju crkvu”. * Prezbiterijanci – pristalice prezbiterijanskog crkvenog ustrojstva, naro~ito u Engleskoj i Americi, koje ne priznaje vlast biskupa nego, kao u prvim danima hri{}anstva, samo nièg sve{tenstva; anglikanci – pripadnici anglikanske tj. engleske protestantske dràvne crkve, nastale 1543. godine kada se Henri VIII odvojio od Rima. (prim. prev.) 2 Jedan govornik koji je stao u odbranu poni{tewa Nantskog edikta govore}i o Engleskoj kaè: „La`na vera je neizbe`no morala da proizvede takve plodove; trebalo je da stvar sazri i da je ostrvqani prihvate, i to je sramota naroda.” Treba priznati da pisac nije suvi{e govorio da su Englezi odurni i prezreni od celog sveta. îni mi se da ne bi bilo lako prihva}eno re}i za narod koji pokazuje smelost i velikodu{nost, koji re|a pobede na svim stranama sveta, da je oduran i prezren. Ovaj odlomak se nalazi samo u poglavqu o netoleranciji, oni koji propovedaju netrpeqivost tako i zasluùju da pi{u. Ova uàsna kwiga koja odaje utisak kao da ju je napisao ludak iz Verberija, delo je ~oveka bez misije: jer koji bi pastor tako pisao? ûdovi{nost u ovoj kwizi ide dotle da opravdava i Vartolomejsku no}. Reklo bi se da bi takvo delo, ispuweno ovako uàsnim paradoksima, moralo da se na|e u sva~ijim rukama, makar zbog neponovqivosti; ipak, jedva da se za wega ~ulo.

25

seqena i bogata Irska ne}e vi{e doìveti da weni katoli~ki ìteqi dva meseca `rtvuju protestante, ìve ih sahrawuju, ve{aju majke, vezuju k}eri o maj~ine vratove i zajedno ih odvode na pogubqewa; otvaraju utrobe trudnica, iz wih izvla~e napola uobli~enu decu i bacaju ih sviwama i psima za hranu; pesnicama udaraju u glavu okovane zatvorenike; stavqaju noève u ~vrsto vezane ruke svojih zarobqenika i zatim ih guraju na grudi wihovih èna, o~eva, majki, k}eri, zami{qaju}i da se oni tako me|usobno ubijaju. O tome izve{tava Rapen-Tuaras, oficir u Irskoj, gotovo savremenik tih doga|aja; o tome izve{tavaju sve hronike, sve povesti Engleske, i to se nesumwivo vi{e nikad ne}e ponoviti. Filozofija, iskqu~ivo filozofija, ta sestra religije, razoruàla je ruke koje je sujeverje tako dugo krvavilo; a qudski duh, trezne}i se od pijanstva, ~udi se prestupima na koje ga je podsticao fanatizam. I mi u Francuskoj imamo jednu pokrajinu u kojoj je luteranizam nadvladao katolicizam. Univerzitet u Alzasu je u rukama luterana; oni su zaposeli deo op{tinskih ~inovni{tava. Ni najmawa verska sva|a nije uznemirila ovu pokrajinu od kada se ona nalazi pod na{im kraqevima. Za{to? Zato {to tamo nije bilo nikakvih progona. Ne poku{avajte da izazivate nevoqu i sva srca bi}e va{a. Ne tvrdim da svi oni koji ne pripadaju vladaju}oj veri moraju da uìvaju poloàje i po~asti onih koji pripadaju ve}inskoj religiji. U Engleskoj, katolici, koje smatraju protivni~kom stranom, ne uspevaju da na|u zaposlewe: pla}aju ~ak dvostruki porez; ali sem toga uìvaju sva gra|anska prava. Osumwi~ili su nekoliko francuskih biskupa da smatraju da im ne sluì na ~ast, niti im je u interesu, da u svojoj diocezi imaju kalviniste, i da u tome leì najve}a

26

prepreka toleranciji; u to ne mogu da poverujem. Biskupski kor u Francuskoj je sastavqen od uglednih qudi koji razmi{qaju i deluju plemenito i dostojno svog roda; milosrdni su i velikodu{ni, to im se mora priznati; svakako moraju pomi{qati da }e se neki od wihovih parohijana preobratiti u stranim zemqama i da }e ih, kada se vrate svojim pastirima, ovi mo}i prosvetiti dobrim poukama i dirnuti primerima: bila bi ~ast preobratiti ih, prelaznici ne bi ni{ta izgubili, a kako bude rastao broj gra|ana, imawa prelata }e donositi vi{e. Biskup iz Varmije u Poqskoj drào je seqaka anabaptistu i poreznika socinijevca, predloìli su mu da ih otera, jednog da progna zato {to ne veruje u konsupstanicijalnost*, a drugog zato {to nije krstio svog petnaestogodi{weg sina: odgovorio je da }e oni na onom svetu biti ve~no prokleti, ali da su mu oni u ovom svetu neophodni. Iza|imo iz na{e uske sfere i ispitajmo ostatak planete. Sultan u miru vlada nad dvadeset naroda razli~itih religija; dvesta hiqada Grka bezbedno ìvi u Carigradu; sam muftija postavqa i predstavqa gr~kog patrijarha caru; toleri{u i latinskog patrijarha. Sultan postavqa latinske biskupe na pojedinim gr~kim ostrvima3, a evo re~i na koje se poziva: „Nare|ujem mu da kao biskup sluì na ostrvu Hiosu, u skladu sa tamo{wim drevnim obi~ajima i besmislenim obredima.” To carstvo je puno jakovita, nestorijanaca, monotelita; ima tu i Kopta, hri{}ana svetog Jovana, Jevreja, gebra, sledbenika Xona Bawana.** Turske hronike ne pomiwu nijednu pobunu proisteklu pod okriqem neke od ovih religija. * Konsupstancijalnost – istovetnost, jednobitnost. (prim. prev.) 3 Pogledati Rikoa. ** Jakoviti ili monofiziti – smatrali su da Hrist ima samo jednu, boànsku prirodu; nestorijanci – sledbenici carigradskog patrijarha ⇒

27

Po|ite u Indiju, Persiju, me|u Tatare, i tamo }ete nai}i na istu toleranciju i isti mir. Petar Veliki bio je blagonaklon prema svim crkvama u svom ogromnom carstvu; trgovina i poqoprivreda su od toga imale koristi, a politi~ki ìvot zbog toga nikad nije trpeo. Vladari Kine, za ve} ~etiri hiqade godina koliko se o woj zna, prihvatili su jedino taoizam i konfucijanizam, jednostavno po{tovawe jednog Boga; oni ipak dopu{taju sujeverje Foa i mno{tva bonza* koje bi bilo opasno da sudovi nisu umeli ga da ukrote. Istina je da je veliki car Jung-îng, mo`da najmudriji i najve}i koga je Kina iznedrila, prognao isusovce; ali to nije bilo zbog wegove netolerancije, ve} zato {to su takvi bili isusovci. U svojim Zanimqivim pismima oni sami prenose re~i koje im je uputio ovaj dobri vladar: „Znam da je va{a vera netolerantna; poznato mi je {ta ste u~inili u Manili i Japanu; prevarili ste mog oca, nemojte se nadati da }ete i mene prevariti.” Treba pro~itati sve govore koje im je odrào; u wemu moète da prepoznate najmudrijeg i najmilosrdnijeg ~oveka. Da li je, zapravo, mogao da zadrì fizi~are iz Evrope, koji su pod izgovorom da na dvoru pokazuju termometre i eolipile, ve} prolili krv jednog vladara? A {ta bi rekao ovaj car da je pro~itao na{u pripovest, da je ìveo u doba Lige i Barutne zavere**? ⇒ Nestorija, smatrali su da Hrist ima dve prirode, qudsku i boànsku; monoteleti – smatrali su da Hrist ima i boànsku i qudsku prirodu, ali samo jednu voqu; hri{}ani svetog Jovana – nestorijanska sekta, nastala na osnovu legende o prezviteru Jovanu; gebri – sledbenici staropersijske religije, u~ili dualizam; Xon Bawan (16281688) – engleski pisac i teolog. (prim. prev.) * Fo – tako se u Kini nazivao Buda; Bonzo – tako su Evropqani nazivali budisti~ke sve{tenike u Kini i Japanu. (prim. prev.) ** Barutna zavera – poku{aj katolika u Engleskoj 1605. godine da u~vrste svoju veroispovest podme}u}i eksploziv u Parlamentu i Bakingemskoj palati. (prim. prev.)

28

Bilo mu je dovoqno {to su ga obavestili o nedostojnim sva|ama isusovaca, dominikanaca, kapucina, obi~nih sve{tenika, poslatih u wegovu zemqu s drugog kraja sveta: do{li su da propovedaju istinu, a bacali su kletve jedni na druge. Car je stoga oterao strane remetioce; ali sa kakvom ih je dobrotom oterao! Kakvu je o~insku brigu pokazao za wihov put i pobrinuo se da ih na putu ne uvrede! âk je i wihov progon bio primer tolerancije i ~ove~nosti. Japanci su bili najtolerantniji narod:4 u wihovom carstvu se u~vrstilo dvanaest miroqubivih religija; isusovci su do{li da uspostave trinaestu, ali uskoro, po{to nisu èleli da trpe ostale, usledili su poznati doga|aji: zemqu je pogodio gra|anski rat ni{ta mawe uàsan od onog koji je pokrenula Liga. Naposletku je i hri{}anska religija uvu~ena u krvoproli}e; Japanci su zatvorili svoje carstvo u odnosu na ostatak sveta, a na nas su gledali samo kao na divqe zveri, sli~ne onima koje su Englezi istrebili sa svog ostrva. Uzalud je ministar Kolber, uvi|aju}i koliko su nam Japanci potrebni a kojima mi uop{te nismo trebali, nastojao da uspostavi trgovinu sa wihovim carstvom: nailazio je na wihovu nepopustqivost. Tako ~itava na{a planeta dokazuje da ne treba ni zastupati niti {iriti netoleranciju. Uperite pogled ka drugoj hemisferi, pogledajte Karolinu u kojoj je mudri Lok bio zakonodavac; bilo je dovoqno sedam doma}ina da bi po zakonu ustanovili novu crkvu; ovaj zakon nije doveo ni do kakvih nemira. Bog nam brani da ovaj primer navedemo da bismo podstakli Francusku da ga sledi! Navodimo ga samo stoga da bismo pokazali da i najve}i iskorak u pogledu tolerancije nije propra}en ni najmawim nesporazu4

Videti Kemfera i odnose sa Japanom.

29

mom; ali ono {to je veoma korisno i veoma dobro za novonastalu koloniju nije pogodno u starom kraqevstvu. [ta }e re}i primitivni, koje su iz podsmeha nazvali kvekerima, i koji sa svojim mo`da sme{nim obi~ajima jesu toliko dobri i ostale qude uzaludno pou~avaju miru? U Pensilvaniji ih je sto hiqada; nesloga i razdor ne postoje u sre}noj zemqi koju su nastanili, a i samo ime wihovog grada Filadelfije, koje ih svakog trena podse}a da su svi qudi bra}a, primer je za sebe i sramota za qude koji se jo{ nisu nau~ili toleranciji. Najzad, ova tolerancija nikada nije izazvala gra|anski rat; netrpeqivost je prekrila zemqu pokoqima. Prosudimo izme|u ove dve suprotnosti, izme|u majke koja èli da ubije svog sina i majke koja ga se odri~e pod uslovom da ga sa~uva ìvog! Ovde govorim o interesu naroda; i kao {to sam obavezan da po{tujem teologiju, u ovom ~lanku se bavim iskqu~ivo fizi~kom i moralnom dobrobiti dru{tva. Molim svakog nepristrasnog ~itaoca da odmeri ove istine, da ih ispravi i da ih daqe dopuni. Pa`qivi ~itaoci koji 5 Gospodin De la Burdone, na~elnik Ruana, navodi da se izrada {e{ira izmestila u Kodebek i Ne{atel zbog bekstva izbeglica. Gospodin Fuko, upravnik Kana, navodi da se trgovina u celosti prepolovila. Gospodin de Mopu, upravnik Poatjea, navodi da je izrada tkanina upropa{tena. Gospodin De Bezon, na~elnik Bordoa, àli se na odumirawe trgovine u Kleraku i Neraku. Gospodin De Miromenil, upravnik Turena, kaè da je trgovina u Turu opala za deset miliona godi{we; a sve to zbog progona. (Pogledati Se}awa upravnika iz 1698.). Izra~unajte i broj oficira na moru i na kopnu, kao i mornara, koji su bili prisiqeni da sluè protiv Francuske i prosudite da li je netolerancija nanela neko zlo dràvi. Ovde nemamo hrabrosti da delimo lekcije ministrima ~uvenim po o{troumnosti i odva`nosti, nepatvoreno plemenitog srca: i sami }e shvatiti da obnova mornarice zahteva popustqivost prema stanovnicima na{ih obala.

31

razmewuju svoje misli, uvek doseù daqe od pisca.5

V

DA LI JE TOLERANCIJA PRIHVATLJIVA Usu|ujem se da pretpostavim kako se prosve}eni i visokouvaèni ministar, humani i mudri prelat, vladar koji zna da je wegov interes istovetan velikoj ve}ini wegovih podanika a wegova slava po~iva na wihovoj sre}i, usu|uju da pogledaju ovaj neuredni i nepotpuni spis i sebe pitaju: [ta rizikujem ako se ugledam na zemqu koju tolike vredne ruke obra|uju i ure|uju, pove}ane prinose, naprednu dràvu? Da Vestfalski mir naposletku nije doneo slobodu savesti, Nema~ka bi ostala pustiwa prekrivena kostima me|usobno poubijanih katolika, protestanata, reformatora, anabaptista. U Bordou, Mecu, Alzasu imamo Jevreje; imamo luterane, moliniste, janseniste:* zar ne bismo mogli da trpimo i dopustimo i kalviniste pod okolnostima kakve u Londonu vladaju za katolike? [to je vi{e crkvi, mawe su opasne; mno{tvo ih slabi, sve bivaju sapete praved* Molinisti – sledbenici {panskog isusovca Moline (1535–1600), poznatog po kwizi o slobodnoj voqi i bo`joj milosti; jansenisti – sledbenici pokreta koji se dovodi u vezu sa Kornelijem Jansenom (1585–1638) i koji je podu~avao da se bez boànske blagodati ne mogu vr{iti dobra dela. (prim. prev.)

nim zakonima koji zabrawuju nasilne skupove, obra~une, progone, i koji uvek deluju snagom prinude. Poznato nam je da su mnogi doma}ini koji su stekli velika bogatstva u stranim zemqama spremni da se vrate u svoju otad`binu; oni samo traè za{titu prirodnog zakona, punova`nost wihovih brakova, sigurnost za svoju decu, pravo roditeqskog nasle|a, li~no priznawe; ne traè nikakve javne hramove, nikakvo pravo na op{tinske poreze, na po~asti: tako ne{to katolici nemaju ni u Londonu niti u drugim zemqama. Nije re~ o davawu zna~ajnih privilegija, sigurnog uto~i{ta jednoj strani, ve} je re~ o tome da qude treba pustiti da ìve mirno, ublaìti mo`da ranije i neophodne, ali sada izli{ne propise. Nije na nama da ukazujemo ministarstvu {ta vaqa da ~ini; dovoqno je zaloìti se za te nesre}nike. Mnogo je na~ina da se oni korisno pridobiju i spre~e da postanu opasni! Oprez ministarstva i saveta, koje svi treba da podrè, lako }e prona}i na~ine koje su tako uspe{no odabrali i drugi narodi. Me|u kalvinisti~kim ìvqem jo{ ima fanatika, ali je izvesno da ih me|u konvulzionistima* ima jo{ vi{e. [aku bezumnika iz Sen-Medara narod ne smatra va`nim, a {aka kalvinisti~kih proroka je uni{tena. Odli~an na~in da se broj manijaka smawi, ukoliko ih uop{te preostane, jeste odricawe od duhovne bolesti u korist razuma koji sporo ali neumoqivo prosve}uje qude. Razum je blaèn, human, podsti~e pokajawe, odagwuje neslogu, u~vr{}uje vrlinu, ~ini poèqnim po{tovawe zakona vi{e nego {to bi sila mogla da ih odràva. I zar da se mirno pre|e preko podsmeha koji po{teni qudi danas imaju prema zatucanosti? Taj podsmeh je mo}na brana protiv svih krajnosti sekta{a. Pro{la vremena su neponov* Konvulzionisti – fanati~ni jansenisti koji su na grobqu SentMedar u Parizu padali u verski zanos. (prim. prev.)

32

qiva. Vaqa se uvek pokrenuti daqe s mesta na kojem se nalazimo i do koga je ~ove~anstvo dospelo. Pro{lo je doba kada se verovalo da se moraju osuditi oni koji podu~avaju doktrinu suprotnu Aristotelovim kategorijama, doktrinu koja ne prihvata strah od praznine, postojanost i univerzalni karakter bivstva. U Evropi je objavqeno vi{e od stotinu juristi~kih kwiga o ve{ti~arstvu i o tome kako razlikovati la`ne od pravih proroka. Ekskomunikacija skakavaca i drugih ìtnih {teto~ina bila je prili~no rasprostrawena, pa se i danas zadràla u nekim obredima. Obi~aj je ipak nestao; Aristotel, ve{tice i skakavci ostavqeni su na miru. Bezbrojni su primeri ovih nekada toliko bitnih ludosti: pojedine se povremeno javqaju, ali brzo i{~ezavaju. Kada bi neko danas nastojao da postane karpokratovac, evtihijac, monotelit, monofizit, nestorijanac ili manihejac,* itd, {ta bi se desilo? Svi bi mu se podsmevali, kao starinski odevenom ~oveku sa glodalom i ko`nim prslukom. Narod je po~eo da otvara o~i kad su isusovci Le Telije i Dusen sastavili bulu Unigenitus** i poslali je u Rim. Ova dvojica su verovala da se jo{ nalaze u onom neznala~kom dobu kada su qudi bespogovorno prihvatali najapsurdnije tvrdwe. Usudili su se da odbace izreku koja odi{e univerzalnom i ve~itom istinom: „Strah od nepravedne ekskomunikacije nikako ne sme da ometa ispuwavawe du`nosti.” To je zna~ilo odbaciti razum, slobodu galikanske crkve*** i osnovu morala; zna~ilo je re}i qudima: Bog vam nare|uje da svoju du`nost ne obavqate ukoliko se pla{ite nepravde. Niko * Jereti~ke sekte iz prvih vekova hri{}anstva. (prim. prev.) ** Bulu Unigenitus (Jedinoro|eni) objavio je 1713. godine papa Kliment ×I i u woj osudio shvatawa jansenista. (prim. prev.) *** Pokret u francuskoj katoli~koj crkvi koji je teìo uspostavqawu samostalne francuske crkve. (prim. prev.)

33

nikad nije naneo teù uvredu zdravom razumu. Rimski savetnici o tome nisu vodili ra~una. Pruèna su uveravawa rimskom dvoru da je ova bula neophodna i da je narod èli; ona je potpisana, zape~a}ena i poslata. Posledice su poznate; nema sumwe: da su bili upozoreni, bulu bi poni{tili. Sporovi su bili o{tri; oprez i dobrota kraqeva naposletku su ih ipak umirili. Sli~no je i u velikom broju pitawa koja dele nas i protestante. Postoje razlike koje ne proizvode nikakve posledice; postoje i druge, ozbiqnije, oko kojih se o{trina sukoba ipak toliko smirila da ni sami protestanti danas o wima ne raspravqaju. Ovo doba neukusa, zasi}enosti ili ta~nije razuma, moèmo saèti kao razdobqe i poqe javnog mira. Sukobi su zarazna bolest ~iji se ishod bliì kraju, a kuga od koje smo izle~eni zahteva iskqu~ivo blago le~ewe. Najzad, dràvni interes po~iva u tome da se svi prognani

35

smerno vrate domu svojih o~eva: qudskost to zahteva, razum savetuje, a politika se toga ne sme pla{iti.

VI

DA LI JE NETOLERANCIJA PRIRODNO I LJUDSKO PRAVO Prirodno pravo jeste ono pravo koje priroda name}e svim qudima. Odgojili ste dete, ono mora da vas po{tuje kao oca i dobro~initeqa. Imate pravo da ubirete plodove sa zemqe koju ste sami obra|ivali. Dali ste i primili obe}awe, ono mora biti ispuweno. Qudsko pravo u svakom pogledu mora da po~iva na ovom prirodnom pravu, a glavni temeq, univerzalni princip i jednog i drugog jeste: „Ne ~ini ono {to ne bi èleo da tebi ~ine.” Ne vidim kako bismo, shodno ovom principu, mogli da ~ujemo kako neki ~ovek kaè drugom: „Veruj u ono u {ta ja verujem i u ono u {ta ne moè{ da veruje{, ili }e{ nestati.” Tako se govori u [paniji, Portugalu, Goi. U nekim drugim zemqama danas je dovoqno re}i: „Veruj ili }u te uni{titi; veruj ili }u ti naneti sve zlo koje mogu; ~udovi{te, nisi moje vere, zna~i nevernik si – mora{ biti izgnan od tvojih bli`wih, iz tvog grada, iz tvog kraja.” Kada bi ovakvo vladawe proisticalo iz qudskog prava, onda bi Japanac trebalo da prezire Kineza koji bi se gnu{ao Sijamca; a ovaj bi progawao ìteqe Ganga, koji

bi se okomili na ìteqe Indije; Mongol bi nasrnuo na prvog Malabarca, Malabarac bi smeo da ubije svakog Persijanca koji bi mogao da pogubi Tur~ina; a svi zajedno bi se ostrvili na hri{}ane koji su se tako dugo uzajamno istrebqivali. Pravo na netoleranciju je otuda apsurdno i varvar-

37

sko: to je pravo tigrova i prili~no je uàsno, jer tigrovi se razdiru samo zbog jela, a mi se istrebqujemo zbog paragrafa.

VII

DA LI JE NETOLERANCIJA POSTOJALA ME\U GRCIMA Narodi o kojima nam je istorija pruìla slaba{na znawa smatrali su svoje razli~ite religije kao ~vorove koje ih drè na okupu: bilo je to udruìvawe bogova i qudskog roda. Me|u bogovima, kao i me|u qudima, postoji neka vrsta prava na gostoprimstvo. Kada bi neki stranac dospeo u grad, po~eo bi da se divi boànstvima te zemqe. Nikada nije propu{tana prilika za poklowewe ~ak ni bogovima neprijateqa. Trojanci su upu}ivali molitve bogovima koji su se borili za Grke. Aleksandar je u Libijskoj pustiwi traìo savet od boga Amona, kome su Grci nadenuli ime Zevs, a Latini Jupiter, mada su i jedni i drugi imali svoga Jupitera i svoga Zevsa. Kada je podizana opsada grada, prino{ena je `rtva i uzno{ene molitve gradskim bogovima da bi se oni umilostivili. Tako je ~ak i usred rata religija ujediwavala qude, ponekad ublaàvala wihov bes, mada ih je ponekad navodila i na nequdske i uàsne postupke. Mo`da se varam, ali mi se ~ini da od svih organizovanih starih naroda nijedan nije gu{io slobodu mi{qewa. Svi su imali religiju, ali izgleda da su u wenom

duhu podjednako postupali i prema qudima i prema bogovima; svi su priznavali vrhovnog boga, ali su mu pridruìli izuzetan broj niìh boànstava; imali su samo jednu crkvu, ali su dopu{tali mno{tvo posebnih sistema. Na primer, koliko god da su bili religiozni, Grci su smatrali dobrim {to epikurejci pori~u provi|ewe i postojawe du{e. Ne govorim o drugim sektama koje su odreda blagosiqale svete misli kakve su morale postojati o Vrhovnom bi}u i koje su sve bile dopu{tene. Sokrat se najvi{e pribliìo spoznaji Tvorca, zbog ~ega je pretpreo kaznu i umro kao bo`ji mu~enik; on je jedini koga su Grci pogubili zbog ube|ewa. Ako je to zaista bio razlog wegove osude, ne treba ga vezivati za netoleranciju, jer je ka`wen onaj koji je slavio Boga a uvaàvani su svi oni koji su boànstvu pridavali najnedostojnije pojmove. Po mom mi{qewu, neprijateqi tolerancije se ne smeju di~iti gnusnim primerom Sokratovih sudija. Sokrat je o~igledno bio `rtva ostra{}ene stranke koja se podigla protiv wega. Me|u sofistima, besednicima, pesnicima koji su podu~avali po {kolama, kao i svim u~iteqima koji su se starali o deci uglednika, stekao je nepomirqive neprijateqe. I sam priznaje, u besedi koju je preneo Platon, da je i{ao od ku}e do ku}e ne bi li u~iteqima dokazao da su obi~ne neznalice. Ovakvi postupci nisu bili dostojni onoga koga je proro~anstvo proglasilo najmudrijim ~ovekom. Iz Ve}a petstotine izabrali su sve{tenika i savetnika koji su ga optuìli, priznajem da ne znam s kakvim ta~no obja{wewem jer u wegovoj Odbrani nalazim tek neke nagove{taje; u osnovi su mu zamerali da me|u mladima {iri re~i protiv religije i vlasti. Na to se svakodnevno {irom sveta pozivaju klevetnici; ali u sudu su neophodne potkrepqene ~iwenice, jasni i odmereni temeqi optu`be, a to-

38

ga uop{te nije bilo na su|ewu Sokratu; jedino znamo da se u wegovu korist u po~etku izjasnilo dvestotine dvadeset glasova. Dakle, Ve}e petstotine je okupqalo dvestotine dvadeset filozofa: to je mnogo, sumwam da bi vi{e od toga igde na{li. Naposletku, ve}ina se izjasnila za kukutu; ali prisetimo se da su se Atiwani otreznili, popravili, okrenuli protiv klevetnika i sudija; da je Melit, glavni inicijator ove presude, zbog ove nepravde osu|en na smrt; da su drugi prognani a da je u Sokratovu ~ast podignut hram. Nikada filozofija nije bila na boqi na~in osve}ena i po~a{}ena. Sokratov primer je u osnovi izvanredan argument koji se moè izneti protiv netolerancije. Atiwani su imali hram posve}en stranim bogovima, bogovima koje nisu mogli poznavati. Ima li boqeg dokaza ne samo za trpeqivost prema svim narodima, ve} i za po{tovawe wihove religije? Jedan po{teni ~ovek koji nije neprijateq razuma, kwièvnosti, napretka ili otad`bine, pravdaju}i nedavno Vartolomejsku no}, naveo je rat ìteqa Fokide nazvan sveti rat*, kao da je taj rat poveden zbog vere, dogme, teolo{kih argumenata; radilo se samo o prevlasti nad jednom teritorijom, {to je i predmet svih ratova.

Klasje ìta nije simbol verovawa; nijedan gr~ki grad nikada nije ratovao zbog razlike u mi{qewima. Uostalom, {ta ho}e ovaj skromni i blagi ~ovek?** Da li on od nas traì da povedemo sveti rat?

VIII DA LI SU RIMLJANI BILI TOLERANTNI

Kod starih Rimqana, od Romula do doba kad su se hri{}ani sporili sa sve{tenicima carstva, ne}ete nai}i na primer progona nekog ~oveka zbog wegovih ube|ewa. Ciceron je sumwao u sve, Lukrecije je sve opovrgavao; niko im ni{ta nije zamerao. Sloboda je bila shvatana toliko {iroko da Plinije Stariji, prirodwak, zapo~iwe svoju kwigu poricawem postojawa Boga, napomiwu}i da postoji samo jedno boànstvo – Sunce. Ciceron govore}i o paklu kaè: „âk ni stara budala ne bi u to poverovala”. Juvenal kaè: „Ni deca u to ne veruju”. U rimskom pozori{tu se pevalo: Posle smrti nema ni~ega, ni sama smrt nije ni{ta. (SENEKA, Trojanke; hor na kraju II ~ina.)

* Fokida, pokrajina u severnoj Gr~koj. Na wenoj teritoriji nalazilo se Delfijsko proro~i{te oko koga su se gr~ki gradovi sukobqavali u tzv. svetim ratovima. (prim. prev.) ** Opat De Malvo, koji je 1762. godine objavio Saglasnost vere i ~ove~nosti o netoleranciji; tako|e videti poglavqe ××IV.

Razmotrimo ove maksime, ali oprostimo qudima koje jevan|eqa nisu prosvetlila. Maksime su pogre{ne i bezbo`ne, ali zakqu~ujemo da su Rimqani bili veoma tolerantni jer one nisu podstakle ni najmawe sukobe. Veliki princip senata i rimskog naroda je glasio:

40

„Samo bogovima dolikuje da se brinu o uvredama koje su im upu}ene.” Ovaj kraqevski narod je samo razmi{qao o tome kako da osvoji, zavlada i uredi ~itav univerzum. Bili su zakonodavci i osvaja~i; Cezar koji nam je ostavio oru`je, zakone i igre, nikada nije èleo da nas prisili da se zbog wega odreknemo druida, iako je bio veliki sve{tenik naroda koji je vladao nad nama. Rimqani nisu priznavali sve kultove, nisu sve javno odobravali, ali su ih sve dopu{tali. Pod Numom nisu imali nikakvih materijalnih predmeta kultova, slika ili kipova; ubrzo su ih podigli bogovima majorum gentium,* onakve kakve su videli kod Grka. Zakon dvanaest tablica, Deos peregrinos ne colunto**, sveo se na to da je javno poklonstvo dopu{teno samo vrhovnim boànstvima koja je odobrio senat. Izida je imala hram u Rimu dok ga Tiberije nije uni{tio, kada su ga sve{tenici ovog hrama, koje je izvesni Mundus potplatio, primili na konak pod imenom boga Anubisa sa ènom koja se zvala Paulina. Ovu pripovest prenosi jedino Josif***; on nije bio savremenik, a ~esto je lakoveran i preteruje. Malo je verovatno da je u prosve}enom dobu kakvo je bilo pod Tiberijem, neka otmena gospa mogla da bude toliko glupa i poveruje da uìva naklonost boga Anubisa. Bez obzira da li je ova anegdota istinita ili nije, ostaje izvesno da je u Rimu postojao hram posve}en egipatskom boànstvu. Jevreji su se u Rimu bavili trgovinom jo{ od punskog rata; sinagoge su imali od Avgustovog doba i sa~uvali su ih sve do danas. Ima li boqeg primera od ovoga da su Rimqani toleranciju smatrali najsvetijim zakonom qudskog prava? * Majorum gentium (lat.) – starijih plemena. (prim. prev.) ** Deos peregrinos ne colunto – stare bogove ne po{tovati. (prim. prev.) *** Josif Flavije, rimski istori~ar. (prim. prev.)

41

Tvdi se da su ~im su se pojavili hri{}ani, ti isti Rimqani koji ranije nikoga nisu progonili, po~eli da ih progone. Izgleda mi o~igledno da je ta ~iwenica neta~na; za dokaz }u uzeti samog svetog Pavla. Dela apostolska (21:24) nas u~e da je sveti Jakov predloìo svetom Pavlu da obrije glavu, po{to su ovoga Jevreji optuìli da èli da preko Isusa Hrista uni{ti mojsijevski zakon, i da se sa ~etvoricom Jevreja pro~isti „i svi }e doznati da ono {to su ~uli za tebe ni{ta nije, nego da i sam drì{ zakon i ìvi{ po wemu”.* Hri{}anin Pavle je zatim sedam dana obavqao sve judaisti~ke obrede; me|utim, nije pro{lo ni svih sedam dana kada su ga Jevreji iz Azije prepoznali i videv{i da je u{ao u hram ne samo sa Jevrejima, ve} i sa nejevrejima, zavapili da ~ini svetogr|e: zatim su ga uhvatili i odveli pred guvernera Feliksa, a potom se obratili Fistovom sudu. Jevreji iz gomile su traìli smrt; Fist im je odgovorio: „... da nije obi~aj u Rimqana da se prije pokloni kakav ~ovjek na smrt dok se optuèni ne suo~i s onima koji ga tuè, i ne primi mjesto da odgovara za svoju krivicu.” (Dap. 25:16) Re~i ovog sudije su utoliko zna~ajnije ukoliko se zna da on nije imao nikakvog uvaàvawa prema svetom Pavlu i da je prema wemu ose}ao samo prezir: zavaran la`nim obja{wewima svog razuma, smatrao ga je ludakom; ~ak mu je i sam poru~io da je skrenuo s uma. (Dap. 26:24) Fist je stoga samo sledio ravnopravnost rimskog zakona pruàju}i za{titu neznancu koga ina~e nije cenio. * Svi citati iz Starog zaveta dati su prema prevodu \ure Dani~i}a, a iz Novog zaveta prema prevodu Vuka Karaxi}a; skra}enice za poglavqa su date na uobi~ajeni na~in. (prim. prev.) ** Sadukejci – pripadnici jevrejske religiozne sekte koja nije priznavala predawe i nije verovala u an|ele i besmrtnost du{e nego samo u Mojsijeve zakone; protivnici fariseja. (prim. prev.)

42

Eto kako je sam Sveti duh objavio da Rimqani nisu progoniteqi i da su pravedni. Nisu se Rimqani pobunili protiv svetog Pavla, ve} su to bili Jevreji. Isusov brat, sveti Jakov, bio je kamenovan po nare|ewu Jevreja sadukejca**, a ne Rimqanina. Sami Jevreji su kamenovali svetog Stefana1; a kada je sveti Pavle ~uvao odore dèlata, to nije ~inio kao rimski gra|anin. Prvi hri{}ani nesumwivo nisu imali o ~emu da se spore protiv Rimqana; wihovi jedini neprijateqi bili su Jevreji od kojih su po~eli da se odvajaju. Poznato je kakvu bezobzirnu mr`wu gaje svi pripadnici neke sekte prema onima koji napuste wihovu veru. Nema sumwe da je u sinagogama Rima do{lo do nemira. Svetonije u Klaudijevom ìvotu (pogl. ××V) kaè: „Rim je proterao Jevreje koji su, potaknuti od Hrista, stalno izazivali nemire.” Prevario se govore}i da ih je Hrist podsticao, ali o pojedinostima nije mogao da sazna od naroda koji je u Rimu bio toliko omraèn kao {to su to bili Jevreji; me|utim, nije pogre{io {to se ti~e uzroka ovih sporova. Svetonije je pisao u doba Hadrijana, u drugom stole}u; u to doba u o~ima Rimqana hri{}ani se nisu razlikovali od Jevreja. Odlomak iz Svetonijevog dela pokazuje da su Rimqani, neskloni progonima ranih hri{}ana, tada ugwetavali Jevreje koji su ove progawali. @eleli su da rimska sinagoga pokaè prema wihovoj razdvojenoj bra}i podjednaku samilost kao {to je senat pokazao prema wima, a prognani Jevreji su se brzo vratili; ~ak su im dodeqene i po1 Mada Jevreji vi{e nisu imali sudsku vlast otkako je Arhelaj prognan me|u Alobroge a Judeja pretvorena u provinciju imperije, Rimqani su ipak ~esto zatvarali o~i kad su Jevreji uzimali zakon u svoje ruke, tj. kad su posle nemira kamenovali one za koje su verovali da su ih osramotili. 2 Ulpijan, Digest., lib. I, tit. II. „Eis qui judaicam superstitionem sequuntur honores adipisci permiserunt, etc.”

43

~asti, uprkos zakonima koji su im ih uskra}ivali: o tome nas obave{tavaju Dion Kasije i Ulpijan2. Da li je mogu}e da su posle propasti Jerusalima carevi Jevrejima ukazivali po~asti, a da su progonili, predavali dèlatima i zverima hri{}ane koje su smatrali jevrejskom sektom? Tvrdi se da ih je progawao Neron. Tacit izve{tava da su oni optuèni za poàr u Rimu i da su ih prepustili narodnom besu. Da li se u takvoj optu`bi radi o wihovoj veri? Nesumwivo ne. Da li bismo rekli da su Kinezi, ko* Batavija – danas Xakarta, glavni grad Indonezije, nekada holandska kolonija. (prim. prev.) 3 Tacit kaè (Anali, ×V, 44): „Oni koje je narod, gnu{aju}i se wihovih nedela, nazivao hri{}anima.” Te{ko je poverovati da se za hri{}ane ve} tada znalo u Rimu. Tacit je pisao u doba Vespazijana i Domicijana; govorio je o hri{}anima onako kako se u to vreme govorilo. Usudio bih se da kaèm kako bi re~i odio humani generis convicti upravo u Tacitovom stilu mogle da zna~e, ube|eni da ih qudski rod mrzi, isto tako kao i ube|eni u mr`wu prema qudskom rodu. [ta su zaista radili u Rimu ovi prvi misionari? Trudili su se da pridobiju nekoliko du{a, podu~avali ih naj~istijem moralu; nisu ustajali ni protiv kakve vlasti; poniznost wihovih bi}a bila je dovedena do krajnosti ba{ kao i wihov poloàj i stawe; jedva da se za wih znalo; jedva da su se odvojili od drugih Jevreja; kako bi qudski rod koji nije ni znao za wih mogao da ih mrzi? I kako bi bilo mogu}e da su oni ube|eni u mr`wu prema qudskom rodu? Kada je London izgoreo, za to su bili optuèni katolici; ali to se desilo posle verskih ratova, posle oruàne zavere kojoj su neki nedostojni katolici bili posve}eni. Rani hri{}ani Neronovog vremena se svakako nisu nalazili u istim prilikama. Prili~no je te{ko prodreti do ponora istorije: Tacit ne iznosi nijedan razlog za sumwu da je sam Neron èleo da spali Rim do temeqa. Svakako je bilo utemeqenije osumwi~iti ârlsa II da je spalio London: krv wegovog oca kraqa, pogubqenog pred narodom koji je zahtevao wegovu smrt, mogla je da posluì kao izgovor; ali Neron nije imao ni opravdawa, ni izgovora, ni koristi. Takva besmislena govorkawa svugde mogu da poteknu iz naroda: i danas ~ujemo razne lude i neopravdane pri~e. ⇒

44

je su pre nekoliko godina poklali Holan|ani u predgra|ima Batavije*, bili `rtvovani zbog religije? Koliko god bili skloni da padnemo u zabludu, nemogu}e je netoleranciji pripisati uàs koji je pod Neronom zadesio nekolicinu nesre}nih polujevreja i poluhri{}ana.3 ⇒ Tacit koji je bio dobar poznavalac vladarskih prilika, svakako je morao da poznaje i prilike u narodu, uvek ta{tom, uvek buntovnom u svojim naglim i prolaznim shvatawima, nesposobnom da i{ta uo~i a kadrom da bilo {ta kaè, da u sve poveruje i da sve zaboravi. Filon (De Virtutibus i Legatione ad Caium) kaè da ih je „Sejan (Tiberijev savetnik) progonio u doba Tiberija, ali da je posle Sejanove smrti car obnovio wihova prava”. Bili su izjedna~eni sa rimskim gra|anima zbog ~ega su bili omraèni; u~estvovali su u raspodeli ìta i, ~ak, ako bi raspodela padala na subotu, wima su ìto delili drugim danom: svakako je to bilo u znak priznawa zbog novca koji su udelili dràvi, jer su oni u svakoj zemqi kupovali toleranciju i brzo bi se obe{tetili za tro{kove koje su imali. Dodao bih ovoj napomeni da Filon smatra Tiberija mudrim i pravednim vladarom. Ja sam skloniji da verujem kako nije bio pravedan ve} se pravednost uklapala sa sopstvenom dobiti; no i to {to Filon navodi nagoni me da malo posumwam u strahote zbog kojih mu zameraju Tacit i Svetonije. Izgleda mi neverovatno da se sedamdesetogodi{wi nepokretni starac povukao na ostrvo Kapri da bi se tamo posvetio èqenim raskala{nostima koje zadaju muke i kakve su bile nepoznate i najrazuzdanijima me|u rimskom mladeì; ni Tacit ni Svetonije nisu poznavali ovog cara; sa zadovoqstvom su se poveli za narodnim glasinama. Oktavije, Tiberije i wihovi nasledici bili su nepodno{qivi jer su vladali narodom koji je trebalo da bude slobodan; istori~ari su uìvali da ih ruè a tim istori~arima se verovalo na re~ jer nije bilo hronika, starih dnevnika, dokumenata; osim toga istori~ari nikoga ne citiraju; nemogu}e im je protivre~iti; ruìli su koga su hteli i po svom naho|ewu odlu~ivali o sudu potomstva. Pametan ~italac treba da uo~i u kojoj meri je potrebno biti oprezan prema verodostojnosti istori~ara, koliko uverqivosti treba pridati op{tim ~iwenicima koje potvr|uju ozbiqni pisci, proistekli iz prosve}enog naroda, i dokle se ograni~iti u uverqivosti pri~a koje ti isti pisci navode bez ikakvog dokaza.

I× O MUÊNICIMA

Uskoro su se pojavili hri{}anski mu~enici. Te{ko je ta~no utvrditi iz kojih razloga su ovi mu~enici bili osu|ivani, ali usu|ujem se da poverujem kako nijedan od wih, bar pod prvim cezarima, to nije bio iskqu~ivo zbog svoje religije – sve vere su bile tolerisane; kako bi bilo mogu}e otkrivati i progoniti neke neugledne koji su imali poseban kult, u doba kad su svi ostali bili dopu{teni? Tit, Trajan, Antonin i Decije nisu bili varvari: da li je mogu}e zamisliti da su oni jedino hri{}anima uskratili slobodu kakvu su uìvali svi ostali? Da li bi se usudili da ih optuè iskqu~ivo zbog tajnih obreda, dok su obredi Izide, Mitre ili sirijske bogiwe, svi strani rimskoj veri, bili dopu{teni bez ikakvih ograni~ewa? Progoni su svakako morali da imaju neke druge razloge, a neki drugi oblici mr`we, podràvani dràvnim razlozima, krivi su za krvoproli}e hri{}ana. 1 Razume se da mi uvaàvamo sve {to uzvisuje ugled crkve; molimo se svetim mu~enicima, ali mole}i se svetom Lavrentiju ⇒

46

Na primer, kada je sveti Lavrentije odbio da rimskom prefektu Korneliju Sekularisu preda novac hri{}ana koji je ~uvao, prirodno je {to su prefekt i imperator bili quti: nisu znali da je sveti Lavrentije ovaj novac razdelio siroma{nima i da je tako u~inio milosrdno i sveto delo; smatrali su ga otpadnikom i pogubili.1 Razmotrimo mu~eni{tvo svetog Poliekta. Da li su ga osudili samo zbog vere? On odlazi u hram u kojem se zaziva milost bogova radi pobede cara Decija; on vre|a `rtvenike, prevr}e i razbija oltare i statue – u kojoj bi zemqi na svetu oprostili takav ispad? Hri{}anin koji je javno pocepao edikt cara Dioklecijana i koji je na svoju sabra}u navukao veliki progon tokom dve posledwe godine vladavine ovog gospodara, nije imao ~istu savest i bio je nesre}an {to je prouzrokovao nesre}u svojih savernika. Ovakav neumereni poriv koji se ~esto javqao i koga su osu|ivali i mnogi crkveni o~evi, verovatno je bio uzrok svih progona. Nipo{to ne poredim prve sakramentalce* sa ranim hri{}anima: ne pripisujem grehe istini; ali Farel, prethodnik @ana Kalvina, po~inio je u Arlu istu stvar koju je ⇒ moramo da posumwamo u re~i koje mu je uputio sveti Sikst: „Sledi}ete me tri dana”; da je u tom kratkom vremenu rimski prefekt zatraìo od wega da prikupi novac od hri{}ana; da je Lavrentije imao vremena da okupi sve siroma{ne u gradu; da je oti{ao do prefekta da bi ga odveo na mesto na kojem su se ovi bednici sakupili; da su mu priredili su|ewe; da je bio izloèn ispitivawu; da je prefekt od nekog kova~a zatraìo velike re{etke da bi na wima ispekli ~oveka; da je prvi magistrat Rima tako|e prisustvovao ovom su|ewu; da je sveti Lavrentije na ogwu rekao: „Dovoqno sam pe~en na ovoj strani, okreni me na drugu stranu ako èli{ da me pojede{?” Ovakvo spaqivawe qudi nije u duhu Rimqana; i kako je mogu}e da nijedan paganski pisac ne pomiwe nijedan sli~an slu~aj? * Sakramentalci – ime pojedinih protestantskih sekti koje su imale svoje specifi~no shvatawe evharstije. (prim. prev.)

47

sveti Poliekt u~inio u Jermeniji. Ulicama je tokom procesije no{en kip svetog Antonija Pustiwaka; Farel se sa nekolicinom svojih sledbenika obru{io na monahe koji su nosili svetog Antonija, pretukao ih i rasterao i bacio svetog Antonija u reku. Zasluìo je smrt koja ga nije stigla jer je imao vremena da pobegne. Da se zadovoqio povicima upu}enim monasima da ne veruje da je gavran doneo pola hleba svetom Antoniju Pustiwaku, niti da je sveti Antonije razgovarao sa kentaurima i satirima, bio bi strogo ukoren jer je remetio red; ali da je uve~e, posle procesije, samo pa`qivo prou~io pri~u o gavranu, kentaurima i satirima, niko mu ni{ta ne bi mogao prigovoriti. Zar bi Rimqani trpeli da se ozlogla{eni Antinoj uvrsti u red pomo}nih bogova, a da bi raskomadali i predali zverima sve one kojima bi se moglo zameriti da se klawaju jednom pravedniku! Zar bi priznali vrhovnog Boga2, najvi{eg Boga, gospodara svih pomo}nih boànstava potvr|enog geslom Deus optimus maximus, a progonili bi one koji se klawaju jednom Bogu! Nije izvesno da je ikad u doba careva bilo inkvizici2 Dovoqno je samo pro~itati Vergilija da bi se videlo kako su Rimqani priznavali vrhovnog Boga, vladara svih nebeskih bi}a. U misterijama u koje su bili upu}eni gotovo svi Rimqani, pevalo se samo o jedinstvu Boga. Pogledajte divnu Orfejevu himnu; pro~itajte pismo Maksima iz Madore svetom Avgustinu u kojem kaè da „samo budale mogu da ne priznaju vrhovnog Boga”. Longin kao paganin pi{e svetom Avgustinu da je Bog „jedinstven, nepojmqiv, neopisiv”; i sam Laktancije, koga je te{ko optuìti za preteranu obzirnost, priznaje u svojoj V kwizi (Divin. Institut., c. III) da su „Rimqani sve bogove podredili vrhovnom Bogu”. I Tertulijan u svojoj Apologetici (pogl. ××IV) iznosi da ~itavo carstvo priznaje jednog Boga, gospodara sveta ~ije su mo} i veli~ina beskrajne. Posebno pogledajte Platona, Ciceronovog u~iteqa filozofije, i na}i }ete da „postoji samo jedan Bog kome se treba klawati, voleti ga, raditi po wegovom svetom i pravednom uzoru”. Epiktet u okovima, Marko Antonije na prestolu, na stotinu mesta kazuju isto.

48

je protiv hri{}ana, tj. da su ih obilazili po ku}ama i ispitivali o wihovoj veri. Nikada to nisu ~inili ni protiv Jevreja, Sirijaca, Egip}ana, barda, druida, filozofa. Dakle, mu~enici su bili oni koji su ustali protiv la`nih bogova. Ne verovati u wih bila je veoma mudra, veoma pobo`na stvar; me|utim, ako su se oni, nezadovoqni samo oboàvawem jednog Boga u duhu i istini, okomili na postoje}i kult ma koliko on bio apsurdan, primorani smo da kod wih zapazimo netoleranciju. Tertulijan u svojoj Apologetici (pogl. ××I×) priznaje da su hri{}ane smatrali pobuwenicima: optu`ba je nepravedna, ali pokazuje da nije samo hri{}anska religija bila ta koja je brinula magistrate. On priznaje (pogl. ×××V) da su hri{}ani odbijali da svoja vrata kite lovorovim granama tokom javnih proslava carskih trijumfa: takvo pona{awe bilo je lako osuditi kao zlo~in uvrede veli~anstva. Prvu sudsku kaznu protiv hri{}ana izrekao je Domicijan, ali se ona ograni~ila na jednogodi{wi progon: „ Facile coeptum repressit, restitutis etiam quos relegaverat”, veli Tertulijan (pogl. V). Laktancije u svom ponesenom stilu tvrdi da je crkva bila mirna i napredna od Domicijanovog do Decijevog vremena (pogl. III). Tako dug mir, kaè, prekinut je onda kad se odurna zver Decije ustremio na crkvu: „Exstitit enim post annos plurimos exsecrabile animal Decius, qui vexaret Ecclesiam.” (pogl. IV) Ne èlimo ovde da raspravqamo o mi{qewu u~enog Dodvela* o malom broju mu~enika; ali da su Rimqani toliko progonili hri{}ansku religiju, da je senat neodmerenim kaznama osudio toliko nevinih, da su hri{}ane potapali u vrelo uqe, da su gole devojke bacali zverima u * HenrÚ DodÞell (1641–1711), irski istori~ar i teolog koji je tvrdio da progoni prvih hri{}ana nisu imali ni opseg a ni karakter koji im je pripisivala katoli~ka istoriografija. (prim. prev.)

49

cirkusu, za{to bi ostavqali na miru prve biskupe u Rimu? Sveti Irinej od svih biskupa u mu~enike ubraja iskqu~ivo Telesfora, iz 139. godine, ali nema nikakvih dokaza da je ovaj Telesfor bio osu|en na smrt. Zefirin je vladao rimskom crkvom osamnaest godina i mirno umro 219. godine. Istina je da su me|u najstarije mu~enike uvr{tene i prve pape; ali tada je re~ mu~enik uzimana u doslovnom zna~ewu: martir je zna~ilo svedo~ewe a ne stradawe. Te{ko je usaglasiti progone sa slobodom koju su hri{}ani imali da sazovu pedeset {est sabora, koliko su ih u prva tri veka nabrojali crkveni pisci. Progona je bilo, ali da su bili toliko èstoki kao {to se govori, Tertulijan koji je sa toliko strasti pisao protiv vladaju}eg kulta, verovatno ne bi umro u svojoj posteqi. Poznato je da carevi nisu ~itali wegovu Apologetiku; opskurni spis, sastavqen u Africi, nije dospeo do onih koji su vladali svetom, ali je morao biti poznat onima koji su bili u dodiru sa prokonzulom Afrike; morao je privu}i prili~nu mr`wu na pisca, ali on nije iskusio nikakvo mu~eni{tvo. Origen je javno podu~avao u Aleksandriji i nije bio osu|en na smrt. Isti Origen koji se tako slobodno obra}ao paganima i hri{}anima, koji je pronosio Hristove re~i onima koji su odricali Bo`je trojstvo, u tre}oj kwizi protiv Celza otvoreno je priznao da je „bilo suvi{e malo mu~enika, premalo. Ipak, hri{}ani se ne odri~u sredstva kako bi wihova religija obuhvatila ~itav svet; pohode gradove, utvr|ewa, sela.” Izvesno je da su neprijateqski sve{tenici ova neprestana hodo~a{}a mogli da proglase pobunama; ipak su te misije bili dopu{tane, uprkos egipatskom narodu, uvek uzbu|enom, buntovnom i podlom, narodu koji je 3 Ovu tvrdwu treba dokazati. Treba priznati da su, po{to je istorija zamenila predawe, Egip}ani predstavqani kao kukavi~ki i ⇒

50 ⇒ sujeveran narod. Kambis je pot~inio Egipat posle svega jedne bitke; Aleksandar je nametnuo svoje zakone bez ikakvih borbi, ne podiù}i opsadu oko bilo kog grada; Ptolomeji su ga osvojili bez oru`ja; Cezar i Avgust su ga lako pot~inili; Omar je osvojio ~itav Egipat samo u jednom ratu; Mameluci, narod sa Kolhide i obronaka Kavkaza, zagospodario je wime posle Omara; i oni su, a ne Egip}ani, odbili vojsku Svetog Luja i zarobili tog kraqa. Najzad, Mameluci su postali Egip}ani, {to }e re}i meku{ci, kukavice, neoprezni i lakomisleni poput prirodnih stanovnika tog podnebqa, i za tri meseca su se na{li pod Selimom I koji je obesio wihovog vo|u i prikqu~io oblast Turskom carstvu sve dok je nisu osvojili drugi varvari. Herodot prenosi da je u davnim vremenima egipatski kraq Sezostris po{ao iz zemqe sa zvani~nom namerom da pokori vaseqenu; o~igledno je da je takva namera dostojna samo Don Kihota, a ukoliko zanemarimo ~iwenicu da Sezostris i nije egipatsko ime, ovaj doga|aj, kao i mnoge prethodne ~iwenice, mogli bismo da svrstamo u red pri~a iz Hiqadu i jedne no}i. Me|u pokorenim narodima ni{ta nije rasprostrawenije od bajki o wihovoj nekada{woj veli~ini, kao {to u nekim zemqama porodice bednika izvode svoje poreklo od drevnih vladara. Egipatski sve{tenici pripovedali su Herodotu da je kraq Sezostris krenuo u pohod sa namerom da pokori Kolhidu; to bi odgovaralo pri~i da je francuski kraq po{ao iz Turena da pokori Norve{ku. Iako se ove pri~e ponavqaju u hiqadama i hiqadama kwiga, wihova verodostojnost time nije nimalo potvr|ena; mnogo je prirodnije da su ~vrsti i neustra{ivi stanovnici Kavkaza, Kolhi|ani i drugi Skiti koji su u toliko navrata pusto{ili Aziju, prodrli do Egipta, a da su sve{tenici iz Kolhosa naposletku izvestili o prihvatawu obi~aja obrezivawa, nije dokaz da su ih Egip}ani pokorili. Diodor sa Sicilije navodi da su svi kraqevi koje je Sezostris pobedio, svake godine dolazili iz svojih krajeva i donosili mu danak, a da se Sezostris wima poigravao kao da su kowi na ko~ijama, pa bi ih upregao za ko~iju kojom se prevozio do hrama. Ove gargantuovske pri~e se svakodnevno prepisuju. Ovi su kraqevi svakako bili vredniji od toga da ih upreù kao kowe. Piramide i druge starine dokazuju jedino ponos i neukus egipatskih vladara, kao i ropstvo priglupog naroda koji je svojim rukama, kao jedinim dobrom kojim je raspolagao, udovoqavao prosta~koj umi{qenosti svojih vladara. Vlast nad ovim narodom, ~ak i u vremena koja se toliko slave, izgleda apsurdno i tiranski; tvrdilo se da sva ⇒

51

ra{~ere~io jednog Rimqanina koji je ubio ma~ku, vazda besprizornom narodu, {ta god qubiteqi piramida rekli.3 Ko je drugi trebalo da ustane protiv sve{tenika i vlasti nego sveti Grigorije ûdotvorac, Origenov u~enik? Grigorije je jedne no}i video starca poslatog od Boga u pratwi ène koja je zra~ila svetlo{}u; ta èna bila je Bogorodica, a starac Jovan Bogoslov. Sveti Jovan mu je pokazao simbol koji }e sveti Grigorije po~eti da propoveda. Odlaze}i u Neokesareju, pro{ao je pored hrama u kojem su objavqivana proro~anstva i gde ga je ki{a primorala da preno}i; u hramu se vi{e puta prekrstio. Sutradan je veliki sve{tenik hrama bio iznena|en {to demoni, koji su mu ranije redovno odgovarali, vi{e nisu hteli da objavquju proro~anstva te ih je prizvao. \avoli su mu rekli da se vi{e ne}e pojavqivati; saop{tili su ⇒ zemqa pripada wihovih monarsima. I takvi robovi su kanili da osvoje svet! Navodno veliko znawe egipatskih sve{tenika je jo{ jedno preterivawe. Qudi koji su tvrdili da je tokom jedanaest hiqada godina Sunce dva puta iza{lo i dva puta za{lo, nastavqaju}i svojim tokom, svakako su nadma{ili i pisca Lije{kog almanaha. Religija ovih sve{tenika koji su upravqali dràvom ne moè se porediti sa religijom najdivqijih naroda Amerike: poznato je da su po{tovali krokodile, majmune, ma~ke, luk; danas na ~itavom svetu, uz izuzetak kulta velikog lame, ne postoji ne{to toliko apsurdno. Ni wihova umetnost nije mnogo vrednija od religije; nema nijedne stare egipatske statue koja bi bila podno{qiva, a sve {to je iole vrednije stvorili su umetnici iz Gr~ke u Aleksandriji pod Ptolomejima i cezarima: da bi nau~ili geometriju bio im je neophodan Grk. Uvaèni Bose se odu{evqala egipatskim zaslugama u svojoj Raspravi o op{toj istoriji upu}enoj sinu Luja ×IV. Ova kwiga moè da zadivi mladog vladara, ali se nau~nici wome ne mogu zadovoqiti: re~ je o veoma lepo napisnoj pohvali, ali istori~ar mora da bude prete`no filozof a ne besednik. Ina~e, ovo razmi{qawe o Egip}anima iznosimo samo kao pretpostavku: kako bismo druga~ije i nazvali sve ono {to se govori o starim vremenima?

52

mu da vi{e ne mogu da obitavaju u hramu, jer je u wemu Grigorije proveo no} i prekrstio se. Vra~ je naredio da uhvate Grigorija koji mu je odgovorio: „Mogu da oteram demone odakle god èlim i odvedem ih kud mi se svidi. – Vratite ih onda u moj hram”, rekao mu je vra~. Tada je Grigorije iscepao list iz kwige koju je drào u ruci i ispisao slede}e re~i: „Grigorije Satani: nare|ujem ti da se vrati{ u ovaj hram.” Hartiju su stavili na oltar, demoni su poslu{ali i tog dana nastavili sa proro~anstvima kao i obi~no, posle ~ega su, kao {to je poznato, prestali. Grigorije Niski govori o ovim doga|ajima u ìvotu svetog Grigorija ûdotvorca. Paganski sve{tenici su se svakako morali okrenuti protiv Grigorija i u svojoj zaslepqenosti ga izvesti pred sud; ipak wihov najve}i neprijateq nije bio izloèn nikakvim progonima. U povesti svetog Kiprijana navodi se da je on bio prvi episkop Kartagine osu|en na smrt. Mu~eni{tvo svetog Kiprijana dogodilo se 258. godine na{e ere; dakle dugo vremena nijedan kartaginski episkop nije bio zlostavqan zbog religije. Povest nam ne iznosi kakve su klevete bile izre~ene protiv svetog Kiprijana, ko su bili wegovi neprijateqi, za{to je prokonzul Afrike bio besan na wega. Sveti Kiprijan pi{e rimskom episkopu Korneliju: „Nedavno se u Kartagini narod podigao i u dva navrata traìo da me bace lavovima.” Sasvim je izvesno da je uzbu|ewe ùstrog naroda Kartagine izazvalo Kiprijanovu smrt i sasvim je sigurno da ga car Gal nije izdaleka osudio na smrt zbog wegove vere, po{to je ostavio na miru Kornelija koji je ìveo pred wegovim vratima. Brojni tajanstveni uzroci me{aju se sa vidqivim uzrokom, toliko nepoznatih povoda dovodi do progona qudi, da je u potowim stole}ima nemogu}e ras~laniti skriveni uzrok zle kobi najuglednijih qudi, ponajvi{e

53

stoga {to su razlozi ne~ije osude bili poznati samo pripadnicima wegove stranke. Primetimo da su sveti Grigorije ûdotvorac i sveti Danilo, episkop Aleksandrije, koje niko nije osudio, ìveli u vreme svetog Kiprijana. Za{to su ih ostavili na miru, mada su bili ~uveniji od episkopa Kartagine? I za{to je sveti Kiprijan bio izveden na sud? Zar nije mogu}e da su li~ni i mo}ni neprijateqi podlegli uticaju kleveta, pod izgovorom dràvne za{tite koja se tako ~esto vezuje za religiju, dok su ostali imali sre}u da izbegnu mr`wu qudi? Nikako nije mogu}e da je sveti Ignatije stradao pod milosrdnim i pravednim Trajanom iskqu~ivo zbog optu`be zbog hri{}anstva po{to je hri{}anima bilo dopu4 Smrt svetog Ignatija se uop{te ne dovodi u sumwu, ali zar ~itawe izve{taja o wegovom mu~eni{tvu ne}e kod ~oveka zdravog razuma pobuditi izvesne sumwe? Nepoznati pisac ovog izve{taja kaè da je „Trajan verovao da je wegova slava nepotpuna ako carstvo ne pot~ini hri{}anskom bogu”. Kakva misao! Da li je Trajan bio osoba koja je poèlela da pobedi bogove? Kad se Ignatije pojavio pred carem, vladar mu je rekao: „Ko si ti, ne~isti du{e?” Malo je verovatno da se sam car obra}ao zatvoreniku i li~no mu sudio; to nije bio obi~aj vladara. Da je Trajan naredio da pred wega izvedu Ignatija ne bi ga pitao: „Ko si ti?” po{to bi to ve} znao. Da li je osoba poput Trajana mogla da izgovori izraz kao {to je „ne~isti duh”? Zar se ne uo~ava da je to izraz isteriva~a |avola koga neki hri{}anin stavqa u usta caru? Zar je to, pobogu, Trajanov stil? Moè li se zamisliti da mu je Ignatije odgovorio da se zove Teofor jer nosi Isusa u srcu i da je Trajan sa wim raspravqao o Isusu Hristu? Trajanu pripisuju, na kraju razgovora, re~i: „Zapovedamo da Ignatije koji se ponosi {to u sebi nosi raspetoga, bude ba~en u okove, itd.” Sofista, neprijateq hri{}ana, mogao bi da nazove Hrista raspetim, ali je potpuno nepojmqivo da se za takvim izrazom posegne u presudi. Mu~ewe raspiwawem na krst bilo je toliko rasprostaweno me|u Rimqanima da se, u duhu ovog zakona, ne moè nazna~iti kako se pod raspetim podrazumeva hri{}anski kult; carevi ne objavquju svoje odluke i sudove na ovakav na~in. ⇒

55

54

{teno da ga prate i da mu pruàju utehu dok su ga vodili u Rim.4 U nemirnom gradu Antiohiji, gde je Ignatije bio tajni hri{}anski episkop, ~esto je dolazilo do pobuna. Mo`da su te pobune, zlonamerno pripisivane nevinim hri{}anima, pobudile pa`wu vlasti koja se prevarila, kao {to se ~esto de{avalo. Na primer, sveti Simeon je pred Saporom bio optuèn da je uhoda Rimqana. Povest wegovog mu~eni{tva prenosi da mu je kraq Sapor predloìo da se pokloni Suncu, ali poznato je da Persijanci uop{te nisu negovali kult Sunca – smatrali su ga samo oli~ewem dobrog principa (Ormuzda), Boga Stvoriteqa koga su priznavali. Koliko god bili tolerantni, ne moèmo ostati ravnodu{ni pred zgraàvawima brbqivaca koji optuùju Dioklecijana za progone hri{}ana ~im se popeo na presto. Pozovimo se na Eusebija iz Kesareje; wegovo svedo~anstvo se ne moè pore}i; Konstantinovom miqeniku, slavopojcu, èstokom neprijatequ prethodnih ca⇒ Svetom Ignatiju se pripisuje i dugo pismo upu}eno rimskim hri{}anima: „Pi{em vam, kaè, sav u okovima.” Naravno, ako mu je bilo dopu{teno da pi{e rimskim hri{}anima, ti hri{}ani uop{te nisu bili progoweni; Trajan dakle nije imao nameru da wihovom Bogu pot~ini svoje carstvo; ili ukoliko su ti hri{}ani bili pod progonom, Ignatije je po~inio veoma veliku neopreznost pi{u}i im; to je zna~ilo da ih izlaè opasnosti, otkriva i postaje wihov potkaziva~. Izgleda da su oni koji su prera|ivali ova dela morali da imaju vi{e obzira prema stvarnosti i obi~ajima. Mu~eni{tvo svetog Polikarpa izaziva jo{ vi{e sumwi. Navodi se da se za~uo glas sa nebesa: Izdrì, Polikarpe! Da su ga ~uli hri{}ani ali ne i ostali; navodi se i da je, po{to je Polikarp stavqen na loma~u, a ogaw zaplamteo, plamen ustuknuo pred wim i pretvorio se u luk iznad wegove glave; da je iz wega izletela golubica; da je svetac, koga je vatra prepoznala, ispustio miris koji je omamio sve okupqene, ali da onaj kome se vatra nije usudila da pri|e, nije izbegao udar ma~a. Priznajem da bismo morali da oprostimo onima koji u ovim pri~ama nalaze vi{e pobo`nosti nego istine.

reva, mora se verovati kad ga opravdava. Evo wegovih re~i: „Carevi su dugo pruàli hri{}anima prili~ne znake blagonaklonosti, poveravali su im pokrajine, mnogi hri{}ani su ìveli u palati, ~ak su se i ènili hri{}ankama. Dioklecijan je za ènu uzeo Prisku, ~ija k}i je bila èna Maksimija Galera, itd.”5 Na osnovu ovog odlu~uju}eg svedo~anstva koje se ne moè poricati, moèmo da prosudimo da su progoni koje je Galerije naredio posle devetnaest godina vladavine ispuwene milosrdno{}u i dobro~instvima, verovatno proistekli iz neke intrige koja nam je nepoznata. Stoga moèmo da sagledamo koliko je apsurdna pri~a o pokoqu ~itave tebanske legije koja je, kako se tvrdi, u celosti stradala zbog religije.* Sme{no je {to je tu legiju iz Azije doveo veliki sveti Bernard, te{ko da bi je iz Azije pozvali da smiri pobunu Gala, godinu dana po{to je ta buna ve} bila ugu{ena; ni{ta mawe neverovatna nije ni pri~a da su pobili {est hiqada pe{aka i sedam stotina kowanika u prolazu u kojem je dve stotine qudi moglo da zaustavi ~itavu vojsku. Pri~a o ovom navodnom pokoqu po~iwe o~iglednom prevarom: „Dok je zemqa stewala pod Dioklecijanovom tiranijom, nebo je bilo ispuweno mu~enicima.” A ovaj doga|aj se zbio, kako kaù, 286. godine, u vreme kada je Dioklecijan bio najnakloweniji prema hri{}anima i kada je Rimsko carstvo ìvelo u punom blagostawu. Napokon, ono {to bi trebalo da nas po{tedi ovakvih rasprava jeste ~iwenica da tebanska legija nije ni postojala: Rimqani su bili suvi{e ponosni i razboriti da bi sa~inili legiju od Egip}ana koji su Rimu sluìli samo kao robovi, Verna Canopi: to Crkvena istorija, kwiga VIII. * Re~ je o pri~i o jednoj legiji iz Tebe koja je po nare|ewu cara Maksimilijana bila pobijena zbog religije. (prim. prev.) 5

57

bi bilo isto kao kada bi imali jevrejsku legiju. Posedujemo imena trideset dve legije koje su ~inile glavnu snagu Rimskog carstva; tebanska legija se ne pojavquje me|u wima. Svrstajmo stoga ovu pri~u kraj sibilskih akrostihova koji su predvi|ali ~uda Isusa Hrista i uz tolike zlonamerne navode izmi{qene da obmanu vernike.

×

O OPASNOSTI OD LA@NIH PREDANJA I PROGONA La` je predugo nametana qudima; vreme je da spoznamo nekoliko istina koje se mogu raspoznati kroz maglu raznih predawa o rimskoj istoriji posle Tacita i Svetonija i koja je gotovo oduvek obavijala i hronike drugih starih naroda. Kako je mogu}e poverovati, recimo, da su Rimqani, taj ozbiqan i silan narod ~ije smo zakone usvojili, osu|ivali hri{}anske device i ~estite devojke na prostituciju? To zna~i slabo poznavati strogo dostojanstvo na{ih zakonodavaca koji su tako o{tro ka`wavali slabosti vestalki. êstita dela Ruinara govore o ovim beslovesnostima, ali da li Ruinarovim delima treba verovati kao Delima apostolskim? êstita dela, posle Bolanda*, navode da je u gradu Ankiri bilo sedam hri{}anskih devica, pribli`no sedamdeset godina starih, * Ruinar i Boland bili su poznati autori ìtija svetaca. (prim. prev.)

koje je guverner Teodekt osudio da se podaju gradskim mladi}ima; me|utim, po{to su sve device bile po{te|ene, primorao ih da je potpuno nage u~estvuju u Dijaninim misterijama kojima se, me|utim, uvek prisustvovalo pod velom. Sveti Teodosije, koji je zapravo bio kr~mar, ali ni{ta mawe zadrt hri{}anin, jarko je molio Boga da usmrti ove svete device iz straha da ne padnu u isku{ewe. Bog mu je usli{io molitve; guverner ih je bacio u jezero sa kamenom oko vratova. Istog trenutka prikazale su se Teodosiju i zamolile ga da ne pati {to }e wihova tela pojesti ribe; bile su to wihove re~i. Sveti kr~mar i wegovi drugovi tokom no}i su oti{li na obalu jezera koje su ~uvali vojnici; nebeski plamen se kretao ispred wih i kada su nai{li na straàrsko mesto, zvedani kowanik, pod punom borbenom opremom, sa kopqem u ruci oterao je straàra. Sveti Teodosije je izvadio tela iz jezera; ubrzo je bio odveden pred guvernera, a nebeski kowanik nije spre~io da mu se odse~e glava. Ne moèmo da ne ponovimo da se klawamo istinskim mu~enicima, ali je te{ko poverovati u ovu Bolandovu i Ruinarovu pri~u. Da li bi na ovom mestu trebalo da navedemo i pri~u o mladom svetom Rimqaninu? Bacili su ga u ogaw, tvrdi Eusebije, a prisutni Jevreji psovali su Isusa Hrista {to je dopustio da spaquju wegove sledbenike, dok je Bog iz vatrenog ogwa izvadio Sedraha, Misaha i Avdenaga (Dn. 3). Tek {to su Jevreji progovorili, sveti Rimqanin je pobedonosno si{ao sa loma~e; car je naredio da mu oproste i rekao sudiji da ne èli da ima nikakve nevoqe sa Bogom – ~udne re~i iz usta Dioklecijana! Uprkos carevoj milosti, sudija je naredio da svetom Rimqaninu odseku jezik i mada je bilo dèlata, naredio je da to u~ini lekar. Mladi Rimqanin, ro|en kao mucavac, razgo-

58

vetno je progovorio ~im su mu odsekli jezik. Lekar je isukao ma~ da bi pokazao da je operacija izvedena po pravilima, a onda zadrào nekog prolaznika i odsekao mu jezik kao {to je to u~inio svetom Rimqaninu; prolaznik je umro na mestu jer, kako znala~ki napomiwe pisac, anatomija nas pou~ava da ~ovek ne moè da ìvi bez jezika. Zaista, ako je Eusebije napisao takve besmislice, ukoliko ih nisu drugi ubacili u wegove spise, kakav zakqu~ak moè da se izvede iz wegove Istorije? Navode nam mu~eni{tvo svete Felicije i weno sedmoro dece koje je u smrt poslao mudri i pobo`ni Antonin, ne pomiwu}i ime pisca tog izve{taja. Po svoj prilici neki revnosni ali neistinoqubivi pisac èleo je da opona{a pri~u o Makabejcima. Tako izve{taj zapo~iwe: „Sveta Felicija je bila Rimqanka, ìvela je za vreme vladavine Antonina”; iz ovih re~i je jasno da pisac nije bio savremenik svete Felicije. On tvrdi da je pretor sudio pred svojim sudom na Marsovom poqu; ali rimski prefekt je svoj sud sazivao na Kapitolu, a ne na Marsovom poqu koje je sluìlo za odràvawe komicija i vojnih parada, trka, vojnih igara – ve} i ovo pokazuje da je u pitawu puka izmi{qotina. Jo{ se navodi da je posle su|ewa car nekolicini sudija poverio brigu o izvr{ewu presude, {to je potpuno suprotno onda{wem, kao i pravilima svih ostalih vremena. Pomiwe se ~ak i sveti Hipolit za koga se pretpostavqa da su ga ra{~ere~ili kowima, poput Tezejovog sina Hipolita. Me|utim, ovakva kazna nije bila poznata starim Rimqanima i samo je sli~nost u imenima izrodila ovakvu bajku. Obratite pa`wu da se u izve{tajima o mu~enicima, koje su iskqu~ivo sastavqali sami hri{}ani, uvek pojavquje gomila hri{}ana koji slobodno dolaze da posete

59

osu|enog u zatvoru, prate ga do gubili{ta, sakupqaju wegovu krv, sahrawuju wegovo telo i izvode ~uda relikvijama. Da je u pitawu bio iskqu~ivo progon na verskim osnovama, zar ne bi zlostavqali i ove neskrivene hri{}ane koji su pomagali osu|enoj bra}i i koje su optuìvali da izvode ~arolije telesnim ostacima mu~enika? Zar ih ne bi dràli onako kao {to smo se mi odnosili prema valdenzima, albigenzima, husitima i razli~itim protestantskim sektama? Mi smo ih ubijali, spaqivali na gomili, bez razlike u odnosu na godine i pol. Ima li u proverenim izve{tajima o ovim drevnim progonima ne~eg pribli`nog sa Vartolomejskom no}i i pokoqima u Irskoj? Ima li bar jednog koji li~i na godi{wu svetkovinu koja se i daqe proslavqa u Tuluzi, okrutni praznik koji bi morao da zauvek bude zabrawen, tokom kojeg se ~itav narod u procesiji zahvaquje Bogu i ponosi se {to je pre dve stotine godina pobio ~etiri hiqade svojih sugra|ana? Kaèm ovo sa uàsavawem, ali iskreno: mi, hri{}ani, bili smo progoniteqi, dèlati, ubice! I to koga? Na{e bra}e. Mi smo uni{tili stotinu gradova, sa raspe}em ili Biblijom u ruci, i mi nismo prestajali da prolivamo krv i palimo loma~e od vladavine Konstantina do kanibalskog besa koji je ispunio ìteqe Sevene: besa, koji hvala nebesima, vi{e ne postoji. I daqe ponekad {aqemo na ve{ala jadne qude iz Poatua, Vivarea, Valansa, Montobana. Od 1745. godine obesili smo osam osoba koje nazivaju protestanstskim propovednicima ili jevan|eoskim slugama i ~iji je jedini greh bio {to su se Bogu molili za kraqa na narodnom jeziku i {to su priglupim seqacima davali gutqaj vina i komad hleba. O tome se u Parizu uop{te ne zna, u wemu je jedina va`na stvar zadovoqstvo, u wemu se ne zna ni o ~emu {ta se de{ava u unutra{wosti i u inostranstvu. Ova su|ewa obavqana su za jedan sat, ~ak i brè, kao

60

da se radi o dezerterima. Da je kraq o tome bio obave{ten, pomilovao bi te qude. Tako se ni u jednoj protestantskoj zemqi ne pona{aju prema katoli~kim sve{tenicima. Vi{e je od stotinu katoli~kih sve{tenika u Engleskoj i Irskoj, svi ih znaju, a ostavili su ih na miru tokom posledweg rata. Da li }emo uvek biti posledwi koji }e prihvatiti razumne obi~aje drugih naroda? Drugi narodi su se popravili; kada }emo se i mi popraviti? Trebalo nam je {ezdeset godina da prihvatimo ono {to nam je Wutn dokazao; jedva se usu|ujemo da spasavamo ìvote na{e dece vakcinisawem; tek kratko vreme primewujemo istinske principe poqoprivrede; kad }emo po~eti da primewujemo temeqne principe ~ove~nosti? I sa kakvim pravom moèmo da zameramo paganima da su krivi za stradawa mu~enika, dok smo mi sami krivi za jednaku okrutnost pod istim okolnostima? Priznajmo da su Rimqani usmrtili mno{tvo hri{}ana samo zbog wihove religije: u tom slu~aju Rimqani zasluùju ozbiqnu osudu. Da li bismo èleli da po~inimo istu nepravdu? A kada im zameramo da su progonili qude, da li èlimo da i sami to postanemo? Ako bi se na{ao neko dovoqno li{en dobre voqe ili prili~no fanati~an da mi ovde kaè: „Za{to ste ovde razmatrali na{e gre{ke i zablude? Za{to uni{tavate na{a la`na ~uda i la`na predawa? Ona su hrana pobo`nosti mnogih qudi; u wima ima neophodnih zabluda; ne vadite iz tela urasli ~ir koji moè da izazove raspad tela”, odgovorio bih mu: „Sva ta la`na ~uda kojima ste kao istinom pridobijali vernike, sva ova apsurdna predawa koja dodajete jevan|eqskim istinama, gase veru u srcima; mnogi koji èle da u~e ali nemaju vremena da nau~e, govore: ‘Moji verou~iteqi su me prevarili, dakle vera uop{te ne postoji; boqe je baciti se pod okriqe pri-

61

rode nego pasti u zabludu; vi{e volim da zavisim od prirodnog zakona nego od qudske izmi{qotine.’ Drugi su bili zlosre}niji pa su oti{li i daqe: vide da ih je la` zauzdala i ne èle ~ak ni ograni~enu istinu, nagiwu ateizmu; ~ovek tako postaje pokvaren, jer su drugi bili podmukli i surovi.” To su posledice svih pobo`nih prevara i svih sujeverja. Obi~ni qudi ne razmi{qaju punom dubinom; lo{e je re}i: Voraìn, pisac Zlatne legende, i isusovac Ribadeneira, kompilator Cveta svetaca, govorili su samo gluposti: zna~i, Bog ne postoji; katolici su ubili izvestan broj hugenota a hugenoti su, tako|e, ubili izvestan broj katolika: dakle, Bog ne postoji; sluìli su se ispovestima, pri~e{}ima i svim svetim tajnama da bi po~inili najuàsnije zlo~ine: dakle, Bog ne postoji. Naprotiv, zakqu~i}u: dakle, postoji Bog, onaj koji }e se posle ovog prolaznog ìvota, tokom kojeg smo ga tako pogre{no upoznali i po~inili tolike zlo~ine u wegovo ime, smilovati i ute{iti zbog tolikih uàsnih nevoqa; jer ako se

63

osvrnemo na verske ratove, na ~etrnaest papskih {izmi koje su gotovo sve bile krvave, bestidnosti koje su skoro sve donosile propasti, nepomirqive mr`we potpaqene razli~itim gledi{tima, ako se osvrnemo na sva zla koja je izazvala la`na revnost, qudi su u ovom ìvotu dugo prolazili kroz pakao.

×I ZLOUPOTREBA NETOLERANCIJE

Zar }e svakom gra|aninu biti dopu{teno da veruje samo u sopstveni razum i da razmi{qa onako kako mu taj prosve}eni ili zabludeli razum zapoveda? Trebalo bi da bude tako1, pod uslovom da ne remeti red, jer od ~oveka ne zavisi da li }e verovati ili ne, ali od wega zavisi da li }e po{tovati obi~aje svoje otad`bine; i ako biste rekli da je greh ne verovati u veru ve}ine i sami biste optuìli rane hri{}ane, va{e o~eve, i opravdali biste one koje optuùjete da su ih progonili. Odgovarate da je razlika prili~na, da su sve religije delo qudi i da je samo Katoli~ka, apostolska, Rimska crkva Bo`je delo. Ali zaboga, da li zato {to je na{a religija boànstvena, ona mora da vlada mr`wom, besom, progonima, oduzimawem imovine, zatvarawem, mu~ewem, ubijawem i molitvama Bogu da prihvati to ubijawe? [to je hri{}anska religija boànstvenija, to mawe 1

Videti Lokovo Pismo o toleranciji.

prili~i ~oveku da wome upravqa; ako ju je Bog stvorio, Bog }e je odràti i bez vas. Znajte da netolerancija stvara samo licemere ili buntovnike: kakva zlokobna alternativa! Najzad, da li biste uz pomo} dèlata èleli da odrìte religiju boga koji je uni{tio dèlate i koji je propovedao samo blagost i strpqewe? Pogledajte, molim vas, strahovite posledice prava na netoleranciju. Ako je bilo mogu}e gra|aninu koji ne ispoveda dopu{tenu veru na nekoj geografskoj {irini, oduzeti imawe, baciti ga u tamnicu i ubiti ga, koji bi izuzetak sa~uvao prvake dràve od istih kazni? Religija podjednako objediwuje i vladara i prosjake; vi{e od pedeset u~ewaka ili monaha podràli su ovu monstruoznu strahotu, naime da je dopu{teno oboriti i ubiti vladare koji ne razmi{qaju u duhu vladaju}e crkve; zakonodavne skup{tine neprestano su osporavale ovakve 2 Isusovac Busembaum, kroz komentar isusovca Lakroa, kaè da je „dopu{teno ubiti vladara koga je papa ekskomunicirao, u kojoj god zemqi vladar da se nalazio, po{to vaseqena pripada papi, a onaj ko prihvata ovaj nalog ~ini milosrdno delo”. Ovaj predlog, nastao u paklenim glavama, izazvao je najve}i bes protiv isusovaca u ~itavoj Francuskoj. Vi{e od i~ega su im zamerali ovu dogmu koja je ~esto bila propagirana i ~esto osporavana. Verovali su da su se opravdali pokazuju}i gotovo iste odluke kod svetog Tome i mnogih jakobinaca (pogledati, ako je mogu}e, Pismo obi~nog ~oveka teologu, o svetom Tomi, re~ je o isusova~koj bro{uri iz 1762. godine). Zapravo, sveti Toma Akvinski, tuma~ bo`je voqe, uskra}uje pravo na krunu odmetnutom vladaru i poziva na neposlu{nost prema istom; tvrdi da crkva moè da ga kazni smr}u (II kwiga, 2. deo, 12. pitawe); da je car Julijan bio tolerisan zato {to dràva u to doba nije bila dovoqno jaka (II kwiga, 2. deo, 12. pitawe); da je ispravno ubiti svakog jeretika (II kwiga, 2. deo, pitawa 11 i 12); da slavu sti~u oni koji izbave narod od tiranske uprave vladara, itd, itd. Sveti Toma je veoma po{tovan; ali da su se ovakvi predlozi pojavqivali u Francuskoj u vreme @aka Klemana, wegovog sabrata i cistercita Ravajaka, kakav bi bio odnos prema wemu? ⇒

64

grozne odluke groznih teologa.2 Krv Anrija Velikog se jo{ pu{ila kada je pariska skup{tina izdala proglas koji je uspostavio nezavisnost krune kao temeqni zakon. Kardinal Diperon, koji je mitru dugovao upravo Anriju Velikom, pobunio se 1614. godine protiv skup{tinske objave i poni{tio je. Sve tada{we novine prenose navode kojima se Diperon posluìo u svojim harangama: „Da se neki vladar proglasio pristalicom arijanizma, veli, bili bismo prinu|eni da ga sru{imo.” Ni slu~ajno, gospodine kardinale! Prihvatimo va{u maglovitu pretpostavku po kojoj je jedan od na{ih kraqeva, po{to je pro~itao istoriju sabora i crkvenih otaca, bio za~u|en re~ima: „jer je otac moj ve}i od mene” (Jn 14:28), i uzimaju}i ih doslovno i dvoume}i se izme|u sabora u Nikeji i onog u Carigradu, opredelio se za Eusebija iz Nikomedije.* Ja zbog toga ne bih mawe slu{ao svog kraqa, ne bih se ose}ao mawe obaveznim svojom zakletvom koju sam mu poloìo; a ako biste se ⇒ Treba priznati da @an Gerson, rektor Univerziteta, ide jo{ daqe od svetog Tome, a kordiqer @an Peti beskrajno daqe od Gersona. Mnogi kordiqeri podràli su stra{ne stavove @ana Petija. Istina, ova dijaboli~na doktrina o kraqeubistvu potekla je iskqu~ivo iz sulude ideje kojom su dugo bili zaokupqeni svi monasi da je papa Bog na zemqi koji moè raspolagati prestolom i ìvotima kraqeva po svojoj voqi. Po tome smo ispod Tatara koji veruju da je veliki lama besmrtan: on im daje svoju nosiqku; oni su{e tu relikviju, sastavqaju je i ponizno qube., [to se mene ti~e, priznajem da bih radi mira radije nosio oko vrata takvu relikviju nego poverovao da papa polaè bilo kakva prava nad ìvotima kraqeva, ~ak ni nad mojim ìvotom, kakve god da su okolnosti. * Na Nikejskom saboru (325. godine) Arijevo u~ewe koje je poricalo Hristovu boànsku prirodu, odba~eno je kao jeres. Arija je branio Eusebije iz Nikomedije. Carigradski sabor koji je sazvao car Teodosije 381. godine, potvrdio je i dopunio odluke Nikejskog sabora.

65

vi usudili da ustanete protiv wega, a ja bio va{ sudija, proglasio bih vas krivim za uvredu veli~anstva. Diperon je sukob jo{ vi{e pro{irio a ja }u ga skratiti. Ovo nije mesto za produbqivawe tih mu~nih sporova; ograni~i}u se time {to }u, zajedno sa svim gra|anima, poru~iti da Anriju IV ne dugujemo poslu{nost zbog toga {to je krunisan u [artru, ve} zato {to je pravo ovog vladara na krunu neosporno; on ju je zasluìo svojom hrabro{}u i dobrotom. I neka mi bude dopu{teno da kaèm kako svaki gra|anin po istom pravu mora naslediti imovinu svog oca, i da ne vidim zbog ~ega mu je treba oduzeti, a wega obesiti jer deli mi{qewe Ratrama protiv Paskaza Ratbera i Beranèra protiv Skota. Poznato je da sve na{e dogme nisu oduvek bile razumno obja{wene i op{teprihva}ene u na{oj crkvi. Kako nam Isus Hrist nije rekao odakle proisti~e Sveti duh, Rimska crkva, zajedno sa Gr~kom, dugo je verovala da poti~e samo od Oca: naposletku je prihvatila da proisti~e i od Sina. Pitam, nije li sutradan po{to je tako odlu~eno, neki gra|anin koji se i daqe drào doju~era{weg simbola, bio dostojan smrtne presude? Da li bi okrutnost i nepravda bile mawe u ka`wavawu onoga koji bi danas razmi{qao kao {to se nekada razmi{qalo? Da li je u doba Honorija I ~ovek bio kriv {to se verovalo da Isus nema dve voqe? Tek nedavno uspostavqena je teza o bezgre{nom za~e}u: dominikanci u wu i daqe ne veruju. Kada }e dominikanci zasluìti muke na ovom i onom svetu? Ako od nekoga treba da nau~imo kako da se vladamo u na{im beskrajnim sporovima, to su svakako apostoli i jevan|elisti. Bilo je razloga da se stvori o{tar jaz izme|u svetog Pavla i svetog Petra. Pavle u svojoj Po-

66

slanici Galatima izri~ito kaè da }e se suprotstaviti Petru jer je Petar zasluìo prekor zbog prevare, kao i Varnava, zato {to su obedovali sa nejevrejima pre Jakovqevog dolaska, a potom se tajno povukli i razdvojili se od nejevreja zbog straha da }e uvrediti obrezane. „A kad ja vidjeh da ne idu pravo k istini jevan|eqa, rekoh Petru pred svima: kad ti koji si Jevrejin, neznaboà~ki a ne Jevrejski ìvi{, za{to neznabo{ce nagoni{ da ìve Jevrejski?” (Gal. 2:14) Ovo je bilo predmet èstoke sva|e. Trebalo je saznati da li }e novi hri{}ani ìveti jevrejski ili ne. Sveti Pavle je u to vreme ~ak odlazio da prinosi `rtve u hram u Jerusalimu. Poznato je da su prva petnaestorica jerusalimskih episkopa bili obrezani Jevreji koji su po{tovali {abat i uzdràvali se od zabrawenog mesa. [panski ili portugalski biskup koji bi se obrezao i po{tovao {abat, bio bi spaqen u autodafeu. Ipak, zbog ovog su{tinskog pitawa mir izme|u apostola, kao i me|u prvim hri{}anima, nije bio uzdrman, Iako su jevan|elisti li~ili na savremene pisce, imali su mnogo {ire borbeno poqe za me|usobne okr{aje. Sveti Matej izbrojao je dvadeset ~etiri generacije od Davida do Isusa (Mt. 1:17); sveti Luka izbrojao je ~etrdeset i jednu (Lk. 2:23-31); te generacije su potpuno razli~ite. Ipak, ne vidi se da je me|u u~enicima nastala bilo kakva nesloga zbog ovih o~iglednih protivre~nosti, veoma dobro pomirenim kroz spise crkvenih otaca. Milosr|e nije bilo ugroèno, a mir je bio o~uvan. Postoji li boqa lekcija o toleranciji u na{im sporovima, i u smernosti u svemu oko ~ega se ne slaèmo. Sveti Pavle u svojoj Poslanici rimskim Jevrejima preobra}enim u hri{}anstvo, koristi kraj ~itavog tre}eg poglavqa da bi rekao kako jedino vera uznosi qude a da dela nikoga ne opravdavaju. Sveti Jakov, naprotiv, u

67

svojoj Poslanici, ponavqa da se moèmo spasiti samo delima. Eto, to je podelilo dve velike zajednice, ali nije zavadilo apostole. Kada bi progon onih sa kojima se sporimo bio sveti ~in, trebalo bi priznati da bi onaj ko bi ubio vi{e jeretika, bio najve}i svetac u raju. [ta bi u wemu predstavqao ~ovek koji se zadovoqio da pokrade svoju bra}u i baci ih u tamnicu, u odnosu na one revnosne vernike koji su pobili stotine u Vartolomejskoj no}i? Evo dokaza. Naslednik svetog Petra i wegov konzistorij ne mogu da pogre{e; oni potvr|uju, slave, posve}uju delo Vartolomejske no}i: dakle taj doga|aj je bio veoma svet; da-

69

kle, u slu~aju ubica jednakih po svojoj pobo`nosti, onaj koji bi preklao dvadeset i ~etiri hugenotske trudnice bio bi uzdignutiji u slavi od onog koji bi preklao samo wih dvanaest. Iz istog razloga, fanatici iz Sevena morali su da veruju kako }e wihova slava rasti srazmerno broju sve{tenika, vernika i katoli~kih èna koje budu preklali. To su neobi~ni razlozi za ve~nu slavu.

drugim narodima izgledaju svojevoqne, podvrgnute pozitivnom pravu i obi~ajima postale su zapovesti od samog Boga; za Jevreje su postale boànsko pravo, kao {to je nama sve {to nam je zapovedio Isus Hrist, sin Marijin, Bo`ji sin, boànsko pravo. Uzdrà}emo se da ovde istraìmo zbog ~ega je Bog novim zakonom zamenio onaj koji je dao Mojsiju i zbog ~ega je Mojsiju zapovedio vi{e stvari nego patrijarhu Avramu, a Avramu vi{e nego Noju.1 Izgleda da je postupao u skladu sa vremenom i sa brojno{}u qudskog roda: to je velika o~inska deoba, ali su ove provalije ~esto suvi{e duboke za na{ slaba{an vid. Drìmo se

×II

DA LI JE NETOLERANCIJA SMATRANA BO@ANSKIM PRAVOM U JUDAIZMU I DA LI JE ODUVEK PRIMENJIVANA Verujem da se boànskim pravom nazivaju propisi koje je doneo sam Bog. On je hteo da Jevreji jedu pe~eno jagwe sa gorkim zeqem (Izl. 12:8), i da ga gosti jedu stoje}i, sa {tapom u ruci (Izl. 12:11), u znak se}awa na Pashu; naredio je da se posve}ewe vrhovnog sve{tenika obavi tako da mu se krvqu premaè desno uho, desna ruka i desno stopalo, {to je svima nama neobi~no, ali to nije bio slu~aj u drevno doba; on je èleo da se gresi naroda natovare na jarca Azazela* (Lev. 26:23); zabranio je da se qudi hrane ribom bez krqu{ti, sviwama, ze~evima, jeèvima, sovama, grabqivicama, grifonima, itd. (Pnz. 14) Ustanovio je praznike i obrede. Sve ove stvari koje * Odabirala su se dva jarca, od kojih bi se jedan `rtvovao, a drugi, na koga bi „natovarili” sve grehe, pu{tan je pustiwskom bogu Azazelu. (prim. prev.)

1 U nameri da dodamo nekoliko korisnih napomena, primeti}emo da se ne kaè kako je Bog sklopio savez sa Nojem i svim ìvotiwama, a ipak je dopustio Noju da jede sve ìvo i sve {to se kre}e; iskqu~uje jedino krv, koju ne dozvoqava u ishrani. Bog dodaje „ko prolije krv ~ovje~iju, wegovu }e krv proliti ~ovjek”.(Post. 9:6) Ovi odlomci, kao i niz drugih, mogli bi se pripisati ustaqenim shvatawima od starog veka do danas, kao i mi{qewu onih koji smatraju da ìvotiwe imaju svest. Bog nije sklopio savez sa drve}em i kamewem koji nemaju osete, ve} sa ìvotiwama kojima se odvaìo da podari ~esto i izo{trenije osete od na{ih, kao i neke svesne poglede neizbe`no vezane za te osete. Zato i ne dopu{ta varvarstvo u vidu ishrane wihovom krvqu, budu}i da je krv izvor ìvota, a samim tim i ose}aja. Uskratite ìvotiwi krv i weni organi vi{e ne}e delovati. Stoga se u Svetom pismu sa dobrim razlogom na stotinu mesta kaè da du{a, tj. ono {to se nazivalo ~ulnom du{om, po~iva u krvi, a ova sasvim prirodna misao bila je rasprostrawena me|u svim narodima. Na ovoj ideji je zasnovana i samilost koju bismo trebali da pokazujemo prema ìvotiwama. Od sedam Nojevih propisa prihva}enih me|u Jevrejima, jedan zabrawuje ishranu organima ìvih bi}a. Ovaj propis dokazuje da su qudi bili toliko okrutni da su ìvotiwe klali i jeli wihove sirove organe, ostavqaju}i ih da ìve sve dok postepeno ne bi pojeli sve organe iz wihove utrobe. Taj obi~aj je zapravo opstao me|u nekim varvarskim narodima, kao {to se vidi u ⇒

70

na{eg predmeta i pogledajmo najpre kakva je bila netolerancija me|u Jevrejima. Ta~no je da u Izlasku, Brojevima, Levitskoj kwizi, Zakonima ponovqenim, ima vrlo o{trih odredbi o veri i jo{ stroìh kazni. Mnogi komentatori sa mukom nastoje da pomire Mojsijeve re~i sa re~ima Jeremije i Amosa, i ~uvenom besedom svetog Stefana u Delima apostolskim. Amos kaè (Am. 5:26) da su Jevreji u pustiwi po{tovali Moloha, Remfama i Hijuna. Jeremija izri~ito navodi (Jr. 7:22) da Bog nije traìo `rtve od wihovih o~eva kad su izlazili iz Egipta. Sveti Stefan u svojoj besedi Jevrejima kaè: „A Bog se okrenu od wih, i predade ih da sluè vojnicima nebeskijem, kao {to je pisano u kwizi proroka: eda zaklawa i `rtve pri⇒ `rtvovawima Bahusu na ostrvu Hios, koji se hranio sirovim mesom. Bog je dopustiv{i da se hranimo ìvotiwama, preporu~io i ~ove~nost prema wima. Vaqa priznati da je varvarstvo mu~iti ih; jedino navika moè u nama da uni{ti prirodnu odbojnost da ubijamo ìvotiwe koju smo hranili vlastitim rukama. Postoje narodi koji su se oduvek klonili toga; ova uzdrànost i daqe vlada na indijskom poluostrvu; cela Pitagorina sekta u Italiji i Gr~koj uzdràvala se od ishrane mesom. Porfirije u svojoj kwizi o Uzdràvawu zamera svom u~eniku {to je napustio sektu samo da bi se prepustio varvarskoj gladi. îni mi se da bi se trebalo odre}i prirodne svetlosti da bi se moglo utvrditi da su zveri samo ma{ine. Postoji vidna protivre~nost u tvrdwi da je Bog podario ìvotiwama organe ~ula a da im uop{te nije podario osete. (...) Ova napomena moè nagnati na razmi{qawe duhove zapitane nad mo}i i dobrotom Tvorca koji pruà ìvot, ose}awe, pam}ewe itd. bi}ima koja je stvorio svojom svemo}nom rukom. Ne znamo ni kako nastaju ti organi, ni kako se razvijaju, ni kako se za~iwe ìvot, ni kojim zakonima se ose}awa, misli, pam}ewe, voqa, prikqu~uju bi}u; u takvom dubokom i ve~nom neznawu, u skladu sa na{om prirodom, mi se neprestano raspravqamo, uzajamno progawamo, poput bikova koji se rogovima tuku i ne znaju}i za{to i kako imaju rogove.

71

neso{e mi za ~etrdeset godina u pustiwi, dome Izraiqev. I primiste ~ador Molohov, i zvijezdu boga svojega Remfana, kipove koje na~iniste da im se molite...” (Dap. 7:43) Drugi kriti~ari zakqu~uju da je Mojsije dopustio mno{tvo stranih bogova i to potkrepquju re~ima iz Za2 Mnogo pisaca je iz ovog odlomka lukavo zakqu~ilo da je poglavqe koje se odnosi na zlatno tele (koje ne predstavqa nikog drugog do boga Apisa) dodato Mojsijevim kwigama kao i niz drugih poglavqa. Aben-Hizra je bio prvi koji je poverovao da je Petokwi`je preure|eno u doba careva. Volaston, Kolins, Tindal, [eftsberi, Bolingbrok i mnogi drugi, tvrdili su da je ve{tina klesawa re~i na ugla~anom kamenu, opeci, olovu ili drvetu, bio jedini tada poznati na~in pisawa; da su Haldejci i Egip}ani od Mojsijevog doba samo tako pisali; da se tada moglo klesati samo u vidu oskudnih zapisa i hijeroglifa, tako da je potomstvu preno{ena su{tina stvari, a ne pojedina~ne povesti; da nije bilo mogu}e isklesati obimne kwige u pustiwi u kojoj je boravi{te ~esto mewano, gde nije bilo nikoga ko bi mogao da nabavi ode}u ili je skroji, ~ak ni da sa{ije sandale, pa je Bog bio prisiqen da ~etrdeset godina ~ini ~uda da bi sa~uvali ode}u i cipele u svom narodu. Navode i to da nije bilo mogu}e postojawe tolikog broja klesara kada su nedostajala najneophodnija zanimawa i kada se ~ak ni hleb nije mogao zamesiti; ~ak i kada im se napomene da su stubovi ~adora bili gvozdeni a {ator od masivnog srebra, uzvra}aju da je naredba mogla da bude izdata u pustiwi, ali da je izvr{ena u sre}nija vremena. Oni ne mogu da shvate da je ovaj bedni narod traìo zlatno tele (Izl. 32:1) da bi mu se klawao u podno`ju planine na kojoj se Bog obratio Mojsiju, usred gromova i muwa koje je narod video (Izl. 19:18-19) i uz zvuk nebeske trube koju je ~uo. Oni se ~ude {to se ceo narod uo~i Mojsijevog silaska sa planine obratio Mojsijevom bratu traè}i zlatno tele. Kako ga je Aron pretopio u samo jednom danu (Izl. 32:4)? Najzad, kako ga je Mojsije pretvorio u prah (Izl. 32:20)? Kaù da je bilo kom zanatliji nemogu}e da za mawe od tri meseca izradi statuu od zlata, a da ni poznavawe hemijskih ve{tina nije dovoqno da ga pretvori u prah; stoga Aronova obmana i Mojsijev ~in predstavqaju dva ~uda. ⇒

72 ⇒ ôve~nost i prostosrda~nost koje su ih prevarile, spre~ile su ih da poveruju kako je Mojsije ubio dvadeset tri hiqade qudi (Izl. 32:28) da bi okajao ovaj greh; ne mogu da pojme da se dvadeset tri hiqade qudi tek tako prepustilo smrti od levita, osim ako se nije zbilo tre}e ~udo. Kona~no, oni smatraju da je ~udno {to je najkrivqi me|u svima, Aron, nagra|en zbog zlo~ina za koji su ostali tako svirepo ka`weni (Izl. 33:19; i Lev. 8:2), te da je postao prvosve{tenik dok su le{evi dvadeset tri hiqade bli`wih bili nagomilani pod oltarom za kojim je on sluìo. Na sli~ne te{ko}e nailaze i u slu~aju dvadeset ~etiri hiqade Izraiqaca ubijenih po Mojsijevom nalogu (Br. 25:9) da bi okajali greh pojedinca koga su zatekli sa nekom devojkom Madijankom. Toliki jevrejski carevi, posebno Solomon, neka`weno su se ènili strankiwama, tako da ovi kriti~ari ne mogu da tvrde kako je veza sa jednom Madijankom bila tako veliki zlo~in; Rut je bila Moabitkiwa, mada je wena porodica poreklom bila iz Vitlejema; Sveto pismo je uvek naziva Rut iz Moabita: ipak, ona je u postequ Booza legla po savetu svoje majke; dobila je za to {est snopova je~ma i potom se udala za wega i rodila Davida. Rava je bila ne samo strankiwa ve} i javna èna; ona je kurva (In. 6:17); udala se za Salamona, judejskog vladara, a David je potekao od tog Salamona. Istu Ravu posmatraju kao li~nost iz hri{}anske crkve; takvo je ose}awe vi{e crkvenih o~eva, a posebno Origena u wegovoj sedmoj homiliji o Isusu Navinu. Vetsaveja, Urijeva èna, sa kojom je David dobio Solomona, bila je Etejka. Ako se vratite jo{ daqe unazad, patrijarh Juda se oènio Hanaankom; wegov sin se oènio Tamarom od Aramovog roda; ova èna sa kojom je Juda i ne znaju}i po~inio incest, nije bila izraelskog roda. Tako se na{ Gospod Isus Hrist odvaìo da se ovaploti me|u Jevrejima u porodici u kojoj je pet strankiwa ~inilo oslonac da bi pokazao kako i tu|i narodi polaù pravo na wegovo nasle|e. Rabin Aben-Hizra, kao {to se zna, bio je prvi koji se usudio da tvrdi kako je Petokwi`je bilo preure|eno znatno posle Mojsija; svoje mi{qewe zasniva na nekoliko odlomaka. „Hanaanac (1 Moj. 9:6) je tada bio u ovoj zemqi. Brdo Morija (2 Dnev. 3:1) je nazvano Bo`ja planina. Posteqa bazanskog kraqa Oga i danas moè da se vidi u Rabatu, a on je svu zemqu Bazan nazvao selima Jaira. U Izraelu se nikada nije pojavio prorok poput Mojsija. Carevi su vladali u zemqi Edomskoj (Post. 36:31) pre nego {to je ijedan zavladao Izraelom.” Tvrdi da ovi odlomci u kojima se pomiwu ⇒

73 ⇒ doga|aji nastali posle Mojsija, ne mogu biti wegovo delo. Na ove zamerke se odgovara napomenom da je re~ o bele{kama koje su znatno kasnije pridodali prepisiva~i. Wutn, ~ije ime moramo da izgovaramo samo sa po{tovawem, i sam se kao smrtnik na{ao u zabludi u svom predgovoru komentarima o Danijelu i svetom Jovanu, Mojsijevim kwigama, Isusu Navinu i sudijama – pripisuje ih potowim svetim ocima; oslawao se na poglavqe ×××VI Postawa, na ~etiri poglavqa Sudija, ×VII, ×VIII, ×I×,×; na Samuila, VIII, na kwige dnevnika, poglavqe II; na kwigu o Ruti, IV, mada se u poglavqu ×××VI Postawa govori o carevima, mada se pomiwu u kwigama o sudijama, mada se u kwizi o Ruti govori o Davidu, izgleda da su sve ove kwige preure|ene u doba careva. Takav je i stav vi{e teologa na ~elu sa ~uvenim Leklerkom. Ali ovakve stavove deli samo malobrojna skupina koju radoznalost nagoni na ispitivawe ovih ponora. Nema sumwe da ova radoznalost ne spada u ~ovekove obaveze. Kada se u~eni i neznalice, vladari i pastiri pojave posle ovog kratkog ìvota pred gospodarom ve~nosti, svako od nas }e tada poèleti da bude pravedan, ~ove~an, saose}ajan, velikodu{an; niko se ne}e hvaliti da je saznao koje je ta~no godine Petokwi`je napisano i da je pome{ano sa bele{kama koje su koristili prepisiva~i. Bog nas ne}e ispitivati da li smo se opredelili za masorete protiv Talmuda, da li smo pome{ali kaf i bet, jod i vau, dalet i res: dakle, sudi}e nam prema na{im delima, a ne prema poznavawu hebrejskog jezika. Ovde se ~vrsto drìmo crkvene odluke {to i jeste razborita obaveza vernika. Zavr{imo ovu bele{ku va`nim odlomkom iz Levitske kwige, kwige sastavqene posle poklowewa zlatnom teletu. U woj se Jevrejima zapoveda da se vi{e ne klawaju kosmatima, „prevarama pomo}u kojih su ~ak po~inili ne~uvene odvratnosti”. Nije poznato da li je ovaj ~udni kult dopreo iz Egipta, domovine sujeverja i bajawa, ali verujemo da je obi~aj na{ih umi{qenih ve{taca da po{tuju {abat, da se tog dana mole ovnu i da se sa wim prepuste nezamislivim sramotama od ~ije pomisli nas hvata uàs, preostao od starih Jevreja: zapravo, oni su bili ti koji su u delu Evrope pou~avali ve{ti~arstvo. Kakav narod! Takva ~udna besramnost je i zasluìla kaznu kakva im je nametnuta zbog zlatnog vola, a ipak se zakonodavac re{ava da ih jednostavno odbrani. Ovu ~iwenicu iznosimo na ovom mestu samo da bi vas upoznali sa jevrejskim narodom: zverstva su po svoj prilici bila rasprostawena u ovom narodu, po{to je to jedini poznati narod kod koga je zakonom morao da bude zabrawen zlo~in koga se nije dosetio nijedan drugi zakonodavac. ⇒

74

kona ponovqenih (Pnz. 12:8): „Ne ~inite kako mi sada ovdje ~inimo, {to je kome drago.”2 Oni se oslawaju na ~iwenicu da nije pomenut bilo kakav religiozan ~in naroda u pustiwi: nema pomena ni proslave Pashe, ni Pedesetnice, ni Sukota, niti bilo kakve javne molitve; naposletku, obrezivawe, taj pe~at saveza Boga sa Avramom, uop{te se ne praktikuje. I daqe se drè pri~e o Isusu Navinu. Ovaj osvaja~ govori Jevrejima: „Ako li vam nije drago sluìti Gospodu, izaberite sebi danas kome }ete sluìti: ili bogove kojima su sluìli oci va{i s onu stranu rijeke, ili bogove Amoreja u kojih zemqi ìvite...” Narod odgovara: „... ne, nego }emo Gospodu sluìti” Isus Navin im uzvra}a: „Sami ste sebi svjedoci da ste izabrali Gospodu sluìti.” (In. 24:15, 21-22) Dakle, neosporno je da su pod Mojsijem imali i drugih bogova osim Jahvea. Na ovom mestu potpuno je beskorisno odbacivati kriti~are koji smatraju da Petokwi`je nije napisao Mojsije, ve} odavno je sve re~eno na ovu temu; ~ak da je i neki deo Mojsijevih kwiga napisan u doba sudija ili sve{tenika, time se ne gubi wegova ~ar ili boànstvenost. ⇒ Trebalo bi poverovati da je u zamoru i oskudici koje su Jevreji iskusili u pustiwama Farana, Oreba i Kades-Barne, slabiji, ènski pol pokleknuo. Izgleda da su Jevrejima zaista nedostajale devojke, po{to je za wih oduvek vaìla zapovest da kadgod osvoje utvr|ewe ili selo, bilo levo bilo desno od Asfaltitskog jezera, pobiju sve osim devojaka stasalih za udaju. Arapi koji i danas obitavaju u delu ovih pustiwa, u sporazumima koje sklapaju sa karavanima, uvek zahtevaju da im se predaju mlade devojke. Vrlo je verovatno da su mladi}i u ovoj turobnoj zemqi nadokna|ivali potrebe qudske prirode i polnim op{tewem sa kozama, kao {to se govori za neke pastire sa Kalabrije. Ostaje da se prou~i da li su se iz tih op{tewa izrodila ~udovi{ta i da li neke drevne pri~e o satirima, faunima, kentaurima i minotaurima imaju osnova; to tvrdi istorija, fizika nam jo{ nije rasvetlila ovo ~udovi{no poglavqe.

75

îni mi se da je dovoqno {to je Sveto pismo potvrdilo da su, uprkos izuzetnoj kazni koja im je izre~ena zbog Apisovog kulta, Jevreji dugo o~uvali potpunu slobodu; mo`da je Mojsija pokoq dvadeset tri hiqade qudi zbog zlatnog teleta koje je podigao wegov brat, nau~io da se strogo}om ni{ta ne dobija i da je primoran da zatvori o~i pred zaneseno{}u naroda za tu|im bogovima. Uskoro je i sam prekr{io zakon koji je doneo. (Br. 21:9) Zabranio je izradu bilo kakvih kipova, a ipak je podigao kovanu zmiju. Odstupawe od zakona nalazimo u Solomonovom hramu – ovaj vladar naloìo je da se izradi dvanaest volova koji su pridràvali veliki bazen hrama; heruvimi sa glavom orla i glavom teleta sme{teni su pod svod; izgleda da se na osnovu lo{e izra|ene glave teleta koju su prona{li rimski vojnici verovalo da se Jevreji klawaju magarcu. Po{tovawe tu|ih bogova bilo je uzaludno zabraweno; Solomonu je sasvim prijao kult. Jerovoam, kome je Bog podario deset plemena kraqevstva, podigao je dva zlatna teleta (1. Car. 10:28) i vladao dvadeset dve godine, ujediniv{i u svojoj li~nosti po~asti monarha i prvosve{tenika. Pod vla{}u Rovoama, malo kraqevstvo Judeje podiè oltare i statue stranim bogovima. Sveti kraq Asa nije uni{tio svetili{ta (1. Car. 15:14; 22:44). Veliki sve{tenik Urija podiè u hramu, na mestu oltara holokausta (`rtve paqenice), oltar sirijskom kraqu (2. Car. 16) Ukratko, u pogledu religije ne prime}uju se nikakva ograni~ewa. Poznato mi je da se ve}ina jevrejskih kraqeva uzajamno ubijala, istrebqivala, ali to je uvek bilo iz interesa a ne zbog vere. Ta~no je da su neki proroci branili interes neba u svojoj osveti: Ilija je spustio ogaw sa nebesa da bi spalio Baalove sve{tenike; Jelisije je doveo medvede koji su pojeli ~etredeset dva deteta koja su ga nazvala }elav-

76

cem (2. Car. 2:24); me|utim, ovo su toliko neobi~na ~uda i retka dela da je nezamislivo da bi neko poèleo da ih opona{a. Tvrdi se i da je jevrejski narod bio prili~no neuk i varvarski. Kaù (Br. 31) da je u ratu koji je vodio protiv Madijanaca, Mojsije zapovedio da sva mu{ka deca i sve majke budu ubijene, a plen razdeqen. Pobednici su u logoru zatekli 675.000 ovaca, 72.000 goveda, 61.000 magaraca i 32.000 devojaka; sve {to su mogli su podelili, a ostalo poubijali. Mnogi komentatori ~ak tvrde da su trideset dve devojke `rtvovane Gospodu: „I {esnaest tisu}a du{a qudskih, a od toga dio Gospodu trideset i dvije du{e”. (Br. 31:40) Da su Jevreji zaista prinosili qudske `rtve Bogu, vidi se iz svedo~ewa Jeftaja3 i svedo~ewa o kraqu Agagu4 3 Iz teksta je izvesno (Sud. 9:39) da je Jeftaj `rtvovao svoju k}er. Bog ne odobrava ovakvu predanost, kaè don Kalmet u svojoj raspravi o Jeftajovoj èqi; ali po{to je to u~iweno, on èli da tako bude, makar samo da bi kaznio one koji vr{e `rtvovawe, ili da bi potisnuo lako}u sa kojom bi ga vr{ili kada se ne bi pla{ili pogubqewa. Sveti Avgustin i gotovo svi crkveni o~evi osu|uju Jeftajev ~in: ta~no je da Sveto pismo navodi da je ovaj bio ispuwen duhom Bo`jim, a sveti Pavle, u svojoj Poslanici Jevrejima, 11:32, hvali Jeftaja i svrstava ga uz Samuila i Davida. Sveti Jeronim u svojoj Poslanici Julijanu kaè: „Jeftaj je `rtvovao svoju k}er Gospodu i zato ga apostol ubraja me|u svece.” Eto ovakvih i onakvih gledi{ta o kojima nam nije dopu{teno da se izjasnimo; moramo ~ak i da strahujemo od toga da zastupamo bilo kakvo gledi{te. 4 Smrt kraqa Agaga moèmo posmatrati kao istinsku `rtvu. Saul je ovog kraqa Amaleka zarobio u ratu i primio ga pod svoje okriqe; ali sve{tenik Samuilo mu je naredio da nikoga ne po{tedi; rekao mu je to re~ima: „Ubijte sve, od mu{karca do ène, do male dece i one koja su jo{ na sisi.” Samuilo je raskomadao kraqa Agaga, pred Gospodom, u Galgalu. „Revnost koja je vodila ovog proroka, kaè don Kalmet, stavila mu je ovom prilikom ma~ u ruke da bi osvetio slavu Gospoda i zbunio Saula.” ⇒

77

koga je sve{tenik Samuilo isekao na komade. Jezekiq im ~ak obe}ava, da bi ih ohrabrio, da }e jesti qudsko meso: „Je{}ete kowa i kowanika, ispija}ete krv vladara.” Mnogi komentatori pripisuju oba stiha ovog proro~anstva samim Jevrejima, a ostatak meso`dernim zverima. U ~itavoj pri~i o ovom narodu ne nalazimo znake velikodu{nosti, srda~nosti, dobro~instva; ipak, kroz oblake wihovog dugog i uàsnog varvarstva, isijavaju zraci op{te tolerancije. ⇒ U ovom nesre}nom doga|aju uo~avaju se predanost, sve{tenik, `rtva: re~ je, dakle, o `rtvovawu. Svi narodi koje istorija pamti, izuzev Kineza, `rtvovali su qude boànstvu. Plutarh (Quest. rom. LXXXII) navodi da su Rimqani ~ak i u doba republike prinosili `rtve. Iz Cezarovih komentara se zapaà (De Bello gall., I, XXIV) da su Germani `rtvovali taoce koje su uzimali tokom pobeda. Uostalom, primetio sam da ovo kr{ewe qudskog zakona prema Cezarovim taocima i prino{ewe qudskih `rtvi od strane èna, donekle pori~e hvalospeve koje je Tacit dodelio Germanima u svojoj raspravi De Moribus Germanorum. Izgleda da je Tacit u ovoj raspravi pre pomi{qao da sa~ini satiru na ra~un Rimqana, nego pohvalu Germana koje nije poznavao. (...) Vratimo se qudskim `rtvama. I na{i preci su prinosili `rtve kao i Germani: to je posledwi stepen gluposti na{e prirode prepu{tene sebi samoj i to je jedan od plodova slabosti na{e mo}i rasu|ivawa. Govorili smo: vaqa Bogu podariti najvrednije i najlep{e {to imamo, a nemamo ni{ta dragocenije od svoje dece; dakle, treba izabrati najlep{u i najmla|u decu koja }e biti `rtvovana bogu. Filon kaè da su u zemqi Hanaanskoj ponekad bila `rtvovana deca pre nego {to je Bog zapovedio Avramu da `rtvuje svog jedinca Isaka ne bi li ispitao wegovu veru. Sankoniaton koga navodi Eusebije, prenosi da su Feni~ani u najve}im opasnostima `rtvovali najdraù decu, a da je Ilus `rtvovao sina Jehuda gotovo u isto vreme kada je i Avram bio isku{an. Te{ko je prodreti u ponore tog starog doba, ali je isuvi{e ta~no da su ova uàsna `rtvovawa gotovo svuda u{la u obi~aj; narodi su od wih odustajali u meri u kojoj su bili kadri da ovladaju sobom.

78

Jeftaj, nadahnut Bogom kome je `rtvovao k}er, kaè sinovima Amonovim: „Nije li tvoje ono {to ti da da je tvoje Hemos Bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog na{ otjera ispred nas, onoga je zemqa na{a.” (Sud. 11:24) Ovo je jasna izjava: moè da odvede i daqe; ali je u najmawu ruku o~igledna potvrda da je Bog tolerisao Hemosa. Jer Sveto pismo ne kaè: Smatrajte da polaète pravo na zemqe za koje vam je re~eno da vam ih je dao bog Hemos; ono potvr|uje: „U pravu ste, tibi jure debentur”; {to je pravo zna~ewe hebrejskih re~i Otho thirasch. Povest o Mihi i levitu (Sud. 17, 18), jo{ jedan je dokaz tolerancije i najve}e slobode koja je tada vladala me|u Jevrejima. Mihina majka, veoma imu}na Efraimova èna, izgubila je hiqadu i sto srebrwaka; sin joj ih vra}a i ona taj novac posve}uje Gospodu i daje da se naprave idoli; podiè i svetili{te. Jedan levit opsluùje svetili{te za deset srebrwaka godi{we, tuniku, ogrta~ i hranu; Miha uzvikuje: „... sada znam da }e mi Gospod u~initi dobro zato {to imam Levita sve{tenika.” (Sud. 17:13) Me|utim, {est stotina qudi iz Danovog plemena u potrazi za selom u kojem bi se nastanili, a nemaju}i levitskog sve{tenika koji im je bio neophodan da bi Bog bio naklowen wihovom poduhvatu, odlaze Mihi i, uprkos opirawu sve{tenika, Mihe i wegove majke, uzimaju wegov ople}ak, rezbarene i livene idole i wegovog levita. Zatim su samouvereno napali selo Lais i po svom obi~aju sve popalili i poubijali. U znak se}awa na pobedu, nazvali su Lais Danom; stavili su Mihin idol na oltar, i {to je najzanimqivije, Jonatan, Mojsijev unuk, bio je sve{tenik tog hrama u kojem su po{tovali Boga Izraela i Mihinog idola. Posle Gedeonove smrti, Jevreji su dvadeset godina

79

po{tovali Baala i napustili kult Adonaja (Jahvea); nijedan vo|a, sudija ili sve{tenik nisu pozivali na osvetu. Priznajem da je wihov zlo~in bio veliki; ali ako je ovakvo neznabo{tvo bilo dopu{teno, koliko lak{e bismo trebali da dopu{tamo razlike u pravoj veri! Kao dokaz netolerancije pojedinci navode da je Gospod kaznio Filistejce, kojima je sam dopustio da u jednoj borbi osvoje wegov kov~eg, tako {to je izazvao tajanstvenu bolest sli~nu hemoroidima, izvrnuv{i Dagonov kip i {aqu}i mno{tvo {takora u wihovu zemqu; me|utim, kada su Filistejci, da bi umirili wegov bes, vratili kov~eg upregnuv{i u wega dve krave koje su hranile svoju telad i poklonili Bogu pet zlatnih pacova i pet zlatnih anusa, Gospod je pobio sedamdeset staraca Izraela i pedeset hiqada qudi zato {to su posmatrali kov~eg. Stoga je odgovor jednostavan: Bo`ja kazna nije povezana ni sa verom, niti razlikom u obredu, niti bilo kakvim kultom. Da je Gospod èleo da kazni neznabo{tvo, on bi uni{tio sve Filistejce koji su se usudili da uzmu wegov kov~eg i klawali se Dagonu; ali on je pobio pedeset hiqada sedamdeset qudi iz svog naroda, samo zato {to su posmatrali kov~eg koju nisu smeli da gledaju; toliko se zakoni, obi~aji tog doba, judejska zajednica, razlikuju od svega {to nam je poznato; toliko su nedoku~ivi putevi Bo`ji. „Strogost kazne”, kaè o{troumni don Kalmet, „uperena protiv toliko velikog broja qudi, ~ini se preteranom samo onima koji nisu shvatili u kojoj meri Bog èli da ga se pribojavaju i da ga po{tuju u wegovom narodu, i samo onima koji o Bo`jim pogledima i namerama prosu|uju iskqu~ivo slede}i slaba{nu svetlost svog razuma.” Bog, dakle, ne ka`wava tu|i kult, ve} profanaciju sopstvenog, neumesnu radoznalost, neposlu{nost, mo-

80

`da ~ak i buntovni~ki duh. Jasno je da takve kazne pristaju Bogu samo u judejskoj teokratiji. Nikad nije naodmet ponoviti da ta vremena i obi~aji nemaju veze sa na{im. Naposletku, kad je u potowim stole}ima idolopoklonik Neman upitao Jelizeja da li mu je dopu{teno da prati svog kraqa u Rimonov hram, i da se tamo pokloni s wim (2 Car. 5:18-19), nije li mu taj isti Jelizej, koji je bacio decu medvedima, odgovorio: idi s mirom? [tavi{e, Gospod je zapovedio Jeremiji da sveè ko5 Oni kojima su nepoznate prilike starog doba i koji zakqu~uju samo na osnovu onog {to vide oko sebe, mogli bi se za~uditi ovakvim neobi~nostima; ali treba se prisetiti da se tada u Egiptu i prete`nom delu Azije ve}ina stvari izraàvala idolima, hijeroglifima, znakovima, crteìma. Proroci koje su Egip}ani i Jevreji nazivali vidovitima, izraàvali su se u alegorijama, ali su znacima obeleàvali doga|aje koje su predvi|ali. Tako Isaija, prvi me|u ~etvoricom velikih jevrejskih proroka, uzima svitak (pogl. VIII) i ispisuje na wemu: „Brz na plen, hitar na grabe`”; zatim prilazi proro~ici. Ona zatrudni i ra|a sina kome daje ime „Brz na plen, hitar na grabe`”; to je oli~ewe jednog od zala koje su narodi Egipta i Asirije naneli Jevrejima. Ovaj prorok kaè (7:15, 16, 18, 20): „Maslo i med je{}e dok ne nau~i odbaciti zlo a izabrati dobro. Jer pre nego {to nau~i dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostavi}e zemqu ... dva cara wena. I tada }e Gospod zazvi`dati muvama koje su nakraj reka misirskih, i p~elama koje su u zemqi asirskoj; Tada }e Gospod obrijati britvom zakupqenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, bradu svu.” Ovo proro~anstvo o p~elama, obrijanoj bradi i dlakama po nogama, mogu shvatiti samo oni kojima je poznat obi~aj da rojeve p~ela mame zvukom letewa ili nekim poqskim instrumentom, da najve}e ponièwe koje se mu{karcu moè naneti jeste da mu se obrije brada, da dlake po nogama ozna~avaju stidne dlake koje su brijane samo u slu~ajevima odvratnih bolesti kao {to je bila lepra. Sve ove figure nepoznate na{em stilu, zna~e samo jedno: da }e Gospod kroz nekoliko godina izbaviti svoj narod iz ropstva. ⇒

81

nopac oko vrata, brwicu i okove,5 da ih po{aqe kneèvi}ima Moaba, Amona, Edoma, Tira, Sidona; a Jeremija im je preneo re~i Gospoda: „I sada ja dadoh sve te zemqe u ruke Navuhodonosoru caru Vavilonskom sluzi svojemu.” (Jr. 27:6) Eto jednog kraqa, osvedo~enog neznabo{ca, progla{enog Bo`jim slugom i wegovim miqenikom. Isti Jeremija koga je zatvorio jevrejski kneèvi} Sedekeja, dobiv{i pomilovawe od wega, savetuje mu, u ime Bo`je, da se preda vavilonskom caru: „Ne slu{ajte ih, sluìte caru vavilonskom i osta}ete ìvi.” (Jr. 27:17) ⇒ Pomenuti Isaija (pogl. ××) hoda sasvim nag da bi ukazao na to da }e kraq Asirije odvesti iz Egipta i Etiopije gomilu zato~enika koji ne}e imati ~ime da pokriju svoju nagost. Jezekiq (pogl. IV i slede}e) jede kwigu od pergamenta koja mu je darovana; potom prekriva balegom hleb i ostaje da leì na levoj strani trista devedeset dana a na desnoj ~etrdeset dana da bi ukazao na to da }e Jevrejima nedostajati hleb i da bi nazna~io godine koje }e morati da izdrè u zato~eni{tvu. Stara se o lancima koji predstavqaju okove naroda; se~e kosu i bradu i deli ih na tri dela; prvi je namenio onima koji }e poginuti u gradu, drugi onima koji }e pasti oko zidina, tre}i onima koji }e biti odvedeni u Vavilon. Prorok Osije (pogl. III) sastaje se sa prequbnicom i kupuje je za petnaest {ekela srebra i gomor i po je~ma: „Sedi kod mene dugo vremena, i ne kurvaj se, i ne budi drugog; to su prilike u kojima }e deca Izraela dugo ìveti bez kraqeva, vladara, bez `rtvi, bez oltara, bez kaftana.” Jednom re~ju, u~iteqi, vra~evi, proroci gotovo nikad ne predvi|aju bez navo|ewa nekog budu}eg znaka. Jeremija se otuda prilago|ava obi~aju, vezuju}i se konopcima i stavqaju}i na sebe brwice i okove kako bi ozna~io ropstvo u koje odlaze qudi. Te slike treba prihvatiti kao i stari svet koji se po svemu razlikuje od novog: slu`beni ìvot, zakoni, ratovawe, verski obredi, sve je apsolutno druga~ije. Treba samo pogledati Homera i prvu Herodotovu kwigu pa se uveriti da nema puno sli~nosti sa narodima poznog starog veka, te da moramo da se klonimo na{ih predrasuda kada nastojimo da upore|ujemo wihove obi~aje sa na{ima. ⇒

82

Bog, dakle, prelazi na stranu neznaboà~kog cara; predaje mu kov~eg od pogleda na koga je pedeset hiqada i sedamdeset Jevreja izgubilo ìvote; predaje mu svetiwu nad svetiwama i ostatak hrama ~ija je gradwa ko{tala sto osam hiqada talenata zlata, milion sedamnaest hiqada talenata srebra i deset hiqada zlatnih drahmi, koje su za podizawe doma Gospodweg ostavili David i wegove stare{ine: {to je po dana{wem kursu, ne ra~unaju}i Solomonov novac, devetnaest milijardi {ezdeset dva miliona. Nikada neznabo{tvo nije bilo boqe pla}eno. Znam da je ova ra~unica preterana, da verovatno postoji gre{ka pri prepisivawu. Svejedno, ako iznos svedite na polovinu, ~etvrtinu, ili ~ak i na osminu, on }e vas i daqe zaprepa{}ivati. Ni{ta mawe nije bio iznena|en Herodot bogatstvima koja je zatekao u hramu u Efesu. Najzad, riznice nemaju vrednost u Bo`jim o~ima, a ime wegovog sluge, dato Nabukodonosoru, istin⇒ Ni priroda nije bila onakva kakva je danas. Vra~evi su nad wom imali mo} koju vi{e nemaju: omamqivali su zmije, prizivali mrtve, itd. Bog je upu}ivao snove, a qudi su ih tuma~ili. Vidovitost je bila {iroko rasprostrawena. De{avali su se preobraàji poput Nabukodonosorovog pretvarawa u bika, Lotove ène u stenu od soli i pet gradova u kal. Bilo je qudi kakvih vi{e nema. I{~ezao je rod dìnova Refaima, Enima, Nefilima, Enasima. Sveti Avgustin u V kwizi Dràve bo`je kaè da je video zub jednog od starih dìnova velik kao sto na{ih mle~waka. Jezekiq pomiwe pigmeje, visine lakta, koji su se borili tokom opsade Tira; gotovo u svemu se sveti o~evi slaù sa mirskim piscima. Bolesti i lekovi nisu bili istovetni dana{wim: bezumni su le~eni korewem zvanim barad, istucanim u oblogu koja im je stavqana oko vrata. Naposletku, ~itav stari svet je bio toliko razli~it od na{eg da je nemogu}e na osnovu toga izvesti neko pravilo pona{awa; i, ukoliko su se u tom dalekom starom dobu qudi uzajamno progawali i porobqavali zbog vere, ne bismo smeli da opona{amo takvu okrutnost pozivaju}i se na milosr|e.

83

ski je neprocewivo blago. Bog ni{ta mawe ne podràva ni Kira (Is. 44-45); on ga zove svojim hristom, svojim pomazanikom, mada nije bio miropomazan a bio je i sledbenik zoroastrizma; naziva ga svojim pastirom, mada je u o~ima sveta bio uzurpator; u ~itavom Svetom pismu nema ve}eg znaka wegove naklonosti. U Kwizi proroka Malahije nalazimo da „... od istoka sun~anoga do zapada veliko }e biti ime moje”. (Mal.

85

1:11) Bog se podjednako stara o Ninevqanima neznabo{cima kao i o Jevrejima; preti im i pra{ta im. Melhisedek, koji nije bio Jevrejin, polagao je `rtve Bogu. Balaam, neznaboàc, bio je prorok. Sveto pismo nas, eto, podu~ava kako je Bog ne samo trpeo druge narode, ve} je o wima vodio o~insku brigu. A mi se usu|ujemo da budemo netrpeqivi!

×III

IZUZETNA TOLERANCIJA JEVREJA Tako, dakle, u Mojsijevo doba, u doba sudija, u doba careva, postoje primeri tolerancije. Ima ih jo{ mnogo: Mojsije u vi{e navrata kaè da „Bog ka`wava o~eve preko dece do ~etvrtog kolena” (Izl. 20:5); ova pretwa bila je neophodna narodu kojem Bog nije predo~io ni besmrtnost du{e, ni muke ili izbavqewe u drugom ìvotu. Ove istine im nisu bile objavqene ni u Deset zapovesti, ni u Levitskoj kwizi, ni u Zakonima ponovqenim. To su bile dogme Persijanaca, Vavilonaca, Egip}ana, Grka, Kri}ana; ali one nisu sa~iwavale jevrejsku religiju. Mojsije nikada ne kaè: „Po{tuj oca i mati, ako èli{ da stigne{ na nebesa!”, ve}: „Po{tuj oca svojega i mater svoju ... da bi se produqili dani tvoji i da bi ti dobro bilo na zemqi, koju ti daje Gospod Bog tvoj.” (Pnz. 5:16) Preti im samo telesnim mukama, ~irevima, vru}icom, groznicom, crnim pri{tem, govori im da }e im ène biti neverne, da }e sa kamatom pozajmqivati od

stranaca, a da sami nikome ne}e pozajmqivati, da }e umirati od gladi i biti prisiqeni da jedu vlastitu decu; me|utim, ni na jednom mestu im ne kaè da }e wihove besmrtne du{e trpeti muke posle smrti ili uìvati u blaènstvu. Bog, koji je sam vodio svoj narod, sam ga je 1 U Mojsijevim zakonima postoji samo jedan odlomak na osnovu kojeg je mogu}e zakqu~iti da je bio upu}en u preovla|uju}e mi{qewe me|u Egip}anima da du{a ne umire sa telom; ovaj odlomak je veoma bitan i nalazi se u Zakonima ponovqenim (18:10-11): „Neka se ne na|e u tebe koji bi vodio sina svojega ili k}er svoju kroz ogaw, ni vra~ar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uro~nik, ni baja~, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve.” Na osnovu ovog odlomka ~ini se da bi pozivawe du{a mrtvih kao pretpostavqeno svetogr|e podrazumevalo postojanost du{a. Mogu}e je i da su vra~evi o kojima govori Mojsije bili samo prosti prevaranti, te nisu imali jasnu predstavu o svetogr|u za koje su verovali da obavqaju. Nastojali su da ubede qude kako teraju mrtvace da progovore, da ih svojom ~arolijom vra}aju u stawe u kakvom su ta tela bila za vreme ìvota, ne pitaju}i se da li je mogu}e ili nije povezati besmrtnost du{e sa wihovim sme{nim radwama. Ve{ci nikada nisu bili filozofi, oduvek su bili opsenari koji su izvodili predstave pred glupanima. Moèmo ponovo da primetimo kako je veoma neobi~no da se re~ python pojavquje u Zakonima ponovqenim znatno pre nego {to je ova gr~ka re~ mogla da stigne do Jevreja: osim toga python na hebrejskom jeziku ni{ta ne zna~i, pa ni mi nemamo ta~an prevod. Ovaj jezik predstavqa nepremostive te{ko}e: on je me{avina feni~anskog, egipatskog, sirijskog i arapskog, a ta drevna me{avina se danas prili~no izmenila. Hebrejski jezik ima samo dva glagolska oblika, sada{wi i budu}i: druga vremena se odre|uju na osnovu smisla. Razni suglasnici ~esto su predstavqeni istim znacima ... Svaki prilog ima dvadeset razli~itih zna~ewa. Ista re~ upotrebqava se u opre~nim zna~ewima. Dodajte ovoj zbrci grubost i oskudnost jezika: Jevreji, me|u kojima se nisu razvili zanati, nisu mogli da izraze ono {to nisu poznavali. Ukratko, hebrejski stoji u odnosu na gr~ki kao jezik seqaka u odnosu na jezik u~enog ~oveka.

86

ka`wavao ili nagra|ivao za dobra ili r|ava dela. Sve to je bilo zemaqsko, a to je istina koju Varbarton zloupotrebqava da bi dokazao kako je jevrejski zakon bio boànski:1 budu}i da je wihov kraq bio sam Bog koji je delio pravdu neposredno posle prestupa ili posluha, nije bilo potrebe da im predo~ava doktrinu koju je ~uvao za vreme u kojem vi{e ne}e li~no voditi svoj narod. Oni koji iz neznawa tvrde da je Mojsije podu~avao o besmrtnosti du{e, oduzimaju Novom zavetu jednu od wegovih najve}ih prednosti nad Starim. Ono {to je neosporno jeste da Mojsijev zakon samo propisuje privremene kazne do ~etvrtog pokoqewa. Ipak, uprkos preciznoj objavi tog zakona, upkos izri~itim re~ima Bo`jim da }e ka`wavati do ~etvrtog pokolewa, Jezekiq poru~uje Jevrejima sasvim suprotno i kaè im da sin ne}e trpeti bezakowe svog oca (Jez. 18:20); ~ak pripisuje Bogu da im je dao „uredbe ne dobre”. (Jez. 20:25)2 Kwiga proroka Jezekiqa ipak je bila ukqu~ena u spise pisaca nadahnutim Bogom. Ta~no je da u sinagogi nije bilo dopu{teno weno ~itawe pre nego {to bi ~ovek napunio trideset godina, kao {to nam tvrdi sveti Jeronim; no to je bilo iz straha da mladost ne bi pogre{no 2 Jezekiqovo mi{qewe je naposletku preovladalo u sinagogi; ali bilo je Jevreja koji su veruju}i u ve~ite kazne, verovali i da se Bog neprestano prise}a bezakowa o~eva: oni bivaju ka`weni zakqu~no sa petim pokolewem, a pored toga treba strahovati i od ve~nih kazni. Pitamo se kako je mogu}e da potomci Jevreja, koji nisu bili sau~esnici Hristovog ubistva, oni koji su ìveli u Jerusalimu ali nisu u tome u~estvovali, i oni koji su bili rasejani po ostatku sveta, budu privremeno ka`weni preko wihove dece, nevine koliko i roditeqi. Ta privremena kazna ili ta~nije druga~ije ìvqewe u odnosu na ostale narode, bavqewe trgovinom bez stalnog doma, ne mogu se uop{te posmatrati kao kazna u pore|ewu sa ve~itim mukama koje su na sebe navukli svojom nepoverqivo{}u i koje mogu da izbegnu iskrenim preobra}ewem.

87

protuma~ila odve} naivne prizore u poglavqima 16 i 23 o razvratnosti sestara Ole i Olive. Ukratko, wegova kwiga oduvek je bila prihva}ena, uprkos wenoj formalnoj opre~nosti u odnosu na Mojsija. Najzad, kada je dogma o besmrtnosti du{e bila prihva}ena, {to je verovatno zapo~elo ve} u doba vavilonskog zato~eni{tva, sekta sadukejaca istrajavala je u verovawu da posle smrti nema ni muka ni spasewa i da sa nama i{~ezavaju ose}aji i misli, kao i pokreta~ka snaga, 3 Dogma o sudbini je stara i univerzalna: moè da se prona|e jo{ kod Homera. Jupiter je èleo da izbavi svog sina Sarpedona, ali sudbina ga je osudila na smrt; Jupiteru preostaje samo da se povinuje. Me|u filozofima, sudbina je bila ili neizostavni lanac uzroka i posledica koje izaziva priroda ili isti taj lanac uspostavqen Provi|ewem, {to je bliè istini. îtav sistem predodre|enosti sadràn je u stihu Senekinog Eneja (posl. CVII): Ducunt volentem fata, nolentem trahunt. Oduvek je postojala saglasnost da Bog upravqa vaseqenom po ve~nim, op{tim i nepromenqivim zakonima; ova istina je bila uzrok svih nerazumqivih rasprava o slobodi sve do pojave mudrog Loka; on je dokazao da sloboda predstavqa mo} delovawa. Ovu mo} daje Bog, a ~ovek, deluju}i slobodno u skladu sa ve~nim poretkom Boga, samo je jedan zubac u velikom svetskom stroju. Kroz ~itav stari vek trajale su rasprave o slobodi, ali niko sve do na{ih dana nije bio progowen zbog toga. Kakav je grozni uàs {to su zbog ovog spora zatvarali i proginili Arnoa, Sasija, Nikola i mnoge druge koji su prosvetlili Francusku! 4 Teolo{ki roman o metempsihozi stiè iz Indije odakle smo primili mnoge neverovatne bajke. Ova dogma je obja{wena u zadivquju}oj petnaestoj kwizi Ovidijevih Metamorfoza. Prihva}ena je gotovo svugde na Zemqi, oduvek je i osporavana, ali nije zabeleèno da je ijedan sve{tenik starog doba ikada naredio da se zatvori neki Pitagorin u~enik. * Eseni – starojevrejska sekta, odbacivali su privatnu svojinu, novac i porodicu. (prim. prev.) 5 Stari Jevreji, Egip}ani i wihovi savremenici Grci, nisu verovali da ~ovekova du{a odlazi na nebesa posle smrti. Jevreji su smatrali da su Mesec i Sunce nekoliko miqa iznad nas, u istom krugu, ⇒

88

mo} kretawa i varewa. Oni su poricali postojawe an|ela. Razlikovali su se od ostalih Jevreja daleko vi{e nego protestanti od katolika; ipak su ostali u zajednica sa svojom bra}om; pojedini prvosve{tenici proistekli su iz wihove sekte. Fariseji su verovali u sudbinu3 i u metempsihozu4. Eseni* su smatrali da du{e pravednika odlaze na sre}-

na ostrva5, a du{e gre{nih u neku vrstu Tartara. Nisu prinosili `rtve; okupqali su se u posebnim sinagogama. Ukratko, ukoliko izbliza prou~imo judaizam, iznenadi}emo se da najve}u trpeqivost nalazimo usred najvarvarskijih uàsa. Istina je da je to protivre~nost, ali skoro svi narodi vladali su se po protivre~nostima. Blago onima koji upra`wavaju blage obi~aje dok su im zakoni krvavi!

×IV

DA LI JE ISUS HRIST POUÂVAO NETOLERANCIJI

⇒ a da je nebeski svod ~vrst i visok luk koji drì teìnu voda koje teku kroz nekoliko procepa. Kod starih Grka, palata bogova bila je sme{tena na planini Olimpu. U Homerovo doba, stani{te junaka posle smrti bilo je na ostrvu s one strane okeana, a tako su mislili i eseni. Posle Homera, planete su pridruène bogovima, ali nije bilo vi{e razloga da qudi smeste boga na Mesec, nego da stanovnici Meseca smeste boga na planetu Zemqu. Junona i Iris su svoje jedine palate imale na oblacima; u wih se nije moglo ni priviriti. Kod Sabiwana, svaki bog imao je svoju zvezdu; ali jedna od zveda je bilo Sunce na kojem se nije moglo stanovati osim ako neko nije bio ogwene prirode. Stoga je pitawe kako su stari narodi doìvqavali nebesa prili~no beskorisno: najboqi odgovor bi glasio da o wima nisu ni razmi{qali.

Razmotrimo sada da li je Isus Hrist uspostavio krvave zakone, da li je zapovedao netoleranciju, da li je traìo podizawe inkvizitorskih tamnica, da li je obu~avao dèlate autodafea. Ako se ne varam, u jevan|eqima ima malo odlomaka ~iji bi progoniteqski duh mogao ukazati da su netolerancija i sila opravdani. Jedan od wih je parabola u kojoj se nebesko carstvo poredi sa carem koji poziva zvanice na ven~awe svog sina; preko svojih slugu, monarh im poru~uje: „Evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hrawenici poklani su, i sve je gotovo; do|ite na svadbu.” (Mt. 22:4) Jedni, ne obaziru}i se na poziv, odlaze u poqa, drugi svojim poslom, a ostali vre|aju kraqeve sluge i ubijaju ih. Kraq podiè vojsku protiv ubica i razara wihov grad; {aqe sluge na raskr{}a pute-

90

va da sakupe svatove na gozbu; po{to je jedan od pozvanih seo za sto bez svadbenog odela, stavqen je u okove i ba~en u provaliju. Jasno je da se ova alegorija ti~e samo nebeskog carstva, te da niko ne bi smeo da se na osnovu we poziva na pravo da baci u tamnicu bli`weg svog koji je do{ao na svadbeni ru~ak u neprikladnoj ode}i; iz istorije ne znam ni za jednog vladara koji je obesio nekog dvorjanina sa sli~nim izgovorom; tako|e se ne treba pribojavati da bi velika{i, po{to je car ve} poklao stoku i ìvinu, pobili wegove sluge koje su ih pozivale na gozbu. Poziv na gozbu predstavqa izraz pozdrava; ubistvo vladarevih izaslanika jeste napad na one koji propovedaju mudrost i vrlinu. Druga parabola (Lk. 14) govori o ~oveku koji poziva svoje prijateqe na veliku gozbu i koji, u trenutku kada je trpeza bila spremna, {aqe svog slugu da ih obavesti. Jedan se izgovara kupovinom wive koju treba da obi|e: ovaj izgovor nije vaqan, budu}i da se wiva ne obilazi no}u; drugi kaè da je kupio pet volovskih jarmova i da mora da ih isproba: i on gre{i kao i prethodni, u vreme ve~ere se ne probaju jarmovi; tre}i odgovara da se upravo oènio i wegov izgovor je nesumwivo prihvatqiv. Doma}in iz besa dovodi na svoju gozbu slepe i hrome, i videv{i da je preostalo praznih mesta, kaè svom slugi: „Idi brzo na raskr{}a i ulice gradske, i dovedi ih amo.” (Lk. 14:21) Ta~no je da se nigde izri~ito ne pomiwe da je ova parabola slika i prilika nebeskog carstva. Suvi{e su zloupotrebqavane re~i „dovedi ih amo”, ali je jasno da samo jedan sluga ne moè na silu da natera qude koje sretne da do|u na gozbu wegovog gospodara; uostalom, takvi prinudni gosti ne bi obed u~inili posebno ugodnim. „Dovedi ih amo” zna~i, prema najpouzdanijim komentatorima: zamoli, zakuni, ubedi, pridobij ih. Molim vas,

91

kakve veze imaju ovakva molba i gozba sa progonima? Kada bismo stvari doslovno prihvatali, da li bi trebalo biti hrom i slep da bismo se na{li pod okriqem crkve? Isus u istoj paraboli veli: „Ne zovi prijateqa svojijeh, ni bra}e svoje, no ro|aka svojijeh, ni susjeda bogatijeh” (Lk. 14:12); da li je to ikad shva}eno kao da se ne sme obedovati sa ro|acima i prijateqima ukoliko su oni imu}niji? Isus Hrist posle parabole o gozbi kaè: „Ako ko do|e k meni, a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na ènu, i na djecu, i na bra}u, i na sestre i na samu du{u svoju, ne moè biti moj u~enik, itd. I koji od vas kad ho}e da zida kulu ne sjede najprije i ne prora~uni {ta }e ga stati, da vidi ima li da moè dovr{iti?” (Lk. 14:26,28) Ima li ikoga na svetu dovoqno izopa~enog da bi zakqu~io kako treba mrzeti oca i mater? I nije li lako shvatiti da te re~i zna~e: ne kolebajte se izme|u mene i va{ih najmilijih ose}awa? Navode se re~i svetog Mateje: „Ako li wih ne poslu{a, kaì crkvi; a ako li ne poslu{a ni crkve, da ti bude kao neznaboàc i carinik” (Mt. 18:17); ovo nipo{to ne zna~i da treba progawati pagane i sakupqa~e poreza: istina je da su oni prokleti ali wihova sudbina nije zato prepu{tena puku. Ne samo da ovim slu`benicima nisu uskra}ena bilo kakva gra|anska prava, ve} su im ukazane najvi{e povlastice; to je jedino zanimawe koje je u Svetom pismu osu|eno, a najomiqenije je vlastima. Za{to, dakle, ne bismo prema na{oj zabludeloj bra}i imali onoliko samilosti koliko po{tovawa ukazujemo na{oj bra}i sakupqa~ima poreza? Drugi odlomak koji je izuzetno zloupotrebqavan poti~e od svetog Mateja (Mt. 21:19) i svetog Marka (Mk. 11:13), i u wemu se kaè da je Isus, budu}i gladan, ujutro u{ao u vrt sa smokvama u kojem je zatekao samo li{}e jer je sezona smokava pro{la; prokleo je vrt

92

koji se ubrzo osu{io. Postoji vi{e razli~itih tuma~ewa ovog ~uda; ali ima li ijednog koje bi odobravalo progone? Po{to vrt sa smokvama nije mogao da rodi po~etkom marta, sasu{io se; da li je to razlog da se na{oj bra}i nanosi bol u svako doba godine? Po{tujmo u Svetom pismu sve ono {to u na{im radoznalim i ta{tim du{ama moè da pobudi muke, ali ga ne izvr}imo da bismo postali neumoqivi i nepomirqivi. Progoniteqski duh koji sve zlouporebqava, svoje opravdawe nalazi i u isterivawu trgovaca iz hrama i u legiji demona isteranoj iz tela opsednutog u tela dve hiqade odurnih zveri. Ali ko jo{ ne prime}uje da su ova dva primera samo osuda koju izri~e sam Bog zbog povrede zakona? Podizawe trgova~kih tezgi na prilazima hramu predstavqalo je nepo{tovawe doma Bo`jeg. Uzalud su sinedrij i sve{tenici odobravali trgovinu da bi olak{ali prino{ewe `rtava: Bog kome su prinosili `rtve nesumwivo je mogao, mada skriven iza qudskog obli~ja, da ukine ovo svetogr|e; mogao je ~ak i da kazni one koji su u zemqu dovodili ~itava krda stoke zabrawene zakonom koji je i sam po{tovao. Ovi primeri nemaju ni najmawe veze sa progonima zbog dogme. Duh netolerancije se izgleda oslawa na najgore argumente po{to svuda traì najslabija opravdawa. Gotovo sve ostale re~i i dela Isusa Hrista pou~avaju blagosti, strpqivosti, samilosti. Tu je otac porodice kome se vra}a sin rasipnik (Lk. 15); tu je radnik koji stiè u posledwi ~as a pla}en je kao ostali (Mt. 20); tu je milosrdni Samari}anin (Lk. 10); on sam pravda svoje u~enike koji ne poste (Mt. 9:15); opra{ta gre{nici (Lk. 7:48); prequbnici iskqu~ivo savetuje vernost (Jn. 8:11); ~ak se upu{ta u prostosrda~nu radost svatova u Kani koji podgrejani vinom traè jo{: spremno ~ini ~udo za

93

wih, vodu pretvara u vino (Jn. 2). Ne quti se ~ak ni na Judu koji }e ga izdati; Petru nare|uje da ne koristi ma~ (Mt. 26:52, Jn. 18:11); prekoreva Zabedejevu decu koja su po uzoru na Iliju htela da bace s nebesa ogaw na grad koji nije hteo da ih prihvati na konak (Lk. 9:54-55). Na kraju umire kao `rtva zavisti. Ukoliko bi se usudili da uporedimo sveto i profano, Boga sa ~ovekom, wegova smrt, qudski govore}i, prili~no li~i na Sokratovu. Gr~ki filozof umro je zbog mr`we sofista, sve{tenika i narodnih vo|a; hri{}anski zakonodavac podlegao je mr`wi kwièvnika, fariseja i sve{tenika. Sokrat je mogao da izbegne smrt ali nije èleo; Isus Hrist se dobrovoqno predao. Gr~ki filozof nije samo oprostio svojim klevetnicima i nepravednim sudijama, ve} ih je zamolio da se prema wegovoj deci, ukoliko budu dovoqno sre}na pa zasluè wihovu mr`wu kao {to je to bio slu~aj s wim, odnose kao prema wemu; hri{}anski zakonodavac, beskona~no nadmo}an, zamolio je Oca da oprosti wegovim neprijateqima. (Lk. 23:34) Mada se ~inilo da se Isus Hrist pribojava smrti, mada je strah koji je osetio bio toliko veliki da se znoj me{ao s krvqu (Lk. 22:44), {to je velika i retka pojava, to je zbog toga {to se odvaìo da se pot~ini slabostima qudskog tela koje je preuzeo na sebe. Wegovo telo je drhtalo ali je du{a ostala postojana; nau~io nas je da se istinska snaga, istinska veli~ina, ogledaju u trpqewu zala kojima na{a priroda podleè. Strepeti od smrti, a ipak juriti u wen zagrqaj, predstavqa krajwu hrabrost. Sokrat je sofiste smatrao za neznalice i odbacio ih kao prevrtqive; Isus je, koriste}i se svojim boànskim pravima, kwièvnike i fariseje smatrao licemernim, bezose}ajnim, slepim, pokvarenim, zmijama, gmizavcima. (Mt. 23)

94

Sokrat nije bio optuèn da èli da osnuje novu sektu; ni Isusa Hrista nisu gonili zato {to je èleo da stvori novu (Mt. 26:59). Kaù da su sve{tenici i ~lanovi saveta traìli nekoga da la`no svedo~i protiv Hrista kako bi ga pogubili. I mada su traìli la`no svedo~ewe, nisu mu zamerali da javno propoveda protiv zakona. Zapravo, on je od detiwstva do smrti bio veran Mojsijevom zakonu. Obrezan je osmog dana po ro|ewu, kao i sva ostala deca. Kasnije je bio kr{ten u Jordanu, u svetom jevrejskom obredu koji upra`wavaju i drugi narodi Istoka. Sve nepodop{tine isprane su kr{tewem; tako su posve}ivali i sve{tenike, zarawali su ih u vodu na praznik sve~anog pokajawa. Isus je po{tovao sve odredbe zakona: uvek je po{tovao {abat, uzdràvao se od nedozvoqenog mesa, slavio je sve praznike, ~ak je, uo~i smrti, proslavio Pashu; nije bio optuèn ni zbog kakve nove vere, niti da upra`wava tu|e obrede. Ro|en je kao Izraeli}anin, ~itav ìvot je i proveo kao Izraeli}anin. Dva svedoka koja su se pojavila na sudu optuìla su ga da je rekao „ja mogu razvaliti crkvu Boìju i za tri dana na~initi je” (Mt. 26:61). Takav govor bio je neshvatqiv Jevrejima sklonim telesnom, ali zbog toga ga oni nisu optuìli zbog osnivawa nove sekte. 1 Zapravo je Jevrejima bilo te{ko da razumeju, da ne kaèmo nemogu}e, bez naro~itog otkrovewa, ovu neopisivu tajnu otelotvorewa Sina bo`jeg, samog Boga. Post. 6 naziva sinove velika{a sinovima bo`jim: {tavi{e, veliki kedrovi u psalmima nazivaju se bo`jim kedrovima, veliki vetar je bo`ji vetar, Saulova bolest je Bo`ja seta. Ipak se ~ini da su Jevreji doslovno razumeli {to Isus sebe naziva Sinom bo`jim; i mada su te re~i smatrali licemerjem, to moè biti jo{ jedan dokaz wihovog nepoznavawa tajne ovaplo}ewa i Boga, Sina bo`jeg, poslatog na zemqu radi spasewa qudi.

95

Ispitivao ga je prvosve{tenik koji mu je rekao: „Zakliwem te ìvijem Bogom da nam kaè{ jesi li ti Hristos, sin Boìji.” (Mt. 26:63) Nigde se ne kaè {ta je prvosve{tenik podrazumevao pod „sinom Boìjim”. Katkad su se sluìli ovim izrazom da bi ozna~ili pravednika1, kao {to su re~ „Belijalov sin” upotrebqavali da bi ozna~ili pokvarewaka. Prosti Jevreji nisu imali predstavu o svetoj tajni Bo`jeg sina, koji je i sam bio Bog koji je si{ao na zemqu. Isus mu je odgovorio: „Ali ja vam kaèm: odsele }ete videti sina ~ovje~ijega gde sjedi s desne strane sile i ide na oblacima nebeskijem.” (Mt. 26:64) Uvre|eni sinedrij je ovaj odgovor shvatio kao huqewe. Sinedrij nije imao nadle`nost ve}u od ove; Isusa su odveli rimskom guverneru pokrajine i klevetni~ki ga optuìli da je remetilac javnog mira, da je pozivao na nepla}awe danka cezaru i, pre svega, da se izdavao za kraqa Jevreja. O~ito je dakle da je bio optuèn za zlo~in protiv dràve. Guverner Pilat, po{to je doznao da je re~ o Galilejcu, uputio ga je najpre Irodu, tetrarhu Galileje. Irod je smatrao da je nemogu}e da Isus namerava da se stavi na ~elo stranke i predstavqa se za kraqa; ophodio se

97

prema wemu prezrivo i vratio ga Pilatu koji ga je osudio iz bedne slabosti kako bi umirio bes upravqen protiv wega samog, utoliko vi{e {to je jednom ve} doìveo pobunu Jevreja o ~emu nas izve{tava Josif. Pilat nije bio ~ak ni toliko velikodu{an kakvim }e se kasnije pokazati sudija Fist. (Dap. 25:16) Sada postavqam pitawe da li su tolerancija ili netolerancija boànsko pravo? Ako èlite da budete nalik Isusu Hristu, budite mu~enici a ne dèlati.

×V

SVEDOÊNJA PROTIV NETOLERANCIJE U pitawima religije, ukidati qudima slobodu da sami odabiru svoje boànstvo predstavqa bezbo`ni{tvo; nijedan ~ovek, nijedan Bog ne èli prinudnu slu`bu. (Apologetika, ××IV) Ako bi se za odbranu vere upotrebila sila, biskupi bi se tome protivili. (Sveti Hilarije, kwiga I) Religija pod prisilom vi{e nije religija: treba ube|ivati a ne prinu|ivati. Religija se ne name}e. (Laktancije, kwiga III) Nastojawe da one koje niste mogli ubediti razu* Donatizam – raskolni~ki pokret iz Severne Afrike koji je nagla{avao neophodnost duhovne i telesne ~istote sve{tenstva kao preduslov pravosna`nosti svetih tajni; pokret se protivio saradwi sa svetovnim vlastima i nagla{avao ideal mu~eni{tva. (prim. prev.)

mom, privu~ete silom, batinawem i zatvarawem, jeste odurna jeres. (Sveti Atanasije, kwiga I) Ni{ta nije protivre~nije religiji od prinude. (Sveti Justin mu~enik, kwiga V) Da li treba da progonimo one koje Bog trpi, zapitao je sveti Avgustin pre nego {to ga je sukob sa donatistima* u~inio preterano strogim. Neka se nad Jevrejima ne vr{i nasiqe. (êtvrti koncil u Toledu, pedeset {esti kanon) Savetujte a ne prisiqavajte. (Pismo svetog Bernarda) Ne nastojimo da prestupe iskorenimo nasiqem. (Poslanica francuskog sve{tenstva Luju ×III) Nikad nismo odobravali surove ~inove. (Sabor sve{tenstva, 11. avgust 1560.) Znamo da se za veru pridobija ube|ivawem, a ne zapovedawem. (Fle{ije, biskup Nima, pismo 19) Ne smeju se ~ak upotrebqavati ni uvredqivi izrazi. (Biskup di Bele u Pastoralnoj pouci). Upamtite da se bolesti du{e ne le~e prinudom i silom. (Kardinal le Kami, Pastoralna pouka iz 1688.) Prema svima pokaìte uqudnu trpeqivost. (Fenelon, nadbiskup Kambrea, burgundskom vojvodi) Prisilno ispovedawe neke vere je o~iti dokaz da duh koji je vodi jeste neprijateq istine. (Diroa, rektor Sorbone, kwiga VI, poglavqe IV). Nasiqe moè da stvori licemere; ube|ivawe ne deluje kada se ~esto poseè za pretwama. (Tijemon, Crkvena istorija, tom VI) îni nam se da je u skladu sa pravedno{}u i zdravim razumom da sledimo ranu crkvu koja se nikad nije koristila silom da bi u~vr{}ivala i {irila veru. (Predstavka pariske skup{tine Anriju II) Iskustvo nas u~i da je nasiqe sklonije da podstakne

98

nego da izle~i zlo ~iji je koren u duhu, itd. (De Tu, Poslanica posve}ena Anriju II) Vera se ne podsti~e udarcima ma~a. (Serizije, O vladavini Anrija IV i Luja ×III) Nastojawe da se vera usadi u ne~ija srca je varvarsko, kao da uverewe moè da bude posledica prinude. (Bulenviqe, Poloàj Francuske) Sa verom je kao i sa qubavqu: zapovesti ne vaè, prisila jo{ mawe; nema ve}e slobode od qubavi i vere. (Amelo de la Use, o Pismima kardinala Dosata) Ako je nebo bilo dovoqno nakloweno da vam otkrije istinu, u~inilo vam je veliku milost; ali da li deca koja su primila zavet o~eva smeju da mrze onu koja su bez wega ostala? (Duh zakona, kwiga ××V) Od sli~nih odlomaka mogla bi se sastaviti obimna kwiga. Na{e pri~e, besede, propovedi, moralne pouke,

katehizmi, svi odi{u i pou~avaju svetoj du`nosti milosr|a. Kakav slu~aj ili nedoslednost bi nas doveli do toga da u praksi poreknemo teoriju koju svakodnevno obznawujemo? Kada na{a dela pori~u na{ moral, to se de{ava zato {to verujemo da }emo imati izvesnu korist ~ine}i suprotno od onoga ~emu pou~avamo; ali od progona i mr`we na{ih neistomi{qenika sigurno nema nikakve dobiti. Ponovo se, dakle, javqa apsurd u netoleranciji. Ali, treba re}i da oni koji nastoje da pogaze savest nisu nimalo naivni. Wima je posve}eno slede}e poglavqe.

×VI

RAZGOVOR IZME\U UMIRU]EG I ZDRAVOG ÔVEKA Gra|anin jedne varo{i u unutra{wosti nalazio se u agoniji; neki zdrav ~ovek ga je posetio i vre|ao u posledwim trenucima govore}i mu: „Bedni~e! Ugledaj se na mene i potpi{i ovu izjavu, priznaj da se u kwizi koju ni ti ni ja nikad nismo pro~itali nalazi pet re~enica; budi uvek na strani Lanfrana protiv Beranèra, na strani svetog Tome protiv svetog Bonaventure; podrì Drugi nikejski sabor nasuprot Frankfurtskom saboru; objasni mi da re~i „jer je otac moj ve}i od mene” (Jn 14:28), odjedanput zna~e „Veliki sam poput wega”.

101

100

Reci mi kako Otac sve prenosi Sinu, osim o~instva, ili }u tvoje telo baciti na smetli{te; tvoja deca ni{ta ne}e naslediti od tebe, tvojoj èni }e oduzeti imawe, a tvoja porodica }e prositi za komad hleba koji im moji bli`wi ne}e udeliti. UMIRU]I: Jedva ~ujem {ta mi govorite; pretwe koje mi izri~ete zvu~e u mom uhu zbuwuju}e, uznemiruju moju du{u i moju smrt ~ine uàsnom. Za ime Bo`je, smilujte se prema meni. VARVARIN: Milost! Ako se sa mnom ne sloì{ u svemu, ne mogu da budem milosrdan. UMIRU]I: Avaj! Vidite da su sva moja ~ula u ovim posledwim trenucima i{~ilela, sve kapije mog razuma su zatvorene; moje misli su se razbeàle, moja svest se gasi. Da li sam u stawu da se raspravqam? VARVARIN: Ah, pa ako ne moè{ da veruje{ u ono {to èlim, reci da veruje{ i to }e mi biti dovoqno. UMIRU]I: Kako mogu da vas slaèm da biste me prihvatili? Uskoro }u se na}i pred Bogom koji ka`wava obmanu. VARVARIN: Nije va`no. Ima}e{ zadovoqstvo da te sahrane na grobqu, a tvoja èna i deca }e imati od ~ega da ìve. Umri kao licemer; licemerje je dobra stvar, kao {to kaù, to je po~ast koju porok odaje vrlini. Prijatequ, ma-

lo licemerja nikome ne {kodi. UMIRU]I: Avaj! Vi prezirete Boga ili ga ne priznajete, po{to od mene zahtevate smrtnu la`, vi koji }ete se uskoro na}i pred wegovim sudom gde }ete odgovarati zbog ove laì. VARVARIN: [ta, bestidni~e! Ja da ne priznajem Boga! UMIRU]I: Oprostite, brate, bojim se da ga niste spoznali. Onaj koga po{tujem u meni obnavqa snagu da bih vam umiru}im glasom rekao da biste, ukoliko verujete u Boga, morali prema meni pokazati samilost. Dao mi je ènu i decu, ne dozvolite da umru u bedi. [to se mog tela ti~e, u~inite s wim {to god èlite, ostavqam vam ga, ali vas zakliwem da verujete u Boga. VARVARIN: Uradi bez razmi{qawa ono {to sam ti rekao; traìm i nare|ujem ti to. UMIRU]I: A zbog ~ega me toliko mu~ite? VARVARIN: Kako zbog ~ega? Ako dobijem tvoj potpis, on }e mi

103

pomo}i da dobijem lep kanonikat. UMIRU]I: Ah, brate! Evo mog posledweg trena; umirem, moli}u se Bogu da vam se obrati i da vas preobrati. VARVARIN: Do|avola, bestidnik se nije potpisao! Potpisa}u umesto wega i krivotvoriti wegov potpis. Slede}e pismo je potvrda sli~nog pona{awa.

×VII

PISMO JEDNOG BENEFICIJATA ISUSOVCU LE TELIJEU NAPISANO 6. MAJA 1714.1

Pre~asni o~e, Priklawam se zapovestima Va{eg Preosve{tenstva da Vam predstavim najcelishodniji na~in za izbavqewe Isusa i wegovog dru{tva od wihovih neprijateqa. Smatram da u kraqevstvu nije preostalo vi{e od petstotina 1 Kada je ovo napisano 1762. godine, red isusovaca nije bio zabrawen u Francuskoj. Da su se na{li u nesre}nom poloàju, pisac bi svakako imao vi{e obzira. Ali podsetimo se da oni nikada nisu bili progoweni ve} su bili progoniteqi. Neka od primera isusovaca zadrhte svi oni koji bi, jo{ netolerantniji od wih, jednog dana odlu~ili da progone svoje sugra|ane koji ne prihvataju wihova besmislena shvatawa. (Napomena dodata 1771.)

hiqada hugenota, neki kaù milion, drugi milion i po; ali koliko god bio wihov broj, evo mog mi{qewa koje Vam ponizno dostavqam po svojoj obavezi. 1. Lako je u istom danu uhvatiti sve propovednike i obesiti ih istovremeno na jednom mestu, ne samo zbog javnosti ve} i zbog lepote prizora. 2. Naredio bih ubistvo wihovih o~eva i majki na spavawu, jer ako bismo ih ubili na ulicama, to bi moglo da izazove izvestan nemir; neko bi se ~ak mogao spasiti, {to bi svakako trebalo izbe}i. Ovo pogubqewe je neophodna posledica na{ih uverewa – ako treba ubiti jeretika, kao {to dokazuju toliki zna~ajni teolozi, o~igledno je neophodno ubiti ih sve. 3. Smesta bih poudavao sve devojke za dobre katolike po{to ne smemo da dozvolimo da se broj stanovnika suvi{e smawi posle nedavnog rata; {to se ti~e ~etrnaestogodi{wih i petnaestogodi{wih de~aka, ve} ogrezlih u r|ave obi~aje, po{to ih je neprili~no ubiti, smatram da ih je sve potrebno u{kopiti, da se taj soj vi{e nikad ne bi pojavio. Mla|e de~ake treba odgojiti u {kolama i bi~evati ih dok ne nau~e napamet dela San~eza i Moline.* 4. Smatram da isto treba postupiti, bez izuzetka, i prema svim luteranima iz Alzasa, po{to sam 1704. godine primetio dvojicu staraca iz te pokrajine koji su se smejali na dan bitke kod Hoh{teta**. 5. Odredba o jansenistima }e vam se mo`da u~initi pomalo neprili~nom. Smatram da ih ima bar {est miliona, ali ~ovek va{eg uma ne bi smeo toga da se upla{i. U janseniste ubrajam sve sudove koje besramno podràvaju slobode galikanske crkve. Uz uobi~ajeni oprez, Va* San~es i Molina, {panski jezuitski teolozi, poznati po svojim te{ko razumqivim delima. (prim. prev.) ** Re~ je o bici iz Tridesetogodi{weg rata u kojoj su protestanti pobedili. (prim. prev.)

104

{e Preosve{tenstvo bi trebalo da razmisli o na~inu da se svi ovi naprasiti duhovi priklone Vama. Barutna zavera nije postigla èqeni uspeh po{to je jedan od zaverenika sasvim neumesno hteo da spase ìvot nekom svom prijatequ; ali budu}i da Vi nemate prijateqa, sli~nih neprijatnosti se ne morate pribojavati; bi}e vam znatno lak{e da sve skup{tine u kraqevstvu oborite uz pomo} izuma monaha [varca, nazvanog pulvis pyrius. Ra~unam da }e nam za svaku pojedina~nu skup{tinu biti potrebno trideset {est buradi baruta, tako da mnoèwem dvanaest skup{tina sa trideset {est buradi, dobijamo ~etiri stotine trideset dva bureta; ako je cena bureta sto perpera po komadu, dobija se svota od sto osamdeset hiqada {est stotina funti, {to je sitnica za Va{e Preosve{tenstvo. Po{to skup{tine budu dignute u vazduh, prene}ete wihove nadle`nosti na pripadnike va{e kongregacije koji savr{eno poznaju zakone u kraqevstvu. 6. Bi}e lako otrovati Kardinala de Noaja koji je prostodu{an ~ovek i ni~ega se ne pla{i. Va{e Preosve{tenstvo }e upotrebiti ista sredstva da preobrati i neke druge zabludele biskupe; wihove biskupije, uz posredovawe pape, preuze}e isusovci; tako }e svi biskupi biti na pravoj strani, a svi ùpnici, {to je moj predlog, promi{qeno odabrani od biskupa uz pristanak Va{eg Preosve{tenstva. 7. Po{to se jansenisti pri~e{}uju bar na Uskrs, ne bi bilo lo{e hostije uvaqati u otrov kojim su se posluìli prilikom osvete kraqu Henriju VII. Neko bi mogao da mi zameri da se u ovoj operaciji izlaèmo opasnosti da pobijemo i moliniste; to je ozbiqna zamerka, ali nema nijednog poduhvata koji sa sobom ne nosi neprijatnosti, nijednog sistema kome propast ne preti sa raznih strana. Ako bi nas ovakve sitne nevoqe zaustavqale, nikada ne bismo dovr{ili nijedan posao; uostalom, budu-

105

}i da je re~ o uspostavqawu najve}eg mogu}eg dobra, ne treba se skandalizovati ako veliko dobro sa sobom donese i neke r|ave pojave koje ne zavre|uju pa`wu. Nemamo zbog ~ega da sebi zamerimo: pokazalo se da su svi tobo`wi protestanti, svi jansenisti, osu|eni na pakao; mi samo ubrzavamo dolazak trenutka u kojem bi se ionako na{li na tom odredi{tu. Isto tako je jasno da molinisti polaù pravo na raj; prema tome, ubijaju}i ih iz nehata i bez ikakve zle namere, mi samo ubrzavamo wihovu radost. I u jednom i u drugom slu~aju mi smo sluge Provi|ewa. [to se ti~e onih koje bi brojke mogle da zastra{e, Va{e Preosve{tenstvo }e mo}i da im napomene da je od vremena procvata crkve do 1707, tj. tokom pribli`no hiqadu ~etiri stotine godina, teologija gurnula u smrt vi{e od pedeset miliona qudi, a ja predlaèm da zbog toga podavimo ili pobijemo ili otrujemo pribli`no {est miliona pet stotina hiqada. Mo`da }e nam jo{ zameriti da moja ra~unica nije pravedna i da gre{im: naime, re}i }e da ako je tokom hiqadu ~etiri stotine godina ubijeno svega pedeset miliona qudi zbog teolo{kih razlika, dilema i antilema, to godi{we daje samo trideset pet hiqada sedam stotina ~etrnaest qudi, a da ja ovako ubijam {est miliona ~etiri stotine {ezdeset ~etiri hiqade dve stotine osamdeset i pet osoba vi{e u jednoj godini. Ali, zapravo, ovaj spor je prili~no detiwast; moglo bi se re}i da je ~ak bezboàn. Zar se iz mojih razmatrawa ne vidi da spasavam ìvot svim katolicima na ovom svetu? I kada bismo èleli, nikada ne bismo mogli da uzvratimo na sve kritike. Uz duboko po{tovawe prema Va{em Preosve{tenstvu, Veoma ponizni, poslu{ni i pokorni R..., rodom iz Angulema, prefekt Kongregacije

107

Ovaj poduhvat nije mogao da se ostvari jer je otac Le Telije nai{ao na izvesne pote{ko}e a Wegovo Preosve{tenstvo je slede}e godine bilo proterano. No kako vaqa ispitati razloge za i protiv, dobro je istraìti u kojim slu~ajevima bismo zakonito mogli da primenimo gledi{ta Le Telijeovog korespondenta. Izgleda da bi bilo te{ko ostvariti ovu nameru u svim ta~kama; ali treba prou~iti pod kojim okolnostima se qudi moraju ve{ati ili stavqati na to~ak, a neistomi{qenici bacati u okove. To je predmet slede}eg poglavqa.

×VIII

JEDINI SLUÂJEVI U KOJIMA JE NETOLERANCIJA LJUDSKO PRAVO Da bi neka vlast izgubila pravo da ka`wava prestupe qudi, potrebno je da ovi prestupi ne budu zlo~ini; oni su zlo~ini samo kada ugroàvaju dru{tvo; oni ugroàvaju dru{tvo ukoliko podsti~u fanatizam; stoga je potrebno da qudi u sebi najpre savladaju fanatizam jer samo tako mogu da zasluè toleranciju. Ako je nekoliko mladih isusovaca, znaju}i da crkva osu|uje otpadnike i znaju}i da su jansenisti jednom * Oratorijanci – kongregacija koju je 1564. godine osnovao Filip Neri, a papa potvrdio 1575; odlikuje se sklono{}u ka misticizmu. (prim. prev.)

papskom bulom i osu|eni, zapalilo dom O~eva Oratorija zato {to je oratorijanac* Kenel bio jansenista, proisti~e jasna obaveza da ovi isusovci budu ka`weni. Isto tako, ako su {irili ka`wive ideje, ako je wihov zavod bio suprotan zakonima kraqevstva, nemogu}e je izbe}i ukidawe wihovog dru{tva i uni{titi isusovce da bi od wih napravili gra|ane; u su{tini to je imaginarno zlo, ali je za wih stvarno dobro, jer {ta je zlo u tome {to }e nositi kratku ode}u umesto sve{teni~ke odore i biti slobodni a ne robovi? U miru se raspu{taju ~itave regimente koje se na to ne àle; za{to isusovci toliko glasno vi~u kada se wihovi redovi ukidaju u korist mira? Da su frawevci, obuzeti svetim poklonstvom prema Bogorodici, opusto{ili crkvu jakobinaca koji smatraju da je Marija ro|ena u prvobitnom grehu, bili bismo obavezni da i prema wima postupimo gotovo isto tako kao prema isusovcima. Isto bismo u~inili i sa luteranima i kalvinistima. I oni bi mogli da kaù: sledimo naloge vlastite savesti, boqe je pot~initi se Bogu nego qudima; mi smo stado, moramo da iskorenimo vukove; jasno da su oni sami u tom slu~aju vukovi. Jedan od naj~udovi{nijih primera fanatizma bila je mala sekta u Danskoj ~iji je u~ewe bilo najboqe na svetu. Ovi qudi su èleli da svojoj sabra}i osiguraju ve~no spasewe. Me|utim, posledice ovog u~ewa bile su jedinstvene. Znali su da su sva deca koja umru nekr{tena osu|ena na prokletsvo, a da ona koja imaju sre}u da umru neposredno posle kr{tewa uìvaju u ve~noj slavi. U skladu sa tim, ubijali su sve tek kr{tene de~ake i devoj~ice na koje bi nai{li; za wih je to zna~ilo udeliti qudima najve}e dobro, tako su ih sa~uvali od greha, bede ovostranog ìvota i pakla; neizbe`no su ih slali na ne-

108

besa. Ali ovi milosrdni qudi nisu prihvatali da je nedopustivo ~initi i najmawe zlo radi velikog dobra, da nemaju nikakvih prava nad ìvotima ove de~ice, da ve}ina o~eva i majki pokazuje sasvim qudsku èqu da svoje sinove i k}eri vole u svojoj blizini umesto da ih vide mrtve makar i u ciqu odlaska u raj. Ukratko, sud mora da ka`wava ubistva, ~ak i ako su po~iwena sa dobrim namerama. Izgleda da bi Jevreji imali vi{e prava od bilo kog drugog da nas pqa~kaju i ubijaju. U Starom zavetu postoji stotinu primera trpeqivosti, ali ima i nekoliko protivnih primera i propisa. Bog im je u nekoliko navrata zapovedio da ubijaju neznabo{ce u svojim redovima i da pri tome po{tede samo devojke stasale za udaju. Oni nas smatraju neznabo{cima i, mada bismo ih mi danas tolerisali, moglo bi se desiti da kada bi oni zagospodarili svetom, jedino bi na{e k}eri bile po{te|ene. Posebno bi im neizostavna du`nost bila da pobiju

sve Turke budu}i da Turci gospodare zemqom Etejaca, Jevusejaca, Amorejaca, Jersenejaca, Havejaca, Ara~ana, Kineja, Samari}ana. Na ove narode je ba~ena anatema; wihova zemqa, dvadeset pet miqa duga, pripala je Jevrejima na osnovu nekoliko uzastopnih sporazuma. Po{to oni moraju da se vrate na svoja imawa, muhamedanci su vi{e od hiqadu godina uqezi na wihovoj zemqi. Kada bi Jevreji danas tako razmi{qali, jasno je da ne bi bilo druga~ijeg odgovora nego da budu ba~eni u tamnice. To su gotovo jedini slu~ajevi u kojima se netolerancija ~ini razumnom.

×I×

IZVE[TAJ O JEDNOJ BURNOJ RASPRAVI U KINI U prvim godinama vladavine velikog cara Kang-Hija, neki mandarin iz jednog grada u kantonu za~uo je veliku buku koja je dopirala iz susedne ku}e; raspitao se da li je neko stradao; rekli su mu da se raspravqaju ispovednik danske zajednice, jedan kapelan iz Batavije i jedan isusovac; pozvao ih je, posluìo ih ~ajem i slatkim i zapitao ih zbog ~ega se sva|aju. Isusovac mu je odgovorio da wemu koji je uvek u pravu te{ko pada {to ima posla sa qudima koji su u ve~itoj zabludi; da se najpre obja{wavao s najve}om uzdr-

110

àno{}u, ali da mu je strpqewe naposletku popustilo. Mandarin ga je obazrivo podsetio koliko je u~tivost neophodna u sporewu i rekao mu da se u Kini nikada ne sva|aju i zapitao ga o ~emu je re~ u wihovom sporu. Isusovac mu je odgovorio: „Gospodaru, pozivam vas da presudite; ova dva gospodina odbijaju da se povinuju odlukama Tridentskog sabora.” „To me ~udi”, re~e mandarin. Okrenuv{i se dvojici naposlu{nika re~e: „îni mi se, gospodo, da bi trebalo da uvaàvate stavove jedne velike skup{tine, ne znam {ta je Tridentski sabor, ali vi{e osoba je uvek u~enije od jedne. Niko ne bi smeo da veruje kako zna vi{e od drugih i da je razum nastawen samo u wegovoj glavi; tako u~i na{ veliki Konfucije, i ako mi verujete na re~, u~ini}ete sebi uslugu da tako postupite i u vezi sa Tridentskim saborom.” Tada Danac progovori: „Gospodar nam se obratio sa najve}om mudro{}u; mi smo obavezni da po{tujemo velike skup{tine, ~ak se u potpunosti drìmo i stavova izraènih na vi{e sabora pre Tridentskog.” „Ako je to slu~aj”, re~e mandarin, „molim vas da mi oprostite, svakako ste u pravu. Dakle, ovaj Holan|anin i vi delite mi{qewe i obojica ste protiv jadnog isusovca?” „Nipo{to”, re~e Holan|anin, „ovaj ~ovek ima gotovo isto tako ekstravagantne stavove kao i slatkore~ivi isusovac; nezamislivo je da bih ja to prihvatio.” „Ne shvatam vas”, re~e mandarin, „zar niste sva trojica hri{}ani? Niste li sva trojica stigli u na{e carstvo da pou~avate hri{}anstvu? Zar ne biste trebali da se drìte istih dogmi?” „Vidite, gospodaru”, re~e isusovac, „ova dva ~oveka su smrtni neprijateqi, a obojica se sva|aju sa mnom; o~ito je da su obojica u zabludi i da je razboritost samo na mojoj strani.”

111

„To i nije tako o~igledno”, re~e mandarin, „moglo bi se pokazati da ste sva trojica u zabludi; zanimalo bi me da vas saslu{am jednog po jednog.” Isusovac je potom odrào prili~no duga~ak govor, tokom kojeg su Danac i Holan|anin slegali ramenima; mandarin ga ni{ta nije razumeo. Zatim je progovorio Danac; dva wegova suparnika su ga saàqivo posmatrala, a mandarin i daqe ni{ta nije razumeo. I Holan|anina je zadesila ista sudbina. Napokon, sva trojica su se zapri~ala i razmenila prosta~ke uvrede. âsni mandarin imao je prili~nih muka da presudi, pa im je rekao: „Ako èlite da va{a doktrina ovde bude dopu{tena, potrudite se da ne budete netrpeqivi prema drugima niti `rtve tu|e netrpeqivosti.” Po izlasku sa prijema, isusovac je nai{ao na misiona-

113

ra jakobinca; ispri~ao mu je da je presu|eno u wegovu korist, uveravaju}i ga da istina uvek pobe|uje. Jakobinac mu re~e: „Da sam ja bio tamo, presuda ne bi bila u va{u korist; dokazao bih da laète i da ste paganin.” Planula je sva|a; jakobinac i isusovac uhvatili su se za kose. Mandarin, obave{ten o skandalu, obojicu je poslao u zatvor. Mandarinov zamenk upitao je sudiju: „Koliko vremena Va{a Visost èli da ih zadrì u pritvoru? – Dok se ne dogovore, odogovori sudija. – Ah!, re~e zamenik mandarina, zna~i osta}e u zatvoru do kraja ìvota. – Pa dobro!, re~e sudija, dok ne oproste jedan drugome. – Nikad ne}e oprostiti jedan drugome, re~e drugi, poznajem ih. – E pa onda!, re~e mandarin, dok ne po~nu da se prave da su oprostili jedan drugome.”

××

DA LI JE KORISNO DR@ATI NAROD U SUJEVERJU Slabost qudskog roda i wegova izopa~enost su tolike da mu je nesumwivo boqe da se pot~ini svi mogu}im sujeverjima, pod uslovom da ona nisu smrtonosna, nego da ìvi bez vere. Qudima je oduvek nedostajala nekakva ko~nica i mada je bilo sme{no prinositi `rtve faunima, {umskim bogovima, nimfama, daleko je razumnije i korisnije bilo klawati se ovim fantasti~nim prilikama boànstva nego se prepustiti ateizmu. Ateista koji bi bio promi{qen, nasilan i mo}an, predstavqao bi ne-

voqu kobnu koliko i krvolo~ni sujevernik. Kad qudi nemaju ispravne pojmove o boànstvu, name}u im se pogre{na razmi{qawa, kao {to se u nesre}na vremena u nedostatku pravog trguje la`nim novcem. Paganin je strahovao da ne padne u zlo~in iz straha da }e ga kazniti la`ni bogovi; Malabarac se pla{io da }e ga kazniti wegov kumir. Svuda gde postoji organizovano dru{tvo, neophodna je religija; zakoni vode ra~una o poznatim zlo~inima, a religija o tajnim prestupima. Me|utim, kada qudi prihvate ~istu i svetu religiju, sujeverje postaje ne samo beskorisno, ve} i veoma opasno. Ne bismo smeli da poku{avamo da hranimo ìrom one koje je Bog nahranio hlebom. Sujeverje u odnosu na religiju predstavqa isto {to i astrologija u odnosu na astronomiju, ludu sestru iste, veoma mudre majke. Te dve k}eri dugo su dràle ~itavu zemqu u pot~iwenosti. Kada su se u stole}ima na{eg varvarstva jedva mogla prona}i dva feudalna gospodara koja su u svom domu imala Novi zavet, moglo se oprostiti prosto pripovedawe bajki puku, tj. istim feudalnim gospodarima, wihovim priglupim ènama i sirovim dvoranima; uveravali su ih da je sveti Hristifor preneo dete Isusa s jedne na drugu obalu reke; pored toga zatrpavali su ih pri~ama o ve{ticama i bezumnima; zami{qali da sveti Luka le~i kapqu a sveta Klara vida bolesne o~i. Deca su verovala u vukodlake, a o~evi u uè svetog Frawe. Broj relikvija postao je beskona~an. Skrama tolikog sujeverja odràla se jo{ neko vreme me|u narodima, ~ak i kada je religija bila pro~i{}ena. Poznato je da kada je gospodin De Noaj, biskup [alona, oteo i bacio u vatru navodnu relikviju pup~ane vrpce Isusa Hrista, ~itav grad [alon ga je izveo na su|ewe. Me|utim, on je imao dovoqno hrabrosti i milosti i na-

114

posletku uspeo da uveri sugra|ane da se u Isusa Hrista moè verovati duhom i istinom, bez obzira da li se pup~ana vrpca nalazi u crkvi ili ne. Oni koje su zvali jansenisti, dosta su doprineli postepenom iskorewivawu iz duha naroda ve}ine pogre{nih shvatawa koja su obe{~astila hri{}ansku veru. Prestalo je verovawe da je dovoqno tokom trideset dana ponavqati molitvu Bogorodici da bi se dobilo sve {to se poèli i da ~ovek moè neka`weno da gre{i. Naposletku, gra|anstvo je po~elo da sumwa u to da sveta Genoveva daruje ili zaustavqa ki{u, i da sam Bog upravqa ovim pojavama. Monasi su bili za~u|eni {to wihovi sveci vi{e ne ~ine ~uda; a kada bi se pisci @ivota svetog Fransisa Ksaverskog vratili na ovaj svet, ne bi se usudili da napi{u kako je ovaj svetac vaskrsnuo devet mrtvaca, da se istovremeno nalazio na moru i na zemqi, i da je wegovo raspe}e, kada je upalo u more, izneo neki rak. Isto se dogodilo i sa ekskomunikacijama. Na{i istori~ari tvrde da kad je kraq Rober bio ekskomuniciran od pape Grgura V zato {to je oènio svoju pomajku princezu Bertu, wegove sluge bacale su kroz prozor meso sluèno kraqu, kraqica Berta je rodila gusku kao kaznu zbog ovog incestnog braka. Danas se sumwa da je posluga ekskomuniciranog kraqa Francuske bacala wegove obroke kroz prozor i da je kraqica na sli~an na~in donela na svet gu{~e. Ako u nekom kutku predgra|a jo{ postoje konvulzionisti, radi se o mu~noj bolesti koja napada najopakije me{tane. Svakim danom razboritost se {iri po Francuskoj, po radwama trgovaca i domovima velika{a. Treba negovati plodove ove razboritosti, utoliko pre {to je nemogu}e spre~iti wihovo truqewe. Francuskom se ne moè vladati po{to su je prosvetlili Paskal, Nikol, Arno, Bose, Dekart, Gasendi, Bejl, Fontenel, itd, kao

115

{to se vladalo u doba Garasa i Menoa. Ako bi u~iteqi zabluda, da kaèm veliki u~iteqi, tako dugo pla}ani i po~astvovani {to su zaglupqivali qudski rod, danas naredili da se poveruju u to da seme mora da istruli da bi klijalo, da zemqa stoji nepokretno na svojim temeqima i da se uop{te ne okre}e oko Sunca, da plima i oseka nisu prirodne posledice gravitacije, da duga ne nastaje prelamawem i refleksijom svetlosnih

* Ultamontanizam – shvatawe u Rimokatoli~koj crkvi po kome je Rim, tj. papa, duhovno sredi{te hri{}anske crkve. (prim prev.)

117

zraka, itd, i kada bi se oslawali na pogre{no tuma~ene delove Svetog pisma da bi na wima utemeqili svoje zapovesti, kako bi ih danas razumeli u~eni qudi? Da li bi izraz zveri bio prejak? A da su se ovi mudri gospodari posluìli silom i progonom da bi uspostavili vlast svog otu`nog neznawa, da li bi bilo neumesno nazvati ih divqim zverima? [to su mona{ka sujeverja omraènija, utoliko su biskupi po{tovaniji, a parosi uvaèniji; oni ~ine samo dobro, a fratarsko ultramontansko* sujeverje nanosi prili~no zlo. Ali od svih sujeverja, nije li najopasnija mr`wa prema bli`wem zbog wegovih stavova? Nije li o~igledno da je razumnije po{tovati svetu pup~anu vrpcu, sveti prepucij, Bogorodi~ino mleko i haqinu, nego prezirati i progoniti brata?

××I VRLINA VREDI VI[E OD ZNANJA

[to je mawe dogmi, mawe je i sporova; mawe sporova zna~i mawe nesre}a: ako to nije istina, onda ja gre{im. Religija je ustanovqena da bi nas usre}ila u ovozemaqskom i onostranom ìvotu. [ta je potrebno da bismo bili sre}ni u budu}em ìvotu? Biti pravedan. * Socrates (380-440), sholastik. (prim. prev.)

A {ta je potrebno da bismo bili sre}ni u ovom, onoliko koliko nam slabost na{e prirode to dopu{ta? Biti pomirqiv. Vrhunac ludila bi predstavqalo nastojawe da se svi qudi dovedu do jednoobraznog mi{qewa o metafizici. Mnogo lak{e bismo pot~inili ~itavu vasionu oru`jem, nego {to bi pokorili sve duhove jednog jedinog grada. Euklid je uspeo da sve qude u potpunosti ubedi u geometrijske istine. Za{to? Zato {to nijedna od wih nije protivna slede}em aksiomu: dva i dva jesu ~etiri. Sasvim je druga~ija stvar sa me{avinom metafizike i teologije. Kad su nadbiskup Aleksandar i sve{tenik Arios ili Arijan zapo~eli spor o na~inu na koji je Logos proistekao od Oca, car Konstantin im je najpre uputio re~i koje nam prenose Eusebije i Sokrat*: „Vi ste velike budale {to se sporite o stvarima koje ne moète da shvatite”. Da su obe strane bile dovoqno mudre da zakqu~e kako je car bio u pravu, hri{}anski svet slede}ih tristo godina ne bi toliko ogrezao u krv. Ima li ne~eg bezumnijeg i stra{nijeg nego qudima re}i: „Prijateqi, nije dovoqno biti odani sluga, poslu{no dete, neàn otac, pravedni sused, sve obavqati vaqano, negovati prijateqstvo, beàti od nezahvalnosti, u miru se moliti Isusu Hristu; potrebno je znati i kako smo upu}eni u ve~nost; a ukoliko ne umete da razlikujete homooúsios u hipostazi*, oda}emo vam da }ete zauvek goreti; a u o~ekivawu toga po~e}emo da vas koqemo.”? [ta bi na ovo rekli Arhimed, Posejdon, Varon, Katon, Ciceron? Konstantin nije istrajao u svojoj re{enosti da u}utka * homooúsios (gr~ki) – jednak, iste su{tine; hipostaza (gr~ki) – osnova, supstancija, su{tina, bi}e. Na Nikejskom saboru utvr|eno je da je Hrist sa Bogom Ocem homooúsios. Arije je tvrdio da je Hrist sa Bogom Ocem samo homoiusius (sli~an). (prim. prev.)

118

obe strane; mogao je u svoju palatu da dovede vo|e sukobqenih tabora, mogao je da ih upita s kakvim pravom uznemiravaju svet: „Imate li ovla{}ewa Svete porodice? [ta se vas ti~e da li je Logos stvoren ili ro|en sve dok smo mu odani, sve dok propovedamo smernost i upra`wavamo je shodno na{im mogu}nostima? Po~inio sam mnogo gre{aka u svom ìvotu, kao i vi; vi ste

ambiciozni, a i ja sam; carstvo sam sa~uvao okrutnostima i laìma; pobio sam gotovo sve svoje bli`we; kajem se zbog toga i èlim da ispa{tam zbog svojih zlo~ina unose}i mir u Rimsko carstvo; ne spre~avajte mi da u~inim jedino dobro kojim bi se mogla zaboraviti moja ranija varvarstva; pomozite mi da svoje dane okon~am u miru.” Mo`da ne bi postigao ni{ta me|u stranama u sporu; mo`da bi mu ponudili da vodi sabor u dugoj crvenoj ode`di, sa ukrasima od dragog kamewa na glavi. To je, me|utim, otvorilo vrata svim po{astima koje su iz Azije nahrupile na Zapad. Iz svakog osporavanog stiha proistekla je po jedna besna furija naoruàna sofizmima i bodeòm koji je sve qude u~inilo bezose}ajnim i okrutnim. Huni, Heruli, Goti i Vandali koji su se pojavili, naneli su nebrojeno mawe zla, a najve}e je bilo {to su se naposletku i sami upleli u ove kobne sva|e.

××II O OP[TOJ TOLERANCIJI

Nije potrebna velika ve{tina, niti naro~ita re~itost, da bi se dokazalo da hri{}ani moraju da trpe jedni druge. Idem korak daqe i poru~ujem da je sve qude potrebno posmatrati kao na{u bra}u. Kako, Tur~in moj brat? Kinez moj brat? Jevrejin? Sijamac? Da, nesumwivo; nismo li svi mi deca jednog oca i stvorewa istog Boga?

120

Ali ti narodi nas preziru, oni nas zovu neznabo{cima! Pa {ta! Re}i }u im da gre{e. îni mi se da bih mogao da bar zaprepastim umi{qene predstave nekog imama ili budiste kad bih im rekao otprilike ovako: „Ova mala planeta, koja predstavqa tek ta~ku, okre}e se u prostoru, kao i tolike druge planete; izgubqeni smo u tom prostranstvu. ôvek visok pribli`no pet stopa svakako predstavqa malu stvar u vasioni. Jedno takvo jedva primetqivo bi}e, negde u Arabiji ili u postojbini Kafra, kaè nekim svojim susedima: ‘Slu{ajte me, jer me je prosvetlio Bog svih svetova: na Zemqi postoji devet stotina miliona mrava kao {to smo mi, ali je samo moj mraviwak Bogu mio; svi ostali su mu za vek vekova prokleti; sre}an }e biti samo ovaj, a svi ostali ve~no prokleti.’” Tada bi me uhapsili i ispitivali me kakva je to luda koja iznosi toliku glupost. Bio bih prisiqen da im odgovorim: „To ste vi sami.” Zatim bih se potrudio da ublaìm wihove stavove, ali bi to bilo veoma te{ko. Zatim bih se obratio hri{}anima i, primerice, usudio bih se da kaèm dominikancu, inkvizitoru vere: „Brate, znate da svaka pokrajina u Italiji ima svoj dijalekt i da se u Veneciji i Bergamu uop{te ne govori kao u Firenci. Akademija dela Kruska je utemeqila jezik; wen re~nik pravilo je od koga se ne sme odstupiti, a Buonmatejieva Gramatika je nepogre{ivi vodi~ koga treba slediti; ali verujete li da bi konzul Akademije, a u wegovom odsustvu Buonmateji, mogli svesno narediti da se svim Mle~anima i Bergamqanima koji bi istrajavali na svom dijalektu, odse~e jezik?” Inkvizitor bi mi odgovorio: „Razlika je velika; ovde je re~ o spasu va{e du{e. Inkvizicija za va{e dobro propi1

Videti odli~nu kwigu pod naslovom Priru~nik Inkvizicije.

121

suje da moète biti privedeni na osnovu pojedina~ne prijave, bez obzira da li je ona potekla od ne~asne ili ve} ka`wavane osobe; da ne moète imati advokata za odbranu; da ne znate ~ak ni ime va{eg tuìoca; da vam inkvizitor najpre obe}ava milost a potom vas osudi; da vam presu|uju pet razli~itih vrsta mu~ewa i da }ete potom biti bi~evani ili ba~eni na ve{ala ili sve~ano spaqeni.1 Otac Ivone, dr Ki{alon, Zankinus, Kampegijus, Rojas, Felinus, Gomarus, Dijabarus, Gemelinus , ve} su obu~eni u ovome i ovaj pobo`ni obi~aj ne trpi prigovore.” Bio bih slobodan da mu uzvratim: „Brate, mo`da ste u pravu; uveren sam da èlite da mi pri~inite dobro; ali zar ne bih mogao da se izbavim i bez svega toga?” Ta~no je da se ovakvi apsurdni uàsi ne pojavquju svakodnevno; ipak, bili su ~esti i od wih bi se dala sastaviti kwiga mnogo obimnija od jevan|eqa koja ih osu|uju. Ne samo da je veoma okrutno progoniti u ovom kratkom ìvotu na{e neistomi{qenike, ve} mi se ~ini da je i drsko nekome izre}i ve~no prokletstvo. Mislim da kratkotrajnim atomima, {to smo mi, ne pristaje da predvi|aju Tvor~eve radwe. Nipo{to ne èlim da osporim tvrdwu: „Izvan crkve nema izbavqewa”; po{tujem je kao i sve ~emu ona podu~ava, ali da li odista poznajemo sve Bo`je puteve i razmere wegovog milosr|a? Nije li dopu{teno nadati mu se koliko i strahovati od wega? Nije li dovoqno biti veran crkvi? Da li je potrebno da svaki pojedinac prigrabi boànska prava za sebe i odlu~uje pre wega o ve~noj sudbini svakog ~oveka? Kada smo u àlosti za kraqem [vedske, ili Danske, ili Engleske, ili Pruske, da li kaèmo da smo u àlosti za otpadnikom koji }e ve~no goreti u paklu? U Evropi ìvi ~etrdeset miliona stanovnika koji ne pripadaju Rimskoj crkvi, da li }emo svakome od wih re}i: „Gospodine, po{to ste neizbe`no prokleti, ne èlim sa vama ni da obe-

122

dujem, ni da vam se obra}am niti razgovaram sa vama?” Koji }e francuski ambasador tokom audijencije kod sultana u sebi re}i: Wegovo Viso~anstvo }e neizbe`no ve~no goreti u paklu jer se podvrglo obrezawu? Ako bi zaista verovao u to da je sultan smrtni neprijateq Boga i predmet wegove osvete, da li bi mogao da mu se obrati? Da li bi smeo da bude upu}en k wemu? Sa kakvim bi se qudima moglo trgovati, koje obaveze slu`benog ìvota bismo uop{te mogli da ispuwavamo ukoliko bismo bili ube|eni u to da imamo posla sa otpadnicima? O sledbenici milosrdnog Boga! Kad biste imali okrutno srce; kad biste, veruju}i u onoga ~iji se zakon ogledao u re~ima: „Volite Boga i bli`weg svog”, natovarili ovaj ~isti i sveti zakon sofizmima i nerazumqivima sporovima; kad biste podgrejali neslogu, {to zbog neke nove re~i, {to zbog jednog slova azbuke; kad biste zbog nedostatka nekoliko re~i ili obreda koje drugi narodi

nisu usvojili, zahtevali ve~ne muke; rekao bih vam prolivaju}i suze za qudskim rodom: „Nastavite do sudweg dana, a Bog }e svakom presuditi po wegovim delima.” „Vidim kako pred wega staju svi mrtvi iz pro{lih i iz na{eg stole}a. Da li ste sasvim sigurni da }e na{ Tvorac i Otac re}i mudrom i vrlom Konfuciju, zakonodavcu Solonu, Pitagori, Zaleuku, Sokratu, Platonu, boànskim Antoninima, dobrom Trajanu, Titu, slavi qudskog roda, Epiktetu, tolikim drugim qudima, na{im uzorima: Idite, ~udovi{ta, idite i trpite ve~ne kazne; neka va{e patwe budu ve~ne kao {to sam ja! A vi, moji voqeni, @ane [atelu, Ravajaku, Damienu, Kartu{u, itd, koji ste umrli sa propisanim formulama, zauvek }ete stajati sa moje desne strane i deliti sa mnom moje carstvo i moje blaènstvo.”* Ustuknuli ste od uàsa pred ovim re~ima, i po{to sam ih izustio, nemam vi{e ni{ta da vam kaèm.

××III MOLITVA BOGU

* Ravajak – ubica Anrija IV; @an [atel i Damijen – na nagovor isusovaca pripremali smrt Anriju IV kao i Luju ×V; Kartu{e – razbojnik, tako|e isusovac. (prim. prev.)

Stoga se vi{e ne obra}am qudima ve} tebi, Bogu svih bi}a, svih svetova i svih vremena; ako je slaba{nim stvorewima izgubqenim u beskraju i neprimetnim za ostatak vaseqene dopu{teno da te ne{to upitaju, tebe koji si sve pruìo, tebe ~iji su zakoni nepromenqivi i ve~ni, tebe spremnog da sa milo{}u posmatra{ grehe

124

vezane za na{u prirodu; neka ti gresi ne izazivaju na{u zlu kob. Nisi nam podario srce da bismo se mrzeli i ruke da bismo se ubijali; pomozi da se uzajamno pomaèmo ne bismo li poneli teret na{eg mu~nog i prolaznog ìvota; neka neznatne razlike u ode}i kojom prekrivamo na{a slaba{na tela, u na{im nemu{tim jezicima, u na{im sme{nim obi~ajima, u na{im nesavr{enim zakonima, u na{im nerazumnim stavovima i prilikama nama tako razli~itim a tebi tako jednakim; neka sve te male nijanse koje razlikuju atome nazvane qudima, ne budu znaci mr`we i progona; neka oni koji pale sve}e u podne da bi tebe slavili, podnose one kojima je dovoqna svetlost tvog sunca; neka oni koji svoju ode`du prekrivaju belim platnom da bi poru~ili kako te treba voleti,

ne preziru one koji isto to govore ali odenuti u crne vunene mantije; neka bude svejedno da li }e ti se qudi obra}ati na nekom drevnom ili na nekom novijem jeziku; neka oni ~ije su odore obojene crveno ili qubi~asto i koji gospodare nad komadi}em omawe gomile blata na ovom svetu i koji poseduju nekoliko komadi}a izvesnog metala, uìvaju bez gordosti u onome {to nazivaju slavom i bogatstvom, i neka ih drugi posmatraju bez zavisti; ti ionako zna{ da se tim ta{tinama nema na ~emu zavideti, niti se wima ponositi. Neka svi qudi zapamte da su bra}a! Neka se klone tiranije nad du{ama kao {to se gnu{aju razbojni{tva koje silom otima plod mirnog rada i marqivosti. Ako su ratne po{asti ipak neizbe`ne, nemojmo se mrzeti, nemojmo se me|usobno sukobqavati u miru i koristimo trenutak na{eg postojawa da blagoslovimo, na hiqadu razli~itih jezika od Sijama do Kalifornije, Tvoju dobrotu koja nam je podarila taj trenutak.

××IV POST-SCRIPTUM

Dok sam radio na ovom delu, u iskqu~ivoj nameri da qude podstaknem na samilost i blagost, jedan drugi ~ovek pisao je u sasvim suprotnoj nameri; svako ima * Opat Malvo; videti tako|e i kraj poglavqa VII. (prim. prev.)

126

svoje mi{qewe. Taj ~ovek je od{tampao kratak kodeks progona, naslovqen kao Saglasnost vere i ~ove~nosti ({to je {tamparska gre{ka, treba ~itati ne~ove~nosti).* Pisac ove svete kwiìce oslawa se na svetog Avgustina koji je, po{to je prvo propovedao blagost, na kraju, kada je postao mo}an i ~esto mewao svoja uverewa, propovedao progon. On navodi i Bosea, biskupa Moa, koji je progawao ~uvenog Fenelona, nadbiskupa Kambrea, okrivqenog zato {to je objavio da Boga treba voleti zbog wega samog. Priznajem da je Bose bio re~it; priznajem i da je biskup Hipona, ~esto nedosledan, bio znatno ve{tiji na jeziku od drugih Afrikanaca; ali bi}u slobodan da kaèm piscu ove svete kwiìce isto ono {to kaè Amanda u U~enim ènama: @elite li vi uzor na}i u nekom, Sledite ga prvo tad u lepom. (ÎN I, SCENA 1)

Biskupu Hipona rekao bih: Monsiwore, predomislili ste se, dopustite mi da se sloìm sa va{im ranijim stavom; zaista mislim da je bio boqi. Biskupu Moa rekao bih: Monsiwore, vi ste ugledan ~ovek, drìm da ste u~eni u najmawu ruku kao sveti Avgustin, kao da ste i veoma re~iti, ali zbog ~ega je trebalo toliko mu~iti sabrata, koji je na jednom drugom poqu bio re~it poput vas, ali i qubazniji? Pisac svete kwiìce o ne~ove~nosti nije ni Bose niti Avgustin; ~ini mi se sasvim dostojnim da postane ugledni inkvizitor; èleo bih da se u Goi na|e na ~elu tog slavnog suda. On je pored toga i dràvnik te izlaè i velike principe politike. „Ako me|u vama ima dosta * Opata Kavejraka. (prev. prev.)

127

inovernika, veli, privedite ih k nama, ube|ujte ih; ako su malobrojni, upotrebite ve{ala i okove, i dobro }ete u~initi”; ovo preporu~uje na str. 89 i 90. Bogu hvala da sam dobar katolik, ne bojim se onoga {to hugenoti zovu mu~eni{tvom; ali ako ovaj ~ovek ikada postane prvi ministar, kao {to u ovom spisu izgleda da je umislio, upozoravam ga da }u oti}i u Englesku onog dana kada mu uru~e imenovawe. Do tada mogu samo da zahvalim Provi|ewu {to je dopustilo da qudi wegovog soja uvek lo{e rasu|uju. On ~ak ide tako daleko da se poziva na Bejla kao na pristalicu netolerancije; to je razumno i lukavo; na osnovu toga {to Bejl predlaè da se ka`wavaju buntovnici i mangupi, na{ dasa zakqu~uje da bi ogwem i ma~em trebalo progoniti miroqubive prostodu{ne qude. Wegova kwiga je gotovo u celosti prepis Apologije Vartolomejske no}i*. Ona je zapravo istovetna toj odbrani i wenom odjeku. Bilo kako bilo, treba se nadati da ni u~iteq ni u~enik ne}e upravqati dràvom. Me|utim, ukoliko se desi da postanu weni gospodari, izdaleka }u im podneti zahtev u vezi sa dva retka na str. 93 svete kwiìce: „Treba li radi sre}e jedne dvadesetine naroda `rtvovati dobrobit ~itavog naroda?” Pod pretpostavkom da na svakih dvadeset rimokatolika u Francuskoj dolazi jedan hugenot, ne mogu da traìm da taj hugenot pojede dvadesetoricu katolika; ali za{to bi ta dvadesetorica katolika pojela hugenota i za{to spre~avati hugenote da se ène? Zar nema biskupa, opata, monaha, koji imaju imawa u Dofinu, @evo* Mesta u kojima su hugenoti bili ve}ina. (prim. prev.) ** Preobraèwe ili transsupstancijacija – pretvarawe hleba i vina u Hristovo telo i krv. Mnoge protestantske sekte odbacivale su ovu doktrinu. (prim. prev.)

128

danu, oko Agdea ili Karkasona?* Zar ovi biskupi, opati, monasi, nemaju seqake koji ne veruju u preobraèwe**? Nije li u interesu biskupa, opata, monaha i javnosti da ovi seqaci imaju brojne porodice? Ne}e li to zna~iti da je zasnivawe porodica dopu{teno samo onima koje se pri~e{}uju na isti na~in? To zapravo nije ni pravedno ni po{teno. „Ukidawe Nantskog edikta uop{te nije izazvalo takve neprilike kao {to se tvrdi”, kaè pisac. Nantski edikt okrivquju za vi{e neprilika nego {to ih je zaista bilo; gre{ka gotovo svih istori~ara jeste u preterivawu; ali gre{ka je i svih protivnika u sporu da {tetu koja im se zamera sasvim pori~u. Ne verujmo ni pariskim doktorima, ni amsterdamskim propovednicima. Pozovimo za sudiju gospodina grofa Davoa, ambasadora u Holandiji od 1685. do 1688. Na str. 181, sveska V, on kaè da je samo jedan ~ovek ponudio da otkrije vi{e od dvadeset miliona koje su progoweni izneli iz Francuske. Luj ×IV odgovara gospodinu Davou: „Izve{taji o bezbrojnim preobra}ewima koje svakodnevno primam vi{e mi ne dopu{taju da sumwam da }e i najtvrdoglaviji slediti primer ostalih.” Iz ovog pisma Luja ×IV se prime}uje da je bio blagonaklon {irewu svoje vlasti. Svakog jutra su mu govorili: „Veli~anstvo, vi ste najve}i kraq na svetu; ~itavom svetu }e biti ~ast da razmi{qa onako kako vi razmi{qate.” Pelison, koji se obogatio na mestu prvog pomo}nika za finansije; Pelison, koji je tri godine proveo u Bastiqi kao Fukeov* sau~esnik; Pelison, koji se od kalviniste preobratio u |akona i prilo`nika koji je {tampao mi* Fuke – ministar finansija koga je Luj ×IV pogubio zbog pronevere; Pelison je bio Fuekov saradnik, proveo je tri godine u Bastiqi, pomilovan je jer se odrekao protestantizma. (prim. prev.)

129

sale i spremao bukete irisa; Pelisona koji je postavqen na mesto blagajnika i ra~unovo|e; Pelison je, kaèm, svaka tri meseca donosio duga~ak spisak onih koji su se odrekli stare vere za sedam ili osam srebrwaka, i ube|ivao je svog kraqa da bi mogao, samo ako poèli, da preobrati i sve Turke po istoj ceni. Naticali su se da ga obmanu; da li je mogao da ne podlegne isku{ewu? Ipak, taj isti gospodin Davo prenosi kraqu da izvesni Vensan drì vi{e od petstotina radnika kod Angulema i da }e wegov odlazak izazvati {tetu. (sveska V, str. 199) Isti gospodin Davo pomiwe dve ~ete koje je knez od Oranà sakupio od izbeglih francuskih oficira; napomiwe da su mornari sa tri broda dezertirali i pre{li u slu`bu kneza od Oranà. Pored ove dve ~ete, knez od Oranà je sakupio ~etu od dobrovoqaca izbeglica kojoj su zapovedala dva kapetana. (str. 240) 9. maja 1686. ambasador pi{e gospodinu Seweleju „da ne moè da sakrije zabrinutost kada vidi da se radionice iz Francuske preme{taju u Holandiju odakle se nikad ne}e vratiti.” Dodajte ovim svedo~ewima izve{taje svih upraviteqa kraqevsta iz 1699. godine i procenite da li je ukidawe Nantskog edikta izazvalo vi{e zla nego dobra, uprkos mi{qewu uvaènog pisca Saglasnosti vere i ~ove~nosti. Pre nekoliko godina, jedan poznati o{troumni francuski mar{al je rekao: „Ne znam da li je dragonada* bila neophodna, ali je neophodno da ona prestane.” Priznajem da mi se u~inilo kako sam preterao time * Dragonada (od francuske re~i dragon – pripadnik kowi~ke jedinice koja je na svojoj zastavi imala zmaja) – u nameri da prisili hugenote da se preobrate u katoli~anstvo, Luj ×IV nastawivao je po wihovim ku}ama dragone koji su maltretirali svoje doma}ine. (prim. prev.)

130

{to sam objavio pismo korespondenta oca Le Telijea u kojem ovaj vernik predlaè ba~ve baruta. Govorio sam sam sebi: ne}e mi poverovati, smatra}e da je pismo izmi{qeno. Moji obziri su na sre}u i{~ezli kad sam u Saglasnosti vere i ~ove~nosti, str. 149, pro~itao ove blage re~i: „Potpuno istrebqewe protestanata u Francuskoj ne bi oslabilo Francusku vi{e nego {to pu{tawe krvi oslabi nekog bolesnika jake gra|e.” Ovaj milosrdni hri{}anin koji je upravo rekao da

protestanti ~ine dvadeseti deo naroda, poèleo je da se tom dvadesetom delu prolije krv, i taj ~in poredi sa posekotinom! Nek nas Bog, zajedno sa wim, sa~uva od tri dvadesetine! I kad ovaj ~asni ~ovek predlaè ubistvo dvadesetine naroda, zbog ~ega prijateq oca Le Telijea ne bi predloìo da podigne u vazduh, ubije ili otruje tre}inu? Zbog ovoga se ~ini vrlo verovatnim da je pismo ocu Le Telijeu zaista i bilo napisano. Naposletku, sveti pisac zavr{ava zakqu~kom da je netolerancija odli~na stvar „jer je Isus Hrist nije izri~ito osudio”. Ali Isus Hrist nije osudio ni one koji su podmetali poàre po Parizu; zar je to razlog da kanonizujemo paliku}e? Dakle, dok priroda s jedne strane progovara svojim blagim i dobro~initeqskim glasom, fanatizam – taj neprijateq prirode – ispu{ta urlike; kada me|u qudima nastupi mir, netrpeqivost kuje svoje oru`je. O vi, narodni prvaci, koji ste Evropi podarili mir, odlu~ite se izme|u miroqubivog i ratobornog duha!

××V NASTAVAK I ZAKLJUÂK

Saznajemo da je 7. marta 1763, pred celokupnim dràvnim savetom okupqenim u Versaju, u prisustvu dràvnih ministara, kancelar De Krone, glavni istraìteq,

132

izvestio o aferi Kalasovih sa nepristrasno{}u sudije, ta~no{}u savr{eno obave{tenog ~oveka, jednostavnom i istinitom dràvni~kom re~ito{}u, kakva jedino i pristoji ovakvom skupu. Na dvorskoj galeriji gomila qudi iz svih slojeva o~ekivala je odluku saveta. Uskoro je kraq obave{ten da se ve}inom glasova, uz jedan izuzetak, sudu u Tuluzi nalaè da savetu dostavi dokumente sa su|ewa i razloge za presudu koja je dovela do pogubqewa @ana Kalasa. Wegovo Veli~anstvo potvrdilo je odluku saveta. Postoji, dakle, ~ove~nost i pravednost me|u qudima, a poglavito u savetu omiqenog i di~nog kraqa. Afera sa nesre}nom porodicom neuglednih gra|ana zaokupila je Wegovo Veli~anstvo, wegove ministre, kancelara i celokupan savet, i razmotrena je toliko promi{qeno kao da je re~ o pitawima rata i mira. Qubav prema pravednosti i interes qudskog roda nadvladali su kod svih sudija. Time je pokazana zahvalnost milosrdnom Bogu koji podsti~e ravnopravnost i sve vrline! Uveravamo vas da nikad nismo upoznali ni nesre}nika Kalasa kome su osmorica sudija u Tuluzi presudila na osnovu potpuno neubedqivih tvrdwi, uprkos naredbama na{ih kraqeva i protivno zakonima svih naroda; niti wegovog sina Mark-Antoana ~ija je ~udna smrt zavela ovu osmoricu sudija u zabludu; niti ~asnu i nesre}nu majku; niti wene nevine k}eri koje su sa wom prevalile dve stotine miqa da bi sopstvenu nevoqu i krepost izloìle kraqu. Bog zna da nas je pokretao iskqu~ivo duh pravednosti, istine i mira, dok smo pisali {ta mislimo o toleranciji, u vezi sa @anom Kalasom koga je pogubio duh netolerancije. Nismo smatrali da vre|amo osmoricu sudija iz Tuluze navode}i da su se prevarili, kao {to je smatrao i celi savet; naprotiv, otvorili smo im vrata kako bi se oprav-

133

dali pred celom Evropom. Oni treba da priznaju da su jednoglasne tvrdwe i vika bezose}ajne gomile prepali wihovu pravednost; od udovice treba da zatraè opro{taj i zaustave, onoliko koliko je to u wihovoj mo}i, potpunu propast nevine porodice pridruùju}i se onima koji su joj pomagali u nevoqi. Nepravedno su osudili oca; wihova je du`nost da preuzmu ulogu oca u odnosu na decu, ukoliko ova siro~ad uop{te pristane da od wih primi slaba{ne znake potpuno opravdanog pokajawa. Na sudijama je da ga ponude, a na porodici da ga odbije. Pre svih, grof David, magistrat Tuluze, koji je prvi zapo~eo progon nevinih, trebalo bi da pokaè kajawe. Vre|ao je oca porodice kada je ovaj umirao na strati{tu. Ova okrutnost je zaista ne~uvena; ali po{to Bog pra{ta i qudi moraju pra{tati onima koji ispravqaju nepravde koje su sami izazvali. Iz Langdoka su mi 20. februara 1763. napisali slede}e pismo: „Va{e delo o toleranciji mi izgleda ispuweno qudsko{}u i istinom, ali strahujem da }e porodici Kalas naneti vi{e zla nego dobra. Ono bi moglo raspiriti ù~ osmorice sudija koji su ga izveli na gubili{te; zatraì}e od skup{tine da va{a kwiga bude spaqena a fanatici (kakvih uvek ima) }e na glas razuma odgovoriti besnim uzvicima, itd. Evo mog odgovora: „Osmorica sudija iz Tuluze mogu da spale moju kwigu ukoliko je dobra; ni{ta lak{e od toga: ionako su spalili Provincijska pisma* koja su nesumwivo bila vrednija; svako moè da u svojoj ku}i pali kwige i hartije koje mu se ne dopadaju. Moje delo ne moè da nanese ni dobra ni zla Kalasovim, koje uop{te ne poznajem. Kraqev savet, nepri* Re~ je o Pismima provincijalcu Bleza Paskala. (prim. prev.)

134

strasan i odlu~an, sudi na osnovu zakona, ravnopravnosti, pravila i procedura, a ne na osnovu nekog spisa koji nije pravnog karatera i ~ija je su{tina apsolutno tu|a aferi o kojoj se prosu|uje. Mada su objavqivani podlisci u korist ili protiv sudija iz Tuluze, i za ili protiv tolerancije, ni savet, niti bilo koji sud ne}e smatrati ove kwige predmetom procesa. Ovaj spis o toleranciji je molba koju ~ovekoqubqe veoma ponizno podnosi vlastima i razboritosti. Bacam seme iz koga }e se jednog dana mo`da izroditi plodovi. Pouzdajmo se u vreme, u dobrotu kraqa, mudrost wegovih ministara i duh razuma koji posvuda po~iwe da zra~i svojom svetlo{}u. Priroda svima poru~uje: stvorila sam vas slabim i neukim da biste nekoliko trenutaka ìveli na zemqi i da biste je na|ubrili svojim le{evima. Budu}i da ste slabi, pomaìte jedni drugima; budu}i da ste neuki, prosvetite se i me|usobno se podnosite. Kada svi budete mislili isto, {to se izvesno nikad ne}e desiti, ako bi se na{ao samo jedan ~ovek suprotnog gledi{ta, morali biste da mu oprostite zato {to sam ga ja naterala da razmi{qa tako kako razmi{qa. Stvorila sam vam ruke da biste obra|ivali zemqu i svetlost razuma da vas vodi; u va{a srca posejala sam seme saose}awa kako biste jedni drugima pomagali u ìvotu. Ne gazite to seme, ne kvarite ga, nau~ite da je ono boànsko i nemojte glas prirode zamewivati bednim strastima raznih u~ewa. Jedino vas jo{ ja, uprkos vama samima, sjediwujem pomo}u va{ih uzajamnih potreba, ~ak i usred va{ih okrutnih i tako olako zapo~iwanih ratova, ve~itom popri{tu zabluda, slu~ajnosti i nesre}a. Jedino ja spre~avam kobne posledice neprekidne podele izme|u plem* Na ovom mestu se Rasprava o toleranciji zavr{ava u izdawu iz 1763. godine; slede}e poglavqe dodato je izdawu iz 1765. godine.

stva i sudstva, izme|u wih i sve{tenstva, izme|u gra|ana i seqaka. Svi oni previ|aju granice svojih prava; ali svi oni se, naposletku, povinuju mom glasu koji se obra}a wihovom srcu. Jedino ja odràvam pravednost u sudovima u kojima bi bez mene sve bilo prepu{teno neodlu~nosti i mu{i~avosti, usred zbuwuju}e gomile zakona ~esto stvorenih slu~ajem i iz prolazne potrebe, razli~itim od jedne do druge pokrajine, od grada do grada, i gotovo uvek, ~ak i u istom mestu, uzajamno opre~nih. Jedino sam ja u stawu da ~uvam pravednost, dok zakoni podsti~u samo sukobe. Oni koji me slu{aju, uvek sude dobro; oni koji nastoje jedino da pomire suprotstavqewa mi{qewa, padaju u zabludu. Postoji ogromno zdawe ~ije sam temeqe postavila sopstvenim rukama: bilo je ~vrsto i jednostavno, svi qudi su u wega mogli da u|u. Me|utim, èleli su da na wu dodaju naj~udovi{nije, najprostije i najbeskorisnije ukrase; zdawe se uru{ilo sa svih strana, qudi su podizali kamewe i ga|ali jedni druge u glavu; opomiwem ih: Prekinite, uklonite kobne ru{evine koje su va{e delo, i ostanite sa mnom u miru u mom postojanom zdawu.*

DODATA GLAVA U KOJOJ SE IZVE[TAVA O POSLEDNJOJ PRESUDI DONETOJ U KORIST PORODICE KALAS Od 7. marta 1763. do kona~ne presude, protekle su jo{ dve godine; fanatizmu je lako da nevinom oduzme ìvot, a razumu te{ko da ispravi nepravdu. Trebalo je

136

izdràti neizbe`na odugovla~ewa koja uvek idu uz formalnosti. [to su ove formalnosti bile mawe po{tovane tokom su|ewa Kalasu, utoliko ih se dràvni savet morao stroè pridràvati. îtava godina nije bila dovoqna da se sud u Tuluzi privoli da savetu preda ~itavu sudsku dokumentaciju, da se ona prou~i i da se o woj izvesti. Ovaj mu~an posao ponovo je zapao gospodinu De Kroneu. Skup od osamdeset sudija poni{tio je presudu iz Tuluze i naloìo potpunu reviziju su|ewa. Za to vreme, drugi va`ni poslovi zaokupqali su gotovo sve sudove u kraqevstvu. Bilo je to vreme progawawa isusovaca, wihovo dru{tvo u Francuskoj bilo je zabraweno; bili su netoleranti i progonili su druge, a sada je do{lo vreme da i sami budu progawani. Neobi~ni ispovedni listovi, ~ijim su ih tajnim autorima smatrali, a ~iji su oni bili javni pobornici, ve} je izazvala mr`wu naroda prema wima. Veliki ste~aj jednog od wihovih misionara, ste~aj koji su mnogi smatrali delimi~no izmi{qenim, kona~no je doveo do wihovog i{~eznu}a. I same re~i misionar i bankroter, koje ba{ i ne idu jedna uz drugu, uticale su na wihovu osudu. Najzad, i ru{evine Por Rojala i kosti tolikih slavnih likova koje su oskrnavali u wihovim grobovima i ekshumirali po~etkom stole}a, ustale su protiv wih i wihovog uticaja koji je ve} bio na izdisaju. Povest wihovog progona najboqe se moè razumeti u izvanrednoj kwizi O propasti isusovaca u Francuskoj*, nepristrasnom delu proisteklom iz pera filozofa, pisanom sa paskalovskom merom i re~ito{}u, a naro~ito prosvetiteqskom nadmo}i koja nije, kao kod Paskala, zasnovana na predrasudama kakve su ponekad zavodile velikane. Ovaj veliki slu~aj u kome su neke pristalice isusova* Pomenuto delo napisao je D’Alamber. (prim. prev.)

137

ca govorile da je religija povre|ena, dok ju je ve}ina smatrala osve}enom, potisnula je iz pa`we javnosti su|ewe Kalasovim. Me|utim, po{to je kraq kona~an sud poverio sudu koga zovu dvorski sud, publika koja voli da se prebacuje sa jedne pozornice na drugu, zaboravila je isusovce i Kalasovi su opet privukli svu wenu pa`wu. Dvorski sud je bio vrhovni sud sastavqen od izvestiteqa u dràvnom savetu ~iji je zadatak bio da sude u postupcima izme|u dvorskih slu`benika i predmetima koje bi im uputio kraq. Od ovog suda nije postojao sud upu}eniji u slu~aj: upravo su ove sudije dva puta razmatrale uslove za reviziju i savr{eno prou~ile predmet i su{tinu spora. Udovica @ana Kalasa, wen sin i mladi De Laves, ponovo su bili zatvoreni. Iz udaqenog Langdoka doveli su staru katoli~ku slu{kiwu koja ni na trenutak nije napu{tala svog gazdu i svoju gazdaricu u vreme kada su oni, navodno, zadavili svog sina i brata. Raspravqalo se o istim dokazima koji su posluìli da se @an Kalas osudi na to~ak, a wegov sin Pjer progna. Upravo se tada pojavila nova predstavka re~itog gospodina De Bomona, kao i predstavka mladog gospodina De Lavesa, tako nepravedno uvu~enog u ovaj zlo~ina~ki proces od strane tuluànskih sudija koji ga, kao vrhunac protivre~nosti, nisu oslobodili krivice. Ovaj mladi} je sasvim sam sastavio predstavku koju su svi smatrali dostojnom da se pojavi pored predstavke gospodina De Bomona. Imao je dvostruku prednost da govori u svoje i u ime porodice sa kojom je bio u okovima. Nije mu bilo stalo samo da zbaci sopstvene okove i iza|e iz tuluànskog zatvora, kao {to bi se desilo samo da je izjavio kako je samo na trenutak ispustio iz vida Kalasove u vreme kada su, navodno, otac i majka ubili svog sina. Bio je optuèn za sau~esni{tvo; samo jedna re~ mogla je da mu donese slobodu, ali je on ra-

138

dije pristao da bude prokazan kao sau~esnik, nego da slaè. Sve ovo je potanko izloìo u svom dopisu sa tako plemenitom, jednostavnom iskreno{}u, li{enom hvalisawa, da je dirnuo qude koje je samo èleo da ubedi; izazvao je divqewe a da nije nastojao da stekne slavu. Wegov otac, ~uveni advokat, nije imao ni najmaweg udela u ovom spisu: odjednom se na{ao izjedna~en sa sinom koji ranije nikada nije prisustvovao su|ewima. Ipak, osobe od najvi{eg ugleda u velikom broju su hrlile u zatvor kod gospo|e Kalas, u kojem su se pored we na{le i wene k}eri. U zatvoru, qudi su bili dirnuti do suza. ôve~nost i {irokogrudost bili su neizmerni. Takozvano milosr|e Kalasovima nije niko pruào. Milosr|e, koje je uostalom ~esto zlobno i uvredqivo, pripada pobo`nima, a pobo`ni su i daqe optuìvali Kalasove. 9. marta 1765. nevinost je odnela punu pobedu. Po{to je gospodin De Bakenkur podneo izve{taj o celom su|ewu i podrobno obavestio o aferi, sudije su porodicu, nezakonito i nepravedno osu|enu na sudu u Tuluzi, jednoglasno proglasile nevinom. Rehabilitovali su i oca. Porodici su dopustili da se obrati nadle`nima radi obe{te}ewa i isplate tro{kova, {tete i kamata koje su im tuluànske sudije dugovale. U Parizu je nastala op{ta radost. Qudi su se okupqali po trgovima, na {etali{tima; pristizali su sa svih strana da bi videli ovu toliko nesre}nu porodicu; pqeskali su im vide}i ih na izlazu iz suda i blagosiqali ih. Ono {to je ~itav prizor ~inilo jo{ dirqivijim, bilo je u tome {to je upravo deveti mart bio dan kada je tri godine ranije Kalas bio najokrutnije pogubqen. Gospoda sudije ispravile su nepravdu nanetu porodici Kalas i time samo izvr{ili svoju du`nost. Postoji i druga du`nost, du`nost dobro~instva, koju sudovi dale-

NAPOMENA O PISCU I DELU

Volter (1694–1778), ~ije je pravo ime Fransoa Mari Arue, ro|en je u Parizu gde je zavr{io isusova~ku gimnaziju. Napustio je studije prava i posvetio se kwièvnoj kritici. Kao talentovani pisac epigrama i duhoviti satiri~ar brzo je u{ao u pariske salone. Godine 1717. zbog uvrede regenta Filipa Orleanskog zatvoren je u Bastiqu u kojoj je proveo godinu dana. Tokom svog tamnovawa Volter je napisao tragediju Edip i doìveo veliki kwièvni uspeh. Me|utim, 1726. godine zbog sukoba sa jednim aristokratom primoran je da pobegne u Englesku. Upoznaje se sa filozofijom Xona Loka, [eftsberija, Wutna i Popa i postaje pobornik prosvetiteqstva i borac za politi~ke slobode. Rezultat Volterovog boravka u Engleskoj su Filozofska pisma o Englezima, kwiga koju je pariska skup{tina proglasila skandaloznom i naredila da se spali. Po{to mu je boravak u Parizu bio onemogu}en, Volter odlazi na imawe svoje obrazovane prijateqice markize de [atele gde se tokom deset godina posve}uje istorijskim, filozofskim i nau~nim studijama. Godine 1744. vra}a se u Pariz kao dvorski pesnik i istori~ar Luja ×V, ali je zbog slobodoumqa i sarkasti~ne prirode ponovo primoran da ga napusti. Odlazi kod prosve}enog pruskog kraqa Fridriha Velikog. Posle tri godine, zbog sva|e sa kraqem i dvorskih intriga, odlazi na imawe Fernej koje je zbog li~ne sigurnosti kupio na francusko{vajcarskoj granici. U Ferneju radi na svojim filozofskim spisima, ali i {irewu prosvetiteqskih na~ela i borbi protiv crkve: pi{e pamflete i pisma, bori se protiv fanatizma crkve, brani nevino osu|ene, prihvata prognane. Sve to mu donosi veliku slavu. Godine 1788. trijumfalno se vra}a u Pariz i umire.

140 Najzna~ajnija filozofska dela: Filozofski re~nik, Kandid, Filozof koji ne zna, Rasprava o toleranciji, Rasprava o metafizici, itd. Prosvetiteqska teza da zdrav razum treba da bude jedini kriterijum u prosu|ivawu svih stvari i u odre|ivawu smernica na{eg delovawa, odredila je Volterov ìvot i rad. Najve}i protivnik zdravog razuma je crkva. Crkvene dogme ne mogu da izdrè sud zdravog razuma. One se zasnivaju na prevarama sve{tenstva, predrasudama, sujeverju, lakomislenosti i neznawu qudi. Zbog toga je qude potrebno prosvetiti naukom i umom. Jedino na taj na~in }e se smawiti mo} crkve u javnom ìvotu, ali i wena vlast na podru~ju duhovnosti. U toj borbi posebno mesto zauzima borba protiv fanatizma i iskqu~ivosti crkvene ideologije. U tom ciqu Volter se nije zadrào samo na teorijskom nivou, preduzeo je i nekoliko konkretnih poduhvata u borbi za spasavawe `rtava fanatizma. Najpoznatiji od wih je Rasprava o toleranciji (1763). Volter nije mogao da ne reaguje na pogubqewe protestanta @ana Kalasa koji je bio osu|en na smrt jer je navodno ubio sopstvenog sina zato {to je ovaj nameravao da pre|e u katolike. Volter je u Raspravi ubedqivo pokazao netolerantnost svih crkvenih ideologija koja za posledicu uvek ima okrutan fanatizam. Uspeo je da pridobije javno mnewe i @an Kalas je tri godine kasnije bio rehabilitovan. Rasprava je tako na najboqi mogu}i na~in pokazala svu neophodnost tolerancije i potrebu da se u ciqu wenog ostvarewa neprestano borimo protiv verskog, ali i politi~kog fanatizma i ostra{}enosti. [ta je to trpeqivost? To je plata qudskosti. Svi smo mi sazdani od slabosti i zabluda; opra{tajmo jedni drugima na{e gluposti, to je prvi zakon prirode.1

SADR@AJ Rasprava o toleranciji I II III IV V VI VII VIII I× × ×I ×II ×III ×IV ×V ×VI ×VII ×VIII ×I× ×× ××I ××II ××III ××IV ××V

1

Volter, Filozofski re~nik, str. 384, Matica srpska, 1990.

Kratka povest smrti @ana Kalasa Posledice presude @anu Kalasu Pojam reformacije u ×VI stole}u Da li je tolerancija opasna i kod kojih naroda je dopu{tena Da li je tolerancija prihvatqiva Da li je netolerancija prirodno i qudsko pravo Da li je netolerancija postojala me|u Grcima Da li su Rimqani bili tolerantni O mu~enicima O opasnosti od la`nih predawa i progona Zloupotreba netolerancije Da li je netolerancija smatrana boànskim pravom u judaizmu i da li je oduvek primewivana Izuzetna tolerancija Jevreja Da li je Isus Hrist pou~avao netoleranciji Svedo~ewa protiv netolerancije Razgovor izme|u umiru}eg i zdravog ~oveka Pismo jednog beneficijata isusovcu Le Telijeu Jedini slu~ajevi u kojima je netolerancija qudsko pravo Izve{taj o jednoj burnoj raspravi u Kini Da li je korisno dràti narod u sujeverju Vrlina vredi vi{e od znawa O op{toj toleranciji Molitva bogu Post-scriptum Nastavak i zakqu~ak Dodata glava u kojoj se izve{tava o posledwoj presudi donetoj u korist porodice Kalas

5 16 18 22 30 34 36 39 45 56 62 68 84 89 96 99 102 106 109 112 116 119 123 125 131 135

VOLTER RASPRAVA O TOLERANCIJI

I IZDANJE

Izdava~ UTOPIJA – BEOGRAD Jure Kero{evi}a 4 ÞÞÞ.utopija.co.Úu Za izdava~a MIROSLAV KRSTI] Urednik MIROSLAV KRSTI] Priprema IZDAVA^ Dizajn DRAGOSLAV BORO ISBN 86-85129-13-3 Tira` 500 primeraka [tampa SLAVA, SOPOT Beograd 2005

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 2-675.3 316.647.5:2''17'' 130.2:2''17'' VOLTER Rasprava o toleranciji : povodom smrti @ana Kalasa / Volter Êprevod s francuskog Sr|an Pavlovi}Ë. - 1. izd. - Beograd : Utopija, 2005 (Sopot : Slava). - 144 str. ; 17 cm Prevod dela: Traité sur la tolérance / Voltaire. - tira` 500. ISBN 86-85129-13-3 a) Verska tolerancija b) Prosvetiteqstvo COBISS.SR-ID 121750028

Volter Rasprava o Toleranciji

Recommend Documents