1. UVOD Prema zakonu o odr`anju energije, ona mo`e da se pretvara iz jednog vida u drugi.Energiju nije mogu}e uni{titi niti je ni iz ~ega proizvesti.Poznati su na~ini pretvaranja hemijske energije elektrolita u elektri~nu ({to se vr{i u akumulatorima ) zatim pretvaranje hemijske energije uglja ili nafte u toplotnu energiju vode ili pare ({to se vr{i u kotlovima raznih vrsta), a zatim pretvaranje ove toplotne energije u mehani~ku (upotrebom turbina).Poznati su i na~ini pretvaranja mehani~ke energije prirodnih vodenih tokova u mehani~ku energiju posredstvom hidrauli~nih turbina.U novije vreme se grade zredjaji za pretvaranje nuklearne energije ~estica pogodnih za materijala u toplotnu energiju vode ili pare a zatim se ova toplotna energija pretvara u mehani~ku (upotrebom turbina) .Mehani~ka energija raznih vrsta turbina mo`e ,pomo}u raznih vrsta elektri~nnih generatora da se pretvori u elektri~nu {to se vr{i u objektima nazvanim elektrane. Elektrane su prvi i osnovni element elektroenergetskog sistema , a u njima se energija raznih vidova pretvara u mehani~ku i kona~no elektri~nu energiju. Elektrane(sl.1) kao u objektima u kojima se dobija elektri~na energija sagra|ene su na mestima gde se nalazi primarna energija , koja se u turbinama i generatorima elektrane pretvara u elektri~nu energiju one su na pogodnim mestima na tokovima reka , na nalazi{tima uglja ili nafte na mestima bezbednim za rad nuklearnih elektrana i sl. Naselja u kojima se nalaze i industrijski objekti kao glavni potroša~i elektri~ne energije naj~eš}e su udaljena od elektrane ali su ublizini osnovnih sirovina koje upotrebljava industrija na va`nim saobra}ajnicama u sredi{tima privrednih regiona itd.Stoga je potrebno elektri~nu energiju,neophodno za pokretanje ure|aja privrednih pogona ,dopremiti na mesta potro{nje kao i do ve}ih i manjih naselja gde se koristi u ure|ajima u doma}instvima ili za razne potrebe u naseljima (npr. za gradsko uli~no osvetljenje).U tu svrhu se elektri~na energija kvalitativno priprema za prenos raznim pravcima ka mestima potro{nje.Ova priprema se vrši u trafo stanicama gde se elektri~na energija dovodi na visoki napon , pogodan za njen prenos a to se vr{i posredstvom transformatora i ostalih ure|aja u trafo stanicama .Transformatorske stanice su drugi elemenat elektroenergetskog sistema.One mogu biti postavljene uz elektranu ili su sme{tene u istom objektu gde i ure|aji elektrane koji slu`e za dobijanje elektri~ne energije. Tre}i element elektroenergetskog sistema ~ine elektri~ni dalekovodi kojima se pod visokim naponom prenosi elektri~na energija od elektrane i trafo –stanica ka mestima potro{nje .Oni se sastoje od dalekovodnih stubova ,raznih vrsta o ~ije izolatore su obe{eni goli provodnici kojima se neposredno prenosi elektri~na energija do mesta potro{nje .Na mestima potro{nje tj. u naseljima ili ve}im industrijskim objektima ponovo se postavljaju trafo stanice koje ovde slu`e za sni`avanje napona prenete elektri~ne energije na vrednost pogodniju za razvo|enje po naseljima i za kori{}enje u industriji. Po{to se iz elektrane odnosno trafo-stanice vodi elektri~na energija obi~na u vi{e mesta potro{nje , potrebno je postaviti elektri~na postrojenja , kojima je osnovni zadatak da omogu}e usmeravanje prenosa
elektri~ne energije u razne pravce pomo}u vi{e posebnih dalekovoda.Ovakva elektri~na postrojenja nazivaju se razvodna postrojenja a predstavljaju ~etvrti osnovni elemenat elektroenergetskog sistema.Razvodna postrojenja se sastoje uglavnom od prekida~a i rastavlja~a kojima se uspostavlja i prekida prenos elektri~ne energije za pojedine dalekovode tu se nalaze sabirnice , instrumenti za elektri~na merenja ,ure|aji za obezbe|ivanje ispravnog i bezbednog prenosa elektri~ne energije dalekovodima, ure|aji za rukovanje i upravljanje radom sistema prenosa energije dalekovodima,itd. Mesta potro{nje elektri~ne energije su naj~e{}e u ve}im naseljima ili su to ve}i industrijski objekti , saobra}ajna sredstva .U njima se nalaze transformatorske za sni`avanje napona prenete elektri~ne energije na vrednost pogodniju za razvo|enje kroz naselja i industrijske objekte do mesta neposredne potro{nje .Uz ove trafo-stanice , koje slu`e za sni`avanje napona dalekovoda , nalaze se obi~no i razvodna postrojenja ni`eg napona, po{to se ova energija sni`enog napona usmerava u razne pravce ka mestu neposredne potro{nje .Za prenos energije od trafostanice (odnosno od njihovih razvodnih postrojenja) do mesta neposredne potro{nje slu`e vazdu{ne elektri~ne mre`e i podzemni kablovi koji se postavljaju kroz ulice naselja odnosno izme|u fabri~kih hala industrijskog kompleksa .Ove vazdu{ne elektri~ne elektri~ne mre`e i podzemne mre`e – kablovi ~ine peti osnovni element elektroenergetskog sistema. Mesta neposrednje potro{nje su postrojenja fabri~kih hala , elektri~ni aparati i ure|aji u stambenim zgradama, javna elektri~na rasveta ili sredstva elektri~ne vu~e .Vodovi elektri~ne vazdu{ne mre`e odnosno podzemni elektri~ni kablovi dovode elektri~nu energiju do mesta neposredne potro{nje gde su postavljene priklju~ne elektri~ne instalacione table : one predstavljaju {esti osnovni element elektroenergetskog sistema .Na njima su elektri~ni instrumenti,prekida~i i osigura~i za pojedine elektri~ne vodove koji sa tih instalacionih tabli prenose elektri`nu energiju do samih elektri~nih ure|aja tj. prijemnika postavljenih na krajevima ovih vodova.To su elektri~ni motori ,pe}i sijalice radio ili tv prijemnici itd.U jednoj zgradi ,fabri~koj hali , na lokomotivi is l. skup ovakvih vodova koji pod normalnim naponom vr{e napajanje elektri~nih ure|aja odnosno prijemnika a postavljeni su pod odre|enim propisima , ~ine elektri~nu instalaciju tog objekta.Elektri~na instalacija je zavr{ni element elektroenergetskog sistema,kojim se napajaju elektri~ni prijemnici raznih vrsta.Radi obezbe|enja sigurnosti rada visokonaponskog dela energetskog sistema ,dalekovodne veze elektrane sa mestima potro{nje ,gde se obi~no nalaze transformatori ve}e snage izvode se na vi{e na~ina . Prvi na~in ostvaruje se paralelnom vezom dalekovoda za odvod energije do mesta potro{nje; kvar na dalekovodu prouzrokuje izbacivanje iz pogona svih mesta potro{nje .Drugi na~in sastoji se u tome {to se dalekovod izgradi od nekoliko deonica ,koje su spojene sabirnicama,sa kojih se odvode delovi energije na pojedina mesta potro{nje ; prilikom kvara na dalekovodu ovog sistema ,van pogona su mesta potro{nje iza mesta kvara .Tre}i na~in povezivanja dalekovoda sli~an je drugom , stom razlikom {to se zavr{etak poslednje deonice dalekovoda spoji sa sabirnicama elektrane gde je povezana i prva deonica ; u slu~aju kvara
na dalekovodu sva mesta potrošnje se normalno snabdevaju energijom.^etvrti na~in povezivanja dalekovoda omogu}uje da se zna~ajna mesta potro{nje snabdevaju energijom pomo}u paralelno vezanih dalekovoda ; ovde je obezbe|ena potpuna sigurnost snabdevanja energijom mesta potro{nje .Postoje i razne kombinacije ovih na~ina formiranja dalekovodnih veza elektroenergetskog sistema .Izme|u ostalih , poznatih je i na~in kod koga se u jednom dalekovodnom prstenu nalazi vi{e elektrana i vi{e odvoda energije za mesta kvara. Elektrane su delovi elektroenergetskog sistema u kojima se energija raznih vidova , pomo}u odgovaraju}ih tehni~kih ure|aja , pretvara u elektri~nu energiju .Prema vrstama energije koje se pretvaraju u elektri~nu , kao i prema na~inu na koji se vr{i to pretvaranje , elektrane se dele na : hidroelektrane ,termoelektrane ( sa dizel-elektranama ), aero-elektrane i nuklearne elektrane. U hidroelektranama se potencijalna energija razlike nivoa vode pretvara u kineti~ku energiju vodenog mlaza koji pokre}e vodenu turbinu ; njena mehani~ka energija koristi se za pokretanje elektri~nog generatora, u kome se ova mehani~ka energija pretvara u elektri~nu . U termoelektranama se hemijska energija goriva (uglja,gasa ili nafte) Pretvara u odgovaraju}im ure|ajima (kotlovi i turbine, gasni ili dizel- motori) u toplotnu energiju ,pa zatim u mehani~ku ; ona se koristi za pokretanje elektri~nog generatora. U aero-elektranama se kineti~ka energija vetrova odgovaraju}im ure|ajima dovodi do elektri~nog generatora , u kome se pretvara u elektri~nu . U nuklearnim elektranama se energija ~estica urana ili srodnih elemenata pomo}u reaktora pretvara u toplotnu energiju ; ona se u odgovaraju}im turbinama pretvara u mehani~ku energiju , koju elektri~ni generatori pretvaraju u elektri~nu . Razvodna postrojenja nazivaju se ure|aji koji slu`e za razvo|enje elektri~ne energije odnosno za njeno usmeravanje u razne pravce preko dalekovoda .Mogu da se nalaze u sklopu elektrane ,trafo stanice ili posebno.Sme{taju se u posebne zgrade ili se grade na otvorenom prostoru (ako se razvodi energija po visokim naponima ) da bi se u{tedelo na izgradnji velikih zgrada. Jednostavno razvodno postrojenje na primer od 30kV u zgradi , koje ima jedan dovod i dva odvoda sa osnovnim elementima: rastavlja~i ,prekida~i, merni transformatori (naponski i strujni) za priklju~ak kontrolnih instrumenata (voltmetri ,ampermetri ,vatmetri,brojila i elektri~ne energije) i sabirnica. Izme|u delova zgrade u kojima su postavljeni elementi razvodnog postrojenja pojedinih odvoda ili dovoda nalaze se pregradni zidovi koji onemogu}avaju {irenje elektri~nog luka prilikom pojave kvara .Oni formiraju tzv. }elije razvodnog postrojenja .Sabirnice su bakarni provodnici pravouglog ili okruglog preseka a mogu bit i {uplji radi boljeg hla| enja.Pri~vr{}ene sun a nosa~e sabirnica koji svojim porculanskim postoljem vr{e i elektri~nu izolaciju sabirnica . Rastavlja~i se obi~no postavljaju na svakom dovodu i odvodu sa sabirnica ispred i iza prekida~a voda .Otvaranjem rastavlja~a prekid se razdvoji od ostale instalacije razvodnog postrojenja , pa se na njemu u
slu~aju kvara mogu nesmetano vr{iti popravke .Rastavlja~ u zatvorenim postrojenjima je tropolni a sastoji se od {est izolatora tri nose pokretne zglobove jednog kraja rastavlja~kih no`eva , a druga tri elektri~ne kontakte u koje mogu da u|u slobodni krajevi no`eva rastavlja~a .Postoje i druge vrste konstrukcija rastavlja~a. Prekida~i su elementi razvodnih postrojenja kojima se prekida struja dovoda i odvoda.Elektri~ni kontakti prekida~a pokre}u se ru~no ,hidrauli~no ili elektromotornim pogonom.Ru~no (mehani~ki) pokre}u se delovi sa kontaktima kod prekida~a za manje snage i struje , hidrauli~nim pogonom kod prekida~a za ve}e struje i snage prekidanja;delovi sa kontaktima kod prekida~a mogu da se pokre}u elektromotorima kojima se upravlja sklopkama pomo}u upravlja~kog tastera .Po{to se prilikom prekidanja strujnog kola javlja u prekida~u elektri~ni luk , raznim konstrukcijama predvi|eno je da se ovaj luk brzo gasi .Postoje slede}e vrste prekida~a za razvodna postrojenja : uljni ,vodeni sa malo ulja sa zbijenim vazduhom i dr. Merni transformatori (naponski i strujni ) imaju zadatak da visok napon i veliku struju na pojedinim dovodima i odvodima smanje na 100V odnosno (1 do 5A).Da bi se omogu}ilo , gra|eni su voltmetri,ampermetri i vatmetri , koji slu`e za o~itavanje napona , struja i snaga u razvodnim postrojenjima .U normalnim slu~ajevima odnos sni`enja napona i struje na mernom transformatoru (naponskom i strujnom) treba da je jednak onome koji zahteva merni instrument. Naj~e{}i oblik mernog strujnog transformatora je {tapni , kod kojega je uloga navojka primara ima provodnik kao deo voda ~ija se struja meri , a prolazi kroz gvozdeno jezgro strujnog transformatora .Sekundarni namotaj Strujnog transformatora obavijen je oko istog gvozdenog jezgra, a njegovi krajevi namenjeni za priklju~ak instrumenta izvedeni su napolje , do priklju~nih zavrtnjeva .Svi delovi ovog transformatora sme{teni su u provodni {uplji porculanski izolator . Merni naponski transformatori za zatvorena razvodna postrojenja mogu da se grade sa sudovima koji su bez ulja za izolaciju. Napon se uvodi u transformatorske delove kroz provodne izolatore posude , obi~no su jednofazni.Merni naponski transformatori za otvorena razvodna postrojenja grade se kao jednofazni ,sme{teni u {uplji izolator , gde metalna kapa na poklopcu i dnu suda slu`i za uvod i odvod visokog napona .Izlazni krajevi niskog napona provode se kroz manje provodne izolatore na donjoj kapi . Za dobijanje tri slo`ena napona potrebna za merenje upotrebljavaju se dva jednofazna merna transformatora za slo`eni napon vezana u V vezi . Osigura~i visokog napona slu`e da se njima za{tite od kratke veze , i preoptere}enja manje optere}eni vodovi visokog napona , razni aparati,manji naponski transformatori .Uglavnom se proizvode u obliku porcelanskih ili staklenih cevi sa metalnim ~ahurama na oba kraja koje se uglavljuju u odgovaraju}e kontakte postolja .U cevima su provodne trake raznih oblika koje se tope pri pojavi struje ve}e od dozvoljene . Elektri~ne mre`e .Vodovi i mre`e kojima se povezuju mesta potro{nje elektri~ne energije mogu biti izra|eni ili kao nadzemni
(vazdu{ni) ili kao podzemni (kablovi).Prednost vazdu{nih vodova nad kablovskim je u ceni , mogu}nosti otkrivanja i otklanjanja kvarova ; mane su im : mogu}nost o{te}enja spoljnim dejstvom (vetar, led,grom) mogu}nost namernog o{te}enja (naro~ito u uslovima rata),estetska strana .Nadzemni vodovi i mre`e napona vi{eg od 1kV nazivaju se dalekovodi .Nadzemni vodovi i mre`e sastoje se iz stubova sastoje se iz stubova i vodova sa opremom. Vodovi za nadzemne mre`ne mogu biti bakarni aluminijumski , ~eli~no aluminijumski i bronzani. Bakarni vodovi punog preseka i bakarni vodovi u obliku u`eta ; izra| uju se od tvrdo vu~enog bakra , imaju dobru elektri~nu provodnost i dovoljnu mehani~ku ~vrsto}u .Tokom vremena prevuku se tankim slojem oksida, pa su vrlo otporni na atmosferske nepogode . Aluminijumski vodovi se izra|uju u obliku u`eta i imaju za 1.6 puta manju elektri~nu provodnost od bakarnih za 2.5 puta manju mehani~ku ~vrsto}u a za 3.3 puta manju specifi~nu te`inu .Stoga se upotrebljavaju samo za ni`e napone gradskih mre`a i za manje raspone stubova. ^eli~no-aluminijumski vodovi sastoje se iz ~eli~nog nose}eg dela voda i aluminijumskog u`eta , koje uglavnom slu`i kao elektri~ni provodni deo voda Aluminijumski vodovi se izra|uju u obliku u`eta i imaju za 1.6 puta manju elektri~nu provodnost od bakarnih ,za 2.5 puta manju i dovoljnu mehani~ku ~vrsto}u a 3.3 puta manju specifi~nu te`inu.Stoga se upotrebljavaju samo za ni`e napone gradskih mre`a i za manje raspone stubova. ^eli~no-aluminijumski vodovi sastoje se iz ~eli~nog nose}eg dela voda i aluminijumskog u`eta koje uglavnom slu`i kao elektri~ni provodni deo voda.Upotrebljava se za dalekovode vi{ih i raspona stubova. Bronzani vodovi i vodovi od aldreja imaju dobru elektri~nu provodnost i mehani~ku ~vrsto}u pa se upotrebljavaju za ve}e raspone stubova. Bakarna {uplja u`ad bez ~eli~nog nosa~a pogodna su za visoke napone (od 380V) jer umanjuju gubitke korone.Vodovi od aluminijuma ili aldreja nisu mehani~ki pogodni jer postoji mogu}nost talasanja dalekovoda pravcem od stuba do stuba usled njihove male specifi~ne te`ine.Ovo talasanje se ina~e spre~ava raznim pogodnim mehani~kim prigu{iva~ima vibracija. Preseci vodova za vazdu{ne mre`e izra|uju se prema standardizovanim dimenzijama preseka kojima odgovaraju odre| ene struje optere}enja , prema uslovima zagrevanja odnosno hla|ena vodova. Vodovi se postavljaju na stubove pomo}u izolatora za vazdu{ne vodove.Vodovi pod naponom do 10kV naj~e{}e se postavljaju na potporne izolatore od porculana koji se mehani~ki pri~vr{}uju na konzole stubova ili pojedina~no na stubove pomo}u ~lankastih izolatora i to upotrebom kapastih izolatora .^lanak kapastog izolatora je od porculana pogodnog spoljnog oblika.Sa gornje strane je metalna kapa od temper-liva sa otvorom u koji se prika~i glava tu~ka slede}eg ~lanka izolatora .Sa unutra{nje strane {upljeg porculanskog dela izolatora u~vr{}en je pomo}u opruge, metalni tu~ak ~lanka izolatora .Na red se
mehani~ki pove`e onoliko ~lanaka kapastih izolatora koliko iziskuje ukupan napon dalekovoda.Niz ~lankastih izolatora postavlja se kao vise}i ili kao zatezni. Na vise}i niz ~lankastih izolatora , koji normalno ima vertikalni polo`aj oka~i se vod .Ako se vod prekine s jedne strane stuba, niz izolatora se iskosi prema neo{te}enoj strain dalekovoda sa druge strane stuba, ~ime mu se smanji naprezanje . Na jednom stubu mogu biti najmanje dva niza ~lankastih izolatora , postavljenih kao zatezni svaki zako{en u pravcu svoje strane dalekovoda a delovi dalekovoda su me| usobno povezani posebnom komadom voda. S obzirom na namenu svi stubovi vazdu{nih vodova grade se kao linijski ,rasteretni ,ugaoni i krajnji .Linijski stubovi nose vise}e nizove ~lankastih izolatora a ovakvih stubova u vodu ima najvi{e.Rasteretni stubovi postavljaju se na svakih nekoliko kilometara du` voda imaju zatezne ~lankaste izolatore , a predstavljaju ~vrte ta~ke dalekovoda. Ugaoni stubovi postavljaju se u ta~kama gde dalekovod menja svoj pravac , a krajni stubovi na nekoliko metara ispred zgrada razvodnog postrojenja i jedni i drugi imaju niz zateznih izolatora.Stubovi za vazdu{ne mre`e mogu biti: drveni, cevni,re{etkasti i betonski.Drveni stubovi impregnisani su i grade se obi~no za vodove do 10kV, jer nisu pogodni za vodove ve}e visine i ugiba kao ni za one koji zahtevaju ve}e zatezanje .Cevni i re{etkasti stubovi prave se od gvo`|a , zahtevaju izradu postolja od betona i odr`avanje ~e{}im bojenjem.Betonski stubovi ~esto se upotrebljavaju za dalekovode ne zahtevaju posebno odr`avanje , ali se te{ko transportuju i postavljaju. Za vodove su propisana najni`a odstojanja od zemlje , kao i odstojanja me|u fazama ,zavisno od napona dalekovoda i drugih uslova. Isto tako postoje monta`ne krive , dijagrami koji daju podatke o tome koliki treba da je najve}i ugib voda izme|u stubova pri odre|enoj spoljnoj temperaturi , kao i kolika treba da je tada sila zatezanja voda . Prilikom izrade ovih dijagrama vodi se ra~una o svim mehani~kim optere}enjima koje jedan vod mo`e da podnese : te`ina samog voda , sila vetra ,leda i sl. Podzemne mre`e .Za podzemne elektri~ne mre`e upotrebljavaju se kablovi koji u svojoj konstrukciji imaju mehani~ku i elektri~nu za{titu , kao i provodnik za provo|enje elektri~ne struje.Kao provodnik se upotrebljava bakarni vod standardizovanih dimenzija , kojima odgovaraju normirane struje optere}enja kablova za odre|ene uslove hla|enja (postavljanja).Bakarni vod je obi~no u`ast, radi mehani~kih prednosti koje se ispoljavaju pri njegovoj upotrebi.Kao osnovna elektri~na izolacija za kabal upotrebljava se guma ,polivinil, impregnisana hartija , ulje ,bitumen i sl.Kao mehani~ka za{tita od prodiranja vlage koristi se olovni ili aluminijumski omota~i , a kao mehani~ka za{tita od udara - omota~i od ~eli~ne trake ili oplet `ice.Kao za{tita od korozije ~eli~nih za{titnih delova slu`i omot od jute. Provodnik sa svojom elektri~nom , odnosno mehani~kom za{titom ~ini `ilu kabla.Izra|uju se jedno`ilni , dvo- ,tro-, ~etvoro- `ilni kablovi raznih vrsta za jaku struju , za razne vrste normirane vrednosti struje i napona.Za vi{e napone izra|uju se energetski kablovi sa poja~anom osnovnom izolacijom od imregnisane hartije ili sa polivinilskom izolacijom.
Kablovi sa izolacijom od impregnisane hartije imaju elektri~nu izolaciju od hartije, izra|enu u vi{e slojeva oko svake `ile , materijal za ispunu izme|u `ila na bazi impregnisane hartije , zajedni~ki olovni omota~ oko svih `ila kao mehani~ku za{titu od vlage,sloj hartije kao za{tiu od olova od korozije , dva sloja suprotno namotane ~eli~ne trake kao glavnu mehani~ku za{titu. I kona~no , sloj jutenog opleta za za{titu ~eli~ne trake. Izra|uju se i kablovi ~ija svaka `ila ima posebnu za{titu , svojim olovnim omota~em, ~ime je pobolj{ano elektri~no naprezanje izolacije svake `ile .Na sli~an na~in prave se i kablovi koji za osnovnu izolaciju svake `ile i celine imaju polivinilske materijale.Kablovi sa izolacijom od impregnisane hartije za svoje zavr{etke dobijaju tzv. kablovske glave kojima se obezbe|uje da vlaga ne prodre u impregnaciju izolacije kabla.Glava mo`e biti sa izvodima za sve tri kablovske `ile a mo`e biti posebna glava za svaku kablovsku `ilu , {to se naj~e{}e primenjuje za visokonaponske kablove ; tada gornji deo glave obi~no ima provodni porculanski izolator.U oba slu~aja prilikom izrade glave prethodno se oslobode krajevi tri kablovske `ile i provedu kroz gornji zzaptivni izlazni otvor a u donjem delu glave se olovni omota~ osloni na metalni deo glave .Metalni deo glave sa kojim se olovni omota~ kabla pove`e posebnim provodnikom , uzemlji se jer se sa kablovskog provodnika indukcijom prenese na njega do 1% energije u vidu gubitaka. Kroz poseban otvor u glavi sipa se bitumenska masa ili ulje koji slu`e kao za{tita ulaska vlage u impregnisanu hartiju kabla . Na mestu spoja dva kabla , iz istih razloga kao i kod postavljanja kablovske glave , name{taju se kablovske spojnice koje zadovoljavaju osnovne zahteve kao i kablovska glava .Postoje posebne kablovske glave i spojnice za kablove koji imaju osnovnu izolaciju od polivinila ,ali one se ne ispunjavaju ispunom pa su jednostavnije konstrukcije. Elektri~na instalacija je elektri~ni ure|aj koji slu`i da se elektri~ni prijemnik priklju~i na elektri~nu mre`u.Elektri~ni prijemnici rade pod odre| enim naponom uzimaju}i odre|eni uzimaju}i odre|enu snagu , te su ovim dvema elektri~nim veli~inama odre|ene osnovne elektri~ne karakteristike prijemnika . Elektri~na instalacija treba izdr`i ovaj napon pa se zato i gradi za odre|ene vrednosti napona. S druge strane , snaga i napon odre|uju struju koja uzima prijemnik pa stoga pojedini delevi elektri~ne instalacije treba da izdr`e i provedu tu struju a da se ne zagrevaju iznad dozvoljene granice jer postoji opasnost da se instalacija upali.Stoga se po na{im standardima sve elektri~ne instalacije dele na dve vrste :elektri~ne instalacije jake struje , u koje spadaju sve instalacije pod naponom prema zemlji do 250V a u njima se mogu pojaviti jake struje opasne po `ivot i opremu ( izazivaju ~ak i po`ar); instalacije slabe struje pod naponom prema zemlji do 50V koje nisu opasne po `ivot i imovinu (nazicaju se instalacije malig napona).Instalacije jake struje slu`e za neposrednu raspodelu elektri~ne energije do prijemnika za osvetljenje , termi~ke svrhe i motorni pogon. Instalacije slabe struje slu`e za snabdevanje elektri~nom energijom ure|aja signalizacije ,telefonske instalacije , instalacije upravljanja i sl.
2. ELEMENTI ELEKTRI^NIH INSTALACIJA
Prema na~inu izvo|enja i upotrebljenom elektroinstalacinom materijalu , elektri~ne instalacije niskog napona (prema nameni prostorija) dele se na instalacije : - u cevima ispod maltera , - sa provodnicima bez cevi ispod maltera , sa izolovanim provodnicima iznad maltera, - u radionicama , - u vla`nim prostorijama , - prostorijama za grube pogone , u prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije, - na otvorenom prostoru , - na vozilima. U pogledu strujnih kola elektri~ne instalacije se mogu podeliti na : - op{ta strujna kola i - posebna strujna kola . Postoji mnogo razloga zbog kojih elektri~na instalacija mora da bude podeljena na vi{e strujnih kola , a najva`niji su slede}i : - da se izbegne opasnost i ograni~e {tetne posledice u slu~aju gre{ke - da se olak{a provera , ispitivanje i odr`avanje ; -da bi se vodilo ra~una o opasnostima koje mogu nastati usled otkazivanja samo jednog strujnog kola , kao {to je na primer strujno kolo osvetljenja. Za pojedine instalacije kojima se posebno upravlja moraju se predvideti posebna strujna kola ( na primer elektri~ne instalacije zna~ajne za bezbednost ljudi u javnim objektima , bolnicama , bioskopima , visokim objektima). Da bi se postigla odre|ena bezbednost rada elektri~nih ure|aja i da bi se izbegle opasnosti o{te}enja materijalnih dobara, svaka zemlja ima uputstva po kojima se izra|uju razni materijali , pa i elektroinstalacioni a u Srbiji se ova uputstva nazivaju standardi (JUS).Oni Obuhvataju i propise po kojima se izra|uju i kontroli{u elektri~ne instalacije raznih vrsta da bi se obezbedili ljudi koji se slu`e i rukuju tim instalacijama.Osim ovoga, postoje i propisi za{tite na radu od udara elektri~ne struje , kojima se predvi|aju sve tehni~ke i druge mere u cilju odgovaraju}e za{tite ~oveka. Radi ispravnosti rada , za razne elektri~ne prijemnike dozvoljavaju se odstupanja stvarno primljenog napona od njihovog normalnog za koji su konstruisani .Dozvoljena odstupanja od mesta priklju~aka za elektri~nu mre`u niskog napona do mesta priklju~ka prijemnika iznosi najvi{e 5% normalnog napona elektri~ne mre`e: termi~ki prijemnici i sijalice dopu{taju pad napona na mestu priklju~ka do 2% normalnog napona a elektromotori do 4%.Prema dozvoljenom padu napona proveravaju se izabrani provodnici, predvi|eni za dovod elektri~ne energije do prijemnika. Provodnici i kablovi .U elektri~nim instalacijama postoje goli i izolovani provodnici , kablovi i vodovi sli~ni kablu.Goli i izolovani provodnici , kao i vodovi sli~ni kablu se postavljaju nad zemljom , u vazduhu ili na neku
podlogu , a kablovi se postavljaju ispod zemlje ili ispod nekih drugih materijala. Provodnici mogu biti izra|eni od pune ili u`aste `ice od polutvrdog ili tvrdog bakra aluminijuma ili njegovih legura .Elektri~na za{tita izolovanih provodnika i kablova vr{i se raznim izolacionim materijalima polivinilskim ili gumenim omota~em , svilenim ili pamu~nim opletom i trakom od hartije .Mehani~ka za{tita izolovanih privodnika i kablova izvodi se raznim metalnim materijalima: olovnim omota~em , ~eli~nom trakom,opletom ~eli~ne `ice kao i jutenim i tekstilnim omota~em. Na izolovanom provodniku ja~ina elektri~ne za{tite postavlja se prema visini normalnog napona izolovanog provodnika pa se prema ovome dele na : izolovane provodnike za energetiku (odnosno za jaku struju) i izolovane provodnike za telekomunikacije odnosno slabu struju. Kablovi za jaku struju se izra|uju kao papirno-olovni ,gumeni, polkivinilsko – olovni, polivinilski.Kod papirno –olovnih kablova je svaki kablovski provodnik izolovan papirnom trakom ima papirnu ispunu i zajedni~ki olovni pla{t.Gumeno – olovni kablovi imaju kablovske provodnike izolovane omota~em od gume i zajedni~ki olovni pla{t.Polivinilsko – olovni kablovi su sli~ni gumeno olovnim , ali imaju izolaciju od polivinila .Polivinilski kablovi imaju `ile izolovane polivinilskim omota~em, zajedni~ki pla{t je od polivinilskog omota~a a ne od olova .Mehani~ka za{tita svih ovih kablova mo`e da bude razli~ita : sa jutanim opletom, sa metalnom trakom ili metalnim opletom ispod njega. Provodnici sli~ni kablu (cevni provodnici) mogu biti dvo – , tro - , i ~etvoro`ilni , a imaju konstrukciju koja podse}a na kablovsku : izolacija `ila i ispuna uglavnom su od gume ili od polivinila , sa zajedni~kim olovnim ili polivinilskim pla{tom kao za{titom od vlage. Ne upotrebljavaju se za polaganje pod zemljom , ali se koriste u vla`nim prostorijama i tamo gde postoji opasnost od mehani~kih udara . Po na{im standardima postoje posebne slovne oznake za izolovane provodnike i kablove za razne vrste elektri~ne instalacije , mehani~ke za{tite , mesta upotrebe i sl. Slovne oznake su : - za mesta upotrebe (D za dizalice , S za svetiljke i sl.) - za vrste izolacije ( P za polivinil , G za gumu , T za tekstil), - za vrste mehani~ke za{tite ( A za aluminijumski pla{t , O za olovni pla{t , MT za cev od ~eli~ne trake i sl.) . U slovnoj oznaci izolovanog provodnika ili kabla postoji utvr|eni redosled zna~enja pojedinih slovnih oznaka .Na primer , kod izolovanih provodnika , prvo slovo oznake odre| uje podru~je primene , drugo slovo ozna~ava vrstu elektri~ne izolacije provodnika , a tre}e oznaku vrste mehani~ke za{tite. Kod kablova , prvo slovo ozna~ava vrstu elektri~ne izolacije provodnika , drugo oznaku vrste mehani~ke za{tite , a zatim broj koji ozna~ava odre|enu vrste konstrukcije kabla . Preseci svih provodnika su standardizovani : 0.75, 1; 1.5; 2.5; 4;6; 10; 16; 25; 35; 50; 70; 95; 120; 150; 185; 240; 300; 360; izra`eno u mm². Za svaku vrstu izolovanog provodnika ili kabla ( za odgoraraju}e mesto upotrebe i za svaki presek provodnika postoje tablice sa dozvoljenim strujnim optere}enjima . Pod ovim optere}enjima navedenim u tablicama provodnici i kablovi sa primenjenom izolacijom ne}e se pregrevati iznad dozvoljene temperature .
Instalacione cevi slu`e da se u njih postavljaju izolovani provodnici koji se njima {tite od mehani~kih o{te}enja ili od vlage . Pola`u se na podlogu ili ispod maltera odnosno drugih materijala .Postoje slede}e vrste cevi koje se i danas upotrebljavaju : bergman – cevi ,~eli~ne cevi i pe{el – cevi . Bergman - cevi sastoje se iz tzv. crne cevi , izra|ene od presovanog papira impregnisanog katranom ili drugim sli~nim izolacionim materijalom.Sa spoljne strane je za{ti}ena pocinkovanom metalnom oblogom koja je {avom stegnuta uz crnu cev.Upotrebljavaju se za instalacije ispod maltera i za privremene instalacije na podlozi izvan maltera . Cevi se izra|uju sa unutra{njim pre~nikom 11; 13.5; 16; 23; 29; 36 ; 48mm du`ine tri metra . One se savijaju posebnim kle{tima , kojima se prave nabori sa jedne strane cevi .Za spajanje cevi slu`e spojnice napravljene od komada cevi bez crne cevi , a u njih se uvla~e krajevi crnih cevi ( kao deo bergman – cevi ) koje se spajaju po{to se prethodno sa njihovih krajeva skine metalni pla{t. Primer bergman-cevi sastoji se , pored spojnica , jo{ iz ra~vi spojnih kutija , obujmica i uvodnica . Takozvane T – ra~ve slu`e za ra~vanje cevi a napravljene su na isti na~in kao i spojnice .Spojne kutije prave se od lima sa podlogom od izolacionog materijala (uglavnom od porculana) i poklopcem a imaju 2 ili 4 otvora za uvod cevi raznih dimenzija ; slu`e za ukr{tanje i ra~vanje izolacionih a izra|uju se kao okrugle (raznih pre~nika ) ili ~etvrtaste. Uvodnici upotrebljavaju se za zavr{etak cevi , a izra|uju se od komada livene cevi u koju je uvu~en {uplji porculanski naglavak ; slu`e za mehani~ku za{titu uvu~enog provodnika na mestu ulaska u cev .Obujmice slu`e za pri~vr{}ivanje cevi ekserom za podlogu .Bergman cevi se postavljaju ispod maltera , a pogodne su za promenu provodnika koji uvla~e i spajaju u kutijama.^eli~ne cevi dobijaju kad se na bergman-cev navu~e ~eli~na cev , koja se lakira radi za{tite od korozije .Izra|uju se istih pre~nika i du`ine kao bergman –cevi .Pribor za ~eli~ne cevi sadr`i slede}e delove : spojnice , kolena ra~ve , spojne kutije , obijmice , uvodnice i redukcione spojnice .Svi ovi elementi su od ~elika , a imaju na kraju navoje kojima se spajaju sa cevima .Ako se upotrbljavaju za vla`ne prostorije , sva spojena mesta treba da su nepromo~iva.Naj~e{}e se koriste u suvim prostorijama gde postiji opsnost od udara . Pe{el – cevi dobijaju se savijanjem ~eli~ne trake u vidu cevi na kojoj se celom du`inom ostavi procep; one nemaju unutra{nje izolacije.Ove cevi pru`aju manju manju mehani~ku a{titu izolovanim provodnicima , ali ne i za{titu od vlage .Pribor im se sastoji iz spojki , kolena ra~vi i kutija ,ra~vi i kutija. Pribor za cevne provodnike ili provodnike sli~ne kablu sastoji se iz slede}ih delova : spojne kutije , krajnici, obujmice i prelazne glave .Spojne kutije se izra|uju od livenog gvo`|a , silumuna ili bakelita raznih oblika : okrugle sa uvodom za vodove , osmougaone , ~etvorougaone.U slu~aju da je uvodnica ve}e od voda , upotrebljavaju se redukcioni delovi .Kutije imaju poklopce koje moogu biti sa uvodom.Po{to je zadatak ovih spojnih kutija da se u hermeti~ki zatvorenom prostoru izvode elektri~ne veze izme|u provodnih `ila , uvodi se zaptivaju uvodnicom.Uvodnica je {uplji prsten sa lozom sa spoljne strane koji se uvr}e u uvod kutije a kroz
sredinu se provla~i vod koji se zaptiva gumenim prstenom, ugra|enim u uvodnicu . U kutiji se nalazi kerami~ko podno`je sa metalnim zavrtnjima za vezu provodnika .Krajnici slu`e za zaptivanje voda pred prijemnikom koji nema priklju~nu kutiju za ovu vrstu vodova .Obujmice su izra|ene od bakelita i od plastike iz dva dela od kojih se donji pri~vr}uje za podlogu ; prave se za otvore prema dimenzijama vodova .Prelazne glave se upotrebljavaju za vezu provodnika sli~nih kablu sa vazdu{nim provodnikom da bi se omogu}ila hermeti~na veza. Osigura~ je ure|aj ~iji je zadatak da izvr{i prekid strujnog kola ako nastane optere}enje ve}e od dozvoljenog za vod kroz koji te~e struja ,ili ako usled kratke veze nastane struja kratke veze.Prema na~inu prekida strujnog kola , postoje slede}e vrste osigura~a: topljivi , elektromagnetni i termi~ki.Topljivi osigura~i u svom osnovnom delu , umetku imaju komad provodnika , manjeg preseka od lako zapaljivog materijala (srebro , cink ili neke legura ), kroz koji proti~e struja optere}enja voda.Pri optere}enju ova `ica se zagreje ,otopi se i prekine strujno kolo .Svaki osigura~ sastoji se iz tri dela : podno`ja, umetka i kape .Podno`je ima podlogu i poklopac a izra|eno je od porculana . Podloga ima dva priklju~na zavrtnja za koja se priklju~uju dovodni i odvodni provodnik .Za njih su pri~vr{}ene dovodna i odvodna bakarna sabirnica podno`ja. U dovodnu sabirnicu se uvr}e kontaktni zavrtanj na koji nale`e donji kontakt umetka .Odvodna sabirnica je pri~vr{}ena za provodnu lozu na koju se uvr}e provodna loza porculanske kape osigura~a .U sredi{ni otvor podno`ja osigura~a stavlja se umetak , ~iji gornji kontakt dodiruje metalni deo unutra{njosti kape osigura~a , a ova svojim pritiskom stvara dobar kontaktni dodir umetka i kontakata . Kontaktni zavrtanj ~ini celinu sa propusnim prstenom kroz koji prolazi donji kontakt umetka .Umeci se grade za standardne struje : 1,2,4,6,16,20,25,35,50,80,100,125,160,200,225,260,300,350A , a za iste struje se grade i propusni prstenovi podno`ja osigura~a .Na taj na~in se obezbe|uje tzv. strujna nezamenljivost osigura~a, jer propusni prsten prima umetke samo svoje ja~ine struje i manje od standardne . Naponska nezamenjljivost se obezbe|uje ranim du`inama umetka , za napone do 500V i 750V.Podno`ja se izra|uju za slede}e standardizovane ja~ine struje : 25,60,100,200,350A..Prave se tri vrste oblika podno`ja :univerzalna (UZ) za priklju`ak provodnika sa prednje strane (u svim veli~inama ); podno`ja za razvodnu tablu (TZ) za priklju~ak iza razvodne table ( u svim veli~inama);podno`je za ugradnju u livenu i li limenu kasetu (EZ) u veli~inama do 10A. Radi se podno`je osigura~a za vazdu{ni vod koje ima oblik pogodan za ugradnju u nosa~ izolatora .Ponekad se taj osigura~ gradi kao zatezni izolator .Osigura~ koji se upotrebljava za ku}ne priklju~ke na stubu ili na zgradi ima `leb na koji se zate`e provodnik sa koga se posebnim provodnikom (spojenim za ovaj) uvodi elektri~na energija u zgradu. Umetak osigura~a izra|uje se od porculana , oblika {upljeg cilindra , ispunjenog kvarcnim peskom kroz koji prolazi tanak topljivi provodnik od srebra .Prilikom zagrevanja i topljenja ovog topljivog provodnika , kvarcni pesak gasi luk i brzo provodi nastalu toplotu , te onemogu}uje eksploziju
umetka .Ako se upotrebljeni umetak stavi tanka bakarna `ica, pri pojavi elektri~nog luka u osustvu peska razvija peska razvija se toplota koja mo`e da dovede do eksplozije umetka .Postoje brzi i tromi umeci .Tromi umeci mogu da propuste nekoliko puta ja~u struju od normalne u trajanju od nekoliko sekundi , pa su zato pogodni za pu{tanje u rad elektromotora i termi~kih prijemnika , kao i sijalica .Brzi umeci reaguju brzo na struju preoptere}enja i kratkog spoja , pa su bolji za za{titu voda elektri~ne mra`e niskog napona . U raznim pogonima upotrebljavaju se cevasti osigura~i koji imaju podno`je i cev osigura~a.Cev osigura~a je od stakla ili porculana sa mesinganim prstenovima na svojim krajevima , za koje su priklju~eni krajevi topljive `ice , postavljene du` cevi.Mesingani prstenovi cevi sme{taju se u ra~vaste nosa~e , na postolju cevastog osigura~a . Elektromagnetni osigura~i poznati su kao instalacioni automatski osigura~i. Oni imaju u svojoj konstrukciji elektromagnetni navoj kroz koji prolazi struja optere}enja voda kojeg ovaj osigura~ {titi .Pri pojavi struje preoptere}enja ili kratke veze , poja~ano magnetno polje elektromagneta privu~e svojom privla~nom silom jednu kotvu za koju je mehani~ki pri~vr{}en jedan od dva kontakta pa kontakti razdvoje i prekine se strujno kolo voda.Istovremeno , pomenuti mehanizam izbaci jedno dugme ili poteznu ru~icu .Pritiskom na ovo dugme odnosno ru~icu osigura~ se automatski ponovo pripremi za rad. Termi~ki osigura~ sadr`i kao osnovni deo bimetalnu traku : to je uzdu`ni spoj dve trake raznih materijala koje se na toploti razli~ito izdu`uju , te stoga dolazi do krivljenja bimetalne trake.Ovakva bimetalna traka postavi se u osigura~u u neposrednoj blizini provodnika kroz koji te~e struja voda.Pri optere}enju ili struji kratke veze bimetalna traka se zakrivi.Ovo zakrivljenje se preko odgovaraju}eg mehanizma prenese na kontakt osigura~a , koji se pokrene i prekine strujno kolo voda. Prosto kombinovani osigura~i koji sadr`e oba mehanizma ; elektromagnetni – koji bolje reaguju na struje kratke veze , i termi~ki - koji sporije reaguju na manja optere}enja a i br`e na ve}a .Kad do|e do isklju~enja voda za{ti}enog osigura~em , potrebno je pre ponovnog uklju~ivanja osigura~a prona}i i otkloniti uzorke njegovog dejstvovanja . Prekida~i trenutno prekidaju strujno kolo da bi se izbegla pojava elektri~nog luka.Postoje dve osnovne vrste prekida~a : instalacioni i motorni.Instalacioni slu`e za uklju~ivanje i isklju~ivanje prijemnika male struje koja ne prelazi 10A , a drugi za uklju~ivanje i isklju~ivanje motora ~ija struja prelazi 10A.Trenutno prekidanje posti`e se mehanizmom koji pri pokretu ru~ice prekida~a naglo rastavi ili sklopi kontakte prekida~a. Zavisno od sredine u kojoj se upotrebljava , spoljne konstrukcije prekida~a izra|uju se za suve prostorije , vla`ne prostorije i grube pogone . Prekida~i za suve prostorije prave se za razne na~ine upotrebe : za postavljanje na zid preko drvene podloge , pri ~emu se provodnik uvodi kroz drvenu podlogu sa strane prekida~a ; za postavljanje na razvodnoj tabli pri ~emu se priklju~ak voda izvodi s prednje strane prekida~a tip (UZ) ili sa zadnje strane tip (TZ) za postavljanje u zid , pri ~emu se prekida~ postavlja u izolacionu kutiju u zidu .
Prekida~i za vla`ne prostorije imaju spolljnu konstrukciju od bakelita , sa poklopcem koji je nepromo~ivo utegnut a uvod je predvi|en za vodove sli~ne kablu sa nepromo~ivom uvodnicom.I ovi p[rekida~i se izra| uju za postavljanje u zid i na zid.Prekida~i za grub pogon imaju spoljnu konstrukciju od livenog gvo`|a sa uvodima voda za nepromo~ive konstrukcije .Svi prekida~i se izra|uju kao : jednopolni - za prekid faznog provodnika dovoda do sijali~nog grla ; dvopolni – za prekid i faznog i nultog provodnika jednofaznog prijemnika ; tropolni za prekid sve tri faze sijali~nog , terni~kog ili motornog optere}enja . Instalacioni prekida~i za elektri~no osvetljenje prema na~inu rukovanja izra|uju se kao obrtni i preklopni .Obrtnim prekida~ima rukuje se obrtanjem ri~ice kru`no od polo`aja .Preklopnim rukuje se pomo}u jednog ili dva preklopna tastera koji imaju po dva polo`aja ili obi~nim tasterom .Instalacioni prekida~i za elektri~no osvetljenje ( okretni i preklopni) prema svojoj funkciji mogu biti obi~ni ( jednopolni , dvopolni i tropolni), grupni , redni i naizmeni~ni. Obi~ni instalacioni prekida~i prekidaju ili uspostavljaju strujno kolo.Grupni prekida~i mogu da uspostave strujno kolo ili jedne ili druge grupe sijalica .Redni prekida~i uspostavljaju strujno kolo za jenu , pa zatim drugu grupu sijalica i najzad za obe grupe sijalica i najzad za obe grupe sijalica istovremeno .Naizmeni~ni prekida~ mo`e s jednog mesta da uspostavi strujno kolo za sijalicu , a drugi isti takav prekida~ sa drugog mesta prekida strujno kolo te sijalice .Na slici su prikazane veze provodnika za navedene vrste obrtnih i preklopnih prekida~a za sijalice ~ija strujna kola zatvaraju i prekidaju data je i jednopolna {ema ovih instalacionih veza. Motorni prekida~i mogu biti ru~ni i daljinski .Ru~ni prekida~i su oni ~iji se kontakti uklju~uju mehanizmom koji se pokre}e rukom .Kod daljinskih motornih prekida~a kontakti za uspostavljanje strujnog kola motora zatvaraju se aktiviranjem elektromagneta koji pokre}e mehanizam za zatvaranje tih kontakata.Aktiviranje elektromagneta prekida~a mo`e da se vr{i posredstvom tastera postavljenog na odre}enom odstojanju od prekida~a. Kod ru~nog prekida~a za jednosmernu struju i za naizmeni~nu struju ve}e ja~ine mora da postoji odgovaraju}a konstrukcija za brzo prekidanje kola kola struje radi spre~avanja nastanka luka .Da bi se spre~ilo {irenje plamena luka me|u kontaktima raznih polova odnosno faza prekida~a izme|u njih se postavljaju za{titne pregrade od elektri~nih izolacionih materijala otpornih na visoke temperature . Ku}i{ta prekida~a izra|uju se kao otvorena i zatvorena; ova druga predvi|ena su za suve i vla`ne prostorije kao i za grube pogone. Ku}i{ta prekida~a za suve prostorije obi~no se izra|uju od tankog lima , za vla`ne prostorije - od lakog liva (silumina) ili od sinteti~kih materijala (bakelita) sa uvodima za provodnike sli~ne kablu .Ku}i{ta prekida~a za grube pogone izra|uju se od livenog gvo`|a sa suo~enim delovima nepromo~ive izrade .Poznati su polu`ni valjkasti i grebenasti ru~ni prekida~i . Kod daljinskog prekida~a osnovni deo upravlja~kog kola ~ini elektromagnetni navoj elektromagneta , koji slu`i za pokretanje mehanizma glavnih kontakata samog prekida~a.Elektromagnetni navoj postavljen je jednom delu magnetnog kola ~iji je drugi deo pokretan .Priklju~uje se na
komandni napon jednosmerne ili naizmeni~ne struje pritiskom na tasterski kontakt.Taster je mali prekida~ koji ima par finih kontakata , normalno uvek otvorenih , a zatvaraju se mehani~ki , pritiskom prsta na izolovano dugme .Kada se prst digne , kontakti tastera se razdvoje dejstvom opruge koja podi`e i dugme. Kada se taster uklju~i , kroz navoj elektromagneta pote~e struja koja u magnetnom kolu proizvede magnetni fluks ; pojavi se magnetna sila koja privu~e pokretni deo magnetnog kola .Na pokretni deo magnetnog kola mehani~ki je pri~vr{}en glavni kontakt prekida~a , koji se spoji sa drugim kontaktom i zatvori glavni strujni krug prekida~a .Kada se otpusti taster , prekida se struja u kolu navoja elektromagneta ,te se prekida~ otvara .Da bi se spre~io prekid struje u kolu navoja elektromagneta , ulogu tastera preuzima jedan pomo}ni kontakt , koji se uklju~uje istovremeno sa glavnim kontaktima prekida~a .On je paralelno vezan sa tasterom i preko njega se , po otpu{tanju tastera , kolo navoja elektromagneta odr`ava zatvorenim , pa se stoga naziva samodr`a~ki pomo}ni kontakt .Samodr`a~ki kontakti koji su otvoreni kada su glavni kontakti prekida~a otvoreni. Motorni prekida~i se izra|uju kao dvopolni i tropolni , re|e i kao jednopolni a za standardne struje :10,15,25,40,60,80,100A. Priklju~ni ure|aji slu`e za spajanje pokretnih provodnika za nepokretnu elektri~nu instalaciju.Svaki priklju~ni ure|aj ima priklju~nu kutiju (priklju~nicu) koja je uglavnom nepokretna i priklju~nu vilju{ku (utika~) koja se postavlja na pokretan provodnik.Izra|uju se priklju~ni ure| aji za suve prostorije , za vla`ne za prostorije sa eksplozivnim gasovima , za grube pogone , priklju~nice sa za{titnim kontaktom i priklju~nice za male napone.Priklju~nice za suve prostorije izra|uju se za postavljanje na zid i u zid .Spoljna konstrukcija sastoji se iz porculanskog ili bakelitnog podno`ja , na kome su sme{teni zavrtnji za priklju~ak nepokretnog provodnika i dve metalne ko{uljice.Podno`je priklju~nice pokriva se kapom od porculana ili sinsinteti~kog materijala .Vilju{ka tj. utika~ kao priklju~ak na priklju~nicu pune ~epove koji ulaze u metalne ko{uljice podno`ja priklju~nice .Oni ostvaruju dobar kontakt da se pri prelasku struje na mesto dodira ne bi pojavio elektri~ni luk .I vilju{ka ima svoje podno`je , na kome su zavrtnji za priklju~ak pokretnog provodnika i kapa za pokrivanje ovog podno`ja. U unutra{njosti kape se zavr{etak pokretnog provodnika stegne obujmicom , koja mehani~ki rastere}uje priklju~ne zavrtnje provodnika pri izvla~enju vilju{ke , jer se tada obujmica naslanja na kapu vilju{ke.Priklju~ni ure|aji za vla`ne prostorije imaju priklju~ne kutije od sinteti~kog materijala , dobro zaptivene , da bi se spre~io prodor vlage na mesta priklju~ka vilju{ke .Oni imaju uvodnice za nepromo~ivi uvod provodnika sli~nog kablu kao i poklopac za mehani~ku za{titu od ulaska vlage u priklju~nicu .Izra|uju se kao dvopolni i tropolni .Priklju~nice za prostorije sa eksplozivnim gasovima imaju priklju~nu kutiju od lakog metala ili sinteti~kog materijala, u kojoj je ugra|en prekida~ posebne vrste.Ovaj prekida~ omogu}uje da se vilju{ka uvla~i u priklju~nu kutiju kada ko{uljice nisu pod naponom .Priklju~na kutija ima obratno grlo u koje se se uvla~i vilju{ka , a njegovim obrtanjem za 60˚ udesno prekida~ priklju~ne kutije uklju~i dovod napona na ko{uljice i vilju{ke .Dakle , uklju~ivanje priklju~nice je izvr{eno u hermeti~ki zatvorenom prostoru priklju~nice.
Izvla~enje vilju{ke mo`e da se izvede ako se obrtno grlo obrne ulevo za 60˚. Priklju~ni ure|aji za grube pogone imaju priklju~ne kutije od livenog gvo`|a , sa uvodima za ~eli~ne izolacione cevi.Na priklju~nim vilju{kama nalaze se uvodi za kabal , koji je mehani~ki otporan za grube pogone.Kutija i vilju{ka prave se sa mehanizmom kojim se vilju{ka zabravljuje kako se ne bi mogla izvu}i . Priklju~ni ure|aji za male napone izra|uju se na taj na~in {to se obezbe|uje naponska nezamenjljivost.Ovo je potrebno radi bezbednosti rukovaoca i i priklju~nih prijemnika .Priklju~ni ure|aji sa za{titnim kontaktom upotrebljavaju se tamo gde se u cilju za{tite primenjuje uzemljivanje i nulovanje provodnih delova prijemnika posebnim vodom.U tom slu~aju je potrebno da se za ovaj provodnik predvidi u priklju~nim ura|ajima poseban kontaktni deo , kako u priklju~noj kutiji tako i na vilju{ci . Ovi kontaktni delovi treba da su tako ugra|eni da pri uklju~ivanju vilju{ke u priklju~nu kutiju najpre do|u u dodir kontakti provodnika za za{titu , a zatim kontaktni delovi koji su pod naponom.Za{titni kontakti se u priklju~nim ure|ajima izra|uju na dva na~una.Prvi na~in je da se na vilju{ci postavi du`i ~ep od ostalih koji slu`e za priklju~ak strujnog kola , a da se na priklju~noj kutiji postavi kontaktna ko{uljica.Drugi na~in je da se sa strane priklju~ne kutije postavi pru`ni za{titni kontakt na koji nale`e odgovaraju}i kontaktni deo, postavljen sa strana priklju~ne vilju{ke.Kod tropolnih priklju~nica treba obezbediti isti redosled faza pri uklju~ivanju priklju~nog ure|aja , jer bi se usled promene faza menjao smer obrtanja trofaznog motora .Isti redosled faza pri uklju~ivanju obezbe|uje se rasporedom priklju~nih ko{uljica odnosno ~epova tako da ne budu u istoj liniji , ili izradom prepreka na jednoj strani priklju~ne kutije i odgovaraju}eg udubljenja na priklju~noj vilju{ci . Ovi priklju~ni ure|aji su poznati pod nazivom “{uko” , a izra|uju se za struje od 10, 15,25,40,60A. Izgradnja elektri~nih instalacija vr{i se po projektu koji se pripremi pre po~etka radova .Projekat elektri~ne instalacije obuhvata : projektni zadatak , plan elektri~ne , prora~un elektri~nih provodnika ,{emu razvodne table , specifikaciju materijala ,tehni~ki opis radova ,predmer i predra~un . Projektni zadatak sadr`i opis namene objekta za koji se predvi|a izgradnja elektri~ne instalacije , kao i zahteve i potrebe investitora za izvo| enje ove instalacije. Plan elektri~ne instalacije unosi se u plan gra|evinske osnove objekta ucrtavanjem oznaka za provodnike (sa podacima o njihovom proseku , broju i ostalim aparatima) za prijemnike ( sa podacima o snazi i vrsti ) , za za{titu od dodirnog napona .Projekat elektri~nog provodnika u instalacijama vr{i se tako {to se presek provodnika bira prema tablicama dozvoljenog zagrevanja usvojene vrste provodnika .Ove tablice sadr`e dozvoljeno strujno optere}enje imaju}i u vidu struju koju koriste prijemnici vezani za vod.Prema dozvoljenoj struji na osnovu tablica za ovako izabran vod bira se podno`je i umetak osigura~a.Potom se vr{i provera pada napona za vod prema obrascima uzimaju}i u obzir snage prijemnika i njihova odstojanja od po~etka voda .Ovaj pad napona ne sme da bude od 2% za instalacije osvetljenja i 5% za instalacije elektromotora. [ema
razvodne table postavlja se prema podacima iz plana elektri~ne instalacije.Specifikacija materijala je popis ukupnih koli~ina svih elemenata elektri~ne instalacije koje je potrebno nabaviti i ugraditi .Materijali se ubele`avaju sa svim potrebnim tehni~kim , fabri~kim i tr`i{nim podacima neophodnim za nabavku. Predmer ipredra~un se sastoje od pregleda vrste tro{kova materijala i specifikacije materijala i specifikacije rada i tro{kova rada , posebno za svaki radni zadatak koji je obuhva}en poslovima izrade elektri~ne instalacije .Na kraju predra~una daje se ukupna cena za izvo|enje projektovane instalacije .Ovi podaci potrebniu su za ugovaranje izvo|enja radova izme|u izvo|a~a i investitora kao i za pra}enje izv{enja pojedinih faza izgradnje. Tehni~ki opis radova sadr`i uputstva za izvr{enje radova izgradnje instalacije kao i za izvo|enje pojedinih propisa JUS-a koje treba imati u vidu prilikom izrade instalacije .U tekstu se navodi nekoliko osnovnih propisa koji su obavezni prilikom izvo|enja elektri~ne instalacije : - me|usobno spajanje i ra~vanje provodnika treba vr{iti predvi|enim spojnicama ; - nastavljanje provodnika mo`e se vr{iti samo u razvodnim kutijama ; - vod treba postavljati paralelno sa dimnjakom , na odstojanju od najmanje 20 cm. - paralelno izvo|enje izolovanih vodova jake struje sa gasnim , parnim i vodovodnim cevima treba vr{iti na rastojanju od najmanje 5 cm; - ukr{tanje i paralelno vo|enje provodnika telefonske instalacije i jake struje treba da je na razmaku od najmanje 10mm; - pri paralelnom vo|enju provodnika sa tavanicom treba obezbediti slede}i redosled ; vodovi jake struje na 30 cm od tavanice , vodovi za signalizaciju na 20 cm , a za telefone na 10 cm od tavanice; - vodovi za vla`ne prostorije moraju se zavr{iti u suvim prostorijama , koriste}i pribor za vla`ne prostorije ; -vodovi i cevi pola`u se samo vertikalno i horizontalno; - instalacioni prekida~i postavljaju se na 1.5met ili 0.3m od poda ; - osigura~i se postavljaju na mestima gde se smanjuje presek provodnika; osigurae treba centralizovati na razvodnim tablama ; - elektri~na brojila u zgradama treba koncentrisati na jednom mestu ne vi{em od 2 met.; - instalacija za vla`ne prostorije izvodi se kablovima , provodnicima sli~nim kablu , otpornim prema atmosferskim uticajima , sa odgovaraju}im priborom nepromo~ivo zaptivenim; - prekida~i priklju`nice i grla za sijalice u vla`nim prostorijama moraju da budu nepromo~ive izrade ; - u kupatilima i sli~nim vla`nim prostorijama nije dozvoljeno postavljanje priklju~nica ; - u prostorijama gde postoji opasnost od po`ara treba izbegavati priklju~nice a razvodne table se postavljaju izvan ovih prostorija .
