СРЂАН ДАМЊАНОВИЋ
РАДНА ВЕРЗИЈА
У ПРОПАДЉИВОМ ТЕЛУ ПРЕБИВА ДУХ Апстракт: Превод и коментари философског спева О природи ствари Тита Лукреција, Лукреција, које је сачинила Аница Савић Ребац, Ребац, могу се сагледати као критика преношења неаутентичних или корумптних облика мишљења и фраза. фраза. Сходно Гадамеровом учењу о предрасудама, предрасудама , те фразе нису случајне, случајне, него су израз историјских истина нашег живота. живота. Лукрецијев спев О природи ствари, ствари , почива на идеји да дух пребива у пропадљивом и смртном, смртном, а никако не у „здравом” здравом” телу. телу. Философска разложност у савезу са поетском снагом, снагом, коју је Аница Савић Ребац открила у Лукрецијевом философском спеву, спеву, плодоносно се укршта са савременим мисаоним токовима. токовима. Отклањање страха од смрти блиско је повезано са темом ероса, ероса, односно критиком наводног ослобођења ероса у савременом свету, свету, а може се сагледати и у димензијама савремене биополитике. биополитике . У име продужења живота, живота, савремена биополитика удружена са традираним предрасудама и заблудама, заблудама, постаје техника владања масама. масама. дух, душа, душа, тело, тело, заблуде, заблуде, страх од смрти, смрти, Аница Савић Ребац (1892-1953), Кључне речи: дух, Тит Лукреције, Лукреције , Жак Лакан, Лакан, Ђорђо Агамбен. Агамбен.
Премда је за Аницу Савић Ребац Платон био најзначајнија мисаона фигура свих времена, времена, тако да је и вредност српске философске баштине самерила у 1 контексту близине платонистичких идеја , њен интерес за спев Тита Лукреција није био мање значајан и плодоносан. плодоносан. Међутим, Међутим, и тема ероса је ероса је у снажној вези са једним са једним од најзначајнијих мотива епикурујеске философије, философије, а то је отклањање страха од смрти. смрти. Аница Савић Ребац је својим делом увек обухватала класичну филологију и философску антропологију, антропологију, дакле, дакле, није била заинтересована само за стручностручнотеоријска питања, питања, него и за философска сазнања о људској природи, природи, занимајући се пре свега, свега, за њен преображај, преображај, у скалду са богатим хуманистичким наслеђем. наслеђем. Превод спева Тита Лукреција представља завршни камен мисаоног здања Анице Савић Ребац, Ребац, а њене кључне мисаоне преокупације, преокупације, као што су то проблем ероса, ероса, стваралаштва и смрти заокружене су у преводилачком и коментаторском раду на најзначајнијем философском спеву старог света. света. Проблем смрти и страха од смрти постаје можда важнији и одлучнији концепт у савременој теорији, теорији, од традиционалних категорија као што су то, то, на пример радник пример радник,, нација или човек. човек. Лукреције у спеву О природи ствари, ствари, брани и заступа становиште по коме смртна душа пребива у пропадљивом телу. телу. Данас се сматра да сентеција у здравом телу здрав дух представља аутентичних становиште антике и то главно или бар доминантно. доминантно. Међутим, Међутим, није тако. тако. Лукреције одбацује парадигматичну идеју хармоније духа и тела, тела, Аристотелову теорију о начелима бивства као и Платоново 1
Андрија Стојковић напомиње карактеристично жаљење Анице Савић Ребац што српски средњовековни интелектуалци нису нису могли изаћи „из суве догматике и штуре аскетике да би нашли пут неоплатонизма”, неоплатонизма”, премда истраживања указују да постоје „елементи неоплатонизма у нашој средњовековне књижевности” књижевности ” А. Стојковић, Стојковић, Развитак филозофије у Срба, Срба, Београд 1972, 418. Слободан Жуњић, Жуњић, наводе тезу Анице Савић Ребац да је „Платон у својој филозофији објединио лични и надлични Ерос, Ерос, чиме је процес хуманизације космичког Ероса доведен до синтезе душе и апсолута”, апсолута”, (стр начин” еволуцију ероса у европској култури, култури, ( стр.. 324) истражујући на свој „самовољан начин” ”истичући нарочито садржаје платонистичке традиције” традиције” С. Жуњић, Жуњић, Историја српске филозофије, филозофије, Београд 2009, 325.
и Аристотелово учење о души. души. Лукрецијева критика страха од смрти може се сагледати и у димензији савремене биополитике, биополитике, како су је видели Мишел Фуко и Ђорђо Агамбен. Агамбен. У име продужења живота, живота, савремена биополитика „срећно“ срећно“ удружена са традираним предрасудама и заблудама постаје техника владања масама. масама. Аница Савић Ребац је увидела да Лукрецијева философска разложност, разложност, удружена са поетском снагом, снагом, зрачи вековима, вековима, као и да се плодоносно укршта са савременим мисаоним токовима. токовима. Премда се сентенција mens sana in corpore sano приписује многима, многима, чак и легендарном оснивачу грчке философије Талесу, Талесу, она је, је, по свој прилици, прилици, изведена из Јувеналових (60 - ?) стихова. стихова. Јувенал је заправо мислио на то како богови утичу на људску судбину, судбину, па им се треба обратити и за оно што је за човека најважније, најважније, а 2 то је, је, здрав дух у здравом телу . Међутим, Међутим, тумачење те сентенције, сентенције, како нам је пренела традиција, традиција, је следеће: следеће: оствареност телесног облика води здрављу духа. духа. Фраза mens sana... може се посматрати и као позни израз начела калокагатије (καλοκάγαθία), καλοκάγαθία), односно као сјај парадигматичне идеје сразмере и хармоније у појављивању лепог и доброг. доброг. Премда је то начело, начело, уколико се схвати као сразмера и хармонија телесног и духовног, духовног, рано доведено у питање, питање, и данас се верује како је како је смисао био у томе да атлета не учествују само у телесном надметању, надметању, него у превазилажењу граница својих могућности, могућности, а то значи и у самој врлини. врлини. Према песникињи Сапфа са Лезбоса: Лезбоса: „Ко је леп, леп, чиниће се очима да је да је добар, добар, а ко је ко је „Ко је 3 добар биће у исти мах и леп” леп” (Sappho, fr. 49) – односно, односно, лепо има могућност привида доброг, доброг, док тек добро, добро, јесте истовремено и лепо. лепо. Плотиновом језиком речено, речено, сама симетрија није лепота, лепота, него оно што сија кроз симетрију, симетрију, па тако ни симетрија, симетрија, хармонија и сразмера телесног облика није доброта, доброта, премда доброта 4 кроз њу може да се појави ( Ennead Ennead , I.6.6) Према томе, томе, у идеји калокагатије, калокагатије, однос лепоте, лепоте, изграђености, изграђености, „здравља“ здравља“ тела и духа није увек непосредан. непосредан. И Аристотел није веровао да се здравље тела и здравље духа могу довести у сразмеру: сразмеру: „Јер истовремено се не сме напрезати ум и тело; тело; по природи сваки од тих напора има супратан учинак, учинак , односно, односно, телесни напор спречава ум, ум, а умни напор тело” тело” (Pol., 1339а 1339 а). А код Лукреција налазимо идеју да у пропадљивом и смртном телу пребива, пребива, такође пропадљив и смртан, смртан, дух. дух. Далеко од тога да је сентенција mens sana in corpore sano настала случајно и да представља једноставну заблуду која је израсла из неупућености у значење текста. текста. Предрасуде, Предрасуде, заблуде, заблуде, самообмане појединца и читавих генерација, генерација, као и њихове овештале фразе и стереотипи, стереотипи, далеко више него његови судови (у складу са једном од важних Гадамерових идеја) идеја) могле би се протумачинти као вид историјске 5 стварности живота. живота. У том смислу се истина нашег времена и нашег просечног виђења односа духа и тела, тела, налази у погрешном разумевању Јувенала, Јувенала, односно, односно, наше просечно разумевање није одмакло нимало од разумевања грађана атинских, атинских, 2
Јувеналов стих иначе гласи: гласи: Orandum est ut sit mens sana in corpore sano (Sat. X 356). Односно: „Треба се молити за здрав дух у Односно: „Треба здравом телу”. телу”. Здрав дух и зраво тело су односу коњункције а никако импликације, импликације , односно, односно, између здравог тела и духа не постоји однос следа или узрочноузрочно-последична веза. веза. Ivvenalis, Decimvs Ivnivs: http://www.thelatinlibrary.com/juvenal.html http://www.thelatinlibrary .com/juvenal.html (12.02.2013) 3 Sappho’s Poems: http://inamidst.com/stuff/sappho/ http://inamidst.com/stuff/sappho/ (12.02.2013) 4 Плотин, Плотин, Енеаде, Енеаде, прев. прев. С. Благојевић, Благојевић , Београд 1984. 5 Х-Г. Гадамер, Гадамер, Истина и метода, метода, прев. прев. С. Новаков, Новаков, Сарајево 1978, 310.
којима је Сократ досађивао у палестрама, палестрама, и који су га, га, и због тог „досађивања” досађивања” 6 осудили на смрт. смрт. Као што се истина извитопереног времена, времена, за неког будућег истаживача, истаживача, може дешифровати, дешифровати, пре свега, свега, у нашим илузијама и заблудама. заблудама. Наша увереност у формулу у здравом телу здрав дух, дух, највероватније потиче из рђаво схваћене идеје хармоније и сразмере односно из неаутентичног или жаргонизованог приступа философском значењу, значењу, по којој хармонично и сразмерно нашој телесној обликованости и снази, снази, расте и моћ, моћ, односно здравље нашег духа. духа. Истовремено, Истовремено, да би то тумачење опстало мора пустити корене у самом животу, животу, односно оно мора одговара стварним делатностима. делатностима. На тај начин су предрасуде и заблуде укорењене у стварним животним праксама. праксама. А извесном облику живота више одговорају обмане, обмане, погрешке и предрасуде, предрасуде, него увиди за које се више може рећи да су истинити. истинити . Зато су тоталитарне идеологије двадесетог века спремно примиле и развијале култ тела, тела, здравља и снаге, снаге, као што данашња, данашња, неолиберална идеологија здравог живота и фитнес залуђености, залуђености, нема ближих веза са грчким 7 култом такмичења и надмашивања. надмашивања. Тит Лукреције одустаје од мистичне идеје хармоније, хармоније, која је, је, „долебдела са 8 високог Хеликона”. Хеликона”. Лукреције се приклања разлозима по којима дух није распоређен по телу, телу, него пре постоји као посебан орган, орган, али и инсистира на становишту да су дух, дух, душа и тело у „чврстом споју ”: Дух, тврдим прво, прво, који ето умом „Дух, називамо, називамо, у ком је ком је постављен разбор, разбор, и цело воћство животно, животно, он није мање део човекова но што су руке су руке,, ноге, ноге, ока два читавог живог бића делови. делови. Напротив, Напротив, други су излагали да није духа свест у делу тела одређену, одређену, но неко опште стање животно да нам свестан живот ствара - хармонијом називљу га Хелени – 9 а није ум у делу никојем.“ никојем.“ Ум, Ум, као део духа у који је постављен разбор и „вођство живота” живота” је посебан део тела. тела. Зато је могуће да „болује тело видљиво, видљиво, а делом скривеним другим ми 10 смо радосни смо радосни.” повезани, они нису у хармоничном .” Премда су дух и тело су блиско повезани, односу, односу, него их везује заједничка телесна природа. природа. Нужно је, је, да је природа духа 11 телесна. телесна. Природа духа је духа је покретна, покретна, а састоји се од „лаких тела” тела”12. Док су дух и ум су за Лукреција посебни делови, делови, душа је, је, напротив, напротив, распоређена по целом телу. телу. На „миг” миг” духа душа покреће удове, удове, „иза сна трза тело, тело, мења лик, лик, и влада очигледно, очигледно, управља човеком свим... свим... ”. Душа је од најмањих семена, семена, уплетена у мишиће и 6
Сократ је Сократ је испитивао не само међу мењачницама, мењачницама, као што то налазимо у Одбрани, Одбрани, него и на a вежбалиштима (Charmides, 153 ). 7 Зборник 8 Лукреције, Лукреције, О природи ствари, ствари, препев А. Савић Ребац, Ребац, Нови Сад 1989,160. 9 Исто, Исто, 159. 10 Исто, Исто, 159. 11 Исто, Исто, 162. 12 Исто, Исто, 163.
13
вене. вене. Дух, Дух, душа и тело не могу се раздвојити без смрти, смрти, односно разарања самог склопа: склопа: „К`о мирис што се лако не може ишчупати из зрна тамјана, тамјана, да природа с њим сва не пропадне, пропадне, тако и духа природу и душе извући лако не можеш из тела, тела, 14 да све не разориш не разориш...” ...” Са рађањем тела рађају се дух и душа који живе у „узајамном додиру 15 блиском”, блиском”, и спас њиховог живота налази се само у међусобној заједници. заједници. Душа дакле нестаје са телом, телом, а ум живи смртним животом и то Лукреције доказује својим 16 општијим учењем о атомима . Међутим, Међутим, смрт нас се нимало не тиче: тиче: „ јер нас једино ствара тела и душе тесни спој и брак”. брак”. Смрти се не треба плашити „ јер нико 17 није бедан уколико не постоји”, постоји”, а „у посед живот нико не пада, пада, користе га сви” сви” . Поред одбацивање идеје хармоније као и учења да душа постоји пре тела, тела, Лукреције одбацује и Аристотелову теорију узрочности као и учење о души, души, непосредно циљајући, циљајући, како се чини, чини, на Аристотелов текст. текст. Према Аристотелу: Аристотелу: тела, које има живот у могућности” могућности” (О души, души, „Душа је прва ентелехија природног тела, Аристотелу, душа је душа је суштина тела и Стари наводи овај пример: пример: Када 412 а). Према Аристотелу, би око било живо биће, биће, тада би гледање било његова душа, душа, односно сврха. сврха. Као што зеница и гледање чине око тако су душе и тело заједно живо биће. биће. Према Аристотелу, Аристотелу, из тога следи да душа није одвојива од тела. тела. Душа је као ентелехија тела принцип кретања и сврха, сврха, а сваки орган је орган је ту ради ту ради своје сврхе. сврхе. Лукреција одбацује Аристотелово енетелехијално схватање свега што јесте што јесте:: „… Не мисли никако да је да је јасни јасни очни вид створен да бисмо могли гледати... гледати... И што се год тумачи слично том, том, обрнуто и погрешно је погрешно је све, све, свуд ставља иза последице узрок. узрок. Јер ништа није рођено у телу ради употребе; употребе; што је што је рођено рођено,, то ствара потребу. потребу. Гледање није постојало пре вида очњега, очњега, 18 нит говор речима говор речима пре језика пре језика...” ...” Лукреције одбацује општи план света, света, хиломорфистичку концепцију бића која настају сходно својој сврси, сврси, уочавајући замену последице и узрока. узрока. Данас можда заборављени философ, философ, Џорџ Сантајана види нарочит значај у овим стиховима, стиховима, не само зато што они подстичу мишљење, мишљење, нити само што су они значајни за развој епикурејског схватања човека, човека, него зато што од отказивања 13
Исто, Исто, 164. Исто, Исто, 168. 15 Исто, Исто, 168. 16 Исто, Исто, 175. 17 Исто, Исто, 195. 18 Исто, Исто, 236. 14
дејства финалног узрока зависи прогрес наука, наука, јер природа има своја правила која 19 не маре сувише за философске спекулације. спекулације. Ради постизања истинског увида у природу ствари, ствари, како верује Лукреције, Лукреције, треба поћи од физиса, физиса, односно природе која има своје законе, законе, а ради ваљаног односа према себи, себи, потребно је прихватити факт властите смрти. смрти. Док Хајдегер говори о смрти у контексту проблематике аутентичности, аутентичности, Лукреције пише о потреби уклањања страха од смрти и прихватању идеје о властитој коначности, коначности, ради потенцирања премиса епикурејске етике. етике. Атомима припада бесмртност, бесмртност, а не души која ишчили, ишчили, верују Лукреције и Епикур. Епикур. Творачка природа у делове мрви 20 све, све, на првобитни састав свега што јесте. јесте. Истовремено, Истовремено, „творачка природа нам поручује” поручује” прецизна упутства како водити живот: живот: „Зар не видите да нам природа без престанка довикује тек једно тек једно:: нек тело мине бол, бол, нек ум ужива без бриге и без страха ведри мир” мир” стр. стр. 103. Блажен живот настаје на основу увида „природе ствари”, ствари”, мрак и ужас може разагнати само увид у унутрашњи склоп природе. природе. Стр. Стр. 105-108. Доказ о смртности душе али и о ослобођењу од страха од смрти почива на општој премиси учењу о атомима као природи свега што јесте Истовремено етика која почива на уверењу у смртност душе из разумљивих разлога није лако прихватљива Лукреције у складу са Епикуровим увидом у страху од смрти види снажну препреку коју треба савладати. Епикурејска „чаробна формула“ формула“ којом се наводно можемо ослободити страха од смрти гласи: гласи: „Смрт „Смрт за нас не значи ништа, ништа, јер тело које се раствара не осећа ништа. ништа. А што је без осећања то за нас 21 нема никаквог значења“ значења“ . Ваљано сазнање нас ослобађа страха од смрти и претвара живот у извор задовољства, задовољства, наравно првенствено духовних задовољстава философија, како примећује Милош Н. Ђурић, Ђурић, постаје „техника (Епикурова философија, 22 задовољства” задовољства” ). Али задовоства која препорује философија, философија, продуховљена су, су, како је већ то видео Еипикур, Еипикур, премда он рачуна на постајање и право духовних и телесних задовољстава. задовољстава. Уосталом, Уосталом, људска бића ствара тела и душе тесни „спој и 23 брак” брак” . Док су атоми као елементи природе бесмртни, бесмртни, „духа природа смртна је”. је”. Међутим: Међутим: „Видимо стога да се не треба у смрти ничег плашити јер плашити јер нико не бива бедан ако не постоји, постоји, и да је да је исто к`о да није да никада ни рођен ни рођен није, није, кад је кад је је је бесмртна 24 смрт одузела живот смртни” смртни” Резултат проучавање склопа природе је уклањање страха од смрти, смрти, као што је последица тог уклањања заснивање једног типа етике, етике, која је, је, вероватно ,
,
,
,
.
,
,
.
19
,
hree Philosophical Poets, Boston 1919, 28. G. Santayana, Т hree Лукреције, Лукреције, нав. дело, дело, 80. 21 Д. Лаертије, Лаертије , Живот и мишљења истакнутих филозофа, филозофа, прев. прев. А. Вилхар, Вилхар, Београд 1973, 375. 22 М. Н. Ђурић, Ђурић, Историја хеленске етике, етике, Београд 1987, стр. стр. 450. 23 Лукреције, Лукреције, нав. дело, дело, 190. 24 Исто, Исто, 190-191. 20
погрешно или бар једнострано, једнострано, идентификована као „етика уживања”, уживања”, схваћених као телесних уживања. уживања. Проблем аутентичности и смрти је и једно од најважнијих места Хајдегерове философије25 Оно што додатно уноси збрку у проблем отклањања страха од смрти, смрти, то је наша претпоставка етици као техници уживања која су постављена позитивно. позитивно. Напротив, Напротив, није реч о уживању које произилази из задовољења свих потреба, потреба, него о уживању које потиче из отклањања сувишних потреба ( јер, јер, као што је Шопенхауер касније добро увидео, увидео, када се задовољи једна потреба, потреба, јави се друга, друга, још интензивнија, интензивнија, дакле све што је засновано на уживању и задовољству, задовољству, напротив, напротив, води незадовољству, незадовољству, болу и досади, досади, услед, услед, како на једном месту каже, каже, фундаменталне грешке људске природе). природе). Зато је за Епикура извор блаженства пријатељство, пријатељство, философија и „слабо вино”: вино”: „И Диокле у трећој књизи свога дала Извод каже да су Епикур и његови пријатељи живели врло једноставним и скромним животом. животом. У сваком случају они су се задовољавали – како каже он – 26 мерицом неког слабог вина, вина, а углавном је њихово пиће било вода” вода” . Други извор неразумевања је у томе што ми живимо у наводно пермисивном друштву, друштву, где постоји само један само један закон, закон, закон за уживањем (који је који је сменио претходне законе, законе, нпр. нпр. чувени категорички императив чија је последица нада у задовољству након смрти, смрти, без обзира на то што код Канта та могућност остаје отворена), отворена), које се заснивању на задовољењу, задовољењу, а последица је да смо више него икад спречени у уживању27, али та спреченост је конститутивна и одлучујућа за појаву уживања које је нераскидо повезано са патњом и болом, болом, као што је што је то било познато и апостолу Павлу. Павлу. У чувеном одломку из Павлове Посланице Римљанима налазимо формулацију односа закона и греха: греха: „Шта ћемо, ћемо, дакле рећи? рећи? Да је закон гријех? гријех? Никако! Никако! Него ја гријеха не познах осим кроз закон; закон; јер ни за жељу не би знао да 7 28 закон не каза: каза: Не пожели” пожели” Римљанима 7 . Или, Или, како је како је то концизно формусио Жак 25
Важна „категорија” категорија” Хајдегерове философије, философије, поготово оне из нивоа Бивства и времена је аутентичност, аутентичност, а она се без односа према смрти не може конституисати. конституисати . Специфичност људског бивствовања Хајдегер означава појмом егзистенција (Existanz). Између осталог, осталог, по томе се разликује од од других бића, бића, која су присутна „објективно” објективно ” – док човек егзистира тако што разумева властито бивство (и може бити или не бити), бити), док бића напросто јесу. јесу. Човек нема задану и непромењљиву суштину; суштину; зато, зато, шта човек јесте, јесте, не може бити изражено дефиницијом (animal сл), него се он може схватити само у односу према свету и simbolicum, animal rationale, homo faber и сл), себи. себи. Хајдегер зато пише: пише: „Суштина човека лежи у његовој егзистенцији”. егзистенцији”. Тубивство, Тубивство , односно човек, човек, није нешто коначно, коначно , него могућност која је властита (Jemeinigkeit) за свако тубивство. тубивство. Дакле, Дакле, људска егзистенција је властитост и непоновљивост, непоновљивост , а не репрезент врсте. врсте. Зато човек може постати аутентично биће и одбацити захтеве које му намеће, намеће , нпр. нпр. јавност. јавност. Егзистенција је аутентична могућности. У Бивству и (eigentlich) или неаутентична (uneigentlich), када човек пропушта властите могућности. времену, времену, однос према смрти чини важну, важну, али свакако не и једину разлику између аутентичне и неаутентичне егзистенције: егзистенције : „Свакодневно пропадајуће бежање пред смрћу јесте неаутентично биство при њој. њој. Неаутентичност јесте темељ сваке могуће аутентичности. аутентичности . Неаутентичост означава једну врсту бивства у коју се тубивство може преместити, преместити, а најчешће се увек и преместио, преместио, али се у њу не мора нужно и трајно премештати”25. премештати”25. Али, Али, треба имати на уму да је управо неаутентичност основа могуће аутентичности, аутентичности, која се може, може, али не мора постићи. постићи. Дакле, Дакле, и сходно Хајдегеровој философији, философији , аутентична форма је она која се помаља из Лукрецијевог спева: спева: Дух и душа пребивају у смртном и пропадљивом телу. телу. М.Хајдегер, Хајдегер, Битак и вријеме, вријеме, прев. прев. Х. Шаринић, Шаринић, Загреб 1988, 295. 26 Уп. Уп. Д. Лаертије, Лаертије, нав. дело, дело, 336 27 С. Жижек, Жижек , Како читати Лакана, Лакана, Лозница 2012, прев. прев. Г. Бојовоћ, Бојовоћ, 54. 28 Нови Завет, Завет, Превод Комисије Светог архијерејског синода СПЦ, СПЦ, Београд 1984.
Лакан: Лакан: Ништа не тера некога на ужитак, ужитак, осим суперега. суперега. Суперего је 29 императив jouissance – Уживај! Уживај! Развијајући идеју сагласности кантовског добра и садовског зла, зла, Лакан настоји да покаже начин на који се уживање наслања на потчињавање субјекта неком налогу, налогу, без обзира на форму и садржај који га води, води, пошто одустаје од онога шта је остало од ње његове жеље, жеље, до самоуништења у потчињавању Великом другом. другом. Када је jouissance у питању, питању, никако није реч о једностраном уживању, уживању, нити уживање уопште може бити једнострано. једнострано. Фројдовски суперего се овом контексту јавља као садистичко деловање које нас обасипа немогућим захтевима, захтевима, да би са необичним ентузијазмом посматрао наше неуспехе. неуспехе. Не само да су уживање и патња блиско повезани, повезани, него се ради о уживању у патњи. патњи. Зато је Лакан довео у везу jouissance и суперего. суперего. Уживање није пуко слеђење својих 30 спонтаних сумерења, сумерења, то је то је пре нешто што чинимо као изопачену етичку дужност. дужност. . Упоредо са налогом уживања, уживања, који је заправо блокирао ерос репресивном 31 десублимацијом , чиме је заправо стваралаштво не ослобођено, ослобођено, него зауздано, зауздано, задат је нови налог, налог, налог за продужењем здравог живота, живота, тако да је опет на делу неаутентична, неаутентична, кривотворена формула, формула, у здравом телу здрав дух. дух. Налог уживања није ослободио креативне потенцијале ероса, ероса, него је извршио само трансмисију владајућег начела закона потрошње ради новог уживања. уживања. Економија либида капиталистичке економије почива на производњи предмета који не одговарају само на постојеће потребе и прокламована уживања, уживања, него задају нова уживања и нове потребе. потребе. Новија моћ не прети смрћу, смрћу, него напротив, напротив, у два задња века имамо успон биополитике која тежи да регулише и продужи живот, живот, као што је то видео Мишел Фуко. Фуко. Моћ коју биополитичка техника успоставља над човеком састоји се у нашој жељи за продужењем и олакшавањем живота, живота, односно за жељом ка „успешним” успешним” задовољењем потреба и испуњењем налога уживања. уживања. Мишел Фуко седамдесетих година прошлог века, века, налази да је моћ научнонаучно-технолошке производње живота створила нову епоху, епоху, епоху биополитике. биополитике. Мишел Фуко описује суштину западноевропске биополитике као начин: начин: „на „ на којим је од 18. века покушавано да се 29
J. Lacan, Т he he Seminar of Jacques Lacan, Book XX, Translated with notes by Bruce Fink, New York, 3. С. Жижек, Жижек , Опсценост власти . Варијације на тему „ Кант са Садом”, THEORIA, 3/1983, 5-23. 31 Термин репресивна Термин репресивна десублимација сковао је Херберт Маркузе у делу Човек делу Човек једне једне димензије, димензије, да би означио начин на који је принцип задовољства инкорпориран у принцип реалитета, реалитета, док је „сексуалност ослобођена (или, ( Х. или, прецизније, прецизније , либерализована) либерализована ) у друштвено конструктивне форме” форме” (Х Маркузе, Маркузе, Човек једне димензије, димензије , прев. прев. Т. Ладан, Ладан, Загреб 1985, 80.). Шири концепт репресивне десублимације објашњава како је могуће да се спонтано прихвата оно што се нуди, нуди, и то на основу, основу, како мисли Маркузе, Маркузе, већег ступња сексуалне слободе. слободе. То је могуће, могуће, између осталог, осталог , зато што она постаје тржишна вредност и део друштвеног понашања, понашања, и зато је телу допуштено да изложи своју сексуалност на различите начине. начине. Репресивном десублимацијом се умањује стваралачка, стваралачка , продуховљена сублимирана или напросто, напросто , еротска енергија, енергија, а „интензивира сексуална енергија”. енергија ”. Технолошка ствараност, ствараност, као важан фактор у систему репресивне десублимације, десублимације , умањује потребу за сублимацијом: сублимацијом : „Изгледа да је у менталном апарату знатно снижена напетост између онога за чиме се чезне и онога шта је дозвоq дозвоqено, ено, па принцип реалитета не тражи више замашну и болну трансформацију инстинктивних потреба”. потреба”. Заузват, Заузват, појединац се мора и може адаптирати у свету који више, више, чини се, се, не захтева одрицање од највластитијих потреба, потреба, свету који се чини да није „битно непријатељски”. непријатељски”. На тај начин већа слобода делује у прилог одржања статус qуоа опште репресије, репресије , а не против њега, њега, водећи стварању „ауторитарне личности нашег времена”. времена”. циља, циља, нити се спречава у тежњи према њему; њему; заправо, заправо, тиме што постиже свој циљ, циљ, она га преноси другима, другима, тражећи пуније задовољење” задовољење” Х. Маркузе, Маркузе, нав. дело, дело, 187. 30
рационализују проблеми што их државнодржавно-управној пракси постављају феномени својствени скупу живих бића која конституишу становништво, становништво, здравље, здравље, хигијену, хигијену, 32 наталитет, наталитет, дуговечност расе”. расе”. Дакле, Дакле, биополотика одређује у име живота субјектима шта треба да раде, раде, у тотално ирациоаналном али управљивом друштву, друштву, а то је могуће јер постоји инстанца која одређује срж моје субјективности према општој форми. форми. Управо је позивање на живот донело човечанству највише смрти у историји (фашизам и стаљинизам) стаљинизам) под фирмом управљања и организовања живота, живота, продуженог и олакшаног, олакшаног, а управо таквом животу одговара крилатица у здравом телу здрав телу здрав дух. дух. Радикализујући Фукоов концепт биополитике биополитике,, Ђорђо Агамбен формулише 33 средишњи концепт властите философије . Грци су познавали два термина за реч живот, живот, зое као чињеницу живота бића и биос као карактеристичан начин живљења одређене заједнице. заједнице. Фуко сматра да је одлучујући догађај улазак зое у сферу полиса као политизација голог живота, живота, док Агамбен верује да политичка сфера полази кроз дуготрајније помрачење, помрачење, зато што је пропустила одмерити се с тим утемељујућим догађајем модерне. модерне. Агамбенова анализа полази регистровањем парадоксалности ситуације у којој се налази homo sacer , свети човек, човек, изопштеник из политичке заједнице. заједнице. Он је у древном римском праву имао двоструки статус. статус. Није се смео жртвовати боговима, боговима, али се смео убити. убити. Агамбен ту уочава располућеност биолошког и политичког постојања. постојања. Искључењем из политичке заједнице homo sacer губи сва права. права. Зато његово убиство не представља кршење закона, закона, али је његов живот безвредан, безвредан, па није погодан за жртвовање боговима. боговима. Агамбен сматра да смо данас сви homo sacer , јер су нам политичка права ускраћена, ускраћена, изложени смо безскрупулозном прислушкивању и различитим облицима кршења људских права, права, као што је тотална суспензија права на приватност, приватност, услед трајног ванредног стања. стања. Модели традиционалне философије политике постали су исцрпљени, исцрпљени, на основу њих није могуће разумети актуелне биополитичке процесе, процесе, становиште је Фукоа и Агамбена. Агамбена. Стављајући биолошки живот у средиште својих калкулација, калкулација, модерна држава не чини ништа друго него открива тајну карику која спаја моћ са голим животом, животом, верује Агамбен (Однос политичке моћи и живота баца снажније светло и на проблем самоубиства. самоубиства. У Атини је, је, наводи Диркем, Диркем, постојао овакав законски пропис: пропис: „Ко не жели да живи, живи, има свој разлог изнети Сенату и пошто добије за то одобрење напустиће свој живот. живот. Ако вам је живот мрзак, мрзак, умирите; умирите; ако 34 вас је судбина савладала, савладала, испијте кукуту” кукуту” . Самоубиство се сматрало нелегалним само уколико није ауторизовано од стране државе. државе. Тако Аристотел наводи да је самоубиство неправда према држави, држави, па се оно кажњава губитком грађанског права 35 „као ономе ко нанаоси штету држави” држави” Eth. Nic. 1138а 1138а). А жеља да се наш живот продужи и олакша постаје извор до сада у људској историји неслућене моћи. моћи.
32
М. Фуко, Фуко, Рађање биополитике, биополитике , прев. прев. Новаковић, Новаковић, Мијић, Мијић, Стефановић, Стефановић, Михаиловић, Михаиловић, Божић, Божић, Нови Сад 2004, 431. 33 Ђ. Агамбен, Агамбен, Homo sacer , прев. прев. М. Копић, Копић, Загреб 2006. 34 Е. Durkheim, Suicide, translated by J. Spaulding and G. Simpson, New York 1951, 330. 35 Самоубици се одсецала десна рука и сахрањивала одвојено од тела, тела, а у неким случајевима и његовим потомцима су се одузимала грађанска права. права.
