Tihomir Brajović - Komparativni Identiteti

Bibliotel
KnjiZevne nauke

Edicija Veze %,'&,i"

U

Tihomir Komparativni B@ovic identiteti

red nici

Gojko

Srpsl
Teiii

izmedu evropskog ijuZnoslovenskog kontel
Vlaho BogiSii

Recenze

nti

prof. dr.lovan Deli( prof. dr Mihajlo Panti6 dr Bojan Jovif Clavni i odgovorni urednil<

X tt- /Y0d'//

Slobodan Gavrilovii

t I

I t

;7&r3/ lq /?p,{ {Bt 461 {,/

rza)

' ,, l(

I

il/$il/$(

uA I I(OMPARACUA

,, L,rrl, r,rr rvronr identitetu rl.

rrrr r,;,

,l ,r

lrr,r\pel(tiva i l
,1,r'

r rl{,

jr

rZnoslovensl
r r1

r, r,vr

rr

ristorijsl
I

r rrrl ,r I o1,r rrctlostaje:juZnoslovensl
l
I \/II( )I)5I(A I(ULTURA I LITERARNI BALI(AN

,r lr,, "\/ II

r

rlr

r r

'--r'L' -*'-

"

'i,l

U SVetlU

llrrt iteta u romanima lve Andrita r

i"

l
,,

ltu rn i

identiteti i njihova

na

lr+zl

liija

ljetovanju Vladana Desnice

[r6r]

Irsrl lzr

rcni lcompu lzivno-repetitivne i l
"v{,1

6l

lz+sl

romanima pisaca nove l
(samo)izgnanstvo l(rji(la nastala je l
u

juZnoslovenskom l
lztol

l(.lo dvostrul
/r,rrsl
IzBs]

je mu5l
u novom srpsl
Irr s]

/\|l',,r1(lcTSl
,lrk,r sveta u

rilfi,lri(),,1 uLlooqradufinansiral\,4inistarstvoprosveteinaul
{.rfr

I/\I(I" I,,sLABI" IDENTITETI

n

.',r prk,r l
[6r]

l,. ,l,ililcntarne naracije i l
( )v,r

[+o]l

izma i evrocentrizma: istorija kao,,l
| /inskom '

l(Omparativnog raZUmeVanja

rv,rro.,l
'r rr 1or lr

.. _-tnt , (i.t r,!ririlii;{i,:

'{

rr.r lr r I r,rl l
|

{

tsl [zs]

l'

r\/,

r

r'',r,,

srpsl
Irrrleks imena

romanu

[zq8] [3 1e]

t\t/\(llA)clJA I t.,( )N/ PARACUA

-

+i*#'$ii;-'

jr

I

l-fe_4",{1;, r

() ',

1,1r1141,An

il r'sr(

,'. l,"l&

\TI\,T{OM IDENTITETU

ri TNJIZE\NOSTI

/( irrvtrriti o identitetu, odnosno o identitetima, o naii-nimg $ihq..vo_g r,,lroljrrvanja-i.{.11g-1r-e"y",anj.?,* to je danas ponovo moderno/Moglo bi ,,t'

ilik reii da je u izvesnom smislu postalo i pomodno, buduii

,,,', vcd

da su t,

decenijama unazad, ,,dru5tvene i humanistidke nauke predale 'iclentitet'; rr,i i da to ima kako intelektualnu tako i politidku cenu",

;r'r ,,,rko Lg idg1rl"ltg-t9yu_{3, ondl 91nlje nigd,e",1 a ako se mnogo li()v()ri o identitetima i ako svi govore o njima, onda je to u neku r r rli rr kao i da zapravo ne govorimo o njima, zar ne? lli je, uprkos svemu, moida ipak u pitanju neophodnost i rr rirrost jednog svekoliko turbulentnog i tranzicionog doba, u kojem vric ni$ta nije samorazumljivo i podrazumevano, a ne tek kulturna r orh i civilizacijska povodljivost? r

r

r

Govoriti o identitetu savremeneknjiy',evnosti - to, narar,no, dqUgS, t.rliocle 11ai.lff gr+91$ o podrudju sam9, ".t.;ii9"p-b-e1!kao ,lovoljno-sti i autarhidnosti, o knjiievnosti,,kao takvoj", 1_%g gjl"li rrr.rh govoriti i o kulturi, pglitiql ideologrii, istqriqgiafijrr sg.glqlogijr,.r rr toropologiji, informaticl, dgmo,gr-4fi1!, gk-o-logljr, bipgligi ... G ovo

riti o i d ent it etu

,,, i i. i,., e go.',,o-'i'-';tp,r 9

I

s

av r em en e n a c i o n aln e.knj.|?3y2o_

;i

ii

i

; ; ;;t t"t iffi ;gj1 ;krs

l{otl')t'rs l}rulrejl
,,S

()nu

:tj -. to p ak l"':Slg" g g

slllnu 'itlcntitctr"', prcv..fclcn.r

St.r

I

)

\(,( l () krr;rzt'vrroslirrr,r rlrtrt,ilr rr,r.o,l,r, rltlttosrro () ()[)scl]u, r trtlr')i'.sli li.'t.cPl,1 rrrtt.i.rr.lllrt,krr.jiicvlr.sti ,., tra,., "p,rlii sr.rr r.lr.rlrrilr irrlcqr'.rciju, (r'rrrrsl<.rrtirrcrrtlrlrrilr pr.cgr-uprrcija, rr.uo(1,r,

s.r,l' z.r;rr t'l

roclrrilr,

i

r, li u l t rr r.rr oist or.i.jsl
i r.cl
ri

r

to

li

t

r

l

11 1

1

,i ! ,, '.,r t!!1, ..i\ r',r 1r(l,rl).tt.rl,r lirrlltltrrt'lil.t i;t', rr liojt'lrr P,rli irrt,rr',1 ,.=:r;rrl,,;r.,rrr.,lr!'r,r,rrlluittjtttttlttl,lgtl",ptiit'ttrtt,ittrvltlj.trr:t1ttr ,.- ,,!;!i l,i'r r ..nr ..u.,lron t'vrollsliog ttltcirrtltlizrttlt posc[ltttl l
i ri.,lrrr,.r...r'.rr()\/.rr)iusvonriclentitetustvarqnjemnalqc.ijakojgzl ,,iii,l,,'tr;rrrrllror,.r plrvrristorija",zatoStounajveioj ..

L

1,,,

i,,., I

r

r,r lr

I u lrlii'1y11

1

meri,,-s_ubjekti

koje pripovedajU o sebi samima".s

jezlka, tradicije, zajednice, individue ...

Govoriti o naciji, identitetu, kulturi _ zbog svega prethodno reie_ nog i podrazumevanog, to reklo bi se _ znaii progov oriti o realijama o faktima i njihovim kolektivJo prihvaienim -iJikcionalijama, ili prihvatljivirn,,kreacijama", buduii da teorijski aktu"lno i globailo gl eclano ple,ov-I3fl uiuiep,oimanle nacrja i njihovogqi4epfl leia poiiva na konceptu kultqfrre,Bolrti(ke, ideolo-$ke, poygqng,,tvolb-9ngsti..,

,,.ko'strukl1vn,o-st!ll !,,1ela9!ogalnosti.., a ne iski]utivo ifi f."f..,," "t"iif." tlruge ..esencijalisticke", odnosno,,prirodrre.. (za)datosti i rr_oJo_ vollnostl,- pq se nacija, p1em3 jednoj vei slavnoj definiciji, danas prevaslrodno poima kpo il1tagrnqrno slo,ds.tvq po izboru, kao ,,zami_ ilj ena politidka zaj ednica | . . .l mo*"-"no i.,h"."rr,rro og*rrii"*

i snverena L...ltzato Sto pripadnici dak i najmanje nacije nikad neie ru;roznati veiinu drugih pripadnika svoje nacije, pa iak ni duti o njima, no ipak u mislima svakog od njih Zivi slika o"og zajedniitva".3/

"jit I(irzano rednikom savremene naratologije,to posiedidn

o znaii

tla sc nrrcrye rnogu legitimno razumeti i kao-,jmaginarni konstrukti

.l

( ) trvrri rrrrrblcnutici vidi, npr: Eric J. Hobsbawm , Nacije i nacionarizam, zagreb l()()3; f ;iliyr I)rrtirjrr,Zosli'Stref-Fenar, Teorije o etnicitetu,-Beograd 1997; Ar-rtoni r r)//r/rti itlcntirti, Beograd 199g; '\r)ril, futard Dicnkins, Etnicitet u ^vri

llcrrrrr''rtl J(x) r;

I

'l'.r..rs Irir'r

novom krjuiu,

F,r'iksen,

Etnicitet inacionalizam,Beograd,2004.

rrt'tlilit Articrs.r, Ntcijtr: zamilrjena zajetlnica,prev. Nato dengii i Nataia pavlovit', Ilcotrrrrl I99Ii, str. I7. lle

r ,,'\,,1 rtr o tttrt'ittnalnomknji\evnom ilikulturnom identitetu r,,,lrll,,l,r('rrr.lrrivr.ruteorijskekonceptualizacijekojijenasnazi, tt'r l\ { ' . r}rr()g() icrnu znadi parafraziratir problematizovati,izja!!1,\ ,rr',{., r,rsl)r'xvljatio jednoj odtzv.metanaracijallivelikihnqra!,,, r, 1,,' l r.r l no prtradoksalnoj situaciji koju, po Liotarovim redima, ,, ,r ,' ,r\.r sl,rrr,jc lculture posle preobraiaja koji su uticali na pra, iI,,1.r, r i rr.luci, literaturi i umetnostima, podev od kraja 19. veka", r I ,,;r ..r' ,r,llctlr-rje ,,u odnosu na krizu naracije" kao autoritativne ,

,,,1,

r',

l, rlrlrrtrizacije znanja.6

1., (l\,(' tcn.reline postmoderne pretpostavke o savremenom t,, l",\'('r'('In.iLr prema ry-gt"ana-r"agiialla" takoreii neumitno sledi 1,,,f , 1111, .rrr i l
,l r rptivnih itd. jezidkih elemenata [... ] Svako od nas Zivi na rastih elemenata".T 9-yaklo 9tan1qs,fv"-arip-r-oizlvi i r' s l i o pomgnulgj krizl civrli-za"qijgla! mqhp!,z.1g1,s1gsf gtvgrn-e

, ,1,

L r

.

, rnr.r rrrrrogih od .

I lrrrrrrtlryllrcnrran,,,Thenationallongingforform",t:NationandNarration,ed. I'r I l.rrrr

K. llhabha, LondonandNewYork2009,p.

49.

' l'.rrrll{irtrcrrr','finteandNarrafiue-Volume3,trans.byl(athleerrBlarney David l', ll rr,.r, (llric.rso Louclon 1988,p.247. " /.rrr lrr.rrrstn[-iot;rr,Posfnodernostanje,pret.FridaFilipovii,NoviSad1988,str.5. / ./rr, sl r. (r.

ll Na(ra)cija ikomparacrja

:.r., i,

It'r'rlrrrrrz,,rt i;t' zrr.rrr.j.r, ruoci, P11r j1'li{ovrurilr t iljt'v.r, ito n.rPoslctliu zrr.ri i tl,r, rrrriclrro glcrlrrno, t,t'lil,rt pritttjcstc ,,izgrrbilrr vcr.orlostojnost, rrr,r li.rli.rv

plii'ir i li.ro I

12 I lrorrir Erajovia

matski pojmljenih izvesnosti i neporecivosti, odnosno o odludujucem udelu imaginacije i njenih inherentnih svojstava q*(re)kre+-cui

tih kolektivnlh kultgrnlh i civilizacijskih konstrukati koli ," ""pgtlg!1i-itole,_1ema sumnje, upravo stoga neprestano i neumorno

I

tlilt'littto;

, l).1

r

.rlr;r, rrr, ,lr;rn.t, tclcviziji".lr

r srl

surnollltradiciiom"rl2aobevrstetradicije,

:,,,,,,,,.,,'u,,l1r'rr.r" ili,,zarni$ljena", uistinu su,,qlo relevantne ; :,,, ! l it r r,, rt'vi ju istorijsku inovaciju.,'naciju'.r i fenomene sa i .., l',.,( .. rr,': rr.rt iorrrtliz:.rrn, laciju;d1fanrr, naqio4aln-g.qimbSlg, .:!

nacije na integrativno delovanje druJtvene imaginacije kao ,,pogon_ skog mehanizma" unastajanjur oblikovanju i opstajanju kolektlvnih, odnosno nacionalnih identiteta, tih u osnovi dinamidnih i manje-viie promenlivih, manj e-vi$e spontanih ili smiSlj enih vidova i d entifkacij e pojeciinaca i zajednica s predstavama o pripadnosti istom rodnom,

ir t,,1

.,!.;rr rr,,,lr, ,1' l.'lrl.r) :

nova jednog istog dru3tva upuiuje na ne$to dru$tveno imaginarno..,10 iz iega onda sledi i zakljudak o ,,powatnom" dejstvrr knjiZerme imagi-

nl,l( tf('

I . | ,r, t,, ,lrrrli.rt ryt' isli.tzluro, pomenuto shvatanje znadi da , ll,, iit,r, nlr( rrr ,.rrlcrrtitcti su konstituirani unutgly Iistakao i l! I ,, 1,1,'7,';11.', ijc. ()ni su u istoj mjeri povezani s izmi3lja-

i stvaramo.

. Govoriti o lyyjli,gungm identitetu jedne tradicijski oznatene i ,,zamiiljene" zajednice kakva je nacija - u svetlu prethodno kazanog ovo, svakako, znadi uvaiiti iinjenicu da u tom kompleksnom polju imamo po-sla u najmanju ryku s dvostrukim delovqmjem imaginacije- persoT1!9 i luplSp-9fs9-neb9,"indi"i49a-1ne i kolektivne, q1tlgtidke i p.oli tidke. Zato u prvom redu ,,moramo da obratimo painju ... na ideje [ ] koje sve vi$e nastaju usled postojanja zamidljenih zajednica" ,e a ,,pre nego na zajednidku i nepromenljivu kulturu, interakcija izmedu dla-

,/{

]

! ,, .,,', . ' l

,

lzloy'.cna i oblikovana kao r-gman, istorija knjiZevnosti ili kul, tr'c, i sirnir, iclentitetski v uLi^ *itonoiracija o nacionalnom identitetu,

I'irr orr ,,vclil
l, rrl rlr'l l .ro rlr rr!;lvt'rrr Iorrsl r ulil rr,tl,rzr st' u

st'z.tto s.tvtt'tttt'tri [rlotti-.tv.lttei, l'r' ; ;,i, iitrt, trrrr.r l..ro,lrslirllzivlrilrr l<.onstlrrlicij.ullt b.IVc [ ... !! ,, ,.i'rr rlrlr()\'rlg Plt'tlstrrvljlrrrjlr tr lirtji')cvrtosti, z,viruiitrinr

r !.

joj n.ri-in ujcclinjavurjrr bio prirlavan: i I
r,

, = = .i i,. i,,r r r,

r

r

r

iirr , ,, .l,rlo

!

r

I

t t 1 11, ' , n,u,rvr)(), nroZda pre svega podrazumeva ba$ knjii= ,,,, r ! ,,;,r ;r' l..rlli.,rtl bila shvaienlkag.,,slu5t
jc u poslednjim stoleiima bezmalo uvekbila.

i , i! ,n.r ., l. r,'rr.ur jcm i iuvanjem nacionalne tradlglje ! qvqsli g ! .rrli r r l,' 1,,,/,rl)r'ilv() identitet.naciie.ra U tom smislu, a u kontek=r,, , r r.1,,;,

111v1,,

rrrrcionalna k1jlieynopt kao-wojevrsno ,rodno.

,.,' ', ,.r\ t { nr('r)()g nr}cionalnog identiteta - reklo bi se - ne treba : . .l ' l,r,l,', slikovito kazano, doZivljena kao zbirka,,kanonskih I i,,',,r l,';t 1t' prirodnom,boZjomilipredadkomrukom zavazda r

,,

i

i,

r

rr

' , ,lrlr li i surer samorazumevania i prepoznavanja kolektiv-

.,,.r:,i.rrr,,,r.rlrrogiclentiteta,alitakode,dinise,nakonobiljateorij,i ,, ,'r, t,,,l,rloiliih pokuSaja i iskuienja koje je videlo naSe vreme, ,,, t i, l,,r, l.r I'rrtlc poirnana ni kao svojewsna tabula rasa po dijoj se ,,, i,rr rlrr'; povr.!ini proizvoljno upisuju-predikali i prerogativi tog ! rrrtr, rt'1, rtlt'lttiteta.

kultumom, civilizacijskom, politiiko-istorijskom okrilju. Ovakvo shvat anj e naj ve iim delo m zapravo p r oizlazi iz te orljskilr i praktidnih elaboracija sawemenlh studija kulture,koje stoje na

8 9

/.sfo, str'. 62.

Ugo Frbijeti,Roberto Maligeti,Vindenco Matera, tJvod u antropologiju, Od lokal_ nogdo globdlnog, prev. Mirela Radosavljevii, Beogracl 2002, str.223.

r l, l, n.r l )rrr rlt'vir:r PLtstkultura, Beograd 2009r str.355. r,r,, "r l l,rll,,,homc treba'identitet'?", prev. SandraVeljkovii, r

Reibr. 64,200l,

r,ii

I

LrI

IIrrIrslronr,,,Uvocl:kakosetradicijeizmijljaju",r:Izrnilljanjetrddicije,pr:r.

r',1 ll,,l,..l'rrrr, I'elcnslLejndZerprev.SlobodankaGliiiiiMladenaPrelii,Beograd

l0 ,,Lnaginarno u ide'titetskoj afirmaciji", Razgovor sa Zan_Fra'soa Bailrom, u: Identitet(i): Pojedinctc, grupa, druitvo,prir.r{atrinJalpe'r i Za' Klod Ru,rno-Borbala.,

!l

Beogracl 2009, str. 38-5.

,1,, r,r,,,1, rrr rr,rtion',

L,r

1'j

t".l

\',lr,rrpr:llorrril(.Bhabha,,,DisserniNation:

time,narrativerandthemarginsof

tNationandNarration,nav.izdanje,str.29l-322.

r3 Na(ra)cija ikomparacija

() (oripJral v ro rl derlllriL !rp!i(c rnl 2evnort

lr, ,1, rrr'trr.,ilrrslil l,rl.trtlc v,t/.1 I /.t tl,ttt.tsrt.;tt, s.tvlr.llt(,nil ,,sr : | r! ' ,, rrrr',1, ,lro( ( nu s l)()t)()vnint islirrslvtlrrr Ir0litiili.tg i lr ' ,,' 'i ,1, |,,n11111'11,1,, rr.rli.orr r-,rsp,rtllr;rrgoslovt'nslit z.tjctllricc, A

(

itrvtl'ili o trtrcioruilnorn knjii.cvnonr idetiiLclrr, oclnosr.ro iclcntitcclakle, n-rozcia vi$e od svega i pre svcga, zraii raznri-

Lit.trt to rllrras,

ilyati i pisati, konccptualizovati i verbalizovati neito Jto zapravo podiva n.r ,,Lrris:rno.n prostoru" izmedu stvarnosti i zamiiljanja, izmedu dinje, i rjihovog kreira'ja i/ili tumadenja, izmedu (de)konstrukcije i 'ica (re)konstrukcije naizgled oievidnoga i naoko prividnoga. Uprkos deskriptivno podrazumevanom stanoviStu po kojen-r ,,nacionalni identitet jedne knjiiev.osti bio bi skup osobina koje tu knjiievnost dine knjiievno5iu tog naroda",,., neposredno bavljenje ovom problematikom po pravilu, naime, vodi ka uvidu da ,,nema.

14 Tihomir Brajovia

u sferu znaier-rja, a ne u oblast

r5 i

s

.aglasenim oseianjem vlastitog iden-

titeta"r'' od'osno da ,,s1pska knji2"emost obnavllaia se i menjal"a uvek s punom sve36u o nacionalnom identitctu"r,, n o isti mah se uodava svojevrsno ,,dvojstvo identiteta" stare i novije srpske knjiievnosti, uspostavlja'o izrnedu nacionalnog i nadnacional'og, tj. ,,slovin_ skog" i docni]99 jugoslovenskog identiteta,2o Jto je u izvesnom smislu trajno situira izmedu naielne potrebe/zelje za samosvojnoscu i unutra5njim kontinuitetom, s jedne strane, i praktidnog suodavanja s

diskontinuiranoiiur2r inkluzivnoscu i supranacionalnom povez.no3iu kao njenom konkretnoistorijskom ,,sudbinom", s_ druge strane.

I5

JonirH

[epetuh, nlta

cpucKe nuutfteartttcutu: l4genwuwew, rpuuu4c,

tuottt,c,ba

orpa4 1996, crp. 34-35. I 6 lsto, str.12.

17 II l9

i.sftr,

str.46.

/-slo, str.

I24.

JorlilH AelrerHh, Ilcwoltu j,t c|tatct;c Ku,ttlltdH()alrlr, r'[)ehe, rrl]()rrnpcs() lrit1rl,(., Iicolp.r,l 2002, cL p. 7.

l0 l.l

[]rr,1rr:-ftrr.rrrf,epcrrrh, Il.vuL.ltliKc KtrtDta(Ljlt)t.tintt ,,hrrl,r jcttt:osrpslilrj krrjiieyrrgsti

.,,, r,

r' rt r

r

, .i.,i, ,I'r,,,r.

r.r lol r

llit

r' i

rr.r /r/,,/,,iLoq

rrltcnrrrcije v;rlja kirzati - ne suspenduje kritcrijwru,principijelnogledanoznatno

t!iirri rr.r11111.,11n.ritlt'jrrc,tcmatske,(dg\gvno)istorijskeiostale i i,,,,,,, r, u' r. \,r j,r pojrnrr nacionalnog krjiZevnog ideirtiteta. i .,r r.rrl r p,.,l.rrr ;t'zik jcrlna l
:i

,

r r

rr, rr ,.r'o1oj sttrrliji o povesnom ,,putu" srpske literature '.,,,,1, r \, r,n r r, lt'rrt itctu, rr konstatujuii da.,,srpska knjiZevnost , l, ,r ,,rr, lrtr,r.rturt'iijc sn lingvistidke granice neodredene. Nju ii,,,,', l, .r I,r,', I t lr rrqilr litcratura, vei spaja s nekima od njih".ra .,,

biti netadno ako se tvrdi da ,,srpsku knjiZevnost

rnozemo svrstati u literature

upravo

ii'jenica, te zato podlezu razliditim

interpretaci jama".'t Stoga ne moZe

ikultulnih tren-

4 , ' lr,, r, rr n,.liolilio potcrrcij:rlnih glavnih,,struja" ,, i i,,i. r , ,r'.\.rrrl.r r Prilrvlttarrja trrkvog strruja stvari.rr ,

nijednog umetnidkog svojstva koje bi pripadalo bilo kojoj literatr"rri posebno, koje bi predstavljalo njenu privilegovanu oblast, jer to svojstvo rnoierno otkdti i u nekoj drugoj literaturi, ili, dak, u bilo kojoj drugoj","'ito, dalje, znaii da,,nacionalne komponente knjl ievnosti iesto su nesigurne, fluidne, te$ko odredljive. One spadaju ')

I,1, , , l',l, ilr'.tr, Lrlr t iviliz.rci;sl
I

c.r.P.

I2.1 IJ6.

XVIlliXIXve[.rl... lrri.it,letlrr. jt,cl,rtrrlitcr.,rtr,,r

ittt.tttltloqt'li.tr.lklt'ristilierr(l\{)r)lir)uir.rn()qlirrjiit,rrroqr'.rzritli.r",lirrnsl.rltr;crr,rjrrlrr.r;rri;r

I r, r,

. , .1, r, r I , rrr..l,rl,rt

r,'

r

r,

,t I , ,l;,i ,,

I

,,.i

r

I

r, r.r rryru

r.r

Ir

rjlr u prvonr redu se, naravno, tide ,,starog", tako-

roq pi tanja jeziikoga razgranidenja/dodira srpske

r,r'r)()sli l(.lo l
.r u ,,l,,tr r.le

vlcnlc i delikatnog pitanja odnosa granica

,,,;,,,,rltrr,,\rl,.r,,lolr.r, l)ragilaZivkovii(EapoucruorauputpuxtrntDtLcaLto_

i ! "!t '\ lt,'/1,( rl).(r0).,,1)r1v11i'.1y;lllicPoetikcsrpskcknjiievnosti z.naiiprouta,r,'l,,rrr, .l..rrlrult'lirlovrlioji jciinc.Alitai skupnijenir.rpribli2nomsn.risltr r,,, t,,,',,rrtr,t,rliorlt'iNovicll)etl
,, r,,!.r\.rrlr rr. rrrrrrirr rrr r,rtlrli.rlniji IrislrrPi Problr'rrr,ttici rr.tcionllnoq , ,,i,,,trt, t r, l,rlr 1r,rl,rzr' ,t,l lvr,ln1,' ,l.r ,,osrrovrro olrelciit jctlnc n;rr'iorrrl ,, t, t, .t, 1,. rJ rr.r I (,llrr lr ()r,r l.rl,r.,.ut,t , ,l,r I'r ,,,lrn,rlt l,olLrlt slirlli i rlo

Na(ra)cija i komparacia

(n :'l v

r1r'.1

i i 1,r,,.,1,r,,1, ll, r'1,.1t,1,t,,rrrr)r.slrr r.l 511rlslirnr,t r',tl;,t

i pnriirnrrrrj.r s ,,ttovittt", olicijclntt strsccltrittt rt.tciott.tlttittt ltrriiicvrrirrr iclcntitctinrrr Ll oblikovrurju, kojc sc znatltint clclotrt tic'c i itttcrnog/cl
Iz ovoga proizlaziizapai.anje da je te$ko pobeii od zakljuil<.r nacionalni identitet knjiZevnosti ic o tome da "po svojoj prirodi knjiievnosti [... ] tak i u onirn identiteta lingvistidkog razliiit od

16 Tihomir Brajovia

sludajevima kada se ta dva identiteta manje ili vi5e poklapaju-'i. " Jednostavno kazano, Qilievna i kulturna praksa dezavui3u ,,dilltt. realizaciju nadela, ideja i teorijskih projekcija, bilo da se - u ovorrr slutaju - radi o prihvatanju lingvistidkih ili pak,,autonomno" litcrarnih kriterijuma u razumevanju pojma, opsega i granica fenomenrt nacionalne knj iievnosti.

tr'.t

r i, .! !i,, ,l ,l r r rr.r, r()n.rln.l lilr jiicvrrost z:lpt.ilvo nijc rlorrolitarr I r, ' i,,rrt l r , rrlrlr'l", rrr'qoz:tistl ,,sistcnt odnosit" svojevrste, i ,i,i ,1, ,llrrrrrr, n{) l)r'()(('suillrrih iinfinitivnihpojavapover r., r,,r,',,,,r.rr r .,,,rrnr liorrstclltcijanlrtili,,sistemimaodnosa", . ., i .,,,r,I trrtrt r.r, r,rrr,rlrrilr kltjii.evnosti, ilipak internecionol; ., i t,',,r l,r,' r,r un(.nov.rrr rcgionalno (juinoslovenskeknji: . 1,,,'l',rll,,rrslit'lirrjiicvrrosti,kr-rjiievnostijugoistodne L,i,rrrrr rrt.rlrro (t.r,r'opslilr knji2evnost) ili univerzalno * i ! ,, , ! ,,rr , rr,, ,t, ,,r't.lsli.r lin jiicvlrclst). , ., r,rrr t,'rr,' nr\l,l rrr.urjc nijcvaZnoniprateiestanovi$te, i i,",,, 1,,,.r,,Irr,'rlr 1l,rsrt'tlrtoltornparirani,,elementikonteksta !

17 Na(ra)cija rkomparacrja I

i Lr rfr,:rtl r,'r Lr ir (r,ri iel .rlr,(

!I r i \ r r r',r r, I r.r ;,',l.ttt z.tltvrtcta u drugi; zbiva Se produktivna . .. I I ,l , l.'v rr , , I'rr,lrr, r tl.r tcl< orro otkriva teorijski i praktidno i,,,,,,,, lrl u u {r(ln()su n.r trrrdicionalopostavljenorazufileva!,,

NeSto drugadiji pristup problematici donosi mogudnost da sc pode od shvatanja prema kojem ,,nacionalne osobine nisu samtr pokazatelj autohtonosti date knjiZevuosti. One mogu da upute i" na neito drugo, suprotno: na naiin kako se u odredenom nacionalnom kontekstu Iistakao T. B.] prelamaju obeleija i tendencijc koje su zajednidke za razne vrste knjiievnih zajednica".2s Ovde jc od ldjudne va2nosti pojam nacionalnogkonteksta, koji je povezarr kor.rstatacije cla ,,stvarnost je [...] mr-rogo sklienija ocl ovog pravila", zato $to, pritlrcricc, ,,pojedini Srbi, pa iak i veii delovi srpskog narocla, pisali su i piiu na drugim iezicinrrr",

odnosno,,na srpskom )ezikr: pisali su ipiir-r ipredstar,rrici clugih naroda". (flerap Mrr .r.ocan.ueouh, Yeog v cp|uctuur4, Lpyro Ir3AaIre,6eorpa4 2003, crp.45) Neito drtrqr tiie kazano, to zr-rati da,,poku$ai da se knjiZevni identitet nacionalne knjiZermosti gratli

porr.roiu autora, ditalaca, kulture, obavezlro nas uvodi u polje kulture i nier-rih granicr. U torn aspektu identjteta ukrita se n-uroStvo kulturnih sloieva i uticaja koji mutc slil
ji pluralizam kulturnih znaienja u koja se, neretko, upliiu i znaienja drugih

Kyû-t))pHo.M ltqttiltttt Honn Caa 2003, crp.Z7 tt29) 26 Vidi, npr: Enver l{az:rz, Boinjaiki roman XX ulfeta, Sarajevo 2004; Davor l}egl novic, Poetika meldnkolije : N a tragovima suvreme ne bosansko-hct'cegouatkc ktrjiicvtto:l t,

(3opaH Aepauonu\,9uju je KtuuMeaHuK u *eloeo gc'to: Pacipaaa o

i{etLty cprcKc Kr;btccsHocwLr, CpevcxH Kap,totqu

I

i ;','l,l,rrr.rlrl,r'

i*

i,,,

r r, .rt rl\'.rl\\,oq plistuprr ukazuje se usvetluvec dugo 1,,, t,, , ,,.rt, , 1.r ,,tt'ilio i'c lriti ubuduie pisati istoriju neke naci' i,, i,, r,, \ r.,,t r I ro I r rttlicitlnrtlnitn principimir", zato Sto,,videna ! .',. ,,,,1r1, r rrrrr'.r'.lt'nl,sv.rli.rpojavllutakvornsistemllnacionalne t; tr 1,11;1.1,1.r i rlrrrqirr sisternima",r'5to onda znadi da se ., .,,,, r,,, l,'1,,,, 1,,' ist r'.r7iv;ti-lii prostor za delovanje savremeno , . ,,' I "rtl,,u ttlr\ltl\t'ili uporcdnc knjil,evnost. ,l ,,11 111',nr( n( ,,1.r izc rrporeclne knjiZevnosti", koja je bila evii.,, t ",', r l,,. r, lr ulr' p,'1,rui"e prollog stoleia| i koja je bila posle. ,,, , r,, ' 'rt.r n.r l,rn.rrrirrr rclrtcijrrnta i ,,hiyerarhijski" ustrojenim r

I

i

-

r

Sarir.jevo 2009; Protiv kanona: Nttva crnogorska knji2eunost I okantenjeni sparrtt', (ie lr

nje 2010; Crasuurrr Ty"ru,enut.r, ,,'LLIra cy ll rro cy'- napHj.rqrijc t].l rcNty Itêttrrll,' ra Myc.lHuirta" u,,Myc,Lltlt:rucKrr ltarll{o}riL{IIil tt I(bl1)t(cttHll lll)ctlo[)()4", y: l)tl.t]t(lltt [J'.DttcsHu)i ruoKttr:Lt tltt Cl.lo0errcro,u !ry, Iicorpa,l 20I l, c lp. 2.S9 .129. titti, Iit'otp.t1 1997, t r'p. .]2 27 .f onrrr ,A,cpcltrlr ,llottltrtnd Il,tt(K(

28

ls/o, slr'. .17.

^lt,urirntrtrt

,

'

L,11,,r1,, 11,rrlrr,,lLrrlKrrpcr,,,S()ltustrilnu'iclentiteta"',nttv.iz.dtt-

1,,, /,/ /,, r u lLtttttl,:ltr: tlrlltrt i

orlttosi

tr

not,ijoj

knjilcutrosti,Z;rgrcb

r , l , , ,',',',,,,"'rlr, \'1r1r11 1'1,111r|117r11, ttltit,ttlndlt,t t;tt,totttattLtrtVtt, IicorPirl rll I i ,,, \,l,l.l ttlt'1,t1,',1ttt,,t't, llcrr1,1,q1l l()(r(r,slr. lSl l$8. , .lf\r lf., *,r

t) l/_l i,l

;n;

.1tr'irf

;

1

lin jiicvrrosti l)r'cnl.r orrirrr ,,rnirrr jirrr,l", svojevrsr.tt'rg obrtrr koji jc olii-crr r-r,,prorrrcrrl firrrlicijc knjiy'evne pojave u novoln kontekstr.r", oclnosr.ro r-t svcsti ,,o o tl r e tluj ui o j ul o zi knjii.evnosti primaoca primr ne p oj ave u p r()c cs u interliterarne recepcije".3a Rei je o drugom imenu za vei pornenutu, egalil.qri;lj{;u"ftsrc_ppclju p.t4vri9p{ayno*s_!i'l elgm91q.{a kontek.s!g u bilo korn vidu njegovog razumevanja, i o-g_leiay"aiuioi ,pro.dukti:r. trtic.r jirrra u snrcnl

otl ,,vcliliih"

l.

tlttilo jc, nrlir.uc, rlo

noj

IB

*!i*tl,=t

+irrr

i,

:lr,

l,,,,,1,

11.rl rr

! l,! r,, r,,,r

tih elemeqat a. Z ahv aljujuii ovim zami sli nr ir I razurnevanjima, proudavanje nacionalnih knjiZevnosti dobilo je, tinl se, novu perspektivu i novi horizont.

t{

l.tt;tzlr,tlpsl iz lvr' ltt't'spt'litlvc lrtlli r.1t' i llorrovrrt)ll p()tvtdtv.ulj.l

on,,l r ttl\(

i.,rr rlrr,ry,rrlr rllrlcl,r rt 1rosllitllolrijltlrrortt pct'itltltt".rrl

(

..tt'l.ovirre " globalizircije, postkolo1,,'=lrr",l' rr..nr.r r rrrullrlirrlttrr'.rlizrtrrr rnogu da doprinesu r,r , . rlr.,,r(

inte rp ene-traciji"

rr.r

r r' l,

lirli,rr,,l

r,,,1,

r,lr,rr,ltttl ,t;t"l,.l)()ll()Vll()llrptltvlcliVanjU"naCiO, .rg, l , I rr;rz,'r,rrosli idlugih l
{ r*r r, r,,, u \ r.nrr'nlr ltoslt' r'rricnj.r Berlinskog zida, rasfnp,'=1., i', i r .1,,, .1.rr'll,r rrl.r,,n()v()q ttrcdunlrodnog poretka |3,tl'- l. i r, r .t r,, l,,l'r r, tt,,pl 1117y1yilnjonr" nadnacio_n3lnih.-i/ Ilr, i,,rr rlrrrlr l,rrr,,lrrrl..tl;1, Poptrt L,vropske unije, i obnalr,,, lr r,, rr, .t \,r .r l('n r n.tt ionirlttih clriirva na ru5evinama

r9

lf

Tihomir Rralovii

rr

Q:tb aEg:1t.q. ryyltjkultur alegm, po stkolo nij alizam - !o_qp na:z.r.Vl p_1_9-c,ej1i fenomena koji su, reklo bi se, u odluiujuioj meri gbelei{l drugu polovinu XX veka ikoji

su

postmodernim spletom egalitaristit.

ko-univerzalistidl
34

.A,aouua

\ypuutuu, IJJuta je

.r

csewcKLt

rcttu

eeuocw?, npen. Mupoc.lan

,{y4or,

r

1rl1il, 'rulrr, Irrr, l. rlr r ntrrltilirrltrrrnih zirieclnica u razliditim llrr,

.

t,'1, |,,t'. I r'11;111, tr1.,'

Hri"l':t.it I r,..rr,,,l,trttl,,ttrtlislit'ku vizuru ovde - u skladu s lrilrr lr,' rltlr l, rr,lt'ttt ij,t tr rratrci o k.jiZevnosti - mOZemO ,,nrr r potlclrru ,,meto_dolo$ku mggg(qo-q!. fflurr,.rtr,, I r,, 1,,'l, !trr,,

- !, rir r,',1 r r,r,,r' l. r j r ievrrosti potvrdi upravo iz bogatstva ,f,,,1i,.,,,,,1,,,i',rnrlrlt.r.rlrrr'.rrtt:t",t"oclnosnokulturamaizajedr

1 Er,,, r rr, r,l.r

1r' rr pil,rl1i11,,pokuiaj dadodemo doitopot,, ,' .,l,',1 ,r; I'rt;t7t'vttosti r.r kor-rtekstuiuSiStemUevrop=itt. p.,, c r l l r, r' r,,,,1 r", r" pri i'crrru pojam kttjiigy"qgrOiqleme", i =l, r

lr,l,,

3

=

1,,,

tlr,,,lrr,, rrl,rir'ntttt l)oirnJlrjem savremene kompara-

r ",, i irlrr. r r'.r'nr'nl()i('tl:r [rtrtlc shvaierr,,autonomistitki" rlr, t,,,,i tr, I r rr rrrotlt'r rristii'liorrr, ckskluzivistidko-intelektua|.,r,, . r,,r' , nlr r ( ( r, n('t() zrrittno clastitnije i ,,angaio_v4nije",

l;i,,=1,,',,,,1, rrr,,t11 ',.1111';"1vrl i ,,protltrl
r\.rnlrn,r, pli lorrrc svc viic okrenutirn nadelnim

Cpeucrlr Kap.roequ - HoeN Ca4 1997, crp.25.

3-5

Charles Bernheitner, ,,The Anxieties of Comparison" , n: Comparative Lilt,rrtlrt re ln the Agc oJMulticulturalism, ed. by Charles Benrhcinrcr, l]altinrorc ancl [,orrtlorr 199.5, p. 2.

.16 /sfo, str. I (r. \7 Virli, nlrr.: 'l'ltL ('dntl'rrLlgc l..tz.t rrrs, (

i.rrnlrlirll'.c

2()()'1.

('orttprtniotr Io lroslcolottiril

l,rltrtrl, !1fi115,ct1. lry Nt,rl

t"tt. I t,tulttnttlu,t I rlttrtltrtr, A (lrititrrl Ilrtrcltluctiolt, Oxford UK& lr,ri l, r,') ,, , ,rr r rrrr,,r,rrlr lx"tttt'tltrttttttruttt ,ntllttt,t tltttct't' rtunltottocttttl, Hosu

Na(ra)cija i
!r (r r lrir. r i'L ,1, t Lfit ' r'. r

r

U!t'r\lii

I

problemima i poetiikim aspektima, skoro po pravilu je, ipa( nideqgg dg-meta - iako ,,ne postoji oskudica u pristupu kom tivnoj poetici. U praksi, medutim, postoje prepreke koje su vi odredene kolektivnom voljom i shvatanjem nego predmetni pote5koiama",ot p?je, statistidki gledano, u ravni beletristidko-

20 Tihomir Brajovia (omJtaral vn

denliter

etidkih komparacija najde3ie praktikovano,,poredenje domina intrakultsrno, iak i intr anacionalno".a2 Uprkos promenentnim I kulturnim i interliterarnim tendencijama u razudenoj teorijskoj p dukciji na5eg doba, kolektivna volja za srar,njivanjem kulturnih/kn Zevnih tvorevina i njena individualna realizacljai dalje su, drugi redima, preteZno au,to centriine, okrenute s opstvenim,,,unu! gnj irl" interes ovanj ima,.ops esij ama i relacij ama, pa iz to ga plgizlaz!.li.ollgl

verza izmedu,,progresirmosti" knjiZevne/komparatistidke t-eo.!

svoievrsne,,regresivnosti" interpretativne komparatistidke p*raksc,

r.,r,, , ,l', rlrr, rr;trli,r. nccloumicamaikontroverzamakoje 5; ;.,lrrrrr, 1.,r,, r sv,rlii vicl preuredivanja konvencionalno ,r

lt nr.l,,,l l L'll,llll.l.

ll. :irr ( r, lI rrtr'.1 I trlitijc

nacionalnog identiteta Savremene l. .r,, r ,llugih juinoslovenskih i/ili zapadnobal: I rrpr.. ih F r rli :-, r r'',1 r, l. .ro, uos[.llont, i u sludaju joS nekih slovenskih Gt r,,p, :! ll, I l ii :, \ | r, l.,l r ltojc nrrstaju u zajednicama dinamiinih gf+l r, i i lil,iilr, illl.rrrlr P()ltliirja, to istodobno znadi razumevar tL, : t :, i,, r, l,,r, l,r i r i l t i slda$njih,,-s-tari!rl'.i,,novl!r'r,,bliZ_ifi" ll, ,,-r1ilr r , r','r'ilr" l)r'trgih injlhovihi{9n!1!-e!q Fll',,i. =, l,.r r i IrI r'r .r r rr irrr slil
r

|i |,,t r,r r( )!"' 1...',,.rt"krio ili pit U"t"lrirtitlirn

=ilr,,,r =",

I

r==ilr trr,lrlr" l.olt.litivr-rih predsev_q, s*tryg,!_qllj"p.!_"m1!p.v_a., rr r p,r r ltistika pri lome zaplavo gyek pqdlva gl:, il,,,, i.,,, I r,,,, r,, I o I i I o iktt m, b ilater alnom ili multilat er aI-

i! 96 n eumitn o,,angaLo v ana" d1$y; zivna delqtnosf, kao pre svega kulturno i pogtidki zaista samosvcsno aet(o")i"je, podrazumeva, medutim, svojgvtsnu,,(re)konstrukcijrt{ nacionalnih knjiZ_evn-ih identilela u pgstup_kg gtvarno razumevajui'r'1 piilit;tilj; Drugog i drugih, a to pre svgga z.44ii putem uval,uvs. nj a kulturoloSkih, ggopo]itidkih, ideoloSkih, informatidkih rea I j l I kreativno-estetskih fikciqnalij a, odnosno razumevanj a konkre t n i aktu.g$giqtorlj.s-ki,h rglqcija i !2, njih izvedenih, umetnidki ,,naclogr'.t. dgnih'predsfava f.slika o sopstvenoj zajednici i drugim zajeduicirrrr,l, R9_Q[vng_n-o-ve-{lqgrplttr_", poput komparatiune poetike, imagltlogijrll llikulturne memorije,gkoje savremenim metgdima i gr.-gdgtvirna pro mp ar

ati;tikq kqg

!

iiaie, poZnate-probleme i relacije,

41_ogq-d?-!u-du od znatue:

41

Earl Miner, Comparatfue Poetics, An Intercultural Essay on Theories o-l l ,iltt ,rlut r', NewJersey 1990, p. 3. 42 isfo, str.5. 43 Vidi, npr: I magologt: The culturdl construction and literary reprcsentdl ioil ol ntltn nd t'horoclcrs A critical survey, ed. byManfrecl Beller ancl.f ocp Lccrssctr, Arrtsllrl,tttt

NcwYrrrl<2O07;lQkovidimoslrtncztmljc Llvoduintn,tologLTrr,pr-ir. l).rvor l)111.11', Zlinli.r Ill,ricvi(', L.rhorl
,/r,

r

r==rr,,,

lEtlE

!!

r

r,,r

:,r i ! i

r

r

I,r t,ty r I t I r t r i sl itkom naielu saobraianja i uzajamne

r,r,

t r.

r

n,r, itlt'j.t, toposa, s4dlZ4jqr kpnfigUfa_Cija...

ako-r

i

*a"ai"

rridt

rr

u=-1,', =l,r r I 1, r r,r 1., r

(9

S,rr',r

ll.

\'orrrrg),

21'

1

iir

tlri,

,,rr

s,l1

,l.rtt,r ttiir', ttrcclutim, svejedno u kojem se kon-

lr l,,irrl,,rr.rlrr rrr' ,,( rt')liortstrukcije" identiteta nacionalne knjireti 1.r.,.lr,rlr,rpr r lurrr.rit' rrcko delo, pojava ili proces, zato 3to, 4! r=!ir'f r, !lrir'r'/rr !5

rrr;.' rrvcli. u jednakoj fireri primenljivo u ,,asi-

* l.r, rlr / nr('( lu liulturnoistorijski i knjiZermoistorijski riili I i' t,rl. vrlr Irrliozvlnih ,,velikih" i,,malih" kniiievlg

i1rri

r

lult,tt r . l,, lrr,",t r,ur(', i, s tlruge strane/ u,,simetridnoj" relaciji llu ;'r' i!,, , r,lrr, r', rr( ) tlr trtill od njih. ir,,:r,,,r,,rl1r',,1'oli,rzrrjcistorijatkomparatistike,,,asimetridne" *4ii= i!ri,', :, ! ,rr! !r,rrrrr(', svoj istlliivatko-proudavaladkiizrazp1o-H:.,t!= !, i:! t'{rrrl'Ar,/.rrrtlrtf. lrrirrtvczamakojepopravilupodrazu$c,ri,rl.i,,.l ,r,,lrrl,.r,rlrryslit'tlodilc,ustroienepoprincipu,,uticajprl' ,r.',;. r t, I rl.lorrr, rr rrovijc vlcurc, iu tzv. tipoloikimodnosimq F'i- ,,,,,,,,,,, ,, , 'rl nrr.rilt,rrlr',rzrrrrrcvljLr uoiavanjeformatirmo-stnrkt:==,;:,:1, i,,rl,r, r ,r.,1r,,,r'nllr l)()l)t in(il)u,,ltrrltlogijil-razlika".as i ,,,:,li iri lt(,,1,,;r, rr,tit'lrri r'.tzlozi protiv ,,prcor:ijentacije" na i ii., i l'r, ,,r Lr,lrrIr, ,, 4=l Itlouirtvrrrric tiPoloil
. r.: ,,;!,

r,1,s,

1;,1

r/nr{'(lrr rrovilt slrrlilt rr.rt'itlnltlnilr l
i Na(ra)cija il
cvl.t)psl(og.i vilncvl.opsl(o{.r l
;::l:ll :'!]:,]na k.jiievnog iclentiteta,rn.io,rn, je,

Iokal'a/rlgiil;;r;;.;,,i;

iini se, nije apsolviralj

l:11::11::""ek konkretno-interpretativnom

razumevanju.

u potpunosri usvol

tilr l t = l, r,1 , Ir,rri,', ,rlrr'lt'it'rtrl trlrlvrro[c),cnirrt sutlejstvttm ; i,.,,,-,,'i{,rlnt 1t'rs1tLI'tit,r. 'l'o zrrrtcti drr [ri aktuelni,r rri r1, r,l, rrtrt, t,r',.rvr(.nl('n('sr'psl
I d e ntifika cij sko dero v anj e ko mp ar ati st i ike v i zur e uaktuer' i r cesima knjiZevne (re) konstrukcij e novih_starih kulturnih n rrc na evropskom prostoru praieno je, drugim reiima, svojevrsr koja ," ogi"da .pr".,,rir"i u ,,zvanitno,, dcct: 5:T::"":r:m " ran o g ( tn te r ) na c i onal izma kao njenog naielnog, teorijski

22

rr

Tihomir Brajovia

i.llnLrteL

vi$cst

overenog i prihvaienog polazi$ta, i ,,nezvaniino.. re_centririt recidivnog eurocentrizmo luo p.uktitrrog rriJu I"anog metocloIt interpretativno renoviranog ru p rrn orioirolimo. p ritome je r.r.rtr roiiti i sirnptomatid.r., .urlikrl,

l,

1.,,i,1,,

!

klanj

"id ;"ffi;;

ui

r.l

t'rvll
I r (. li r j i2evnosti odgovarajuieg polo2aja, l .r,',lrn.urui rlr i sloi.cna, komparativno ustroIt,.r't.', ,',Ir os.r, rrt icirjl, tekstualnih kon{iguracija

r,' r i.r

r

r

r

l| i..,i', 1,,',, ,.rir..,1

.,,r

vt'e,,lirrrrt'rniz.ovanorn" tradicijom, ali 4.,.1==l!!i',rirl.l rlr ,,.r1', r.rt ijc" tr odnosu l.a niu, a ne kao iskljuIr,r;r rrr', ,,ppslvt'rriltr ,,spletom" omedeno, zadato

;;"#;;;;ffi il,X

r""o"riarim. evrocentristidkirn porivi-u i redbenim aj

l,r( nr.r l()nlc,

I r .'rr.rt .r;, .rlio vci' rrcmlju jednaku knjiievnoiI r r'.lr,rzrv,ti:lirr prrinju. ri li rrt rtr't .i.lvr'('lncnc srpske knjiZevnostir_gd-no-

r r

:ji:-lTl

rrr'

11..,1t,,'".7

;,, I

interesovanjima. 'it".n.,.,,, Ovo je, iini se, pos,ebno ugdlilv,o kod knjiZevnosti . tzv. rlisl,tn. tinuira.nograzvoja, uz j

uznoslovenske

kl$: kuldi;l i:__ i*luo

neke a..,g" ko, e svo,

(rnpui;;j#il;;;._,',

e'm:il;ffi

I ;,

i i i,

; nestabilni- ot*J"ortiti* prliulr.ovske kons.ritr,rt r;e, geopolitiike koncentracije itehnorojkog, nog, o dnosno infbrmatiiko_kornuniku.ilrkog,,ukrupnjiva "kono-rko-korpor.,rr iv k,::]::.jTog iglobalnog trencla, ,ri.r",' .,rp"rrr.rno,.rr..r)t,n j rr,, l<,r rr

okvirima,

a

u

irtrrr.l ,.krrcr m " putem vec poznd tog,,.vertil
naciorralno znada;r.re tratlicijcitlrrgotrljnih

rrrrr,r

Lrtic.r,;.r,

pilr tsi' t:, ,.

I

. lrI

r,

*..i.

I'

i

f , '! '

1,, 1, I r .rri r r tl.rrr.rirr jcnr l.roimanju civilizacijskih llrrI rIt'l sr';rslii' lirrjiicvnosti, kao i identitetbilo ,, lrl,,. rr,rt ror1.1111l.' li.rrjiicvlrttsti, Lrosta,19g,2,3p1 vo'

r,

r

t-

,

,

1

r,

: .r r ,: rrrrr,.( r'.r ) v.rlj.rrr,r i lrez rrcPrcmg,sliviir teoqljgkrhl i, I,,, r ruunrl l,orrr|.u.rIivrrilr lcl.rr-ijl i sar-neravanjar bili t, !nrr .r rr.r;t t'irt'

r

jt'tlrri i tlrrrgi sl
lt'

l)()vcsn() rk,tl,rrrrr

rrrrdrcdcrrih i 1.r.vlaii-crrih ,, ,rl.,tii i,ii,-t1,,'i ,1ru.i,,,,;,, .rrtrs irrrt,rrrryt.sirrl.rrirrrorrr r,t,t.ttltsktt

ktrt'1r1151 l
P11ryi71rs;1119

lr.rtji)1t,111tr1.

23 ikomparacija

qd" je vei pove"s,'o'i,rrtni,i,ra prevlast plancr,r :1-.T,: uticajnih jezika kao dto su engleski, francuski,i, Spu"rf.i, a*r,.', s oy sa"", u 1 bivs ys ge av,il e, rc c i s!94os el I ,:"'::,^]T: llvgegispolj uz " sliino avanj e rro.rog l"lt,r..rog -donekle nacional i zrrr ir, |".*r.TrF dejs1va,." tut o'dn_rl napustenih driuvrr s truktura / o kvira i ku[ urnih ko n g truksr;,

ff::ijl:

rvrrorl srurrcr.rrvrruja onoga $to tendira

l ir.r)il rrili, a,t l litl Lt L.f :r ,tr., ir i

onrr|opill;rr#;'ilii

;r;,

I

Na(ra)cUa

;;.i;,;l;

j

1,

r

prve, , orklonr-r ^"du, kolonijalnih ko'srafi 1lu,':',1.to.Ptiktqnj "d aj u .,i!q!om'f kulturnom nacionalizmu k"u t, rul :1n' -!.91 od,,povratn og",, ofi itrLo"nn o d ejstva

ooi,:"

1,, 1 .1,,

,,,,1 , | ,t, .l,rlr/(,\'Dr,

r'r.rzryr' llrrl,rrrijt", Lt: /itrlrilrs/rr' sltrLlijt Ltrl ,,,rlrr,,.r rrrlrrrtrtIt,ll,,11'r.r,l){){)1,.;tr. lO.l llfr Srrr'j.r(,rriltrr,

Srri,cto l
krliicvni itjcntite

li

u

t

snlt vrentc zLtprauo i postoje najveOna porctlhmo i komparuli teorijski osvesienom i praktiino operacio'al'o'r sagledavrrrrjrr nosti i preq4 {rugip.ra kao onom postupanju koje r-r krrj 1+zlike liniji odreduje ko smo i 5ta smo u odnosu na njih._I q4,poul.r$i sopstvene prgdgJavg o sepi. ga-m!!ra, n?J?v.!o. A uporedivati i

24 Tihomir Brajovia

l
pariiati woju knjiievnost sa k rjlZerrrrostima dr'gih lrnl "aiio"al"u onalnih zajednica, to * kazano teorijskim Zargonom na$eg doha moZe da znadi i na drugaiiji natin,,pridati" mnogo puta (is)prii prekidanu i nastavljanu metanaraciju, sada u znatnoj meri korrr zovanu nizanj em ko mplem ent qrnih sub nqr acij a, koje bi u prov i nom ,,mozaiikom" zajedni5tvu mogle da budu jedna od instrul
i stvarni identitet,

ono_,3to oqq je-ste u vazda

kio

ni",-,',,]ri

iivoj interakciji

s clrrrl

knjiZermostima i kulturama, odlosno u $ferencij!prema njirna, i ono Sto je moi.dabila, ono $to mislimo, priZeljkujemo i snujcnro jeste, ili ono $to bismo hteli da ona tekbude ubuduinosti.

tlri-:t i t l t,,l'l I l l\.A l R()Ml'Al{A'l'tVNC) lFr :,,11 lil' ,l I l.f .l lll,lrVN()S'l'l

ako pogledamo istof *l r,,1= 1: i l,r t r l',,lil,',1, rr,'1,tit'otltlt.r' Ali, 'neprirodnosti"" ,l.r ov.tl
Pismqiztudine, tsri rr rii',tr if rrlrrllr l, rr;r1',,r t'Pisttlllrrtre proze o drugim kultuf *?ii,l;.,,,. rr 'r1',1 'rl l.rrlr/('vrr()sti, l
Irr is' =,ri,,

,

ii'',,',

lrr;rr111 r,tt',1,t

rr |

|,

r'.r ll r(' r l( )t

t

t

olpotirritr

i:ltt

l't.I,

Pelcideva

llodev od putopisa u pismima

r i i;.1 1,1,, i 1, ,r, lor',ttt,t I )tri'ii'll i Isidore Sekulii, pa sve do :.r l'=! i, ,r i \'r,1, ( l!,lll('tt()vic tr rtlrjnovije vreme. ,,Govoriti o g l1,li,,i rrijt rt. r t,.v()rili o rtt.t l
rrl

lr *,"r'rc

!riilr trrr"lr,1,r,l.rri,tv.rjtri'i

da rastumadinavodnu,,nepri-

,l ! ,,i. ,r I i' , pll,,z,t;.t sl pslitlg piscir u Londonu, a ne u svojoj g l.,,,ii i, l!,' I'rrr,,, li l,ozivrt rrtcsto [...] sonimazakojepi5e"' xi. !ii,, i li r, lrr rlt tr r r.r,,;,l it o.llltl" jcz,iiko i kulturno okruZenje r

I trr rlrrr .rrrrl,rlt'ttt iijrr prorlrcrlir odludujuie razlikuje .,,rl .r,,, I r,rn.rl.t i l,iltt liog drtrgog doveka utudini, pisac svo1,,,t .lr llr r/rtrrr(o! ittt lsltld lltltotn, medutim, pravi

i,,i ii,!.1,

'

.llt ttPttzttutlr Britance, nego jo3 bolje r, '1, r l. ,rI'. r oVt'[ s l].rllirrlr.r vidi svet, videie se moi'da rr,rr I I rlrrr1,rrr,r, li,to rr oglctlltltr, vicleiemo sebe" (tZ). l'r r'.t r, r,r', l,'

,'l)t'rr.rtrrr.rlizirrgcrrlturrllr.rti.rr.rljsnrs:r)lrrlti(.ltrrrrrl.t,.r,lirres.l ()() I l(). Lttttl Nrtrl lliont ntu,. i:tltnti(, l).

Arrsrr.rli.r

rr

rs,u r I

nrrvodi 'i', 1'1,1 1'1 tttrt ! l!trlltr, Novi S.rtl l(X)'1, str. 1.5. Svi tlsteli i!,!!,I,,t",,,,,'l,rttltt,l)r"( rr.lttl(l',.l,t,ltlosciozrl.tliclrlgirt'icijutrzl,r,r, l" r l,,rrrg,rl(rpurr,rrotttltlisl(tstl(lilliillJV()(liizptrttlpisrlih

Mctirfirla cl clrugimir kiro o ,,ogleclalu" sopstvcrro gkulturnog lcfa, zasnovana na isto tako metaforiinom shvatrtnju o ,,videnju

26 Tihomir Brajovii

l(o rptIlv]r

kao izrazu bitnih odlika onoga ko je nosilac tog videnja, na u nadiry moglo bi se reii, dotite problematiku (samo)razumev4liry titeta rnjoj odgovarajuiu , imagoloiku plr;gqktiyyu tumadenju knji'l nosti i kulture. ,4gg_q!g "qy-oj !!k moigarno videti samo u oglqdqlu., I je i sa na3im unutrainjim sopstvom", primeiuje, tako,Jan 4g111g svojoj uticajnoj studiji o kulturnom pamienju i shvatanju ident dodajuii da ,,ovo posmatranje kroz ogledal o, re-flexio, ima strul stvaranja svesti i reGksivnoiti. Radise o nbiem mnogo r,"."- oJ igre redi. Odngs.9a drugrm,a je.pjgdao i o.d:roq ga samlm sohqll*'r slika pojavljuje se i u uzorno imagolo$kim teorijama i njimi rajuiim metodolodkim razumevanjima.Joi u prvim sistemati poku3ajima odredena kao ,,funkcionalistidko" a ne ,,esencijali podruije koje ne obuhvata samu neuhvatljivu ,,supstancu" nacit nog odnosno kultumog identiteta, nego,,nacionalno samorazu nje, sopstvenu sliku i njen (ogledalski) odraz (Bild und Spiegelbild) | u kulturi i umetnosti dva poslednja stoleia",3 imagologija je danrrs,, gotovo sl-rolastidki @fut1q*C k"oterninoloiko-pojmovno i metorlr Ski stabilizovano ,,istraiivanje u polju naiih mentalnih slika o i o nama samima".a To znaii da ie, smi5ljeno i metodidno, ,,irr.ti lozi imati posebno zanimanje za dinamiku izmedu slika koje k,t teri3u Drugoga i onih slika koje karakterizuju neiiii vlastiti ide.rtitcti p-ri_demu je teZi5te uplavg na ,karakteroloikom tumadenju kultuntl razliditosti",s buduii da ,,imagolozi moraju da krenu od subjektivr

slikovitih predstava i moraju da pokusaju da analizuju njihor,u 'rrtrvr. ciju i funkciju, usredsredujuii se na samu tu subjektiwrost",(' inr,rjrrrrll naravno, uvek na umu to da su ,,slike koje se tidu karaktera i iclcnt itt'la [...] konstitutirne za obrasce nacionalne identifi kacije".-

2 l(ultura pomienja: Pismo, seianje i polititki identitet u ranim visokinr kultut,tntsr, prev. Nikola B. Cvetkovii, Beograd 201 1, str. 139. 3

,,vorwortderHerausgebcr",u:Europaunddasnationale sclbverstiinduis: lrrrrl,qrrlrr gische Probleme in Literatur, Kunst und Kultur des 19. und 20. Jtthrhrntrler./s, I lcr,,rrrtgs. geben von Hugo Dyserinck und l(arl Uh-ich Syndr:lrn, Bonn I9lt8, S. 7. ,l ,,Forcworcl", in: lmagology: 'fht culturd conslnrtlIott ,tnJ li!r'r,t11,,1,1,,1.\r.nIillrrll o.l' nnt iontl chorttctets A critictl nu"vty, F,ditcd by M.r n ficd lie llc r' .r rr cl ot,I Lt,r.r *r,nr .f

Anrstcrrllnr Ncw Yorli 2(X)7, p. xiii. .S /.s/o, xiv. (r M^trrli ccl llcllct,,,1)er ceptiorr, irrr.rqt', irrr.rqoloql,, u. 7 locI l,t't't sst rt, ,,1 rrr,rr',,tlo1'1'; I I islor 1, .11111 rrrr'l lrorl , u

Srlrt,, rt,,, i ,r r rrrr'l.rlrrti tl ,,ogledalski" refleksivnom karakHr i,lrr rlr r,,;: r I ,,1, ltr"trog viclenja drugih i Drugoga, Borislav tlr, q, ,l,l l, , r',\ un .,rr.r liniji" ovakvog shvatania, oliienog )v i r)) il heter o imaginir anj a \ a4-9 iryqryl r I',' !t r! r 1,

!

r

( IrIr

rri rr

najveiim delom se, *lt.l,, I |,, | | | |, r', \ r'\ ( ), vrlo desto i duhovjto rgzm!$-lja-1j-e .orri.f rt,i,",' r,irrlirrtr'rr'r)/i1rirrra,.g_{nos19l9lij.eima,' at9 i9 Ieii_ r rr-=!.rlli rrrrrr, .r pti torn pirrcijalnlm !svrsishodno s,elekplr,l=,=, rrrr,r, lt l ,,rrrplcl
r,r I t r

li.

l)i.slna iz

t11Q.-11e

rr

rr

r I

n,,.t'

r

., crtulcskoj ekscentridnosti toliko su 1E,l.i',,,l,,rr r',lr'rrr livropcjrrc [...] misli kako je ovo narod H,.li,,.r g,1.,1,'. l,rrl.trrskitn iskustvomtudine,odmahdoda& t', i,,lrr,,,l.rr n. nrl('istirr.t. l)rclsedanEnglez [".] nijeekscenillr , =,,,,,, lr, r rr,r ',r'r,;u itttovittLl: olto $to stvarno poseduje i .lr:rrr,, i, ,1, , rrvr'i. 1,' 1... I tr zrrtlniem vrtu niegove lidnosti i I i l r rl r.r r r r,,.r',lt'r't'otilrttc, rr to znaiipojednost4irtjgn-eiu ir

\rr,

r,,,

:,,, iri,,,

l.lt'

rrllt'zrttr,t, Itckid' iini se, u isti mah sugeri3e i 5 r','i I ,,y.1, .1 r1 ,r,,1,,; z,rliolri.rrrtlsti r.r dobroj rneri podriavaju 111 -li!,1 1 .,,,,r, I rr r r',lrr lttrtkttitto rryotrcbljiuefkcije,itostereo!1q! iir,..,,, ! i 1r rr, l,rl,,,l.t st' liitr tlrLrgill ili nas samih.,,Ispod" ili Ir i 1.,,,,

Ii

rl r, ;',,i r .rrr'.1'" r'r,ll;tv,rgttli.tztricscpirkonoStoznadajniie rlr. ,r.. L,1, I tr, rr,, ('..uno)r'.tztttrtcvltttjc, lr to je ovde prikazano lb*,, , : , t,'t t l'rr.r,l,'1.',.tlrtosl, ,t ttt'cliscclltriinost, to ie stvarni Stttlirtrcttltilttc pottcsti .lrll()l' Stttlirtrcttltlttc ltottcsti llritanskog L=.. ei- | .,: ,lrrlr r, rt ,'.rl() .lrtl()t' };.. r:rdO trcbllircci?.,!,,1',l,,,,,,l,ri,lrrllllt,tlr;,ttri,rrrl.ri ,t il \',lll,,ltl,,lrrrtr r !,1r" lrl(rlllllll i€., !€. ',I $".,= I ',,1,,i rr,,r,l,,,l.trt,t,,, llotl.ttl,l ,,lritilirltlczicvci-i1-rosclli Fr. i ! .i'... t ltl'r), rl,r I't,'rt,l,t, tt olrlltt litlji Prilitti s,tttttltlt,,l'rt-ctl g. , : !!,,r! r!lr ,1,, ,t,,,1,t',.1';\'llll 1r,rr.ltlolls.tlltoq, ltlizlrog Itlqll -=

t

I

27 Na(ra)cija i komparacija I r.lgo oj tl p{r lpr(l rir

5rlr,(1.(rrl ze!

rai!l

.r,t.l(

.l.'rr, l.,rl.,, ,,1,rtrsr,i.trt l)l.i't(.t.,ll( 'tl't',.'ll()1,, rt,l( rl(', s,rsl.rlllr'rrt'svt.otl s.trrrilr p.rr.rtl6lis.t, rr.rjplriirrije jt,stv.,r.e rr;r, n.r s\'('lu' ( I lt)). ll,ri.v.ri rr.rr'.rtl.lisrrlrri o[r't p'crlst.rvli.l,'lc(l.tirrr, tlru,,.glt, tl.rlski" rrrt't.llirliilrtr sporrtt izrncclu lu'te rointogirrirtutjd i dt.ttoity(teitl t rru jtt u I'istttitrru iz tutline . Skrivajtrii svojtr obidnost iza kliieizir..rnc lJ.l(' () t'lisr'e rrt.ii'rrosti, Errglezi u stvilr.i, .tk'ive pckit, poclr.).rv.r1tr 'r.,l.t

28

i l i, l
kar.kteristiina i za Ralkance, (bivse) Jugosrovene, odnosno Srbt, buduii da su to ide'titetski nazivi koji na razliditin mestima ult"r:rij

:

t

-

se da ,,Englezi se [...] kao i ostali ne svadaju" ( t oz ) , da bi ova tvrdnjc potom bila delirnidno

ispravljena, u imagolo$k1,,bogorndanoj,, komparaciji, u kojoj se pojayljulu stereotip(izova)ni predstavnici dvaju naroda, ,,Ako se dak i na | ... j rudimentaran nadin svada [ ... Errgi", se svada iz potrebe, ] zivorad iz tajtine. Englez se svada ra.ii koristr, zivoradr"ai t"rii. I najzad, Zivoradse najteSce svacla zbog drugih i za druge, Englez uvek samo zbog sebe i za sebe" ( tO+). e etrdeset pisama posle tJga, ovo kontrastivno ogledanje, u kojem je, nasuprot tipizovanom "rrgl"_ skom gospodinu DZonsu, Zivoradpredstavljen kio nai mentaliietski prototip, svedeno je na ietiri lapidarne receuice: ,,Slika arrglo_ srpskih odnosa nije vedra, ali je poudna. Britanija je gledala s-Ioie interese. Mi smo se bavili duiom. Ko nam je l
ipa(

ova (inter)nacionalno didaktitna ,,naraclja,,,u koju na mornente prerastaju Pisma iz tudine, omoguiuje balkanskom/srp_ sko'r ditaocu i neku vrstu kulturne utehe. u pekiievski paradoksal,to1 ono ito je u prvi mah izgledalo k"o opredno, na drugi, ?b-.1"1 ,,ogledalski" refleksivan pogled neretko, naime, rnoie da se ukaZ! i kao izraz skrivene sliinosti. ,,Balkanska aljkavost ovde je leiernost; balkanska nepouzcianost - opreznost; balkanska pritvornost promucurnostl balkanska neefikasnost - umeren.st; balkanska rvidoPa

glavost

- postoia'ost"

(ZZ0), na duhovit

naii., tako, zapaia autor

; 't,

.., i l,, r,,t ! ri,,',,

+{i

r

t r, t rrrl,r, trst'tViti Po strlrtri i htltimiir-ro redukovati

.t.r1.r''ltv.rt,rrri,l, i prihvrrtitiprotivrednostkaonadin

rrrlr rrlt rrlrtt't,t,.t to Pravogovoreii-znaiii 1t+,n^ i.'r, L, r',( l,.tirriirtt.l,tl.rbiscpokazalokakomimoonoga

,. i ..1, i r,'

a!

. , !.

.I

f L

r=r i, ,,,',,, ,',rrrrl;tt'()l)()st()ji ict-Lrgadijaperspektiva,kojatahu , i', i ,, l,lrr rzult'ttt izvestrtltnsmisludovodiupitanje'

i,,l,l ri,r rrtl lrrrqlczrr Ll sverlu razlikovali ["'] ima jedna , r 'r,,r ,,,,' ,lr, rrr" (198), tvrdi stoga Pekii, apostrofirajuii ..,1',' ! r rrr ..p.ttrii'rlrl strah od Evrope" britanskog ibalkan. ,'. i, I ,,r' | ,r I'sliou. tncntaliteta, da bi, uopStavajuii, potom r

.

,,,,', .rrrl(' iztrzctnosti, nepripadnosti, samosvoinosti" ,i,' 1,, ..1'.r,r i Iilrglezi, mi sebe smatramo izuzetnim' samo

I

(60); na drugom rnestu, istiie

,,,1, l'r,l','rtl.rlt.t'l','rt,ltttqtltltt'zlrlrvlrljtrjtrc-irrjcuovtlj , 1, 1 rr'l I,tltttr'.l r t,coqt.tlslioi, politii'l
.

raju u njegovoj knjizi. ,,Lna naroda koje brzo upoznate, nikad kasni.je nemajuii razloga da ih rnenjate. Verujem da je takav i na$,,, upravo u ovorrr duhu primeiuje pekic, ,,ali ima i onih koje brzo upozrratc, da biste posle niza godina shvatili da ih uopite ne poznayete [... Meclu takve narode idu i Englezi" (st). rista narzgGd nepremo.stir3glika nastavlja se konstalacijom da,,Englezi rri,o l"ko.rrbod-!-* -rnh svet i nisu, kao na5i [... ] stalno u nekom somnabulnom transu,, svet

' ,rl1rr,r',1 I I'llvl(lll()sl l'rrltrrrrrrlr l'liit"r' iz'r l
z.tl.l;rrr l,.t

i :ii! ,!ri,,1,,1',,,1'.t'tli,, j.ttrrizbogkoie'trivijalnerazlike"'(ZOO)' ,,,, ,r rrt.rrploil
,,,1, I rr,,,',,,,., i ...I ni3ta drugo do refleks sopstvene tatke "i;" (' ll()r('(lcrtjc po razlititosti i slidnosti istovretneno razs! i, i,,,\ krainostima koje se svoiim rubovima ,,,' r., I'l 1,,l,r ,1,, 1l'ctlstave 1rl'ctlstave o krajnostimakoje '11, i i,', t, i 1,,, t,,,,,," t,,' kategorijalno saiete u paradoksu engleske sldoi . r, i, r r.r 1.,,, rr 1,r'r.rtlisir,,da bi pod niegovom zaititorn negovala i.,,, l,',,'.t r .r rosI i, krajnosti i nepornirljivosti" (48), 3to se u neku .,i ,, , t,,,,1 ,,,lrt'tlctritn uslovin-ra moie razutneti i kao "ogledalski" I r i,rirr r.rl.() lrc, naravno, u svefiIu veran - ,,odtaz" onoga Sto se r

r

',

l,

rr

r',,r r r

tt

tt'sttl,

r.r

kontekstu balkansko-jugoslovensko-srpskog

',,,,'r,.u!n('\l,trtjir,irnenujekao,,tainana3emarciialnepsihologije" ,,

| !I

r

r(.I

)()nrir-ljive i ratoborne prirode.,,Bavirno se ostrwom koje

1 ,r I i r,rpr, i,1li1.v neZelidabudeipoluostrwomkoieuEvro-puhoie !r 1 , ,,, 1,rrit.r jtr" (ZZO)'slikovito sa2ima Pekii ovo autorefleksivno

odnosno enlesko-srpskih relacija kao ,, l,l r r ;r rr,' rrporeduiuieg kulturnoistorijskog ogledanja svoje vrste ,,,',., 1,,,', I i, g"og.nfrkom-rubno5iu oba prostora u odnosu na sredibespoitedno b-aratanje stereotipima ',1, ,1, ,, 1....rr',tinenta. Njegovo stavliena shvatania i "ove" i "one" , I l, ,, rn.r, tr littjem rr, û-pro,r"* ,,

1,,, 1, 1,, r t,rrrslitt-balkanskih,

r

r rrr, , p1rlil17uie da ovim ustalienim formama poimanja po svoj \1.,rr1, ,I

Iiclltr, ,,Perception, image,

irr-rirgology",

p'6'

?o Na(ra)cia ikomparacija

f)rrslxril

irir!it

'.'il

(rr:L:i i

ir:T

tlt, I t tll.o tl(' nt(),/('

3o

rtril,tl,rr,'

iv,ttt;t.

tz

l)lrIr'lnrs.rorr('ll('t( rjt'rrroztl.t lt.rl rlt'lorrr n)(),/(.(l,r lroslrr)r vl.le.lniu

u

l,r

,1.t

l

t lrrrl 11q,,r,,.,, r, ,rlr r , l.r rsl.0t..ti

' ' I I t'r'ilrr"l ll\l()\'ll('ll()sll svtlr tllsl'tllzrr''rrlt;'l'tl'st i Ptrll't'lrr tl't ll'liil1 1r()st'lvi ! ., '., l( ,r1tt()lt'llt'lisiVrrt'Iozitiit'rl'r tlItrqlliiji It"ro "krairl.ii ' i '' !tr,lrr 1., r.r./.lllll('v.llrjc litcr'.tttrr-c i ttttlcttltlsti'

zrvol rrJrlrovt'l)t\,()l)itn(', sJiolo z.rlrollrvlje rrt. lrt.ur.islii.lie nttlc-i.'' ( )st,rvly.r jrrt'i l)() str'.lni l'ct()l'sl(c ()s()l)cn()sti lrcl
i ', i

r |

I
.:i, 1,,,,1.1,rr,r rslili.r

9

l)opnt stercotipa, i kliiei prcdstlvljaju ,,traclicionalni oblik ljudske ckspresije [...] zahvaljrrjr,rii ponavl.ja.juioj upotrcbi u clruitvcnonr iivotu - izgubio svoju izvrrrrrrr, dcsttr ingenioznu heuristiiku rnoc." (Manfi.ed Bciler, ,,Clich6", u: Imttgologv,

jc

p. l,e7 ).

l0 Vicli:'l-rxounp 6pljoHnlr,,f,pyru

r
!,', !

)ttttilltt)titt, ypcAn,\rl

l.+5 II ll

llcrap lkjaHonnh

,1

bcletristidki sugestivno uprizorenje otuda dobija i, ! !,,r ( rl.ilrlrr i t'rtz.ttmevanju ostvarenja kakva su Pehiieva Pisnta . ',, !',,' Lr. r u lrror-ttilvanju ktrlturne vizure knji2evnosti kakva je , r i,,,i l r !1,,il() lirtlive su clruge balkanske ili juinoslovenske knjiiev*.i i'' r r r,, I'iitti-i Lt naniru koii je jednako blizak konvencijan-ra I

r

|

,' '';r'oic

r

iesto uzina kao . ,, ,, ,1,, .1 r l,otlolrttrt sama po sebills i radeii to pod sloganom -vei i,',,,,, rtrlr'(l,r) rrrrrocl strancima,apritomeisambiti-stranat; (f:), ;:

.

;l ,,rr .l ,' r prrlopisne knjiZevnosti, a ova druga se

ruku-nemi' ,, i,r, ,'lrr l'.rll':.trlskog/srpskog stranstvov'rnja u neku on se ,, ["'] brani ' ,, r, , ,, rr.rt i plcclritua" ,.Zlt.tlt tirnba l.")kojom

l.serro{bbslcih oseianja domaiina" (ZZe),Borislav Pekic I i,l ,,, r, l( , n,rirnc, svoje londonske epistole kao bezmalo oPsesivllo ,,r! ,! ,,,rr ,rrrt(' rr.r tcnrr-r blizine/daljine u odnosu na Ewopu, a u okviru ',' r' r,, r r, r r, r1' 1lql gi;1nja u britanskim/ engleskim navikama, shvata-

I l, I r, t,,,

I

r

Lrrturt.l tlttha, na tako sliian, a opet i na tako razlidit nadin , . I , l,tr{ nilr) u r)dnosunanasukulturolo$kuvizuru.Doiaravaiudi ', ,, " ,, ,rr, ,ltrsttlrtto r.lporedujuii i razlikujuii dosluh dva atipidna,

,

! ! , ( , r ,,r ul)rr.l", il tle kontinentalno

tipska vida savtenene evrop-

!,,rrro,.r,t.Sl i, ostrvsko-britanski i poluostrwsko-balkanski, autor

IIeruh* flpeutututt-

u A.r,enc.rH4ap Jepxoc, Eeorpl4 2009, crp.

1..i6.

,,liorcrvolcl", rr: lrrrriqo/ogl,, p. xv. N.rr'. 1r'cr..r: li.e'e Velck, liritiiki poj,to,i, Prcvcli Alcksa'darl. Spasii iSlobo, J.ur [)orrlevii-, l]eosr.l(l I 9(r(;, str. I 88.

3l

, rr p,rl111 unlctrlidke i

orleAaô: KoNilrapar]rBHo-uMa|oôlrxo

'rr'r'.rrr,c I Icr
tomlle l)r()ccsu (sanlo)identifikacije,pri

kulturne imaginacije uopite' ),1[]1ll.l" 1,,, ir,,,1,, ,t\()r)r pcl'spcktivorn inspirisan slogan ,,Ne'evropska l .lrl'l '" I . :i ! ,t! r',,, l,rlr.t.rtot'iia Evropa' [ .] ,t" samo r;hditi rnocleli naci- 'll"' 'i'' l :' ll''l'l , ,i,,,,,. ,,.r.r/,.'tcv.^;",."go irto t"t o i razliditi oblici evropske

.

,i:,.,

l.oji

rr

. l: l,,rrrg,, lrlrvr)r l,olctlrtk tr htlii suveiugradenehijerarhizovane i ir, r n.r, r()n.lllt()g ,,rllrtlllretanja" izvan lepe knjiievnostir vei rrr1,. ,,,.rt.rslii srrbli'.risrrnil.r postupaka indiviiualnlh i kolek,,:i, ,,1, r,lrlrl..rr ii.t, ocirtostro procesa razlikovanja, pribliiavanja i

,

b;la posledica upliva sveukupniir politiikoistorijskih i kulturnih de$avanja i prekomponovanja, s pojavom irnagolo$ke perspektive, od prc

nekoliko decenija, kao da je dobila jednu od izglednijih alternativir. Na sada vei davni Velekov poziv da ,,knjiZevnost prestanemo da shvatamo kao oruije u ratu kulturnogprestigea, ili kao spoljnotrgovinsku robu ili, pa( kao pokazatelj nacionalne psihologije",'r 5to jc

otl stolccit poztlatl l'tOcliuretrotr-t = .,,,1 ,1, , r1,11111. l.oj,t;e vt'i-r,iic ,.1 ,, trri n, l tr;tzr'vltosti", " irltrrQo/otlt/rl, a llloZtla jo!pte konltarasvega kolek' ,,,, 1,'',/',1'1y,1, l.'ro poljc prottillvltrjlr ttzlrjllunih, Pre

r

t, ,, | )\ ,(.,rr( k, .,1\()ntl)lrrrtistische

lmr.rgolOgie", LL

Ettfllrl Untl

tlas nationdlC

, ,,, /,r,..,,tr. lS.

Lr I ' irl,r \'l,t.lrrtrir ('voztlt'tl, lot,rtt I)utit

Ntlvi |llttt)Pisnct Oller/ i:l'rtrtqoiogtfe'

]

l'isrtttrrt

i:

rttrlitrc istirrr zarrr.rrrt)r)l .vc() ga jc, trr-Lrgirrr rei.irrrir, .rr vcriri.r rrrrrl.r vr.ata tr o..j altcr.ativni, tairijc i..r"no,

.rrter,.'iraJuci obrik rirrr

tur.rg rlzur'evarja i s.unor.rzu'rcvarrja hoji, bare'r u .au'i t",r,-i,.r.,,g

promi$ljanja, obeleiava naje doba. Ta pomerenost u odnosu na eurocentriinu tendencryu, kojrr se neprestano pojavljuje ne kao personalni i privatni, lr"j kno nentno kulturoloiki izraz,upekiievim pismimaima i dodatno ",,.ri zrr.r denje, uslovljeno iinjenicom da se irnaginiranje i odmeravanje ciis tance- prema evropskim za datostima orrd" oilgru""

;.i;.

32

minule,-imperijalne tradicije i njenih naknadn'ih ", "";;; odjeka. rJt. re gzemplarnost p ekiievih epistola u naj manj u ruku udvo strut""", ;., nam one istodobno ng{g pogled s dvogube, bolje reii, affqq;ifurc. "margine"-evropeizma i evrlcentrizn.,-n, on" koja je f tr" afirmisana kao stabilna, da bi se preobrazila 'ri".'irr.i u svojevrsnu ,,sablast,,

Tihomir Brajovia (omlllrat vn

imperijalne kulture, i one koja jeistorijski bila problemntltr* i ,rt,, nestabilna, zato $to je u izvesnom smlsl,, bila ,,nestandardni.,, maclrr i te kako uoiljivprodukt te iste kulture i njene povesti u trpnom znitienju reii. Ni jcdnog dasa ne treba zaboravltida ye tay dvoqalsleLri pogl,ed u isti rnah i (auto)reflektuyuii, buduii da nosila-c

p nlegorr""rl"i"i predstavljen u figuri dvostrukog stranca f.rjl i" i ,,t"_o;; i

,,ovde" j eda'ko,,stranac,,, odnosno,,doi-raiin., rr' i"a,, t,,Up tudinu, htedoh da izgubim svoju, da vidim "r"";" kako y" Uiti r,rurrulr', tudoj zemljir po$to sam stranac bio u sopstvenoj 1...] Uspeo sanr samo da... postanern srranac sr,ruda... l+2i17.

U tom smislu, pj:-fff iz tudinerru ,"irtn primeran i intrigan_ se kaiati, imaginativno sudeljavaju i., irrr"rio' pffiyyituiu sva rri bitna Jspekta inreresovanja savremene;

tan.naiin, moglo bi

:T]:li

I-":-litt:]trtl_<1, demo kratizac ije,

u,nai ve i oj meri o dreden e o dj e cima opitih pro."r. dekoronizacije i gJobarizacije.16 polazeci od r".roui-

ranog komparatistidkog shvatan]a, po kolemu se ,,knliZevnim tek_ stovrma sada pristupa kao jednoj oJ mnogih diskurzivnlh pr"f.rr-u i iesto protir,."i",ro- polju kulturr" pro,Y:l::l;t..1-""]]tyocluKcrre ,' Sto znaii da ,,tekstualno precizno ditanje treba da vocli raduna o ideolo.kim, kulturnim i institucionalnim

kontekstima

i

.ii,,, r rr.r',1.t;tt rrjilrovlr zrtrti'eltj.t","'lirrrttlt,ttlttivtttt-irrr.rgoltlilii .. i .l ,, rrtn() r.lztrttcvltnic l)cl
|

:;,t,, tr

l7

"oornp;11'1trvg r,itcrature at thc Trrrn of thc ae'tury: -fhc llc.rhcirrcr rcr)o'1, u : (' o l p t nr l i r t' l, i l t, rrt l t t rt i n th A pr: o l' Mtt l t i c tt l l u rtth sn t, \2.

99.1",

t

lt.

rrbovakoji

se

svojim soytstvenim rubovima dodiruju, osve-

I

iii

rir,..1 .111vv,rnakulturno-civilizacijskakonstelacija,ovaj intertekst

rt; li I rrrzrvno-oznaditeljski okvir u literarizovanoj interpretaciji = l,',,r,, l, o l
1

r

i r |, ,r,, rrr svctlu, jednako neuobidajenom zauzorno ewocentridnu i = ', r r r.,, ,, rr,r cvroskeptidnu poziclju, i stoga, dini se, narodito pro1,.! r r\ r.nr zrl razumevanje i jedne i druge ponaosob. I r,'rt,,.ri ijc kazano, to znadi da spontano imagolo$ka, iako ambinego rr -=1, r ril r ,,l,rrnrerena" vintra Pisama iz tudine moi'da uverljMje orni5ljanje, ma koliko ono bilo sugestivno, pokazuje pro!,,i i r rr'.;l rrve, u izvesnom smislu inovirane perspektive razumeva,.; , ' r , r',1 ;t'rr l
=,,! ,I .l ( ,

1,r

r

,

r

r

r

.,.rto rrosi podnaslov,,Putovanje krozJugoslaviju", bududi da ;. '1,1 r'l;r'nrl rlr samom podetku Drugog svetskog rata, za razliku od i , L, , r'rlr t'pistola, zaokru2enih pedesetak godina docnije, u predve; ! ',1 r ,

16 vidi, Mary Louise pratt, ,,comparative riterature a'd globar citize'sriip,,, 'pr: tt: Comparatiue Lite,dture in the Age L{ Multicurturarism, ed.by ci.rorl".. B"rr-,h";n.,i.,, Brtltinror ;rncl London 199-5, p. 59. 1

rlr t

-., ;,', r t .r li o,,iskosa" ili,,sa strane" ono Sto imagolozi zovu,,intet: r.i ,r"iir ,l.rtt' rrr.rcionalne reprezentacije kao figure".le Opisan kao , =r i,, !,,,', ;,r rro-globalistiika, ali joS uvek u velikoj meri i evroceni;

,

.

,

r, ',,,vilr lrrrll
I,, : '

I

/t,',..|r .l \ l"' 1' l .r'rsscn, ,,lnt.rgoloty: llistory.llltl Mcthod", rtcrv. izdanjc,slr-28.

)) JJ Na(ra)cija ikomparacija

nra(loloiid !n (omta dt! ro

pLr.spe(t

razlr rrevanja .r p! (e irl )P!!o!t

r)

rli'r" iijt'P'rlt frli,1 ', r,, r,,\,l.trtt;t'ttt cltrstt ,,)'tlvctlogs'ttttoPtttliite stroi'iti rtloic lr.ttii.t t,I rr., rr r, ! [tr.l,rl(.)ivotorrr" (tisli), ie Ist. ,,i g1..., g',,tr,l,rrttr l..r,r i poictlirrrrc tlrr ispiic strtlbintt l
r'l.rlt'nzrvrrrlr r tlt'l.rl!rilr Plt.tlsl,rvl;.rrrl,l h,ll(,\,,t r l;trrli, P1.1r11.11,1111 l)r irrt'r it t', r l<,rr',rlilt'r'rstii'rrrr l
rrlr',rzlo)t'n jt'tlrr ,,orri l
s,r.l,r su Poslctlrrji l
()vtlc jc tc!l<. .e zlpaziti imagoloiki

,

rr I

nost u videnju i cloiivljaju. Poput Pekiia, koji Englczc clozivlj:rv,r n.rrotl i nrciju paradoksa (,,Biti Englez je vec'i po sebi pirr;rclol
34 I

rlloilrr Brnjovjt rlr

Il

Li,l

,,f)roseian primerak nacije, sastavljene sve od samih parrrrlok

itd.), i RebekaVes! naime, govori o,,paradoksalnoj istoriji,,Jrrt Slovena. Poput Pekiia, koji uporeduje britansko i balkansko ose nje izuzetnosti i izdvojenosti u odnosu na kontinentalno poi.rr sveta, iVestova, pola stoleia ranije, pribliZava Engleze

iJ

upravo_po oseianju izuzetnosti i inokosnosti, piiuii, na svoj rr.rC paradoksalno, o tome da u vrtlogu svetskog rata ,,mi u Englcsk ostali smo sami. Mi, koji smo bili neprikosnoveni gospodari sve,tni bili smo siroma3ni i opsednuti poputJuinih Slovena.;(843). lnru. goloSki dosledno razumevanje ovde bi, naravno, moglo d4p19pozn1 isti obra??g, u izvesnom smislu i kliSe u poimanju kontin"ntalnoj men!a_!!-g[4 i kulturnoistorijskog sticaja ot otnosit, i t{ bez obzirana razlidite intertekstualne okvire, u sludaju Rebeke Vcgi joS uvek poznokolonijalni i predglobalistiiki, a u sluiaju Bprislavg Pekiia vei uveliko postkolonijalni i globalistidki odredenih, ,,Nasi: lje je zaista bilo sve Sto sam znala o Balkanu; sve ito sam znala o Juinim Slovenima. Svoje znanje crpla sam iz sopstvenog seianja no ranije doba kada sam [ . .. ] bila sklona liberalizmu, iz hsLva otpalih iz te dZungle pamfleta, uvezanih kanapom i iu$nutih u na;prainjavije uglove starinarnica, a potom iz predrasuda Francuza, koji su ukoristili red'Balkan' kao sinonim za zlo jnagilj e, za r astaquor e- varvarina koji je probisvet i protuva" (25), priznaje Vestova joi u ,,prologu,, svog famoznog,,Putovanja krozJugoslaviju", na slikovit nadin we, dodeii o sopstvenom rv4ju s plqdlqpudama i ifereolipiril. Intrigirajuia koincidencija paradoksu sklonog sagledavanja britanske i juinoslovenske povesti, koja oznadava iskorakiz stereotipne vizure ikoja zbllii'ava autore crnog jagnjetq i pisama iz tudine, pri tome je, tini se, u odludujuioj meri omoguiena empatijskim anga_ Zmanom pisca eks-kolonijalne i eks-imperijalne kulture u kriznim, clramatiinirn politiikoistorijskim okolnostima, koje inspirisu na gest

_"I-rgprkog

20

RebekaVest, Crnojagnjeisivisoko,prev.A,naSelii,Beograd2004,str.g60.

rr

ti,rl',,rrr, ilrlrl()sll() l)rvtltl't svetskom ratu, RebekaVestkonstau velike pobede' rl r =rr lrr; nr :il()\'('lli ',svtlje poraze preobratili postanu Eil =.r. il\ ,rl,' rrr()rrl('slrveznidke irnperije od sramote da ", bitno' autoimaginatirrno i na upuiuje i I t I rr.ri posle F l,',1,, I r ; I kako tome o 1,,,,,,,',,,,,t t rl. t tl rlcku ruku epilo3ko razumevanje

zrrista zrruirrrljivu potrrr

r

r

r

1

*,r rrrlr lttl'osl.rviic otkriva [

"' ] porazna svojstva imperija"

Lr,,, lf f l f ,r,r111'.l.,,,rl.r.,rtuoBalkana,,,autok'ritidki"zaldjudujeRebeka h.*'1, rrl,r rr rlcltr tlngedije, a imperije ne razumeiu pojam tragid-

Ig ,, ' I ), rrrrplit itno, reklo bi se, upuiujuii ovakvim razumevanjem !i..',,,,, 1,,,',",.ltrhtlvueempatidnostiikolektir'rre,hegemonistiiki p,, -,,',',,,',',' lr,ttiinosti kulture u diiem je okriliu ponikla' ' .' ,, l.rl.. sltv.ricna p"grson{p-a p-lii-9.p9i"oli 11 ;udbing dTgglll i

35 Na(ra)cija i

kompara.ija

lmagolorka

pfr5p!kl va (0mpiria vr o

r

r r

=

I

-

ista ona.paradoksalna i u [r. =,,,,,,,', n r rsl t r protivslorma empatitnost 31oprggovar4 1-u z1a-tpq Handkea' tom $ir rrrlr rr,r, I'rrrrtroverz+p-g"Ztf;-lkp-mPat-Q1an!,l,Petera i neku Sezdeset obelodanjenom rrr re ltr koji iemo pomenuti,

Utilg,,g,,

,i,,u,,,'

,',;,'

,',.rzerno da se zapitamo

-

i,,

samo neku godinu nakon Pekiieve 1o,1,,,,, ,'.,1.,,,t Crnog iagnjeta,i mimo kompleksne' na odref ,,,,r,,,,, I . t' sc',. -"oZ" ro"liutto razumeti ,l=,,','.r, ,,' t.'lt.o.le epiloSke,,,autoimaginatirme" perspekiveo*gtl"Toq nemadkog jezika i nekad Iu:tri1',1. r r1,, nrruansijera, odnosno rrelikogpisca li moia generainr1,, r rl,rlrrt', nemaike kulture, sai'ete u primedbi: ,,Nije odraste u sludaju ratova uJugoslavti? Da odraste ne ;

,

ii,,

I'r,,l,rrstilir da

la,, t,,lrl.r liojisami sve najbolje znaiu, zauvekgotovi t

ti

r

r,rr rrr, rrri.slio

["'] I odrastaju6i na

sam, ja, sin iednog N emca,izaiiizistorije ovog stoleia'

r:.r' r r/ l()slatrcazala,izaiika jednoj drugadiioj istoriji"?2'

\lrr.lirajuii na isto ono 3to na drugom mestu eksplicitno imerr,;,' ,,li.rrr staro, protiv ubica imperiie upereno 'Serbig-qmuq stqr-(i;;tiiiltttog) t,i' rr" , .r.lnosno kao nesp2relu sy99t ,,rle-?dkt-t svetpkog rata na D-ruggg ,,,rr,,,1.r o tome Sta su sve pgiinili tokom pri(tZ), tom i pri lr.rll.,rnu ili 5ta su aop"itiii a" se tamo po(ini" l,' ,rt.r jui'i neotklonjrvi udeo tog nasied.a u lldnom identitetskom Caee' Mopaae N,rv lrrerna: flerep Xan4re, 3uncrco uytuoaatr'e go peKa Ayuaaa' Pa4aronzha' u Epucxor -X(apra Heua4a ., \/,,,,,,' ,,", Irpaaga ,i cpSuiy,y npeBoAy l8' crp' 1996, r il l/ /, .rerlria lrn Aovatax,23. Qe6pyap

'I

sm!kr'kfJl:evno

'ii

/ *l

j

s.lilros.lgl('(l.lv.ul,iu,rr Il.trrtllit'rr stv.r|r sv(,v|r,nr(., s,r sclri svojslvcttl polt'rrrii ltrrrr vitle rr je rrr, ()sp()r'ilv.l rregtlrrirr je i tl.ur.rirric l
retorskirn tonom Rebeke Vest, ,,izgledale su mi sve viSe l(atl

uobld.ajeng. str1n9, !.7i192J24n9g pogle.da [ ...

36 Tihomir Brajovia (trfLrJ ativrl

] ni u kom sl,uilju

svedodanstvo. Gonilo me je ne5to iza togogledala" (Z), yer, ,,i zna onaj koji pred odima umesto stvari ima samo njenu sliku, kao 9

tglgvizlirki*

skraienicu qllke, !lt._kag u syetu m informisanja, s\1a-ienicu slgaienice?" (4) pro5avii s ,,druge strir ves_tima,

ogledala", za$av5i iza medijskih simulakruma oficijelno predstavlji stvarnosti, pisac Zimskogputovanja stigao je do neke wste alternr nog iskustva iz kojeg je i nastao njegovpolemidki rukopis, to pi ,,protiv struje", starih-novih medijskih i kulturnih stereotipa. Belctrh stidki ostvaren - poput knjige Rebeke Vest, dije, imperijalno-kontl.

nentalno istorijsko ,,nalidje" u izvesnom smislu opisuje ponaj u minucioznom slikanju qv..akodnevnih situacija, tzv. malih ljudll naizgled trivijalnih deiivanya, a ne politidki korektnih, ,"i"f.ii"nrU ,,.9k{g$.-e lJi\g* i,,skraieplc4 sfuaignica", Handkeov odgovor nr ignorantski niveli3uie dejstvo stereotipa sastoji se u imagolojki sub. verzivnom uverenju, koje baca neuobidajeno, postranidno svetlo nl danas sveprisutnu problematiku identitetske politike, zato $to pret. postavlja da, ,,ono 3to bih imao da ispridam o na$em putovanju kroz Srbiju sigurn o nisu namerno izabrane protivslike [istakao T. B. ] vi$e. struko $tancovanim pogledima badenim kroz Spijunku na tu zemlju,, (7),vet,,da se upravo idggi ghit+.?licom neb.-114og u svakom sludaju

filr!if , ' Ir.rf rtl(' ncgrt

ttl
:r' r rut lt' lt,t .s,'l,c I ist,rli.rtt' l'. l]. l" ( I 8). l,.rr,rli tlrr tr lllrrcll
t+tiz,ltil, l rt

\

.rl1,r

r

r

r

r

f

r

r r

i nij e : slovenadkog identiteta,23 pisac Zimsko g p utov anj a osvesno mlrkira j ednu dalekoseZn o medij alnu p o zi cij u 1.,'r,,, b+,i ,,Ne, niti sam u Srbijibio domaii, niti sam sebe doZivljavao f a, ',t r ,r rrcrl u smislu nepripadnosti ili dak nekog ko bi bio uvreden" r r

r

=

il

r.

l.,';1,

I .r

!&r r ( r sir I n

I I i I I )crrronsgaliy1r-o_-br:ejU.gj.p.plsL-pjiz:medu-.=.xpJtki,h]i",,ma-lihll g"rrrr,rnsl
22 vei

na samom podetku svog provokativog putopisa Handke bezmalo katarktic-

ki otk.iva to prisustvo stereotipnih shvatanja povodom jedne dame pozorisne predstave sopstvenog komada pred srpskom publikom, ,,koja, mislio samtada, juinjatki ili balkanski prirodno [istakao T. B.] nije mogla da bude sazrela za tako dugo iutanje na pozornici" (2), da bi potom promenio vizuru, okreiuii se od kliieiziranih medijskih slika rata prema empatiiskorn, gotovo beletristidki iivopisnom sazivljavanju s pozicijorn prokazanog Drugog (,,da sam tako neki Srbin, polumlad i bez porodice..... 5), koje jcda' od svo.jih vrhunaca dobija povodom medijskog predstavljanja izgona krajinskih S'ba, u nesumnjivom otklonu od logike stereotipa (,,NiJe li [... ] vei pred tirr slikama [... ] ponekom od tih gtedalaca iz daljine bilo jasno da su se ti do tada gotovo 'iiiezavajnii'paienici iavljali [... ] po pravilt sasuim druktije od hekatombi Drugih [istahao T. B.]", str.6).

' ',,

1

,,1 )etctu iz nemadkog velegrada behu ti slovenadki pra-glasovi grozni u udima, polr,l;r,i'akisvojurodenumajkuzbogtogauiutkivalo,upravonju",uispovedno-katar-

. i, !, ,r r lonr-l svedodi Handke o wemenu provedenom u Kortdkoj, dodajuii, u rukopisu I.'r, l( l)r'cthodioZimskomputovanju,da,,utokugodina,dabogmepresvegatime3tosu ',,i ., 1.rvl;de - pripovedno javljale siike slovenadkih predaka, postade sve to drugadije ' 'ihrvcnac', medutim, nikad postao nisam, dak ni 'polu-'... ", i poentirajuii, u karakr

r1() subverzirmom maniru: ,,ako sebe danas i vidim u nedemu ito ie narod, onda '.,rri ,, "rr,,rn Nikojih" (Oupotutuaj cabdpa og !,eeerue seu,ae Cuteapuocru roja je upowta: ' L,ttr.r tti C,toaeuujy,npeneo )Kapro Pa4arow.rh, Bprirau1992, crp. 11 u 13).

!,

37 Na(ra)cija ikomparacija maqo oa(a perspekt va

(omparativno ra zu

eva nj e

'n (njl:evno5l srplke

firrr

(s.trtto)r'itztrnlcvilnir.t srpsl(c l
,,r, \

ir., ,r .

i.P.vcsrtih k[ctrrtt;;t' svctrrr svctrri.rrp.ih r
t

[ri cla tlobijc irvir"f' ;;it'sk" kniiicvn.osti'rnoglo i'o'I" svcgrr ito !c viclclo na5e vreme lr=t r,,,,f ',,rr ,ri. r ptttlst'"k"' n"kliS"i'itotro i detabuizirano llFlir , 1,, tt,t',,' potlrrclrlic' rlPr'lvo izmedu na;i11 i naroda predstavlia' ,i ,'1.,"'l'r' il:,:'j; ,,,,,'qt() "lnti;'" u knjiievnosti jedrr.r'r i" p;;;;;; i dobrodoilo' lnr .". ,,r',, Ftrrl,+,rtl\

rr(

t pr'(ttri

L.lil I v,lll llf("

i

3B Tihomir Brajovia l(omparativni

ideftiteli

ednostranosti, qgs,!.g19_!p_np,,,oglgdalqki' otrgZn|ujuia,,vidl samih u otima drugrh, u izvesnom smiglu povlaSienlh \1rii7_":n i njihovih predstavnika, poput Rebeke Vest ili Petera Handkea, tome zapravo nagoveitavaju kulturolo3ku produktivnost sliC tretmana i pri gledanju u obrnutom smenr. Kao Sto nam, uostal govori i vlastito iskustvo, negativni heterostereotipi i pozitivni reotipi, svojevrsno potcenjivanje drugih i precenjivanje sebe u jednakoj merisu svojstveni tzv. ,,velikim" i ,,malim" kult"iima, u jednakoj rneri i kontaminuju ukupno samorazumevanje i jednih drugih, dodu5e, s razliiitim posledicama i povesnim odjecima. ,,Pesnik je glasnik i svog sela i glasnik sveta" (16), veli Bori Pekii, na svoj naiin saieto i slikovito izrai.avaju(iovu novu

39

j

svest o sposobnosti i pozvanosti knjiievnosti da u sadejstvu ili sarad. nji iskaZe ono Sto je bitno zazajednictu kojoj nastaje, ali isto tako I ono $to je vaino za druge zajednice, odnosno uZe ili pak Sire okrui,e.

nje. Isto to, moglo bi se kazati, svojirn sredsMma i metodima omo. guiava i imagolo$ka perspektiva komparatistidkih istraZivanja. Stoga i ne dudi 5to je upravo ta perspektiva pomogla i poduprla oZivljava. nje interesovanja za komparatistiku, kojemu svedodimo poslednjih decenija i godina. Danas je, reklo bi se, sasvim jasno da imagologija nije, kao $to se na njenim poiecima podozrevalo ili insinuiralo, tek prikrivena ,,etnopsihologija koja ne moZe da kaZe svoje ime", vei je - kao $to umesno sugeriSe jedan od njenih pionira - mnogo bliZa tome da bude ,,jedna nova evropska disciplina koja u osnovi

doprinosi relativizaciji koncepta'karaktera naroda"', prerastajuii u,,proudavanje medunarodnih duhovnih odnosa".2s Posmatrano

24 Joep Leerssen,,,Lnagology: History and M ethod", nav. izdanje, p. 29. 25 Hugo Dyserinck, ,,Komparatistische Imagologie: 'Une etnopsyclrologic

qui

n'ose pas dire son nom'?" , u: lmagologie heute: Ergebnisse, Heraus.forde rungr:tr, Parsp,:k

tiven,Bonn2012,5.26.

Na(ra)cija

.

komparacUa lmaqo oika

i

per5Pel(llvd

liomPalat vno

raz! llcva lie !rp!kc k rlizevno!f

l=1t,1t111g ul, r

Ft*r*,t,

1',rl
litera-

lirrr rr,rl'r,rvljcn je pod prostranim okriljem knji\evne istoriografie, )i,, ,,ir,,1' ,,vclil
ii*rl

rrrt'l.r)naratirmog modusa, koji ie i potom, praktidno sve do 64Eilr ,l,rrr.r, ostlti njegov,,pokrovitelj" svoje wste, dineii ga u osnovi

Pno ueavaN;E ;uZNo sr,ovENS KrH KNJIZE\,'IJOSTI TzMEDU

rN;rZrvNorsr

oRrJSKo

c

r UPOREDNOG METODA

rg,, (

tsretrr,l,'lrrilii n\bllLimporedbenojllikomparativnojistorijiknjil.eunoifi L an orro, ,,hibridnoj" moguinosti koja kombinuje i ukr3ta istraZitar'!,r. r ,,lrrs.rtcljske procedure povesnog i uporednog pristupa. Istrt tlrt juinoslov_en-ske.fujil*e"ryq;lj.(Geschichte der si.rdslawischen

l.t,t,ttru ) slovadkog filologa i povesnidara sbl+,

11,.rr,r

Pau!.a-J.oqgf1,,,,,,,,,,,,,,,,

Sa,ftrlka

jc posthumno, zahvaljujuii trudu kolege i prijateljaJosefa

tri dela, u Pragu, 1864.i 1865. godine, iako je pisana flrs,''1 iilalrtrr I'tt' [oga, u intervalu tf-ong{y-tS-?f,.i ],831, godine, odmah .r, r to u

Skoro puna dva stoleia nakon ranih, teorijski i metodolo3ki gledano sinkretidnih poku3aja, komparatirmo prouiavanj e juZnoslovenskih knjiZevnosti nalazi se na novom poietku. IGo i prvih decenija XIX veka, taj podetak i sada podrazumeva nedoumice o tome kako na odgovarajuii nadin razumeti i tumaditi medusobne odnose knjiZev.

lrilr.'r'r,rrirs/l prema svim nareijima (Geschichte der slawischen Sprache utFl I ttr't ttlttr nach aIIe Mundarten,182,6), koja je i posluiila kao neka r!!t,r u\'o(l.l (,,eine einleitende Uibersicht") u trotomno predodeno

nosti zapadnobalkanskog kulturnog prostora, koji je u meduvre.

ei;rl, r'

menu

*eirlrrr r r rrz

- bugarskim izuzetkom, naravno - pre$ao vijugav povesni put od projugoslovenski usmerenog miSljenja i delanja do eks-jugoslovenski obeleZene konstelacij e. Novi * ili moZda pr(a)vi - podetak komparativnog prodavanja juZnoslovenskih knjiievnosti praien je pri tome dvostrukom koincidencijom, koja se tide hronolo$ki indikativnog podudaranjt samog nastanka sistematskog interesovanja za,,uporedno" razumevanje juZnoslovenskih knjlZevnosti i evropskih zadetaka disciplinc koja je dobila naziv littdrature comparde, s jedne strane, i svojevrsnc, ni5ta manje simptomatidne obnove ili metodolo5ke ,,revizije" i regionalnog i kontinentalnog zanimanja za komparatistiku u poslcdnjih nekoliko decenija, pod uticajem smene paradigmi u sarreme rroj nauci o knjiier,nosti, ali i pod uplivom op5tih druStvenih, kulturrrilr i scijentistidkih promena, s druge strane. U isti mah, to proudavirrr jc jc r.rtrirro odrecieno i sopstvenim ,,unutrainjim", interkultumittt i irtlcrlilcrtrtrinr rclacijtrna, odnosno ,,nasleclcr.rinr" okolnostinrrr i plolrlcrrrirrrrt. ()ttrtl.t jc slrvatlrrjc o tor.r.rc $tir ono odsatl rnoic ili trclrrr tl.r Irutle u zrr.rtnoj rrrt'r'i, i'ilrisc, rrslovljcrrtl ir'.rzrrrrrev.urjerrr rrnog.r ilo jt'ono lrilo tlo s:rtlrr. s

HaL,' r r l'

rrIrI i

l
i*u'',r\,,ilrlr' ,,slovenadke i glagoljske", ,,ilirske i hrvatske", odnosno l, rr

jiicvnosti. Safarikovo delo pokazuje, prema tome, transpato indikatirmu disonantnost izmedu forrnalnog nominal-

r u t lrlSnjeg, kompozicionog ustrojstva. Naslolmo odredena al i I t' glrr na i u izvesnom smislu unitarna studij a jedne, slou enske lrrf r r'r,rrrrs/i, tj. zajednidka literarna povest juZnoslovenskih naciona, ru rl, l,r,lrr s poznatim Herderovim razumevanjem Slovena kao jedne

llrFl i !

rrr

I

rr

rr,l rr,'1., rlil
,1, lrt1t.\Lt,trttsflipak je, naime, spisateljskirealizovanaUlfrp-esgbga ,,,1,.,'1,.r" lioji slede lingvistiiku, kulturnu i literarnu logiku nastajanja 1,,,\ r',,n() rrtrtonomnih ,,rukavaca" razvoja knjige i pismenosti kod Irr.'rrrlr Slovcna.r Na taj nadin je u izvesnom smislu relativizovana .-.r 1,, I r i lr.r, ob j edinjujuia nomin aclja (,,Pt noslovenska knjiZevr',.1 " ), .r u isti mah je, u dana$njem znadenju redi, ostala metodolor

r

r

il' i r rr..u t il
I ',rrrltrro glctlrrrro, izvorno se, poJiredekovim redima, zapravo radi o,,$est mkot.i,,,rlr rv(.z,rl(.r (lroliobrincie) razliditog opsega", koii predstavliaiu knjiLevnost Srba, tlri rl,r, llrr'.r (l).rlrnutinrcl), Slovcrrlca i glagoljskc pismenosti (,,Vor-wort", u, Paul l ' ',. rl. rr ili 's t it.;tlt itltl t dt'r stidsltu,iuln'n Littrutur l. Slowutischcs und glagolitisches .t,,tlultttttt, l,r.rq llJ(r,|, S. ii).

41 Na(ra)cija ikomparacija Prouaavanle

j!Zfos ovensk

h

(nl zevnostl zmedu l(nli2evnoi5lor!sl(oq i uporednog

metoda

,,ul)or'('(ln()" istorijsl
tunrat'cnjc srrtlcii po otlsrrstvu [rilo k.rkvog

olrrrlrv.rt rrog rrutolsl
42 Tihomir Brajovia KomDarativfi de rt teti

Vrlja, nrcdutim,zapazitida nije bilo clrugatije ni u drugiur, lrr.rr. noloiki simultanim poku$ajirna naporednog prouiavanja knjiievuostl drugih ewopskih naroda. Tako u svomKursukomparatiune knjiltv. nosti (Cours de littdrature compard,e), odrZanom izmedu 1816. i I U2.S, godine, u iijem se nazivu verovatno prvi put pojavljuje ime buc{uCe discipline, Fransoa Noel (Noel) u stvari ,,samo paralelno postavljo predavanja iz francuske, latinske, engleske i talijanske knjiZevnosti", da bi tek u Pre davanjima izfancuske knjii,evnosti.Lbela Vilmena (Vil.

lemain), drianim 1828, a$tampanim 1838. godine, bila metodolo$kl samosvesno istaknuta potreba da se pokai,e ,,s pomoiu komparativ. nog pregleda, $to je francuski duh dobio od stranih knjiievnosti i $to je francuski duh njima watio".l Vei pomenutoj koincidenciji regional. nog i kontinentalnog proudavanja knjiiermosti u proilosti i sadainjo. sti, s druge strane, moguie je dodati i zanimljiw podudarnost izmedu nekada$njeg i danas aktuelnograzumevanja lepe knjiZe'"nosti. U pred.

govoru svoje kumulativne Istcrije slovenskog jezika i knjii.evnosti, kojn je prethodila Istoriji juLnoslouenske knjitevnosti, Safari( naime, pi$c kako je ,,osirn knjiZe'rme, uzimao u obzir i politidku istoriju i etnogrnfiju slovenskih plemena ( Slawenstdmme), prikazujuii celinu vi$e kao trenutno stanje nego kao sistem",3 i time demonstrira shvatanje koje kao da u neku ruku anticipira pretpostavke sawemenih studija kulture, ali i sawemene komparatistikei njoj primerenog tretmana kniiZevno-

sti kao integrisanog a ne vi5e modernistidki,,izdvojenog", samosvesno samodovoljnog segmenta kultumog Zivota uop$te.a Tome moida valia dodati i Safarikovo, i danas, iini se, aktuelno ,,retrospektivistiiko" shvatanj e, izneto u Jiredekovorn instrukti.rmom,,Pre dgov oru" za I sto-

riju srpske knjiheunosti, po kojernu,,razumevanje sada5njih stanja jednog naroda [ .. . ] predstavlja najsigurn iji pat za dopiranje do pravih shvatanja drevnih knliiermih spomenika".s

2 Cl. Pichois, A. M. Rousseau, Kotrparativna knjii.evnost, prevela Jerka Belur, Z,.r greb 1973, str. 19. 3 PaulJosef Schaffarilg ,,Vorbericht', ,t: Geschichte der slawischen Sprache untl Litt ratur nach allen Mundarten, Ofen 1826, S. V. 4

.

Vidi, npr: Comparative Literature in the Age of Multiculturulism, Edited by chilrl(.s Bernheimer, Baltirnore-London 1995; Jelena Dordevi c, posrkulturo: L)vod rt slrtdijr

clnltci jl i u tegrrrl istitkrlg i rrrcrrov.rn j ;r i rru tonontistiikog r,rrrrrrrt'virrrjrr plirrrctnir je i u Ogledulu knjii.cvne poviesti jugosluujunrlr' Sirrrc l,jLrbiiir, iija je prva knjiga objavljena 1864. godine, u isto n {,nr(., tlrrkle, u koje je Stampan i podetni tom Safarikove lstorije 1tt; troslovcnske knjiy',evnostl. Iako u naziv cele povesti, kao i u naslove r v I r tl c ova (,,t'rvi dio 1' Jugoslavj anske knjiievnosti",,,Nova jugot l.r v ;,r n s I
r

lt

I

r

r rr

r

r

I 7 i st o

rij a knj ilevn o sti n ar o d a hrv at skoga i srb skoga ( t S eZ )

jcvrsno povesno trojstvo (pod)razumevanja i imenovanja. Prirnt'livii da ,,ried juZni Slovjeni uzima se das u $irem, das u uZem paie i rr,r;tricrn znaienju" ,Jagii ovde precizira da,,u $irem su znaienjt juLni ',lrrvjcni sva detiri plemena zajedno", misleii pri tom na Slovence, I lr v.rtc, Srbe i Bugare; ali zato 5to su ,,sve do danas Bugari odieljeni i r I r s t orijskom i u knjiZermom pogledu od ostalih grana jugoslavj an., I lr . . . uzima se ried juZni Slovieni obiino u uZem znadenju tako, da , r,llrivii Bugare, ostaju Slovenci, Hrvati i Srbi. Napokon, u najuiem r rr.ri cnju zovu kad i kad vei same Hrvate i Srbe jednim imenom ,,vo

r

i

r

kulture, Beograd 2009 .

5

Paul-f os. Saf:riik's

Gtsilicliult's scrbisc/rcl Schrilillttrttts,l)r.rg

lll(r.S, S.

v

vi.

Vatro-

'.l,rv.rJagiia vei u samom uvodu sumira shvatanje juZnoslovenskih rcl,rcija koje je dovelo do pomenute alternacije, konstatujuii dak

r,

r

)plLrltlo knjiicvne pouiesti jugoslavjanske,

Itrjiga I, Rieka I864, str. 67.

43 Na(ra)cija ikomparacija Prouaavanio juZnoslovenskih knjiZevnosti

izmed! knliZcvnoisloril5kog i

uporcdnoq

meLoda

F tl. ,,rrrj s(,'.lziv rrii.irrr rrcpr.cl)()r.'|d", vl to tl.r Pl1'1111'., Plilrv,rtc sc l
Sl.v;t'11.1", trz.p;151i1;

st'

(lslll('l)()ll peslriltvit a+nr !rti, l.r' o:.olrt'rrosli st'Psl
rr

z.r

l)()t()'l

',r'rill)()sc

g.vori

irrrc..r'' Hrvati i srbi,

o clviem

posljedrrji'ra", .irz.ivirj.i'i ilr ,,pla

jezik im jezikonr rrrvatskim i srrrsr
knjige, da pripovieda o duievnom iivotu naroda hrvatskogl i skoga, kako se je poiamsvi od prvih vremena se do danas pogl;r u knjiZevnosti pokazivao",s VatroslavJagii tim gestom lmpiicl usp ostavlj a j ednu vrstu medij alne istorio grafij e juinoslou. n slr knjiZevnosti koja, po logici upuienosti na 6ir,".rr" relacije clvc kr ture_i literatute, zapravo vei latentno sadrZi i komparativni pristuii a jednim delom i komparatistidku metodologiju prorrturrur;r. OvO j e j asno r azaznatljiv o u-,, IGatkom prij e gle du hrvatsko _srp si
44 Tihomir Erajovia i(o fpaTat vn

dpft tcti

J

samih pisaca".e

u izvesnom

smislu rudimentarni metod uporednog praienja srodnosti i razlika demonstriran je u ovom pregledu rndul klvano, kako j e nalagala, u-",,-ut", ij a,, r aziatianj a, p o dev -o1ako od opitih kulturnoistorijskih prilikar0 pa sve do konkretnih iarrro.,r-

skih konstelacija i dostignuia.lr Na siidan nadinJagii je i u studiji ,J rZnoslavenska epika u pro$losti,. (tSSO) ,"rprurrqio o nedoumici da li je tzv. dugi stih od rs i r6 slogova ,prip-adao'samo narodnoi egici jed19g odredenog juZnoslovenskog plemena ili je bio ,,o,rd" u obidalu", t2 detaljno i paLljivotumadeii me[ridko-prozodijske, stilske

45 iz pripoviiedanjaurazvtianju du$evnoga rada"'t3 Isrl l r r r ;, r t' gl c clu dveju kniiZevnosti Surmin j e, medutim, pristupio dajuii zasebne delove hrvatskoj He t t,, l. r, rzti lvltnivnij e od Jagiia, delj na doba i periode, a interno dalie koie I ei1,,.1,,,, linjii,evnosti,

i* ;,,,,,,,', t it.rlirc r

ng!,,,',,,,,', ostavlja,,pomnom ditaocu", u skladu s uvodnom opao njihocL,,,',, .1,, srttn uodava slidnosti i naporednosti i zakliuduje

lrnr lls('lltl i doma5aju'

N,'.f ,igica, ali isto tako i na Safarika kao zaietnika, u izvesnom

ulril,,lrr sc rr,istavljailsfo rijastarijih julnoslovenskihknjiLevnosti

(tms)

M urka, u kojoj figurirafu ,,detiri istorijska i nacionalnopolitidka

li,rtil.' ir,lirlr,ltr,rliteta, Slovenii, Hrvati, Srbi i Bugarl" , iz iega sledi shvat,rrr;r' tlrr ,,na slovenskomJugu postoie takode i tri, odnosno detiri ! rr;irt'vnosti", s oslrtom na poseban odnos Hrvata i Srba, koji podra- \ ,,,,,','u. ,,najzanimljivije jezidke, etnografske i politidke probleme"'ta / I rrr,rtl.t u ,,Predgovoru" istide svoje ,,dvrsto ubedenje da je kniiZevzajedno ir,r,.r juinosloveirsklh naroda moguie i potrebno obradivati (Paralleldqrstelpredstavlianiu / rrsttmmenhang), ane u uporednom |

- u kojem, primerice, posebna poglavlja i iadranski Hrvati - Murko se prikianja onom-vei

/rrrr1,'tt)",ts u daljem pisanju

,l,,i,ijaju Bosanci

,r,'t.rljenom, povesno indukovanom i konkretizovanom prikazu kojr'

7 I

Vatroslav Jagit, Hktorija knji2evnosti naroda hrvatskoga

867, str. 1.

8 9 l0

i

srbskoga, Zagreb

Isfo, str.2. Nav. prema: VatroslavJagii , Rasprave, ilanci i sjetanja, Zagreb l963,str. 143. ,,Sto je godina 1815. za kneievinu.rprkr, or-ro je otprlolike god. Ig4g. za na3

narod ovkraj Save; jednim je narod osloboden od jarma turskoga, dr-ugim od veriga f'e ucialnoga" (n av. izd anj e,str. I g 4 ). I 1 ,, ... Ima viie mladih knjiZemika na istoku negoli na zapadu; prema tomu je i par_ nas srpski rnnogo bogatiji od hnatskoga.., (nav. izdanj e,str. 1 7g). 12 Rasprave, ilanci i sjetanja, str.267 . gospodstva

rrpr'lies obledinlulueem opredelienju, u osnovi implementira upor,:,lni pristup, posvedodujuii na taj nadin magistralni tok-p1gudaya;

juinoslorgpgki!.kniiievnosti kao ,jar,ursovskill,fenomqn s nomi,,,, ll',o knl iZevnoistorij skim, a sustinski zapr av o komparatistidkim y.r

,

'

I

t

Duro Surmin, P oujest knjiLevnosti hrvatske i stpske, Zagteb 1 898'

l.l Nav. prema: M. Murko, lvlLrnchen 1971, S. i. I

5

Isfo, str.

iii.

Geschichte

li]'

der alteren siidslawischen Literaturen'

Na(ra)cija ikomparacija Prouiavanlc l!:nos ovefs(ih

(nj:evnosll

lzmed! (nj Zevnolstorlj5(oq uporednoq

i

metoda

46 I

hornir Brajovii

mctocloloil
I

t

S

) Pirvla

Prop

oviia, mono grafij

a ko j,r

redima - ,,predstavlja iedian mali poku$aj da se knji ievnost Srba, Hruata i Slovenaca izloZi kao jedna celina". Vei sanrrr dinjenica da je ova studija, podev od treCeg od ukupno Sest mecluratnih izdanja, Stampana upravo pod r-rarslovom I(njiteunost Srhu, Hrvote i SIovenaca,joS jednom, medutim, upuiuje na novu-staru alternaciju na relaciji unitarno : partikullarno kao magistralni problem uzajamno sameravajuieg proudaviania i razumevanja juZno-

- po autorovim

slovenskih knj iievnosti . Za r azhku od Jargi6a ili Surmina, Popovi i', dodu5e, daje kumulativno uobliden pregled juinoslovenskih knji' ievnosti novijeg doba, podev5i od druge polovine XWII veka, s izri ditom twdnjom o tome da,,srpska, firvnfsrka i slovenadkaknjiZermost koje su dotle bile odvojene i bez uzajamnog dodira, pribliiuju se sacl,

ujedinjuju i postaju nerazdvojna celina".'7 Ali

dak i ovakva,

stidka tendencija, nesumnjivo osnaiena aktuelnim

integrrli-

politiiko-driavo-

tvornim dogadanjima, u samom spisateljskom postupku realizovrrnrr je zapravo nekom wstom sukcesivno nadovezujuieg predstavljrrnjrr pojedinadnih juinoslovenskih,,odela" u periodizacijski i ianrovsl
Akaclemiiiizlg22. godirre,

, t lutttt rr lioioj l)rrvlc l)opovii priznaje da ,,na5a [jugclslovcnslirt i irIrIr'rrr)St nijc lirro clruge, velike svetske knjizevnosti - englcsl
i .t,,

]

u,,l..rr l
rr rrr,

I

r,,ill,,r/r()sl traino, cksterno i interno sagledivo obeleZje juZnoslovenI , ',: l. n lrie vnog korpusa, a to znadi da ,,nisu samo knjiZermosti svakog ,,,1 rri plernena bile odvojene u proilosti; i u kniiZevnosti jednog ',.,',.r i L ,!,, l,|(.Incna postoji ta podvojenost".re Ono sto sledi u Popoviievoj ,, 1 r rrrr. rr t rrciji ipa( dini se, proizlazi iz etninentno komparatistidkog l', rLrrr j.r i predstavlja svojevrstan pledoaje za njegovu primenlr u

proudavanju. ,,Ako smo se i razvijali po pokrajinama, i,r1, 111111,11[s",veruie pisaclugoslovenskeknjiLeunosti),dasusvitiraz,,,

1', ''.1 1'1111s11

,,1 r l,

rt

r

i

daiediskon-

lrcz c{odirnih tadaka, bez crta koje su svirna zaiedniike",ro

pri

faktora, osim ideje ' ,il, r, r r t r';rienju pribliiavajuiih i obledinjujucih

,r.,lrro{rr i knjiievnoga jedinstva, posebno lnesto imaju ,,dodiri odnosno ,,novi obrasci ', , , I rriiicvnosti s tudirrr kniiZevnostima", polie kontaktnih utiDotiduci ,1, na3oi".21 i , , r' tude knjiZevnosti dati ,, /,, l,',, roslovidno povlaiieno podrudje uporedno-komparatistidkih i I I / \ n rr,il, Pavle Popovii ovde podrazumeva integri$uie delovanje

,,

L

t1

I

1i

47

l

ij

Na(ra)cija i komparacija

I

::,)lai-

i

ri

r|!ni) l(rtl!i.,

rrl

lllt

jllir

1

I

tendencija koje dolaze iz drugih kultura i knjiZevnoir, ;, r ,,j.rsno je i to da iemo se, dim dodemo do saznanja Sta drugi ;, r, l r r, t l e, prenuti i mi, i poii za niima" -)z t r r t,qrlllistidke tendencije u proutavar-rju juinoslovenskih knji:, \ ,r ),,1i lrile su I inade najizrai'en\je u periodu izmedu dva svetska

,,,,,,1r.1 11i711jsiih

r

it

llii i]lL

r

r

, ,r r, l,()r)irjpre u zapaZenim poku5ajima etnopsiholo$kog, socijal-

oikog i nacionalnokarakteroloSkog razumevania pretosnove politidki naj1,,,:.r,,,,1j.,ne rnl"dtridk" narodne i kulturne ,,1 rrlr'tlinjcnih jugoslovenskih naroda (1. CvlllC, Psihitke osobine t,, r .\ o c tr a, 19 3 I ; V. Dvorniko vii, I(ar akt er olo gij a J ugo sl o v en a, l', !') ) | tlol< je u etnopsiholo$kim istraZivanjimaJovana Cvijiia I rrlrrr'r,nt)St imala rnanje-vi5e uzgredno mesto, uokvireno zapa,r,1, 111 111 juinoslovenske povesne,,migracije i njihove posledice r,, i, .r r rtl.rvni povod zajednidkih knjiZevnih, nacionalnih i politidkih ,,,,, r's l,r ci j rr;',tt .t o-bi.ioznim i ekstenzivnim poku5ajima Madi,rrrr r l)r,onriliovica da naudno zasnuje,,du3evnu sliku celokupnog ,,,,

lr

I

1,

., I r,r

rr rI

I

I

jiiirr iii

ll iilj' 1

rt

rrI

lugoslovensktt knjiicvtttt.sl

l

i

jill

ill 11ir

lllii ii

iiil

It' lltiltttltttltt r/)r/(lr'r/.\'/,rrr/lrir^{ ttttl)otlilottt /r'ilikrr, l;('()r'l)rA I()ll), îl,u.tt(riloiilt!t r rlr ',1)) I N.rr l,rr'nr.t I l,rrrrI I l,trrrtrrrrlr, lyt'r, trtrttttrktl il|q). I lcrr.tl ,\'y ^lt,ttlhttutt)t/r/, trrrrrr,,rrrrlr, l',,,r1'11 l')')'),, rl' il

I

l

llill

lir.or

1r,r1 .r.(X)(r, e'r'p.

l5

ll

Itr

jttqoslovt'rrsli,rg rr,rrocli.l", onrr ic, rrt'tltrtirrr, tlo[rilir zn.riillnlr ul(rEut l
48 Tihomir Brajovii (onrparf,l

vr

r

i sveta u osnovici je ista u svih naroda viie manje srodnog kr,rltrrr.rr.g

tipa i stepena", a ,,granice izmedu ovog psiholo$ko-konver:gcrrtrrog faktora i stvarnog preuzimanja [... ] testo su toliko mutne i rcj.rsrre da jedino detaljno ispitivanje i uporedivanje raznih izvora'r.it, ,l,r unese nejto svetlosti".26 Najkonkretnije rezultate u takvo'r, l<.rr p arativno indukovanom razumevanju kulturnog stvaralas tv rr u r I . I{arakterologije lugoslovena du9_ je upravo u tumadenju folkl.r.rr, rr.r primer u studiji ,,Psiha jugoslovenske melanholije" (t9ZS), u lio;o1 se bavi specifidnim oblicima juinoslovenskog melosa i eposn, rr.t,rrv,! juii pri tome simptomatiino da,,naporednosti i anillog'osti izhi;,rrr ispod analize svake nepatvorene tvorevine narodne psihc"..r,' r

r

I i, ",1il slti rro I)t()gtlcc ie z.rrplz.ili i tr iztri'.lv.rniinlrl Atrtuuir Birl'c.t,

t,,!,,, , /.rl,,ri('rrc i uticrtjnc lugosluvcnske knjiLevnosti (t9S+). lozl:i!" r '.,' n.r V.ttlttslrtvirJagica i Matiiu Murka kao istraZivadke pior,i:, I i,r r .r,, l.rko, u z,rradajnom ogledu,,Evropski okvir jugoslaven: i, I rr;r r t'vrrosti" ( 1959), koji jugoslavistidka izudavania postavlja =t na to ,,da ie gotovo ' rr r,,r l, r ,r n litlrnparatistidki okvir, skreie painjujugoslavenske kniir, I i : ri r .r t I t' t i j rt m etoda u starijim razdobljima r., ir, lr.r,ijcsti bila komparativna", jer,,neki su pisci na osnovi !',,,,1'.11.r, ija cloSli do zakljudka da su jugoslavenske knjiievnosti r

=i

.:,, .t,r;.rlt' zrr evropskima. Drugi su, naprotiv, isticali originalnost, :,ir,,lr|.rrost [... ] No i jednima i drugima odito su pred odima leb;, l, . l r. t l n oewopske kniiZe\,nosti" .28 P olaze(iod uvereni a da',kao r .- r ..r.rl'r cvropski narod, i za jugoslovenske se narode [... ] posta- I ,11.i znali stvoriti, pokazujuii pri ; l,rt,rrr jt': koliko su uvezi s Ewopom 'l

.r

r,,irr, vl,rstitc stvaraladke crte",2s Barac daje i metodolo$ke sugestije, ; !'rir '.r' tii tr odgovora na pitanja ,,IGko jugoslavenske knjiievnosti r,, ;, r r 5[i prema ewopskim knjiievnim pokretima i poj avama", r

1,.1

=

11

=l:trrrr.,l,.,rl
obljei,jadobivajuerropskiknjiier,nipojmovi,metode,

ril,,rr\'r 'r stilovi na jugoslavenskom tlu" te ,,Da li se poznavanjem ,ii ,, .l.rvt'nskih kniiZevnosti moZe unaprijediti znanie o opiim knji:i ! uun pojavama".30 Na posledniu nedoumicu data ie neka vrsta f

oiki produktivnog i istraZivadki instruktivnog odgovora, ==,r,lrr,rrroB u uverenju da ,,jugoslavenske knjiievnosti mogu ewopje evropskih struja i =i,,' r.r ('i o knjiZermosti pokazati kakva sudbina

,',, t,',

I

o

r

1,,,l

r

I

r

perifernom tlu", s opaskom o tome da ,,moZda bi polgd ,t.t ttl jccajtrebalo u nauku o knjiZevnosti uniieti ipojam poticaj" ,

r t(

)v,r na

1,,,1 l,r r,lr rt'r

.la ,,prwi oznaduje vi5e-manj.e nedto pasivrro, gdje jedan ipak z r r.ri-i od drugoga", dok,,poticaj je ne5to drugo - on pobuduje na

, i,, ,i trr rrost snage koje samo traZe priliku da se potpuno razviju".3l /,.rrrinrljivo je da ovo razumevanie, koie pledirazaprevlada' ' .r 1,r ogrrlridenja komparatistidke usmerenosti na upliv,,velikih" r r

i iilrr r'vrrosti na tzv. male literatute) zaptavo nastaie sinhrono s uodasintagmom ' ,rr lt'nr pojave koju je Rene Velek imenovao naslovnom , ,,;, p1r7111[eg eseja ,,IGiza uporedne kniiievnosti" (tfSl), a obia, r r r

24 25 26 27

r

r, 1, o I rrvo

isldjudivom orij entacii om na,,proudavanj

Nav. prema: EopSa ugeja,6eorpa6 199S, c.rp. 32. I{aparcwepo.toluja Jyloc,tLtaeutt, Ecorpr4 2000, /.s/o, str. -528.

c

lp.

', N.rr. lrrcnrrr: , I'1r,, slr'.69.

.S27.

Nrrv. plcnrrr: vl.rrlirrrir I)vorrriliovic, ,,1)sih.r ;rrgoslovt'rrslil rrrt rrrrrllrri;,

br',9 I2,scl)tenrl)u (l('(('r)rllilr I99 l. (XXXVII),slr. Il.i.

/,,/rr, str. (r2. r

t

/,,/rr,

slr.6ti.

O knjilevnosti, Zagreb I968, str. 60.

e

knjiZermosti,

49 Na(ra)c!ja

ikomparacija Pro!aavanje

luTnoslovenl (lil

l(njlievno!t lzmcdu inji:evno I

ltorj!

!poredno!

mct0da

(oq

5o Tihomir Brajovia l(omparatlvnl

dcftitet

5to je io5 vaLnlie, ona je raznovrsnrr' . l, n.r. M i trbcclliivo potwduiemo isprarmost hipoteze da se umet=.=!,! i:,,.,r r | .,.t r;.tlizrrtu ne svodi na odreden broi kalupa., nego da se buino

i:,

'

,Ir

1,rl l.rl,,r liorrstatovati da,,poiamiuyoslouenska/eknjiL'eunostinikad nadreden u odnosu na imenova'i , l,'r lrr()nt trenutku nije postao vei ,. ;. 1,, r,' v r ih koqpusa na ovom prostoru na-cionalnim imenom"'

i=

i

toku evropske literature".3a Ipak, verovatno najambiciozniji i u isti mah ideolo3kim ambi

I\r*,.o podrazumij ev?o sve- nacionalne knjiielrrosti i knj iZer'ne ikomparacija Prouaavanle iliposebno nacioltalno a i,,,1,,, .,' 1,,,1r'tu zajednidku knjiZevnost dine, j!:nosloven! (lh
( |, r . | \, ),,

|

1 1

r r

r

=1,'

t

razumeva driavotvorno uspostavljeno knjiZevno zajedni3tvo.'l'rrl)or,llvrr, { t t I slr. 13.1. N,n' 1'r, rrr,r lt(!J[(^.Ur liyIrrlr, lirrrrr| ttot.ttrlt I, licor'P.t,1 l()(r(r,L rP. l()l'i ll.rr1,1,1,l l()(r(r, /.,/,'.,.1r .'o.l r ' juinoslovenskih ',,,', .,,,, p or edno medii at'orskom ruzvoittnoviiih i.1,:r'vr)r)sti, zasnovano na uvidanju da,Jugoslavgni qq nalaze na . lil ,,; r.rslirsnici, vaZnom kriZopuiu, pa bijahu i iesu svjesni svoje i kompler,,, ,, ,/,,,,'/'.' uloge [istakao T. B.]".3e Ovako obrazlot'en I posredkoncep Herge|iiev .. ! I .r r .r rr llrrtevoi teoriji podsticaja, ! ' t ! ',r, I, rrlrr,1'r' jtr').r.roslovensLiht :,,r',, tt(utt ittposlovenskaliteraturq (tg+S-DAS)'Beograd 1968'stt' 42' I rilililil.r 'l'y.r'rr,cuuh,PasnellaKtl,ulteLltuxfuoroeauaC.toaeucrconJyty,6eorpa4 ,,iL I r t jentom na)izrazitlje odreden pokuSaj uvida u knjiZevnost to;i vemena predstavlja monografska,,Rasprava o knjiievnom Zivottt knjiiemim merilima koda nas" Svete Lukiia, koja jednostavno po.l trl Jt r 1, i cije u pogledu razumevanja uzajamnih, ali i kumulativno shv:rc'c nih relacija juZnoslovenskih knjiZevnosti prema drugim evropskittt literaturama. Jedan od paradigmatidnih primera ovakvog tretmirtta predstavlj a, recimo, ogled,,Evropska i jugoslovenska knjiZevnost " f 'Vojislava Duriia, koji otvara konstatacija da ,,u iugoslovenskittt -i zemljama veoma dugo uslovi za razvojknjltevnosti bili su nepovoli' : ni",:: praiena povesnim pregledom (zapadno)evropskih i ruskilr beletristidkih uticaja, podev od druge polovine XVIII veka pa do posleratnog doba, ali gaizatvara tvrdnja da,,od svega je vainii;r dinjenica da je jugoslovenska knjiZermost u sociialistidkim dru$tve nim odnosima, iako na razliditim jezicirna (srpskohrvatskom, slove ' nadkom, makedonskom), osno'rnom svoj om orij entacij om postir I a odista jugoslovenska i da se ne nalazi u rukavcu nego u glavntlttt N,rv. ;rrt rrr.r: l{t'rrc Vcle k, Iiritir'ki pojtnovi, prcv. Alcl pliliiuo je bogata; rsl ul.,, ,"rg."nata",3s da bi se onda, po principu generaciiskog, opisalo stanie na celokupi ;.,', rr, l ,,1i i stilJlog sabiranja grupisanja ,.,.; ,,,,,,,',I,,u.,lrkolk tjiiemoj sceni, s posebnim oswtom nakniiZev,,., ,, ,'.,,,,.lrrosti", odnosno nacionalnih manjina (madarska' albanznadenju redi. Retrospektivno gledano' dala-q =i .. i r, I ) r r r l.rrrainjem i aktuelan tek neku deceniju docnije, s pojavom multikulturqlktitklh tendencija, odnosno pos tkolonijalne teoilje i inteqpretatirme praksc', DoduSe, decenije koje su usledile donele su, u dobroi merl zahvaljujuii oficijelnoj ideolo5koj klimi i njenom neizbeinom uplivtt natzv. humanistidke discipline, jednu vrstu metodolo5ke retardit \.) r', .. i i : r r ! na osnovu poimova pozitivistiikog dinieniStva devetnaestog vcka, kao proudavanje izvora i uticaja", pri demu se po pravilu favoriztrfe ,,uzrodno obja$njavanj" [...] koje se daje ispitivanjem [.'. ] tlo nekog drugog, u hronolo5kom pogledu raniieg dela", s teii5tem ne ustanovljavanju dinjenice ,,da je jedan pisac poznavao i ditao drugo= ga".r2 Dajuii prednost iz;ttiavanju podshcaja a ne tek uticaja, uz isll= canje moguinosti koje otvara ispitivanre refleksa ,,evropskih strttia i pojmova na perifernom tlu", Antun Barac naznadio je, dini se, ottaf pravac razmi3ljanja u oblasti komparatLstike koji ie postati istinskl rl, l(rli l()(). l.'t,.,''l.rvt'ttsllt.lirrliicvrltrstius|tlopr'rsvjetskekujiZevnosti..,I{olobr.4,svibarri '', : .tr l'1. I 1,,. ,r r | ()(). ' / r,' .lr .llio. Prerlst;rvlj,r irrrPlcn.rentaciju stava sir zavrictkir njcgovog pionirskogr rrrcrlrr'irt..g rrv.cla u komparatistiku, o torne da,,"ay"eZiideal malilr 52 Tihomir Brajovii t'?""';',li"Jl rr.rr.tlir jcst da se okoriste raznolikim kulturnim vreclnO'irstojanje, l.rrrrir, clir kombiniraju i stvaraladki upotrijebe te wednote, koje izviru iz osebina pojedinih velikih naroda [ ... ] .r" zaboravljajuci 'arodnih pri tom, da su grana slavenskoga debla... ..a0 Polaze(i, sredinom iste dekade, od stano'i3ta da su _ izwzev u starijim periodima - ,,srpska i hrvatska literatura odvojene ili u najmanju ruku da su najieiie bile odvojene.., i ugledni hrvatski pesnik, odlosno versolog Ivan Slamnig pita se u ogledu o odnosu^nacionalne knliievnosti i komparatistike ,,sto je s medusobnim odnosima literatura pojedinih jugoslovenskih naroda.., odmah potom zaklluiuluil da, po svemu sudeii, ,,oni bi pripadali komparitivnoj literaturi".ar Ovo, moZda i prvo, stavljanjelrpsko-hrvatsi niih".42 poftrdujuii se u izvesnom smislu na samom zavr$etku ogleda, u mi$ljenju da ,,upravo u zadatak kom_ parativne knjiZevnosti spada i to da [... ] tako koncipira svjetsku situacij-u da u njoj na3a knjilevnost dobije ono mjesto, koje i zaslu_ i,uje",a3 zato 5to ,,umjesto zatvorene suvislosti Zapadai zatvorene tiie naiega zahvatau suvislosti Istoka mi iemo suprotstaviti otovorenu suvislost Svijeta, makar samo kao ideal",++ naredeno ,,ptolomejevsko.. poimanje pre, reklo bi se, predstavlja komplementarnu nego zaista kontrastii-u perspektivu prethodno pomenutom, stimulativno-medij atorskom shvatanju nacionalne knjiZermosti u komparatirmom kljucu. Oznata_ vajuii i kvalifikujuii internu, ,domaiu" perspektivu i saznajnu,vizunn prouiavanja, ono zapravo imenuje ideolojki i politidki korektno, prihvatljivo ,,lice" onoga videnja koje bi, dovedeno do krajnjih konsekvenci, moglo da bude slikovito imenovano i ,,koperrrik"rr_ skom", de-centristiikom, tj.,,satelitskom,. terminologij om, olide_ nom u poznatim pojmovima knjiievn oguticaja i genetsko_kontaktne l)()vczlurosti ,,vclikih" i ,,malih" knjiicvnosti. U torn kontckstu rrroguie je, uostalom, razurneti i stanovi$te slovenadkog istoriiara lirrjii,evnostiAntona Slodnjaka, koji misli da je ,,istorijska sinhronost rr,rrodnopreporodnih i romantidarskih estetskih podsticaja na slove naikom, hrvatskom i srpskom prostoru podetkom devetnaestog ve lro 1 jezitkom/kulturnom/povesnom,,srodstvu". Upravo svest o potrebi nove kontekstualizacije eksternih i internilr podsticaja, odnosno uzajamnih filljaclja, ali i diferencija, odreaktuelnim politidkim, ideolo$kim i kulturnim procesima, koji srr pokazivali da se ,,i sam druStveni entitet jugoslavenskih/jatnosl.rvenskih odnosa nalazi u razdoblju snainog previranja", upravljala 1t', iini se, naporima koji su tokom osamdesetih godina pro5log sto,le na 'l\ 40 4l 42 4.1 41 I Poredbena ili komparativna knjiievnost,Zagreb 1932, str.90. Dlsciplina maite,Zagreb 1965, str.24. /.sfo, str. 30. lsto, str.44. /sfo, str. 4.S. ', ,lrr i Anton Slodnjak, ,Jugoslovanske knjiievnosti v dobi romantike, njihovi medseodnosi in mesto v svetovni kji2evnosti", (separat), \rI kongres Zveze slavistidnih rltcv Jugoslaviie, Budva 1969, str. 14. l(l Svctoz-rr Petrovi t, Priroda kritike,Zagreb 7972, str.262. , Ir r i .l$ 'I l.sf o, str. 26.3. llrrpirrr I(orrclurlrurronnfr, Yaoq y yuopegno ap(ry4alarbe KH'urretHocuu, EeorpaA l()S.1, cr'p. (r;l 6.5. 53 Na(ra)cija ikomparacija Prouaavanle luZfoslovens(lh knjiZevnost izmed! l(njizevnoistorijskoq I uporednoq ffretoda leia najposle doveli do serije naudnih skupova, odnosno prirteCllt zborrrika, pod zajedniikim naslovom Komparativno proutuvtttll 54 Tihomir arajovit ( k.nfrr,rl jugoslavenskih knjiL,eunosti,koji su proiziSli iz uvidanja da je nulttrt ustanoviti ,,sasvim novu znanstvenu oblast, od specifidnog inte rerl 'zarazvoj metodologije proudavanja posebnih - awlo srodnih i hll, skih - nacionalnih knjiZevnosti',4e s naglaskom na zapaZanju tla fi ,,komparativna jugoslavistika znanstvena disciplina u nastajarr i rr I e je neizbjeino da ona stanovito vrijeme traZi svoje ciljeve i razvlf l posebne znanstvene metode".s0 U poku5aju da sumira pretpostirvkt talwe, komp arativne jugo slauistike kao (sub)discipline u formirlnf tt, Franjo Grdevii zakljuiuje da bipredmet njenog izudavanja trcbrrlo da predstavljajg najpre,,,paralelizmi, sukladnosti, komplementu'ttrt= sti i korespondencije knjiievnog razvoja s obuhvaianjem ewopskog konteksta i ukljudivanjem u promatradki fokus drugih nacionirlrtllt knjiiemosti", a odmah potom i ,,idejni aspekti, Zanrovske i tipolo= 5ko-modelativne srodnosti i simetrije", kao i ,,problemi recepcijr, I utiecaja", ali isto tako, i ne na poslednjem mestu, razume se, i,,zajctl nidki [... ] pokreti, tokovi i gibanja".s' Ovakav generalni pristup implicirao je, gotovo zakonomerrrtt, shvatanje da je prilikom implementacije ,,u operatft'ne swhe [... I t fle&ita difrenciranog jedinstva jugoslovenskih knjiievnosti nouij ega doht fistakao T.B.], zbog svoje gipkosti" metodoloiki posebno pogodrra savremeno shvaiena kontaktna tipologija koja donosi ,,tipolo$ko tumadenje i izudavanje zajednidkih knjiZevnih pojava medu nrrt'ttdima i kulturama jedne $ire oblasti ili kulturno-geografske zone, rncrhr srodnim ili susednim porodicama jeztkai slidnim istorijskim tradi cij ama",s2 zato $to,j ugoslavenske knj iZevnosti predstavlj-aj-r1 n_149 ve kojima je zajednitkJ Siri kontekitiialna osnovica", uz karakteristitrru 49 ,,Uvodne napomene", v Komparativno proutauanje jugoslavenskih knjiLcvttotlt, Zbornik radova sa znanswenog skupa ,,Odnosi, susreti i komunikacije jugoslavcrrskrlr knjiZevnosti u prwoj polovici 20. stoljeia", Urednici: Franjo Grievii i Erncst lriit'r, Zagreb Vala2din 1983, str.4. 50,,Uvodr-re napomene", t l(omparatiuno proulavanje jugoslavenskih knjiicvtrotlt (Z), Zbornlk radova. sa znanstvenog skupa ,,I(omparatirmo proudavanje iugoslrvcrr skil-r/juinoslavenskih kniiZemosti", prir. Ernest Fi5er i Franio Grtevii, Zagrcl' V,r r.ridin 19S7, str. .i. .5 I ,,1'roblcrrri i pe rslrcktivc liorrprrrrrtivnog prorrdavnrrju jLrgoslavcrrsl<.ih l t lrotrrltrtt rtIit,ttrt l,t oiltttnitu]i(' ltt!t.s/rrrt'rrs/.i/r knjiir:vnos!i,'/.ttgrctr V.rraitliD I 9tl.], sl . ll, S-l l'r'crlr,r1i l'.rl.rvt slr,r, ,,( ) jctlirrslvrr lirrjiicvrro cstrtslic tipologijt' juqosloverrslitlt lirr;rzcvrroslr \\ vr.li.r", t: liutnltrtrrtlt,tttt lrtttlt;tirlutlt lultt.\lttfttrskilt Lniiitvtto:li, ttrtt' r t.,l'ttt1r,,,lr .r(l .r I l',rrsrrrr o tonte da ,,usporedivanje pojedinih pojava ne ide njihovonr To je takode znadilo i da je, u poku3ajimatipoltt'1,',ln.ti-rtvilttlu"." sazrelo uodavanie 'l i '.tsltrttutizacije, rec\mo,kao naudno legitimno istorijskoraistom , 1.,,. r itr oslovenske knjiievnosti ne pripadaju ; su koii opSteewop. \ r,'n()nr tipu, ali ih moramo svesti na modele , r|.1.;1i11 I I r ,, ,,..l,r,rsrio takvi da se pojavljuju u evropskim regijama u global,r", r brrcluii da su, posle kompleksnog razvojnog puta u ranijim t I'r )lriunrr, ,,nakon 19b0. godine iuZnoslovenske knjiZermosti postale dija,1, ,, ;..'..linstevnog evropskog literarnog sistema, pa se njihove ne i to lr,,r ri;ske posebnosti u neku ruku iednade u sistemskoi ravni, ',,,,,',, ,r,"it sobom, nego i u dosluhu s drugim srednje- i istoinoeliterarnim kompleksima".ss NeSto drugadije reieno, to je ' r,rp5lii11 podrudje r.,1, ,',,1c znatilo i da tek,,konstituirano knjiZe-rno-znanstveno 1l .,1 | ,,1111tr1t.utivne jugoslavistike ',,, t,,.1c koji se iziskuje specifiine, izvorne postupke i plorr"lur" adaptiraniem i inventir'nim preoblikova- ()piekomparatistitkog modela knjiZevnih istraZivania",tu uklil ,,,1,,,'i i izglednu moguinost,,da se projekt otvori suradnji interdi,, ,1,1i'rarn-og i multidisciplinarnog karaktera", odnosno da postane teme kniiierrne i druStvene aktualnosti, kao 5to su: l,r rt,'rrrtiv za,,nove ,',t,rroclernizam, Zenski i pacifistidki pokreti, ekoloSki i alternatirmi 1,, II , tr. II Y r( r I ) iz;rcijski program".sT 1i tl jl 55 tjir til ll Na(ra)cija il(omparacija Pro!aavdnjc jLr2noslovens( (nll2evrrostr ill h l lzmed! l( i rji:e!foistorlsko! riil LporNlnoq ilir ll; 1ll, ir lilr )prkos pra"ol metodolo5koj i interpretativnoi lepezi pristupa relacii ama, podev od individualnih 1,, 1i,,rl avistiikim knj iievnim ,r,l,,l.ilr, tematskih, idejnih ili poetidkih komparaciia, preko tipoporedenl a 1,,', l. i, s ti lsko-formacii ski i kulturnoistorij ski zasnovanih ,1,,'1rr ilivi5e nacionalnih literatura, pa sve do poku3aja sintetiikih trrru.ri'cuja i razumevania istorijski sagledanih i savremenih konstet ovaj obedavajudi projekat ie, medutim, u weme vei uodljivih s kraja osamdesetih i I'r ,,( ('srl clru5tvene i driavne dekompozicije pro$log veka, kao Sto su bili prinudeni i,, ,, ,'tlirr devedesetih godina iniciiatori, ,,u-aktualnim konfrontacinlegovi ,1., l.,,rrstatuju i sami 'nidijoj 'izmedu unitarizmal separatizma' [ ' ' ' ] nekako ostao na , r,r 1 l r, r;,r, iilt iiilltr j ii iiil tijl I lii, l iii ', lj jugoslavenskihknii t t i.rlo l)clei,,,Odrednicezaknliie'rmo-historiiskoproudavanie , rrr,.rr", t:KomparativnoproutavaniejugoslavenskihknjiLevnosti'nav'izdanje'sft'28' I l,rrrlirr l(os, ,,Poskus tipologiie iuinoslovanskih kniiievnosti"' v Komparativno , t', ', . i' t t, tt'tt ni( jttg(,slavanskih knji\evnosti (2) 'Zagreb-YaraLdin 1987 ' str' l5- 16' /,'/r), slr'. 17. ltji t1 tll lit u: l r.rrr;tt (iricvic, ,,(iiviliz.aciiski poticaii za knjiZevno-znanstvenu paradigmu"' t ,,tlt,t trlutttr, l,t ouittttnuit julosltncnskih kjiievntr'sfi (3), Zagreb-Varaidir-r 1988' str' 7' lr/rr, slr. ll. itl ll Ito it.tllro trirjnije i rr rr:rrrtrrorrr srrrlrlg iilt' lrlilrv,rccrrc lezultate. otucll sc li.ro svojcvrsni, cPiloil clorrr Porlrrhvrrtu ukazuje jecian od z.lkljtri'irkir iz. poslcclrr jcg u siJllfi zlrolnil 56 Tihomir Brajovii Komp.rrativni drrtllci druge knliZevnosti", paiztogasledi i shvatanje da je ,,jugosl,rvr11, ski kniiievni prostor dista [... ] fikcija".se Svodeii jugoslovcrrshc/ iuinoslovenske knjiZevne relacije, kao $to je najde5ie i iinjcrro, n* medusobni odnos hrvatske i srpske literature, a pri torn prcvitl;rf rrr,l ili pak hotimice zanemarujutijeziike, kulturnoistorijske i clrugc shr.. nosti i dodirne tadke, u prethodnim razdobljima isticane ili pose lrrrr naglaiavane, ovo stanovi3te, dini se, zatvara jedan problemsl [ ,rlio ./,votrko l(ovrri, rltttor triz'rt zaprr)'cnih "rlrcduknjiZevnih" povijest i I "'rl).rf .rt istiil i", ,,interkulturni studij slavenskih iezika i knjiievnosti" r 1,1',,,',ll'",to-slavistidki studij", da bi zatim, "kada ie pak posebno podsetio da "u ,i1l , ,, itrirroslavenskom kuiturnom Prostoru"' ga , |, t|,r rr r r()s[ =,,,,,,,',' 1r.., komp arativno ga prou-davani juZno slavensko a "tku kro-atistid!,,1r,,, rr,,qrr i knjiZevniga kruga, a posebno sredi5niega i,, .,", f,,i,rf,oga ['. ] itogli smo se odluditi za stanovitu kompada seunut-a1 ,,itt .trkrr trodicija i opusa" ,"'bog togu Sto "uvidjeli smo poredbenim s usporedo ,lrt, r ,'r rt imno j l"dirr.tu"; tih lirliZevnosti' svih relevant,,, ,lu.un:r, rnoraiu izwsiti opisi, pa i razgranidenia' Aludirajuii , l r l. irc vuih, povijesnih i kulturolo5kih fenomena"'60 ,,\,('rr)rr rod"Zi, na rezultate projekta Ko-mparatiuno prouiavanj.e f ',' I(ovad se ovde praktidno nadovezuje ttr- rtrt:lrtrtt'tlskih kniiteunosfl, u okviru tog projekta' ,, i ',,,g,stvctre rnetodolo3ke projekciie, iznete poviiest iugoslavenskih knjida rr i ; r .r ,,,,1( )nf ArluprNo i snc na uverenje ,poiedbena ,,,,',,r,i [ ...] osimsto moZebitikamenku3ni" sTANJE r pERSpEr(TrvE L r lt r rr r, [' ] jugoslavenske t-7 )/ **" ikomparacija Prouiavanje i!Zfoslovcf5klh (nl Zevnosli izmedu l(ijl:cvno slorrls(oq l uporednoq I il llit iretoda I L I kao svoiu jedinstuenu .1" ,rroi" 'diferencirano jedinstvo' shvati razumijevanju razlidi[... ] -oZ" aktivno doprinositi "61 t,,,,t r ',rts jcclnih kultura... r r vr : ,---j-::. reviziii l ,ll"ltt t ttiirLtntsl Bilo je potrebno da prode rarrno 20 godina od publikovanja poslcrl njeg deh,'rtog toma iz serije l{omparatiuno prouiavanje juLnoslavursktlt knjitevnosti da bi se pojavilo ne5to slidno, ovoga puta pod okrilje rrr iasopisa Sarajeuske sveske, iija uredivadka koncepcija podiva upr..lv(r na obnovi knjiZevne i kulturne komunikacije na eksjugoslovensl 58 .59 l-sfo, str.7. q "metodologija "\ kao wsta regionalne' g,,,r',,,'r, i iuinoslavenskih knliZevnosti, 1,,, ,,.' 1l,,,l',puratistike, ii ! primije- ubitilest inovainterkulturna/interkulturalna pii'y'::i: knjii.eunosti".62 Oslanjajuii se u znatn"i T:ii " sloradovrma teoriiskim u Itt, r rn nostilonako kako je on predstavljen pretp.oi sAm tomepri DuriSina, I(ovad L l 1,,,,,,1, ,1 liornparatiste Di'oniza nif e i r ,' t1., ,l.r vei ustaljeno istraZivanje "tipologije" "kontaktologiie" ',,kritiiiuiurazvojne diferencira'nosti" ,l,,vrllrro zir razumevanje prema i uzjamne relahod povesni ,,. rlr lrt cnttura koie ,., l-"1" specifidan koegzistenciie i suiivota obiike niihovog za , , r I r I r rll r;, , ,r,lnosno ,,posebne I lr I ,,rr .'il,rvistilta vs. regionalna knliievna kornparatistika" : r 't) I l, str. fl7. ,, Zlatko I(n.unarii, ,,Moguinosti/nertroqudnosti konrtrnili.rcijc izrrrctlrr jrrriosl,r vcrrsliilr ktrlturr i knjiievrrosti", t Konryanrtivntt lstltnrtrtnutlt itrg()r/rlt,/rsll/l l;ttji)Lltt,t i/, /l,onttk ll, 1'r r1. l;1.,"1,, ( ir, r'r'rrl, /.rrrt.l, l,),t ;,.11,1 metodoloSkoi t I .rposteriornoj rekapitulaciji i svojewsnoj poredbene da ,rl, v()g sagledavanja auior pak istide I r ",t', ' Sarajevske sueske' No 32- 'plisirodobljene' poviiesti iugoslavenskih kniiievnosti"' u: Kompara. ',u()(lr)()si (3)' Zagreb-Varaidin 1988' str' 51' ir4r'sl,tvcn'skihkiiil'evnosti poviiest knjit'evnosti' Beo' r/rrl.rrliic'l'rrc tnspr(Ne: Poredbena i/ili interkulturna 1,1't11i111ts11ir: '\ l, ,,,,1 'oll,slr. lf,9 I ll zakoje je kirrakteristiina neposredna, neobiino intenzivnarnclir r il= vojne interakcije".63 Poput Duri$ina, koji je jos pre dvadesetak g.rilnil tvrdio cla ,,primere za smenjivanje razvojnih impulsa pruZ.. ,iu ,lrf, dajno i posebna interliterama zajednica bivieJugoslaviye",6a i ZvrrrrL€ I(ovai, naime, misli da ,,meduknjiZevna zajednica juZnoslavcrrrklh naroda moie se razumjeti kao kompleksna 'zajednica'uskosr.tlrrlh jezika i idioma narodite kvalitete i posebnih povijesnih okol'usrl",r. 5to ie reii da se ,,kompleks juinoslavenske meduknjizerme zajctrrrlut trajnije moie sistematizirati kombinacijom uzih filoloskih i $irilr kul, sB turolo Skih kriterijuma".66 Upravo svest o nedostatnosti tradicijski, uie prihvar.crrlh metoda uporedne nauke o kntiievnos ti za razumevanje slo/,crrlh odnosa istorijski, odnosno savremeno razliiito relacionairanih lrre. ratura i njima odgovarajuiih kultura uticala je, nema sumrrje , nil Tihomir Brajovia (orfl)arativnl dentitct prisustvo terminoloske, odnosno metodoloske alternacije iznrcrlrt komp ar atistike i interliter arne / interkulturne p ou esti knj iLei no st i, koln je paradigmatidna i u sirem smislu reii. u izvesnom smisru se narrrr vezuju(i na onu stariju alternaciju izmedu,,emisiono_recepc j s h e,, komparatistike i tradicionalno shvaiene istorije knyiievnosti, k'1,r je od samog poietka, prvih decenija XIX veka, pratila pro.rtau,r,ric juZ,noslovenskih knjiievnosti u zajedniikoj perspektivi, ova .rsa wemenjena perspektiva izudavanja nasledila je, reklo bi se, i rrt, 'je nedoumice. osim Zvonka Kwada, i praktiino svi ostali udesnir.i rr pomenutoj anketi Sarajevskih svezaka o stanju proudavanja cksju goslovenskih knjiiewosti izjainjavali su se, naime, o delotvorn.sil ko mp ar atiun o g i inteiliter arno g, tj. interkulturno gpristupa. Pi5uii na temu ,,Regionalna komparativistika I situacijir i persp ektive", Jasmina Moj s:j eva- Guieva primeiuj e, prime ri t.e, da sintagma o regionalnoj komparatistici,,na prvi poglecl, tljt, luje zbunjujuie i konfuzno", ali zapravo ,,ovim -"toioi, posti,l,. se demistifikacija odredenih'svetih' tadaka u okvirima .raci () | [rrrrrrrr r 'ljyPrrlrrrrrr, ( lllir,t 1t tLctucrct KH,u]tdcttlottil?, rrpcn. MHpoc,tlrr I lorur .r,1 l()()1/, trp l J(r. (t.l /\/r,, \l I I l() (r', l\lr'ltrl,tt1t.'rltrL ttt\l,rtntt.,str. 17.1. (t(t /r/r',,,1r l', L (r' N,' l.l tt,.l|l I,str. "'tt,tt,t,l,r,r.,..l,, :rll.r r, rnstlrrl ,lr Mihajlo Pantii na enu nedoumicu odgovara rezolutno pofwdng, pre, irrr,rJutli tlrr ,,ta uia pod-disciplina evropske i svetske komparatir r i l, ' r r r r lrr I . . .l izmenjenim sociokulturnim okolnostima [istakao I ll ] , .r vocleii "raduna o njima, tolerantno uva2avati posebnost tr,r,lrt 1;;1, ali i naglaiavati ono $!o je pajgdaldko i univerzalno u ttm r r' |, r r,, lt r rostrrvlj 1 r nla", s fokusom na kriterijumima,,wednosne selekcij e", I r r.r, I ) rrrrcionalne reprezentativnosti" i,,kontaktne vainosti".68 It rrrrrrilirjuii o jo5 Sire koncipovanoj regionalnoj komparatistici, r r t,'nru ,,Balkanska komparatistika kao po-etika balkanske kultrrrr.'', Anton Beri5aj veli pak da u instalaciji takvog pristupa, koji ,,r u /n.rtnoi meri oslanja na dostignuia sociologije, antropologije i ',.r r (.nrcr1ih studija kulture, ,,sama komparativna djelatnost bi otvo', ' r rl,, 1','r'spektivu za poku5aj uspostavljanja svojewsnog balkanskog l, r r;r u 1'vnqg ftanona", koji ,,ne bi trebalo da konstituiraju samo juLno,, r v t' r s l<€ knjiZevnosti, kao svoj ew sna interliter arn a zaj ednica, ve( r ,rll',rrrska i grdka knjiZevnost", da bi se otvorio ,,jedan novi prostor ,lry.rlrrsitnosti kniiievnih, kulturnih i inih diskurzal...] nove por I il 1r r r,,, r' l r r r os 1, ir s9 ti i j ri ti rl il Na(ra)cija i komparacija i Prouaavanje l!:nos ovenskrh l(nll2evnogti i lzinedu l knjiZevno storlskog uporednoll metoda r j j l l r l l I trl.t' brrlkanske kulture".6e N ije bitno drugadije ni u podruiju eksternog,,,inostranog" razurr''v,rnja dana$njih moguinosti i buduiih perspektiva proudavanja , i/ili jugoslovenskih i / lli zap adnobalkanskih I rrlicvnosti. Ne arbitrirajuii o tome da li 1e Stokavski knjiZevno1,' z ri li i standard koji vlada na potezu od Zagreba do Podgorice ,,;,',l.rn policentridni standardni jezik s detiri nacionalne varijante | . I ili 1... ] r" radi o detiri odvojena nacionalna standardna j ez7ka", rr rr.rstavku pomenute debate u Sarajevskim sveskama, u prilogu pod r. i v o rn,,Proudavanj e i predavanj e jui,noslovenskih knjiZevnosti 1 r v r r r t rs I ovenskih eks- ti I 1 I i1 ll i l r z. 1 l,rrr.rs" belgijski (jugo)slavista Stijn Vervaet upozorava da ,,umesto r'y,.1 .jg mnogo korisnije prikljuditi se savremenim teorijama knji- , /( vn()sti i kulture, jer se upravo tu kriju izazoiza proudavanje svih roslovenskih knjiievnosti", problematizujuii nedoumicu,,da li mr lirro strani slavisti reba da pratimo [... ] retrogradno zatvaranje , ,.r r lic o l Iy40r, rornlnih literatura. U tekstu pod naslovom ,,Da li su danas n,r( ,,,,,1,u, (' jtrinoslovenske komparativne studije", rz r l j r ll l lr r 1i II I I l.).lr.rssrrrr. , { l\1", \t r. l ().'l tr) /s/o,slr. Il.l(). l (r5 |.1q1;111. qf rlv.rtlt.,,,.l,rl. l,,..lrrr,r tlr,irrv.r 1... |rl.r vt,t.rr.rr rrrivt,rzil(,1,r I jll::'ll . |'bt ,:ittiinrr',lr.rtlorrr tr sltvltl.trrjrt ,l;t li,rtrlt,u,rlrsllilii ,,ltrostttrPttt't' J.,,;-,l,rrr.r,, trliljtrt'trjc polcclcrrj.r izttrcrltt trrnctrrii'l if H,,.v.rrstioi.i t<,ic ],1.,1,,:l;f,,l"li,],i ,,:l'; 'uirro ttov.tti ,t,, l',,,,ri st''Iit.". ,, LJ tcl lrt'r.rrr lrrl irtor'iziranja'i (jrrf.)srrrvistr.i,rl" l\rtr 'c'rai'r 6o Trhomir Brajovif 1(omparaltvnl rdeftitel sr' s,rvrF 1,r I l]rtcrlopustivi, :ll,t. ::i:::' T:'î91:-skom jer se radi o tome da studenti ,r"ni,.],,",]i',:";,;i;:,i* venski korpus uz pomoi usporedne p"rrp"ktiu".., p.r srr i ,ri,,,rirr-$ napon usmereni, ,,umjesto na pridavanje pojedinirn litcr,rtrue n a p okaziva,r; ! r'" J,zu;,ri h i s 1, r.1. r, e1 f '.*r . li aiferenciranj e juznosla'enskih t iZ"rr'o rii;J ;;i. ;l. i ;; ; 1tr I "; zi m j u c i n, n ri rr r*::::.1* 1 e "r:meny.koj - po d pritiskom pos lj ji.^'"- T:|--., kritike mora odustati od,imper4ah;;;;rf"; i :f\y iini . . . za iu-dn o - p,i aoJ zt r l< r r I o Io r r 1 iI ;il ;,,fi $ ud # ;;; l, $tokavskoga ^,*: ;::" idioma mogu smislerro ."rlikor.ut, ", " " ;, ; " nacionalnih drLava*.'r U sliinom duhu, najposf _,,-,rlif i,l;, ;';;,;: davaoci koji potidu s ovih prostora, ", ali su akJdemski domicil rrrrelf napolju' Branisrav Takovrjevii (stanford), r. i, r,.r,,, ;;;;i,, tako, misli !."" t'' I yedan radik"ran ist-i.ir"- J"ilrJr, Slovena' a";"''r1','i'"1 k r,ru"r.rr.sti,jrrtrrih uklonio mehanizam instrumenta lizacijesa kojirn duboko poistoveiene,.,:z dok Zoran M,l"ri""_C flr"a"Jj da, uprkos aktuelnom regionaln om 1, u-o i^t".lorrir_.,, ; srr otlF p,;ili; :: U ;; ; ie se pojaviti no"" g"n".u.ija knjizerrrih k itit"r" kojima ie biti z-r'r= mllivo da jedan fenom na prostoru Sirem neg' $lrt le njihova lokalna ,."arn"llfosmatraju "*:r :.1-Olementaciji,,radikalnog istoricizma,, koji bi uklonto :1-"1":t","i::itki,,mehanizam instrumetr',"rir".i; :::'T g.i:t-" nego .to je njihova " g". fenomen prr-"irJ;""" *an r"kilii sredina,,predstavlja, i ir omoguiio ""1,.iil kn;1. il i ';;;;;";;;,1 ;; stan refl eks one, decenij ski oblikovai", p stiike konstelaciie ito it porruJom "rrp "ktivistidko_rela t i v I Bernhajmerovom izveitaiu (, t,he ;^ ^l -,,,, Bt'.__t^ ^.. D er nh e^;.-^ im er Rep o rt, 1 9 9 3), s p odnaslov._ Jf<"_p ;;;; #j:; r:,: ". prol", ., riol;;;;;#;;, :::::fli:u i a.z*", 7"*1kH;;;:, ; cerrtrizam $to je u skorije ur"-" orpor"r," iz razliiitihp"rrp"f.O",i:, stoteia,., oznadeno kao intern a ci on alizam p o sleratnih go dina 70 77 72 73 Sarajevske sveske, Lsto, No 35_36,2011, str.2l9_220passim. str. 194-I95 passim. Isto, str.214. Isto, str.224. 'r,, ,,l,,,,rl.rlrrih l g,,-=rl p:,,,1r.r.'rrrrt'vrr i uverenje po kojem, prema reiima Mi5ela Rifatera, f ',,,lr r, r r.:;t tliscipline ne leZi u delimidnoj ili potpuno j fuzrjr sa stu,li; =,, r.r I r r I I rr lc, rlego u preraspodeli zadataka na obe strane i u defir r r, r ovi h pristupa pre kao komplementarnih nego kao opoI rir,rilr t I nclto drugadijem podeiavanju metodolo3ke aparature, rti = J i, 6t r I I 1,,i, l, ,r' ollgon'o. na rastuiu plimu multikulturalizma i kulturnih priieljkivana Gajatri Spiva( ,,inkluzivna kompa=i,,,1,1.r , 1'rcr{laie ji)cvnost" r:r ii |,,r l. pretpostavlja da ,,politika proizvodnje znanja u r r t,,,,Irrr, rrrrrr studijama" moZe ponovo dabude obeleZena,,brigom za i= = i l. r r t I rorn",t(' s tim 3to bi sada vi3e nego bilo kada pre vaZila svest Na(ra)cija ikomparacija Pro!aavanle ju:noslovens< h l(njizevnosl izmed! l(nll:evnoislor I !porednoq metoda i3l(oq r' ,l.r ,,komparativna knjiZevnost uvek prekoraduje granice", :li i ', t,)nrc da jeizljaglobalne kulture oznadena,,pomanjkanjem ! *,r, r r i li.rcije unutar ogromne kulturne heterogenosti sveta",77 I ll,r .rvo potreba za prekoraienjem novih-starih granica u stanju ,l ru, lrrog i vei hronitnog ,,pomanjkanja komunikacije" izmedu r ,1 r,, r r t)sti eksjugoslovenskog i/ili juinoslovenskog kulturnog enlh regionalnih l,r ,,',t( )r',r r-rpuiuje, dini se, na valjanost ovako shvai t ,,1111t11v11[ivnih studilai metodoloiko profilisanjeluLnoslovenskelcom' y,,tt,tIt.,like kao moZda prede od - takode potrebnog i poZeljnog, a ,,., ,,,lr cclen nadin moida i oportunijeg - ispisivanja interliterarne/ 1.,, r ; rr mtivne istorij e juZnoslovenskih literatura. Ne plediraiuci za L i r 1 rz l v rr r r povesno afirmisanih perspektiva izudavanja knjiievnosti, t.trtndlna komparatistika moglabi, drugim redima, da predstavlja ',r,',lrr ju, medijatorsku perspektiu: koja pruZa priliku za (samo)razur r,rpr ri[;111js , t ,r.v.urje ,,malih", jednako kao i ,,velikih" knliZevnosti i kultura u ' ,r'r ('nreno uspostavljenom uporednom kljudu izudavania i tuma,, rr. Tako zamliljena, j uLno slou enska ko mp ar atistika ne bi., poput r r 1 I Nriv. prema: Comparative Literature ln the Age OJ Multiculturalism, nav izdanje, tt ll 12. , lsfr.r, str. 66. i, ( iiryatri Chakravorty Spivak, Death oJ a Dkcipline, New York 2003, p. 4-5' I.sfr.r, str. 16. I tllof'lt( t'Irrrrrp,rr'.tttvlt. lst9r'rje jrrirrpslpvt,rrsliilr rt.tt.i6ltlrlltilr lrlr.trt tttr',t, lrtl.r tt'li, pop,lt'tl ll.r pl'()Slost I z.rtcttt.lr6 st.ltic, rrcg6 z.upr.rvl 6lrr. t.rv.r;rrii Itoglt'tl tl l lrrzlit'itirrr inrplikacijama/ ali isto tako i otvorcne moguirro.sli kofe zrrrri'c rrlzrru'rcvrrnje i ujedno prevladavanje tog naslccla u skl;rtlrr rc sl.rvirtrrnjima na$eg doba. i l. r t,l. ,\ t(r)-f A NEDOSTAJE: 6z 'i II ' J( ):II,()VI]NSKA KOMPARATISTIKA lll' Tihomir Brajovia i " ",?:l1ii:li l tl i r t, 1,, , Ir | juZnoslovenskih kjiievnosti u drumakar panoramski i na prvi pogled, dini se kao r.., r r r r cd r-rsobnog razumevanja , lr't t,rr iii XXI veka - I ,l.r lr r,,111.1[111rno sliku u nekom zatamnjenom i u isti mah zakrivlje- il; to znadi: obratnu projekciju onoga $to je moglo da .,.i pil ct lir pre ravno sto godina, u drugoj deceniji XX veka. Naspram ', I' r,, n l.r, I t i u ieg entuzij azm a zbllii.av anja i/ili spaj anja nakon dvaju l',r ll ,r rs li ih ratova i Prvog svetskog rata, odnosno stvaranja Jugosla, iir', \'r ('nrc posle novih balkanskih ratova, kontinentalnog prekomr,, , r1'1111111u, a 'rr r l rl ill r il r ,, l l r, f ) \',u r i ir i raspada Jugoslavij e takoreii b ez izuzetka obeleZeno j e, Irl tlcziluzionizmom udaljavanja i/ili razdvajanja. .,S,rtl, kad je ujedinjenje izwieno", pisao je davne 1919. Pavle l',;'oyi(', ,,stvari ie jamadno poii bolje. I(njiievnost ie isplivati iz ,,',,ri I'r'otloloma mnogo yeia no $to je bil". [...] KnjiZevnost ie dobiti r.u r rr r(', ,rn(,r',() iiru podlogur pisci mnogo Siru pozornicu, publika mnogo $iri ir r t . r t's".r Skoro celo stoleie docnije, i sawemeni domicilni pratioci ' rlr ;rrinoslovenskih knjiZer.nosti ponaosob takode gledaju prema o; 1r1r7.1'v1'1ici" i ,,Sirem interesu", samo 5to ovoga puta po pravilu 1i itii lii i lrr l tii Ll ',rr r' nr,riu rr vidu neposredno, nego kontinentalno i globalno okruZe,';, S,rtl, kad je drZavno-pravno razdvajanje okondano, slpski, hrvat.l r, ,.I rvcnntki i drugi juinoslovenski prouiavaoci literature ponovo, ,lr r r1' 111y rciima, veruju da ,,stvari ie jamadno poii bolje", ali pri tome .\ n.r(lc i odekivanja mahom polaLu dalje od prvog susedstva. ' ',(' I | ,, N.rr'. 1rr<'ru.r: I)avlc Popovii, Jugoslovenska knji1evnost, , ', \t r . I 55 I .56 passinr. rl Ii il l ii I eetwto izdanje, Beograd ii ri tl lilrrrr.rrristii.l l r l, vaicdcg stanja u ovoj oblasti uzimarno pri tom polemidki pr.z.'.rlu tvrdnju Stanka Lasiia, autora impozantne Krlei.ologije i celog nizrr drugih znadajnih studija iz oblasti kroatistike, da je nakon rasp,rrl* jugoslovenske drZarme zajednice srpska knjiZe'rnost u njegoviur pr.e okupacijama ,,dobila status bugarske knjiievnosti i daleko je ispotl onoga 5to lmil govore druge europske kniiZevnosti"; jer, ,,u nrc.cht srpska (bugarska itd.) knllZevnost sano je jedna od malih ewopskilr knjiZevnosti za koj e", nedvosmisleno veli Lasii.,,,ne vidim pos c b r i h razloga da udu 1...] u onu sferu u kojoj se knjiZevnost identificirl r visokim duhovnim uiitkom".2 Posebno, dodu5e, napominjuii: ,,sve f_ a V+ Tihomir Brajovia r l(omparat vn idenriteri 5to sam u sqpskoj knjiievnosti doiivro kao knjiievnu vrijednost | .,, I nikada nisam odbacio i neiu odbaciti", Lasii ipak naglaSava to tla ,,hrvatska ie knjiZevnost morati neposredno uii u dijalog sa svojirrr evropskim 'partnericama', prije svega s onima najveiima", jer ,,orra -ie ' rclrrci' l lorr poglcdu sasvirn je p;rrrrdignrltiiirn, rcl samo na taj nadin [...] moii stvarati i graditi svoj identitet",3 tj. ,,trr u ko mp ar a cij am a s bliLim ili d ali im lco nkr etnim p o j av am a I istakao' I', B.] 1...] nego u suoienju s temeljnirn humanistidkim iskustvom".'l I mada je pro$lo petnaestak godina od momenta u kojenr ye uobliieno, ovo stanoviSte je, verujemo, i dalje wedno paZnje i raznti$ljanja, buduii da okolnosti u kojirna je nastalo u osnovi nisu pro menjene, pa njegove pretpostavke i dalje imaju svoju nadelnu, ali i praktidnu znadajnost.s Istiduii vitalnu vaznost prisustva univerzalnilr 2 Nav. prema: Stanko Lasi(, ehnci, razgovori, pisma: pogledi i istraiivanja - l(tii 3 4 5 Isto, str.45B. Isto, str.460. O tome na uverljiv nadin svedoii, primerice, i serija zbornika pod naslovonr /(rrrrr parativna pouijest hruatske knjibeunosti, podev od 1999. godine publikovana pod po kroviteljstvom istoimenog projekta odsjeka za komparativnu kniiie''nost Filozoflkog fakulteta sveuiili$ta u Zagrebu, a realizovana na osnovu godiinjih naudnih skup.v,r odriavanih u Splitu. Programski i deklarativno,,z amiiljenl...f u dvostranoj komunikilt tlt s 1...) europskim kontelcstom fistakao T. B.], sa stajaliita recepciie inozemnih i inojczii nih vrijednosti i stru)anja, ali i nirr errropskim sreclinarna" s aspekta emislje, tj. ocljeka naiih [...] pis;rca u p.jcrli (Mirko Tornasovii, ,,Uvoclnrr biljcik.r", u: Konrprrrrilivttrt povifst ltl.rtskt'knjiit'vtrosti lbornik rudovt l, (xlx notitr'(), prir. l)crrrr I)url.r, Virrk,r (llrrntii'lltri.rrri'ic, llrrisScrrl oslobodentg.,"port"Jttih politidko-istoriiskih' ideolo3kih treba trticaja i povezanosti' I zaista: kakavkonketan smisao ,lr tr1',ih r irir,i lnoZemo da se zapitamo - uzaiamno Proudavanje srpske' odnosno lr r r',rl slic, slovenadke, u poto- i bosanskohercegovadke' sa stakniiZevnosti 1,,,',rr j.ri'lie, crnogorske, makedonske ili bugarske identiteta" rr,vrit.r onoga 3ti Lasii imenuje kao ,,stvaranje i izgradniu ? Ima li zaista ,, ,' , r,r z.lhtevima ,,temelinog humanistidkog iskustva" ' bliZim l"'] konkretnim pojavama"' ili i,,,t,..'bc za ,,komparaciiama"s i urgentnom i, t , r:r l< u neku ruku ,,suviSak" i luksuz na neodloZnom proieprema t,.,,,riciiskom putu svake od ovihknjiZevnosti i kultura utodi5tu' i ielienom ewopskom identitetu kao konadnom rrrr,l ,l.r llilrli 6s 1 Na(ra)cija rll liir ikomparacija l(ar G kojr 1 nedo5lillo lu:rrosiovcrrska I,''',',,,r,n iiii komp.la{islika l.oicrn se bez okoli5enia i posredovanja treba okrenuti "diialogu" literaturama' koje ',,, r,'., i,,l nirn,,ewopskim partnerima" i tzv' velikim ,,,', t rt ccima kreiraju i diktiraju knjiZevni ukus ? l{azrni5ljajuii, pre skoro dve decenije, o aktuelnim problemima ,,nasuprot jo5 uvek dominirajuiim rrrr, .rv.utja ttptt . t "liZevnosti, ,,lrv,rt.rrrjitna o zatvorenosti ovakvih poduhvata u svoie nacionalne naielo kontelstualne otvorenosti, -'l .,1 r r rl,. t tr r e,,, i zalaLu(i sepri tom za na5e kniiZevnosti ,,, I' v.r li trjuii koiem bi mogla,,da se samosvoinost literaturama"' drugim sa dodira nienih bogatstia 1,,,t u,.li .tprurro'i, i sam' inteKonstantinovii srpski komparatista Zoran rr.r I iil,,, iilLLr iitrlr; iiur I lil', i, ',u,'lu priznati , r I no, predlaLeprouiavanje u prvom redu zasnovano na "nepredolazilo sa strane"' rot D swaraladkom susretu sa o"i- Sto nam ie ',.r rIt r, Ir i na5a razumelo ,,kako su se iz ovakvih susreta ujedno meniala je izmedu Sto misao' '.1'r'.rt,rrrja i kako se preobraZavala na5a kritidka ,,, r, f '.i.t"aifo t.-] i do preoblikovanja naSeg knjiZevnog iztaza"'6 potpu,',,.,,r,-,r,ro kao jasno usmeren ,,poku$aj da dodemo do 5to i svetevropske i sistemu kontekstu u s itt tcze srpske knjiievnosti i ,1,1 ga pwa, Zagreb 2004, str. 457. rllti r rrllru'.r, r r ll ;, .l ,' , illt lll sc l.,rliicvnosti",t ovo opredeljenie zapravo se - striktno gledano za Primenu ,l.,rr,tric l I llll ll lllll ostvaren)e gore,' , , lrrrr lr'pojctiir.rrrtlrim pokudaiirn i ogledirna, reklobi se'predstavlia postjugosiovenskom u identitet" svoj i graditi kojem,,swarati po I ' ,, , ', , ,,,1,,g l .,,rccptir, 'partnericama"" , l' ,l ,, , , i i 1, r'cv;rslrotlno ,,uti u di jalog sa svojim europskim ',., 1993' crp' I 1' ca4 ,, l' "rrrr,tl,,ttrttrutro ,tullctt c cpucre nt'uweattocutu,Hosu / ,1,r, sl r'. 1,0 lrir lrit l. ijii i\t runivcrzllrro-literarnih, pre svega evropskih kulturnih merih i hoda hrvatske knjiiei,nosti.s Iiko, ,rui-", I(onstantinovii i.bcz. ustczanja govori o ,,stvaraladkom susretu r. sa = onim Sto rr,rril d.l.rz.ilo sa strane", a Lasit tek eufemistitki o ,,strasnom i irtcnl noru radu" koji podrazumeva makar,,solidno poznavanje nnj cvropskih pisaca i mislilaca svih vremena.., i r-r-jedno_ i u .lri slutaju na delu je u stvari dobro poznati, u osnovi tradlcilskl irrri cept, koji je Rene Vele( piiuii pre vi5e od pola stoleia . fL,ri ,,jr" 66 fihontir Brajovja knji'errnosti,,na osnovu p oj'rova poritir.istitkog dinj c rr ltV; paradigmatski saieto oznaiio ,,kao proudav-anje'ir.u.,rl i uticaja", oslonjeno na ,,neizmerno mnoitvo naporednosti sllt'.rri[ a ponekad i istovetnosti l. ] fkoje] otkrivaju 3hlentcu da jc je.hi 'edne XIX i v9J pisac poznavao i ditao drugoga,..e Iz dana3nje perspektive, medutim, kao gotovo ravna ovrtlfr metodolo$kom prigovoru pozitivizmu ukazuje se i moguc,r .,p1, ska na radun svrsishodnosti,,j ednosmerno g., prorrda,ra.J"o i ru,, l,Jl uticaja na relaciji odtzv.velikih prema mallm k ryiZ"rrrrorii,r-'n/t.,il" turama, koja je posledica onog centristidki zasnovanog poirn.rrrfl dto je, zahvaljujuii nastoja njima tzv. postkolonijalne t ritit r,,., ,r,,uija vreme prepoznato kao jedan od tipskih izraza,,id,eolo3kog diskrrru modernizma" u iirokom znadenju redi, tako sklonog d" ,,ior.u,,.,ur sloZenost, pojednostavljuje poipunu heterogenost i nejedarrkort stvarnih prilika, redukujuii ih na 'binarnu stiukturu opizicii(,,,,,r0 Priklanjajuii se eksplicitno_ili implicitno ,,hijerarhijskom,. lnjt,l,*v. nom kompariranju kao povla3ienom i ,,skraiinom..putu do olrlik,, vanja novih-starih nacionalnih kurturnih identiteta u svetru prirrvrtanja velikih beletristidkih uprizorenja,,temeljnog humanistitk,,6 Na istovetnim pretpostavkama poiiva, uostalom, i magistralni, dcce'ijski ,srrrt i dogradivan autorski poduhvat verovatno najuticajnijeg srpskog l(ontl).u,tll stc Dragi3e zivkoviia, u konadnorn obliku publikovan u pet to'rova p.rr zujt,trrrii rrrr rraslovom Europ ski okviri srpske knji2evnosti a metocrski ostvaren r1:l osrov. r<.rr c|14 h.ji prctpostavlia,,sagledavanje pojava i dela srpsr .B iljavan h.rlelistr cvrrpskih knjiievnih tokova i orijentaiija", pri tcmtr sc ,,srpsr<. r k.,rr" r", I<1, r,rrv,r, r;';'r;rsr.sr.rlirD t'vr'Pskirrr r t^r ', îl,u),tt|ttrt rrrrr /, licol.|.1,1 I99.1, q.1,p. S). lo I N,.rlLrr.rrrr,,,.lrrtro,lrr,tltj,l)o\l(olorl,rlslrrrltr.s,,,u:.l.lrr(,tut 1,'l',,.1,,t1,t111,11',ltr,lrr.,e,l l,t N,.rll,.rz.rrrrs,(.,rrrrl,rrrl1,r,.l{){).l,pr I ! r r'. t r', r r f,rr l, r r .' r' r r i govor o metanaracij ama lli tzv.velikim, nacionalno-identi- lrl. r, rl,,liirn naracijama. |, r lirrcla, recimo, Konstantinovii u jednoj od svojih poslednjih Irrlrri.r z,rprria da se ,,poku5aj da dodemo do Sto potpuniie sinteze o ewopske i svetske knji=r 1,',1 , ,; lirr jiievnosti u kontekstu i u sistemu r, \ r, r.,li" ostvaruje u prvom redu kroz odgovore na pitanja o tome r,r/rlrr() ikqko smo usvajali fistakao T. B.] teme, fabule, likove, lrlr/{ vnc vrste, kako se iz ovog stvaraladkog usvajanja meniao[...] i ,,1'lrl.trvrrtl na5 kniiZevniizraz", onda on, dini se, u osnovi revidira I metodoloiki zapravo sal'remeniia, problematizovaniu r* Lrn.r r';ltiva proSlosti bliZa stanovi$ta. To se u Prvom redu odnosi ,,t.r r.r)i.irr, a =' rt{ i'()vo op$tekomparatistidko, a danas, dini se, aktuelnije posta,li, rro le oriisko i metodoloiko polazi6te, po kojemu ,,ie se i naci,,, rl'(' kniiZevnosti lak5e predstavllatl kroz pojedinadne modele u Lrrf rn,r sc otkrivaju slidnosti i uzaiamnostl",pazalo uPravo ,,komt,,rr,rtr tili.r se [...] pokazuje kao neophodna [...] ako prevladamo ' r , , r, r, r'rrtriiko gledanje"r't azatimi na ne$to konkretnije iuLe,regi- i odredeno razumevanj e slidnosti kultura i knjiZevnosti l,r!,',r',toi'nc Evrope u poredbenom kljudu, koji zatim podrazumeva . , lr r lr'l rt'z.u komparatistidkih moguinosti i opsega (istodnoewopska, ,.,, ,lrr lr rcvrc.rpska, balkanska komparatistika).t'z Zaslapajtciu docnii I r,,' \r ( l vremenu hronoloSki bliiim radovima promenu istraZivadr,1. I lokusil i povratak obnovljenom poimanju procesa i procedura ,, l.r i r I r,, I i t' l< ) rr crp' 171-172' U r r \,,,'i/ y .vuopcLlHo r ,, t, rr, r;rr l,,,vLrtkr binarno-hijerarhiiskom komparatistidkom modelu na relaciji na- upo/4a\arbe Ktbu)Ke\Hocluu, Eeorpa4 1984, ,,'rlrr,, ,'v|opskonasvoi nadinseuklapaiKonstantinoviteval4uwepwercculla^Ha ..,,,t,tt,,|ilttt rlrrr,r(lleorpaA,20OZ),tliadvazawinapoglavljanosekarakteristidnenal.', l'r,l.rzslpskcduhovnostiuevropskikontekst"i,,Proces'ewopeizacije'slpske I,,i, , \l'),|t . /.or',ttt I(orrstirrttinovii, ,,Bild und Gegenbild - Ein Beitrag zur Imagologie rr,l, r,,tr rrlo|).tist.lrcn Viilkcr itr cler Phase ihrer nationalenWiedergeburt", tr: Euro- \ r,lr N,rr 1'r1,111.1 ll,,rr,.Vr.lt.li, Ixrilitl,i lointot,t, Ir.cv. Alelis.rrrtl.tr I )i'r(1, \ r,, llr.rr111.1,l l,)(r(r, slr. I S ]. " n rrkon raspada deceniiskih ideolo3kih i drZarmo-politiikih ts[.'l,r'r r ncrlAta izve(egdela XX veka, i Lasii i I(onstantinovii, dini -sF r r',lr rrrlh ipak zagovaraju ostajanje u koordinatama onih obu[, rrr rI lr, trajnijih i unekoliko suptilnijih kulturno-ic]eoloikih konbi tek u na$e vrelne postali -=rr rl ,rl.r l otr \1l,tsit' i \lrrl',',l.rrr , ' ,,,,,t ,1,t, tttt!it'iltil( Stlbslvcrsliindni.s, Imirgologische Probleme in Literatlur, I(tlnst , I I rrltrrr ,lt.s l(). trrr 6t Na(ra)cija ikomparacija rrdo5tric lr-2fosloven!(a 'T tcrnacionalno/kontinentalno etabliranih beletrist ir' LH prosctlcrr i formativnih dinilaca uopite, Itonstantinovii se - l)o !!€U= rnituoj logici knjiZevnoistorijskih dinjenica o uticajima i njilrovlel lrlihvntrrrjirn a - zapravo priklanja istom, moglo bi se kazati u osttu{ i lio n zcrwativnij em, evr o centri tn o m shv atanj u koj e - simpto rrr.r I k'llil kao poZeljno ubuduie u vidu ima i Lasii onda kad pi$e o rretipa u stt ( t j ( u t i tt i n sti dij alo ga hrvatske knj iZermosti s,,ewopskim'p artne li c.r u lt prije svega s onima najveiima koji oduvijek dine takozvani z,tp4{, noevropski kvartet (engleska, francuska, nj emadka, talij arr s k a )'; s punom sve$iu da takvog dijaloga nema,,bez dugogodiSnjilr lrotl: vaka u evropskim metropolama, bez solidnog poznavanja nrrjvr.t'lh evropskih pisaca i mislilaca svih vremena".'3 Ova ob novl j ena, (r etr o) ev r o c entr i in q t eLnj a kornparat i s t i t h lt1 videnja srpske i hrvatske, ali, rekJo bi se, i vecine drugih juinoslovgll. skih, jugoistodno-ewopqkih ili pak zapadnobalkanskih knjiZcvrrtrrtfu h 6B I ilri)nrir srajovii c.r cl no r nesumnjivo podstaknuta procesima i rezultatima skora$njilr geo: polititkih rastakanj a, revidiranj a i pregrupisavanj a, i!-na, m cd t i rnp i svoje dru,go, selovilg tic_e, na prvi pogled skriveno iza aktrre lttcf rr eltg?t a?ma p 4rticlpaqij 9 u stvaranju novg g, sveewop sko g kr"r t r ol i politidkog pr.ostora. Raspravljajuii o moguinosti jedne ,,cvroprk€ I r r rt nauke o knjiievnosti" s aspekta komparativne imagologije kao tlisr l. pline koja se specijalistidki bavi ,,predstavama koje Evropljani tr rv* jim literaturama stvaraju jedni o drugima", rodonadelnik savlcrttettlh imagolo5kih istraZivanja Hugo Dizerink je jo$ krajem osamrlcsci'ih godina problog veka upozoravao na to da se radi o konceptrr hrrf l bi trebalo da bude ,,ne3to drugo u odnosu na ideolo$ki o[rcle is!t1 model 'ewopske nacije' (Nation Europa) ili pak jedne suprim,rr hr: nalne zajednice", imenuj :uci to drugo nedoktrinarnom sintrtgr rrurtt ,,laboratorija Ewopa (Laboratorium Europa)" , zasnovanom n.r ,,rrrrrl tinacionalnom knjiievnoistorijskom znanju [...] a ne sar-r-ro rr.r r',rrll ditim modelima nacionalnog samorazumevanja". ra Prilidno je jasno, dini se, da iza pojma ,,multinacionrlrrog l,rrf lienoistoriiskog znanja" ovde zapravo stoji prilagoden kont'e pl ttrtl tikulturalizma kao one ideje koja, ,,postavljajuci moden.ritctrr pil,rttfe prllva na rlz.liiitost [...] prevazilazi specifitnosti sval ,,:, i',r.rlr()g l r i r \ l.l . r 1 r r : I .',t vo, s retro-modernistidkim ideologemama univerzalizma i !1, I r.rl.In()q prava na jednakost, ovaj novi, samosvesni i autokrir i, I r rrrr illjeni internacionalizam u stvari otvara Siroku - istina, i 1,r , ,, | ,rr'rrrr tlilr-rznu - lepezu moguinosti uporedivanja kao priliku za prev. Vesna Injac Malba$a, Beograd llrrl'o l)y5,1111,|i, ,.1(orttp.tr.tlistisrlrt' lrrr.r11rlo1,,tL:', /,lt lt,rliltsrlrt'tt Ir,tyiwrlle ( ilr( r ( ilr(tl),[.,r lrIrr WrrsL rrsr lr,rll vort rlt'r Lilt'r,rlrrr, nt: Iitttrtltrt tutrl rlrts ttrtltttilrtlt I,.lttt'l,ttt'lrtt,., " \ "tl ; I'rt Irois, A. M. l{ousseatt, I(omparativna knjiLevnost, prev. Jerka Belan, Za- i, l't l,rtr. l0l. ( ltiltttt ttt.,t,0t.t,ti,lrisDttt,slr'.,15|i. Na(ra)cija ikomparacija , rI I 6g lr, 1 ( 1rr11, ,,ln llrt, N.trrrc 0lr (iorrrplrative Literature", v Comparative Litera,,' //r, \i,r' rtl Nltrlltttllrrt,lirttt, c,l. by (lharlt-s Rernhcin'rer, Raltinore-London, f ' l, l{)') Ir i !o5 ovorrriQ orrrDnrnl'rll(J r,1.' .1li].,.' "ill r..ir;t. liorr t r.rtlikt.ii,r uror roli trlt rrr.rli; ;,:l'1,,il,1,:,1';:i:i;l',::jll",''i'''..r.,,,,,,::':,::;;ul;:,i,;,li;l':ll:l',ili -'-''"a"rrIv(tL('ltttt slrvrri.cnilt littllttt'rtilt itk'rtlrlr.l,t, krrllur.rrilt itk,rrlitr.ra trshrvplr, rrsl.v.rrr. .jr,..r'ia,_ .r_ ,,:io1;rlno ..ll..lv'o, ({.1 ; ;; ";, ";;:::^";l it 1:f :'i.rpsolutizacije. t'r;c , luinoslovenska kot Iogijan t;;;ffi;#rl{?!i!"t'k:mogla p o desan, b-i, u ^^..:1]:" '.ll::? " "' ",re.perspek tive " ,,n"'i** p.r.;; ; il;, ; --- ^'vru'dLru vec multikulturQlno j'l:i i':::':,n;i;,f::;;:::::*,r;.',,-,,Jff1:;;'|;;',,;u'il: ili, l,li *'ili :;:fi : M ;l*'"",il'#iit:i *,'-r-s'ruru t/' nenlrerarhijski nehij erarh,it,i' 1 tj' poredbama oredb te! il', - #ilf;ll T:''H,::,:ff ;ffiT p ama ;;*. i ; j;i drsti,", r..; ;1v,1 :e^::vnim ' distinkci- ;:i rri r,,li, oslv, ;H:l,ffi i"ff i,ll:gll;il;;i:lilT:ti,"i,.)il:J',,fi k"o,^;"*,i""u"r;:ff ,rj,:I:I:,f:'Jllil:1"1:"1::i1l;li;lll b,, r ograniien a Jr., r,[ r*;;I iifjre f.T:l'" i kulture. r" ; rnyrzer.nosti " j "^.:dt *^ ;. ;l:il.,ff :T iJ;li : | ::i ve n e avn e, i: _Y; ", " il: ;JTj:h ,,c' uostalom, :H, ffifl1 i bila irr.rugrrr.isirrl zajedniikim n.pot#, r "'.-'"t vrid *],,;l: [:: i s k d 12 o s o u I )r| (' ; I : x;**:*i*.j *;:: :,i:,i ;i J:ilfi " # ffii:Tfii:;",: jugoslave-nrf.if.fi** I ;;# , ^,,. rn;rzeunosti, raspadne li l8 se Mislimo, naravno, n: / '-,.r,"""*,?#..seriju rgBB/ lni okvir,,, iprccizir..rjrrdi nauinih skupova iedniikim :,,,,: pr*uro)1i i it ,rri,"" prateir zbo.rrik,r ra Iegt), koii,u'p-or:.r,rno kniiict'tu':ri 'r,rr (trtttt/ .rg87 koncepta kao rnodela,rur,f.lil-'n' "",'rt"tt""i,i al^si"o""kih to ito wijedi t...t po,"r,nn,.ul]]1111**',""",il;-;;';il::liJ[Ji,i::;;1;;;';111"i 'ti cilerog fL,n. o,- stoiauil;;;;:.|] u ."."p.,;? ?l"a ':tevnost iffi 1il,.,-t'rffi::"''r;,;;s;l;l*iun srr. r0),. otrrros'o r rrrrrrl.rr fil;,lln:; U:*: Xl #:ilril,:. i *,i,r"".,,i,'", a. ,,p"r,,.,11'.1,fl"l' "..-"1. ll,l.l:1,",,,,,,,,:,1,,,".,'u,li, sllvlcrllc,), rlij.rltrili ,r rr,i,hrryrze v hrvatsku i srpsku i,l,'u'"'"' , _.,',,1lff ll;:|].l:Hl,li,I:l]1u,,,1i,.r..,, ,.,,,.,"ri",, ,.i,,,,u ctvtltz.tcijskih .rrst.1ylj1,11 ' (( j.rio kt'r111"1 r,;J'#il?'l;ll,l";:j;lJ.ilil',i',j',, Llrrrt,rv.r, z.r6t'r,v,r t",r...,*Ll ,,,',.,'..1"]"'^tt ri ,,;::J ,.11.';l;:.::;:ll' i,:;llljl;:]:,,;',1:lili n;tlr s.rrrtrlr,, pt'r'spcktivc ,, , ,,,,, u,,,",,,,,,",',,i1',"" i,1 rn1,r r ,,,,,l l( ) I l ; i r r' r' r r r os t rr r,t,,.r t l.r l l -l rvatskoj". Pomenuta,,nepotpunost" tide se nedoumice i :rtrtor Tri eseja o Evropi i niza drugih zapaLenthnaslova ;.,,,1 ,rrrl,llqrrront,,srpskaknjiie'rrnostuHrvatskoj"podrazumevane5to ;l',rr,r( {' ili prk,,strano", buduii da deklarativno istide kako ,mjera ,tir r r ri. ,,l.rlrodc" ;este ,,iznad svega, Zivot u dvojnosti", a zatim i to da ,i, /rr,r tlvo.jna pripadnost (pripadnost srpskom narodu u cjelini, i,r i l,, r, l n( )st I l rvatskoj ) jest njezina kob, ali i njezina sreia"r a ovo pak ,1,,1 r,,r , rt utla ito ,,u stvaraladkom pogledu sqpska knjiie\.nost u Hrvatrtr.r ;'r'eclnosti jer izireiznemira (iz dvojnosti, dualiteta)".'z0 =1.,,1 ( ).,nr) toga Sto nagove$tava obrise svojevrsne filozofije kultrr n,,l' r'.rzvoja, zasnovane na uverenju da je nacionalno, odnosno ,lr ;,rr'' r, r rlvojna ili ,,dualna" pripadnost izvor podsticajnog ali poten, rl rlrrr r l<.obnog,,nemira", a to znadi irazlogsvojevrsne strukturne ,r,,,r,rlrrlrrosti", ovakvo gledi5te, s druge strane, primenjeno na ,,1,1 ,11 1111 ili neku drugadiju moguinost (hrvatska knjiievnost u Srbiji, ,,r ;,'.1. .r ili prrk hrvatska knjiZevnost u Bosni i Hercegovini, boSnjadka I rrlr r,.vrrost u Srbiji, makedonska knjiievnost u Bugarskoj, bugarska l, llzlvrrost u Makedoniji itd), implicitno ukazuje i na razloge pret1',, ,t,rvIjcrrc prijemdivosti za ideju ukupnog komparativnog ogleda! rt r r .,,urcr'.rvanja juZnoslovenskih literatura u celini. Uz pomenutu l,,rru /.r lirrjiievnosti novih-starih suseda u sopstvenom okruZenju, ,ll,,r'rl( (' irrtcresovanje u Hrvatskoj i za srpsku knjiZevnost izvan I lr r ,rtslic, odnosno interesovanje u Srbiji I za hrvatsku knjiZevnost i , , .r rr Sr'[rije, itd. na najmanje dva nadina, naime, doprinosi potpu,rt{ nr s,lr)lol'azumevanju ovih kultura. Osim toga Sto omoguiuje ,, r, , lno ncizbe2no ,,'kupanje'u nedem bliskom i gotovo doma' , rrr, .r iprrl< ne svojem", u prvom redu zahvaljujuii manjoj ili veioj ll,i ,r,,,.,.t.it t.,,,,r,.,,',,,,,,1:""',',j;:;;;1,;:;;;,;;:;Jl";l;i]::;,:1il;ll:,';ll'lll,:l;:1,;1'j r11 ,l,r i=liu r , ttt po[pLrllo" artikulisan argrrment za ovakvO razumevanje pro.r:l.rirrr. rr nicgovom zapai.anju da,,uzbrigu o sebi samoj, hrvatska t llt ; r r r rosl irrrrr jo$ jednu, dodatnu, ne bai malu brigu. To je srpska '1.,, i.il, *,:,;l I u trsrrriiljcnc fu LnLtslovenske komparatistike, posebno u svetlu Lr rrovourlstaloj situaciji ,,trebat ie se 1...] direktno suoditi r r',, rlt'rrront i nesirnpatiinom zvUeri koja se zove ewopska kul- ! tlr.r, rl.{rl.rl(ir()tlrrsarnodekakakoienaspotopitiizagutiti".IeDodatni., r kazano: polikultu'rn'o t(ofitDrrativni i r r l,'r ir ,, E to'r sr'istu, rtd odn osn o po rr.c h,r izmedutradicionarn,,::'c;:;;:i:;;,::::l,ll.1ll,?,li;,1i,;li izmedu tr"aio",_,ll r,. rr 7o rdont r ! c'*,,,,,,,,,,, r,,,,,, I tr{P'rslll; ri()l)slv('lt(' i.,;1;;1:tiili: rtk,olo$ r, .l:,, rrtornslrri.rjrrrrcst.rtiorrog'l l i l 71 1l 11l Na(ra)cUa ikomparacija Kafrka kola !2io5 rtvcr:,(: l it rlil ,i llr l rl 11 I j l rl i lllr lll llt li'l t i,rir, r, rir:1ortri, pisma, str. 458. iltl /./rr, str'. .l.St). illl ilrrl ltrr1,y151r,.l.,r1 i lirrllrrr.t)()istoriisl(()j lrlrzrrri, prr11 ist6 t.rl<9 tlrrjr,;,rtltL( rirrijc (r,r,no)r,rzr,,rcvrurjt,iro pr..izir.rzi iz civirrz.v,urg l,r rgt, z,r ,lt.lovc sLrscclnih kr-rltr.rrnilr l .rr';-i re,,,;;;;;JT lj,:l]]j;il:?: 7 * il: I 2'",:il: ffifi'?il::ilff ;:f #:^ p'";u kulturnom "r'ii ",'," ", "*, s,,,, prost.r'rr hrrfl -ranica, zvaniino pripada I rihomirBraiovi. t .'l:l;ili:il drusima. -"X:::rf:r-l,lO"jp" Clayci, razgouori, pisma,kuo gore r,"',.d""n" prinere k-oristi;; ;;;ffli::lo, il;" uglavnom oslonj enu rrn togit,, ,,obrudirrurTumentaciju, opr""'",,j"?:rril.iliJ.Tk"iil:1,*J:iJ::: i geopolitika ovde ipak imanentno, p;r;;;;",!J korist valjanosti plin 1pu l"t"""tj:::i:tva tr t, i vog j:wru: kl. ffi il'f;,ilJ * ,, trist pr"zt""itr, ideorosko-ioiri,!"Lriio n."1,., kao drza,^votvornog nadela, otvara izglede za r 1u ,,.sr(,pr. u," 0,""," :.il,:'* "'ifXll I I i: koriguie prema uvodenju putn1"ur"an" ,,terci;lfrJ oi.ij", ir., t ,,;u se u stvari ukazu je cela lepeza,"rn"likil-;;;;,nor".T Jn*:*X uop$te kulturnog por"d"nlu i kompariranja. Ne podvrgavajuci se bez ostatia ,,,."r..,,,,* j"Jri'"a , kljuinih met.t'rl, $kih gredaka starije uporea"" r..r;ii"unosti, koja se jo$ od porr V.rrr Tigema, 'ograniiava ," proul"urr,," meduveza dveiu f.. I knjii.avnt sti"2r .to je r r;"r;nu disciprinu ispitivanja pocr.t'ri.r 'pretvara " o stranim iz13l3a nis-aca i njihom ugledu nu r-ll'i,1,)znorlr,,r,, ska komparatis.tika jL,.Aog potilrutt)rnogkarukt"ra ,,spoljnjih,. i ,,rrrr rr ta'rjih" reracija i' na kojim-ale zasnovana, takoreii prea.trr.c ""2;; de'a i otvorena za nehijerritt;rr." ii.,ogiinost izmedu ror jilcvrr.sri l,::illll,i;?::ii 'nuti i '^ l'"'i:âî""," ,."i"alioiiln j*rnaie#il,:ti,":',f lff :H'#H1;:'ljffi ,,rrr.rrr jirnl.. , ,".,,',, ;illriil;: i tradicjiski manje znaiajnima, odnosrrei u.l cu.,rl,rl.il, ;j j:;:;]:,1"1::'"iti"ki poi"'lovi'str *il pirrrnt'ntrrcijrt Strrnl rr l koji bi trebalo da problematizuje donedavno ustarro rrri$ljenje o te$njim i bliZim serbo-kroatistidkim relacijama.23 , 1",',lzn;rkom l1, prrktitnom smislu, ovakvo, ,,tercijarno" ili,,medijacijsko" !,l, ,lritc znadi da i onda kad su po sredi konkretna poredenja dva lrr il II pisc:r ili knjiievnosti iz juZnoslovenskogkruga, sam interpreta- rll 73 l l)()stupak te$ko moZe da ostane ,,binaran" u konvecionalnom Na(ra)cia ; rr,ri t'rrju reii. Najtadnije bi moZda bilo kazati da je ova, intrpreta- i::[Ti,:'t lr'rrrr ulroredulula, u izvesnom smislu horizontaina dvolnoit tzv. i1u,,",'T"t""*,," ,'r,rIrIr, Iokalno/regionalno povezanih knjiievnosti na neki nadin r\ I rr r, , rl;"0,.,,.'u, zamisri iu,nosr'orenske komparatisfike e koj a, osrobo den a rlr ..vt'tsl ,1,'1.r, ito fr crrug,*,rfr is k I j i r r r l iii till , li prrtiena sve3iu o virtuelnom ili pak transparentnom prisusfi"u llr r ]I nadelno obuhvatne, dijametralne, v ertikalne dvojnosti na r, l.rt iji nacionalno - internacionalno/opite, a to proistide iz nadelr,' 1' r v i clanj a da,,ako nacionalno knjiiermo istraiivanj e nije u stanju ,1, 1... 1 clbvede u medusobnu vezu odnose polazne knjiievnosti i ,, l t r I ltr g€r r llr j ,lrrrliilr knjiievnosti, onda upuiuje na gnoseolo5ki izolacionizam i rrIr'1iovi zakljudci imaju samo parcijalni karakter".2a I l(rro moguii odgovor na ranije opisani, novi metodoloiki redukcitrur: runt koji je, iz vei obja3njenih razloga smene ideolo5ko-politidkih rrno-civilizacijskih paradigmi, ponovo oiiveo ,,partikularistidke" r rr rsti rnah evrocentristidke tendencije u razumevanju nacionalnih l, r ie v rr osti JuZnih Sloven a, zahtevaju(i,,skraien" put i neposredno ',.r rclrrvanje svake od njih s relevantnim ewopskim i svetskim ,,partner r( , ,r )rna", iznova ili moLdapo prvi put zaista uspostavljena i koncipi t ,rrr.r jrtinoslovenskakomparatistikc, oslonjena na znanje o specifidnim i relacijama u okviru poimajuie i inteqpretativno ,,elastidnih" r l, rr ry lt t 1 tl ill 1l rl r r r ll' 1r li il ','/.uni.l l l I t lpozorirvaiuii, bai povodorn spornog poredenja srpske i bugarske literature, ' ., ,.rr lililtr [...] velikih nacionalnih filologija upravo odvija proces formiranja me- ' ,l r ' ,, i, 'lo1',ijg rr znirku interkulturalnosti", Zvonko Kovad u instruktivnom tekstu pod na- l ll i1 I 'r.rrr ,,1'lpistolarna knjiZevna historiografija Stanka Lasi6a" slikovito slueie paZnju ,r, t,r rl.r Lr isti mah ,,nitko od anglista ne Zeli ameridku knjiZevnost svesti na bugarl, Lr, ,',lrrosno nizozemsku knjiievnost, niti se njemadka kniiievnost zatvorila prema ,,r .r r r;sti rrr piscin.ra" (MedukniiLevna tumatenja,Zagreb 2OO5, str. 39). ' I ,\rrrlrrrr 'ljypurnun, llJtua je ceeutcrca rcrcutrceauociu?, npen. Mrpoc.tan !,y4ox, ( 1,,.^r, r(n lr.rlrrolrlu I-lonn Ca4 1997,crp.27. l1 l l 1r iiiil llr, i rr trtl't'tlt.rrrrj r'eri uvekprovizornih interliterarnih zajednica,zs u slto 7n.r,n()nr Pogledu zapravo predstavlja svojevrsnu Sansu za izlaz:rl< it ,,z.rt .rr .rrrtrg l i r r sc, nepopravljivo ograniten na ispitivanje upliva i uticaja, s ,,prtv() 74 I lromir Erajovia linilski" nastrojenim i,,renoviranim" determinizmom koji praktit,rro bez izuzetka ide od ,,inspiratcra" i ,,kreatora" prema ,,primaocinrrr" ,,opona3aocima", ne uvaiavajuii u punoj meri medudelovanja i pr.e lazne moduse, ovaj drugi vic - obogaien poznavanjem ,,posebttilt oblika 1...] koegzistencije za koje je karakteris titna neposredro, t,ro bitno intenziuna rr'era razvojne interakcije" (Duri$in) - takoredi prr definiciji jednako vodi brigu o specifidnim, regionalnim analogijanttr r razlikama, buduii da, vei i po sebi, ,,tipoloike analogije predstavljryrr mnogo slobodniju vezu, koja nije uslovljena genetski direktnim odno som",26 a ,,razlike dolaze u obzir ne sarno na op5teistorijskoj rar,ni, vci. i kod ra$dlanjivanja knjiZer,rrostina wste", odnosno tamo gde se izuilv;r ,,uzajamni odnos opStih druShenih i knjiiemih momenata na jednoj, i individualnih dispozicija autora, na drugoj strani".27 r U svrhu slikovitog pribliiavanja, metodoloika distinkcijrr izmedu ponovo prigrljenog evrocentrizma i ju2noslovenskog ali i ne samo ju2noslovenskog * rzgionalistiikog pluralizma u kompar.l tivnoj nauci o knjiZevnosti moie da bude predstavljena shematsli i svedeno i unekoliko, nara'uno, pojednostavljeno. U takvom prikaztr, (retro) eurocentritno orijentisana komparatistika ukazuje se kao istr.r iivadka moguinost koja podseia na simetridnu i visoko urederru, hij erarhijsku strukturu ko n cer,trit nih kru2.nic a, u dij oj se nomin al r t r sredi3njoj tadki nalazi kulturni konstrukt zvan nacionalna knjiicv nost (srpska, hrvatska, slovenaika, bugarska itd.), koji je deklarisrrni interpretativni fokus proudavanj4 dok prividno periferna, a zaprrlv() poimajuie nadredena i najobuhvatnija kruinica po pravilu prcclstrr vlja nadnacionalnu super-konstrukciju (evropska, zapaclnoevnrl, r slca, svetska knjiievnost), koj a j e neotklonjivi tematsl i alcsiolo$ld regulativ i horizont proudavanja. ,),5 l\/r), sl r. I .)'.\ .)(' /r/rr,slr (r\ /\/r), \lr. (,() 1,17. I c rrr s li i druge strane, r e gio n ali stiiki o r ij enti s an a ko mp ar atistika, p opuf lrrirroslovenske, mogla bi da bude predstavl;ena kao ',asimetridna" r stoga donekle ,,neuredena", tj. nehijerarhilska, ,,mobilna" strukr r lir, sadinjena od promenljivog, fleksibilnog niz'a ulantanih elipsi. l(.rz.log zbog kojega jebai elipsa ovde prepoznata kao kliudna, sherrr.rtski odgovarajuia predstava leii u dinienici da ova geometriiska z.rlirivljena figura po definiciji podrazumeva uvek dva ravnopravna S r Ldilta ili,fokusa, Sto znadi da je u izvesnom smislu ,,bifokalna", a to y, srrsvim podesno za sugestiju odsustva aksiolo5ke ili neke drugadije r s rostavlj ene hij erarhij e u komparatirmim izudavanj ima, odnosno ,.r naznaku okrenutosti dvostruko ili vi$estruko fokusiranim istraz rvrrnjima i tumadenjima. Dalja geometrijska analogija, koja kazuie ..t r 1 ,l.r ic zbir pojedinadnih odstojanja svake tadke na elipsi od dva prrnenuta fokusa uvek jednak, dovolino je, verujemo, sugestivna r.r poirnanje o nadelno uspostavljivoj - iako, naravno, praktidno rrt' i nuZnoj - ekvidistanci i odsustl-u monocentridne perspektive u ,,' ri onalistidki orij entisanoj komparatistici kao onoj emancipatorski .;lrvrrdenoj disciplini 5to je sasvim drugaiiie ustrojena u odnosu na , vr ocentridno postavljenu komparatistiku. Istina je da i ovakav model, makar na prvi pogled, podleie primedbi o favorizaciji ,,proudavanja meduveza dveju ','Ichovskoj l. rr jiievnosti" kao generatoru deceniiske krize uporedne nauke o l, rr jii.evnosti. Ali on - najpre i moida naivaZnije - takvo proudava- t' j rsno o slob ada diktata 1ngj oriJqtdlo--minoritetskih relacii a ( onaj I'oji utide > onaj koji trpi uticaj), a zatim, zahvaljujuii pomenutoj ,' r.,sucnosti medusobnog povezivanja ili ulaniavanja polaznih, ,,bifol', t l o" ustr oj enih izutqv anj a, stv at a potencij aln o nelimitirano istrarr 1 r r rvaiko i interpretativno podrudie.Jer dok mo delkoncentritnih kruMh t t c t zapr av o neizb eino po drazumeva 1o giku vi5e struko p onovlj (npr. srpodnosq r ,,1rlo$irujui e" inkluzivnih binarno-hijerarhiiskih ', l',r /hrvatska knjiZevnost - francuska/nemadka knjiZermost, srpska/ lrr v.rtska knjiievnost - romanske/germanske knjiZenosti, srpska/ , i Ir r v.r I sl j iievnost - evropska/ svetska kniiievnost), mo del ulan- ,rrttlt t'lipsi,ovde ,,rezerwisan" za regionalistidki zasnovanu komparat rslilirr, srrsvim je osloboden takvih sistemskih imperativa, sto znadi ,1.r, rr,ri'clno gledirno, moie biti primenien u ,,iistom", tj. Skolski pri- , ' r('r n()n) ,,bifbl / ( \,r r( )st, lr rvrrtska knjiZelrrost - - hrwatska knji- slovenadka knjiievnost, makedonska l rrlrit'vrrosI bugrrt'sl 75 Na(ra)cija komparacija i nedo!l.1]e jt 2 ro! cvent (il (omparnf5tika liP,rr.1 11,,,,,,, I i.,,.';'.;, i., olrlil ( rrr ;;';;:;lll" v,ri vrri-l srpska l<' ji)'cvrt,sr,lr'vrt tsk;t li ocitttrstt. tt rr jt )r, ;,ri,trr1r,r rrt.izlreirr. tlrrjrr srrsvilrr rlrrrg.ri.ijt', t'r r' i I u r r r,r r r jc vcrocltlstojnc rcz,trltrrtc. rtckottt ,r,,,*i,,J,,'r, ^::itl]'-"11u..",1i" o;;i.j;,: (l;:ilil],lliili]jlllll ,,c,i ,i s, i;;;;;J;',':l t/.'" ) (jirri sc ,,, tl,r ii;ii:.lli ;lJ:il: struko viiestrairo ,rturturruy.J; opreina binarno svedenorn i:'l;*:::':4 il.'",*" ovoS'r ,c rntrtlt'1,t, lrll ;^;:;.: ^:l'jrosrko rnpa * tis ,' gi"a* ; ;l.'d:,fi ::i:"::"'ii "' "l"g; ', -,' 4rrq,r posebn fe, vr e ti ft r r,r rr er n " ry ^;iJ,,lXff.l " li,i,lr" t a. ), n,i- i # ; ill ;li:ll, t tumaienje uvekna i,,,$ i"a"u irtu, i,linJi'*",.,rr.,, ,,ugte, n"rnu tn/" vei se '1" "; :.,rir^" onapo potrebimoz",;;;;cr*k. '"r"'' l,,p orirokarni,. ffi;il':"*, k a n s :J:il :,ft-,il ka, ii?i ?' l' "'l ;*il; 6 i rrr,fr I i u,. u 1, * k,,, r, 6 r, (rlou".,rt knjiie'nosti, per.spcliriv.lnl ' " u g a v n e, "*oo"',]^krL]-jt;si,"".1ttim r.i ! IflXiiH " ", " " "i",.,1". i, i!, :1 I il ut cr' r,s i,, r ) "a'i ,fi s it' r li ::;l* n'2"""il;;#,'' ll;Hffi :n ;?;;;:;iilii:#**::,t::?ilfl fi i'i:, r i/trrrl;;:il:i' ft l"u""ru"_:(r,r_"i"1"":";:tr;#::::;J:!il::*:fi "'ff ::lllll: ,,nl:il?,"ntu,to,,",,"ik", il.,,r.,(r:,il.jillll,o,,,,,,,., i', " I ilfil ;:: i ff::\; ;,*' l" r' I'i" "# k'J " u,',,, """ li) i k n,iz r knlizeunosti itd.), u niyansiran o-p,t-1:,-o"q"t:ue ;; il;;#ilffi sti koje u okviru tan j a a k tu ern" I m.r 1 k ",k rrr t, " r,' r rogucnosti i njihovo dejstvo na ukupno razumevanje knjir, lr r,, t r r jt'tlno na najbolji nadin pokazuju valjanost i potrebnost, e rrt tr.f rrnptrtiranu luksuznost juZnoslovenske, odnosno regionali'ti,'l r ,tt jcrrlisane komparatistike u ovom momentu, obeleienom Irr,,'rrr ...rrrIotrornistidki" shvaiene nauke o knjiZevnosti i njenim rI/IrrI(,rI||cnt" pred ekspanzijom disciplinakao ito su, recimo, stu,|i1, l, I I r lc i savremena druStvena teorija u celini. Bivajuii jednako ,'r', r r. n,r i prijemiiva za proudavanje,,horizontalnih"r tipolo5ko-por ti, l rlr, i tlchijerarhizovano ,,vertikalnih", generiiko-formativnih r, I r, r1.r, i pri tome takoreii prirodno usmerena na poimanje izaI' r r | | ( )l', ist raZivaikog fokusa kao njihovog dinamidnog,,preseka", ', t,.ttt,tttlno,uporedna nauka o knjiL,evnosti u velikol meri bi mogla da .,' 1,, 'l,,ric kao podesna za prihvatanje i kritiiki rezonovanu primenu ,1, t, 't,rlizujuiih tendencija savremenih filololkih i/ili kulturoloikih I r r'.r I,r r rr, koj a nacionalnu i internacionalnu instancu zaista razui ,,,, lr r lirro l r r, rkp I porccrrrcrr.g ::"iii;::"il:X';-'i::::;:';:::nJ;u'*,'smo Maiurani," ']-i"':l*kih Njegoda, Ivana ;;;;.Ji'.i iito,Beograd2ooT). 29 L, k,,,,,1,,n spevova l)ctr;r l)t'rr.vir.r ta (vidi: TihomirBr.rjovi.,, hlttrttlttrttrt.lt Ipak, opredeljenie za te d rte Krug, u shelnrttskolrr stariieg, ,t,,i;"s evrocenlriinog shenatsk.nr prctrsr;rvr1,,,rjrr mod l)r'('(lsl.rvll.rri' "u.o'."ni#;JJJ,:ti!;:1i',',:::::ftrag, s'hv.rt.rnit' . r111111, moguinosti moguinosri nije ,'i;" red ,"t o,,prekrivaniu., 11.1 ,, ,,l.",, o ,l#il;lj,,iTl":i:ll"iuie,a r ,preldapanju.. celih ii ,lrrrg,,rr1, i,rri,,ri",,,,.l',,'::,'.;:ll: irrkirrziv.rrsr, ,'. ;";:::: ;:""t''t"t" ili rL ,,,,,,,,,"' rrqirrr,,,,,,,,,,,.,,,,',,,1,,,,'i,,i,, ,,,i,il;,,:','.)]l:111":t'l:'lr i tvttsl l;li r)(. 1,,,.1,,,r,,,,,,,,.', r .b1111v.11111v,,,r :1:ll:l',,, ',, zJrrrrr.tellijsril;,,,,.,,,,..,".,i,.i.,,,,,,,,",,,,,.u'.^ slii yrro1,11,5,u,,,. rrltr.r1r, i rrpllvr ll;:: l;li:llii ', r . , tic r,rrjiu,.vrr,,,,,rr,,i,, ,., Iilli ultrrrr. z.r lll]1]:::ll:,.,1,,:r,vt.t,s.r',,,,1,,,,,,,,,,, P0jrrrovl)r) li.rlt,1,o11;.,1,,,, i 1,i1..,,,,1,,y r r rrr,,.'f '.rl Lttistika moi.e, iini se, da ima nesumnjiv znaiaj i u regionalverzitetskim studij ama knjiZevnosti koj e trat e svoje mesto i rt'nrin()vno preispituju svoj poloZaj u sawemenim procesima uspo'.t,rvlj,ur ja novih, aktuelnim shvatanjima i konstelacijama primerenih .' l r, t' rr skih ustrojstava i epistemoloikih struktura.3o Nc pledirajuii za napu5tanje povesno afirmisanih nacionalnih I t,ntl,tu r . rrrr i I r I t' r'r.r acionalnih vidova poimanj a knj iievnosti, vei prevasho dno rlrlcrnatizujuii njihovu samodovoljnost i zatvorenost u tradicij1'r, ',1.r otlrcclene koncepte, ovako osmi3ljena komparatistika, drugim r ( ( in)it, predstavlja doprinos potencijalnom prevladavanju protivr lt rrosti koje gotovo neminovno iskrsavaju unutar njihovih neretko rzol,rcionistidki ili pak nekrititki praktikovanih izudavanja. Stoga bi rrr 1,, litcr arnr I tr;rdiciisliilr v;rrli" 't^-- uticJi,l",.r "lr'vr '-": ttskrvrr. h.lz,rr. i ,lii,;iif.) lil,i::HlH::T.:]:::'':,:1T:liffi li r r r r da demonsrrira,,,,, I ! r r r r r fffi ,1.#;:H1i"Jl;;l l] p"t p.i-"r"iiru.rro-irrjerarhijskog NI'rtl,r, stogrr, ove alteruittivrro irloclatno ulaniavajuie ili 1,,,, t nx*T f;#**#-*i?:ffi ft;.# ,;"*;:r"X!;T , lr.jctlrrostirvljcnijc i po 1o t t, l.r rr l .v.rr kor.rtekstu valja zabeleiiti i to da se na Filololkorn fakultetu Ilc.grlrlu, na l(atedri za srpsku kn,izevnost u'iverzi- juznoslovenskim knjiievnosti ,'r'r, Ii.irr inra vcc'stolcie clugu tradiciju akadernski institucionalizovanogproudavanja r,'rr.rlrrilr litcrlturl s podrutia slovenskogaJuga, podev od r996.godine zvanidno ',.r, ,r,,,,rv.r Pt,sclrrlrr Prctlnrct pod nazivon'r Pregled yuinoslovenskih kniizelr-rosti, a od .'1)o(r. liotlirrc z.r sa orllctlt'rrc nlstlvne grlrpe uveden je i savlemeno osmi$lien predrnet ,,1r, r;t.lnirrr lr.rzivolrr -f trinoslttvcnska kontpirratistika. s 77 Na(ra)cija ikomparacija lGrll(a koja nedostajel j!2foslovenska kornpaftl stial je bai, tako valjalo i prihvatati - v.r' srrgleclavanju, ako.je vec neowatno iiiezla d"'_o p.iJ"!*;.;i,, ut o;" u ,f"ri tzv. humanistitr kog z'.'ja, odnosno studija r."t*" i r.";il"rirorti, danas odista iru zt'rrno projektovati sveobuhvatre ce Iovit.st ,,monadolo5kog,. tip.Jer i trajne konstrukcije koje bi liciic mostoee rije postojanje je nekad izglect;rto l]:j':j5::*]:T_1i"" neqogredno r neokrnjivo, onda noZemo makar 7B Tihonrir Brajovja l(1 IIl) il,lt vn I l(.ltit ori dapostauly"m"o u1r,, trebljive ,,cuprije" koje moZdan"i" pob;;i;ati velike razdalji'c i zauvek stal'ati na istom mestu,ali ie nam zato davati mogutnost da u hodu savladavamo sve brQnije pr"f."i" , procepe koji iskrsn vaju pred nama, kao i da .ru od;o*rryuii naiin razumevamo svojc mestomedu drugima i svojpotzaj u svetu koji se tako brzo i trrk. nepredvidljivo menja. I VROPSIG KULTURA ILITERARNI BALIGN ;\rnrrrcEv Goya u s\aETLU I ' ll\ll)Atu\TI\,T{OG RAZUMEVANJA l,rl,,, svc do pedesetih godina pro3log veka i podetka rada na romanu t nije pisao ni ltola Latas o slikarstvu i likovnim umetnicima rtttrt ,r ',to ni mnogo, u periodu izmedu dva svetska rata, u relatirzno krat- Andrii posvetio ie, ipak, dva slikara, Spanskih najveiih od p;rinje rredna ostvarenia iednom 1929' glasniku kniiy'evnom I r.rrrsisku Goji. Objavljeni u Srpskom r t,) \r. godine, biografski esej ,,Goja" i-Zanro. ys\i nek9pV.e..+",ciL9.3 1.,r, t,'l 1.,,,lr rrrtervalu od sedam godina, Ivo ,, ,,1,r, r ,lr1,tilr" svoje wste u kojem se vei suvereno oglaSava onai docniji \ r r, lr ii', tvorac nezaboravnih knjiZevnih figura i trajno sugestivnih i r r r, r 1,, i r r rr tivnih vizljakoj e i danas plene ditaoce. t to $to je daroviti i od samih podetaka svog knii: r ! ( i{ racla zapaZen i pisac Ex p onta i P uta A-lij e D erzeleza pronaiao rr ,rrrIo|r.r famoznih,,I(apridosa" i niza drugih, planetarno poznatih )vrr lci,ro povod spisateljskog waianja i r-12,t--o-g. fl3-9-9 izlgZe- q9k9 '.r'.1( ,,,1 rr.r jsugcstivnijih razmi$ljanja o uqrelngsti i polo2aiu umetnika St.r je, dalde, rr ) l ,r't'lu pro$losti i savremenosti? Mada je odgovor na ovo pitanie, ,, .,, ., u, r.,, rn o guie trai,iti i b ez izlai,enia iz okvira samih Andriievih t, l, .lovrr o (ioji, povla$ienim tumadeniem njihovih ,,unutra5niih", ,,,1r,'rr'ntnilr" ocllika i osobenosti, veruiemo da zapravo tekporedl', rr.r, /.rrrrrlrrt ralivnu vizura omoguiuje valjan pristup onome sto je ,/.r l)r\i(.v()1,, iivot.r 0hjrvljcrro jc i z.rjctlniil It'rrr'rrrl'rr rr,r'rrtrirzrrrti'lt,irt. l.,to 1 11'1,1 1 I 11 I 1; r iil'sc lr r7v(.s'()rr srrrisrrr lrr.it,trr11;1fi$ vo,,.1111ll.ii.L,yslio,, rr n,irrr.t. 'ttztv,tlttt'i liorrrpitrtttivrti pl.istrrp, llr.i (orrrc, trlll.i.tvn(), irrHtn6 tl,ur.rirrjt'stlnjc k.r,.,.,1r.r.tirtil rr vitlrr Bz r r r r Tihomir Braiovia anj a obrisa j edne_ drugadij e,,,inkluzivne kompara t i, '"nliilllll t i l<,,,, k ee odgovora na zavrietak,hiadnoga rata.. i fotrebu usp.stirvl;rrrfl nove, pluralistidke naudn"-par"digm", r.adi" da uvazi i r",,i,,,,' J= i,, cedurama implementiru ukt.r"LrJrt"rr;" riuari. Uri_";ui., ,, ,,i,Xr zapai.anje da je, s druge strane , ,vai.aninfrastruktur", p."frf ..,,, ,,lrr= niiene probojnosti idana$nje _ prim. T. B.] global"" k"lrr,;',,,;;,ul komunikacije unutar ogromne raznorikortilJkahrih k Spivak podseia na svest o tome rrrJ; ,, -;;;lf, da ,,komparativna kr_rjiit,vrrort (od)uvek mora da prekoraiuje g.";i.J,;;'; znadi da'agrveiter* ,,planetarna imaginacija .rorr" kJ-pu.nti.,,"'" t rr,iZ""""r;i'r, l., r; zahteva powatak na izvorne pretpostavke discipline. ;; Alt ono $to je u vreme nastanka komparatistiikih istrirlivn. nja, polovinom ,,nacionalistidkog" X.* veka, predstavljalo tirrtrr ec,l direktan izrazpotrebe nla?yi ogr*rd"rr;a tek uspostavljnrlh ( samo zadatosti nacionalnih kultura, ""r"r.". t neposredni' ) s il l r e ravanjem sa susednim nacijama i njihovim kult,r.rrim;;;; ,r;;;;;, u nade vreme neizbeino ima sloZeniji lik. A to _ kazano Zorg,,;;.;,;, novog doba i njemu saobrazene po."ib".r" . j;:a r metodologije - "U"f 1 3 Chakravorty 9-"t":t MarT Louise pratt, ""f Sp ivak, Death of a Dkcipline,New york 2003, p. t6. "comparative Literature and Global citize'srrip.,, tr: ( irrrrl,,r rative Li.terature in the Age of Murticurturalism, Edltedby charles Ber'hcirrrcr., t,rrtl mor and Lorrdo n 1995, p. 63_64. r, r, r rr'\,.r r riirrrrr primerenu moguinost ,,horizontalne" i ,,vertikalne" ijc. I)rva od njih pojavljuie se u onda$njem jugoslo- r !,,rrr1,.u.rt n..l .nr, rr srrrlir.injem juinoslovensko-regionalnom kontekstu, ir 1rr r r.r llrt,nr)nr iitanju ,,Goje" i teksta pod naslovom ,,FranciscoJos6 .r | l,trcicrrtes", autorski potpisanog imenom Miroslava KrleZe tri godine pre Andriievog eseja, podetkom 1926. 1' 'r1.r i l,ril,lrliov:rnog .1|r,Ir r{ zrrgrcbadkom iasopisu Obzor.Valja pri tom kazati da su i ,'v i l(rleZin esej Stampani u godinama koje hronolo5ki graviti- r:irr slogodi3njici Gojine smrti (tlZS), s,,,f rr 1111 l.,r s tim Sto u Spanskoj l,r,,t,,rrit i, r-rprilidenom povodom pomenute obletnice.a ritev i IGleZin tekst pripadaju onoj naroditoj esejistidkoj t mogla oznaditi kaobiografski esei, preteZno 1,rrrf )1rs5;Ii kojabi se ,f i .1. rr z rvrrtr intonirano pisanje o znaiajaiznadenju konkretne iivotne dinjenica i vainih momel, r'. I' o v n c, odredeno okvirom biografskih rr rt r rz zivota irada istaknute litnosti kojoi je esej posvecen. Ali tu rr i.,r,rzitc fbrmati'ime slidnosti uglavom i zavr5avaju, buduii da su u :.r r, n r i'itlnju i razumevanju primetniie razlike i osobenosti. To je, I A rr rl r r i I r I razaznatljivo veciiz samih naslova: KrleZin esej u svom rr.r.'rvrr rrosi slikarevo celokupno, oficijelno ime iprezime, Fransisko I 1,,,,, ( i oja i Lusijentes, dok je Andriiev esej naslovljen lapidarno, ,,,rrr r,, riegovim op6tepoznatim, ljubiteliima njegove umetnosti u neku lrl, rr l,rrrrilijarno bliskim imenom, Goja. I dini se da nadini naslovljavar,1., r l rbrl sludaja nisu sludajni, vei predstavljaju znak svoje wste. l,..rlio, naime, u izvesnom smislu sugeriSe i sim naslov, IGleZin , ., , irr.rte praktidno zaobiden u opseinoj kritidkoj literaturi o oYom l,r:, u lrrevashodno beleii Gojinu jarrnu dramu u komplikovanim rrrr,,1,1111111, r I { )rro ito je bilo narodito dobro i korisno u toj proslavi, to je velika izloiba Go- ;',,,1, ,lrl..r tr mrdridskoj galeriji Prado", beleZiAndrii u svom eseju, dodaiuii da su svoiina [...] i 1,, ,r , ,1 st.rlno izloZenih, mogli da se vide portreti i skice koii su privatna I ' ,lr r r.r( (' vcl< vekuju zatvoreni u nepristupnim salonima" (Eceju I, Ca6pana 4e.ta I4ne \rr 'g,rrlr.r I(rr,ura 4eanaecra,6eorpa4 1976, crp.137. I ostali navodi izAndriievih .,1.rrLrlisuprcrnAovornizdanju,pasenanjegaodnoseoznakepaginaciiekoieprate r' I .t . , ,1, ) t ', r 1r.rli I .rrrtobiografskim kazivanjima LjubiJandriiu pisac ,,Razgovora sa Goiom" tl.r ,,izloiba je trajala punih Sest meseci, i ja sam svake, ili gotovo svake ne- ll,,r,ll.rziotl.rjcvidirn"i,,tuuGalerijiPradorodilaseieljadanapi$emesej oGoji" , r.1 t rr r l.rr,11rrrlr, Ct l4aon Angpuheu 1968 I 975, Eeorpa4 1977, crp. 28). i, B: jeAndriievtekst l,i, r rrr'Iosredno inspirisan tada aktuelnom izloZbom zrrrr,i rr,i kq izevnosti du.,u, pod,",#;,,.i,,,,,, ;;; : LrvosrruKu:-Y:.T"::"j vrzurq Sto ie reii da .komparativizam sad uklyuirrlr. r oilo fairilii a:n og,'horizontalno g' p or" g d"rr, a sluiaj a A sa ri",., iI",, B, i'vertikalni' posao relacioniranlaif i lokalnog...: ff:::::: l.rl.t, srr pis.rrri prc viic tld tlsrtrrttlcscI gotlirtrt, Antlriievi osobctri :.11,r'.r () lir'.rrrsisl Evropska kultura i literarni Balkan (iola ArLdricev ! sve[ L (omparat vnoq razumevanja I )( )v('sr r lrr r ok olr rosI i rt.trl t'vr.''srii1;1 vr.rtr,''i',,r.s i! i pcrsottltln irrr r.,-o;o r.cl, xvir i,;,;.;iiil ti,rvr',rlit r;t.lrrc lir-nosti, dakje, koja.,",,.il.,orl"^;i-;":::];'Jiill]lj';l;i friri .1f.",r.i.1,r.',,,..,.t srrrrtrrirrr t,*zil.r', .r .,tai bijeg osamdesetogodisnicg li; "lr*ill:::i " pis ac,,motiv glul.'.r;.;;.;,,... ,, t'",i-b olito,,,'.,",,,;',,,,,,, I J;'.ll l , /ai,i "f r i s takao ;:rH .iff f ;,' l: I j i:X;, u duhu zapai,anjakoje je Nikola nmoS"rriC.., svojoj poznairi ,ir.i,i. o lGleii i Andriiu saieo umi3lj"r;" a" _r ; B4 ;.::i,trl;;:+';;l Hose Goja i Lisijen,"r" or.J", dni Iihomjr Brajovja ilX';:::fi,H:i3:i-"ltl'st isasto se, nastoji da p.rrc iitaocu sugllse emin;ntno ji,"*"r.*iffi ese; ist i,' I/iF:T::J:11?Ti",i?i5;ff I I r..ir"rr;;;"g.r" konceptualizacijc,,, tit"uog,uog p",", ll.i*" vezu sa neponovljivinr pojedinainostima.,.T predmet iz njega,u-og, i to tako Sto ,,tokom ""j:,,1;;:; U oyJm ,iit.;", ," ,"1,, du rol"u" neprestarrgc spliie kazivanje o opStem i poledinainom-,1. 4oggau;no konkrgtrtorrr, uspostavljajuii preiutne relaciye jzm:d;;v;,t r"a1,"" intelektualaca, odnosno,metnika. "ffi:,,k.rl.r ,,Goja rodio se iste godine, su u Eskorijalu pokopali eseja, dodajuii da je F{f a y,,,. az"i u prvoi reicrr it.r j;;";;Hi;l,;:,],: ""1"f." "ei ,,te godine t. .t vrri"istio francuski dvor na "y"trr" "r"_""".1 ioko nagoveStavajuii ,,lajt motivsko" srediite svogzanimanja, odmah potom ponovo prizva'. vidu zapaZanja o tome-da tr j" p,r""l"l";; i;" ,:;; y:t*J",U"l " Tomasa Hobsa jos uvijek nije p-o6"dt";;;vrecne pretkopernikovskog i predgalile;e;rG;;;_"na.., mraine sablasri s poentom koj:r najposle veli da ,,nema _*f"?,i f."ri za posljednjih trisr,r go dina opisao T.p:trg takvu ;',itarnyih problemat*' i I r 1e llbio nemira, i od Hobsa do Gyie, 1t4;;;;;h od Coje a"iJri"i", ta su bjeZanja kar.rl< teristiina za neprekidne krize (62_63passim). ""*prf.*, "_oira.. Variran u istovetno ili vrlo slitno ustrojenim formulacij:rrtrir (,,nito mu je [...] detrdeset, ;;;;e,i?"," glava Luja XVt,,; 5. . Mnp.r1a13 Kp,rcrrlt, Ettju It Fr1,1,i1,.",, rrit:'1,, I lr6rr rr M.trc A,r11'1.1;,, Iie,rr'1..14 197-, (.rr)..4. I.st.rri ,,rv()(ri iz ,a,ll.i]l.n'l't""1'' ,rv.q izri,r.jrr, s(.r;.r ,rj.q,,,,,j,1,,,1,,,,,.,,.",,.,*,,,.,i,;..',.1,;,:,;11:];Jl:,;ci.r.t.rri I,,r Niliol.r MiLricvie,,4rrrlr.ir, (r 7 Mr. n,,,,,,,,,,,,i,,',,,,,),",,;,,1,i;l;;iil;11111,,;:ll; suvlcrrre nili []e I lobs ,,1 r(r)^re trr.rl)tl s, I,..rrr.r 1... I l lli lll ilil I o Goji ovih dana", pi5e on, seiajuii se vlastitog spisateljskog sna ,,o velikoj junadkoj pentologiji", u koju je, pored Hrista, Mikelanclela, I(olumba i l(anta, medu ,,pet monumentalnih figura" trebalo dir bude uvr$ien i veliki Spanski slikar, i dodajuii - u maniru koji iitaoca lako moZe da podseti na Andriievu potonju, autosugestivnu evokaciju autora ,,I(apridosa" sa samog podetka ,,Razgovora sa Gojom" - da mu se slikar javlja ,,od wemena na wijeme kao stara t"na [...] kao napast i iesto [...] govori jasno" (0S), t" zavriavajuii, ipak, ovu subjektivno intoniranu refleksiju generalizujuiim zakljudkom o tome da Gojino proslavljeno bakrorezno delo ,,znadi jedan ciubok konfesionalni razgovor dovjeka sa samim sobom" (66). Nema sumnje da je taj (samo)razgovor posledica istog onog ,,dramatskog dogadaja 5to fascinira vjekove", ponavljajuii se jednako u Hobsovom, Volterovom, Tolstojevom sludaju, i obnavljajuii tako usud samosvesnog evropskog intelektualca novijeg doba kao neotklonjiv i ,,dubok kontrast izmedu 1...1 Zivota plaiene dvorske lude i lakaja [...] i onog bistrog gledanja u svojoi intimnoj samoii [...] kada se stvari gledaju istinito, jasno i konadno neopozivo" (69). Neie, prema tome, biti netadno ako se kaZe da Miroslav lGleia ovde, u subjektivno osendenoj formi esejistidkog,,samodokazivanja individualnosti", zapravo opsesirrno tematizuje u neku ruku univerzalnu sudbinu modernoga evropskog intelektualca kao kontroverznog politidkoga biia, razapetog izmedu etidkog imperativa i nametnute, neretko oportunistitki prihvaiene javne uloge i poloZaja,_\oji su g ru crazreSivorn sukobu pomenutim moralnim nalogom. .s il l1ill BS r11 11il 1il lllr li4 Evropska i kultura literarni Balkan ltii llllt ! !v{1! kar nparrL iu,oal l l t' l i I i 1l l iirl I iilir l I j I I il j 1 j i i1 i ti 1i 1i 1i ii li I i ;:,:;l;;l;il,]li:llf,ljl,)()r,,ssi,, lJ /s/o, str. ll. I il rl tll I /,.t t t tlrl,u otl lir.lclc, Arrtlrii sc lr. rt.r'.rrsr,.,riv,)o iro,ri litnog i.,*. ",,,,.]llliJl:l1 il:,ir..l,,,:lll;;:: 'tl ( i.yirrrlr ,lcl.r Lr galeriyi prido, J"r.r;;;. je clrr ya.s oznr.r,,,pii. r,rr s rr1.1r1r51.1,1111 j111 jrll v i, r r i r,,,,.; r ;.;,; ;.::::T":i'.",ffi (irrr' r'az'nz'r.rtrjivirn u formurac.ijam" tr c'rsrrovi ekspresivno i."f" : i:; l; p".ronalno uop.tavrrjrt r, poruiuju au ,,ioiû4s ponese, zaprcp;lstl, tr.str.rii i oduSevi. I ui odete, prolazite ruiro_ i muzejima, .rli (io;rr nefute mo(i njkada da,zaboravite,, jZ). B6 I :Hiffi ;:[:X, ; ;l?:ff i?,fiT1 ;n" il)oDir Brajovia o gi ke,, o" zapravo G ;;;;il* :l:ili poznato je da ti pisarrjt, rr z"'"i'ta da umaknl,,, i,i" r. -o "" ;;ffi :ii 5ii.l 3 ::l: Jil,; isto lice javlja usul,stu.r.mtsi.C"g irroi"nog..,,, a ovo proiz.ltt.i it toga .to ,.sama prirod a, ja, je,uf.""au ," ,rJ _oZ" izdvojiti,u tist.rrr obliku, iz svih ostalih sivari i;;^;i;ji su opaZajni i osr'istivr Tako posmatran, Andricev poriv _Tn:T""'.,,, prema retorsk.rr obezlitavanju kazivanja u njegovom p*o_ tekstu o Goji prc s;(, moZe razumeti l';ln, kao .simptom airo.rt i"."rrtnosti, tako tipiinc zir ovog pisca nakon njegovih " mladalatkih lirskih p"t","ti stvarno mo gui i interpretativno odriiv izr' air t"rr.ir;;;; ;"i;;,il;, il:; ,,predmeta-' esejistiikog pisanja. Iako ,,bezliino-.,stiliza.ijorn pokudava da ,,uveri.. ditaoca kak. piSe bez subjektivnih primisli, Zanrovskog izb or a, t"o teleologiji 4r"rf;";rifnherentnoj *-91-(,.d.";;;;rma, poput Miroslavu IGleZe, tako,,egzibicionistiiki.. skl";";il;;j intonaciji, i sAm, ii,, I Goji raspoznaje o'o $to doprino"sr karakteristitnom ,,sarn()otkrivanju i samodokazivanju indrvidualnosti", koje poiiva na spoznaji da, kako god bio stilizova" tzr.az, ukrajnjoj liniii "i;" ,,individualnost polazi od sebe "r;1,;;;il i dolaii (Epitejn).rr ,,I(rlei.:r Gojino delo koristi da bi govorio ;;"_";u, da bi ga obrazloZio, dopunio"' zapai'aRank' iisojevri .,;"anon' aosad postojecem tekstu.posvcienom komparaciji eseja jva pisca o istoj Iiinosti, dotl.r ,ucl' u pomalo iznenadujuiem obrtu, a, n,.,onaric,ne iirri rriir;r drugo' on jo$ viSe nego IGleia, t -ffi iit"itnije, se' u govori o sarnorl 9 1.sto, str.. I I. I0 /.slr;, str. I 4. I I "Il istrz:rrr0j /iv.trr.i tt l.rtl rr tl.rrtrlol I,roql,rliyr; (,r,jrr.r '11'1"'' f iiicv ',,'lri".rrl)rr irrlitl sc tcilio srrgllsiti s kvalilililcijoul o tolne drrAnrllit. ,,nllr()go clirektnije govclri o salnon sebi',''t moguie je kazati da, skrir'.r juti sc i zakliuijajuii iza biografskih detalja i pikanterija, ovoga l,rrtrr rnnogo vi$e povezanih s privatnim nego javnim iivotom, ne lrorccleci ga s Hobsom, Volterom ili Tolstojem, nego s MikelandeIonr i Betovenom, buduii pisac ,,Razgovora s Gojom" velikog slili.rr:r i njegov iivotni usud pri tome zaista, iini se, doiivljava sasvim t'nrpatijski, kao ,,martirij bez nadzemaljske utehe" i ,,tragiku iulnosti, l)r'e SV€8o"r kao ,,gordo iutanje ploti koja strada bez nade i lluzrie" ( r37-138). Ne, dakle, krleiijanska predstava intelektalca kao rastrzanog l,olitidkog, javnog bica, vei andriievska vizija umetnika kao plotski lragidnogr intimnog biia, osudenog na stradanje ,,bez nade i iluzije" i borbu s tulima - to ie ono 5to obeleiava imaginativno ustrojstvo cseja s kratkim naslovom ,,Goja". U p-i mah zadudujuie, autorovo birvljenje brojnim glasinama, naklapanjima i legendama koje prate Gojin privatniLivot, s jarmom pozicijom kao tekpovesnim ,,fonom", rukazuje se pri tome gotovo zakonomernim sa stanovi$ta zanimanja za onotto se imenuje formulomom ,,I(ontradikcije su logika ovog cluha", a Sto u samom eseju dobija i svoje lajtmotivsko uoblidenje. ,,Zivottoga dudnog doveka i velikog majstora, umnogome je legenda puna sjaja i mraka fistakao T. B.]" (lZl), beleZi A.ndrii u onom osobenom spoju diskurzivno-metaforitnog kazivanja, koji EpStejn podesno imenuje kao esemu, bazidnu ,,jedinicu" esejistidkog izraza u vidu dvogube i nerazlidive ,,mis1i-slike".ra Perzistentnost antitetidkog kontradikcijskog koncepta u koji je saZeto Andriievo poimanje lidnosti Spanca oievidna je u dinjenici da se on pojavljuje u razliditim izr at ajnim s e gme ntima, o d Zivopis nih opis a milj ea (,,Ziv ot tadanj e Saragose sa svojim jarkim osvetljenjima i dubokim senkama [istakao T. B.] privlaiio je mladog Goju" Itf A]) pa sve do ldjuinih iskaza o prelomu u umetnikom iivotu (,,tih godina Goja je na whuncu svojih spoljnih uspeha. Tu podinje nizbrdica[...] ta druga, mratna polovina [istakao T. B.] GolinaLivotai rada" lt+z)). 12 ,,Goja Andriiev i IGleiin", Putevi,br.5, rrtrrtsr,i,vr.r{ rrrDctr'li.r bot.rt.i Tiv.trrirr isrrrrsrv.rrr,., r'rtri, l t.'r,.,,,r.,,, n,,,,,^t',:,.,,,.,,rrzrr.rrr slrrrrrr.(,r(,nrr.nr(. Irioqr.rl AIil,sr r. isl,tlitrrrj. 11.r,1,r'r(rr(.'.lslrirt.tsrr vl.tsrtrrrr tt,lt1,l,,nt,tlr1,, llr.r,rlr.r,l ,t)1,r, rtr r I ) r,r/.{.rr(,rlirr.r. (N,lrr.sl,tv,a.,'""'""', 'tl t.tttl,r, . lrr,/rr, septembar-oktobar 1968 (XIV), str. 40 I -402. l.l I sarn Risoievii, uostalorn, obrazl;riuii ,-furdriievu misaonost" koja je ,,postignLrhr tlistlncirrrnjenr od obiekta o kome se govori", u daljem tekstu pi3e d;r ,,opreznost jc svojstvt'nrr cclokupnom Andriievom delu", clok, ,,nasuprot Ardriiu, Krleia je isl L I Bt Evropska i kultura literarni BaJkan A|rlr rc!a(,r ir lvcl Ll Uprrrvo na ovom mestu c ill,lll':il:l1;g*7r',:'*iiiTl"'f,ilil;:il:;ii:'; f(r.lcz.r k,l^.ro-r^^ , . -i-l-. ^4u rul/tze,vnim antipod. ^,,,,,,.*1,."J;?[:**TiliT#j*Tr[il'.;,ffi Andrii ntu" .", . ovih efek o*"-"lkcionalno .t or*ul-tn.; j,lf [l '"ut "rt-tut*,,,r, " ,ce,omtri?3r.';3i:##*:j=il,11',",Tii:y".,kui.r,.uirt r; o,,,,i ,*,;:i,E;i,=-#,:,ffi;iffi i;"ar"1"a*;ffi; cinise, naime. B,irov,( kno 'dr",,'*o' da r, ,".";;ry$1f1*:;"ii::ii,,,ri:"lmiTffi :ttll i":-Jffi il"Tffi,?3,:#1?g1';'";;;;;';,rr:.$'"'1,1"'.1,1, jtril}ffii;il*Um ";_",,#;;.ffi,,lltT f ,,,T,fi ffi, j: I i{;Hf; t' ; : fJi:,t*t trj* iln ru:: I : up u c u e, i .",T"T[:: k"'u-. ffi :rf,ff p,"ffi Ul Xo" un ti,,,,,, ahnritet posebnoaa reda. I bcz obzira ';na to je rt ,"a'"-rru.'#'ILKr kom, ilj pak intimno*,;;;;;il#",Ti Gojinom luinom, potirir n/e, odreden KrJ"zinim :l,uLnl :,ie, nema surrr nosti u mod, f s a m os ll - ilt li; :Pisanie o globalno figuri, koje se por,,.t,,l' u"o'vom novom dto indi\,udu univerzalizrtr t r pretpostavlia li,,nasrednolllt iffi;iloI]:: * *.lr "i:lHJ rako;."r;l;;;;:rf" t-ari;; ;;:" srodstrufJ;;1;;* kakvom a.uJ ff L:"'lilJ;"T:: i * "prirodn.,rr" i.'l;'-*il :;1, lerfi ;;,1*: r: fru r'::,",# kolektir,nim dete.minlni]}.";;;::,|'le.:nom smjslu nadrettujrrt i; ; ie ot"ajuii u Fransisku (i.ji ;*i:T[:{llil;,i.'il1';]i'rkiod'"a*'ll-"110'''u"" 'l'f""j;ffi r r,lt"tl "r."r"#-" rolpt* 'recrournice ,rostiia,r,"",,'^"1111:';;:ilil"d'Ji:L#Tff ;-*X;::i:::l;i" nnl jlx$,i:,";|r.fl ';:;,::ilil:**lff n"il'*li gr",i,,,;. ", ,;;,;,ii,]ilil,ii::ii:]:;"r '4.,.,,.g ',,.','",.,,).,,,',.,,.u.,* st.rrroviilrr, ust'ctlslctlcrr()i.r nil sir)roll i.vckrr u,,,,,,ll]],ll.,ttr.rrristiiliog Ir('ll)()s11'(lrrrr t'szistt'rrt tr'r 1t.st.tLrrr, i, iirr,;r rrt, ,,,,,1,.,,1,i,,i,;;:,.,;,:; v (.(l('nll ,.t.st.rrt iirr,,, ,i.,,,.r,, i ; rrc t.rko retko poistoveiuje s modernistiikim pogledom na svet u ,,'lirri, bio on shvaien pozitivno ili pak negativno.rs Ovakav zakljuiak ne suspenduje, dini se, iaknizapai.anje da se ,lv,r velika pisca znatno razlikuju u svojoj ukupnoj hermeneutiikoj ,lrspoziciji prema pomenutoj drami Gojine lidnosti - dok je Krleii, u sliladu s njegovim intelektualno angaZovanim stavom, manje-viSe ',vc jasno i zato nema nedoumica, pa je njegovo pisanje otuda tran',1).rretno i gotovo apodiktidno u zakljuicima (,,Konadno je pobijedio jemu slobodnjak i on je na$ao vlastitu rarmoteZu, ali po cijenu emi1ir .rcije"), Andriievo razumevanje je zapravo ,,nesigurnije" i..nepouz,lanije", i zato je njegovo pisanje obeleZeno nedoumicama i pitanjima, ,, cnigmama (,,Niko ne moZe sagledati 5ta je bilo i $ta se deiavalo u toj ,luii") i aporijama (,,Ne moZe se znati zaito postoji zlo u svetu, jer sve ito postoji nema smisla ni razloga") kao krajnjim ishodiitem. Ako se uzme u obzir ono 5to je prethodno redeno o individu,rlistidkom horizontu gledanja na stvari, moglo bi se, Stavi5e,kazatt .l.t Miroslav IGleZa i Ivo Andrii svojim tumadenjem Gojinog Zivota i tlela zaBravo na paradigmatidan na(in izrai.avaju karakteristidno tlvojstvo modernistidkog ,,uma", koje, u jednom od brojnih i sada vci vremenski rasutih poku5aja tumadenja, a oslanjajuii se pri tome rrr prethodnu zamisao Huga fon Hofmanstala, DZejms Mekferlejn trz,nadava antonimskim pojmovnim parom refleksija - fantazija.r6 lzveden iz Hofmanstalove distinkcije oprednih poriva prema ,,analizi Livota" (Analyse des Lebens) i ,,bekstvu od Zivota" (Flucht aus dem Leben), takode zamislivih i u predstavama ,,odraza", tj. ,,slike u tr gle dalu" (Sp U gelb il d) i,,snovidenj a " (T r a umb il d), ovaj p ar, iini s e, unekoliko shematski definiSe krajnje, granidne moguinosti moderni, stidkog odno5enja prema postojanju-u-svetu kao bivstvovanju koje se Lr samorazumevanju viSe ne oslanja na ,,spoljne" autoritete i konstrukcije, nego na,,unutarnje", sebi svojstvene,,,inherentne" moguinosti i procedure. Sagledane u tom svetlu, IGleiina fascinacija auterefleksivnim svetom ,,evropskog intelekta" i njegovih ,,unutrainjih problematiinih nemira" u antagonizmu prema despotski nastrojenom r r l l 11i rr l-5 Istitu6i da ,,humanizmom ie se 1,0 10, N'l.rlr Evropska ii ll kultura l literarni Balkan Andritev Cola ! svell! l(omparalvn0g i lilr ili I l r 1 j j ll t' mogu nazvati peiat i geslo ditave nove civilizacije", ,,znati sarno za doveka",Julijus Evola, tako, u svojoi opseinoj, kritidki ir"rtoni- ranoj studiii o ,,dekadentnoj prirodi modernog sveta" twdi da ,,prvi oblik pojavljivarr jrr Irrrrrrirrriz.ma jeste individualizam" (Pobuna protiu modernog suefa, e aiak-Beogra.l (r Bg iir l I l str. 387). Mind of Modernism", u: Modernism 1890- 1930, ed.by rrlrrr llr',rrllrrrly .f rnrcs McFarllne, [,ondon 1991, p. 7 1. .f .rrrrcs McFnrlirrrc, ,,1'he ll ri |1 ili iil 1lil 1r tl'rrirvrr r rrlt'g.vrrrr vrucraocirrrrr,.rrrr.,sr, gor r rt, ,,rr r ir r.r l,r r r ir.ijc l,r zr r r.r r bcz rr f slirlrrr,,tragikorrr .arlzc'raljske utclrc,, 0,., ..: ;l:l:_:ll'rt j"'u'r" J, b ;;;;,, il Arrtrr.id.cvlr i,u llr,ls t i,, opscsij.r.rr''- it t.t rricrrr Ih ril" I ; :il:l lil'::ll ;;l ill l. I ill,:: i:,,1 fi esejistiike projekcije r"o;" r'r,.., pocles.e .t" - t ntl-1t1*e i illllllj 'i. i ulo 'aiinizraze,,""*"'on$Tffi :fi :,U"J:,',i:#:'l;ll,:;:f il; "izdvoj enost autorskog ja' t r."r*."" nera$?ianyen"ri .r.., i,,,rg sveta",r7 a u tiiem r""*f. Oo;ôvl;;," mogui'ost cla i:,ho9u ,,s'rlr.rlr Iidnosti ["' r r" uzdiLedo p.uu" ri""]rt1i" individuarnog stoje 9o nalaZenje vanlidnog i nadlitnog "l,r_l_ ,r 'ririr, ,"Ur".,, " Gledano iz naknadne p"r"rp"t tirr", ti.ri ," da se knjiicvrri Miroslava Krleie ore, a moZia yoS ,riS" rr"t on eseja 'lrl ,,Fransisko I l're Goja Tihomir Bra.jovid Kompdrativni idcntiteti i Lusijerrtes.: odviyao,rp.J* r""ii',r*"ranja individ u.r gg mita" u dijem srediitu stojiîntel"r.*ritrn,r" " poremitna i agonistiiki nepomirljiva odbrana 'crclkrr pt""" ,r" ,,slobodu liinosti,,, Irr pravilu spisateljski reiizorr"rr", rru ,,hof,rr;rr'*rf.*.,porirror.,r osobito l modernistii koi 1r,.,,,rr0 sp i egetiil;-ir. oJ,r,.ru ;lr,:;i:l ki a ngaZova n oj,,analizi i,"" ri;. ir oii,i"'_Or"r",,ke kn j igc,'.' S M o g ob r at un a s nj i m a. ( to ska ostvarenia, kao tto sz),;;;,"i ;;, "Hil;; 1 1 m,r rr siic r 1 ôvetistiiko_ro su Cvriat poa uo,iopodom (tSSz), Nu ,ul,u Ba;k;;: , Btitvi (te3B_ t e.]()), pameti (rq:s) ili prve dve.kniig[ u okviru razliditih Zanrovskih m"a trir^ rô, ;;;;;,;:ffi111 ku," ti,6ol i,,, il.. ,Tlql :,1:: ,ucr l(olem u pM plan izlazi (auto)refleksiyn, i izop.tenosti dosledna.indi,ridua, do Tolstoja probiia se rjudska a,od;;*ff fitil,i;:i:liHl] #, :l",,lJ,,i;I,,, *ir;; ;;:;edrjka kroz sirne r<.rrr plekse tmine i pobiedup-d, ;";;;;;;L*1",",_ q rurrt objektivacij.rr',r estetskimi sociialnim..'(64). Neotklonjivo -^r1klo bl.r"._ skeptitan prema ovakv.rr, u osnovi humanistiiko-prosvetiteljskom poimanju moii intcrcktir, drugi veliki moderni piru. srou"n;l;;;jffi'tvo Andrit, k.o iro r., uostalom, pokazuie vei i kratki U,rgi"dki"rej ,,Goja,,, z.atrro vi*t. je bio skJon onome ito Hofmanr,i,;;;;; kao Traumhil,/ i ir. pripada dirokom, diofuzno s,lrvatf;i"om oi;l an,ur,;" f i,, lreks rv r .t I Livota" kao 17 I tl svo j ewsnom ., o dbrarrl il;;: ;rovoru l,,rrrtrrrdil I'r sc survalo u niStavilo iz kojeg je i izi5lo" (ZA-ZZ),ba3 u tom duhu r j 1'. l t t u e imaginarni G oja iz ovog proslavlj eno g ostvare nj a, izr aziv(i r n,'posredno pre toga neku wstu prezrenja prema dru$tvu i njegovoj t .r li.trzvanoj stvarnosti (,,Ah, dru$tv ot. Znam mu zakone kristaliza, rjc, toliko proste da nas zbunjuju [...] eujem mu hod koji je [...] ,,,rrrro tapkanje u mestu"), i posvetiv5i se odmah potom tumadenju ,,ugestivnih snovidenja - poput onog frojdistidki ,,dudnog sna", u li.oicrn se, ,,dok razum spava", pojavljuju fantazmlgoridne tapete sa ,,srnltolikom" Sarom-natpisom ,,Mors" - kao prelomnih momenata srrlrstvene Zivotne i kreatirrne pustolovine (,,Da bih zavarao strahove | ... I podeo sam da [...] slikam'protivstrahove"'itd.). Red je.., nema sumnje, o naroditom, fantazijsko-slikovitom izrazu onc naroiite ,indlvidualne pltqlqgije_i koja je vei pomenuta povo- ,lorn esejistidkog metoda i njemu odgovarajuieg, modernistidkog 1'.rgleda na svet. Onako kako je iskazana u ,,Razgovoru sa Gojom", ttrra bi se, recimo, mogla razumeti i kao neka vrsta progresivne posledice one ,,tragike dulnosti" koja se odigrava ,,bez nadzemaljsl r n a nc *r z r.c.{ i v r. Ecej, crp.67. str. g0. 9 ,,Pri analizi procesa umetnidkog stvaranja", pi$e, tako, KatarinaAmbrozii u oglepiidevom odnosu prema likovnoj urnetnosti, ,*Andriia u prilazu problemima sli li,rlstvl viic zanima svet u umetniku nego onaj izvan njega, umetnikova a ne materi1.rlrr.r rcrlnost" (,,AHapr.rh r.r c.rarapcrno", y: 36opuurc pagosa o l4eu Angpuhy, npup. A r rrrr u jc l.lcirxoouh, Eeorpa4 197 9, crp. 7 53). I r 1.slo, Protitrn nekoliko godina docnije napisan i objavljen, ,,Razl'()v()r sr.l Gojom" u stvari predstavlja produZetak i eskalaciju istog l. rt',rtivnog poriva, lakonski oznadenog formulom .Flucht aus dem I tl'r'tr" .,,Svet misli, to je jedina stvarnost u ovom kovitlanju priiina r ,rvcti koje se zove stvarni svet. I da nema misli, moje misli [...] sve rr torrr l ro lr r r ot Evropska kultura i literarni Balkan AfdnaevCoJ, ! svetl! komparalivno! razuff)evania zrr.rl.,. z,rlror'.rvljt.rrtlg tlrugot svt,[.r,', tf . pretlst.rvljrr izr..rz nrt,lrtli ziilit' ,,,rrrrrt'zijt"'svojc vrstc, rroic se Pl.i t.rrrc nlr ncl<.i rrlri.irr s|'flll s P.dclrrirrr ,,.r'grrrrrcntorn" Anciriicvog (iojc, l 92 ' oôgrr it. jc rrikrtr lepoti u stvari su samo dogorevanje i dowetavanje ili planulo u prostoti i sirotinji", jer ,,u prostoti je klica tudud.rr.srt, a u lepoti i sjaju neprevarljiv znak opadanja i smrti.., pa je on slrrr zalrr ,,uvek na strani jednostarmosti, na strani slobodnog, dubol oskudnog sjajem i oblicima" (13). Tihomjr Brajovi( (omparat vn idefr tetl ova odludna afirmacija takoreii asketskog afiniteta prcrrrir jr.rr nosta'nosti i ,,dubokom Livottt" na radun spolasnleg sjaja, b.girtrrv,r velelepnosti paZljivog iitaoca gotovo zakonomerno, mecluti.r, v.rll i prema drugim, fantazijski slidnim shvatanjima i ,,indivicluirrrrrrrr mitologij,ama" u ewopskim knjiievnostima modernoga clobir, otv,r i rajuii sada, osim,,horizontalne", regionalno-juznoslov-enskc'r'grrr, nosti,_hermeneutidku perspekilu i prema onoj ,,vertikalnoj,, nr,rgr r,, nosti komparacije Andriievih dragocenih ,,zapisa" o Fransiskrr i ;.,;r u kontinentalnom, ewopskom literarnom koniekstu. pome'utrr .rrir' macija jednostarmosti vei je, naime, u literaturi o Andriiu dovotle rr,r u vezu s jednim mestom iz verovatno najpoznatije novele To'lirs,l Mana, ,,$mrt u Veneciji", na kojem njen junak, pisac Gustav Ait,rr bah, tvrdi da ,,sve veliko ito stoji, stoji uprkos .r"d"-r,, da jc rrr.gl. da seosfvari samo uprkos ialosti i patnji, siroma3t,u,u, napL,$tcn,, sti, telesnoj slabosti, poroku i strasti, uprkos hiljadama bri.a i 1.,r." p_reka", otkrivajuii tako, misli narator, ,,formul,Ll njegovog iiv.trr r slave, kljui za njegovo delo".20 ,,Tomas Man i ja nismo li.iui; 1.,.i vica je na strani A5enbaha i Goje" ,21kazuje pakAndrii u lakorsk.rrr odgovoru na pitanje o pretpostavljenoy vezi s Manovom novclonr, i tako s problema neposred nlh knjil,eunih uticaja,povla$ienog u st,r rijim vidovima komparatistidkih istraiivanja, intrpretativ'u ]rri. j rr moida i nehotice usmerava prema modernijem aspektu tipitrotkiirt Priliino jasno, zah-valir"riuci r,,,Irrrsli bclctr.istiil l.,tt1.r'r1'"r i niihove mentalno-psiholo,';.r r upttdivlnietn na "n'uti""" aktere podruijefkcionalno .,1,r' sve tove, tai tiPoloski;;;ekt naznaden lekao i Livotq stu ara' svesti samo o d'o'o umehtiike k rt I ttno razumeu anj a , rl 8 rI r stvarnosli. sr.rgeriSuci hermeneutitku ieLna*v.a-ltltjl pisac "zaPrsa , l,'r., MunouogASenbaha i svoga Goie' " -*-:-f ontolo$ku i njihovu "ravnopravnosr' nagovestio redima, ltr gim r I ;,., na ipuk dot'olino..razaznatljivo' ukazao l, r ; k r,r Juh a i .::":: l,i ,,, ,,i",, a" ;e, posrJdno, t'o i tumaderrja "Raz,,,rsvinl oportunu mogu6nost biletristidkog ditania ;,;';;;r" ; e"1om" '-iklloiu naldeiie dinjeno u interpretatimojpraksi' primetno je' dodu$e' U noviioj krititf i .'1.., 1e teksta' Tako' IrIrclrlnijem rur.r-""u"1t' o"'og ';obitnog piSe kal o "filozofsko-umetnidkoj I .rrtrlja o ,,Razgovom t'" C"iJ-" :',',,"r,".i ti"i U"i"li * koio; tt umetnidka iskustva [ "'l slivaiu ,',,,,), umetnika"' uodavajuii pri ,r plorodki g9-ro, o ,,'Jbini i pozvanju o"a9 ima samo okvirno izlaganie' ,,,1rr" a;,,itJ,o bselistitkik"iittt"t Predrag Palavestra ovo delo oznadava l, rrlz.ivom StqapSplqvod"'23 oswait" ,a"JuJi aod"'un hibrid"' odnosno kao "iedinstveno i'.'i, t'rrie u modernoj slris napisan ,ru r estetitki ttpt"ft"iGtZ""-o:tl.t t:"kuko naitudniji "us"* ii oblik sfttit )'io" 'to zakljudujuii potom da ie f1{rie priie' koiabi'se u intervencijama mogla pretvonti s r'alim naporom i neznatnim rekio bi t:'1""t" ;,;;;;;;td""tt t urt""-'utivne forme"'2s.Najzad' kllutu' fikcionalnom u sasvim prikiania.t"i"*:"11i" f ovan Deli6 ukazuie i dalje ambivalentno ,,rrcla kad - dodt'Se,'i"rminolo5ki iedan tip pripoviietke rra to da ,,Andrii i" ,l,r;"-'., "a"o t nenametlivo razvijene ""i- "t";em'otkrio' Ivo TarMan pisao ie' izmedu ostalog podsticajno ec{ileuturca: oeegateaa llpua Touata Ma"a" u okt'iru studiie .).1 o poetiikoj relaciiiAndrii r.rlirr u poglavlju ,,Tparonr'r uoeuturce'Eeorpa4 1979' I Ipr.t.,tol uosuaaarcy Augpuhreee ;r'tl.otn rrestu k","i" lir jii.cvne figure na 20 Tomas Man, Pripovetke I, odabrano dera Tomasa Mano, ytt'cv. Miroi [).r'crcvrt', Novi Sad 1980, str.394. I ostali navodi iz Mar-rovih novcl.r rl;rti su [)ronr.l ov.rrr izrl,r nju, pa se r"ra njega odnose oznake paginlcijc kojc pratc tckst. 2l Nav.prcrrra:Ary6oJan,1pnh, Ctl4uouAtrqptlttu l963 /97.5, licorP;r,1 l977,c,ryr. I l:. fikcionalne' a ne tek esejistidke proze' , vropslra crp'79-93' Sam pisac pak na dve naikrupniie d";;; ;o ";"rntt' 'Do-iopvskl i Tomas Man nova i dvadesetog veka; sa njima je podela tu't"li'd"t'"t"aestog kniiZev".,t", ati"tJt ovih pisaca" (Ca l4eou da ;e "diiao i proudavao dela t\,,,11,uhrn lg AS- DZ 5', crP' 152)' ),.\ Illpuuoaegarreaa ectuetuurca' crp ' 53' l98l'str' .l'l Skrivenipcsnik:h|:i|f ititl'olUiografiilveAndrifu'Beograd .),5 Islo, str'. 150. 143' 93 Evropska i kultura literarni Balkan Andriacv ! svel ! Lolr komparatvnoq taz!mevanla FilF tr ;l kojol upoli,11r..,,,, stvarn.t i.s ;' l;: i;l ;;;'r" ;':;;; ;ll ;T:l:i:J": ;i;1, 1,;; lil ;: ft il:';ili Nurrr'r sc.'rft tini l<.rlio jc ()v(lc da upravo kornp.rativrri k.rtcr<.s1, predst"uti"n i J.r, u",,,",t,*.t,-ffi ;ffi u korist nedvosmislen o ",::::l,""rl',-,i:i:iHiill:;*r* razunr bll"tririrtkog derom ekspricirana paralera, e 4- "dL€ io-ro- " i:i{i #i:f,?fl:ffi evu,rlr. N.,g,,u..ir r,rrt tvturro- doru.,r drugaiije Jice ovog ja vir, r niT rl:*t'nlJ; Andrii*og."rr,"rrgg or,r,"r"rr,, poredbenomsvetlu r,"i pori"rru *nf:,:iiiill))l), ior,.,.,.r,.,,,,,,g .,lo:ii:i"Jl odndu umetniike ,,,r,,r,1, u ,oôrrriti i ,trarrorti.U tom smislu, Arrrl'iCev rihomirBrajovi. u nestandardni narativ o velikom $r ne samo ," ,,s,_* rGe ge ro m ", d."s ir;;;;l:l""skom " ;; il;#.::h slikaru uporecliv 1", ,*rrir, tr ilil :;:l:_; : : ,'.liJl X vokacije' r.fI*r, riteraturi po praviru razma,,,ro-riu,r*i.t,r,* u istom "paketu" s proslavljenompripovetkom o fatalnoj rr.rkl.rr'rII pes n ika Asen baha prema ovozer.rlar;sko j l epoti kao izr azusir v r.it, r stva koji vodi ravno u odrl.anl" od Zivota. r Uostalorn, pretpostavljena srodnost uotrjiva je vec rzti,., jcrrrr t, t" "Razgovoru i.u obe pomenute novele ,[,.rr.rsrl da' kao u i c"l"-;, Mana "sn ovi dn a", oniriin f^ntu',rii a u n agra*c n o r r r r.r sustvu T r aumb ild _logike ^(AS ^,rearizovan ; enbahov r .varv"rrki " r;; ircgc r(, v( r fi nalno,,, arkadijsko.. n"1sa Hanzena i Ingeb orge H o I r r r ), igra verovatno presudnu ., ob[tovanju one ,,indivicruarrrc rriro "togu logije" na kojojpoiiva oago;rajuca umetniika srika sveta vre ,r(i modernizma. Ali i mimo vJi po_,.*," ft ',g;i , nih, ,,Mors.. r:oll, ,,R"rgorro. ra u celini kroz fluidnu r.iziru scene Gojinih fantazmag.r.id co,o_.._og"Jr;;;: d.)iv,jt.rr kaouneku-r.u""or.-i;;;;;;"":;r,kffi "";;; j;:lil"il,j*^,,,lll ilfi,r:nrTo kao,,oratorri.i,. i,,to'i,"1; r*r;;lTii;l_ "",.n.,, Lebendao,,T,llffi +ffi',H:T::ff :J,i::?*::f moglo ovladati na intelektual"no ,lliii: ^ Ono jto, osim same teme i *irrtitt i zadovorjavajui nrrc.irr. i opSt"g pr.istulxr, tr l ',':i,',:,!,',::'nlrir:,"'""(!tt !t )tt:l'tltttt' ( I 'rrrrr i.r,1 lit'.r';,.r4 .10 I r,r i l r*1 r r, < rrr. (ro. iinjcnica cla Manova novela u sebi takode irna jeclan /r,,()v()r , r-r vidu debate o umetnosti koju glavni junak vodi sa ,,\',,t()nr prijateljicom, slikarkom Lizavetom Ivanovnom, i koju je l. r,'1,1'1,r" jcstc i .r n,,r1ucc iitati kao paradigmatidnu ,,pridu" u pridi, tj. kao narodito (. (l ()vlrn oblik transpozicij e tematskog,,iezgra" pripovedanj a, l,',,, r ,,'1,,rIizovanog uz pomoi dijaloike forme, odnosno,,objektivizor,.rn()g l r r 1, r ; 11 1lj lrermeneutidkoj eksplikaciji problem a, proizlazi zakljudak '95 ,l,r yt', ,,poput ovog razgovora, i cela novela usagla5ena s junakom i rrlr'13rvim razvojem", zato Sto ,,motor dogadanja ne predstavlia obo',tr,rrro i obuhvatno oblikovana napetost izmedu junaka i njegovog ,,1, ruicnja [...] nego junakova refleksija o tom okrui,enju".2' 'l'akoreii istim redima bilo bi moguie predstaviti i Andriiev ,, l{,rzgovor sa Gojom", na dijem podetku narator obja5njava kako ;,' ,lrrspeo na mesto famoznog susreta, azatim,posle prvih redi vol,,, 1'rrtr iskrslog Goje, dodaje: ,,I mi smo nastavili tazgovot' koji je u ,,tvrrri bio Gojin monolog o sebi, o umetnosti, o opitim stvarima llrrtlske sudbine" ( tE). Otuda bi se verovatno i ovde moglo primetrtr tl:r je ,,cela novela usaglaSena s junakom i njegovim razvoiem" , l,rrtluii da i u njoj ,,motor dogadanja" zaista nije ni5ta drugo do ,,rrol Evropska i kultura literarni Balkan Andr acvCoJ.l u Svellu talulncvalJ ttttl('lnrl(u lio;i plcispitr_rjc svojtr trrr.rctnrlst, li.,lrst.rtrrjrrtli, tr sverllU rrtri.rv,rrr;,r ,,r irlrrii'l(ih Ponirvljanjrr otlr-cclcrrilr rrrotivrr,, rrl rlri.rlr t1rgr, tl.r jrrr' jt'tli.stvcrr.sti i'eponovljivosti, tlrr zrlpl.rrv() ,,'r'otrio t titt ^,q,.r rrrrrrrjt' li.rr':rktcr novele nego duie pesrne u prozi,,.r,, L/ ttllr ko.tekstu zanrovski fluidnog razur'eva.ja irrcrik.rtivrra fe1 po svcmu sudeii, vei i naratorova inicijalna opaska (ioji o tr Arrrltl 'cevom esejistiiki narativizovanom ,,Razgovoru... _ Drr, . gospotlllr: - rekao je neko pored m e_}e, qotvrdujuii moje misli kao ,lu'r,,,,', ,1, .sno kqzao fistakao T. B.]" (tZ), izveSiava on o samom poictl 96 Tihomir Brajovja (orfparativfi idenritcti - k,lj,r ,,preslikavajuii", u jednoj mimikdjskoj progresiji, rrl"riit. ,i,,,,,,ui samog,,junaka", odnosno na nyegove narativne Sta na ,,sautcsnikr,,, reafirmi5e p oriv za,,nalazenje vanlidnog i nadlidnog u sarno'r scrrr,, kao izraz onog izvomo esejistidkog,,p."ri ,r" stvaranje i'divitrrr.rhr,g - mita" (Ep*tejn) $to stoji i iza p*o[ attariievog eseja o $pa.sk.rrr velikanu kao osrvarenja nazatomrjivo riine autor"ske artikuiaciyc r-rr umevanja sopstvenog sveta, wemena i individualnosti.r0 Cini se kao da u prilog takvom tumaienju bez ostatl<.r itlc I naratorovo,/ autorovo uvodno zblii,av anje staro i g n ovo g, sv c t ir t t,l dicionalne kulture i sveta savremene tehnologije t,,vJr"ti,i,ri., mislio sam neprestano na sliinost izmedu vitif, iprestarelih kiric drala i ovih delidnih tornjevaaeiiine telegrafile"). osirn ,og,, ri, motivi.e pripovedaievo prividenje na javi (,,Ta analogiya ,r_,e ,i.lr,, pratila i od nje se u mojim mislima neobiino jasno i,ri"dlyluo u"ri valo [...] 'moguino'sa'nemoguinim' [...] da mof a misao i uobrazili,r IakSe i bri,e prelaze i oiivljuju prodla r."-"rr" i pomrle ljude..), .v' zblltavanje takode, reklo bi se, upuiuje i na ono Sto je, na clorrt, kle iznenadujui naiin, svojstveno njegovom osobenom svetorr.r zoru- Nazivajuii tornj eve beiiine teregrafij e,,modernirn c rkvir r ir u kojima se svakoga trenutka deSava iulo..ioje ,,imaju svoje stalrt. r r 29 s. 65. Erich Heller, Thomas Mqnn: Der ironische Deutsche, Frir'kfurt arr Mcirr l()75, 30 ',Pravi jur'k te proze rlar.lvno'ije coja'ego s.rn A'crrir-, koji iz p.l.iujrr .rrrrrr r';t-junakir prisuttvo'r dvo.jrrika nr:rskir. sopstvcrxr srrvat.r. jl", z.rkrjtr.*Lrjc rrrc,rr..rg r,.r lrtvcstr'r n;r trrrgrr ovlkvog rrrzrrncvinjn, trotrajui'i r'rl ,,r r. l.l5 ). hrarnove arr l sugerrsuLr' .lrvlrt'rrilic l u o snovi mo d Jrnistidli-o sveistorijsku pt""11t' , r,,rr.rlistidko ustroistvo civilizaciie i takoreii estetnad metafzidko-duhovnim' odnosno r rl I t rr ltro-praktidnoga r,, cl ;t 1,,, v c r r ,,1.','r n,rdelom,,luksuza i simbola"' mogu biti shvaceni i lstina je, medutim, da navedeni iskazi zbliiavanie sta,lr,,snrisleno, Uoaoei da neodekivano analogiisko i rrlr i uovih ,,duda", starih i novih civilizacijskih "hramova" "sve$tepodlelujavo zalazitt rrrli.r" koii ih ,,opsluZuju", bar iednim d"l:T odnosno postupka toi] p?,Pt"dy yl::f r rrt;c ironije k"o fig.rre, ironizuje. Nema sumnJe da ,,,, ,.,"irb"zno aficiranost Onime sto se zahvata i pomenutu.afirmaciiu rr tom sludaju difuzno svetlo ironiie civilizacije kao onoga ,.,..1'.^;ftr,ttko-funkcionalistidkog poretka izbe(i' ali mu se - bar It'rromena dije deistvo nije sasvinimoguie do kraja Gojinog,,,"Lt"t"'"" - isto tako' dini se' niie di 'z l,crspektive ni prikloniti. iosmatrano iz ove vizure'Ptd::t^1?::j? ',ri,gr6" osnovr L"'l ii."-olri pro5lih stoleia ,,bili gradeni naracionalnoJ moie onda' ',, racionalna o"1o"n poiakla' a svrha nestala"' S.ruro se ta relativizujuie' odnosno ironizujuie apologiju savremenog tehnolofko, l"lrwo na prividnoiransparentu reii' a kojeg utilitarizma o kofem je prethodno bilo i.,,|t tnit neku vrstu ".-nog i kao moguie doiiveti ;" ;t"L;" takve iefleksif e moidacMlizacijskog "luki.,.,.t"."g, ne vi5e tako funkcioanlnog-i korisnog' waia nas' razumevanie s;,'r" i simbola". U krainioi liniii pak'ovakvo skepsi tumaienoi vec ka otluosno upucuje ,,ul"p*a", tto-2. te.kst' i palata" s.unog Goie prema ,,[p'"tt i siaju" belosvetskih "hramova i i rczoiutnoj afirmaciji iednostavnosti prostote' povezuje shvatanja I mada, s obzirom na sve izreteno' odista svoiom posrednoiiu pomenuto ,,plipovedada" i niegovog "iy1ka", vodi i uvidaniu da-ie - Siroko r..rz.r.rrnevanje isto tako,?eido bi se, rrlvr1o, da ima i,,povratno'i r).1 u umetnidkom sklopu slrvaiena - ideolo5ka pozicila autora/naratora kompleksnij a od "pravolinii ski (rrzgovora ro co; ,, niegovo-g ( auto)biografskog horizonta u zaledu I i srr tcl j sl o#'p"i'""t"t r,r.og,,iniividuaLog mita"' Pitanie i e' drugim 97 Evropska i kultura literarni Balkan AndriacvGoia r !vei[r kompn alvnoq razurilevanj.l i slr pozoriitcrlt rr'(ur.r,,l,rlrz.rrsl.tiltczzrrtlrilicArrrlli,-t'v,,(ioj;tgttvoti(tn()iloltlqar. rrrr:,1r" ( I'.rlvt'slr.r), ili jc ipak plili.lrrtlrrije Ii;tzrt(i tl.t ,,svrtlii sl,rv ttrr,rgi rr,rrrrr' (,oyrrrt' isptlvcsti [...] liii lr.r sttr[r ivt'sttr ./.1\tl()v,ltt(' lrl.rrrl;1p rrrrrt'lntrstrirstovrcttrenoieizraz,piiicvc I)tcl(() r)ij,rlsit',trtt'ttt'vr'tlLe l)r'('nl.l ur)ivcrzrrlnom va2enju sopstve nih rlzrniiljlrr jrr" ('l'.rrt,rl1,r l 'I'rr suzcllilnost i nijansiranu ,,llevericu Prernit ultivcrz.lIrr()rlI v,rtF rrju sopstvenih razmi$ljania" moguce je, ttclstalorl, iii'itrrti vt't' ! li naiina oblikovanja Gojine potencijalno rezonerske figulc. I J rrrter pretativno-kritidkim osvrtima na samo delo, inade nc trrl(() [rttrlttlrtt, 9B Tihomir Brajovia (ri fp.rJtl\trri ac rl lct tumadena su pre svega Gojina shvatanja o umetnosti i stvrtt'tttrslt, ,tll nije obraiano previse pai.nje na neobidne okolnosti i snt islolvot ue posledice niegovog osobenog,,poj avljivanja" u svetr-r A r tl t i r r v ng slarmog ostvarenja. A one su talore da ih zaista treba uzeti r-r ol'ztt , llt, verujemo, ukazuju na to da figura slar"rrog slikara nije tc[< tr ,,slru,lri" r piscu bespogovorno lojalnog glasnogovornika. Izveitavajuii o svom dolasku u Bordo, misaono nastroicni n.u,t tor,,Razgovora" kazuje, tako, da je dospeo ,,pred jednu l i ne I kupili radnici, besposliiari i crni vojnici kolonijalnilr trup,r" je bilo pusto, ali sc olitr cirkusa jednako skupljao grlat narod [...] Odlednom rni scr utini tl,r su se (Zl), a zatim i o tome da,,pred kafanom sam na kraju gomile, u polutami, ugledao pognutog starcrr u li.rrprrtrr zastarelog kroja, sa $tapom u ruci i velikim 3e$irom r.ra glavi. I oclrrrrrlr ga izgubih izvida" (aO). Nalposle, treba se prisetiti i togrr clrr jc, joi negde pri sredini ,,Razgovora"r ,,sti'rri gospoclir.r", hoji jc jctlno vr.('nr(' sluiilo trube i dobo$e koji sr"r clopirali iz cirl izrucclu ostrrlclg, i to cla ,,jc cirlttrs rrajplistojrriju lirt'rttrt pozoliilrr. ( )rr jc n.tjrnrrrrjrr lrctlrr tr toj vclilioj bt'tli." Nl,;zrttl, ort pot'rtlit;t srtsvitn slrnr clolazjtr-tr tlodil i,, ,irrtlz,rtPlti.ltlicltr: "U iivottr da ie poz'ori5te nl1se lnogao uveriti , ,,r r'ltttttcittr.r' I sv;rlii pt'tt sarn mctlc sa scenom i glumcima svilr rr'riih rl'rpora' U dodiru li ova da t ttti"atosti da se pitam: or.ttnitni'""i" t.tl ; ,1,,r t1t ,,.1 ' "'l; niihovom putu" ( lB)' ()vaj poznatt -"t"ti"g;;i"ut'l1n' r r r ,lr g,,,sle , rr.r , temu l, litrtt-t varijaciju na naivaii-'4u - nema sumnie' tek jednu onu' naime o odnosu umet: *:rimrut*m,l6x1;411q: t"Sftoiu p"k" ',( {'n smisao.J"' 1" l,,rlnu artikulaciju ',, ,,,r'iiuog um.t", 'lotuit-tost flfd;" gh-"'"1 uverljivostii titk"tLo ;* ee to 3to autor "Razgovora "ii":'':i zabavliadkim llna lili::"'J:i[:l*'f zanatom i "p":;;;;;g ' svojoi umetnidkoj ozbilinosti' povet.r; rrrriin do.r"d"'1og o ';;"i"" " dija ie pojava na r o-nlo brzarnom::::""t"' f skopcana rrlrtrviffid pripovetki i sama r.rvrr tajanstvenom t .r li. dovedenn t"t'g"*iltro ,lrtrgim redima, au '" 'upitn ili:i:"::""" ::'iil'il;:'ll"t i cirkuskim (polu)svetom lt' -lli' dt'o'-i'1"'lu vezu s njim' Niie ostvarenJa smotreni iitalac Andriievog *'' ; '* s n l'l'l !o b ic n o o a u n i, iX r::1T;1 :,1""i I il; " " u n e pos red n "'. :]t:: ::::'":"Lf ,,..t,,.t uh, s po i e tk a' i skrsava gomile koja se prwlda.naratoru sred , ilkusa, u pti "u*s"ttti ,, l lL fnt*" l**:"jil-l ;f; .i"i., :',t];il,:?' l:r:ffi;;il; n"* tonferansiie ili profane ,,po'o"tit":' ii litno vrsti samoute5iteliskog poriva' i pelivana, p" sveta budnog i '"t"' " ""toj efemernosti toga ble5tavog nodstaknut da u veseloi inaie neretko Preten- ri"itr"rt veitina i umeia' I'H;;;* '"trt i na veinost? l;fi;"d'-vanih "oroienih" je' dini ova moguinost ipak kolebljiva' i bil;;i;""" koliko Ma retorske stilizaciie' i kao se, sasvim f"gitl"-"tl o svetlu Andriieve takva ona u sa "n1zl11ora i"'""to- '-islu menja unutra$nii porldf paZnju na tenomen waiajudi interpretatirrnu Gojom", io5 iednom na .l |.,Dok sam kazuie Andriiev Goia se dosta puta ovo"' da bio mladi' de5avalo mi razumevaniu: "snivam na ruku ovakvom k"" itclnom mestu' iqr.tttr tt:t I :: : : '.'"t'o1 d";"';;;""" jl ru 'a" t*';|f; i'J"""'uti'""t "]ts^::,*"""HTJr""t"'3:"f:""T i"'*'" """ o; t '' I i:i,il l:*-:"il,'1ff :l;i: il:ff i* po"otr'il' fn lilit rrrr'rlrr,sri, 'r rtl z'aci:,pollre.ilir-ri'i poriva z.ir.r.kirrr;errnr. it'rrjt'rrr 'rrrr,r'sr ,]ii]"^:iTtrtienog ko;a se tiie magistralne relacije umetnik too Tihomir Brajovit d,"nt tat , ! - Livot,odnosno trrrre lo$ ,ilT::*rl":".T,:*"podroinakorozivno_r"tatiuirulr.;.:.,,r,if €;_ Posmatranukomparativnoj izuri,ovajmomenatdiskrctrro ru. gesfrvnog fikcionarizovanj" riarrti gl#og F{r"Lu, u smisru'r..hrs. matizovanja i relativizovanja njegoiog r;.Sf"gr"f..S"i;;i;,il1 habitusa, u odluiujuioj meri, ,", iiii p.iUiiZ"rr"ârariJ"rug Goiu,i Manovog fr.g"... o""k", "ui, ;;;;, kao $to se Gojirro tlt mo'da valja kazati: -Gojino' u"ronun," u vrastito artistiik. u svetlu paLljivogiitanja, postepeno otk irr" kao moZda neizvcs,' 'it(c, i nesigurno, i ubedenost ionia'Kregera u autentitnost sop.stvcrre umetniike egzistencij e, u kontekstu iazvoj a pripovednih situir c j,r r okolnosti, ukazuie se kaonepourd;o;; n;potpuna. ,,on nijc r.,rtlio kao onajkoji radi da biZiveo, i. j'f,oo'gtuô, i koji je ski,uo trt ?r n i a k a d,,* o :t o d"a p r k a z :i' :\:J i:::(' ::,!: l,,, i eil;il.; ;: D. \L/2o ), pnmecule narator na jednom mestu, pribegavajuii i h i str i o n sk o j fi gurativnosti t i i s.lrrr najpri_"r*r; izr odnosa prema vrastitom umetnistvi.32 "_ pa(azujunako votrq spoznajuii pri zavr$ctr<. novele, da nije bez osnova sugestija nyegove Lizavete Ivanol,ne, o tlme d.u"or, "f,", "g. prr","ji,..., ,u_ ir-iie niSta kao drugo clo ,,verirrl,, t.'abludeh gradanin", oanor"o l,g*danin koji je _Biirg.er" zalutrg rr umetnost, boem ko ji iezn e zadomaiom,igl"denoiiui .,ezl _;'; Tonio IGeger iitaocu otvara moguinost di 01', u posebno osente'.lrr retrosp ektirm om svetlu rurl1: i"ny egove r"tirodrr",rf.^ f i1., _:, iske postavke o odnosu umetnika/uri"trrorti Nije mnogo drugaiije, usudujemo zima Andriievog Goje, pogotovo .to se da i iivota,/stvarnosti. primetimo, ni sir iskir_ oni r, ,,"ki_ ,".;,r"'"ri*ir,,.,,,, :Z potnr"Ci.ua Butienbrokovil.t_iiduii .I.oniju prr.rr.ra lirc[trili Sttrrtiu Vt,rtt.tiji,u,t,.tti nilzivorn ,,t) gra.i.r,rinr.r ta",r",,r.".1.., svt,t.z,rr r(.rjcvir,'.st,rr rro svctio blca rrprilv() n.l tct)tu ,,protivrci.j.t ir,r.,".1,,,1,,1.,,ru,, iiv.t;r ka. gru'r'' n,'",,i", i.,j, izrrurr.r [, ntljivo' .gledr psi )ivrrt"(Vitli:svctoz:rrlt,,ljcvic, Iltrttrrtrirrrrl,llt.91qr..rrll()(r(),slt..lU7.l(X)). i redima Mauolor.rrrulrrcijan-ra pokazuiu nemale slidnosti s mislima r 'sumnjivo lice" znrrtnenitogknjiievnog junaka. ,,Umetnik to je ,lr,,rl.irln do'u"k., s,rmraku, putnik sa laZnim paso5em"' pamtliivo g t' r t c n ciozno p orutuj e glagoli ivi j unak Andriievo "Razgov-ora-' v,,lq ,, r svoje ispovesti, dodajuii da "ljudi zovu sumnjivim rrt' vole tu neizvesnost ni tu zakukulienost, i zato ga rlvolitnim", $to znadi da je ,,umetnikova sudbina ["'] da u Zivotu t.rlioleii odmah nakon pot"tt " r 1,.rtlrr iz jedne neiskrenosti u drugl i da vezu)e protivrednoslzapto- iivrcdnost. I oni mirni i sreini [...] t" u sebi stalno kolebaju i sasta(t+)' vljaju bez prestanka dva kraja koiise nikad sastaviti ne mogu" biia umetnikovog t )vo razoikrivanje protivrednog i podvojenog Andricevog vconxr reklo bi se, podseia na ono 5to, detvrt veka pre vci Manov junak misli i govori onda kad primeiuie da "pomoiu' rrrilo o5trijeg oka, vi &teiditave mase ljudi lako izdvoiiti umetnika i Oseeanie da ie odvof en i da ne pripada amo, da su ga poznali na se.1. gu po*"iraju, neSto uiedno kraljevsko i snebivliivo iavlja ,rj"iorro- liru;',irdega sledi uvidanje daje svako skrivanie i prikri- i se, zakrabuljite se ["'] dovoljno ie da | ...1 u..]*r"ltdnot ,,Preobucite otvoriie odi i da izgovorite jednu red, i svak ie znati da vi niste dovek, rro ne$to tude, i Sto otuduje i zadudava, neSto drugo "'" (ZZ+)'Vita- ko je i 3ta ie zaptavo umetnik, Tonio Kreger otuda zakljuduje .la ,,niko in" podorr"va da je tu red o nekom veoma zlo uslovlieda on lidno nom, do kraf nosti sumniivom daru", priznaiuii pri tome itrii se dos"" pronalazi ,,u duhomu oblast Preneseno - cel3 destitih ono podozrenjeprotiv tipa umetnika koje je ma koji od ["'] ,,u dnu srrol" i ispravnih predaka [."] oseiao prema nekom lakrdija$u ili artistu- pustolovu" (zgs). li tek puka koincidencija - te5ko ie ne zap\tati se --to-Sto kao umetnika daru" histrionski,,sumniivom o se IGegerova misao Je biia, tako srodna ideii Andriievog Goje o..umetni\u "i'rrll"rrog" hcu" i ,,maskiranom doveku u sumraku"' najposle kao ,,surrrniivJm umetnika"' sme5ta u siikovitu predstavu okoline i predaka o "tipu reklo bi o ,,lakrdif a5u ili artiiti-pustolovu", u neku ruku i doslovno' retorsko-priponeobidne, Andriieve se, realizovanu na obodima ,,r"k oznadava vedne fikcije iz kafansko-cirkuskog predgrada Bordoa? Ne dvaiu li ova odevidna koinciden ctiazaptavo iasnu tipolo5ku srodnost junaka, Manovog i Andriievog, u njihovom ambivalentnom poloiaju izmedu eksliuzivnog sveta umetnosti i umetnika i modernog stotinjak gra.lanskog sveta, prikazlnih u nominalnom rasponu od kult.r.,r" istoriie, ti' od prwih decenija XiX do prvih [o<.li,.t" "urJ1.,rl.. rol Evropsh kultura literarni Ball(an AfdriacvCoia i omparativnog rnz!mevdnja llrlF F deccrrij.r XX veka?Ne odjekuie li, drugaiije.k az.ano,zawsno l I r r ra I o* l **t:;" n j e,, z u kojcnr nisam doma "., [...] Cled"am u kojc su i jedno t dfuqo_y istimah.. ;: riii,* izm edu_{v.4 i"_o"rri prrzf{ r:r, _qv_e { svet senki 1...] trkvlh lZZi_ZZSpassim), uop$teno dg svojcvrsnog naiela, jo3 i kod lrre AnJriCa,.u Gojinom verovanju 1C2 rihomir Brajovii (orr')araltvnt irlcntrtctr ,,.sve {1 ideje [...] ,i,i,::.pr"rr"no, f-o.li sa 1...1 njima u su$rtfll 'aie protivnim svetom [...J i u isto vreme u stalnom [...] prilagod.unnlu tom svetu.. (ZS)l tnije li taj a"or_irf"rril dvoznaini,,eho..u stvtd n a j up e ta tl j ivi ji,, o df ek" r"1ut dispozicija knjiZevnih 0"," ff#T0""",""t;:a il; ;; ;;; ffi prosuduje u isti .rp.,if l"s'"o,'tr, sfi inosti i men ta ;"rrf." f.Jyri; il. ; b I u d e lo g " I(resera v e c j e ;'" ;;il; r n rh m n o go n:n n i?:T :,T'k]ff mah-s a"" t"d." gl"diS;: ;xn:Tihf gradanske i umetni.l ke".'i osloniena na junakovo ,,rr"fi,. ;;;;;"nje '(iS).,pa, da su ,,gradansrvo i [...] l;ubav prema iivotu;"drro irio" sledsrveno rorrc, "postoji jedno umetnistvo koje je ,uto ).ro"ot o [... j du nema ierrrro koja mu se iini srada.[...] ;?Jr;;;;" #tima obiino sti,, (zz+,), ova imanentna dvojstvenost Tonila ,Ti==ff KrJ; xn*i*nen:km:iffi :,.} pt3""i"s"" i prijatno-normarrr', i prist (iz+i.;Jar.; :l: i" ""*"lijalno jednom "i"r. ,"ii prisetimo zugestivnih Arrd;;;; tlil ,:rffi::i:: vajuii slaboiiu za sve Sto ie priprosto-, ,,sjaj" i ,,yednostavnost,. kao itivota,.,jo5 s poietk.r "du" svog kazivanja tvrdi: ,la, Ii5no, Ur" ,"_ ,.."_ uyek na strani jedno_ stavnosti, na strani slobodnog oskudnog sjajerrr i oblicima" jer,,u prostotij" kti;-; va.rlliv znak propadanja i:;yaffii.u.tepori i sjaju neprc. Ii." ;;ll.o"gilra ufi,,it"to i smrti. f rEl, "f."1'". J::;: o1*" f pr,jp.Jrrr",,;; il;f;ffi i; itril:,'#,ti:l'":"0's"o'tii'otatr'iiJii,aizmeduManovog 1-1ii* o. AIi ovaj poriv prema jednaienju ima svoje nesumnjivo slirbt. taike, uoiljive vei i ,ri oulr$r,o; provere. ,Jr sc tlivirrr ;;ffi; gordima i hladnima, njima r.o;i ,rouoirio zr cl.iivljir jima po stazama velike, dr,,:"::i;;;;r"i,r,"u"" 'itaju T. n.l, i prczir.rr 'toveka" ari - y'a irn ne zavicrir','r" 1zzii,".itii,r",. r(rcgc*a sirr()rr ,i,1,,,,f ',,i',,]r;.'lt",Arrrrillr.r/ ' l/rrltrtt,.t !rltl lrrrtl,i\tr*s z,.rvrietku svoje ispovesti, deklari$uii se tako konadno i nepovratrro svojoj Bilrgerlichkeit, svojoj neugasloj pripadnosti gradanstvu kao koji zazire odkrajnosti bilo koje wste, njenoj sklonosti prema nesvakida5njem i izustoga umetnost, u P.r zctnom, neminovno doZivljava ,,kao ono Sto je dovedeno u blizinu lrolesti i zlodina5tva",3a u opasnu blizinu prestupni3tva i naru3avanja rr ,;(rrnju svesti i pogledu na svet tlru$tveno poieljnoga i prihvatljivog^,zapravo. ,,Zdravo i snaino oscianje 1...] nema ukusa", govorio je i mislio Manov zdvojni junak sruno s podetka, dok jo5 nije spoznao i prisvojio svoje nezatomljivo sradansko biie, uveren da,,umetnidka su samo razdrai,enjaihladne t'l priklanja intelektualno emancipovanom postojanju, posveienom ouome 5to je bitno, a ne ugodno, spektakularno i raznoliko, te u tom smislu i efemerno u gradanski raspoznatljivom nadinu odvraianja otl spoznajno usredsredenog tivljenja. Uostalom, Tonio IGeger je i prikazan kao dete iz trgovadke i konzulske porodice, tj. kao lidnost koja je sme$tena u gradanski milje jednog precizno stratifiko- t03 Evrcpska i kultura literarni Balkan AndriaevCoJa u svellu komparativfoq razurnevanja ilr ii lt I i t1 1 I li i,l j l vrrrrt'rg clruitva koje zauvek ostavlja svoj mentalni otisak u njegovom .\s1111,1,11 r,ti 'r,rtt,trtt\ I l,l lslo, str'. I 0ll. ill? li.tz.rttr: t,rzr;rrrr.rr ,,,,,,,,,.' \r\'r'l ()t)lll(()v.lll, l,lfllirf r.,^;^--^-,_-- i.f';i1,1,.,,{,i:[fifi:;:ll;il;*)ililj: :*i isr. r.rko mogla da tude , ,i.,,i",,.r"1,rr"ri,,.,,,I f k;r. rr*lt ili ,,suspendovorl.g r a .ro,cra vci. i ,,irf p= rr'e s:lrno k stvrr, ,rli lri v.st'r "suvi'i'og toveka" z.'rg,,, U tom smislu,"g".ourLi,,""bl,rd"log,; ;?";;;;- {ldriiev ;.r,ruk,rki,i," ;;;;",.r,rrirlrrort ponajpre ,,sablasnog.. identiteti 1 0 u znatnoj meri li$ena st:rlelkc 4 fi:lljnru;:TIilq:r;:::t;*;m*l.* za sopstveno,gradanstvo. r.e1,1,s= j:l; i Gojina rritorrl pr"arau*l*um"t,, rihomirBraiovii ik,r karr "sumnjivom licu",,,maskiranom ioveku.. idr"rk; iJun,,.,., u.,*,, *'lilli'll?l $em" simptomatski je i simbolican z.nak tog isiezlog ili prcv'zitle nog gradanstva, jo$ uvek tako bo o; j i";;;,;jl:,1. 1 g,ur,, p o d er en o s ti xru::"l,,f, : li:l :1H1, dalaika predsrava o ,,a"_onrt oi,?r1,,.kao stremljenju ,,gorrli' I hladnih,,umetnika u ,,nrrgo,,,o* sa Golom_ j" _ tr;;-;,J; sirrrpr1r1l1,g tidno _ pripisana drugorni irtirru rrod'o_ i*go-_"oIti,.u ,,u,,,,,,g prijatelja iz mladosti, paola.lednidelom iskazujuii i Gojina vr..stire shvatanja, ovaj ,,Italijan je pravi ,,umetnik,izvan ,r rtorr".r-rt om krvi,, Zit"_";_iJ1 nai'rc, rl*r zakona,, ,_*i" ,"t,,, ( , S ), sto jasno upuiuje na "iS"_ ,,demonsk'o "a_""L, por"klo jc stvorio i uiwstio oblike, umetnik ,um;;;;;;,';;;:,^ko tl.g ie onaj koji ih ,*".i r" r".j ,"curr i utwduj e ponovo ; far sifi kator, ari r e z ai n t er e s o v an ak ifikat or I i s tir k rr' f T. B.] po t"l till* i r"to opasaJ, i,o g" tini svojewsnom ,pretcclsrrr Antihrista.., .kada se bude ,"_f;,, fo,arrio ,*"r"ti Bog stvorio,\T: "" saw.enstva.., sve $t. jc samo sa veiom vedtiiromi yiie pa je tirk' zapravo,,umetnift [...J tvorac 1... i varljivih *"rr"" i_.ii..z kojc st., pri bliZem dodiru, propada oa_un u ambis ni5tavila,. ( I r) rstiiuii najpre, povodom i"i",;;";,;il :1.,,ir,,,*,t,, umetnika t O*a,*.n:rt"ii "";s,r" istijaz koji postoji izmedu Boia'srv;r i...] i sveta.,, da ,,ovako ji p1"il, ,irz"!,,r. y"dno* fikcijom, kazivao rr.irr zayednitku miruo.. (rs), ;;, o"sle.izlaganja ne.to uie p'.sr' "ti'r;;; vrjene zamisri.o r.uo ar"i"a,rntihrista", da ,,treba biti skr.rr 1'1;tniku maitanju t kao ito je on aolo__ prim. lt T. B.l bio, pa svc ro i:r,l.l sroditi ovako.., dok, medutim,,,r"rJ_ drugojaie sa;Jei;; ; .sklopli cr r, " ja nisam nikad mogao uci u nlegou naii' oseia''a" ( r6), Artrriit,v autorefleksivni.Gojl uvodi nas ri.,'," r,,1r..u., u al,biv:rlc't'.-si'rlrrr IicYno poclrr,rije knjiZcvnog ar,r1,,ii't"r,, t pcrrorrlrlrro ,,ckstcrior.izovrr rrog" izr.rrz.r ulrutr.;tirrjih ô .r1r,rrila i rrt,tLrLrrrricrr .,,/,.,t rtt.lil P11r7111yg rrlrrrs.r'l'ornrrsrl Milrrrt, u kojcm sc tcurir dvojtriitvu pojavljuje utcstrrlo, r Itli torrtc kao relcvantna, po pravilu realizovana putem motiva narci',lri l ('l'orrio lGeger i Hans Hanzen, GustavAienbah i Tado, Hans lGstorp r l'iibislav Hipe iz earobnogbrega,Adrijan Leverkin i Rudi Svertfeger u l)oktora Faustusa),3s simbolidno ogledanje u ,,Razgovoru sa Gojom" rr potpunosti je, medutim, izvedeno u okviru (samo)razumevajuieg ,r to znadi: ne toliko narcistidkogkoliko ,,antagonistidki" distinktivnog r s rostavlj anj a intelektualnog i artistidkog habitusa sredi$nj e figure Arrtlriievog teksta. r 1 se od Paolove sklonosti prema ,,maitanju i mistici", Goja plgdspylja se, drugim redima, kao lidnost koja, rr opredeljenosti za isku5enja ,,slobodnog dubokog Zivota oskudnog s j.ricm i oblicima", svoj unutra3nji li( dini se, sagledava prevgqho{lq u opsegu svojewsnog stoiikog racionalizma, s jedne strane oznaierrog odricanjem od spektakularnosti i rasko5nosti zarad samom sobom i prirodom odmerene umnosti, a s druge strane odredenog t05 Ogradujuii , rval orlbacivanjem neukrotivosti fantazije i onoga Sto dolazi od tajanst veno-natprirodnoga. Suprotstavljeno Paolovo m dualistiiko-mattihejskom shvatanju ,,da se iz mraka nepostojanja ili iz tamnice koju lrredstavlja [...] povezanost svega sa svime" umetnidkim naporom ,,iz tih okova otima komadii po komadi(Livota",pa jezato,,,uzimaiuci od jednog tamnog sveta za drugi neki koji nam je nepoznat [...] trmetnik'izvan zakona', odmetnik u vi5em smislu redi" ( f 5), ovakvo rno razume v anj e p o dr i,ano j e izridito m o ni stiikim verovanj em,, da jc sve $to postoii jedna jedina stvarnost, i da nas samo naSi instinkti s rr i rrejednake reakcije na5ih dula zavode da u mnogostrukosti pojava liojima se ta jedina stvarnost objavljuje vidimo izdvojene i zasebne fo sudeljavanje dvaju opreinih, metafizidki apstrahovlnih naiela, u okviru psiholo$ki jedinstvene ,,teorije" umetnikove litnosti kao mimikrijske personalnosti (.umetnik to je 1...] maskiran dovek u sumraku, putnik sa laZnim paso5em"), naslonjeno je, svctove" (tZ). rcl etitko shvatanje o su5tinski kontradiktornoj poziciji trrnetnika kao u neku rukukritiine egzistencije,buduii da,,umetnil tS V id i: I.lrich I'Icller, Thomas Mann: Der ironische Deutsche, nav. izdanje, p. Il9. Evropska i kultura literarni Balkan AndriaevCoja u svellu komparalivnog razurnevailja l.tl.,'.,,1r'.rvr,l.tl)()llt.ull,tlslt,p11rlyl1.111,rlllit,,l).t6lpr,|(;r,li', ltl'.1,'lrllr l..r,,,lr'.r, n.la('ln() ipr.,rlitiirt6 l1119rtt,,t ptlp6v6l,t 'i r'rf r r) r''rr'rrl.i's'rlrr.i Ptlziciji r.l('tril(i), P'irrrtrcrr.g tr.r ,1,,,vt',llr o Ion)e ,,llrlio se iz svctlr gr'.t,luttsl,lt' sigttltltlsti r'.rzvij.r lili. .r l.r,;rzrrLr 1... I k.r,r.lrrhovntlg st.rvlt, lilto r-rnutrllirljcg tlr"rlcvtrog st.rrrirr 1,, 1p, 1,1 sr r,rr u n('r.r./r(':.r\'()sr'rr li.ro slun()lll istinorrr s()l)slvcr)()11 1rol,ri,rl,r rrsvt,(g lrrl lonl1';,. l',rolov ocigovor, t06 Tiho[tir Brajovii ( !itirtat Ll svoioj viz.iji trrrrctlril<.r li,t,, us,ull,t.nir= ktrrl ,,l,rJsilili,lt()rir po instirktu" koji ,,stvarl zrr svoj r..i..r.r", ,(.lr'rr, t ivr i rrcP.Pr-avljivo individualistiiki. Gojin p.k ocrg.v.r. ..,,,.],,, ,,,, srrP'.tuu stranu, u svom podseianju na to da ,,prostc i trb.gc sr t,,ltrrr. srr pozornice zaiudaivelike stvari., (t:), i, narodito, ,, u.,.,u,,,,;,, ,1,, ,,na$a liina misao u svorrl naporu ne znaii mnogo,., prt zrrto ,,lrr.lr,r osh'Skivati legende, te tragove kolektivnih l/udsfih nastoj.rr j,r l.r,,i stoleia, i iz njih odgonetati, koliko s" mo,e, smisao na$c strrllrirrt,,,, jer one ,,iako sve manje verno, ponavljaju oblik onog zr.nc,r irtrr,,l okotoj eg se slaLu" (25 ) . Unekoliko iznenadujui" u rlrJlu gc n t, r,r r, Irr predstave,,Razgovora" o umetniku kao kolebi,lvom i,,'"ir]..",,,,,,,,,, druStveno ,,sumnjivom licu'., ova afirmacija kolektivno g",r",.ir,,,,,. i kontrolisane uobrazilj e kao nadliinog i, uprkos svemu,"najp,,,,r. l.r nijeg izvora istine, u stvari je neophodna piotivteza paolovorr lit rr. indukovanom,,maitanju i mistiii,., odrrorrro tamnim,,plocl o v i r r.r,, takvog opredelj enj a u obliku nekonvenciorr"lrr" korr."p.ll i, t,, ",.,.1 kao instinktivno diy abolidnog,,pretede Antihrista... (egaproizlazi. ovo dvojniiki paritetno i u isti mah konl i oblikuje ovo,,unutra$nje,,-diversifikovanj e naoko jedinstverrog shvatanj a, razdelj enog izmedu protivreine odbrane r.rdi-d,ror,r,,1i ibezr_ezewneapologijekolektivnogstvaraladkognadela? (1' Jo$ jedan, zawsni oswt na Tomasa Mana u ,,vertikalnoj..korrr parativnoj perspektivi moZda omoguiuje valjanije razumevanyc moguie,razre5enje ove nedoumice. ,,Tonio IGeger bio graclanski umetnik. GustavA5enbah tipidan yelao ye tipidan lrmetnik impc rijalistidke epohe", konstatuje Inge Dirsen u svom socijalno-isio rijski zasnovanom tumaienju, kofe u krajnjem ishodu uspostavljr tipoloiku analogiju izmedu dveju najpozrraii,lh Manovih r.o.,,"tn,'.', smislu predstavlj adki razvoj nog razumevanj a p oroi.aj aumetnika u Precizirajuii da je ,'u noverironio Kreger razvoj staleia obu- ,drujtr'u' hvaten samo u onoj meri koja je neposredno bitna zaumetnost A nasuprot tome, u Smrti u Veneciji izrat ene su odredene i l 1...1 t"rrd"r.f" ce.lokupnog r azv oja gradansko g staleZa putem osobenosti umetni kove individualne sudbine", Dirsen istide da Man u priii o Aienbahovoj fatalnoj erotskoj fascinaciji, koja vodi ravno u smrt, zapravo koji svoiu sopstvenu umct- ;, ,lrros i'ovcl ''' "'rt' takocle zalaziusloZeno polje (samo)razumevanja tzv' grat-netnosti, umesto razvojno stepenovane, Andriiev "Razgo- lrrl rrrs l<.c r-r r,,,r.s.r Gojorn" predodava, medutim, sinhrono i kontrastirmo interio- sublimaciie r r./()vinu ioglku ovogvisoko simbolidnog gesta artistidke modernoga istorije kulturne i l. r iliinih p-bl"-" socijalno-politidke ,l,rbrt. Namesto narativno autonomnog pomeranja od vitalistidke (tGeger) do , t'irrje gradanskog umetnika za ,,slastima obidnosti" (A3en,,,'.' ,rutidestrukti rnog afi.niteta prema iluziji saw3ene lepote u naime, se, ovde novelistici, l'.rh), $to je suvereno dato u Manovoj (Goja, pripoveda Paolo) ,,l..ui.o iste, dvojnidki ,,razlistane" predstave ,, tlonekle slidnim iskuienjima i niihovim imaginarnim razresenjima. tipol...rr1 kaZemo: slitna iskuSenia, mislimo, naravno, na posrednu, odnosno druStva, i stanja l,,iku analogiju izmedu stanja umetnosti jcgovih stale5kih aktera. Tako sagledana, razliditost u slidnosti Paolovih i Gojinih predstirva na nekinadin ukazuie na aporijsku prirodu sveukupne umetrriike vizije koja stoii iza njih. Predstavljen kao Gojino diskretno Paolo u stvari verbalizuj e nj egol-r'r senovitu' r lznaieno,,drugo r r Ja", rrtisnutu, y rb o go dredenih shvatanj a, ne sasvim prihvatlj ir'rr stranu' SlZeta o rr".orr"nlo da ie ,,umetnik'izvan zakona', odmetnik u vi5em srnislu redi, osuden da natdovedanskim i bezizgledenim naporima tlopunfuje neki vi3i, nevidljM red, remeteii onaj niZi, vidliM, u kom bi irebalo da iivi celinom svoga biia" ( t5), ova shvatanja dodiruju, .lakako, Gojino videnje umetnika kao ,,sumnjivog lica", ali ga rsto tako r r 1 i prema5uju. Paolovo dokonanje o ,,niiem redu", u kojem bi trebalo znadenju redi, i cl;r se Zivi ,,celinom biia", ali se to i ne dogada u punom ,,visem, nevidljivom redu", koiem se teii ,,natdovedanskim ibezizgled' rim naporima", jasno, naime, upuiuie na neku wstu ,,a5enbahovski" rizidne nastrojenosti koja vodi u raskid sa ,,slastima obidnosti" zarad sklonosti prema metafizidki apsolutizovanom i nedohvatnom' Nema sumnie da je i sam Goja * onako kako je prikazan u ,,Razgovoru" - do izvesne mere aficiran sugestivnom predstavom o ,,delonskom poreklu umetnosti,., budu6i da izridito tvrdi kako ljudske krvi", ,,oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj 36 ljntersuhungen zu Thomas Mann, nav' izdanje, p' 87 ' 1C-7 Evropska kultura literarni Balkan A rdr ic'/ aolr i ! 5!Ptiu l(Llrrparallvrorl P,r ,,Itrrotl.r rrrrrt'trrosti je t.rl toB Tihomir Brajovia l(omparativni id.ntiteli I r ,,sporo i u finim naslagama" stvara ,,pravu istoriju dovedanstva", rr lto nastaje u uzajamnom diskurzirrnom delovanju darovitih pojedirutc.r iz razli(itlhstaleZa i perioda koji svoju pamet i veitinu podrecluju imaginativno oblikovanom ,,zrncLtistine" Sto ga stqpljivo i smotrcntr ,,prenose kroz stoleia". Sudeii po svemu, ovaj transisto rljsl '-. \ .l ,i t - strlrc tnrilric r,,,vtt lirLttrttltt zrr svtlic : : i, ., ;;,,.i - i, r, r ". ". I izlc instirrktc"' belctiA'nc|'ii'tr ;1h*''Jil*$il'JXi*ili:ir',i.-il; neodgovornost udi da "zai amtena : lll]ilI'il; i, illll" : ;ilt"1 l; "r,. ri.ri. v o st ma kakv lg;"#'u* ;li :*îl' ;] #11:: I r i;: :il:#:*:: i Y#*ii :'ff il i ;i" ) *'i;""'q i i, ff i lll i f naiin moida zaista moze deri""tt t;raktitno I''lEarizovani ,,t.rlci.rr i mentaliteta ';;;';^tJ"" Io 9 kol"kti"l'':;";;;;;; koii se u sa Golom "Razgovoru l"d;Juit'*""' v,rt ,,bczgranit''og vidu Paolove metahztc- ,,rz,rr'reti kao i estetizovanom 1,t,i.rvliuie u autonomnom t.o'''t"ptif o "dtmo"'ko* l. ntt#;"H"Hl1[i"t:T:; raro"^^-*--- ffi1:f ,,' cstetiike kao "opasno.nel:-t:t"t"totxoortr :".;;;;;;"iku ',',"o"5:il1""*;'JililH:":',T.'ll:iil:il:::":tlfi oznaiena r.r,r;u umetnika koia ie Pit-tl:,:k" u sumraku" i f't:$#' Ul;i ,,putmt i;l;;"':i:i::sl1;;ill'i-*::ll'.";;;;"ivnom,prestup' " u vrutrr)s s.r r ri lirznim pasosem i'ko-prewatnitLo'X r"._1^,*,r,"., ffi zakona ioveka ,,izvan zakon ii l*eka "izvan # :;ff :::'l1tupuiuiu' dakako' na neot- i drugo videnie g o Kruvidenju drugoga' I itd;" i aktueln o g d ruStveno ;;;;;"tnika i'um' gon untu iv rr I. li i rr ;;;;;'nieg-ovoi:l#ift r:"'::;^ iiil:1; *;;:f;:;;l,f'"il#i:; ekspanzivnu ekspanztv c.riu rei o kontemptatlvnu' odsovora îo.r.',r.)." na .lubokog zivota" k";;6atorskog ,..:01",,,,i"r.r,,",;#frl;il'l*,T:;iU;i,lil:i::,l1:iil:j:;r'.rrroi i makar simbolrcno 'G' ,,od "^t:::?".. t-..".roS"riu", koie se desava vizili "P] "otimal"'.] iz nidega ; pustolovnoi i" nepoznat ["'] ;i; ;;il; tit "u- iednogta-""; " ""1'.il!,l.,",:iiltilt:Aktui .'tistitkeindividuffi i.;;;;s u s a i u shvatani u o dno 1.1:u*o' ;;;;;'""oll:'i::','"T"lit1ff :l'""i::3 odno': "aiela' -i"",""i" iiak e se' "" yl,'^""HXT";;;;il; suiunski ostaie u granrcan individua- rizma",koresp"";;;;;;*u"::::ilT"ffi ;"ff"I-i:ff "Hi: i n**::*n1:*:n;'Tli'#"t""-'';;;-modernizmakoii romantidne mladiie ie l"Jnako buiant"?;;;";t*r"ttt surove iz redova "mradne' regrutovane po pravilu tipove"' l u vreme \7 Nirv. pretna: l4so An6puh' P 1995' crP' 14' alat'e $awusna' Eeorpa4 Irllr 111, ,,, .r1lr(",r'.r, ' rr()rr.rrr. , ,.;r.rlrrryrrlltli (),,'()\rl 1.,r,, ilt rr ,,rrovr,,, rrlt.olrril.i llv.tzivni I lrolrlril rlilit-ijt,lrri li..k,lilivitcl. S tl.rr11c rl,..,,r.,, ( i.yrrrrr t .rr ,l.r lr sv()j()i tlcl 7rr,r ()l)ilsnQg voluntrrliznrlr zar-l.l jc,,lrrtrg lritr..rlr0v,rrr,,1" ilr istorijskih zabluda i os[ra(icnosti oslo[ro.lcnot liolt.li I i viIctrr, lirji p.st.ji tekkao imaginarna, natpovesri'r pr.jekcija, tt.z,rrrr rrc brlujc od ',zajamtenih neodgovornosti" i,,zrih instikatal' it.r r.rr.,, podlezu ,,kultu toljage" i nasirja.Jednako nestvaran ilo I ih0rnir Brajovia l ri ri tFti srirn Goja rr i ,,sablrrsrrrr', ri.r,, - r umetnik-ili-glumac koj. ne iezne ,,kregerovski., z,.r (rrr.r lo)gradanskim ,,slastima obidnosti;, nego priziva o'o sto prevrrzir,rzi âpstrahova'i nj ihovo mediokritetstvo poresio kore r - orra] i r dave" palanke, u weme nastajanja,,F.azgovora sa Gojom,., sredirr.rrr tridesetih godina proslog veka, vei j teiako prisutne u samom sr(.u Ewope i njenog turbulentnog politiikog iivota. "Gradansko ima izvesnu duhorrnu transcedencu u kojoj sarrr. sebe ukida i menja", konstatovao je Tomas Man u eseju o'Getct, klo ,reprezen-tantu gradanskog raadoblj/,otprilike u isto vre,nc u koje je i Andrii ispisivao-svoje esejistidio-fikironurn" ."n"r.rrr" . kontroverznoj sudbini gradanskog rmetnika i gradanske umetnosti Nesumnj ivo prime iuj uii zloslutn e rrrlko.r" destruktivn o g .uop ;te. kolektivizma novog doba, olidenog u nacionalsocijalistidk"_ p.;.,: lizmu njegove sopstven" domolri-rre, pisac Tonia Kregera i S*rti , Veneciji tom prilikom trezveno .rporlrurru na krizu s"amih osnovil gradanstva, na ,,nedovoljnost individualnog, koja an.ru, Uuau, i"L svi ispunjavaju ljudske zadatke,-pojedinac plstaje funkcija, javlja se pojam zajednice, komuniteta,,,:s pri iemu ,,gradanin iiguhlj.n izgubiie vezu sa svetom i ie koji nastaje ako ne irp" du rurkJt, sa ubi_ stvenom du$evnom oseiajnoiiu i Zivotu rrrp.otrri_ ideologijama.., jer ,,ono Sto je danas potrebno, to je veliko rastreZnjavan;i"arrog svet;i koji propada zbog o'ih dto, baveii se lskludivo d"S;rrr, ;t; vaju i koie Livot".3e I sdm ,,Razgovor sa $9iom,,, rnoglo bi da se zakljudi nakon svega kazanog, nosi donekle slidnu, alii umetnidki osobeno obli_ kovanu opomenu. proditan kao tematski produietak i svojevrsni 38 Nav. prema: Tomas Man, Esell I, Novi Sacl t9g0, str. 161 39 Isto, str. ) 62. _ liorrrPlclisrr0q :rr.tistii:ltog tldgovo|rr rt.t paradigmom gradanskog inclivid r'rlvei samo Irzrrn, u kojoj nema,,nideg prometejskog-ni faustovskog"' intelektualnu dulnosti"' .,rl.,' r,rtj l-,"r r-,n.lr"-"ljsk! utehe" i "traglka u dvojnidki ,lr,rnrrr te .rro.ne figurelvo Andrii naknadno tematizuie i metafizidki intoniranoj pred, t' I lclitovanol, aporetitno nerazludivoj jednog tamnog ';lrrvi: kao protivrednog Prometeja, koji otima "od i-" sebi' dini u stoga pa svcti za drugi neki koji nam je nepoznat", ::a dijabolidnog odnosno r pone5to oi prokletstva modernog Fausta, narodski trezvenog kao gotovo i mah isti u ali ,pretede Antihrista"; j, niLn, ,,srcem uvak na strani jednostavnosti' na strani slobodnog' i ba5 zato' reklo bi ,lLrbokog Zivota oskudnog sjajem i obljcima"' i tamnih sla,", ,toZia podesnog b"lgod napasti ekscentridnosti " ,ti ,,ubistvene du5evne oseiajnosti" koja vodi u kobnu zanesenost elementa, odnosno njegove stole- '. r rl('1r()v()11 ot I I lt'rr r rl r)'lltll(" PIt'tlst'rvlirr je tlrrrr liIitiitro st.trr.f c gt'irtl'ltr Ir::ltr ,.1.,. lirrlttrr.c rrc;Lrrrrt..g dob,i Vracalltdi sc r-ttttctt.til l .r v l i c n otl l<.rlj nj c,u"i"rlo- (auto)destrukciju gradanskoga kulture' da treba "oslu$kivati legende' uverenja valjanost Srrg"riSrrCl kroz stoleia" Goia rz te tragJve kolektivnih ljudskih nastojanja ' i pripovepropovecla zapravo ono 3to ie potom udiniti r i'ir-na razviiane civilizaciie i ,,Rn"g"orroru" Manovog monumentinog ostvarenia/o sif i niegovabrafukada' da nam se' ,foS,u;"et rJr, ,,d,tboki studenac pro5losti"' konstatuje liudskoga, njegove povesti nie,,'Sro dobli" prodiremo 1...1 podeci ali se ipak "kod g."" f."ft.", p.edodarr4o IJ"o 'u"'i- neizmerliivi"' pa da na taj zastati' moie ink rog l"dnog'p.u' r', nacionalnom smislu i tako Uostalom' ,rutlrl?od" dJ nekog lit"og i povesnog smirenia"'a0 mogo liao 5to su Na D rini iuprijaiProkleta avlija ciad razlidita ostvarenja ," ,rr"tti- delom ditati kao plodovi is.tog poverenjau pronalaie- proSlonje ,,lidnog i povesnog smireiia" u spu5tanju niz "studenac imaginaciie ,ii" l ruhrrut"nlu iz naidistijih izvora mitskoJegendarne kao i (,rud)r.".lo,tulno-kol"kiivnoga pu1:""i1, 3to ih predstavlja urna' ,rele plodove one narodi te, TriumbildJogike modernistidkog osmiSljenom "bekstvu ko;a p u ranoi fazi podivala na subiektivno snovidenja,, indMdualnih meandrima po traganja rrld., o oiniuotn" fantaziju i opite obrasce ovladaa sada se vei oslanla-na 'npa"ittt" vanja Zivotnim pojavama i dogadajnim sklopovima' PriieJakovljeue'prev' Tomislav Nav. prema: Tomas Man,/o sf iniegovabraial: passim' 7-8 Beki6, Novi Sad 1990, str' 40 lll Evropska i kultura literarni Balkan Andr arv Cnl.l ! !!etlL iaifparni \r lll! L/ srrrrronr ,,R r i',,, ;J:f : ;::;:.:"?:ff;*nffi :"ff ::1,1 " : ; i. ca "*" o'e dramatski medurat' og rrr.tlcrrizr.na koje svoju ""..rr;'s;;;poretitnosti to_pf"r"","_i, ,trurr., pronalazi u fatali sl it li rr lrredavan ju til"irn ."liTl,,O"rgrurr,tnog individualizm,r,., ,' c, r r t c r r Ir r rr " ri r .r.rli.rr. i po cenu koja je u krajnjoj liniji pl"acena slomom, kakav, pri rrc.icc' olicava sudbina kobno .abru;"i";, gradanskoga umetnik.r rr Manovom romanu Dokt1r.lau;t r. nr.fl."U, ova re tkcr s uges tivna e s ej r";;:T;;;;;r. 112 t" ia u,,vertikaln onr,,, evropskom komparativno_ "tanari t ooa"t rt., po;"rrf;,r;" kao izrazaute'titne, u neku ruku j viziie gtud""'k" rttrt"t" i i st i lrhr)rnir Bratovia nosti sa kr v ik-a fk r rl o stanoviita r:::,tittP"t:"""e "-"' ;,;; ;; ;i : I I I :::? li,i il:"J"T:' odgovora na otvorena pitanja i kontradikcije iz eseja ,,Goja,., ,,Razgovor sa G oiom,. Oe jedn og,,nouog,,, povesri, ""r.-l:g,:,: rradici j i i mitu okrenutog Andrica, spremnog da,preispituje ove velike katc_ gorije i formaciie, jednako Lao i da ir*i t ..pt iz njihovih takorei.i nedogledn ih sprerniSta. I(omplementarnu m ogucnost e a ri ffi nh #:iill,:i*J; k_ritickog razumevania gradauskc ku I tu re, o sl o n j e n u n a o dI rn i s c I;; ;p,.rS; b i H _l o gikui eks p Ii c i ta r intelektuaJni-anga2man ^m spram ll druStvene stvarnosti u,,horizonta l_ nom", ju2noslovenskom konrekstu, vet kazano, predsravlj.r stvaralastvo Miroslava oznaka gradanskc ]:t_u",M;,;;;;Avna umjetniike nepotpunosti", konstatuje petrice r il;;;;; tl:- najvaznijem programskom " motivima' uuror"ii,ao a o l(erempu h,t tekstu,,predgovor,podravski t wemena razlog, Sro to gotici iti antici, Ui"arlrf.rS doZivlj"jl"-Jlstin" jl:.:j,"t" f;"foi" ravno :!"-"to ito je to wiieme êgo pre2ivjelo r"n..o'r-"'b"-b", i.;; ;r:: "fnrffi | rzrazitor deno na likvidaciju prij" prema kulturi gradanske "i*ri "r-;""tJi"'J*r"r"".kq,, - posmatra u povesnom "poh", rasponu od r"r"ru,lr" clo kao'jc'c ,,neclovr5ene,., a to i. ..",u XX,"f.i f<.i"2. r,,n.,nru"r.e izclrrrl s.rrslvc'.g rit''r" ctr'.rko ""i"".ij,'r.., Fr. ;;.,"1,1., , Miricr.rrr "i,ri i l)ili'rs'r, jctrrr.,r' r'ciju sivc ore 'lcl'r ".,,.,.,,,t,.r, istarirrrrrc urrrctrrir f ';.;r:tr;-': il koji su svojim osobenim sredstvima oblikovali urnetnidku lepotr-r ito c, rnedutim, metafi zidki apstrahovana,,,svij etlila kao poluboZanska z.imisao nad materijom [...] potitravajuii kao mutna pojava nad ljud; [...] bespredmetna, kao 3to su u stvarnosti bespredmetni etovi dj edjih igradaka".a3 sliir.n glavama s vj U svojim najpoznatijim i najcenjenijim ostvarenjima, poput de Glemb aj euih i P ov r etka F ilip a Latino v it a, Iklet a b ad u tom ( ) o sp o rrhu i prikazuje gradanske umetnike-intelektualce: kao dekadentne, ,,urutne" i druStveno neosveSiene lidnosti koje klize u propast, ili druge ,.1 sobom povlade u nju, ne uspevajuii da uspostave vitalistiiki preduzimljiv i delatno konstruktivan odnos prema modernom svetu i njeqovim sloienim poslovima, r]9go poput Goje, Tolstoja ili Voltera iz = n jegovog meduratnog biografskog eseja o velikom Spanskom slikaru vrludaju i lutaju u ,,unutarniim problematidnim nemirima" i ,,nepreliidnim krizama ewopskih umova", tragajuii za putevima do Zeljene rnoguinosti da se ,,stvari gledaju istinito, jasno i konadno neopozivo". I)ri tome nije nezanimljivo za razumevanje i tumadenje u kontekstu I3 sa l lrrethodno vei pomenutih dela (Na ntbu pameti, Banket u blitvi itd), okrenuta slikanju vei osve$ienih i kritidki angaZovanih gradanskih inclividua, nego se to dogodilo ba5 ovim ostvarenjima,.posveienim slil rnlclcktualnog predstavnika evropskog gradanstva, pa u tom sn-rislu i istide tla on, ,l,rtl \ Ii.c-t'ju I: JyiocttLtaaucre tueue , str. 7-8 passirn. l.l Vitli, npr, orlctlc ,,Stilenra krleiiiarra: direktan I t,ltttrlt,tll,i ili 'f 'r'.rgcdija rnotlcrnog intelclcturlcir" li' ,rr;',r,1 ltl(l\,. rl'. l()- l.l(1. neupravni g;ovor" i ,,Gospoda u naSoj knjizi O|,tut1u uogeprrusua, ' Evropska i kultura literarni Balkan Lr \v{! )! Citlni i tumadeni u ovakvom, retrospektivnom svetlu ccllna iAndr;;;ri rJni odnosno oprrsrr tlv.rju aurora,.Krleiini 'fikciic. (loii, pojavljuju eseiktilk' "r";i, ;; kil;;iirliiu", paradigmarski izrez i',',i.lii;',1J,{iiii|,Iodernistiikosi*Li'*i'ltit' ,"i,,,,,)f,"[,iil;;, 1'#.illiTil?:i::U:';ffi ;r1"s1,-"*';;;1,ffiff Muzil, Broh, zidi pre srifan naiin 114 Iilrornir Brajovit l((rIlnittvfl (ll,ntiktr - dr-). ,,"go posvetiti n-"tnr".ru t*l; sro';'rJ_ ,r,"t i na svoj karakterr. batkanskih, bosanskih, snih prilika i/ili individui",f, rlr"r"""i i"r"i"f.ffi;; ".""r*il:;;;;il tematizaciji (zapadno) r"eyu, kotektir,nih pove. ;ul*a:**y::i':.f{xtTilTd:Ti*ffi j;o*:ifi r."; "'",p, "i. i biografskom putu, :frHffi ffi veisuinrt-", nja i oprobataneka od docnije An d ri ie vo' x,r t",ri ."r"Jil :l; priTlr:n buduia interesova- "u"*,iJno_,, kontekstu kompa_ naiin svedoa o ""So for,".rro signifikantnom momentu preteznosti modemistiike sveoburivatnosti i totarnosti nad partikularno$iu i zasebnoi, ili cionalnoga tipa' AIi ono 1_"grl.,"t.,og" kulturno _naisto 1"5A"" tako, ,"krJbr se, svedoti i o znaiaiu pomenute univerzalnosti.za nastajan;. or"g" S,. ie uslediti, a Sto ie se upravo iz njenog epohatnog oraitla n";:;" razyiti u decenijama koje su p'"a_,il,i"'"" PARAZANR ;ffi?jll f ;; *:j I svoya #il.;;fr; "u, ". kombinovanom,,,horizontalnom.., $ .{";H;::H:::H ::ffitjj:, :; racije, na vi$e MerovaaoSra HroNtKA KAo sRPSKE rN;tZnrrNosrt pojaviti i umetniiki I(ao i svaka uopsteno formulisana misao, i Geteova poznata i desto navodena maksima o tome da hroniku pi$e samo onaj kome je vaZna sadasnjica moze da se pfivati i tumadi na razlidite nadine. Za bilo koji od tih nadina da se opredelimo, teZiste tumadenia uvek ie, medutim, biti na sadainjicikao onom diniocu hronidarskog odnosa prema lremenu, dogadajima i niihovom sukcesirrnom iezidkom beleZeniu koji nesumnjiio nosi ovu jednostarrnu a intrigantnu misao moZda i najveieg nemaikog knjiiermika svih wemena. Jer to da je zanimalje- z1 sadaln jost,mi1-s-ta-pgpq-dtimeBod:azumere,l9'.zap!3vo-rukovodei-e naielo hrorid*.t\qg pigl"i?,.p-o pr1y19 do4vljenog kao uronjenog u pro5losi i min"lgst, otkriva i na svetlo razumevanja iznosi svoigYr*e{t paradoks u osnovi hronike kao nlr-oiitog knjiZe'rrnog i'anra' Taj paraioks fe sid-rZan u din;enici di se oderridni,,glp4,tlz-qgi'.fu9plk3ln9g izrazapokazule kaq 19[pri-vid3p'buduii da vezanogt za ono'Sto-se odigraio i desilq, da bi potom bilg- uklopfleng 9 gzu lli siru, 1l.i uniu grzaln;u p9ue9;lka9,,PSl d*: lokaL;nv, ili dogadajno ustroistvo, upuiuje t"i"oioski koncept u osnovi ovog vida pis ania. Ateleloloikikoncept "i uvekpodiva t" rr"ko* aktuelnomr ,,sadasnjem" poimaniu stvari, ili ," p"L naslanja na njega, $to ie reii da je odreden ,,Livim" interesovanjima i isto tako ,,iti-^" interesima, pa je otuda i hfsniia{sbp g\tZt$ klo-i.ef-9g-3!" 119 Prgglg - u tr o bl i d en a .slika' o t9g1 $!9 -i9 tom smisiu Sto aoUiji ir""ino znadenle, ili znadenia - za one koji o,.9loT::to igl Wgk-niS piitr/iitaiu, u stvari proiektovana pred.stava rrrirrulo, alijc nekako povezano g-m-inulf-rnrteZ-e-eiilamusegndJ-rei-u nir$cur pamicnju i razumevanfu, i da tako izrazi na$e.vjdenie sv-eta. - ( ll6 Tihomir Brajovia (omirarat vn deri tctl .t nt(tloudt'olko j hronici l 11 t i ; pripovedanja dobila zaista dimenzije u neku ruku protivslovrrc r*r dencije koja upuiuje na ,,neuralgidno" mesto nacional.e litcr'.rtrrr e' I kulture. Pisati hroniku uweme koje ne samo da nije bilo skl.rr. lr'' nego - generalnb gledano - ni istorijsko* pri.1.rpp 1,,, 11op$t1,, 1ic1 drugim reiima, znadi bezmalo broditi mimo ili d"kt;;ii" l;jiicvrre ,,struje" i epohalne ,,matrice". Ali to u isti mah, ako s" joi jctlrr.rrr oswnemo na Geteol'u maksimu, isto tako moie da znadi i pol posebno uobliden i izrazen interes za sada$njicu i njene bitne rrsPckle, odnosno pfobleme, ko,ji s qdredenih razlogp i.poriva bivaju ,,pat-irrizrr vani" i utkani u hronidarski sklopljenu,,sliku" proilosti. l$ay_qlq ry q" Ip "r_qfp-ik g. hf q nik a p r i to me o zn ad avam o n a p r. v ( ) r I r kog groblja (tl+O) Isidore Sekulii iNq Drini tuprija (tb+S) tu. Andriia.2 A:rdriigva proslavljena knjiga, moida nominalrro ,,n.r j qrgb-l9rnglidlija_'u ovom kratko-m nizu jer se danas uglavnonr jc,i noznadno odreduje kao roman - pokatkad, doduie, i kao ,,ronr,rrr hronika" - u svom drugom i treiem izdanju (tO+e ,1947) inrrl. je , naime, podnaslovnu odrednicu ,,Viiegradska hronika., koja cloprr $ta ovakvo terminoloSki-pojmovno, a jednim deror' i znnr"ovski 1 o ton"re vidi vije u uvodnom tekstu, ,,Moclcrnizlrn, rrrotlcrnizrri, 2 U treito 7 lilrjizi: t p 1 1 lJrrr)irlrrirr tt j 11, utntttlj'tuh(': Atiurtrttt,trtttttrt,ltrlt,Lrotl(,l,t1t1tt,1ttt c r,lr. S7 I 01,. lit.or'P.r,1 .1(X)9, tt r rrl n c'r pr'eglgdn'g g Z4nrov;k9-g g narativno g oblika i relat-wno rnodertre kniiZevnosti' koj a bi' c']' i1',1 ""''"ti-o' T r avniike hr o nike' I zb or Na n' i'i da u.pu iu,i e ;;,;), n nriuo " i l:iqid."".:: iinlentcom oan o- obliku m sloJ aroike hr o nike' obia3nliv ie t't l<.t r 1,,, r i l< i iz nellgdnosti tradiciona-ln'og ; ,,, - -oit" l::)::t:: r,r,,i'.,, \reme travniikih "I(onsuiskih ,,, s v i t tt saieto kazano, i'p'ipo"eauno Aldriievo g romana' kako glasi po d'-'u'lorrtta sintagma u, .',,, ",-r"", tu'Lut i kalendarski *j"t""l ,,lruhvata relativno kt5;;;;tiosit' o d gotovo- detvg g; a*"'( r son - la y)'3razliku :':i'I hronike"' mnogo ";; ,, r ;il r r,st.letnog raspona 117 itiiZ-rqt+)'lis"gtudtke izvornog hronikalnog I bliZeg obiiajima i manirim,a 1,r irrrr'renijeg koji kritika niie propustila'da r',,.Iusa, iz iega t"d";l"dt;;kfut'k' hronike naf uzorniiiprimer kniiZeme n.r1r11vf , da "Na Drini cupriiaje naibolje ogleda u ovoj o nrotiltiftl" tipu teksta se EvroPslG i para:anr 5r Pske knjl2evno!t Arrtlriceva svest j'ili'' arentno a dodati zapii'unieo transp .ciklidno r j izi".3 T ome valj svoiehi o nike'koi a i e uokvirena astoi t ornpo'iti 1i-i' *nitt" l, r'sten videne akteri i "epilogo.m:" ciii su vrsrrim pripovednim i r lr i r ':;t;i;;;;' dolazak' a onda takozvanih velikih siia evropske rezoneri koii sve L.rs.rbalije Sto up'io'ii upoit"tioti komentariiu l,olitike, i tako se .tll;rzak diplomatskih p'Ja'i"""tft" " kao.zdravorazumski "'pti""t"i" samodovolinom osvetliavaju u izvesnom smislu ii"'ia li:'i:'ilil";;J;"*j' " "' "ii:i;;tt) '1d) nije do zore sorira"'" , istorii sku in dividualn a pregnu ia i ";1;"ot'ui"u kolektivnog iskustva' tiplomenliivost sa stanovi3ta dugotrajnog g komentiori p rip adnost ovo g Andriievo ru rrrativno p'-qrrt"$Ce"i zapravo na niegovim "rubovima" ,'.rrnanahronidarskom Zanru dine o"3 Sto neki tumaii vide kao t"ti"et v.razitoslmbolidn# i z,vo rnu letopisnu, u ostvareniem t"-"" o"to"l siedni ovekovno a"i'*"!t ""t"itl' -s akraln t leLnlt za istide vremenitost doga"Sto '" iade vanvremeni smisao"'a To dei- vedni i rlrria, to se vi5e otkriia njihov riferno.., dutim, rasp o znaj e mo t ek,,p e slvtl g T r qu ni iko j hr o ni ci,me a'ima iariii skih p rvaka' enutim p t"f Sftt - "pilo Skim koment " laidko-profanom znadenju redi' .t to znaii i o i"a"o- ";;;;"t""' je dogadaia i aktera onime 5to tr srnislr-r oar"a"rlorii prikur".rlt-t tu p o m ltt,^tt1!tt I l,t /1,t11y11 ctagilctua BPcra"' y: Hay'#tu cactuauorc .rcobsctl, ',Xponuxa Kao Kral,orteBHa tU/t'U"Y.:.::.987' crp l08' y liyrrtrrt'ririrtc I>tQcpttrLnt u cttttuwflte*a 6or6anpen' ctlrrapt 'A'ur'rurpnje 1tlctc Kil'u'ce,Hocutu' .t A. (1. Artx.t'tott, I Ioctlrtrrttt \ l)e r'.f l()rrrlr, l;c()rl)il1 197'1,elp ll l' kultura literarni Balkan [,4r ovaroila rrrgtlt,r.rri I2. drLrgaiijcnl vitlrr i s dnrg.rt'ijirn lcrrrrinoloiliirrr r(.i(.njcr)l ).rrrr'vslir,1, tlnzivlt ptltttctttttirll dclirttit blvili srro sc rr potl.rvljrr ,,llronili.r p.rl.rrr.riliilr rr.rr.rvr" rr lt yt I' r,' proi{a ito ie ispripovedano mestu dela koja po vremenu pisanja i/ilipojavljivanja pripltlirju gornjoj granici onog intervala koji se knjiievnoistorijski .[ritrrrr oznadava kao knjizevnost izmedu dva svetska rata, a to su HrorriLrr moje uaroii (1938/9) Momiila Naitasiievii a, Kronika pttltttrtti sti... ", naie knjige O|.tu4u noqcptnt3Md,llcolpa4 200-5, cr,p. .rrrrlrivrtlctrtt'to situilrlnjc $to Vei i sattr inlrr'rt'rrtno ol r . r y r Na Drini fuprija se odlikuje ba5 pomenutolr ,,slroroidu pripovedanj a" , izkoje na neki nadin sledi i izrazita nalit tivna proteZnost ovoga rado ditanog ostvarenja, kao, uostalottt, i proteinost drugih dveju odabranih fikcionalnih hronika, Isidorinc i Nastasijeviieve, takode posveienih imaginatimom beleZeniu malo varo5kih prilika u znadajnim vremenskim rasponima, s promer-rlii virn akterima i s razliditim dogadajnim okolnostima u prwom plarrtr naracije. Reklo bi se da vei i ovla6an uvid u dogadajni sklop ova tli S clruge strane, IB clela ukazuje na razliku u odnosu na Trqvnitlcu hroniku, buduii clrr nijedno od njih ipak nije moguie svesti na zaol v,rnje (sve)obuhvatnih ,,obrazaca" i ponovljivosti u saietom hronolo5kom odsedku, kao Sto to biva u poznatoj povesti ,,konsulskilr vremena". Poput Andriieve,,Vi5egradske hronike", i Hr o nika'mo1,: varoii t I{ronika palanaikog groblja, drugim retima, wemenski manic ili viSe razvedenim i ekstenzivnim pripovedaniem zaista tgmgtlzujtr porninjanu ,,neumoljivost" i neponovliivost istorije, u izvesnom smislu ,,kobne" zaprlkazane aktere upravo zbog nemoguinosti smislotvornog ovladavanja njenom ,,amorfno5iu", i stoga u znatnoj meri cloiivljene kao ono Sto onespokojava svojom nepoznato$iu, beiiutno$cu i neumitnoSiu. To, naravno, ne znaii da junaci i pripovedadi triju imenovl. r-rih hronika ne pokazuju sklonost prema smisaonom ,,zatvaranjr'r" .5 (r /sto, str.312. lscrpno opisrrjr,rii, komcntlliinii i turnadeii Anclriiev rirrl na dokumcttt;rrttoi i trglrilc istoriotrlt.sl i lo l.rl.o ilo ,,poncl<.trl ktrtlrrttittilt glttltt, trl,roicttjt'1t'i li,rrr,l,.rrzrr;t,;tlrrrr,,rprrljt r,tuntlt,il.t,r'.rzvij.r,liorrrplilirric;i.tstloljtrrrjt rslilizttlelrlrtrl l,,,1rr rr,r,l1 1 r/\,olt, ,,rs .r.rrrr rzrrrril;.r rr, lirr ltttitt , Itril.l.lrtl,rlrt.r s, tt,tllt,,sli z.lliljrrilirr rl,r1, /r,r14rr'/,rrltt,,tttl,,t ,1r'rlrro,r,lr,rrr, l,ll, l,ttslott;r[,rt'r,,nr'trr'i,l"r li rlrrl,rJ \\r"rl Ll()vrrl|il!( r()nr,lnrl,l()rl.r, l,L,(.!l,tt lt"ttttL, l ll lt,ttlJ,tt.t'ttt! Itttl'ttttltltt,'tttl,rlt', l')')r')()') \|tlItttt,t1tlr,,r',rrrrtr1'lrtr,l,rlr,r't1"',r//,/.';.llr1,r,tl')1t),.1r ono sobom nosi' wemena i onoga Sto da svaka "hroili ,,zaokruiivaniu" 3'"9 tgznju' buduii ;;;;' pokazui"' i'anr savremeni izvor' iz.vorni s iedne'stran":-onu i" rrika ima dvostruku O"ioaut J:lTili:il:: lffi ;;";".."r,1,ih*l;,';iil::il1'5.'f h oieruino pisanog sveu ,,izvor" (Quelle) 'n1t"niu-lukoie zadobiia aurorirer stora". Savremena, lir., "";;;;, l*,ilffi 1:fi1'il:'#i:i$'::th.':'il[u*t*i*' naivecoi meri "preraden e Zato ona kolu up'u* svoiom "preradom" zaista u ie rctrbeitendeoo^ttll'ngi o"rr"'oi;;1;n, osoben, estetski u n. pragmatski na sasvrlr neposredan i pravo- nutin',uoffi it ;F:iirhiil-*T;iljj n -,,, t i "ip'.', "' ot" 1' ".:f ,,1,: ;l: lT:[ ? rui; traZt " treba u kojemu s n azan srpskoi t ov o'": sffaribile romani' n ;; il.Til * il : ii:r':';i i:[:'"' u " t i inai" bi ove dugacke *i"i" o''nou Jdu"' I i,' iiil ,i ;i",ff :*: n *l * ;:: i :J ilil :3ii ):lli:f :::,:llf,"iiil?;4;1{Ti.r::*:i:'f Jtri'i,i!11lii,:g ;,, 'i: n ; " te t n k j a I :'-':ffi :';.: ilfJ : ;" il'llf i:ii# kont'"Jiktlio' roda ili forme"' d"dtil;'il"'p"d'? " u'r .' - kn i i i 2e v n o i prita' ier kronika :r#j:;i;'l:"*;xl*:'-:l iili$l** hroniiarskog '" -;^ tniutno "k oh"lezie ^Loioi'ie hronidarsko$ "kn1tdoslovno' vei ;;ba"ipak' 'r'ultitisrsvim ih narativdt'aiu komplementarn 'p''nt"tittl!#;;ili "iJ":' p'"'^*";t;)""t"ît t'^j: jln:ll fil lili''$| : rihm d s a'*t "' ; :'';;' ;'i' "'., ;: ; ii::T fi* rr ll*l* *fi :i: il:li ::,'i,:? ii*; d':i size no g (ne Zevnog roda u .lel im ice o u iru ; ;"kr #daino g/ j o"-'oi'i' to je - iini ) ie se - ;;i "T;H;;"itjt,l"a"' iil'"a'r."i ; i Iiej den ii,J't.i;"Iu o istonls ;il svojoj uticainoj studiii 7 licrrllc;rikorr tkr Deutschen I'iteraturgeschtc'hte - pisoei Erster Band'ZwetleAuflege' S' 213' Mohr' Bcrlin lqSS' He- wolfg"ng *l''li""o.'iti"i't'o' t'.'t o".':r:";#i:tfij'[:tll;':Tli]";:]t" :: N. r'""" "'''^;''t t' uyr'tt' rt)o lostalr l'(' lr'r'\l()--'t.r| l::":::,:',:,;;..;'-.,d''n.,po'"Jcit'rr') l ,rttq' g' l'e tt ""'t ,,,rtt rAl\r'r'l;(\rr ,,\,,ilr r/,l.rrlil l,.r \r'il.r ttreu.'r rrtlttilst'i ()7ll'lkc IJFtil"Lil,,,,*,i"",ria sr'ttl't' i "'tt"'l' I l'rrrr rr'r" ltt rl'rttL iz'lrrrgilr lrtltt iii ii liii i,ii ir illil 'o'le'ni11 " Ovo razlikovalle PrtpL'v(u":: za uasu rii lii o il l: ::il ;J' lil:T,'l: iir rr r,viltrt teksttt' iiil lil iiil 1il i iiil iiit iril ijill ttiil liii ii[ iliij ,i iiil lii Il llll o ,,1)r.illlrlrvnilt),, ili poietnim ,,n ;;i:rl,t:,iit j#;,t*#11rrri"ij,I,Tj:e'?:j::Trllri o pri mar'ortr' sP. 1'1'11 1 a"srJ"irloi*:;J; rrj,r", .r p1r[1r;p .i o '' r'.r 1 hroniiarskorr "'ote njegovom ,,r."t"1t:.1:oosJedu,njihovogpojavljiv.r ji i::ll:'#ff .tf I li! : q l;:f*:, #: ,1;-#jr 6 iz,rvr$etak.rj,r<"iu,"i';;;fi',,::;ire:rn;;:i:X2;;::,il!;i;,:, ;i 1 2 O ; il i II I :: f.._.", " 1"'ou" paktan i zaokruie"n ..-";;;k"1;pJ,t ,,1,r";ro j,lg"tk" ko'r il,""J" ;:; rtu.,.i *ii;;;u;,ffi h1;*:r') *, iti iu aog"d.;,., ryi, ;"; ti"; #;;" *.?' iarskom,. ."3].it ,iinihi;.'i,i#;:;li;ni;5:nmi:*ru;'il**** r,ry *t'i"i"i'*r" sto ima p ri y,i,',:fi ,l; f, :Sif, ffi da "ideinj n,o"ttl' s e do (,,st ,Tl'fix n o s h-rslr : n ?,, ki ied n o sm ;; ; ; ;:, t,a i e,,1.r dogadaia""r sto ce rcii 'li:;;;;':i:::':1''"9Y r" r, ii]iJlii,i"flflffi otu ur zdDel€Z?v? ff [:,ffi gadaj u u wem ensko", svest odrede nog Livlia" .tt . ,,Hronikom okrstih ova kazi "T : ;ffi :i'J:::i:Ly*1#','#*Tit';i;lit,ilTti;,li nadovezivanja ffi pojedinainih naslov. "llr';;tr."".u;;;;;'Jii:u p om o, ot o i i:?i ;lT.,ffi 'r:'ffi",::il"xffi je; iz opreinosti tokova, i f r.'*" ,,,,"" i"r.r'i'""# ir. tr", izlaznog tek.pravi irt"r, "i"", in; oirg.nal ," ;"r""_ i ouu d.u_"] prest:rc.c vreme. Ne, nije ovo hronikl,.,,,, Ifuo u.lsidorinom odredno tvrdenje, medutim, ne ;:?;' ,Tilil:J# Uri"Ur. eg., () l' I I ri ffi /./,,, '.11 N.rr 1,,,rr1,,11 ni ovo "r";;;;;i;;#i :;:* Jlil i,l I il i zbog o i,, vu roi ilili_l], lr i ist. trrl ;;i1,,i*",t1!,',,!t1'''r''""'"tt t""tpi""t""'l "'1 Ni,,(t,,,1tt, (,,,!!,,,' 'ttttt' t tlttttl('\lt lllT 11;11 1,1,,111.1 i, 1 3 [. C. Anxavor, Iloewura cutape pycKe KbwretsHocwu, nav. izdanje, crp. 307 308 P.tssitn. ll,ry,h.rr Wlr ,;';1ll:lill ;fu;;;r, n.,r asr o v, H r o n i k'a-mt i'"',T; T"x:il i:va v' o n d,"d n, r< ; ;" :? :,ll i " " sc krcc'e izltreclu'eposreduof tr""i""";. , I dililI;.:"*;,;, *:,*^{!"l:,',#lfil[: obiediniu;"., jrpir"r."i..., runutar njene knjige ne 'r'|"'l ; r poricanja hronidarskog manira, ovu ambivalenciju koja u isti malr prigrljuje i odbacuje hronidarski Zanr? eini se da najbolju moguinost zarazjalnjenje pomenute nedoumice i ovoga puta nudi poredenje s izvorno srednjoveko.rmim, religijskim shvatanjima omedenim oblikom hronike/letopisa, odredenim nadelnim zapatanjem da ,,jednolik i ograniden izbor dogadaja o kojima pi5e letopisac istide [... ] 'nevainost' [... ] pojedinainih dogadaja sa stanovi3ta vanvremenog smisla egzistencije i istowemenu vainost vednoga", iz iega onda sledi i zakljuiak da ,,letopisac teZi da vidi dogadaje s visine njihovog 'vednog'r a ne realnog smisla",r3 zato Sto, u krajnjem ishodu, ,,on hoie da pokaZe 'ta5tinu' istorije".ta I(ada govori o nedohvatnoj moguinosti da se ,,pronade izbezizlaznog tek pravi izlaz" i da se iz ,,oprednosti tokova" dosegne jedinstvena i u neku ruku eshatolo3ka,,tiSina Toka" kojivodi u ,,prestanak" wemena, tj. u Spasenje ih pak Otkrovenje kao priZeljkivano, ultimatir,no,,Dogadanje", Nastasijeviiev fikcionalni letopisac, prema tome, svoj ,,nenagradeni" spisateljski trud nesumnjivo na ultimativan nadin samerava drevnim uzorima letopisadkogpregnuia koje je zasnovano na poimanju profane povesti prema sakralnim predstavama i religioznim shvatanj ima, b ez izuzetka okrenutim prevladavanju svakodnevno-poja'rmoga i konkretno-nerazludivoga, i to tako da se ,,u hronici na raznowsne nadine medaju istorijsko i aistorijsko, pri iemu aistorijsko ima razliiite vidove: pojavljuje se u svim moguiim pr elazima izmedu teolo$ki zasnovane metaistorije ( Svetska hronil Alonr.rrr.ro I l,r, r,rr rrlr,rrrlr, /rl"tr, l,) 1,, rt, ,ol .l I5 l6 I |lcalle ilkon der Deutschen Literaturgeschichte, p.273. ,,Znrr sc to", tllttt\tt.. ll,rrrrr ( ,r, irt.r li,r,, kultura literarni Balkan lVnloveroil(a i !a(aZnnr !r|!l(r, )(niiievnoa t1 't'. rl reii ie, primerice, Nastasijeviiev letopisac l, tc rrc sa skru$enirn pouzda- priia, ,,kako prevrnu i nasta druga sudi)a; i kako promisao bi odril zaduso" (ZOS), dodajuii zatirn i da ,,zna bog ako ljudi ne& (ZOC). wa ilnrgorn mestu on ie se, nrcdutim, . l]. n,r tlolrro sc rrslrtclo" ]irl.rl.r,r'1 l, r',lr',riilr rl.t ,ho;i rlirno v('lu osirrrntliistc, ttrvite ovo: rci jc ko I Evropska i i.sfo, str. 3 10. rrlcrrr rr jcdnoj od prvih tr1'1111,,,,,11,^t 121 tt. N i I ,,,,,,,,.L1 r(.(,(. 1)il i rrctircrrr. .tk. sc li.rit, ,l.r ()v() r)()v()vt.(,'t(.'!lt 1111t111111i's('rlic ;;r,,, lrrtt .lrlrl.,rv, ,,,,,, ,,,,,..1,,,., :l;,ili prcsrrl,r,r .,.t,:r.t,,j,..'irl,rr,,"",,,.,.r vr.(,r))crir u prikazivirrr,l,, dug.,,l.ry., sl<. ir-,.iri"'.vcsri, j:iilil;:::i$i;f ,1"",,3;:;;:*:JJ*hfi :xl varljivosti ir"irii.,.lr'orti ,,ro,r"",otto . .i ' I ", j;: J 12?.,ir**'rt'x*r#:trf$rffi ,.m Ba./c lril,r hroniiarskog z",,..,Tr.,.rcr.rri lt,rrr ,.,,r,,. ,,",]:,l:t^.slortac.izvornog postaje svestan , .sr.rlrrr J% k;;;*ja ,,tugu Nastasijeviiev bi se reii' ;;"k-;ff;{1|*1];1ffi iii J.:;ti:ffilll merinhoria""-."g"r.r,*ii"e|rli,ri'r';;r""., rlro*r() r'rn'pin'.nu krizu ,"iiou"" r-?:1"i".r,"i" I""sri koj.r sr, { ;::ffi:Ti:H;:TflI*ffiI'"r,0,,-"ffii"")ag,eaa,,,,,,, lne suoienosti s profanim, no_ovovremenskim. O"OrlJ;llt An dri i eva pro "m, st avlj "l " :,V-is rgra dska h ro' i n u,utiun ogofi nuto kazivanje o mostu, oa f.oi"*, .,f.r, cela valovita dolina, "a t*"gt.d'rk";- "!ui"T,!!: ill" i:H* upuienom iitaocu ukazujJse, rui*", i k.r,, imir,xrlll "r""r.;, #i" f."r"U"-, * rlr)ror.l "nro_ kuo lepezirsl. o"tlol,.,onr..,, vide sakralno, vei laiiki ,"r".""".g f 'o.,,';j"illrk.iyn ,,. jom' u okviru'kojegn ","Or*rg ""r"d;"ln,a istori t" u"l"r"pn, Iludska postaje smisrotuorno srediSre pripovedanla a ue-bo,ansku tuor"ui,.,., t, *i, f,our"s.",.,-1' ^"r, ; ; J ; I ; 1 l. l.', n g,,, ffi ll, [T T: iff :XTl-i i{: : r "; " " " n o e u, b i o i ;;J":;;; :Ji : " lffi:i: tragu Andrii e-v "., ",, i._l,rJ,l?Jtr ": sasekularno-hrorrieurrlr', fkcio n arni leto p i;ac,- s str tetom objajn javajuci a^ _iViii" zi,roqa ., vekovna veza*, i'stosa;_!.,di n:?l1lr#, u narastaj" rr]il" i * il;;;";a nfi n i - rnosta p,,t" i sudl,ini priia o iivotu kasabe "-prl#^ i njenih li,i,,',i,rarrit.r;.r i;i;;il';,flllll,tJ::i;:,;ilt:T", ja v.,s,,isa,,, ,,i ,,,,,ri,,,ig,,rri,,,r,, 'i.:;: i).Er'.r(lcir,''".1,,,,r,''i.r*.,'r,,,,,,,,,'r,;:;:,;;:.,f""":'ttzigttit'tttrr,.,i.|.y,,ii,,.1.r,.rrt.rrr.r rri'111, t7 ( rl). ,, ,,,,,,,,,, ,.,i,,,;:;;,.,,;1,;l::]i.1.1,,.,,,,.:,],1 tr,,4,,,,,,,, l,j,l,,'li,l,,;:]'l':,:;:1,';;;j;1,,1,^'scie 1,,1q1 ,,, () 10. g., ; ()virkvtl, svct()vn() silln osvcsno i konr r-ur i trrrrro oclgovorno n a r';r I o losko ( auto) lcgitin-risanje omoguiilo je odgovarajuia interpretativnrr zapaianja, po kojima ,,upravo inzistiranjem na opiem zahvatu stvrrrnosti, gdje je 'glavno lice' romana druStveno bice, ulogapripo- komponiranju priie post4je veoma znaiajna",rs pri demu ,,traganje za povijesnim slojevima [... ] povjereno je pripovjedadu vjcc{ada u lioji je na granici uloge nekog kronidara", ali ipak,,razlikuje se od kronidara time 3to literarno ostvaruje pojedine Zivotne situacije dajuii ih tako u samo njima svojstvenom ritmu i atmosferi".te Odluiujuii rnomenat tog laidki zasnovanog i razvijenog hronopisanja predstavlja 123 Evropska kultura materijalnost obogati ljudskim i sirnbolitkim znadenjima u kojima bi i njemu samom [... ] bilo omoguieno da na proticanje, Zivot i ljude gleda onako kako bi ih gledao z.uje prisustvo Mosta, da njegovu oZivotvoreni Most".20 Tako uspostavljenom shvatanju kao da na ruku idu naratorskikomgnlap,] ' '".'1"""r n(A'l I llr('AllAl)trlr,l rir,rr,r l'rr.r, li(..rlr.rA l()7(), I lrak naratorova empatidnoit,\ u tumadenju Petra Di,adLita shvaiena tako kao da ,,pripovedad-hroniiar nastoji da 5to viSe antropomorfi- I I i literarni Balkan r l\l.r ktva aoa (, r l pnr,l2nnr srp!rrl knJiTwno!t ir l' i i l1 1 l l l, i1 i liii 1ll ii i ili 1r ii 'i i j sc rr.r ri.r1,jjql rr,rt.rr ' rr,,, 'r' (;; ,)jrr s,),1 (2s2) tl 1i ij tl I9 )0 I ( iajo Pelei, /slo, str. I Poe tika suvremenog jugoslavenskog romana, Zagreb 1966, stt. 82. .59. ii tli lrrtslovt srcLla u kamenoj kapiji,Beograd 1983, str. 190. ti, jilrova prividnost, uslowost i kondicionalnost (,,lzgledulo fc tlrr ce lrcli clrer,'r-ri most [ ... ] ostati [ ... ] nepromenjen i odoleti [ ... li;ro ilo jc uvck odolevao"; ,,smisao i su5tina njegovog postojanja ftrro sc, zirt(), i n - ] tld su l,ili u njegovoj stalnosti" i sl)." Otuda ruienje jednog stub.r nrostu r.rrl poietku Prvog svetskog rata i na zawgetku.ov-ogjed!r-s!yc1; rros l 124 t ilronrir Br njovia nog smisla", simbolidno nagriZenog i nadetog s podetkom uruirrvanja gradevine koja ga je u neku ruku oliiavala. e ak ni dinjenicn da je epilog romana Na Drini iuprija dat pripovedno fokalizovanhyt ,,suiavanjem" perspektive i tadke gledi$ta na vizuru jednog junakl, samozvanog i samovlasnog tuvara mosta Alihod2e Muteveliia,.rlq menja bitno ovakav zakljudak. Sve vreme oscilujuii i kolebajuii sc izmedu distanciranosti od prikazanog sveta i doiivljajno-empatijskc involviranosti u njegove poslove, romaneskni hroniiqr * indikativno, i pri tom dvosmisleno, odnosno ironidno - svoj letopisni afinitet zaprav o mimikrijski saobraZava limitirano-religioznoj svesti j ednog knj iZer,no g junaka, prib avlj ajuii oj b eletristidko j tvorevini mak;y nataj, posredan nadin ne5to od one nepovratno izgubljene, ,,vansvoj vremenski", transcendentno orijentisane dimenzije izvorno hronidarskog pogleda na stvari.22 Svojevrsno nalidle tog zamaha pronaii iemo u Isidorinoj I{ronici palanaikog groblja, u kgjojj.e _h;oriikalno knjigovo_dstvo- ljudlhlr tvorevina i n4geqbina zamenjeso melanholidnim kniigol'gdstvor1 smrti i nestajanja. ,,Groblje je kronika grad4" (IZZ), nedvosmisleno kazuje Isidorin usamljeni hronidar, ,,jer kronika groblja vezuje dogadaje naroiitim naiinom, po liniji raspleta i tehnici srnrti" (tZO). U docnijem sledu ovog zaista osob_9n9g Sttt_ttpp_is_stlja one,,tajanstvene drame i istorije", koje su kod Andriia povezane s pove$iu autorltinom shvaprewaraju se' dosledrro liudskjh gradcvina i naselia' po sto t"n'lilll;;" potresnih istoriia"' zato "kao tanju hronica,,tt" pravilu, posle dosta survava u neku se ""g;i;t1" 9:g."dtl-11:t,:tiia ffi;;;;;n . Q7e) u'"""a""'i bereili sasvrm" medutim' metafizika istorile dobiia' "'11:i"îiffi,;jil?:.j;"f 1 sadrZano u nizu manie znaci? zasro nas svet ponosnt pitanja: "?i.tt" srobovi nisu '"tottfttft i istrebliule"se? zasto :k-"lt:,"-":i zaito se ;;"JirJ'" drugoj.iri treioi generaciji? t;;;il: daroviri degenerisu i[ :r;**,,x'"',:;; :h***,"';;?FT',Th ": ?f,iir: 125 gtada^t* t:1";^::: _'-'* a' o'iioli'i"i''' i"i malo ) varoski, odnosno iokalno i regionalno '"#'"irgli"f.;a" .r""a""t ptvesni nosilac druStvene modernt- te k';;; '"k";'i;;;;;;;"i""g raspoznati"pgo"un"'i;;;;;"""::::H:,':"tlfit|5i,:'iilii i' ;;; " *Veliki " " ^r' " l*n :: ;nT; i"; ::'.fi ;:H Ji;J ?i;':i il prisutna' grai liudskof a'uStuu' veina i svr'rda a ie veina forma vêli kouaroika grobli f avli sast su "r"""r'"' dovi "trt malih krugova Tamo i tamo imamo mnoiinu iz palanadkih grobalja' i istreblii- eni't;: ;;;;; vezivali se su Ziveli' ra'govarali' rodaka i poznanlkal koli p" p-"r"""1"-a' koz odnose i'tod1t" vali se na naiine k"i;;:';;i ike' t-i leto pisac isi dorine [o o nzbir malih kal ibar"," k";;;"; " - "*rtir mania ili veta palanka' po ft'ti" iedna "'^;;;;it okviiu' (5i)' p" i pdt#ko* "tt;;"iuetu" kao i prinu goain" obiavliivania' Osvrnemo u t;;;;;"d*hronike' zakJfuduiuii d" uskih Zivota o tri pomenute malovaroSke oovedno tuhuut"'-'o vreme il ; ;"" ;;; il; i' t' ciu i 2l :lT:.', ff T; :iB !l; ; "'' ilX$:f, ;ffi il^;:;::,i:':il"'"Ti'ii\;;kogg'oitioi"Visegrad. bi se svJiiatin' moglo"!Td ()i,uuqu uogepurl.r,ua, Eeorp;r4 200-5, crp. 2OS 227. sudbinu kazati, kroz protei'no prikazanu C) ovorn aspektu razurnevania Andriievog romanaviie smo pislli u tcltstu pori nrslovorn ,Na Drini fuprijaka,o nodernistitkir hronika pll:itraikih nrr'.rvi", u lirrjizi 22 ,,lm.t valjtla joS negdc rrirnih lu-ajeva irazunrnilt ljudi hoji zn.rjtr z.t hoili lr.rlor'. " ska hronika' ',ti' x'o" Ako jc Ilot diciro rul(c orl ovc ncstce'ttc l ,,Sam zcrttljc tlri;rj u prevoclu na neke i z.tttvt li rrt'sl.rli vciliilr i tttutttlt,t,lrricvrrilr Ilrrtlr lio;i '.,,r"1"rr.", 'rr z.r lrrr);rr llrrlr.rrr lrrrrlrz,rlr tr,rlrrc 1,t,r,lr'\tlt(,,1.rI'rz,rrrl1,rl,rl,rlr'1,.,,rriovr'1.rr,rnlol/t\'(()l.rli,, rl',rlJ, \.r,1lrrrr;rlrrrr'.,t,r1,r, lolrrztt,t,rl,',1,r,,r1,,'rl.rllrrl'.rvlr,.r.,rlrlrrnr.,l.rlr,,,r',rll.r lr,n,rrr,.,,l'rlr'(i,r,) izrrrzi lirrtr " oi:i'i )up'iio'svaka na p g alanaiko-kasab alii sko poimovnt sarnoie imati sasvim odgovaraiuii ternin palanka niti ima niti upozoravaiu tumaii' "jer )3 rl :;1{:g1;i5:l;'i ishoda i posledica iste *.i","'1i:i:' t uoroS' kao ""trU"z;ipodnosilac nEi[il]'-" u"lk"na' Im-engvlno n'"J;;;"p4"".g modernizacij" g rotiwedno p g "" ;'ko"' t"f, u"o stani3te ovo kao ka s ab a,* p "k amblema' u koiem ie moguce staleza postaie itn rrtrsiti svc srr -small .rc "u i"#il;;.-i""o t"tpootUi"' to*n' p-'n'in"'kleinstadt\maittsamo satrri.aje ,.:il;il;t;"i-îor.ipoiorko" srodno znadenie' a ne mo- (Gordana Daia Duhadek' l'r,1,rrsp,rt;.rl /ilr/'r"' Iirlr/i)r,ii'i' lt""tl""l"""''l'l' tl"ttf "'n' t)akovii'' .svt'l.r u slv,rlr Ir.lP1rycrh ju o ;:;: :il l' ;;. : I lr j ;l,i iiroko iliunji:li u"*r slrv.r.,t,rr tS ii :[l lif li;,illi::r:lil il*i:";':l' "'li'.i";: ;,;'"';:'l ;:lil i:';;, :,:l:,H jh*jr*fr *::il1 :x*,fr :*i,i,:!iil:T;rr::'i,;r,xf moga gradanstva kltl ltjcgrvrg ,,,r,tttii[ nosioca ":: I :]; :ll.i r.rog 1 26 = -"r3,.fiil,il ?:;,ffi:l#?l: go r'|homi'r dina ooiu"n tri zap'ic'.r .s, vn r enf r q*,[ p,._a3;:iffi H ffi: *, j]:, l;, I lll-: il; ou.oskr-prr""*r.rg " ",r Erajovic tematizuju ruabi"u .,1 :, :: t,, r.rr.Lr,ri,iri,;:J.:,|;';,t'f '"",!:':".i::tr stavlja vi$e odpuke r.r-oa"lr,i* iini-r", ,r;;,* :i,,,i;.1 tr..rrrlr6l1p ustroj eno pripovedanj e da, e p odes"" tgg g_v_q!a u_ us-'etus ;r;,i,r;l;r,,,. r' uu "k;;.; -oderrr"r,, a,rri"irrrr *1,.to,,t.r,t,= ;f-:1ff:il:iil?:i??fi*i: ;:: *"'"r'r" r'l'"'l''l "'' t"' "'it tt'i i"'"' o" ffi ;i'ilt" o'#: li : :; i I];l : l' I l: ,1i:*:[:" " duhom r 1 ; ""'""i:.i"fL*lr i::irunm:;*il; ; ; B r,,,uh i,,",,,,,,, "_""rf.rg,r,l..u,, l, ,a.",1r_o,uor.,i,i,:, ,njegov. medutim, j!ste a" f, ir_ i svetskog duh", r."; "a" ;f *tilfiH- u"ti n.,.l,,rrrrr 'i*'u, ui'"ir""lr i"i r uut, ,.i" illX,iJ?r'i,T,'#'!:'::n" lulo' d" "o''nnu"'t duhu pulur.ke negde je P*'lrrrsr,rvld u tome: o'ôll".tt :':::'li.:ius" """ r r a"''"il"'# i:,:?,i"" i lj' ;.1l1::l'Jli I ; :I ""o,r,*u*,Tnli[_d_la:'"e?]::T*,;lffiilt jHl+j 'li,-".",,y a i J,,: * ),,,?5;,11',:,il i:l I i?; " svetskoistort;rr.tn mena.., zato s,ran e i. r*rr u ::l zi, t,r s c, r' r,g pron-,""J;#* ::nlu,' Bh,l -,' ;?J :, ;,'"Tiri*fff ;H ly ilil produZr*"o.t,ii.i,"ili niji" svedoii o tonre a.',.,,.r,r,r.j.,',;,;; pl",r.,nrti .,",, l,lcrrrc ,,'l'rcii Progrrrrr.,, lct() 1969, /r/o, slr. JS(r. str.. lS5 .lS(r. r. r, I ss h rr i".' o i,i i 1,.,,,,,, u,,, " ", cprilt v:t t'r rti;t r,r gu'1. palanke, koji 1! .lS is : I i :,llr : h, i;' |s one striruc vrcmena" i sklonog,,zaboravu istorije" s ove strane gl s istorn tom lstgrijom nepJestlno suodava, trajng ,,nt.spol {' r r .r,, i r('rril, l .,rrrrslrr rrlcrrpr.ro-izraZajne,,etikete" i oblikotvorne,,matrice" u koju I'r lrilo rrroguic smestiti pomenuta dela, kako je vei i nagove3teno, rrl,.rzrrje rr isti mah i kao sasvim naroditi izdanakletopisnog tanrai l'.r,' r1i1'g1yy intplicitni osporavatelj. l'oirrvilrr se, rnoZda prvi put i gotovo usputno, na samom podetku rilog stoleda, u vreme zadetka modernizma kod nas, u knjigama I'r, l, \/,r'(lq jcvundelja (tS99 ), Boi,jiljudi (tlOZ) i, posebno, Stari dqni ( l{)().1) l}ore Stankoviia, tom nizu pripovedaka iiji ,,glavni junak" l, /,rl)r'ilvo ,,prosta, mala varo5ica, opkoljena vinogradima i brdima | ... . I lirri'c pola seoske, pola varo5ke [... ] das nove, sve po planu, i ,r,, \l.u'(., turske [ ... ] te stoje kao neke trupine",zT a povodom kojeg ,' ,' I r.ri lsitlora Sekulii, po logici stvaraladke empatije i saZivljavanja, v,rl;,1.r, v.rrilrrjuii kljuine momente iz svoje sopstvene Kr onike, decerr,,rn,r poslc pisati u eseju pod nazivom ,,Bore Stankoviia vilajet": ,,'rto sitrr ij.r |rrlandica, to je Zivot u njoi vi3e nipet. Svako je u svaiiioj l, rr,'r korn(ijir, prijatelj, i tihi otrov. Danju i noiu neito gmiZe, klokie r i,r p r f 1, ; pli uritivne snage brekte; iivot je uvek pun i gotov kao kur,,rrr r, A svugrlc po svetu je palanadki dvor i guZva! Ilgiyedi grad ie, qd palanke i i razliditi. srrz,clan. Zata su i sela tako slidni tako l,,rl,rrr.rlirr ',v,rli.r p.rLrrrl r r svcr rr,,1,:g,,u,,;,,;,,, rr tlt,li,r.lt,rr, r,,, | 1 ;:: l, patrijarhalno-pt"*""rkog--"n-t"iiiioip.*ro.i,.,ro,rc'risrit,rtilr H.*nil*e;-;;il;ffi rnulu( (' plcrttc pnrtlui.rlv:t ovll 'r, l,/rr,',lr lO.l. ( r.[rroilrrlr, ('trtrtItt !r ril,rr.r ill)il.r,illrrl).)l(rrrroP,r,1 ( 't: / /,' ,.tr lli li,r1'11q 1.111 .r1111111 liottcju,t'y11u, tPcltc u:r1an,c, Cir6pirlrir 4e- rrrjrrotrttlt, lit'0r'1l16 l9U0,cTp. llt6. lii l,i i11 127 iil ,rii Evropska kultura literarni Balkan Malovdroika i hronika kao paraZanr 5rp5ke knli2evnosU tll 1r l ,j I ,'j'' ll rl rl i il r tii iii i' i1, ii ,"] l.:'l:;ll.,].].i,::;l;:;i;ifi:]l;pt.r7i.trrrtll|(.lltt. nclit-tt'ri'itt tttlttt,,tt ttr,t,tl'ttlrt'o!t,r; tr[)r'.rv() slrttkltt "t r;,,;-:j::"1:.|l v i i,,;;,;#:::;+1xiljl{;:l$;i*ilI rrrlr,rrrt,g, t lt rr [,lcrrrcnskogr""aptl_"nrt ien tLtrnoto1ru, lliij;l; o*)"n. u vrelrrerrirnir l r.s i l.r rrczaparn Ir.l( i()nillne i opSte istorije, stavljajuci ,_uf tl.tad ,j ,,veliJ t28 rizvijenog i orkestrirarrog tr.vr ;;';^r':;?:ff::::,s-t'i:t,::;i;";;;il;rGonikepatanaiiog,r,, Tihomir Bra.jovia t(0ilr1)ar ativf dcntitrtl :::!#;:;i'T:::ii:':,1,::3;:T:ffilli:?ffi otvorenosti, izmedu doTu."g, , r ,r.rrrog.r,"rog :**ll,; i ngv.-g& te n.rjz1{" izmedu r.iutr.og Jurir.; r..r, p;J,].,, ;;:.JJJir,,T:T:l -_*a, ,ui*"r."jio"al";*TfiX_#ff ::ffi ,:,,Iiilill:,n;lll;l strukturalnom, ali isto tako i u,a"rirSf.l_znatenju reti. Da Ii su Nastasiievii *u uron,ioi'r]iirinu pojedrnacnrhpripo'lduku l{ronikatek zbirrie r;;;;;;;;;, znacen,u te reti, ili su i1,1ti i ne$to vi$e oj ton., o'," j;T,T:ilff "*;;,::::,:ll::'r r,"'r,",1il";,;:il",::,","li,,i,fi jf j r pukog zbira novela ili pripo""a"f.", fr ',::,,",:,f prrUf*Jrru ,*, statusu veie prozrc ar,*.:,J" : Ii to.onaj neophodni,*"#;;ffi noloske o'.g"nrr".iy" Jogadaja znaienju relativno slozenog i *".";:h ; r''r..".plr"#T:i?jff.,T,,fi koj i ima,; a ;;;; *"" ."-^ koji ie povezan :lil y#:(ff ".ry* ", " *, ;'#-fi ;T 3:ff 1}fif s pnkazivanjem nog nastajanja i narastanja, "r;;,k";;snice kroz hrorriku .icodn-osno ,"ri";ur.,;., Ii, s druge strane, Andriieva ,,ViS"g."drk;Tro,rit zaista romr' u sawemenom znaieniu reii, sa r.,,j; (""t;;islvim",, mogucnostirl.r koje podrazu-".,," (;t;;;0",,i,^ -.,a".n;;##iJll" ponn;viie prorcjskc ff-,"J::#:,|"",'.:l'j:-.1"'ll: :'1"9"9ima i pramclcdi,nx ncso o ro,,,..",.""J!.;;ff":J;"',J;:.i[:,j,ff,;,::]'; ,,.,r.,t,]r ,., s.r.r.r11 'ji,,., stavljajuiipotoln,krozceloorronn,rl..J;^ .r-.. r , scutlolctopistroglnnlrir.t, pisaca, uklluduluil i opona5etelje i epigone, vade" i nastavljade.30 a 129 Evropska kultura i literarni Balkan Ma ovdftra(a hron e k.lo l(rtr/evn0st l titl l rj I ne samo njegove ,,osni- U samom sredi$tu tog oblikotvornog kolebanja 5to prevashodno obuhvata prr.r polovinu XX veka, vreme - dakle - koje je j I s.r 111i1,1ri11 '. lirrmc, ili u strukturi i kornpoziciji tog proslavljenog ostvarenja ipal< postoji odludujuia prevaga pomenutogr sukcesi''rno-hronoloSkog i tck postupno-progresir.nog,,nivoa konceptualizacije", koji doprinosi n j e r ro j doZivlj ajno-ditaladkoj,,atomizaciji" i,,fragmentarizaciji" do nivoa ,,labavo" objedinjenog niza pripovesti i novela (o Fati Avdaginoj, Corkanu, Milanu Glasindaninu, Lotiki, AlihodZi itd.), Sto tek gravitiraju istom simbolidko-smislotvornom sredi$tu u,,liku" mosta, ne doseiuii sasyim do dimenzija i granica konvencionalno shvaiene ,,velike" forme na tragu realistidkog i/ili istorijskog romana XIX veka, okrenutog prikazivanju znadajnih dogadaja, karakternih tipova i staleZa u njihovom povesno-konkretizovanom kretanjur a ne slikanju jednog umnogome ,,konzervisanog. mentaliteta i stanja svesti u susretu s onim 5to ga isku5ava i dovodi u pitanje? Verujemo da nije moguie dati sasvim jednoznadne odgovore na ova pitanja. Ovaj vid hronikalne naracije koji smo prepoznali kao malouqroiku hroniku odista, reklo bi se, postoji ponajpre kao para2.anr, a to po_draqumgva _o{,sustvg dyrste i stabilne ianrovske ,,.!k9", u znaienju teorijski savremenog razlikovanja opsega pripovedanja, i neprestano izmicanje i prekoraienje zami5ljenih ili pretpostavljenih granica forme ili oblika. U tom smislu, malovaroikq hronika bi zapravo mogla da bude prihvaiena ikao sablasni y',anr svoje vrste, a to znadi kao sturukturalno neuhvatljiv oblik koji je svoje obrise pokazao u nekim od najznaiajnijih ostvarenja moderne srpske knjiZevnosti, a opet, nigde se nije uobliiio do kraja, potpuno i nedvosmisleno u odnosu na uobidajena ianrovska shvatanja, da bi se ustalio kao takav, postav5i manje ili vi5e prihvaiena spisateljska ,,norma" ili bar standardno kori5iena moguinost kod veieg broja rru ;:';";.;''lii:;;il.1i:;'l';;;;l:;;i;'lil :;iiiliil:;ll,:l;lji);:;liif:;;;;, ll,i:; p*rtl11)"tt"* izti'trtli t vtrlttt'lttt ltt.rril l,rr;rrrt,'r.r, r,,,,,,,,r,,t,,,"',rr"l)'llzl)loltl)l,iziil'r",.'ild.(11,t,1,,,,,^r,,,,,.,,,,,r,,.,n,.]., rlil rl)(.ll.r, li|orlr.lA l(),9(), r r1r..,,) 30 I Bez mnogo ustezanja, iako uz izvesna oglanidenja, medu ove pisce moguie je uvrstiti i autore kao Sto je, primerice, Simo Matau:li, u prvom redu zbog pripovesti ,,Novi svijet u starorn Rozopeku" (1892), kola predstavlia svojevrsnu povest susreta palani.ril I ll i.rnlr. illl/ i rr l.,rrrtll.rtr sor ij,rlrro-politii'l liian ocluQs pokazuic ovil! tlrrbolco obtlcltt moga ocr ' n.r sv()ln tcl ipigtuftL" Posvete "seni It't.'iscrr. Nrt srrrn.t';;;k; u.. f l1"s'! * i:: -?1lilffJ,ffi l3# r t c w s r c d n o o' "'.' "i'i " se u i":"t'rtt*:;i;^;;;; svet'r", autor-letopisac mladoiiu , . r '.,a'.* ,,, .:t r 130 I ilrotrrir Brajovia 11r I ra.rL lni (icalrtcir kojima govorimo nis-u, naime, poput njihovih dalekih prethocLril<,,t iz srednjovekovnih hronika gradova i naselja, bogobojaZljivo.suztlt' iani i s.amozatajno povuieni u stranu, doslo-mo kazano na margirrrr u odnosu na ono o demu kazuju, vei su uvek manje-viSe prisutLri i lidni, bivajuii na rubu prikazanog sveta, odnosno afektivno ili komentatorski, ako vei nisu i doslovno akterski upleteni u svct.i dogadaje o kojima se pripoveda. Na taj nadin i sam ditaladki prijcnr biva preveden u podruije interferencije i pretapanja, tako karaktcristiino za ovaj su3tinski provizoran obli( buduii da se naratorskir empatiinost i senzibilizovanost - nesumnjivo moderna po odsustvu disiince premi prikazanome - ovde pojavljuje kao dvosmisleni stilsko-retorski prostor ,,komunikacije" izmedu onih koji su ,,unutrrr'i i onih koji su ,,spolja", LZmCdpprqS,i_o-S!r_i qada$nissli veTanosti zr staro i vezanosti za novo. Iako ji na prvi pogled moida i najbliZa tradicijski ustorojenoj f-o.-t pflpqygdqg ,zbirke, dak i Isidorina Kronika palanaikqg grobljry 3l ,,Aho ikada srce zaboli, du(a se razdraga i Sl.rro, sl.tlo rrri rl,rjlc! ()rro jt'srrr" ( ll'ifi). l'.rrl.r i rirt;r', rirt ito lrriliit'rr.r "i;1ru;[: g"tl; t*ii: ;;## j:1ru,1:;",n;:il:1i[[ili{j3li:tliu*i*;r; l::,H ono $to po svetlom senii sve ;ilHil'i'^"i.'u'paragrahma' kr.ri kniige, kada se,;:il;;';;"di'niil sa posledniim itft,"tm ,"',", iino imenui t "Oo''"ii;' g'a';:' r o, posto produ I *;:i*r:8lli: ;il;;;'l-'t"eni 1 P1"",q"bi'::1:1:LilI1T:l;f i:-:'lili?i,:*1**,?J*rum*U:l osta sam" -"'";;;;;"iiiiuo " "koniiar odfeku Stankoviceve l P;;,';;;;"o ,,u ff se sretovi sljive :iliJ] i'3.Ui t "'x r*roi'ido'irlu i' t'"t'uo* su sletali :d- rrE LrN osmi5liene r o ,t, """i t"-Si;, p e r s o n at ; t tn"ft na diskretan J;' ;;;;;l i s druge i " : :l'-,}is.""H' i lX ll,il'i ";' ii;i N astas ii evii a ve : "-tT l::; i^ n"^*'boze"' u zaf'5'Ji{^til""Oi^",' ut9-dnil zatim i potcrtano kojem lidno t"d'k""#ti";po;t ne so s am i a ovo a [*j] " -trtt "'Prostite' tugl obttznre cluiu", ua sitttp- " dragi zemljaci' vise' ]l**j;:;:Uffi'I"i';li#X; utreiemlicu: "osl na svagda 'l)^lr sio oa'u*o'g '"be iutania; d"s" *t;;;;;;utl' interpetativni srogan kao qo'l:zi ige koii se ( z0z). on" ,"t",'if,;;;;;t;1 N"stasiieviceve knf ti"iijrt" pni svih preost'r'r-' i]il"t*f'rt etape autoegzegeze svoiewsne iit"u "razvoine" odista mogu srrlr lrosiljrrli r ilo s.rtl,r l.rlio sl.rllio l,.rrl.r. p. " "i * i, n, " -; r u* Jrifa:Qg; t"J::i#[ili'J';;;"nivaizkoieg;:^71:;]::,:;',$iil'G"'.'ou *'"l.1-tj,il, hi nike' oblikuiu tt" ;;;;s;" 1 1i' " i gtudu' tradicionalnog i u sw ari' a*' z*l'Ji o pou""-'ui"a"it" nl razmeii '"tu autoriteta ;"""t""'"p'Ikotttovenih ttt.tlct'trog'1"b"''il;il""ti"t sopstvene svesti, nien ambivalentan ist.tl.lrrr. tcrnetizuie i dramu ciotr:rlntt i il:t** ::'** jitl ::r" l{ronika'rewo :k *:J;; ii'jl :'; bise,osim"dr,q"i";;#F;:r::'l'"T[",i't1l::ffi natin stiie ner u"t*J ;tr"::l'"ll:u'*:_:* il,tjiffi:.Norevlne' nnn ^."oove.teno ::lj *t]*-'--;]--*,^ ie, ; :il*' *:tl:il.: po 31 tiitttL"ttft"' ilt slatka tomatidno ambivalentan nadin kazuie Stankoviiev pripovedad ni silrl.rolrl poi'ctlitr knjige, ,,to.je pri uspornenama na proilost, minule daIre, roclno nrcsto, tlrugovc iz rlc tinistvx... Or-re, koji su por.nr1i, spomin)c$ s poboi,noidu i poitoviu jcrn, it onc, ko ji sLt joi iivi, glodai iuclor.n klko su sc pronrcnili" ( 123); ,,Alitlost.tl Nlitr ovol", pitil sc ttn p.tli rr nrrslovltoj priii, ltotlcnhrriirrdi sltorojcvii'lic rt.rvilic ,,ttovilt g.tztl.t", gtttovtt s irt tliqrr.rrijorrr i rr isli rrr.rlr s rroslllgijorn rloti.tjtrci: ,.Svc jc ovo l.tlio sirrrvo, trrsnrt! Nt'r'tt Io... :':* I f n(.r,r/r(,iiv.,.r,r,,",,1::lclitrvrrog.llrsroj,rnj,r l.i;,,,;,,j,i,, I :;; iz :l. i,l : :;:;, ;l li ll,li :l:" I .il,' i, rt,, il; f ; [.r_rJr,! !E ill Hii,lji |iffi ,, ; .,li J;J;lij, i::ff:"?l .fii,;j.::ll,l::: ;;:,ilh : usle z.rn j.r^t.louretne: duii" (212). Upravo 1 32 ovalu ffHl"Il]":rator, unutraSnju pustolovi'u,,distirn ci ru rr. "#qfi'.Hril[:;. uprkos prirdu neutralno-sveznajuccg it lt.r 13 sav taj ry r I lr I ],1 ;:, ivr.t,rrrr,, :t I m dd*l*itr"' ;nx:*i;^;[i* i'l i,.'" i]il,'':;;'"u' j j ; ;" ;':"' i# ;i:':T[: ;;:)ii;;';, :il :: ;; dff.'.;Ji:,1ili]';:,:11:,f3 ^:,;:;;;il"':, ri r'; fi'*::r:l.li1li; ;'"'.'"H'Ii.Yi*,," i:1fr/1iliff uftoliko bi ponekad negde u svetu, oni i'j.rvilr ili nisu dopl.ul;trA i se n rra zu m r ji vi " r z+ i1,.. l-, J":J iJ,1i negde dareko u svetu tg'" k.Jr." {q l:;k:,#: :;! fl, ;ll i:,1 I i, r.- rr;;; # i:;^l^sucJr,i,;r '" ';if;::î!;:;::i:l.H:Li*""r"ls';**illi,,u,;.,,,,, tra I n osti,,,rur run;u'i napudtan j a retorske ii""-; ;;:"* i I u zijc r r c rr ;;#:l??;:.:"inl:l*liiij: oi" # ; ;;::fi l: "r",.il;;;;i; identifiku.i" .,".",*" ; ffi #,ihi",l#sna "hj"k"," i11,,,"r,,o,,, kao i u sruia,u p f; r,,a",*,g,r, ravil u odrede na ;r:il :,0 u ; **ixfu :i#,:ffi t#;:ffi :ilffi*l;i"x*ili svet i utoliko je indikativnije ovo svesti upravo, "stranih" glediit:r je rod'o-kom '.r u rr t:r rr rc "r,1,T,9.i^tl]n' -"dup.o;;;;"#?"vt'Jtvan r: r r ru ga n i h, u.i on i, u ir.ir,', r. n-, z. r. ;';i: i?j j. :: " " "'i, ". u Uz malo slobode, _"*f" O,IJ, da je upravo oscilova.jc kolebanie #;; r izmedu .12 () ovorl ,(.,o , :;;:: ,,Zato svi mi otuda ncki ntir.nosirrr ;,::ll;j "'^"'rvruu *:;L:?:f i:',jffi** rnom,re,ayov;i i i i r *atr,ilr1i#)i'nli^" nunitarn o sti,prclorr.rljcn rtspcklq 4,.,.1a,,r,vog nrrrr;ur.r vi ;,,,;;;;;.;;:,lll:ll::" rr.rst._r.r,r,,vc: ..n,t i i o kroz rrttt,rtt,t ^,o^cr),,rjcr,,,,,.. :i,ti \\\v,r:,,,,r,r,'ll li;i::l;;,,,:]il:jj;l'jl,lll,lll,;ll,l,l;l::,:,1;:,l,llll'),!i,ii,', ,,,, ,,, ,\1,111,,1 ,,rtltltlo lllcst()" plo[rlcrtt.ttit' tr gcttoltlil rl, lelrrrili.tr i stlrrlitttt'tt s,ttttc ttat'ltcijc, r z.iju izmedu komunitarno-plemenskih i individualno-solipsistidkih poriva i interesa, karakteristidnu za neke zapadnobalkanske kulture, poput srpske, u vreme koie je u zapadnoevropskom kontekstu bilo oznadeno drugadijim vidovima napetosti, pre sYega onim koii su se ticili problema harmonizacije subjektivnih interesa i instanci unutar liberalno emancipovanih zajednica savremenog tipa. IGatak osvrt na ju2noslovenski kontekst baca moZda jasnije svetlo na ovu pojavu. Poslednje decenije XIX i prve decenije XX veka i u druge dve vodeie knjiZevnostiJuinih Slovena, hrvatskoj i slovenadkoj, donele su, naime, udestalo bavlienje problematikom kulturne i politidkoistorijske tranzicije iz ruralno-patrijarhalnog u urbano-liberalno dru5tveno ustrojstvo. Pomenuta tendencija nije, medutim, u ovim dvema knjiZevnostima dala autore ili iztazila ostvarenja koja bi u svom tematskom sredi6tu imala malovaro$ki optikg karaketristidnu za srpsku knjiievnost istog interwala. Tako, primeta radi, hrvatski pisac I(saver Sandor Dalski, diji pripovedni senzibilitet svojim i'alomza zavidajnom pro5lo$iu u odredenoj meri korespondira s odlikama narativnog manira Bore Stankoviia, ne5to malo pre srpskog pisca obiavljuje nekoliko pripovednih zbirlo (Pod starim krovovima,l9s6; Iz varmedinskih dana,I89l; Diljem doma,1899) koje se mogu ditati i kao ,,ulomci" ili ,,fragmenti" iste, rastodene povesti iednog vei skoro iiiezlog sveta, ali to nije malovaroSki, nego ,,plemenita3ki" milje tz.v. ,,propalih dvora" i socijalno ogranidenog kruga ,,suviSnih ljudi" svet i njemu primerenu predstavljadku z.rgorsl aristokratije u nestajanjur poput njegovog prvog i uzornog 133 EvropslG l literarni Balkan fln ovar0il(t iraia2aIr ! p\ii, rn.rl'.r, rllrr:,tr rssinrrrslr lllrtolyt lt.r. I ito jt' ;oi v.rirriir,, t.r j svr.l rrllr l.rrIz,'r.rr,' lrrt')rvt'o svttjc prvo Poj.rvljiv.rrrjt'rr.r rr.ri'irr litrii lri rrro;t,lt f lst'lt lt'llcl ,l.r 1r,t, rr,r n()ilr lio nr prozno-dramskom ciklusu Miroslava IGleie iz tl vrrt t.st. I goclirra proilog stoleia, koji takode donosi deliie jednc iilt. i li.orrr j 134 c vs r I r I paktnije zami5ljene povesti i5dezavajuieg gradanskogplernstvrt, ()v(!fl,r puta ,,agramerskog", regrutovanog iz autohtonog ruralnog miljcrr, slo plj enog s inostranim elementom i suodenog sa posebnim okolrrost i r.r koj e pr oizlaze iz sumradne atmosfere ep ohalno - cMlizacij sl Iihomir Brajovia (on pnraLivn rd,anl leti I r znoj formi, IGleia se, medutim, ne priklanja onom naroditorn, rrli.li tir,no-empatij ski osendenom letopisno-hronidarskom stilu ko j i s r o prepoznali kao ,,za5titni znaV' malovqroike hronike u slpskoj knjiicv nosti, vei preteZno pripoveda u maniru ewopske genealo$ke knjiicv nosti (Golsvordi, R M. di Gar, Saltikov-Sdedrin i dr.), na nadin koji je okrenut rodoslomoj hronologiji i bioloSko-psiholo5koj problematit i ,,porodidnih grehova", nedvosmisleno svedodeii o kritidkoi distanci prema tom fikcionalno prikazanom svetu i njegovim akterima. Pravi spoj genealo5ke i hronidarske naracije pronalazimo kotl Ivana Tavdara,kojivaLiza jednogod uzornih realista u slovenadkoj knjiZer,nosti, ali je, po skoro jednoduinom miSljenju kritike, do najveieg umetnidkog dometa stigao poznim romanom pod naslovont Visoikahronika (tltl). Na svom zavr5etku izrekom oznaden kao ,,prva Visodka hronika" i zami3ljen kao tek podetni beoiug planirane trilogije,33 ovaj, po gradenju likova i karaktera osoben i inventivan roman predstavlja na slovenadkom jeziku izdvojeno i usamljeno svedodanstvo beletristidke delotvornosti ianrovskog koncepta koji je u srpskoj knjiier,nosti istoga doba, i kasnije, uz odredene tematske modifikacije iznedrio neka od veoma cenjenih i ditanih narativnih rr ostvarenja. Izabrav$i f,ormu hronidarske naraciie, koja u slovenadkoj knjiievnosti pre njega gotovo da nije bila u upotrebi,3a Ivan Tavdar 33 Vidi:MapjaBopurHnrg,,TaouapuBucourcaxpouura",y:74nauTaB.rap, Bucoqrca xpouura,npee.Ypom IJonuh r fojroJam;nleenh, Honu Ca4 1977, crp.9 10. 34 Miran Hladnik, autor opseZne i sisternatiine studije o siovenadkom istorijskorn ronranu, rravodi tek jedan prirner, roman Ivana LahaValka hronika (t9OZ). (Vidi: Milan Hladnil<, Slouenski zgodouinski romon, Ljubljana 2009, str. 133) poglrtvrto rrgletl'rt) ll'l ('vlt'psl sc pt'i i-rr.raha,IsicloraIGl""";;';;;*"**1'l::i-iT'"i[:3lTJ::T] t ;;Ti ; I'"J"".il;; I : :l fi :ffi TI Ii Ti:ffi intoniranog Ka.lan,-ya do liino tucestvovali muskj elanoJ i"t"att" na teritoriii Hil :l* svedodenja o tto'lt'o"""i danasnje Sloveniie " iatolici'ma i protestantizma Vraiaiuii rata' ;;;it tzv' Tridesetogodisnieg veka' diuge porovine xVll iroato* duboko, priliino se p'cu o "L;;;; demu veoma modernu Tavdar zapravop"p;;;; o o r35 -"ogo univerzalnu temu u liku i'1"b;1"; ;;erioriiuj uci ovu da nacin' sadrZan u iinjenici t-"onitu'u' i'to na ironiian dnosu do gme fikcionalnog tai famililarn' EvroPska Ma izolovan kr r2!vrost bogobolaispoljava posloviinu -istorii e' ali sveprisutne taitjne liudske rlttul,,""'isi"i""Ut""utlj iih vrednosti' t"' "i;; mestu a izgublj koja se na prvom ova predestavliaika partikularnost' izvedeno a tek naknadno i tiie liinihi po,Jiiil?;;;iJ'"'"' dopire do univerzati;f*ti ;:-::::'uiuci pri tom ipak iz grupaciia' oznapustolovina sociialnih i polia povesno '"'nouu'-"h u odnosu na malovaroSki "koncept" r tava momenat raztlK;anla ovratnu p o dno sno b eletristidki ffi #;;;i;;; "i;;;;""'t'*"a" ruralnog i urbanog'pJ:':":: """0'i;i';""tt ;[:;';;;il:\:l l::iil:ffi :l* :f:iltilH:ff ; ?:;Ii i : ,,produktirmu" an ski' to iesu li u pitanlu l(alanuvt' "i'""- tn itusi' :-;", ili :lr l;Lorelno-oradanski, I ib erain o- grad ""pl"gospodari' #;J eiki" ,,km evi' Krl eiini junaci' dru o ti""' rski" "lskii ,,agrame i politiikoi"'i""k'"'i; """t vliaiu slanieslucri' kulturno gim retima, t'utrt p'JJ*t naravno' iako' t; l"* smislu prolaznih' itoriiski konkreti'ouai"iil' u "tipolo5ki" generalizuju(em staleza takode raspoznatljivii''''""trn"tivih usuda minulosti porodica' kljudu ponavijanja ;il;ilg" hronika: literarnozgodoISamberger' Visoika u: Mariian 35 O ovom aspektu vidi Ljubljana 1964' str' l5-32' ti"o'*'c4a' i)roi oliiroil(i !ara2a 1r srir', ^J-;;i"; 'tt"n'"t J*doku kao nosilac tastine' ru".r-*io sa* uspostavlia verskim se u ditaladkor,' i zakonskim t'q:"t::tek iman;a t udalien od istinske;';t;;;;' oiuvania porodicnog t formalnostimu, oa*'"* "misiiom" ka'o u neku ruku usaml;en t;;;';;';"s";i svaku po e1t nasleda enih' ti' ve6 nePo stol Zljvost spisatelisko g kultura literarni Balkan i t llt,,l,',lrt',,,.tttlttt1.tt-tlrtrgaiijihtlrtritvt'rrilrlirrrn.rtij:r.Stlltrgt,slt,utr:, lt,'z ,'l,ztt.r tt.l to ito i sanri t"ti u l f 1A IJ u Tihomir Brajovia (0mpaEt vn rd,"nt teti varo$ko stanje svesti, u izvesnom smislu neprolazno, bLrtitrci tl,r r. takoreci rteprestano i do danaSnjeg dana obn.rvlj.r u svojtrj liullrrrrr,,l i civilizacijskoj neprevladanosti, ato znadii sig'ifika'tn.sti. Ilrjiieyloistorijskim jezikom reteno, nikad do kr-:rja stlbiIrztr vani, ali na neki 1raSip-fSlq tAkg lgeuni$!!-v! svet malov(trolkc lrrotttkr u svojoj rekuperalivnoqli zqprayo, dini se, oznadava prcdst:rvlj.rt'l,i proteinu sliku medijalnog dlana iz trodlane civilizacijske shcrr,.,sr.1, ske kulture na prelazu iz predmodernog u moderno clobrr, liojrr s,ri i avaju,,zapadnoewopski, folklorni i me3oviti palar"raiki'r.tl c l r l'i r r ,tva" ,36 pri demu u ovom nepostojanom, paraianrovskclr.r.r olrr.;rs.' rr nj pojavljuje se kulturno ambivalentan ,,svet usfireren prerrl pltr.rj.rr halnim vrednostima | ... ] vrlo kritidan prema savrernero'r tl'rrirvr r, s jedne strane, a s druge, svet okrenut (malo)graclanskoj litrllrrlr", 'koji ,,najde$ie je okvir privatnog ispoljavanja junaka".,, l(lz,r rr., visoko apstrahovanim teorijskim jezikom to takocle, nrctlrrtirrr, moie da znadi i da u odredenom smislu ,,svet palar-rke p zato6toseutouveravamo-empirijski [...] ona jeistiua jcr- jc tr,rj nost, jer je sama vednost. [ ...] To je jedna duhovna.sllrrrrrro.s/ li.rtr jedan duhovni stav prema stvarnosti, kao jedna clulr.v.n Pr.ctlslir v,r stvarnosti, protivstavljena stvarnoj stvarnosti [... ] [koj.r pr.irrr. 'l'. B.] uzima od stvarnosti samo ono 5to joj je potrebnn",,', rt to jt,, rr,r; posle, ono Sto palanadku svest utvrduje u uverenjn dl ,,stv:r.rrosl 1t, 36 AparaHa Bytnhennh, ,,llpuearnn )Kuuo' y or'^cî^y r)c.Ar(-l r,rr((, rir,lr)r(( rr(r crtt",y:Ilpuaawuul,;uaowrcoqCpSttytlcauuttacararrlrrri,Ay: otl ttt.^tt gLt uouewrca nplot 2006, c'rp. 461 37 l,q l() csewcKol pirTli, nPup. Allr ^l,ttlttt,tttutttt(tt^tt ( l r,orl rlr rr I It'rr.r,1 l\l.r r yr,t.rrrrlr, l it.r,r slr. ]1.-). .1.). l p'.155i111. 111,. titltltlr, !lr. .)\(r. EvroPska kultura i literarni Balkan f/a ovaroi(a paraianr !lP!tal , t ,r l ',r r t, tg." no; uuli r i romanopisania' ovo' -ta""clg "?skoi pripo"eda5wa '',rrt t* dij agnosti fi kovano "koleban e r.r rr r rr o"ii""r;"^;;"p"i,ii r,, t'"ki naiin svedodi i o formatirmom ;r iztneclu putu'-tft" i'i'"tu" "t i kulturni identitet u celini' ;;;:,,'.''u, ,. beietristidke primere ..lclilna rrr ,l rr l i i s r "'iion"tni'ttoiiZevni Ui'--o nailazili na slidne l)rr rrije tutto, kao u ""XX dodu$e' ne tako koncentrisano r rr rlrtrgoj polovini ""ku' razredeniie' i vec ne3to razudeniie auu *"t'ttn Irr'r ror ltt izrnedu 'ata' p-itt nekoliko poratnih deceniia au;" lrrtlili.rtivr-ro i", tt";;t;;;o " prii'aA" koja bi zaista bilo moguie put" /.rl)r;rvo te$ko pronl'ci Lama' j g ano predstar'nici-,1.:"oS neposto I r r r i i t i lrrn i j im i o"o"llkulturno- jo't"tto s politiikolstorijskim r t I rrrtrgttiem r'.r,,r iysliit' , druStm nakon I I :;vt'tsl<.g r r,.rt ilc i in.iustrilaiiJacijf l'] ' i ""'"""t"ti i'';;;;;; i iu'goslovenskom r""t"ti"tu urbaildeoloskim kampanjama ."r", imali ""itr""b;;;;;lt autori koii su po zavidainoivokaciii i prograne i u modemoi i cres'e ideie, oriientacije lli:,;:1,:, i:i,,,,., 1,r.ii*a rcve t,,,,1,\,1'r'1. ,l)rirrr((tri('ti'tt''"'"t't""t'ttl't':i.::::l',:,;:tlXljl"t-l:i:l; istrll,ll'l )fUl rl' ,rll,' /',1/'l,l/'r'll( l)l()i( ll'tlli\'lll 'ltttslvt'tt't rluho l(ortst'ttltitrovi{-rr"' liLttotncrtolo{iia r l',rtttt'lisl ,lcl'r I{'rtlt'rrrir;'t r r1 l '14)' stl l\()'lJlr/'lli'lr)lri('ri' rt lirtrlottttt ,1, Ii.rrlrrrrril Korrsl.rrrlirrovie, ,,1;il6srrlij.t l,.rl.rrrli,. , 137 i r / . /slo, str..1(r.5. /si rr, 1,,r,1 upravo zato Sto 'r (tr.rilrric) orl()!l'r t'" t" ::l:t1",:-rstinito bt;nzlnost" '+t' '., l,.,tt.tvli,r. Stvrtrtrost pi dLtrgirn recilnl' banalnoga aps.olutizaciji Alto ovli zakliuink o svoievrsnoj makar i za trenuprcko potrebnog''oduhovlienia" ,,,,,,',"' rl;.'guvog preteran, dovoljno je podsetiti l.rr. rrrrze ,rrr sc ukaze klo usiljen"ili koiem se - diskretno ..(, ().()g tnesta iz ,o-u''u No brini foiprija''a i;;";; foilozofia kasab'e" 'uv'idu' rr t,rrii'tttr, reklo bi '" u o"'o* banalnog shvatania 'ldu.i",ul::,: , ,.l,,rrrr.lrc'o irt " "runog, n"p'estano ""n'|"i"io trosi iosipa' a ipaktraje i stoll ,r,.'lrv.rtliivo tudo, ier sli : iq+)' oa"koseini znadai Konstanti, vr sr. 'l<.to nr Drini ;;;;" bai ogleda se mozda ponaipre ,,(,viL('vc Filosofie potini' 1rboo) civiou" tukottfi univerzalne otpornosti rr lt',rriiskoi .p,otu"'-"iil i3t 1,,'rr,rvlj.tnic ,'l:tlt:ttltlL ltttltttlk(" ", ,,lirl,,s,rlil,t 1,.tl.trtli, slr rl,ttt1,r | ' 'lO'l 'lO \ palLtnke: nova j il'l;',;l;:l:;;i:',1;;:*1::J;1.:::lll'",'i,r,r,,s(r1q t,!o1,is,,,r r,(.r(,11h116, ..rsltrv.'.r t/irr'c .srr vruil(rril ( tv.lo) r P.trrirsr.v'rr ,,1 lr..rrikrr, l<.j,r jc Povlcnrcno r()r'n.rn, ili rornirrr, l str rt'tjt'c$ic ttic,rli *u"t u,,t"g,,,.iri.;';",if;,t"t1t:t prih,rz,rrfuil lskc Pspifspije, sa 'l"u sviln oni,r., str., ,u,,.y.: .r.ivirti.lg ,u.r,i.rtu",,.,, ,r,f * * :li j: il ti ilii ;:':::i'"' j"':l?-'*l'lY;""llU:nn*::lillnl*[ t: I3 B *; iil*: !d.l_ n f:::, : fii ;: tlrjtristorijaiistoriiari-pes'ikovisupritir,i'tcrpretacij aiaura".aa 7 Sl ; ; tr**#;Jiy3l'T?y:y"*i;tn*:*""/, ffi*i; ,""0,",::,:;:#ir;:'^?,1:fl rihomirBrajovi' Kad su '" J,T h,[r#*;r,r.;:r;,"*':i':;;,::;:i!i!, rrt_t:!, tikve, i3i"',r,y?l mrtvak, 1969; ",o"fffio-i:t rg'6gf,la""r"" vrdoru'" s,"""r"",r,, (lllut Niiii, lgz t','prrrir,irki zma jevi,l gTB t"rir#rrli "rut ro"t to Aru#nx#*;i*j *.f;i;"#st+onovo 'l'itrrvo uLice, kdtidki nastrojeni letopisac simoviieve knjige pokuirrva da obnovi potiskivano povesno i kurturno seianje, slivaiayuei ).,, da spisateljski poriv z,a trrrr dolazi do izrairja tck p.r i ideolo$kih r.'"'*r".ti",;;;il:::takanja.decenijskih drl,, u' iir krajxXveka,; ffi fl"ff l:,orr',.*)"li;#il^',?J'l"Hf :i"'#'"lf i:;l,ll,l { ; : ;"'"' il,l;" svetskog,."X;ffi1[T'j;"tJ,'f ::]: r ) r, g,, g h ron iiars k i us tr. j c'..1, ri 1,' gi;;ri" : ia palanaikog tl,rh.r,/t'ii,ri'r.,, vedanje'o r.riri r l rro) drugim reiima, da je malova-rt o, * îi ^n, .1ru,, " i1 "." ;:, 11 z6yxnt..nxrir-rr", ,n o nYt.',',-t ;#;,,;: #^,llill i ll i, r il i i.:::i,l l ; r.rf irrrri"l..ro_kor,r";,;;;;;;.i.i.",,",,i,,,, "Urrr. krititnim p:vesnI.m j ; t","*iri-., itrî.uuâktue,'i ,,.,,",..,..,'is.rt.;r i d oku m e n t. u,u,-,, i'''i g,, i,, l':.:.'^"""* r,.. belezen je pro$losti i ;';;r,; komemorati:::TlT' ;,,,, .,r,, r,",,, uie i uutot n' i r.).1'i,,. r' ane i (ri) *' 'f"Y:f a" ini;*",, r.o-r#iffi?1fffli:pituj vii, "giti E " Jer ulralo_-to ii j3fu 1a posle niza pesniikir, f.ry,g", ."i", ."f.f. bi se, kad LjuborDir.Sirrr' o"blikuje *;;."",1.,1,,,;" 1,,,.t +:'J;H;:l:I,l':I.iiil;;ill;;ilI:lJ,.vri.,.Srev.,,,.vi,,cv,,.,*,,,(r,v.,,,, razmotreni u treir i r,,,'ii"u,,,, i. r,, 1,.',',.i;l;l l: I,lliiji;'...].l,y,,:,ffi :ltil,l ,r,,,,.,,, k',,sv,,.,,,, 2 r ;:'|i .,rirrkr 1,lr,,.:1u,.,,,r,....,,,",.,,,,,.u.,i:,;::l;:lil;,:l;i;;ll;ll,,l,jlilii;;lii,illili:i lt.,rrili,rLr.'st^)jcr)(, .it'r.ifc,,rli t.,,rr,rtisLi,, ,rl,"l,;i1i,rr,t ,,,;;,1;;:;;,::.,,;:;1,1,,1,,,r,,r,,,,, r.rlilt'r.isrir.rr.irrrrlrir.rrr.1,,,,r,,,"..,,,,,,j,,,,,,a,,,ul,",*,.,,,,,lrr.rrl,rlirt.lrrrsl.r'rsv(.srr. ; Evropska kultura literarni Balkan Malovaroika i pri torne teleolo$ke pretpostavke samog Zanra, dini se, neposrednije i doslovnije nego Sto su to dinili njegovi proslavljeni prethodnici, ir svc u poku5aju ispravljanja ideolo$kih zabluda i njima svojstve_ rrih rnatrica pamienja. Najsugestivniji i najpamtljiviji aspekt ove jiii:r:Ti,1xr*xil; Ir *r .tr rr i ke ip ak p re t3g hronika kao paraZanrsrpske l(njiZevnosti dstavlj a prip ove danj e o obidaj ima'i mentaiitetima, triiikim kafanama, pijacama, plai,ama,kuhinjama i drugim povla_ i c c rr i m mestima varo(kog iivlj enj a. stoga LJLice s a vr an ama p r edstavlj. jedan od ,,najortodo[sniyit ", t utoliico moida i najprobiematitrrijih poku5aja uspostavljanja Zanrovske konstante u okr.irima oblika / l<.ji konstantnost, kao Sto smo pokazari, iz sebi inherentnih razloga 1' zirlrravo nije mogao da dosegne i 'fa nestalnost svoje ,,pravo lice" pokazuje, medutim, i u danainje v'crne, u knliievnosti tzv. postmodernog doba, kao neka wsta epiloil \ "/ prigrli. tlci -oZ" sve detir'strane da razduva, iz varosi toju svaku noi sanjam, i tla rrovo razmeni za staro"as poseiuii za gotovo amblemskim slir-ra lirrrr., koje evociraju momente iz dela Bore stankoviia ili Momdila N as trs j eviia,a6 kazuj e pripovedai s p o detka Lal kov aike pruge, pw o g i 'l,l Nrv. pren'ra: rby6ouup Cuuoruh ,ywu4e ca BpaHaMa,Eeorpa4 2002, crp.4B9. \ )ir,lonarr Eearl Mapronnh, Aajroaaarca upyia, EeorpaA 1997, crp. lZ. 'l(r 'l'raicii pisce ,,dija je poetika bliska Belom Markoviiu", Milisav savii pominje ,l I v. .Stnnl Nl,rr .r kolubarskog zemljomerstva ili beleiaka za neku ,,buducu kroniku" i .litnih formalno-kompozicionih "izuma"' nlzqliur.rl()nr rlizu ili provizornom ciklusu romana iz kolubarsl Ll ( formama' i u isti mah Naginiu6i minim'alistidkim proznim , trlandavajuiih ro-u""'k"ih i kao ian-rovske "himere" svoje liovica mogu se, ,tupo'l"tko, ditati malovaro3ke hronike' vrste, tj. kao oblikow"t"" ftiUtta"e "sablasti" I7), pi$ievog skriptorsko-hronidarskog ,,dvojnika", u docniiirrr po sebi,sablasan i avetinjski' Izmiduii prrra2anra koji ie usredsredtfliu' ,r,',', iznom Formatnom odredenlu' ali i unutarniem KnJrge neopredel)rve i pripovedne magme nepredvidljive 1,".', ""t'"-o rrtmlnima najde5ie imenovanog kao weiss-Markovitch, u mattit tt 14CTihornir BIaJovia (L) | [] (11 vN 1ll,rlrlof clvosmisleno simboliikog poistoveiivani a-razlikovania premr I ii nosti samog autora, ali i prema instanci sveprisutnog komunitct'r, f.p", ;;;;'; onako kako to i inade biva u malom ali znadajnom nizu malovarolkrlt hronikau modernoj i savremenoj srpskoj knjiZevnosti. I bez obzira na to 3to se u jednom od sledeiih Markovii'cvilr romana izrekom tvrdi ,,da knjiga ova bude valjevska kronika tlrrlcli,,, u tom, ie od svake pomisli",as obazriv i smotren ditalac ie i. ;.' ;, ; I(au aler e star o g pr emer a (ZOO6), u desetogodisnj en-r rrtsl) () r r r r | (I() sada objavljene romane, zaista moZemo ditati kao izclrtrrl<.c it'tlrrr'1' provizornog, neogranideno razrastajuieg ciklusa ronlilrlrl, i I i k,r,' skoro zastra$ujuie i nesluieno metastazirajuii rornan-rcl r r 47 ,,Cit"ua,, rri |.-. I ()rrt, rrrrttttt'N.t c,c rr.rjprc p.rsti rr oi'i ol l)1i11i ,lvt rlt rllorl,rrltsttl()l t\l()r llj n'i o turtz.ti,'lit lit,ttrlt,'tr,tr"ttt,t, , , lt svt'lirgnrcnlt.rrijr'rrclii,t,l lrli,'r,t vr'(, l\'ro t tt Attrltt, r't,'trr 1rttIrij.t , tilolt.llrri lt'ttt.llsl.t t'livtt oltit'tt rr l r;li"v ril"'1 |rrrlr, rr rrl( rr.l i11r lrlrjstlirrj,rv.r i1r" ( ltt lt:;li l rr.l ll,r1'rlr ) l',t,1,rtr.tttli,rrrNl.rl'r,,'rrrrlr,\r'rr('rlrr\r'ttttrr,rr,rrrr'l;((!rl',r,\){){}l'r1' l'tli ;; ; i", o f t oduvek i jeste bila:.paradoksalni 'on-iio'up'uuo ( es n o p r o t w e c n a p ri )p ov u, p' o "' ', ,,i",.,ih junaka, opire vremenu I<:to i tr na pedalc ( 200'l ) natin pokazuiu lu"tlnirki- outiq"i.' mozia na ekscentriian st:rlo malova,oiko drugim, stilski razbokorenenim i siZejno razudenim rornanitn:t islol', pisca, verovatno prepoznati bad osobeno dejstvo hronikalnog pr i povednog natela, u izvesnom smislu i do krajnjih granica podvoit' nog izmedu minimalistidko-narativnog i maksimalistidko-r'ortt;lrrsr jerskog poriva, $to ie, kao sto smo videli, sasvim karakteristii'rro z'r paraLanrovski status oblika koji smo oznadili sintagmonr tildlot,tu tl ika hr o nikq. L ajkov a iku p rugu (t9OZ ), Limun a cij u u i elij am u ( l( x x ) ), Poslednju ruLu l{olubare (zOot),l(neza Miikina u Belonr VttliLIrt (zooz), Deuet belih oblqka (zoo:), Orkestqr "a"f"i.ia guracii a i pio:'o-t:o u izgr adnjimaksimalistidkih konfi Marstruktura' romani Radovana Belog i oslaniajuii se na sam l'1ilj :. I^"I^t:: sres vremensKl istoriia;ednigmlll, r ono Sto on sobom nosi, izmi3lieno-stvarna j" ''"YilT:]i?:."1i' sveta, duha i mentaliteta koji It,g-rktuelnog vei nepostolanost' 1:tto] ,ril.,rko rre doie2e trajnost i spokojstvo' oblik' uspostavliaiuii rr,rst l tlr-o bili, ibivaiuii '' '' 141 Evropska kultura literarni Balkan lValo!.lroi (;l i prra:anr !rP!le larl zt! roit a I'tlu l,,t't u uALKANIZMA I EVROcENTIuzMA rs'r'or{uA r(Ao ,,KRIVO OGLEDAIO" TDENTTTETA u RoMANTMA Ive ANonrcn : 1,,tsl.'rlrrjrlr .lt'. t'nr,;.r, z.,tist.r rrroit'tl,r st'r,lzuntt' l.,r,t;t'tlrr,t vtst.t oIrtr lrv.tlttt'slilic iiyt'oluist' jt'pis.rt Ii,.t'p1t11111 r l'tol,ltlr rl,/ll('nl()l5l() (l,t rr.rzlt' svojorrr spisrrtcljsliorn prorrit ljivoit'u, ili it' p.rk rrrogrro drt ilr rr.rslrrti z.rlrv.rljujrri-i svonr lii-nonr, iivotrrtlrrr i proli'siorrrrlnorn isl ,tv.rlio ozn:rdenog prostora. Upravo iz tako motivisanih razloga u slavodobitnidkoj besedi povodom prijema Nobelovc .rrgr..rtlt,, izgovorenoj pre ravno pola stoleia, Ivo Andrii izneo jc, iznrcrltr 'ostalog i svoje stvaraladko uverenje da ,,dovedanstvo od prvog [rlc ska svesti, kroz vekove priia sAmo sebi, u milion varijanata ... | stalno istu priiu" i da ,,moida je u tim priianjima, usmenim i l.risrrrc nim, i sadrzana prava istorija dovedanstva".' ovo testo navotrcrr. shvatanje, koje podiva na zamisli o antropoloikom znadaju .ar.ncijt,, praieno je paZnje vrednom, iako ne tako desto citiranom ko'st:rtrr cijom da nam pripovedaii svih wemena i razliditih prostora zaprilv() uvek govore o istim temama: ,,Biti dovek, roden bez svoga zn.'jrr i bez svoje volje, baden u okean postojanja. Morati plivati. postojati. Nositi identitet".2 Posmatrana iz dana$nje teorijske i praktiino-delatne perspck_ tive, u znatnoj meri obelezene novim-starim, neretko zudnim diskrsijama o znadenjima i smislu onoga Sto se imenuje tim pojmorl, ggp\3 jedn og od najpoznatijih srpskih i juZnoslovenskih pisaca XX veka o identitetukao teretu svoje wste, koji neizbeino pratiindivrdu I lkglektiqu egzistenciju, ukazuje.se r.". r"r-"r. anticipatorski. Yqglg bi naime, !a se kaZe da to kako pojedinci, zajednice i nalg!! (p o d) e svoj e (ne) o stvarene, priZ eljlvane, glorifi kovan;,, ;p;,alnu "oq ravane identitete sred globalnih lomova i sukoba kojima svedodimo 1 797 Nav. prema: tr,Ino AH4puh, Eceju 6, crp. 66-67 passim. 2 Isto,str.68. I, Ca6paua AeAa _ Krbr.rra ABaHaecra, Eeorpa4 lroljcg razumevanja lokalnih prilika, po svemu sudeii, i vojnici z.rprrdrril"r zemalja koji su u vreme sukoba devedesetih godina proiloq vcka upuiivani u Bosnu opremani su katkad i najpoznatijim lorrrrlnima Ive Andriia. Te5ko_.je, medutim, reii koliko su ostvarerr j.r liao ito suTravniikahronikalliNaDrini fuprija zaista mogla da l,rrtlu clobri izvori popularne i neposredno delotvorne etnopsiholoriijc zr mirorme operativce na negostoljubivom balkaqgkor-n tglenq. ' |'.r liozvana lep a kniiZevno5J n!kad-1, naime, nij e bila podesna_ kao_ 1'r'rrl 143 Evropska kultura i literarni Balkan u rrul ( vr) 0(l rdcnt lreAr( )ii -..\ (tlllr l!ri r an r o sLlsl'e ltr tlortrrtieg i stranog, lokaltrog i l XIX rlo poi'ctk;r XXveka.3 Napoleonovi polrotli, I)rvi srpsl rrsl,r anclisijrr.RosneiHercegovinerbalkanski ratovi, Prvi svctsl r r 1AA | ++ Tihomir Brajovia drhtitil i r rr orroi rrrcli i orrtrrrr o[rlil dljivo najveii deo naracije, ocl VI do zrrvlirrog, XXIV |1ul1yli,1. Alio st,torrrt.rlo,l,r prvopoglavlje,kcljc jcncl dgt3f":11gt"% oq]edala" r islor la (no r/ ivo oq[a] rdcnlitrLl ljni nam se pri tome mozda i pode- srrijon'r zES-aZi-niarije predstave o istoriji, onako kako je prikazana ne s.uno u pomenutoj epizodi, nego znatnim delom i u istorijskim roma- rrirrn Ive Andriia uop$telKao i metafora ,,izlomljenih odjeka"r ona, rr,rirrrc, sugeriSe svoiewsnu doiivljajnu i spoznajnu de-formaciju ktorii dogadajnosfl prema preovladujuioj psiholo3koj i mentalnoj poziciji 'kc li,rsrrbalijsko-dar5ijskih kolektiva iz koje je ,,posmatrana", ali koja je u r ,rrrr.urirna Ive Andriia po pravilu nadogradena i usloinjena moderni,;t ii'l jrr, clugim redimq da dosegnu takozvanu,,objektimu", ,apsolutnu" rsttrlijsku istinu, nego oblikqju narodito, imagoloiki plodonosno polje r,'l:rtivistidki odelitih i spoznajno konkurentskih predstava o povesnim ,1, rgrrrlnjirna i njihovom znadenju u Zivotu pojedinaca i zajednica. I ll,t ,\prttut lryiptrjo, Ca6paHa 4era 14ee An4pr.rha - Krrr,rra npna, Beorpa4 1976, l' .l I .l .l I i p.rssinr. I ostrrli navorli iz lomana dati su prema ovom izdanju, pa se na , r ,r'( r',r o(ln()se i ozrr.rlic Prrginacijc u zrrglltlarna poleci citata. l, Isti nadelo primenjer-ro je Anrlr.ii'cvilr bclctristiil r I rr,rvorlt'rrj,r rllLrgilr literarni Balkan zrnQCt'rr . r lOl Il,), l)()l('"tt: fttxtrliltPIi|.r;o1s111r,.lr/l(,/rrtrrtt!tt)!ttt!t.t,tilt,(tlir.orI),r1,lOOr),trI lo ztt.tii tl.t sr's.ttttrt t't'lilr lro1il.rvlj.r prip6vtrlrtrl p,l1,,r,.lr.r yt(,1r(. 111t1 (,/1.r( (.111, t.tz,l, tl,l;.t, r r'sl o n.t/tv.lto), r rrr,,, l,.t tlrr , l,,l r,,trr Evropska kultura i srr.rgc i redale besne uzbune".s r,.r 3 Opseg tzv. ispripovedanog vrernena Ll l'omilnu Nrr /)rirrl lrryrijt lt(t' s(., n,1.r\rrr,, znatno $ireg povesnog interwala od ravno tetiri stotinc gorlirrrr ( I 5 I (r l() l,l ), .rlr r u ovom ostvarenju istorijski raspon od poc,ctka XIX tlo potctlt;r X X vt,k.r z.rl,r,,rrr.r rrl,,. 145 \,,, rlal #'t tI r.'r',.,rronr snlisltl l rlr' .rtttbletttsl<.t', tttt'l,tltttt',,r'zlorrrljt'ttilr otl;t'1.,r oglctlltl.r" ttpttctrjrr ttl)tilv() t)ll ttl, f t(',s/)('Alll'l ,ltil.rr t't. rrtr li.t.r otlltritrjlrtr-r plctlst.rvljrrili(t str'.ltcgiitl, l , n.rrrr ..1.r'ivog pr v.rr.,lvt'rro lrit' ,,ilourrrcih" kolcl lrojc se, povodom prispeia konzula evropsl 146 Iihomir Brajovia (a]iir;r nt ! r atrrlllct v1 '!'v111t11illap1 ltr rt nicikaLe:,,Nepogre$ivim instinktom rase koia cL'ii z,crrrljtr i sosplr dari vei stoleiima, iskljudivo na osnovu jednog Llstilicrrog lrott'lli.t, ,./'oni su oseiali svaku i najmanju opasnost koja je pretila tottrc Pott'llitt r i njihovom gospodstr,'u. Oni su dobro znali da svaki stt'artrtc lioji tlo.lt' u Bosnu utapka malko put izmedu neprijatelishe tuclirrc i rriilr, ,r tl,r konsul, sa svojim naroditim ovlaftenjima i sredstvil.nrr, iirottt otv,tt.t taj put kojim za njih i njihove interese i svetinje ne tnoic tll ,lo,lt' nikakvo dobro, a moze svako zlo" ( tO+). Andriievo narativno slikanj e perspektivistidki od cl j c n i t i z rt t v t I renih virzura_ne oglanidaya se,. medutim, samo na ,,clottl.ti'c" itlt'rr titete- Naprotiv, moglo bi se kazati: neki kljudni lnotlcrrli i tlt'lovr Andriievih istorijskih romana, ili romana-hronika, l I ispoljili" (+os). Ovakvo dejstvo travnidke ,,uske i vlaine clolirrc" Irrr gostc iz vcli kog sveta prikazuju, uostalom, vei uvoclnl poglavljrr ,,1(onsrrlsli rlr vremena", koja gotovo u celosti protiiu u zlrrrl jc bio odrciit i l,rolt,siorr.rlrro tlrli(rr,rrri tlorrricil.,,l).rnitr 1... l,tn lrrir..rrr i.t.,vcli, s,r.r,lr.c,le lrirrr irrrcnolrt, zvlttrjctrt irirngom, jaSninl t ilje rrr i vitll.iivirrr z.ttlrlcirttrl zbog kojih je clo$ao u olr zabadenu turkazuie ,1.r., pruui,,.:iju, l oc-noj", ohcijelnoj i privatnoi lidnosti francuskog diplomatskog prctlstavnika iopunieno je njegovo,rp-saietom Zivotnom predislolijt'rn, u kojoi sredi5nje mesto it6'a zapa?'anje da ,,pod Zrvnjem ,..'u.rlt'.,ije sve se'mrvilo, menjalo i nestajalo, btzo rbezttaga" (77), ,,r,, znrrii da je Davilova rutina vei doZivela odludujuii potres zahva- polititkom i civilizaciiskom prevratu koji su doneli famozna y,,lrlia pobuna protiv monarhiie i sve ono Sto je sledilo u godinama i dovek od karijere, on se ipak rela1,,,r1" r,1e. IGo pravi zapadnjak t,u,r., brr.o prilagodio novonastalim okolnostima i pronaSao svoje novog dru5tenogustrojstva, dabi 1,,,v1:rii:eno ,,mesto pod suncem" i t,'1, ..l,,l,rzak na Balkan doneo pad poslednjih iluziia o sigurnoi ibez- llrryui-i l,t't I rrtrj pozicljisred turbulentnoga doba nezapamienih promena' l)r'vi dani travnidkog sluibovanja rti "^Z^na Davila, drugim irnrl, ujedno znade i konadno{sazrevanie otreZnjujuie spoznaje o ovizornosti socijalne personalnosti kao garanta stvarnog i trajno i,, I r i i vo g liino g identiteta. Zv anitna biograilj a ukazuj e mu se otuda l .r, r opsena javno pothranjivane taStine, ,,jer dok ie dovek u svom curriculum-a , l, , r!tvtr i u redovnim prilikama, ti podaci iz njegovog prekretnice i znadaine delove vaZne Ir/,r( znltie i za njega samog i usame, izdvoje n t(.1,()v()g iivota. A1i dim ga sludaj ili posao ili bolest r' 1,,,,1.rci potinju odjednom da blede i gasnu ["' ] kao beiivotna ,,,.,,,1,., otl hrrtiie i laka [ ... ] A lspod njih podne da se pomalia na5 ,lr ul',r, s.uttt:r trrttna znani Livol, ti. 'zaistinska' istorija naSeg duha i pr ,, l,',1',,y., irrrrt vt'l , ,,'111 ,lllvlrit iozlti lrt'oviltt'ij.rl.rc i rtcl 147 Evropska i kultura literarni Balkan zrnedLl LrJ ra rzta cvroac ttliTftlJ (ao irivooqleLla o iltorja ldent tela veAndriaa -l put.l l)r.il(.tzrlr)ir u Stendalovim ili, recinl(), llrrlz.rtl 148 Tihomir Brajovra (ririrp.lal vn /der r leti l jalno detenninisanog i kontrolisanog konstrukta. Otucla i trc t'tttlt [)avilov nokturalni doLivljaj personalnog podvaianja, iak i tlisot ii,r cije, iskazan utiskom da,,tajiovekkoji ielei'aou mraku | ... I trit' 1,' za njega samoga stran, vi3estruk i na mahove potpuno ncpt'rzttrtt". Ali tai presudni unutradnii korak prema individulcili trt't't' dobitl svoj produZetak u Davilovom daljem romanesknotn iivtrltt pod okril; em negostoljubivog bosanskog milj ea. lJtnesto tr.t t'ctl. t vanja prema samosvesti oslobodenoj predrasuda i rdavih prctltrl'e denja, njemu je, veli pripovedai, ipak ,,sada5nja java lit-ila 1''r'c n.r neki san u kom dovek biva naglo baden u iudnu, dalcl r r I (r ,,llilo lrrrr jt'sctlrtrrrr.rt'sl 1yLlirr.r", li.rzrt;t'tt.tt.tlot ttl)r,l\'o rr lottt ,lttlttt, ,,l. r,l 1, rr.r1',r sli0sv0jrr r0tlltU r,.rr,ri n.t nl()t\l(oi illr.tlr rr.t,r'rr',. l;r,rrrr rtslir.r rl,,.,,to rr l'.ilrr, li.r,r loltl,t 'i l)r( rrl( t',.r, lt.r)r'ii o,l ilt',.t rl.t u tvt r l.rl.,t,l,r sr'1'r1r',1.11'1" 1.t i l<,.rrrrlitt,r'rrt. t t.lovitosti i istoi'rr jailie pritvorrtosti i lilrrr'rkterne atnorll rrtrsti.ft)tpor'()v()rtl rrclrtgotlntttrt iskttstvtr oltcritettr pojavljuje se, njenih samoodbrambenih predstava, ..lrrltal rropitcrrilr do trcettlivnilt hetcrostereotipa, odnosno predstava o druginrrr, 1-roput ttop$tcnog suda po kojem ,'i ovaj Trar,'nilg i na sto milia ol tlo'i.ivljen kao ,,dovek bez lluztja i skrupula, bez obtaza, ti. sa vi5e obrirzina, prisiljen da glumi das snishodljivost, ias hrabrost, das potiite nost, tas odu3evljenje", Sto je, medutim, praieno i kontrastivrrirn z,irpaZanjem o tome da,,stranac, koji ie baden u tu nejednaku r tcil ,,1,i rrrrrr.r lriti iivot doveka saZapadakoji svoj iivot prenese na istok i z.rrrvcli veZe svoju sudbinu sa njim" (31). Oseia;uii averziju prema l),rvrrir L)avil, dini se po tome, u stvari zazire odmoguinosti da se r nf ('nru samom, kao zapadnjaku koji takode Zivi na Istoku, moie ,l,,r,,,tliti isto ono 3te se dogodilo i njegovom lidnom sluibeniku, r t,rl.o zilpravo posredno ispoljava nepopustliiv otPor, odnosno I ulttrlolo$ku indignaciju prema ,,me$anju" mentaliteta i ,,kontamirr.r, r;i" itlentiteta. Obratno, takoreii insajderski empatidno viclenie l, I r roistorijski,,hibridnog", u neku ruku i podvoienog levantinI ,,v' lrpit, koji je prinuden da Zivi ,,na ivici izmedu dva sveta [ ." ] r r ;,r ; rct ", claje doktor Kolonja u razgovorLr s Davilovim kancelarotrl I l, l()s('()rn, podvladeii da,,to su rnuke koje rnude ljudi l-rri$iirni sa I i \'.url,r l rr rr r r.'rt.rr,'rr0 t r;v0jt'v|str0 1,oljt'tt,'1,,,st..',llt,rl',irvolrrolt,tltt.lir',r ,,iztltt'tltt 149 Evropska i kultura literarni Balkan lzntd! !.r)i(.rriz ru .i( vo o!li!:la drr ririel,r vrA rdri,r d TI rtll(tl lrriic stctcotipno i shcrlrrrtsl rropitc, izr'.riert.r tr lror'[ri ltjcgovog jr,rlrrrl<.r l,r,,lrr',l,rlr'lit'Azije"; r'r1t, u njcrttu,,iivcl.r jc i llosnrr, osl lsl rrl.,r r'l..rp,rtl.t", l trzul rr' ni cgov frrrn.ctrsk 1 ., j,..;..'*,.l.r l.rsl i i i,.,,],ri.rfi,r,.,,inie 150 Tihomir Brajovia l,i.ir, je preko Dirvne i Jevrejirrr pod *,,.,1r",r1e na duinost (,,Davii ,r-ri,r.t a"*"*skog kapetanu da Sto vi$e moZe sa pre dajonr ""t"gtt" ion Miterer je' vec u Broclu-dok berata"); alizauzwat,veli narator, "i otvara poStu koia ic zrr [r 'rrl ie tekao na svol berat, poieo da potajno H"t *;;;trll"r"rtr" iz Liubijane" ( 107)':sliino' praktiino-dcmanira' srrtrto f"tto irift""tanie inade neprihvatljMh "oriientalnih" tL nivo tzv' svakoclncvnog r Jtpfl-",tf.e ,rrisok" "og"" 'p"it"1o romani N aDrini iupriia'Dobar primer predstrrViSegradana i sluiberrikl vlia uzaiamni uticaj u ponaSaniu zmedu svet' nrroi-ito iiJtU,j.sf." -or,",nii" potkraf XIXveka' kada ie "na$ da lidi svc visc 'it ;;;;t ti."t"ii, poj"o " od""uttlo i ophodenju neprorllcostaiali nisu i stranci ali okupaciia, dovela t,t""." f.Ji" |e Mnogi ic od od r'"di"" u.iojo1 su morali da iive' t ^"iirnuti sa-zebnionr prc'$'ro "-iJ tih dinovnika, zustar Madar ili nadmen Poliak, A vei koju godinrt tlocmost i sa odwatnosiu stupio u kasabu [ "'l Livola,sreiemo i u Kotrlljiralivni tdentlleti , r , i i debeli cilibarski cigarluk nije on ie sedeo satima na kapiii, puSio na 't i begovirna kod akiai.l. t rft'i" dodekivao .e" 'u ""5i- gazdama ovo pribli'irvir' i"f"'f." . .1 " (z t+) OaletoseZniie gledano' medutim' poslcdicc pozitivne trajno ipak nJ ostavlja iuie deiswo svakodnevice ko'takti.r'r i ;;;;;;"am" 1"d"ih i drugih' Uprkos blagotvornimdrugim rciim:r' t,itto.otoskim dodirim", i io-"ii i stranci ostaju' neprihvataniu vcc.rirn ii c u osnovi privrZeni zazQrv'nepoverenju-i orroga koii bi ;o;t"li"";ga i mentalno ,t-Jst"ttog"; D"'gog" kao mogao biti isto 5to i oni sami' poirtU,.ro-k ajnjem obliku, otporpomenutim' meclijalnim ko-fo"l" granicc iz'mccltr "dvrl vama, koje bri5u odsedne, mentaino civilizaciia i ktrlturl l lrrirrrcitrjcllllrlttol.jlrsrlojctl.rt.ri,,t'cllrl).lviltlv.rtrtlvt.ltttttrsll)l.elllil l',r,,,,rrn ). l(,ro, r'ccirrrtl, i l{uritanija iz povesno i geografski ,,egzoIr, nr'" lrr rt,r rrslit' prrrz.c X IX i prve polovine XX veka,7 i Davilova Taul.r, r'r;.r t,lirrrologijrr n.roida potiie od latinskog taurus, $to znadi bik, ,',rl,r,r\'o vt'r irrrcnonr rrsocira na ruralno-zooloiku i rudimentarnor r rrtoh r,.1. rr, rr sv:rlionr slutaju razvojno inverzivnu i stoga civilizacijski , r ' r r'.,r\, I rr I liorrst rtrl f n t5t ,,{'nr )l kotl I lcnrr{ota, postalo druga domovina princeze Ifigenije r ;s1 yr. Irogirr jrr Arternida spasila od Agamemnonovog irfvovanja 1l,,t, r r,,, r l r, r;.rrrskog r:rta, da bi u tamo5njem hramu postala sve5tenica r;.r 1'rtrrr.r krli.rlninr ritualnim verovanjima irtl'uje prido5le strance. Lrrrrr,l,r ;t' l,rliotlc [rio i nazivodgovarajuie administrativne oblastiu r r,'rrr,' l{usl Evropska kultura literarni Balkan lzrned! b.r lcrfizfira i 1., r r ',r 'r lr'l'.Iot', s.lVe Zll. llrl,', .l.rlile , drr sc Taurida razume kao doslovno vraianje na ,rrtr' I' u proilost i njcne ,,varvarske" navike i obiiaje, odnosno kao .rlrr,'r1,r rr,r .rlitrrt'lnc prilike Napoleonovog doba, parabolidno prerr't, u rrrslirr ttrrlrcrniiu toga vremena, ili - moZda ponajpre - kao ,,1",l lr,(ln()l',r i tlrtr{ogir, Davilovo epski intonirano izmi3ljanje istor ijr' 1'1 1'11\1.1vlj.r ;cdutr vrstu, u isti mah lidno i nadliino motivisane l. ,,r r;,,'rr z,rt rjt., izr':rslc na zaboravu onog individuacijskog osamlli\ ,r I t.r r I'r':,1< orrr plont isnog gledanja istini u odi, i stoga oslonjene na r r,.l,r.rr I u r( | uvt,r'crr jc c.la ,,toliki ljudi se po$tapaju, u sebi, na neku ilur r r :r1 r,,(,\ I ti ,1 I rr r r rr l n i ,1p1rl11yi;,r ltrrr rr r r r :,t o jtr i rnrrglovitiju nego ito je jedno poetsko delo" ( t+l). irrtlividurrhtih i kolektivnih iluzija ima, dakako, i svoju li jsli i liorr l \ r,lr \', .rr,r (,,'lsvorti, I-rtrri[jrntjr I\rritrurijt': lnperijdizannaalfe,Beoglad2000. !,,r,,t,,, tr rtu, r,,,, nr/ l)ul()l)i\nill, |csrrii-liih ipnrzrto-lilicioniilnilr dcla u kojirna se It,ll r,, t,,,t.rrltrrt, l.ro,,liorrslrnlicij.r" bril.rrrskc,,irnPclij,rlnc nriritc"', (lolsvortiievlpol., ',1r"'lrl.,rtrlnr'r/,tn.r5rrrspir,rlivlrt'lt'zt'tl.r,,stv.tlrtill.rllirrrrpost.rjaojcutontpt'o , t. , ',r ,l1, rr,r l r,rl;r'r'rrr,r l{ur rt.rrrr;.r, rtsrr,l.'rr.r rl,r z.rrrv.'k lrtrtlc 'l;.vloprt koj.r to joi nijc' .l' ', ' l,';, I rrrrp,rrr,li.r,llttl.t" (,.lttt,l1',ttvttt stlrsli,rlttiztl.rrrjrr",sll.x). stcr la (ao (rvooillcdalL) de u rtiteLl o fanimn lveAndr iaa 152 Tihomir Bra.iovia io fp,tr.rL V I n('l,rl.o,l,rlcl.r'llosrrc s t.rlio,,tlrrlcli()nl n7,il()nl" u nivcliiuc()i sli(r ,lrll;,'1i I I'r ( t('Lr't] lst()lcr cto irrr.rgoloilii slrv.ret'rrr)t ()[)itcp lr)cstJ 1r'r lr rr' l. r rll rrr rro lrcgcntonistiikc i pri tolrr irrcl'(rrc sivcsti, l(oic svcrloi-i . :,lv,u rroru tlt'jstvu ,,l zakonomerno sledi uvidanje da je ,,ewocentrizam sa sobom doneo uni5tenje lludl i civilizacija koji su se opirali njegovom Sirenju".rrr Upravo u tom svetlu moguie ie ditati i one, majstorski izvedene odeljke Travniikehronikekoji konzulske ,,borbe i smicalice" nakon dolaska austrijskog zastupnika fon Miterera ironijski i satiridno-humoristiiki prikazu ju kao slikovite ,,bure u iaii vode". U pozadirri tih proceduralnih nadmudrivanja zapadnih predstavnika rrr" ur"-", kako zapaZa pripovedai, stoji poti5tenost ,,zbog neobidno teSkih okolnosti pod kojima prosveien Evropljanin [... ] mora da Zivi u ovim dMjim i brdovitim krajevima", buduii da,,obojica su morali da iive u ovoj istoj orijentalnoj varo5ici, bez druitva i prijatnosti, bez ikakve udobnosti [... ] medu divllm planinama i surovim svetor.n, da se bore sa nepoverenjem, netadno3iu, nedistoiom, bolestirut i nedaiama svake vrste. Ukratko, da Zive u sredini koja dovcl 8 Samir Arnin, Eurocentrism: Modernity, Il.cliqion tnLl I)t,tttorntr.y' A ( rittrytL ol F)urocentrism and Cultuntlism, New York ZO(X), I 9 0 Islo, str. I 78. /s/rr, sl r. I 85. p. l(r(r. /,.r1r.111;1 rr.rjPn'rtsltttii, zrttirrr grr rrd-uri lrolt.srro r.rz,tlr'.riljivirrr i tt.iliirtr st'lri itllrrgirrr.r, tlrr ga rr.r.jposlc | ... s,rvrj.' i nrrroqo srrrr.[isulrr.,rrrr I Pr.c rr rilrrvoj ravrrotluinr:rsti" ( I l,l I l4 ). Nrrrrrt'slo lrrrrrr"lristii-l I'rrtlrr[rrro ,,savijanje" karaktera, odnosno zaborav na njihove spekt.r L rrl.r.'c Zivote i karijere, kojima sada preti ,,gluva ravnodu$nost,,, ,.r rr jrlr tr ncku ruku gora i od same smrti. /\rrtlricevo umeie sudeljavanja narativnih vizrrra i kurturolo$kih 1'r'r sP1'litlyl daje nam, medutim, isto tako moguinost da baci'ro 1,, 'r'1,,,1 i nir obratnu, orijentalno povla$ienu stranu, koja _ iznena_ ' I r r tr r,'t' ili ne - uspostavlja praktidno isti odnos prema bosanskoj i l'.r I l,.r rrsli.j stvarnosti kao i okcidentalno reprezentativna strana. I 1., r t I.z'rrjemo da, vei pri prvom susretu sa francuskim konzulom, tr.rvrrri lii vczir Topal-pa$a ,,nije propustio da u razgovoru podr,rrde ,lr'l;rrrr .vc zemlje, grubost i zaostalost naroda. priroda je sirova, ltrr,lr rrt.rrrotlucni. [... ] Sve Sto ovaj svet radi i govori nema znadaja rir r'.i)rr.sli .iti rnoze imati uticaja na poslove ozbiljnih i prosvece,,,1r llrrtli | ... ] t odmah je sa tih neprijatnih sitnica po.rorro preiao ,, r ;r'r Ir r rsrvorru velidinu Napoleonovih pobeda i na znadaj i vainost , 'rr,!',r i(() [ri dva carstva, tursko i francusko, u prisnoj i smi$ljenoj ,.r r ,r,lrr;i n)()sli postiii' G7). Osim dinjenice da ih izgovara ovlajieni I r , , l,,t.rv rr il< nrrjveie istodnjadke imperije onog doba, u svemu dru_ ri, 'r| ()v(\ *'i'i zapravo odgovaraju zapadnjaiki oblikovanim, ewocen. r r Lr',Ir, l\rrrr stc'c.tipimaodivljoj ineprosveienoj periferijicivilizacije I rr , 11111yl ,, /,,rl.()ra, nelagode i prezira prema plodovima napretka,r | ,r'i '|lr.r lri rrr.glc c'lir br.rdu shvaie'e kao izraz svojevrsnog, obratno 1r1 r r r"t'ntrll ili tnimikrijskog evrocentrizma,btl.ducida travniiki vezir, ,, .l l s lt,rlitil I,r r tI I r rrrr'.lrrrr ,l.r rrr.Ioslo;j rl,lr.rs rr lrvrrrIi trlio lresP111r1.1 zt,rllj.t liro ito jc llosrr.t,., I ' "t' Irl"'It1t,1ttir'lvtlotttl)or'l.r\'lilrr'orr.ur,t,rlotl.rjrriitl,r,,ov.rjrrlrotl,rlirrrpsvt. . r'l','rr',,1,,,\'(.t.r,rl.rrr,.lirrrrt,r,rzrrrnllivrr,lrt,tvt.rznrrlrtrilrjuIrerrr.tyrrrlt.viur.t,lioji ,,, rr.rl'r,,l.rl r lrl.r1'1151.111,, ... (S\) r53 i rl('r,r[r lr.rll.rir ,,11 r', r,rrrrrrrl;ivi, rtt'stvltt'tti i rtcoz[rilirri tl ot ittt,l svt't.l svi l<'to tr lrrtttltlrl()'i scclll i s,tttr,t t:.1,,r1;.tv.t llilElxicl)o virl'virrsl(c lllllllilc' tt svrhtt .lctlrtltl* .,,.,1;...'',,' .lcltrvin.rl tela batcrrirrr pt.ctl l l"' 1"\rl (ltrl l(r.lP.1ssi111). dc-lorrrraciju f t 'rr,,r/r'(rr ltrotrikrt tlonosi joi izmziti.itr 'l'r'avniku .lrl.,' ,, ,,t'lrr r o tlrttgittu. ,,Nikacl tril n,r ist..rlilsl ., naime' u konkretnim t'crrtristitko videnje stvari, i ovo stanovi3te ie' ekonomski' civipovesnim okolnostima obeleZeno istom, kulturno' i priznavanju iednako nepogre3ivJ rrodi pragmatidnom- uvaZavaniu ''t UJ,,istinskog" Drugoga' a ignoranciji i nipodaSta-Jerr"og rrrpamlt ,i"Uiitn Tihomir Braiovia l(o lDarJLivn """i" nepriznatog u praktidno-delatnom 1' nepodobnog i zapravo 1., titt o- znailniu iedi',,nepostoj eieg" Drugog' lJ romanima tve Anirlia ,, i simbo- po'tojl, najposle' i treia' u neku n-rku i lago stanj a do zazor a rotp ora : mnjenju kolektiva, po detku posmatra poslove clollial mah s visoka, , pr""."'-'j"- "'l 1I 1,1 r niie ni pomislio i svagda$nje dogadaje", v1'1 l.rr' joi nrr podetku prvog poglavlja Andriieve hronike ".\"uu "U "uaorroti jo5 nisu znali ono Tada zJuibinu ] rr"liko na [ "' gordi bili svi su ovoliki kr5 i nemir, napor 3to vide sJa, da te slavne gradevine traZe iu detiri i tro3ak. [... ] Tako misleLasabalijski Turci poturdenjaci i gospodstvo,i ponos oka priznaju da im je priselo i na nos udarilo i samo mole boga da vezira' i buduia slava, i ot.esaiu se i mosta i vrati nekadaih oslobodi orre napasti i da niima i njihovim kuiama .. *f -o i tiSinu ,Lio-rrog Livota..." (?r) IGko odmidu deceniiei do5ljacima i11elik1s sveta -,) i protur" stoleia, nepo.reienje Pt".-" u manie-vide zaokruZenu'., niihovim poslovima prerasta, medutim' sliku' "Ovi stranci ,'' ,oJUr"-b"no" i gotovo ksenofobiiski profilisanuizgleda da su reSeni ,t" rnirojr, i ne dilu nikome da ostane miran; zakona' nareJ" ,rroio* nevidliivom ali sve vi5e osetnom mreZom i mrtvim Zivotiniama ljudima' J"U" i ptopfa obuhvate Zivot sam, sa kasabe izgled i spollni stvarima, i da izmene i pomere sve oko sebe; poglavliu u XI i navike i naravi zivih l)udi od kolevke pa do groba", svoi "glas" saobraiavaiuci fuprije, pripovedad N a Drini primeiuje ^podr"rom",ranom koii s podozrenjerl' a u isti a f, ;, l'.r F, , uzvratna i reaktivna, lokalnoiodnosno regionalno "iskrivljena" Tako vei u uvodiskljudiva kolektivna predstava o sebl i Drugome' izgradnje vi5es poietkom nim poglavliima ,Ji$Lgradske hronike", razukolektivno idu' gr"drkog mosta i prvim teikoiama koje uz to od menja Sto se dogada pred oiima kasabe hitro se mevanje onoga rwu iodeki.ranl 1 kolektivrrc' 1.,'n;rrl,,l,rlr vlt'tttcnrl, clodajuii da je domaie stanovnikevodio "tai r r,;r ri r\'r u , r:rr't',r j tlu su oni odnekud drugadiji nego ostali svet, stvoreni z.r rrt'{to bolje i vi5e" (t:f uspostavlien, kako se doslormo i 1,, 1\,lizaciiski hesemonistiikom teLnjom' koja u spoju s politidkom-moii 154 | li niilrovi t'rrr.r vrsol ,.1,r ., 1,1 !r.r r.u I r, rlrr tr,rvrriil l l ,rr,, 'r',rrr,,; :;li.. i 'l'ritvnika kio ,,4ajgogpodskijgg grada-n47emliijf, l 'lrlrrf . l,rIo rrttsiti, jer ona obawezuje ,,i kad bi u sebi poZeleli da i i r r n r rt, r rt'zlrri)'.no, u nekoj od onih obidnih, neslavnih kasaba, I r 1r',,r' rr' l)or rr rr ju ni u sukobima driava i koje ni5u na udaru sVet.,1 ilr,l,,;i.r,l.rl,r rri tt;t ptrtuslavnihivaZnihlidnosti". Imldgnarajoru je u stvari jedna , l i ., r,. ll ro n r l ()n r.r primeiuje da "njihov grad lo .,rr.r izgradili i vremenom s r, | ,lrrl,ol.,r lrrsjcl rI r I r r rrr r ,,1,r r,lrlr", .r polorrr i tla ,,dogadaji su navaljivali sa svih strana, suda- r l',,r'rl l.rli 1ro l')vropi [ ... ] i dopirali dak i u oll kotlinu i zau',r' rr rr;oj li.ro bujice i nanosi", sve ipak okondava i vrhuni u ll rlr ',t,r, i , 'r ! r i' ., ,1 rr,i,lrrrclrrtsti l i,, rrrl,rrrri'l...lsugovorilisausiljenimnipodaitavaniem",a,,i ,1,,r,1,r,'1 , r I l.r1r, rL''rr r rr rr it'govirtr podvizima podeli da se izraZavaju kratkim i rt'i t'rrit:.rtDl.I ili samo ponosnim i prezirnim uspijanjem se, stoga prepreka da se posle P.15i111 ). Nelna, iini r, l r r,, l,,r z,r rot ovrrj, intemo uobliien i narcigqf4po (p)od$1 l l l, l,l, , f ., ,l'i rl,ttrltrr rttrloitrrttittotTLrosnopredstawagqgpq!-v-gnolTajed$-9i ,!ir r, r Lr,,',l,,rrr(,rrro irrritrrtivno invertovanjel .. r r,r, ,rI il Dr ri. rr | {I ll"i r i r,,"i,,rr'.1,i)r,r/urr.r rtlt,l'tti,'koi/ltrrrtltlttcprrti jrrsntrpodclulihovanaonesa i . !,,,.,,, ,.'r1,.r,1,1,rr.r lrvroIl;.rrrr'sjerlnt',i Iktsrrttci()srrrrrltlijcstlt'ttgcstraue", r55 Evropska kultura literarni Ball i lzmedL. ba ranizma evrotenlr zma iiloaja kao ,l vo og eda o dentiteLa Lve Andriia lzr',',ltrro lrrt'itlttort.t ironijsl r56 naizgled stabilnih i poslovidno bezbednih, hegemonistitkil-t prcclstava o sopstvenim identitetima kod zapadnjadkih doSljaka, onda kod domaiih kasabalija susret sa dotad nepoznatim Drugim u krajnjem ishodu, naime, intenzivira nestabilno-stabilno, a su5tinski amb Tihornir Braiovia iu alentn o samor azumevanj e b alkanskih identiteta.,,Spe ci- fidnost Balkana [...] [t"] dugotrajni meduetnidki kontakti",13 primeiuje Tatjana Civjan u svojoj studiji o balkanskom modelu sveta, dodajuii da je jedno od kljudnih ,,svojstava'balkanskosti' [...] " tome Sto se nejedinstvene pojave slaZu u jedinstven mozaik', koii u ovom sludaju,,pretpostavlja koegzistenciju jasno izraienih suprotnosti i njihovo stapanje, neutralizaciju".'a lJ krajnjoj liniji to znadi da potreba da se bude ,,direktan, jednoznaian, odreden, ne odgovara zahtevima balkanskog modela sveta, koji se dvrsto pridrZava ambivalentnostil'.rs lJ osnovi te ambivalentnosti, koja je opisana i kao ,,borba sa determinisano$iu, neodekivani kontrasti i isto tako neoiekivano rastvaranje konfliktne situacije [...] ttn raznim nivoima",t0 stoji pak naroditi mehanizam preolcretanja - ,,kretanje koje teZi stabilnosti, stabilnost koja prelazi u kretanje, nemoguinost da se stoji u mestu - u ime oduvania svog mesta"r7. Opserviran i teorijski elab o riran, ov aj m eh an iz a m amb iv al en tn o g p r e o kr et an j a p ro izvo di pak u internacionalnim okvirima vei odomaien pojam balkanizma (balkankm) kao onoga za $ta se pretpostavlja da bi trebalo da bude prirleiuje u tom smislu i Zoran Milutinovii tt svom tunaten.iu hronike ,,konsulskih vremena", obia$njavajuii da ,,zbog te dinan-rike udvriiivar-rja i razgrldnje podele r-ra nrl i oni, koja se nikacl ne n-roZe svesti na stabilne zapadne i istoine idcntrtete, 'l'ravnitka hronika podriva opoziciju Istoka i Zapacla". (,,Hecnopaaym je rtp.rtrrntr, p.r.r)'Nrctl.rrr'c je ,tyyo: Tpaeuu4Ka xpoHuKa l4ne Ar4pnha", Caecre 3agvNStLue llat ir,ll rir ,',,i1 ,'l,ll.(),,(.()1 sltr,.rl.rilili.rl,,rs('t.lzg6tcpfemapfedubci ,,r,,,,r ' rli.r(lrr,'; l:r'r()l)i, iz.l it,r Nl.lrij.l'l'otlttrctvausvojoj poznai ,i!,iir, r;rrrrl .tu,lr;r lrrr,rlrrrlttplltt, Ilttlktttrstvrdi da,,podvodisepod i,r.1,,rrir,'rrl,rt.rlr/rrr,riirl<.ili.rritorrijccksplicitnoreieno",a,,bal_i .,ii ,,' rrrt, tr.l, 1'otlvrs{,lolijcntltliznrrr",on je,,vi5eodobidne'orii.,,.,1i r r, l r \ .u rl.r( r,(' n.r tcrnLr Balkana"'.rs Povlaieci konsekvence ,' i,.. , I r rirl r, or rlr.rrl,rlistii'l i, i .,l, l,,r,,, lr, l, r l or',1 tl:r, gotovo po pravilur,,Balkan ! , ,,, l,,,rl,ru{r (lrrr1',o ygi. lirrcl r-repotpunosopstvo",2r \ i,, l, r r .r I se poima ne f r r, r ;t' I rrq zrrrnilljeuo,,nedovr5enog" sopstva, koje, !,i i, ,,rt, rrr llrrrrir, rr srrrislu ltaspramnog i suprotstavljenog, ali ',i',1,, I r I'rr/r.rlog itlcntiteta, nego je zapravo paradoksalni, .,, t,,, r,,1, , t r,lr.rrlrtt't, rr cvrt'rccntristidkom, totalizujuiem znade,,;,, i., i l,'t{ u\,r/.r\,,r s.lrn() jcdnirkovaljaneentitete,nijeteikopre| ,, rr,r, r l,r,'lrilnr nl(.slinr.t, tr cpizodidnorazudenompripovedanju ',, ,rr, .* It, rrrrrr r',tr,lostirrrrr ipreclrasudarna, iracionalnimrazmiri,,,,,1,,,rr rlrrrrr:,rrl.olrrrrr.r,.rli incotekivanimsavezimakofesionali. , L,lt , rr , i,r lt',lr! ii ,r tr Arrc'lricevim rornanima. I(ao da na neki ' 'lr .:: !.,,.lrr rr ,u,.rr't r.r,rott'ntristit-kintpredstavamadodljakaistranaca .,t, !.1', 1.,'1,, r('./(.r v()nr, iqnorancijom, katkad i s indignacijom ! , lr ,' ,t,, ',lrlr,,r,r ,t'rrrljtr, rrrtctin Zivota i ophodenja, uspevajuii l.,i' ,,1, i,r,'t,.l..lrlrrzlrt',otlnrtsnone-egzistentneruSmislu,,var,.. -' i ',, ,; l1 Angpuhd) cn.26, ,,.r.rl.rrrl.r r/\'.ul ()l)scgil civilizovanog (samo)razurnevaniai ('\'r r()n).lrrcsl r' ,,';r, ,\rr,lri r jyu2009. ()LXVIII), crp. 132). l3 Nav. prema: TarjaHa B. I-{uajau, ,,O 6a-,rx;rttcrou MOAeAy cre lil", (ircac tr7ac AtLgpuhdt ct . 14, arrpr'm I 998 (XVI l), c'rp. I (r9. /.sfo, str. I 7(). /sLr, str. 19.S. rc5rnre 4 l5 I (r ll I /s/rr, st iirl.4.t' t ,r, I l',r,'r r, I'tr'tr.ttt'ttttt /i,i//',irr, IrLr,. ,,, ll, ',,,r r,l 1't't't.,,1, I i , ,. r'. I S7. , l, 1r' (). . r, llr /s/rr, sl r. .) l l)r.trt.rn.t St.tri'evir'i Alclis.rntlrr ll.r- 157 Evropska i k!lturd literarni Balkan 2merl! ( \ro oq arh o ilorLrtu)t: I ro[],rfiil,,l tt'lrniikitr izumima, sitobl'rrdi.rjttillr kotrtttlril zlp,r1l11;,1, retko i fatalistidku priwZenost konzervativno shvaienim vre rlnostirna i ne igpgljavajui! delqtnu sveg! I moguiir-n nailnimanjihovog oduvanja i Zivotno odriivog negovanja. Pa dak i u vreme koje je internacionalno poznato pod imenom belle dpoque, a to su bila ,,ona tri decenija relativnog blagostanja i privi{nqg, fr4ncjo-zefskog mira kad je mnogi Ewopljanin mislio da ima nepogre3nu r rr 1 r5B si vn u, nc formulu za ostvarenje stoletnog sna o punom i sreinom razvitku lidnosti u op$toj slobodi i napretku" (ZtZ),kako primeiuje prijemdM i smotreni pripovedai romana Na Drini fuprijat $i za koga od kasabalija nije novi Zivot znadio ostvarenje onoga Sto su oni u krvi nosili i oduvek u du3i ieleli; naprotiv, svi su oni, i muslimani i hri- Tihomir grajovif (ofrllar al krln vr r.lef!iletl 56ani, ulazili u njega sa mnogovrsnim i apsolutnim rezervama, ali te rezerve su bile tajne i skrivene, a iivot vidliiv i moian, sa novim i na izgled velikim moguinosti ma" (Zt +-zt S). Posebno znadenje i teiinu u svetlu ovako intoniranog ditan)a i razumevanja imaju epizode koje sre6emo na zaw$ecirna Andriievih romana. Tako u finalnoj sceni ,,Vi5egradske hronike" samovlasni duvar lokalne tradicije Alihodia Mutevelii, u samo predvederje Prvog svetskog rata, u momentu kad je vei uveliko zaboravljen entuzijazam koji je pratio prosperitet prethodnih decenija i preti opasnost od uniStenia vi5egradskog mosta, doiivljava karakteristiinu viziju ,,sudnjeg dana". Ta kataklizmiina slika bliske i sveoP5te propasti odludujuie je obeleZena ambivalentnim razumevanjem $to odgovornost za sunowat pripisuje profanoi instanci, doiljacima, strancima saZapada,koji se pak sami legitimiSu kao graditelji, civilizatoriinosioci reda. ,,Sad se vidi demu je stvarno sluiila sva njihova zgoda i naprava, sva ta hitnja i radinost. [... ] Saa se vidi 5ta su i za iimidu. [... ] Od najtvrdeg i najtrajnijeg podeli su da odbijaju, od boZieg dauzimaju",misli, medutim, AlihodZa, skonadavajuii sa '' zebnjom ,,da ie se ova pogana vera Sto sve ureduje, disti, prepravlja i doteruje da bi odmah zatim sve proLdrla i poruSila, raSiriti po celoj r zemlii" (lg+-lgS). Doiivljavajuii nastupajuii,'smak sveta" kao nestvarnost i san (,,Samo u snovima mogu da se doiive i vicle takve stvari. Samo u snovima."), a u isti rnah izrli.:rvljuc'i plalliivtt i vlrljivtr nadu r.r opstojr.rost boi,jeg porctl i, l',,,1 rr,.l',,rrr:' Nt.t t'nr ovi ov.rko,lov,.li.r." ), rrPrli.rs bogolroj.r ,,,'r r.,r,r.,r, rrrnrrrrt'iAlilrotli.rsvojc ilrrzonttl ,,llozrlttnje" ttstvltri ii.E ii, .. rr r'.,1.r\'.t ,,oPstvt'rrorn l '.r,, tiir ",'iirl,r,,l.rr;rr,rrr'1'o itottii'lto,r'cl ',i',,,r lrrnr.ru',llrl(()nl trrrivcrzrrlizmtt nrt hojenr potivaisAminvai ,ri , ! r ',, , ntr r,,trt'lii tlrrlr ito mu se tako r-repornirljivo protivi. t t1 1; ..111r;t,1. lrvrro i (rrc)pouzclano, dvosmisleno intoniran, po r, r,,,!,, {, r u,,( )l v( )r.('n cpilog romana Nz D rini fuprij a,koji u pred. .,, t, \, lrl,,'y' r.rt.r lrt'z lazreienja suieljava kriznu svest balkanski ,,,rl,i' rl, rrtrr.1, lr.r,lit iolrrtlizr-na i preduzimljivost kontradiktorno I ,3l:rr rtr, n,,ll nr,ttlt'r'rrizrr.rA koji dolazi saZapada, s imagolo5ke ,/ r; L trl,,lr.,t,r prt'rlsl.rvljrr, i'ilri se, rnoguiureplikunanaratir.'niokvir' I ,, 't,,l , ltr,,ttrh , nir'll()vu kompozicionu ,,zatvorenost" i nadliino i,,i,,. t .u u r, z,,l l rrosl. N rr poietku i na zavr$etku ter za celo stoleie ,,,,, r, l l,,,r r(, r t' t, povcsti kratkotrajnih bosanskih konzulskih we,,,erI r rr r r, rrrt' N,rpoleorrovih pohoda s podetkaXIXveka, koje je l,rl,,,,l', lr,' r' r. Ir v rlr znrlcirna rnodernizma kao svojevrsnom uverri',rrr ,.,r l ,'rr.r, rrr plotlol cvrocentrizma na Balkanr travnidke age i ! , r r " r rr r r59 Evropska i L).r r l'-,.,,,r1,,1rr,r1...,1,,'lioirroponavljajuda,,Vojskesuovdjepadalepase rri:,r rrrr,1,l, ,lrr1it,z,rtlli.rti", jer,,Nidijanijedo zoregorlla",atoznaii l, , , r, rn r/\'r',,n() ,,rrcst:rti tih stranacasanjihovimdrugadijimineoI i. r,irrr n r' rrrnr iivol.r, srr njihovim drskim me3anjem ubosanske t,,,-1,,,r r l,rrlrl','",.r,,svci'copetbitikaoSto je,poboZijoj volji,oduvi- l,, l',r,,,,1 o, r r rt'tl rrtin.r, pokazuje upravo rasfumadeni zawSetak ;. 1 l,i i i:., l,r r,l,.l ,. lrr,,rrilir"', u llsponu od jednogstoleiarpredrazornim r, r!r t,,' r r r r rt lr'r n(' rslolijc i rrjcnih paradoksa nepovratno su dovedeni ,' l,ir ,,ii, , l',,ll..rrrsl..r p.rs.rtistiiko spokojstvo ipreduzimljivo ewocenr r i,, r i, l r, ..r r r r,, z,r, lovol jst vo, to je zaldjudak koji gotovo neizbeLno l.i,'i l,r, r r,, u l,r )r,., lrrrrg iit.urja epiloga dvaju romana u svetlu onoga :i., , ,1, . rt,rl,r il l)()v('sl)()t)r SVCttt iZVannjih. \l i, .{ rn.r n,r unlr.l ovlrl (.rn zft,r i'v otefi lma ait rt r r r kultura literarni Balkan izrrei! (tJ lvtAnalr L.l 7.,rli()r)(lu('r'n()nr posleclicotn u clcfi)nllisilninr (.luto)itlcrrtilil rrvt'li nijc ,,spolja" viden kao manje ili vi$e Lrsiiano i pretcie,,bure lr.rlut.r", :r ,,iznutra" kao povla5ieno, izuzetno mesto na kojern otpot'irrjr-r svetski ratovi i nepovratno se menjaju tokovi evropske istorije, ,,snagom" i ,,naporima" samih Balkanaca, ili pak uz ,,nesebidnu pomoi" sa strane? Relativizujuii svojom lucidnom romansijerskom imaginacijom 160 Tihomir Brajovia (orii')araL vn dentii{'tr te shematski iskljudive i nerealne slike koje imamo o sebi i drugima, Ivo Andrii na umetnidki suveren naiin pokazuje, iini nam se, da ie Balkan tek jedan od poligona na kojima ie, u dugom i nimalo jednostavnom povesnom hodu, u strpljivom razvejavanju,,spoljnih" i ,,unutarnjih" predubedenja i stereotipa, bez naglih i spektakularnih reienja morati da se traZi odgovor na pitanje da li Evropa, takva kakva jeste, u buduinosti moZe da bude zaista odriiva zajednica naroda i pojedinaca, a ne puki konglomerat interesa i uticaja. Tako prihvaieni, njegovi romani bi, verujemo, mnogo vi3e bili od koristi balkanskim i evropskim politidkim liderima nego vojnicima mirovnih snaga na Balkanu. lJza sve o demu i inaie pripovedajrt,Travniika hronika i Na Drini fuprija bi upravo o tome, dini se, najvi5e mogli koji umeju da ih iitaju, imajuii sve weme na umu da pred sobom imaju plodove umetnidke fikcije o onome 5to neretko i simo nastaje u fikciji, da bi potom preraslo u teSko porecir,r-r, neretko i okrutno neotklonjir,rr stvarnost. da kaZu onima li1,1r,ll,rll l..t rl,'l tlltNl ll)liN'fl'l'ETI I NJIHOVA NAt'l()A i . i \t .1 r r\t I /l l( )\','\N/(i VI,ADANA Dg.sNlcr' i,I,, li l,t.t nturt,l.r.l.rlriie obris i lik? MoZe li, drugimretima, ouo !r..i. rr ii\,',il,rilr .'ttttsltt lrezsatlriaja,neispunjenorbez-oblidr-ro,cllr i!..1 t,,'.t rn, ".r,lrz,r;rr,,, vrtlliivo i prcclstavljivo, poprimaiuii izgled , .t tit ili , l,,rl r,r,lts,tttto()[)tll(oi opseniuobraziljeiiluzijimi$ljcrrir l:rr,r:t lr,l,rl,,ttlt',ovltl i.,ii =.r1,r =rr.i I i I *,,, r r 1,',lttottt i rl tlrtrgtlrn sludaju,,uvekie r,, Lrl. .,t', ttr'.'l'l it' litrlttrrni ider-rtitet"'r druStvenikon- . 'lrr r 1',,1,r\'o rrTl',r'('(lrr.r slikl iz' Zimskoglietovania Vladani'r ov;l =,,i, , 1,,,1 ,1711;1' ,1,t, rtr.tlirlr l ir, .rrr.,,l,r lrtt,lc tcl< pitlnje retorskeprirode' Pomenutlr zna=lil , ,, rlrii .r n.r',.trrr()lll zrtvt'ictlitt XlXglave ovogkratkogali ,,= l.',r,rri, I nr 1i!',,1:r"rrrr.r,,,l,;.rvl;t'tto1il9.5(),tcl ,''i, 1,,, l, ,lrr;, rrr rsl)r.l(1.litl izttctlrrtlrl itt srrnroii 1'roroclidnc kr-ri'c l).rrirrlic, do i'ijeg obiirrjnog, skoro 1 , ,,,;,,'l, nrrl;, t,tt l.t' l,op.rtliit' .',,, '1..,. ti1, I r'!' I'.1.()l).1 z.t.[.tt'slit'izlrcglicc, koic str lll scbc tlobro !i,,, 1',,,r.,l, ltt,ltt)ttttsr,itttist',itcl<'rl . r ,,'.,, t ,,lltt't ltttttttrttltt I'rtttr', 't"tttlL t prtl111'f irlLttlt!tl tt t'ttttttt t'tt"ktttt r;rl,,l r il t vcllrrvtr, llcr'1ir'rtl 'tl)l l' \lt l l() ''Irl,rrrr l','',l, t.rzlriililrIt'r'rPt,lr;.t r'rqrlrl,,11,.r,l.t,;rs.st,.tlr.t,tl.tlit.tlr I!rrl'r( rrr.r z.r |oq1q'11.11i eilr is,urroq rrjt,qovoq izv11l1,l1j;1,,r li6ji srr, tr ',r;rrr.rl.rr o1l 111,1 (-('l.l (lJD:t/ t()t()v() 1 l)()tl)11()sti z.l()l(11)ili [).rittirr nr( \,()r l'..rr.1.r, Irr.nesti.r f)oncl.i.l, Nrrr_ciz.r (iolob.r iostrrlilr, r.,l,,.,,,,, ;t" rr'r opi((' ol'iliianje, najzad i obavrjcrra. Z.rvrirrrr pfipovc(rn.l ()r),r sl''r, r't'zrrrrrr zrl .,v!.i clogaclaj, zatide Zaclrarle r. povr.tku sri sirlrr..rrr,., rr t'c'utliu kad.r ,,prolirzeii mimo popadiji^r-r kud', \ r( baciic ,l nl nju". Ono $to p.l:T sledi nesumnjivo irna posebr.ro ,n"i_.,,1" 'tule ,, svetLr romana, buduiidaje dgg u nekoj vrsti zajeclniikog, g,.,,1r,,..,,, pri'ide'ja, ili bar refleksije. ,,Tek sad in se uiinila pr"r,_,",'po,1.,,,,,,,, 162 konrrcno prazna" ,primec.uje povodom tog momenta upuieni tor, slikovito i u nekoj vrsti prikriven" po"it. prikazujuii umorni grad:rr-ri posle svega popadijhoj kuii, uoiili, ili su bar nrrr.rr ono $t. srr mislili iir uoiavalu rr,r kojoj ,,kao da se ta praznina vidjela irrra,_,i 1..,, 'a da je bila oblijepljena po zidovirna, pop.r, bijelih plakata,,., Naiinrra koji praznina ovde postaje ,,_aiyirru..i ,,osetna,,, to vrrlj,r primetiti, dva puta je posredovan pripovedaievorn stilizacijorrr, s jedne, i sin-rbolidkorn predstavorn samih aktera romana, , .i;,,;:. str ane. Autorski pouzda', u jeziiki briiljivorn oblikovanju t."rr.,tni,r videnja, narator najverovatnije pri tome siedi podrazurne,ranu k,gikl g.:p.", koja, zahvaljujuii smi3ljenom i ,naka. delimice ,oglnr,.,i.,,r, zajedniikorn delanju, a ovde i doiivljavanju, ima bitna obelliya ,,pr i godno stvorenog" kolektiva, oznadenog jednorn reiju ,,na3i..,r i obc leienog svojevrsnorlr modifikacijo,r-r sti.rdardnirr -od"ro po,ru$"n j. u novinr okolnostima, nast.lirn iz posledica ratne dislokacile iz uoL-,i iajenog Zivotnog okruienja. Razvileno poredenje, kojem., po_"n,, toj pripovednoj slici pribegava pripovedad_strlizator, i t o;"'r.,f".ii.. claodjednom praznina,,ftao da re j ... vidjela rzvana, ka'o daie brl.r ] oblijepljena po zidovima t poputUi;"frt plnk"tn.,, ,urrrorru,lo1", p,, sverru sudeii, teiko imenljivom sadriaju koji zbliiava Zîrrrrnr, 'a ne samo u razurrevanju poslova i duZnosti prema umrlima, nego i r ',, I,,lrrrr iiltlr on()1, ll('tlt('( lVil1' 1111',l..t "ltt,rsl,fje Z.t ftjiflt.f ; r , ,1 1,,.'lrr!,i, lrt( t/r'/1,t rr.r tl\'.lr rlr.t i lrl'ctlttlctitlrlr slt ' i ,l't.. , rrrr ,,\'rrlt'll I)r'.r7nnlu,,izr'.rrr.r",sirrrboliikiosl-rc'l! , , ,, '. , , '\ .ri.r, rr oi irrr,r iz,lrt'rilri lii ,,Pr iqodrrttg" kolektiva ' !,ii. ,r,, |! , rr.t ivlstoi rrr.rtcrij:rlnoj pocl. ",r,i, ,zvo,lljivo tt'li , i,i, r,, r..., 1rr, pltrjt'lieijc, rr olivir-rr liojcse,protivredno , i, ;,1,,,,, I rl (, ul()t'lt(t', rtcttlriiltlr intttginatiuna predstava : .,,.,1, 1,, 1, l' l r 1,l.rl..rt.r" poiavlitrjc.,,oblijepljena po zidovima" 1.,.. ,,, , I ,,1,11',11'lr' krri'c, rurrbivalentno ,,{iksirana" u obliku . .,rr, r;r Irr,'1'", I'l.rlirrtsliog prividenja koje ih prekriva, i ,rrrr r,,,, r, l.rn() qdcsc ncizostavno odekujenekavrsta ,,.1,,, ) ,.( r,t,r'lr.rlnoq i/ili slikovnog sadriaja, u stvari ' , ,, .',,r' r l.,r;r rr.r t.rj nrriin vicle i doiivljavaju. r,, r, i,,Ir,r 1'1 1l.1 1vg11o l zltisti't oznadujude u toj utvarnoj ,. r r r r',, r,i r, i / r,{ r,i',1().s/i i svcljevrsne prisnosti sa smriu kao / 1,', l,, Ir,,,1'r r\\'irl.riui'cg" doiivljaja metafizidke praznine ' ! i,, i irr!,,1,, 1',,,r.;tr'rrtij:rlnogi5ieznuiasvakodnemoznanog : i . ! , , rr , ,rr, ,rrr ,.rrrslu tr liojcnt, recimo, Martin Hajdeger, egzij, r, I r r r,,r I r., I,r rr rrt'i'tric cllr,,na umiranju Drugih moie biti .,, ,, 1,,,,, rrr l.rrrrnrr'rr lritlirr, l . i,,, !,,, l.r .r r rsl r,,ostrrli" z.r popadijornr u smislu,,otetosti" i ! ,,i, ,!.., ,u l,rtl.,r s.r,lltrqinra", odnosnoposmrtnog,,brigovai .,11,,,,,' ..r, ( .ur()r'l postrrpitnjakojeproizlaziiztoguzajamno , l',,,,r{,t,rrf .r, neq() su svojevoljno prihvatili obavezu sta. i ., r,,,,,rr,,,t.r, rnr,l" l)r'cnrillulc/ a u cilju njihovogpokopava. r t,,1,',,,,,lr,rzunr('v:rrriltr shvrttlnjirnaiprocedurama. ,,,,,, i,,,' r, r rt r', rt't.rlizii-l :: r r . 2 \4adrr.r L)es'ica, Zirnsko rjetovanje, zagreb 1950, str. 124. U k;rsnijinr izcrrrn jirrr.r navecleno rnesto nalazi se nl kraju XX glave romana (Bv4a, unp. 3utrcrt> ,t,e rTtrtorttr,r, I'l:r;r6p.raa 4e,ra Bra4aua !,ecnur1e y vernpu Klrure, npup. CraHro Kopah P.r4;.,ronntr, {p Eeor.pa4-llprurrrma I 993, crp. f t S). Osin alo je to poseb'o svi clalji aavodi clonescni slt prerlt:r prvom izditniu -l rontna n.f orr.rrr 'agl"i",,,,, Srntagnra,,prigodno stvor.erj kot..ktiv..nc postoii, doduie, u prvotl.l iz.Ll.rpjrr r,, r::tr]1 i cch,ster-ra rr k.jo j .potrebljenr (vidl navedeno i z,tlanie i,zlz.rbr.rrr .jc \u. jz :l: /, r K,to tilt(v.t oni, poplltioj neki[r ih Lh.l,r, r-rrrr:rtivni]r segnrenitt;t, ukazuje n.r pr.orlrrit,rrrr lutorsku potrcbu za clif-erenciranjem delikatnih (naclipersonalnih relacii.r rr r()nr.rrr r r 'ti r '.(,, rl,rlrro intt'r'lrlitivtrtt strauu, vainu za razumevanje ,, l, r, 1,, r r /.r l.r nrr()q otlnoicrrja illuova neke zajednice ili . . ! 'r. i,, r, ' ',\(,nr \lui.riu vitlljivovci-iizopaskeda,,gradanise ,. ,, 1,, rr,,,tr,l,r.;,', rz rrt'kcsolitllrt'rtosti,z;trtztttuokopogreba I rrr I , r'r1., 1,,.2 iko!l.l otl hliiilr; :l nroid:r pone$to i od r ( I()r, ) , .l.rrr rttl rr.r jzrr.ri',rinijilr rttcrltt tirtr vidttvirna . rr f r63 Evropska kultura i Iiterarni Balkan i titc sc', rrrirne, nqdina.n"a ko jtkolektiai poimaju sebp-ssryl9 kr-.ozfpru!: rr e v c dg Ziyljgjq,;ry1f1 evrsnog .,praiskustva' fengme.4a -kao_'qvgj il isl t : i razumevanju svih oblika identitetabez rzuzetka. U tom smislu ,,razlika,ilmea" pilioano! t .. ] 'seiati se' pojedinca, koji se oswte rra svoj protekli Livot, i seianja na njega od strane iivih i posle njegove smrti | ... ] istite upravo onaj specifidnikulturni element kolek- 164 Tihomir Brajovia (omp.rraLvl dentltet j"t umrli moZe da zahvali odludnoj volji grupe ,Aivnogseianja [...] ', Sto ga nije prepustila zaboravu, vei ga je snagom seianja zadri,ala '\kao ilana zajednice i deo trenutne sada5njosti".6 Posmatran u tom svetlu, zazor z-q!qg[jh_ izlgglica od-Bgaar_rigg smrti, koja 3jg{giiki se u pomenutoj sceni Zimskogljetouanja slikovito pomalja u birotehnidko-publlcistidkoj formi plakata, nagoveitava, po svoj prilici, sasvim naroiit karakter kulturnog pamienja i njemu odgovarajuieg (samo)razumevanja identiteta,,prigodnog kolektiva" o kojemu je red. Trenuta ina vizrja,,bijelih plakata",,,oblijepljenih po zidovima" p opadij ine kuie, ta kontradiktor na tip o gr afska ant azm a kao bizarna f predstava pustoSi koju smrt ostavlja za sobom, umesto sugestije zaista ,,brigujuie" prisnosti s preminulom kao pretpostavljenom ,,dlanicom zajednice" ima, drugadije kazano, u sebi ne5to neotklonjivo strano inepremostivo tude, Sto svojom tako transparentnom, ,,teh- no-birokratskom" depersonalizovano5iu implicitno dovodi u pita- '/ nje prethodno preduzete obidajno-ritualne i ceremonijalne radnje i postupke, a svojom formal(izova)nom beSiutnoSiu najposle proiz-. vodi neku wstu o ds gstv-a.ilf .ne- smislq.lgo p oslgdicu. A taj ne-smisao, koji; p; il"ii1ji -isry"";" piit t io "piur"i""" u zajednidkoj "r";" p re dstavi smilj evadkih izb e glic a, zap r av o j e imaginativ. 1i, n e gatiy" ili simb oliiko,,nalidf e " on e,,prigo dn e " koiektime svest! koj u o!e_!9Lava, i,ei bi neko u odnosu s drugima izgladio svoj ti3"i lag"iilg1 "da on mora s njima da iivi zajednidki 'simbolidki svet smisla'. Ali to zajedni$tvo ne mora nuZno predstavljati i njihov (kolektivni) identitet. To se deiava samo ako se svesno stvara i svesno odrZava".- O kakvoj wsti svesti je red mogla je da nagovesti vei navedena opaska o tome da, osim ,,od duga vremena", ,,gradani se osjeti$e u duZnosti da se [ ...f zauzmu oko pogreba osobe gradanske ruke bez ikoga od bliZih". Posmatrana retrospektivno, ,,solidarnost" koja se (r 7 .flrr Asrrrrtrr, Isto, slr'. I tt,n,. rlclo, stt. 3 ]9 1,10. I 32. Irur povorltlrn pominje ukazuje se u prvom redu kao razumevanje l','1,'i,r jrt tlsobe iste statusne grupe, jer je ona, dak i u smrti, a bez ,rl'zrr,l rr.r prcthodnu egzistencijalnu saZivljenost, u datom okruZe'1r /,rl)r'.lvo inokosna, ,,bez ikoga od bliZih", pa bi se stoga moglo l..rz.rli tl:r .jc rcd o izrazito simbolidkom gestu zajednidkog traZenja ,,,,vt't,r srrrisla" u statusno solidarnom ,,ophodenju" sa smriu nekoga (' I ', ,,rlirdanske ruke" kao i sami Zadrani. Podozrenje smiljevadkog r llnr,l(1ilrr.r lcana Brnosa, koji, tokom radnji i aktivnosti preduzetih I r r r r r 1 i I i lqe11,,,zawtiglavom sumjidavo" jer,,moida mu se dinilo da t, r ,,;r.111;1 u l r 1 r r r r i d c g irnpulsa,,prigodno stvoreno g" kolektiva smilj evadkih /.r,lr,rrr.r tlclvoljno govori i sama ,,plakatna" predstava praznine, 1,,,1,r slt,tli rrakon svih prethodno preduzetih tradicionalnih radnji i l, o1r1,1'111 i1111^lnih gestova tokom popadijinog poslednjeg ispraiaja. Itr.,,,rt lr"irr jnost, patvorenost i stranost kojom odi$e ta vanredna slika ,lr',',,rrrislcrrt-r, ali dovoljno jasno sugeri3e odsustvo ,,Sire", konfesior,r l r, r lt' l gi ozne identifikacije i njoj odgovarajuie metafizidke identrlrl,,rr iic l t' r r 1,, r rr i t, ,,;r11rlrl1's1111titne" svesti moZe isto tako da posvedodi i ono slidno, ()l,r.t r',rzlii-ito mesto iz IVglave romana, u kojoj su Zadrani pril.,r z,rrri rr sv()nr gr:rdskom miljeu, nakon velikog bombardmana, a I' r,,.,r n r()ll zbcgr, onda kada je podelo da se pojavljuje stanje kolekIrlno ,,iznlcrricnc svesti", u znadenju odstupanja od svakodnevne, ,r ': l'p 111t11!11111tt rttttltttrki, scljanl 165 Evropska kultura literarni Balkan .Prgodni (Litur i r denitcll nl hov,l ala !jmikon ra rrl,()(l()l)si((' r'rtirc, pl jc.,,sv.rri.r stv.rr' l-.- J ir':rh'eki izva'recr.', godih;gotovo laskala, iznimnost ].Svirn1je tl.g.rtl.r j.r li.jc'ru su bili svjedo.il ,urrrutl Lrtve,,,i kad se odnekud 1r.1.rviI. osccirnje za,,skupnu, zajedniiku savjest; (3r_3r. ;;;^ ncvlt.r'ov,rlrrn vid f ... t r t.rkvi rn okolnostima, zapai,apripovedai, .kod ugl" y"J"","i,"." teljadi o t'Ltus""o- cri""i" pron'lt." na zidu mrlju l<'ttrrice grupica sliinu ljudskoj sjeni, i svojom n"oUifnorn ti3inom privlaii daljnje znatiZeljnike: neko obja$njava da je tu zratnipritlr"i pritf";;;r" zid prolaznlka, i uvjerava da ta trag, otisak Lrtve, nego -A;" 166 11tv.1 sama, tako splosnj ena i svedena, "rr" ;;;;;'ri;; il;U::i" debljinu cigaretnog papiriia. I ma da to slusaocima izgleda nemoguie, opet nesvijesno a, vjeruju, i podilazi it""1r)o i ".-.j-i u 11o gomilu ude jedan novi,!?t!i, nesku:oni ,troii' (istakao T. B.]" (30). foi ,"rko zakljuditi da sliinost s" pr"thodno_ ,frf.""\llir"", Iihomir Brajovii (oJrpa ativni idenIteti -^:*)t_"na-zapai.anju da i ovde zid kuie, na,pre, odnosno ivrsta podloga ili figurativno ,,platno" kolektivne predstave, a zatim i na rr rg."l;;rl;;, i;" ruoi"u.Ji,r*;;ffi;:: uotavanyu utvarne ilifantazmat- sk1, pri tom joS i (auto)sugestivne prirode te predstavq. Fantazma o kojoj je ovde rei u nekri_ruku ,eid;;;d", zasnovanija, zato $to uoiena zidna ,,mrlia sliina ljudskoj'sjeni" n,," ,_"rrouani paradok_ salni ,,otisak" meta'zidke prurnin",'l'u;;k l" obja.njenju koje nudi ,' ,,neko" od prisutnih _ to nije ni ,,otisak irtve.. koju ;":;;;;;;;;; prilijepio uza zid",-,,nego it tuarr-";, znaii: telo doslovno pretvoreno u mrlju. Kao posledica "',o razume sak ,rordahovske " zaktyutuk polilllrf;:ilf:i:?; du 1" ^ri1",,sledi vidualno indukovana, i to u gotovo t urit .'t,r."trrom obliku, buduii da u maiti onoga koji imaginira pr"d ort"ii-", kao u kakvom animi_ ranom filmu, pretposta"ljeno teio irtve ,,.rZurrro_ silinom pritiska,. ica,, , a zatimkao takvo i pril eplj en o na zid zgr a de. pa i"pa( sti ove fantazme, i sami nemi "p?f,or?"r,tdnoj prekom erno _ C.rS"o.i ,,nesvijesno nastoje da u to biva sptjosteno ,,n" debljinu ciga.";;;;;;; vjeruju, i podilazi ih jeza,.,, kazuje pripor,"tut, imenujuii potom i iskustvo novog, ,,jo3 neiskuda".g l;: u pripravnosti ,,za skupnu, "*i";svijest, . ,", Sto ih sjedinjuje zayediiiku I mada je, u odnosu n.awzy)u,,bijelihplakata.., tek ovla3 prikri_ veni ne-smisao zamen en izr azitim,p.i_urri^ i afektima f."irl_"f svoju funkciju, a to znaiiir,"por."dio Zi"ri"i smisao, ni ovde, iini nije uputno govoriti o.nepatvorenosti i prisnosti doLivlienog;. b;;_ kav zakljuiak proistite iz iapai,anjada, na irrrestan bizarro, ,,svitna je godila, gotovo lask,rla, iz'inrrrost Joga.la,a kojenru su bili " se, .ati' r",.rtlllosr)o.la, rr ltolurrcrloj stt'rrrs l,rnt.rznr.rtskttnr trtrljorl, lrrrrrr'iIo ,,to slrriarlcirrrlr iz.glctllt ncln()l]ucc, tlpct nesvi.jcsrttl '1,11., ',, ,r r,t'lr, ,l.r rr to vjcltrju".'['ruc'lcci sc ,,rrcsvijcsrro" a to bi rnoglo cl:r ir r, r p() n.rvici i iltcrciji - da poverujr.r u vclbalizovanu fantazrnu, I , '1,r 1r' l,rlio oi'ito prckomerna i neverovatna, i uz to vodi prema ,,jo5 ';, ,1,,, ,r, r'.I, , 1,r , ,,llrl' rrr,.rrrorlr stmhu", lrombardovanjem fascinirani gradani zapravo rl.l.rrr jr jrr jcdnoj naroditoj ,,oseiajnosti" koju te5ko mogu da r r;r r nt.rrsiljcno i verodostojno odno5enje prema iskustvu umira- l r r l t' n ( ) r )r cn u r.r.rctafizidke praznine koji iz nj ega proizlTazi. NaproI r\ , r lil ,r j.r rr jcm uz ovu ,,kinematografski" imaginiranu fantazmu I' ,i 'r,r (,,,\,('(loi'ujlu artiJicijelnost zajedniikog doiivljajnog ,,sklopa", ,1, I l.rr rirri'i sc tako kao nosioci jedne,,prigodne" lliprovizornekulrrl,, 1)r oviz.omost je, naravno, posledica vanrednih okolnosti, koje ,, ,,, 1. rr lrrlitr suspenduju socijalnu, rodnu, obrazormu raznolikost i za !,, l. {, \'Ir('nlc ih ,,stapaju" u jedan novi, prolazni kulturni konstrukt ili l,r rv r t'r r rt.n i ,,identitet", u izvesnom smislu obele2en voljom za isku,tr. 1l1vl.11l ,,r.reiskuianog straha" kao integriSuie. I'r'ot ivrcinost tako shvaienog provizornog konstrukta najbolje ., , 'r'lt'tlrr upravo u fenomenu ,,nesvesnog nastojanja" da se veruje u Lrrr l,rzrrratsko-katikaturalne slike terora i trauma. Kao i u sludaju ;'l,rl,.rlslic" predstave praznine, red je o svojevrsnom ,,negatil.u" ili rr.rlrr ;rr" istog, ,,prigodno stvorenog" kolektiviteta: neobidna i proIrr rr'i rr.r ,,intencionalnost" tog gesta, tj. ne-svesno usmereno nasfo/,r,r/r', l(oic ih na ias dovodi u pozicrju ,,gomile", 1 opet je i rlsmerelo I'r, nr,r stcreotipno imaginirlgpq.dg-zyliaju videnog - to, reklo bi se, l', ', lr .rztrrneva isti, neutaiivi nedostatak u pozadini svih pojedinadnih ,,r r'rtr i volja koje ga privremeno sadinjavaju. Sklonost onih koji su '., u.rle lili u pomenutoj situaciji da na jedan, kulturno raspoznatljiv, t67 ' ;','rlrvljiv i pri tom nesumnjivo patvoren nadin zami5ljaju nezamili prona5li korelativ onoga $to im rz 1, 1,r'cthodnog iivota i njegovih rutiniranih iskustava bilo sasvim '.lrr,,r i rrciskazivo stra5no, ne bi to, predstavlj a neop ozivo kontradikto r an izr az zaj ednida do 2ivlj aj no - o s e(aj ne nep o sr e dn o sti i,,p rir o dn o sti" l .r,r rrrrrg jezgrenog ,,sadrtaja" koji se tom dispozicijom u isti mah r I'rrzivrl i opoziva, buduii da prirodnost po pravilu podrazumeva ',lrrrrrt.rrrost i neindukovanost, a ne nastojanje i trud, makar oni bili rr (' I r r | ) r, ( )z I r ir ! on t t ttn jkanj ,'z rr,rt crri i l I)o natinu prihvatanja egzistencijalno strana i metafizidki tuda, l,r.rzrrirrrr l Evropska i k!ltura literarni Balkan .l] qodnr'kLrltur ( arfL r leti r I i{rvt !lirtiiloil I rir air Vlaalana Dcrnrc,. :,lrl.,rrrr.r 1..;.' ;.j tl.r,;tr privirlntl Prilrv.ttljivo o[rlii.jc, [rikr rh jc u pitlnir_r rlrolr'sl.n.r slrli.r ,,ljtrtlslic nrrllc" ili nc-srrrislcrrrr prcclstr'rvl ,,prropisno" r l'.'t,r.lr),rirro ,,plll govoli i njihova,,gradivla" klkvoia. Iig4lgi"d*ga slika simbolidki str ,,l.rrojektovanei naimb, na arhitektonsku ravan zidi"kuie, odnqsno zgrade, koji po definiciji podrazumeva r68 Tihomir Brajovia l(on)palntjvni rdeilt teti okruiujuie solidnu strukturu oko fiziiki praznog, ali funkcionalno smislenog, a to znadi ne i ni5tavnog prostora u sredi3tu. P1a.7nin3., drl1gg jje reigno, gotovo nikada ne znadi isto Sto i ni$tavilo: dokniitsuilo oznaiava metafiziiku negaciju postojanja i/i]i bivstvov an;a, praznina u stvari oznadava njihovo odsustug,jer tu gde sada vlada praznina nekada je bila punoia ili makar kakva sadriajnost, a tamo gde je (pret)pqstavligno niStavilo zapravo nije bilo i nema niiega, pa ni odsustvS,.[<-ao nggptivnog doiivljajno-poimajuieg traga nekog odstranjenog prisustva ili postojanjq.",Metafora ,,gradivno" - da tako kaiemo - vidljivog odsustva kao paradoksalnog ,,oblika" praznine preiutno upuiuje na pomenutu protiwednost razumevanja. To Sto su vizije belih plakatai ljudske mrlje,vec same po sebi patvorene, poput figurativnih ,,nalepnica" ili ,,etiketa" prer.'udene preko zidova, koji pak - u popadijinom sluiaju i doslovno - omeduju, zaklanjaju i zastiru fizidku i egzistencijalnu prazninu nastalu smriu, moie se, takoreii i bez naknadnog ,,rada" uobrazilje, shvatiti kao imaginatirmo sloZeni izraz ovog karak- teristidnog doi.ivljaja Sto uZas metafiziike, natdulne i nadosetilne tudosti uspeva da nadomesti tek kulturno posredovanim slikama simbolidki konkretizovane i,,objektivizovane" tudosti. uostalom, skoro sve Sto inade dine izbeglidl tt'tl'ittot t,r.r,l.rrtt trrrrijtr tl.l lltsPot-ctlc vliie rrre"' z'rlilitritric' stoglr' tt.l 1, 1,1..',,.,, .r to z.nadi " zastraSuiuioj ,,usitnjeno" i ,,razdrobljeno" u svojoj dukl",.,tals3 si']adala i konsumira"' ironidno r r r,, r o l t t osti, weme r", prilici aludirajuii na kolektivnu zabludu Lr z t t;t' l't il)ovedai, po 'no1 , ,',,ir,,,,u.,1 mentalnoj i psiholobkoj "probavliivosti" ' da tako kaZemo' l ,rrro", r r t lttttrac,,konrrrri",ttskog", "potro5adki"' prema vremenu i neumitnostima koje '. t .r rrt l,r rtlizovanog" odnosa V r neou naslovnoj sintagmiromana kao izrazu izbegli3tvo' tako neslidno t l l,, r ; i vc' y'totrete gr adana da svo4eratno poznatim ',',.,,',, ito im |e do tadabilo poznato, razumeiu i imenuju oksimoronskom oni bili srodeni u l, ,rt.r',oliirttna i odnosima, .rrr) n(rsi pojavljuj! se r -"k"' .1,,,1,,,ri,trLogljetovanja:'.Nelogidanibizaran'owaispoi'kojije-tako od od r'l,ih", svo; smisao pronalazi tekkao iedan .',lrrirrtt ,,plihva6en i civilizovano-rutinizo,,,',1' ,,t'"'gitt"tilrrih ,,plakata" koji poz'natom bezmalo svakog neposrednog \ .r r( )r r r tirr,t-rom pr"ltivaju teskotu od Sto "u vida brutalnog ratno-izbeglidkog iskustva ,. ' ','1.'rct',rdenoi" dabiei'e' s prastaromPanikom ,'1,',,l, p.bu.lojJtrrai strah i tug"o" A prepu5tanie nagon', i..,,,,ur su liudi bjeiali od gubavaca" \")' strahu od ',l r r lrlirtttrrcliialnome, naiiz/azitljeispolienom u zgolinom uz to rutinerski nastro'.rrrr li i ncstrriania, ru g,udut'ski kultivisane i samo drugaiije Desnidinog prvog romana zaptavo znadi r.' ;tttt;tl 1,', ivu- ispunj eu i sku stv o p r aiii,'kô ono ga Sto nema prihvatlj dugog posle im' kada rr,,,.t i z.rrttt ttc moZe imati ni imisao' Pa i onda , 1,, 'r r, f u I 1 n " ,ut Asttr.ttr, litlturt ptnttcrtja, str' 162-163' r69 t\'tl..tr.rr;.r r rls;r1rsIilvli.lnr.l l<,olrl.o lolrIo Il z.ttl6vel,,.tv,r jrrt ilr sv.ir. tltt''t trtlr I rltt,tl.t, zlrrle P'ctcd't'P'ilrli,),rv.rjrrt ilr r..rtrrilr .rlitivrr.sti tlalji l',tr.rr'.rl.rrSrriljt'vt.irrJl)()sl.lr)(.1)r.,tlilir,,,r,.,.,ir,l,.iiu,z.rtl.rr.sl ('sv()r li.rr.rirritltlrrrzakviclcti,.c karl rrusrirru potr:cbr_r iirLr,rit;.,,-r;", r('r'() l('l() ()'() $t..,,trebalo je sa'-ro iekati iok it ,-r"nrof.rlnort ( tl,rljcg opstanka'. i J qat1",ra na taj (lr,t). Mo2da viie nego igde drugo skok u prqzno iistakao f. n.J" pruiriLoi,uril;,;;"";;r, li.to odsustvo svakodn"*.'.-"^". poznatog ustaljenog ";- :,-;^,, i otekivanog otkriva se ovde kuo ,_ir"orinevno ;;;r;;;ffi ;;ilNliill;,1*15;rjil:iJ':il[::*:it1: nih prilika 17C- izdiferenci.ra nog.kulturn.og Iihomir Brajovia iarriurrr,;)a:r'i;;;;,';;rt,;; na;'veima ruralnu smi!evadku srediiu, skronih tome da napustanyl" civiliza cij ski rasp o znatljivih urb anih,,iir.^t^, do iive k"; juce odsusrvo egzistencijalne sadriajnosti, dak i onda - kad to napu3tanje moje da ,nîi rpu.r rusamu njihow egzistenciju i moguii powatak ranijem, porduno ;;;r; -;#;i.;J;" dentrT|r rutiniranom zivotu. Ali ako je .oblik.. praznine zapravoneloljno i prinudno dano smisaono ,,naliije.,, jta onda u Desnir vt japravo,,rt.""'g."i"-":keegzistenci sagle_ j""";}fi :""TT:i;i1'*_ nju i samoprihvatanju? Epizoda sa iznenadnom bole$iu djor Karla, nezvaniinog predvodnika male izbegliike zajednic", , ,. ,, ias", ba$ uoti oda$iljanja prve "";g"., ,,izvid"nice,. u2adar, p"k^;;;;Z:;, po svemu sudeii, i to ,,lice..kao samosvrhoviti etikecijrk. g;r;i; sad12ine. N"lngodnort koju smilje;,* ;ll1'|..* to'tojlnl *r; oanr pri tome osecaju, kao iuvek u bli.ini smrti, a izpotreblza civilizovanim ophodenjem I ponaianjem, ,rrr"S"nn je .,dosetkom* ' trgovca Moriia, koji nagove$tava da bi upravo odlazak u Zad.ar mozda mogao da pribavi rekara zasyor Karraii tako tom moralni,,ahbi" r"oi or_u j e bila pronadena,,,"Jr"rr."l"i" zakljuiuj e ","^r_:1":,,F pripovedad tim povodom, istina, ,r" , p*oir, vei _ karakteristiino - tek u docnijim izdanjima D"rrritirrog,o-urr",,u ,""a"t"ii p. ,: prilici, o sazrevanju autorski ,"ok-Z"riog,J"";" gradanske potrebe verbalno-gestualnim i imaginatir,rrri "a obhcha kao simbliikim ,,kalupima".jednog potpuno transparentnog postojanja u svetu. ,,Pravi, iistoknmi gradanin ne nosi u srcu niita, ama ba$ nista.,, moci ie, stoga, s uop$tavajuiom ambicijom, ali, ," ,rrr"rrro_ jetko*.u i ;:, r l ur{ .ur():;,ttttosvt'sttigr',ttltutslirrtrnt'lnrl. r l.rliilii lltsltoloi.t'trr ,=,,i,,lu.n.rlor l)r'o//t'ritlt,rtrttt(lttlcltrr(ltl5'z'),ltr,'.rz.ir'.tiu{'i itotl.r,z.r ::.',.ii!!r,,rr',r',rliontsrrtislul-r'osct'tttlrlgr-.r.l.urrrr.r,,,osjci'lrj rrc[ilisir'.rrr -. I rl ri lr;r, lir plcrlrrrct postrrjc ptrl r r t t r r I I r r I r r r r da I0 Vidi. r'rpr. navedeno izdanje iz Izabranih dela Vlada Desnice u deti.i knjige, r"."p"f_gp'rrrrL.r'a, 1993, crp. ,or.'nn ^,em)aa*r, 3uucrco I I Ilponeha l4eaua f a.,te6a, tr4sa6pana 4e.r.a B,ra4aua [ecHnqe y cerr.{pr4 licolpa4 flpnnruna 1993, crp. 69. 12 3uncro neruoearoe, Eeorpa4-flpuurrrHa 1993, crp. 86. Kmrzre, 171 Evropska kultura i literarni Balkan frr qoL fi liL t!r 0rnttrlr nl xjh r ra ald L,Zrr!l(drl Ietarunju Vadana Dr! r rrl ( ('srr(.rr s.r/ri,rli.l"' jcr,,sve jc to s'.'crriri, svc jc to'ri.uri i.iv.t.., .v,r, rrt'.lrri r)i P1r1iv r11.ie se, rirz'llrcti i kao oricijelro_ rsl1r1171rv.111i, tl;rlile: zvaniino 'recluti'r, priznati i autoritetom uo]no-poiitrike rrr.t'i vt'r'ilil r bhJ" iim iskustvom smrti. 172 (ont!.t,at vni identrft'ti ;;;; pa kao Sto su Zadrani 6ili skloni a" "Ui;.f;_ plakatima" vide ,,ozvanidenu.,sliku p raznine,a u grotesknoj",,ljudskoj mrlji" poslednje, kulturno stereotipizovane ostat"ke neiije telesnosti, tako, Tihomir Brajovia r\'r polvrrlrrit's.rvrcrncno slrv;ttrrrrjt',1,r str ,,izrrriiljene tradicijc ,, rr ..rnl,lorrri i Prr-'1111 tontc intlil iini vidljivo, se, i federale ,,volio je da lma pred sobom ne*to stvarno, opipljivo, dulima dostupno, rr"ito Sto podstiie rrob."ritlu.. da bimogao da imaginira istoriju po sopstvenoj volji, s tom razli_ komito za-njega,po volji narativnelrorij" ,o-"rr", ,,bilo ye, dakako, poZeljno, da to vidljivo i opipljivo bude, po moguinosti, ioi i lijepo; u kom se sluiaju, po njegovom shvatanju, povijest pretvarala u kul_ turnu povijest" (SS). Federalovo poilanl; kulturne islorijeovde, buduii da ga on i sprovodi kao,,prosveieni., predstavnik jedne militantno_r"pririrrrr" i okupacione vlasti, zapravo nije niita drugo do oficijelni;;l'dil;_ oloiko pokriie onog ekspanzivnog i u iivesnom smislu glo"balno t:*t""o.g kulturnog id.entitetq Sto, u krajnjoj liniji, i nyegii ,â^, ske izbeglice, zvaniinike i tzv. obidne ly.ri",., jednakoimeri dini pripadnicima iste, ( zap adno ) evrop ske g7 a d an ske riu rti"o'ri1, i samosvrhovitih, formalno_proceduralnih i etikeci;rf.r_g"rt"li;ih ^1 "n-;t, ito utr.arni,,oblik.,praznine u eplzodi s poiadijinom smliu p. redstavlja svakodnevno, imaginativno samorazumevajuie rituala.r3 Kao ,,naliije" tog identiteta, tako, naime, i ]kreatir,no.. dopisirranye (ori_ i govanje politidke i kulturne povesti okupiranog kraja u epizodi s Milom Platidrugom, odnosno kamenicom_koritom, u stvari i samo predstavlj a nesvakida5nj e, ofi cij elno,,doterano.. i j avno proklamovano licelnalidje istoga. ovo poritidki motivisano izmiirlanle istoriie l3 "zadarje razvio jedan svoj-specifidni iivot i poprimio jedno narodito lice. Izgradio je svoju skroz naskroz gradsku i gradansku fizionorrri,.,, daleko viie nego ma koji od ostalih dalmatinskih gradova., piSe.Desnica u poznatom tekstu ,,O jednom graclu i jeclnoj knjizi" kao svojevrsnom (auto)tumaien iu Zimskogtletoronlu, i'rlodî" i^ ,po toj urbanosti Zadar ne samo da je predstavljao nesun_rnjivo najgradskiji i najgradrrn_ skiji ambijent kod nas, je pripadao valjia m".lu r",gr".1"n.[i,e anrtri,cnt.:r,vrop_ 'ego skog Zapada". (Nav. prerna' Eceju, u,ltrrugu, ioi.tequ,l4r"fir"r," 4"n" l1rr4;rrr.r ,A,e cr1rrlt, ycci'HpH rct,nie, Feorprr4_Ilprrutr.rlrrr 199.3, cr,p. I l-5 I Ir !rl'l ', .l rr I l.,tu ()nu, prethodno ve(zapatenu, opsesi'rmu i samo_sakriva- iir, u l,rlt telrl r.t.forrnomkao izbavJjenjem Jd unutra$nje bezoblid-_ ,,,, ,rr r rrr'l.rgodnosti pred sqrriu, u bllo kolem njenom obliku, koja i I r ...rr'.r r 1r'ctl z.ajednicama u njihovom kolektivnom samorazume\ rr1r, r)(ln()sno grupno kol.rezivnom ispoljavanju. S tom razlikom ir ',1,',('!,rr r Poslcdicama, naravno, koja pokazuje da u ovom sludaju rritr r r'( li.ro u scenama s popadiiom ili sa Sjor Karlom i zadarskim o incidentnoj i kontigentnoj smrti pojedinadnog vt'i', n;rprotiv, o izvesnoj i zakonomerno izazvanoj, takoreii I , r r, lr.r r r r,' k i ,,1i[rrikovanoj", serijski ponovljivoj smrti kolektirmo doii, I 1, r r, I ) r rrgcrg kao neposrednoj, a kulturnoistorijskim razlozima '1', r i.r n, r n z.r l< lonjenoj posledici pomenutog,,usreiiteljskog" Sirenja r: r rrlnrt rnrr.l" Irr - rll' )t',, r ,1, l, rr'.r il li'z jlr tt SvetU. obz.ira na nedoumicu dini li to nehotidno ili namerno aro- s,.rrrlrro, lt'tlcrale u stvari na svoj nadin zastupa i brani pretpostavke jno, ekonomski i polititki invazi'rmog pogleda na svet 5to 1, rr rr,rit. vrclre imenovan kao eurocentristiiki, a koji je, joS negde , | ,lr rlr,r lrrosvetiteljstva, oblikovan iz zapadnoevropskih kolonijal', r l.rrltrrn-rih sredi$ta na videnju istorije kao ,,progresa od antidke "'lr ( , r r L t', p rcko Rima, do feudalno hri5ianske i kapitalistidke Evrol'," ' I I svojoj osnovi ovaj svetonazor oslonjen je na pragmatidnu I I, z o I I j l,,mehanidkog materijalizma", koja j e - u savremenom krit r l. { n r t r rrr adenju kulturno i civilizacijski nadelo tehnidgktrois{a 1 , , tclrrolo{kog i materijalnog progresa, stvarajuii uslove da razlidito lrrrrtlrrrrrc' icleologeme., u v.r{u.lvrdnje da Bog (Providenje) vodi r,,1' :.rzn.l , ,r r 1 ) r I I I r rl lr r rli I I trbshonr, ,,Uvocl: kirko se tradiciie izmi$liaju", u: lzmiiljanje tradicije, prft. l l,rl'slronr i 'l'crcns llcjnclicr, prev. Slobodanka GliSii i Mladena Prelii, Beograd 'l)l)r,,,lr I l6) t r r .)-). l,,uur rr n l)lin, li,ttrotuttrlsut: Modcrnity, Rcligion Ltnd Dcmocracy, Second eclition, r'. l ry l(Lrssell Moorc .rrrtl,f ,rrrrcs Mcrnbrcz, Ncw York 2009, p. 66. 1 173 Evropska kultura literarni Balkan qodrl" i ,Pr ,eLovanjr Vada ra Dc! r (e )v(.i.r tcrn n_agr_etka ili da pak nauka ispunjava tu funkciju, stvar: fda] svesni, neotudeni ljidi,zajedno q""o.i ;.rlrrirrr lilrrsrrr'., nestanu sa scene...rn O..vo ,,n.est4j4rr1" r" qa"rr"" ,ri;", rr.r r ,rvrr(), [rilo doslovno i potpuno, kao Sio srr"J"ti io""ri r..UJ"rh; st,r lcil ( r.,t \,( ) l)u ()r.rl()r,rl( (. istrr 174 I ihomir Brajovia l(orf r,1 it def:t v l tet / ,,iralidl a" konvencionalnih shvatanj a i zvanidne istorij e.-Ni j e. d*gi_ redima, u Desnidinom romanu prikazano samo povesno razottrivajuce ,,nalii1e" urbanog mentaliteta i gradanskog identiteta, r^koii, kako jednom prilikom veri sam pisac, imajuii na umu kurturnoistorijski saiimajuiu i simplifikujuiu perspektio,u, ,,sav Zivot ... | ] tekao je po unaprijed utvrdenom redu, nedostupno, a po nategn utoj Lici, , -'l i svako koleba-nje na toj zici znatilo i. z^ tai mentalrtei opasnost pada u prazno fistakao T. B.], u provaliju...rT pripovedajuii o hrono.. lodkom zel.u konkretnog ratnog ,,pad,aiprazrrj., odrrorrro: u nepo_ znato i zazorno' koji je zadarske izbeglice privremeno ali psirrolo$ki I 6 l7 /s/rr, st r. I:,itjtt, 'r.t,ttttqtt, loLt(.tlur (.,r.1). | .51J. | | (r. 1",'srrrlno izmestio iz njihovog svakodnevnog Zivotnog okruienja u 'r lr,rrrt) zalede, kao 3to ie ih powatak iz izbegli$tva i njegove prividne '.rrirrnrtrsti naterati na obrnuti, ali u biti istovetan ,,skok u prazno" , ()lupina na suncu iLjestava Jakovljevih u krajnjoj liniji, naime, i o demaskirajuiem ,,naliiju" ili pozadini rata kao svetl,rrl'ovcda .,rrt ttr '.l.,,irtolilskogf.;o-""niradikalnouobliieie,azapravoizoblidene .lrl, t , ,'' '' s.rrne, evrocenlristiiki kontaminovane civilizacije. ()clgovarajuii na primedbe ideolo$ki budnih kritiiara, poput lozt' I lorvata., koji po publikovanju romana medu prvima iznosi ('r)u cla u njegovoj knjizi,,sve je ipak jadno, prljavo, sitno, ialosno ' '( rru.rd'no" i da je na partizanske ,,oslobodiladke snage" i njihov dola, ' posvema zaboravio",18 odnosno na opaske Marina Franikoji twdi da ,,narodna revolucija za selo Smiljevce ne postoji" , ,l.r ,,u njegovoj [Desnidinoj - prim. T. B.] prozi nema ni jednog '.r'rjctlog momenta",re u godinama nakon publikovanja romana l,t:;tt limskog ljetovanjapisao je, stoga, da,,narodnooslobodiladka lror lu, u onoj materiji i onoj sredini koji su zahvaieni u knjizi, jasno 1, , tl.r nije mogla da bude smjeitena u prvi plan, u samo sredi3te ,l'rvrrrrja".20 Stavljajuii u sredi5te zbivanja grupu gradana ,,srednje r r rlit"' i njihove kulturoloike nevolje s prilagodavanjem seoskim prilrl.,rrrrrr, sudeljavajuii urbani i ruralni mentatlitet kroz ,,kontrpunktr:;tri'lic opredne niti njihovih Zivotnih uslova, njihovih odnoSenja I'r ('nrir osnovnim pojavama i vidovima Livota" ,2t Desnica je u stvari rr.r1r'avio znaiajan otldon od onda$nje socrealistidke knjiZevne eksl,lt',rtacije Drugog svetskog rata u klasnim stereotipima kolektivnog '.lr.rtlrrrrja i herojskog Lrtvovanja, Sto je najveiim delom umetniiki t r r v i jrrlizovala ideoloiki neoptereiene slike ljudske egzistencije i rrrrrilrrnja. Lucidno obrigi_i ugao posmatranj4r odludujuii da stralrolrrrost rata dodara ne u ,,krupnom planu", tamo gde je ona bila rt'iglednija, a_li,ujst|m-ah i knjiZevno najistlqienljq, nego iz ,,dru'r,r, I'oq plana", tamo gde je bila gotovo svedena na incident i skandal, , j 'r'.r lir'.rtl , t vit'rr, l:i N.rv. ,'r,r,l .).t){)1, I') '(l 'l /r/rr, slr. II-5. prcnn: Madan Desnica, Progutane polemike, prir. Jovan Radulovii, Beostr. I I l. l,trl!t, ttitilrtlk, ioi,tc.qtt, c'rp. 122. st r. l l S. /,/,), 175 Evropska i kultori literarni Balknn ,lirqalln'( 1L I rl i,v r l.lenl lel l | 176 Tihomir Brajovii ()mpnrativ I dclttitet prc(lst:lva o stalezima i naravima u njihovom nelagodnom ratnom susrctu, z.apravo iini i sa_doZivljajem istorijski konkretizovane egzi_ stcncijc individua i zajednica. -k ri var-rjVrhovni i ujedno klyudni momenat ovog pripovednog razot_ a zab oravlj enoga odigrava r" .ru ru-o- zavrjetku .lqr-qrr", u iesto navodenoj i komentarisanoj sceni smrti devojdi." M"iuia" u kobnom ,,zagrljaju" krmka Miguda, koji je inade trebalo da igra ,,ulogu" njene zive igradke. Neizbezno stra$na vei po zamish dJtinjeg stradanja u susretu sa Zivotinjom, ova majstorski uoblidena scena negativnog klimaksa romana odlikuje se pailjivom narativ_ nom.stilizacijom, koja se krece od diskretnog uuodnog nagove5taja da "dijete je gledalo rastvorenim plavim odrma grdîr rrir." sio ," pomolila na njegovom vidokrugu.., preko zlosttnog momenta, u kojem ,,po mekorn I'ru razlio se strah, da se ias k"srriJ" r"rplirr" ,, osmijehu u kome 1... ] umijesi se rupica na obradiiii-u. [... ] al, odice su uvije( i kroz smijeh, malko zapla3ene, i taj osmijeh kao da hoie da uiara nepoznatu zlu silu", pa sve do neumitno kobrrog rup"_ Lanja da,,Migud [... ] psekideigru grdnim grokajem [ ] iraZiu ljene ralje Zivotinje padose po djetencet.r", Ldnor.ro horibilno-traumatske zavr5ne slike, u kojoj ,,krmak sl"sno m!"rkno podlg"rrsl 1" ' gubicu da mu n" bi irp"o kakav koma dii iz Lvala,i tr"rt gl#o"o kako bi pomogao oldizanje samljevene hrane u grlo.., dok,,ijetetu je falilo pola lica, s okom i komadom dela.. (f ltit92, passim). U karakteristidnim reagovanjima na ovaj strahoian dogadaj, k1o trpski predstavnici seoskog i gradanskog mentaljte-ta, i;pV:l;_ nitni ielnici dveju zajednica, rian i sjor I(arlo izraiavaju sasvim opreina stanovi5ta. ,,Da je pobrojati svu djecu Sto je po ovijem selirna pojelo prase,'samo otkad ja pamtim, bila bi ih, bogami, lippa detica!..." (tlS), okrutno trezveno kazuje Iian, u nameri da relati_ vizuje Sjor l(arlom rezolutnu izjatu o besprimernosti onoga ito se desllo (,,Nikad nisam iuo da prase mo2e pojesti dijete!..)."fr"jrr;" reakcija najiskusnijeg i najobrazovanijeg m"d., lzbegil_ "aiarskim cama pokazuje, medutim, sasvim obratan udinak Iianovog otkio_ venja. ,,Dio mio, che condizioni! I uive proprio come le bestie!; (We), s uzdahom poruduje Sjor I(arlo, idiomski se obraiajuii Svevijnjern, i iskazujuii u zaldjuiku o tome da Smirjevdani ,,iive ba$ I sliilrilr rl('sr'('(1.r l.rirr,t, orrtl,r ijrrl l..,tllrlv,r rrris.ro o ,| '.tr,rtl.urjrr predstavlja samo poslednju varijarciju u celom nizu kult r rr , rloiliih zabluda prido$lica, i ona, paradoksalno, samo pojadava r 1,r ,.,1 )trlrcden ja Zadrana o seoskom mentalitetu i 2ivotu.2) ,,('hc paesi" - ,,IGkvih li krajeva", tako glasi jedan od uobidaje,rrlr rrzvika kojim gradani u romanu iskazuju svoje trajno dudenje I'r , ,1 orr irn $to svakodne'rmo susreiu medu seljanirna, a 3to na drugi ri.r( nr sniimaju u sveobuhvatnom sloganu ,,Bestie!- Zivotinje!", kao '.1, r.rr't'rroj formuli za razumevanje pripovedno prikazanog ruralnog rrr,'rrl,rlitcta i nadina ponaianja. Podrazumevajuii tim izrazom odsu,tr',r ljrrrlski smotrenih iizobral,enih oblika razmi3ljanja i delanja, t (t'l Ir.r;tIrrcirna" i detniikim,,klapcima Sto su se zawglipu5kom", pasve l. , rI r r r t' r .l li 1,.1 r 1 z.Lr mljive,,ralmoduinosti" prema nadinu ispraianj a pokojnika netuvenim mogucnostirna neioveinog stradan ja beza- 1'('1nn biia kakva su deca. )vakvo stanovi3te, koje zadarske izbeglice moi.da ne bi uvek i u r r skrino ispovedale izvan datih okolnosti i,ivota u,,prigodnome" rrlr i ncduinih ' Ir.r ( ','', r r r " lit' otl tih zabluda, n4ralryrtq Jlqt4+e'j hp? ualtr.r _lrkpva, dobiiaju.komiinogyg\ 9!e1e91rpl19 ?4sjr9,v_4!e_i-dCn"g,qe iraqgolpiki_tipit ',,,,.lrrvljcnc"predstaveo-drugim-a_:,,ZaLisettuselojebiiomjestogdjeirnaizobilja 1,,1r,,r,prrr.rn.r,priuta,vina,igdjesepredUskrsovcedadunaposaodanakotedovoli,,,' ,.rrt,r(.r .r liol l Nt rl " ,rrrrr.rlrrc tlimenzije, ali gu r , lrr 1',r,11',"1 11 i lLrlirrvi, i irr.tjrr Lrvijcli plljavc rrrltc; z.lto in) nc vrtljrr rlozvoliti tl.r biloit.r ,1,'r1rrrrrl.,rrrr.r.()rrisrr,osirnlorlr,Ir'iliirrosrrrijcirril...lZivclirrl rrr i.i 177 rsnt) odsustvo raspoznatljive antropoloikeforme kao civilizacij- ,,,1r rr J('r \u l,r.r;njt ncrrrrrjtirrr ,,,,,1,,,,,,,. 1 , ,, r ntsrr.rl.r)l;ivi lc rrt'rrrrijrr tl.r iskorislt.i rr)iv.t;rr lolrlio .,,,t .,, ,.,,t,, ,.,1...t.,,, ,1, ,,...t,,.1..,.. .,r..,..,,. ' r rrr r r ,..,,....\ Evropska klrllur,r i literarni Lirlk,rr gor rr ILrllL] dc rtLli.l r rit lr \, li r l Irrnlrlttr'rn,'l.olr'liltvu srr'(l nr,rlrrr, ,,,lrr'llr't'," ()liluiclll,t, Plctlst.rvlj.r tr n('l.rr rul.tr rtt'iz.lrcirtlr Pltlrv,rl,tnl('l('(ln()r',silorrr lrrilih.r stv()r'clr()ll, i (oPitc)qlrrtl.utslitu ktllttnto.' "tttl.rr'lr('tt()r,, l)()ittl.liu{'r: Icstliktivrroq, rrlLttltltlrt, u sv()i()j osllovi, i'ini sc, svtr,liv,rq n.l izvorno proielitoviulu ( r', (rr { r,/, r.\/,rrktt.ligtru, zirprivo svojcvlsni t iviliz.rcijsl lion'rri 178 Iihomir Dralovia i(I, lr.iI { vn 11('rliLaI lirrrliciju u oblikovanju iskrenog po5tenog burioaskog gradanina, oslobodcnog religioznih predrasuda srednjeg veka"zr - ukatko: humanog ernirncipovanog i civilizovanog doveka s univerzalistidkim aspiraciiama, ali pri tom i sa (zapadno)ewopskim shvatanjima, odnosno kulturno reduktirmim sistemom wednosti u pozadini ove ideolo5ke projekcije epohalnih razmera. Bivaiuii suodeni s nesvakida$njim stradanjem nevinoga deteta u zaledu svoga grada i samoga rata, sablaZnjeni gradani u prvom romanu \4adana Desnice takoreii bez izuzetka prigrlj uju zgrai"anje i indignaciju, ne toliko prema samom dogadaju i nesreinom sticaju okolnosti, koliko - karakteristidno - prema selu i niegovim iiteljima, medu kojima je sve to jedino i moglo da se desi, sudeii po komentarima o krajevima i ljudima koji ,,Zive kao Zivotinje". Desnidin kratki roman o kulturnoj nelagodi, izbegli5tvu i umiranju daje, medutim, kao ito je vec nagoveiteno, imogutnosl uvida u jedan Siri i otuda neminol'no relativniji horizont izvan ovog zatvoreno-komunitarnog i - zahvaljujuii vanrednim okolnostima_ * u ponedemu ekskluzivnog opsega poimanja zadarskih izbeglica u Smiljevcima. Ako se ditalac priseti dve epizode i dve prateier gotovo uzgredne opaske aktera Zimskogljetovanjau sasyim razliditim prilikama, biie, moguie je, u prilici da razume ovo kontekstualno razmicanje i smislotovorno pomeranje. Prva, i znaiajnljaod njih, nalazi se u III glavi romana i prikazuje podg_taksavezniikog bornbardo+aniaokupiranog Zadra.JJ njoj postoje i tako surovi opisi Zrtava Sto sli- kaju,,rasporene utrobe, otrgnute udove, raskoljene lubanje" (21), odnosno pokolj kod dedjeg obdani$ta, gde je ,,bomba [ ... ] pogodila red maliSana i djevojiica upravo kad su ih izveli u $etnju. Neke je eksplozija bacila visoko u zrakpa su padajuii zapeli na telegrafske Zice pored puta; vise tako dedja tjelaica, presumiiena preko Zica kao . djetinje haljinice izvjeiene na su3enje" (23). Neotklonjiva brutalnost ove deskripcije, stilski, ali ne i znadenjski ublaiena tek zaw$nim poredenjem, objainjiva je,motda, tek iz perspektive zaw$nice celog romana, koja i sama prikazuje brutalnu, iako - makar na prvi pogled ,, I ,, !", rrr,r rr, r'|,r ll t t'l;ttsltttt't ilViltl1111' ," l.lrlllilFi'ilrl.i | : :rr1:. .ii! iltl,rl ilt{}t1il(rll()Sti p.f r'.rlt,ltltit L$H kotrtctrtitr'lctlrttr;' ittl cl'lrt"lrrtlr I , .,,c . il rl ,' I 'r 1"rztr;tt 1tr illlii'llvil Mirrtrttl't' t.[rt"t' ,;.. .,ri! r i 1,. 1q111,.', ,, ,lt'i'tv'lrtil, izvesnogkroilia t |i.,,c,'.1,,,1,,,,,,'1, lrvrro11 ,t.rl)uteainjegolrrkratkovidupolitiktr r fr,,.l.lr' llr,, l,' 1,,,",'r,t ltlttl puran Sto su mu Nijemci naizad na London!"' Eto .1.,.. ,'lili ,l,r i .tt l','i.tllt' rrclioliko svojih aviona prirode.uopSte' ,,,,, =...1 r i I r,lr,,1i ,1,' ,rl..,ic i tc$ku osudu ljudske .r lr' r,rrt tr ttr r r"'r'lrt; \l)()7ll'lii cla "toviekie pravaiivotinia"zalzreuna bestia!")' ba3 kao , ri ri,r rl ,lrl.rrt',l.,rrrt (,,M'r I'r'romo d proprio iz pom,enute i :r, il.1'. r, t,, ,,1'r,'rro slii'trrr lior l(arlova kvalifikacija =.,,. \lrl,rl,lrrr,'1',str'.ttl'rrlirr("tuiu"propriocomelebestie!"),,au p;detkaizaw$etkakniige'2s ovai 1,,,.|,.,r t',rII .rlrr/ivr't,"t' ,,tlt"l"ltu" meri ,,,rrrrl.rr,lrl rrr,l lr.rr'.r, i'itri sc, SaSvim narOditO i U OdredenOi :r,,r,, ,\r'll. rr.l 1,r..,l,lerlt.ltilit-' (strmo)razumevaniaiuzaiamnogodrei ratnih naravi tZimskom ,f 1, rrrl.t ,,1'r rt',,r,lttilt" litrlttrnrih identiteta zgtai'anja':p"t:log Ii, i,,t ,trtItr S,rsvrttt tt[rrrtttro ocl 5jor l(arlovog Minudiieva obidaiima' i l,r, rrr,r ',1'1,',It]rrr rrrclrt'rlitcttr "varvarskim" -" ,,1,r,,1.,r, rrtolilirr tt'i.r ittr dollzi oclstranePripadnilGgradanskezaied- kulturnih centara "nove"' univerzalistidku formu i da rr'.r, . tlt'l;slit"' i,tt1'"'iic,i"'tluci tla irna llcstiillnosti unutar istOg' zapadnoer,'rr'r.',,.t 'r, r', r lo:'t'l;t'tr,,q iz ;ctlrtog otl povlascenih i, l,r,rtr' vl.tsti[.rg,,tr,,,/,',,,sLt't o koiemu ie sve obttltvrltnosti tr trtonrcrlttr cpohrllrrog sloma , '1,.1.,,y \ r r'rtr(' i lci tr l)csniiitrtlttl totrtlltttt' se ima u vidu druga Moglo bi sc, clocluie, misliti i clrukiiic' ako aktera Desnidinog ,lvc, frcthodr"ro pometrtttc' r'tz-grctlrte opaske kome se' u ,,,,rl.'t". Niu u XIV glavi izgovarrr italij'rnski federale' entuzijar t(.11()vorr iehmice pi*rri"iorl1,,kulturnousretiteliskom" Saraceni' Turci' ti svi nalazi' koju ovdje ,, rrrrr, iini ,,da sva ta poviiest svi ti iomaii vladari' domaie dinai Kelti, G'oti Avali, Normani, biskupi' kapetani' kneginie-opast if c, svi ti priori, gradski knezovi, sabori i zborovi vlastele - da sve to siedi ,,,1 r t icc, gradska Samir Amin, Eurocentrism, str. 167. vil".n, t'k""ni 1993' crp'22' .l't Vidi: 3lr*cro r'i'tttQtttttt't'r Iicolprl4 llpntltrnua bonrbarc.lovlni;r Intlicla zirista upu1.5 Bucluii nllkn'rtllr() (l()|is'l11' oval tlco scctre strlislo' autorovu [rrigrr z.r ,,1,,riu,,,, povcziv;rrrjc tttvorno zaokrttiiv'trrie t t'liltt' t ttttt'ttl'l' t Lrje na 23 "tt"il' zapravo ie uperena ,,1r,rr,r.lii',t.'g" lit'ttg't, str$tirrsl , ,,,1,''1.,,l1 poietlia i zlvrictlia, tlrltlostttl 179 EvroPska kultrlr.r i literarni Balkirt identiletl L rJ (rv.r falraia ulrrrr\kirrl lJebvorttr VhdJna Dc'ifr I r,r llr,ur o,l obl.rka, dlr jc t.tli. .svc to lijcp.r i z.rnirrrl., priiati.l" r,, ,,,-,,^,.':1;t,]:,:1''1"]"tt]]v.r prii'4, alibisc ist jll':l'ckad.bili i I'kc rr' ili \)(trrrolc(lr tr,n"i".it i...'i .sr.rrt. rriir;r ito (rn hi ;^ porvr'divaro ,, 1 "' I it rrl b;is t ,rrr.,,.,lrj" "'*tt r1111g11., lil' lll, ut o,,.,,,gLd" biiovjek mos.r. _ l],1,'r'irl.l: je ostalo za tu'rlin. Mlecanima.i postou.,a,-o i"",""rtJ""" I il'ljl]: Verecija oti$lo utamln uloiili i Rirn kao da ie beio.^ ,, n*, ^ll_:I".t, ; i: :rt : i;[, ;,:,'ru ::::1 nskog Vr gq"pu l-aqi i ;iiyanskog yez;ka na kt,u tnom mes tu " ";J;; ",j;;,,;;;J"",1'. g'''' :il:i li"!;.i: !:: ;* :ii ,e ;ffi;pm*ru;*#J*,i"1;;in[li, ur,* ,;"""'- ffi'::il:H: ;','iil ffr fJ,?.::Hf*1f,",*Tij"{i:i[ ttan izraz samo"t"ttog,,"iitistiSk# samozvanog distancirania i nadmoci '-':'1 "'1" distanciranja 't'l::l::1yi' n:rlm^r: *-^--, ',elitistiiko?'', o;;;;;;;::tLlaz odnosno smilievaikoi lokalnom t -ity"u rrrl"tto"-'t:: jednom potwdule tki pr.di-"nzi -""irili"i". $ t o J e,,s rva rno, ;:iTlL:,*i" n epos roi ani tip-' oniran u sklon ost vi d l, 1l:*. kr":::: vo, ;;;;;;:# i,, ;,: :,: :!!;::1, " I * ori * i" i n ",tuin n H;nl; ;" spomen ika ri msko_mre_ i"h I j:::i : i", _ i':".,l*" H noj ignoranciii 1lf i iskliuiiv"rri. O",.", i [n ;': "::i istomprostoruurustenih#;;";llili:itli:_JlJ,li::JJ*J; i, #; Ji L l' r,, ;r:1?; :t iff :iT;'":' I :;J.".,r"', tome, i nesumniivo " ", " varsku..friroarr, ; :q i: ,,var_ t o;u;" ii'Jrri]i]]"""r" eminentnog natina postojanja, a u svrhu opravdavaju,"-t"'j]Ill! e ksp an zi wr o _ k or o ni j ar n h, ";; ;;;:, l;rlXffi :l lil: *il; I fi i moii' koje federare ,"r.-"cl r".-"iurt" dodavanja tak i lokatno ;;ilffi;'riariyanti i .rt.*".i",ru*lrrt tfr ,rr,,,1,,,.11,',lrrltri.yrsrr rlltsttrpi rr ltrrrl', lirrllrrrrrrlrrr.rltltlll" (l'l(r), $l=r i=,,',,lttl,',lvt'li.r'.rilrosti, l 1r1,11l.111sl GiaF,r,,,Fil, rrr,,,tr fit'F,il.r!,,',rr':,lt'rr()rrrztnicaniei$irenjehermeneutidkoghorizonta l tt =,ri, ilr 'li rl rnr.lrtil l<;t jednom smislotovorno ambivalentnom poinr t.,i,, ,r ,,1. r'ttu liojcga hijerarhija ipak nije tako odevidna i jasna' I'=r,,lr rrrtor,,irrr.rr.tctttttopreuredujuiegpoimanjanalazisezapravo lr,;,1r, rr.rrrr ol.sitttttronski poiam ,,ljudskog Zivotinjstva", na koji se rr,rr:, .\,".1r ple tlroclno pomenuta shvatanja, kao moguia diferen, iirll r l.r, l..r t.tztttttevanja sveta o kojemu se pripoveda' s I I r', r.r I r r i zrrvrsnica romana u vidu Mafaldinog fatalnog susreta \ lir,rr,l'rrr rrt' tlortc-rsi zaPravo tekkrajnji, neprevladivr dogadaj zadar,,|r i.'l ,,'r,lri l -., t r I )o:,I()vno ir, r 1r r; 1r11'llvlrdi u poretku pripovedanja, Mafaldina kob ne predsta- ne tako kratkom ' l1r r.'rrr,'l,rl< l',cz pandana, vei samo poslednju u je Zimsko ljeprikazrr r ri; r r lrr r rt.r lrr ilr smrti koje umetnidti sugestir,'no t,,t tt,tlt ( )li.r'trtnost Mafaldinog umiranja nije, pri tome, zapravo niSta r il 1,r,,, I tloirrrane okmtnosti sakaienia liudskih tela u bombardo. ,,r1r '. pot'ctkrr romana. eaki moguii zakliudak o narotitoj seman- p.i_ , oriyentisan;krirr* u .rnr"* suitinski ,,nepostojei",,, ,, irrl"rrror,'.rmisl,, t vanja iste, zapadlolwo-prfj, il :i:I:]T: 0":5 grJ""rki ""'" .il i'g *"imperije' predstavlja, " r.,a ia iti ,,ogranaka..ispotja_ ,,varvarski,.zabatene i ", n e kad cravn o .,kr j u e"n e ort i.r", Llil,j rr"i:T.l:, poi mania granica,".noprot "^r" prosveien o- tro i" 3t"*og tn -oiun og, ' ,,kolarerarne ;, ;#::!ff", _J;:1.i:i,il1i;,, ; ", uspostavlja jedan, *,.,,, p*, prgi"i, jasan hijerarhijski ",';'poredak " ?r11, ,.prigodnih.. kulturnih identitetal ;il: tra ran i p o s e,;; vr a$ c e n, ( " ".Ji;;;;, ,,van arski., bezoblican, na ri' zivo ra za osta ri h h ffiT iil iJ;il:lI:, "",rrUrr^,", r,,,,i."ffi ,.,il:;l:;l :fi:lll,offi :y, LTil; u,,J,i]]l,i l r r snrti u smislu teSko shvatliivog i neprihvar llrr ,,1, t le I irr jcg stradanja, iz perspektive univerzalno-humanistiikog i, I,' I Ir r r r lici j i Mafaldine biva l,','n,ur,ir, kojc zadarske izbeglice bar deklarativno zastupaju, moralnom analognom zapai'anjerno rr r|\'r'( rrrr .lclorn relativizovan t.rrlU sccltc lnasovnog urniranja dece iz zadarskog obdanista za , rr.rr r, nr(' l)()r)r[)r'rtcltrt:tttrl, koja, zatudo, nije praiena ni pribliZno istim ,,,,,r.rlrrinl rrvoltom prelltlr okrutnosti ratnih mehanizama i njihovih \ | ,, ,1. r ,'l.ri.r, tih pogubnih posledica' l(;rIlrt, li.r'rtcstr i ostrrlc il:rnove nrale sl.l.rilievadke ,,kolo- l ji ncrnirrovtrtt .lclvoc{c clo /.,r ijol ,,,y,," lVl.rlirltlirr slrri.rrj jc, fasrro ic to, ncupor-ctliv srr bilcl tirre c-lrugitl1 rr lo1, 111,51.g1rroq Pt,r'rotlir, zrrlrvrrljrrjrrci trve lctt jLt tlrt jc, zlroq ,,ncljtr.l,,1.,r11" lrrt ilt:r llrrit.rrrrjrr u i't'ljrrstirtr:r zvt'r'i, rr rriilrovorrt vitlcrritr stv.tri - r'r- t6r Evropsl(i l((rll I lr,r literaflri llilk.rrr i 'rl,r1 rrl , a : =i.r ir* r.rr, r/\,.rr :,vlll ( tvtltz.t( l;slirlr rrrt'r.illt i z.urtislivilt ..1.==e. : j: ii,r! i.rrr;,r, Slo;1,r ,,slr'.rirri tlot,r1l.1j" ltcut)titlto stltvlj.t rr r=i, r ;= r ri. ri il r',\'r ),,'l,rl i / t82 Trhomir Brajovia (0nrparat vn id€rntit-"tl , !i=-r rl,rrrrrr.,.t,r,ulll:llticeizmeduhumanogibestijalnog,itotakorcl.i rri n.r r r,() [oral< udaljenosti od njihovog, do jude sasvim uredenog i l',.,,.1re rlnog, iivotnog prostora i nadina Liv\enja. Priklanjajuii sc krrl t u rolo$ki iskljuiivom obj a$nj enju datih okolnosti, koj e izj ednai u j e Zitelj e,,divljih" seoskih kr aj ev a iz gradskog zaleda sa samim divly i rr r iivotinjama (,,1 uive proprio come le bestie!"), Zadrani su zakonomerno dovedeni i pred neizbeinost razmi5ljanja o razlozimatakvog, nepojmljivog postojanja (,,Perchd i xe bestie?"). Odgovor koji nuili Sjor Karlo, kao nezvanidni intelektualni autoritet male zajednice, a koji kazuje da je seljane valjda ,,tako Bog stvorio" (,,perch6 cosi Iddio li ga cred!"),ima, naj3ire gledano, moguie znadenje jedne sekularne, Iaiike teodiceje kao gradanski,,trezvenog", formalnoJogidki zasnovanog poku3aja razja5njenja zlog sticaja okolnosti i uklanjanja uznemi- rujuieg egzistencijalnog paradoksa s kojim je izme3teni i provizorni urbani kolektivitet ovde ultimativno suoden. .Oh,taivad bog taj va5 bog!", redenica koju, daki u ovoj graniino j e gzisf eniij alno; siiuaci; i, na izobr at enom italij ans kom (,, iAh,'ii o vostro Dio)'sto vostro Dro!"),naravno, ,,zavapi s pobgnqml: nesredni otac male Maf4ldg, Ernesto Doner, rrpnCoy", medutim, na nqdg-- voljnost i izli5nost Sjor Karlove ponudene laiike teodiceje za one koji su neposredno pogodeni posledicama pretpostvljenog boijeg izjednadavanja ljudskog i animalnog bitisanja putem smrtnog sudg. ljavanja deteta i Zivotinje kao njegovog beslovesnog,,egzekuto-r3". Na izvestan nad-in, !q iZjawa neodoliivq podseia n4 onu dlgmAtii4g_r ali usamljenu redenicu - ,,Boi.e,boi.e, gdje si!" - koju, prekrstivii jaukom izu36uje neka Zena pred analognim prizorom stradA--_ nja zadarske dece s poietka Desniiinog romana. Zajedno uzeti pak ovi jzrazito ekspresivni islazi opisuju moguci spoznajni luk manje ili viie istaknutih, kulturno povezanih aktera Desnldinqg {emAna se, s 'i -, kao unutraSnje kretanje od za;zivanja boZjeg prisusfva i po-mgii,{o t njegovog podrazumeyapo-g preispitivanjx i nevoljnog opoziv41rj.a putnli i pobuni izazvznoj besprirnernim ratnim iskistvgm. p-og. kojgga p,riliva uiasnuta iena s podetka romana nije vi$e izvestanu svom metafizidkom autoritetu i promisli, ali to je jo5 uvek jedan L-.r i iedini zajedniiki bogsvih hri$cana; bog o kojemu govori skrhani otac Ernesto samo je, s druge strane, ,,taj va5 bog", tude i n-4 ll r.rt r, t'llr) l,tt),,tttst vo, vt't,l,llt'l" r t"l tttlllt l 'i , i,, ',,.,'l rll rrl' l',(l\'7o' l)()ltl()(i i t'tzrttttt'v'ttr;tt tt tlt'z'tsltt)'t'rroi .'= 1r'tI :i:E , ,,r,, .'.r,lt'ttt.l 1,,rvotlottl Mal'aldirrc sttttti, 't l 1,,,,",t,,v, rg /rtit'liog reuoltau stvari rtzllkaizmedu potrebg r-regativan, nedoi , =- ,, ' ,' i ,r r,' ',t, srj dcsilo pr"porau neki, makar i nuZnosti odajnidke i I,, i,,! il 1,,,,,,(,r r r P|onliilju uzrokovan smisao, l. =.,, t,,I I r'. \ r( I i otlsustvo smisla. Brutalna smrt neduzngg d-e-tgta . ! 1, r l r r r,r 1,,' :; o vcst.tc iivotinje na zavrSetku romana iini, drugim tog pitanja smisla' na . = ii ! ! r r r, r z 1,,' z t t i tlt i rreodloZnim postavljanje t, 1,., lB3 i,, Evropsl(a kLllllrl.l i litcrini llilkirrr I, lil.r r (larrlrlIl r rlrlrr r'L I . ! i. irl. ,.=li. r, r r.r, r r rt' tt.tslttiivanog i sugerisanog bezmalo od prve stranice Drugom svetskom ratu i njegovim, kulturno !!i ' 'l'r{ rrt' povcsti o Dnrgom z,rrlttnoi meri omedenim naravima' i: 'l, runrrr r rrrt z,tlttrtoi l','.rrr.rIr.lIr() Ll ovom svetlu, krajnje znadenje "stra5nog doga- . I=Ir r NIr1',rrtlovcrg fatalnog,,gesta" kao niegovog neposrednog ,'.,,,, ,,rl .r z..tistrl se moZe razumeti kao Siroko shvaieno pitanje pripor',r r i,t shvatania o ustrojstvu i kulturnim granicama l, !' r I' I kaoposledicu smrt Mafaldinu . , ,1,,, , sveta. Videti "iivo1', l..rz.rrrog riiil.l ,,1,, ,'.ri'inllivljenjau ruralno-varwarskoi sredini, kako to dini ..i,,1 l .rrlo, zrrrrdi u stvari smestiti ono Sto se tu dogodilo na sam r r r r kulturno uredenog sveta, iz dega sledi smislenosti kao omedene i suprotsta1,,, ,r,',lno oir-rvanje niegove , ,,1' I ,,,2.r r tslii obuhvaienog i ,,,. ,,,, s'tislenosti onoga Sto zapravo ne ulazi u njegov oPSe8, IGrlo . . , !',.r :;.un() kontrastirmo lstite i odreduie' Naralmo, kad Sjor romana - govori o boijem stvaranju i njime t .l rtrgil-r i 1,, iunaka 1,,', 1,,, ,,l,rrlrv.tccttom svetu, on to, videli smo, dini sa stanovi3ta jednog velikim rrir rr l.r'r)()g1 daklet evrocentristidki shvaienog, a to,znadi: ,l, l, 'rrr ,.[trl"rr-,.o ,,filtriranog" hri56anstva, koje podrazumeva forreligiozno r prillatanie i etikecijsko po3tovanie, ali ne i stvarno ,, '.,lrr, i mehanizama kulturnih svih prevagu 1,,,,',,i,urje, kuo i n"so-niil'u rz niega' 1,, y,, .r llr i j shih obtazacakoj i su proiziSli ( lini se da se u osnovi istovetnoi strategiji, li3enoj' dakako' kritika' ,,, 1,,,srcdnih religioznih konotacija, prikiania dak i oficijelna simboprepoznaje romana ,,,',1. l."du u zavr5noj sceni Desnidinog znadenia namesto lr, l',r, clakle smislotvorno koherentna i zaokruZena i lll]]1,',.',, r('l)t'7('rr ,,,,,,, nr()tluceg odsusrva. I(ada, na primer. rivi,u ,u"o."oi,i,;;;,::,"j,',::pnmer' stanko J(orac, sasvirn r rit. 1,r l',r l.r i,,. ffi ,i'd " I *1,. ilril jazlo ulrj,l}ll,,"ifrmt ,,)4 :1 " n r ; a n nom,, '| B,drovi. tanju gradanrki u ut ugaclloJ ravni '\v'''l d.o*iir^pi^ro pi. '" i u'L' bogobraniteljskom krl;";;;il;#:it^":i" slryl- ."r::ri|i:l ri-: p-i p,gr"J, ji il;ffi';n"":ill'il;.",,u, ,";;;: nie daje samo pripov;";;;;;"isanie Miguda, koji je opisan kao silne poiave; kad bi stao nasred juor;st" ipidigao glavu ,," mu usi bogato _ o"]" narni, z,u f ne pojectinego sam spomenik sun.lskim;;i: i:i'il:? ii .il r[1;;"; sama srilizKrmak, no vos r,, (ss). vcc n osti ria. bi:l:J 5::fi.i;li:l,l ii$:". :*;; ;;;;:i, sv n n o ti p k "n' ;; ;;;;;; svo;i:.1, ewsni rodu ", svojim rtupunyisvinjskonr ",",:::] "spomenik ;;il". rzalnog, konkretno-banalnog si t u a cij e p a,a bo r i ino i uopsteno-uzviienog, e rek talo,i j e n a j bri z i};H"Hiiro ri i ak o d ev s ,""i9 l:."t"" k,'";c"";; ; ;:iliil ; i:;;Il #:il ::,g, p." j;;;r,"r,", r. vreii u o,n ori.,.ngtk ", auzn,;"g;k':i;:;w.i;:r"i:ii:;frlJ:#Ifi r "" "* _na jnc. irf i;ffr m l*l: ;t*T # a:!r',,.ii.ii .rr,,p.rs,ly1j11iiisvepokriv1jqi!p,retafiz,idkioblik$tq,t1qdi g=i p:,rr c,r'. l.|ll. i r i i r; r 1'1t'11'111 prazninu egzistencije koja sg nggtklonjivo -vei ,,1 rrr.r rttrr njihove saqemen.qsti. Za Desnidine gradane, 1,111. r "i1r i : . r .r,r r r !,r{ r rr,rglczle u sva.\ldainje bivstvovanje i u - hajdege; :i .,, = [ i i. ., r.r r r,, r r.rviku bekstva od sriiiti'u, svim njenim oblicima, i. 1,r,, 1',l,r vl j.r onu posledn ju formu transcendencije $to poput l'.',,,.,,,, r,.l.rry,,rtctrcclraperijezakrivanepowatnopreobraienisve! I'i = 1,,,r,,' r l',, zol rl ii'jc koje vi5e nije moguie pojmiti i prihvatiti. Bog ir = rriilr, ,lr rr1',rrrr lciima, ultimativno, iako vei takoreii i5tilelo i r, +i. . , ir' , 1,.1, rr r isplrtienjeno metafizidko ,,lice" onog ,,zajednidkog ' t'.'g .,.' = r,:=:F,ii , ..,rrr,,l.r" liojc i tvori njihov.prigodni" kolektivitet, odnosno . i. ;li..r, r y.,1, r r.listt'nz.ivan kulturni identitet, predstavljajuii sada vei (,,, 1 ) l rnur rr od suodavanja s nepostojanq5iu i pr.pvi?grlo=i 1l,.r' r r r 1 i rr l,,l,,l ,rl.r', tr.rirrt'ideutifi_ka5ije-u !r'ir ,r I s.:' rrr lr\(. niitrl nc moie svetu sveop$tegratnograskola, da bude s,lgurno i postojano. it,rrr, r'/.ttttskogljetouanjaimaju, medutim, pred sobom i dru- iii r,'lror, 7,rsn()vltn na shvatanju relativnosti ove, personalno i ii.iil,.', rr,'l'rt'vlrrtlivc psiholoSko-egzistencijalne i pseudo-ontolo=i, l', r'.1',' L t vc I )csrridinih junaka, zatvorenih u provizorne, ali zato ,',,,' ,lrr,r l.r rrlt.{r'unicc poimanja vlastitog identiteta. U odludujuI . ' i r r r, r r, t,r t llr rgrriijrr nrogutnost razumevanja podiva na uodavanju ,' .',,,1 .I ,'.t', r,t.'ilrt!t'trjrr iz.rneclu konvencionalno besadriajne evoka- ii, 1,r,,,;t,1, plrsrrstvl i iinjer-rice da se tamo gde se ono priieljkuje, ii,r.r rr.r rr lrlt'srrdrronr momentu ukazuje ni manje ni vi5e nego , n() rs( ('r.cnit i lrrz.japljer-ra iivotinjska nju$ka krmka Miguda. ..to ,l,r lrr rtlt' sirrrboliil i:rr rtr ,.l. ' EeorpaA 1972, r . =t I r: I 26 Cauieil, nygu u peanu3a 'u B'tagaua,a,ecuLt4c, 27 Isto, str. r4o. ' 28. Borfr.rur l(.rj:t.p, lpp4 ',vt'l rnjednom ukazuie kao zastra5ujuie ,,preobra- r l!:'...,,1,,!,,t.r1,,'lrcsrnislenggstpdA-nja'oniustrraripqku3avajud.a 1 ,"i;it :nog oseianja il jeze: i strave p;;; il'"t fr t;ta; r,iJ;ju okornosti o.,o 0.";ijjz""g svetoml', buduii da u ,,o,ro osta jenepo j_r ji"",;;;;;;;;,;,,',"#:;:XlL:li:usvakodnevicu rnctiti da ovaj doZivljaj groteskno-nepoimlji- =tr "1,,; ilF ; ffi ; :: IX*il :fiTff :: :Tt;i;fr:"_{x : ;y,lt* : : i ffi i.""'fi' :-l : 1;;^ * : ;;;:'Wil; : i,*H : f :::ff l : f4; i; r. 1 k;t i' = t, r i n l,('r .,, rnrrlrro jezovit bai u epizodi bestijalnog usmriiva.l= .'i, i, , l\l.rl.rlrle.'1,ar;ivajuci'_boga, iltp{otgqlujui,ipro_tiv=njegar p1 ;iiffil.#.#::;?*h;;':iil#;;:i*# vt,lavan ja i,izraLavanja, ', i=l*ri r .,5'l', ',1, rr;.r, il:H #.:'"y; ?:iJ f; #,Tjom ro, u H "-ffi 1; igi:;: ntn ;: ::::1il;:".Til -Til'i: :il il :,# ; r r(., rli F; IJ i:: il xT?L?:;r*{* :""Tili *-{l,." tuio'isnos, ;;"'" osobito ,..;l'l"ll1-; ["ji;f;;:l' ;;j"_,u q"tu Migudu uobliieno l<.rtl - -" sq "u N trKrr wltgudu ,ouiit"no <.ro sro je uobtiieno sto uobliieno u, : r : ,'-, '1.; i'r I lr\ I rl', l)()llilipre YaLi za Same al(tere romana, zadarske $l;:r i'1.=;li, r , ,r'r s(' tt[rt'.lvo njima, u uznemiruiuioj izmeitenosti i :rr,, ,r r r; .,r11rrIrrosti gradanskih rituala i za$tiienih mehani- i ir r rr ,l'rrlr r .rl r r i;t'q i rr ist i rrrrrh rcllrtivrrijeg ugla razumevanja, pojavljujc rr,111.,1,v tloslovtro jcstc bcslovcsnt iivotiuja, iniita clmgo, sti- , r,, rn 1)l\rutrrilr olirllrrrlsti Potlcsul zrr silnbolictl(() rlspoznrlvrtr.ic, rl,r\1,uri(' orrilr zrrrricrrj;.r l rt rrr 1.,' , , t85 Evropska kultura literarni Balkan Pnqodn' (! lLrr identlteti nl ho!,r i r fa aja ulirji(dI ljetawnju Vladana Dc!f 1 (, J''slnt l()lv( l:; ;" i.ff nrl"."n',"# "?ffi "',tn : ;;$ii"::r, t n. rrrrresto ,11'1" IB J" m,"ul^?:r" -"'n I3 sas vi r,, i "r.iiri ri rol rn e n ta l i teta' "r"*ucuocanstvo n e, "1i;; t"i' o' ut ;;sKos *lrTr' 6 *H#:iitffilT:r:: I : smrti brift da prepoznaju i ,'..rfta,nd ut 'r*ll"i"'itali' uaoo-kultivisanom Ptrsustvo-- #;" i"J;;:i;i:J:e;:j:i: t i ot'uT,.l" tuari , sim boritke?i'-l i gradanskog pogleda n, ru"i'u -tgur*; ;rarttt :f fl *3 ;J#:;[T f ; *1, r : fJ,";: t:;iilft* doduie dotaz' J,'"ctn' o tom" ililill;,* neodoliivo ',n""i l"' rt,"."riiiii"fTo suocavanie naime, nnr,lg."', 'J:Jffi',Til.o" ,, -,, i " " "0,1; p*"it""* ro,lli:" t",o"'-'C kulrurnorn : koia, u t3:: J'i"o' raspr$ilo bi' podtzauun" try'u1 "";rnoistoriiski sopstve,osffi :y;:;r,",."nhi;rfitJ:{;:,::^,,,;::I:!, i:'' ; *,f :H :TJ:si# ff ?]j I ii;,:'"i: :""'"'.:T' kut",p,.ikn',u,Jil* j,"".i":X jm#:1ir.Tj",11,","ruil;{;",{ s onu stranu I -," :;; ;; :o"n/u m osucn os t bacan]' pogleda t' i med uso b n -..i.Ti'l -l d" or"u oi n r.''r-, i'r r"" k u ru rnih,a" "aoai "lll't:t tu' znaie n j u,";,' "?.? """ "' i*t'".,," Jl iiXti, i: il i i,fi gj"T,: J ii vo sr in I Raskrivaiu skog rt.r' , l;; p.ostepeno i posredn oksimoronski poiam -ljud",]li]:, luo togu c J ;tn]i':'u ( samo sagleda vi n ia ) *;t",;;;;:: i gra ""*r",il^ cen e egz isre n.,,? ::1;: : danske, t :::,,j::;il;;;1ii""f,,,:il1ff :#"fl,g;l[]1,:",'":T: ffi l;::ff5;j::':.'l:;^;i;;!'Ji;f'!i|i,i','l,,',*'i',..,"'Bi'u' itot'"pusi.,-il:J,j.:t" ied'orrr rtck.trvt'rtt'itt- ,,kurturi,.t.,o au"liu m.r ,r,ri'"t,ro ,,,,;;;;;;.;-i::.itrc Irrt'tlst'tvt' t, ,,P1'r111,f 1" I tvrrrr, lcrrrt,lini,,, (,,1,)li, i,,,.r i: ,i ,:. trr '' lspoljavajuii l::: ! F::! ,,. F- r ! u simboliikim nagoveStajima ,, ,rl)r"tolijske konstrukciie rl = se .,,; r 1,r, l..to tnedusobno zamenjiva i provizorna ,,nalidja" I :';ff :;#3f :1iilH; p'ri"'"i"ri,."J-,,,;111i* ::::i::1, " r"oitJ_.,;fi::",:;:_ " "':' odb ija ju ci ar',ri" n y r'1 o u, ) b,, i l"'1j' i3r, i oo nosioci evr "\;,!,1: kra n j ih posledi ca, zolova ni tti'ti.k pl"ui;a,::' ;, e 1..;;-;ff p;;;;; miljeu, ; ;:il3 "10iffi,fi:TT;Tl::,:-"";t'" u"li u ,oprtjama rihom, ,m, Bra.v. Brarovi. pripadnike pripadnik .'.'""" : o a ie ,.'"",i" ,J]lil19t' tt"' îj'* !'" r,.rr,rc ,.]'i1' "'," nehumane egzistenc*!jc iTttil:J t ni"r.g u.,,,,,, r,,, J..ll, r koriko toriko u tazuj uieg a' vrh o vn a i ron I i rri i:i i, ! !,,r I r.r r kolcktivnih identiteta i nji- ,,rr.ri nadin ideolo5ki zasrlovane i poieljne, odno' lrijclrrhije, ovi mentalno-intelektualni shemati u r('sltne imaginacije Madana Desnice zapravo gube i' i,', ;,,'. t, ovcitala znadenja i postaju tek podrazumevani fiki ,':!;,i r t rlirrr" ;ctlne ironiiski relativizujuie, a istinski ozbiljne i I',. i, r. r.r r I ivrre igre kulturnog demaskiranja u kojoj ditalac ..,, 1 rir I I . i r .r osim moguiih predubedenja, a u prilici je da I,l, rrrrrr,1,o (ogrl, daki danas,viSe odpola stoleia nakon obiai!!i r ,,\ ! n{ svill(icla5nje knjige. .. = '., , ,1 , ',1',rrlri 187 Evropska i kultura literarni Balkan r" (LrLttrr l dentrtcI rr] hovi .P.lqoLl na laja !Zrrr5k0/r lelovdri! VLaianJ De!nirr i'F, t lr\ltNlr NARACIJE ) t,AM('IiNJE NACIJE ^n', llNlr;rr' ,Vl=,,,, 1. r r,lovilo, na$e pamienje je fragmentarno; iskren rukopis trtlit4 'l,r lrrr,r rrlrc ove osobine."t ll,rr r', lr.rr.r, scntenciozno uoblidena redenica neimenovanog h{r at, rr ,r ., poi ct l<:r 'f estamenta ( tqse ) Vidosava Stevanoviia mogla !i,lu u,. r rt, i l rr l uvotlrrorn clelu romana neposredno se, dodu$e, tide njegorl'rf rrog doiivljaja sveta, koji je obeleZen svoiewsnim liiezar Fm'r.rr | \t\,.r ln()snc korelacije (,,Stvari su prestale da me slu$aju. [...] l;rail.,r rrrg rr1', illrrli poteli su da se udaljavaju, da prelaze u neku drugu ta,,,r' | .. I Svi su vec bili mrtvi."), odnosno iskorakom u difuznu l ',rr1lr,rtl.rrri oniridnosti, u kojoj, priseia se onaj koji pripoveda se svi moji snovi slivali u jedan koji se povremeno Ali nikada ditav; morao sam da ga sastavljam iz delova 1,,,r,rvl1,ro. !.rrr rrr.u,ril( 1...] i da uspostavljam nove nizove slika" (6). Ovo, I I,rrrl'l{.( I s,rsvinr lidr-ro zasnovano kazivanje ,,uokvireno" je, medutim, r ,r,,1r r r1.11ljiyo irrtoniranom uvodnom redenicom, ,,U trideset treioi g,,,lrrrr irvotir prirnetih da sam ostao bez senke" (S), t r rr t rrr l,rrrl,tz,r rrrrr i r r r',,, l,r grr r rrl sr.r r I I lrr,1r rr .rrr ( l'r'crrr rrouu h , 'f ecitaueuw, Beorpa4 1986, crp. 7. I ostali navodi iz ro- \u l)r'cn)il ovorn iz.dlniu, pa se na njega i odnose oznake paginacije u zar,l,rrr.r l)or('(l (it.lll. lsto rrac'clo primcnjeno je i prilikorn obeleZavar-rja navoda iz 1,, lr Il.,trr liilr rlel.r tll'rrgilr,lul()ril u ovorrr rirtlrr. ,,rrrr.r rl.rtr ,, Kl" l ,,"LABl" EN H il Tt :"i r ,, .r, rrinr"rl odnosno podrazurnevanog shvatanja koje .., t.,. r r .r Ir' r r potpunoga ciklidkog procesa".s Takva zamisao \ : i, , ,: ' rr,('nr( c cla,,zareligioznogdoveka arhaidnihkulturaSvet (,,Nis,rnr viie bio sam. Ne znam kada (moida na sredini tog kruga) pricilrriit'r rni se neki iovek [...] I on rede: 'Podi za mnom!"'), da bi, rrrrjposlc, ,,odasl'ud se duo nejasan rrlrmor glasova; dizali su se iz zcnrlje, padali sa neba, krurili oko meseca. [...] I svaki kao da je [...] plitrro svoju pridu kroz vreme koje nije proticalo" (S-tO passim). Nesumnjivo danteovski inspirisana, pa vei i stoga skoro neu- ?!.: i Iihomir Brajovia (orrrparalvrl dcftitct analogon sedmidnog,,mozaika" godi$njeg kalendarskog kruga kao od davnina dobro znanogr simbolidnog,,ciklus(a) stvaranja " ,1 rr l-,r,.r i mitno alegorijski obojena, sugestija paradigmatskog poloZaja 192 r i ', ,,11,i r.,,,1t,),rtl(,clrugim redima, on suake godine ponouo prond- ,,',\' t , , , , ',l,rt t11r '.,r,t'tost'r kakvu je imao u trenutuku kada je izTiao iz.r'' ,,i , |,'1sl)('l(tive postaje jasnije i bezuslovno imeqovanje, , ' ,i.' L t t t tttutrr l naratora, koji je - prema starom, numeridki simbolidnom verovanju - zateden ,,2.ifu nqm na pola puta",) dabi, ,,snom zanet od onih tasa" , postao prijemdiv zapojave i glasove ,,utuara videnih sred one noti",3 upucaje interpretatir,nu paZnju na semantidku relaciju pojedinadnost - mno6tvenost, individualnost - kolektivnost, konkretnost - univerzalnost. Vei s podetka se takoreii demonstrativno odriduii od autonaratimih ambicija u korist medijatorskog, posrednidkog ,,svedodenja" o pravom ,,obilju" priiaiz njenog sna, danteovski oblikovanafgura nqratora 5irom, prema tome, otvara vralaza ditanje onoga $to potom sledi u nekoj wsti arhetipskogl rrr r merila ,,lskrenosti" pisanja, diju i...,,', i,,rrr1,fr'111..'lll"rrnustranupredslav\afragmentarnostpamknja. : . i ! i ! { r ., l,( )t )uno$iu, nedeljivo3iu i,,neokrnjivo5iu" vremena, i ,i !! , ! ..r'r .rnjc rnoie da se pribliZi tekparcijalno, necelovito i r,,,;, r !rr 711,111 posredno, uvidunadomestakaisvojevrsnihspo| rr , ll.l. s,r", pripovedad Testamento uvodi nas, nema sumnie, , . ,, , , ,,, ,l,,rilt'tlno tradicijsko podrudje sudeljavanja nasledene, r . :. !,,,, rr,,,,.lr('r('nc s(lkralneslikesvetqinjenogprofanogdoi.iullaia."' ,.1. ,r .r lrrzivr-rost, kojom ie pri tome osendena ,,fragmentari- i r .,, r, , ,, . r ! !, !, i,, ',.r.rrl('slo1a naracija, fokusira razumevanje na alegorijski r r,, rt't rij u tzv. uniuerzalnih analogija, zato Sto,,takav pri- !! r r r :i,.1,t,,',lr.r/unr('v.lo jepreno5enjepsihologijeindividualnogstvarala:,,,, r !, r'.1 I I 11 li r rr niverzum", odnosno zapaLanje da je zapravo,,cela !i ,irt tt t tt,t l,ttttt('dija ogromno arhitektonsko zdanje, konstrukcija ", p li iemu se,,specifi.dnost Danteove poziclje,kao stvai i i i, ! !, .., r r r.r .,t,r, .,,, r ri l, s,rstoji [...] u tome 3to on, uzdigav$i se do Tvordeve ., i, r, 1,, I r:,t,r, rrc rrapu$ta ljudsku".? I(onkretno kazano, to znadi da i, t,, .' r, 1. r z vopisr.ro prikazano putovanje kroz pakao, distili$e i raj, ! , r'r,,l.t.rl;no ispripovedanim dogadajima, odnosno opisanim i r' |,' I t. i I r r.r, r r j i lr ovirn akterima, tako ljudski prepoznatljMm u svorr,rlrr,1,q11v.1, Prrtnjama, nadama i snatrenjima, u celini gledano ! "ttt,,lt1t rp.rli. srrobraZeno pomenutoj sakralnoj slici sveta, simboL ,,1,1, 11111,'.rcrroj u irksiolo$ki ustrojenoj spacijalnoj projekciji, u , ,, ,1 l, , ,;t' ,,.rsrr 'gore-clole' organizuje ukupnu smisaonu arhitektor, l, ,.i,r | . I pa jc l)anteovo kretanje u tekstu uvek spuStanje ili r r r 2 Intrigantna moguinost, koia u neku ruku ,,ukrita" closlovno i simbolidno razu mevanje ukazuje se ako se uzrne u obzir zavrdna, autobiografska beleika uz prwo izcllnje romana, na iijem podetku je ubeleZena autorova godina rocler-rja, I 942, a pri iijcnr ,,1, I rr lr lrrrl,r'r, l/rrslrtrrrtni cilclklopedija tradicionalnih simbola, prev. Slo,,, I r,'r,lcrr,, llcolit.trl l9li(1,str.44. ',1, I t lr,.v.rlrr.r A. (ilrccrbrlrrt, Iljrtnik simbola, grupa prevodilaca, Zagreb zavrietku sto.ji da,,prve stranice Tcstamenta napisane su u leto 197.5. godinc" (241), iz tega slcdi zakljuiak cia je pisac u rronrentu otpoiinjanja rldit nr nrl ' or 1r.t,1 I()).1i, r'r p. \ I' ll,(r .,1',1, ( '.r lirrr;,r1r', 6rutn i j\l I r'llr,ur,,,/..tyr.tl.q11;.1 o ,.Lr r93 I I l,)li() (\\),str l ulo(ftt!(), I ll. n[)cr]. l]oplrr (}'ojrrnonult, [1cltu Ca6 1986, tttrtelttiiliottt I)11)sl()rrr", httji)tt'ttrt Iri1r/irr br'. /1, irr ,,Jaki'i,,slabi' \ identiteti fcfln fc a.jc .rll:evro Testa na )panracrlc ndalie Ol r) 194 Tihomir Brajovia (o fparatrvnr idcnt tetl penianic 1...] izarealnog spuitanja ili penjanja nasluiuje se duhovrro r-rspcrrjc ili pad",s a to onda znaii da ,,Danteov etidki model prostorB u rrcl.rosrednoj jevezi sa njegovim kosmidkim modelom".e I nrada se Divina Commedia pojavljuje kao sugestivno nrrgor vcieni intertekstaualni referenl uvodnog fragmenta, a to znadi i k.ro n-roguii reper koji upuiuje na putanju razumevanja samog rorlld. nesknog,,mozaika", bliii uvid u tekstualnu ,,gradu" Testamtnld pokazuje zapravo odsustvo pornenute, prostorno-arhitektonskl zasnovane i alegorijski dosledr-ro razvijane simbolike. Nemoguc{e j e, drugim redima, uspostaviti semantidke koordinate pretpostavl j e. nog i traienog ,,kosmiikog modela" u Stevanoviievom ostvarenju po ugledu na Danteom lhmediju. Umesto transparentne spacijalne simetrij e s univerzalno-moraln in irnplikacij am a, T est am ent ntll, u nekoj wsti ,,osujeienih oiekivanja", u stvari ispostavlja vremenskl proteian model narativne organizacije koji u osnovi ima pravolirrii. ski ekspanzivnu, hronolo$ko-istorijsku, a ne prostorno korelativntt osu kao svoje oblikotvorno naielo. Na prwi pogled difuzan i dezorganizovan, ,,mrmor" narativnih glasova koji su - u izvesnom smislu retrospektivno , prizvani na poietku , ubrzo se, naime, artikuli$e u manje-viSe pregledan sled od srednjovekovnih ,,podetaka" pa do .l ,,r,t'rlt'rrc S;=t., =r,-,., .i r modernog,,zavr5etka" povesti imaginarne kalj anske zajednicc. ,il,, gi,,,, rrl U toj, prete2no rrrralno-patrijarhalno ustrojenoj zajednici nije pri tonr odvei teSko raspoznati moguieg kolektir,nog reprezentanta samog srpskog naciona, onako kako je on naznaden u romanu. Zahvaljujuii celom nizu detalja, deskriptivnih momenata i pripovednih sig" nala, postaje, naime, verovatno i interpretativno prihvatljivo dir se doslednom primenom sinegdohskog nadela ,,deo umesto celirrc" Stevanoviiev I(AI/ IGo razume kao hr o n o topslcl nagoveiten,,mo d c ", svoj el.rsna,,umanj ena slika" srpske nacionalne p ovesti, u izvesn o l,n 1 ' ' na preovladujuci socijalno-stratifikacijski iE==tr,'r=i; I,,,,;1,,11117.,1q'ioniobrazac,odnosnonadogadajno-istorii$ ,,, ,=,=,,'1,r, 1,1,, ,'v otl ,,gubljenja carstva", a s niim i slobode, pa * * r, .. r i . I l,, r1i,,1,, svctskog rata, koji predstavlja njen narativno i klr,r ''i ""," "l'lrl'ov.ttti ,'zavrsetak". I git er j t-t.riin, T estqment se akazuje kao u neku ruku t. r -,, r |, | r.r | .r I ivrrrr tvorevina - alegorijski ispisan roman, koii €' i r.,,,,, r.r, r v.r | monumentalnu sliku i moraeshatoloikim rnrv('tzrtlnim kosmoloSkim, *i:l r = '.i;,!ir!r r, l, rr n( .unil, A s druge strane celinom svoje pripovedne k*t,,1 ',., rl'.rli rrcposredno upuiuje ditaladku pai'nju prema 1,.1 r1,,,,,,, r.r, ( )nr lno-istorijskom egzistenciialnom kontekstu, rrrr, r j.rlnc'r evocira danteovski I l=.ir'r r r t'lini, ali i u nekim bitnim delovima, Podetno Priiit:r1..,.1,'l,ir 'ru l\ l.1,11v bi, Stavi$e, da se kaZe da je ova knjiga, u svojoi rr t , iiti',,=,-,1,i,,1 1,,r1,,rv('t'lnoj evidenciji, koja se, primerice, tide romaaFsL r, -, !' r ! n r.r', l i li c, mentaliteta junaka i hronikalno-sukcesivnog iiir l,i: | ,,1, 1.trvrro vrrinih i presudnih dogadaja, zapravo bliZa domaHii !,, ii :, r r I I r,rtl iciji. Iako ne postoie onakvi, transparentni interr 1 1 f .r1i'.rli li.rl eL==r,,.l,ri tilt' ., rroida moZe ditati i kao neka vrsta modifikovanog, !rii l, r , r r[,olitki zama5nije dimenzioniranog ,,srodnika" onog 'Errr:! rlr =, r r,r r ii! r r,1,, p,11';ly',irnrovskog fenomena srpske knjiievnosti koji :ur,1 i! i{ {lu.r!r ()(l prethodnih ogledaYei imenovali provizornom r r,,r r r.tIovnroika hronika". =irr| : gi l'r l, I r r.r 1r', t otl uic, da T estamenf, kao Sto je i nagove5teno, u stvari nF l.r iI!' ,, ,',l.r o rrrrrlogradanskom provincijalnom svetu i njegoYom ,;=,,,1,r, Lrl..rv ;t', r'ccimo, prikazan ttHronici moje varoii Momdila r r ::r r .rt, r'r, ,r, ltojrr bi po ukupnoj atmosferi i slici mentaliteta inade ,',,, I,, l.r r r r r r Itrrrlc i najbliia. Skupa s Pomenutim $irenjem seman,,r,l,,,lii liilr granica pripovedanj4 koje Stevanoviievim Kaljarrirr' 'rrr.!,ur rrjc drr budu ditalaiki do2ivljeni ne samo kao IGljani, | | | r.r, ,,, r r r I 1, 8 9 10 lsfo, str. 137. Isto, str. 138. Pri in-renovaniu ove zami$ljene zajednice autor rornana na vise mesta koristi Ie lr siiki dublet Kil/IGo, ako valja suditi po pripovednim aluzijama i n:rznakar-na, Lr vr rovatnoj semantidkoj ,,rezonanciji" osnovnog znadenia ,,raskvaiena zcmljl, blrrto", ,r moZda iednim delom i u sugestiji alternativnih ili izvecler.rih znaicnja, ko.jir sc tiiu ,,pr.o dukta kaljenia metala", ili pak dolaze od hor.r.ronirnnog porctlbcnog vcznil ,!i F,' r!ir rr,'1.r rr;rt''irr i kao povesno paradigmatidnipredstavnici srp=l,, 1, I 1 1,','r r,r,r.lol{ -- Po mnogo demu slidni * stanovnici Nastasije,, , , ,,ti I rrvljt'g l)oljrr ipak ne mogu da dosegnu takve dimenzije, I ,i,lrr, r ,l.r sr' u l)r'von) rcdu ipak cloiivljavaju kao literarno olidenje i..1,,,,r,tr.rrrzilivnogsloyrili stllci,al r :, it, ,, ,,lrrrlc v,r,li zrrliljrrrtl r( l r95 ,,jaki" i,,slabi" identiteti Icstantentarnc naraaije I l(nji:tvno pamienle nacljc |.u.t/.rlr,r. Nr,lii rlr.trei rrrorrrt.ltti tcn).ttsl( l,,l.st.r 1,.,,i,r2,,1,r, ,,,",i,,ti,rr, Ar 1r..uir.r.t;J,ri:;:iJiiltflilil:: srr tlr'.r;rr .srv.r'c.ja ipak ,"r,rirn b", orr.rorr". îje ;;:lJi,il,i;ilil'iffltki tg6 Tihomir Brajovia l(lipdrat viti idcntireri Mislimo, probrem u prvom f ipou"a''o t"-"ti,o.,,'u,'og i I kocl Nastasijeviia i kod Stevanoviia primetan je, naime, .rrpregnut odnos izmedu h.onikaln" n"r"it"" matrice i,,holistiiki,. pojmljenog vremena. pripovedno_ or,r'rfrru romana Vidosava f Stevanoviia, ,,Vreme je celovito, je fragmentarno.., u Nastasijeviievom narativnom "X"'p"LC"";e verr..,,, odr"d"''il #;;i;;" oo; plementarna tei,njafikcionarnog h;il;; za sakrarnom obuhvat_ no3iu izvornog letol^.""S."15_""ru, 't,"J forl" uvodne izjave ,,Hro_ nikom okrstih ova kazivaij a,. izraLe,narrft urrl"*, .Ali kamo da su to. [...] Dogadan je da je; i'"p;;;;;,;;'onou", huke njine, tisina Toka da izbija".rr Famozni ,,Tok,., koji je nadreden Stvenoj,,opreinosti tokova, 1"go;.ri frrt",;i"";,, f.r;ipr,r,"" _;"";,mno_ cev srarinski ieznutljivi letopisac, za;;;_ ,,tok,, samog Vremena, apstrahovanog u njegovoj metafiziiki shvacenoj ,,neokrnjivosti., i n e do di rrj ivosti" iz nelizbrqi"rr,,,J"""' " p., edinainih i zaj ednidkih ljudskih dogadaja i istorija, onako, .".iriro, kako bi se ono mogro razumeti samo sa povladienog, ukratko: sakralnog stanovijta.r2 ,,Vreme je ne$to neodreieno, t"erro J ,r".rhvatljivo, a pri tom stvarno, mo ino i sam oro dno,,, kazujes umos,o"s.ri p rip oved.ai T e st amenta kao da pravi varijaciju n, opr"riunu temu Nastasijeviievoe varoskog letopisca, 6scailangS ijejom janja, a zatim dodaje: ,,pisuii, k"uo au rtr"r"L resetku kroz koju ie vreme lak$e propasti. pripovedait o il;i;;il;;:;:: rrr"_"l"zhkuje;" ;;;;;il; wemenai ono je slobodno, prepuSteno izboru onoga koji prita, pod_ loZno.liudskoj volji i strahu, f.r"af." i ,fr.qrr. L I piSuii (i tro.eii svoje jedino Ijudsko weme), kao au ,*u."_.,eko twdo i neuni$tivo vremei ono ie, medutinl nestati upravom wemenu kao Sto;;;,; narodi" (sg)' eini se da, ovaj narator pravi trostruku razliku: izmedu ',obiinog",,,pripovedatkog.: l,pr"rroi:"."."""". je ovo posled_ nje u stvari isto $to i ono, iniciyanJpo_".rrlto ^f." ,,celovito.. vreme, svt' polt'tltrt'ri tlt't'gztstt'ttt t;t' ,,;t' ie ttittlt'ctlctro i l 1 ic ,,,,1,,,1i"i", ,,o,.ipuu"d.il.u,, izbot'r't on()8'l ipak ali ie ,,';,.: ir.*""fjcno, "sloboclno' 1'rrcpttltcrro 1c [ "' I podclicrro i'i,', ,1,.'a.:j, i stog.r - kako se ios kaze. - "rastcgliivo i rastavliati"' za razliku od rr.r orllotlke koie ie -tg"ei sastavljati pretPostavi' u stvari konti- ,,,,t,',t"g;tt"*",'", k;:;", moZe da se a" ptji"z'" iudima trenutka ,'-,.r.'r", t"a",l i nepredvidlivih sticaia nosti svakodnevice' hronidara' neizbeino suoPoput Nastasiieviievog fikcionalnog zaisloso!11 Ja sadini letopis koii bi a" ;nun|"* , "tl! aozivliaj sveta u porede-nius boiiim ",rog"r'u .,., ;;;;* starinski 'tt'os"" o*"t"o izmite iellena' sakralna dimenzija rcrilima, te mu stoga ""f izmedu sna i iave ["'] niti smrt ikom' postojanja (,,Nema pt"g""a" presede")' i Stevanovicev anoli.ro makazama, tainu oi^ k'oZ"n;' da ie' iako Ti:" dini da .irnni povesnitu' ptiit'i"tl" ai silvati weme"' umetnidki ispripovei,,;;iil"t" ,,rr"ko^w'do i neuni5tivo liudskoi volii i strahu' , r li. ol ll Nav. prema: MoM.rr.Ar o 12 ""ttntuieeuh' [recue/upuaoaewrce/gpaue, Hosm Ca6 O ovom aspektu razumevanja Nastasijeviieve Hronikevidi poglavlje palnldkih naravi" u na3oj stucliji ,,Hronika 3a6opaa uuiitetua y "O,rrr"^r"i, pouary no 4p,,iru hyupuja,Eeorpa4,2009, ,rr!r?:#:r*Ho û4e.+'ogep- ,,Jaki" i,.slabi identiteti rr tltno i prikaz""" *"*J,*"* Sto i" "podloZno proizvoljno'.' t: " lilatko i sludaino", 'up'ûo"u "'itit'i 1T::*i"^: uostalom' zaista "fragmentarno i.rr;njo1 liniii, kao i na5e pamcenje' vremena' "pravog" ;;:;p;";o od"o"' ita punoiu,i celovitost ambicioznog PoYeOtuda se i ovde, u govoru ovog "danteovski" rezignacija pomalia neizbeZno snidara iivota poiedi"u* i ^;"a""ica' solidno.i traino-v-reme "medutim zbog uvidan ia da &t i", nt-td"t nestaiu narodi"' nestati u pravom w""'"'it' u koiem iudima i iluzijama' ne moi'e Shvatajuii d", ";;k;; ""i'iitttideli sa usudu koii svaki Zivuii dovek da umakne .g'i't"oif ;ltom preiutno nudi Testamentanam' Po svoi prilici' drugima, pripovedad i obj a$nj eni e,"oi po ô kolizll i n e dohvatne c elovi- "iiitt" "fo'*"I"i' " fragmentarnosti ljudskog pamienia tosti Vremena i neprevladive koii u "rukopis"' ti' kao povlasi""trn ';;";J;'no-lpt"dm,etu"' t'lu"i t"k-tt' po1oi iskrenosti'lsl 'l't"j*"io' koia oznaiava naroo"d" lozinka svole wste' kao red subjek(a)ta' U svorn lo-'":Jn t it"" nadin (samo)ispoliavania istide stoji iza ove redi' Laionel Triling izudavanju istoriie poimatoii ;;t;;;;i"kl", izlaga' iskreno,""z;;;;;zJ definisati kao "neposredovano k;io 1" ""kad vazilo ito da' "ako ie dovek nie Ja", odmah dJ;; ;;;; utit"i""t"" ma kojem drugom doveku"''3 veran svomeJ" "" da se -Eeorpa4 r97l,crp.2or. 197 13 1990' prev' Branko Vudiievii' Beograd Laionel Ttll\rtg, Iskrenost i autentitnost' str. 24. rar tall. nrlj /t'v l)an)iolljlllai i' (r I I : 11 I,r lrr,., rr1rr.. r ,1.r, I,il.r svo,; ,r,.,.',,,,*,1''lliji zrv.r.r, ,..,i: i r))cclutiln, viS(, r st'ttus"' '1"il,"* 1".i" najpre d:.i::t" "" jt": bas t'rko i da ie "isk #;ilil'f: au p";t"r;t^tl"n 'u'o-'i'n) nto svojstvo licnos t" il*'";;no rs I iranje Stevanoviievog romanesknog pripoveda ia na iskrt,. .,.' tt 1rr..,111js u tom kontekstu se pojavljuje kao logiina i bezmaltr . ,l ,,rr,,nrcrna posledica pojedinadne i/ili kolektivne fiksiranosti = , g', , ,lrrroderno, u najboljem sludaju granidno moderno povesno i , rr;, 1r. <)rrmnitarno senzibilan i isto tako odgovoran, ovaj, s atavi=t i, I r r r rilasovima pro$losti saZMjeni urbani pripovedat, koji je pri r,,r1s1 ,,1',' pola naSeg iivotnoga puta" suoten s krizom lidnog iden!;i! r r, ,,t().ir, reklo bi se, na sredokraii izmedu proilosti i sadadnjosti, ,r,..rvljuii da spasi ono Sto se uop3te moie spasiti od starinskog, ',,'l 1,,,:.1ll5lysns" velidajnog gledanja u celovitost sveta i vremena, ',, r,. I r rrrrh i shvatajuii da je - poput svih koji joi uvek nisu postali trostalom - vei" ^^'r" nepovratno ,,otpao" od tog gotovo sinkrer,, | , lt'tlinstva. Njegova dvoznadna, u neku mku i dvoguba pozicija 'r' i,1, , lrrr r predstavlja i krunski izraz ambivalentne norotiune memorije '.rr \.ur()viievog romana. Iako se, naime, na prvi pogled dini da taj, i I r . rrosti posveieni pripovedad - dak i po cenu lidne, empatijski I ' # i ll;,J TU:",H: : fi [T-'l l",iff -'-'-ff##*l,#liil=#fffif:ilr,'ii.l,?':,fl ,,.,'r.crrr.r r. u p ; r ",113.Tn:n ,, r r = r I re8 rrhomir fixHl#; pripovr orn dru3tva ". a Pripovedajuct"" tn-,"i".*tren Erdiovi' nalazi negoe na rubu socijalne .l^11ri"".:kom kolektiv or reci i koii'participira , I t"k taristiikirr u od."alg,LlL..'i" -ro")lrritetu' ,*".*; j,.lxl,.iil#*';tLt'f koli se *1,p*:i#;Tffi*# romanuslikrr neni^^^r,- -'-'erruvlcponudio ponudio je ie na n, r"i tai naiin -^ ". u svom "r'"";;:'a'" tradicijski;::i:'':""";;"J;:: ; .rr.r-"rrr,l31*uyrl"*d t' u' ;;;;;; ge n era rn il. :." 3n " " o, a bil ar,r,l]1 tu n'," ot glavnim obeleii*a odgot.u t'tako reci a kade m s ki orfi uuc"" n ". "i"l'i'"j ,."'*; r' o uln e van ie os lon' h n a'o ra z J''i ', .t\ ,u rvc regresije iz individualno-urbanog u patrijarhalno-ruralno t rrr;t' svcsti - utodi$te od modernistiiki gorke usamljenosti zaista da;'ifi ; J ;;;;"olrusi ua se oiuva svoj 1-'o identitet", odnop."oul;r#; ^,,, konzervjsan'.uk ri i i.] l sn o n a :tJ;',;':: nesona""rTl_'i:uuun{':;;ffi-:i?"'ri#li:1ilff 1l*gtn-t n"rodl ;li"*n;"n':"*"a;::,: :"r,,1,,",;l.lltlliffi 1t,#J.:tlilJ;::L:i.T,,J:*:iT o torne da ruie .kako o',0-Jo",J,Jcoceii se a s *;;;il;,#;::1;.T:1: ^,^Tm l*fo e za pravo pravo,ka o " e p a ri j sd ;;;#L: ifi:l"J :i:r" :_,:n,ip,." *, )a q p,,;_ "i,l,i k;;;:" ffi :'l fi; i[ : ::: "r"i,,;;tf "ffi cera*ffi ;;::', ffi ::j ffi :* :[Tiltrf"1,n::ff,lill n' n *uu k ,**] "d' " " "i; a 14 Isto, str.45. l: Ma'ropa4 Erc.tr{e,rafi. ,4 Hoeou aee; t 4s; ;;;;"'n:r:"':.^.r:::::,,, t,,uthv s , . g n, r.,,;*" i,,,,,i,'.l.li.r,n:n,n., x r,rr,.,t t ll::l,lilil l;liiilii:Jiil ll:)li :,1;1 i 1'r,rrr.rlrlzi u ,,prostranom i toplom 'mi', onoj za5titniiki i pokro' t , I ys li i obuhvatnoj instanci, dakle, koja olidava jedan od tradicijI r,. I r vrrcenih, stabilnih i,,jakih" identiteta (kolektiv/ro d / naclja), , ,rl,rrpno ustrojstvo njegovog kazivanja u potpunosti ide na ruku ' r ,HIX*I stranama, pa br se stosa moglo sajeti u slikonja i oranja",lT:T"i"s;;;;;;ir' "duSorn kretaniu izrnedu klajednog vitu formulu r9g r i, r r lcorijski osvedodenom znanju da postulirana ,,jedinstvenost ja mnemidke reprezentacije je vi$e privid koji odri,ava vla, I,r' r r r r r sredi5nle perspektive", jer je pri tome,,svaki kulturni znak, .lr r'.rt.rrr ,'l"rIrvrrfen kolekti-,nim pamienjern, nuino ambivalentan, u njega ,rr rrIoicne neprekrivne spoznajne sadrZine, suprotstavljeni vred',,'.," I r' i n,rglasci",16 ( rrr r )vrr, takoreii neminovna i sveprisutna ambivalencija kolek- trznadenog pamienja unutar narati'rnog ustro jstva Testamenta ",n.ricnil je divergencijom izmedu podrazumevane ,,srediinje perl. t ivc" i transparentno ogla5enog pluraliteta ,,perifernih" perspekt rr',r, lio jc su predstavljene pojedinadnim ,,glasovima" seianja u mno, ',1't ',I\'( rr()rn pripovednom,,mrmonr" romana. ,,Tamo gde se zajednidka l'r , riltrsI rastade u mno$tvo heterogenih verzlja seianja", umesno I' r I , rrrr ci'rr j u savremeni tumadi beletristitkih naiina reprezentacij 'lt livnc memorije, ,,otlrivaju li se Nl.rrlitr.f rrvnn, Nsuka o knjii.evnosti u rekonstrukciji: Llvod u sourcmcnc l)rcv. Miljcnha Vitczovid, Bcogracl 201 I, str.27U. , r'lrr)s/r, e pukotine i konkurentnosti unutar slrrlijt ;liil, |,11 lii 1 ' lil.r r..,rlrr.rl svct:r scdarlja".rTJirvljajuci se ovde kao atavistidki sablasrri r .rr lrt'trPslii snovidni, brojni konkurentski,.periferni" narativr.ri 1',l,rs,tr,'r rr izvcsôm smislu bivaju interioriozovani, prisvojeni od str,urc sxr))og naratora (,,to ti sam sebi ne5to pridai!") kao auto- Tihomir Brajovit l(0fi)p.lini vI idcrtiltsii i sralnim ratovrma . . ::,'', l''': t"*""ttk"th ', , ,t,rrr.r iff 'Tiliffi.i Poglbiin*i':"181 *uuu, simboliino k"j":'::" "ratuna"' T Testamenta' osioca izr ai,ajno i saznajno,,sredi5nj e p erspektive,, r'onliu1a. Posledica ovako uspostavljenog,,mozaika" je ono ito smo ved imenovali kao ,,interferentno" narativno ustrojstvo romana, dm ah ,,,'' 1 -o ' ::, i, l:;,', ;k'oli "'ii""ka 1',llrlikovanasredtno*,"t'l'l::-"-,?r.r."rtiZ*om NIN-ovom smislu "kanonizoval" l:;;rk"* i pgo'ton"n1,1,rrr'r tt izvesnom a Sto se sada, osim na ,,tehnidkom" planu organizacije pripoveda- il::,, nja, pokazuje i na ideolo5ko-tematskom planu romaneskne ,,slike sveta". S jedne strane podsvesni i ne-svesni, u neku ruku ,,idski,, I rl 200 #*i":lf :ll:t,lll:i;"",il::i::'il:1f t. l<. l a l is rrno g n potisnuti sadriaji, koji tvore,,magmu* individualno-kolektivnih slika, simbola i memorijskih konstelacija, u prvom redu svojstvenih tlu, rodu i naciji, a sa druge (samo)svesna, u izvesnom smislu nadsvesna superkonstrukcija, koja velikim delom evocira jednu sholastidki zasnovanu viziju sveta s whovnim metafizidkim autoritetom i odgovarajuiom religiozno-etiikom, odnosno kulturnoistorijskom i eshatoloSkom vizijom, u ovom sludaju usvojivom u vidu univerzalne, a ne lokalne intelektualne i duhovne tekovine - to je, sa2eto kazano, ona ultimativna, i pri tom bar u nekim aspektima ,,iznutra" nesrodna,,slika sveta" koju nam ispostavlja ovo romansijersko ostvarenj e Vidosava Stevanoviia. Ambivalentan je, pri tome, i sam ,,obrazac" knjiZevno posredovanog kolektivnog pamienja koji nam na taj nadin u krajnjem ishodu ispostavlja Testament.Iako, kao Jto je vei primeieno, naratirmo ustrojstvo romana u osnovi sledi hronoloiko-istorijsko naielo, iz prethodno izloZenih osobenosti tog ustrojstva proizlazii njegova svojevrsna,,difuznost" i konglomeratska,,sablasnost", koja se tejko moZe razumeti kao fikcionalno transponovani, teleolo5ki osmiiljen i tradicijski kompaktan ,,kanon" nacionalnog pamienja. pa ipalg roman nosi vi5e nego indikativan naslov koji upuiuje na ,,zave$tajni,. smisao tako oblikovane knjii,evne memorije, u znaienju onoga Sto se ,,zavetom" i ,,savezom", dogovorno i sporazumno, u nekoj vrsti kolektivne,,oporuke", odnosno transpersonalnog i transistorijskog za buduinos! ostavlja i prenosi u,,naslede" i ,,amanet" onima "pakta" koji nastavljaju da pamte i beleZe. ,,Bili smo svi zajedno, niko nije nedostajao; jezdili smo preko sveta, pevajuii i podvriskujuii kao na 17 Birgit Neumann, ,,The Literary Representatiorl of Me'rory", l: A ('otrtprtttiort to Cultural MemoryStudies, ed. by Astricl Erll antl Ansgirr Niinnirrg, ltcrlirr Nt,w Yorlr 20 I 0, p. 339. T.i[#1il#:Jil!loi" :, ; :','.;'; *o-"n* i."::* i:*:s-:'.fi \.,r()rrr :;'.i;;;;roslosti : : : ;, i, i ff lil:*::T" " p'l*i" 'l':: J.' i P' d: " :? 2O1 - resr ne oznatav a' :t"' l"':'lli;1;'i; ;'; oi uriret- "! *-- *;h*t ffi ltri:ff'fiJ1x#;J;'""'-r-' lllj**rm*"'' :*: om]:': :i'? l*:#:* *:l inte- i l ii ; l; li l' ",[.."r..r."ii;" neobitna ;lllli"l;;"' ift;K::;tr:# ,','"i,ves'.'" b"d":;';il;;; t"ftit_-i'il;i* *t"tttt,'tki gest i' simboliino-totalizuiuiom i r, , , , koii ie u tadasniem ;, :: i.:;;; ;eoloskom' drzavn ":Tf$;;;;;"i"'le ii,:.iH;*:*: ,,'*l lliri'"$;#ffii*::"Jxl; ii,T'F Hl'i:l *"t"**l i,',.:.;l;'l fr :t Ji*j;Tx;H?: 'i' , t:: ,ll,;i;;;;an1u, l,',,,',1i'n'oiio* koie ie s fedne'::'i::;r;l)ii,,^s iruge kririi- nracionalne polttitke'*n'u"'lrlO':,";'i'o"'"';'" ' kako ':::::":,::k:;:,:::',:;;;:'r1,?:x:""::,1'.'n::.:l;::i::l istiiuii dl "T:ffi;t;"i;;;";' i oibraniti r('.rcna' Dobrica imenovati i 't"tl l;i;Oiivnog bica u niegol'' , ...''t"^"i sagledati wednosti svog r,,'Lvlditi egzistenciialne Cosic' \ 'r',,nristoriiikombitisaniu'-""' stavlja Kad u prvi plan tinitogsaffiosaznan.ianacio' imperattv'ts';;;;* ne*to Stevanovica ",,' i *r: m i,1,, u",,'o't r, ,,, ^ tzra,",i:: sam insisttll i ": , t,.,.,''ii e, ::,'::i|.;-roorrr"ino,,neposrednom" n j e govo m tr;':lt o dno sno a, "" J{r- t r r8' f :'J,""J:il:,1;:;;i ;' r j:i:i lln: Ilil"'# ;ffi lljN.tv.1,rt'ttt.t.l)trlltit.t(]tlsie,slt,.tlrtrli,l|()lll/(:('jillill(i'l)!/('lli,l{i1tll.r|()l'.1',slt'l('7. 202 Trhomrr Brajovta Zivota, rlobara, moguinosti... ,,Mudno je samim rodenjem biti n c rrr zt l rr i r.r o duian mrMm a", izj avljuj e potkraj sedamdesetih go dina proilog veka upravo u tom duhu pisac slavljenog i ditanog Vremena .srrrli, gotovo kao da zapisuje jednu od buduiih replika iz Stevanoviievog Testamenta, dodajuii tom prilikom i da ,,joS je muinije biti nekome i u svemu kriv 5to si sin, unu( potomak tih 5to su zanosno i uporno, svesno i zabludno ratovali, 'za slobodu i ujedinjenje', od 1912. do 1918...."te Rekuperativne ambicije za ponovnom afirmacljom nacionalno g knj i2evno g p amfunj akao bitnog aspekta kolektivnog kulturnog identiteta ovde su, jasno je to, praiene senkom nad, nacionalne, ujediniteljsko jugoslovenske identitetske konstrukcije kao njegove teleoloSke ,,kobi" koja je odludujuie uticala na javljanje pomenute tragidno-nekroloSke vizije. U istoriografski narativnoj interpretaciji autora Dugogkretanja izmeduklanja i oranja,lek neito benevolentnijoj prema rezultatu Velikog rata, to znadi da srpska dr2a.rnost ,,se utopila u improvizovanju jugoslovenske dria'',nosti, sa kojom je lsrpski narod - prim. T. B.] doZiveo najveii poraz u svojoj istoriji",20 buduii da ,,za srpski narod sfvaranjeJugoslavije je bila Pirova pobeda. U ratu 1914-1918. je imao toliko Zrtava da je srpski nacionalni pokret dobio defanzivni karakter. Od tada je samo branio postignuto".2' Ono Sto istorijskoj naraciji, po definiciji usmerenoj na sumiranje pro$loga, moi,da nije moguie, knjiZevnoj imaginaciji je, medutim, dozvoljeno, a neretko i svojstveno. ,,Na3u knjiZevnost izazivaistorija daizrazi svest o tragidnoj sudbini svoga naroda i ponese pobunu protiv takve sudbine", nedvosmisleno, stoga, zakljuduje Cosii, obja5njavajuii da,,mi smo na onoj tankoj granici s koje se zakoraduje u prazninu ili stupa u Zivot kojim se uspravlj amo i pribliZavamo svojim istorijskim idealima".22 Vreme smrti (1972.,1979), romansijerska tetralogija s mnogo elemenata nacionalne ratne epopeje u ruhu tzv. romana reke, u celini, moglo bi se reii, podiva na ovako shvaienoj viziji istorije i njoj adekvatnom razumevanju uloge knjiZevnog pamienja, koje treba da svedodi u prvom redu bai o toj ,,tankoj granici" izmedu propasti i pribliiavanja povesnim idealima. Zaista zavidna narativna energija utrodena je ovde na retorski i kompoziciono razudeno ,l .r z rvan je nacionalne vojne i politidke gcllgotc tol , ','r.rn.l rredugo nakon njegovog zavr$etka, r 1 ' l.sfo, str. 172. M ilorad F.l Liclo, str. 37 /.s/o, .).,1. ,\lt,rtt tto t,r/r)(l(i,, sl t. I 7L I. ja sam, kao pisac, tr f I rtt ttiim granicu I't , istorijske stvarnosti [istakao T. B.], s nadom drr 2C-3 ,,.r tt' Rrrrnice pobeduje dovek; sa uverenjem da se romanom moic 'ovladati Nedovoljnost racionalnih svojom sudbinom'..' Ir . r , ,lst.rvil i postupaka za razumevanje onoga Sto se srpskom naci, rr r r t logodilo u Velikom ratu i nada da ie knjiievno$iu, po ugledu ri,r ,,,rrr narod i - moie se pretpostaviti - niegov kosovski "zavet" , "23 , ,,prekoraditi granice istorijske stvarnosti" i tako,,ovladati .r { sudbino-" - to su odludujuii momenti eosiievog poima't()r1r rr;.r r;opstvene umetnosti. Bezobzirana moguiu nedoumicu o tome ;rr.ri i li ono, sa svime 5to implicira, i stvarno otklon od nacionalnoto poimanje nesumnjivo moZe da bude ',,nr.rrrtidarskih shvatania, , r',tr rrl slotvornih intencija Vremenq smrti. l(ad zaklopi korice i poslednieg, detvrtog dela, strpljivi i tru,1,'liubivi ditalac Cosiieve tetralogije po svojprilici svoje utiske ,,,,ric cla svede na dvazapai.anja. Prvo se tide retkog moglo bi se - i rr r r1q' [-,", izvesnog razloga - kazati: tolstoievskogta obilja likovir '. r r r r lslo, str. 189. I Mirno manje-viie pauSalne i interpretativno nerazviiene kritidarske opaske o tolzarnahu Vremena smrti, koia se oslania na tematske koincidenciie izrrctltr , ,' , r,nsijerski razudenog pripovedania o ratnoj golgoti ruskog, odnosno srpskog n'l ,,,, l.r u dvl velika rata, vodena u razmaku od tadno jednog stoleia, shvatanie o Tolsto u eosiievom romanu pokazuie svoiu opravdanost vei i pukinl trvi t, \ t'nr i vo .r, r;r.vslrorn r ,r ,,na noinil ;, r l)obrica Cosii rnogao imati na umu kad ie podseiao rr,., l9 20 l, I ,,a ,r,ll,rrri Srbije u Prvom svetskom ratu, video ipoku3ao daizrazin:, r,,. 1, ,rr.r i r azum om teiko shv atlj iu u lju dsku i nacio n alnu tr age dij u "..f r I t,ltsgplesgnu zabludama i zlom [istakao T' B.] [.'.] PokuSao sam, ,l I l,', tl:r sledim tvoradki etos svog naroda: umetno i(u, romanom da lil;i J,rIr' r rL'l i t/ \'rlt \r)( rl.tlnilr slo;t.r,.r, ,t.l s..l,.rL.r, Prt,Io Ir'.rrl.rnstv.r tltl irrtcl Irr.rl,r, ,r, .tl .lrii rrilr v. jrrli..r .l,t gt..t.r'.rl.r i vr.lr.vrrilr l .1L,,, r .,riposrc :;-$JilJ:,1"*$[r;"., ''''' :. l:,1',::,:lll;l':' ilJJ'" ffi,,."..*.;*i-l* r.:it-' rrr,lr rrr'l'tl vlsttr Priki' t::'ji:"i""1""r*""i 111, r , ,,.,!',()vc*tii Tihomir Braiovia l(o[)parat vni idcnfiteri sa jo$ daiekoseznijim posledicama, u drugom delu romana vode profesor Zarija i vojvoda Zivojin Miiii, koji povodom pripovedno oblikovane figure Napoleona u Rafa i miru iznosiuverenje da ,,desto je za pobedu, poraieni zasiuiniji od pobednika [...] ""j_ viSe podtovanja zasluiuju oni dto nisu ratovali za ratnu pobedu [...] oni koji su branili opstanak svoga naroda", da bi potom u neku ruku oponirao Kutuzovljevom uverenju ,,da se rat dobija strpljenjem i vremenom", ustvrdivii da ,,weme je uvek protiv malih i slabih" (Bpene cuptuu 2, Eeorpa4 1972, crp. t71-172 passim). 25 Bpeue cupwu4, Eeorpa4 L979, crp. 601. 1 neba.. prema niskoq r,r,.r('.trt"i'ttT:;;;; zatvorenog, l'*, .ri ie kao fiktivni r,,,rr', r.,,'r inrenovanlciu rrp:k:,]:l:;; i".""i *:il;;ii;;*i"i"*:T;""'ikoia ;:lll;"&ffi,p !' r, ,,, \(' trpucuie ,r r 204 -".".: 'J , i ii'J, : I :,'l,"Ji','.T j::,i':;ii , ii :' i;:::" . il*l:U ;i ZO5 :l J,:: : : ;;J" - ItF;;;;'";'"*:: lliffi 6e nastatr p okore n ju" I :i*l%11if1[:l'':"'"q.'=fl ', -r*'***tfu.dffi i:T,ffi:'ffii:H:i:Ti:"T"'ft#t:":": '-$#uff*ll'*''gll*ff*':*l ;' o:"T1T:lT:ji* *iil!!* i:,\ I ;,, I,,: **l: "*X;",f,; l;ft, ;1,:ru#;l'*;:f*l*l},'fl":^9rj:+ 1,,' L)vai, za sar : l*.mffi#ffi t*** ^r^* nqlo- r::'Jff]il;}x##,:; i-,H'JTT$,Ilil'lx; razun)cvanja znadi da se tako oponirana gledi5ta moraju razumeti cgllitrrrno, kao ravnopravna i n"hiyerarhltna, u smislu moguieg pr.vcnstva )ednoga ili drugoga unutar neposredno_rurgorroi.rogn tcl ,,,'.trrrsliog" videnja, koie treba da ide iza i preko dogadaia' naravno'vei rrr r .rronrc*5to je,,veinije od dina", predstavlja, dve godine one godine, ratne ,',,1,' ,,.rrnputacija" dve poslednje 1,,,,,,, , 'r, t',,, I r b.u.du fihomir Brajovia (ornpaaat vf laent tet tretirana s r r r r t' vrrnu narativnu teleologiju ulaze tek posredno i podra- u srnislu tragidnog nacionalnog,,prekoradenia granica oporrr,rt i". Romansijeisko ,,brlsanle" godina koie su donele dru,Sfm uloge u ratu predstavlja, '.r 1,slic vojne moii i polltidke doveden do dimenzija struktupostupak", ! ' , ,r,r, rr.u.rtivni ,,minus koje u-neku ruku znadi vi5e od ,n" r rlr r'r, I l.onrpozicionog .odroit egalitaristickog polaziita, vec mogu biti i hijerarhij- krunski izraz autorovog 1r|isustva, odnosno predstavlja ,,' , ,, ,'y,, ,i,r je ,,krMcom I zabludama monarha, vlastodr2aca i poliri' rr r l . I velika, preskuparatnapobedasrpskognarodaponiStena ski postavljena, u smislu prvenstva jednoga ili drigoga apodrazu_ mevanom refleksu na razumevanje poetidkih i ideynih preipostavki samog romana u kojem se pojavljuju. Tako posmatrano, gl"diSr. romaneskno p-rikazanog Milutina Bojiia ,,o novom mesiyiJuinih Slovena, o [...] ludskoj snazi i veliiini..moZe da bude uzeto kao paradigmati(no za ono ito je cosii u svom esejistidkom diskursu imenovao kao stanoviite,,nacionalnih romantidara,. koji,,u slpskom ratovanju 1914-1918. vide samo herojske podvige, moralnu veli_ dinu, moc ivrline srpskog naroda.., u ,r" orro zbo-"g tega ,,Srbija je samoubiladki prekoratila granicu svoje moii.., dJbi iu ,,p."rk.rio ratna pobeda" potom bila ,,iak pretvorena u njego*r ,istorilsku t r .' r \ .rrr(), knjiZevnih junaka izvan neposredno_razgovornog konteksta, kao ,,sazetaka" dva naielna pristupa tretmanu iata i naJionalne istorije uopite. U tom sludaju, pomenuta shvatanja ne moraju n.rZno ja $ta 206 ,,,, .', l,,riicevskom" videnju bile potrebne zarad proslavliania u rl,rrrslii" shvaiene ,,snage i veliiine" naciona, a koie ovde ,,,, ,,,,,, , r, rr. r ir , "' r istovrem"nl, di.ri se, i poku3aj ostvarenia spisateliske .rrrrl,r, Ilt' tlrr se na osoben nadin romanom prekoradi "granica ? , ,l t", azauzvralse stvori ,,nova dovekova samosvest"' naratiuneteleologtie, |,;retli$tuovakoshvaiene,,,kompozitfime" t .lr'.rtttost chspliciraniineeksplicirani,implicitniaspekt,inioj odgovai ,, r' t' r' k j iLevno g p amfunj a,oblikovanog fikcionalnim rekvizitima naslov i sam ,r, ,l'.lvrttta, ,t"l"ri ," - kao 5to, reklo bi se, sugeri5e vei |,,m.rn.r velika (pri)povest stradanja i umiranja kao beletristidki I ,,1 rrrrr.r r I r t nacionalnog "tela"' u znadeniu na empatijsko-ima, ,rr, r1' ,,1,tliog""i kompaktnog identiteta koji podiva i sadadniih pripadnika zajednice' ,,,,,.,1 , u,t,,i s"olidarnosti n"k"dnSttlih I, 1. r,,rr',,tacionalno-tragiiki uspostavljenom razumevanju' koje' neizvet, ,, .r v n(), in'rplicira da paios trpljenja i stradanja prethodi istog ,1,,;, .rIi ,tt.rgtriol obnovi i ponovom, resurekcijskom''radaniu" r,,,, l,,,le l<.tivnog ,,tela", i to ne u onom istorijskom dogadanju koje na ruku ide i pominjana, "tolstoievska" narativna r r, 1,r,'' I 1'1111.', slJi, aktera koj i se po j avljuiu , 1, r ( k rr t i tltost, odnosno masormost ratnih pomenuti korpus' i bivajuii pri r r r r rr r r,r r) tlr tr ueku ruku Zivo tvoreii i rezonerski t, rr r. ir,t'rtzito nacionalno samosvesni, odnosno retorski , ,lr rz.irrtliivi, u toj meri da ie teSko ne zapaziti kako "veiinajunaka i . rr u.uri ttagiil r r ) , t,, \ t t tttt'ntt.srrrrli govori o Srbiji, njenoj istoriji, etnologiji' politidkoi l)rtrgi tnomenat koii takode ide u prilog sugerisanom 1,,.,1.,'r".'r (Hnaluna4uja ucwopuje: IIpo|tw ucruopujcrc r.t Krbnrcolottutt,ttrcx.t. rlrL.trrLtrttqc .y t1tr.r (-Ko.M lovutry o flpaon tortucrcou llout.y ltopolt(^.tr rottitrt,r,.L.tu,lit,or,p.r,1 199,1, c,r1. 12.1.)2li Slvttno i,,,(){t/ri', stt.. lgg. l() /s/rr,slr.1,9(). istorij- r r:rrttt'vrlttirr titc sc provizorne filozofija istorije koju nagoveStava Nlrrlrrrr.v{r fi,r,rtrttlt, lltt,ttttrtrttltrirtllttttoltttlr'lttltt ttttltltt'(' rr';r' l5}' 207 ,,Jaki" i,,slabl' identiteti Teslamtnlarnl naraalei (nll7t!rro lamaefle nrLiie Zivojin Miiii, romarsijerski oblikovani ratni komandant, ali u neku ruku i rnoguii nacioralni ,,ideolog", spreman da veruje kako ,,najvi5e poitovanja zasluiuju oni Sto nisu ratovali za ratnu pobedu [...] Oni koji su branili opstanak svog naroda". Izjainjavajuii se protiv logike 208 Tahomir Brajovaa i(ornparat v l rdentit(ttt sopstvenog vojnog poziva, on zapravo drugim redima kazuje isto ono ito ie reii joS jedanalternativni ideolog nacije, Vuka3in Katii, kad u razgovoru s oficijenim ideologom, Nikolom Pa$iiem, upozorava: ,,Ne prolivajmo zaludno krv i ne gubimo vreme. Ne nastavljajmo srednji vek', jer se, on je sasvim siguran, ,,nacionalnoj stvari [...] sluii radom za sutra" (VS2,68-69 passim). Iako je na prvi pogled,,krnja"" i nepotpuna, buduii da ignoriSe znatan deo prikazane ratne epope je, auzto moZe da izgleda i kao da je nefunkcionalna, u smislu (ne)podsticanja identiteske (re)integrativnosti kao svoje mrida kljudne uloge,32 knjiL.evna memorija eosi(evogVremena smrh,prema svemu redenom, u stvari podrazumeva ,,nevidnu" i projekti'mu, ,,eshatolo$ku" dimenziju onoga $to ie tek do6i i 5to treba da seostvari, kao presudni aspekt ovog, nacionalno integri5uieg i identifkacijski revitalizuiuieg delovanja.33 lJ tom smislu, i ona se moie razumeti kao eminentan izraz testamentarne naratiunosti u savremenoj srpskoj knjiZevnosti, onog vida pripovednog ustrojstva koji impli;ira ,,savez" i ,,zave$tanje", odnosno narativno zapeda6en i osvedod:n,,pakt" izmedu mrMh i Zivih, izmedu biv5ilr i sadadnjih, odnosnobuduiih pripadnika iitaladke i/ili nacionalne zajednice kojoj je sano pripovedanje upuieno i namenjeno, u smislu apela za ,,novu slmosvest" naciona i ,,prekoradenje istorijske stvarnosti" kao stalno ponovljivog stradanja u ratnom entuzijazmu i nacionalnoromantiiarskom zanosu. Slidan, iako ne istovetan apel moguie je pronaii i u ostvarenju koje je svojevrsni preteda Vremena smrti, u pogledu tematskc takode' ,', rt.nl.r( ic, ali i u pogledu ditaladkog i kulturnog odjeka' romaneskoi trilogiiiStevanaJakovljeviia' 1,, , t, , rr,r'iN,no, "-Sr[tt p etsto ietrn aest a (I%4)' P o d kr sto,m r r r I r r ) [ lru koji sadinj avaju De I ', " (tOZe) i koji u mnogo iemu predstavlia uraditi ietr,,,,1.,,' t ;rsiie,rol ,.prkojtetralogiii' Ono Sto ie Cosii 1, smislu vei izvesnom u naime, na kasnilo Jakovlieviile, l, .,,' t ri.,,li ', istu' takoreii ,, , , ,, , r i,lcsetih godina pro5log vekar pripovedajuii svetu Prvom , I .t, n z ivtto datu povest srpskog vojnidkog stradanja r r,r r '' ) r 32 Vidi: Birgit Neumann,,,The Literary Representation of Memory", nav. izddn|:, 33 Postoji, naravno, i dmgaiija moguinost tumadenja, koja sasvinr ne suspentlrr je ovde naznatenu problenatiku, ali ie postavlja u neito drugatiii kontekst r;rz.unre vanja. Ako se, naime, Vrene smrti ne interpretira iz.dvojeuo, negrr untrtar ('-trsiJe vrrll razgranatog ciklusa o preruskoj familiji I(atii kao palircligmirtslio j porotlici, Lrplctcnoi tu sve / .3, bitne dogadaje idcSrvanja moclcrne nilcionllrtc istorijc (/(orr'ril, l9(r1;Vrunczlu I .1, 198.5 1990; Vrclrcvhrsli 19.5.1; /)r'ol,r' I ll,l99(r, l(X)7),orrtlust'iorro o i-clnrr pripovcd.t ov.r tctlrlogijrr o Irrvorrr svelsliorrr r.rlu, z,rkljrrirrrr s Irilrrrit'rrr slruli tur'.rlrrt'z.tolilttit'nttsli, ttto)e r.tzrrrtrcli li.rr lt li jerl.ttt ,,\('l',lnlnl" rli .,ltcoirrq" \,er'e .,rt' Irrtt" i rtyt n,111 li,tttt1,l,'lisrt,t1 lrslr()lslv.l. slobode , , , temi' a one se I , 'r r r .r lu Postoje, istina, i odevidne razlike u pristupu aktera' ,l.r;rr l izboru narativne instance, odnosno romanesknih razumoglo se Sto I ,,,t ,,.'( .osiiev autorski ,,bezlidni" narator, kao mnostva, odnosno iza iza ,,1'1, ,,polifoniiskog ,,', tr, grr iriclno povuden kao makar nadelno' ako ne ,,1. t rqul3egiasia tomanesknih aktera , , t,,r pogleda na svet i odredenih . , , r l. r ,r t lretno ravnopravnih nosilaca nemogtie ie prepo|, |, r, r r.r I lo stradanje, tako da,,t Vremenu smrti ,,r rtr l.rliu mesta ukojima se otkriva glas pripovedada"3aJakovlje' ratnih operacija' ! r, r \ u.u rtor je u isti mah i lidno upleteni udesnik istoriju iz trilogije i i , r',r sl,.li zaklludak da pisac Srpske "romansira ' je svetskirat Prvi koji ,11,1,1 ,,lrii rog srpskog vojnika, onog subiekta p"rspektive",e's pa je otuda niegova vizija nacionalne ,1, ,, ,',, ir ', "frke r r, r r t',,, t"k t ruku moZda ipak,,demokratidnija", ti' populistidki ,crodostoinila, buduii da u nioj nema politidki- istaknutih I r ; r,l,r,l.',,,' aktera, koji bi u isto vreme bili i povlai,, , '., ,,'.' inadredenih vojnih 1., , ,,1,.'olozi disperzivno date romaneskne istine'36 '', t )rrt ito ne dgurira u Prvom planu pripovedanja desto' medu- ,',,,,. tprutliu i" sente. VeJsmo videli kako "odstranjenje" ,1,',' o r r r godirr" i njima podobnih deSavanja, odnosno odsuu znadenju aristotelovskih shvaienog "t.e esk"nog epiloga, un r,y$ Je uosmh, l4uarutta4uja ucwopuje, str' 124' | \ . / /,",,1.lll. , , lr r stru.rc, Jakovljeviteva trilogija obeleiena je' moglo bi se reti' mon,oJonii I str. 335. {apija ' rr 1,r , rr srpskog voinika' bez ,"b"^r----o dogailania sa pomenutog stanovidta obidnog ih dogaoanlasaPurllcrruru6 rr \r/lloil l.ltllll1 p,roscvi ,'l , rr ',l.rxrviitl tlrugih i Dr.,gogn, koia se tek na kratko' u imaginativnim pod poglavlju u primerice' se, ,., , \,rt, r stc, n;rsluiujtt i ."."itlo tematizr'rju' Tako ,,,l',\('rr|.l'rel 1'r r1.Lt'lj.r, ztt.rjrt tlrr srt nrtr stiglrt pojiri'anja ["'] lsprecl njih je ncprijateli' pozrrdi .,l,,,,,,,,l,,zlrijerritr.rolr.rli,trtrrtlini,ttrltrrtc'tlojrtoti,prepuitcnisLrsvojojstrtl[rini" ()75' lrrrr'c l I t l rt t tt ultlt tt,tttltl: At'ttt'Ittt tttnttt'tttlttttttIttttt/llo'1 xpritotr' IieoIp'r1 lc ohliliov'trtilt istovlstttt rlt'liolil tt't 2C-9 ,,Jaki' i ,,slabi" identiteti lelEmen1,l rt zavrictka koji kauzalno zaokruZuje odabrani sklop dogadaja, Inoro u isti mah da znadi i nepostojanje telelolo$ke rrizi;",ia.iora istorije u romanu. praien,,internim.. sugestijama romanesknih simbolidkim nagJve5iaytma u samojnar "l:gl ll.?f!oS""t noj stilizaciji, Cosiiev,,minus postup;k,, na jovoljno prrl"; iitaoca i/ili tumaia mote, stavi$e, da detuye k"o srroy#starr, slotvoran poziv ili ultimativan zahtev. eirri ,", po svemu, da je aul Vremena smrtiiradunao upravo sa takvim ,,nalogom.. ditaocu odluiujuiim iiniocem svoje spisateljske strategije. I(ompoziciono projektovana u srodnom kluiu, kao 21C- stvo o prve tri ratne godine, zakludno vim- Tihomir BEjovi( s kao krfskim egzodusom i njr oporavljajuiim razre5enjem , Srpska trilogiji ipakr" ,r"r"ti zaokruLaje na drugadiji nadin, konvencionai'rro ,r""t""i_ .fiio. gom romana koji ono o demu se pripoveda svodi s izvesne h.ono. lo$ke distance, omoguiujuii tako iitaocu da baci (Omparat Vf identitcri pogled ,r" ,uu , ,izmaknute", ,,5ire" postavljene pozicije. Onako k.[o j;,robliten u Jakovlj eviievom troknjiij u, taj epilo g pre dstavlj a, medutim, i ishoi di$te ambivalencije koju je t"iko ,ar,rmeti kao tipski rarporrrutl,iv izraz narativnog smirivanja i smislotvorrrog r"ok ,iiivanja. O";",-'"i prvom mestu, praien izdvojenim, gotovo epigrafski pisanim komen. tarom: ,,Od Triglava do I(ajmakialana, oJ ii_ot do;"dr"rrrkog " mora... IUGOSLAWIA.,. Ratne zastave su svijene.Jedna gencl racijapriklonila je glavu. Iz zemlje natopljene krvlu niklo,";;;; okolj enj e. Z emljom epro struj ao n ovi livot. ..rt ) Hronolo$ki situiran u 1936, godinu, ovako najavljen i into. niran epilog romana, to je jasno, upuiuje na narativnu teleologiju j: oponirana podrazumevanoj iutorskoj zamisli p Vrr^rno riiil, u osnovi moZe poclvesti pod shvatanye koje Dobricir C osii oznaiava kao,,nacionalno.omaitiiarsko.., ukljuiujuii i natl nacionalno-driavotvornu ideorogiju jugoslovenstva Itti buduii da se kao neku vrstrr ,,istoinog greha', koji je voiio to-" da bude .r"lik" i pr... :/:i:I:g skupa ratna pobeda srpskog naroda poni$tena u miru... Imenujuc,i koje je.niido ,,i, ,"-ty" natoplene krv!u.. i ,,Jovi ,yov9 pokoljenje" U?;t j e,,prostruj ao" zemlj om, poir"r.r-"rani autor T r ilogi j t l1^": - drugim reiima, kao da, pristaje uz oficijelni optimizam i entuziia;r;) kojim je bilo praieno progla$enje norr" d.Zulrr",e tvorevineJuinilr slovena' Uostalom, i simboliiki okvirJakovrj cviccvog tri pti rr. l ()75, O'r'crr:rrr .frrcorr,r,crrrrh, (|rir.1.11 titlrujoutitt r l|. .Jfi L l\ttliltitt t.tot\tttl(, ;,' I ,r lt vo razumevanje: data u naslovima delova pojedi}fn,,, 'rrrl.r'.li.r strgestija, dini se, upuiuje na spasonosno kretanje fr 6t'lg, 't,,1,, '1,i I'oloZaja ,,pod krstom" do izbavljujujieg pristizania i rr.r, ft u, ', 1.1',1,',1.1'1v11."'. Alr lrrr'1,'r,,1, narativni deo samog ,,Epiloga" nije, reklo bi se, rr '.,rpll.rsirr s ovako uspostavljenim shvatanjem, i pre bi se tl.r on unosibar delom disonantan ton. Pripoveda[,rr,rlr Fnpl', e pr rt, rvr r tlvoclecenijske udaljenosti, o powatku ratnih veterana ipi. tstrilr p nrsat.r rr,'li.rtl.r$njeg stradanja i slave, zaw5nica romana iznosi na ildel',, l,r r r (', nrerkantilnu ravnodu3nost, odnosno ignoranciju tliel',p 1','l.,rlje nja" prema njihovom patosu i stradanju: ,,Tragovi r r * Ostatak bolne i te5ke agonije raznose turisti. Vreme j.t uspomenu na ljude koji su stvorili legendu o IGpiji llnt,,,,l,' \,unolrrane majke, ute3ite se!... Na Kajmakdalanu, zakloffeira ,rrrrrr lirrnrenjem Sto je nekad Stitilo va$e sinove, sada raste e r rrr' cr brise tr 1'r 1lr1'. ,,r't ,rrr it'rrtirrna verna" (Ega). Zelenalincura, gentiana vern6, wet... Raste samoniklo fF |r,1",,,,,', l, r rrr ltvima, kad se vei ljudi nisu setili da im okite grobove" I l*i.' l, vllr pri tome pripovedad, nagoveStavajuii znadenje finalne aii*1,,,1r. rr.' sckvence romana kao svojevrstan kolektivni memento iltr,r i, , r|l()ilrcnu zbog zaborava mrtvih koji su svoje Zivote Zrtvovali til rlr rf ,q l 1 i priieljkivanu buduinost. Drugadije, retorski izrazitlje ticHr l, otl ( )osiia, kod kojega je mnogo $ta implicirano, podev od ha+l,rlrrr' lrrr clo zavrine pripovedne sugestije, a opet monofonijski *F,llnrl(' rrcgo kod Vidosava Stevanoviia, kod kojega figurira celi r r r r r. | " r rr rativnih glasova mrtvih, i kod Stevana Jakovlj evica protn,r,r, ,l,rklc, onaj karakteristidan, opominjuii patos koji upozorava i a1,,,lrr1r, rr.r iitaoca Srpske trilogijekao na ,,izdanak' istog onog naci,,r,.rlrr,,p1 ,,te ll" $to se konstitui5e na oseianju kolektivne solidarno-.ri, ,r to zn.ri'i i obaveznosti prema Zivotima i delimabiv5ih dlanova * ef r'r lr 11 t.. I to, na izvestan nadin, uprkos deklarativnom optimizmu jugoslovenske zaj ednice, pod ,r 1,,,111,,, r r [r ucluinosti nadnacionalne, , if rrr r 1,ovg5llim okriljem je nastalo ovo, nesumniivo lojalistidki intonir,u r(, .lt'lo, svcdodeii tako o svojevrsnoj krizi nacionalnog knjiZev,, rr, p.111vi'('11ja nl epohalnom drZavotvornom, politidkom i ideolo::1,, u r r r,rskricu n-rodernoga doba. l'otlr'.rztnncvan ili ekspliciran, lamentacijski duh koji provejava I r,,7 ,,v.1 rrrlvctlcrn, tt izvcsnom smislu paradigmatska romansijer,1. ,r ,stvrrrt'n j.r slpsl ittrirr, f e r ( i r r,r bilika koja ima zatvorenoplav r,' 11 r 1 r r 1 211 ,,,aki" i "slabi" identiteti Teslameflarne naracije i knjiTevrr) pamCenjc nacije ffil;:*"#;:;:::'.lT tar t| " s rrategij e i ideorodke izbor e, e:t.r r'.r;r r, rr.rirrle, njeno takoreii formativno prisustvo u istoriji ti, rrilr r,lt,rrtilikacija koje tvore Siroko shvaieno polje nacional- r+ wstu (samo spoznajne,,puk tjLr' u ) kon v:ncionalno'r,,;"J""rs,dil;1]:,"0'znajne,,pukott vencio n a,"^ T.llfl-t .lon f: definiciii - identitet nacionalne - takorecl ",.1 il: I :T;, I i, p o," ra u, o.,"L*:ti:. ;: ffi ff 1li:1:l:-: ffi :::l: y . ss n s: i srprt'r;;;;;,:" (srp ska tritigij pak'acionat"#;u"Juiill,?, a) nacionalne '"]^t::uas.tiiku irro,{"'i7io*r,^, r estament)-T;:::ff::u:-l'ti" stam en t) _ j,".*,.ffi ;ffiffij:fi3 ""ly#r; "",,,oi * "r'J"1:l:1: sttku(rutam,,t),nî/iua;;:^;:;{l:tvr.lmesyrti),ili,,integral' f e :frilfl"fl",filLi"':i5::'"" d; ;" fi kao jedan pur.rnos,'rlil,no.,j,J,?lT'""i" Io romansijerisru rrn"lll/l'- za ista'. krajn i fi '*f"" ""ili zasluznih tlanova zajccl. ffi ;*ititpll.'.:;:frrr:if.."":I#illtr potomcima, u odnosu :,i}r-b"lt:nim -,:: ": *. na Dl cI ovane kolektivn t eve i podrazu m err "" Pto-*l;un ;.1-. i^ tattl"' tott;",'i::tffi:n:lf i;j,il: r.., seznije razumevanie, u smi slu d o tiin os ti r , "ui, " ,,naslede', izuze tk o,# p,.Jf n o ;i;" .1t1.: lJf i traino obe u " i5:",":iil#, " p ;ffi r J:J:ffi r. omenutu i den ti te isku-,fid|,: ll'J;::fl :*Tn:#Ju ji.1'^" i m J k o u ri " :*li n aci on i, " o,u_o,,, "'i:"# ;::l :]il:Hll 13 ,"\ "od;;;'.ll genezu : povesnu,,dubinu,.,,;r;;';;;}il:?i"*ffi ,^.,:zeci u njenu !);!? '*r"'""iii";;;"il:#iltifi;::;T:il:;ffi i l"',,,-.,jil*l Asttt'trt'./r'rrlltrt't ,ii,,, :fll] Kuilt!huutt, Ptutlit:.nitt: r,iiiltt, st,,,tttit t r,,tritrr flr(,v. Nili,)l.r li. (,vctt.vr(., Ilt,.tr,rrl-l()ll, str. ,r,r,r,,,,r,,,,,,),r, , r t,. |,r l<.ro kontinuirano oblikujuie i autoreguli3uie,,veli- do dana5njeg dana.,,Mi ginemo dim jedno koleno { i ;,rrr rrl tl.r ').ivi, dim se kuie podignu, polja obrade, a grobovi ,!|t.+,' r r lr,r vu", defetistidki, i u isti mah upozoravajuii, kazuje jedan pl ll ,,lrrrlr rr.rr'.rtivnih glasova iz simbolidno oblikovanog zagrobf,rrg t, l,r" l)()vcsno shvaienog naciona u Testamentu, dodaju(i, I lrrrrrr l, r rf r lr,rt) dr dopire iizVremena smrti, ,,ako neiemo da ginemo, prrl,i;l rr,r', l..r,r izdajnike i dezertere. Ako hoiemo, na$i vodi nam ft r,, i, r,lrr r r srrsret" ( 134). einjenica da se upravo to ,,svedotenje" LGi,,,,., r' I' r r r rlih i vojski irtvovanih o sveprisutnom tanatologijskom u r r r,,t r rn.rh afirmi$e kao autentidni glas nacionalnog pamienja, Frri' l,r [rr;* t r ,'l'.rl,r .la bude testamentarno ,,zaveitanje" za buduinost, u r,,tr, zirpravo, obelodanjuje njegovu disonantnost u odnosu !l!lrirrrr nr i r .r, 1,, ;,,k i povla$ien, majestetidno-glorifikatorski koncept kao t I r r r r r,r l<." nacionalne samosvesti u znadenju tzv. jakog i stabililrg i,lt r lrlt'l.r. ,,Buduinost gledamo kroz tamu", u istom tonu, reklo Irt =r,. ,r t' rrrrlii: dvosmisieno i zave3tajno pesimistidno, zakljuduje I .a, r I n r('n r istclriografski narator, svodeii povesne radune naciona sr + 1,, r r r, v i l balkanskih ratova iz devedesetih godina pro5log veka, € ''t r',tiirr rrlrcdenjem da, posle svega, ,,gotovo je nemoguie, dak i u h if l! r r rl'llr n crtama, predvidati buduii razvoj" .3e Vr lrrrrr.rc samospoznajne ambivalencije u isti mah, medutim, n ,, r , | \'r st r nlcionalno-legitimiSuie narativnosti znadi i vrhunac re[- r.rrr rr srnislu izratajno-oblikovne verodostojnosti predstave '.,1r, .:,,p',l r vr'n()ln ,Ja", odnosno: ,,Mi", u ovom sluiaju. ,,Nacija kao E rirl,, I o ( It/SeU), ogoljena i otudena od svog veditog samoproi: . r rr l, r f .r, postitje liminalna forma socijalne reprezentacije, prostor I t,it lt t. ilnlt'rl obeleien kulturnom razlikom", s pravom, dini se, i s l,',' lr ,r / u nr('vlnog opiteg stanoviSta, koje nadilazi svaki pojedinadni =lr, ,rt, ul)()zorrrvi.r Hotni Baba, jedan od prominentnih savremenih r r i izr az ovog, b eletristi iki r."","r)rl1#:I)^.-:lYh r =&r r I ;*iliii;rTi'"n1dy;f;,".ff j ;iF1;'"'/#i:nn nice usposta"rp r r ,,,1, l,rvrrul.l r Lur;u;u pred mo rrl"r.:g 'a _o i,,j akog,, rvu_roentiteta. ^ D,q^vB Mi_identiteta. Am b o _ +,, ^ ^,, Ambivqlentn( i rt irlr zajednice t ra d i c ij I^'!i'riiiii,;:;n:il?#1.;'X,TiT"i'naravno'seca iI ll#li:ii j'? n eka ilil;:: ek a grup srup a tvara rva r: n . Î:',n ;i: i:"i; ;;; T"t"; *v'lL'r ff I :i# Lranovr :;.i,# ne postoji |,r"_ '';' ;;:;.il;.:;^., -^*ff iltdentifikiu "on nepostoji :: 'g*t, o" "o_n 212 ff;!tri:ia g'-l * '":il i : ;:?: ::ffi;; ::T i; , p.o i :::i voj u il ustra ci u, ;:, ""fi ", no, ul** "r, " ;;,tJ: ffi'r"JJ:il trf; ;:"'i +''"#; ,, o.o da orva biva,;";il svejedno da tivnu,,.,,skraienu" )".ii.J:r't t1v.nu.', ?r :, o"liIi daju,,se1 deir, .^r-, '"l3iR:i:il r ,, o r r I r r l,r ' ,r r' .r v,rl.lc.l i tcoretidara ovog povesnog fenomena Sirokih tazmera, i il r clo pornenutog razj ednadavanj a u nacionalnom rn.r,r,/unlcv.rn ju tlolazi zato 5to je ,,subjekt kulturnog diskursa ,, I, 1.r', rr ;.r vrr i rr i' rrr'.l,lrr :r rrrrotlil -' podvojcn u diskurzivnoj ambivalenciji koja r z l.rz i rz n.rtl nrctrtrr jrt pcdago$kog i perforrnativnog narativnog l, r,, ttutint t,i\t,l\tttl 'j I tr,r,r' Ittltutl( t.:tttrrltr l,lriltirt i t,tttilitt,ilttr. i:rlttttjt', str'.55.5. 213 ,,Jaki" i,,slabi" identiteti lcstameftar frl naracle i knj 2avrr0 pnmacnte na(itr' toriteta".a0 Razumevajuii narativnost u liotarovsko-rikerovskom kIjLrtu opitekulturnog i civilizacijskog modusa (auto)legitim izacije au i istiduii kulturnu,,rasceplj enost" privilegovano g nosiocil kolektivne samosvesti izmedu,,pedagoikog", odnosno projektovano-zadatog, utilitarnog, i,,performativnog", konkretno-datogr odnosno diskurzirmo (samo)ostvarujuieg aspekta, Baba zapravo u teorijskoj ravni izrai.ava istu onu nesroinost koju je moguie uoditi pri razumevanju i tumaienju nekih uticajnih i ditanih ostvarenja moderne i savremene knjiZevnosti. U izvesnom smislu primerni za narativnu autoritativnost s ambicijama povesno verodostojne i proteZne reprezentacije zajednidkog, nacionalno-memorijskog identiteta, romani StevanaJakovlyeviia, Dobrice iosiia i Vidosava Stevanoviia nalaze se, naime, negde na sredokraii izmedu ovako shvaieno g,,p edago5kog" i,,performativno g" aspekta, legitimi$uCi se tako kao najautentidniji, ali u isti mah i kao moZda najproblematidniji izraz kulturne teZnje i ieLn)e za tradicijski prepoznatom kolektivnom subjektivnoiiu,,jakog" tipa. ,,Bili smo svi zajedno, niko nije nedostajao" ,kazuje,upravo u tom duhu uvekiznova evocirane kompaktnosti, simboliino obledlzn anj a, 214 Trhomir Brajovia (omparativnl ident tetl njujuii glas kolektiva na zaw$etku Testamenta, poentirajuii zatim, na karakteristidno ambivalentan naiin: ,,I niko od nas nije znao dl li smo mrtvi ili Zivi ili smo grada nekog velikog sna" (Z+O).1ed- nako kao na pro5le, ove redi mogle bi, u duhu romansijerske vizijc iz Stevanoviievog romana, reklo bi se, da se odnose i na aktuelnc glasove kolekti',rre samosvesti u Jakovlj eviievoj trilo gij i, u i osiievo j tetralogiji, kao i u nekim drugim romanima, odnosno beletristidkint ostvarenjima iste kulturnoistorijske, tematske i poetiike paradigme.a1 Izmedu onoga 5to viSe nismo i onoga Sto sanjamo da budemo, 40 Homi K Bhabha, ,,DissemiNation: time, nararative, and the margins of the mo dern nation", u: Nation and Narration, ed. by Homi I( Bhabha, London New york - 20O9,p.299. Iako su uoblideni unekoliko svedenije i kamernije, iz novije produkciie ovoj pl radigmi bez mnogo oklevanja mogu, primerice, da budu pridruZeni romani projao il 4L uot (1996) Jovana Raduloviia ivostanije (2004) svetlane velmarJa'kovii. poscbrrn ,,ogranak", takode, rnogla bi da predstavljaju ostvarenja koj.r su zasnovan:l 11 11()1() loiko.f naraciji kvaziorallog tipa, s idejnim i tematskirn pretcnziiinra prcrla ncposr.e tl no-iskusfvenom svedoienju o it.ttcgr:rlno shvaicnirn pnr[rlcrnirrrrr rtrciorrrrlrrc povt'sti, popnt /(nflge o M ilutinu (1985) l)rrrrl .l ( I 981) i Nlirrrtt :lolitr: /)'r'rr .l ( I t)tr.r I. ! ,r,, rrr,lividue i kao kolektivi, postoji, jasno ie, na5e,,Zivo"Ja. Sto -,r, rr rt tIutir11, obuhvatnij e i ,,)aie" na5e biv5e i naSe tek zami5ljeno, l,,i,lrr, t'.1:r, to je neizvesnija i,,slabija" na3a stvarna, aktuelna svest o 'i! rtu to je, dini se, paradoksalno, aliheremeneutidki instruktivno knjiiemo dodaranih slika kolektimog pam. r'r,,r rr rtacionalno agilnim testamentarnim narativima o koiima je l,il' rr,i i Ll ovom ogledu. i.,l i r',tvo lcoie proizlazi iz 215 ,,Jakl r,,s!aDf identiteti naracle ( il rl'v (r pamienlc rar 1r fF lli I a €t r r I rrcito manje odiglednom i izvesnom od ove istrajne i kon- r. r.rskulinizacije ratnidkog delanja u kolektivnom poimar r r rrirr rrl,ru rrjc se zapa!4nj_e_ dg je-i..pi;Aqjp q ratu prevashqdno,,mq$ki, lru,rr r". N ije te$ko proveriti ga: poku5ajte da se setite imena bar rr e I r I l. t r icna-pisaca koj e potpisu ju zap ai.ene i p amtlj ive romane H r,rtr I shvatiiete da to nije nimalo lako,3 za razliku od podseia.r'.r r,r nruil(e pripovedade i romanopisce, koji namah iskrsavaju u r'niu, iednako kao i njihova brojna dela, koja - zakljudujemo F4rr' l,* rr,,tt'z.rnja - dine magistralu ewopske knliZevne tradicije jo$ od r Aursa,ttrRSKA pARADIGMA u sRpsr(oM RoMANU S RATNOM TEMATIKOM r rrilr rr je nih potetaka. Pevati junake i oraLie, kako bi kazao drermi i*'u ril., to je izgleda svojstveno oqo_.{r,r_ l??_qmeyanfusve-takojekolek* e+r tir rr. or rriirne sqkgbe _vidipfe s_"ega kao-,prt{od-nu'i i poZelinu p-ri' p,gtqo - evo sentence koja, civirizacijski i kurtur-oro$kl \ot,ig*ri"k' gledano, ima skoro aksiomatsko uai,enie.p*""ti antidki zonkgp"q Zenama ratnicamako,e samosvesn" mit o ama. r""""";"f.r ff; ustrojstvo, preuzimajuii,,muiki.. violentne manire i iz kojega su mu$karci prognani, svoju trajnu intrigantnostcrpi upravoil gakvlg slvatanya.l Isto ia pop,olunu i desto reprodukovanu D-glekrginir slrkl gllbods prra*i, nas danas, dva veka ,r"ko' i"rroir.iy", ne uzbuduje vi$e zivopisnim prikazom jedne alegorijski shvaiene scene epohalno., politi dko g prevrata $to je u .r, "i.rrrr"- """ mesta, vei pre svega o.trim ikonografskim kontrastom izmedu puSke s isukanim bajonetom i obnaZenit, gotovo majiinski punitr, ali u isti mah i ,,amazonski" slobodnih i isturJnih iensLih grudirr"dtil; Tli: l-aieno militantne uloge u svetu Ziir i;"".;;k; i"r'r;il;; lilrr r,r y.rvna ispoljavanja odb.14m!png_iliiqvaq1y,.ne -s,nlg9r agresi'rn-o tp )orlri.rvrne i branje-ne dfp-$!_qe."qg-m.pii, odnosno ultimativne i !,,rrllrlilno demonstrirane potrebe za autoritati'rmim, neretko i autorit,u rrrrrr upravljanjem liudima - svih onih odlika i poriva, dakle, koji I r o i politidkoistorijski mogu da se poveZu s prevla5iu muSkog l. rr,r,','1,r" lcao rodno formativnog u znadenju druitveno konvenciorr r r I r r rr,r lr r,' rtlcntifikacije. r ,r l S r obzirom na sklonost na5eg doba prema teorijskom oznada- r , ,r s posebnim osvrtom na recentne ge nder teorlje,a preovladu- lu' i r/ r',ri:rino-formativni postupak u tradiciiski ustrojenoj naratirmoj L l lirc vr rosti o ratu, u smislu formatirmo zdruZenih konstanti, mogao d;;;;;;";il;i;; il: gotovo oksimoronskim spojem, d"kl", ,"ot"kivanim i provokatir,rrim u bezmalo svakom *"-"rro i of.roZ"rr;". re2 - I Ambivalentnost kao im1ne1t1i dinilac ovog sloienog mita sugerisana je i u kim od sar'remenih psihoanaritiikih shvatanja, k'o,e rr rrchim francuskim gradovima okupljale u jakobinskim klubovima, izmedu 'ti n.rzivirle i ,,ustavnim amazonkama" (Vidi, Gizela Bok,Zena u istoriji Europe: .',1 r,,ltty,q t,cka do danas,prev. Liubinka Milenkovid, Beograd 2005, str.96-97). t ',lrri.r j globalno proslavljenog romana Margaret Midel, Prohujalo sa uihorom (Go- ,', lttrlrtlrcWind,lg36),kojizatemuimaameridkigradanskiratikojijenajprenagraI' ' r l 'r lr( r (,r'ovoln nagradom, a potom je postao i internacionalno popularan zahvalju- i,r, r { )'.1.,11111111 ovendanom, istoimenom filmu Viktora Fleming4 primer je ,,velikog" ,, ,r rtrr,r ko ji kao izuzetak samo potvrduje ovo nepisano,,pravilo", istowemeno pokarrc- u-""orrku ,"rumeju kao jedarr orr ,,granidnih" arhetipova zenskoga, buduii daova _ takoreii femirristiiki - figura u mnogo demu zapravo ,,preuzima kolektivne mu.ke "_"i;;;;" vretr'osti,., p. oturrir ,,/ i ,,Animus amazonke olii na ( ;;;;; ?ffiff ;idi ',,lrr, rl. .,-'r rl' jmru*; Iff ,ffi 1:;$;l ;t "i,;ig::ll; lungouo naslede, pr. Velimir B. popovii, B"ngr".l I 99.5, str. 29 .l I px55;i111 ). 2 o ur'esnosti ove .rsocijrrcijc tr.vorj.. ,u..,r,ri'i i 1r,r,r."..,,,i" lr.r iilrjt,rrir.tr tr.r srr st, icnc' ktljc su zrrstrrPrrrc idcjc gl1rrr.rrrsr .,, . tr ir .l r, r l\,rl(() r r r r rr r lr, r oi icnski autori do Sirokog uspeha kod publike stiiu izlaze(i u susret kli5ei- t'li ivnn jima. ,,ProduZeni" flert ,,s preprekama" mado-osvajada i ,,uliksovske" r l}atlera, i fragilne, a u isti mah i prgave lepotice-dekalice, Skarlet O'Hare, .lr/r() jt', rrlirlc, u ovom rolnanu kao kulturno raspoznatljiv i delimice humorno 1,, ' l, r ' r .r, lr'r I er otshi zlplet koii strukturno ,,konkuri3e" ozbilinoi, epski razlrrdenoi, a na, ,rr\," ,,is(('l)kirnoj" ratnof fabuli, u mnogo demu je zapravo implicitno ,,ideoloiki" rt r., l{e 1,,,, l,,l'r I V r, I ilrrstrujrrci. vc() nl.l tlobro osnr iiljcn, konrponov.rn i autorski izveden zbornlk: Uvod ,,,,lttt ltottlr', IJrcrlrtiec: Ivrnrr Mihrjcvii-iSlobotlarrk;r Mitrkov, Novi Sacl 2011. rrer i lr, r) I) r', u \ 217 ,,Jaki i,,slabi identiteti Aulsajderska paradigma u 5rpskom romanu s ratnom tenrall F- 218 Tihomir Brajovia l(ompaftilivIl ldent r.t bi, uz mllo slobode, da bude imenovan kao ,,muiki" diskurs, po svof prilici jedan od,,najmu5kijih" medu svakovrsno relativizovani i ploblernatizovanim polnim/rodnim fenomenima koji su danas U kr-rlturnom opticaju. Mimo teLnje zanesumnjivim i op5teprihvatljl. vim oznadavanjem, ovaj uslovno oznadeni pojam,,mu$kog" diskursl ukazuje se, naime, kao termin koji u interpretativno-operatirrnofi smislu saZima jedan odreden idejni, tematski i stilski kompleks, svoj, stven ne samo srpskoj knjiZevnosti, nego i evropskim i severnoa. meridkim knjiievnostima i kulturama u njihovom, najveiim delom tradicijski povlaiienom vidu.Znacinavoda, koje pri tome figuriraju kod imenovanja ,,mu$ke" rodne odredljivosti beletristidke upotrebe jezika i njemu odgovarajuiih diskurzivnih praksi, ne ukazuju, knji. Zermoistorijski gledano, na njegovu formativnu,,labilnost" ili,,nesi. gurnost", vei pre na neizbeZnu ontolo5ku provizornost i ne-esenci. jalistidki karakter ovakvog obeleZavanja. Ono je, naime, podesno da fiksira, ne metafizidki monolitne rodne ,,su5tine" ili,,entitete", nego kulturno uobidajene, odnosno odekivane ili zadate funkcije, uloge i delovanja koja znadenjski ,,nadograduju" neotklonjive biolo$ke determinante, simbolidki ih potvrdujuii ili osporavajuii. Jasno je da-gva p,grsp-ektiya u velikoi meri uva ava teoriiskl savremer-ro stanovi$te. da .rod ie konstruisaq; 3tg zna-di da jp l_o-kg s.p9 oblkoyano istorijskim okolnostima i socijalnim diskur_s-ima,a 1""_bi-o-lq-$kerr-'-.slu-dajn-o5-tu._Bgdneslege, pe-bisk!-i-y!c p-p-zisrj-e-k-ojg zauzimamo u dru$t'r,rr, kgnstruiqp_ng su iz sf_o-Zeng mr9!9 ":3ggd-qtt-'-{9j.9t-avq-\ontroli3emo,.aiiii!'Sene.'','it_oi"f ro dn o s t, u d an a$ n j em z.n 4( qnj.u 1e di, p1-gv,as[ 9 u!-19g1!; Sijff. dq 9".p erto,rm*t taAd vanja, 1e119ij9-, is!-9 kgo- ! fil-riagi;9, ulicaje, prinude i, narav"no,'re-ti i diskurzivnu praksu Uop$!"g. Redima Tereze de Laurentis, jedne od uticajnih teoretidarki feminizma,,,rod nij e svoj ina-t-ele-i[ lg_ig$jlg izvorno po-stojj q- ljgds,kir! b.!-iimal veC je to p6 ,,prgizv-gd 1p_1gqes 5 Maurice Berger, BrianWallis, and SimonWatson, ,,Introduction", u: Constructing Masculinity, ed. byMaurice Berger, BrianWallis and SimonWatson, NewYork 1995, p.2 3. iGrFqrr()fi broja Itu ['r,",r't .rju iczlke,kqo i 1o jcst, rrn l tlt:ttltt isuItt)u:ijrt idlrlilLlrt, Ilt'v. Mirj.rrr,t l),rit' lulilritl, Z,rr',r'elr .2.()(X), slr'. ]8). razlik_a kp[1119i|,? l.,r.l.r sc s ovakvim nadinom razumevanja pristupi tradicionalit maskuh)ii1;iq, gnAa tigotovo neizbeZno konstJtup *rrriir rlrv.rtan ustaljenih oznqtiteliskih .dd, rr rn,rrrilu jedne od,,velikih"r povesno u svim vreme,i, i zadri.ati samokontrolu lr,'rl ,,vtrtliti iastan Zivot irrrrr,r | 1,' I bilo deo istinpke muZeyl1-o..q.ti::,8 odnosno da je ,,od prvog iilr!! r('il lrl muZevnost posmatrana kaq kompqktna; telo i du5a, spollairrlr rzglcd i unutraSnja wlina trebalo je da oblikuju harmonidnu rcltrrrr, savrienu konstrukciju u okviru koje je svaki deo na svome nrrIlr",'' l I i,' tvo, d al a mu ii-vp tnu e n e r gi j u jl, ]'lfi-i-"- 4-o-Ur.-kf p z c"t o-le-(-a Frr{rl)sl(c, i ne samo evlopske istorije ,,podrazumevalo se darrziI lr,,r I i iivot na poslu ili u ratu mu$kar"ca dini herojem, dok ;e Zena :- l.l1,r ;,' dila Zivot izvriavaiuii materinski zadatak, doZMjavala samo l,r tl l L r $ r,1,':ltr sudbinu".12 l(rrstumadeno u tom kljudu, konvencionalno raspoznatljivo rrttro;stvo - da tako kaZemo - trljno prgviz-9-rgog,.m.uitr ri',lrrrijski proteZna i u osnovi redundantna diskurzivna praksa, ,r,lurrsnokaosvo jewsnocivili'',za_ci jfu ',.t,.k1gdlilpll--vg-olne.frekve-ntnih stereotipi,. simbola, fabula, zapleta, idej a, slika, i, naravno, lrrn,rl n ' trtt ros;1, ; N.rv. prema: Diane Elam, ,,Feminism and deconstruction", t: Twentieth-Cen' y I Iisloricnl, Philosophical and Psychological Perspectives, The Cambridge History 'il I ile lirry Criticisrn - Volume 9, ed.by t ,rrrrlrritlge 2001, p.210. It \ , rr I I 6 ,,Nerna nikakvog rodnog identiteta iza izrai.ajit roda; taj iclentitet performativno konstituiraju sami'izraiaji'koii se smatraju njegovim uiincinra", vcli Diudit Batlcr u svojcm poznatorn odredenju, precizirajuii da sc ,,rocl pokazujc l socijalnill lghnolggije kqj" stvaraju matricu Christa I(nellwolf and Christopher Norris, t icorge L. Moss, The Image oJ Man: The Creation oJ Modern Masculinity, li New ()xfbrd 1996, p. 7. Arrrlrc l{o*, ,,1(trlt i oprdrrrjc tnuicvnostil', t ldentitet(i): Poiedinac, grupa, druli.rtlin I IllPcrn iZ.rrr'l(krd Ilulrto-Rorbllat-r, Beograd 2009, str.82. ./r'1, l)r'ir'. /r/rr, sl r. ll'[. 219 ,,Jaki" i,,slabi' identiteti Alt5ajie 5(d paradlqnr.r rr sTp5rom orJ rL : ralnom temirt io I t; 22CIihomir Brajovia l(omparal vnl ldent teti pretlrodno opis,eU,i r-Gemq)n4rye,tny\i id9,al,my;(.e!.U9.t!j ,,ltJ-glt!1o) mcri z.rsnovan na ratniikom staleZui',13 zato 5to se kroz Livot razIi. iitih civilizaci;a pof iitave socijalng- z1jgdnlce; on sam zapravo pfedstav,la -\o19kg.t'4u volju, te njeg-ovq pojed!114dnost nije ni5ta drugo do simbol sgd-p.lti kolektir,ne vo_liq"." Ovakvo razumevanje otvara, naravno, polje moguieg obliko. vanja jedne razudene i visoko organizovane taksonomije svojewsne ratne kuliurh kao semantidki i simbolidki preglednog ,,izdanka" ili ,,produietka" soci jalne, polititke, ideolo$ke, Jntropoioske, etno16l 5ke, nacionalne povesti velikih i malih zajednicau njihovom ci;1i!zacij sko m traj anj u i isp olj avaniu. Pre gle d knjiZevnih do stu gnu-ea_i dometa na temu rata bio bi onda tek deo - istina: istaknut i vaian - tako shvaiene kulturne sistematike posebnog reda kao jednog oql kljudnih formativnih aspekata rradicrjski "igkifr" kolektivnih ijentiteta i njima piimergnfh, ,,velikih" civilizaciyskifi i/iii narativa. lJnutar nje svoje, tradicijski afirmisano mesto "".to"it"ih prona$la bi, dakako, i srpska knjiZevnost s ratnom tematikom, podev od srecjnjovekovnih, pre svega laidkih, patrijarhalno-epskih, ali u izvesnoj meri takode i religijskih, hagiografsko-povesnih korena, pa sve do savremenoga doba i njegovog poetidkog i uopSte predstavljadkog razn o glas j a. Jer, militaristidka pustolovina naciona i nj gv,i! p qgtih ski ovekoveienih belikoznih heroja, sawemenim reinikom kazancl, pre dstavlj a metanarativnu,,glavnu stru j u" lli Ln s aj d er;ku liniill fu1L Zevnoistorijski osyedodene slike na5eg miru inade tako naklonjer-rog i okrenutog civilizacij skog sveta. Istinski zanimljiva moguinost razumevanja pomenute slikc otvara se, medutim, tek s eventualnom promenom spisateljskc i ditalaike, produkcijske i recepcijske optike, odnosno sa zalaienjcnr u ono podrudje koje nije samo konvencionalno i stereotipno, vcra pretpostavlja pristup drugadijim, tradicijski nepovla$ienim moguc(. nostima i aspektima. ,,Po svaku cenu treba izbeii govor o mu5kosti uopite, sui generis" , upravo u tom duhu primeiuje Homi Baba, jecltrr od najagilnijih proudavalaca velikih ideolo$kih i kulturnih konstnrl< cija modernoga doba, dodajuii da takav, apstrahovani govor je ,,tlis kurs samo-stvaranja, reprodukovan kroz ge'er:rcije patrintc.rnij:rl notrr I3 l,l (icorgc L. Moss, rrrrr. r/r,/o, str. slr. I 10. I 1 11 ll,lr l, t l',' r :;or r likovane humanosti". ts Ali stvarnor zbiva kad se takoreti narcistiiki uspostavljenoj muSkosti i kad se l + i l, n l / r' v n o clodarani,,subj ekt seksualnog poretka" i,,objekt persort.lrl,',\,,rr(' lrunranosti", tj. kao ,,jaki" delatni zastupnik, ali i svojewi Sta se, i;l,r;: r rr. t,,{ )v()r o r t" umetnidkog prikazivanja univerzalno i/ili nacionalno vlcdnosti vi$e ne postavi na razlidite nadine povlaSiena i*-=t.rrrr .r rn,rsliuliniteta, i sve to u pripovedanju o,,najmu5kijoj" od ilr r r,,!,,rrt'ilr tema, temi rata i svega onoga $to on sa sobom nosi? =. l',,1r'11 i1l{ uvekpreovladujuie produkcije, oslonjene na reflekse El,',l., tr,r,lit ijc t obrazac (novo)istorijskog romana, a to znaii i na L,,ltrrr,,l,,ilirr prevlast ,,marcijalne psihologije" (n. f et =lri l ! r , , ln r (' grr ilr r .r, r'rr rlr r ',1, ';q ;',t11le tll na svet, naime, koji se jednom reiju moZe imenovati !.r,, ,rrrlrrr/r/cr-s/ci, kao pogled na svet svojstven poloZaju po strani od r l.r,l,r;rr,'ilr svetonazora, kao stanoviSte osujeienih i prikraienih u ,rlrr,rI rr.r poziciju veiipe ! kulturno, odnosno politidkoistorijski 'r,r1,rrlt'tsl shvatanja - ukratko, kao stanovi3te takozvanih ,,slabih =ul,lll.,rlir" i personalnih identiteta. I're b.r kazati da pri tome zapr:avo ne mislimo na knjiZevnost r .r',lr,rtlno pripovedno-proznu - koja ratu pristupa iz doiivljajne i l,,, i,1,., rl, rilic" perspektive tzv. obidnog ,,malog'| dov-gka kao ,,topq-vskqg rrr, ',,r" i rrrnpred poznatog gubitnika u svim oruZanim sukobima koji rr.r'.t.r;u iz, ovih ili onihrazloga, alipopravilubivajuprogla$enidogadalir n.r , rtl rrrrcionalnog interesa i patriotskog znaiaja. Osvedodeni poliI r, l r rr:rltrrijslii autsajder, taj famozqi Euqryman'! isti mah je, naime, u , r,,\'rt(' vr ('n rc postao i legitimni, priznati beletristidki junak koji je b91 ,,;l'rl;nijqg ()tpora preuzeo primat na difuznoj i razudenoj pozomici i rr,r lr'r'nt' l ii I 17. St'tt.trJin Mrrsrbctovitt, Il.t!: l,ottsltlrntltt lt)lttliltuntt,t, /r,t{/r/, S,r.l,(,v() .).(X)ii, lirrrf,,;11g,,'rr,rvljrrnjqkojatraZidamu5koststvoriime zasebe",itokao e ; : i r. i I., v os rnisleni,,subj ekt nadziranog seksualnog poretka; kao , , | ,,,1r I r lrtrlit ii'l I lf rrf r ./,rrr1, , rl l\. lllrrrlrlrir,,,Arc Yorr r. \7. rr Mlrr ora Mouse?",y: ConstructingMasculinity,nau 221 ,,jaki'i,,slabi' identiteti Autsalders(a paradiqma u Stps(om rcman! . tatnom lemat (o rl rr,rti'Lr kao ultim atlnogizrazahumanistidkih ideala prethodnih stoleta. Zrr rrrzliku od klasika istorijskog romanaXlXveka, poput Skota, Igoa ili 'l'olstoja, koji u ratnim i revolucionarnim okolnostima takoreii jednrrko prate delovanje povesno markantnih lidnosti i sudbine proseinih irrclividua,l6 s retkim intzecima (npr. neki delovi veliko g ci$usa Ljudi dobrevolje Zila Romena), pisci modernog istorijsko-ratnog romana ili 222 Tihomir Brajovia (o I rparatlvnl I r rl l-otl pripovesti, kao 5to su Ernest Hemingvejr Erih Marija Remark, Andre Malro, Mihail Solohov, Boris Pasternak ili DZozef Heler, svu svoju paZnju usmeravaju prema manje-viSe prosednim, politidki neizrazitim ili nepovladienim akterima, koje bi - ba$ onako kako to na zaw$etku earobnogbregadini Tomas Man sa svojim Hansom I(astoqpom - bez mnogo ustezanja i s pomalo ironijski nastrojenom ,,humanistidkom i-uobraziljom" bilo moguie predstaviti kao ,,bezazlenu sirodad Livota" Sto pred iitaoce stupa sred sumome i u mnogo iemu apsurdrr" ,,rrr"C ,i ske svedanosti u dast smrti".17 Isto to vaLi i za srpsku knjiievnost, kao, uostalom, i za druge moderne juZnoslovenske knjiZevnosti. I(ao i drugde, inaZapadnom Balkanu je, podev od prvih decenija XX veka, postalo uobiiajeno nadugo i na5iroko pripovedati o Zivotu i prildjudenijima tzv. obidnih ljudi sred buke i besa ratnih dobo$a. Bilo da je red o Crnjanskovim romanim a Dnevnik o earnojevi(u i Seobe, Cruenim maglama Dragi3e Vasiia, IGilima Stanislava lGakova, Pokolenom p olj u Br animira C osiia, Srp sk o j tr iI o gij i Stevana Jako vlj evi(a, P r o lomu i Gluvom barutu Branka Copica, Pesmi OskaraDaviia, Danu iestom Rastka Petroviia, celom nizu romana s ratnom tematikom Mihaila Laliia (Uaika, Zlo proljetu, Svadba, Lelejska gora itd.), ili pakTurdavi Me$e Selimoviia, u sredi5tu naratirmog interesovanja gotovo uvek su, dalde, nevoljni akteri rata koji ne pripadaju druStvenoj eliti i uskim krugovima politidke moii,lB ali, isto tako, ni krajnjoj lrloj margini, sumradnom podrudju odbaienih i prokazanih u rrrlrrrrSLr na veiinsko stanovi$te i gledanie na stvari. I(ao i u noveli',r rr l( rn zbirkama Hrvatski bog Mars Miroslava IGleie i Strah i hral,r, '../ lr,clvarda I(ocbeka, odnosno u romanima Balada o trubi i oblaku t r rl,r l(osma ia, Menuet za gitaru Vitomila Zupana, Kiklop Ranka lt Lr r rr koviia, ili pak nekom drugom istaknutom modernom ostvar, r ; r r iz. juZnoslovenskog kruga,,,prosedni junaci" ovih narativnih ,',,t v.r rcnja bivaju, medutim, po logici demokratske reprezentatir,no',ir rr,ricgad,oba,p,Joizv-edeqiu,otelo]'ljenja,,personifi.kovanehumarr,,,.t i" koja knjiievno uspe5no nose Siroko shvaieno ,,telo socijalne ,.r;,',lnice" i koja simbolitki odluduju o njenoj sudbini. U svim navedenim sludajevima ti nosioci su muikarci, i to ,r,r r r r rrrrrslirrrci koji - uprkos svojoj sociialno-politidkoj neizrazitosti ili , .rk podredenosti, odnosno lidnoj konfuziji, pomerenosti i ldonulortr zirpravo u krajnjoj llniji otelovluiu,odbrambeni telesni i moralni ri,rlizam zaiednlqq, odnosno njenih ostataka, u onoj meri koja je jo5 rrr, ,11uia u smrtonosnom ratnom kovitlacu i na nadin koji je joS zami r t r protiwednim i paradoksalnim modernim wemenima. Takav i e ri,r; dak i s karnevalski grotesknim romanom Miodraga Bulatoviia I lrr oj namagarcu (VeZ),iednim od, tradicijski gledano, naineobidniplr romana o ratu u modemoj srpskoj knjiiermosti, koji u mnogo demu ', I r v ,lr rnve rtuje ove5tale konvencije tama, prlkazujuii poslovidno epsko kolektimih i individualnih sudbina kao rableovski raspojasani ,z,orje 1', ,l,olrlel ratnika", jer, ,,pomografija, bestide, beSda5ie [...] najbolie podr rr,,r icleje, politidke i nacionalne, verske i militaristidke ... Pornografija ',r( )zirva ideologiju i romantiku, Slem i pu$ku, svaku maPu, sve bojne ,',rsIrrve".le Najavljena kao sveop$ta, pornografska subverzija naratil'no ',,' .rvde ipak realizuje kao ,,separatna", uperena prevashodno prema r'.torijski shvaienom Drugom, jer je glarmi akter romana, ,'naiiskreniji r 16 rl,r n,riltrdi junak II svetskog rata", vlasnik crnogorskog provincijskog O problemima prikazivanja ,,svetskoistorijski"znadajnih i prosednih, ,,odrai.aya- juiih" individua u ,,klasidnom" istorijskom romanu uverljivo i instruktir,no je pisao Eerd Lukat u svojoj kapitalnoj studiji o istorijskom romanu, primeiujuii da ovaj naratirn-ri paralelizam sluZi tome ,,da se pesnidki otkrlje uzrotna vezaizmedu iive spontanosti masa i ponekad moguie maksimalne istorijske svesti vodeiih lidnosti" (Istoriski romdn,prey. Frida Filipovig Beograd 1958, str. 34). 1,7 Vidi: Tomas Man, earobnibregll,prev.Milo3 Dordevii i Nikola polovina, Novi Sad I 980, str. 555. Itt Uprkos stolctnoj distanci, n ovom hontckstu postrjc rlzurnljivijc i porcdcrjc 'f 'olstojcvinr lTtrtttnt inirLtn,l ,lrrosnih pretenziia, ova paralela svoju razloinost, naime, mo2e da pronade u poer tlcsl ,' r , ,,odraiavajuiih" individua (npr. tlanovi porodica I(atii i Dadii). Nrv. Prcrnrr: Miodrag Bulatovii, Heroj na magarcu, Beograd 1981, str. (r5 66' irr.rrcrlrri rr,rvo,iitlrrti suprclnlovorrrizcllnju. lsti princippl'inrcr.rjcniciprilikorllobc l, Lrr.rrrj.t tr,rvorl.r iz bclclristiihilr 0slv.rrcnir tlrLlgilt irutorrr tr ov0rtt lt'l s u Iiritii.lsliogr'.tzrnrrcv.rnj;tVrtntrttrttnttli(197-) 1979)l)olr;irt'(lrsiL,.r.Mir1p 1, , ,1, l'r r, rr ilr, p()vosr.ro 223 ,,Jaki r,,slabl identiteti Aulsalderska pdrad qmn r rrp!l(orn rainlaf! ! ratlo I lemat l(o[l ' kupleraja Gruban Malic, inaie kulturni i militarni autsajder, \. f1;.1raziti-erolki,insllder", j e mu,, ko ga i e, tamo sj " ;" : !', rl A"".i,,rU","r"" kurcem i;;; ;,ffi;fi l"l;[...]j T.,"&'J: ; ;;;,, Ir ,l\ r r r r,li.rr crt" (Crni - Nataliia - Marko). Prikazani pre kao il'::i*f f lJi "1iili,i:,ati " -;$#;,-" il#ffi'JJ::Tfi 3,,: ff;,ru;;ru;:f: t"t ru"t"tn tu du.: i ;; kao ka o i karakterisriinn karakteristtno'':::?'"tf-T'"tomljjvim ;, ;"ffii,n::sj "grlJ";, 224 ""#:j:,"^1^rl:3q,::!",:;,;; li:.-d j.r";ilil:"if, lTlilJili; hom daj o u jeprotivu r"si-", irrebno ako su ti ri r;"'J"','#:? " "rpr;;;; rui"il, od svesa lto;e p e d era Ji " ( e T::'"-,iJ,T,:1i'1.,"_,11" 3 ), o dnosn: d; j ii^y1l:ii:^'l*:,1,r," :i gnjJo i bolesno, fadisti {3f},:;ifiT"",?:T'i;#;:;#fi 'ffi"*.':l?;ff ::t j:::l:':':\:t":-patriotsko zawsetka zaw*etka rom romana a n,,. inaugurisaie, ", "" r."i rr'iut"n;. "-r"ffiil;Xl:Tll ,i,u,,unguruuhur nguru u hut l;f lL'::,j:r,:"":,::l-:**l;#ffi jruanu Tt:I.' samosvesnogi univerzalirtrtki d"kl", ii'rJ.il#::f'--"'1.;;;':t:i&;#ffii1,lT:?"lT"l ff J"XTh:":?l aliSvjetske,nikoganiyeimao.;[;;fi ""ilffi ; ;,td T,,ff ;,:l:T'# i l#;:5::,:: :-i.1 s""..r" ."1''n "'o'uiie o tors i::i ::P *y111 yai ",,,.,,. ;;F ;; sve d o re ko n kao dvostruko kodiranogznaka,ti""p,i**,i;;i;ilffi11:?il" IJr;:TT::l,T:,s ::n:l:vrjania'J""ffi "I"*osti jru;:::fr.|| i njemu komplementamog,,objekr" i"r**r.ovane humanosti,,. lsto j, u rne b esn o_groies kn o;, f."_ rf."i, al,.f J dano """f ", ",.r0 " r,.. "boinoi" tradiciji vra.a;r",ig'"-"siog' airkrrsa o raru u sr,. skoj kniilevnosti oripada , p_, ,Jrnr" irinLou,og dramskog piscs Du$ana Kovaieviia, si,o lrino*lr:)'r) na osnow scenariia za poznati ' etnom ,,tezom,, . storima nije zavrden",m 20 )*tir(r gqs). pubtiliova'a 6rm Emira l(usturicc, .inagradivani ( lggS)," r?;a*; s i akru. ,:l:.9" ,,O."g, ,";kt ,rtprovokarivnom nn balkruskim Podzemlie / LJndergrountl l(ovaie#;;;;;;"""rkna pro. verzija furioz'c A,yurln l{onauennh, [)u icqttt 'tcu"t',r, rtnycr?rrrltrjc lln,r,,1ilvup ( lictrr,pn^ l9glJ, r.rJr. i::,r'.""'"' )r,,ur rtorrcr 1 j*#fl*tr*T"'"i# iiil,':t':;,''f;:tr ".-.rar_rstiikom, destrukti r.;;1;;i#,.r;;;.; vaienim nalitjem njihove k omirBrajovjr rBrajovr noistorijcko noistorijske razriiitosri .rcotix:+^-t::i stranosti. ^Be;i#ffi;:lr?#fi:#j "-t".r :: -.ii mackojedima,,, Maric, naime, u *Hn:,g:*:i::,-.:*"1,i:, neu obi en i- ufi ', mah ;.il# h'Jlii:ll r::, na i=. r I i r ,r1,,11i1', rrli $armantne barabe" nego kao ,,neki r,igo naqon seksuJno$iu 'i junaci", ;;i y.prrl ,lrtrgih komunistidkih agitatora i konspiranata u .n,r j.rl,r,rvo loPovi i crnoberzijanci Sto ie se iz socijalnih autp;1 i l,r'l,r t locnije preobratiti u politidke insaidere, a u nekim ' iiF r irr i rrosioce vlasti, Crni i Marko poiavljuju se ovde u isti . F r,, I l' r I li s I iika otelotvoreni a (pseudo ) istorilskog stereotipa iron *n oj iin j i:I]im I r I ror'.r ttrim naravima na prostoru bivse Jugoslavije i ,,rt',liitu ima tipski oblikovan liubar,'ni trougao ,,t'ena IIiII i , r r r(' ff = I Motivi$uii to izvorno erotskim Jir,,*,,,. ',l,,,rrr stt':lrnistvu kod Srba. politidko-hegemonii furl=r,,,,,r, 1.,,;t' cc teknaknadno dobiti svoje pridu ,,na romanesknu S;l = ,., r 1, ,;,r', I )trian l(ovadevii u stvari vodi fti ,..1,,,;,r" r P|i torne sve vreme pripoveda o ironijski invertovarrilr,,l,,, 1" I irl lfr| rr irritl* r r,,y' r n('tl.ltivnog, ,,nadzemnog" i ',podzemnog" pola zamenila ,,l,r I o s.rtiriino o!.r$nje moralne i ideolo$ke vi44e islljpftr,I* ,". hr" ", rrr, ,lrrlirtt, odnoil ni politidkoistorijsku s-feru znadenja, dok -lr*.,,t,1,,,,, ,,rrrrriki" intonirana naracija o erotskoj voliiza (nad)moi Proditan iz te vizure, Fr* :i. r,r I, rr t.t i izuzeta iz njegovog deistva.2l pFifir l,rrrl,'slirttl parodirane povesne intrige o ratnom stvaranju i roman Bila j ednom j edna zemlj a, moglo r r, I r r gc rr J ugoslavije, kulturoloSki rastumadiv zaplet, u i alternati'rmi, l,,,r,rli, ,krnosi hi =e *l' iirr 1,,,;t'1,,rr tlosetka s deceniiski dugim ,,podrumskim" Zivotom trlii,rr.rr PoPut onoga sto pronalazimo iu BulatoviievomHeroiu rr,, ,,,,,,,,,,, rr sugeriSe dvostruku ,,ekonomiju" politidke i erotske re;.r, ' ,,,' l,,to tlva lica iste, ,,madistidki" ustrojene naracije o Pravu na irrrr, l.,ro l)r.lvu tla istinu - politidku, patriotsku, istorijsku"' l'.r r ,rt lignratski primer ,,slabog", autsajderskog. junakq, udinig ,,,,g r,rl. urril zrthvaljujuii individualnim karakteristikama i lidnom f .= r r r r I i:1,"r u, ,r rrc zbog gubitka primata u ,,mu$kim" kulturnim imperl; mo{ pronalazimo, t i. i r r.r r :'l )ostavlleioj i prihvaienoj utakmici za Gubelki,,r', I'Jspenje sunovratlkara i .'irri ,,'n.ru"li Borislava Pekiia i,ilr,r ( l,Xr7), trlpisanoj decenijama pre l(ovadeviievog romana, ali ir i .lr r Vrt'rrrc tr kojc ie nastala i prva verzija BulatoviievogHeroia na r r I I I r r.vr,t srr lcgli prvih rrcclcljl, jcscr.ri I 942. S malirn pauzama za odmor, uz pi6e, i , rlr ,rr l|zr,r'r tlo lirrjrr r;rtrr. Mrrrko jc, s vrcrncnit llit Vrelllc, napuitao kUiu u potra- .: , lil,ilr,In" ( I lt)), r.cpr()titrlirrjrri'i ilbk)|r tt lttttil i.,', r 'trl. 'tl 225 ,,Jaki" i,,slabi" identiteti A!tsajdersl(a paradiqma u srps tna{arcu.I Pekiieva pripovest sme$tena je u vreme Drugog skog rata, s tim Sto su njeni kulturoloiki predloici, naslovom pri ;rntitki mit o smelom letadu Ikaru i biblijska ,,Knjiga Propoved kova", inade eksplicirana vei u epigrafu knjige, od samog ,,sn iiavani" do parodij sko-travestij skih i trivii alizujuiih dime u vidu priie o jermenskom prvaku u umetniikom klizanju, 226 Tihomir Erajovi( l(o f paetivn identteti nom nerealnim umetnidkim pretenzijama, koji zbog svoje umiSlj ambicije i ta$tine postaje olidenje kolaboranta s nemadkim cijskim vlastima.lPekiieva ironijska povest o,,LeteiemJerme pri tome, nije u prvom redu pripovedanje o autsajderstvu i umetnosti u surovo weme rata (,,Moja umetniika karijera, ako uobraZenim preterivanjem smem da obeleZim stalno napredova i marljivo usawiavanje inade izopadenog poziva... ",22 poruduje Gubelkijan na podetku svog kazivania), nego moralisti parabola moderne vrste, utemeljena na ,,junakovom" s humanistidkim nasledem i sopstvenim, kulturnoistorijski determi. nisanim autsajderstvom u vreme holokausta. Umesto da ispolji-qoli. darnost sa sopstvenom etniikom zajednicom, jednom od naji-1!q. Zenijih u stra$noj kampanji nacistidkog ,,konadnog reienja"r23 i tako zadobij e simbolidki status nosioca,,personifi kovane huma4ggq!, pretvarajuii svoje autsajderstvo u civilizacijsko i knjiZevno hgrgjstvo, ovaj pometeni i sunovratu skloni,,letad" preobra2ava se u srl.s. jewsnog antijunaka, kadrog da tek s etiikog ,,naliija" , s druge sfqpe humanistidkog posvedodi o degradaciji rukovo. "ogJedala" _e-p.ohe, d;iKCffilizacijskih nadela, reafirmiSuii ih na,,isko$en" nadi4, pr-o; blematidno i neizvesno, nehotidno i nevoljno, posredno i neiz-ra.yqg-, kako moida i dolikuje wemenu sveop3teg rascepa vrednosti. ,,Kr3ianski monoteizam poznaje autsajdere samo na podruiju jedinstva v1ere", podseia Hans Majer u svojoj poznatoj studiji o autsajderstvu u evropskoj tradiciji, dodajuii da, u Siroj povesnoj perspektivi, ,,spoznaja da su autsajderi moguii s one strane mita i dogme ispunjava se kao proces sekularizacije. Siri se u renesansi i pripada gradanskom mi$ljenju", 3to znadi da tek s Novim Vekom, ,,u toj epohi nastali su 1...] umjetniiki likovi koji su jedini bili sposobni 22 23 Borislav PekiC, Uspenje i sunourat lkara Gubelkijana, Beogracl l9ll4, str. I I . Ovakav polo2aj samo je osnaien saznanjern da je lk:rrova rrirjkrr prcdstirvlicrrir kao osoba,,poluZidovske krvi", kao i tinjcnicon.r tlrr, po ot'cvoj lirrji,,,rrplkos rlsuorrr prczinrenu [...] nail krv ocl:rvrro lrcic izrrrc{.rrrrr sa 1... ] krvljtr rlrtrgilr srcrlozerrrrrih srr jcv.r, poctcv otl Slove rt.t ijcvlcjsltih pokrile n j.rli.r Moron.r, rlo lirk()( rl(.t sl(ilr rrrt'i,rrr.rr'.r iz Mosl ii r, ,'i rve trarsuprot mitskim, imen ::: 9:::: ,y:::!i:rir',2;:;#;t lr:t rl,r,' I . D'.l. r\e "":;;;;l;"h..)nprematome, moderno aut-_ prrrlrr"loL ttt,:-",15':l:s" ttuo "heterg; / intra-distinktivno, i o" io lil,l' r "lvo poiavllu;e sek"o i "rrrsloiavanja" prividne ptoblematizovanla t*li" o-i,,,,,',,'a.j, it i :\Yt" koje nastaj e' komparctioiii'";"dnite i t,,,sti r,,,, ,, f,.""';i'.' 1'.' autorovlm ;;;;"' obluull"n" 1 975' godine' ;.'' ;;a studila' li"w'lf "'a" t" gt'ul1"tko prosvietitelistvo 227 reirrrr,r li.tzrno, ,,potu'i na iniciialnu *"' nt l":-" f a"11 naslania fragIri,rl,,vrlo",r\ a to znaii iz. slavn ih "fi lozofskih julrosti"tit"li u r r, I \,r rn ouni3ten "t'"" A!3rna o diialektici ovog ',lXH;,iiJi'' **.rr,,r,r,, Maksa H"rkhl;;;iiloaot" pisanih i:l:"i:lll T:"d ll:::: r rrrl,,.,\ iiskj magistral"iJ;t*t* 1."'"jlll. u tom :l?':T T't: eitana njega' n"kott godinu t .. r r.rl.t, a 6!,,1q obiavlienihi"?;"fu Irrrrl,'l.sttt, Majerovo rr r I i'r v r rr 1, 11'.,' tna i k"lt"t";;';;;;"; i o'ttt"e enosti i obeleZenosti g' ho mo sek' g" doba' u vidu i'ensko kao iedna vrsta se razumeti ffide"n^jJ;i*'t"' i ievreiskogzt#ffi;;'froZ" -. rr,rl,r,,.q .'.,, ,,,1,*" 1,, ,i,i'i;,, ,, 1,,' "ia;fi.;"p'k#;tli io''" 1:*""11ffinl'1ilil: ol'i]i'il Zene kat 9"t rl uua mri'nl.e spram ui"ol-t],"-l moii' na ielu pedat 1," nori t J,'', l, " "; *" ", g,r,,',vt'titeljstva, I I 5i;'": obr il;;;;;', n*ngieni;::ii*Y;"#:T: ,"ria" iniividuira", se ne dopu3ta trttt(li.tr.lc kao gospodar ; ;:I:Iifiq,, $*:*i;:m'"XX"['JiJ;::?,ift l:,:l'l,li:L"J::?i;1?:,if:i1#:i:1:r*i'f, :,"",'Jffi -, nlsu vlaqarr' vru !rr-i lrrrr,llecima K2a ;element strah i slabost-" Utvotni i" Itrpravo- jeqv;;;;;;{"zdruienioblkirnsko'ieureiskag paradigm-e ",,',"1'" ,rtt'.tItlerstva""i'"""ii""Ui'i;"t"t"t1it^r'id autsajderske s ratnom romana Sezdeset godina..srpskog u 1,.'rlt'tlnjih pedesetîii e" autsajderske paradigme' ,r t, rrr,rIil ffi ; ,t ,r r r rI ' I 1 r'( i s r v r r t o"t ta*i";t;i 'f"i"i"t1"1tf losikom' posebno ie zarud i sku r s a kao muiko pr"ouladuluilirl"i"S-tt*tialnom t' ort"it"" t r""rt."" ui]l il;;;;Ifi "'s I l.tns Mrrycr' Arrfsafilcri' prcv' \4adimir Biti' Zagreb *: o.""'-o.' ',' ,l:,1:';l; llorklrcir.cr''I'hc.cl.r 1989' str" 9' Srrraicvo ' L,l, z'l'r ( l'riirtovir l'trltovslii' ' I'lrr. slr' I l() " l98l' {' str' 12-13 passim' Diialektika prosvjetitclistta'prev- kulturnoistorijski preovladujuieg, 228 Tihomir Brajovia (om!nratv alant tct r to u ovom sludaju znadi unutrr rrrrrrrtivnog sldopa i manira koji ne napu$ta pripovedanje o simbolidki i rr tcgrativnoj civilizacijskoj pustolovini zajednica, obeleZenoj feno. nrcnina moii i nasilja, vei joj samo pristupa iz unekoliko drugadijeg prikazivaikog ugla i/ili doiivljajne perspektive. Naspram Pekiievog Ikara Gubelkijana, koji je bioJermenin i polu-Jewejin, no ipak muika. rac - iako autsajderski ,,zabludeo" u narcistidki artizam - u surovoul svetu ,,mu$kih" ratnih,,igara" i njihovih posledica, junaci nekih od zntdajnih srpskih romana nakon II svetskog rata u stvari su * junakinjc, i to takve junakinje koje u isti mah, na ovaj ili onaj nadin, zastupaju i ono drugo izrazito civilizacijsko autsajderstvo ovoga doba, dovedeno do kulminacije u (u)ni5titeljskoj ideji fa5istidkog antisemitizma, jer aii;te7,ldovinisuman jina,negoprotruasa,negativnlprru"c-'igkno., "zaf takav''.2s Ova knjiZevna dinjenica * ,,stapanje" dva vida izrazitog aktt ne i krajnjeg ratnog autsajderstva - simptomatidna jezarazumevanjt romana o kojima je red, kao i kreatirrne linije koju olidavaju. ,,DefiniSuii ienu [...] sva_ki pisac defini$e svoju op5[q e.tr.Lr,r i predstar.u [oju l-a o samom iebi", zapaZa Simon de Bovoar, Zenl koja je dobro poznavala mu5karce i njihoru knjiZemost.ze Postavljir- juii, a u pojedinim ostr,'arenjima, u sredi5te svog naratir.nog intereso- vanjazarat Zene, kojesu na neposredan ili posredan naiin dovedenc u vezu sa poloiajemJevreja, i opredeljujuii se tako za ,,manjinsku" vizuru sagledavanja nLilitantno razornih politiikoistorijskih dogacll nja modernog doba, inade po pravilu prikazivanih prema epsko-pirtrijarhalnim i patrimonijumskim konvencijama, neki od najznadainijih srpskih pisaca druge polovine XXveka tatrorim gestom naznadili su, nema sumnje, bar iednim delom i ono Sto Simon de Bovoar inre ' nuje kao stvaraladku,,op$tu etiku": Pripovedno istaknuto ocrtavirjuii dva komplementirna vida izrazitog autsajderstva u oblidju istilr figura, ,,ilji je iivotni element strah i slabost", pa stoga na uzorln nadin olidavaju paradoks evropske prosvetiteljske tradicije, iz iija, deklaratir,no emancipatorske senke i dalje nezatomljivo proviruir. tip idn o "-,*L-bl ""o-1j+-"2a. h ad) m.o- c ti p is ci, dru gim re dim a, n a go v c Stavaju obrise jedne alternativne vizije ratne ,,kulture" i na5e, zrrtt nim delom takode ratnidke civilizacije. I(ao prvi primer navodimo Andriievu Gospodicu ( tl+S). t t izvesnom smislu, ovo pomllo skrrjnrrto ostv.u'crr.jc rnoie sc i'it,rli ! ,,, rrr'I()r'nralni,,produZetak" romanaNqDrini iuprija: ako se .!,',.r,,V iiegradska hronika" okondava u predvederje Velikog rata, sliku samog podetka, traianja i ishoda tog . ,i r "' lstirra, I svetski rat ne obuhvata ovde celokupno ispripove.,,,,1., ( ,'rrslrr)dlca donosi .l rrrr r vt ('nre romana, koje seZe i do druge polovine tridesetih godina i,r ' r'.1.r, /s/rr, st r. | 7 ]. .)() ,,\1t1,trttrrtt:lrr/tilr/l tltttt,ttttttqtlt\tuuttrttt,1i,,,r1,.r,11()li.l,rrp. ll{) da je delo Ali zato je : tl'r.r\,() nlstajalo za vreme sledeieg, II !. ,, ' n l('n tog globalnog sukoba prikazaniz samog njegovog epiceni, r, ',.u.r jcva, grada u kojern je i simbolidno otpodeo, atentatom na r r r r; li o g prestolonasledinka Franca Ferdinanda. Naj zanimlji-yij g =, ' i,, r' r ( il ovakvog pristupa tiie.se, medutim,,,iskoiene" perspektive i, i r ,1r' yc rirt sagledan - oiima i shvatanjima jedng iene, opsednute =,,1,..tvt'rrirn snovima i i,ivotnim ambicijama, a ne politidkom i voj-. : i, rn I ,,{v;11ns$iu', i pri tom neumitno upletene u poslo'tme odjeke tog svetskog rata. , r ; 1,,,1'.'l'rog dogadaja, ./, r r rr taj ovakvo g spis atelj sko g opredelj enj a p ostaj e odevidniji ,l ,, ,.r' zrn da je Ivo An-drii, odmah nakon svr5etka I svetskog rata, . l,r.ku pod naslovom ,,Na5a knjiZevnost i rat", pisag o tome--da r I yr, i ouimo koji p"r9 to nisu hteli da vide pokazao kako smo dwsto , r ...' r r Srr zemljom svojorn, kgtio qmo nglTbeZng gdgovo-qn! prella ,,rrrrn.r lioji su davno pomrli isto kao i prema onima koji se joi nisq ,,,,lrlr l{rrt je u svemu pomakao naglalak sa individualnog na opie,,i I r," I Ako je to potrebno i interpretativno zadovoljavajuie, spisar, l;,,l.rr zrrrnisao Gospodice moguie je saZeti u pokuSai da se ovo, u ,r , r I ,, r ,r1.vi 111;lgistralno maskulinistidko gledanje na rat, uzorno u svojoj ).r l i rrnaciii ratnidko-patriotske,,dwste vezanosti sa zemlj om", pri- r, I ,:, a",izpozicIje,,junaka", ili moida antijunaka, odnosno r,tr;rrrr.rlcinje, koja se na3la u samom eruptiurom sredi5tu globalnog s ,,nalidj :,, l\, lii pripovedni detalii i okolnosti posredno idu u prilog ovakvoj mogu6nosti l',,(/,rr()g r;rzurnevanja.UVlglaviGospodice,nakonkazivaniaookondanjuratai r,,, , rl 229 r r I rr r rronr preseljeniu u Beograd, pomin)u se, primerice, 1r ! ,r, i ,,dva pesnika Bosanca" .,r pril)ir(ii1li pokretu bosanske revolucionarne nacionalistidke omladine i detiri .,,,',,,1, l,,rtlincsvetsl .1.,q buduii vcka, a i prikazan je s povesne distance, f ,,Jaki" i,,slabi identiteti paf,rd .j fn ! 5rps(onrr0n[L r:ln.mlr f,rL [ ' ilrrI sukoba, ne hajuii pri tome zapodrazumevanu ,,vezanost., i vomost, pokuiavajuii, dakle, da negira op3te, i da gleda it. liine interese. Ova koncepcija ima, *"dtrii-, ,ialac", sadrian u paradoksu (anti)junakinjine individualne s svesti, koja se ukazuje kao problematidna dim se razume da "f (omparativni denttteti nd jvr{g{,i.g*n-'llies!.re_+,e-ippt**9g,_tggpzep:-*_e_ir,}g*tlyr to znaii p.geudolojkog, oseudolo{lrno tipg,b-gdu-di-.dafine h,,J,, li A^ s-e, .^ saslelt-o -^-r^:: ,- qp_-r_{r.aii ^.^ ^-- - t o dnol a i-if ava_\o ji p-i o p gled 1gnori6 9 I .,eo.U_itiiil"i IGo prip adnica ;;tabt ;g;;,,d*go g,t ofu, n";fiu i"dalq_vr i naime, ngtn!l-oy4! 99!9{der u palrijalhilnom i uz ro miliiil ratnom okruZenju u kojem se obrela, ona je _ kako bl !eZ?*o"I; Majer - egzistenc-ijalni aulsajdev, ono Sto se postaye vet iarn ,,rodom, podrijetlom, tjelesno-du3evnom samosvojno$tu,., icr tamo gde takvo obeleije (pol, rod, poreklo) odudara od -oy, tetske ,,norme", na neki naiin ,,sami egzktenrcija postala prekort njem granice".32 Stvarna osobenost ove knjiZevn" figrr." otltuya 11 me_dutirn, u njenom stremljenju ka tome da preneb.e"grre ,,priro.l zadatosti, najvernij e i naj s aZetij e izr ai,enom aZivotnoJ deizi,,Zt diti milion" i odgovarajuiem sloganu,,Ne biU na strani koya gubi stradava". Andriieva vedita Gospodica preduzima, drugim ,"ii*t f.ot j"Ti 1os.t ;;; si od sada sebi i otac i majka... "), i "r"drr;rilq i sudbonosni zavetnjenog Livota,,, u potpunosti saobraZen trac onalnom, rigidno, u izvesnom smislu samoiivo shvaienom iclt stzdrLljive,samosavladavajuie muierrrosti i sveden na pragmatic*rtJ suieno uverenje ,,da su ludi dobri i savjesni prema orrirn"u koji njih ne zavise i ni$ta ne trai.e, alidim od veie$ i iodes u rarrisan folti Laj, sve prestaje", jer,,svi su na5i osjeiaji i obziri samo na$e slalrostl I njih vreba ina njih cilja sve oko nas.., pazato,,ne uspijeva kocl ljurll se onaj ko je dobar i izdaian, tr"go orr"jko je sposoba" t t .1.',,,u ljudi ne mogu ni5ta".33 u krajnjem ishodu,'ovakav uticaj stvori(e 'd Rajke svojevrsno olidenje starog literarnog tipa tvrclice, sacla prila godenog novim, rnodernirn uslovir'a i clk"'lnosti'ra i cl.vcrlc.rr,rg Attt*tjdt,ri, str. 14. l ltrrrAtr,lp;;11, I ilttollttrltt,lit,orlr,r1 l()(r1,, 1 11r..lr) 10yr,q5511;1 r .r l. tr oiSak?"). o sprovedenogr ,,nesentimentalnog vaspitania" sledi i Fsll,r, rrlrI svieukupnog -Gosp-odiiinog pona$anja. "Njoj nije trefti|,, ,,,,',,1,., cla celu or,'u varo3 i sav Zivot oko sebe podne da smatra f r rrf i r r r /, r ul/c nn i dazaboravi na sve osim na svoiu Ludnju za plenom .,,, I . l].1 " (67), kazrie narator tim povodom, indikujuii vei r,, r rnLetaforikom i terminologij om Rajkino pristaj anje uz i*li.l'rr" l,rgilcu gledanja na stvari i odnose medu ljudima. -U-q"e-stg, fa ., 1,,,l.,rlno p-1!$gpi o,vg$lAlpj Ulqzi Zene u latno.m p,kruZ,eljg, i I ri-, , rro7 t l.r ma koqfglmislii.l.ri n1-din potraZi lidni spas u figuri egzislerr, il.rlrros auts{dqJa, p-ri,znatog i civilizacijski za5tiienog u tolp ilrl'rr rlr'lrr,rur poloiaju, Rajka Radakovi! lrudi 19 svim silama da i!=i,, r', r ov i rn- pfllkama muSke -.iivotne i poslovne konkurenciie, r(.i, ru isti mah da 4eminovne dinioce te konkuy,,1,,'.r ''.r;r "amputil4" (,,eim bi razgovor skrenuo na rat in a ,;,' ,, r,rtniry,o,!gfo9.s-tima iu*,, r l, r, ( osprodisx js podinjala da se mr3ti i vrpolji i da traZi zgodan I,li i,g,,,,,, ,l,r sc udalji"), u kojima, u danima posle Sarajevskog atenlata, ,rl,r rrrrto, odveiine sveta, samo powsno prede pogledomprve ek.rilr, ,' novirna, a paZljivo dita iedino poslednju, na kojoj se nalaze sp=tr r r lrr i{rrcijama, rasprodajama i zajmovima, o kretanjuwednosti ii l,'i\ rr'(li i na novdanomtrii5tu" (lZ). K3o-Zafuq9-rr-I9rl13-p.o5-l9d-!,q3 I i-r " uri:1, l, r .r r r r r r rr r i i 11|,rs,,,,(.1),u'irtnog'i,-qe]-e$iylogprihra-tanj,a,.pu$ko-g'razuaevanja',,, Er!.r I I nl('nrLr odgovarajuieg delanil ne pgily.ljujq se emancipacija 4,,,1' i, ,'v,' rrntijunakinje od kultqnih pr9{1pqd3 i strereotipa, nego r rrlr rr l. rrye rrc ,,imitatrv4e" figp4g u kgleklivnqi pergepciii na karika,- t,ri rlrr,, :;vcrlcnu ,,mu$kost"r odnosno ,,povratno" sagledir''u, i tim , in, .,.r /( )r n() ldi3eiziranu Zenskost. t)v,r l{ajka"r kazuje narator na jednom mestu, u stvari sumira1i', r ,l,,zrvljrrj sarajevske dar$ije, ,,stisla se i usukala pa niti gleda ita i. r, ,l .rlr znrr 5ta je obraz,ineliti na devojku iz gazdinskekute nego ,,.i 1,,,/l,/.o1 (ifutina [podvukao ,trt ,' trt ltruuti da je ikad Zensko T'B.].Otkako se Sarajevo zakopalo, stuorenjebilo poslouan iovekkoji radi : ,,,1'r r't n r lrtrtijama od vrednosti fistakao T. B'], i to ovakav titiz i ! r r r I r r 1.. N i kad se to nije videlo ni u jednoi uerl [istakao T. B.]. 1...] r r r t' ' rr',,r, rrrct|u svetom, Gospodica jeimalaveiutwdenglas,nimalo nastranogi nakaznog iudoui1, r 1,rr :iv('nlr.l ncobidan glas najpre :t,r ,lr tr lrt I isl.rli.r,r T. B.], pa zatim glas gospodice-zelenaia, stvorenja . , ,/rr',r' r lrrrllosr r, ko jc je izuzetLtk medu l,enskim svetomt neito kao i, \2 f.1 , I a Tihomir Erajovia , .,1, , rr.r |rrie,,t r,rr,r on o ga 23C- ,rlrssrdx, zahvaljujuii transpoziciji nadela Stednje i trpljesopstveno telo, zdravlje, odnosno Zivot (,,Sta ie joj srce r ,1,, pr*+r. samo i svoj-skriveni iro 231 ,,Jaki" i,,slabi' identiteti A!lsajderska paraal qma L lrps(om romdnLl ! ratnom tenralil(om moderna velticq [istao T. B.]." (88-89 passim) Te$ko je, znisttl srpskoj knjiZewosti'onaii potpuniji skup autsajderskih tipovl jeclnoj osobi, koja je isti mah doiivljena kao ,,poljski eifutin", ,,nastrano i nakazno doviite-dete", ,,stvorenje bez du6e i po ali isto tako i kao ne$Sto se ,,nikad [...] nije videlo ni u jednoj ,,neito kao moderna itica" i kao ,,izuzetak medu Zenskim Moglo bi se kazati, lz mnogo oklevanja, da, zahvaljujuii s nesvakida$njem poranju, Rajka Radakovii u kolektivnoj 232 Tihomir Brajovia (omparativni ident teti njeno bioloSko Zenstvo s njenim iivotno odabranim 1 vom", stereotipno svedenim na pogrdno-uniZavajuiu pt"d- ) is sla r r r z t' cna$kog posla kao ( auto )kompromitujuieg,zanata", dove- r'' rl* i,,, 1,,,, o granice koj a podrazumeva sasvim nehumano lihvarstvo, !elr'lo u sloganu noYdane pozajmice ,,za funtu mesa" kao ,,sigurnoI I 5rilt ' li,ll rrnciiu.36 Ali, tu nije kraj pojavljivanju autsajderskih likova Rajke Radaf ,,r'r, . l(irda, nakon Vidovdanskog atentata, koji ie oznaditi podef af I'r'vog svetskog rata, poku5a da se ,,otrese" vlastitog etnidkog i*lrrrlrtcta koji je postao autsajderski nepoZeljan u uzavreloj -do-lini llrl1,r, lic,37 orra saraievska Srpkinja najpre postaje moralni autsaidth riirrt.rl sopstvene nacionalne zajednice,38 a zatim svojom ukupnom +rr',r,.t'tljuvo3iu i twdokorno5iu izaztva neku vrstu izop5tenja i iz i ipredomisli'Gz). U sludaju Andrjve neobidne Gospodice, medutim, mogud. nost predomiSljanjavarno ne postoji. I pre velikog prelortrir, 1 posebno u njegovim:znim momentima, ovaj ,,izuzetak medu il,r.t!. skim svetom" sys5nsaimer pravi iskorak iz zacrtane Zivotne role na opSte zaprepa5ier odaje se ,,mu$koj" delatnosti sa finansijskhR 11 potoi lihvarskom zaj modavst'nrr.3s Posledica o vo g, prvo unutra$njeg a :;l)rrja i r r';sl naciji izrasta u neku rtu krajnjeg ,,tudinca u postojeioj zajeclrrle odnosno u ultimativr,, i pri tom sada vei vi5e intencionalnog,\'t ( mo)voljnog, nego egrtencijalnog, rodenjem determinisanog ^sajdera. ,,Ko se samlvoji od dru3tva", veli pripovedad rorrr 'l saZimajuii mehanizt kolektivnog poimanja ove vrste socij r ,,postranjenosti", ,,drtvo ga isldjudi bez i.aljenja i bez mnogo u i kanja, i jo$ se pobrinla mu zauvek onemoguii powatal<, svc dn 1,. iil Ha' a , r'1,', ctnidki meSovite gradske zajednice, bivaiuii dak oznadena i kao i,.,I,rrr ocl ratnihprofitera. Romaneskna sudbina Gospodice ukazuje er., I .r l 233 ,,raka'i,,slab| identiteti Aut5aldersG paradigma u stp5(om ronan! 5 ratnom t€mat (onr r {,ruto)ironijska fgg-r4*ajJ-!-s--aid-"-rg-;fig"ura eso-.be ko*ja -rgu"ori$-e 1r, Zrrrrimljivo ie da Hans Maier upravo junaka SekspirovogMletatkogtrgoucauzi[.r,, kulturoloiku paradigmu ieweiskog autsaiderstva koja u sebi obuhvata vekovi'., ,, r,r l.rloier-re predstave i predrasude o pripadnicima Mojsijevog plemena, saiete u disl.r,,lrtrrjuii,,fenotip za izialovljenu iidovsku emancipaciju", koii olidava ovai cinidni nje u novo autsajdelo. Uortadujuii se sa sarajevskimJewejirrorn Rafom I(onfortijem tokudaju da u ratnom vremenu uveia porrt. didni imetak, junakinAndriievog romana od dar5ije dobila najposle i pogrdni nadimaSajlok u suknji", bivajuii Zigosana kulturntr ,, raspoznatljiy61n,,sf:tom" koja na simboliino-paradigmatir'rrrr ,'rr,rlrri , ,,v r jt'k bez rodnog imena, mletadki Zidov" (Autsaideri, sft' 248-249). ,,Sta znadi uopite za niu to 3to se zove'opdta pitanja', 'politidki dogadaii'i'naci- jetozanjupointeresi'?Neitotudeidalekodegaseuvekbriiljivoldonila.Sve utoliko ukoliko je moglo da neito donese i1i, u proti'"nom, da se zaobide .t,,1,rkr srlrno 34 ,,Monstnrmi su gre5rudi djelima i miSlienjima", veli Majer (Autsajdcri, str', , I mentalno obeleZje. 35 f"i" [...] parodija ienstvenosti. Onl nc mch, .rli e'irri rl,r koti", zaldjuduje lpovodorn Fclisiti l{oslin, dodajrrii tl;t ,,uprrrvo tirnc ltrr jc lcna istiie se ono ito jeodvrirtni.ic u zclcrr.ritvLr, l<.ro i rr srrrnorrr lvrrlitt,njrr: jr,r ,,Rajkino pona3anje se novac jczcfcrrrritvopirrazitrclhti'(,,1'lrroAlr4prrlrnl'otttollttryi',(rt't,rt'.ltt.tl.v)tiluu(llttt Att,11,1111,,,6;'. J, n1.11qy1i.1p I l, r r 1'. .t l8 ) jeljutitotubledutamukoiase 1ri 72), saLirrrajuci u imaginalo i verbalno kliSeiziranoj predstavi ovo razlikovanic irr tencionalnih autsjadera, za e ,,monstruoznost" ili dudoviinost, kao i u sludaju tlo,)l vijavanja Andriieve antijurrnje, uostalom, ne predstaviia fiziiko, ved pre psihic\ko l,, z:ltctc. [...] Staimam jasaSrbimastudentima?pitala ,,t,r, iila pred niom" (str. 103-104 passim). , ,, ,.'Srpska rijed' je donela jednu beleiku o tome kako neki potomci onih koii su r,,v.rli srpske ustanove u Saraier''u zanemarrrju tu lepu tradiciju i, ogrezli u duhu ma- ti ill,rliznr] i ruZne sebiinosti, zaboraviiaju svoju duinost prema narodu i narodnim ,l'rrstvirnl" (91). 1') l{ujnhrrcl l,mer iclc i korak dalje kad tvrdi da, ,,piiuii tai roman, od decembra t') I l. tlo oktobrl 1944. gotlinc, u okupiranorn Beogradu [...] autor nije mogao a da ,,, lrrrtlc svcstlr) izvcslrc prrlrrlclc u oporturtistic'l " l t t i sopstveni pofnr, kgltutlt3,-nqqlonglni identiteb da bip_os_tala ir-rr' itrrrltturirlno-kompoziciono ffi| i;;;)li;f_ i; k;jffi put ::;:::::5::.:::1':;'l;r{'"""g"'iiiuffi protvrduje snagu i fatalnost koi"ktiurrit usl j:l*:1,: t"rspektive nego, recimo, u kulturolo$ki konvencion aln 'j3nli;"o-, ali recepcij-sk daleko'bofe ;;;;o'rrrom roman u ostao indikato, dqqgai.i/e, f ?,'#,:T.:::,::j:,11\' 4,.,.s niine" autorske vrzlje, koii daje moguino","J,," 234 j ;;;;;:;;#; u.,,""d* g"-e,, a,ft rom [i j;:lza njeno !:,!bolje :,!:,,, barem "ve razumevanje i pon-o""";r';"* ;"J"li::,; o d,, or menih razumevanja roda i tzv. Tihomir Brajovia an_eJ ,"t"" t(otrtparativni dentitet t ,rtt.rr", ( Hrl nim u autsaj derske paradiqme. Ti$mina C orp'o jednim delom -ogt""bi da bude -rd"l;;;; X literarne moguC'orfl ii.u, Ana Drentve' $ek1 po ugledu na A^drl. ievu Gospodicu:,,Stalno. jeneito o,piuJJui", ri".i.i*, i uvek je uspevala da u$tedi da otplati, da odr"di,"J""air ,";rr;;;;;;l: nja - i novca i zadovoljstv a _ razjeiala,; ,oo u"Ii p'npovedai negclc prl poietku romana, kao da ,r" .r"Li ,ratio al.rlira Anino du$cvrrrr u jednu reccrricu na Gospodicom , ::;::1. sudbinom .liaraiw;t<9m saietom ";*r_ ( Sta ee yoisrc e koj e " 3to- !p4k najpostojanrje i" prati fit"rrt, ;; :": ;;;;l :i;:; ";;',;;) kao_oor.i+11 tnk I ryetu velikog nuyiu _ p";b"o,;"ravno, l.jlld"tkiokruienju " stranom dovodi tzv. pripadnicu u na sarnrub autsajderstv", uz to u,podsticajnom okruzenju "ri."ri.r",._, slovenaike irr*rtrt i.,*l se za nju u narativnoj predistoriji "-rr",,"";, o iivotu u zagorskom uinug,,rl,i "pazila je posebno na ponasanje i naiin izrai.avanja,pa i .l isti(.il,lr(, svojine'. jer je valjalo potvrditi se, izdvojenosti i moral.ir.r.r scrrk.r'r,r uprkos" . _ (zl-z+). Gospodiiina predratna, mirnodopskil, u os,.vi .bic.,u iiv'rrra - umire u bolnidkom krevet. oi f_,ot"rti ,trti prida iasu clok l0 se 'at jo$ uvck v.rja 1'rrcr'l ,.'.iirrr lL)4O.g.tlirr.,, 1',,.rri,,ri',.,. N.lv.;rttrtt,r: \/ttrttttlttirt,lr,rrr.lrr, lit,prlr,rr\ l()17,,r'. _lli. irrrrr, rr r ctrr politiike prinud_e'naroiito ne u militafltno-represiv- ,,Jaki'i,,slabi' identiteti A!tsalder!(a Ii paradiqma u srpskonr rotDru ratnorn lelrLllil(o lrrostori konrcentracionog logora i ,,kuie radosti" , provizorflrF r l,rrrrrrclnog bordela unutar logorske iice. U igri implicitnog )l{ osvetlj avanja dva sredi3nj a lika-sudbine u simptomar :r l,r nrF n I ,r r rr r ";,T;;i fi* ffi ;::TJ::, dbinama -"*iltrir" o * ska lika, koji, svaki na svoj naiin, ot.lorry.,;u s i trrrnim latqim olglngslima, narativni amblemi Verinog l.rr;ivo autsajderskog poloiaja postaiu u neku ruku komple- Irlrl rr rr ir r r, rrrrr( + I i?r,,, r', \' r r, r I' r r s () m rom anu IJp o tr eb a i o v eka, lq*D:g ttye-!-$,* i r c r zapravo. -ovaploiuiu dve.mo guino sti ienski indukova: I r n',;1 ,rrrts.r lrr l / r,r / r l o v Ij e no jclerstva u svetu muikih ratnih prilika: (malo)gradanski u i polrrdenu,"oliienu u Aninim sholastidkim seansama pro- lei,,r L t' rrcmatkog jezika u njenoj podstanarskoj sobici, i gradanski lr1,r,,lolr1111, istaknutu i izdvojenu, olidenu u Verinim posleratnim, | 1, I I r I rr 1 I z iv r.r o-erotskim seansama u nj enoj usamlj enidkoj sobici, kao *,'Ir.vlsrroj, bezobzirno opsesivnoj evokaciji cinidno imenovane 1,,g,,r.,1 rrrr r r r r r r rrr l r 1,, rs rt rr n j a, j este bolnar tragidna ali ipak dosegnuta samos p oznaja, rr, l. .r vlstrr l (,tnoll isl : r\ 235 r 1;,1111c ",r1 irirr r r I ot.r S..l,r i Vojvodine, u vreme D;rugog,svetskogrataiposle n;ega.M"edu tlrn hrni-i* -..JL:_-_, j rli r 1 p." r,o"*u. Sliino ukr3tanje autsajderskih pozicija postoji i 11_!Jattt ,or:(1.( t lzo)aleksandra Tism", .J_unu'loji prikazuje ceo ,rusrun mu5kih ri zenskrh Zenskih sudbina, sudbina. uql.aw^nr podr.r8y., rr uglavnom ,r" ^^r--,::_- Norrog bro viru kojeg je pripovedni interes nagla$eno usmeren ka {ri.r,i1,,; ( r rv.lrki njenog dnevnika, Veri Kroner. I sama polu-Nemica ftr rrr.r;, r, Verir ipakbivl 9b9!9i9na dvostrulco autsajderskim, ieyrejllin {1,,r,',.'tr) i Zenskim (po bioloikom odredenju) poloZajem. ll 1,, t1,,,r,,'.lrroj figuraciji TiSminog romana, ona je, medutim, vei od 1rrtr,,;, 1,1r1r''11 ;]:::T:::,5:-il"Ih.tatni,,nata4)a,i-o,u,,,-"varr.ierr dincaumodernorrlindir,rduiisti.ru""rlr",;"rl;;"iLttl#.i,il ; rl mesto kao drugi pol kontra- .. 5 rr bi se potprunim ,,mehanizovanjem" obesmislila i na izvestan nltln potrh njena, u mu$ko-ratnidkom dru$trru na vulgarno-telesni i sck, sualno-represivni nivo svedena, ,,vedita" ienstvenost. Na vrhuncl svoje protiweine samospoznaje, V_91a t(r_ gpgJ jg-!1yo_tposh 72;V_da 46 Tihomir Brajovia l(otrrparatlvfl ldcflt tet logora ,,nastavaklogora, isti logor u koji je odvedgna i 4a,qidg141W godinu i p-o aanEngg_llpgqpbb,ggla iako se r.at,zayriis; biv5i znpo. vednici potonuliu kw, u svoju smrt, pruiaju za njom ruke ovtrno do mesta njenog zarobljavanja" ( tSZ-tS:). Stoga ona shvatr rh je njeno jewejstvo overeno drugadijim pedatom od jevrejstva onih koji su izbegli Licl,pa se ,,tudi malobrojnihJevreja powatnika [,.,] ni u jewejsku opitinu ne odlazi vi$e" iako je ,,detiri godine bila rotr; nosila je na grudima i ledima L:utu zvezdtt" (t+S-t+l), i tako stit€ do konadnog i nepowatnog osamljivanja: ,,Ledeno je usamljena, svE to okolo su tudiri, aveti" ( 139) , i zato,,okreie se samo sebi, ovog puta svesno, u dubokom saznanju da je sama sebi jedina ostala, rh je jedinstveno bije drukdije od svih ostalih, ste3njeno neprijate If . stvom" (tSA). i,' Gotovo zakonomerno, do ove, takoreii kompulzivne, inclivl. ' duacije mogla je da stigne samo osoba prinudena da se spusti sve zgoljne ljudskrsti, kadra da, zahvaljujuii potpunoi re-presiji nld .do biolo$kimi dru5tvenim biiem, zahvalju;uii, dakJe, potpunof \oiim neza5tiienosti, sagleda uobidalene polne, etnidke, socijalne prc.rir.. gative i svojstva kao velove privida. Muiki junaqi IJpotrebe lovaka, uprkos ratnoj represiji koju i sami tqpe, do ovakve krajnje spozurrjg ne mogu da stignu: Nemanja i Sredoje Lazul r.t odrzir.oit i;";;-"J;;ii kol"kii""o uspostarrll!"ift I nih mehanizama mo ii, vlasti, nadre deno sti, kulturn o g i p "gg1-r-,1 olitiC-l-lgt{ poretka - sy!-o4!1_r,dejs!a-v-ak ie Se qt1p1q-tlom, m+rrjintko-m, mino ritetnom poloZaju ipogfe{u na stvari moraju u jednorn trenutku ukazati k19 pykg rypg-+e. ,,Sve same senke, i glasovi. Ima li ideg tvr stog na ovoj zemlji, ima li iieg 5to stoji neizmenljivo, na $ta nrojici pomisliti a da istcwemeno ne zakljuti$: i to je pro$lo? [...] Prosto rom se koprcaju ielje, namere, ljudi uzvikuju r-r njcga svoj ljub.rvni zov i jauke bola, asve to konaino postajc nragla, l n.r ;cvrejsk-a d-ev--ojh-q,-il 'lrir 9gT:J" pod g.atiruiim iun!5!3vaju!im millgnln-g,g okruien j a do ngodlgi+e Selig"deeoltel-e-- / I'r /ilil('no bice" i_tako naizadizbriSe svoju druitveno surovo Zigo.*rrrr r.rzlititost i u ratnom okruienju neizbeLrut posvema5nju pri- ,l. t,, It rr r r,, . r 1 1 j g 1n tltlst. \ rt ts t j d e r sk a. py. "? g!.q4! q sp--o tFy-li"+ W, t-?ke, .p a. p r aJ,ilq-keg qj ;koj.par qdlWj j.- a ! u r,' I r,i l< i antonim insaj derskoi,,a !g: ig f g(! h91 r r.rtrr. Ako ,jqkr+", herojqku paradigml'lnadelno odlikuje svoje- =li, ri-rr ,rl(sioloski entuzijazam, verovanje u opstojavanje i potvrdivailI| I r,r ( I cionalnih r,nednosti i entiteta upravo u kriznim situacijama " 237 i !r,l, li livnilr preloma, onda ,,slabu" , autsajdersku paradigmu odlikuju ili silom prilika stedena potreba za pre=iiililrl,r i l r 1 .rutsajdeiskog delovanja i uknjiZermost! ivaq njg. U Upotrebi ,',, r,r'l, r rrclni branilac tradicionalnih, humanistidki shvaienih wedno.,rr ul)ravo individua-autsajder (Vera), u Gospodicije to i te kako obzita na to da "' :,l.r,,rrr l r r r rr r II ,( )tl vce inc srpsl ',1,rrr,rlrrr t r rIrtt,t ttttttIit'or p,t,1 I()9lt, c'lp. 1.1.5). ,Jaki" i,,slabi' identiteti A!tsalde6(a paradiqma u 5tp5 rilnoilenrat (orl 7 yidenje rata u,srpskom rornanu testo uoblideno iz udvostru iensko-jewejske personalne perspektiv" I vizure upuiuje na I vrsnu mimikriju autorskog prolemiikog poriva, t oyl, ,rJ zaista kulturolo$ku rr"dr" d"rort veiin"skogr,,mu5ki.. ""grr.i 3:::'::::l 4B rihomir arajovit (omparat vf identlteti :j H:T ;: : :: :T y:lil' za mo ( kao r".li';il;; i u p o,ste di cu. ri, - "" ",r." i p otoi. aj Z e n e :n 5: ::. iliJeweja otuda je "e"l: -Lzdu,ris-* od p"k" gjiT ena. autorsko g-;11"; o koj e s e o sranj a l:i:""^l: e, ne ::qi::: drugadij vi$e samo tradictl sko, heiolsh ;;;";""";ffi ;j izraz",opsio,ii r.or"r.ti,,,,",,j;!l ::?""':j:.::.ll1l": :t-boliikog vei - pod uplivom saznanja o ciiilizacijskim kontradikct;;;; je donelo doba posle svetskih ratova i'hoioku,rrt" uzima u o i moguinost uspostavljanya jerdngg nolrog ,ur.r_evanja, ,, ,rrrtnl meri upuienog na singurarno-iin diiidualn"a _rroluntaristiika k"il";;i#;.:i';; : i rre l:-h"',"lskinn' ::":lyll""." 'uto "" -""1" #;"#; de{ilo1o znadajnim akierinna i tipovirna. i s ta ali rr Tako Marija,Zanaipolja,, junakinje psalmq 44 \1962), prvog romana Danila ICSa, svojim pozicijama u momentima ,t t"rry"ny. ui muike militaristidke agresijetgrur"iir.rro udes zene u tumadenju p isca ie*ianika iJurrry,, epohalno_istori jsh i Grobnice za Borisa Davido, viia, naroiito prijemiivog za sudbine odbaienih i prokazanih. Sl ;il;; # #il,i I(Jovr_.o_".r.Jigr",rtog, konstrul r 1 r i mereno ovakvom p oretku, dak i -zebnj a r ali,t; e m o d e rnog d rusrva, svi kr o g na_v na p okretaiko nad eloi na ny eni ;lr;"rt,i.ii;?. n ::ill,l:l r rr r 1 uspostav nia svet, do"odi., sumnju tek Fd"aa nje :'^8^:ff:l:.'ii"g rii1""'., o"slo,vn.o iti figurativn o zdrui:eniuiLi i e n s t u o i j e u r ej stv o u srpskom .:o-"rro ill"_1", kqju qs g-c-?-iU :r i r i ll il c n o vona j e-kao-,,aktivni s-trah-",. a zensko b d9ni9 a--a--slitr j r:,, v r' r lo iima juie mu$kimr, militarn-im p o re d enj.em-; .,, on a j e ,, I I :,t,r jrrh pored tog odra ka o vojnik koji je nekim iudom ostao r'l. ,ilozije bombe ito je pala na rov u kome se borila njegova f ',,'lr t,,t trtrlrt .:loji pored zajedniike mogtle 1...] onih koji su bili njegovi ff,liri, lr !,,' r,r i .\ kojima j e delio cigarete l...f a on se p ita kako to, kojim jer njegovo je mesto F,i,,nr 1, trt tiostal iz stroja pri poslednjoj proziuki, fu tt .tt,'1rr I istakao T. B.]" (Z+). t Zidovi upropastili sve. Moj mut, j e gov orio da su oni |rrr i ,i r,r/ | istakao T. B.l. I za sve drugo.' - l2B), zatvarajuii krug h L*,;'.y' l(' u ()vom sludaju nemoguie izaii. su t:r= F ; r' r r.r,', l.r l\ !lf a 1,; I, r.. li rrIi n izac 1j1" jezka oponirana j e, p a\ svoj elrsna,,feminiza- ,' ''ue grr tnoralnih znadenja. Situaciono i ideoloiki podredeni ienski likovi ovde postaju etidki superiorni zahvaljuil,'r ,,, ,,1,,; tclesnoj izdrZljivosti i psiholo5koj snazi koja je udinjena !f i i r., 1,,r r (' r t l on1 pomoiu j ednostawih a upedatlj Mhr gotovo melorlr a ', l, r rr li'rtivnih rekvizita, kakav je, na primer, motiv Zrtvovanja $r rur,,l'rr j.r, r , r ' r r ll tlt'tcti'r. Samoproklamovanoj muikoj mo6i suprotstavljena rrrr,rz,rl.r,ine Zenska snaga, cerebralnosti je - u jednom shvatanju i4 rir ie. r I r l ,,i, ,.r1,r.rvtr I r r r r r r ( fs!,,irr,rlrr,rcijom,,mglkpgflsh,yat4qj-4 ft ieqg sv-oj-u slabogtpretvlraju n -il,rl',n trlrzrranjena je, pri tome, narodita, moderna dilalektika aut:ttfil, t:llrr loo onog fenomenakoji u epohi krizevelikih civilizacijskih l : I ,,rrr.nl,rriiudi Marijin razgovor sa Zanom, narator romana primeiuje da ,,ona 1 , rr, ,lrrclrrijc poielazapetljavalitrtutelkumulkumrei,umisle(.idaietoglupiiablon ... ' , "1,1, I tl ,,.; !r', t rt, l,,t it: silnom fnom iglom \enske pasivnosti potela da bode u prazno fistakao .rr' ,lol< sc nije- upetl.jala u dvrste niti mreZe pa morala da pozove u pomoi lrr'r', lrrvo.fuliobr,pronda[...] togMaksa[...]kojiveimesecimaPostojizaniu i,i,,',r,,r \l,ttstt,irkrtrnd.ijatogmulkogboga-akcijelistakaoT.B.l"(Psalam44,Za- 19,8.3, str. 27). Besprekorna i diskretno (pre)naglaiena stilizacija, ko,. r. rrl r, .,vo,slvcn,r li.iiovorr narativnom maniru, ovde ie od odluduju6e vaZnosti; , ';1,,,r, rl,rr liqur'.rtivrro potcncirrr kulturoloiki usvojene i kliieizirano predstavljene , . i'l , rrrr,.k.1,, i ie rrsliol3 tlcl(ov)anjl, i tako il-r u stvari podwgava korozivnom i uvek ! ,, rrrr'.llrror)r rlcjs(vrt irortijc. -..1, Il, ,,r,r.rrl 239 ,,jaki i,,slabr" identiteti Autsajder5ka paradl!lma r stp5(on tonan! ! Talnomlemal (otl narativa najednom dc :ll*::;f, ,ilil:;:,'iiJ'fl l;1l:lfi,H,T#lo:t::*o+g :,Hl::Tm fif :?"i:il?ffi*:,:tiiffdlTl"f humanistiiki jiTillg"tajcen mosuinost r,,#*,J?ll N r t r t 1' t o Ft l ;i:i:r;i{x#r*i**ffimmr se ona '",:,*;]XlJ:'jiitrffJiJ"il*1,0".:tom"ll"nlg '-::;1,.i;*ffiru paradigmom u na apsorutizaciji tradicj:r-'muskog" pogl.i" I delp"qnj q mitske matlige g.ppgg .ov'ory. -neglfiygq+ s k,.o-insajderske paradigme., i u romanu s autsayderskom_- Ir I, r, | ; ; y. y.,1 I f ic vei, kao oslobadaiuci deluje pozitivan im"idlr"-". b1.glp&o,i s$zi spqi; sho [uitrj;l#-1"- r' rr r, r r s ko-jevre _ jlkW i "d;;; iako niie filr,r,rrr,r rr,r to, bira jewejski identitet za sebe i svoju d".rr, on" Clrli 1rl r11u",, l,ogokratskom miiljenju, koje _ u lucidnoj interpre_ i l f inrrli.r Stejnera, primerice _ dolazi do spoznaje da stvarni !r'n "l'()ricanja predstavlja nebeska predodredenost Izraela za r' I r r r, t t'r.r lnu sudbinu", tj. protivno razrozima trezvenog i krilF, rrr,r, ito u dijalektici samoproklamovanog izabrani$tvJMoj_ ?rrg r.tl,r p'onalazi skrivene uzroke njegove lionkretnoistorijske '."".11;y;tri,1i"1.i3 -:_ l, I r I (, fr_1t-",11 t d r' nYfi-fhi*:ii:;:[irf iHili::::HHffi po*"-""o ' "*t[l;l: "'" "uko ."",1,$ ,l . rihomrB^rovii r'' h i;1rrr,'rrr, virfleli smo to u 24O n na sve j::,,i,I,$id;,,'f;?,f:ljifi::i.",,*i r r r i iigosanostirtruduii da,,mesi;anska metafora prerasta , I rr 1',IrIrliu o'ih koji odlaze u obeiani nacionalni dom".a7^sasvim Epr'rrro otl Andriieve Gospodice, koja bezeii od svog etnitkog I a r,r r r os t i i fl* r I I I r, I,r zir Pirda u nevolynol,rtsay ptt.rrr,rlr.Srpkinia ierstvo, albahariyerra';q*, ;; kasnijeJewejka, u svakom sludaju tudinac, dvo_ **r! r rr rr lrrr.rc",aE svojevoljno se, u jeku Drugog ,rr"irkog rata, opre_ $11*;,. ,,r lir.rjnjuL inkriminisanost jewejskog Jut-sajderstvi , puruiot_ lahrlrrr , 'l'.r'.rzloienjem,,udinila (sam) sve st mogu da stvorim drugu ah*lrr | .. I tl.r biln nasla neko twsto tlo tamo gd"" ,rr" kririro iri:; **i*nrii**#*lf*j ptrt v,r r .r l, a r rr uskome$ane gasove.. (SS_S+ ]e p"rri*), ilr',r, a upravo j evrej_ njoj donosi tu traZenu sigurnost, bud,rei i" o.ro '',rs.1111;[salno, ,,tlrr ne trebaprestatipamtiti,.,, jer,,iiaborav jewstakrivice,. Frfur,r\,,r !l', 11',', r tl;r rnoie da navede nazlo,, (ttZ). /,r r'.rz.lil 1,' p !L' sh ematima i zakonitostima mi$lyenya, -gltlgrq Beimu-_ jr ,vl lq' r'rrz.r-rre dijalektiku povesnog pa-e"";" t"o rr t srcceg r./rogog $to najposle r"k;".;;;; o*ouiiif. ,amoosroba;;;r;?::l:"1:;T:;',,^!;i;;^1,1;c",,ffi ffi dovodi i a", tr trir -Jiost ' W. Adomq Dijalektika prosvlctiteljstwr, O_ Bovotr, nav. tteto, srr. trtru iz tht :: Dijalcktika 1,.:l r4. I46 .y"., ;" ,rr,,pnxujctitclis,tud, stt. ZS. ,,..rru,.,nr, i:r: Prtx-vjctilclisrv' sc st, vr,rt;r rr ,,ril., "''1" Itrrsvictilt'lisrvrr i Atl.rrr., A.l,,rirrr,, ,,;;:,*; ,,,,,,,0;'l:lll::: s,rr',, i::l'i:;:";'l';,:;;1,;: ,,",,* ,, r1r11111g1,,i,,, ri,,, kr(.r,,,,,, r,i.r,,,i1.i.;,,, "'|,,,,, 11 ll"i.',;,î,,.1,.l.'ll r,,,,,,,,1.111,',u;:l:i ,,,,0ii",,i,,,'.,',1,] ;.i;;;.,;i,:i.:; ;i,ll; li:: Irr()r1(l).rirrer.i l.r1 l:li";]ili,ilil]ll,]1, tlu( i,,t l ko;t, jt. z.rplt,lt.tro, ' = ; i ko]a l,r od sarnog razuma,jer podiva na obuhvatno- r.rlikorr".riu r' r' r zlrr, liategorija koje racio u svojoj ekviribristici i r,r r r ume d" pJr- lr lr rr r r ,rsrv.r'i ryHorkheimer,Theodor ljn1e, str. 17S. il; q, 1 i rr I r.1 r 1 1 i relativizrie gotovo do neraspoznatljivosti i nesiajar' I'iir'ine vere Kroner', i Aibaharijeva junakinja u jednom r'lr; rr'r llr,,r 241 'rr.g r:rzirclovanja cro kojeg danas sr,r:da dorazi. ukolikoprosvjetitelj- 'r " r'tr ;r11l1v'lrlrcllcl t \ r,lr ,, f o r.r'nr rrnrr tt6y,,, flucuo 6p. 2ll, :,rrv,r 1992, c,rp-ZZl. l!, llril,rrrl, l;(.ot,l)r,1, 199(r, c,r1r. $5. ,,Jaki i,,slabi" identiteti Autsajdcrska paradigrna u srpskonr rcrnanlr \ ratnom tcntttl clrrrrnrltiinom momentu, koji predstavlja ponavljanje i dowsen;e nog liinog iskustva, dorasta do neoiekivane metafiziike sp upri.rvo zahvaljujuii potpunoj ogoljenosti u svom voljnom, I onalnom autsajderstvu. ,,Kada seJugoslavija po drugi put ra veli stoga sin-narator i majdin ,,sekretar", uvodeii u pridu naj 242 Tihomir Brajovif (omparativni ident teti istoriju, ,,moja majka je mogla da umre sreina, slobodna od s prianjanja listakao T. B.]. Nigde nije bilo nidega: bila je san koji Ziveo u tudem snu. Nikada nije niSta imala, nikada nije ni5ta jala, uvek su joj oduzimali, uvek je davala i gubila " (+O). fako romansijerskoj vizlji Davida Albaharija ova savremena Majka H brost najposle postaje ono Sto Di.ordt stejner naziva Luftmensch ..galdginiA _ljgdskim biiima" koj a,,ne misle u okvirima'korgn3. kao da uvek lebde iznad tla".ao I tako smo se, gotovo neopazice, obreli u samom sredi3tu neskno oblikovane agZtstencijalne dijalektike autsaj derstva. Bivaj 'sve weme od drugih obeleZen, obezliien ,,etiketom" koja niveli onalnu p o sebnost (t ena,Jevrej in), ratni auti.,4jg[ upravo u dasu najdubljeg odajania dobija priliku za bezmalo kj nj egor,'u p ers gorovski sko( za onaj gguprySnji otrt \oji ga vodi u ryjdu-b.lj9_s,rzl nje, a ovo, paradoksalno, moie da bude u isto vreme i 5 tavanj e i s am op o twdivag j p s amop revl a davanj u ko j e s e- p-r!b_ lj -esveljudskom, u brutalnom i surovom svetu romana ipak samo njemU dostupnom iskushrr. U prikazanim naratirmim svetovima savreme. nog srpskog romana o ratu ovo su, razumljivo, tek retki, epifanijskJ momenti koji ne odlaiu izvr5enje autorove vo!e ili neumitnog pri. povednog, odnosno politidkoistorijskog usuda, a on je praktiino bezizazelkatragidan, buduii da se romaneskna svest osim vlastitilr poriva oslanja i na civilizacijsko-istorijsko znanje i pamienje. I(ao narativni katalizator, rat, naime, upravo svojim podra. zumevanim rasapom vrednosti i dru$tvenih poredaka, odnosno pragmatidnim ultimatumom kolektilrro-nacionalnih interesa indi. vidualnim samorazumevanjima, omoguiuje kontrastivno umetnidko uzno$enje i prikazivanje ovih momenata. Nagove3tavajuii, putem doiivljajne perspektive ienskih i/ili jevrejskih autsajdera, poneito od svoje ,,opite etike" (S. de Bovoar), a uprkos lidnim spisateljskim osobenostima, mu$ki autori o kojima je ovde bilo reti zapravo uvek iznov-a pribegavqu jedno; lsio; narativnojfguri koya til se mogla oznaditi sintagmom rekulter ativne mimikrij e,obnavljajuicg l9 ili ,,prilagodavanja", kqie proizlaziiz svesti o tome da jq, shvatania o krajuvelikih H e;,,,1rr I o;.r sc, na fonu,pqstmodernistidkih nazivq iposthuaai-:, rt r r , rvilizacijskih proiekata, vei dosta dugo n!r,r, rr, /.,,rrr, neSto od lumpnistidkg-.g n4gleda mqgu(e spasiF lSk tst',r!, , . rnl.r 5i ,,.,, ,,' k,rji podrazumevS ljqggll krltiku i preispitivanje'.\od-9nir .;,,,1',' ;,.rtrijarhalne tradicije kao magistralne linije kolektivnoFi, i"r,rln(){ samorazumevanja, ni ratli roman nije izostavljen iz prlL, , '1' r.rztrmevanja; naprotiv, kao jedan od ,,stubova" kolektivnog |t*ir;, r'rr, r11 panienj4 a jednim delom i nacionalnog identiteta, on i fe !.r l, , , l', rtlleZe pomenutom kretanju. l'.r r,rko ne predstavlja tzv. glavnu struiu i nije uvek u svim segarFr I tr r r,r ycdnako uspeo, srpski roman o ratu s autsajderskom para- rlip'r,,nr rr sredi$tu pripovednog zaniman)a odAndriieve Gospodice ung; ,f ,, 1 1,. I rr lij e v og Mamca,sasvim izvesno otvara moguinoq! Ia videqie f ,,lil , ' ,lrrrqadije, estetiiAi i kulturoloski dragQcen-o literarlo rl',rri,\,rrc i sveta,u si!.ga-cjjamqp-q-!p1419 !,krajnje krize' Ako roman tr,r,lr, r;sliorn, herojskom paradigmom znadi po pravilu afirmaciju r I = r ilr) Borislav Pekii zove ,,marcijalnom psihologijom" i njoj *lrrsl,r glorifikaciju naciglalngg ali, neretko, i suspenziju kritidkog ,,,r,ll roman s autsaiderskom paradigmom otvara polje autoeJ,,1,,,, il.l u rl),lciie nacionalnog i istowemene afi.rmaciie ne samo kulturo- =agl,r',rrrr i,o[, r lir itiikog duha, nego i otvaranje moguinosti da se romanesknoi :li, i r,rtrr obezbedi stira-norra univerzalnostvat'e.niai znadenja koja ir, , ,' l,rt i samo ratna i ne samo i isldjudivo n3$a, ovdainja, premda ie, l|,il .r \1r r( ), r-rvek biti obeleZena prwensfveno naiim povesnim iskustvom i i.Jrl.()rn. Red je, dalde, o produkcijski,,manjinskoj" mogudnostipri- jednog istorijski manjinskog pogleda na tzv' velike teme t rr.rr,rlivc, koja, medutim, u ,,mozaidkom", ,,subnaracijski" orijenti- L,r; r r',rn jrr srtgledavanju savremene srpske literature moZe da zau;zme : rl',r/('r() mesto u procesu permanentnog (pre)oblikovanja a ne tek kao knjiZeme 1,,,t!rtlivrtnia i evociranja liinih i kolektir'nih identiteta i l.rrllrrnrc ,,tvorevine" posebnog, povladienog reda. ( icstovi i postupci identifikaciie, koje na razliditg 1aiin9 prrye ,;,',lirrci, grupe i zajedniCe, oblkquA ono $to se naziva nacignlnj ,, , ' , r r ' 1,, r t t l r l kii iZivno sti u danaSnj e,,,postistorijsko" i,,postideolosko" ,,.ilr(. t.cLltivizacijc i snr.unjc r-r closkora monolitne kulturne i pove,,, l.one cptc, vi$c rrcgtl il ,, l 1 r r irlt.tlt)() slltll()svcsrru l rr.rt 243 ,,Jaki" i,,slabr" identiteti A!t!ajdeE € ! ! r:ln.rn lenrJl (aff parad qma 5rprl(oit torrLlrr! prostore drugihga-rgd q" , zato jto ,,ne moZemo staviti znak jedn:r sti izrnedu gradanske i knjiZer,ne nacionalnosti jednog naroda, u sastav iedne knjiZevnosti mogu ulaziti pisci, pa dak i ditave Zevne tradicije drugih naroda, kao Sto se pisci i delovi sopstve naroda mogu ostvariti u drugim literaturama.,.r0 Modern-a i sa mena srpska knjiZevnost nije izuzetak, vei zapravo jedna od (zapadno) b alkanskih i juZnoslovenskih knjiZerrrrorii koj e, up 244 Tlhomir Brajovia (omparativn dentitet svim politidkoistorijskim iskudenjima i kontroverzama, ili m ypravo zbog njih, svojim kapacitetom personalne, tematske, blemske integrativnosti na primer"., ,rudin svedote o svoje zakonomernosti ovog dogadanja i njegovoj vitalnosti , d,îii i kulturno samorazumevanj FI I IH I IiNI 1 " e. ,,Mi smo jo$ uvek bolesnici i daleko smo od toga da vljamo teze i razmatranja o svojoj bolest 1,, zabeleLio trro ,st 1"" pre skoro stotinu godina, sumirajuii duhorno stanje nacije i s knjiie\,l1osti potkraj I svetskog rata, a u isti mah post avljajati je kulturolo$ku dijagnozu koja bi u izvesnom smislu *oglu du' valjana i za doba posle raspadaJugoslavije i novih balkan"skih ra Isto vaii i za njegovo zapai.anje,proisteklo iz takvog stanja stvari, e ,,naia dana$nja knjiie'nost nosi nezavidan oblik nedegu pr"lurrog,,, Osim nezavidnosti i neizvesnosti, iivljenje i pisanje L iranzicij wemenima - ne tako retkim na naJim prostorima _ podrazumc medutim, isto tako i otvorenost $to sobom nosi mno$tvo mogucr sti koje obeiavaju i obogaiuju. lJ ovom ogledu tumadeni ro]rrnn ratu, obeleZen tzv. autsajderkom paradigmom, nema sumnje, prci stavlja iednu od njih. s,r-"alne grupaglie i dru$tva u celini imaju neku vrstu zajedl).unienia koje je jedan od najznadajnijih formativnih din!; l * r L, L k I ivn o g identitet a xrei dosta dugo predstavlj a,,op5te mesto" r,rilr, \vc broinijih i popularnijih pristupa koji se kulturnim fenour',rrn.l bave s Sirokim uvidom, a to znadi multidisciplinarno, katL+,1 r. ,.li.olo sinkretidki obuhvatno.,Ali dok komemorativni gestovi, ritl,rlrro obredne radnje, spomenidka i kultura tzv. mesta seianja irr.r;rr po pravilu traieno i ustaljeno, neretko i kli$eizirano dejstvo u l, r rnlirruiranom oblikovanju zajednidkog seianja, s knjiZevno5iu i ,iirr.lrroidu je neito drugadiji sludaj. Pevati i pripovedati, redju i(li) *li1.,,rrr, o lidnostima, dogadajima, pojavamawednim pamienja cele na predvidljive nadine 1r,r1r1l,11ijc tek jednim delom znadi diniti to [,,1r ,,rr,r jl tri, 1,,,g I 1,,1,'1 ;t't'ct. j prrrlcloks, svojstven delovanju umetnosti i lepe kniiZelrrorsobcn naiin uodljiv j e u zaj ednicama malih razhka i velikih ,, ,,'tl;rvosti, l 50 ,fonaH !,epcruh, flytu cputrc nr,rDtt(,anolaut olpa,1 1996, crp. 49. 5I ,,1 llurrr rol,rnl Sl /s/rr, slr. l7l. KOMPULZI\,NO-REPETITI\D{E I } I t i\ I I, I N 7-ATI\'NO -DEPLASIRANE MEMORIJE l, 1\'t{ TIMENOM JUZNOSLOVENSKOM NARATIW r1t1r. lttl(1 i:,tlt1ri(,slt t7.t. I I u rt utt'ilt, I l)rh t t t llt,, t u t)rt l{, l;l r r, r r, )v.r r t irttlivitltrrrlllc il l" ponovnog v.lril u ko3marno ponavliaiuiu stvarnost u predmet vi5estruke ''.,',,'..' ," i, +,,,,, -"dij" o -"dij prl"tutla odnosno r"'nedijaciie'koia' zahvaliujudi i,,, ",,dcrivacije",tt"'"ttto i popularnostl tift::13:.1:-1: ^-" stvaralu< li i stabilizujuci t, rr ,l.r trivrsti kulturno pamienie' se d," kii"i? d't AvaLitemo O p'oSio' tI"'2 1,. r, r.r t .t t ive i rlit" neku ruku i interkul- " llisustvu,*, * n,,nr r\ il, I I {\ ",, Tahomir Brajovia (oniparativni ldPntiletl ..i,' *iiltlt"'p""o""1":'p..1" toi," t"uli"ill tli "-ni:,l;r"T:H :::l# hrt " .,,,,,,, v rn,,slimmJ' illireno liudsku sposobnost ;'.;',, ;,' :' ;l'';' ;;'F' ;;Jnicakao "ief iskustvu"'1 A titu paradoksa]nih vidova knjiZevno, a delonr svETSKr RAT ,,KAo BOLEST KOJA sE lil' f::l]:,',,'' l i i r i daiu smisao irr ., r'.r r; r url ^rntotn'ilh in''t'ut'oiokoji (re)konstruisan smisao ovde je' ll,r-t , ,, I, r1e lnu 1" ,t.'2"" ""'uti"tlo nema) d uufenomen svoje wste' "( Ova prida nii.r \ r',, l.,,lcl r srArNo \aRAeA" okondanog globalnog rata rl - r r 1,', I t rt g istorij sko-politidkilavno J*u'"*"n'kih lokalno-regionalnih ratova rr r r r rl..llrvnorn ',ruhu" odsustva nacionalnih' driavnih' na ,i\ rrl rr,ri-ill svedoti ilinlenica p'"p'"k" i granica u javljan|-u :vog simboI rrltrrr rr tlr, generacilskih prip"rimerenih "slika"' Tako se' i Ir, rr,, , rrlittl.rrnog isk"s-t* ";"-u mladeg proze neSto ev""iop t,$iie"-pt'povedne rr i J ( (',' I' r og zmaj moZe ditati i kao provizor'r,r;,'vsliog pisca Antoni i^Zîii"tt")-t:" opsade Saraieva' zavr5lva f"izorima iz doba r ar, ,.lr ,rl r ,prevareni da Drugi svetski rat nije prestao [... ] Samo dvatl godina kasnije, od te neverovatne pride ostala je tuZna, taloa pogubna istina da je red o skoro dokumentarnoj drami. Drugi rat na balkanskim prostorima nije zaw5ery a podrum iz I97 5' postao je jedino utodi3te za mnoge stanovnike bivie, Velike slavije".t Aludirajuii na surovu realnost novih balkanskih rirto devedestih godina pro5log veka, ovim redima dramski pisac I)ulittr Kovadevi6 propratio je u zaw$noibele5ci svojprvi roman, Bilu icd' nom jedna zemlia, obja5anjavajuti njegov nastanak kao poslcdieu ,,prerade" ved postoje6eg sopstvenog dramskog ostvarenja, ali i lihn' skog ,,predloika" u vidu internacionalno nagradivanog filma Errtire Kusturice Llnderground ( tfS), za koii je autor Prole(a u ianuuru $ meduvremenu zaiedno sa reiiserom sadinio i scenario. Tako je Kovadeviieva parabolidna priia o zatoienosti cclih zajednica u iluziju o nezavr$enosti Drugog svetskog ratir ito sc r I r f r I rr r rl',r svctski rat T\*:Tf::t?: barem;;;;;;"ga ' t A Com' Mediality of Cultural Memory"' ,'Litcrature, Iihn and the and Ansgar Niinning in colabo!1r ('rtltrrrol Mcmorytt'ittt' i\ sl r irl .1.1.5. I osl,rll rrjr tllugilt,trl()r.r u rtvrtttt t.ltltt. lilll, "i'itt"':tl1:l Rt'rlirr NewYork20l0'p'393' "',1,,1]i'i,li'l','r,";': oiui't'u"iuitv: Exre1e1ce,"fl;::Ti *.,|':, ':;;';;;'"' ,r,,,,,, Bar' Jonrthan ' i,,n th p""'i' ed bv Mieke ]:'î'l:,;l;;t,.,,tt'ri,',,',,,',',))',i l',',,,,,, *,tU nrrvotli iz rorrtltrtlt tlltti su l)rcnl.l ovoru iztl.trrjrr ;l.t st'rt.r nit'g.r otlttosc tlzrt.tlit'p,tgirt.tt t je rr z.rgr'.rtli porcrl t itrt.r. N.t isti rr.tt'irr olrclr.i,rr',rrri srr i rr.tvorli iz lrt'letr islit'l "na ,,rt' /.rvricr\",3to ie ovde poentirano prizivant"i kao da ce kao da ce sutra biti rat a radimo 1,.,, ,,1..' ,,spremaimo '" mi smo ' ,,, biti mir", s dodatkom ironijskoq komentara "i nadin taj na '*,.i,,t'. diiela pJrole"'* koji .. r()!',r rlrzali, 1,,11v1p11 !,ynaH Konl.renHh, liu,tt jtqtrou icqttd .t$tt,tt, licor'pit,1 l99ii, clP. 247 r ;,Davne, 1975. godine napisao sam 'Proleie u januaru', crnu, guiu'dramu o ljudima koji Live, rade, radaju se i umiru u I i 1: dodarane kolektivne memorije, tematizuju uPravo ovo kobno kanje u mestu", ne kao tek neinventirrno i stereotipno opetovitttfl videnog i doiivljenog nego kao nasu5no potrebno, iako u smislu pomereno i deplasirano raskrivanje problematiinih i mesta kolektivne memorlje,bezkojega teiko moZe da budc i o kolekti'moibuduinosti u pravom znaienju redi. Dnuct r r sublimacije traumatskih iskustava i njima odgovarajuiih konstelacij a. Stoga neka od naj intrigantniiih umetnidkih 246 r p 1 r'l ,1,,, an-rbijent podesan za pojavu atipidnih beletristidkih fenomettit trkore6i aporetidan nadin ukr3taju neprevladivo sedanje nn sa svojewsnim zaboravom sada3njosti, u smislu suspenzi)e, t regiona, koja se I r r, r brutalno rastakanje starih i ni$ta manje okrutno stvarlrtf e drirrvno-politidkih konstelacija - sve su to okolnosti koie str , l i.t. l) Yorrngl, : l'otrtlou l999' P 36' ,, ru,',.ttt,l l,t'o Spilzcr', I lrttrtlvcr 'l llcogr'rtl 199'S' slr' Ailltrttiit' /,,rlic.l, Iriq :"rr'lrl'('irll'r' I S0' ,,jaki" i,,slabi identiteti (orrpulzivno rcpetitivnei (o rlPenzatlvfL) dcpla5lrJne mcrnoriju ! 5avlemollom j!2foslovefsl(orl postaie tipski izraz one mentalne dispozicije ito je aktuelni zcrnlje prepoznala kao psiholoSki ,,okidad" za fatalistiiki u p ro$lost ideolo$kog stereotipa,,narodnooslobodiladke doiivljaj njene rdave, ali nlizbeZne infinitivnosti. 248 lugoslavije u I(anadi i prikazujuii ih kao simbolidne ,, . 1,, i l, rvrtic, zToiince"bez-.rloitl"" koie u mudnim seianjima i l c =r i r r r r,' l., r i t rrlacij ima sustiiu predadka nepodinstva iz globalnog a ir r l l. t l,rr]ttikpri tome na izvestan nadin u sam fokus razumevaffi ==llr, ,,1 ,r ol,st'siiu obuhvatnijim i dalekoseZniiim verovanl"T " to $ ,,,,,,1 1,,, y.',lrrorn ude u istoriiu [...] nikada iz nje ne izlazt" (ll3), *t r-t,,r t.r t, s[ t'.tltovit balast [...] istorija nikad ne moZe da otupi, pa Ll i ,t ,, r rtrrpi, ona i dalje moZe i te kako da sede" ( t26). Otuda se, u 1 dr bglest ko-ia se stah9.1r1ia'1, jer,neke lolggtt,l,.'-,.].f,:J:l,l ,,k1o i kako weme odprile I ;il; i:iil;;;;;+.*.i;;l#.,ii; ii . ] po.'r_t";"ryg !v,e gv-gr-eqiii da be, n;e, ii,,,r, F9p-qlqrdia"i;.diriin";" a" r" etU"t ai4"u,,rri romanu ove redi u prom redu odnose na opsesir.rro "pamienje ,,biv$e zemlje" kao te famozne ,,bolesti koja se stalno waia", ito upucujc I na yizuru dobrog dela sawenene srpske knjiievnosti zakojtje pro= , pastJugoslavije povezana s frksacijskim doiivljajem nezavr$erosti I powativosti Drugog svetskog rata u tek donekle d*gadijim prilil 5 n.e blpmo_ b-4! Jan Asman, I{ultura pantenjtt: Disrno. Sc(un jt i idtntilt,l tt t tunnt mo,ptev. Njhola B. (lvctl i ttisokill krlllt r dejstvo i na daleke krajeve, u izvesnom smislu i eks{*,ir,11, n,' lirro prostore izvan istorije u ewopski dinamidnom leir;ir rrotrr srrrislu redi. l.J,r'.1,1.1111 ovog romana, pripovedno fiksiranog za prekookeanila rr r,,'l.r rrrr l tt 13lr,,rl;rrlrt'i ,,irnportovanju" iz Evrope i sa Balkana, stoji Mamac, :lll,,rlr,rr r1t'v vcrovatno najpoznatiji roman s kraja proSlog stoleia, Ei,.t!!t(.il li.,ro narativno dodarano egzilantsko Zivljenie paralelno u rsti i pro5losti, Novom i Starom svetu, koje je pri tome osen=a,l,rirr;r ;.rr,, ,l|zilrrz.ionistidkim saznanjem da ,,onai ko iivi sa istorijom, ne if ri ,,,r irvotorl, mrtvac je dakikad je Liv"s, jerje,,istorija, ukraj- ilit t|l r:,lrotlu, uvekista prida o spremnosti na saradnju i kompromise ,1., l,r ,,, srri.r.rvala glava na ramenima ili obezbedio poiitidki uticaj" I I t[ ] ) 'l'() tlezavuisanje epski velidajne i respektabilne slike istorije ! url() sc, virlja primetiti, odigrava u pratnji istog onog doi'ivl)aia fenomen kompulzivno-repel,r rr r r,lt"' pcrrravljanja iz kojega i nastaje t I t, t ( t t t c t no rij eu savremenom juZnoslovenskom/zapadnobalkan', kao na svoievrsnu 'l { rn niil'rltivu. Prinuda na ',oPetovanu" istoriju r t t l . , 249 rr,rrrr i,, t,' r, i ,, ,,1,' 1,ogr-rbno lire' ! drugadij e im enuii i ka o kq lttr ap r.g Vg nt n o- p_.e.i anj e kpj tivizuj e sadaSnj e mesto p 9is,e-ianjem na drugo ". s $vetgkj p^@;r1.ilk, roman loji na neki nadin epiloiki sumira malnu egzilantsku trilogiju Davrdg AQg.!r. yya (I n_j"p"i*,1;i; 1 riiitavaniu, istoriia ovde pojavliuiekao,,povampireni" riiitavanju, r t,tslova romana, kao belosvetski,,masovni ubica" koji se $ill, Lli = i, ,1,',,,', rr jcgovog kraja na drugi, ne birajuii previ5e svoje Zrtve i t m e m,orij se r f*rl.,,li, 9no,q ilm 19 moiemo ili ne uspgv1ryo nepggredno ne noi'emo, medutim, ao f.ra;a Ja,1l luoi;mo, "i damg, a toznadi da nim se lno po-prallilu.vraiakao ,,nesahranjivl" ploglost svoje vrste koja potiskuje, katkad i sirsv istiskuje realnost i preientrost. Tq je oq-o, S!q.-se. u t*or{lkfrlt uteg, kpjc I'r \ ',r' r pamienja pokazuje da "f-o.-tTgly-ltpg,.v-4-4-o€-yrc-(arr,ia.llld-a,v-s i, r artistidkih sredstava i postupaka. Red je, dalde, o narodito prikazi Iihomir Brajovii udu kompulziune memorij eLao opsesir,no,,projektovanog,, pre (onrpdrativnl vanja i,powatnog" p reLivllwanja/ doZivljavanja zlokobno neza dent teti -, , ratne pro$losti na podlozi kosmarne i moZda ba5 stoga jedino nir \naiin shvatljive sadaSnjosti Ovaj vid (samo)prinu dnog, repetiti vljava r a Vei iz ovako saietog pogleda na generacijski i prostorno, sno kulturno ipak razlidite primere umetnidkog videnja je istog fenomena jasno je danije red o njegovom pukom narati, ,,odrazu" ili tek ovlaino trinsponovanomizraztt, nego o kritiC tretmanu koji tematski ,,pofuatava" uodenu poja.r,,r-r, u isti mah je Zuii implicitno ili pak eksplicitno podrivadkom dejst.v.u odab ginativnu I)ostavljajuii u sredi6te narativnog interesovanja Er* rr r l,r rlontrtdku generaciju poratnih srpskih i hrvatskih egzi- tr,r,=+* l,r, r;.rnr,r. l,r..l,rltrr, i s;im naslov l(ovadeviievog romana, Bila jednom jedna zemlja, inakao i Lr lilnrskoj verziii iste pride, iednako namenjenoi internacionalnoj r.,,,.r.rvljt,rr nadir-r takode svedodi o znadainosti ove viu savremenim narativima drugih juodsutne ,,,, , /n,rlr)() rn.utjc pristtttte ili sasvim ,,,,..l,,r,.rrsliih,/z.rp.rtlnobirlkrrnskih kultura, u odgovarajuioj meri ipak manie - dini , ,,1 rr'rrttlilr tcrrr.ttizrtciii cx-ytl silrtlronra. I r.rvr,l Allr,rlrrrri, NIdiltn(t llcogl.rti l9r)6, str.96. i ,,,,.r,,,; lirrtlrrnroj jlvnosti, na primeran ,,Jaki' i ,,slabi' identiteti komp!lzivno repetitivnel 1(ompcfzat vnodeplasira re ntemo{llc ! 5avtemcfoill i!:no5lovens(onr neizlctiru ,,bolest na smrt" u Mamcu 25CTihomi. Brajovia (omparaL v I se razre5ava tek svojevrsnim rnetirfizidkim eskapizmom, egzistencijalno ultimativnim bekstvorn ocl nje - u nepostojanje i smrt. Pripovedadeva majka, taj istinskl junak romana koji se irtveno prildanja jevrejstr,'u u dasu njegovog r-rajgoreg stradanja, deklarativno ispovedajuii pri tom uverenje cla ne treba zaboravTlati, ,jer i zaborav je wsta krivice, $to znadi da n-q:ie da navede na zlo" , i zato ,,ne treba prestati pamtiti" (ltZ), na krajq je, kako svedodi sAm narator, ,,ne Zeleii da u ponavljanju istorije ponovo proZivljava svoj Zivot, re$ila da pristupi smrti" ( 159). Priseianje na lidnost majke kao simbolidki stoZer postojanja u svetu ratovima rastodenih identiteta (,,Sve dotle dok u duhu moiel obnoviti sjeianje na svijetlu kuhinlu po kojoj se kreie i u kojoJ govori jedna dobra Zena ti nisi potpuno izgubljen... ") u neku ruku obeleiava i pripovedaia romana Sara i SerafnqDtevada I(arahu. iensko Zrtveno prianjanje ut prokazano jevrejstvo ovde je, pal dato u naslovnoj figuri Serafine Bllal,iz solidarnosti prema mladaladkoj prijateljici u weme Drugog sana.e Simptomatidno empatijsko svetskog rata deklarativno samoimenovane kao Sara, i, sledstveno tome, u potpunosti pripravne na sve Sto ovaj gest nosi sa sobom U pomenutim godinama opasnog Zivljenja. Ni za mgm'9npj t9._9-d1gtit. juii od uverenja da,,ima stvari koje vrijede mnogo vi$e od r4tgylg (SO), Serafina alias Sara doiiveie - kao sv,oj.svrurl lp1gi_L_y!"+y_g$g" memento mori"svogindividualno gizbora - da silom ratnih prilikal rarmo pola stoleia posle prelaska u simbolidki izabrannovi identi$tr 1992. u opkoljenom Sarajevu jo$ jednom spozna kako ,,ta Seralirre 1... ] potpuno je prozirna i kroz nju se, kao kroz leiu, mora jasrro I to uveiano vidjeti dri.ava, partija, crkva, ona institucija moii kojrr je odludila... " (gS),koja je, dalde, predodredila njeno dru5tveno rns. poznatljivo i raspoloZivo biie. Do samog kraja psihotidno meandri. rajuii hodnicima amnezije i anamneze izmedu svoja dva alternativrra lika, Serafina-Sara prerasta, tako, na izvestan nadin u dramatidno ,,li' r,rr", opresirnu figuru kompulzivne memorije I(arahasanovog neolriI= nog romana, u celini, dini se, posveienog afirmaciji ovog,,ldinic'kl" kontradiktornog, ali zato ne i manje znaiajnog egzistencijrlrtog gesta otpora, a to ie red i simboliikog alteriteta svemoii ideolo$kilr mehanizama vedno istog obnavljanja represivnih fantazmi nrrtl lii nim pamienjem i intimnim seianjem. t) l)it'v,trl l(.rr,rlr.rs.rn, ,\tttrt i,\ttrtlitttt, llcog,rrtl .1.(X).1, str ,lS paradoksalna tadka divergencije u odnosu na zapadnobalkanske slike kulturne memor ii, l,,r, svojer,nsnog usuda ,,neizledive bolesti" zajednidkog pamienja , nema iskora'r irlrr r irkul:rrne (samo)prinude i kompulzljeizkoje t ) vo icr reklo bi se, i!l, , n('rctl(o kli3eizirane ,,,r;.r l)obru ilustraciju ovakvog stanja stvari donosi monografija l'.r, l,r Lt'vijrr Raspad lugoslavije nafilmu, posveiena tematici kolapsa i,il , rvcnsl(a zaiednice u svetlu filmske naracije. U poglavlju pod ',.1, -=r r r r t' r r IrIrr r,' r', in im naslovom,,Neizbe2ni ratovi" Levi, primerice, tumadi iroslava Lekiia i Jakova Sedlara, N oy', i eefu er ored, nastale lrt.r.u nirn predlo5cimaVuka DraSkoviia i IvanaAralice, u kojima g,r, -, ll .vt'lsl r.r t i M 1r111'scdanjaiive",tj.da,striktnokazano, ,t,1 zaista,,seianje [...] praktikuje svako od nas kao individua".11 t',, ' \' (' ( ) rl'zap ai.eni,,dokumentarni roman" D a5e Drndii S onnen-, /i, rr .,vojrr lcritiku povesnog ignorantstva kao nivelacije i relativi..rr rt{' ,,tr.,rtlrrnja u zaboral-u donosi, tako, vei neduvenim gestom t, rtr l,.,ro lcultura, ali ga )lr irr ,tt I, ri r .r q,,,1 | Irr 11 i.'r{ ,lu o ,u g r p ublikovanj ih iz italije a svoj ewsnog kataloga imena,,9000 Zidora ili ubijenih u Italiji i zemljama koje ie okupirala l9/+.1. i 1945. godine",12 s epigrafskim obja5njenjem da,,iza hriie se prida". Doslovno spasavajuii od zaborava one zirtureni u slepirn rukavcima tzv. ,,velike", Politidke isto,r1, , ,';,'rrilr spcktakularno.krupnihp_Jan-ova', ovaj katalogirtvovanih. =, 11, ,,|,, rrrrt'nrr ! ,,ir ',rr ost.rli r .t .r;r' tt listrnlizovani ,,spomenikll.qvoie vrste, odnosno verbalno !l',i'll, ('u() ,,nrcsto sei_anj{', tekstualno simbolidno lieu de mdmoire, .'i, ,tl ntt ntot.t',, l ri t r,lr l'.rvlt l,( vr, l{rr5l,r/r/ ltrposlrrrijt tt,t.lilntu, l}cogr.ttl 2009, str. 17l 175. I rrr,t \','rr Al;rlrt'rr, ,,syntplortts otl I)ist.rtrsivily: Ii,xpt'rittct', Mclllol'y,'l'r.tttltr.t , 'r,lr it.r',.r1)rrrrlrr,.\r)/lrr'l/\rlrLttt,'/\trcsti.lOO'r',slr.l(r\.),(r'1. 251 ,,Jaki'i,,slabi identiteti Fenome r tlvlc kompeizJl vrto dep asiranc menrorlc ! 5avTemenofft juZno! ovEr!1(oill naEl v! beznade2no Sezdeset narednih godina njegov povra u senci kolektivnog stradanja svog etnosa i neotklonjivog gri A t o je vei raspoznatljivo,,naS", juinoslovensko-zapadnobal!,r ',1. i , ,,domaii" narativ kao ,,vediti hepiend istorije na Balkanu", l=r1,,,, l,r'irnerice, ironidno primeiuju posmatradi stranci, a egzistentsrl.rlililn gestovima posvedoduju domaii akteri pri zavr$etku filma (ZOO:), u f rr,r,' Mrlstafiia pod simtpomatidnim naslovom Remqke iz II svetskog rata, er= 1,,,, I r Posveienom fenomenu ponovljivost i zla l,';,' rr lrosanskom ratu iz devedesetih godina proilog stoleia samo lr, ir;,r izvriioce, ali njegov povesni usud biva tako sugestivan da du$ja, turobno svesna da ,,dok se sve pride svijeta ne sloie u ve i'r,|,,ry1. 11,ro da ni'r nadgrobnim kamenovima ili drugim artefaktima bude zap i zapamien bar imenom u sveop$toj povesti stradanja.13 Ni Sonnenschein donosii drugu, subverzivniju narativiz nerazreiive kontroverze individualnog i kolektivnog seiania u Zivotne povesti Haye Tedeschi, Jevrejke iz Gorice koja u jeku svetskog rata stupa u ljubavnu yezu s nemaikim oficirom, Ce[ juii potom 252 fihomir Brajovia l(omparallvnl kozmitlt patchworkkojiie obmotati Zeml)a daZemljamoZe u povijest, ta utvara stvarnosti, i dalje ie parati, sjeii, komadati, k krpice svemira i uiivati ih u vlastiti mrtvadki pokrov" (S-q). kao svojewsni karakterni ,,negativ'i moralno ,,nalidje" samoZrl figura Albaharijeve Majke i I(arahasanove Serafine/Sare, ova p matidna junakinja, koja u svojoj intimnoj pustolini smrt deka kao izbavljenj e, zaptavo na kontrapunktski nadin svedodi o kultu generisanom javljanju kornpulzi.*rno-repetitirme memorije dak i pojedinaca koji su u izvesnom smislu izop3teni iz zajednice, m baS stoga bivajuii osudeni na psiholo5ki pakao njenog samotn b eskrajnog i nepodnoSljivog trplj enj a. Te3ko je, medutim, ne primetiti da i komunitarno profilislnO izlai.enje na kraj s fenomenom kompulzivne memorije nije m:rrrJ€ protiwedno i paradoksalno. Tamo gde se, kao na prostorima Zapird. nog Balkana, u stvarnosti i,i u literaturi, odnosno na filmu, po pravilu polazi u novi rat da bi se okondali nezawseni stari ratovi, izgleda da strl bg ,aca4 r4oguia tek dva ralr,eie-nja. prvo od njih, u-o *i dobro, "t podrazumeva entuziiasticki,,,uzlazni" beg u kolektivne stereotipc, p oves ne fan y1vm, e i p s eu do mitove u ko j a,,ilî,, i p;"t g! Ci iri îl; ,,mi" odnosimo konadnu pobedu nad inkriminisanim ,,nyima,;, .rliqi ii ,.} r r aficira i glavnog junaka, filmskog rediteliakoiiu slikama n,l\ rll',.r stradanja raspoznaje tragove onoga starog' stvaraiuci na tai " ril, rrr r ecluloidno ovekoveieni ,,zadarani krug" zapadnobalkanskog, \- *rlnrlsno eks-jugoslovenskog nanoSenia i trpljenja nasilja' Kao,;/ ;'*"'*oi' rrrr,.t,rltrrn, i u I(uqtrr{f tngmIJndeygrpundu,na iriem z4q$etkq swi Fenom.n rrrrt.,r .r-Zivi junaci sablasno veselo ple3u ,.u p"rt",o ,,b*S"; '"-l;" ffii!$il:"" 1,,1,' z.ruvek pluta vodom, ili pak'q Dragojeviievom hvaljenom i i;fi ,l; rlo1,,)r.rvanom filmuLepa sela lepo gore (tOl6), Sto se i doslovno ;i:l"J[ii,\i,"" ,,l,,,rr,..rva kadrom u kojem su u retrospekti'r,no-prospektivnoj !r;i,:li,r'niStenjg, vei pre donose ambiyalgntne i u isti mah suggltiYn-e pro-, Itr/()rc total(itar)nog dejstva ratne ,,kulture" kao zlokobnog lo-gike"/ t.,,,, l.r l distopijska vilja.. "gqtaianfu-k+p:!q+ii-tkid--e-l-mi$-1ena, " istorije bolesti ovdaSnje waianja vednog - to je, dini irl,,rvljcnja" od flr,rrstvc'r ,lvosrnisleno krajnji i krajnje paradoksalni odgovor nestereotiprrtlr ;rritroslovenskih narativa na stereotipne predstave i pseudomit,,r r' ploSlosti, ali i sadaSnjosti. ,,1, ('trltrrrol Mcnor.y S/rrr/lcs, p. (rll. ir r ltlv HRAST NA ZAPADNoM BAU stoleia posle zawsetka II svetskog rata i zatvaranja kon, l,'1,,,,'r,r Buhenvald, blizu Vaimara u Nemadkoi, a tek neku godinu powatka logora u ewopsku istol,r '' r ,rsl)irdaJugoslavije i zlokobnog naslor r;r r, il Slrajevu se pojavio jedan roman pod karakteristitnim r r,ln (]ct.eov hrest u Buhenvaldu. Pripovedajuii u uvodnom delu \ r r' | ) r v() g romansij erskog ostvaienj a o izgtadniizloglasnog logora, ,,,, ,1,u .r',i.',., ugl"dni pesnik i dramski pisac MiodragZalica,kroz r, , r losorsl Vidi: Jay Wintcr, ,,Sitcs od \4cnrory .rnd Sh.rtlrrv ol W.rr ' u,., kao neku wstu simbolidnog izlaska iz rdave istorijske ,,utvare stv,u.. nosti", a ova po pravilu poita;e moguia tek u nekrolodki ultimativnof proj ekciji, u koj o j se_ 11-t ggonislliki diqk4mipatlyaa p od-el4 n a,, rr.rg,, l3 n;rTarv! (bivSih) dedaka svi odrasli akteri mrM i zgomilani na jednu !,,,r1,rr,/sllks TdlruZege smrti nikad4, medutiql ne predqtavljaju puko ( i,,nj!h'ipreyGdavipoienu ish,o-da u kojem su zapravo svi irtvt, pq mrM"ll, pg lidaom ili kolel viziji ,fi:,, ; r. c ne pre, m,ak3r u,obeianojb.uduinosti, najde5 (ebezobzira na ccnrr I Zrtve. Drugo re5enje.predstavlja pak deziluzionistidku,,,silaznu,, viziju sledstveno tome, i ,,svi su 1 f -) Z) 5 ,,r I tl 1.rola l / 254 Trhomtr Erajovia l((nnL)araI vn idfft tcti t,ov I r r .rst | ... ] prava i autentidna Nemadka..,r+ koja ie pos It.ro r.rzlos za ostavljanje famoznog drveta unutar logorskog k ! ;t'r' ,,li.r,l rrcl ,i'atr,t,i' naii i naiii na qe3atrr, it t' rr rr jcmu hrast pod kojim je sjedio Gete.., pa time.qpojia | ... I l I $to se odigra(va)lo u Buhenvaldu. I ne samo u njemu, nar.avno. Dvadesetakgodina nakon Zalitinogromana, a u vrerrrc sll nja sumornih posledica novih balkanskih ratova, Buhenvald i ( I hrast jo$ jednom, naime, iskrsavaju naZapadnom Balkarrrr, ovr p"j1y romanu jednog slpskog pisca i nekadainjeg zatoierril odnosno memorijalni centarl',16 a ,,ophodenje sa [... ] pretlrrrr,iltii 14 ,,Buchenwald [...] was chosen as the name of the camp bec.rrst' .r'rrrr, , rrrrs ti. of the location toJoha'n wolfgang fon Goethe, who was bcirrg itrt..rrrir.rr ,rr rfu 'embodiment of the german spirit' ('verk\rperung des cleutschen (Jcisrr,s'). r'rrr, I rrief$! Eiche (Goethe's Oak) stood inside the camp's perimeter, and thc sl,unl, ul tltF ltcl es is preserved as part of the memorial at concentration Lager-rlLrclrcrrw,rrrl", rrrrI rdFl sano na stranici Vikipedije koja je posveiena logoru u Buhe nv.rl,lu org/wiki/Buchenwald_concentracion_camp#cite_notcze razgledati u urednjm !,,r,, , nlr,tcionc-rg logora, koii se sada mogu centra je obidna' normalna ,,,,,,, ,,,,.', ,..r ,luZb".ile memoriialnog .,( it,t (wru* rrrl, 11,*sf11 1, 23. 02. 2() 0 ),,l.,rl rr fg priia Goethe je svaki dan znao dolaziti do obliz.jeg brtraic.r Iite 1 rsrre r;,.r, ,r rr,rFhlrH ofiriljen bio mu je jedan hrast ispod kojeg je veriki kniiicvnik orrit.rv.r. ,y,', rrr r, r,, r a,l1l pribil.jeike", iitamo pak u gotovo zalrorirvlienoi p.brik.ciii s.l sv('(r.('.rr.,r\,'rn rurc slovenskih logorasa iz Buhenvalth, Lr kojoj sc l nljveiihbuduiihtvornic:rsnrrti nrrrcdili strtlascrr.rvcliliorrr[rr.()slr.u)\tlrlt,.i*l,FrFl posjekrrsvastabll,.rostrojcjctlinoltrrstkoji jelriovt.z.rrrrrz(jrrt,llrt,orolr,,. Iicr[rlcr,'l'rrnrisl.rvNov.rk, lsllrrri oltrtrlrtntt,,tllrr,Zrr]rt,lr l()7S,str.()r1,,) f5 Miotlr.rqZ,lli(.1, (;(/{ol ltnrl rt !ltltttty,t/r/rr, S,rr.t;r.r,,r l()SS, str. I r l() lr,.trr lv.rrrji, ( r,r,LA orl l| 61,1;111 .).(lg(,, \tr .'. l,rl,l,t, llrltri ','.. ". ,.t*,,,', u nazi-U njihovim spisima sve 3to dine sasvim ozbiljno i njegov ( iS) ntipo""dad romana' uiedno rr,"," r"i,.tjo"'. \"raia na isto mesto patnie Gr,L.r, ir n('vltni autor, koii se svakegodine i internaciot';,;' rr 1',.tovo ritualnogr a oficijelno organizovanog podstaknut ie' medutim' i.t,',, , '1,,',',, "lavanog obnirr!",t1u pamienj4 o Sire shva6enim saznaniem gu g, .r 1,,".,,ria i iskuienie p'iporl"d"tt1u istodobno i niega za no Dt,,l' r, ' pnrir tog p.il;"l,tog isistemaiiinog Erinavnog" [,,i,,, , ' i' ,. ,,on],',t-roglo bi"se reii, na neki nadin "zabor Ivanji lPravo 1 l*,,,,,, ,i,1,, ir-.i ,.rada*na seianju"' Bez okoli$anja' rata' "kojiveii zavr5etka nakon neposredno .,,' da ,r',, ,t.rirlJu Rusi su na istom mestu' J.,, , ,,', ,',.rrrstvir proslavlja kao pobedu "' ponekad, dak i u iste lt *r,, r r I \ r lr cnvald, zawarali sv-oje protivnike' centar u z,r prrtnje tih ljudi takode se izgraduie memorijalni 255 ,.J r r Llr.r., rttttt centru". ( 17) logora postalo topos i\l ,, rl I ;r' rrrcsto izgradnie buhenvaldskog belezi gotovo besprimernih f r ,,-r, , rl , ,1,, se t'.ttt j.t niolem se susreiu doba'r- U romanu Miobrrr r rrl r r r, leoloiliih okrutnosti modernoga r1.rlt ir=,,,,,, r [, r,' , ' ,',' ' ,'.r., t";t pripoveda o neposrednom Posleratno- ttF,ir, 1,,t,hrsorrtsa, r [;,', i' : ; i.' li ::k"tT roo!".rogrrudaniemraspoznatliivog, staliinlstid; nj egorioi domovini, socij alistidkoj J"go$avtli' ",)s; i"tilo"dnih uterivada novoga poretka za [,[,, bez dlake na ieziku veli: "Ubiiamo ih ]r 'it i, [ , 'l, ril< c 1'rrotivnike i Zrwe simptomaqtt su oni ubiiali nas", ikazqe to' sasvim ,,, f hlrr rl,, lii,,,, A ,,1,, 1,, ,',";,.'u,l.rrni1ih, rl;r' tte (gO)' o Geteovu sliku na zidu" ,ln-|"," 'ugl"d"t' medu ljudeJona.',n11z11elt !9":i: , , rr r slrlirr 1)orreie ," ,obJ' .lr r( , ito .r'rl() i tl", i,,,,,,,,,,,,,'r('l)iz;diukoioj ie- podozrevaiuniegovibliinji--"p-iianili u togotut, a on sim uzvikuje'Jdemo Johane' r ",,,','..1 icnlrtkog oko sebe' i tim krui'eniem r,,. i .' \,,l, t l,r lri poto-",,pi"ko se okretao ,-,',, r r (teS-tel passim)' postl',, ,1.r vllt'tt.t tl sltlr centar ove ambivalentne i protiwedne pro$lost nacistitku spaia r, r,r'r rl ,l , lrlis.rciie $to istim gestom ( strinama" 1,..i i, rr 1,, ,t'te ,t svirn ocl 1937' ao is+s; kao i,, lrr I, r,, n,ltt l)l)l{ .r otl 1950' 'lo\J sovelskls ',: ;,';,, ':: -:,.,,,,'.,g '.,*"" ,,,,,,, ,,, ) 1,,1,,,,r.r t,,l lg4i (lo lg50; ikao mcrnorijalnogmestakoie osnaZu;e tlo 1990 gotlinc" (Sarah Farmer' "symbols | ",, \\'.tt'r: ( ttttltrtt'tttot'llitrq tlrc rt lltrc ;t195' 5pgci'rl lssrrc: Vietirrrs ol N'tzisttr 'ttltl Strtlirlisll Witllcl ,,,,1 ,.r, lr"t ttll,tr,r,',,', l(''1"t"'"/rtlirttts Ntt 'l()' :i'.r!!',llr'l,,ttr'r:ll.l\l('llitll()l)('lltlott"ttttlAllt'rl')fi()'Il()7) aki ' i ,,slabt' identiteti repelilfurr! depli!rrine rnemor l('ll jLZnoslo/en:l riaral vl lorr' i I,r ist i i'l figura najveieg pesnika nemadkog jr li.rrr i s rritrrrr povezan amblem Geteovog hra sta) zapravo,iini se, ( ulc n.r sasvim naroiitput kulturnogi knjiZermogpamienjakoji rlol.rzi clo izraza. U prilog takvom razumevanju na posredan govori i primer nekad slavnog i iitanog romana istoinonemaikt pisca Bruna Ap ica N ackt unter Wdlfen pisan izmedu l 9SS. i 1 s I Iirr ic,h,r ,., ', lf ttche nwald* bukova Suma, i pretpostavliajuii da "rtoit!1, fiarir',r ttu drugoj padini brda" r ,, r(.()v hrast bio Uot"" to;u 1" fE 'tujut" u sla'mim Ekerma' za ovakvo t"ta""i" pronalazi r I 9.5 l(omparatlvr drntitoti krugu ostvarenja koja tematizuju buhenvaldsku golgotu, u potpun sti je posveien temi delatne i praktidne ljudske sohJarnosti u patn p-rikazlnoj kroz pustolovinu logora3kog skrivanya i spasarranya fr skog dedaka od esesovskih istraZitelja i-iuvara. i -ud" r" ,r" pol"i romana pominje famozna Suma na brdu Etersberg a potom i born. bardovanje Buhenvalda u avgustu 1944,ukoiemo f" ,p"ty"r, glasovld Geteov hrast, I I izraziti simboliiki potencij aii ovog ambi"-" oltuul;. ni su sasvim po strani u Apicovoj sugesivnoj pripovesti.re Decenijaln8 posle toga, bai oni su, medutim, na izvestan na3in stavljeni uprviplrrn pripovedadkih vizija zapadnobalkanskih romanopisaca, zabavljenih evokacijom i svojewsnom aktuerizacijom buhenvaldskog sindronra r onoga Sto on sa sobom neizbeZno nosi. Upravo ta tinjenica upuiuje na moguii zakljuiak da postoji ne$to bitno u ovom sindrom" ne$to 3to aficira zapadnobalkanske pisce i zapadnobalkanske kurturei tristiiki berc" vraia u Zivot uz pomoi pomenutog amblema.2o Ivan Ivanji u svom esejistiikom romanu detaljno pi5e o legenrll _ koja je spletena oko pomenutog amblema i o moguiim znaieiyinr,r ga 18 Vidi: Bruno Apic, Nag medu vukovima, prev. Sonja perovii, Titograd stt.7 . i 65. 196.5, Poznati austrijski pisac jewejskog porekla Jozef Rot pisao ie, s druge strirrc, jol 1939, u vreme kad se nije moglo znati da te logor postati ,poûn-ko-pr"ks i odrt.tri Ste komemorativnog hodoiaiienja, s neskrivenom ironijom da,,simboiidnost rririirrr,r bila tako jertina kao danas. Izmedu perionice i kuhinje stoii hrast Getea - madanr sr,r jrr i kao takav on je zaitiieni istorijski spomenik" (Nav. prema, Sarah F.r.r,,r, ,,Symbols that Face Two Ways...,,, p. IOO;. 20 ,,Pojava simbola povezanih s genocidom mora biti ispitana u svetltr r scii' j.r ri';,r individualno i kolektiv'o represira.a, kao i u svetlu'jihove trarrsfbrrnacijc, P.srt, 1,, r la stoleia, u kulturne artefakte narodite vrste,,, smotleno upoz()l.ilv:l []ct l)cnit rr svonr inaie kontroverzno prihvaienorn ilanku o silnbolic.nonr povr.ttkrr tcnoeitl.r z,l vlr,nt(, su ,,kon-ratlanja"Jugoslavijc, skretuii pl2nju nri ovu vrrirru lr,r,rrrcnrjiv,,st i prir.rg6tljiv.rr ltr.nblernatskih slikl i predst.rvl l lr)r).1),1r.}|il) tl o hrastu uorimatu kojima, kako uodava' tgma govora susretao s madam Staln i 1,,, I 1,,;t'grr se veliki pesnik savremene teorrle po svo) *r,,,.,r,, i"t o U"t uilr Redeno rednikom m izmiSljanju kulturne.is:otli". i , st', .lakle, nadi .;;;t;; 'rrlrr legendarne imaginact;e Kola le l,;, ,,, ',,,"l'oliike tradicif e, o ,'radu" oduvani hrast'iet - podseialvarrqrr, r{'rr;l lla naredeni i tekdelimice i posebno drvo iz legend9"' a znadi: kultno ,,,, r.rst ie nernadko ,,lr !o p:"1t"'"l1 i"'iT; rukoje ie o o1-o- 1ui3iu: ;,1',,',;;:,;'.,'; *o, Buhenvaldu L"'l vec t.rirr) uvcrenle, zaPrsano ,,u iednoj bro5uri.o a" ie onbio'pravi spomenikhumair \ r,,ril(' lstodne Nemadke [.-] Nemadka 6e *'il r"', lirro Sto je, isto tako, i "vezano prorodanstvo: izbija zeleno li56e' a sad :i\ r'tr s,uno dotle dokna niegovim g'u""-u da ie' kako se docnije t,l. rnci osudeni ,r" propui'" l roZ;, buduii =rr sve do samog korena'22 !,r:, , 'il.tvtto drvo u ,"io 'p"l|"tto autora i naral..ro rlekada$nleg buhenvaldskog zatodenika' legendarna posebno uznemirava neobidna f ,,r .r ('rr uclCo I o d LL I 257 ,Jaki'i,,slabi' identiteti Feiomqrl kompulzrvno ' prp'di urezali u koju smo pre pedeset godina ipak da vam pokazem i bukr'rr ["'] pa smo u lepe letnie i umilno' ty:"lo sasvim Uito ie =, ,,t r trr('r'rir. [..'] Sr'rrda otto ";" ovde vlaino i neprijatno' Ono Lr' , rvtle israli svoi'g i-p-t#'o""n" lakrdiie' Sada ie drveie' tako ;;raslo ie u meduvremenu u senovito bilo tek :r, , r, (Johan Peter '( li.t(l "i,ko ;t';It", destara" ovog usred .,, rvrr.r bukva naie mUlorti ied.ra loi razaznaie : r , I l 'ru l C,t** u po't'd'iim god.inomo'kfo.'o:':'o:-ltj";,itllTl ' .l.ur, IiLtzgovori ,oBeograd Gete svom brograru u 1970' str' 463)' kazuie' odista' .', rr r r r Vt'rr Stoiii, rI ,1,r',rr,l.tiitrtttot.trZO.septelbta ' ' ,' I v.rrrii l8Z:7'ko1i'dinise'idenarukuovakvomtumadeniu' Horhe Sempruna' koii reii 5p-a"'itg pOt" t ""kadainieg logoraia 'r.rvodi nadin svedodi i o sucra Geteovog hrasta' na neki i rtr{ r s(' svog ratnog "pttU+ f"gJ,L"f"iit,"godinu dana pred kai rata jedna'fosforna kada se podetkom propopodneva' tog dana' tog I,, ',,rI,,r l,ototlill ie Geteov hrast' AIi na izgoreiom pagrandica nekoliko oJeienilo ie 1,, , rr.rl,rvliivlo t Utoi '"ta' '""t'ttog autobiografskon-r romanu o buhenvaldskom ,,r,,' ( I I t). t-; S"mp,unoio'lipo"'lclrn' pak ameridki ofrcir koji odmah nakon , I rr .tr rr t rricgovitn p.'ftan"ti" pojavljuie se tako dist' tako *,"nt'tl iti"-'o V"j"lo'" kazuje' 'Vai ljupki grad ["'] ' ' l, ,l ,, ,r l( r i,r |,tg,,," Nicprosvjeienc klasidne srce povijesti' rl.rr, isl)trllicrl (rsl)olllcrlillllil iz kt'ltu'"" 1, rrrrrrrsli i vitalnosti r I',rt 1'11.1t.,/l\,i(}jt,tllr.tvijt.rrtlillrtrtrrizrurcistii.lrilrkrcrrri-rtorija[rcziI 1 I li humanosti u !,'rr',tltrl i, 19 'ije ), .r lx)tporu l i1:::y::,:, ;""rroiti T'homir Brajovia ltl 1lrrr rrrr lirtZ$o jedva deceniju nakon preZivljene logorske traume, dakle, roman N, medu uukqyima, inaie najpoznatiji evropskoj kulturnoj 256 zaSto bi upravo thugoga. ,,Nikad nisam uspeo da dokudim na znadenie i,,' rr.bilJdu bude Geteov', veli on' podseiaiuii r1,,.r r repet Ivnel korltpettzatlvrlo deplas rane mcmoriJe u 5avre[]enofl juZno5klvensl(orll naralivLl I r'|r (') rv('li l.gora$ iz romana Miodraga Zahce onda kad s reflekso'r I'ts, trtir,r'rc 2rtve govori,o Geteovori-u;;r" koji je ,,prava Nie. , rr,ri ti.r" i ,,prijesronic" k"til;:; ;"1; hrasr prepozna je kao ; j.i ;;;:j ff:::I i";';t)*l:.1"f razgovore "ii i: i ',r,'lucnica. ,:91" :,tllry gcneracije" generacije" (Z (2r)' t ) O.^ i+^ p'i ono.st" '^_-: to-" videnja jeste povezivanje Zivota pr#;; * za budu{e "'f:ffi"':.,T:li: p";i;";kolektiva, u prvom slu_ ;:L:n:?:l,x Jll,T"'i" du 'N";;''" ',"a"", na propast", a " i., "',"i ilil:il i: i'T ;:i; il :i:mi: zatotenika m : i*l koji neie 258 11p6sl1ofirajuii romansij ersku fantazmu svo ga opominjuieg od pepela", sadinjenog od poslednjih tragova Lfiava, izia.,r,,, ..lrl je, osim u Buhenvaldu, on zaista ,,potreban i na nebu moje 1,,''. I 1', , ,,r,,'l ,, t .r, t nre2iveti Tihomir Brajovia ratllt',-" Ji,l, .f" uobliii ",:f ouo, .Jglo il: ::;:$il ffi iqi,ql i u drugom 4iluir;,, sruiaju u ,i p*on, ^^,^_ ,,, ialentrt!ti 'u,d:ugoT naiela nad individual *, *f, : :,"" ;;;;;;';";, . a u. ; n ., i,f . r" l':1 2a.;ednice. a.;ednice. jednorn I u jednorn j lln.l***l:: n;l,"Tilil :,:::x* il ;: il:rj: :::::T i i's." Jr : d ;::il: r " a m b i v a I e n I n o" j :T;:;:, rl i, i G, t, o :: I lTfI::, *".j"",,:T*:* ri g 1,, o ""J, n o r rlJ I o))1, x::i?:;:?,,:l:::ilur,i,oritnu'i;;,;;;':!':"',';:;1,'::;;:,li:;' militaristiiko* okru,n'^''!'l'l''f:'"1"''egzemplar ko)[ri''"'"gr;li1i'i', n i eg o v i m k o m p t e m n t a r n i m'i {',, r, )')) ):;,",i :: ;:: i rito t s ;' "l ,,I(oncentracioni 1 " :;: e rt logor B,uhenvald kao. deo kulture tinenta? Kulture? N" samo d";;;;ai" tstorije?" nadeg korr (121),pita sc nakon svesa u pi"t;;;;:j:::::.e *"ru*'ffi :i IF1 tekTlilT:ffi".ilr,il* il * :i I naiizrazitiji' ali nikak" il; ;;, t:,';;;;",:.fov1tno .; s* d; "-c ;; ;;ffi #; j kwlju, lifi :[;ff :!::1,l: g*:li; :il l* mljen, o;;;;;, za liudek",; ; ;;;;i jd; ;;;ffi _oglisu i; se naci u rrl.rzr !c""; p a, ;;' :; ", " " svest o pomenutom l1i/;,;l j naradoksu, , ;;"dr",',:io mi daje zr l)r.irv() (l,l tvrdim da bih kuo ia N*,'.n. b,;;;;l;';; vecirte Nern.rt.ri tl.t1r od njih?" (o;) ovo;;;;;:":'j:":y'od ima, naravno, i ct.rgu, i pori"r.,o )"p]jJ##llslianJe korlu.crrrrr gr as, f rru f sc (t+t). Moida dovoljna za pomenuti roman-esej, u potpunosti posve- opomena, reldo bi ' n lii'rlo do2ivljenom seianju na Buhenvald, ova svoj pravi izraz,pre svega u dana$njoj srpskoj knjiZevnosti i I r lt rrri, viSestruko i kontroverzno obeleZenoj nedarmim ratnim isku.r\ r n.l, ali ona u odredenom smislu, dini se, nema odgovarajuii odjek ,,i r r ,llugim knjiZerrnostima regiona.Je li pri tome odsustvo famozne rr('sne distance glavni razlog dinjenice da nije tako lako pronaii 1,, .,u,.1,r lclevantna romansijerska ostvarenja i autore koji se na neposre, .r , n('nra. traumom raspadaJugoslavije, poYezanom s ratnim, ,lr r nrilnodopskim zlodinima, odnosno s poimanjem individualnih i I,'1,' li I ivnih udela i ude3ia u svemu tome?23 Ili je - kao ito je vei nagoi, rlt'n() - pomenuto stanje ipakposledica dublih uzrodnosti koje ,l,rrr rr.riin bave ., tr, u osobene logike ratnog seianja na Zapadnom Balkanu, makar i,, l'11,v i sedanje na relativno skorainje dogadaje, i s njim povezanog )razumevanja zapadnobalkanskih kultura?2a ,"1)i$em o neiem drugom da ne bih pisala o onom prvom, kao '.r, r ',t' sjcfxffi nedega dega nije bilo da se ne bih sjeiala onoga Sto je l, rlr r", ' ' l ; reke, jezera i mora, :, u.kojim" posledn jeg boraviSta ola; ' libine. Iznad Jasenovca, Banjice, I(eraterma, Ovdare, I(nina, ',r,l,rcnice" rr s r. I PriStina, dabome, i PriStina", da bi se potom zapitao: biq qlgbodan sam-o qko s-e nidgg n9 st!di5?j' (z z), i nai- I )., I i se mo_qg #J':'lll :h l';*l', :i:l I I I',' ffi zov(,v,,r..,u,,.,,r,ru;j'i:;:li::l):lil,llllilll,lill;,ll :, :,: :: :: jt jir ii ii;Ill;:::ii; ': l.rlirr, recimo, David Albahari u kratkom romanu Gec i Majer (t99S) rekon- i, ., 1( n()nrcr1 pokretnih, kamionskih gasnih kornora koje su u organizaciji nemadionilr vlasti prvih godina rata saobraiale na relaciji izrnedu logora Sajmiite ' , 11r,,', r u llcogradu, dok Daia Drndii u svom ,,dokumentarnom romanu" Sonnenr",ri ( .l{)07), u kojem - kao ito smo videli - sredi3nje mesto zauzima ,,kataiog" s :!!!, ,,,rr.r olio g000Jevreja,,deportiranih iz ltaliie ili ubif enih u Italiji i zemljama koje r. ,,1 rrl,rr.rl.r izrrctlu 1943. i 1945. godine", zapravo tematizuie problem danaSnjeg, (ne)svesno lidno saudestvovanje ,,u povijesti sveopieg be$da6ia", ; ',.,r,,1, .,t L,urjrr ',4 r' .,, t,r n nc stnnice ispisane iezdeset godina ranije na iirem podrudju lstre. !, ! il , ,1. I rl ).r. , r ovorr korrtekstu govori o ,,ratnocentriinom seianju", tvrdeii da Ittogttitrosti emotivne homogenizacije ratna proilclst ie .,1 ',r,,.l,l1rvrj.r otl rrrilr", rli i to da jc ,,lrrllirnsl ,. , I ,,,lor hrrljii- rr rl rrrrr Iirrllrrrrrtr.t ,,zbog 259 ,,Jaki" i,,slabi" idenrireti Fefoirieni (omp! zivno tivfa kompcfzatvno dep as rafc repet memorijc Ll 5avTem-on0|t j!7no5 ovefs(o naratvu I 260 Tihomir Brajovii l(ornpartt v I ident tc! Ncnraif U prilog ovakvom shvatanju govore i primeri dva zapai,cn,t romana pisaca mlade generacije, obereiene peiatom novih Lalkrruskih ratova, koja je u knjiZevnost stupila par decenija nakon sredrr je, medijalne generacije Dubravke ugresii i Davida Albaharija, o.ru.. sno bezmalo pola stoleia nakon generacije Miodraga Zarice i Ivrrrru Ivanjija, u potpunosti oznadene i opsednute prelorinim iskustvorrr D rugog svetsko g rata. Red j e o*Berl in sko m oknu S a{e IJrca i Elij ;! o hci-Igoy a Stiksa, romani-a [oJi ah o v o I no i tematski rup."uo'rp.,,, ,i f dva epohalna ratna iskustva sredine i kraja XX veka, i iine to ,r" u"t pomenuti nadin, prelamajuii eksjugoslovensku, odnosno zapaclno Jiz"y balkansku povest i aktuelnost kroz tematsku i simboridku novije nemadke istorije i kulture kao kroz paradigmu svoje iu Muzeju bezuvjetne predajeDubra"ke i.ir,,,rr vrstc. UgreSii, i u /lcl linskom oknu Saie Iliia nemaikiglavni grad pojavljuj'e se, tako, liir, izr azito b eJo r e- aft er pl a c e,,v r emanski kompleksn a p o zorn ic a p r ip rr vedanja i palimpsestni urbani topos toliko zasiien istorijo' crir o',r neretko potiskuj e savrernenost. Naratoru rorn irl a, stipe r cl i j st i ctl rr c nevladi'e organizacije iz Beogracla, plaicr.ror' .la pr.ui istrai.ivrrt l i l .,vrr ., l vs oievidno da ,,nemadka priia iz tridesetih godina, to je prida vt'tlcsetih",'6 turobna jugoslovenska ,,prida" o ratovima, podel.r',,r r r'.rspadu, naravno. Prateii tragove emigrantskih sudbina, ali i 1,,, iivotnih drama Berlinaca koji pamte vreme bujanja fa$izma, ",11, I'r tl" '\'('(l'rv romana postepeno, naime, uvida da za veiinu nemaikih ; l,,rll,.rnskih udesnika bliie i dalje pro5losti svedoditi i seiati se znadi l1r i, .rtr r)c o sebi, nego o drugima. To je moida najbolje iskazano rrnrrtr,rinjim iskustvom jedne epizodne junakinje koja oseia da ima jiv,,problem s tudim seianjem", zato $to je ,,mori neito $to ,,, , 'tl.lorr *il. rr;q'11e, a $to je poielo da oZivljava [...] postajuii potom sve tei,e, 1,,,r l.ri cdi je u dubinu, da bi joj se vratilo kao eho nedijih seianja", t,,' r.rlrvrrljujuii njemu ona,,podinje da se seia neiega 5to nikada ;. l, ,l.r p i: ,1, rltri.ivela" (lZ-ll passim). Fenomen nevoljnog ali neotklonji1, rslilsi'rvanja seianja", onoga Sto se ,,waia kao eho nedijih ,,tudeg ';, , .rrri.r" a lidno Sto ,,nikad nije do2ivljeno" pojavljuje se ovde u vi5e =, rrr;r' r nesumn jiv izraz kompenzativne memorije koja hronoloI'r ostorno i pesonalno ,,premeita", dislocira pamienje na ljude r r r r ,rl rr l ,=l'r, i lr t1i,111111s. ' lit'rlinsko okno pokazuie da je ova neobidna, takoreii kompult rlnspozicija teskobnih uspomena - toliko nalik vei tuma, { il()nl, opsesivnom vraianju seianja na II svetski rat, da se moze r,rrrrrncti i kao njegovo ,,drugo lice" - u stvari posledica svojevr,; r rlr 1.l{5gr1va ili pak nepotpunog prisustva onog jedinstvenog , rr r r.r ' lro$tovanja, dostojanstuenog sei ania, priwt enosti i Zive svesti sc1i koji smo na podetku teksta imenovali u pojmu pijeteta. l,rrrro gde nema pijeteta kao svesnog pamienja i etidkog opredelje',.r u punom znadenju redi, odnosno tamo gde postoje ideolo5ke, , tr, li t', snznajne prepreke ili pak kompleksne, neretko i kontroverzne ., r 1,,',.r r 1r 1 11'{f r e rr jegovog uobliiavanja, pojavljuje se kompenzativna memol(ro neka vrsta ,,deplasiranog", spontano ,,premeStenog" seianja I amblematski izraz ove unutrainje prinudne ,,zamene ' 't(' l)ostaie rrrr',;t,r" ito moZe da izme3a i ukrsti individaulne i kolektivne, domaie r ',lr,ulor ovovremenske i nekadainje uspomene, odnosno slike i figu,,rtrvr)c predstave koje ih olidavaju. LJ romanu SaSe Ilita takvo olide,, ;,', lo rr osi Zivotna sudbina Ize Fenneren,,,petnaestogodi5nj akinje . lr.rr rrronikorn" koja je, ,,odbivSi jednog jutra u ikoli da poz,dravi rr.r, rstii'l ' r r , i/, rr r tr(, lt()ln u ovrl rrcvoljnrr igr.rr Pl.ctlrPlrrrjlr Proilosliis.rrllrirrjosti, pl.i trlnt, 'r, 'r.r!,r llir, Ilttlrttsk,, lr/.y11r, llr'o1,r.rrl .)()0\, slr, IO. zGt ,,Jakl i,,slabl' identiteti (o'ipulzivno repel llvne mornorijc L, lLi toslovr t! n.rftivrl o lr gtlt' jc ,,otvoren kabare_I(a takombqu kome je od 1933. nastupala,,, .r z.tti'r i redom ,,pro$la kroz madine Ravensbrika, nuhenvalda i l)ahaua" (tO-t t passim),preZivev$i ih gotovo iudom, a ,,goding clirna po zavrdetku rata iza$la je kryig" nyenih seianja.. (ZgS):. Iako zGz kulturolo5ki unekoliko drugaiija od paradoksalne slike Ge.teovog hrast-a u logoru Buhenvald, koja spaja visoku kulturu militaristidku okrutnost, ova predst"rr" d.rroJii.e kao kabaretske! pevaiice, uz to i buhenvaldske zatodenice, koja u sebi spaja popu. larnu kulturu i ideoloiku represi'nost, odnosno artrstidko-politicrd angai,man,z7 donosi zapravo isti, vei naznaieni fenomen 51enog" i zato nelago dnog komp enzativno-deplasiranog ,pr"_*. p am(.enj u, Tihomir Brajovii (o rparativn deft teti ,,Prida o Zivotu Ize Fermeren me je wedala. Saznanje aJii nfibeke otiSla kao udenica koja je odbira da jednog jutra u Skoii pozdravr nacistidku zastavu me je dinilo nervoznim; (ZSZ_ZSA),-priznaje ViktorGreber, jedan od junaka romana, nekada5nji prof"*r;"Zni slavistike na Humbolt univerzitetu, svedotgii o neiagod"i$to trajno prat] one koji nisu spremni da se na vrgme i u polp-111oqli _s,Ugig. t3 t?_P.:,1I".1..m i zajednldkom p1o{l-og"iu". O tom poznom saznanju svedoii i Greberovo finalno uvidanje da mu sudbîna Ize Fer,mercru ipak pruia ,,nadu da jednu stra5nu plovidbu moiemo preZi";;i;., i t; makar naknadnim shvatanjem i priseianjem, jer,,pitania koja posta. vljamo o nestalima i mrtvima, naposleti praien sindromom kompenzativno-deplasiranog pamfunjaonoga $ttr neminovno stide i nosi sa sobom zahvaljajufrapad"otakurriko,.,, iskustvu kraja prodlog stoleia, u kojemu su, kaogod i u nemadkorrr iskustvu prve polovil" stoleia, sticajem oiolnosti spletene log nedoumice o lidn-om i kolektivnom moiarq'seianju i odgovornosti, 27 ,,Buduii da kabare zavisi od sawemenog politidkog konteksta, od kojega dorrij.r satiridni 'materijal', kao i od instinkti\.ne solidarnosti p.rbhk", on ,e u mno"go vc{oj meri od drugih artistidkih praksi pod uticajem istorijskih pro'rena,., u ton sriisru pr,i meiuje Dioan Mekneli u zar-rimrjivom ogleciu o promenljivom criskur.su ,.,"n.,"tk,,g kabarea u vreme nacio'al-socijalizma, u kojemu je poscbna paz.jrr Por ililcrno izrai,ene u poznatoj Levinasovoj maksimi, stavljenoj u koja poruduje da ,,Proilost drugog i, unekoliko i,r ,,iclje romana, r,,t,,, ija iovedanstva u kojoi ia nisam sudelovao, koioj nikad nisam jeste moia proSlost" (4)' l,r rstrstvovao, Na ovekay ettdki imperatirl piletetom oznaderlog prihvatanja trr,lcg postoj-1nj,a ka-.o sopqtvenoga, samo s obratnog polazi$t-a, od Zapadnom Balkanu, na svoi nadin radqn-a, dini se, /,r1,1fq{3 ti;il t t:Irilrhoia stoligalgornStiksa, koja svojim ukupnim romanesknim l,r stvom apeluj e na evokaciju novij e evropske istorij e-be$iasia, ovako ne5to dogoditi!? , I'lio je uopie mogao i pomisliti da ie se t I S,rr.ajevul Opet smo u logoru!",28 uzvikuje junak romana Richard l{ rt lrterr austrijski pisac i tragalac za tajnom sopstvenog porekla, iro,,r;,rrn sudbine doveden u sam epicentar ratne tragediie i primoran j simbolidno vidi kolek. l.r r I rolgoti bosanske prestonice j o3 ednom t,r,,'... stradanje getoa i konclagera, a u tamnim putevima svojih dula r rrrrlir jo3 jednom raspozna paradigmatski i protivredni lik evrop.,1. , ,grr intelektualca, ocrtan u Sirokom luku od Sofoklovog Edipa do l;r riovog Valtera Fabera iz romana Homo faber.Podivajuii na tezi ,1.' ,,cvropski homo Jaber stvara danas svoiu sudbinu u Sarajel-u, jer mu se prikazuje , rnrr ito ovdje danas vidi samo je ogledalo u kojemu i dramatidna pripouzbudljiva (tt+), stiksova vl,rsrira buduinost" na intrigantnu zamisao v,,st u najveioj meri je pri tome oslonjena .,,rsvim nalik romanesknim videnjima SaSe Iliia i Dubravke Ugrei,rt' o tome da urbani prostor ima slojevitiju i trajniju ,memoriju" ,,,1 ljrrdi, jer ,,gradovi svoiu povijest upisuju u zidove, u stvari, a ne u r'.rrliivo i potkupljivo ljudsko pamienie" (tZ+)' U svoloi sugestivngj studiji o ,,umetnosti i kritici zaborava" r r., I |t I j vajnrih iznosi takode nadelnu, teorijski potkrepljen" tYt{rrlrr tlrr ,,dovek je po prirodi zaboravno biie (animal obliviscens)",2e ,l,,tl.rjuii na opoqlnju(i 4-ad!n, a povodom monstruoznog koncepta trtrttntricidaili uni5tenja kolektimog pamienja u olc'riru holokausta, ', ,l.r ,,Prrrnienje koie hoie da trajg mora zSto svakodnevno da se bori ,., ,ulro."'t o-".3d btimaiuii od zaborava enigmu vlastitog identir,.r.r, Stiksov homo faberWaja veka istim zahvatom kojim otkriva svoj , ,lr1,rrvski hybris otk:i(e, medutim, i to da ie, znatno Sire gledano, u i nacionalnih zajednica r .r / n rcri.lr.na postojania kultuirnoistoriiskih I t.rr.,rlcl ir ") 1il ' l1,,ol Stilis, I;,lijtthow.slrr/ictr, I l.rr'.rtrl Vrjrrrilt, ls/rr,slr. l.lli. T,aprcii[ 2006, str' 241' l,('/.r, Irrcv. l)r'irrl<.r (iojl 263 ,,Jal i,,slabi' identiteti Fcnomen (ompL zlvno rcpetltlvnc l(ompenznlrvno dop as ranc mcmofll€t ! l!:no5 ovcf!l(onl tt.tl',,' on( )ll, ,,, l vr,(1 porrr i n j.r rrog irr rr.rli.r Allr.r lr ,?''".'.'),."'i;li;],1,fi;I:1'ljI ttcz krivlrjc, ,lu..i,t.rc " "r\IIV'lc irn,r", :iil,' lrrrtltrt,i ,i;:;J,:l',i,1';lil:':lll:,'r',' rl:r irrr.r ; [,cz r,, ".;,:;: ;,;=l;:'j :xl ? ;:lli:;;l;,,,,1 ovc :;l:ilJ::'"I"T;.: tteotckivane, jil,ffi ali u ,,,,,,,.,, sp.oziciie zaborava 26 uhvaierr k 4 . ., " ,;; l" ", i,, r.., i ",ii ,, I rr rl,,()lr'r svctsl ; pa lnu s(., r sv€ :il,"i*:_,q;ll;il;H::;::ij:,:ll ;'""*'rzqarstava, rsto tako izakono'rcrrre svetu ,pr*r*L"iana lrfi il;j:,,i:j#*}3g*l'':t#,,"T,"i:ffi ;;,# 3;;i::ry?[',ilT,[T, n:r;fu.;".11:11 *li:l "ii:ii:l't ske civiiizacij" k";;r;;:;;:#Ir" u vidu krjtike,"o"a,,u*u,l ,i ' / rava,nespremne d" r" kratko.vidog (^samo)z,rtri rr;':; ffili::! tl"l da' oklevaiuii nu n.lk,r,r[ po reiima glavne junakinje ,r-r* koia inscenira Frisov ratnom sariy.vu, ,,ewopski ho-o f"! svoju sudbin ;;;"'""il: d:,,,l'ii"", i-' *il9 r 91J *i; " ll'l I ;; il;:ii " ill,'*::;f:;*n Ji *uvi "t,mtT i #rilil #H:? #r Ll]*'l]fi ratova' neku ol li " k z a t a j en o m,,l I T,"- " m u s e, p" o l,: ", " ne ruku -","u"tt*n onsam.e*.,ir,il1,;";1,31 =i*' ka an o, o.d *1ff;lT,..,J,TH,i;,;"Hn:::* e t n u. r "11 f; li r z u "q,-.,,.','u ":;I:i:t:,lo *, .z ro,". r",, " " " ::i:rr, iden Htet' ;:iil:?';[,Tanja n';-"' k''r r; ;;:;; nih ostuareni;, i '"rllu ;:;:o'ot'uaze ,.-;"' ko j Ia p enza a rv a tivn a. ;*,"*r- ra U,"",, s e-,"t ;:t^ " : "j " ",.1,,.., u sil;";i5:t"::iT roman u p ri kazan ** io i.t,'r r/./.{' stnnosvesti kao onot.ue $ttl stoji izr.t same r,,,.tr ' l'r'oizilazi li - rllt se tt ncl drugim reiima - knjiicvnosti i urnet- ova zaista osclbeua memorijska vei $iroko apsolvirane dinjenice da ,,kulturorn seianja r!1",,,t,rvli lnlo i utvr5iujemo dru$tvene slike o sebi",3' a ,,ratovi i u dominantl,r' r i,,, r vcl i kih kriza narodito indukuju velike promene i*r rl,.rrr,rt ijrr iz I rrirr ,.lrl(iu)rl proSlosti, jer se tad menjaju akcenti kolektivnog samo,,,lr, ,lt'rr jrr i identiteta, kao i odredenja Drugog u odnosu na koga se poiilioniranja" ?32 I znaii li to, najposle, ako prihva-"i \ ,r r ,r l( r '.rova rzloy'.cno shvatanje, da rirrr, pomenuto istorijsko (samo)saznanje, 1,,,1,u1 linji2evnogvidenja na koje je naslonjeno, znadajnim delom l', ,r \,,r n rr ligurativnom ,,premeitanju paLnje" , koje u slici Drugoga ,,1,111, 11jc l ll:i;:*f : i; rr..- r I ,lstorijs-ko znqrje- [,,,] lma-\Jjuinuulogu u konstrukciji identijcclnice", svojim teorijskim autoritetom podseia Hejden Vajt, ,1,./()r''lvaruii, medutim, odmah umesno i na to da ,,problemi iskr,,,rv,rlu Lr svakom poku5aju da se istorijsko znanje upotrebi u svrhu l, r sl lukcije identiteta", zato $to,,istorijsko znanje uvek stiZe do ,,r,l.rirr josti u 'obradenom' (processed) obliku, ne kao sirova datost rlr g,otlrrtakpohranjen u arhivi", vei,,jedino kao reprezentovano znarr;t', lioje u podrudje javnosti ulazi kao pisano, filmovano, fotografi'., r r, r, tl rarrratizovano i narativizovano ".3a Zastup ajuti dobro znan o r rrtrt.rjno shvatanje da se ,,ne moZe istorizovati bez narativizacije", \'.r;1, n:rime, u isti mah podvladi i to da ,,se istorijski narativi odnosc t, t.r z.r r nerazresenih,,,;,il;*::,,:*::;,'m:lI.:o:ll,;;:;J;:, I ''0";Ti;;;:;:;:3H::,x;;;:J:';L""1'i;::il'adrik'l' , rrrr ,krrStlajirna tokom razgradnje bivieJugoslavije: Starnpa, TV, fiLn, prir' (iortlln,r I r, ri, llcograd 2008, str.339. rajuii iitanje nekjh ;'Jv4Lrrru oa se zapitarno posle svegl, strrri ;;;""il;:ill*p':''':" tati vn ii i I hrvatskih' {," p..r, : ; l::: ;l; l.1;: il:#," ";;;, tr;cg.rvir'"'Z.'anr f ey1 111.,'rlik.,,rr,,,;;i,';,;l]l,t;lH;l';];l:il.]il r:il::fl:i, :::lilil ; : 265 .,Jal(i' i , \l,rln iderrtit{rl r r r r r na Zapadrr.ttt : rp "t*o,lll -"1:T "r"j'.,,,1, ; r;rl:,;u,i::j : ;:{ef n{T T#j# :fr i llfi ;lr ; :;i'" ll,ffi:i"'lT;l T il ffi ;:il fl :ilfi:j;"'#1*m:f f r ;;;iff.*ffi:;: j:llll,,t r", lltu ili Plk o rrttovitttit tlcve tlcsctilt, ,rrr,111',f 11i.1j1v mznri$lj:r I lt'le nr Vasiljevii, ,,Proilost i razumevanje rata", u: ,Intima javnosti, Okviri predt rvl;,rnj.r, nirrativni obrasci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upeiatlji- 1 r ' I /r/rr, str'. 340. ) ptrjrrtr z.ajednice nelagodnog seian)a vidi: Todor Kuljii, I(ultura settttrjtr, rt,tv. rrli', str. 298--300. I I I l.rytlcrr Whitc, ,,Historical l)isconrsc ancl Literlry Writirlg", itt: 'l'ropts.lor llrt l',r.t. IIrt.\tJt'tt Wltitc"uil !ln'I Iislor.v / l,ilt'ntlure tlebtttr, ctl. by I(uisttrl l(orltortctt, Arrr 1 , .t, ( i, r,l,un Ncw Yorl< .l{X)(r, p. .l(). ,l(1r,r .rl n,r s\,('t stv.rrrrosti 1...] i predstavljaju taj svet svojom pliltt littlrt,r't'rrt iior1l",t'il to zn:rti da su istorijski narativi zaPrilv(l nstr ativni smislotvornom urecl c toltttl I t L : t t r I t I i v t i i auto demo j rr i clonose predstavljenom svetu istorijske stvarttort l, istr p 1rli qlcdrrno, pripovedna koherencija koju donose beletristii'kl I ski narativi kojima srno se ovde bavili mo2e da se razultrc snttltl t 266 Tihomir Brajovia KofflparaLrvrti r I,t,r. . :,*#*x#*iilx"lIrtr,t*l*:ir* r r koherencija naroiite, transponovane ili kompenzativlrc vt'trl€ neophodno potrebno (sa)znanje o sopstvenoj bliskoj proilortl posredno, u izvesnom smislu distancirano u slici ne tako lrliske, nekim bitnim momentima slidne i stoga figurativno reprczctttol pro$losti drugih. Vajt nam moZda nudi i podesan teorijski okvir za vrli.rnlle umevanje ove pojave, onda kad govori o tome da se ,,latcrttrro denje istorijskog diskursa sastoji iz naracija generidke vrste ( story-type), diji pojavni oblik predstavljaju same dinjenicc, th u poseban raspored i obdarene posebnim znaiajem", pri it'ttttl svaka pojedinadna, konkretna naracija ,,slika dogadaia o l .15 Isto, str.3(). .16 Il.rytlcn Wlritc, l,rrrtLlon l()7li, p. I il: l (). Ilrt1rirs rt/ l)lJrr,l/,sr': llr,tvs ttt ( trllrrt,tl ( ll.rllrrrr,'rr ,y ulll$fffigwffffff* tu,,a",#:ililq_'J_i,;,*n*:t:#$',.,"i,:: ,,r, :'* p:,.:k:l:,1'' ; ]] Jiil:i;.il,;'i'r',"r'*ttt**it*il#il;; "',',,",,,,,,,.,',"r. l',',',',',',' i ;, -, il, : 'il$['i*$.Fi[t*f,ffi rV'rrrl€,:.::;;;bismo rr 'L ' ' rrrl'l'o l tr t'rr.tuttlli.ti* , r,,,t,,, " l'1 1 . ' : :,', I :: I II : simb lntgniraii;Senosivog -:r H":ffi ;f: ;: l,lU;l tt'ias :ff iiil*.",';'ffi r.i,. ,r ,,,,,,,1|| 'rrri I,,,,-,, \,, r(' iskustva,,nrle itTli, ,"* i, ,o0..:^1.\ vriieme.. kao ,,iskuswo "''?:i;rt,"".pr"ti"1T*o*,,t,izborakonstr".' [ ;,',,,:,,)I:)ilil])"""',i'',io i" l"a"n,'1 :ilTo;; roi" r: "k:1* ml i:. I ii,:,s:ru$'ff"Ti;i:::'Ji,:{i*i*r I i.;i', I : :' I il; lr$*q}:*f ]:' :i : ;ffi9*t*1;tillilri i*p**iliX}?tril" r,u"" ""*l-:g,:3*" duse ], ',;:,i,,,,i" t t"-vt'tltlict l ',,,r rl ' .'*''"i'*L'.,i; ,, , rl,, , :; : , , I I I " ,:I \ L rrrrrr , , :,i::i: : i:l :;i r:ii:'iii'i1, ;;l' 't' il ""'"t"o podruiie li;ll'illl'illil "T'lill'*;*:l';i''ll'il:'l::;'ll 1,r,1:nji:,,i:'till-.Iil.ll:':i:i*n ir l; *' ( rrrr\ll 1'r'r'r' 1' I lS) t rlrrri l/l' (302) ' "l:'r"'il:i|"lj:l;|;;ll;);;l:;ill'lll:;:l;i;""" ""rt l" """'""" litl;. r,',tllsolrrtrro Zlo ,;* ji -'\q qq 1c genertckaj pripovest ;, : ri'l; ll()v()r'lnt(), ',i l)() svemu , , c.' t, u r r i u e rz al n o A t t I t t t t. t,,, v ain ri,r'r",, )r)' i),uae l;l tir*' i l,1,,1rto i riir I r r;t. sc tnogu o'irr;;:;;i::lr"r::"::',:;:, *E'" '|" , r t.rl llny i::::i iu::H- \^-t,,rt ;il; l::l', . 1 r,osr(Lricoro kolr'-1.nt'npoto:ki d e a i a u k at t t c r t It t ar i i z,.r m a, 1t 1 i r ev it a I i z o i u t'o'i'l lnj ;-": tosno negouanju I p r a ln a p o v esn ";, ";; i * z, t, o ta !! pile te kontrouerze.3s R,,L^--r, ,,Buh envatd r ,,--; *'' l,rllrrr,r ,' t t ::1"'1i ?,'l:i ;*J,"trj"T;T r , da ie odista cL;\.^^:.. ;Y* u " "' o " l'* "' i" s,r U;:::," 'i..vctr i n s, i s ro ga ",,r,,|f,i)!,:J::-::-",lbezno i e p o dr oi a'' : ?i;, *:::::qri+iff il:[:JJl;]:' j:;i; ,;:i:T;T'#L',I#il;:T:fi g#f*i:f-';ii ; il tJX 3; :tiff:;*,'"','i,tffni;llo;"dLn?'u'no;#ilt*"::',;#if::]:l;l;; t ii tt" n a r i doksaln u i e sv o i e o;*;;"d, ;' !.o' ac al<-tuernetraurne,ill::ili;::fj:::7=',{.,::;:iililillli t' ocl;e sops lve n",,i"_1:].: ortiz u je ", drr,,' "o t rncira i "ob;ektivizuje' prrseianjem iskustuo.drugih. ,,arn ,,Jedna p,;m e cul e, ;'; "r";;;;ffi na pov(,rro i,ivotni m;;ffi: i,:ii[ ffi : : nl o_p o ve zan i h'. r.r, r il,,, j r;;,l;;, -rr"l:li:struktivnoj ,, ;:1ffi:l?;lrl,:o*,;l:"k;;;;;::ii"ffi':Xlilll;liilli' naiin I ;;"-';il t' u onim ob ratni ^ i u krc"ttivrrrrrr m, r"l?l i': ":*';t";'T romanopisci, *d#:'ucem ma' zapad k i.llftt*'rn ka.zati,";;;; ;ii" ;6,ji.'"oor,"r;#ili;;:,-"ti" J9 .,Z.rsto ovaj sviiet "".;;:i,;;;:]'. n o b;r I k'r uobii;rjc', proslc i s't ratovi;;;#J;:u;.u -"'* r rotr€olfellllma' nece,r nJit'"'1i, ^.;1. . rr.r'.r(,()Lsrr}(,r).r(te ,,,,,,.,,,,,,,,,,, identiteti Fen0'reIr kontluhrvr rePal r r rivrI depl.r! rarir, j!zrrr!|rvr, () nai,rl v r Iv rr r t I I ! , I ' r Nema sumnje da eksjugoslovenski i postjugoslovenski, rrr r, r,r .r Ii i sveukupno, u znadenju boljeg uzajamnog razum-evanya i , rlt,rrrrlt'g, opitenja. 1,r,s11. t l,' jvciim delom novi-stari juznoslovenski kulturni identiteti ,, r, ,y 1,1111 .11i5fidkoj koncepciji, koja ipak nije liiena pamienja i svesti ,, ll,volnosti, mogu da pronadu prostor za sebe, gledano pojedi_ 'r ' l'tit t;r', ,,,,','."''tt""l'''''tt,;,;,,,,'.1 ',.,],,i ;l 'tIlt'l'''t"'l'l"""tr ;;,;,, 1: I I I r i;,:;;:i::;;;;iiili:11il,:;i,:jlil;jil.,l,,;i I I llost;lvlj'r;rtr'l d., shvari. .r.r ll::' ;:if ;n:i;t"',:Hi[,T*l{l'.llj;il:,'*,,:ii'l";;;ll;l "l:li t'r/rirt /rt'trl {.)v(rrrf t rr1111v1,..1'7i. , ' l,r I moslo ros.sroznoB .,Jakt' i ,,slabi" r ponasanja u kontekst nararivnih irro6;r..11,T izvesn.''li'r'rh u neku ruku epohar.'9r'"'iu'io ct nem a tko rn i's strane i domace nr.ut:,y cije o 269 r l: dru3tvenom pamien,;u, dodajuii d" dan i,,s kokoui t- singularno5iu :i,,rl,,,lrt rrorl vraianju pro3losti, nego i u aktuelnomipoznaynom l'r' li! ,t, r.'proilo$iu, bila ona bliZa ili ne3to dalja, o kojem smo := |r r 11111.11to raspitivali, odnosno u njenom buduiem prevladava,1' l. ,r, ito r-rverljivo pokazuju novija istraZivanja, svojevrsna ,,eks;'l'" r1,r" ,lt'bata o seianjima na ratne kontroverze i koncentracione l.,F,, r,,,, ligrala je, naime, nakon 19g9. godine vainu ulogu u kolek_ ri ' 11, 11,' \,r'torazumevanju i bila iak ,,kamen_temeljac.. ponovne ;e i. y r r,lr.r 1t' rrcrnadkog nacionalnog identiteta.ar pa ako je analogiya s !r, "'.r, l, rrr iskustvom Drugog svetskog rata do sada mogla da f,ude ,1,, r , irrspiratir,rra za romanopisce Zapad'og Balkana, onda bi, 'l;1111 "' 'rr,r ',rrrrr'je, u godinama koje dolaze za kulturu i javnost regiona i-=t' I l'. rrroglo da bude podsticajno i novije nemaiko iskusvJovral.r' r r,.r,,viiestrukim, preklapajuiim istorijama,, i kompleksnom, ' IIrrr ,rIrsIitkom prirodom socijalnog pamienja i identiieta"a2 kao l,r irrr.r rrirn izrazom postblokovskog i postmodernog doba koji t'! r ',., rl,r7 i iz ukupne povesti evropskog XX veka i njegirih brojni'h o kontroverzi u sredi$ttr s't "',i!,1;*]' :?ciie'snut"-"li;uive civirizaci jskirirffi sa tJ, rrr.riki primer bi ovde, iini se, upravo zbog svoje paradig_ jrii n, n()sli lnogao da bude instruktivan ne samo u pomenutom r i,i;i ii s c,e ski, hrvatski 'rcophodnom suodavanju svake od njih .,,1,.r\ r.n(. trloge i neponovljivo5iu sopstvenog doiivljaja onoga Sto le ,,l', 1,.zrI. clevedesete godine prodlog stoleia u regionu, u., ir.ra_ :rr"rr ',nu\lu i na celom kontinentu. c, vn "Tir ;itiii D. ;f' ir'' r r'' l' lr'l . " ""r"_o.",..#"iii o^n ".",. . Ali h o c tl ;:::1.?1J,;','"'rtlfX i,'::rl "ko je oduvek bi ro o,r -l"i B 26 I ; /"';i' t iskustvo u kontekst $iroko poznatih,,narativnih istorazumeti kao ,,generidke,., tj. paradigmatiine i i t t t \ r,lr S.rr.rlr l;rrnrrt'r,,,Syrrrhols'l'lrrrl l;rr.r,,l,wo W.rys...,,, p. t)ll l t,,,,,tr. loli I l5 |.1551111. s., I I .rr r on o $to proizlazi iz niega. Ni u jednom sluiaju ne moZe se, ririr ri', r'()voriti o egzilanstvu/izgnanstrru u smislu oficijelne i proce,lrl rl r,' osvedodene,,nepoZeljnosti" od strane zvanidnih autoriteta r ,l.,tr ,r uZlosr.ovENSKoM zcn'rljama i dri,avnim okvirima kojima nominalno pripadaju vei internacionalne karijere, katkad i internacionalne l,ll'.r,lrrosti", u smislu izbora kulturnog identiteta i aktuelnog knji- s\,TrA u RoMANTMA prsACA ,!-.-1y NovE KULTURNT EMrGRAcu., u.,J rr i ;rr,,1 i, sitcla ,lOrliCila. rvoznainor a to ie reii i dvosmisleno, u neku ruku neopredell-r, rt'ig11;", koje je, uprkos tome, istaknuto vei u naslolrr ovog tekr.r, r. ; v c f i rn delom j e posledica avai.avanja (samo) razumevajuiih 1=1,' rly,1y,11lj1 pisaca o kojima je red. ,Ja nisam izgnanik. Izgnanik je ::rrr' r)nilj koji je primoran da ode, kome je naredeno da napusti ;sr,r,l rlr z,e urlju ili knjiZevnost koje je do tada nastanjivao, koji nema ,l' r1,,,'f izbora",1 pi3e, dodu3e, David Albahari u eseju pod karakteri!t i' | | n | | nrrslovom ,,Izgnani fragmenti", ali se zatim oswie na proSlost t ,1,',1.q;.' da ,,izgnanidka sudbina je u dvadesetom veku videna kao rr rtr, st() je nerazludivo povezano sa politiikim angaZmanom", jer . ,lr .rtle sctorn veku, ceo spektar dovekovog biia sveden je na nje'r 1,',, 1','litiiki aspekt".2 Sugeri5uii ovim putem nepostojanje lidnog 1,,,lrt r, kog :rngaimana u smislu ideoloSkog opredeljenja i odsustvo *, I',l',r('(L1c politidke represije, koja je u pro$lom veku predstavljala F,rtr ,\'o isl ('*oiirfXoorrruo 11r11, I KRuc u u r r r Na samom Orr",Ou,f:r,llja o osobenoj slici suetakao u neku r.ulu povlaiienom videnju stvarnosti u rom anjn novali deskriptivnon ,u; * ; ",i,1,i,#ffiT,ilTf l:; *:j:]:{T"1ii,lfi ;1 vremenoirisbrno,r.:li$_";:il#;'j,ilii,!)i,i;f iJij j; jll, a, raz.u1 ti, u Ii ."g" e u z kn j v''r r iilTfl :i: j'.T,,l5:::l I ;; s s ravi j e, k;; ;,# r: l'*::ili :,,, :'l,fl izbiv;"j; nedoumica o prirodi i smisru neophodno ; i ; zc i*;: l"'; I ,...|; -;.-"e sredine. Nirrirvrrl, i"n"po-lnlr,.gu j" ditema,,r.grr..{ zbogiinjenice da ti autori "r;,;;il;;"rjena *;il, ::,"j""8u ugr avnom skim naracija; rom,r n jr,r o; r;; ;;;:::j: :" :vo,1tm, k"k; ;;;ffi -" ff" :# J,"ff :?j : Ji [',: : r : :-,'' ; ; ;; ;il ;, na s i ;; naiin koji u manjo; rrt *ro;--"ffifiii]::':,."'l: prik,rzuf rr uto ) b i og r;r s k,r tak",.lrlir"r*rn;:"1""r esavinu fikciolr.tlrrog 1 a r :bxkuluii i,rT"a""iu, memaoarskog aishrsa. Pomenutanedoumica rnima pisaca koii c,, ,, j::^? j,u!", 'pitunosti o to'rc j. li rr q vaucscroK gocllna svoj izvorni donicil il-l' ; j ;:,:, llill)uslil T,5jtrej:" : --'" ::l ": v tsltlu r ttt iti o o.emrgratrls! m i a trl../ noj vrsti izgnan.stva urr, o utt, jt',1t .,,.,, izgnan srva ili sr r,' .e o, :1:: svoj e:.vol j n o l'cl I n i-'i t u ;;; p risi I n om odtasku,r, prisilnom ;l ;' i :,' :, od re l1l ^ " ff ilT;i,j: nh.;.^* -^ , : :#l :#; ;F ill :f:'t'"1,,,,, I".'1, ffiil"Til,1;:1';J,i, f il ;; li ::: il{ ": : !i Ii lllil:,: l,' :;'::'il.i;;;;; ;iilI'Til l,;,?::'ll.lli"r"':'ii'u.ilii,:i;;l IJr'lll()llil ;? il:,T ffi i: 1';:Ji:in,, l'u.sic'a i Alcksarrlru srrricl,',, i; rr'11q,jy11y ,,,-.. .: srtrislcrr " 1' :X r'(t' I /trl)l'(lvlitt L'lgl'ci l. tltlttlvtlt'lli tttrtt'ltrl tlrr 1,i,,,,",,riu,.,,,;;;i;r,:,;,;r',':];J,i:],:il]i:;1,:]:,:i::, ) t t , l, r,, t' r a ( ne)pristajanj e na politiiku,,jednodimenzionalnost" kao ,r. 'nrr,nt razlikovanja izmedu ,,stare" i,,nove" emigracije. r r r r ; l',r .rl komunikaciji, onda pisci-iseljenici njegovog je obojeno politidkim razmi3ljanjem", veli Albahari u r)t,,Fragmentima", ukazujuii tako i na stanovi5te jo5 nekih l,,, .,r{ .r, r roiljivo vec i iz iinjenice da veiina ne menja domicil pod l,l ,,, 1', 1'1111111n prinudom aparata vlasti, vei po nalogu sopstvenog '.,1 ,1,,. ,r'ly.rjrr i shvatanja etiikih imperativa.,,Sama nisam ni emigrant, ni i, l'1, 1ilrr .r, rriti politidki azil.ant", moie, otuda, u odricanju od uobida1, ,, rlr ,lr r rilvcnih etiketa, da kaie Dubravka Ugreiii, autorka Poze za vrr l i . r,r r.r r rst r r r r, rr r r ti :, Po1,lt,tlrr,r s . ,\ r',(,tl(ir pokazuju sldonost da se i doslo.rmo i simbolidno i3dupaju iz r,,1, l t rf rl l1rg zagr\aja.,,Pokuiavam da pobegnem od onog tumadenja' r I ) rr rrl Allr.rir.rri, '/'t'ri,l, / /,r, ,,1 r. \ 1. llcotrad 2004, c,tp.4tt. 271 i,,slabi" ,,Jaki" identiteti 5llka \!cLl fova crrr (Lt !lr,[ r l!lit1 ]c (!anrrrrz!r, f,lvL !l!/ (ruilL o\ r OVI'rr',iL11rr rtt tt t' t l"girr, trrrr.t.,c i'csto ir.'iir. r rr kr;,r jt' '.l.rrr rr rr.rsrovr;clrirr ostvarc' jir, lvtr .glL,1lu ,,1)isac u egzilrr,, za scbc .ta ,turtou'o, ,j", jcdnonr trcnutku'odlutilo ju rrjczirrir zcrnlja vise nije bila njezina., ., Ir Ir1'111,,r'1rr,, kaz,anoga proizilazi da karakteristiina svojstva tog \,,l"r,,,tl o b ro volj nog izgnanstv a" lli (s am o) izgn anstu a u srpskoj lrrlrr, vrrosti, ali i u drugim eks-jugoslovenskim, odnosno jui,no.f ,,r n.,l(inr l ,,s[)isitlr,l il;r; "ul ,,., tl svoioi zctttl,l Osirn paradoksa igre reiim a (,,njezinazemlja viSe nijc bila rrftr ; ;;;_ iskazu jc.srt, t*h na vras tl,,,,, rprr zirra" ), ono Sto posebno treba zapaziri :*,n#:i:li::;: "'.i:.::"ft { : +;i,""; o samokapituliranie na marginu-.s l:gr,i i" .1:liJ",;", Ne hajuii Tihomir Brajovia vanie emigrantsrva na unurrajnje iednaienje 1,"Srjl""rtu1, (ornparativnr idL.ntitetr za uobiiajeno rirzltkrl, ovde zapravo uk,rzrrl€ zi"r;*l; ffi; il:,], p.;; ;.k " " Jewsnog powatka u ii2u knyiZevne ff i' a zuy e ;;""d;;; ;,,,lJ,, ; yavnosii. Postoji, nara\mor i istorijski f.r"f*"tlr*no obja$njenje une k.= liko drugaiijih konsekv-en.i koje nije rek p'sre= dica dekreta i spoljne prinude, nego rezultat unutra$rrjag naloga i izb or a.,, poli tiike ; [rri, r"setih [... ] o,,,,,u,, iile su piscima "r"_ I j ;"";;;;;;i$tva p;;;;g" p.";";: tt i Tog"i" koji su ," oir.rtili "d;;;;e$to $to ranije nijc rrir' [...] d" iive, ako 2"f", anf"" .f.o oa ,lza- rata [...] a da prlonr, llil:,llili?'i,it1:" o,i;ft#: j;iln,',,.Tff *-::i:r:;;;;ilt:T:'&: ;H:l:"i,il:; omoguiavajuci im isto vieme budu "kj"r", i o* u an onirn n os r |,,, I ova dva iiau dovedena u istu ravan z.ahvalj-uiuii znatost' makar u trenutku "Ol"a"l,*,, za marginu i rrcno. odrui" i oatast il f Ugr"sill* za1, ' ma ci ;i' da u di ",u rru p.r" ai g_"ti i"" ;;;;p"Tfffi:ti ll ::,1; ovu neobiinu tekovinu r"rpid" komunizma i blokovske podelc sveta, odnosno slomaJugosl^,ii", por.";;; ; razlaLu(ii mogr-ri'.st postojanja na prvi pogled paradrf.r"f"", ,"pravo legitimne poj;rvc ,,dob rovoljn og izgnanika; " i,,dobrovol;;;;;g"r^srva.., pod r.i:r rt,, umesnim podseianjem n, etn;?,.,i.u da ,,veiina ret,ili,r loia"l:-i.t 1...i ostavlja mogucnost da izgnanstv. U"l" i"U.ovoljan do tu ;rt r tin... 3 4 5 6 7 ;:f " :^:"J*iT;::Y;uY':^'*":"-"';k;;;:lliilililil;fr ll jnstitucionalnu prisilu n" oalrr,,k, iti 272 jeie onda sazeto saiern,,u zakluiak -.,,,,..1^t]" a" ""grir;-";i"ffi,;:;Jlllilli:: an izb y",+ so"orloj Ii t,, l, t, r l, t, r r tl rr osrlo dv o smisleno marginalan p olo Laj,sadrian u saznairirr r l.r .,t' rr isti mah rnoie biti autsajderski izme$ten na periferiju, ili u,r rric, g,,,lrtr, l. opet, zahvaljujuii iSdezavanju,gyozdene" ideolo3ke i , , lr,,l r ,,tkrmaiih" knji2evnih zbivanja, upravo zahvaljujuii kulturn", l,l()lr()dllosti i nepostojanju otvorenih zabrana, kao nekad.,Ja *.1,' r ccl Lr kultura", pi5e tim povodom bivsi Sarajlij a nastanj en u lrrr'r rt i, Aleksandar Hemon, u tekstu pod naslovom ,,Kako sam l,r,it,rr ) 1'nrfesionalni pisac", eksplicirajuii da to ,,niie prazan prostor, rrr s'r r p11;5[61 pre$"gp_anja [,.,] gdj" se mije$aju udaljena iskustva i, ar,,r,r, u,,oul, huidniji ia""iit"ti"; pri demu pi5d"lr" odgorro.nost u\ r =r r r 1 l,, \' r r r,r IIr n il i nternacionalne tr2i5no-literarne utakmice vi5e,,nii e odgo- )st rracionalnog knjiZe'"nika, nego odgovornost javne lidnosti ri cst'luie u demokratskoj, nehijerarhijskoj razmeni miSljenja i ', t,r lrrl, rr rrr,rcij?".8 Imajuii na urnu uprayo tu tinjenicu da u postblokov(vctu tzv. demokratska "javnost [...] ogranidava izbor pred,'l "rrr ut,rr'.r i trloga", Vladimir Tasii pak, ne bez (samo)ironije, misli da [ ,\, (,1)itil i tako aktuelna spisateljska ,,potraga za identitetom moZe rsrrrrltrati kao potraga za ulogom u teatru javnog Livota" .e 1'r V.rli:r, medutim, kazati da nisu samo istaknuti pisci ,,nove kul- ., r r r r r r t' c rn i gracij e" svesni svog ambivalentnog p olo i.aja frzi(l l , , pi , r I rr ' rl;11i il11 izbegnu zamke svodenja iskljuiivo na politiiku dimenziju llrr,lsliog postojanja, nego se, shodno vei pomenutom stapanju fiki memoarskog u njihovom pisanju, to isto moZe kazati lrlojne romaneskne junake koje su podarili ditaocima. Tako, ,, ( rn(), u junakinji Muzeja bezuvjetne predaje (ZOOZ) Dubravke 1 r1'r t'iii', rla osnovu niza tekstualnih detalja i nagoveitaja, nije te$ko l, r i'l)()zrlrti autorkinu fikcionalnu ,,dvojnicu", koja je i sama zagre, 1,,11,111169 r ;.r .., rrlit' spisateljka Sto se otisnula u svet nakon podetka raspada bivde , dar bi se povremeno vraiala u nju, a neito slidno moglo bi lsfo, str. 162. 'l'crcl, str. 4.\. /s/o, str. So . t, 'i 273 r r r 1,,r, li.r Dubravka lJgrelic, Zabranjeno titanie' ZagrebtBeogracl 2002, str. I 46. Isto,str. 153. l t, liotrtrole, u izvesnom smislu i insajderski prisutan u samom N.rr,. lrrcnra: Alcksanclar Hemon, Pitanje Bruna, prev. Deian Stankovit, Beo- crp.2l0. ',1 N,rv.;rrcrrr,r; lL,r4rrurrlr'l',rurlr, Il'.yutKtrttuin!y^rr,iloluOan2(X).5,crp. l(X).1, ll0 lll. ,,,aki'i,,slabi" identiteti l Sl (a sveld u romanlma pisaca nove kultuflre eftr gracle (sa nr) zqfanltvo ujuZnoslovenskom tl,r v.r)r r z.r .r'stcrtlrr'rsku prof-csorku jugoslirvistike 'l'..j. l,rrr, rr,rr',rltr'lrrr i ,jrrrrrrki'ju nje'og romalla Ministarstvo boli (200.t),kt t' I r.s vcc'c n rr i rDirginativnom i j eziikom inventarisanju i$tczlr I v P'.ilosti kao ,,homeopatskom" leku od satiruie sada$njosti. ( i akter i pripovedad neformalne emigrantske trilogije David.r A harija o pripremama za odlazaki o Zivotu u rasellenlu, kojrr IGatka knjiga (1993) , SneLni iouek (1995) i Mamac (t'996) ,'t,r je odseljen u Novi Svet, pri tom ophrvan politii 3vdaSnjlpisac sada5njo$iu i pro$loiiu, ali i opsednut postmodernistidki prrrrl tiikom idejom da se ,,svet pretvara u tekst, da prizori postaju si da se ti5ina pretapa u belinu papira,..r0 GeneracijskiLl"..li, 274 Tihomir Brajovii i(otnpa'al vrJr ideft teti r 1,., njihovog autora, i intelektualni junaci romana Madimira ,li,rs Oproitajni dar (ZOO') i Kiia i hartija (ZOO+), borave izva. ,.t,,l1gi zemlje, obuzeti sumiranjem znanjao svetu kao poslednlorrr stvnti nom pustolovinom sred (po-st)istorijskih kovitlaca, diji su osobe6f samosvesni svedoci. Najzad,Jozef pronelg junak razlititih pcr,ror nalnih identiteta, obeleienih bosanskom mrado$iu i amcrir.kon ,,zrelo!;ia", srediinja figura roma na Nowhere Uan (ZOOZ), .l,,rta ditanog i kritiiarski visoko valorizovanog s one strane Atrartiklr I njegov autor, Aleksandar Hemon,,t po piidevim redima jcr,llro; iz novinskog-intervjua, j esu zapravo svoj ewsni metaforidni,, t., t i ro'ci 1...1 koji nikad nisu na istom mestu".t2 Ova transparentna, u velikoj meri neskrivena naporctlrrolf _ lidnog iskustva autora i njihovih knjizevnih junaka ipak,.,e .r,,,,,,ri nuzno i prevlast veristidke perspektive u novoemigrantskir' r.rrr*= nima. U svojim ,,BeleSkama o izgnanstvu., e eslau Milo$, jctl,rrr .{ najznatajnih egzilantskih pisaca XX veka, tvrdio je da ,,nc.kc krrfl_ ie'rne wste (na primer, realistitki roman) [...] ,r" mogu se [... ] ,l.g,r. vati u izgnanstvu", zato ito ,,uslovi izgnanstva, kojipiscti ,.,r,,,*..r1 razli(ite perspektive, pogoduju drugim vrstama i stilovir.rrrr, rr,rltt. dito onima koji su vezani za simboliinu transpoziciju stvarrr.sri",rl Za r azliku o d nep osrednog egzistencij alno g d,oLivlj aj aegz i I l, r l,r k I e1 10 DavidAlbahari, Mamac,Beograd 1996, crp. 174. 7a _ rc7l'lli:o od drugih pisaca ,,nove kulturne emigracije,., koji su nrst.rvili rl,r ptl1l i objavljuju na matidnim/maternjim jezicima, AJeksandar Hcmon jc u izvesrr,,rr*rrrr slu i doslovno podelio sudbinu svog junaka, prihvativii r.rovi jeziil 12 Blic, utorak I 9. decembar 2006, crp. 2 I l3 N:rv.Prcrna:ccslavMiloi, Iionrittt'ttti,prir.iprcv. Irct.rr.Vtrjiiir,,(i.rr;r . vrc I 9ll(r, str. I (r0. /\rrr,rrrrr tlovodi do toga da, kako primeiuie jedan drugi slavni izgnanik, f ,,, n l, r'ovid,,,.r-Jtrrik o emigraciii l.'.] mora lid no da izdrLipritisak ili grrrl,,,q i nezrelog Zivota"rra samo pisanje, bilo ono fikcionalno preureder,, 1,1., i,r,ralno, ,rr"trro pre, dini se, naginje svoievrsnom O sobni stvarnosti' egzilantske izr azitoikorekciji s r slotvo rno " l r r tekstu u racionalizirati pokuiati I,,n,,',', u kojem se obreo pisac ie l,r1r r r r r rr i razlomljeni iivot nastojat ie dovesti u red u tekstu" ,kazuie liu lrrrvodom Dubravka UgreSii,ts skreiuii paLnp na-kompenzati\ ru stlrnu emigrantske knjiievnosti. ,,Mogao sam da pi5em 5ta Ir,,, rr r l I I ',r',ri f .r,, i vredniii, od svih l',,*cbnu dimenziiu i t t";"ji doma5aj,,,vai'nlii, 6 stranstvovanj a"' i t n e gatir,rrih asp ekata kni iievno g 1,,,,,..' t )vtr svlst o neizbeZnoj divergenci ji, razllat'enju izmedu emiI , r',' I g iskustva i b eletristidko g predstavlj ani a to g iskustva ,',,'1i,,, je sentenciozno sai,eti; onako, recimo, kako to dini nara" Ugret,,,1' .' , iunakinia prvog (samo)izgnanidkog romana dubravke ii, ,,rr,lrt kada,'povodom iednog trivijalnog detalia iz pro$losti, koii (, \ t,r t i svoiewsni memoriiski,,okidai" i podsticai za pisanj e pride, rt pr,r r r I s li t'r l' !-,,,,1,' ,l.r ,,izmiSljanje stvarnosti i iest posao prave kniiievnosti"'r7 pomisliti da ie ovim truizmom u isti egzilantske ,,,,,1, ,,,,1i,'"f,tno porJk t.rta i bilo kakva razlika izmedu se dobro da nije, buduii to koia kniiievnosti !rr1i,'vnosti i one domovine izvan pisania (auto)biografska obeleienost / 1,,, n.rl ir sve r, ,,,1, ,r,r op3teknjiZevni poriv za ,,izmiSljanjem stvarnosti"' Da meduirilr t,rlio iednostavno i gotovo samorazumljivo pokazuie, ti,rr, ,,1,.151i11 koju je pripovedadica smotreno uputila ditaocu jo3 na u njegovom kratkom proslovu, savetujuii = ,,,r,,rrr potetku ,o-urr", i ,r rilr r' 1i.1, ,,ako mu se dini da medu poglavljima nema smisleniiih (e se postepeno uspostavljati , ,,i., ,lr ucr.a [...] bude strpljiv,veze l.J,r | g,rvi pogled, moglo bi se | ltrrr,,r1 l'ou6poau'r,,A3uauur I (1g53-1956), npeu' Ilerap BlHuHh ,1 , ,,,,rr,r1r.1 ), (ay"rop licolpr6 198-5,c'rp.94. i'rl'r,tttlr'ttot'ifrrrrjr:,str. 144. ;, l,rrl,slr..S.l. r \lrr r7 l,t:ttvltltrt'plr'r/rrlt', Z.rgrc[r l]coqr''ttl 2(X)2, cr'p 275' l ost'rli ltrvotli iz ttt islortt iztl,tttirt, I).1 s('ll'l ttit'q't orltlttse i 0ztt'tlit'1r'rgirr'rtiie rr zrgr't ,, ',, r ,l.rtr \il l)r('rrt.r lrelt'tr islii liill ( Isli pr rlt ip lrr ilrerrjt.rr jt' t pt i rtlrt'lt'i.tv.ttrltt tt,tvo,l.t iz !,,,, , l,,,r r.rl rr.ll.l. , ,', 'r;,r,lrrtr'llt.llllol.l tl lrl'llttt lr'lisltl 275 ,,Jaki" i,,slabi" identiteti Slika svcta u romanirna Pltl(,1 emigraclje: (samo)lz!nrf!lvo !j!inoslovon\kor krugu I r "'T sarnc" ( I 1), a zatim i potkrepljujuii taj ,,rastresiti" i kornpoz ,,bczoblitni" poku3aj dodaravanja emigrantske egzistencijc pr r-rjcrn na knjiievne autoritete, poput iesto navodene Rilkcovt dir "prita o uzdrmanom iivotu moie biti ispridana samo u cijclid fragmentima" (tll),ili pak manje poznatih redi ,,priwemenog lanta" Viktora Sklovskog koji je jednom prilikom izjavio da ,,rro graditi fabulu" vei hoie da pi5e ,,o stvarima i mislima. Poput 276 Tihomar Erajovi( (oIrp.]ral vn ideft tetl citata" (23). Naratorski glagoljivi glavni junak Albaharijevog prvog e grantskog romana otkriva nam pak, joS u poietnom delu r ispovesti, onaj dublji razlogte skoro tipske ,,amorfnosti" pisrrrrJl iskustvu egzlla, predstavljenog u nekoj vrsti ,,milo5evski" sinrl kogizrazaili ,,slike": ,,Sve je bilo tako naglo, pomislio sam, i t dolazak [...] kao da se moj Zivot raspadao zajedno sa istorijour r zemlje, moje bivie zemlje [...] i kao da vi3e nisam bio samo j dovek, jedno biie, vei vi3e ljudi i vi5e biia, tako da sam svaku rtv{ istovremeno video iz vi3e uglova, u beskraju umnoienih trentrtnhl kao 5to je svaka misao odmah postajala mnogo misli, istih ir rtirllr ditih, dovoljno razliditih da me sprede da prihvatim bilo kojrr od njih...".'8 Uz malo interpretativne slobode, moglo bi da se kai,c kahg ova albaharijevska analogija izmedu raspada socijalnog i psihololkol ustrojstva, tj. kolektivnog i individualnog iivota, i njena trarrspozl; cija na samo romaneskno ustrojstvo, predstavlja moida neku vlrtu modela emigrantskog i izgnanidkog pripovedanja uop$te, brrtlrrrrl da ono - kao Sto na drugom mestu primeiuje sam autor Srrcirrog ioveka - vei po definiciji u sebe ,ufljuduje dislociranost, clczorl= jentisanost, deobu biia".ro Kazivanje i pripovedan;e o ,,uzdnrr.rn,,rrt Livotu", kako bi rekao Rilke, po svemu sudeii zaista podrazur)r(.vrt izvesnu razdrobljenost, delimiinost i perspektivistidku,,uur noie. nost" koja onda iz toga sledi. U svojoj lepoj knjizi o ,,hipohondriji srca" i ,,imaginarninr zrrvl. iajima" u postblokovskom i postkomunistidkom svetu Svclllrrrl Bojm twdi da ,,glar.n_o obeleije izgnanstva je dvostruka svest, tlrrpl,r ekspozicija railiiitih vremena i prostora, stalno radvanje",r(' i, osl,r njajuii se na Brodskog, govori o tome da "zar-nr$ena jc sintal IU I)avid Albrh;rri, .S,tt'i,ri (r)t,c(', llcoqr;ltl 199.5, slr.. .1,1. I9 /'r'l'l, str. (r0. 1.0 Svctl.rr.r llojrrr, llrrr/rri'rrrr.s/ rrrrr/rrkr/r., I'n'veli Zi,r ( ilrrlrlrr.l,,ovit t vrr, llcrr1,1,11l ,)(X)\, slr. lTrr trttnrtttrr je zatnricna sintaksa obccla ''ta lt'tt izgnarriike etike"' bucluci proze i ne poclaie se lako Irernatke ;;;tt;topske lF; r' r 'sl(c, zahtevima novinarske ptoze" ')t "Dvo5ar r, nrt'ttilll kornerciialnim pre o,ko.iima kazuje Bojmova' .,,,,, .' .'r.rr" i ,,dupla ekspoziciia"' i podvoienosti izmedu zavidainog :r, ',.r ',(', rrirr;rvno, titu Jgianicke od pro$losti i sada5niosti' Ali ;i;;;;;edu i+1,, lilrt li.g dornicila, vi5estrukosti i lto;"otti do albahariievske l.r / r c pod"ti rr t ", "noJti bi se' ni pola koraka' a zamiSlieno r 1,, 'lrl'r'r'sPcktivnosti "ttu' '"ttto "ratvasta"' ,,,r,,1,',r1" izmedu niih premo3iuje"ylrav.oÔ-::""ut" pisanla' ,',,,,',.',t., sintaksa" (samo)izgnanidkog svoiih ma3tariia' l:d": ,,1 )trscljenici t" i'-i';;;"n"tii't"io pri- t,lt rr r r f r 277 proirost uvek odlazi", ,ixi,,i;l:t' dolazi r ,tog" nikad niie tu, nekoliko ',,,.r iztazaiedanod .r. rl(' ttr osobenos;frut"*tn: s'""stii romana "if;:\:"-' ::$ili;:i"" junaka drugog' nagradivanog rr,l.r,lr5 (r"-o)irg,tu"i'ftift premosiavanie' fil:lliiJJ::""f' je neprestino da kruqu \ Lr,lrrrriftt Tasiia, dodaiuii "iivot je volla i predstava koja se odigrava rrvcr< * rrI r',lt'rticrt na dva t";k^rsvet jedna do druge' Predstave ,,trrrttlt.lttt'r, na dve po'o"t"" po't""5""" je scena prepuna kostimaj Sminka je operska' sa pre',, 'f ,r",t", bogatih pomagala konstruisana su r, .rlrrlii'kih detalia, mehanidka se ponekad te sloienosti' , irrrrrii'tt t"ro""it"'"' MotdaU"S 'Uog kulisa u tami iza ["'] Kanapi skriveni t"-iil;k"" ateb og a masine iznenada s.trno r" r"n;;; ;;;1 "S'i i"o, prMaii p azniu ,1,,1',,,1i ,, r,., I r r ," .ln ezikom' t"sJ*'" a*gi- susednoi ;;;;;;vidi il;l bini igra osobu kakoL d;;;;gi;t"ca i ,',',',',,,i r,,1,,',,.t koii r',r, 'r' irrrcrla t...1 iikot nije koia' b.u{uii da je i on glumac' 'b;;;; na pretposta":t e,,.'"'n""ot"nF gJ;i Poiivaiuii l Lt^:tt" osoba za "pukotine" u ovestadisloti'"nih'"raselienih ivosti l,rrt,'rrri vi3estruko znadozMl ., vremena, ova r,, r,,, rl Ll tofi atrzovanom.; "1 sloienost videnja i "zamrienost" , ,';rr.t rtrrrativ"" povezuie s per'hk;'';aksidki' egzistenciie.neposredno , ,l't,rvll.rni" 1,r "*ig'u"t'Le iiiitu'iie s dvostrukim Jll1m" , , 1,r tiot)r rru"rno'?'il"" '*"!'""i"" tome' upravo ,, r', r . r t t n tr ) r r 1 ,,, 11l1t1tst oqleda se' pri imaginaliie Tasicevog iunaka ui'arnostiivih "realistidkih t'zrriuiut"rn n'"-g'*"t"1u vai;i-r'3stii Livlieni.a.'zapletenog u nerazmrsivu ,1, t.rl;,r" i ,,kulisa" upravl;an1a' ,r ,,tr , ,', r.rzi.tirtiiw "!)i"*tclg i mehanizama -'""; predod"redenostj u svoievrsni egzistenciialni p'"t"u'"it' ili ,lr',,irril I ,,1r rricgowr realnost 't " ,.,1(,, str.'197. teatar pak zbunjenog Ilorrrl(ir'120()'l'c'rp''11'12 llr.rlttrttt|'1")(rrlr'l\l/l{l1l ttIttltttttittt " u ton.r tragikomiit'tol'n,,,opcrcts ki" r'ra$min l ir SncLnog ioveka. k?__o_ rihomirBrajovie.-:) ".?"-l:",,,"11 (sunto)izgttal':f::t-li]:llt* atn og egzistcnct; rro,,terl I rskom" metaFororn udvoielog a drugi put (Tasic)' '*,,,,",.r" lr;r ,,operetskoj" iivotnoi "pozornici" u alno g tudinca koii raste i.'l' t. z"rl.orrrko'rr'-etaforom bestij pisaca emigranta (Hern31)' u romanima gr rr,lrrrn tlezorijentisanog je' naime' u svoiof knji- l, 1,,, ili "-ig.u.iiJ(re)ionstruisano stttislotvornoj ceiovitosti kao narati.rno "pounutra5njeno" narati'sno kao ano (Tasic' Albahari)'-odnosno . u t l' t l i t tt() interiorizov o (Hemo n' u gre 3ii)' tl i s;imb oli'ino )k't'r i o' zo'an , ;; i'. ;i;'' "; prema tome' llt, neizbei'an rizik pojednostavliivania'-ipak ie' romanslleru modalitetima nu,flrct primetiti i izves-ne posebno{i koia postoji u i ul ,,;i prikazivanja iste one sioZenosti "zamr5enosti" ono 5to sam ,rvrrrr lil r t su svi podjednako vaini, ili podjednako nevaZni",23 da lri svog glaynog iunaka .slabog" ili ,,nestabilnog" ldentiteta dovco da "je zamislio sebe kako zami$lja sebe u toj sobi" i do zapit sti o tome rrZq-$tq,ga.r-re bi magao da bude viSe osoba odj (203), a onda i do deziluzionistidkog uvidanja da ,,dovek kakvi je sam sebe smatrao i dovek kakvog je ona fReydel - prim 'l'. ll,] njemu videla nisu ista osoba" (204), ili pak do joi jedne ,,dvojrr , scene u kojo j ",jelei.ao licem okrenutim podu, dok mu je srce [u toliko snaZno da je zamislio da Sapicama poku$ava da prorijc lcbl put van njegovih grudi" (ZOS). Poslednjenavedena slika predstlv{l zapravo neku vrstu ,,odjeka" zamisli iz poietne redenice rot.nArlt u kojoj pripovedad, Pronekov dragizmladosti, i sam ima zaprevg istu, intermedij alno-citat na alien vizlju:,,D a sam sanj ao", vc I i oR; otpodinjuii svoje kazivanje, kao da neposredno evocira lajtrrrovlt. sku situaciju iz poznatogSF-horor filmskog serijala o svemir.sk16 tudincima, ,,bio bi to san o tome da sam neko drugr, neko u c.ijetl se telu krije stvorenjce koje iznutra kandZama poku$ava da pr.orlfl zidove mog grudnog ko5a" (t t). Tal ,,neko drugi" je, ispostavic(e rg, upravo Pronelg ali simbolidko udvajanje i umnoiavanje identitett Hemonovih su5tinski bezdomnih junaka tu neie biti zaustavljcno, vei ie se, u nezaustavljivom siZejnom i kompozicionom ,,raivirrrju" naracije, preneti i na neke druge istaknute (kar)aktere, tvorcc(i rn taj nadin vi5estruko ,,eksponirani" postupak i njemu saglasno rorrru= neskno ustrojstvo. Tematski slidne, prethodno rastumadene slike/situacijc iz romana Vladimira Tasiia i Aleksandra Hemona istovreneno, c.irrl se, upuiuju i na poetidki, dakle konstruktivno varijativne rnogrrt, nosti ,,zamriene" narativne sintakse kao primernog izraza slrly',e nog, problernatizujuieg (novo)emigrantskog doZivljaja stvrrr nosti. Jedinstveno i signifikativn o iskustvo uznemiruju(e tlruposlt 23 vlastitttg l,'r r 1.,,'z.r rev pride o nedijem iivotu jeste odabir iz obilja detalja i mikroclt 278 tt )l,t tpozntttc uutctftitnosti r,,,r,,' lirrlturn" peyl_qm9p,gm, s4e,e!.91,onr saznanje da ,,teZak deo u bezsvory-t_1v.g", koji"+i'o_!Lg-d_a-1 afirmiSe nadelno koji r f Naparadigmatidnost ove situacije ukazuje i d!!a{e Hcnror .9m3-11,o_,9_oJ9'k3 i Alcl i r t r ito ie iskusio, "'u-i iedan qoput i i vi5e biia", 5to ga na kraiu ostavlia'praznog'izmudenog u uv,'1,,;r I 1r r, I ,,,,,,,,, 1 ,,1,' su t poput olupina' popnt olrrpln", odto"to' po-p"i lluitura,, (34)' pretvarali" misli tih od se svako oa,ift Uie" i s""ku ", )vde r.rv,rjrrJ-c lllli ':' ,,f r. je i umnovaLno zapaztti da je ova viziia "razdroblienog" svojewsne kao iivlienia ',fragmentari'ou"'log; "gzilantskog retorskih fgura ( "ako ,rofS,Ja*" u viJo savrem"rrog zi.roi" t"lt t ;;.;;;;;l' se] raspao"; "poputliust""'.1:ll' ['u* '"u nezatomlltvariranih puta mnogo i ,,1,,,t"; ital, ut ,,-oti'""ih v,,; i lirrmalno l,,r(), rccimo, t"r"Joti"oi -t"3.r""itij struf i nr1rov1d11a koja' iuMamcu dodu5e uklluduie glit:"."dt".gl t:^y::? stmboucno posreduje iskustvo i i,,,,."ia, lvtalka), ali zapravo ditaocu i iste singularnosti' Gotovo isti postupak r tllrklovane i rr\rt *i"i' ilustraciiu Dobru Madimira Tasiia' ,, ,slcclice sre6emo i o I 'o-ui-a prvog romana koje kazuf e o tome t'tlstavlja ono mesto iz niegovog teoriie ati nisu stvarnost 1...] da postoje ,,,1,r Pride Zive u stvarnosti 1,r svaka pomisao' prouzrokuierczgrana,,'.',ir. f.o1i*a svaka odluka, u kojima se postvarujtt r',rrr j.r r-rovih ,t rur.ro,ti, pararelnih-sv.et:va Sto onda ispiri5e pripovedaie*' il'']l:1: I t' nt.rt ivne -ogolno'it"' i luta(m) kroz praz'ninu sverrrrlt rr lioioi ,,iskoraiuie(m) iz sebe rllstric se sa svakim korakorr clcli' rr l,tlittttr, 1rro,i'"nnt tcitr koje r I le ,,Jaki'i r,slabi' identiteti 5llkalvr'l'r c tl(11,r L (' (:a trr rtl r,Ltl .ll" ujLrl rrr L,rv|rr 'l." 't l(rll(Jt i r',rsP'irrjc se, rrrtivrrost l r r/ v('snorll smislu ipak susreiu rr u t' ) r'cfleksivnost sredi$nj e pripovedne svesti opr,Jlrl tltru, ytop.utAlbaharijevog naratorskog yun"ka takode ,rn ,ru*r,ii nltin sudbinski zatodene u sopstvenu singularnost u granit'ugl grit m p.-o--\u aiu u j g n o g- p r ev-l a d ava nj gp_o_L", u.,, eI l,e l :ll"Jn9 3 " " z rr j rr ( S ,,teorijski" bliskog a r-liy O*rpg,g_(trrrit I"!9lrui"o ona druga emiliantbka inZija;e pik "Ji!""r.g mozda nal-suz"[i{.',..ritr, . vljena redima autorkine fikcionalne dvojnice, izredenim u porred, njem delu Ugre$iikino g Muzeja bezuvjetne predaje,u koyirrrrr ,1 2Bo keO da Tihomir Brajovif (ompaaat vni ident toii _na neki naiin odjekuje ranomodernistlika, ,,r.r-utrnlrtitkni nada ,,da ni5ta, zapravo, nije izgubljeno, da se prema tome ncnll dime ialiti,-da sve negdje postoji, kao $to imi, razbacani, postojirnO posvuda, da se sve negde spaja, da se sve dovodi u veru,, (Ziff), Proditano u kontekstu podetnog obeianja da ie se, iako lzgletlrr ,,d1 medu poglavljima nemasmislenijih i dwsiih veza.., one ie ,,pu*tn. peno uspostavljati same", kao i u svetlu znanja da roman donosi celu fl i galeriju ,,ukritenih" emigrantskih likova i sudbina, ovo stan.virte biti rastumaieno kao primeran izraz ,,ekstenoristic.lte" zaista moze poetike, kojom se u ono osnovi istovetno, a,,interioristidki" reflekto, vano shvatanj e neumitne,,r azdr oblj enosti.. i,,fragmentarnosti,, e r' l. grantskih iivota (Albahari, Tasii) sada daje ,r rrido celog m'o{tv* -mozaidki" komplementarnih narativno-egzistencijalnih?guracija, uz neke korekcije, koje se u prvom.edu iiiu manje strukiurar'r. kompozicione ,,labavosti", i Hemonov roman Nowhere Malz 'ro,rc moZda takode razumeti kao delo ,,mozaiiki,,ospoljene figuraciJe izgubljenih emigrantskih egzistencija. ,,Svet je mozaik [...] i svaki-komadii stoji za sebe, ali jedini srni sao stiie u celini. Izvan celine [...] svaki komadii nije niita, ili jc, se u najboljem sludaju, zagonetka",zs primeiuje, meduiim, i narat..,rl pisac Albaha\jevog Svetskog putnika,diji junaci su egzilanti razliCitih generacij4 ,,zlotincibez zlotina" i ,,krivci bez krir.rrjJ.., osudeni na t. da trpe posledice ovdaSnjeg,,viska" istorije, dak i u dalekim i mir'irrr sgvgrnim krajevima, na mestima,,na kojima nema dovoljno istorijc,,, ali do kojih ipak stiZe koh-krvsys ljudske povesti, tog simboliinog i zlogukog, neumornog globtrotera naieg doba. Tako!e oba poetli.i<,r vida novoemigrantskog romana,,,interioristitki" i,,eksterioristiiki", 2.s Bna,luvnp Trculs, OupourRd jttu qdl,l lonu Crr,1 2(X) l, c,rp. I)rrvid Albahari, Swtski ptttnik, Iicogrrrtl 2(X) l, str. 47. 2r) j nrctzaitko juizryi' u arn[ri svoie vrstc' r,,rlr'rrttttrttt videniu svet akao fragmentarne celovitosti uzorno pokasasvim celovitosti l'rrradoksalnu prirodu te ""tt"lo" akera TasiievogOproitajnog :rr;rr, i'it'ti se, redi glarmog pripovednog ispovesti dolazi do uverenja da "pojam pr"d ruioS"t"L"*ofe iza kole ne stoii ni5ta osim karnevala je trik jezika, ',"'ku karakeristidno' ovo r,'i r i vcdno iutliivog noumena" (92)' Vi$e nego ,1,,,,,', 1.r.',1i .r,',,, ,.-t rascePu upravo u unutra5njem zel'u ilinevidliivom l,,,rrrtrrnje nastaje bilo tako davno ["'l i.,,,i1i'',lr-,trkog ist uswa' ,,Nekada, mada to nije svetu' o svetu starom i noYom l ,,,l,r s,rm," 6dr"kao nekih iluziia o Zreniana periferiji zami$ljao sam da iemo Ziveti u selu rrrrlritc [...] dodajuii zatim: ,,,,,,,", u"h t , aiizrazlto (auto)reflelsirmi pripovedad' kanadske varo5ice za koiu l,' v o f ... ] ml Zivimo na periferiii zamrznute li dudno kako snoviNiie reke' .,,l.,r..l,rniste duli, u kuiinedaleko od Zivot prahu ,1,'rri.r, ponekad, ne uvek ali ponekad, udahnjuju i.ry:l" zBt i,,\lrl)i idcntitcll .,jaki" , ^'i"tug-u i pepeo (na5e) zblie" ",',1 ,i(', nrrravno, one stvarnosti koja je, ,,ne tako davno"' a zapravo ,ritri"i: ira)' stit ot it" "prah trie, vei jedinu zamislir'rr i prisnu r,,l.,ljeno ,,nekada", predstavliala takore6i od misaonih "iluzlia o starom i ,,r,, f , rr'r-rort. Ali sada, nakon odricanj a toi i$dezloj stvarsvetu", sugeri5e lidno zainteresovani narator' r , ', 'uu't rrosti je snovidenjima' moguie ,irdahnuti iivot" tekponekad, samo u koje' medrrtim' ne r,r', lcpim i"neobavezujuiim opsenama uobrazilje' ,,,' * p c nduju, v"i .ruproii',, p otwduju i osna2uju deziluzionistidku ,rr,t1u o tome da,poj"- sp o- sveta samo je trik jezika"' Svet kao provizorni ,,mozaik" i kao karnevalski "trik iezlka" -koncepta ili 'slike sveta"' r,t o to su, -oglo bi se reii, dva lica istog ipsihidkog ulaganja l,,,iir r.r oba sluiala zavise iskljudivo od doiivljaja ,,,'.,ga/onih kojih ,,, l, ..1l"nj a .rorrorro Haidegerovog g odnosa prema sveukupnoj stvarnosti se tidu, u smislu onog poznatog "kol,no l..ro leprezentatirmog ili prldstav!adlog, pri demu' kao Sto se kaZe bivstr"ujuieg traii se i samo ,, .''r"1o ,,Doba slike sJeta;, "bivstvovanje se takvo ne5to (eg" ,t6 alamo predstavljenosti bivsh'uiu "gde samog sebe pre,|,'(rtvr, torrek stiie shku o bivstvujuCem ["'] dovek pozornicu postavljakao rrosi tlA pozornicu", 5to znadi da,,doveksebe prezenda ,,.' l.ojoj od sada bivstvujude mora sebe da pred-stavlja' kulturnc nove da bude slika"'27 To 5to romani pisaca ,,.rl.ri t t,rit', io'jest npcrr. N.lv. prcrn;r: Mirprau XaiAelep, IJJyncru uyuleau' 'llO(), t ry.7l. ,r, 24 u globalno ls/tr, str.73 fleTlp l3cr1, Ilr'trr1lr1 1,llil,LL i f,,r r(, / l| | .Lv LrlLl/ [r rr/ r'1,' 'lll e vr{cn" (7), moi'e,stoga, s oniridnom i ironidnom nostalgijom prvoi ,l,r l.,ric i tek probudena emigrantkinja i glavna junakinia u sawesvetu o romana 'fasiieve eruditnog Kiie ihartije, tog if., r'nici !tl'n()ll stranstvovania i stranstvovanju sawemenog sveta' Pribirajuii rrrrgr'.rt iic iz jtrinoslovesnkog b;ri 'Pis;rrr, kulturnog kruga mogu cll posre ir'ti-esencijalistiiku ,,sliku" svegi posto;eicg kir. r snc, utvrlrne celovitosti, koja nastaje tek u preseku lidnog isk i ( sa)znanja, svedodi o bitno drugadijoj priiodi,,.,olrog,, i,,sta nckada5njeg i sada$njeg egzilantskog pogleda na svet ,roS*g .l.rhi ve r r r',',1 U ranijem, blokovski podeljenom svetu prevashodnri pnllt{ zBz kog egzilanstva stvari su, u neku ruku, bile jednostavno i prrlledf, postavljene, jer su za pisce azilante iluzija i utvarnost p.rriolelf jedne strane zamiiljene granice ili,,zavese.., dok je istinska, l(o nparat vr ideft teti tvorena, ,,esencijalna" realnost bila s one druge, priieljkivanc'cLrl stra (samo)lzgnanstva bez ideoloiki Jasno"polarizovaiilisuparrrrrr! strana sve, medutim, izgleda drugadije i znatno sloienije. ,,,7,lvel sam na rubu nedovr(enog istorijskog wtloga [...] iza privicta ist.rlfr skih ra'moteza koje su se raspadale u nayneodekivanijim tre.uciuull kazuje tim povodom dezorijentisani junakArbaharilevog srrcf ioveka, istituii,,oseiaj neverice pred iovekovom spremno$?u ,l,r pdi 'rrj hvati privid, pred brzinom [...] prihvatanja prividt brzinom ,pri,n. nosti da samog sebe ubedi u istinitost lluz\je' (SZ_SS). I(ultur-emigrantski pisci, odnosno njihovi alter-ego jurracll s podrudja biv$eJugoslavije pojavljuju se, prema tome, ka-o takoredi bogomdani medijumi raskrivanja i razobliiavanja iluzije o neclotlir,lf l. voj realnosti. ,,Powatak u zemlje iz kojih smo dodli naia je srnrt, 'rH= nak u zemljama u koje smo stigli nai je poraz"" ove reii narntor,k€ poslednjeg emigantskog romana Dubravke ugre5ii mogre bi cl. burlu njihov svojewsni moto i primeran izraz njihovog jedinstvenog polo, Laja,tako podesnog za izo5treno sagledavanje swari. otisavii iz zcrrrlf e koja se raspa(da)la u svet koji samo sto se nije rastodio u svolol opscsif l postojanodiu, ovi nevoljni (samo)izgnanici samim svojim egr;st*i= cijamasvedoie o moguiem i preteiem (samo)izgnanstvu stiarrr'rtr naieg doba. ,,Ztfmo u svetu u kojem vi5e ne postoji jasno defi.isnn centar, pa otuda ni jasno definisane granice i teritorije l<.jih 'asprarn izgnanikmoZe da defini3e sebe", primeiuje tim povodom autor Sl,r,f skogputnika,zaldjuiujuii da,,u takvom svetu, nara'no, ne postoji viS* ni jasna ideja o domu, o kuii, s obzirom na to da takav svet klic tl* dom prestaje da bude fiksirano mesto u naioj mentalnoj mapi,,.r, ,,Pre nego $to ie posrnuti i otkotrljati se ka neobjalnjivoru ,krahu, svet je, u meri u kojoj svetovi kao tal '/ i'ri'/, sl r'. (r() (r I . ! r r I I rr propituiuii domete tehnolo$kih inovacija, dimenzije sva5tarsko-polirrr i h obr azacai moii alternativnih znania, ova trsobno pripovedadica time zaprav o sopstvenu, fragmentarno-cebezbroj vizija' l,,vrt rr cgzilairtsku svest, kroz koiu struji i pretade se na ulil.,r, icllja - hajdegerijanski kazano - ,,postavlja kao pozornicu dineii j e tako ustal.,, y,, i | ... ] bivstmjuZe mora sebe da pred-stavlj a", sveta' postapokaliptidnog l,r,,.rrrorn slikom na5eg simbolidno od romana nekima u l(ro i u Hemonovom romanu, odnosno izmedu lokalI r,rvith Albaharija i Dubravke Ugresii, i ovde granica I r u postblokovskom svetu dobrovoljnog kulturnog egzilantstv* Tihomir Erajovia .,,r 1,t,, i,, I ls l rr rr,,g i globalnog 283 ,,,aki" i,,slabi" identiteti S pri tome postaie porozna, bar kad je reto *:9:: (257 povezano [...] pride se proZimaiu i ponavljait" nove l(ulturne enrigracije: (samo) zqnanstvo ulu:nos ovenSkom ) i,,,,1,'..isti. ,,Sve ie ' eho oslu5kuje da kao [.u.rrjc u tom durr.iu Tasiieva glagoliiva naratorka, ,'r rrI ,,,1,, 1,rrr r (r!g! lcdi pripovedadice Ugr eiitl ," j.r, negdje zbtaia,J" r" ,,," dovodi uvezu"' U ishodu tog zbrai3dezle ko.ie pJko5"rru ia evocira modernistidka nadome$ienja ,ti tr,rnscendencije, njenaprida - kao, uostalom, i druge novoemigrantske medutim, neumitno i zakonomerno detektuje "snove' nazivati zbiljom", gde dak i "smrt je ["'] uvek 1,,,'u,,r", opsene koje ie l,,,,rru ,liku [...] glumac koji se na kraju predstave pomalja ispod maske stvarnost", da bi posle svega toga.jo5 jednom l,oirr smo ptitttltiti t "o darolila" (162)' pncc 1,,., - uve( i'll"tolt"t i sam,,Svet. Gnusna, gnusna Ono Sto se pak jednakom snagom opire tom skidanju svih romani rrr.rski i ru3enju svih kulisa realnosti, i 5to novoemigrantski rr,r ovaj ili onaj nadin takode uvek prepoznaju, iestecivilizacijska iom p o sto j anj a,\ako bi r,, v ka i potreba za nep o dno iljiu om lako |aza,: a 5to bi y,',1.,', oi n"lslavnijilL politidkih egzilanata proilog stoleia, nastrojen intelektualni prethod1cl{ov stariji, egzistencijalistidki rrili verovatno imenovao kaoVerfallenheit, .propalost" u znadeniu rrt'fxavog neautentidnog bivstvovanja u svetu' Radi se zapravo, o opStecivilizacijske I ('r nrrtizaciii one potmul;vesti o neotklonjivosti r i r bosti prema ule3nosti, lagodnosti, (samo ) zadovolj strtr' j ednom ,,'..'jtr, piema kiiukoii,kako kaie Tasiieva pripovedadica, poput ,,vcprisutnog egzistencijalnog modusa, a ne samo rubno-estetidke ', l,r l.,rtc'gorije, ,Jub pt"tutta u tiraniju", svejedno je li u pitanju "vera' ,.,rtau,r, tradicija, slobodno trii5te" ili neSto sledeie' Mol,da sc zbog toga ba$ ovde, pri sAlrlom zavr$ctku raztnislirrrrj.t o slici sve t.r rr n0vtte tttigrlrlltSk()tl-t follllllltl, tfcllll llrisctiti - Brol.rove unekoliko tendenciozne opaske o tome da ,,unutar nlllf svcta u romanu, kii je.od,ogromnog znaia.ia, kao p"f ,i, Sa oclreclivanju wednosti valjJimati l ;'i,6 Jroi;;;,," zato ito ,,svako u1r€lr Iriiko delo sadrzi r. r."f r.iJi,r' a to se onda narrcrt. 5.;, odrrosi na roman, f p;,arllrt;; rodi tanra,,,treba.svoftilf jedinstvom da obuhvata ll,t: ":: iitav svet, rrru- izborom floskura stvrft nosti treba da odrai.avakosmogoniju ,*r"".., . ..] f _"a" ,"i",.r.i0f U", starinski angaZovanom verovanj u aitora Me s e i a, Urrgrtq ;r-r'i,r nfl da roman ne moie svojom ", pojedi'ac\rrrrnl srikom sveta da konkurise nauinim, struinim, filozofskim stit ,r"e ,,mora biti ogledrrl, rl sve slike pisci i iitaoci po svojprili.i zB4 r.!r"po^";" "_", sveta., kroz koje urr"k ,rrror" koga htenja", upravo romani pisac" rrJrr" Tihomir Brajovit "rr"iililJi, Svr,'r' r rno DVOSTRUKA Nl(;r{ANTSKA SLIKA ROMANU PozoRNICA: Zapxoa,u SAVREMENOM "l(t'st(oM fr"rj*", (ontparat vn idontiteti ukupnim ustrojstvom pokazuju iSiezao sa horizonta nul"g beskonainost e lld. k rlt.rrrr" emigracije sv'f ln q;,j";;;r_isao (ru.o;r"/uil*"n;r. ,".,r*t?i:il;:1fl:':'*'n "'"kogr"'o"li naArbahari je*;il]il,:, jil;:;lff ipak nije sasvtrR Dub'u.,ka ugrc$ic u ffi:l'J;fi il,:i;i::li:i sinonimi, meda$i na istom putu,. Ali orro ,roEulr*ye skrivene parltllg, m ati inosti (samo izqnaniiL ) egziste',.il" ru rt"rr;e duha sawent (,t (,g ioveka ima i dodatak"u yn3"^r";j;l;;;;".. preplavtjen ,,surosil. fd." tima egzila", tj. da,,dana$nj..\hl*" I "Oq"*Li" idejom samoiz.g.rrd gy u brojnim obli.i-u".i iu"s i" nivelisuia komercij,rrllitrilmira zacijaibagaterizacija uspostavrja, ii"i r", p.*i znataj izvorne (slrrr.) izgnaniike teskobe i njene betetristitt bezmalokor-ogo,riyrta"buhl+.r",""*;#rfi:il;Jrtijil:J..'li kiia nebrojenim oblicima, i u isti mah se upravo njoj str.,r filnlilm sno opire, bez obzjrana_to je li, brohovski i_"rrorr"rr", ,,beskoniri_rr.sl etitkoghtenja" u njoj i ady" u ""porr"l". ".,f;,*,f, "". 30 Nav. prema: Herman I)roh' 1g7g, crp. 174. 3I .\2 II /sfo, str. I 8-5. /sfir, str. |9l. htbrtttt jr'no r\ilrtrt jt, slt. I,l,\. Pe'srrr(fuo .'rvi se pisci romana slaZu, uglavnom, kad je red o svetu u kojem r rvirrro. 'Io je,kaLu, neka wsta velike, tudnovate, pozornice, na kojoj ,, v.r k i, neko vreme, igra svoju ulogu. A zatim silazi sa scene, da se na r 1r ri vi$e ne pojavi. [...] Niti zna za(;to jeu tom teatru igrao, niti zaito lr,ri tu ulogu imao, niti ko mu je tu ulogu dodelio, a ni gledaoci ne 1r' jrr, r r r.r posle, kuda je iz tog teatra otiiao. [...] Pisci kaZu i to, da smo, ,,,rrrro pri tom silasku sa pozornice, svi, jednaki."r r Ove pamtljive redenice dopiru, naravno, iz uvodne glave lirttttttna o Londonu (tgZZ) Milo$a Crnjanskog. Svet kao pozornica ',vrrjc vrste, theqtrum mundi, to je naravno metaforidna predstava s ,lrrgorn tradicijom, zaietom u antiiko doba, koja ovde, dodu5e, biva r.rsIrrrnadena kao u neku ruku,,urodena" imaginaciji romanopisaca i r,rzvijcna uzpomoi srodne, histrionske metaforike $to podrazumeva ,r1ir'.rnje" Zivotne ,,role" ili ,,uloge" svakoga ko se pojavi na toj globalrroi ,,pozornici". Milo$ Crnjanski znao je, izvesno, da ova metafora rrr;c svojstvena samo romanesknom Zanru, kao Sto je, iako narator n,r'rl()vog romana kazuje drugadije, znao i to da nju ne prigrljuju l',ri svi l.risci romana. Uostalom, opaska o tome da,,pisci kaiu [...] ,l,r snro, samo pri 1...] silasku sa pozornice, svi, jednaki", pre prilidi i saznonjc, prcv svt'tornir'.f .rrrltovri, Nti I i\turtrrr Aougouy,Eeorpag20O4, crp.9. I slededi navodi iz paginacije:uzagra' , Lr r,r posle citatl. Isti princip primenjen je i prilikom obeleZavania navoda iz drugih I ', 1, t r rst iikih ostvlrcnja u ovom tekstu. r , rr,r rr.r rr tluti lfpu,irucrn, Ponau o su prema ovorn izdanju pa se na njega i odnose oznake lltt r).rsi()' i r'.1' ()') i'i taocLl sekspirovi rr crra'rrr .ego rlcpop'strjivorrr apo, Iogrr lonrirncsl rnanira. . lstinrr, i jcdan od najslavnijih primera romansiierske tiil t'c'c rc.tarsko-histrionske metaforike dorazi b;s ;;;;r"ri., rrtttr= 286 Trhomir Brajovjt (omparat vn identiteti glavni grad ne samo da figurira u naslovu Crnjanskovog poslctluf eg romana/ nego se u neku ruku moie razumetii kao njeg#sin.'lr.,lii.nl ,,glavni junak". Red i e,. ylavno, o Tekerij evom Vanity f air ( t A 48), jednom od najpoznatijih britanskih,o-ur" p*" polovine XIX veltl u dijem se autorskom ,prologu.. pod naslovom ,,pred zavesorn,, kirlel ,,Dok reditelj ove predstave sediispred zavese, na daskama, I p*,rrn_ tra vatar, njega obuzima dubokaseta pred onim Sto ," i"J*r',r, tome huinom prostoru',, da bi zatim biio reieno da, uprkos on.r,ria $to oseia povodom svoje ,,predstave,., pomenuti ,,reZiser.. ipnk ,,t ponosom pomi5lja da su njegove lutke pruiile zadovoljstvo ljem.dru.tvu u ovoj carevini:., i zato odaje "_ifr". priznanje ,,odobravirrrJu primJjena u.svilna glavnim gradovima Ergl"rk; k;;; :lliT]. Kole fe ovo""a pozoriSte proilo.,.2 Mnogo blii,a izv ornim vidovima tatarsko_histrionske topi ke, Tekerijeva slika modernoga drustva kao neke vrste marion"tsl ovom neznanju. To postaje odigledno posebno onda kad r" rr:u,li_ nih pasaZa prede na ditanje ,u-og ro-"na. l,mesto sme$ne i tuirre strke brojnih aktera u Tekerijevoi.emek_delu, koje ,""ri;;J;;katkad zaista liii na vodvilj, kuikud ,.,n Il1t-l l.r"ie3taljesMma DrrrKu satrru " druStenih naravi u burnom wemenu smene druStve.irr ustrojstava, u crnjanskovom rornanu vlada neka ,l-uotitn., "rr," kamerne atmosfere, s jednim gllvnim,,glrr_."_.., usamljenim srcd velegradske,,p ozornice... o r"-tyi koy a ni; e nj egova, prep u$ten i rrr tuToT sebii svojim sudbonosnim rr"do.r-i."rrri, od ko;ih ni jedn.r, reklo bi se, skupa r oroS,pr,"l,rdnom zapitano$iu o tome zaito jc ttr i ko mu je takvu,,ulogu', dodelio, ,^pruulne nalazi smislen 2 Nrv prenrii: 2(X):1, str. .5 Viljcr' Tcl (r p;rssirr:. vrrs'rir .d;;;;;. I rrr.o[rnost je utisak $to sve weme prati ovu svedenu Zivotnu ,,predrt,rvu" o doveku koji je su3tinski sAm u tudoj zemljii tudem gradu, i L r ryr l'c iz te unutrainje pusto5i moii da se izbavi samo nepovratnim 1,r r,l,rskom preko Stiksa. I(;rd govori o ,,svim piscima romana", Cmjanski - usudiiemo se pretpostavimo - pri tome ipak misli prevashodno na pisce rornilna s emigrantskom tematikom, kakav je i sam bio dok je pisao rvoj.r poslednja dela, zakljudno s pove3iu o Rjepninovom neumitrrorrr i voljnom silasku sa Zivotne ,,pozornice". Iza pomenutog retor,.l.os gss14 skriva se, drugim redima, karakteristidna logika emigrant,.litrg trma koja dolazi do izrai.aja u pomenutom vidu knjiievnosti. 'r f itlcsetak godina nakon Romana o Londonu, sreiemo je ponovo u 1r'.lrrtrm od paradigmatskih romana nove generacije pisaca, u Kiii i /r, r'llll Madimira Tasiia. Moida kljudno mesto ovog romana o sawenr('r)om ,,odlivu mozgova" i sudbini raseljenih lica na razmedi milenilrrrrrr donosi, naime, viziju u kojoj ,,doseljenici su [...] razapeti izmedu ,,vo jih maitarija. Buduinost uvek dolazi i stoga nikad nije tu, pro3lost rrve l< odlazi. Vreme je dvostruko, razdvojeno u sebi. Prostor, takode. ( )vdc smo ali nismo odavde; odande smo, ali nismo tamo. Zivot je rrr'lrrestano premoSiavanje, ukrStenica na dva jezika, svet je volja i l,rctlstava koja se odigrava simultano, na due pozornice, postavljene lt,lrta do druge listakao T. B.]. Predstave su sloZene, bogatih kostima, irrrinka je operska, scena je prepuna realistidkih detalja, mehanidka 1',tnragla konstruisana su sa precizno$iu daso.,rtidara. Moida ba5 zbog It' sloZenosti, ponekad se dogodi da se namah dotaknu, da se na jedrroj od pozornica neito 5to predstavlja drugu predstam i ukazuje na rr jrr. I(anapi skriveni u tami iza kulisa medusobno se zapli6u, neobjatin jivo, bogizma$ine iznenada aterira na pogre3nu binu i progovara ,lr ugim jezikom, privladi paZnju glumca koji vidi drugog glumca kako ,,1og.r cia rr,r susednoj bini igra osobu istog imena, i zastaje, muca, duje Saptada, ,rli ne reaguje, zbunjen slikom koja, buduii da je i on glumac, nije rriita manje stvarna od njega."3 U odnosu na relativno jednostar,'nu evokaciju kod Crnjanskog, slil rurtittt, ltrcv..fcrisrrvctu Mnrk.vic,, I).trg.rir.;r I llrr,lnvnp'f 'ncnh, l(rrrrrrt rr xaptuttja, Honn CaA 2004, crp.4l-42. 287 ,,jaki" i,,slabi identiteti Svet €o dvostT! (a pozornica emiq rants (a s (aZapada 5avtemenom Srps(om aoman! ! It ytdg{" emigrantskosd"aiiv-lja.la(,,$minka je operska, scena je pu'a realistid:kih detalja [...] bog iz madine iznenada aterire; pogre3nu strarru" itd.). odluiujuia sliinost s uvodnom situlcl Crnjanskovog; romana uspostavlja se pak u sferi neodgonetlji uzroka i pokreltada, odnosno ,,reLisera" neveselih emigintskiir bina (,,kanapi skriveni u tami iza kulisa medusobno ,Jraplidu, bla$n;ivo... "). U osnovi, to je, naravno, ista, teatarsko-liistriu metaforika, ksrja, reldo bi se, na uzoran nadin prikazule emigranE sko iskustvo, bruduii da, kako primeiuje Svetlana Bojm u,uo,u; ,f1 slavnoj studiji ro nostalgiji, ,glarmo obeleZje izgnanstva je au*trub svest, dupla ekspozicija razlititih vremena i prostora, stalno rirdva. 2BB Irhomir Brajovit (omparatlvf ldent tetl nje", 5to znaii dapo pravilu ,,fiziikaistrgnutost iz korena i izrnr. Stenost u drugri kulturni kontekst menja shvatanje same urne tn€r sti kao i oblika autorstva".a Romani s emigrantskom tematikorn I s_awemenoj srpskoj knjiievnosti, u rasponu od Milo3a crnja'sko; do Madimira Tasiia, na razlidite natine, dini se, izrai,avajut.l ,,d simptomatidntrr,,dvostruku svest" o iskorenjenosti i dislociranortl koja njihovim akterima ili autorima, ili i jednima i drugima, au,,uii moguinost dez,iluzionistidkog suodavanja s pitanjem (ne)aute nosti ljudske egzistencije u svetu modernosti i sawemenosti, 'tl€. z.ut€ $to ,,izgnanstvo podrazumeva i patnju progona i skok u novi ,livotnl a_,,skok je jaz, desto nepremostiv, on pokazuje nesamerljivost izgu_ bljenog i nadenog".s U Romanu o Londonu ova izgnaniiki samopotkazujuia ,,rlvo, struka svest", ova, bojmovski kazano, neumitno nostalgiina ,,r)r.il, tai'a dveju slrka - otq{zline i inostlanstva, proslosti i"sadainirutll s1-a-i gv1kodnev,nqg ii11p!a",6 jo! uvek je, rnedutim, koliko_tolikri zaokruiena i kompaktna. Ona je, dodu5e, redima naratora, vcc, ohe. leZena pomalo rnelanholidnom spoznajom da ,,svet se, u mislirrr*, ceo, da sagledati, jod samo u nekom starom planetarijumu, Cijirrt karatama, na$eg globa, Sunce se, i sad joI, vrti oko naseg'asvt l*l,l (9), alise moida ba$ zbog toga, po redima samog autora iz jct.lnog r azgovor a, napravlj eno g u vreme obj avJj ivan j a --u.ro, p o,., lj 1,,,e moie razumeti kao lidno tekstualizovani ,,kraj jedne epol-,",, (69J ), a to znadi kao pripovest koja je ipak u stanju da, makar posr.ctrrrrr 4 svetlana Bojn, Budutnost nostalgija, ltrcv. zia (ilrrhbcgovtrr, i sr(lrln Bcograd 2005, str'. .5 6 ls/o, str'. .17(r. /s/o, sl r'. I (r. 3i6 377. ,iilriboliino, uz obilatu pomoi ironije, nagovesti umetnidku sabir- | |;iv t rs t iskustv a i zaoirruLivo st do ZMj aj a, i er,,uslovi izgnanstva, koi i yn( u nameiu razlidite perspektive", kao Sto tadno-primeiuje jedan ,lr,rgi slavni izgnanikm-ode.nog doba, ,,pogoduju ["'] stilovima l"'] vezani za simbolidnu transpoziciju stvarnosti"'7 Isto to vaii, dodaiemo, daki za niskomimetsku, u izvesnom smiqlr r vcristidko-naturalistidku perspektivu, kakvu, primerice, pronala- 1.,,;i r;u I irI tlli rtr u Bulatoviievi m Ljudima sa ietiri prsta Qez s),publikovanim rrcku godinu posleRomana o Londonu, a oslonienim na epigraf- egzilantski slogan,Jeste, sudbina, ali svinjska! l"'] P-rvo r',,lri domovi-"" t...] Domor.ina t" [...] odbaci, i ti se nade3 ["'] "u rrrt'ijem bunji5tu",s koji zatim, potev od naslova prvog poglavlja ( ,,t )tl zvezda do svinia"), preko stilizacije kazivanja i naziva pojedirrrlr junaka (Enver Papak, Herr Berkshir, Richard Svinjskog srca), pa ruku ,1,, zrrvrSnih dosetki o ,,svinjskom lrstu" i prii'eljkivanom praniu variranu, dosledno ,,,1 ,,svinjske kwi", u samom romanu prerasta u ,.g,,,r'lcoloSki" oznadenu,,,silaznu" simboliku sveukupnog pripovedarrl,r o polusvetu jugoslovenskog i srpskog emigrantskog podzemlja r N cmadkoj i Zapadnoi Evropi. Takode paradigmati ian za romarr,.sl nl r istaknirt r r,, I r r ) il, ne operi5e transparentno s teatarsko-histrionskom topikom, interesantno., ima cela poglavlja ili njihove delove koji su i formalno i retorski (,,I(o sad igra 1,r,'uclo-dramski uoblideni i koji t,' ,,l.rgo... ?" i sl.) tematizujur reklo bi se neizbeZnu i fatalnu "podelu ,,1.,g,,; unutar kompleksno ustroiene ekonomske i politidke emiyi,,r.'i;" pre pada Berlinskog zida, tako Zivopisno naslikane u ovom ,rlr zrrto, r,r prr').enom ostvarenju. ' Nnv. prema, eeslav Milo!, I{ontitenti, prev' Petar Vuiidii, Gornii Milanovac l,rrio, str. I60. tt N.rv. prema: Miodra gBulatovit, Ljudi sa tetiri prsta, Beograd 1977 , str'7 ' 'r llrrlirtovi6el'u knjigu uzimamo kao primernu u poredeniu s, recimo, romanom inade beletristidki !, ,t,l :tr tvctale tikve (1965),zato lto roman Dragoslava Mihailovi6a, zapravo u potpubivaiuii tematiku, emigrantsku r/ ( )r.u), striLtno kazano tek dodiruie u celini posvedeni prsta tetiri sa Ljudi su dok prilikama, ,..t nut domovinskim r, i olrle ,rv,rlrr i sudbir-rama emigranata.Izuzev u sludaju pisaca,,nove kulturne emigraciie" I r r\llr.rlrrrri, Tasii), koii, kao 5to smo ved videli, i nisu emigranti u doslor'rrom znadenju radu posledica r{.1 r, il()tliivo odsustvo fomana srpskih emigrantskih pisaca u ovom t sinl()..vii, l zanemarljive participacije u r,. l,,rl< niihove gotovo nepostojeie, odnosno praktidno ,,",1,,i,r;.1 kniiicvnoj produkciji, posebno kada red o kritidki relev;rntnoi i zr ovclo ie l,r, rlkrictro lazutnevrrnjc irrstruktivnoj interprctltivlloj rcccpciii' 28g ,,jaki" i,,slabi" identiteti Svet kao dvosttrka pozornlca: emlqrantska s lkaZapada ! Savremenom sTpS(om lomanu . favlemena,poslemodernistiika, delom izrazitopostnt *_"mu pristupa poetidki samosvesnijc i, ll::,11 $itu:"o.r.. bi se, u isti mah neizbeLnoronrtit orr*ije. .p9!1ag-a ga identit :i::::,ry:Tatrati na simptomatidan naiin lof.lsg_,u"tosom beleii k3.................o u teatru javnog iivt Madimir Tasii *"p O;a1r.ri " ,,Pisac u potrazi za identitetom.., kao da pri tom glosira vcr( r deno mesto iz svoje Kiie i hartijekoye j pre ditaoca iznosi emil sku viziju sveta kao dvostruke, ,,ri-uii"rr... pozornice. Istoclt ovaj teorijski obavefteni autor s oiiglednom i duhovito iska (auto)ironijom priziva opsesivnu problematiku identiteta kao sivnu intelektualnu i politidku ,,monetu.. na3< 290 ::*:*:l:;; i 1;,f *#" il;ii ii LT"llfl i,ii,l Tihomir Brajovia z1 vei, poput Terminatora 2, tragajuza transcendcrrt $ra.lom, simbolom sopstvene divlje Zelje ... ".,' R"fJ.irajuii na deridiilrr l(omparat vn identitcli lakanovski koncept b eskraj ne igre razlika u *O' ::l ovo r"r,ii$ry"nje naslanja se isto tako, c(irrl }-ll",l:tprincipa', makar iz drugog plana, f..;" u svojim ,,Izgnir fragmentima" formuli$e David Albah"ri Ld #ai au ,,Zivimo u sl vi$e ne postoji jasno definisan centar, y pa otuda ni j definisane granice i teritorije naspram kolih izgrrarrik ;il*" i;; rj" :l:.yid"";" \oi"- moie clir ReiimaJovic; a;i1a iz ogledapoi nazivom ,,pi;.ili moguie je takode kazati ida ,,iz celine otkinuli _;r;;; :flrlTsbv:", u frlg.mentarno, i upravo nam ti oblici fragmentovanja, iiji se ritrrfl ni3e sebe".'2 gradi izmedu neprekinutosti i isprekidanoJti, ukazuyu novo_g1ao_pitavanja, na to u Jta sve "" moZe da izraste;.rit irg,,n,i. vi5e nego ijedan drugi, on nam dozvoljava d" p;.,:i;;;;, ltva {oZda "i"f'r,r"i ,tT: je tek iezik granidnih po-lotuiî njihovih op"r.,orti ,,.'"rto -d" odila'enja i nadoraska sublekta. po tome bi jezrkiz[narrtuo rri,, .,i iste supstance kao i pisanje kad odbijamo d" o.ro bJde sloZeno ,,ko neKog neprikosnovenog srediita koje sebe obznanjuje kao jctlirro i prave".r: Od konstatacije o emigrantski ,,fluidnoji n"",.iii 1..,i* upravo zahvaljujuti dvostrukom iskustvu iskorenjenJsti z j.*r,r.igj i neukorenjenosti u drugom fiziikom/mentalnom prostom, post,rfe tek,,mesto odilaZenja idolaZen;a sublekta.., nije, naravno, clirle ko J,, ljtrtka da,,svako kome je nametnuto izgnanstvo, ili ,,r1. se san-r c'za niega, ima svoju umetnost udvaj anj a".'a nrl l'rsrrc emigrant, jednako kao i emigrantski samosvestan junak, prr;,rvl;rrjtr se, stoga, u danaSn)oj srpskoi kniiievnosti neretko u iedenoj, po priHr r; I .r k o leii iznudenoj posthumanistitkoj ulozi, naj avlj r I r i rrj Pekiievim lucidnim Piszr ima iztudine (tOtZ-tllt)," a to lr,r, r rr sirnbolidno ,,fragmentovanom" ili pak,,fraktalnom", dakle, tt,lu rt'[clanjeg .jakog" i intelektualno antagonistidkog egzilantskog fi, i, v,.r tr r oponiranog D rLai, P arttii, Ideologij r, a sada preobraZeno g ,r r, )l' tlrrnscendentnog i ujedno problematitnog Terminatora, kriptrr l, rl,olsr.r s ,,divljom ieljom", no i,,mehanidki" predvidllvim, mnogo lrlr r r l r l t' 1 .r, e yut,r v rtlcnim kretnjama 5to (raz)otkrivaju protiwednog ,,glumca" ili lr,rr r, rrrctu", koja u lokalnom i globalnom pozorju epohe, tasiievski I,f r ,r r r t ), ,na bini igra osobu istog imena", ali ne vi$e i istog znaiaia, ;,', ,rlbaharijevski poentirano, ,postao samo iedan od istih, bezll,'rrrlr stlnovnika u demokratskoj drZavi. Izgnanstvo ga je zapravo r,r, rrrrIo druStveno beznadainim".l6 Poput junaka poznih romana 1sr iltl.rrr.r l(undere, tog nekad velikog me3tra ditane i traiene istodnoc r.r,,g,sfig egzilantske knjiZemosti naZapadu, i glavni akteri znatnog l,r,,l,r s.rvremenih srpskih romana s emigrantskom tematikom napu!trn' su, ironitne ,,LrNe" neke wste .zagtobne" osvete ,,upokojene" tlt g,,rlt ,,Povampirene" istorije ratnog i blokovskog doba, koja ih je , rEt,rvrl.r na milost i nemilost ,,malih", svakida3njih ljudskih problema ,Ii1,r,,1 rorc, odnosno velikom, tehnoloSki i kulturoloiki poodmaklom *,r.tu rrc tako vainih, pa stoga nerazumljivih i neditljivih problema ,, t, l, r.; r j i h starih-novih animoziteta i dekomponovani a. l'oz.nomodernistidki tip emigrantskog narativa skoro u Potpur,,,,t r l(' bio zabavljen psiholo$ki i prostorno distanciranim, ideoloil,, l,,rlititki oponentskim, heroidno ili melanholidno usamljenim r ' I r. /,,/rr, str.46. 'ir,,je(srrn-ro)izgnanidkeepistoleaulorGodinakojesupojeliskakavciispisuie,nai,',, . ,r vr('r)rc ruienja Berlinskogzida, raspada decenijskih driavnih konstrukciia na .. i , ,l I l, or) tir.lcnta i dalekoseinih promena geopolitidke slike celog sveta, u intervalu, I r l, , rr kojcrn, kako sAm prime6uje, ,,evropska istorija i povest 1...1 doiM)ava akce!., r, rIr", ilo oncla neminotryro utide i na samosvest egzilant4 koii sada, u neku ruku ,, i p()\ll)un.lilnistiiki, bezdomno i ,,tamo" i ,,ovde", moZe da kaZe: ,,Upoznaiu6i lu' i,, r rr,lrttrr,lrtcdol-r da izgubim svoju [...] po$to sam stranac bio u sopstvenoj [...] uspco l,l l9 II l2 .l Nav. prema: B,ra4zuap Taorh, tLyurca,ru Isto, str. l23-124. jaiyrrl, Honu Ca4 200.5, Nav. prernrr: Davicl AIbah;rri, I't,t,/, llcogr.rtl 2(X)4, str. (r0. Nav. 1r,'p1111;-f1lvicu Ar'irr, Ortlttrtjrt l,u Iri.il,rl,,, (l i:,qrtr,tslri,tr,t /ri'r,r/ir, l|('rrllr'.r(l I 9r) l, str.. I r. f c.r1r ,,,, ..,ilil() ,l.r sc kao stranac rlot,ritttrt lttr,ortl , i, I i, r \ I I r L ('r n.f , './, i ovde i tamo odOmaiim. Da postanem : Strbruna pisma iz sl r. .S2. tudine,Novi Sad 2004, stt, 327 i 477). stranac svttdir" 291 ,,Jaki i,,slabi' identiteti kao (lv0,l pozornia,l enrigrn/l \l(,r SveL I L rli, sli(nZap.ld,l 5rpskoril lo rr, rrll irrlt'lt'littr.tleerrr irrjcgovirrr [rcshrirjrrirrr svotlcrrjcnr rrlrtrrnrl iniirn/.rlittrclniru z.:rvitrrjninr vlirstotlr$cinr:r ili prrl< s pril gove cgzi stcncijalne clistorzije i ncprilagoclcrrosti rr zirpirtl rr civilizacijskorn rniljeu. Zapad se u ovoj vlsti n:rrativ:r nait'c}ir'e' vljujc kao osoben ,,iivotni svet", u onom znadenju kojc ov,r rija inade ima u sawemenoj fenomenologiji stranoga, a trl zrrll.l 292 Tihomir Brajovii l(omparativni identireti ,,moderan pojam" Sto proizlaziiz eminetno modernistiCkog ,,r prema subjektu" i zato viSe ne oznadava svet kao starinski tr zalan i nedeljiv ,,poredak ili ukupnost svega bivstvujuieg, rr,r kao i najuzvi$enijeg",t7 nego kao ,,ono izvanredno 5to dolirzi tlu u uobidajenom"rts a Sto se onda neminovno ,,deli na clorrrirr{l I strani svet".reJunaci ovako ustrojenih narativa odreda delc orraf lei,avajui utisak da ,,svet se, u mislima, ceo, da sagledrrti, jol u nekom starom planetarijumu", alizato, reiima glavnog akl Romana o Londonu,,,ljudski um, jo$ uvelg vidi pojedine zcrrrlf e, zemaljskom globu, u nekoj zabuni, kao neke zveri i simbolc" ( I $to ie reii da oni, kao pozni izdanci modernistidke epohe intlivhlgr alizma i kulturom prosveienog nacionalizma, na presudan rr,rrrlil mada u osnovi simbolidno (Rusija kao ,,ogromni, beli medvctl", Spir nija kao .odrana, razapetakoi,a bika" itd.), razlikuju dornaii i str*f,| ,,Zivotni svet" u njihovoj pojavnoj konkretnosti i samosvojnostl, pl stoga i nepribliZivosti i nepremostivosti, i, shodno tome, sopstvenl egzistencij e doiivlj avaju kao dramatidno i/ili tragidno rasccpl i e n€; odnosno nostalgidno prikraiene i nepotpune. Tako gledano, pr,cd, stava o Ewopi, a to najde$ie znaiiioZapadnoj Ewopi, u rornirrrirua poznog modernizma moie da se razume i kao svojewstan ,,sutorrskll refleks pravog obilja predstava koje su obeleZile prvu fazu nrork l. nizma u srpskoj kulturi i knjiZevnosti XX veka.2o Bio rani ili pozrrl, 17 Bernhard Valdenfels, Topografia stranog, prev. Dragan Prole, Novi Sir(l .l()01, str. 60. 18 [sto, str.72. 1,9 Isto, str.74. ,l,,l,rt nil suo"au"t*?"il narativ, medutim, ditaoca Posremodernirti.ki "mrgrantski gotovo svojevrsnog pribliiavania' i,r\',r sir z.animliivim f""om"iom i svakida5niice iznovlt rl,r1,,ttti,t ',Zivotnogsvet"""kuo "'"t"lokalizovane gene ri- polovini dvadesetog veka srpski pisci i intelektualci proclukov,rli ru primeiuje Zoran Milutinovit u svrr joj irnagolo5ki zasnovanoj studiji o ,,konstruisanim" slikama Evr.ope kocl Sr.b.r, porl vladeii da, uprkos tom imaginatirn-rom obiliu, ,,postoii, medutirn, jechr.r elcntcnt koll ie zajednidki za veiinu ovih kor"rstrukcija Evrope: usrneravanje pai-njc nrr hutun slt\t" (Getting Over Europe: The Construction of Europe in Scrbiun C.tlturt, Anrstcrtl,rnt New York 201 I , p.261). Varvarstvo se ovde, lr;lmvno/ pojavliu jc klo svojcvlsn i .r rr,r [...] ne jednu, nego mnoge konstrukcije Ewope", logon neureclenog, nektrltivisanog, r.tcprosvci'cn()g, ito zn.ri'i tll iz;r l to zltrri'i rr ncl rnrroitvr pojcdin.rinilr ,,1 ,l,r 293 lgi""tt ft"" t"tt^"loiko-informatiiki fenomenoloski i i;'ll"' neopip;lt";;;; "1rtt i''1it*' ali c,,,,(', r):r Dragana 'l'lii' :I ,:l i.'i].'**il:,,iJ;;o'ti'n"gubiuswuiucer"Romani *od"*i'tika ostvarenja veli- ;ll" rl \','lrliic.t, primerice, t;::"t*t";"ilt" Nabokova' Dioisa' ' i: i o doZiul; "n otuda ,,,', u.' rr.,l n 1" ; i"J"5" ltgiraciie' ra*:L"::Y "*ig'"t'-'"u-o fttiii" f"ft"S*"it da ponovo l. r(.r; it;rvi3e,Va'Ue""t variraniu umnoza- l rlr ,'v'opskih ,rrtrslri'ld duh u lednom titp5*"-"t' trudoliubivom nomadskih' apatridskih y rtcdistop ii'tl.it'^î^ci1"tt'-"f"pi't*aniu srednje Ewope' Ali u proiol",, u po""|t'iS" t1u.t'"d" razliiitih s ;rrrt.rl t,r rr1trrr.t ,i1,,i..,u.r."""i"t"d;;;"i;""r'"y'1'^s1',',trii-[:$:;:::n;^;rt; recT vt't ne postoii"'22 ?azato.' Po o{ wih Vehkiievih romana' ovrtno,'"1"'nig'uit'kiiJ ustrojenog da budemo celina"'23 ',1;t'rr.r 'celina da se sastavimo' i ivi se o odlomcimu' nikako starinske celovitosti l*?['"t"!"1t-"g ,"a" tog, ryb:tk" l.sledica Ovidiia tSe nilL1Zna kao u weme rrr.ri'.rinosti ieste da 'Og^"'"'*" ,,2 i"i'* ,',..{"i: d"*T1 ::::ilH]ffi "* llffiffi I i t'url, r"' "" se' u plogreswn: l..,ii podrhtava" (OS)' pa najposle javlf a depatei r.rrriu negdanj" "S1t1t-t-tti' ""pi"gt"a"o'ti I ;: :;":f.1 il:T : ii 20 -U prvoj nog stanjir stvnri, tlihotorlriic tl ()l(virtl l(()ir sc' uosit-r pci-nt vclilcc iirri s irr,,,lr'ttrizitt'tt ic, polovi ito l r '; ihift;{ j{lrtry*"T#ffi ili*'""t'" (fusk; prozor' 37)' :""T# 'l.i';:ff Podev td A't;;g;;I f# romanr do Ruskog prozora' Veliki6evi istinorn ili op'"uo s ovom paradigmatskom suodivalu nas rrcprekidno .,,. rrasluti i magistrarna p'^ na koju kulturna opozicija u odnosu se neposredno artikuliic ','i"':i:il.ril:ilil:l:il:lll;":l,"lrl:ii':trn"'u:Narior p' 60-61' l,y I lou.ti .).1 .f \ I( - NewYork2009' p'otor'B"ograd 2007' str' 217' Bhabha' Lon l)rirgar-r Velikii' Ruski Beograd 1997' str' l0-5' l)r'rrgirnVelikii' Danteovfrg' i andNarruti'ltn'a'l| p.r li ilr r z iior n glob.rl istiikclg cloba o rlcpri rnirajtricrn,,rr i.rgu svet. za,rjegove -/-b'vLstr'!irctrrtsl(lttcskl'all6 e n,igr,rntsk l:l ;,i: : i::f:';t:l1y,i:i icvrrcjtutrrke.Paiakiz i rr cs k,,1 ,j 1::i.; :, if il: : : **1;:?l.:I;;l'iil::q#:*'.il, ;r ;.-;;l,;ffi j" li il ;)i lii; l:;U ;.X,ff;ffi :" : koia se odigrava "" kuris kuljsa. , tir*ini a, u -^'^^.-,rd ini s ap e i,,r, "rj::,:-il'1"':k" i J, H,] 2g ; .i; ;;;1 ,ot::o, sceni, pod':p'lulk*u;. reflektorirna, ,, ", ,,k,o :ffi i""JoTi:Tf ,:l f: 4 l{*::,'"tn;#lxfu }H,,:l:,*'ilfu ;;;* "r, ; ii,", kuo ito i sdm Larrutt tva -".*""- j'ij):-ffI::i:^."*,*1, r;;il;;;il;;:,ftil:;ii:il: grantskog do rhomrBcjov. emigrantskijrrrr"kro_".ru, 'i:il1''$l Livljajasveta i ,,sva wemena dovede .r ,"J"u p,r,rrtrr, *f :*: : ::"".,:, "i fl"o,y 6'd" ui; ;;.;; l;;,, i, €.,r *,,,, ru"l',ui,il^ll*'J,!lr;;;lH:t1T':"1;:il'i1'11'",,.,,,, n J ri*i",,.:t#:: i:i:i., "" l: srvarnost se iJil:1lj::?":1':.:I::"" na simulakrumsku "p",.,i3[r, ;unak,' osr.r,rr liti litiikos ikos obrta obrre kojile lrnii ;^ a"" ,Iô^porl"jicama epohaf"og i.f".rfj:i,,*tr,, ,""111""*H?:,:r-""i';fi koji se r-";;i;r;ua' J"H#*?T?rtrj.llllt samo zamena, metafora. ,o ^-. --.';,, 1" '/c8()v()lll I srrroorr., suro$at"'za âsimi ( "zelimod" t'',,,,,,, sveta i koji su to rljudir-,,-r,t',*,,, ju di r'' t,s r r 17\. tz ) akt o";^., r_ lstu.ovog akteri I 1461 o,,* r^-,, 1 u,, ti),.,tof ,;?il;:;?:'"" ; 1 karaktclistlf rlg tek da uzmu rt"sc" p,tt4"ktu tzgrad'j c s v j kopi kopijjeewopskogo.,::I"_",,ii;:i;d;H;;1-"Lt?:iliil:.:F r e vrrqi e ewopsko s L." ri,i]lT^ft:l ""-"iffi:::':l:-.n:-:gt' :- posta j " uii tako autohistrion ski lr".a"ti teatru postistorijskog "il I:'"",' ,'*r", u"a'""u;;",j.:i:',: zo j vt'|k*ffi il ;;;; ffi U,frfilill, ;ii ;i:; l,l llll,,, I i,ii, i H.il en s: '' --u t a, B ueo$r'lo o gr ad 1997'str' yko g drv "'"'tu' e e 7, str. tl(1l,' 25T, Svoiewsnu 6t I;i:i::.e's'n;l lu-..t var,iaciiu nr,l te salgo, o* , u,,,."i'it-ii.;::ll:j::.1:onosi i posthttrnno ol',.rvli,'rri es e e 1 . :ifiilr;il rr,rrr,,r r,,ri poput D_espotovlievog :l"illll:;lll ttsr )('t ('rr.r tl,:'li;ll r,rHr r r,r r ud. osw.rren jr, 0,,, --:ll:'.1;;:,f "--' viziitr,'l'",'.',', iewejskih apatrida krJ "'i,rr, r,,,,,I,u k"o kr.,irro k rlule;;"";,;;;;;,:;::il:']jll'-'viziju,rr,c,',,,rr.rr,,rre clorrr,r'i,,.. .;tic'ktr 1."^::^!n 1p1hi1a )ilvczno Irrri vec vei mo)e ',:r. "jt":,r)t),lvczn() mozc da birirrrr r,.rrt,rtrrrr lrrrrr,srirri i I bude r.r., n., n"ko,,, ,.,"kn,r, ,*.,,,,, tr-cc^.r ,_.^.,r.. , ,,,.,.,.1'. rr --' rrrLnt(r' l'()(llcclll'lko rr,l.rlje rrtlltljcrtlt satiainiosti" sadainjosti" rr., ,,.r pr ;il:.';#.:"i::tr*l:H:T:i si1:: r r l[: r,.,:^ 26 26 S.rlxo, it tr llintbidir'r', 0u.lit.r .irlil",l,t):]l,:T.1"',podjcclrr'rko Cl;,ii" llcoSril(l Voiislrv Itcspot,,v, Vojislav n,,.,,.,.,.-,.. /1,,ri,7,,, ,, f,,r,i,l,,,j ,,i. f e r rr I ;.r Umetnika, PraznaEvropa" (69), reti ie, stoga, dvosmisle- ironidno i ujedno samopotkazujuie-defetistidki, jedan od Despot' v i h distopijskih junaka, obelodanjujuii protiwedne posledice rtyor.r prema stvarnosti postblokovskog doba, kojoj moZe da kon- *ur tt, r' I ; irtrirt' tek isprainjena nestvarnost sveta ,,projektovanog", u krajnjoj lirrr;r, zrr ,,Livot" mimo vremena. Svoju postistorijsku, ,,praznt matricu mogu6eg sveta" narator i g,l, v r i akter A1b aharij evo g S n ey',no g io u eka pr onalazi, medutim, na *'\,r'r'noameridkom kontinentu, u l(anadi, za koju se i samim nienim rl,rrrovinicima katkad iini da je zemlja $to ,,uop3te ne postoji, da rrrr,r jc svi zaiedno izmislili, i da ie jednom morati da dode trenutak l, ,r, l,r demo uvideti da Zivimo u prazninl" ,27 zato 5to ,,ni3ta na tom rrrr,slrr nije bilo postojano, ni5ta pouzdano, osim stalnog verovania rr rrrtr[ privida" (SZ). ObrevSi se na tom eksperimentalnom ,,rubu r r vr5enog istorij skog vrtlo ga", junak Albaharij eve emigrantske koj oj pripadaju j oi i I{r atka knjiga i Mamac, p ostaie opsedrrrrl sirnptomatidnom konceptualizacijom stvarnosti tako 3to se, rr ;r'tlnoj wsti posttraumatske reflelsije nakon dobrovoljno izgnanid[,, r1i rrapu5tanja ponovo uzawelog balkanskog karakazana, predaje l.r r I lzmi geografsko-istorij ske karto grafii e kao svoj ewsnom suplerrrcrrtu ili shematizovanoj kulisi avetinjskog sveta aktuelnosti. Iser r,', I o tr rI t r gi j e, r s dmge strane ,uMamcu,jednom svoiom memoriju II svetskog rata u podvostrudenu uronjenom l,,rlovinom r rrovih balkanskih ratovanja, dobija kontrapunktski oblik spoznaje ,, Ntrvom svetu kao krajnjem izrantvazdapragmatidnog zapadnog ,,vctrr, buduii da ,,na severnoameridkom kontinentu niko zapravo i rrrjc znao 5ta je istorija [...] sada, na kraju dvadesetog veka, kada je ;rtri'irrjala buduinost",z8 da bi u Svetskom putniku, kao nekoj vrsti r t'tlospektivnog epiloga trilogije, u pripovesti o istorijskim avetima liojc proganjaju potomke nekada3njih polititkih egzilanata s na$ih plostora, prerasla u skoro fatalistiiko shvatanje o poku5aju severno,rncriikog ioveka ,,da izbriSe postojeiu istoriju, da punoiu pretvori ly,'rriika opsesija pove5iu, l;f : ;:"11ru :? iith:T$ zaro $to,,ovo e,i;; "rui*ilff ,ost", samo,,moZemo da dobilamo bitke ibitkice na ovoj praznoi Fidtr r( i rnoguieg sveta" ( 132). Tako je svet, u znadenju ewopskog FrFt,r, l)r'c svega, postao dvosmisleno-ironijska maketa i (meta)fikciair,rIrrr poligon za artistidki kompenzatir,no ,,izvodenje" i inscenaciju tiit,'rrtiine/laZne proilosti i (ne)postojeie buduinosti. ,,Ovo je sada pa rrtirtl.r j*j.,j'ir.,r,1997, srr.. l.l) ll lll, ' ,,,,i,,,,,,',',,,i ,li |).tvitl Alb.rlr.u'i, Srtr'ilifurt'l, llcogrltl I995, str. 69. l),rvitl Allr.rlr.rri, Mr,,,rrl(, lle()gt,t(l 1996, stl. 7). 295 ,,jaki" i,,slabi" identiteti Svet lGo dvostftrl(d pozornlca emlqrantska s lka Zapada ! Savremenom srpsl(om roman! u f rr.1711;,r., ...J ali tu 1 .11. [.-.] rana-te praznine, nikada nije ztc da otupi, p, crk pa .r1;1,t, l;l ;,,, ::i t, k i 1,1111 : :, 1':; i clalje i l-':; moZe:':i:1t1q"run,, i te kako;;;;:'ir4] k. j t,,i u.,,,r r r ;fit- ;;; J,.,-, "-',{e'k"i :naj :?::T:l z a d."t,li "-,*,",, tskonr r r.., i rp,"iffi i.#lTT,:I'Tl " za,ro.i_uJu."Jr*",r."a,,pozornicir,, )1'J Z ap a d ffi'J";ll I lf"l* ,i;:n",iT"?,"1-i;';til""#;1.'T'T:?:;fl1,,ffi sopstveni i:,1 egzisencijalno_istorlhl 6 1il'H:J$ililX;:Hil,:-#'"#*T['j?:;Ji ,;.-; ff:r' !K:l::,":!l::' ::!,: ", il#';"'il'il:UilU:J:i,;il -i!::iii:l usud 29 neumit.^,..^^__Tih fi" ;'"?: i p,i.,,"t.,i,,l i;j'*H:l#Hl,T,:*g "aratora, u severnu !cuLeLiegrstimair..i-i*ii,t^r";ilr":1l',r,Til"'ffi1il1,ff Anr c'i kq 1".:1",..iiiT zavriaj, u svojim epifanijskim momentima stizu do deziruzionistirkrl emigraci j om tek pospeiene i raskrin o,i -b "il;;;r's-plrn r ililfi Jl'i ;ff i:t ::'f t:[: ;9: : :{ ffi ]:'6i', " n. u i:tmg*:;rj,lfi:iTi}p:i::,:;";'Ei;'riil,il: poizboruoiva jaju j;;,d,"i;"#fff :?;,ilii:iijilfi a, c .ra i komunikatiwro negdasnja spektakularr"g'"*yi illlXi ta.tine,, u koji se prctvorl16 gtobalna,.poror'i.?,:,polit*kih prop ast sveta, ;5,TTr*!| ,,kurisa" f"""":':l::lazak ko ;l;";;a,;;okr.i.rj,r e1 rasiiei rom",,i a"". J"l"I' a o u.,r t, cn "s druge strane ogledala" i r r"l"z",,I" r trE rako;ffi:ilii.:::;i,;;;:;;;i:*l;.,r.,,,,,!,, ji kroz oklirnu i ruou utr*t-r',u'teatarsko objedinjuje doi:ivljaj"""i U"ff.""rf - kabare tsku si r' b. rr rat, i to na mestu decenijski ,"""rr1l-T:r^".1j.s;eyle.na na berrinsko_ jl;j,di.:î:1"9"ff::":::hn ar"r.,"" "istotni svet ba. tu, naAleksu, ri"- r k rr i sve rskr iJ'll ar"," rrii"o o.ro sio l , t,.,,ti zap adu prepoznavali u r','irrri-r-'f; nro€o.r, proir o$iu, rr r i i. i daljom, izabrani istoinjatki "ni ,.^râ ,,u r r romanar*",i*1i"offi;,ii,i,:i,T*;:r",,1il,.ill:rliff lutaka' jer "osnovno svojstvo luta(a je upravo ta nesvikr.st nja' kao kod emigranatai...] krcr,r r" ."it-";, ::. f() l.).r vi.l All,.rh.rri,,\ S.ri.r f k,u, t,t t sk t p llir,, llrtlitt,L.r,,,(r,,,, u t tti k,llcogr.rtl 11.,,,1.i,.,,.1 ne$to zajeclnii.ko. ,l,o 2( t() 1, sr r. .l( l r1,-r. lt)t)\, *1,. ;r, r ugubljenost. Ilutke su takve, bez doma, bez orijentacije, bez sigur" (Zt). Tu, gde je moderna istorija Ewope ,,natal,'icna" u nekoliko mrkih i teikih slojeva, junaci Iliievog romana, l.,ro - uostalom - i junaci dobrog broja drugih savremenih sryskih r()nrana s emigrantskom tematikom u osnovi, neizbeZno se susreiu ,,,r saznanjem o tome da poreklo, okruienje, mentaliteti, represivne r,r vi ke, tiranske pustolovine mogu da budu dobar povod ili pak alibi r,r bekstvo od drugih i od sebe, ali da egzilantski dovek, posebno rrrtclektualac dana$njice, posle svih povesnih nesvodivosti i lokalnih rrt'ponovljivosti, na kraju neizbeZno stiZe do onoga 3to je isto za sve l.oji ne podleiu obmanama i iluzijama. U izvesnom smislu prevladavajuii povesnu opoziciju izmedu lstoka i Zapada, egzilantskog i domicilnog Zivljenia u promenjenom r ltromenljivom svetu dana$njice, uz sve svoje specifidnosti, ovo rronijsko i pesimistidko videnje dotide, dini se, upravo onu sabirnu l.rtku sawem€nog romana s emigrantskom tematikom, tadku u kojoj srpska knjiZevnost pokazuje sposobnost i dar da, govoreii o drur1,in.ra, na painie wedan nadin progovori o sebi, odnosno da, govoreii () scbi i sopstvenimproblemima, progovori i o drugima iz jedne dvorrrrsti, bez utehe... r st ruke, spoljne-unutra$nje perspektive, iz koje se svet moZda ukazuje onlkvim kakav ne bi smeo da bude ili kakav ne Zelimo da bude, ,rli definitivno kao mesto o kojemu literatura i umetnost, uprkos svirn rastakanjima, erozijama i relativizacijama, jo3 uvek imaju ne5to v;rino da nam kaZu. 297 ,,Jaki"i,,slabi' identiteti Svct kao(lvo\trLrI pozornlcn emigrant\k.l sl e Zapa(ln u Savremenorri 5rDskom roDLril r pojavliLrjLr sc' tlt'tt ,,bcleZja. U pomenutim romanima mu5ki glasovi m redima, r,,i r*" i..,f ; s (polu)sakrivetlcr'. izrt izvesnom ,,zadr3kom", a to ie reii tr dvosmislenosti i neodredenosti' Tako i c "rta.o-retorskih jezikanavodno a povodom ,,N;rpomeni" na samom po ietksBezdna, koji sledi' najp,re ,',,rJ*i&rog dnevnika kneza Mihaila Obrenoviia opasku skrupulozne "priredivadice" tog "pronade''r.g"!" pt&itati sam se da ne menjam ni3ta ni ,',,ffiJpo"", ZrNsr ;r uuSr ;r ZrNsr ,, PROBLEM,,UKRSTENE.. RODNE IDENTIFIKACIJE kola kazujet ,,Odlotilu uvodno-komentaliksici, ni u sintaksi",t ia bi se vei u narednom' a rodno romana, javio gramaticki maskulinizovan' r()rskom odeljku u NovoM sRpsi(oM r;uZNosro\TNSKoM RoMANU u dva romana koja potpisuju spisateljke, a koja su u novije vr.t,rrre privukla veliku paLnjr domaie ditalaike publike - red je o llt':tltru (tllS) Svetlane Velmar-Jankovii i Emitiji Leti (2006) Mir.iiurri Mitrovii - pripovedni glasovi oblikovani u gramatidkom prvorrr li. rr jednine mu5kog roda igraju vai,nu, ako ne i presudnu ulogu. Lalio rsli I i gotovo bez premi3ljanja, moglo bi se reii da ova dinjenica vei-srrrrr,r po sebi dovoljno govori o afinitetima ovda3nje knjiievne javrrosti, tradicijski i u izvesnom smislu hijerarhijski usredsredene na rrrrrslirr linistidku vizuru kao na neki nadin kulturno neprikosnovenr-r. t.l istr mah, ta dinjenica nesumnjivo kazuje pone5to o poetidkim i r.rc srrrrrr poetidkim - afinitetima autorki dva pomenuta romana, kao i o rrlinr tetima drugih spisateljki koje pribegavaju istom maniru, budr.ri.i tl,r ;,, r (15), potom Po pra,lvosmisleno imenovan "pisac ovih redova" oblika trec.eg ttt" o ruf.fo"1"n iza etikecijski neutralnog. T:?i11: "if u neizvesnost" ( I r ); I | ,.prizivamo u Pomoc tinienice l"') yllaziyto odnosno iza grama,,tjitonl" koieias danas kopka""' (r3), itd')' i tanu3na Kneginja l"'] rril il-f; tta.)' nj e govo g lidno g sekretara ".'a" zapisima,,I" b r' "l"ini'"" "rro-p*,".an AnastasaJovanoviia te epistolama supruge Julije' , , lbtografa javlja se na jo5 po,sredniii U Mitroviikinom romanu mu5ki glas koja prethodi samoj bele$ka' i l red o zaista neuobidajenom postupku. I letimidan uvid u savrcrrrt.rrn i ditaladkih od.elioji bi tek moid" ,tu osnovu skriptorskih konvencija odnosno implii..';""1" mogao da bude pripisan podrazumevanom' i aktuelno romaneskno stvaralaifvo pokazuje, naime, da osttjrrn jt, rr .i.,,.om aolorrko- p'ipolr"auA, sakrivenom okvirima bioloikih i socijalnih konvencija odlikuje ubedljivo rrrr jvt,i i broj autora/autorki i naslova, i to ne samo ovde, pa i ne samo rr novi;t, vreme. Prekoradenje ,,prirodno" zadatih granica je, drugim rci.irrr,r, dak i u oblasti umetnidke fikcije joi uvek samo incident i abcr..tt r;.r svoje wste, i otuda verovatno intrigantnije, naielno z:urinrljivijt, u,r tumadenje, u onom smislu u kojem je - kao i svako sliino otlslulr.r nje - samopotkazujuie simptomatidno i zbog toga u orlrctlcrroj rrru znaiajnije od onoga $to sc prilna kao uolriiajcno i prctlvitlljivo. r jt', Nc1-rosrecltrt'r t'lz.ttttrcv.ttrjc l'rtrrncr-trrtrrg prcl jt'vlsrrirn rrrnlrigvilt'lrlrrr rr slilizrrt iji rr:u.rlivrro11 olrliliov.rrrj,r ro1l111l1 iza "bezliine" naracije na retorsku scenu romana' da tr treiem licu jednine Sio zatim stupa Nedoumicu u ovako i.,, ,rt"a* gotorro do samog njego"og 'awS"tka' u'iosi, medutim' romaneskni epilo g' u rr spostavlj eno .nro-"""'l]e ton' ali t.,i"- ioi jednom pojavljuje personalno indikovan lidnii evnuha roba (biv5eg) glas s.rrla kao nesumniivo moskiitgiii-isan se g' crp I ostali (lrtcr-,rasa Be,tnapJanroeuh, Eesguo' 6eorpa4 1995' oznake paginaciie u njega-i-odnose na se pa izdaniu, r.nrrruu cllti su Prema ovom I navodi iz z-a- r,,r.t,lrttrlporccl citata lsti principprimenien)eiprilikorrnavodeniacitataizbcletlilii i lirttora' 'rl ii liilt ostvrlrctlir tlrtrgih 'ttltot .' Mirj.rrrr Mitlovii' Ittttililrt I Llt' llcogrlrtl 200(r' str' 7' 299 N.rvis,r, lioji inra prateiu ,r lio;i "l:ry " r-rlotnojpridi Galerijeve prvc ten€; poput onog neiJentifikovanog glasa s poietka krrjlgf jc I. n emotirmomprisvaj anj u htrro Jtigl"rrrr" i.r r o n u viJe puta ponovlj enoj,. uf"ktiolno ob Jy eno; I irD ilija (t_eta),. (:OO_A t f p"rrt_). i s.r r 300 (offiparativni id-"ft teii r s l< r i"""f""l", rl in rr","g#",,,"1, Ovakvim postupkom, koji tzv. bezlidno pripovedanje u gl,_l: rnatiikom treiem licu, preoviadujuie u najveiem delu rornirnE, s p oietka i zavrsetka uokviruj e shinim-a-razriditim Ja, diskurs. rr, Mirjana Mitrovii stvorira je porje karakteristii ne retorske a*rr,rpil, l en cij e. Z ahv aljujutiskoro istoiet"o_ rf"t i ,u Tihomir Brajovia rr n a ki n, e, i, ; instance ^t uj n* e ks p l i c i r a n a ;"-u i:T :Tn1i:XTl"llX fl'iJl: moida, naime, moie ovde da bude retrospektivno prilrl. sana i onom nepouzdano i nepotpuno identifikovan'o_ ;;;;lk,l;,, glasu, ali je, isto tako, moguie i obrnuto, tj. da se podrazumcvirrrtr ,,naturalizujuia,. autorska Zenskost tog inicijaln. La""i"""g fli,,r, razume kao logiino, iako u izvesno_ J_irl'neoiekivano ishotlilte lyr.nog rodnog,,transfera., u fikcionalno stilizovanu _"Sk;;;. N, delu je, dini se, upravo onaj retorski mehanizam koji je raspoznirtlf lv znredu transparentnosti i netransparentnosti, jasnog raspoznavanra r jcdnog oblika izratajno transparentnog,,ldizanja" prema svojewrrroj difuznosti predstavljenih identiteta. Skoro isto to, samo dato rz obratne perspektive, u okviru koje r.r rativna retorika .Hizl" od samoidentifikujuie transparentnosti sreiemo, l)r'cma netransparentnosti u prikazivanju Zenskih aktera, kojem Poljubac,u ttjzad,i u romanu Gordane Cirjanii s naslovom I rrkode preovladava muiki samoidentifikovaniJa-pripovedad i glavni lrna( imenovan kao Luka, dok Zenski identifikovani naratori, imerrovani kao I(atarina i Bulka, ipak imaju tek,,bodni" ili ,,pomoini" 1,oloiaj, i pri tome je pripovedna tematizacija odeljaka koji se tidu tloZMjajne perspektive druge od njih izvedena tako da upuiuje na v,r' ai.ajno - r etorsku ambivalenciiu, buduii da gramatidko ustroi stvo nrrracije desto prelazi iz prvog u treie lice (npr: ,,Nekad sam s Lukom l,rovodilasate i sate [...] Ip"k, dudno je: danas, kadimam neodloZan lazlog za Lurbu, opruga je popustila 1...1 Bulku je neito povuklo u r r ork, naobalu..."3 itd.). 1t rr-ol."pornavanje inaie iskor,,r p-r,.i p._i.. Sve detiri pomenute autorke romansijersku afirmaciju stelile su, inade, ostvarenjima poput Laguma ( tfO), Autoportreta sa Milenom (t OOO), romana Ko ptate (ZOOS) lli Kutu u Puertu (zOoa), tr kojima su glas naratora i/ili njegova doiMiajnavizura nedvosmislcno saobraieni Zenskoj rodnoj perspektivi. Preovladavanje muSke je ovde red stoga l,crspektive i retorski ambigvitet romana o kojima r p uiuj u na karakteristidnu promenu izt ai'aino - oblikotvorno g teZi- Znake ove ambivalenlijS u "o"i;"rl romanu pisanom nil sl.ft skom jeziku pronalazimo e"k i tu-o g;;-;_, pripovedanjc nije obrubljeno ita, koja, kao Sto pokazuju prethodna zapai'ania, nije kategoridna i r-rltimativna i dini se da ie upravo naznadena difuznost ili ,,raspricnost" gramatidko-retorske, odnosno rodne identifikacije nieno iu romanu Svetlane VelmarJankoyii, sna kol eb I j iv o st u gef tko,.ti. u n qrat o rskoi ( a.uto nutraSnie-pripovedno koji se irpoi;uu, t uo rut,;.u,, ) i d e ntifkac i i itam o gde intrr(r i,c a i"j" : ekstrad,ijegetidki,,zadatih",.u-o- p.ipovedanju pretrrorrec,rlr i "nadredenih" rodnihpretpostavki, uobriiavajuii na taj nadin jctralr tranzitivno otvoren i u izvesnom smislu r"r."rribil"., san za sugestiju simbolidkog pretapanja rodnih ideniiteta. autorsko-komentatorskinir som, recimo u Azilu -","nt.ionarnim crisr Sanje Domazet. Iako l?006) ;" a"ru",."tiu,,,, maskulino pripovedadkoJa uvedeno vei prvim redenicam., tr likrr psihijatra Aleksandra,.upravnika privatnoj sanatorijuma'a nrrrr.rrr t o:{:,,'ui-", polia,ule svoju drugu, rcr.r: 11aci)a sKr nerransparentno opredeljen u. stran u, prikazan u u pof l.rvll i r,r koja se paralelistiiki dosledno nuaorr"r.ryrrlr" Areksa'drovo l<. zi v,r nje a tiiu se do2ivljajne perspektive drugog mu$kog jtrnakr ,,r,;;,;;;, hipersenzitivlog i dezorijentisanog nJrpitnnta A'drejr, i r.rrr su jeziiki dosledno uobritena u grairatiikom trec.ern Iicu jctrirrirrr.. 'ri ff*::i:3' rr uspostavljanje retorski,,neutraln"e", eks;rrcsivn. ,,.bjcr rr rr r.,rsrr'rrrr r azitlj e ob eleZj e. Razumevanje ove promene jednim delom ne moZe da mimoide poznatu teorijsku raspravu o znadaju gramatidki indikovanog prvog i t reieg lica u prostoru umetnidke naracije' U toi diskusiii izdvojile su sc - uslomo kazano - dve magistralne naratolo$ke struje, od kojih se prva pojavljuje prevashodno u okviru engleskog jezidkog podrutja n \izr (V. But, S. eetmen, S. Rimon-Kenan, M. Bal) i naklonjenaie shvatanju o nepostojanju suitinske razlike izmedu ovih dveju instanci, .r clruga uglavnom y okviru nemadkog jezidkog podrugia (V. Kaj.zer, l(. Hamburger, F. Stancl) i skloniia je verovanju u njihovu struktulrrlnu razliditost, pa je stoga znatno upuienija na izudavanie nadelnih li rr p j.rr r rr lr, I I o.r,.y 5 t q, licorpl4 2007, c rp. 90 301 ,,Jaki" i,,slabi identiteti Zdns je:ens(o prob c rl .ukiatene rodne ! identilil(acLle novont stp5(om luZnoslovefs tomanu om i i nrt c rprctiltivnih posledica koj e iz to ga pr oiztlaze. Stan o v i t r, p lte strr-rjc rnoguie je pri tome saZeti u tvrdenje da ,,za status lrt t1trt11,l,1 nja i nl)e toliko bitna razlika da li pripovedad ukazuje na sclrt, rll rr,' , i 3C-2 Tihomir Brajovif l.Ln, tarittvt l lacri Lrt jcr ,,r-rkoliko postoji jezidko izrai.avanje, postoji i govorrrilt l,olt tl i'zrai.avanje vr$i", a to onda znadi da tamo gde ,,jeziiko izl'rri,rv,rrrle fbrmira pripovedni tekst, postoji i pripovedna instanca, plipovlrlrrl subjekt, a to je, gramatidki videno, uvekpwolice" ,abez. olrzrr,r ru to da li je retorski ispoljeno ili na neki nadin sakriveno. Iako i sami imaiu na umu dobro znanu dosetku rctolri,rr,lr tome da je,,on" zapravo,,ja" koje jezadri.ano na distanci, tc()r(,tii,lt drugog opredeljenja smatraju da se, sa2eto kazano, ipak,Ja-1'r r1','v,, dad razlikuj e od autorskog On-pripovedada telesno-egzistc n c i i, r l r r un r ukotvljenoiiu svog poloZaja u fikcionalnom svetu",s iz t'cg,r orr,l* proizllaziizapatanje o su$tinskoj razlici izmedu ovakvog, rrltIt'r.,l lg Ja-pripoved aia i tzv. sveznajuieg, autorskog naratora, koj i tI o, I r ir, i sam moZe biti indikovan gramatidkim prvim licem, ali r.ri,je 1'r.r.,rr nalno prisutan u prikazanom fikcionalnom svetu. Time f e rlov..,l,.n,, u pitanje donekle relativistidko shvatanje teoretidara prVng oprr,r lr ljenja, sklonih da misle kako nije presudno vaino to koji islirrz,rrr vtrl ima naracija, vei ko stoji iza nje i na koje nadine uotrebljrrv,r lor rrrr, pripovedanja i kazivanja, dok drugo opredeljenje, meclutinr, rr pn I plan razumevanja stavlja pitanje o kakvoti i krajnjirn korrst,lir,,.rr cama pripovedadevog ukupnog odnosa prema prikazanonr svr.trr r Krajnji izraz ovakvog razumevanj a predstavlj a nepremosti v.r r', z l,,r izmedu naracije u treiem i u prvom licu koju pravi Kete H nrnlrr rr10,,,1 u okviru svoje radikalne teorije lepe knjiievnosti. Istidudi pripovt,tl l u treiem licu kao paradigmuf kcionalnog ili mimetitkog rorlrr, I l,r rr r Ir r burgerova, naime, zahvaljujuii prevlastiJa-(is)kazivanjr pri1rovr.r l,r nje u prvom licu izdvaja u ,,posebne oblike" i postavlja l | ,l Mil (r lriilt' I I.rrrrl'rrrrit'r, I iltl\il ktjlt.:rt'ut,\/r, slt .)()\. jrrrlr.r, r,, ltr.orir.rrl l)11.\' Slrrl',r.l,rn ( o druginr buduii da ,,pripovjedai u prvom licu' moie govoriti lica da 1,, ,"-o t "o oUi"t ti- ^", uio, naizad"'prouzrokuje sesamo ','r,t uviiek vide licu' I ,1,r nastupaiu u ieinoi pripovijeci " pToT ,, ,,..l,tost ir"rrtu pripovjedacu u pffom licu"'8 ovako rezolutnom e ak ipostojanje razumljivih rezervi pr:ma pripoumetnidkog nadina f ,r"go.iiutno- r"rdlru1ut'jo i"a retorska interpretativnu i ,l,r'nja ne iskljuduie ,u,t'i- njegolrr sugestivnost ', ,,rtrebljivost, narotito ,-, ,""ti" i"Lli"tk" po koiem se "priPovieda' od pravog 1tky"1g , ,,'.v.- ft* i..'] razllkuie l"'] s jedne strane' pripoged":*:91: strane.r u t druge ,,,,'1,1"L,u 3d ;"dn" "o,obiogrufrj., uoiiti u sludaju razumevanta nara,rr rtora".e Ba$ to ie, dini se, moguie kojima ie posveien trvrrih glasova i'njihovih p'oit"t'u u romanima jedne autobr,,.'i ogied. Razlikovanie od ,,p'u"og iskaznog.subjekta terminologireieno ,)r|'irfr;e" odevidno ie iamo gd"laaripovedadi' hipotetiiki biti mogao otto Sto bi lorn l(ete Hamburger, ',finiirap" namesto konvencionalne , livivalent stvarnog unut'ainleg monologa o"o' zahvaljuiu6i celom atll,alile . ,';.s";;;itk" *iu @ai,uoi, (ovla5no fingirani pritecih tekstualniir okolnosti i naznaka ''iru komeng,riredivadki" okvir,,pronadenog rukopisa""'redaktorski" ,, 1", ', , r1 autografskim tekstovima t,rli situacionih i retorskih podudarnosti u naracija u prvom licu opona3a memoar1,,'raka) izvesno i tamo gde fluktuiranje ,f....r-J""""ttki prosede \n'zdno)' Cramatidko-retorsko od pretrazlikovanja strane, rr".orru,'-to najvidljiviii znak 1c, s druge samoiskazivania "pripovedadkogJa ,,.r,""b J"tg ili podrazumevanog uokvirena ili oiviiena ovinl je naraciia i to ne samo onda kad ,rtrtora", tlt.' modusa (nmilila Leta, Bezdno,)' nego moZda i?5 (Poliubac' Azil)' budtrci ,rrrda kad je ona ,,ir,',ut'n" podlo2na niima promenama' po pra,vlr'r ..lrr se u tom sludaju radi o iek,,izolovanim" prostor iednog lil o-"ru-" ili(kar)aktera, Sto ilnoobrazno uredenog retorsko g prostora' da bude tek stilskoOva ekscentridnoit prestajJ, medutim' i I p o staj e simptomati dnost zahvali u j u ii i zr ai.ainieks ces ill lzgre kaoll:.::::: ,"paZanju da se u pomenutim romanima.poiavljuie p^rtpove'trtrt jedan rstt u ui.l orlog osobenog ambigviteta naraciie koji Stoga nrlrtr rod' ienski prwo i treie hle, odnosno mu$ki i i c i vor vezuje rr r' l1 () ls/o, str. .l I l. ls/(r, str. 298. l\/r), str..ll'1. 303 ,Jaki r.\[!lr idrrrlrl' lr s('iur.l.t ultt,tvo trt liolc[rljivost itlvosrrrislcrrost ozlr.ri.rv,r;rr gr,,l1e n.rtlrl,r),t'rrj.r plil<.tzaltih sholrtstitlio-tcolijsliilr rrctlorrrrrit,r o r,,rirri-.ti ili rrt'vrrirrosli rrtzlikovlnja isl 3C4 Trhomir Brajovia (0rfpa at vnr dert tcti rrr r ir.ne prakselepeknjiievnostikojinepodleZeusvelltLlibcz.ost.rll.,r,',r1, rr. logici i ustrojst'r'u jeziike prakse kao takve. Pitanjc jc srrnlr ,l.r li ,,. taj fenomen moZe s dovoljno razlogarazumeti kao ncli.r vrsl,r [, r r.:l tir,nog refleksa onog rastakanja mimetiiko-realistiikc ilLrzijr. 1.r,1, 1,,r tumadenju Linde Haiion, sawemena knjiZevnost, i oso[rilo Itt,,,lurtt dernistiikametaJikcija,upuiujekao,,izazovtradicior.ralrroi l)r()/rr{, sti zamenice prvog lica kao odraza subjektivnosti i z;.rrnt'rrir (. tr r,r r E lica kao garancije objektivnosti".t0 Po na5em uverenju, tek tumadenje koje pored tchrii l\o l,n etidkih osobenosti u jednakoj meri uzima u obzir i problt'rrr rr,rr,r tivn e r epr ezent acij e r o d a moZe da dopre do potpunij e g rrlzr I r r. \/,r n l,t tog neobidnog fenomenaizato u ovom sludaju moZdl nr()llu rl,r pomognu feministidke teorije o ,,subverziji" tradicionahto slrv,rt'r.rrilr identiteta, poput uticajnih shvatanja Diudit Batler, recirno. l)rrrrrr iujuii da se,,unutar naslijedenog diskursa metafizike supst;rrrr r;t,, rod pokazuje kao performativan, tj. on konstiluira idenLiLt't kttlr l,r trebqo biti listakao T. B.]", u jednoj od svojih najvaZnijih i rr,r;vr',r. diskutovanih teorijskih postavki - s kojom smo se vei susrt't,rlr rr ovim ogledima - autorka polemiine studije Gender T'roublc liorr statuje da ,,nema nikakvog rodnog identiteta izaizrai.aji rotlir; t,ry identitet performati'rmo konstituiraju sami 'izraL.ajl'koji se srrrrrI r,r1r njegovim udincima".II Posmatrana u svetlu napu$tanja ,,cscrrt ij,rIr stidkih" i prihvatanja ,,konstruktivistidkih" pretpostavki 1'roirr,rrr;.r roda, usmerenih prema uoblidavanju predstava i fantazrrri .r rr.. prema pukom potvrdivanju bioloikih determinantni i zrtrlrrtostr, pripovedna imaginacija romana o kojima je ovde red, rnogkr bi sr. r r kazati, stvara ona karakteristiina ,,mesta viSeznadnosti kojl rrrrslrrlr na granicama diskurzivne zakonitosti" i u kojirna, l Lintla Iladion, PocliktposlntttLlt,nti:ntrt, plcv, Vhclirnir (Jvoztk'n i l,;rrlrrt.r St.rrr l ll .frrtlitltllrrlltr',Nr'r,o/1t,ro,l,,nt,Ircr,.fulirj.rrr.rl),rjrr'frrrirrir,Z.rl'rtlr.).()(X),str lli ',tr ttl<.tttrrt | ... I strtisltt: tllllcst() stllr strbicl r!.tltrog ili ,""-'ood't'tO''i"t"*'sub1ckt,'r., pot" tttu't.t disl l' r l;,:";#;;;ffi;;;;-"'",,"i "".'"odgovora na pitanje o tome se tlt subjekata L 'u'o -ogoteg tide o g sukoba" trtJ "kulturn o'";;;;' ;lt"'"i-u"ii d" ih vei prepoznali kao Ut'autt ,r i rotnanesk to ottt*foiu' ""o srpske knjiievnosti .,r'rptomatitr," i sig"ifiiu;;;" " kontekstu I, r ; i t o zapravo "^" , pol i e r """%t;il;;lt' l,,qi na teoriisku terminou krajnioi liniji' zapravo '",cl";; l;;tldou'.satl"rova naizad radikalizuje u i shvatania i kao ono Sto se ponekad oznaiava ';voje poimanje I precizira da a's' e1 z n t isp"nilv o'',nq *Ui {t I r o t\ ro ukr lt ani "ec "ft1 " "up''Ju i'i'tttllt'uoUliie.iedni o''-'utii"l]i u drugima i iedni i "ukr5teno pisanie ne treba tumaditi l'()rnoiu drugih",rr g't predstave' vec iskliul.,ro [simulacilu '"k'uulnt "o'"'i'ti""-proiruodniu spektakularnog iastva".ra I .rrvergentni ( p;ti";t i' rvo kao voluntarrstJku IJ romanim" ta sp'ektakularnu proizvodniu u Bezdnu -ogii dup'"poznamo t kt)i;;1" i"i" '"t bismo,;;;;;;;n' preovladurudi, dnevatit ie gravni iunak i svetlane Vermar_.;ankoJa, nakon ffi;ii;;d'""no"'t"ptikazan u inter-valuza konrrii-ki rrarator naporima 1,r.srua 'aipre *"t Ctttt:itas; r'"it ib'1"2"'' oca'" r raspadom solidaciiu vlasti, smriu niegovoga ',$"-;;;'fti" Hunlaot' rodenom s niegovoga braka ltnjeginf om J uliiom, Lo*plementarnu "proizvodniu'"ovak;o8' U izvesnom vrl' "rri'to sreiemo u romanu Skrovili itrazitogi izuzetnog"n"oi*"tg1" "ttoii je i sam pisan u formi zmi'ilje f-uf" nuti"tttu.' hrvatskog pi"u u ol:istaknutog glarmog aktera' rroq dnevnika kultu;;oistoriiski o rrd'r. Muze e ;;;;;u'"n" pl"mknl el luol ewsn sadr2'rn:t it' to'l:l'Z^ni^liivost ie pri tome vizurt'' srriih umetniftn, C"ip'i" *"*f" autor hkcionalizuie iz 2ensl l;ffi il;;il priklaniaiuti '" t"k;;;;u 12 l)i.udit Rxtler' str. l(r() l('l' I I lslir, slr'15 \' lrlrr, st ' I li I 'l r ')' 1oS '"a"t 'I'cla kojtt neito zndie' prev' Slevica Miletii' tlcograd 2001' 305 t)lr 1';1 1 1 1 1.y, l j. lirrtl au torl likcional izujc iz. rrr u$kc roc.llr r. pt,r,llrc socij.rl,ro .rll nn is.r,r u persol)xlll(t'cl tl.ltric try c iili I i i,r .'::rk ,.,. paractoksala" ..""r^t.-^,^-. ,. I k'.r l).r I jc t li z.o$dr,r ov.r r,r j rr rr.r k irr jl .rrvot velikog doveka", tj. muSkarca, pa ,,otud veie po$tovanje istine, i \ (, p aLnj e" (ZeZ), j er, zalrJjuiuje Jursenarov a,,da ov aj dovek nij e svo j u oclnosu na drujtvenu""'t,, ;;;;ilil;;fi 1, ,:illii':ili, ,j,rr'ilvAo i ,"a""e konvencile . lr ,,I su se i uzbunili duhovi. "tL"ry.i i Zenski. t _iOp*Url,"r nrc zlrog lmuikr rrr,rlc njegove lidne zgode i nezgode" (ZSZ). d;;;;;i" iJa -"icvc i ,,rr i:il::*^1:t zataralai sinove:Tl:mahnit"'", i kieri, ,r:.po redu, i mlade, ' ,;;d;;", ;ffi:, U ovom gradu iena rr, ne i-ati r rirmn_ J-^__:r_-- _ 1-ll" ,,:T": 9" "Trku. p ovo I om " d f 306 g tijelo..,rs zapisuje Zuz,or.id.evc ;#J "; "",r, "-r"Tiil +l ; or:.Guietica,a"u-,"tr..,r{iri,i i:TZi:1:::,!:,:!::,:!"liNlf kneza iz doba ."r"r"rr", legitim*;JilffiffilIil.l Tihomir Brajovia mir u svetu i obnovio privredu carstva, manje bi me zani- ::]: se da je ba5 ovaj model samopregornog kulturnog heroikoji autorka Hadrijanouih memoara otelotvoruje u svom glavn,rrrr junaku, moguie razumeti kao podrazumevanu osnovu zakrerr,rrrje spektakularno ukr5tenog jastva i u sludaju glavnog mu$kog ;rrrr,rka i pripovedada romana Bezdno. S tog stanovi3ta tumaden, r,,nraneskni polo2ajJulije Hunjadi-Obrenovii, prisutne u vidu epiorlrrog, epistolarnog naratora i u potpunosti okrenute lidnoj vizuri ,'tlnosa prema knezu, odnosno sopstvenim unutraSnjim promen,lnla, po analogiji sasvim odgovara jursenarovskom uverenju da ,,icnski je Zivot suvi5e ograniden i [...] tajan", pazato'logidno, ova eini rrrr,r, 3C-7 ,, :il::f ]?j':::"pn: /*{",,,Ja"",",:,r.enuto j a v * j a i r ciji donekle prezrene i prigusene,"r*"rrri i)u.; subverzirTro' a to znaii i r.itu-tost i;1;;;;" atipiino sv.j'l rprep takularnosti. ,,Vjeruiem da ' ie ovo ar, baciti (onrparativni idertitetr r r ;#ll:l lillH I viic svlfelfi ""rt ,"""",*tce na3e.g poc{rrclrlj,r,, (H}1 na lik najzagonetnije i najprimamlj,r;" u tom duhu primeiuje navodni prr."hl""!' d"*'ik;; ;;;,"i*u,.n.,n"""d;"-fi kr;;;ff ,:f,fl i:lll ilil;::H da-je njegov .,rukopis,.'pro".d_^ , ;,;;;.; Niko r" e; i",n", i" i"r."'_ ; ffi # ;:il: iliffit*,il| ; ll l? u: -,,uokvirujuri.. p.rp or,"rio :fu" ;;;k"'"_om iensk. r alt* moguiom sugestij om tp"t -"Sf.og *to.rkog,por.c opredeljujuii se za "l:g driavniiki r.rot.'"rog "j j rr [ r r rr 1.1,,, r e i istoriogrirrrki vantnog a ne iurno-erotski nekonvencionalnog i sabraznjivug 'ere= .rklert kao dnevniikog naratora, Svetlana VelmarJankovii s druge strane, u Bezdnu onu uiru.u Stanja na kojoj su, iini se, zasnovani i iz.rbr.,rl,r fe, ,O"i.r"Or,".nog rotlrrog rrkt, Hadrijanovi memouriM,rrgerll Jursenar kao internac:"i1"? "r;f"r""n;,'i.,_". istoga pr.1r51,11r.4, otuda je za o.'u wstu Dostupkôiozdurniii"tir'no ono $t. rrrrr.r,ri. Aleksisa i Lavirinta ,rita iriorio prrbllkorrnrrim bele$karrrir z,r sv.f roman. Ob ja$n java j uci,,,nemogucnost f ...J da .ent."lr.,a l ii-nost l rr r lc Zena", spisateljka Hadrijanoih *r*oor)oua",ura, da ,,icrrskr Zivot suviSe ograniien 1e tuya.r. ako sebi priia, pr.vi pr,e kor koji ce joj se uiiniti lsuvr3e bic" da vise n ,,, a s druge stri'c st( !,! r t;;-. ,i"'i""i 15 Luko paljeta( Skrouiti urt, Zagreb 20(,4,str. 239. o;:;." tcksr prc,.,sr,, rr i,rr,,;1,,,,,,r, li".-.T::::l]il *l^:':r'i' p'a""i" L'.j",','.;;;;:;;'ilJTilll';,lillli;il:l;; ;T+:i:'#:,:lilli"T,i'i:-:'r"'":, t^#"I:,:j:::t il' Ilcogratl i1,,,,)l';.1:,lll: I 98(r, str. -, o u" k" p'u,r,t,i1,tt,o,,i ;';;,':ili:' "'; "' "" "''; ;:11'"- ^ .M.rrgcrir .f Lrrscrr.rr, 2lJ l. l ,,),:.,;;;;;;,, ;lll;:l odelom kulturnog heroizma u osnovi. Sam glavni junak i narator, l, rrcz Mihailo, s druge strane, kao, uostalom, i njegov lidni sekretar r lbtograf, AnastasJovanovii, pokazuje se ditaocu, uprkos privatne ,;li liptorske perspektive,,dnevnika", odnosno,,beleZnice", kao litntlst u velikoj meri zatomljene intime, u izvesnom smislu Zrtvovane t r rr l.rvnoj misiji i predstavi o sopstvenom ,,jakom" identitetu koja iz t oga proistide. Nesumnjivo spektakularno i etikecijski muZevno u rarmi politiikogr tj. javno manifestnog i kolektir,no simbolidnog delanja, kneicvoJa se, dakle, u sferi intimnog ispoljavanja te5ko moZe prihvatiti kao rodno diferenciran i autonoman erotsko-seksualni subjekt u trobidajenom znadenju reii. U svim iole prisnijim dodirima sJuliiom njegova polnost je, naime, na indikativan nadin svedena na univerzalistidki apstrahor,'nu sentimentalnost, primerenu vladarsk oi i / ili .rLrtorskoj predstavi o tome 5ta je dozvoljeno oseiati i zapisati dak i rr privatnim spisima. U tom smislu, reprezentati'rna je scena sa saYsl i ,llij.':i:,;]i, rt'nrr i ne moZe da bude ,,centralna lidnost" tako osmi3ljenog romana l',tvlo1,11', tlclrrvanja noi pred duii rastanak supruZnika: ,,Posle duga vrernena, ,,Jal(i' i ,,slubi identiteti Zensojr'rr leiorr"l. ,,,1 lderll.rlrt'l lu)rxr, i M' l' lrclcii li.rrt'icv lil r 308 r Tihomir Brajovia (ompnrativnl leirl leti stava o neprekoradivim rodnim identitetima. DoiivliIva;ttci s,'l"' s podetka kao osobu koja ,,prestaje da bude Zena" zbog togrt ilo ;r' napu5tena, Leta je, tako, nakon pustolovine bezdournosti i borrrvl.,r u kuii za hetere, u sredi5njici romana dospela ipak i r.r sirnbolii rrt' travestijsku situaciju navladenja uzorno ratniikc tlt{orc tt liof oi 1,', ,,zami5ljajuii sebe u mu6korn kostirnu [...] osec'lla pccl I trztrrr tnttili'rr'tt' M'rl "t":l: i*ti" ima kJ;,J;ffi;;;;t""' O 9 3 Poito im ie uriki koii onih moie5 im rrrrrogo ti "tl";;;t;"' l"f i'Ut propisima' iabranien'takvu priliku' Irrrl,.rvnika i liubimaca nudi ;lli' l;lil i#i rt"ltii" ona'koia ioj l,ir i prava poslastita" i ii i* ,,vcstiia *:* a1g*rsrffi:;"::Hr inkorporativnih fanta- ::#trfu T:*i ll"'llll)lllillll ; alegorizuie,"d#ril;;iant.o'en,tr u krajniojliniii' "transvestiia tl"""ti da ie' * atizul uct '#,," tifi kac iie"'' T em iden t"itt "f"ttene suuluduuun telesnosti':iYlt'<" koje stabilizuiu zi1.r 1,,,I i a'""f i"iu " "#il;i"* ,, svom delimiino , rrt.ri ne-prost" "r u"]:il"::;:y#lii.l"JHi; """':;l:'il:ri tJt,r*r' r:mana Mirjane Mitrovic' """ q,olnosti, glavna'";;iln'"'p"slednieg dofrinosi i preiulll 'savladavaniu" .h'ugim retima, i't;;*;; tako 5to upravo svo)om hibridne iii t'"So"it" '"J"" ia""'ifikacijez aP ravo p muievno sti f;;;;;; rn t rrnsve stii skt tiv r t"l^"iiit"t n o i autsaiderski' ;; ;ili;i ; eu krsten u "d ;""1"j s iholo Ski fiks a- onalno ;asn u' re-afi rm i3e konvenci **:i:ff ;;Tf l'*;:nl: ;* T k:i * J""I::llFil;" podseti lako moglo ;i:ffm:;iffi:: vojnitkom 'ot'ti'i'i"i";t:';;;;;"; ;;;; t ;*:gg ;i?l:t]: ::;::T;ii "o ' o i avn o st'''1 g J ": da -, na " " :u:uxff ffi'".";;1"#jr?";':iilT'ir;;;1"'ri"r"r'" d; ode"'u'i.tako ioi iednom t.rzamskr P"'""tJil:;;;"t oura, istina, i' ; it',; #f n ija t IS l9 fig"r";;; -;o*uruc,ri.,u [: :'iJil"l ematizatq " ;";; ovoga se podvrgavanie i pokorrrost r a d i k'r m m u ilif"fi : : [: g' samosvesn dito tft" t"ft'a"ttti kao naro ; I'cltt koia rreito znate'sh'288 lslo, str. 288' dred e no s is I o I. !l ll izraza ul r povlaicen.i,,rir.riêgo u samorn iczilirr prr _r,._oijozenog dejstva. Svc vrt.rrrl pripovedaju,t r O*::,-r,1^_ust og roJui ispovedayuii povcsI sv,g povedanja, doduie, s nekom nerazumevanja u odnosi-" , porJdicom i okolino_, ,.onr,rr",lr,.,,, pobunjeni narator ovog romana tek u d.r;;;;h'Gil,,;:;;l_, nedvosmisleno otkriva-sopstvenu biolosku ienskost, i tako tr stv,rr preiutno legitimi.e in cidentnost r"d;;;"g izbor a.z.sirn [r. i h'I o " i p'" k ;; a-" kt e, .. ;. p ;; i"? :#:f,: io " "verbalno-lingvistitki ;, ;,, "" oznaiitilt, t i-,,r1',irl, dai(ica) ,o - rruk",l"go 3to (onrD.lrat !n dfnt t.L ; ;"";,, [;tl: Tihomir Brajovia r r r..ai#,.Nffi;ii'Hf ;,T:'#ll/i::;,il1:il:::':::: normalno' Ne pretvaram rodenja. Ne skrivam nistao sebi K"d, k;;"'; ako sam zadovoljan se j::i; i ne pieobraiim se, takav sam sk.r., .,1 f;lli:lXjli; iij#r#l;,"*;:;:'L ,"r".;" da sam ,i" a tnrni;"^-, tiul" je prekasno da razmidljaj" o ,o_" irrf kakav j esam " (sz icnslio, v.r. ;A _" prihvataju r.rliv.p, )'Retorlki,**p"*Jt", rvo autoidentit k,r, r, r. "ukr$teno" usvajanje i prisvajanje r"a"-ii"r. je reklo bi .r", ,,..,, _ mitno u konainom iihodu'i ri_;;;;i;tvorno ambiv.rtcrrtrr', zato Sto ono, demonstrirquci volj u ru n"prrl.n^vanje socijalrr i' l<.r vencija, a to znaii i on:ll{o,nve..r" gini ili, doslovno gledano, transvestijskoiaberacili i:i" O*adaju seksualnoj nr,rr (,,Ne prcr v,r r,r se i ne preoblaiim se..r r r ),yupravo ,"-ri*l"i"mirljivim rev.lt.rrr, isti mah zapravo protiweino potwduje 3ku i sociolingvistitku prisutnost r r r d"l"ior"Zniiu socioPsilrohr rr nurr"d"n" hijerarhije tr okvir.rr li.r,;,, se,,spolno obiryezavanye pod.ra"ru, opl"-'r"rtrurom clisk t r.2,r,,, pa tako i ,,rodne oznake pok"r.,;., k"l'";;;"" -spol, jedrn svijt,r, bio prisiljen podrediti ," i*go-*,,.ri '" '-' r 20 Naznake ovakvog stanja stvari postoje dorluie, i prc ken;ri.;gq 6thrira,r, I,::il1,f;fi';,;:j,,Xli,.,,ura eto, zensko.,, *".',;"0"" onh l.,;;:;;i;,j,, 7.j) l),r ouil"J.il::T:;:::fii,:Jl.:ii:,i:.i,ll.il:;:i:":;ll;,; :;li:.,il"ll;:,:?il],11':l'""' "rinni'"..i" 'r" '"u'';"rrsr<. l rrttlril<' Itttt' ttti jt 2{X).5, str. I ,,rtckris,, ,,,j ,r,, s,,,, ,,,, ;;:;; i kr',rjrrj,,;" u,,,,,,,:,r,, I)rtttlittttr Ptt'v. Arr.r liisl.vrr, ll, r,1ir,r,l i1,,,,'.i'.t'rli l.,,rty,','l'ri.rtl.rili rilt.hryt.zili.r',,l,r.r Al,lis,rrtlr.rNtjs.rl., I,rtl,t,l,r t Ma koliko se opirali dejstvu tlrbr-rr i clluitvcnilr prcrllrrsrrr.lir, tr.rrnsvestijski rebeli, dakle, neminomu ostaju obclei.cni njirnrr. ,,Zrrtrr sto su identitetske nevolje junaka najvecirn delom crotshc ncpri lil Zupan-Sosii povodom romana Suzane Tratnik, dodajuii, u r-rekoj vrsti univerzalnije vaieieg zaldjuika, da pri tome ,,krize identiteta li nj iZevnih osobnosti posledica su isprepletenosti junakove ambivalcntnosti, pogre3ne/negatir,rre predstave o sebi i neuspe$ne komurrikacije medu polovima" .22 Mada je izvedena na znatno obuhvatnijem, lingvistidkom nivou, Damjanova verbalna emancipacija od biolo5ko-polnih zadatosti i sama se, drugim redima, poput naknadrrog znadenja gesta doslovnog preru5avanja Emilije Lete, najposle rrkazuie kao oblik kulturne transvestije koja je takode ambivalentna: rresumnjivo oslobadajuii i Sireii podrudje lidnog izbora, ona svojom transparentnoSiu i demonstativnoSiu istovremeno zapravo, iz drugog plana i posredno, reafirmiSe konvencionalno ,,zadatu" i stoga ,,neproblematidnu" rodnu identifikaciju koja podiva upravo na jasnoj odelitosti i neprekoradivosti polnih razlika, pokazujuii tako tla je svako ,,ukritanje" rodnih identifikacija neumitno neka vrsta s i rnboliike,,igre" perspektivama i oznadavanj ima. Ovako shvaiena, dv o smisleno tr ansu estij ska situacij a,,ukr$tenog" legitimisanjaJa-pripovedada mogla bi u izvesnom smislu, verujcmo, da bude uzeta kao interpretatir,na formula i u sluiaju drugih rorrrana o kojima je ovde rei. Avei pominjana gramatidka alternacija prvog i treieg lica mogla bi, prema tome, sada i najzad da bude shvaiena kao punovaian retorski simptom tog neotklonjivo dvoz.nadnog generidkog,,preruSavanja" i te simptomatidno,,ukrstene", rrvek ambivalentne rodne identifikacije. Dosetka o ,,bivSoj i.eni" i ,,biv5em mu5karcu", upotrebljena povodom Emilijinog i Navisovog poreden ja i zblii.avanja u romanu Mirjane Mitrovii, u ovorn l , .t.). Ilobovi mreLe, robrtvi jaza: Sodobni slovenski rttmtrn, Maribor 2006, str. .l{Xr. 3il ,Jaki' i.,\Lrl)i' idenriui I 11 rrl r, rl r'()rniulinrl srpskih romansijerki najdedie su, naime, pr.il 312 Tihomir Brajovii (onrparativni deftllE{i odnosno univerzalno oseiajan i u tom smislu atipidan i p't.rrra rra dicijski povla3ienim merilima - u neku ruku,,nepotpun,, ,rrrih,rrae svoga doba. Ova ,,nepotpunost" mnogo je transparentnija u clrrrgirrr rlrr dajevima. Rob Navis, taj alternativni narator romana Enirtlrt I rttt predstavljen je, znamo, kao evnuh, a to znadi seksualno rl.sl'vrrrr i/ili simbolidno ,,bivsi muskarac", zarazllku od Maksimrr ( i,rlr.r rl*, erotski i seksualno i te kako aktivnog, ali simptomatii.. lrlr.rrrrg narativnihkompetencija. Gotovo istu relaciju sreiemo i u lr,lirtl,, u Gordane Cirjanic, iiji glavni narator, Luka, pati od telcsrr,,g 1,,,,, dikepa, i zato, po vlastitim reiima ,,o telesnom uZitku nc zir.r rrr I I nista. U tome je[sam] ostao zakinut." (to), ali zato uur.rtrlr.,rirrlr.rr poretku romana njegov,,celokupni iivot je postao metaforrr,, ( t .;u ), i,to,,metafora usamlj enosti" kao izraz karakteristiinog v(' r.( ) v.r i r d I da,,erotiku ne iscrpljuje ni polnost ni drugo btee' Q)+), brr,lrr,'l da njegova uskraiena telesnost svedoii o tome da,,telo jc tt,lrr, rrl manje ni vije od toga, jadno i velidanstveno" (lzs),za razlil Ja-naratirma kompetencij a prepuitena ostrvski ( sar' o ) i z.. r. v.l r. r r psihijatruAleksandru, dijeg,,imena nema ni u jeclnoj nr.tiir.j rir;r:i r rodenih niti umrlih" (7),koirje, dakle, u izvesrorn surisl. l)r.,rv.,r nepostojeii subjekt, a romaneskno delatno sc nrarr ilcstu jc pripovedanja o pacijentu, slikaru Arrclrcjtr, jcr., l<;rl<. te li. l,q;11.111 sirrr vt,lr, ,1.1, ,,postoji moje seianje n.r ltjcg.t, posto.ii ()n, p()st(),iip), zrrrt i, i y.r', (.1 I dol< jc, uprkos psihiiliirn .cv.ljrurr.r i srrir'itlrrirrr P.r.ivirr.r, Arrlr,. jt'v ljtr[r.rvniiivot rcla(ivrro lrog:rl, Alt,lis,rnrlr.ov lroslojiPr.l,t.nslvt.rrrr i evocir'rju spoz'nirjtr'd'r 1c.irll< l.r'oz se6anie na biv5e ljubavi, koie da budc Irn ] psihii rrtlr'' e r.rtla, indikationo,,,osei'alo] da prestaj Im ] napokon' i.'.t i d" poluko i ponovo' ,i;il;"d"i"" ",p::ryY svernu sudecl' I ovcre dorrek' (tZl)'To znadi da je' po onoj suspenziii neposredno prepoznati ne5to sasvim nalik 'noguie pritiskom oficiielno-autorita,loi.ivljene poinosti i telesnosti pod koju identitetski "iake" personalnosti trvrre, intimistidki restriktivne i iz Mihaila figurakneza ..r neki nadin uzorno .lrd";" samopregorna ,,'1,r-r1 ,*-o trtrnanaBezdno. diskurzivnih i kulturnih oznaTako se mimikriiska inverzijaonih 313 konvenciia kao r itclja koji pr"tpo'tuii^1" "p'a'*'av1nie" -polnih sankcionisano g pro j ekta, p o j avliuj e u Tr.heteroseksualno pre;:il;;;";;' ;t'k" Telakoia nelto znq.ieimenuje kao "lazni or 6 1,,., ,,Jaki" i ,,slabl' identiteti ZenrkolrfrL !(o t le:eLr5k{r nol)Lr u*;;;it;:j:::1":i':-l*::::':ffilffi :l; zameru krrcije, dakle, zasnovan na svoiewsno) ;dcrIifikr.l.Lr *,s" iri,,p-rividno luZ u izvepovlaii pred mubkim"'23 i to ovde svotom muSkim' upravo ,,icnsko autorstvo t'ui'gt"a smislu '.nepotpuiim" ili "nepravim" 'rrom da ukaZe na pomenuto ukr$tanie' ,tr- ""J"t,"tno36u kadrim 'ja'ftt;"i"ti" tfi golori ["'] -i" ntt.lt i;;;;;#i i"dno tom'la', omoguiuje s,a oluiit ilwy lo! ovl r![o ll iil "Tamo najpre postoji diskurs u diskursu obavezuiuiu \ Batler' obtazlai'u(iekonomiju ,r.*rlrl" "l"go.re voli e;,'0 "!ri lJ romanima kojima tlo ::'o"1: ; ..l skurzivne,,proi"ti"l ";' "tt*- upravo identifikaciji "ukrStenoj" bavili ta ,,proizvodnja" o""k"odi *uku, imaginativni* p*"1-111]: li.ro amblemrt o* ir*r,, volie za no,.1,l^"I::;: gt""i." roda' Ustupaiuii' istina katkad Sol3vie e.muSKl ingerenctl ',1"pripowedaike tlvosmisleno i retorski kol"bqi-,o, suspendovane nadin lti onaj iclentifikovani*1u-"u'utorima "a o"u; nekih od naizapaZeniautorke seksualnosti, oano"lo -uievnosti' drugim I\ i iih novijih romana rr iil na srpskom jeziku pribegavaiu' 'ia'n"e'tiiiii*botitk' fit""itt (ne)moti kao poetiikoi iima, svojevrsnoi knjiZevne moii' fikcionalno "p'"'oS"tog" osvajanja univerzalnost' U osnovi' to Drugo ime te moci ie' naravno' zazivanie i dotaravanie zrrlii da se ona oswaru;e troz beretristiiko re ti*"gr,t 1 rrniverzalnosti, ;,;;;;; t1; ;r"i " tako 3to su povlaSceniJa-naratori '" foi"tlloi" i konvencio nep onovliivo individualnih rts# ot'u - smi"o sugestije onoga 5to ih u izvesnom rr.rlrro rodnih atributa u korist to sltr oslobada ,' 'po'n'1o op5tos"ti 1 .)..1 Luce Irigaray, nav' delo, str' 187' .l'l'I'cldkoja neito znate'stt'276' ili sveukupnosti' U Bezdnu ie' ji l)r'inr('n( (', liole litivrr.r cnl.lncil)il(iiir i rrrotlt'r'nizrrcijlr tlnrilv,r l,,ri,,,rr*l it'rrrrr li.rrcz Milrrrilo iltvr.rjc svoj lii'rri iivot, u u It,rrrilijil,r,/r:.1r'111314 lrliie.rrrslic nrilosrdrrc Ijubavi ilt upttpc liito,,sl zahvaljujuii sudbinskom putu hendikepiranog glavnog 314 Tihomir Brajovia dentltet ju rr,r li,r, ti tie jedna od junakinja romana, auAzilu, najposle, to bi rrro;iltr .l,r [,ri,ls pripovedadevo saznanje, koje, nakon iskustva s cirugirrr;r r rsl,rritr: drugih, nadilazi sholastidko i profesionalno znanjc, otkr,iv,rlrl t rla ,,na svetu nije najjadi ni nagon erosa ni nagon smrti. 'l'o i(' n,rf1, |n ,4 vla$iu. Po$to objedinjuje oba". Na izvestan nadin, ovaj put ide onkraj jedne od tcnrt.ljrrrlr 1,r ri postavki poststrukturalizma i postmoderizma o ukoren j c os I r l,,r i r gorije identiteta upravo u rodu i seksualnosti,2s a to dc r.cci ,,,1.r1,,1.,i od zasnivanj a u impersonalnoj univerzalnosti",2., prcv I rr tl,r v,r r I cr r izvorno modernistidke ,,predstave o samodovoljnom urn('t rIrr l.r IiIt obliku [...] koji je izvan svake druStvene, politiike ili sel r svojoj violentnosti - r ,,nagon" za vlast i moi, tom zahvatu pr.islrrp,rlrr l ;''" $it: ,rl,rvni iunak i narator, #;;;;;;'*t knjlevnosti' koii 25 videti: o,[ cristopherReed,,,Postmodcrnisnr lrrd thc Art ol ltlcnriry',u: Modern Art, From Fauvism to Postntoclcntisrn, tc-d, ccl. )6 )7 'l'hirtl ctlili,,rr, by Nikos Strrngos, Lontlon I995, p. 275. /.r/rr, str.2llll. Lirrrl.r I Iriion, l,or'l ikrt lto:l ex l,.r n,lt.,l .u ( t'ttttltr'. r,l l l ,,1,, rrtraiu, narar,rto, i moZda nai'uoiu osve5cenog stanovista iivu stranu, saglediw ' 'oino rodne identifikacije dolidniie oslikanu bi of"t'ot""t' "ukr3iene' pridemo s interpreovde pokuiali da rr ostvareniim" ktj;;;o im il i N" ) p'i-orane unutrasnj ;;;''( n"ko"u""tli;"i;" i t rtivno J'keiraiu glasove muiki imenovanih iunaka s spoljaSniim naposletku se' 'n'to'i*u suoEavaju nas' reklo bi pripovedada, niihove autorke ip ak o staju eino neizb i ; ;"#'" uvek uvidanj em da ti glasol'i;;; ukazuf e trno 3to "iesu", bodoii njihovu i" it'o"tto -izraLainaambivalentnost tt,trl(ntr.. nttt tsl r. .lll(r. odredenu i limiti- potl'nuto'li n"'uto-f .,r"e liw.2enskost' ideolottt'tto"tlm i' u krainioj liniii' ranu ne uiolosto-pJrri^, *i"-p"ft,taf"m deierminantama #ilil i; i/ili stereotioima' r"r1 n 1ffl;ln1ll?I'..iii u!,icajna::1t::Ht:H;;;" i-Yeztlaifit:::1't]:: t""n '"' Vracaiuii se u pozrcrru izato,,dabi t" p";;;:"il"r"i-'t ,,Sv aka re o rii a "r' prema imaginamom' diskursom' obiektivizuluii e 'kao' nament da se identifikuf pokaZe kada diskursu' u samu sebe ," ru, "u; "kt". r0 Poiivai uii n a tzraza:. "f i nie podudara s oPcom stnrkturom ';;;;;;.;itnoiod"o'u da kao 'zensko' -'ita5"ui"ki';;"" - *::::l 28 )9 .10 .Aoy6i.rua .ll Apcuh, r Lis Irigaraj, uj a-os ::"'ffiil"iTim;; t *1. llllT#11;'#; 3,'."r,. tte't" oi'"*".,"'" ' trttt je uvek bila prilagotlcur -":"'1'i:1;:i,t ,,'p"ili; -;;;"'i"ori1" s"bi"kt" 1' 199'5' str' 59' utp ac tu f opnana Eupjaurh il povodom " 1,:H;i;;;;ili;';ilizovan o""Stuf" kulturne relacije i shvatania' It:ro kompul"i""" '"ffi"" rastumai-ttgu' nefikc.lonalnu' kulturoloiki i meiuje upravo u tom duhu iedna r se tll *;;i;;;ti"siie'.a 1,. glavi takozvane niih svoie misli' da se gmdi' Spustio'uT meke kao i u cne iabuka :u doveka"'2u Ove' kao da cu ostati deiak nrimire, i osetio 'u'i'Z"n' nastal e e situacij e' po svoi prilici fene moii, a zapravona posredan nadin vodi u okrilye onog olrr t,l h, ljenja koje se obidno imenuje kao kulturna ,,glavna strujl", lio1,r ;,. uvek obeleiena oblikovanjem i duvanjem dominantnih p.rr.ctlsr,rv.r ,, kolektivno prihvatljivim wednostima i njihovim disku rzi v r., ., I r r,, sno imaginativno prikladnim izrazima. ,,Smelo twdimkako jepi3devglas 1...] uvekienski. (iIrs rrr,r;l.r., briZne sestre, strasne kurtizane, usamljene ljubavnicc", vcli jtrrrrrlirn;.r r r r ;:ti.j.li u stvari ""ft"ail"ii "t'1"t"tog trenutka Dretumbavao sam ",'riiaia, svoieg izbora studiia Priseca: "Do lik knjiZen'.o" I" imala meki rra rrrr rr lf tr oq .'-,'^'';fr J r',,,' e rcii alnih, -r" g" p " ii il; pisac Presta1e da, u tom glasu i naimuievnili Nesto eLlJ\i'neZni androgin"'23 ,,t', ako ne kao Lena, a";;i";tt; Ciriani6' diii je .;liino pronal"'i-o i o iJ';;";"- romanuGordane gt"ailut televizijskih igranih nadistorijskim i,,nadrodnim" ambicijama, teZeii j edrorn ( l v( starom univerzalizmu koji je i sam izraz svojevrsne vol jc zir r,,., makar ona bila pojmljena kao paradoksalna i implicitrrl, slir.ivt.na I preru$ena u mimikrijsko oblidje ne-moii ilipak obustavljcnc, 2,r1,r,, s ltrtorl plicc L'iubiceArsic'Oi:1:-':l].1'"trrt 1,',.lne duhovitc sc iz lr-tkr.tivrt.. izdavada prilnoranrr clir l,.rvr-rih romana i od strane Ono w[uo oqveer tutt" u"'i"Sit l,trcc lrigrray' "'t stutlijebr' str' 20'l' tiiclo iezika"' nav'iztlanie' 'Zenske 'tlti"ilt 3-l 5 ,,jal(i' i,,sl.rl)i' identitcti lrrli I ,1r lr ir Ll rz lr(,()sv('i(.(,ll()g, ist()riiski gcrrt,r.is;rrrog pt.t,votl,r r.orlttr, rlisk rr ls, ov.ll :::: ltllt izriiittl rPr.clPost;rvlj,r.l,r -'r'r'\'r"yrrrr rrrr ,rrr[*ry ,,rrlh,rlve ,il ,i, ::t:l $:?:;Jl;];;:li ;.il;:ilJlll;:;;:fi liiiliT,i,:n nal.e slobode moralizirariy N ;k ; ;, :,l; ;, ;i emancipaciju moralistiikoj",r.,.,.,. " u'iverzal'urri ;;;. vclikiIr,,u,.*ld pak skrivajuii unutar njihovih p;;.;;;,;;tj;ilr, vt.tikrtr toer prosvetiteljskit5 odnosno t,u-nnirtitlt .r_;;"' , e sm o r u n a i. i I i,, #r'!li.T,!i T:ldanstvo _gj eletristidko!::: svedo 316 b r autorski rr, izneli pred lice titalaike javnosti. Upravo takav je, uostalom,.i Tihomir Brajovit Komparativni idcntiteti l1,f:* o]"tt.i Yl ::*iemo, 1"c,.", p oput B ez ,, 'dr .t.tl, p,,, u., ",,,,,,,, 1, 1,, n, rt .,,,, lll;;;,i I' 1,1' I iii poslednji, nroltl,r r krrrrrrll c t rlr", i *')",',",,i,',,,,r.r, r r r,r dn, s"",i""" _v;i, j;;,: i-Gordane Cirjanic ;Iiilill' _ :!,:i.n.i.:r: smislu kanonizovan rrr rI li, jr I f.r1i".,.r.'iln,rrr.,vir.rrr l'r \'rrruvt\rttt rI tl u r,lrvl u ::::l'" # r\rl"/'r'vlrttl{ li: l;, il i, 6 ;l; trttrtttfd ;1, ;1 jiikin ;tt ;; ; :t?J1T: tr,:::1':r roman nominaiii je ispripovedarr tt gt'rittr'rttck,rrt ti Iicu, ,,glasom" narator.ir, (rrUt' t _.--b pt.il llllll9 trllF tlg ",r,orrkil,l 't' irli jr, |'l ohl;L^,,.^ , ". ,:t:rtruiuieg oblikovan prema ' '' doZir i ;;;; ;fi:;f[:i #il::llfil],J_l ll;ili ili iii hroniiara,,Karanovsk-og_ ^""k;; retopisa.., *:: rel r;;ili,r'l;illi.,ll,i;,lllll p.;,;L ;,, tr' 1,",*:t:::,,iur,,i".r"r,, izpokote,rya da se zudbine ,; "jth".y: v r.., n v, cnrd, r ;;il;;;i,:'il ffiffii i.,,, s..rn,. ir-k,, ;t,,, vi| n:ffi.:J#:*: llilll:,ll:"nn"r"ri".r1,,,..,'ii.J;lll,',llll,,;iLffi dicijski evokativni i nostalgitni s.r d rrr r, tragove ienskog autors 1,,,' 1'-' .p.i gfr .",fl:,?::: :19,?'i",,,.",.,, j*,1-,",:',."Jillli: ::;:H:,;ll;:i:; j:,ff f|ilfi renomen,,ukr$ene.. f ffi 32 t; Isto, str.2OS. llivrrjuii [rcz. z ostatka prilagodene kulturno stcrcotipnim ,,ulovidlrica, ddarobnica i fatalnih zavodnica koje na svoj nrriin ,1,,1,r;111;5g poroddidnom mitu,,o lepoti i ukletosti", Zenske figr-rre rrrn,urir pojavljujlju se ovde bezizuzetkakao pratilje mu3kih aktera I 1',rrotliinih straadalnika od kobne ,,ruke" ratne i politidke istorije rrr,',lt'rrroga dobba. Zahvaljajt(i preteZnosti mu5kog rodoslova i 1r,rtr rrrrtnijalno ddiktiranog pamienja, Glasoui u vetru stoga se, pravo p,,,r'olcii, najveiiSim delom ditaju kao osobeni i samovlasni izdanak ( nt arne na ar ativnosfl, onog kolektivno legitimiSuieg ambivaI| \| l,,ntrrog vida prippovedanja o imperativnom seianju na pro3lost koji p,rrrr,r" ttttt l r,,li rrrlrh proizvvodi i spoznajne ,,pukotine" u samorazumevanju tzv. 1,r1, rlr i stabilnih ggrupnih identiteta. ,,Glasovi mrtvih i Zivih meiali su slsluhu, zahtevali od njega da pamti, da se seia" (47), r r r r r t'i' r"r j e naratrtor povodom opsesirmih noinih prividenj a glalmo g 1' ,,r' rr n jcgovom lrrrr,rli.r u prvom r delu romana, dabi - nakon svih pripovednih evokart,r i l.urtazama -. - u samoj njegovoj zaw5nici, stapajuii svoj glas s gla- ' lil I rr l('r.r ostati!" (1.Zlt) l)riklanjajuuii izrai,ajno,,fluidan", a to znadi najde5ie sentimoZda bi se u izvesnom smislu moglo kazati i tek ,lrslilctno ,,Zensski" intoniran - nadin ,,velikim", hronikalnim i testarrrt'rrtrtrnim oblilicima pripovedanja, koji se u srpskoj kjiZevnosti, i ne '.,rno u njoj, innade najde5ie dovode u vezu s ,,mu3kim" narativnim nr.uririrna, u knnjiZevnoj i kulturnoj javnosti najpoznatiji roman Groz,l,rnc Olujii titako u krajnjoj liniji stvara difuzno polje simbolidne se na rrr,'rrtrrlno-lirski r r r l c lf'crencije,,,,jakih" i,,slabih",,,stabilnih" i,,nestabilnih" identiteta l,,ro shematizoovanih predstava na kojima podiva tradicijski preno,,r'rrrr i predata r matrica kulturnog diskursa. Ne proizvodeii primetne ,,:,rrrnove", simnbolidno ,,ukr5tena" retorska polja sukoba ili tlacoau.y ric<,r,l.r4 2(x)e, t .aeu1py, ?::::^""11"h, 34 ,Ju gde je sada moivara, bilo 11r. r .f rl) " i(: ttlrrtr', I'tlr,;,,r lr,l, l''r rr, r*"talqr istotako,nebi isto takor.re bi nestao rle|, lft ""lra.',r,,,'',r,r"^ ll1, nestaonienorac? ni", i*., olr"l,l D..,1 n,,,) \r.,! -t:,. ,'),,',.'.,,..':':':"'n"rtrtttt', sr' tt tlltl!t tt\^t' t'ttttt,t, ! r'' I rr tttit\ô. ltt ukaza kao prostor uk,aza t'|tt r'r,t , Ilrrnr prosror nastajanja rr'r f, nastoio,,;ot;, l,',,'.,1,:',!.,*""""uttt i " tt,ttttttttt t*'r',ralrahil "rlu,rii,,,i,i,"riilil',,i,i,,,',',':,,',!,',,',1," nikaneiesrestisvogoca,jc.rsvcd.,ir,;;;;;,;;";;;;":,,:ll' nika neie sresti suon..". ,.,,..,,,,.,,.,, r'r('lirr(.("' ll'h'l'*rartlH .,r((' ({'rrr), voza vozadrDarriloar.lt',r,",,,",,,r,,i,,..:.... dr Danilo Aracki po11oy r,. virli.rrit'rt" '( "f' )' "llrll,,1,aqa11;g 11.1'v' rl.iir, tr,,. ,,,,ir*"r*r crnom kosom, oscc.a rri.,1 .,, li,:li':.:tI"'' *i'rs' ri,""',',,11'::',:;,1;::,;i;.;'1,'l',;::::';:::: ;il:ll,lT:':::;;ll ilii,'lill:lJ'" j:,:;l',i'i,:11,'l:ililll,)l;;: ,;;;;;;;, , l,';:;;:: ';j'^r j:::::::: i j.lii;.1 l\tttttttttt'tt, ;j :;,:,;;'l';'ijr,'j vidto it' kuko ltko t' I I't.rrata lrrt'srtttttt ,1,, 1,ur1,,1, ,,,,, r,,',1rn,,u,:rl,',,',,''',,;);,1''' 't lr tt v't ttlllt.,'t',,,1 lcd lttttlt.aust'tttttt(koi :ttttii.iu s( tttt tt(koi rr!t,ti ili ;,,.r,,.,.., ..... jL,jttrt.s1111,11,1 'lttlt' ,\rtuti,ili ,,rr,,,,,,,,...,l,(rrr'r.J moguiih l,r()r)rcna u tojrj matrici, vei je )o5 jednom potwdujuii i reafirmi3u6i n.r strblirnisan r nadin, to posredno me$anje i pretapanje identitetskih zn,rl 317 ,,jakl r,,slaDf identiteti Zof:k01c rrLr,,lI jezfltrko l)r1, idcrrlll (r( rtI ilrrr, il';;iil i:,'ll;]i';l:':u:l' d'l ;;:il:l u l" :" sv,';j,i j'l?,i#;,i i"': "il;;; stavi ', u svojoi univeolTo rlr*r"rii;, su zap.ravo naspramna, medusobno ;J', rrr.r),riôi1,, rr,rg., r;, J:oi" ;l,ll:i, ; i: : : l; jj vrr lT "p",.I,n,;,"o;,,rnuil kurturne pr*a'g.". oi";iil::"" ::::-'iste rom enrj ivoj is tovetn p ;lil:: I :?l l] :,;ill: Ijjl;l lj:llg*t srediita, i";" jdentitetskog Pnrtciskr )rvrrp ";k;';r,; ir##.:og, prortillitzi 3tB ovako raznolikim f.";-;;;;' ,"ri ,'..i'^'.',1,'1,'?raz os ri r.""" r ", rekto bi se, predstavlj, Iihomir Bcjovia n _" r, k"r;;;#ffi ilUT,".;ffiil4::fi- " rrPr,1y11 ostva re' j i, r,,, *, 1,, 11 L, INnsKs rMENA Kornparatjvnj /dentitetl Aiin,Jovica 290 Bajar, Zan-Fransoa (Bayart, Jean- Adorno, Teodor (Adorno, Theodor) 227,240 Albahari, D avid 24I, 242, 243, 248, Bajazetov Vuden, Aleksandra 157 Bal Mike (Bal, Mteke) z47,3oI,3oz 249, 250, 252, 2 59, 260, 264, 27 0, Balza( Onore de (Balzag Honore de) 27 l, 272, 27 4, 27 5, 27 6, 27 g, 27 g, FranEois) 12 148 280, 292, Zg3, 294, 2gg, 290, 29 5, Barac, Antun 49, 50, 51 296 Basnet, Suzan (Bassnett, Susan) 19 Ambrozii, Katarina 91 Amin, Samir (Amin, Samir) 1, 173, 178 Anderson, Benedikt (Anderson, Be- nedict) to Andrii, Ivo 8l- lI4, Ll6, 177, lI8, 122, 124, 128, 732, 136, r40, 142-160, 198, 228, 229, 230, 231, 232, 234, 237,247,243,244 Andeliko, fralI2 Apic, Bruno (Apltz, Bruno) 256 Batler, Diudit (Butler, Judith) 218, 304, 305, 309,313 Beganovii, Davor 16 Bekii, Tomislav 111, 184 Bekon, Frensis (Bacon, Francis) 85 Beler, Manfred (Beller, Manfred) 20,26,29,30 Belford Ulanov, En (Belford-Ulanov, Aristotel 120 Arsii, Ljubica 315 Ann) 216 Ben-Arnos, Den (Ben-Amos, Dan) 20,267 Berie, Moris (Berger, Maurice) 218 Beriiaj, Anton 59 Asman,Jan (Assmann,Jan) 26, 16l, Bernhajmer, earls (Bernheimer, Char- 164, 169,187,213,248 Avramovii, Zoranl6 Baba, Homi K. (Bhabha, Homi K.) I l, L3, 2L3, 214, 220, 22r, 293 les) 18, 32, 42, 60, 69, 82 Betoven, Ludvig van (Beethoven, Ludwigvan) 87 Biti,Yladimir 227 Bla2evii, Zrinka20 ('()str, I )ttlrt t,.t,t(ll, r(lr,,lll lllt';rni, Kt'llrn ( ltl.rrrrt'y, l,..rtlrlt.t.rr ) I I llogrl.rnovit', I)irrrillijc I l7 Itojii, M ilutirr 20.5, 2(Xr llojnr, Svctlan.l ( [;oiM, .l().\, .).o8, .l()r), .),,), I ) rr r.iiir.r, t 19.1, 19.1, l()), .),) t, .t,, 1t11 I .5t) zz8,z4o,24z Brajovii, Tihomir 15, 30, 7 6 Bredberi, Malkolm (Bradbury, Malcolm) 89 Brenan, Tirnoti (Brennan, Timothy) ll,2g3 Dcspotov, Vojisl.rv ,)().1, rrr', Mrrt'tcrr di (i.rr, ll,o)r. (M,rttr ,ln Brkovii, Ivana 20 Bro[ Herman (Broc[ Hermann) (iard,l{oqer) I t,l Dirsett, Irtgc (l)it'rslrr, I 14, 284 Broz,Josip247 Brubejker, RodZers (Brubaker, Ro- Dizerinl<, I ILrgo ( l)y:,r.r rrr, 26, 3 l, .j13, (r7, (rl{ Dotnnzct, .S.rrrj:r .\(X), I I .' gers) 9, 17 289 But, Vejn (Booth, Wayne) 301 cncrt'tti, (l)ii1olt l\lr 1,, I lrp,,l t;.rl)iieti, Ugo (Fabietti, Ugo) tz l'.rnner, Sara (Farmer, Sarah) 255, I I iI ipovii, F rida ll' 222 i I Civjan, Tatjana (I-lnnrxn, Tarr-{Ha l)triit,Jovrrrr 25, l;r'ii, Maks (Frisch, Max) 263,264 B,ta4alrr.rpoeaa) 156 crnjanski, Milo! 222, ZB 5, 286, 297, Dutla, I)crrrr (r.l l)udok, Mirosl.rv lll, .'t Dtrhai'ck, (lorrl.rrr.r I ).rr,r l)rrl Cvetkovig Nikola B. 26, 16I, 2I2, 248 Cijit.,Jovan 47 l'', .2,0 l)'iacliif , l)ct.rr l.l eatii-Puhovski, Nadeida 227 I l)vorrril ', ll{ I l)icrrl eau, Rej (Chow, Ray) 69 eengii, Nata 10 e etmen, Simur (Chatman, Seyn.ro- ( losit', Ilr.utirlir ll.l, .1 I 2, I I .5, .l l(r l)i.ojs, l)icrrrs (.foyr r., f.rrrr,.'. ) ',t l)ionic, []roi I l.\.1 )erie, ( i,l tl.trr,r .).(r: I)ottlr'r"ir, lt'lt'n,r I l, l.' I )o; 111'1';1', Herge5ii, lvo Herodot Nlrlrrr ().), .t.t.r ll, I L I (;liiif, sen, 7it Hobsbom, Erik (t{obsbawnr, lirit ( iltrrri'id-lltrilniid, t ,,rj,r, l:r',ttlsislio sr ( \.1 nrrrtrtrsthrtl, I Itrqo itry'r, lit 'tltt ist tr) l14 ) ) 173 Httfrtrrtnst.il, Fltlgo ltrrr Vinl t iolsvotrli, I)i'orr (( i.rtsrvoltlry,.lolrrr I l(), l.], 27 6, 2BB i I tr Thomas) l0 Hitler, Adolf (Hitler, Adolf) 26tt Hladnik, Miran 134 Hobs, Tomas (Hobt.'s, Thom'rs) tl4' 85, 87,90 Slobocianka 13, 173 htrcgtrvii, t 5l 151 Hilan Eriksen, Tomas (Hyllancl Iirik 193 l)rtlslii,l,.s.rvt'r'S,ur,l,,r I (lopid, Ilrrrnl t Marin 175 t,.rnju, Snidia (Gunew, Sneja) 23 t i.rvrilovic, Andra 46 (Goethe, ( ictc, Johan Volfgang fon 110, 115, .lohann Wolfgang von) I I (r, 2-53, 254,255,256'Z57,ZSB, 166,268 ( iclbrrtn, Alen (Gheerbrant, Alain) l0 ur) 3ot Cirianii, (lortlan.r 301, Hemon, Aleksandar 27 O, 27 3, 27 1' 278,279,280,2'83 Herder'Johan Gotfrid fon (Herdcr' von) 41 Johann Gottfried r,rnc Ferclinand (Ferdinand, Franz) 229 rr'.rrrideviir 3'5, Hemingvei, Ernest (HemingwirY, F'rnest) 222 zr7 I I(itc) Heler, DZozef (Heller,JosePh) 222 Heler, Erih (Heller, Erich) 96, l0'5 l;lcming, Viktor (Fleming, Victor) r, '\'rr' ,\r 1rr r r.il r rr rrt !,t | 'l I Drnciic, l)iliil 25 I , .),\,) 288,289 Crvenkovii, Ksenija 257 Cathcli- 36, 37 ,38 Hegeduiii, IGsto 112 Verner (Fink, Werner) 262 liiicr, Ernest (Fischer, Ernst) 54, 70 ( ) Mrtt- 321 301,302,303 Handke, Peter (Handke, Peter) iinl<, I Drrrgojcvir-, Srtl,rrr .).r I Drrrikovii', Vrr Ii 1.5 I I Halpern, Katrin (Halpern, ne) 12,219 I:ilip V, kalj 84 )'r-, Dostojevski, Irjtxlor I\lrlr.ryl, Bulatovii, Miodrag I38, 223, 225, ""'JJ;:;il"rtin tin) 163,281 )56,269 lrr11, 27.s Hamburger, Kete (Hamburger, Brentano, Klemens (Brentano, Clemens) 135 Briski, Nenad 35 f)csnie ,r, Vl,r,l.rrr iorrrlrt orvit v' (Heidegger, 86,87,90,96 l\, l(', , ll lt' I I ti (( Hadion, Linda (Hutcheon, l'irrdrr l,rl, Astrid (Erll, Astrid) 20,200,247 89 I ivolrr, Julijus (Evola, Julius) Derctii-,Jov.rn l.l, l.i Gvozden, Madimir 31, 304 ol.rann Petet) 'I'cliH, Mlrxarz,'L Ha1'r'ronrv) 84, 85, Dclii,Joviln () l Dcnii', llcl (l)erri, lr, lL.ttr,) '',r, sn.r Grdevii, Frlnio -54, .5-5, 5(t, 70 Grubadii, Slobotlan 302 Gudetii, Nikola 306 257,258 I98, 202 Milorad I ili rrredid, Mircea) 193 (Eliade, Mirda lilijrrcle, (3nurNaumovid Mihail lrpitejn, 2t6 Ve wirold) Dioniz. (i)uriSin, Dionfz) :licnnan, Johan Peter (Eckermann, ,f I)rrvii'o, ()51i.11 .r.r.r Dckltrt, l{crrc (l)t'st ,rrlr.r, lli nr: I til DeLtl de) I lolsvorti, (iontblttvit', Vitoltl 18,21,57,58,73,74 ).rl Bovoar, Simon de (Beauvoir, Sin-rone /(olrpar.rt v l rdenLitef )trric, Vo)islrrv I ( l Borinilg Maga 134 Tihomir Brajovii Io, 'l ', I I I ! ! I (]nc'r.nrrrr.r K)pr,cnrra) 27 6, 27 7, 2BB Bok, Gizela (Boc( Gisela) zt7 32C^ .) I)ortlcvic, Slo[,o,l,lrr .\O,50, (r(r, 193 llll (l lol von) ll9, 9t) lol, Stitnrt (l llll, Slcw'r' l ) l 1 I Iorlih.tirtre r', M.llis (I Iotliltt'irttt'r' M.rr ) .),-).7, l'10 I I lorv.rl, loi.t I7\ r,,(r'r'r,,""'| , lgo, Vililor (llugo, Vitter') ).r-.1 ll.rrrr, l),rit,rr (lil.rrrr, l)i.rrre) 2lt) I lii', S.rir 260, 26 l, 26J, 296, 297 h:igrraj, Lis (lrigaray, Lucc) .l 10, J I.l Isakovii, Antonije 9 l, Zl 4 322 Tihomir Brajovia l(ornp.rraLlvnt idefr teti l,.ol;t'vri, Svt'loz.rr I (X) l\r)n('rI{rt, l'ol ( KorrlrIlrr, 1r.,,,11 ).()ll h.onst,rrrtirrovit', l{,rrlorrrtr I -t',, I Isus Hristos 85 I(trnst,urtilrovre ,'/,or.trr l ,', Ivanji, Ivan 254, 256, 257, 2SB, 260, 268 66,67 ,68 I(orli', Starrlio I(r?,, IU.l Korhr'rncrr, l(vizrn,r ( Klr lrrlr.n, Jagii, Vatroslav 43,44,45,46 49, Sl Jaki$a, Miranda 60 Jakobsen, Per (Jacobsen,per) ll7, 120 Jakovljevii, Branislav 60 Jakovljevii, Stevan 209, 2lO, 2l 214,222 l, Jandrii, Ljuba83,92 Jang Sara B. (Young Sara B.) ZO,Z47 Jankovii, Svetomir 284 Janju6evii, Gojko 134 srbislav 278 Jerkov, Aleksandar 30 Jelitii/ .rr: |.l(r, l,l7 isnrrr ) lri, i I Fl F rr 26.5 Kos,Janko 5.5 Kosnrrri', (liril 2) I I(rambcrgcr, M.rlij.trr I l'' I(rleia, Milosl,rv (r,1, tl t, lt l, Mrjne, Erl (Miner, Earl) 20 M rjnhold, Vilhelm (Meinhold, 87, 1.1u,90, 230,232,233 Fifi il2, il i, il.t, I I t, I ll Jovanovii, Atanas 299, 307 Jursenar, Margerit (Yourcenar, Marguerite) 306,307,308 I(ul1ii,'l'odor' 25(), .l(r\ I(undcrl, Mil.rn -).() I I(uper, l))in l(crrrPlrl'l (( Campbcll) l..t 'r 'r r;,r,1, f 1411 I(uper, Ilrctlcril< (( 1,,,,1tt'r, lrrlrllrtr L I 9, t7 I(usturica, Irrrrir ll..l, .)..1(r, .r" t I(utuz,ov, Milr,ril ll.rr rorrovrr' ( lr 1,r 1. r111 Kocbek, Edvard.223 Kol5mit, Verner (Kohlschnridt, Wcr l,atrrerrtis,'l't.r't'z.r tlt, ( l,,trrrrlllt,,, 1 136 Stefan (Mallarm6, St6Pha- ne) 112 M aiigeti, Roberto (Malighetti, Ro- berto) I 1 Mrrlro, Andre (Malraux, Andte) 222 Man, Tomas (Mann, Thomas) 92, 106,lo7, I10, II1, ll2,ll3,rl4' 222 M arde3ii, Ivana 3 I 5 M:rrinkovii, Ranko 223 Mrrkov, Slobodanka 217 I Metavulj, Simo 129 M irtera, Vindenco (Mattera, Vincen- zo) 1l 2.t.1 ( lr.i wil- t4l Lasic, Starrl rcsl,lt.) l,.rz.rlrrs, M alarme, l. 218 Nil ( l..rz.rr rrs, N,.rl ) I l, r,i, l,t'r'st'rt,.fup ( 1,t..'lsst'lr, for.1, ) ,1t, ,1, Meir,rranii, Ivan76 Meirrnit-t, Radmih 84 Medrrkovii, I)cfan l'38 Mclirrcli, I)io:rn (Mt N;rlly,.f otrnrrc) 26) 323 lndeks imena Milosavljevii, Petar 16 Milo$, eeshv (Milosz, CzesLaw) 274, Markovii, Jelisaveta 286 M;rrkovii, Radovan Beli 139, 140' Kazaz,Enver 16 I(erbler,Jurica 254 Ki3, Danilo 238, 239, 293 l9 ' 93,94,95, loo, lo1, l02, 103, l05, I-ah, lv;rrr I.l,l Lalic, Milr.rilo 22.1 Karaulac, Miroslav 86 l(olunrbo, I(ristifirr ((lolorrrbo, stolirro) 85 . 1 3oIr, Mrtx.trrn llA,tIrro11111111,1 1 Karadiii, Vuk 117 Karahasan, Dievad 250, 252 r.rer) I I Mihailo Obrenovii, knez 299, 305, Miletii, Slavica 268, 305 Milojevii, Ivana2LT helm) 135 Mlkuljevii, Nenad I(ru, D'Zolrrrtlrr (t )r't'wt', f olr,rtlr,rl I ! | Karadorde Petrovit 155 Sime 43 Mrrjer, Hans (Mayer, Hans) 226,227 i, ret) 217 307, 308, 309, 312, 313, 314 I(r:rkov, Shrrr isl.rv .l.l.l Krarnarii-, Zlrrt lio 5rr tl mes) 173 Miiel, Margaret (Mitchell, Marga- Mihailovii, Dragoslav 138, 289 Milenkovii, Liubinka 217 z4L) Jokovii, Miroljub zo1, Zo7, 209 I(ant, Imanuel (Kant, Immanuel) 85 Membrez, DZejms (Membrez, Ja- l,jubinkovii, Nenad 46 B5 Kajzer, Volfgang (Kaiser, Wolfgang) 184,301 Mekferlejn, DZejms (McFarlane, James) 89 Frangois) 11 l,ondar, Mate 84 l,lubii, = Kromvcl, Oliver'(( irorrrrv,.ll, I llrrer Juvan, Marko 199 Mikclrrntlclo llttotrlt'oti ( M ichcl.tngelo lluonarroti) B-5, U7, I l2 l,trkii, Sveta 50 Kovai, Zvorrlio 57, rs, .' I I(ovatcvic, I)ui.rrr,1.,1.1,,),r .' lr,, ! 1 ", ) In4 l,otman, Jurij Mihailovid (Aorrtnan, ()pr.ui Mrlxan ronrat) I 93 l,trkad, Derd (Lukdcs, GyorgY) 222 223 JireielgJosef 41 Mclvil, I lt't ttr,ttt ( Mclvllle , I lt't'rtl,tlr l,cl 289 Milolevii, Nikola 84, 88 Milutinovii, Zoran 60, L 56, 292 Mirkovii, Rastislava 302 Mi5ak, Aleksandra 310 Mi3ii, Zivojin 20 4, 2OB, Mitrovii, Mirjana 223 298, 299, 3OO, 308' 309,311 Mojsije 233 Moj sijeva- Gu$eva, Jasmina 5 8 Mor, Volfgang (Mohr, Wolfgang) t t I Mos, DiordZ L. (Moss, George L.) 219,220 Mur, Rasel (Moore, Russell) 173 Murko, Matija 45,49 Musabegovii, Senadin 220 Musolini, Benito (Mussolini, Bcnito) lo9,179 Mustafii, Dino 253 Muzil, Robert (Musil, Robert) I I4 Nabokov, Madimir 293 Napoleon Bouapat'tl 144, 1.50, l5l, I 53, I -54, I 59, 20.1, 204,22.\ Nrrstlsijcvii, Mornt'ilo I l(r, 120' I 2l l2ti, t97 I .1 l, I.j2, 1.1(r, 1.19, , 195, l()(), Nclvoll, Krrsl,r ( Kn,'llwoll, ('lrrisl,t) .ll() Ncn.rtlovii, l,jrrborrrir' 2.S N irring, Ansgar ( Niinniug, Arrsg;rr') 20,200,247 Nobl,I(A. M. (Noble, C.A. M.) 324 Tihomir Brajovia 102 I'lr,;r. l',r;, , /,r rrr|.,r I'rtt'ott'lt, ( )sli.rr ( l\rtrort'li, ( )rl,,rr ) I)olovin,r, Niliol.r .l.l.l l)oPovii, I).tnlio deftltctl 'l I Sctllirr, -f Stojl I \') ,rlittv .l.r I Scktrlid, lsitlor.r 2.5, I l(r, l19,lZO, l.l l)oPtlYi1, l).rvle 'l(r, 'l /, ft I 124, 127, 12t3, 130, Selii, Ana 34 l)opovic, Selimovii, Me{a222 l- Ve lirrrir' .r, lrt l3l, 132, 136 Semprini, Andrea (SemPrini, An- I)r:rt, Mcri- Ltriz ( Itr'.rl l, Nl.rr r, ! r'rrtrr Nojman, Birgit (Neumann, Birgit) 200,208 Noris, Kristofer (Norris, Christop- 32,82 Prclii, Ml.rdcn.r l.l, l7 her) zto Novak, Tomislav 254 Prolc, l)rrrgarr 292 Senker, Boris 64 Putinja, Irilip I() Simonovii, St dan 27 6, 288 Simovii, Ljubomir 138, 139 Sindram, Karl Ulrih (SYndram, Itarl I drea) 69 Semprun, Horhe (SemPrun, Jorge) I PrcScrrr, Iiranr'c 7(r Ognjenovii, Vida 25 Olujii, Grozdana 316, 317 Ovidije Nazon, Publije (Ovidius Naso, Publius) 293 Pajii-Jurinii, Mirjana 2L8, 304 Palavestra, Predrag 54, 93, 96, 98, 237 Paljeta\ Luko 305, 306 Pantii, Mihajlo 59 Pasterna( Boris (Ilacrepnar, Eopnc Iteouuyolwt) 222 Paiii, Nikola 204, 208, 223 Pavlovii, Ivanka 306 Pavlovii, Nataia 10 Pekii, Borislav 25, 27, 28, 30, 31, 32, 33, 34, 38, 22r, 225, 226, 243, 29l Gajo 55,70,123 Perovii, Latinka 137 Perovii, Sonja 256 Petar, kralj 223 Petkovii, Novica 15 Petrovii, Rastko 222 Petrovii, Svetozar 53 Petrovit Njegoi, Petar Il76 Pijanovii, Petar 30 Pele$, Pikaso, Pablo (Picasso, Villrclrrr (l{.r,rlrc, Wrllrrlrr ) I l'. .i5, Radosavljcvid, Milcl.r Raclakovid, Z.rrll'o l)rblo) I I2 Pir, legcnclrrni klali 202 I)iioe, l(lotl (l'iclrois, (il.rrrtlc),t2,, frt) l .) Radulovid,Jov.rrt l(r.),, l','\, .' I .l Rejndicr, "l'clcns ( l{,rn1',t'r, I,'rlrr, r- | 13,173 Remark, Erilr M.rrij,r ( l{crrr,rr,1r, , I i ich Marir) 222 Rid, Kristof-cr (ltcctl, t'r'isl()lrlr{.r | | l l fufater, Miicl ( l{iti.rt,'r rt', l\l rr lrr'l ) r' I fuhter,Angcla (l{ielrt,'r', Arr;ir.l,r ) r'tt fukcr, Pol (llicocrrr', l'.rrrl) I I Rilke, Rajncr Merii.r (l(illir,, l{,rtrrr,i Marir) funon-Kcnan, Slornil ( ltrrnrrrorr Skot, Valter (Scott, Slamnig, lvan 52 1.,' nan, Sl.rlourith ) .i() I fusoievii, Rlrrko ll(r, ll7 Ristovii, Ana 310 Romen, Zil (1l.orrruirrs,.lrrlr,s ) .t.t.' Roslir-r, Fclisiti (l{osslyn, lrt'lrr rly ) .' I I RoI, Antlrc (l{rrrrch, Arrtlr,' ),' l') Rot,Jozcf ( Rotlr,.loseplr ) .) st' Rr-r:rno-llorb.tllttt, Zurr KlorI ( llrr.rrru Eorbalan,-lc.rn.( ll.rrrtlt.) Lr, .' l') Rttso, An Mari (l{orrsst'.rrr, Ann I\l,r ric) 42, fit) Srrid, litlv.rrtl (Srritl, lrtlrv.rr,l ) | '' ' S:rllil Slodnjak, Anton 53 Srnit, Antoni (Smith, AnthonY) l0 l. 30, 50, 66 Spicer, Leo (SPitzer, I-eo) z+l Spivak, Gajatri (Spivak, Gayatri) 61, 82 Sremac, Stevan 129 Stangos, Nikos 314 Samii, Midhat 118 Sarat, Bernard ( Scharatt, Bernard) 325 241,242 Stcr.rdal (Stendhal), pravo ime 9.J 222 Sopenhauer, Artur (SchoPenhauer' Arthur) 287 Stajn, madam (Steirg madamme256, 257 Stancl, Franc (Stanzel, Franz) 301, 302 lgor 260, 263, 264 i"odo, (Storm, Theodor) raS 27 4, 277 ' 27 8, 27 9, 280, 281, 283, 287, 288, Arri Bel (Henri BeYle) l4B S tcparrovii, StePa 20 4' 223 Stcvrtrovii, Viclosav l38, l9l, 194, 201 , I 9.S, I 96, I 97, I 98, I 99, 200, I Solohov, Mihail Alekandrovid (ilIoloxon, Mzxau.l' A,LercaH4poor.r'I) Tartalja, lvo 93,98 Tasii, Vladim u 270, 273, Stejner, DLordl' (Stainer, Georg) l,2l2,Zl4 Siler, Fridrih (Schiller, Fliedrich) Surmin, Duro 45,46 Stanojevii, DragiSa 192 Startevii, Dragana 157 j.trtovii', /,or.trt Stolii', Ve r'.r )57 Sekspir, Vilijam (Shakespeare, William) 233 Sevalije, Zan (Chevalier, Jean) 193 Storm, Stankovii, Deiat272 Stankovii,Jelena 9 Stankovii, Ljubica 304 S tankovski, M ad\mir 224 )02,21 l0 Salgo,Judita 294 Stiks, l3l, l3z,133,134,139 St o Jocelyne) Sklovski, V iktor Borisovit (lllx"'oacnrlft, BnrroP EoPucosn'r) 276 Solokle 263 ,Spasii, Aleksandar r,' ((l.rllnri,rrr llIt',11trrrr, l\lrrr,rrrr I l lP.rtlrorrrl'r ) I \'l trcf - [rcnar, Zoslin ( Strciff'-l]enrrt, 257 Walter) 222 Stankovii, Borislav 127, 128' l3O, 27(r 27 Sarinii, Hrvoje 163 lJbich) 26' 67 \',' I 23 257,267 Novakovii, Stojan 5l S tl Safarik, Paul Josef 41, 42, 43, 45, 46 Noel, Fransoa (Nodl, Frangois) 42 Rabe, l(omparativnr S.rvii., Milis,rv .l() 289,290,296 Tavdar, Ivan 134, 135 Tekeri, Vilj em (ThackeraY, Willam) 286 Ti5ma, Aleksandar 234,235' 237 ' 238,241 Todorova, Marija 157 Tolstoi, l,av Nikolajcvid (To'tcrori, Acs llnro,tlcnuu) tl4, u-5,87,90, I l.l, 203, )22,)23 Vest, Rebeka (West, Rebecca) 33, Tomasovii, Mirko 64 Tratnilg Suzana 310, 3 1 I 34, 35, 38 Triling Lajonel (friling Lionel) 197 Tutnjevit, Stanila 16, 51 Ugreiii, Dubravka 259, 260, 263, 27 O, 27 l, 272, 27 3, 27 5, 279, 280, _ _ Vajsberg, Lilijan (Weissberg Liliane) -' 20.;67 Vajnrih, Harald (Wainrich, Harald) Iihomir Brajovit (onrfaratvr deftltet 263 Vajt, Hejden (White, Hayden) Viskovii, Velimir 306 YitezoiQMilienko 282,283,284 ?t4v?{r Vidan, Ivo 17 Vilmen, Abel (Viilemain, Abel) 4z Vinaver, Stanislav 205, 206, 257 Vinter, Di,ej (Winter, lay) ZSZ 119, 120,128,265,266 199 Volis, Brajan (Wallis, Brian) 218 Volter, Fransoa Mari Arue (Voltaire, Franqois Marie Arouet) 84, B-5, 87,90, lr3 Votsory Sajmon (Watsorl Simon) 218 Vuiiievii, Branko 197 Vujidii, Petar274,275,289 Valdenfels, Bernhard (Waidenfels, Vukiievii,Dragana 136 Bernhard) 292 Zec,Petar 2Bl Van Alfen, Ernst (Van Alphen, Ernst) 247 Z eliz er, B arbi (Z elizer, B arb re) 2 67 t25l VanTigem, Pol (VanTieghem, Paul) Ztnori{ Velikii, Dragan 293 260,268 Zid, Andre (Gide, Andr6) 114 29 8, 299,300,305,306,316 Veljkovii, Sandra 13 Verwaet, Stiin (Veruaet, Stijn) 59 Veselovski, Aleksandar Nikolaj evii (Bece,Loncxuri, Arrercan4p Huxo,r,aenr.r.r) 48 {iS{& { Pru 6 l|{ $4X ifl l'fi yX{ 6 nr M e'$ X gfi A( &4,r?& 311 Yasic,Dragr{a222 Vasiljevii,Jelena 265 Velek, Rene (wellek, Ren6) 17, 30, 49, 50,66,72, 82 Velmar-Jankovii, Svetlana 21 4, $3 Zrtpan, Mtomil 223 Zupan-Sosii, Alojzija 72 #,l!34 Cvijeta 305, 306 Zalica, Antonije24T Zalica, Miodr ag 253, 254, 25 5, 258, Zivandevii-SekeruS, Ivana I 1 3 Ziukovic,Dragiia 15,66 Tihomir Brajovii I(OMPARAIIVNI II)ENTITETI Srpska knjiZevnost izmedu evropskog i julnoslovenskog konteksta I Izdavai )avno preduzeie Sluibeni glasni.k I Za rzdavata Slobodan Gavrilovii, direktor I Izvrdni direktor Petar V Arbutina I Diza.jn Miloi Majstorovii I Izvrini urednik Neboiia Marii I Lektura i(atarina PiSteljli I i(orektura Gordana .lakovljevii I Tehniiko uredenje Duian Stamenovii I Beograd, 2012 I www.slglasnik.com w( irr-r!1 ( ll' - Kcra \oril3auuja y ny6rnrauriu Hapo4na 6u6rnorera Cp6nje, Eeorpa4 I )lll , ,:,li ll ) l'1) lr,l1l) lr)i

Tihomir Brajović - Komparativni Identiteti

Recommend Documents