Tehnologija dobijanja stakla Prva faza dobijanja stakla sastoji se u pripremanju sirovina, drobljenju, mlevenju ml evenju i mešanju. Druga faza, topljenje na temperaturi oko 1300-1500 stepeni, vrši se na dva naina, u pe!ima sa lon"ima #diskontinualan pro"es, mo$e se prekinuti, za spe"ijalna stakla, staklena vuna, optiko staklo% staklo% i koritastim pe!ima #kontinualan pro"es, za izradu stakala u širokoj upotrebi, ambala$a, rasveta%. &re!a faza, oblikovanje, oblikovanje, vrši se na temperaturi od oko '00 ( )00 stepeni.
Duvanje stakla, jedan od najstariji*, najpoznatiji* pro"esa. +ovek ili mašina uduvava vazdu* u staklenu masu, "evi"om, stvaraju se šupljine, prave se sijali"e, baloni, runo se prave npr. posudje, aše. aše. Izvlačenje stakla , masa se putem valjkova izblai, valja, dobijaju se odredjene debljine i dimenzije, prave se prozorska stakla, sigurnostna i neprobojna. Presovanje stakla , sipa se masa u kalup i putem pritiska se dobija odredjen oblik, stakla za televizore, monitore, sakata stakla. Livenje stakla, staklena masa se izvlai na sto, pa se dalje valja, prave se izlozi, ogledala. +etvrta faza je dorada, vrši se brušenje, graviranje, matiranje, slikanje.
Brušenje, radi se smešom kvar"nog peska i vode, bruse se neravne površine. Graviranje, koristi se u dekorativne svr*e, radi se dijamantom, izuzetno je skupo. Matiranje, radi se da bi se dobilo neprovidno staklo, na dva naina, abrazivnim sredstvom ili *emijskim putem #nagrizanjem% fluorovodoninom kiselinom. Slikanje, da bi se dobila slika. Da se ne bi došlo do skidanja boje, ona se oslikava pa se $ari na '00 stepeni, i slika se spaja sa staklom, koriste se silikati, oksidi.
Staklo taklo je vrst kompaktan i amorfan materijal #amorfan ( nema kristalnu strukturu%, dobija se topljenjem organski* i neorganski* supstan"i, *ladjenjem i uvrš!ivanjem. snovne sirovine •
kvarcni esak , pristuan /0-'0, jedinjenja gvo$dja 0,01 ( 0,0
•
krenjak #2a23%
•
alkalije, baze, ne obine ve!, natrijum karbonat, natrijum sulfat.
•
takleni otpa"i, krš.
Pomo!ne sirovine •
•
•
•
sredstva za bistrenje, koriste se sa "iljem da se dobije bezbojno staklo, na visokim temperaturama se razle$u i odvajaju primese. oriste se šalitra, arsenik. sredstva za zamu!enje, koriste se arsen, oksidi kalaja, fosfati. oristi se za mlene sijali"e, mleno i mutno staklo. sredstva za bojenje, boja potie od razni* oksida, oksidi gvo$dja mogu biti plavo zelene, $uto zelene do mrke boje, oksidi kobalta plave, bakra tamno "rvene, mangana ljubiaste, zlata ljubiaste boje. sredstva za obezbojavanje, obezbojavanje, koriste se sa "iljem da se pokupi boja koja potie od primesa. 4a to se se koriste oksidi kobalta kobalta i nikla.
Staklena ambalaža
Prednosti staklene a!bala"e najneutralnija ambala$a, lako se oblikuje, omogu!ava da se vidi kroz nju, mo$e da podnosi promene u temperaturi, tvrdo!a 5-' po mosu, otporna je na atmosferske uti"aje, ne propušta vlagu, masno!u, gasove. #edostaci ima veliku masu, lomljivo, bezbojno staklo propušta 6 zrake, uva se na tamnom mestu, a kod drugi* obojeni* stakala zbog oksida nikla, kobalta, gvo$dja, 7n, 2r se propuštaju zra"i zra"i i daje se boja staklu. staklu. 8etko se grafiki grafiki obradjuju jer je skupo. skupo. Proizvodi eruvete, flaše, aše, tegle, stakleni baloni, pakuju se razne vrste vo!a, povr!a, sokova, alko*ola, kozmetiki preparati, lekovi.
Livenje
7etali i legure svoj oblik poluproizvoda ili gotovi* proizvoda dobijaju livenjem ili preradom u vrstom agregatnom stanju. 9ivenjem se oblikuje rastopljeni metal ili legura u pret*odno pripremljenim kalupima koji posle ovrš!avanja ovrš!avanja primaju trajan oblik oblik šupljine kalupa. kalupa. Dobijeni proizvodi se nazivaju odliv"i. ivenje u pesku je jedan od postupaka postupaka u u tehnologiji tehnologiji livenja livenja pri kome kome se izrađuju
kalupi za livenje kalupi za livenje čiji čiji je sastavni deo i pesak. Ovi kalupi su za jednokratnu j ednokratnu upotrebu i izrađuju se od mešavine peska peska,, veziva veziva i i dodataka dodataka.. Najčeše se upotrebljava mešavina kvar!nog kvar!nog peska peska i gline gline.. "ri tome se dodaje i voda voda kako kako bi se dobila željena svojstva koja omoguavaju oblikovanje, ali i zadržavanje oblika. Livenje u pesku po modelu je jedan od najstarijih postupaka, koji se najviše primenjuje kod odlivaka složenih konstruk!ija konstruk!ija proizvedenih proizvedenih u malim serijama serijama.. #eđutim, kvalitet kvalitet odlivaka odlivaka je slabiji u odnosu na druge tehnološke tehnološke postupke, postupke, zbog
male brzine kristaliza!ije.$%& 'ato se koristi za liveno gvožđe i elični liv, ali ne i za obojene i lake metale.$(&
4a izradu kalupa koriste se slede!e vrste peska •
•
•
•
var"ni pesak #i% se koristi naješ!e kao osnovna sirovina za izradu kalupa za kalupovanje sivog liva, temper liva, nodularnog liva, a i za livenje elika, obojeni* i laki* metala. &emperatura topljenja iznosi 1'0:2. livinski pesak je magnezijum-gvo$;e-ortosilikat i sastoji se od forsterita #7gi<% i fajalita #=ei<%. oristi se za kalupe za livenje sivog liva. &emperatura topljenja je visoka> 1)/5:2. ?romitni pesak , odnosno *romit #2r 3% je veoma kvalitetan i u nekim livni"ama slu$i kao zamena za kvar"ni pesak. &emperatura topljenja je 1@00:2. 2irkonski pesak je oksid "irkonijuma i sili"ijuma #4ri<%, koji ima vrlo visoku vatrostalnost sa temperaturom topljenja koja iznosi od 00 - /00:2. potreblajva se za izradu manji* jezgara koje su du$e vreme u dodiru sa rastopljenim metalom. 6eoma se upotrebljava i kao "inkonski premaz.
6a$ne osobine peska koji se koristi su veliina, površina i oblik zrna, kao i otpornost prema visokim temperaturama. &ako;e, va$no je i u kom pro"entu sadr$i štetne sastojke. obzirom da sa veliinom zrna raste propustljivost za gasove i postojanost na visokim temperaturama, prenik zrna ne sme biti ve!i od 0,'5 mm. 4ato se vrši podela vrsta peska prema veliini zrna i bira se onaj pesak koji je najpogodniji. &o podrazumeva i da je najve!i broj zrna u pesku jednake veliine, pošto neravnomernost u veliini zrna smanjuje propustljivost gasova. )lina međusobno vezuje zrn!a peska i daje kalupnoj mešavini čvrstou i plastičnost. *rste glina koje se upotrebljavaju u livni!ama kao vezivo su vatrostalne gline i bentoniti. "rve se upotrebljavaju za izradu sušenih kalupa zbog vee vatrostalnosti. +entoniti su plastične gline nastale raspadanjem vulkanskog pepela i sastoje se od minerala montmorilonita -l(O / 0SiO( / 1(O / n1(O2. +entonitne gline daju veu čvrstou od kaolinitnih glina i koriste se za izradu sirove nesušene2 kalupne mešavine.
"riprema kalupne mešavine snovne osobine kalupne mešavine su alupljivost je osobina kalupne mešavine #peska% da se uopšte mo$e oblikovati i da svoj oblik sauva. 8aste sa porastom koliine gline i smanjenjem zrna peska. +vrsto!a je osobina peska da se suprotstavlja deforma"ijama zbog statiki* i dinamiki* pritisaka pri livenju. Aa vrsto!u peska utiu vrsta i koliina gline, veliina i oblik zrna, sadr$aj vlage, nain pripreme i stepen sabijenosti kalupa. Propustljivost je sposobnost peska da propušta gasove. Propustljivost se pove!ava ukoliko su zrna ravnomerno raspore;ena i da budu isti* veliina, ali se smanjuje ako se sadr$aj pove!ava. &ermostabilnost je osobina kalupne mešavine da na višim temperaturama ne do;e do sintezovanja #slepljivanja% i da se oko odlivka ne stvara tvrda kora od peska. &ermostabilnost zavisi od minerološkog, odnosno od *emijskog sastava peska.
4a izradu kalupa se koriste razliite vrste kalupni* mešavina, ali su najva$niji tzv. novi esak , što je zapravo neupotrebljiv pesak koji ne sadr$i dodatke i primese i stari kaluni esak koji se dobija istresanjem kalupa. Prema nainu primene razlikuju se modelni, dopunski i jedinstveni kalupni pesak. 4a jednu tonu odlivka potrebno je od do 10 tona peska. Prema nainu izrade i vrste kalupa razlikuju se slede!e kalupne mešavine •
mešavina za izradu sirovih kalupa,
•
mešavina za izradu suvih kalupa,
•
mešavine za izradu jezgara.
#ešavine za izradu sirovih kalupa irovi kalupi se izra;uju neposredno pre livenja. Prednosti su im da odliv"i imaju glatku i istu površinu, livenje je ekonominije jer nisu potrebne pe!i za sušenje kalupa, a štedi se i na prostoru za odlaganje kalupa, jer se livenje vrši odma* nakon kalupovanja. &ako;e, kalupi se lakše istresaju, br$e se *lade. irovi kalupi se primenjuju za livenje svi* materijala pri livenju na automatskim linijama. 7ešavina peska i bentonita se podešava prema za*tevima proizvodnje.
#ešavine za izradu suvih kalupa uvi kalupi se pre livenja suše u pe!ima na temperaturi koja zavisi od vrste liva. Bnae se koriste za livenje veliki* i teški* odlivaka. ao mešavina se koristi ona koja ima ve!u termostabilnost> kvar"ni pesak sa dodatkom kaolitne gline.
#ešavina za izradu jezgara Cezgra su više nego kalup izlo$ena delovanju rastopljenog metala i visokim temperaturama, pa zato moraju da budu vrš!a, propustljiva za gasove, termostabilna i da pru$aju mogu!nost istresanja iz odliva nakon ovrš!avanja. ve osobine se posti$u upotrebom grubozrnastog peska bez gline, sa tim da vrsto!u jezgrima daju odre;ena prikladna veziva, koja mogu biti organska i neorganska. rganska veziva mogu biti rastvorljiva #veziva biljnog porekla na pr.% i nerastvorljiva #veštake smole i melasa na pr.% u vodi. Dodatkom ovi* veziva pesak ovrsne zbog pro"esa polimeriza"ije ili polikondenza"ije. Aajva$nije polikondeza"ijske smole #iz koji* se pri ovrš!avanju izluuje voda% su furanske i formalde*idne smole. +esta neorganska veziva su vodeno staklo i "ement. Bzbor veziva je prilago;en slo$enosti i veliini jezgara, a dodaje se u koliini 3-5.
"riprema livarskog peska Priprema livarskog peska se sastoji u rastresanju starog i novog peska, iš!enju i mešanju sa doda"ima da bi se dobila $eljena mešavina. Potrebno je sušenje peska, jer se u vla$nom pesku stvaraju grudve ime je ote$ana *omogeniza"ija smeše, ali i tano odmeravanje vlage. no se izvodi u rota"ionim pe!ima pod nagibom ili u vertikalnim pe!ima. Aakon sušenja, pesak se prosejava raznim vibra"ionim sitima, a onda se vrši istresanje kalupa, drobljenje i separa"ija peska. dliv"i se vade na rešetkama za istresanje iz kalupa, koje vibriraju, pa se kalup raspadne i pesak propada kroz rešetku. tvori rešetke su veliine <0 - )0 mm. dlivak se dalje transportuje na iš!enje. Preostali metalni komadi u pesku se iz njega vade i tako
odstranjuju magnetima u magnetnim separatorima. tari pesak se preba"uje u drobili"e koje razbijaju grudve peska valj"ima. ama organiza"ija pripreme peska mo$e biti individualna, polume*anizovana i automatizovana. 4a razliku od me*anike, gde su sve radnje automatizovane, kod polume*anizovane utovar i transport je runi.
3ontrola kalupne mešavine ontrola mo$e biti •
•
•
"ogonska kontrola na svakih % 4 ( sata, pri kojoj se određuje udeo vlage, propustljivosti itd. Ona se vrši prenosnim instrumentima. 5nevna kontrola, pri kojoj se određuje udeo aktivnog ili neaktivnog bentonita, p1 vrednost itd. Ona se odvija u !entralnoj laboratoriji. 3ontrola svakih %6 dana pri kojoj se proverava !eo pro!es pripreme mešavine merenjem količinskih udela raznih sastojaka u mešavini i brzina propustljivosti povratne mešavine. Ona se vrši u samom pogonu.
5oda!i i premazi 9oša površina odlivka mo$e da se dobije ukoliko izme;u kalupa i rastopljenog metala dolazi do me;usobne reak"ije ili metal obavija zrn"a peska. Da bi se to spreilo, upotrebljavaju se sredstva za površinsku zaštitu kalupa kao posipi, doda"i ili premazi. tu svr*u se radne površine sirovi* kalupa posipaju pra*om drvenog ili kamenog uglja ili grafitom. Premazi se naješ!e izra;uju od grafitnog pra*a i alko*ola ili od "irkonskog pra*a i a"etona. novije vreme kupuju se gotovi premazi u obliku paste, koji se pre upotrebe razbla$uju sa vodom ili nekim drugim sredstvom.
7zrada peščanih kalupa i jezgara Bzrada pešani* kalupa mo$e biti runa ili mašinska. Postoji više postupaka za dobijanje jezgara kao što su postupak "old bo, postupak *ot bo, postupak sa sumpor - i ugljendioksidom itd. 89:;<= >? @=A=B?C: :A=DEC:, FG=9D=HC:, HD=IFJC:, KID9: F ;D9: A:9?DF>: M A?9:9:F
K?R? FMA;F H?:;, =JM, =;FJ? :<;:? F=<=R;F C?:;9FICF A:9?DF>:<. 89:;<= ? C:<:GF<= F M HDFD=JF F 9I:D: ? M IM<;:C;FA :;9FIC=9FA:. VDMBF =? MJ:D=A BD=A: M FMA;F H?:;.
EFGHIJ KL MNJOQJRO GSNLQGTLU O FJMVLTLU W KFGHIGNKHJX MLYO. ZLWIFGF XL GUJN[\G UGFLNOXG HJXG KL UJ]L [JNUONGFO W NGIO^OFL J_IOHL. EFGHIJ XL QLJUG HNFJ O NG_OXG KL \G J`FNL HNJFO\L. QL JKJ_O\L UJSW _OFO UJRO[OHJQG\L RJRGQGTLU MNOULKG\GX^L`YL JHKORG ULFGIG MNOIOHJU FJMVLTG. EFGHIJ XL MNL KQLSG KGKFGQVL\J JR KOIOcOXWUKHJS MLKHG ( KOIOcOXWU JHKORG HJXO OUG FLUMLNGFWNW FJMVLTG JR .000: 2 O GFJ UW KL RJRGXW GIHGI\L UGFLNOXL HJXL K\O]GQGXW FLUMLNGFWNW FJMVLTG. GHJ JQJ KUGTWXL JFMJN\JKF \G QJRW, RJRGXL KL O JHKOR HGIcOXWUG HJXO XL MJQLYGQG. R JK\JQ\O KONJQO\G G ONGRW KFGHIG MNOMNLUG KL KULKG W MNGW HJXG
KL FJMO W KFGHIGNKHJX MLYO. EFGHIW KL UJSW RJRGQGFO MNOULKL HJXL SG _JXL, OIO SG ^O\L MNJON\OU JR\JK\J \LMNJON\OU.
WD?D:J: 9:;<: LHWYO UGFLNOXGI KL RGVL MNLNGWXL RWQGTLU KFGHIG, MNLKJQGTLU KFGHIG, IOQLTLU KFGHIG NW^\J OIO UG`O\KHOU MWFLU O OQIG^LTLU KFGHIG. QGHJ \GKFGIO MJIWFJQGNO KL UJSW RGVL MNLNGOQGFO \. M. N. _NW`LTLU, SIG^GTLU O KI. EFGHIJ KL UJ]L WHNG`GQGFO O WHNG`GQGTL KFGHIG XL MJQLNL\J IOHJQTGcOUG HJXO OUGXW KGQN`L\W KFNW^\W MNOMNLUW W MNLNGRO KFGHIG. IG\G FG^HG XL WULF\O^HO cNFL] HJXO KL MNLQJRO W RL[O\OFOQ\O FL\O^HO MNLRIJS O JK\JQ\W FL\O^HW [JNUW \JQJS MNJOQJRG. h MLYOUG SRL KL UGFLNOXGI MNLNGWXL W NG]LNGQVL\JU KFGTW W FJMIJFW, FGHJ XL MJ\GFJ \MN. HORG\J KFGHIJ. W RLHJN \GFNGXL FGHJ RG KL KFGHIJ W NG]LNGQVL\JU KFGTW WNJ\O W QJRW O J\J MJMWcG O KFQGNG L[LHFL G MJFJU KL MJ\JQJ GSNLQG RG _O MJQN`O\G MJKFGIG SIGFHG. NGUJNJQG\J KFGHIJ \GKFGXL HGRG KL QNWYL KFGHIJ J_GQOXG UGIOU HJUGROYOUG KFGHIG W _JXO HJXO KL W XLSNJ GFGQL. LR\G JR UJSWY\JKFO XL J_GQOXGTL XLSNG KFGHIL\OU \OFOUG W _JXO. EIJXLQOFJ KFGHIJ XL FL\OHG W MLYOUG HJXG NG^W\G KG \LHJIOHJ KIJXLQG KFGHIG W _JXO HJXL KL GFOU FL\OHJU _NW`L\XG W IGR\JU KFG\XW RGVL MNLNGWXW. NW`L\XL XL FL\OHG MNLNGRL KFGHIG W IGR\JU KFG\XW O UJSW KL _NWKOFO NG\L QNKFG KFGHIG HGJ JIJQ\J, _JXL\J O KI. GVG FL\OHG XL KIOHGTL KFGHIG HJXL KL UJ]L OQJROFO W FJMIJU O IGR\JU KFGTW O KIOHG KL _JXGUG HJXL \OKW \O`FG RNWSJ QLY IGHJ NGKFJMVOQJ KFGHIJ W HJXL KL RJRGXW ULFGI\O JHKORO. cJQGTL XL FGHJL FL\OHG G RLHJNGcOXW KFGHIG W IGR\JU KFGTW. hJNcO KL LcWXW W HWMHO KG HOKLIO\JU [IWJNJQJRJ\O^HJU HJXG NGKMW`FG KFGHIJ O O\FL\OFLF O RW_O\G WJNHG GQOKO JR HJ\cL\FNGcOXL HOKLIO\L O QNLUL\G LcJQGTG. J\GFG FL\OHG XL O UGFONGTL KFGHIG. GF\L MJQN`O\L KL UJSW KFQGNGFO LcJQGTLU KG HOKLIO\GUG OIO MGKFGUG OIO MLKHGNLTLU W HJXLU KL K\G]\JU KFNWXJU MLKHG RLIWXL \G KFGHIJ RG _O KL KFQJNOIL UGFONG\L MJQN`O\L G UJ]L KL HJ\G^\J O UGFONGFO KFGHIL\G MJQN`O\G _NW`LTLU MJUJYW NG\O UGKG. h MNLNGRW KFGHIG KMGRG O ULFGIOONGTL KFGHIG SRL KL FLHWYO ULFGIO \G\JKL KIO^\J HGJ HJR JKIOHGQGTG KFGHIG. NL_G NLYO O J \G^GXW MNOUL\O KFGHIG W UJ\WUL\FGI\JX WULF\JKFO- W GNOFLHFWNO SNGLQO\G O MNJKFJNG. JXL\O MNJJNO KW KIOHL HJXL KL KGKFGQVGIW O _JXL\JS KFGHIG HJXL MJNLR JK\JQ\L [W\HcOXL RG MNJMW`FGXW KQLFIJ OUGXW O NG\L LKFGFKHL [W\HcOXL. OR\L KIOHL O _JXL\O KFGHGIG KW JK\JQO G UJGOHL.
VMI:? 9:;<: LRG\ JR \G^O\G MNLNGRL KFGHIG XL RWQGTL KFGHIG. ZW^\G ONGRG KL KMNJQJRO FGHJ RG KFGHIGN O MLYO WOUG KG cLQ^OcJU JR JHJ 15 mm O RW]O\L 10- 150 "m \G HJXJX XL RNQL\O NWHJQGF O ULFGI\O MOKGH, UGTW HJIO^O\W KFGHIL\L UGKL HJXW MJNGQ\G O ORWQG O JKFGQO XL UGIJ RG KL JIGRO O WOUG RGVW HJIO^O\W KFGHIL\L UGKL HJXW ONGQ\G W KMLcOXGI\JU GIGFW O RWQG O [JNUONG JHNLFGTLU O \GXGR KL MNJOQJR JRLIO JR cLQ^OcL O JR\JKO W MLY G IGLTL. GK\OXL KL MNJOQJR XJ` XLRG\ MWF GSNLXL O RJNGWXL. JR UG`O\KHL MNJOQJRTL RWQGTL KFGHIG KL OQJRO FGHJ RG NGRL ULG\OUO O MJIWGWFJUGFO OIO MW\JU GWFJUGFOJQG\JU MNJOQJRTJU RG _O KL RJ_OIL JRSJQGNGXWYL [JNUL. _G JQG MNO\cOMG KW MNOKWF\G HJR MNJOQJRTO KOXGIOcG OIO [IG`G.
XC=IC? 9?@CF;? =D:J? •
•
X?GBDM 4 G:>?JC= : ?JC: =J HDIF@ 9?@CF;: =D:J? VMI:C= 9:;<= 4 =9;DFI?C= =J 9D:C? Y?CFK:C: =;= 6Z B=JFC? HD? [DF9:
•
\FI?? M ;:?JC: =J C:>9:DF>F@ 9?@CF;:
•
WD?=I:C= 9:;<= 4 =9;DFI?C= =;= %](Z. M ^A?DFTF
•
•
_:RFC;F JMI:C= 9:;<= 4 D:GIF>?C= G: H=9D?? FCJM9DF>? F>::? 0 D:JCF;: A=B<= FGD:JF9F =;= %(ZZ F>:
JUOVL\G FL\OHG W RJ_G KLcLKOXL
XC=IC? ID9? 9:;<: •
Натријум Калцијум стакло >?
C:>K?RF F C:>>?E9FCF>F =MA:, %(4%]c =J?, 64%(c ;D?K:.
•
Оловно стакло FA: IF=; HD=T?C:9 =<=IC=B =;FJ: C:>A:? (Zc2.
?<:9FIC= A?;=, C= : IF=;FA FCJ?;=A HD?<:A:: I?9<=9F, H=B=JC= G: DMR??. CJM9DF>;F B: >? H=K?= HD=FGI=JF9F f?=DB? :I?C;D=E9 M CB, M %. I?;M. = 9D?: F9:F J: >? 9:;:<: : =<=ICFA =;FJ=A F<= I? =J H=K?9:;: 9:;<:D9I:. •
Боросиликатно стакло >? ID9: FA:? 6c
=D4=;FJ: M I=A :9:IM. :>K?R? ;=DFR?C= G: F>:;F F ;M@F;F HDF=D. X9H=DC= C: @?AF;:?, 9? 9?DAFK;? R=;=I?. GMAF= B: >? ?A:T X9= 8;=9 %]. ^A?DFK;= HFD?; 9:;<= 9:;=P? >? J= %0Z. F<= C: :GF =D=F? M ? H=>:IFMA ;:MA 9:;<:. •
•
Алуминосиликатно стакло M
:9:IM FA: :MA4=;FJ. =R =9H=DCF>? =J =D=F? =D=F
D:9=H?C: F E=DAFD:C: ;=CI?CTF=C:
Стакло од растопљеног силицијума C:>9?Q?
;MH=. GJDQF 9?AH?D:9MD? J= %(ZZ .
>? G: HD=FGI=JM, 9? ID<=
XC=IC? 9?@CF;? M;D:R:I:: •
DMR??
•
fD:IFD:?
•
C:BDFG:?
•
W=G<:9: F H=D?D??
•
A:>
1NOLO37 "qOS q-5-
9ivenje je postupak pri kome se istopljeni metal lije u kalupe, u ijim šupljinama se *ladi, a odlivak dobija oblik. 9ivenje pru$a najbr$i i najjeftiniji put od sirovog do gotovog, odlikovanog proizvoda-odlivka, kome je potrebna samo neznatna naknadna obrada. od livenog sirovog gvo$;a, livenje predstavlja jedini mogu!i postupak oblikovanja bez me*anike obrade-struganja. &e*nološki pro"es proizvodnje odlivaka od elika i sivog liva, obu*vata postupke i pro"ese razvrstane u odeljenju livni"e, me;usobno povezani* i uslovljeni* •
priprema šarže,
•
topioni!a,
•
priprema, regenera!ija i transport peska,
•
kaluparni!a,
•
jezgarni!a,
•
čistioni!a i
•
termička obrada.
snovne i pomo!ne sirovine dopremaju se i lageruju u skladištu sirovina. 4a topioni"u se obezbe;uje jednodnevno skladište za pojedine komponente šar$e. ar$a se odmerava na vagi i šar$nim ure;ajem uba"uje u agregat za topljenje. alupi se izra;uju u kaluparni"i. Da bi se obezbedila izrada potrebno je pored kalupnika ( šasije pripremiti kaluparsku mešavinu peska. Aovi pesak se lageruje u skladištu sirovina, a transportuje se do mesta pripreme odgovaju!im transportnim sredstvom. Bsto tako se transportuju i pomo!ne sirovine. pripreni peska istrešen pesak #ve! upotrebljavan% regeneriše se i tako pripremljen ponovo se koristi za izradu
kalupa. Cezgra koja se koriste za izradu odlivaka izra;uju se od peska. ra;eni polukalupi posle stavljanja jezgra #ukoliko su ista potrebna% se sklapaju. lede!a opera"ija te*nološkog pro"esa je livenje #zalivanje% kalupa, koje se obavlja livakim lon"ima. Posle livenja odlivak se mora o*laditi i tek nakon *la;enja istresaju se iz kalupa. alupni"i se transportuju ponovo na kalupovanje, a pesak na regenera"iju. potrebljeni pesak ponovo se koristi, otpadni pesak od jezgara se odba"uje. *la;en odlivak se kontroliše na q"rnoq. pera"ija iš!enja odlivaka od zaostalog peska, skidanje šasova i površinsko iš!enje obavlja se u odeljenju istioni"e. livni sistemi, škart posle kontrole na q"rnoq i završne kontrole u istioni"i vra!aju se na ponovno pretapanje u topioni"u. pera"ije termike obrade i bojenje odlivaka nisu obavezne opera"ije u te*nološkom pro"esu livni"e sivog liva. iš!eni odliv"i se transportuju odgovaraju!im transportnim ure;ajem u maga"in gotove robe. ljaka, otpadni pesak posle iš!enja odlivaka i polomljena jezgra se izba"uju na skladište otpadaka.
$%&% Prire!a !etalne šar"e i šar"iranje e'i Priprema metalne šar$e obu*vata usitnjavanje veliki* komada #lomaa%, odstranjivanje neisto!e i ne$eljeni* predmeta kao što su drvo, plastika, eksplozivni predmeti itd, zatim iš!enje metalni* predmeta od neisto!e #maziva, ulja% i utovar metalne šar$e u korpe. 4a usitnjavanje ve!i* komada koriste se ure;aji za gasno ( plameno rezanje.
Priprema metalne šarže
$%(% Prire!a eska Postrojenje za pripremu peska poseduje dve mešali"e kapa"iteta /00 kg. nji* se putem trakasti* transportera uvodi novi kvar"ni pesak, povratni pesak #ve! upotrebljavan%, betonit, ugljeni pra* i destrim. Pesak je glavni #najjeftiniji% materijal za izradu kalupa i jezgara, s tim što se veliki pro"enat oko @5 javlja kao otpadni pesak. Pitanje otpadnog peska rešava se regenera"ijom koja mo$e biti
•
•
•
*lažna regenera!ija peska zahteva sistem drobljenja i hidroklasere za ispiranje i sortiranje opranog peska i sušenje. Suva regenera!ija se sastoji od istresanja kalupa, odvajanja gvozdenih primesa pomou magnetnog sita na kome se odvajaju svi gvozdeni delovi, drobljenja, hlađenja, stokiranja, pneumatskog transporta kroz lter, ponovnog hlađenja, pneumatskog transporta do silosa iznad kontinualnog mešača. opla regenera!ija peska se obavlja u protočnoj pei kada se veziva odvajaju od peska.
ada se koristi novi pesak koji se u ve!ini sluajeva dopremi iz rudnika oiš!en od štetni* primesa, ovaj pesak pre upotrebe se mora osušiti da ne bi sadr$ao veliki pro"enat vlage. od kalupovanja se koristi do )0 regenerisanog peska i najmanje 0 novog peska ( takozvana kalupska mešavina. livni"ma se esto radi sa dve kalupske mešavine i to •
modelna mešavina,
•
mešavina za ispunu.
7odelna mešavina ima ve!i udeo novog i sitnijeg peska, dok mešavina za ispunu koja dolazi iznad modelne je krupnija i sastavljena je uglavnom od povratnog tj. ve! upotrebljenog peska.
Меšalice za pripremu peksa
$%)% Izrada !odela 7odeli se izra;uju u, za to namenjenim prostorijama. nimogu biti od drveta, metala, razni* smola, plastike i dr. 4a izradu modela od drveta koriste se stolarske mašine razliite namene, i to kru$ne i trakaste testere, glodali"e, ravnali"e, rendisaljke, stabilne i rune bušili"e za drvo i dr. Bzrada modela od metala obavlja se na bravarskim mašinama #univerzalni strug, glodali"e, testere, stabilne i prenosne bušili"e i dr%. Bzrada kalupa se vrši runim i mašinskim putem od pripremljenog sintetikog peska i samoizvršavaju!i* kalupski* mešavina na bazi furanski* smola i silikatni* veziva. 4a izradu kalupa se koriste tri postupka
7zrada sitnih jezgara vrši se na bazi silikatnih veziva vodeno staklo suvi kvar!ni pesak2.
•
7zrada jezgara na bazi uranskih smola čine kvar!ni pesak c, smole ( c i % c orto4osorne kiseline.
•
•
rei postupak je izrada mešavina na bazi silikata i ro4hromne prašine. On se vrši od suvog kvar!nog peska, uranskih smola i ortoosorne kiseline, vodenog stakla4sigela, grata, ero4hromne prašine4šljake, vode i alkohola etil alkohol2.
Format mašina
$%$% Toljenje !etala &opljenje predstavlja jednu od osnovni* opera"ija u te*nološkom pro"esu prerade odlivaka. Pri pripremi metalne šar$e odre;uje se koliina, sastav i granula"ija materijala za proizvodnju sivog liva i elika. 4a topljenje se koristi materijal elini otpad, povratni #otpadni materijal%, doda"i #ferolegure%, topitelj #peeni kre%, sredstva za reduk"iju #aluminijum% i drugi doda"i prema vrsti i kvalitetu. dmerene koliine metalne šar$e na skladištu se runo ili me*anizovano pune u korpe ili vagonete i runo ili me*aniko transportuju do pe!i u topioni"i. lektroinduk"ione pe!i slu$e za topljenje legirani* elika. Doprema korpi sa šar$om do platforme pe!i obavlja se me*anizovano, mosnom dizali"om, dok se punjenje pe!i metalnom šar$om, doda"ima i topljenjem obavlja runo. Po završenom topljenju rastopljeni metal se *idraulinim pogonom, naginjem pe!i izliva u pret*odno zagrejani kazan na ep, odakle se dizali"om prenosi do mesta za livenje ( pripremljene kalupe.
v be*aviorurl#default679%>w o be*aviorurl#default679%>w x be*aviorurl#default679%>w .s*ape be*aviorurl#default679%>w Aormal 0 false false false 7i"rosoftBnternetplorer< y tle Definitions y table.7soAormal&able mso-stle-nameq&able Aormalq> mso-tstle-roxband-size0> msotstle-"olband-size0> mso-stle-nos*oxes> mso-stle-parentqq> mso-padding-alt0"m 5. mso-para-margin0"m> mso-para-margin-bottom.0001pt> mso-paginationxidoxorp*an> font-size10.0pt> font-familq&imes Aex 8omanq> mso-ansi-language0<00> mso-
fareast-language0<00> mso-bidi-language0<00>w Tok istopljene mase
Presek kanalske peći u tiganjskoj peći
$%*% Livenje u kalue &e*nološki pro"es livenja se vrši livenjem tenog metala u livake kalupe. &e*nološki pro"es proizvodnje odlivaka u kalupima od livakog peska obu*vata slede!e faze •
pripremu sintetičkog peska,
•
izradu kalupa i jezgara,
•
sastavljanje livačkog kalupa,
•
ulivanje rastopljenog materijala u kalupe,
•
vađenje i čišenje odlivaka.
Priprema sintetikog peska se vrši na mešali"i u koju se dozira odre;en te$inski odnos kvar"nog peska, bentonita, ugljene prašine i vode. Pro"enat ugljene prašine po jednoj pripremljenoj smeši kre!e se oko < . livanje rastopljenog metala u kalupe vrši se mosnom dizali"om iz livaki* kazana za krupne odlivke runo lon"ima do 50 kg.
$%+% ,iš'enje odlivaka istioni"i livni"e odliv"i se iste i odstranjuju se osta"i ulivaka, *ranitelja i šavova. dlivak se osloba;a zapeklog peska, izbije se jezgro, odvaja se škart i popravljaju greške nastale livenjem. +iš!enje odlivaka vrši se brušenjem, odse"anjem, samarenjem i td. Bzbijanje jezgra se mo$e izvršiti runo kod odlivka mali* serija, kod ostali*, postoje ve!e mogu!nosti za upotrebu •
•
hidrauličnih postrojenja, uređaja za sačmarenje sa mogučnošu izbijanja jezgra i regenera!ije peska,
•
spe!ijalnih uređaja namenjenih čišenju odlivaka postolja za strugove i druge alatne mašine.
Površinsko iš!enje odlivaka od peska, ostataka jezgra, oksidne kore i delimino ispravljanje grešaka pri livenju obavlja se u bubnjevima, komorama sa okretnim stolom, komorama sa kontinualnim radom, sa komorama diskontinualnog tipa sa okretnom kukom, komorama diskontinualnog tipa sa samom u struji vazdu*a pod pritiskom. 4a velike serije sitni* odlivaka upotrebljavaju se bubnjevi za iš!enje sa "entrifugalnom turbinom gde se odliv"i veoma efikasno iste me;usobnim sudaranjem i delovanjem same. omore sa kontinualnim radom monorejskog tipa se upotrebljavaju u livni"ama motorni* odlivaka i livni"ama veliki* serija. omore diskontinualnog tipa sa okretnom kukom upotrebljavaju se u livni"ama mali* serija i livni"ama elinog liva. omore za iš!enje samom u struji vazdu*a pod pritiskom upotrebljava se za odlivke te$e od 500 kg i u livni"ama pojedinane i maloserijske proizvodnje. Pro"es samarenja mo$e se regulisati prema potrebi. {rušenje odlivaka je te*nološka opera"ija pri kojoj se vrši skidanje šavova, uklanjanje otpadaka ulivnog sistema i ravnjanje površina za dalju me*aniku obradu. livni"ama se upotrebljavaju stabilne brusili"e za obradu sitniji* odlivaka, vise!e brusili"e za brušenje srednji* i ve!i* odlivaka i rune brusili"e za sve vrste odlivaka koje se ne mogu brusiti na stabilnim i vise!im brusili"ama. 4a odlivke ve!i* serija se koriste spe"ijalne brusili"e. Posebnu obradu brušenja predstavlja obrada elektrinim lukom pomo!u grafitni* elektroda #|rker aparata% koje se obavlja u posebnim kabinama i obino kod manji* odlivaka. 7e*anika obrada, za brusili"e nepristupani* mesta na odlivku, obavlja se odse"anjem pomo!u runi* i pneumatski* eki!a, tj. sekaa.
$%-% Ter!ička obrada i kalionica &ermika obrada odlivaka od sivog liva i elika primenjuje se radi uklanjanja unutrašnjeg napona, poboljšanja mikrostrukture i me*aniki* osobina, smanjenja tvrdo!e radi lakše obrade, pove!anja površinske tvrdo!e i otpornosti na *abanje. primeni su tri termike obrade •
žarenje radi uklanjanja unutrašnjeg napona,
•
meko žarenje radi smanjenja tvrdoe,
•
žarenje radi poboljšanja mehaničkih osobina.
4a odlivke od nelegiranog elinog liva termika obrada se sastoji od normaliza"ije i *la;enja na vazdu*u, *omogeniza"ije #meko $arenje% i sporog *la;enja u pe!i i opuštanja posle varenja i *la;enja na vazdu*u. &ermika obrada odlivaka odvija se u elektrootpornim #$arnim% pe!ima sa pokretnom platformom. dliv"i od niskolegiranog elinog liva i ner;aju!eg elika #austenitnog elika *rom-nikl% podvrgavaju se slo$enoj termikoj obradi koja osim zagrevanja primenjuje i kaljenje u pe!i postepeno, na vazdu*u pod pritiskom ili naglo *la;enje u rezervoaru sa vodom. bzirom na veliku temperaturu u$areni* odlivaka od elinog liva, potrebno je da koliina vode, po završenom kaljenju odnosno *la;enju, ne bude ve!e temperature od /0 02.
Kaljenje odlivaka u bazenu sa vodom ili uljem
$%.% Dorada/ kontrola i zaštita odlivaka Poslednja opera"ija u pro"esu iš!enja odlivaka je popravka odlivaka ije se greške otkrivaju na konanoj kontroli. Popravka zavarivanjem se vrši još u fazi pripreme odlivaka za termiku obradu ( normaliza"iju ili gašenje. 7e;utim, na poslednjoj opera"iji se otklanjaju greške otkrivene u toku iš!enja. ontrola odlivaka se obavlja u posebnim prostoriji, na *orizontalnim ploama i radnim stolovima za vizuelnu kontrolu površina i dimenzija odlivaka. ontrola odlivaka od austenitnog elika namenjeni* za visoke pritiske i spe"ijalnu upotrebu obavlja se u defektoskopskoj laboratoriji. Cedan deo odlivaka se grundira #premazuje% zaštitnom bojom, potapanjem u kade sa bojom ili kod ve!i* odlivaka prskanjem #špri"anjem% pištoljem u kabinama.
0 staklu •
pe"ifika"ija stakla
•
kološke prednosti
•
Bstorijat stakla
•
taklo kao savremeni gra;evinski materijal
•
&ipologija i vrste stakla
•
}lavni trendovi u razvoju staklarske industrije
taklo je vrsta vrste qtenostiq, odnosno skup molekula koji se me;usobno ne dr$e toliko vrsto kao, na primer, metal ili drvo. no ima takozvani amorfni oblik i po tome je slino vosku. }lavni sirovinski materijali za proizvodnju stakla su kvar"ni pesak-sili"ijum oksid velike isto!e, soda, oksid kal"ijuma i neki drugi oksidi. irovinski materijal se usitnjava, *omogenizuje i uba"uje u pe!i za topljenje. &o je prva faza u proizvodnji stakla i odvija se na temperaturi od 1<00 do 1/00 : 2. topljena masa se najpre *ladi do viskoziteta optimalne obradivosti i nakon toga oblikuje u $eljene oblike. blikovanje stakla vrši se izvlaenjem, presovanjem, valjanjem i livenjem. runoj izradi stakla tako otopljena masa se oblikuje duvanjem kroz naroitu dugu uzanu "ev. Daljim *la;enjem posti$e se ovrš!avanje oblikovani* proizvoda.
Seci1ikacija stakla2 •
ne gori, nije zapaljivo
•
ima *omogene i glatke površine, lako se isti
•
vrlo je otporno na *emijske uti"aje
•
postojano u veini kiselina i alkalija, ne rastvara se u vodi, a istovremeno ne korodira
•
staklo ne apsorbuje i ne otpušta vlagu niti se savija i isušuje
•
kada dobije odre;eni oblik ne menja ga
•
staklo je savremeni gra;evinski materijal
•
1m~ stakla debljine 1mm te$ak je .5kg
3kološke rednosti2 taklo je potpuno providni materijal.taklo je visoko vredan i plemenit ambala$ni matrijal koji istovremeno uva i štiti upakovani sadr$aj. Aepropustljivo je, pa aroma i ukus materija ne mogu u!i, a ni iza!i iz stakla. •ivotne namirni"e upakovane u staklu ostaju apsolutno nepromenjene, prirodne i sve$e. taklo je drago"ena sirovina koju je mogu!e 100 re"iklirati. Pod pojmom re"ikla$a podrazumevamo organizovano sakupljanje predmeta od istog materijala koji više nemaju upotrebnu vrednost, nji*ovu ponovu preradu u nove proizvode i ponovnu upotrebu. taro staklo se mo$e pretopiti bezbroj puta, a da pri tom ne gubi na kvalitetu. potrebljava se kao vredna sirovina za proizvodnju nove staklene ambala$e. d jedne tone otpadnog stakla, uz dodatak energije, dobi!e se jedna tona novi* staklenki. Pri tome se uštedi '00kg peska, 00kg 2a23 i 00kg sode. 8e"ikla$om stakla smanjuje se zaga;enje vazdu*a za 0, a vode za 50.
Istorijat stakla2
Prirodno staklo poznato je još od davnina. tvara se u vulkanskim aktivnostima, a drugi oblik prirodnog stakla nastaje udarom groma u sili"ijumski pesak. 6r*ovi strela i no$eva praistorijski* ljudi izra;eni su od vulkanskog stakla i prona;eni na raznim mestima širom 4emljine kugle. 4a domovinu veštakog stakla smatra se gipat gde su ar*eološkim iskopavanjima prona;eni predmeti od stakla, osta"i radioni"a sa kalupima i delovima pe!i za topljenje stakla. taklo se koristilo za izradu nakita #ogrli"a%, koje su slu$ile za robnu razmenu. 8azvijenu proizvodnju stakla imali su =eniani, |sir"i i Palestin"i. asnije "entar proizvodnje stakla postaje 8im #do 5. veka%, odakle se ova veština širi po rimskim provin"ijama. d stakla se izra;uju ukrasni predmeti i nakit, posu;e za kozmetiku, a u doma!instvu je staklo zamenilo posu;e od keramike i metala. Padom 8imske imperije #<'/. godine% "entar proizvodnje stakla postaje 6izantija, a u 1. veku irija. Padom irije pod tursku vlast u 1<. veku vode!u ulogu u proizvodnji stakla preuzima vropa, naroito =ran"uska i ngleska, a od 15. do 1'. veka 6ene"ija, koja proizvodi staklo visoke umetnike vrednosti - ukrasno staklo, bojeno i slikano staklo za prozore, staklo za ogledala i lustere i sl. 7oderna istorija stakla zapoinje 1)51 godine kada je engleski ar*itekta Cosep* Paton, za svetsku izlo$bu u 9ondonu, projektovao stakleni paviljon pod imenom €2rital Pala"e.&a gra;evina podstakla je ar*itekte da staklo ponu da upotrebljavaju kao gra;evinski materijal. 8evolu"iju u staklarstvu pokrenuo je 1@5 godine ir |lastair Pilkington izume!i float postupak za proizvodnju stakla. |utomatizovana proizvodnja plivaju!eg stakla prema float postupku poinje od 1@5) godine i to je danas standardna metoda za proizvodnju stakla. &eno staklo klizi - lebdi po površini #float ( lebdeti% rastopljenog metala u komori sa kontrolisanom atmosferom. 7asa se postepeno *ladi i nastaje staklo idealno ravni* i paralelni* površina, ujednaene debljine. vaj postupak omogu!io je izradu stakleni* ploa u raznim bojama i u razliitim debljinama i dimenzijama. Preko @0 svetske proizvodnje stakla je float staklo. Aaša svakodnevi"a i $ivot bez stakla danas bi bio nezamisliv.
Staklo kao savre!eni gra4evinski !aterijal2 Aeminovnim razvojem oveanstvo utie na promenu $ivotne sredine. ako u ostalim aktivnostima tako i u gra;evinarstvu potrebno je zadovoljiti potrebe oveka ne narušavaju!i pritom $ivotnu sredinu.dabirom optimalne vrste stakla koje se koristi za zatvaranje fasadni* otvora posti$e se •
ontrola gubitka toplotne energije
•
ontrola prolaza toplotne energije
•
ontrola prolaza 6 zraka
•
ontrola prolaznosti svetlosti
•
4vuna izola"ija
•
4aštita od povreda
Tiologija i vrste stakla2 &ipologija stakla podrazumeva nain na koji se staklo priprema pre ugradnje.
1. Cednostruko staklo ( sastoji se od jedne staklene površine. 7e;usobno se razlikuju po debljini, vrsti i obradi. Cednostruko staklo je najjeftinije i najšire primenjivano staklo. eenjem na $eljene dimenzije i oblik uz eventualnu dodatnu obradu, staklo je spremno za ugradnju.
5loat staklo •
danas se nepravedno za njega koristi naziv obino staklo koje je slabijeg kvaliteta jer se dobija metodom izvlaenja.Dobilo je ime po =loat postupku i u današnje doba naješ!e se koristi u gra;evinarstvu i za dobijanje gotovo svi* staklarski* proizvoda. Dostupno je u debljinama od ,3,<,5,/,),10,1,15,1@ i 5 mm.
36tre clear •
float staklo sa niskim sadr$ajem gvo$;a
Parsol 7absorcijsko8 staklo •
#=lot bojen u masi, boje bronza, siva, zelena, plava% Parsol pretstavlja staklo kojem se u toku proizvodnje dodaje boja. Bma široku primenu zbog mogu!nosti da upija svetlost i toplotnu energiju pa se koristi u automobilskoj industriji, gra;evinarstvu #ure;enje enterijera%, industriji nameštaja itd.
Polure1lektivno staklo •
Bma naneseni metalni oksid tako da se zapravo kombinuje toplotna zaštita i refleksija. Polureflektivno staklo odbija zrake sun"a, ali bitno manje nego reflektivno staklo i upija deo svetlosti i energije. {oje polureflektivnog stakla su bezbojno, zeleno B plavo. oristi se za zastakljivanje fasada, vrtova.
Stosol 7re1lektiraju'e8 staklo •
#=lot ‚ sloj za refleksiju% topsol predstavlja staklo za kontrolu energije. va zraenja koja dobijamo od sun"a i koja prolaze kroz staklo i dospevaju u prostorije našeg doma ili radnog prostora nazivamo dodat"ima suneve energije. 4imi nam ovi dodat"i prijaju jer kompenziraju gubitke toplote ali leti !emo imati problem pregrevanja prostorija ukoliko imamo velike staklene površine.
9e1lektivno staklo •
&o je obino float staklo sa gotovo nevidljivim metalnim premazom koji smanjuje sunevo zagrevanje prostorije.&aj spe"ijalni metalni premaz tako;e proizvodi efekat ogledala pa se time spreava i vidljivost kroz staklo.
:ntire1lektivno 7!at8 staklo •
Predstavlja kombina"iju dve pirolitike obra;ene površine stakla i redukuje vidljivo svetlo refleksije na manje od . # na primer spreava kad gledate kroz izlog u proizvode da vidite sebe i pozadinu u staklu kao odraz%, a istovremeno omogu!uje
ve!u vidljivost kroz staklo, ak i od bezbojnog float stakla.z njegove anti refleksne karakteristike ovo staklo spreava i prolaz @@ 6 zraenja, štiti unutrašnjost prostorije i sadr$aj. Bzra;uje se u serijskoj proizvodnji. glavnom se koristi za uokvirivanje slika u debljini od mm.
0gledalo •
je vrsta stakla na ijoj je površini nanesen srebrni nanos.Pomo!u svetlosti pru$a vrlo bistre refleksije okru$enja. sim stakla ima etiri sloja srebro nitrat, zaštitni metalni nanos i dva sloja namenski zaštitne boje. sim u klasinoj varijanti mo$e imati bronzani ili sivi ton.
Satinato staklo •
je float staklo kome je jedna strana obra;ena visokokvalitetnim nagrizanjem kiseline.&ransparentnije je od peskiranog stakla. Aa tako obra;enim površinama ne ostaju tragovi prstiju i vrlo se lako odr$ava.vo staklo se mo$e laminirati, spajati u dupla stakla, ovrš!ivati i td.
0rna!ent staklo •
je dekorativno staklo koje se dobija tako da se u toku proizvodnje float stakla mustra ili šara uzorka utiskuje na jednu ili obe strane tokom prolaska float stakla kroz valjke, a boje mogu biti bezbojna, bronza ili $uta. Postoje mnoge vrste ornamenata u obinom ili $ianom staklu. Debljine su od 3 do 1@mm naješ!e
:r!irano 7"ičano8 staklo •
sadr$i $ianu mre$u #obino oko 10mm raster% u sredini stakla. sluaju razbijanja stakla $i"a zadr$ava staklo da se ne rasipa.Bdealno je za gara$e, krovišta, balkonske ograde i podruja gde €industrijski izgled nije neprivlaan. prin"ipu nije sigurnosno staklo jer delovi puknutog stakla imaju oštre ivi"e. tandardna debljina je /mm, a naješ!e se proizvobi u prozirnoj, mat ili sme;oj varijanti.
Peskirano •
Peskoranje je obrada stakla nanošenjem abrazivnog sredstva na staklo pod visokim pritiskom. Peskiranjem se mo$e obraditi itava površina stakla ili deo. vim nainom obrade mogu se posti!i i stvarati razni geometrijski obli"i, figure, razliiti uzor"i i dizajn stakla. &ime staklo mo$e postati umetniko delo.
Lakobel staklo •
je bojeno staklo koje se boji spe"ijalnim bojama koje propuštaju svetlost ali ne i sliku. {oja se pod velikim pritiskom nanosi na float staklo koje upija deo svetla pa po pravilu posvetljuje ton boje.
;aljeno staklo
•
je staklo zagrejano do grani"e plastinosti /00:2 nakon ega se naglo *ladi *ladnim vazdu*om. 8ezultat toga je ve!a otpornost na udar"e #pet puta i ve!a%, ve!a snaga savijanja i otpornost na toplotna optere!enja. Pre termike obrade obavezno mora biti bar grubo brušeno. sluaju loma stvara se mre$a mali* zrna"a sa zaobljenim rubovima. Aakon ove termike obrade staklo se više ne mo$e obra;ivati pa se sve obrade rezanja, brušenja i bušenja moraju obaviti pre kaljenja. Aakon kaljenja se staklo samo mo$e peskariti i satinirati.
3!ajlirano staklo •
je kaljeno staklo, na koje je pre kaljenja nanesena posebna boja sastavljena od staklenog pra*a i pigmenta boje. pro"esu kaljenja boja se najpre rastopi, a zatim trajno ve$e za staklenu površinu. &akav nanos boje je veoma otporan na me*anika ošte!enja i starenje. 7ogu!e je emajlirati ornamentno staklo, satinirano ili metalizirano. oristi se za staklene panele na fasadama, za staklene ispune, oblaganje ku*inja iznad radne ploe.
#iskoe!isivno staklo s !eki! nanoso! •
#Planibel top A‚% je staklo namenjeno za izradu izo-stakla, koje je vrlo efikasno pri ouvanju toplote u samoj zgradi, maksimalno propušta svetlost B sunevu energiju u unutrašnjost., što znai da ovo staklo poma$e da zimi bude prijatno uz staklenu površinu B doprinosi znatnom smanjenju troškova za grejanje, ima vrlo neutralan izgled, poput standardnog stakla namenjeno je svim vrstama upotrebe ku!ni prozori, opremanje fasada B prozora poslovni* zgrada B slino. Planibel top A‚ je prozirno float staklo, premazano premazano oksidima metala katodnim naparivanjem u vakumskim uslovima. vaj sloj je izuzetno otporan B poznat kao sloj niske emisije.
Sa!očistivo staklo •
Aeki proizvod$ai proizvode float staklo sa spe"ijalnim tankim fotokatalitikim filmom na jednoj strani stakla. 4a postizanje samoistivosti staklo koristi 6 zrake i kišu. 6 zra"i aktiviraju nanos koji razgra;uje organske materije koje na staklu donosi prašina, kiša, smog i drugo.Prašina se na taj nain ne *vata za staklo, pa je iš!enje jednostavnije i br$e.&ako kiša prljavštinu samo spere sa stakla. =otokatalitiki i *idrofilni efekt omogu!avaju staklu da ostane išto u du$em periodu nego netretirano staklo. kišnim danima kapi kiše lakše skliznu sa stakla i tako omogu!avaju bolju vidljivost kroz staklo. od rukovanja i odr$avanja stakla treba izbegavati oštre predmete i prljave krpe kako ne bi oštetili film.
. 9amistal staklo ( lamistal staklo odnosno laminirano staklo # P|7P9ƒ% je sendvi dve ili više stakleni* ploa koje su me;usobno spojene pomo!u tanki* folija P6{ #polvinlbutral% ili spe"ijalne tenosti u uslovima pove!ane temperature u autoklavu gde dolazi do potpune at*ezije izme;u veznog sredstva i stakla. =olije i stakla mogu biti razliiti* boja i debljina. lamistal se mogu spojiti na primer dva kaljena stakla debljine /mm tako da dobijemo staklo /-/ tj. Cednu kompletnu plou debljine 1
3. Bzola"ijsko staklo ( je najrasprostranjenijioblik primene stakla. &o je kombina"ija dva ili više stakla koja su po ivi"ama spojena pomo!u metalnog šupljeg profila #distan"er naješ!e od aluminijuma debljine od /-1mm% koji je ispunjen molekularom #zrn"a koja spreavaju nakupljanje vlage izme;u stakala%.taklo i metal spojeni su butilom koji se nanosi na profil u vru!em stanju i ima funk"iju ljepila i izola"ije. valitetno izo staklo potom obavezno mora pro!i kroz presu da se dobije kompaktniji i trajniji proizvod. 4avršni deo je kitovanje gustom smesom kojim se na rubu napravi izuzetno kvalitetno lepljenje i tako zašti!uje me;uprostor izola"ijskog stakla od prodora vode da ne bi došlo do kondenza"ije i zamagljivanja unutrašnjeg dijela izo stakla. Aaješ!e se izo-staklo izra;uje od dva float #prozirna% stakla najmanje debljine
izuzetno jednostavno odr$avanje
•
ušteda toplinske energije
•
sprijeava kondenza"iju vlage
•
•
poboljšava zvunu i toplinsku izola"iju rok trajanja izo-stakla je i do 30 godina.
<. molekular ( upija vlage 5. butil /. tiokol, *ot-melt, silikon
9azlozi ugradnje izo=stakla s L0>=32 •
ušteda na grijanju, smanjuje troškove $ivota
•
smanjenje emisije zaga;enja, narušavanja prirode i klimatske ravnote$e
•
•
pove!anje komfora prostora ostaju nam finan"ijska sredstva za druge potrebe i pove!anje $ivotnog standarda
#ao!ena ako znati je li ugra;eno i kako je ugra;eno lox-e staklo… od obinog izo-stakla, ako upalite upalja plamen u odrazu na staklu !e biti $ut ili $u!kast, a kod lox-e stakla plamen !e biti ljubiasto plavkast††† 6a$no je napomenuti da prilikom monta$e stakla obino staklo dolazi sa vanjske strane, a sa unutarnje strane dolazi 9‡- staklo†††
Materijal staklo taklo se zbog svoji* izvrsni* svojstava, uspješno nametnulo kao ambala$ni materijal u podruju pi!a i pre*rane, ali i farma"ije i parfema. *igijenski istom i sigurnom omotau od stakla kvalitetni proizvodi ostaju besprijekorno svje$i i dugo vrijeme zadr$avaju okus i neiskrivljenu aromu. Bz stakla ništa ne prelazi u proizvod, ništa izvana preko stakla ne dolazi u proizvod, niti obratno. taklo je inertno i nepropusno. taklo je transparentno, komuni"ira sadr$aj i izaziva emo"ije. amo staklo je apsolutno primjereno za individualno, nezamijenjivo, ali i ekonomino pakiranje visoko kvalitetni* pi!a i namirni"a.
httpwww.(Zth!enturxglass.!omglassyen!x!lopediayhome.htm httpsr.wikipedia.orgsrLivenjeyuypesku httpweb.ar!hive.orgweb(ZZZ0%%%(ZZZhttpwww.su.a!.xu*tsSerLiteratu ra"t"14Livenjec(Z77.pd httpsr.wikipedia.orgsrc5Zc-%c5%c](c5Zc+Zc5Zc+-c5Zc++c5Zc+ httpwww.justglass4online.!om
httpwww.kopeminliv.rsinde.phpuslugepro!es4rada httpwww.tinis!o.!omstaklo.html httpwww.kovani!a.rs
