Tako Je Govorio Buda

TAKO JE GOVORIO BUDA

G ralos • Beograd

m U 5 828

E u đ a (rođen u 6. veku p re Hrista, severna In d ija) odriče se plem ićkog života i kao lutalica propoveda Z a ­ kon o kosmičkom redu. On je onaj koji podučava zakonu oslobađanja. N jeg o v o učenje m nogi učenici slede. Svaki od njih „B u d i kao pribežištu ide”. P ra v iln o shvatanje, moralnost, m udrost — osnova su čitavog B u ­ dinog učenja . . . N jeg o v i pogledi na svet, ukrašeni m oralnom čistotom, proniču do k ra jn je prirode stvar­ nosti.

■f

I

G ft A F O S • B E O G R A D

B IB L IO T E K A »H O R IZ O N T I«

Urednik VITO MARKOVIĆ

TAKO JE GOVORIO BUDA Prevela

Srbislava Elezović Lazić

fSspM Ha filtafllJTttii '

« « UK

GRAFOS • BEOGRAD

BUDINE BESEDE I L I Č E T IR I U ZV IŠ E N E IS T IN E

Savršeni1, sveti, potpuno prosvetijen je, o 'braćo, osnovao u Isipatani, u parku ga­ zela iz Benaresa, uzvišeno kraljevstvo istine, a niko ga, ni asketa, ni sveštenik, ni božansko biće, ni zao duh, ni bog, ni bilo ko ko postoji na čitavom svetu ne može da odbaci. On je objavio, označio, pokazao, učvrstio, razotkrio, objasnio i učinio oči­ glednim Četiru uzvišene istine. M. 141.

K oje su te Četiri One su: Uzvišena istina o Uzvišena istina o Uzvišena istina o Uzvišena istina o patnje. S. 54 (2)

uzvišene istine? patnji. poreklu patnje. prestanku patnje. putu k oji vodi ka prestanku

Još je Posvećeni rekao:

»O učenici, sve dok znanje i duboka vi­ zija koji su potpuno istiniti, a tiču se Četiri uzvi­ šene istine, nisu meni postali savršeno jasni, toli­ ko sam dugo sumnjao da sam stekao to uzvišeno Prosvetljenje, a njega ništa na ovom svetu nije nadmašilo, ni božanska bića, ni zli dubovi, ni bo' Tathagata == Savršeni, naziv koji Buda uglavnom upo­ trebljava kada govori o sebi ili o Budama iz prošlosti i budućnosti. Učenici su ga zvali: Bhagava = Blagosloven ili Sattha = Učitelj ili Sugata = Dobrodošao ili Blažen.

7

govi, »kao mi ma iko u gom ili isposnilka, sve&tenika, božanskih bića i među ljudima. A li čim su pravo znanje i prosvetljena vizija meni postali sasvim jasni, bio sam siguran da sam dosegao neprevaziđeno uzvišeno Prosvetljenje.« M. 26.

i otkrih tu duboku istinu, toliko tešku da se oseti, tešiku da se razume — a koja umiruje, k oja je uzvišena, do k oje ne može da se dosegne rasuđivanjem, a vidljiva je jedino mud­ racu. Svet se, međutim, predaje zadovoljstvu, oča­ ran je zadovoljstvom, začaran je zadovoljstvom. Uistinu, takva će bića jedva vazumeti zaikon uslovijenosti ili zavisnosti od porekla (paticca-samuppada) svih stvari. I isto će tako za njih biti nerazum­ ljiv vrhunac svakog nastanka, razdvajanje od sva­ kog elementa ponovnog rađanja, nestanalk želje, ravnodušnost, napuštanje, nibana. Međutim, postoje bića čije su oči teik neznat­ no zamagljene; ona će razume ti Istinu.

PRVA ISTINA

UZVIŠENA IS T IN A O PATNJI D. 22.

K oja je Uzvišena istina o patnji? Rođenje je patnja, nemoć je patnja, smrt je patnja, patnja je patnja, jadikovka, tuga, bol, očajanje su patnja; pet agregata postojanja su pa­ tnja. Šta je rođenje? Rođenje bića k oja pripadaju toj i toj klasi bića, njihovo rađanje, njihovo začeće, njihovo postoja­ nje, odraz stanja postojanja, buđenje, aktivnost čula: to se naziva rođenjem .2 A šta je starost? Starost bića koja pripadaju toj i toj klasi bića, nastaje kada ona stare, postaju krhka, proseda, naborana, gube životnu snagu, gube sposobnosti: to se naziva starošću. A šta je smrt? Odlazak, nestanak bića koja pripadaju toj i toj klasi bića, ¡njihovo uništenje, njihovo iščezava­ nje, njihovo umiranje, završetak njihovog životnog puta, rastvaranje njihovih životnih agregata, od­ bacivanje tela: to se naziva smrću. Šta je to patnja? 2 Pod »rođenjem« = jati treba shvatiti proces stvaranja embriona počevši sa začećem i sa ishodom fizičkog ro­ đenja.

9

Žalost izazvana ovim ili onim gubitkom ili nesrećom koja se podnosi, patnja, nemir, tajni bol, tajni očaj: to se naziva patnjom. A šta su to jadikovke? Sve što kroz ovaj ili onaj gubitak ili nesreću izbije kao jadanje ili žalba, očajno i jadno stanje, nazivamo jadikovkama. fi A šta je bol? Fizički bol, ono što je neprijatno, mučno i ne­ prijatno osećanje izazvano nekim fizičkim dodi­ rom: to se naziva bolom. Šta je jad? Duševni bol, ono što je neprijatno, mučno i neprijatno osećanje izazvano duhovnim dodirom: to se naziva jadom. Šta je očajanje? Užas i očajanje proističu iz ovog ili onog gu­ bitka ili nesreće koja se podnosi, užas, beznađe: to se naziva očajanjem. A šta znači »patiti zbog onoga što se želi«? Bića koja moraju da se rađaju imaju ovakvu želju: »Oh, kada ne bismo b ili prisiljeni da se ra­ đamo, oh, kada ne bismo m orali da imamo druga rađanja.« Budući da su podložni starosti, bolesti, smrti, patnji, jadikovkama, bolu, jadu, očajanju, dolazi im želja: »Oh, kada ne bismo bili potčinjeni tim zbivanjima, kada te stvari ne bi morale da nas stignu.« Ali, to ne može da se dobije ako se jedno­ stavno zaželi, a ne dobiti ono što se želi je patnja. A, kojih su, ukratko, pet agregata što su ve­ zana za sklonost? To su: Pet Khandasa Tdlesni oblik ili agregati Senzacija postojanja. Opažanje Duhovna form acija Svest S. 21 ( 8)

10

Svaki materijalni oblik, bilo da je lični ili stran, prost ili suptiilan, uzvišen i'li

prost, udaljen ili b'lizaik, pripada agregatu M esn og oblika vezanog za sklonost. Svaika senzacija pripada agregatu senzacije. Svako opažanje pripada agregatu opažanja. Svaka duhovna formacija pripada agregatu du­ hovne formacije. Svaka svest pripada agregatu svesti. Ono što nazivamo svojim individualnim posto­ janjem u biti nije ništa drugo do jednostavni pro­ ces ovih »telesno-duhovnih« pojava (nama-irupa), što je postojalo od davnina, pre našeg stvarnog rođ e­ nja i produžiee se tako .posle smrti, tokom besko­ načnosti. U daljem tekstu videćemo da ovih pet agregata ilii Kandasa — bilo da su izdvojeni iOi se prepliču — ni na koji način ne sačinjavaju pravo »biće-ego« (atta) i da nijedno »biće-ego« ne postoji izvan njih; dasklle, to verovanje u »biće-ego« je či­ sta iluzija. Isto tako, kao što ono što nazivamo »kolici­ ma« ne postoji van svoje osovine, točkova, rukunice itđ., ili kao što je reč »kuća« jedina priklad­ na oznaka za skup različitog materijala sakuplje­ nog na prikladan način da bi se ogradio jedan deo prostora i kako »cellina-ikuća« ne postoji od­ vojeno, isto tako, ono što nazivamo »bićem « ili »individuom« ili »ličnošću« ili »ja «, nije ništa dru­ go do promenljiva kombinacija fizičkih i psihičkih pojava i nema sopstvenog postojanja u sebi sa­ mom. M. 28. Rupa-Kanda Agregat telesnog oblika

šta je agregat telesnog obliika? To su četiri prvobitna elementa i teIcsrii oblik koji je iz njih proizišao,

Četiri prvobitna elementa su: Elemenat čvrstoće, elemenat točnosti, elomenat top'lote, elleimenal vibracije. Četiri elementa — ili tačnije rečeno četiri ele­ mentarna kvaliteta materije — na jeziku Pali se zovu: 'patavi-datu, apo-datu, tejo-datu i vajo-datu,

11

što se može iskazati kao: inercija, kohezija, radija­ cija i vibracija. Dvadeset i četiri telesna dobra koja od njih zavise su po Abidami: ako, nos, uho, jezik, telo, vidljiv oblik, zvuk, miris, ukus, muški rod, ženski rod, vitalnost, organ mišljenja, pokret, reč, prostor (ušne šupljine, nosne šupljine itd.), okretnost, ela­ stičnost, prilagodljivost, rast, trajanje, starost, izmene, promene supstancije. 1. Šta je elemenat čvrstoće (pathavi-dhatu)? Ćvrst elemenat postoji u našem telu i u dru­ gim telima, on je subjektivan i objektivan. Čvrst subjektivan elemenat je dobro što zavisi od naše ličnosti i ono je tvrdo i čvrsto kao: kosa, zubi, nokti, koža, meso, mišići, kosti, srž,, bubrezi, srce, jetra, dijafragma, s'lezina, pluća, stomak, unu­ trašnji organi, trbušna maramica, izmet i sve što je na osobi ili u telu tvrdo i čvrsto zove se sub­ jektivni čvrst elemenat. A bilo da se radi o subjek­ tivnom ili objektivnom čvrstom elementu i jedan i drugi su samo čvrst elemenat. I prema stvarnosti i istinitoj mudrosti -to treba shvatiti ovako: »T o mi ne pripada, ja nisam to, to nije moj ego.« 2 . Šta je elemenat tečnositi (apo-dhatu)? Tečan elemenat postoji u našem telu i u dru­ gim telima, on je subjektivan i objektivan. Subjek­ tivan elemenat je dobro što zavisi od naše ličnosti i ono je vlažno ili mekano kao: žuč, flegma (siluz), gnoj, krv, znoj, limfa, suze, serum, pljuvačka, nos­ na sluz, zglobna tečnost, mokraća i sve ono što je na telu ili u telu vlažno ili mekano naziva se sub­ jektivni tečni elemenat. Tečni subjektivni i objek­ tivni elementi su samo tečni elementi i prema re­ alnosti i pravoj mudrosti to treba shvatiti ovako: »T o mi ne pripada, ja nisam to, to nije moj ego.« 3. Šta je elemenat toplote (tejo-dhatu)? Elemenat toplote .može da bude subjektivan ili objektivan. Subjektivni elemenat toplote je dobro što zavisi od naše ličnosti, a proizvodi toplotu i radijaciju kao toplotu kojom se zagrevamo, troši­

mo, sagorevamo, toplotu zibog ikoje je sve što po­ jedemo, popijem o, sažvaćemo potpuno svareno, iili sve ono što na telu ili u tedu proizvodi toplotu i radijaciju. A subjektivni i objektivni elementi topilote su samo elementi top'lote i prema realnosti i pravoj mudrosti, to treba shvatiti ovako: »T o m i ne pripada, ja nisam to, to nije m oj ego.« 4. Šta je eletmenat vibracije (vayo dhatu)? Elemenat vibracije može da bude subjektivan ili objektivan. Subjektivan etlemenat vibracije je dobro što od naše ličnosti zavisi i pokretan je ili gasovit kao: uzlazni i silazni gasoviti tokovi, stomačni gas i gas unutrašnjih organa, izdisanje i udi­ sanje i sve ono što je na telu ili u telu pokretno ili gasovito. A subjektivni ili objektivni elemenat vibracije je, u stvari, samo elemenat vibracije. I prema realnosti i pravoj istini to treba shvatiti ovaiko: »T o m i ne pripada, ja nisam to, to nije moj ego.« Isto tako kao što nazivamo »(kolibom« prostor omeđen drvima, ševarom, trskom i sakupljenim blatom, tako nazivamo »telom « prostor omeđen skupom kostiju, nerava, mesa, kože. Ako su oći otvorene, a pri tom neki spoljni oblik ne uđe u vidno polje i ne dođe ni do kakvog odgovarajućeg spoja, u tom slučaju ne dolazi ni do kakvog odgovara­ jućeg formiranja svesnog oblika. Ili, pak, ako su oči otvorene i alko neki spoljni obliik uđe u vidno p olje a da, međutim, ne dođe do odgovarajućeg spoja, ni u tom slučaju neće doći do odgovaraju­ ćeg formiranja svesnog oblika. Najzad, ako su oči otvorene i neki spoljašnji oblik uđe u vidno polje, a uspostavi se odgovarajući spoj, u tom slučaju će doći do odgovarajućeg formiranja svesnog ob­ lika. Zavisnost

p6rekla svesti

M. 38.

Dakle, kažem: buđenje svesti zavisi od izvesnih uslova i bez tih se us lova nijedna

13

svest ne budi. A prema uálovima i prema buđenju svesti ovaiko ih nazivamo: Očna svest (cakikhu-viññána), čije buđenje za­ visi od vida i oblika. Uš na svest (sota-viññána), čije buđenje zavisi od sluha i zvukova. ‘Svest njuha (ghána-viññána), čije buđenje za­ visi od njuha i mirisa. Svest ukusa (jivhá-viññána), čije buđenje zavi­ si od ukusa i sklonosti. Teflesna svest (káya-viññána), čije buđenje za­ visi od tela i dodira. Svest duha (mano-viññána), čije buđenje zavisi od duha i ideja. Sa psihoiloškog stanovišta objekti čula ne mo­ gu postojati, zaista, kao takvi van i nezavisno od svesti. Na primer, objekti naše vizuelne svesti nisu ni na k oji način stvarna tela, već obični oseti (árammana) svetlosti i boje u našoj svesti. Ako se posmatraju fizički ili kao fizičke osnove (ayatana) oni su, kao što nam je svima poznato, energije koje prelaze jedna u drugu, nazvanim »talasi svetlosti« koji, zahvaljujući fizičkim i hemijskim reakcija­ ma koje se zbivaju u vizuelnom organu (ili bazi) — optičkom nervu, stvaraju senzacije svetlosti ili boje. Isti je slučaj sa sluštnim objektima k oji su či­ sto subjektivni oseti zvukova koje mi primamo saddárarrumana). »Osnovi fizičkih zvukova« (saddáyatana) su, ipak, energije prenete vazduhom u ušni bubanj, ti takozvani »vazdušni talasi« koji stimulišu slušni organ ili bazu (sotáyatana) — auditivni nerv — bude oset zvuka. v Fizičke osnove mirisa su gasovi, dim itd., fizič­ ke osnove ukusa su hemijs'ki rastvori. Pet vrsti čulinih doživljaja mogu da se pojave kao objekti »duhovne svesti« (manoviññána). Na primer, vizuelna svest može da postoji samo dok su oči otvo­ rene. Dakle, slika koja se produžava kada zatvori­

14

mo oči nije više percepirana vizuelnom svešću, već samo duhovnom svešću. Da uzgred napomenemo da nije potpuno is­ pravno govoriti o optičkim i akustičkim iluzijama i halucinacijama, je r njih, kao i snove, percepira jedino duh a ne vizualni i auditivni organi. M. 28.

Bilo šta da dobije obliik (rupa) time u sve­ sti potencira ono što pripada agregatu teiesnog obliika vezanom za sklonost postojanja. Bilo šta da stvara »oset« (vedana) (time u sve­ sti potencira ono što pripada agregatu oseta vezanu za sklonost postojanja. * Bilo šta da stvara »opažanje« (sanna) time u svesti potencira ono što pripada agregatu opažanja vezanom za sklonost postojanja. Bilo šta da postoji od »duhovnih form acija« (sanikhara) time u svesti potencira ono što pripada agregatu duhovnih formacija vezanim za sklonost postojanja. Bilo šta da postoji od »svesti« (vinnana) time u svesti potencira ono što pripada agregatu svesti vezanom za sklonost postojanja. i nikome nije moguće da objasni nestanak jedne egzistencije i ulazak u zavisnost novu egzistenciju, ili rast, povećavaK h an d asa nje i razvijanje svesti nezavisno od telesnog oblika, oseta, opažanja i du­ hovnih formacija. U p o re d n o st

i

u z ajam n a

S. 21. (2) Tri karaktcristike cgzistencije

Sva formiranja su prolazna (anioca), sva formiranja su podložna patnji (dukkha), sva formiranja su bez »bića-ega« (anatta). Oblik je prolazan, oset je prolazan, opažanje je prolazno, du­ hovna form acija je prolazna, svest je prolazna. A ono što je prolazno podložno je patnji i ono od čega je prolazno podložno je patnji i stalnim promenama i ne može se baš reći: »T o mi pripa­ da, to sam ja, to je moj ,ego\«

15

Dalkle, bilo šta da postoji, telesni oblik ili oset, opažanje, duhovna form acija ili svest, bilo da je to naše ili tuđe, billo da je prosto ili suptilno, uzvišeno ili nisko, blizu ili udaljeno, treba shvatiti prema realnosti i istinskom znanju: »To mi ne pripada, to nisam ja, to nije m oj ego.« S. 21 (5)

Pretpostavimo da jedan čoveik može da posmatra sve vazdušne mehurioe u Gangu za vreme njegovog toika i da ih brižljivo prati. Posle takvog posmatranja oni će mu izgledati pra­ zni, ireallni i bez supstance. Na isti način redovnik posmatra oblike, osete, duhovne formaoije i stanja svesti bilo da su oni u prošlosti, sadašnjosti, bliski ih daleki. I on ih posmatra, ispituje ih pažljivo, a pošto ih je pažljivo ispitao oni mu izgledaju ništa­ vnim, praznim i bez ega. U apsolutnom smislu — paramattha — posto­ je samo bezbrojni procesi, bezbrojni ta'lasi u uvek uzburkanom moru oblika, oseta, opažanja, duhov­ nih form acija i stanja svesti i nijedan od njih, među tim stalnim prom enljivim pojavama, ne sa­ činjava nilkakvo »biće-ego« van njih. S. 21 (5)

Onaj kome godi telesni oblik, oseti, opa­ žanja ili duhovne form acije ili svest, nje­ mu i patnja godi, a onaj kome patnja godi neće je biti oslobođen. Prema tome kažem: S. 21. (3)

Kakvo blaženstvo, kakvo zadovoljstvo može da postoji tamo gde je sve u pepelu. Obavijen tminom ne tražiš li svetlost? Posmatraj tog pajaca, tu odvratnu, nezdravu gomilu punu pohlepe, u kojoj ništa nije trajno. Telo je krhko, to je leglo bolesti i truleži, to trulo telo ima svoj kraj a smrt je na kraju života. DH. 146—48.

A. III (35).

Triupozorenja

16

Jeste li ikada na svetu videli ženu ili čoveka k o ji ima 80, 90, ili 100 godina, ‘krhkog, savijenog kao ugaona greda krova, povijenog ka zemlji, oslonjenog

na štap, kako hoda nesigurnim koracima, nepokret­ nog, što već odavno nije mlad, bez zuba,- retke i proređene kose, naboranog i čvornovatih udova. I zar niste pomislili da ste i vi podložni staračkoj oronulosti i da jo j ne možete umaći? Jeste li ikada na svetu videli ženu ili čoveka bolesnog, ojađenog, opasno povređenog, kako leži u svom sopstvenom smradu i koga drugi m oraju da podižu, da stavljaju u krevet. I zar niste pom i­ slili da ste i vi podložni bo'lesti i da jo j ne možete umaći? Jeste li ikada na svetu videli leš žene ili čove­ ka dva ili tri dana po smrti, naduvenog, raspadnu­ tog i punog smrada. I zar niste pomislili da ste i vi smrtni i da smrti ne možete da izbegnete? Neobjašnjiv je početalk tog lutanja (Samsara), ne može se otkriti prapočetak bića, koja zaslepljena neznanjem, Uhvaćena u zamku želja, nasrću i jure ka krugu novih rađanja. Samsara, točak postojanja (egzistencija), buk­ valno »večno lutanje« je naziv za životni okean sa svojim neprestanim plimama i osefkama što simbolišu taj večiti bezbrojni proces ponovnog rađanja, starosti, bola i smrti. Određenije, Samsara je bes­ krajni niz petostrukih kombinacija Kandas-a koji se stalno, svakog trenutka, menjaju i neprestano se slede kroz nepojm ljive vremenske periode. Samo jedan život je u toj Samsari tak majušan i gotovo nevidljiv deo. Ali, da bi čovek bio sposoban da ra­ zume prvu od Četiri uzvišene istine, treba da zau­ stavi pogled na Samsari, na tom zastrašujućem nizu ponovnih rođenja, a ne samo na jednom jedinom životu što prirodno ponekad ne mora da bude su­ više mučan. S. 14 (1)

(Samsara)

% S. 14. (2) §ta mislite da je veće, obilje suza koje

ste prolili tokom tog dugog puta dok ste žurili i jurili u krugu ponovnih rođenja, spojeni 2 Tako Je govorio Buda

17

sa onim 'koga ne želite, odvojeni od onoga koga biste žaleli, ili masa vode četiri Okeana? Dugo ste patili zbog smrti oca ili majke, sina ili kćeri, braće ili sestara, i dok ste tako patili to­ kom tog dugog puta, vi ste, u stvari, prolili više suza nego što ih sadrži voda četiri okeana. Šta mislite da je veće, obilje krvi k oje je potdklo iz vašeg osakaćenog tela na tom dugom putu ili masa vode četiri okeana? Više ste puta bili uhvaćeni kao lopov ili skit­ nica, ili kao preljubnik i dok su vas mučili na tom dugom putu više je krvi poteklo iz vašeg tela nego što je vode u četiri okeana. Kako je to moguće? Neobjašnjiv je početak tih lutanja (Samsara), ne može se otkriti prapočetak bića, što zaslepljenih neznanjem, uhvaćena u zamku želje nasrću i jure ka krugu novih rađanja. I tako ste, tokom mnogih godina, podnosili patnju, trpeli mučenje, podnosili nesreću i ispuni­ li čitava groblja; to je, uistinu, dovoljno dugo da biste uskratili vrednost svim oblicima egzistencije, dovoljno dugo da se prenete i oslobodite ih. se sa­ svim.

18

DRUGA UZVIŠENA ISTINA

UZVIŠENA IS T IN A o poreklu patnje D. 22.

gta je uzvišena istina o poreklu patnje?

To je pohlepna želja za novim ponovnim rođenjima, koja uz zadovoljstvo i pohlepu uvek negde nalazi nova uživanja. U apsolutnom smislu realno biće, jedno odre­ đeno nepromenjivo ja, jedno »biće-ego« ponovo se ne rađa. Još i više, ne postoji ništa slično čak ni u dva uzastopna trenutka, je r pet Kandasa ili Agre­ gata postojanja su u stalnim promenama, u stal­ nom raspadanju i obnavljanju. Oni svakog trenut­ ka umiru, a drugi se svaikog trenu'Cka ponovo rađa­ ju. Otuda sledi da ne postoji stvar kao realna egzi­ stencija i'li neko »biće« (na latinskom esse) već samo proces bez kraja, stalna promena, jedno »po­ stajati« (bhava) što se zasniva na »produkciji« i na onom što je »stvoreno«, na procesu radnje (kamma-bhava) i na procesu realkcija ili ponovnih rođenja. Taj proces »produkcije« onog »stvorenog« mo­ že da se uporedi sa tailasom okeana. U slučaju ta­ lasa nema ni najmanje zasebne količine vode dok se ona valja po morskoj površini. Ali struktura ta­ lasa što se valja po površini vode i izgleda kao je­ dinstvena i ista vodena masa, u stvarnosti nije ništa drugo do stailno uzdizanje i spuštanje potpuno raz­ ličitih vodenih masa koje je izazvano snagom vetra. Tako Buda nije podučavao da se jedno »biće-ego« žuri,ka ponovnim rođenjima, već da se samo »živo t­ ni talasi« prema svojoj prirodi i delima (dobrim

19

ili ložim), manifestu ju u jednom slučaju 'kao ljudi, u drugom kao životinje, a negde kao nevidljiva bića. Trostruka želia

Postoji: .putena želja (kama-taniha), že'Ija za većnošeu (bhava-tanha) želja za srećom na određeno vreme (viibhava-

-tanha). Bhava-tanha je po Vizudi-Magu blisko poveza­ na sa onim što se na?iva verovanje u večnost (bhava ili sassata-ditthi), verovanjem u apsolutno i večito »biće-ego« koje postoji nezavisno od našega te’la. Vibhava-tanha je rezultat nihilističkog verovanja (vibhava ili uccheda-ditthi), varljivo verovanje materijalističke ideje u manje-više smrću uništen ego koji nema nikakav odnos ni sa vremenom pre rođenja ni sa onim po smrti. D. 22.

Ali gde se želja stvara? Svuda na svetu gde postoji zadovoljstvo ili uživanje, tamo se želja budi i ukorenjuje. Oblici, zvuci, mirisi, ukusi, fizički dodir i ide­ je su divni i ugodni i tamo se želja javlja i uko­ renjuje. Svest, dodir čula, oset rođen iz tog dodira, opažanje, volja, želja, misao, razmišljanje su divni i ugodni i tamo se želja stvara i ukorenjuje. M. 38.

Kada se percepira neflđ vidljiv oblik, neki zvuk, miris, ukus, fizički dodir ili neka du­ hovna ideja, percepiran predmet je prijatan, pri­ vlači nas; ako je neprijatan odbija nas. Tako, bilo kakva da je vrsta oseta (vedana) kojom se dksperimcntiše, prisvih p o ja v a jatna ili koja ostavlja ravnodušnim, nalazi se zadovoljstvo u tom osetu, po­ staje nam drago, za njega se vezujemo. A onda se stvara pohlepa; a pohlepa čula znači: privrženost egzistenciji (upadana), a od privrženosti egzistenci­ Z avisnost od p orek la

20

ji zavisi akcija ili proces postojanja (bhava ovde postaje karama bhava), a od procesa postojanja za­ visi (u budućnosti) rađanje (jati) i ono što proizilazi iz rađanja: starost i smrt, tuga, jadikovke, jad, bol i očajanje. Tako se patnja nagomilava. Ovo se naziva Uzvišenom istinom o poreklu patnje. M. 12. Nagomilavanje patnje

Uistinu, to je prouzrokovano telesnom pohlepom, usiovljeno pohlepom, pohlepa je u to umešana, pot­ puno rukovođeno pohlepom, i tako dolazi do ovoga: kraljevi ratuju protiv kraljeva, prinčevi protiv prinčeva, sveštenici protiv sveštenika, građani protiv građana, majka se svađa sa si­ nom, sin sa majkom, otac sa sinom, sin sa ocem, braća se svađaju sa bratom, brat sa sestrom, se­ stra sa bratom, prijatelj sa prijateljem. I tako se predaju nesuglasicama, svađama, tučama, navaljuju jedni na druge pesnicama, motkama, oružjem. I lako pate dok umiru ili pate dok preživljavaju groz­ ne muke. A zatim, pošto je i ovo prouzrokovano le'lesnom pohlepom, uslovljeno pohlepom, potpuno rukovođeno pohlepom, mogu se videti ljudi 'kako upadaju u kuće, kradu i pljačkaju, uništavaju čita­ ve kuće, napadaju putnike na putevima, otimaju luđe žene. Onda ih oni što vladaju zatvaraju i od­ ređuju im različite kazne. I oni zbog toga podnose grozne mulke i smrt. To je beda telesne po'hlepe, nagomilavan je patnje sadašnjeg života prouzroko­ vane pohlepom, usloVljene pohlepom, zbog pohle­ pe i što potpuno zavisi od pohlepe čula. Nagomilavanje

i tako nastavljajući ljudi se rđavo ponašaju, upotrebljavaju ružne rebud ućnosti či, loše misle, a rđavo se ponaša­ jući, upotrebljavajući rđave reči i lo­ še misleći, upadaju, kada po smrti dođe do raspa­ danja tela, u inferiorna životna stanja, u stanje patnje i izgubljenost i u provalije pakla. A to je patnje u

21

beda pohlepe, nagomilavanje patnje u budućim ži­ votima i ona je prouzrokovana pohlepom, uslovije­ na pohlepom, zbog pohlepe i potpuno zavisi od telesne pohlepe. Ne postoji mesto, ni u vazduhu, ni u du­ binama okeana, ni u pećinama, nigde na čitavom svetu gde bi se čovek zaklonio od svo­ jih rđavih dela. ĐHP. 127.

S. 35.

tT

Niz učinjenih

Jer bića su posednici svojih dela, nasled-

nici svojih dela, njihova dela kojih se zameću, vezani su za njihova su dela njihov zaklon. da su njihova dela — dobra — ona će požnjeti njihov p'lod.

su klice iz svoja dela, Ma kakva ili rđava

A. III (33) x bilo na kom mestu bića da počnu da

žive, tu će njihova dela sazreti, a bilo na kom mestu da njihova dela sazru, ona će .ubra­ ti plod svojih deila, pa bilo to u ovom životu, u bu­ dućem životu ili u jednom od budućih života. S. 21 (10). Doći će vreme kada će se moćni okean

isušiti, kada će nestati i kada ga više neće biti. Doći će vreme kada će se moćna zemlja, proždrana vatrom, uništiti i neće više postojati. Međutim, patnje ljudi zaslepljenih neznanjem i že­ ljom koja se kroz krug ponovnih rađanja žure, neće prestati.

22

TREĆA UZVIŠENA ISTINA

UZVIŠENA IS T IN A o prestanku patnje D. 22.

šta je uzvišena istina o prestanku patnje? To je potpuno iščeznuće, prestanak želje, njeno napuštanje, odvajanje i oslobađanje od nje. Ali gde ta želja može da iščezne, kako može da se ugasi? Svuda gde na svetu ima divnih i dopadljivih stvari, tamo želja može da iščezne i da se ugasi. S. 12 (66). Bilo da se to odnosi na prošlost, na sa­ dašnjost ili na budućnost, a svaki od redovnika ili sveštenika gleda na divne i dopadlji­ ve stvari na s.vetu kao na nestalne (anicca), jadne (dukkha) i bez ega (an-atta), kao na neku bolest ili na tugu, on prevazilazi želju. IT. 96.

kad je oslobođen čulne želje, oslobođen žudnje za postojanjem, on se više ne vra­ ća, on više ne stupa u život. i i

a

S. 12. Zavisnost od prestanka Icnomena

Jer potpunim prestankom i iščezavavanjem želje (tanha) prestaje žudnja Za životom (upadana); prestankom žudnje za životom (akcija) proces pos­ tojanja (bhava) je ugašen; prestankom procesa postojanja ponovno rođenje (jati) je uga­ šeno; a nepostojanjem ponovnog rođenja, starost i smrt, jad i patnja se gase. Tako dolazi do pre­ stanka gotovo svake mase patnje.

23

Odatle proizilazi da je uništenje, prestanak, prevazilaženje telesnog oblika, oseta, opažanja, du­ hovnih aktivnosti i svesti prestanak patnje, kraj bolesti, pobeda starosti i smrti. Gibanje vode koje nazivamo talasom — koji za neupućenog posmatrača stvara iluziju jedinstve­ ne i iste vodene mase koja se na površini jezera pokreće — proizvedeno i održavano vetrom opstaje zbog rezervnih energija. Kada, jednom, vetar prestane, a novi vetar ne bude više duvao nad vo­ dom, rezervne energije će postepeno nestati i tako će se čitavo gibanje vode završiti. Isto tako, ako se u vatru stavi novo gorivo, ugasiće se pošto je istrošeno staro. Na sličan način je proces pet Kandasa (agre­ gata) — što za običnog neupućenog čoveka stvara iluziju jednog »bića-ega« — proizveden i održavan pozitivnom željom za životom (tanha) i za neko vreme podstaknut energijama nagomilanog života. Jedanput kada je vatra (upadana) želje i težnje životu prestala i kada nikakva nova želja više ne požuruje proces pet Kandasa da se održi, život će se produžiti toliko dugo koliko u režem ima vital­ nih energija, ali kada se one jedanput istroše, pri­ likom smrti, proces pet Kandasa će se završiti. Tako se Nibana — prestanak (sanskrit: nir­ vana, od nir-va, prestati sa disanjem, ugasiti se) može da posmatra kroz dva vida: 1. Prestanak nečistote (kilesa — parinibbana) koja se stvara čak i u vreme života Arahata ili Sveca. 2. Prestanak procesa pet Kandasa (khanda-parinibana), što se dešava po smrti. To je, u stvari, Mir, to je najuzvišenije, kraj svih formacija, napuštanje čitavog niza ponovnih rađanja, nesta­ nak želje, ravnodušnost, prestanak, Nibana. Začaran pohlepom, raziljućen besom, zaslepljen iluzijom, zaslepljen, duha uhvaćenog u zamku, A. III (32).

(Nibbana)

24

čovek teži svojoj propasti, propasti drugih i trpi moralne muke, tugu. Ali ako odbaci pohlepu, bes i iluziju, čovek ne teži niti svojoj ni propasti dru­ gih i ne podnosi ni moralne muke ni tugu. Tako Nibana za mudraca može odmah da postane oči­ ta, prihvatljiva, privlačna i razumljiva. A. III (53). Prestanak svake pohlepe, prestanak be­ sa, prestanak iluzije, to se, u stvari, zove Nibana. A. VI (55). Arahat ili Svetac

a

tako oslobođenom učeniku, k oji u svom srcu nosi mir, ne treba ništa više pridodati onome što je već izvr­ šio i ništa više ne treba da radi. Kao što je stena od jedinstvene čvrste mase neoboriva od vetra, isto tako ni oblici, ni zvukovi, ni mirisi, ni ukusi, ni dodiri bilo koje vrste ne mogu da uz­ drmaju takvo biće. Njegov duh je stabilan i on je oslobođen. A. III (32).

a

onaj koji je posmatrao sve suprot­ nosti na ovoj zemlji i ništa ga više ne može da iznenadi na ovome svetu, mirno biće, os­ lobođeno besa, bola i želja, prevazišao je rođenje i starost. UD. VIII (1). Nepromenjljivo

Uistinu, postoji carstvo u kome nema ni čvrstog, ni tečnog stanja, ni toplote, ni pokreta, ni ovog sveta ni nekog drugog, ni sunca, ni meseca. Ovim ne nazivam ni nešto što će se uzdići, niti nešto što ne napreduje, ni nešto što je napred, niti što se upravo rađa, niti što upravo umire. Tu ne­ ma ni potpore, ni razvitka, ni osnove. To je kraj patnje. UD. III (3).

Postoji jedno rođeno nije, prouzroko­ vano nije, stvoreno nije, form irano ni­ je. Kada to rođeno nije, prouzrokovano nije, stvo­

25

reno nije, formirano nije ne b i postojalo, nikakva vrsta ovog rođenog, prouzrokovanog, stvorenog, for­ miranog sveta, ne bi bila moguća. Ali'pošto postoji jedno rođeno nije, prouzroko­ vano nije, stvoreno nije, formirano nije, moguće je umaći iz sveta onog što je rođeno, prouzrokovano, stvoreno, formirano.

26

ČETVRTA UZVIŠENA ISTINA

UZVIŠENA IS T IN A 0 PUTU ŠTO VODI K A PRESTANKU PATNJE s. 56.

Nesmotreno prepuštanje nis'kom, svima

Dve pristupačnom, vulgarnom, običnom i bez krajnosti ikakve koristi čulnom zadovoljstvu, kao i umereni j prepuštanje mučnom, običnom, ličnom

put

ponižavanju, i jedno i drugo su dve kraj­ nosti i Savršeni ih je izbegavao, stvorio je umereni put zahvaljujući kome razumemo i spo­ znajemo, a on vodi miru, raspoznavanju, prosvetljenosti, Nibani. Osmostruki put

To je uzvišeni, osmostruki put, put k oji vodi prestanku patnje:

1. Pravilno shvatanje (Samma-ditthi) 2. Prava misao (Samma-sankappa) 3. Prava reč (Samma-vaca)

I I I Mudrost (Panna)

4. Pravilno ponašanje (Samma-ikammanta) 5. Opravdano životno sredstvo (Samma-a jiva)

I Morailnost (Sila)

6. Pravi napor

(Samma-vayama)

27

7. Prava pažnja (Samma-sati) 8. Prava koncentracija (Samma-samadhi)

II Koncentracija (Samadhi)

Svaki apsolutni napredak na ovom putu unu­ tarnje kulture bezuslovno se zasniva na pravilnom shvatanju ili na pravilnim pogledima. Zbog toga je, u stvari, pravilno shvatanje prvi korak na osm o strukom putu. Međutim, red prema kome su raz­ ličite grane puta dovedene do savršenstva je: Mo­ ralnost, Koncentracija, Mudrost, na jeziku Pali: Sila, Samadhi i Pana. Pravilno shvatanje i Mudrost su osnova čita­ vog Budinog učenja. S. 56.

Ovo je Put umerenosti koga je Savršeni ot­ krio, zahvaljujući kome razumevamo i upo­ znajemo, a on vodi miru, raspoznavanju, prosvetljavanju, Nibani. Ovaj put je oslobođen bola i muka, oslobođen jecanja i patnji. To je Savršeni put. DH. 274—275—276. Uistinu ovog puta što svetljene vizije. Ako idete čiku na patnju. Ali svako treba da se samo označili put. M. 26.

ne postoji drugi put od vodi pročišćavanju proovim putem stavićete tabori za sebe, Savršeni su

Načuljite uho, Besmrtni je pronađen. Ja otkrivam, izlažem Istinu. Delajte onako ka­ ko sam vam ja to pokazao. A taj najviši sveti ži­ votni cilj, radi koga sinovi plemenitih porodica od­ laze iz svojih kuća i lutaju, uskoro ćete, čak u ovom životu, upoznati, ostvariti, dosegnuti.

28

PRVI KORAK

PRAVILNO SHVATANJE ( Samma-ditthi) D. 22. Shvatiti

gta je pravilno shvatanje? 1. razumeti patnju, četiri 2. razumeti uzrok patnje, istine 3. razumeti prestanak patnje, 4. razumeti put koji vodi ka prestank patnje. To se zove shvatanje ili pravi pogled. M. 9.

l ij pak kada plemenit učenikshvati šta je greška i gde je njen koren ili štaje to shvatiti zasluga i gde je njen koren, u tom slučaz a slu g u i j u on pravilno shvata. gre šk u »Grešnim« (a-kuzala) se smatra svaki telesni čin, reč ili rezultat stanja duha k oji nepovoljno utiče na naš život i odražava se u njihovim dejstvima kao patnja, pa bilo to u ovak­ vom ili u nekom drugom obliku budućeg života. T re b a

M. 9.

šta je grešno (a-kuzala) ?

1. uništavanje živih bića 2. krađa 3. nezakoniti seksualni odnosi 4. 5. 6. 7.

telesna akcija (kayajkamma)

laž ilažni odnosi grube reči prazne reči

verbalna akcija (vaci-kamma)

8. zavist 9. zlovolja 10. lažne ideje

duhovna akcija (mano-kamma)

29

Stanje »htenja« (cetana) se smatra akcijom (kamma). Može da se ispoljava kao telesna akcija ili kao reč; ako se ne ispoljava smatra se duhov­ nom akcijom. gta je osnova greha? Pohlepa (lobha) je osnova greha, bes (dosa) je osnova greha, iluzija (moha) je osnova greha. Stanje lobhe kao i stanje dose, su uvdk praće­ ni mohom, jer je moha — neznanje, koje je prvo­ bitna osnova sveg zla. M. 9.

Dakle, kažem da su ta grešna dela tro­ struka i prouzrokuju ih: pohlepa, bes ili neznanje (iluzija).

AX. 174.

M. 9.

K oja su dobra dela (kuzala)?

1. ne ubiti 2 . ine ukrasti

3. ne održavati nezakonite seiksualne odnose 4. ne 5. me 6 . ne 7. ne

lagati održavati lažne odnose upotrebljavati grube reći voditi prazne razgovore

8. uzdržavati se od zavisti 9. uzdržavati se zlovolje 10.pravilno gledati na stvari

^

telesna akcija

verbalna akcija

> duhovna a'kcija

Osnova dobrih dela je: odsustvo pohlepe (a-lobha — nezainteresovanost), odsustvo besa (a-dosa — blagonaklonost), odsustvo neznanja (a-moha — zna­ nje). S. 21 (5). Sh v atan je

tri osobine tanja.

30

Kada se shvati da su oblik, oset, žanje, duhovne aktivnosti i svest lažni (podložni patnji i bez ega), tom slučaju dolazi do pravilnog

opaproi u shva-

Aiko neko kaže da želi da vodi svetački život i da sledi pravila Posvećenog, pod uslovom da mu Posvećeni prethodno kaže da li je svet večit, ili vremenski određen, konačan ili beskonačan, da li se princip života identifikuje sa telom u kome je nešto razli­ čito, da li Savršeni postoji i posile smrti itd. takvo bi biće m oglo da umre pre nego što Savršetni bude u mogućnosti da na sve ovo odgovori. To bi bilo isto kao kada bi nelki čovek ranjen otrovnom strelom, a čiji prijatelji, drugovi i bliž­ nji hoće da pozovu hirurga da ga leči, rekao: »N e želim da izvuku tu strelu pre nfcgo što saznam od koga sam ranjen, da li je to plemenita osoba, princ, građanin ili rob« ili »Kako se zove i kakvoj poro­ dici pripada«; ili: »Da li je visok, mali ili srednjeg rasta«? Izvesno je da će taj čovak umreti pre nego što sve ovo sazna. M. 63. Beskorisna pitanja

Dakle, čovdk koji traži svoje blagostanje treba da izvuče tu strelu — strelu jadikovki, muke i bola. SUP. 592.

M. 63.

Jer, bilo da postoji ili da ne postoji teorija da li je svet večan ili vremenski određen, konačan ili beskonačan, izvesno je da postoji rađa­ nje, starost, smrt, tuga, jadikovke, jad, bol, očaja­ nje, kojih čovek može da se oslobodi, čak i u sadaš­ njem životu, na način kako sam vam to rekao.

M. 2. Pet veza

Postoji, na primer, svetski čovek, k oji je neznalica, ne vodi računa o svetim ljudima, ne poznaje učenje svetih ljudi, i koji nije ušao u Uzvišenu doktrinu.

M. 64.

A njegovo srce je zaposednuto, preplavljeno iluzijom o ja, skepticizmom, privrženošću ritualima i ceremonijama, čulnim željama, zlovo­ ljom i on zaista ne zna kako da se oslobodi tih stvari.

31

Iluzija o sopstvenom ja (sakkaya-ddtthi) se manifestuje 'kroz: 1. Spiritualizam (bhava ili sassata-ditthi), bu­ kvalno: verovanje u večnost ili verovanje da njegov ego postoji nezavisno od njegovog materijalnog te­ la i nastavlja se po raspadanju tela. 2. Materijalizam (vibhava ili uccheda-ditthi), bukvalno: verovanje u nihilizam ili verovanje da ovaj sadašnji život.sačinjava ego koji biva uništen po smrti materijalnog tela. M- 2.

Ne znajući šta je dostojno, a šta nedostojno razmišljanja, vezuje se za b e z m u d ro s ti ono što je bez vrednosti a ne za ono što vrednosti ima. I nimalo mudro ne razmišlja: »Da li sam iili nisam postojao u proš­ losti? Ko sam u prošlosti bio? Kakav sam u prošlo­ sti bio? Iz kakvog sam se u kakvo stanje pretvorio u prošlosti? Da li ću ili neću postojati u budućnosti i u kakvom obliku? Kakav ću biti u budućnosti? Iz kakvog u kakvo stanje ću se pretvoriti u buduć­ nosti?« A i sadašnjost ga ispunjava sumnjama: Jesam li ili nisam? K o sam? Kakav sam? Odakle je biće došlo? Kuda ide? R a z m iš lja n je

i pošto se čovek izgubi u tim razmišljanjima bez mudrosti zapada u jedno od o egu šest mišljenja i ono postaje njegovo ubeđenje i njegovo čvrsto verovanje: »Im am ego« ili »Nem am ego«; ili »pomoću ega osećam ego«, ili »pomoću ega osećam ono što je bez ega«, ili ima sledeći pogled na to: »M oj ego može da mi­ sli, oseća i čas u ovom čas u onom slučaju eksperimentiše plodom dobrih ili loših dela, to je m oj sta­ lan, stabilan, večan ego, nije podložan promeni i večno će ostati isti.«

šest m iš lje n ja

M. 22.

Kada bi ego zaista postojao isto tako bi po­ stojalo nešto što bi pripadalo egu. Kako u stvarnosti ni ego niti ništa od ega ne može da sč

32

pronađe, zar zaista nije potpuno nerazumno reći: »O vo je svet, ovo sam ,ja’ i po smrti ću ostati stalan, postojan i večan«. To je samo prosto mišljenje, gomila mišljenja, smešno mišljenje, zbrka mišljenja, upadamje u zam­ ku mišiljenja, a po upadanju u zamku iluzornih mi­ šljenja, neznalica sa ovog sveta neće biti oslobođen ponovnih rađanja, starosti, smrti, tuge, jada, bola, očajanja. Kažem, neće biti oslobođen patnje. 2-

Dobar i plemenit učenik koji poštuje svete ljude, poznaje njihovo učenje, razmišljanja priđobijen za Uzvišenu doktrinu, razu­ me šta je a šta nije dostojno razmiš­ ljanja. I pošto to zna, on razmišlja o onome što ima vrednost, a ne o onome što je nje lišeno. On mudro razmišlja o tome šta je to patnja, k oji je uzrok patnji, šta je to prestanak patnje, k o ji put vodi ka prestanku patnje, on o tome mudro raz­ mišlja. Mudra

Sotopana ili »onaj ^ koji je ušao u tok«.

A kada tako razmišlja tri se niti odvaja ju od njega: iluzija o svome ja, sumnja i vezanost za rituale i ceremonije,

M. 22.

a ti učenici od kojih su se te tri niti odvo­ jile isu »ušli u tok« (sotopanna), zauvelk su izbegli nesrećna stanja i osigurali su sebi potpuno prosvetljenje. Ući u tok Nibane bolje je nego vladati zemljom, bolje je nego dostići nebeske radosti, bolje je nego viladati vasionom. DHP. 187.

A. X. (63). i zaista oni koji imaju neograničeno poverenje u mene ušli su u tok.

Postoji deset niti koje bića vezuju za životni točak. To su: :i Tako je govorio Buda

33

1. Iluzija o svome ja (sak!kaya-ditthi) 2. sumnja (vicikiccha),

3. vezanost za rituale i ceremonije (silabbata•fparamasa) 4. senzualna želja (ikama-raga), 5. zlovolja (vyapada), 6 . želja za svetom obličja (rupa-raga), 7. želja za svetom bez obličja (arupa-raga), 8. ponos (mana), 9. uzbuđivanje (uđdhaoca), 10. neznanje (avijja). Sotopana, u bukvalnom prevodu »Onaj što je ušao u tdk«, u stvari k oji ulazi u tok u Nibanu što vodi, oslobođen je tri prve veze. Sakadagamin, u bukvalnom prevodu »onaj koji se jedanput vraća« (u našu sferu čula), oslobodio, se četvrte i pete veze u pravom smislu te reči. Anagamin, bukvalno prevedeno: »onaj koji se više ne vraća«, potpuno je oslobođen prvih pet veza koje su se zadržale u našoj sferi čula (kama-lloka) posle smrti, dosegnuće cilj živeći u sferi čistog ob­ lika (rupa-lđka). Arahat, savršeni svetac, potpuno je oslobođen svih deset veza. M. 117. Shvatanje na zemaljskom i nadzemaljskom planu

Da'kle, kažem, postoje dve vrste pravilnog shvatanja: i. 'Shvatanje da milostinja i žrtve nisu beskorisni, da se ubire plod i rezultat ikako dobrih tako i rđavih dela.

Da pojm ovi kao ovaj i budući život postoje, da otac i majka, kao i spontano rođena bića (u nebes­ kim svetovima) nisu samo reči, da na svetu postoje redovnici, sveštenici i da su oni čisti i savršeni, da mogu da objasne ovaj i budući život koji su oni sa­ mi shvatili. Ovo se zove pravilnim pogledom na svet (lokiya-samma-ditthi), pogled koji daje zemalljske plodove i uzrokuje dobre rezultate.

34

2. Ali, bilo šta da -postoji od znanja, od pronic­ ljivosti, od pravilnog shvatanja a odnosi se na Put (kod Sotopane, Sakadagamina, Anagamiiina ili Arahata), pošto je duh okrenut od sveta i spojen sa Putem, pošto se Sveti put ¿ledi, to nazivamo: pra­ vilnim i nadzemaljskim shvatanjem (lokuttara-samma-ditthi) koje nije sa ovoga sveta, već je iznad njega, a sjedinjeno je sa Putem. Osmostruki put je, dakle, dvojak:' 1. put ovoga sveta (Iokiya), a upražnajva ga biće vezano za svet (puthujjana); 2. nadzemaljski put (lokuttara), sprovođetn od uzvišenih učenika (ariyapuggaila). Prepoznajući lažne i pravilne poglede, primenjuje se »pravilno shvatanje« (prvi drugim korak), a trudeći se da se lažni pogledi koracima prevaziđu i pobude pravilni pogledi, pri■menjuje se »pravi napor« (šesti korak); prevazilazeći lažne poglede pažljivim duhom kada su u pitanju pravilni pogledi, primenjuje se »prava pažnja« (sedmi korak). Dakle, tri stvari prate i sle­ de pravilne poglede, a to su: pravilno shvatanje, pravi napor i prava pažnja. > M. 117.

Veza sa

M- 72.

kada se postavi pitanje znanja i da li ja o njem u prihvatam bilo kakvo mišljenje treba ovako odgovoriti: a

Savršeni je oslobođen svake teorije, jer je Savršeni razumeo šta je to telo, ikako se ono rađa i kako nestaje. Razu­ meo je šta je oset, kako se rađa i kako nestaje. Ra­ zumeo je šta je opažanje, kako se ono rađa i kako nestaje. Razumeo je šta su duhovne aktivnosti, ka­ ko se one rađaju i kako nestaju. Razumeo je šta je to svest, kako se ona rađa i kako nestaje. Dakle, kažem, Savršeni je dostigao potpuno oslobođenje prestankom, udaljavanjem, nestankom, odbaciva­ njem, oslobađanjem od svih mišljenja i pretpostav­ ki, od svih sklonosti ka uzaludnoj silavi »Ja« i »M oje«. Oslobađanje od doktrina

35

Billo da se Savršeni (Bude) pojavljuju na svetu ili ne, jedan apsolutni us'lov, osobine nepromenjljiva činjenica, stalan zakon je učvršćen, a on je: da su sve forma­ cije nepostojane (anicca) a da su sve form acije pod­ ložne patnji (duklkha) i da je svaka stvar bež određenog ega (an-atta). . Reč »sankara« — delovanje — podrazumeva svaku stvar koja ima početak ili kraj, ono što mi nazivamo stvorenom ili formiranom stvari (san'khara-dhamma), svalku moguću fizičku ili duhovnu komponentu postojanja. Reč »Dam a« ima čak širi smisao i podrazumeva sve, je r može da označi stvari koje nemaju ni po­ četka ni kraja, a mi ih nazivamo nestvorenim i'li neformiranim stvarima (asanikhata-dhamma), kao kosmički prostor i Nibana. Iz tog bi razloga bilo pogrešno da se kaže da su sve dame nepostojane i podložne promenama, jer su Nibana-dama i akasa postojane i ne podležu promenama. Ali iz istog razloga treba prihvatiti da su, ne samo sve sankare (sankhara-dhamma), već i sve dame (tu se podrazumeva i to bez oblika) bez ega (an-atta). A. III (134).

Telesni oblik, oset, opažanje, duhovna aktivnost, svest k oji su stalni, posto­ jani, večni i nepromenjljivi, takve pojm ove mudri ne priznaju, a i ja kažem da takva stvar ne postoji. S. XVI (10).

A. I (15).

D- 15-

i nemoguće je za svako biće koje pra­ vilno shvata da bilo šta smatra egom.

Ako neko tvrdi da je oset njegov ego odgovoriće mu se ovako: »Postoji tri vrste oseta: prijatni, neprijatni i neodređeni. K o ji od ta tri oseta smatrate va­ šim egom ?« U trenutku kada se proba jedan od ovih oseta, dva druga se ne osećaju. Ove tri vrste oseta su nestalne, zavise od uzroka, po-

Ideje i razgovori o egu

36

diložne su ikvarenju, raspadanju, iščezavanju i ne­ stajanju. B ilo ko ko ima jedno od ovih oseta da misli da je to njegov ego po prestanku tog oseta će morati da prizna da se njegov ego rasplinuo. I on će od tog časa i u sadašnjem životu smatrati da je njegov ego nestalan, pomešan sa zadovolj­ stvom i bolom, podložan rađanju i nestajanju. Ako, pak, neko kaže da oset nije njegov ego i da je njegov ego nepristupačan osetu, pitaćemo ga ovo: »Da 'li je moguće kazati ,to isam ja ' tamo gde nema oseta«? Ili bi neko mogao da kaže: »Oset zaista nije moj ego, ali isto tako nije istina da moj ego nije pristupačan osetu, jer moj ego je taj koji oseća, jer on ima sposobnost da oseća.« Njemu bi tre­ balo odgovoriti: »Pretpostavimo da oset potpuno i sasvim prestane, a ako po prestanku tog oseta ni­ kakav drugi oset ne postoji, da li je moguće reći ,fco siam ja ’ ?« Reći da duh i duhovni objekti, ili svest-dub, sačinjavaju ego, ni takvo tvrđenje nije osnovano. Jer se rođenje i nestanak opažaju, a kada se vidi rođenje i nestanak tih stvari, može se zaključiti da se i njegov ego rađa i nestaje. Bilo bi poželjno za neobrazovanog čoveka na ovom svetu da pre smatra svojim egom svoje telo sastavljeno od četiri elementa ne­ go svoj duh. Jer, očigledno je da njegovo teio mo­ že da traje jednu, dve, tri, četiri, pet ili deset ili čak sto i više godina; dok ono što nazivamo misao illi duh, ili svest-duh, stalno se pojavljuje i noću i danju kao takva stvar, a nestaje kao nešto drugo. S. 21. (7).

S. 21. (5).

Dakle bilo šta da postoji od telesnog oblika, od oseta, od opažanja, od duhov­ ne aktivnosti, od svesti, bilo da je unutarnje ili spoljašnje, prosto ili suptilno, uzvišeno ili nisko, udaljeno ili blizu, to prema stvarnosti i pravoj mudrosti treba razumeti ovako: »To mi ne priipada, ja nisam to, to nije moj ego.«

37

Aiko neko pita: »Da li ste postojali u prošlosti i da li je pogrešno da niste postojali? Da li ćete postojati u budućnosti i da li je pogrešno da nećete po­ stojati? Da li postojite i da li je po­ grešno da niste postojali«? Trebalo bi da odgovori­ te da ste bili u prošlosti i da ne može da se kaže da niste postojali, da ćete biti u budućnosti i da ne može da se kaže da nećete postojati, da ste u sadašnjosti i da ne može da se kaže da ne postojite. U prošlosti je jedino prošlo postojanje bilo stvarno, a nestvarna buduća i sadašnja postojanja. U budućnosti će jedino buduće postojanje biti stvarno, a nestvarna prošla i sadašnja postojanja. Sada je jedino sadašnje postojanje stvarno, a ne­ stvarna su prošla i buduća postojanja. Uistinu, onaj što shvata uzročnu zavisnost (paticca-samuppada) shvata i istinu. Jer isto tako kao što krava daje mle'ko, od mleka pravimo skorup, od skorupa puter, od putera dobij amo masnoću,- od masnoće (podgrejane) dobijamo penu; tako kada imamo mleko ne smatramo ga skorupom ili- puterom ili masnoćom, ili masnom penom, već samo ml okom, kao što skorup smatramo skorupom — isto se dešava i .sa prošlim postojanjem, stvarnim ovog trenutka, ali nestvarnim kao buduće i sadaš­ nje postojanje; i buduće postojanje će biti stvarno u to vreme, ali nestvarno u vremenu prošlom ili sa­ dašnjem; sadašnje postojanje je stvarno sada, a nestvarna su postojanja prošla i buduća. To su sve samo proste reci, Izrazi, obični načini izražavanja, prosta značenja. I Savršeni se služi recima, ali ni­ kada ne dopušta da se uhvati u njihovu zamku. D- 9. Prošlost, sadašnjost i budućnost

y A

Tako je onaj koji ne razume tdesni oblik, oset, opažanje, duhovne aktivnosti, svest prema stvarnosti (u stvari praznine jedne ličnosti ili ego) -koji ne razume kako se oni stvaraju i ne­ staju, njihov način nestanka, podložan da veruje bilo da se Savršeni nastavlja po smrti, bilo da se ne nastavlja itd. S. 42.

38

Istini za volju, za onog što smatra da je životni princip (ego) istovetan sa telom svetački život nije moguć, ili za onog što veruje da je životni princip nešto potpuno različi­ to od tella, i za njega svetački život nije moguć. Ove dve krajnosti je Savršeni izbegao i ozna­ čio je učenje srednjeg puta, a ono kaže: A. III (61).

Životne aktivnosti (sankhara) zavise od iluzije ili neznanja (avijja). Od aktivnosti zavisi svest (vinnana) — svest o ponovnom rođenju u maj­ činom stomaku. Psihofizički sastav (nama-rupa) za­ visi od svesti. Šestostruka aktivnost čula (chalayatana) zavisi od psihofizičkog sastava. Čulni uti­ sak (phasso) zavisi od šestostruke aktivnosti čula. Oset (vedana) zavisi od čulnog utiska. Želja (tanha) zavisi od oseta. Vezanost za egzistenciju (upadana) zavisi od želje. Proces postojanja (bhava, ovde: Kamma-bhava, posledica bića ili ono što proizilazi iz akcije), zavisi od vezanosti za egzistenciju. Ponovno rođenje (jati) zavisi od procesa postojanja. A od po­ novnog rođenja zavise starost i smrt (jaramarana), tuga, jadikovke, jad, bol i očajanje. Tako nastaje to nagomilavanje patnje. Ovo se zove Uzvišena isti­ na o poreklu patnje. Zavisnost od porekla (Paticca-samuppada)

Međutim, onaj u koga je iluzija nestala a probudilo se znanje, takav učenik ne čini više ni dobra ni rđava dela niti ona što vode večnosti.

S. 12 (6).

Tako potpunim nestankom i prestan­ kom te iluzije dela (iskazi života) pre­ staju. Prestankom aktivnosti gasi se svest (ponovno rođenje). Prestankom psihofizičkog sastava, šestostruko dejstvo čula se gasi. Prestankom šestostru-, kog dejstva čula, gasi se čulni utisak. Prestankom čulnog utiska, gase se oseti. Prestankom oseta, gasi se želja. Prestankom želje, gasi se vezanost za egziA. Ili (61).

39

stenciju. Prestankom vezanosti za egzistenciju, gasi se proces postojanja. Prestankom procesa postoja-! nja, gasi se ponovno rođenje. Prestankom ponovi nog rođenja starost i smrt, tuga, jadikovike, jad, bol i očajanje se gase. Tako dolazi do ukidanja te nagomilane patnje. Ovo nazivamo Uzvišena istina o prestanku patnje. M. 43. Kama deluje

Uistinu, zato što su bića sputana neznanjem (avijja) i uhvaćena u zamku želje (tanha) oni čas ovde, čas tamo traže nova zadovolj­ stva i tako podležu novim ponovnim rođe­

njima. A. III. A delo (kamma) proizilazi iz pohlepe, besa ili iz neznanja (lobha, dosa, moha), što iz njih nastaje i u njima sadrži svoj pokretač i svoje poreklo; gdegod može da se ponovo rodi i gdegod to deilo sazri ubraće se njegov plod, bilo u ovom, sledećem ili u nelkim od budućih života. M. 43. Međutim, iščezavanjem neznanja, buđeBesplodna njem mudrosti, prestankom pohlepe, nekama će više doći do ponovnog rođenja. A. III (33).

je r dela koja nisu podstaknuta pohle­ pom, besom i iluzijom, koja nisu pro­ izišla iz njih, čiji izvor i poreklo nije u njima, ta­ kva su dela zbog odsutnosti pohlepe, besa i iluzi­ je namenjena zaboravu, bez korena, kao palmino drvo iščupano iz zemlje, uništena i nisu više pod­ ložna ponovnom pojavljivanju. A. VIII (12).

u tom se smislu može s pravom reći da ja podučavam nihilizmu, da širim svoju nauku u cilju uništenja i da tamo odvlačim svoje učeni'ke. Jer ja svakako učim uništenju, uni­ štenju pohlepe, besa i iluzije, kao i uništenju mno­ gobrojnih zala i rđavih dela.

Patika-samupada je učenje o strogom pokora­ vanju zakonu svega što naiđe, bilo na fizičkom ili psihičkom p'lanu. Ono pokazuje kako je sveu'kup-

40

nost fizičkih i duhovnih pojava, čitav pojavni svet k oji potpuno zavisi od šest čula, sa patnjom koja iz njega proizilazi (ovo je glavna tačka učenja) nije jednostavna igra slepog slučaja, već ima egzisten­ ciju koja od uslova zavisi. I doista, povlačenjem tih uslova, ove pojave koje su proizašle iz njih i od njih zavise (kao i čitava patnja), treba neizbežno da- iščeznu i da prestanu da postoje. Prema to­ me, Patika-samupada iznad svega teži da istakne da ostvarenje patnje zavisi od uslova i kako po prestanku tih uslova čitava patnja treba da iš­ čezne. Dakle, Patika-samupada služi da razjasni dru­ gu i treću Uzvišenu istinu, objašnjavajući ih od nastanka do vrhunca kraja i dajući im određeni filozofski oblik. Sledeća tabela već na prvi pogled pokazuje od­ nos zavisnosti koje postoje između prošlih, sadaš­ njih i budućih postojanja. 1. Iluzija (i u isto vreme pohlepa, privrženost itd.) Postojanje u prošlosti 2. Delanje (što potvrđuje život) '

Kama-bava (Proces delanja)

3. Svest Upati-bava 4. Psiho-fizički sastav '(Proces 5. Šestostruko delovanje rođenja) čula 6. Čulni utisak Postojanje 7. Oset u sadašnjosti 8 . Pohlepa Kama-bava 9. Vezanost za postojanje (Proces (i u isto vreme pohle­ deilanja) pa, iluzija itd.) 10. Proces postojanja Postojanje 11. Ponovno rođenje u budućnosti) 12. Starost i smrt

Upati-bava (Proces rođenja)

1

41

•y V

;

v

1

r .;:

,

■

' >: w y ( f '

-•-

■••. y-

•

:

.'if;

’

; . .

' -’aï;

;-r$

■ •' ïp - ' ■' ■* ■ » ’

‘ ;' ' '

;

■■•A1'

'

■'

•' '1

•

, if

DRUGI K O R A K

PR AV ILN A MISAO ( Samma-sankappa) D. 22.

šta je pravilna misao?

1. Slobodna misao o pohlepi; 2. Slobodna misao o zlovolji; 3. Slobodna misao o okrutnosti. Ovo se naziva pravilnom .misli. M. 117. Ovozemaljska i

vanzemaljska misao

A kažem vam da je pravilna misao dvojaka: 1. Slobodne misli o pohlepi, zlovollji

[ o okrutnostinazivaju se pravilnim ovozemaljskim mislima (lokiya-samma-san'kappa) koje daju ovozemaljske plodove i vo­ de uspesima. 2. Ali bilo šta da postoji kao način mišljenja: razmatranje, rasuđivanje, misao, raspravljanje, primena — onda kada je duh pročišćen, od vraćen od sveta, sjedinjen sa Putem i pošto sledi sveti put — u tom slučaju su sva »usmena delovanja« duha (vaci-sankhara) nazvana: vanzemaljske pravilne mi­ sli (lokutara-samma-sankappa) k oje nisu sa ovoga sveta već su vanzemaljska i sjedinjena sa Putem. Veza sa drugim koracima

ako se lažne misli shvate kao lažne, a pravilne misli kao pravilne, upražnjava se pravilno shvatanje (prvi korak) i dok se čovek napreže da prevaziđe rđave misli i da podstakne pravilne misli, upražnjava pravi na­ a

43

por (šesti korak), a nadvladavši rđave misli s paž­ njom, i ako je pažnja u vlasti pravilnih misli, upražnjava se prava pažnja (sedmi korak). Dakle, ove tri stvari prate i slede pravilnu misao, pravi napor i pravu pažnju.

44

TREĆI K O RAK

PRAVA REC (Samma-vaca) A. X. (176). Ne lagati

š ta je prava reč? i. U ovom slučaju učenik izbegava laž i uzdržava se od laži.

Govori istinu, posvećuje se istini, siguran je, dostojan poverenja i ne razočarava ljude. Ako je na nekom skupu, među ljudima ili među bližnjima, na nekom većanju ili na kraljevskom dvoru, a pita­ ju ga da svedoči o nečemu o čemu možda nešto zna, ako o tome ništa ne zna, on odgovara: »N e znam ništa«, a ako o tome nešto zna, kaže: »Znam «, ako ništa nije video, kaže: »Ništa nisam video«, a ako je nešto video, kaže: »Video sam«. Tako on nikada namemo ne laže, niti zbog svo­ je sopstvene koristi, niti zbog koristi druge osobe, niti iz bilo kakve koristi. Ne ogovarati 2. Izbegava ogovaranje i uzdržava se od njega. Kada negde nešto čuje on to ne prenosi na drugom mestu da bi izazvao raspra­ ve. A ono što je čuo na nekom mestu ne prepriča­ va na drugom mestu da bi izazvao svađe. Na taj način spaja razdvojene, a hrabri one koji su zajed­ no. Sloga ga uveseljava, lepo mu je i srećan je kada sloga vlada, on svojim rečima širi slogu. od

3 . Izbegava grube reči i uzdržava

nep risto jn ih reči

ih se. Izgovara blage reči, prijat­ ne da se čuju, srdačne reči koje

U zd ržavati se

45

idu pravo u srce, učtive i birane reči, koje su pri­ jatne većini. U Mažimd N ikaji (21) Buda kaže: »Ako čak, o redovnici, lopovi i ubice seku vaše udove i vaše zglobove, onaj ko oseti bes ne sledi moje savet jer v i ovako treba da se uvežbavate: Naš će dub biti nepokolebljiv, nikakva psovka neće izaći iz na­ ših ustiju, ostaćemo prijateljski raspoloženi i bićemo ispunjeni blagonaklonošću, naše će srce biti is­ punjeno ljubavlju, oslobođeno pritajene pakosti i s'laćemo mu blagonaklone, široke, neograničene mi­ sli, oslobođene besa i mržnje.« U zd ržav ati se od

4 . Izbegava beskorisne reči, uzdr-

žava ih se. Govori u pravom tre­ nutku, prati činjenice, kaže ono što je neophodno, govori o zakonu i o redu, njegov govor je kao blago i izrečen je u pravom trenut­ ku, propraćen je umerenim obrazloženjima i pun je smisla. To se naziva pravom reči.

u zalud nih reči

Ovozemaljska i vanzemalj ska

A sada ću reći j aika:

da je prava reč dvo-

prava reč

j. Uzdržavanje od laži, ogovaranja, grubih reči i uzaludnih reči zovu se ovozemaljske prave reči koje daju ovozemaljske plodove i Vode uspesima na ovome svetu. 2. Međutim, gnušati se četvorostruke primene rđave reči, uzdržavati je se, savladati je, kočiti je, pošto je duh pročišćen, odvraćen od sveta, sjedi­ njen sa Putem i pošto sledi Sveti put: to se zove pravom vanzemaljskom reči (llokuttara-samma-vaca) koja nije sa ovoga sveta, već je vanzemaljska i sje­ dinjena sa Putem. Veza sa drugim koracima

46

A pošto se rđava reč shvati kao rđava, a prava reč pravom, primenjuje se pravilno shvatanje (prvi korak), a ikada se ulaže napor da se rđave reči nadvladaju pravi-

ma i da se kazuju prave reci, primenjuje se pravi napor (šesti korak); prevazišavši rđave reči pažlji­ vog duha, ostajući pažljivog duha, vladajući pra­ vom reči, primenjuje se prava pažnja (sedmi ko­ rak). Dakle, tri stvari prate i slede pravu reč: pra­ vilno shvatanje, pravi napor i prava pažnja.

8gp*#*8 S*8JWfTm ; «e m GgEilEIbe

47

'

I

v

ČETVRTI K O R ^K

PR AVILNO PONAŠANJE (Samma-kammanta) A. X. (176).

§ta je pravilno ponašanje? i. Učenik izbegava da ubija živa bića i uzdržava se od toga. Bez batine i bez mača, savestan, pun simpatije, brine se o dobro­ biti svih živih bića. Ne

ubiti

Ne ukrasti

2. Izbegava krađu i uzdržava se od nje. Neće se krađom dočepati onoga sto drugi ima od hrane ili od stvari u selu ili u šu­ mama. Uzdržavati se nezakonitih seksualnih odnosa

3 . Izbegava nezakonite seksualne odnose, uzdržava ih se. Ne održava grešne odnose sa osobama koje su štićenici njegovih roditelja, sa bra­ ćom, sestrama ili bližnjima, niti sa udatim ženama, zarobljenicima, niti sa devojkama okićenim cvećem. To se naziva pravilnim ponašanjem.

M- 117.

A sada ću vam reći da je pravilno ponašanje dvojako: v an zem aljsk o i. Ne ubiti, ne ukrasti i ne praviti p o n a š a n je ispade naziva se ovozemaljskim pra­ vilnim ponašanjem (lokiya-samma-kammanta) koje daje ovozemaljske plodove i vodi uspesima na ovome svetu. /> ,!■ 2. Međutim, užasavati se primene tog trostru­ kog rđavog ponašanja, uzdržavati se od njega, zauzO v o zem a ljsk o i

4 Tako je govorio Buda

49

davati ga, nadvladati ga, svetog duha, odvraćenog od sveta, sjedinjenim sa Putem i koji sledi Sveti put, to se zove vanzemaljskim pravilnim ponaša­ njem ('lokuttara-samma-kammanta) koji nije sa ovo­ ga sveta, već je vanzemaljsko i sjedinjeno sa Putem. Veza sa drugim koracima

A ako se rđavo ponašanje shvati kao rđaVo, a pravilno ponašanje kao pravilno, primenjuje se pravi pogled (prvi korak); iz napora da se rđavo ponašanje nadvla­ da i da se čovek dobro ponaša, primenjuje se pravi napor (šesti korak); nadvladavši rđavo ponašanje pažljivog duha, ostajući pažljivog duha za vreme pravilnog ponašanja, primenjuje se prava pažnja (sedmi korak). Dakle, tri stvari prate pravilno po­ našanje: pravilno shvatanje, pravi napor i prava pažnja.

t

50

PETI KORAK

OPRAVDANO ŽIVO TNO SREDSTVO (Samma-ajiva) D- 22.

Šta je opravdano životno sredstvo? Kada plemeniti učenik, želeći da izbegne zlo delo, zarađuje za život opravdanim i časnim sredstvima, to se naziva pravilnim življenjem. U Mažimi N ikaji, 116, rečeno je: »B aviti se iz­ dajstvom, gatati, baviti se prevarom ili zelenaštvom, to je loš način življenja.« A u Angitari Nikaji, V, 177, rečeno je: »Učenik treba da izbegava pet zanimanja: trgovinu oružjem, trgovinu živim bićima, trgovinu ljudima, trgovinu alkoholnim pićima i trgovinu otrovom.« M- 117. A reći ću vam da je pravilno življeOvozemaljsko i nje dvojako: vanzemaljsko i. Kada uzvišeni učenik izbegavajupravilno ći da učini zlo delo zarađuje za žiživljenje Vot časnim sredstvima to se zove ovozemaljsko pravilno življenje (lokiya-samma-ajiva) koje daje ovozemaljske plodove i vpdi uspesima na ovome svetu. 2. Međutim, užasavati se primene tog trostru­ kog rđavog ponašanja, uzdržavati se od njega, zauz­ da vati, ga, nadvladati ga svetog duha, odvraćenog od sveta, sjedinjenim sa Putem i koji sledi sveti Put, to se zove vanzemaljskim pravilnim ponaša­ njem (lokuttara-samma-ajiva), koje nije sa ovoga sveta, već je vanzemaljsko i sjedinjeno sa Putem.

51

Kada se rđav život shvati kao pogrešan, a pravilan život kao pravilan upražnjava koracima Se pravilno shvatanje (prvi korak); iz na­ pora da se pogrešan život nadvlada i da se uspostavi pravilan život, upražnjava se pravi na­ por (šesti korak); kada se pogrešan život nadvlada­ va pažljivim duhom i kada se ostane pažljivog duha za vreme pravilnog življenja upražnjava se prava pažnja (sedmi korak). Dakle, tri stvari prate i slede pravilno življenje: pravilno shvatanje, pravi napor i prava pažnja. Veza sa

drugim

52

ŠESTI KO R AK

/

PRAVI NAPOR ( Sammâ-vâyama) A- IV 13—14. šta je pravi napor? Postoje četiri osnovne vrste napora: napor da se nešto izbegne, napor da se nešto nad­ vlada, napor da se nešto razvije i napor da se ne­ što održi. i. š ta j e napor da se nešto izbegne? u toku napora izbegavanja učenik ve(S a m v a ra žba svoj duh da izbegne buđenje zla -p p ađ h an a) Ili grešnih dela koja se još uvek nisu stvorila: i on se trudi, usmerava svo­ ju energiju, napreže duh i bori se. Tako, kada opa­ zi neki oblik okom, neki zvuk uhom, neki miris nosom, neki ukus jezikom, neki dodir telom, neki predmet duhom, ne zadržava se ni na celini ni na detaljima. I trudi se da se odbrani da ga zlo i gre­ šna dela, pohlepa i jad ne dotaknu ako mu čula nisu pripremljena; nadgleda svoja čula, nadzire ih. Vladajući tim uzvišenim nadzorom čula oseća radost u koju nikakva rđava stvar ne može da se uplete. To je napor izbegavanja. N apor

iz b e g a v a n ja

šta je napor prevazilaženja? 2. U toku napora prevazilaženja uče(P a h â n a nik vežba svoj duh da prevazilazi -p p ađ h an a) zlo i rđava dela koja su se već stvo­ rila, on se u tome trudi, usmerava svoju energiju, napreže duh i bori se. N apor p rev azilaže n ja

53

Ne zadržava se na putenim mislima, na zlovo­ lji, na tuzi ili na svom ostalom žilu ili na rđavim delima Jkoja su se stvorila. Napušta ih, razgoni ih, raz­ bija ih i trudi se da nestanu.

M. 20. Četiri načina da se rđave misli odagnaju

A'ko gleda neki predmet, dešava se da se zbog tog predmeta rđave ili loše mi­ sli vezane za pohlepu, bes, ili iluziju probude u učeniku. U tom slučaju on treba:

1. da gledajući na taj predmet misli na neku drugu stvar i to bi bilo spasonosno rešenje. 2. da razmišlja o niskosti svojih misli: »T e su misli nezdrave, sramotne i daju mučne ishode«. 3. da ne obraća nikakvu pažnju na svoje misli. 4. ili da razmišlja o složenoj prirodi svojih misli. 5. da stežući zube i držeći jezik uz nepce nagna svoj duh da se liši i odbaci te misli.

Ako to čini, njegove rđave i loše misli o pohle­ pi, besu i iluziji će se raspršiti, nestati. A duh će iznutra očvrsnuti, smiriti se, nagoditi i usredsrediti. To je napor prevazilaženja. A. IV. 13—14. Sta je napor razvitka? Napor 3 u toku napora razvitka učenik će

razvitka (Bhavana

usmeravati svoju volju da stvori usloVe za dobra dela koja se još nisu dep p ad h a n a) sila, on se u tome trudi, usmerava svo­ ju energiju, napreže duh i bori se. Tako, naklonjen samoći, ravnodušnosti, gaše­ nju i najzad se oslobađajući razvija »elemente prosvetljenja« (bojjhanga). To su pažnja (sati), prouča­ vanje zakona (dhamma-vicaya), energija (viriya'), ra­ dost (piti), mir (passaddhi), usredsređenost (samadhi) i vedrina (upekkha). To se naziva naporom razvitka.

Šta je napor održavanja? 4 . U toku napora održavanja učenik (a n u ra k k h a n a podstiče 'svoju volju da održava stappadhana) nje dobrih dela koja su se već stvo­ rila, da im ne dozvoli da iščeznu, već da ih povećava do njihove pune zrelosti i savr­ šenosti u razvoju (bhavana), on se u tome trudi, usmerava svoju energiju, napreže duh i bori se. T o se naziva naporom održavanja. Napor

o d rža v a n ja

Uistinu učenik vernik k oji je razumeo uče­ n je Učitelja ispunjen je ovom misiju: »Neka se pre m oja koža, m oji mišići, m oje kosti kazne, neka se m oje meso i moja krv osuše, ako napustim napore sve dok ne dostignem ono što se može do­ stignuti čvrstom postojanošću energije i napora.« To se naziva pravim naporom. M. 70.

A. IV (14). Napor izbegavanja, prevazilaženja, razvit­ ka, održavanja, On je ukazao na četiri ve­ lika napora, sin sunca. Onaj ko se čvrsto veže uz njega, staviće tačku na svaki bol.

55

’

.) Crjr ike.

'

1

_

SEDM I K O RAK

PRAVA PAŽNJA (Samma-Sati) 22četiri

Šta je prava pažnja? Jedini način da se dosegne čistota, o sn o vn e da se prevaziđe bol, da dođe do prep a ž n je stanka jada i tuge, da se omogući (S a ti-P a tth a n a ) pristup pravom putu ostvarenja nibane, nalazi se u četiri osnovne paž­ nje. U njima učenik živi u posmatranju tela, u posmatranju osećanja, u posmatranju pojava, vatren, sasvim svestan i pažljiv pošto je odbacio svaku po­ hlepu i svaki ovozemaljski jad. > POSMATRANJE TELA ( Kayanupassana ) Kako se učenik ponaša kada posmatra svoje telo? Učenik se povlači u šumu ispod nekog drveta, na neko usamljeno mesto, sedi prekrštenih nogu, us­ pravnog držanja a pažnju usredsređuje ispred sebe. Pažljivo udiše i sa pažnjom izdiše. Kada duboko udahne zna da je dudubo udahnuo. Kad polagano izdahne svestan je da polagano izdiše. Pri kratkom udisaju zna da je kratko udahnuo. Pri brzom izdisaju zna da je brzo izdah­ nuo vazduh. »Izdahnuću«, tako se on vežba, jasno

Posmatranje udisanja i izdisanja (Anapana Sati)

57

opažajući čitav postupak disanja (čitavo disanje). »Udahnuću umirujući tu telesnu funkciju« (kaya- „ -sanlkhara) tako se on vežba. »Ako umirim tu telessd
i nastavljajući to dok hoda, dok stoji,

dok sedi, dok leži, učenik shvata istinu: » j a hodam, čekam, sedim, ležim, nalazim p o n a š a n ja se u tom i tom položaju.« Učenik shvata da ne postoji živo biće, da ne postoji stvarni »e g o « k o ji hoda, koji se zaustavlja itd., i da je to gola jezička izmišljotina kada se kaže: »ho­ dam, čekam, sedim itd.« Č etiri

n ač in a

D. 22.

Nastavljajući to učenik je potpu-

Pažnja i no svestan svojih odlazaka i dolačista svest zaka; potpuno je svestan kada (Sati Sampajanna) gleda unatrag i unapred; potpuno

svestan dcxk se saginje ili usprav­ lja ; potpuno svestan dok jede, dok pije, dok žvaće, dok proba jelo, dok obavlja prirodne telesne funk­ cije. Potpuno je svestan dok hoda, dok stoji, dok sedi, dok spava i kad se budi; potpuno je svestan dok govori i dok ćuti. U svemu ovome učenik je potpuno svestan namere, prednosti, zadatka i stvarnosti svakog pos­ tupka.

58

D- 22. Posmatranje telesne nečistote (Patikklau-Safina)

Nastavljajući tako učenik ppsmatra svoje telo od stopala do glave i od kose do stopala, telo prekriveno kožom i ispunjeno nečistoitom. »T o telo je sastavljeno od kose, zuba, noktiju, Ikože, mesa, mišića, kostiju, moždane mase, od bubrega, srca, jetre, dijafragme, slezine, pluća, od stomaka, od creva, od izmeta, žuči, od tečnosti, gnoja, krvi, zno­ ja, limfe, suza, seruma, pljuvačke, sluzi, zglobne tečnosti, mokraće.« Isto kao što bi čovek koji ispituje potpuno otvornu torbu koja je napunjena zrnima: pirinčem, pasuljom, sezamom, rekao u slučaju da nije ćorav: »ovo je pirinač, ovo pasulj, ovo sezam«, tako uče­ nik ispituje i upoznaje svoje telo. Nastavljajući to učenik posmatra svoje telo u odnosu na elemente. To telo sadrelem enta ¿i čvrst elemenat, tečan elemenat, toplot­ ni elemenat i elemenat vibracije. Kao što se vešt kasapin, pošto je na mesarskom stolu ras­ poredio komade zaklane krave, nalazi na raskrsnici četiri puta, tako i učenik posmatra svoje telo u odnosu na elemente.

A n aliz a

četiri

Razmišljanje Nastavljajući to učenik bi ovako urao groblju dio:

1. Aiko na groblju vidi napušteni koji je tu od pre jednog, dva, ili četiri dana, izmu­ čen, raspadnut, potpuno truo, učenik bi sebi, misle­ ći na svoje sopstveno telo, rekao: » I ovo m oje telo je takve prirode, slične sudbine, ne može da je izbegne.« 2. A kada na groblju vidi napušteni leš koga komadaju gavranovi, jastrebovi ili lešinari, psi, ša­ kali ili ga jedu crvi, misleći na svoje sopstveno telo, zaključuje: » I ovo m oje telo je takve prirode, slič­ ne sudbine, ne može da je izbegne.«

59

3. I učenik ¡posmatra napušteni leš nia groblju, ikostuir prekriven komadićima mesa poprskanog krv­ lju, koga drže mišići. 4. Kostur bez mesa, poprskan (krvlju, koga mi­ šići drže. 5. Kostur bez mesa i krvi koga mišići drže. 6. Posvuda razbacane kosti, ovde ruka, tamo noga, plećka, butna kost, karlica, pršljen, lobanja, a učenik dok misli na svoje sopstveno telo bi re­ kao: » I ovo m oje telo je takve prirode, sllične sud­ bine, ne može da je izbegne.« 7. I tako, nastavlljajuči, kada učenik vidi kosti suve ikao školjke, 8. Nagomilane kosti godinama napuštene, 9. K osti pretvorene u prašinu, misli na svoje sopstveno telo: » I ovo m oje telo je takve prirode, slične sudbine, ne može da je izbegne.« I tako on posmatra svoje telo, telo drugih ili sva tela zajedno. On raspoznaje kako se njegovo telo rađa i kako nestaje, kako se rađaju i nestaju druga tela: »Ovde je jedno telo.« To svesno opaža­ nje postoji u njemu zbog njegovog znanja i njego­ ve pažnje. I on živi odvojen, nezavisno od svega ovozemaljskog. Tako učenik posmatra tela. Pošto je posmatranje tela vršeno, razvijano i često ponavljano, pošto je postalo navikom, čvrsto postavljenom os­ novom, pošto je učvršćeno i usavrše­ no, mogu da se od njega očekuju deset blagoslo­ va (prednosti). Gospodarenje radošću i bolom. Ne dopuštamo da nas savladaju, prevazilazimo ih čim se pojave. Gospodarenje strahom i uznemirenošću. Ne do­ puštamo da nas savladaju, prevazilazimo ih čim se pojave. Podnosimo hladnoću, toplotu, glad, žeđ, vetar, sunce, napade insekata i gmizavaca, strpljivo pod­ 119.

Deset blagoslova

60

nosimo zajedljive i pakosne reči, fizički b ol koji može da nas spopadne, pa bilo da je on oštar, jak, gorak, neprijatan, neugodan i opasan. Mogu da se prema želji osete, bez poteškoća, bez napora, četiri ekstaze (Jhana) koje pročišćavaju duh i koje čak i ovde šire sreću. Sest psihičkih moći (Abhimia)

l. Mogu da se dostignu različite moći, nazvane magičnima (iddhividha): 2. Sa božanskim čuilom sluha (dibbasota), koje je pročišćeno i nadljudsko, mogu da se čuju dve vrste zvukova, božanski i ze­ maljski, da'leki i bliski. 3. Sa duhom se postiže »vizija srca« drugih bi­ ća (parassa cetoparinna-nana). 4. Može da se postigne da se setimo ranijih ro­ đenja (pubbenivas-anussati-nana). 5. Sa pročišćenom božanskom, nadljudskom vi­ zijom, može da se vidi kako bića nestaju i kako se pojavljuju, bića niskog ili plemenitog porekla, lapa ili ružna, srećna ili nesrećna, može da se razume kako se bića rađaju prema svojim deđima. 6 . Zahvaljujući prestanku strasti (asavakkhaya) može da se dostigne poznavanje sebe čak u ovom životu, oslobađanje bez dejstva duha, oslobađanje mudrošću. Od ovih psihičkih moći (albhinna) prvih pet su sa ovoga sveta (ilakiya) i može, dakle, da ih dosegne čak onaj koji je vezan za ovaj svet (puthujjana), dok šesta (abhinna) nije sa ovoga sveta (lokuttara) i izuzetno je obeležje Arahata, onoga k oji je sveti. Tek pošto se četiri Džanasa potpuno upražnjavaju mogu da se postignu pet abina ovoga sveta. Postoje četiri »neophodne osnove« da bi mogle da se po­ stignu magične moći (četiri Iddhi-padas), to su: kon­ centracija volje, koncentracija energije, koncentra­ cija duha, koncentracija analize.

61

POSMATRANJE OSEĆANJA ( vedananupassana) Kako učenik postupa u posmatranju ose­ ćanja? Kada učenik oseti neko osećanje zna da razli­ kuje: »Im am prijatno osećanje, ili neprijatno ose­ ćanje, Mi sam ravnodušan što se ovog sveta tiče, ili imam prijatno, neprijatno osećanje i'li sam ravno­ dušan na pitanje k oje se odnosi izvan ovog sveta.« Suprotno našoj, zapadnoj psihološkoj zamisli, reč »pali vedana« podrazumeva zadovoljstvo ili jad i njihove sinonime ili emocionalna reagovanja koja ne mogu lako da se označe kao jedno ili drugo. To je različito prevedeno. Jedino duhovne ili telesne senzacije mogu da budu ili prijatne ili neprijatne. Senzacije vezane za čin kada gledamo, čujemo, osećamo ili nešto probamo su kao takve uvek neu­ tralne. D- 22-

Tako učenik posmatra svoja osećanja i'li osećanja drugih osoba ili i jedno i drugo. Razlikuje kako se osećanja stvaraju, kako nestaju, kako se rađaju i nestaju. »Ovde ima osećanja«, ta jasna svest je u njemu zbog njegovog znanja i zbog njegove pažnje, i on nezavisno živi, odvojen od sve­ ga od ovoga sveta. Tako učenik posmatra osećanja. Učenik shvata da izraz »osećam« nema nikak­ vog smisla van jezičke (izražene) obične upotrebe (izraza). On shvata da u apsolutnom smislu (paramattha) postoje samo osećanja, a ne neki ego, neka osoba, neko ko eksperimentiše osećanjima. D. 22.

POSMATRANJE DUHA (cittanupassana) a kako se učenik ponaša dok posmatra duh? U tom slučaju učenik ume da raspozna •kako se javljaju pohlepne misli ili misli oslobo­ D. 22.

62

đene pohlepe, besne misli ili misli oslobođene besa, iluzorne misli ili misli oslobođene iluzija. On po­ znaje promišljene ili uiude misli, niske ili uzvišene misli, proste ili plemenite misli, usredsređene ili zbrkane misli, slobodne ili ukroćene misli. »C itta« što je prevedeno kao duh ovde se upo­ trebljava za zajednicu »cittas« ili trenutke svesti. Pošto je »citta« isto što i vinnana ili svest ne bi trebalo da se prevodi »m išlju«. Misao ili postupak mišljenja pre odgovaraju »verbalnim delovanjima duha«: Vitakka i Vicara koje pripadaju Sankhari-Miandi. One nisu prvog reda kao što je to svest, već pripadaju drugome redu; one dakle mogu da budu potpuno odsutne iz svesti kao što se dešava u osmom koraku Puta u drugoj, trećoj i četvrtoj Jhani. Tako učenik posmatra duh, bilo da sebe po­ smatra, ili druge ili i jedno i drugo. Razlikuje kako se misao budi i nestaje: »Ovde je misao«, ta jasna svest je u njemu zbog njegovog znanja i njegove pažnje i on nezavisno živi, odvojen od svega ovo­ zemaljskog. Tako učenik posmatra duh.

POSMATRANJE POJAVA {Dhammanupassand) Kako učenik postupa prilikom posmatranja po­ java? Učenik započinje posmatranje pojava nazvanim pet prepreka. Dame (objekti duha, opažanja, ideja) pripada­ ju Sana-kandi i Sankara-Kandi, agregatima opaža­ nja i ličnim diferencijacijama. Zbog toga četiri po­ smatranja sedmog koraka Puta podrazumevaju pet agregata postojanja. Prvo posmatranje se odnosi na materijalno postojanje, drugo na senzacije, tre­ će na svest i četvrto na opažanje i na lične dife­ rencijacije.

63

Pet Učenik zna kada u njemu dođe do buđeprepreka nja putene želje (kamac-ahanda): »Zelja (Nivarana) je u meni«, zna kada se bes (vyapada) u njemu probudi: »Bes je u meni«, kada dođe do buđenja lenjosti i m rtvila (thina-middha) u njemu, on to zna: »Lenjost, nemar su u meni«, kada se uzbuđenje, duhovna uznemirenost (uddhacca-tou'kkucca) probude u njemu on to zna: »Nem ir, uznemiravajuće misli su u meni«. Kada se sumnja javi (vicikiocha) u njemu, on to zna: »Sumnja je u meni«. Zna kada te prepreke nisu u njemu: »S lo­ bodan sam od tih prepreka«. Zna kako nastaju, zna kako da ih prevaziđe kada su' prisutne, zna kako se nanovo, kada su jedanput prevaziđene, ne­ će više javljati. Na primer: želja se javlja zbog misli Iišenih mudrosti o onome što je prijatno i dopadljivo i ona može da se obuzda na šest načina: usredsrediti duh na neku misao koja izaziva odvratnost, posmatrati telesnu nečistotu, kontrolisati šest čula, umeriti ishranu, posećivati mudra i dobra bića, ■ tačno se obrazovati. Želja definitivno nestaje u stanju Anagamina. Uznemirenost nestaje i dostiže se stanje Arahata,' nestaju i uznemiravajuće misli koje dostižu stanje Sotopane. D- 22Pet

I tako nastavljajući, učenik posmatra pojave koje su nazvane pet životnih agreA g re g a ta gata. On poznaje materijalni oblik (rupa), (K h a n d h a ) Zna kako se on rađa, kako nestaje. Po­ znaje senzacije (vedana) zna kako se ra­ đaju i nestaju. Poznaje opažanje (sarma) zna kako se ono rađa i nestaje. Poznaje duhovne form acije (sankhara), zna kako se one rađaju i nestaju. Po­ znaje misao (vinnana), zna kako se ona rađa i ne­ staje.

64

šest X tako nastavljajući, učenik posmatra subjektivno- pojave koje se zovu šest subjektivno-objektivnih objektivnih činilaca čula. On poznaje činilaca čula oko i oblike, uho i zvukove, nos i mi(ayatana) rise, jezik i ukuse, telo i dodire, duh i ideje i sve zabune koje mogu da ne­ stanu iz njihove zavisnosti i to mu je poznato. On zna kako zabuna nastaje i nestaje i kako ono što je već prevaziđeno neće više da se pojavi. Sedam elemenata prosvetljenja (Bojjhanga)

Tako nastavljajući učenik posmatra pojave nazvane sedam elemenata prosvetljenja. Učenik zna kada u njemu postoji pažnja (sati), kada u njemu postoji ispitivanje zakona (dhamma-vicaya) kada u njemu postoji energija (viriya), •kada u njemu postoji radost (piti), kada u njemu postoji mir (passadhi), kada u njemu postoji kon­ centracija (samadhi), kada u njemu postoji vedri­ na (upekkha). On zna kada to ne postoji, kako se rađa i nestaje. Četiri uzvišene istine

Tako nastavljajući učenik posmatra pojave nazvane četiri Uzvišene istine, On prema stvarnosti shvata šta je to (Ariya-sacca) patnja, on prema stvarnosti shvata šta je uzrok patnji, on prema stvarnosti shvata šta je to prestanak patnje, on prema stvar­ nosti shvata šta je to Put koji vodi prestanku pat­ nje. Tako posmatra pojave prema samom sebi, pre­ ma drugima ili i sebi i drugima. On shvata kako se pojave rađaju i nestaju, on shvata rađanje i ne­ stanak pojava. »Ovde ima pojava«, ta jasna svest je u njemu zbog njegovog znanja, njegove pažnje, živi odvojen, nezavisno od svega ovozemaljskog. Tako on ostaje u posmatranju pojava. Jedini Put k o ji vodi čistoti, nađvladavanju tuge i jadilkovki, kraju bola i jada, izlasku na pravi put i ostvarenju nibane, to su četiri osnovne paž5 Tako je govorio Buda

65

nje. Te četiri vrste .posmatranja su u odnosu sa agregatima postojanja. Posmatranje znači ispitiva­ nje, pažnja. 1. Posmatranje obLilka koje se odnosi na rupakandu, 2. Posmatranje senzacije koje se odnosi na vedanakandu, 3. Posmatranje duha koje se odnosi na vedanakandu, 4. Posmatranje pojava koje se odnosi na sanakandu i sankarakandu. M. 118. Nibbana kroz Anapanasati

Posmatranje udisanja i izdisanja (anapana-sati) dovodi, pošto je upražnjavano i razvijano, do četiri vr­ ste osnovne savršene pažnje, ako se četiri vrste osnovne savršene pažnje upražnjavaju i razvijaju one dovode do sedam elemenata savrše­ nog prosvetljenja, ako se sedam elemenata upraž­ njavaju i razvijaju oni dovode do Znanja i savrše­ nog Oslobađanja. Ali kako posmatranje udisanja i izdisanja koje se upražnjava i razvija može da dovede do četiri vrste osnovne savršene pažnje (sati-pathana)? 1. Dok je učenik 1. svestan dok udiše ili dugo izdiše, 2. dok kratko udiše ili izdiše, 3. dok udiše ili izdiše on posmatra čitavo svoje telo (disanje), 4. dok umiruje svoje telo (disanje), tog trenutka uče­ nik je u stanju »posmatranja tela«, pun energije, potpuno svestan, pažljiv, pošto je prevazišao pohle­ pu i sveopšti jad. Jer udisanje i izdisanje nazivam jednim delom tela. 2. Dok se učenik vežba u udisanju i izdisanju 1. dok oseća radost (piti), 2. sreću (sukha) 3. duhov­ ne funkcije (citta-sankhara), 4. dok umiruje duhov­ ne funkcije on je u tom trenutku u stanju »posma­ tranja osećanja«, pun energije, potpuno svestan, pažljiv, pošto je prevazišao pohlepu i sveopšti jad. Jer ja potpunu svest udisanja i izdisanja nazivam jednim od osećanja.

66

3. Dok se učenik vežba udišući i izdišući 1. po­ što je svestan duha, 2. dok uveseljava svoj duh, 3. dok koncentriše svoj duh, 4. dok oslobađa svoj duh, on u tom trenutku ostaje u »posmatranju du­ ha«, pun energije, potpuno svestan, pažljiv, pošto je prevazišao pohlepu i sveopšti jad. Jer bez paž­ nje i jasne svesti, to ponavljam, zaista ne može da dođe do posmatranja udisanja i izdisanja. 4. Dok se učenik vežba u udisanju i izdisanju, dok posmatra 1. nepostojanost, 2. prestanak stra­ sti, 3. prestanak patnje, 4. ravnodušnost, on u tom ■trenutku ostaje u posmatranju pojava, pun energi­ je, potpuno svestan, pažljiv, pošto je prevazišao po­ hlepu i sveopšti jad. Posmatranje tako upražnjavanog i razvijanog udisanja i izdisanja dovodi do četiri vrste osnovne i savršene pažnje. Ali kako četiri vrste osnovne upražnjavane i razvijene pažnje dovode do sedam elemenata savr­ šenog prosvetljenja (bojjhanga)? 1. Dok je učenik u posmatranju: tela, osećanja, duha, pojava, istrajan, potpuno svestan, paž­ ljiv, pošto je prevazišao pohlepu i sveopšti jad, jed ­ nog takvog trenutka dok njegova pažnja nije rasplinuta i pošto je od tada njegova pažnja usredsređena i nerasplinuta on je dobio i razvio elemenat prosvetljenja: Tako pažnja (sati-sambojjhanga) i taj elemenat prosvetljenja dostiže svoje najveće savr­ šenstvo. 2. Dok učenik pažljiva duha mudro posmatra, ispituje i misli na Zakon (Dhamma), on je tog tre­ nutka dobio i razvio elemenat prosvetljenja koji se zove »ispit Zakona« (Dhammavicaya-sambojjhanga) a i taj elemenat dostiže najveće savršenstvo. 3. Dok učenik posmatra, ispituje, mudro misli na Zakon čvrste i neoborive energije, .tog trenutka dobio je i razvio elemenat prosvetljenja »energije« (viriya-sambojjhanga) i taj elemenat tako dostiže svoje najveće savršenstvo.

67

4. Dok se u učeniku k oji je veoma snažan po­ javlju je radost oslobođena čula, on je tog trenutka dobio elemenat prosvetljenja »radost« (piti-sambojjhanga) i taj elemenat tako dostiže najveće savršen­ stvo. 5. Dok učenik duha zasićenog radošću učvršću­ je spokoj u svom telu i svom duhu, tog trenutka je dobio i razvio elemenat prosvetljenja »spokoj« (passadhi-sambojjhanga) i taj elemenat tako dostiže svoje najveće savršenstvo. 6. Dok spokojan učenik u svom telu i u svom duhu koncentriše svoj duh, tog trenutka je dobio i razvio elemenat prosvetljenja »koncentraciju« (samadhi-sambojjhanga) i taj elemenat tako dostiže svoje najveće savršenstvo. 7. A dok učenik taj svoj tako koncentrisani duh pažljivo posmatra sa ravnodušnošću, tog je tre­ nutka dostigao i razvio elemenat prosvetljenja na­ zvan »vedrina« (upekkha-sambojjhanga) i taj ele­ menat tako dostiže svoje najveće savršenstvo. . Četiri vrste osnovne pažnje, tako upražnjavane i tako razvijane, dovode sedam elemenata prosvet­ ljenja do njihovog savršenstva. Ali kako sedam upražnjavanih i razvijanih ele­ menata savršenstva dovode do znanja i oslobađanja '(vijja-vimutti) i do njihovog potpunog savršenstva? Zbog toga učenik neguje elemente prosvetlje­ nja: pažnju, ispitivanje Zakona, energiju, radost, spokoj, koncentraciju i vedrinu, sklon ravnodušno­ sti, odsustvu želja, njihovom ukidanju, odricanju. Tako upražnjavani i razvijani sedam elemenata prosvetljenja dovode znanje i oslobađanje do nji­ hovog potpunog savršenstva. M. 125. Kao

što lovac slonova zabada u zemlju čvrst direk i za njega vezuje divljeg slona za vrat, da bi ga odvikao od njegovih navika i žeilje za životom u džungli, od nereda, tvrdoglavosti, šum­ skog nasilja i da bi ga navikao na seosku okolinu i naučio ga neophodnom ponašanju u životu pored

68

ljudi, na isti način plemeniti učenik treba da pot­ puno usredsredi svoj duh na četiri vrste osnovne pažnje kako bi se odvikao od svojih navika i ne­ mirnih želja, svog nereda, tvrdoglavosti, svoga na­ silja prema svetu i da bi ostvarujući istinu dosegao nibanu.

69

■' !"

•' "I

!

•

.. '

1

■.

■ ■

>.h'.

.

;1

■. w

■

"

OSM I KO R AK

PRAVA PAŽNJA (Samma-Samadhi) gta je prava (čista) koncentracija? Usredsređenost duha na jedan jedini (citt’ ekaggata — koncentracija na samo jedan predmet sa izuzimanjem svakog drugog) predmet, to je koncentracija. Savršena koncentracija (samma-samadhi) u naj­ širem smislu je vrsta koncentracije prisutna u bez­ grešnom stupnju svesti (kuzala-citta) koja je pra­ ćena: 1. Pravim mislima (samma-sankappa — drugi korak Puta), 2. Pravim naporom (samma-vayama — šesti ko­ rak Puta), 3. Pravom pažnjom (samma-sati — sedmi ko­ rak Puta). Loša koncentracija postoji u grešnim stupnje­ vima svesti i prema tome moguća je samo na po­ dručju čula a ne i u ekstazama. Abidama govori o Kamavakara-kuzala-džani i o Kamavakara-a'kuzala-džani: apsorpcija u dobroj ili lošoj .misli koja pripada području čula. Ako je Samadhi upotrebljeno odvojeno, ono još uvek znači samma-samadhi ili prava koncentracija. M. 44.

Definicija

M. 44. Predmet

četiri osnovne vrste pažnje (sedmi korak) su predmeti koncentracije ili meditacije.

71

Potrebni napori

č etiri glavna napora (šesti korak) su potrefona za koncentraciju. R azvoj Upražnjavanje, razvijanje i negovanje do(bhavana) brih dela naziva se razvijanje (bhavama) koncentracije. Prava koncentracija ili sammasamadhi ima dva stepena razvoja: 1. Bliska koncentracija (upacara samadhi) koja se približava prvoj Džani (ekstazi) a ne doseže je. 2. Apsolutna koncentracija (appana samadhi) apsolutna ili savršena koncentracija četiri Džanasa. Dostignuće ovih ekstaza, međutim, nikad nije neop­ hodno ostvarenju Četiri puta svetosti ili nadzemalj­ skog. (V, CH. 9) i ni bliska koncentracija ni apso­ lutna koncentracija ne sadrže u sebi moć da otvore pristup onozemalljskom Putu, je r one nemaju moć stalnog oslobađanja od loših dela. Ostvarenje Četiri onozemaljska puta moguće je jedino dubokom unutarnjom vizijom (vipassana), nestalnošću (aniccata) jadne prirode (du'kka-ta) i bezličnošću (anatta-ta) svakog pojavnog procesa po­ stojanja. Ta unutarnja duboka vizija može da se dosegne samo tokom neposredne koncentracije, a ne tokom savršene koncentracije. Onaj ko je ostvario jedan ili drugi od Četiri puta, a da nije dosegao ekstaze, zove se Sukkhavipassaka — onaj koji ima ogoljenu viziju, ili onaj čije su strasti presušile dubokom unutarnjom vizi­ jom. Onaj k oji je posle razvitka i negovanja eksta­ ze dosegao jedan od Četiri puta naziva se Samatha-Yanaka — ili onaj ko je dosegao mir (Samatha) kao sredstvo (Yana). M. 141, četiri ekstaze (Jbana)

72

Odvojen od predmeta čula, odvojen od rđavih dela učenik ulazi u prvu ekstazu praćenu verbalnom misli i analizom, rođenom od Odvajanja i ispunjenom Rado­ šću i Srećom.

M. 43.

Pošto je ušao u prvu Džanu učenik je oslo­ bodio svoj duh od pet prepreka razmiš­

ljanju: Pohlepe, Zlovolje, Lenjosti, Uznemiravajućih misli,3 Sumnji u Damu, a u njegovom duhu su prisutne: Analiza (vitakka) Razmišljanje (vicara) Radost (piti) Sreća (su'kha) Koncentracij a (citt'ekaggata-sama'dhi). Vitakka (početno stvaranje apstraktne misli) i Vicara (stvaranje produžene misli) zovu se verbal­ nim mislima (vaci-sankhara) duha jer izražavaju ne­ što sporedno u poređenju sa svešću. U Visudi-Magi »vitakka« se poredi sa pokretom uzimanja vaze a »vicara« sa pokretom brisanja vaze. Posle uvežbavanja verbalnih misli, smiriva­ njem duhovnog i nepromenjljivošću duha učenik ulazi u oslobođeno stanje analize i razmiš­ ljanje, druga ekstaza stvorena iz Koncentracije (samadhi) ispunjena je Radošću (p iti) i Srećom (sukha). A zatim, kada radost prestane, ostaje u pažlji­ voj vedrini, potpuno svestan i oprobava u sebi sa­ mom to osećanje o kome Plemenita bića govore: »Srećan je onaj čovek koji je vedrog raspoloženja i pri duhovnoj pažnji«. Tako ulazi u treću ekstazu. Treća ekstaza je uslovijena upekom, sukhom i citekagatom — sreća i koncentracija (u vedrini). M. 27.

M- 27.

i tako, nastavljajući to, napuštajući zado­ voljstvo i jad, nestankom radosti i unutar­

1 Opsednutost, ponavljanje jedne misli ili jedne te iste žalbe itd.

73

njeg jada, ulazi u stanje koje je iznad zadovoljstva i jada, u četvrtu ekstazu koja je pročišćena vedri­ nom i pažnjom. Četiri ekstaze mogu da se postignu razmišlja­ njima o anapana-sati (posmatranje disanja) i po­ moću Četiri uzvišena razmišljanja (naročito četvr­ to) — Razmišljanje o vedrini. Tri uzvišena razmišljanja: Blagonaklonost (metta-bhavana), Samilost (karuna-bhavana) i Radosna naklonost (mudita-bhavana) mogu da dovedu do prve tri ekstaze. Razmišljanje o groblju kao i Razmišljanje o nečisto Li (asubha-bhavana) dovode samo do prve ekstaze. Analiza te'la, posmatranje Bude, Zakona, Snage, Moralnosti itd., dovešće samo do bliske koncentra­ cije (upacara-samadhi). S. 21. (1).

Razvijajte koncentraciju, jer onaj ko je koncentrisan razume stvari po njihovoj

realnosti. A koje su te stvari? Kako se rađaju i nestaju: telesni oblik, senzacija, opažanje, duhovna formaci­ ja, svest. M. 149. Tako tih pet agregata postojanja treba da

budu mudro proniknula. Iluziju i pohlepnu želju treba mudro napustiti. Spokoj (samatha) i proniknuta vizija (vipassana) treba da se mudro razvijaju. Takav je Srednji put kojeg je Savršeni otkrio, koji nam omogućava da vidimo i razumemo i koji vodi Miru, Raspoznavanju, Prosvetljenju, Nibani. SAM. 56.

DHA. 275.

74

i dok sledite taj Put, stavićete tačku na vašu patnju.

POSTIZANJE PUTA U NAPREDOVANJU U Č E N IK A \

A. IV (198).

Pretpostavite da ne'ki otac porodice ili njegov sin ili neko rođen u bilo kojoj porodici razume Zakon, a pošto ga je razumeo ispunjen je poverenjem u Savršenog. Im ajući to po­ verenje on mis’l i: »Porodični život je pun prepreka, to je skup gubitaka, dok je život sveštenika kao čist vazduh. Za onoga ko živi u prebivalištu punom briga nije lako da tačno ispunjava pravila svetač­ kog života. Zašto sada ne bih odsekao kosu i obri'ao bradu i zašto ne bih, pošto bih obukao žutu taljinu, napustio svoju kuću da se odam slobod­ nom životu bez prebivališta«? Posle kratkog vremena, pošto se odrekao svo­ jih poseda manje-više značajnih, pošto je napustio manji ili veći broj svojih prijatelja, on seče kosu i brije bradu, oblači žutu haljinu i odaje se životu bez prebivališta. Poverenje i prave misli (drugi korak)

t

Moralnost (treći, četvrti, peti korak)

Pošto je napustio svet on posmatra pravila Bikusa. Izbegava da ubija živa bića, uzdržava se toga. Bez močuge, bez mača, svestan, pun do­ brodušne naklonosti brine se za dobrobit svih živih bića. Ne krade, uzima samo ono što mu daju, oče­ kuje da mu daju, živi poštena i čisti srca. Živeći čedno, izbegava ono što bi uznemirilo njegova čula, pošto se odrekao tako prostačkih seksualnih odno-

75

sa. Izbegava laži, uzdržava se od njih. Veran je isti­ ni, dostojan poverenja i nikoga ne vređa. Izbegava ogovaranje, uzdržava se od njega. Ono što je čuo ovde ne ponavlja tamo da ne bi izazvao svađe, a ono što je tamo čuo ne ponavlja ovde da ne bi doveo do razmirica. Tako on ujedinjuje raz­ dvojene, podržava one koji se razumeju. Sloga ga raduje, prijatno mu je u slozi, širi je svojim rečima. Izbegava proste i grube reči, uzdržava ih se. Upotrebljava reči prijatne uhu, blagonaklone reči koje diraju srce, pristojne, drage i prijatne mno­ gim osobama. Izbegava beskorisne reči, od njih se uzdržava. Govori u pravom trenutku, prati činjeni­ ce, govori ono neophodno pridržavajući se Zakona i reda. N jegov govor je kao blago poklonjeno u pra­ vom trenutku, propraćeno pravim obrazloženjima, umeren i pun značenja. Drži se po strani od mesta gde se igra, peva i svira, od mesta zabave, ne odbija cveče, odbija par­ feme, šminku, sva ukrašavanja i kićenja. Ne uzima sirove žitarice ni meso. Ne prima žene i devojke. Nema ni ženske ni muške robove, ni koze, ni ovce, ni kokoške, ni slo­ nove, ni krave, ni konje, ni zemlju, ni dobra. Ne preuzima poruke i ne služi kao vesnik. Uz­ država se svake kupovine i svake prodaje. Nema šta da radi sa lažnim merama, krivotvo­ renim metalima i netačnim težinama. Na delikatan način izbegava da kvari, da vre­ đa i da vara. Izbegava da 'kolje, da tuče, da vezuje lancima, da napada, da pljačka i da ugnjetava. Zadovoljava se haljinom koja štiti njegovo telio i milostinjom koja ga održava u životu. Bilo kud da ide snabdeven je ovim dvema stvarima kao što ptica dok leti nosi sa sobom svoja krila. Imajući tu visoku moralnost (siiakkhandha) oseća u svom srcu besprekornu sreću.

76

Od tada kada opazi neki oblik svojim čula okom, neki zvuk uhom, neki miris no(šesti korak) sem, neki ukus jezikom, neki dodir telom, neki predmet duhom, ne zadržava se ni na celini ni na detaljima. Pokušava da udalji ono što je loše ostalo u njegovim čulima i moglo bi da dopusti da se pojavi zlo, grešna stanja, pohlepa, patnja; nadzire svoja čula, kontroliše ih. Upražnjavajući taj uzvišen nadzor čula (indriyasamvara) oseća potpunu sreću. Nadzor

Potpuno je svestan dok odlazi i dolazi, potpuno je svestan dok gleda (sed m i k o rak ) ispred i iza sebe, potpuno je svestan dok se saginje i povlači, sebe svesno posmatra dok jede, pije i izvršava sve funkcije svo­ ga tela. Svestan je dok hoda, kada se zaustavi, dok sedi, dok se uspavljuje i budi, svestan je dok govori i dok ćuti. P a ž n ja

i

ja s n a svest

*

Od onda dok poseduje tu uzvišenu moralnost (sila), taj uzvišeni nadzor čula (indriya-samvara), ispunjen pravom pažnjom i razaznavanjem stvo­ renim iz pažnje, bira povučeno mesto u šumi, u podnožju nekog drveta, na nekoj planini, u nekoj jaruzi, u nekoj pećini, na nekom groblju, na ne­ kom pošumljenom mestu, na čistom vazduhu na gom ili'slam e. Po povratku sa svog pohoda po mi­ lostinju, posle obeda, sedi prekrštenih nogu, us­ pravnog tela, pažnje usredsiređene ispred sebe.

.1,y .

Odbacio je pohlepu (kamac-chanda), pet ostaje srca oslobođena pohlepe, očiprepreka stio je svoje srce od .pohlepe. (Nivarana) Odbacio je zlovolju (vyapada), ostaje srca oslobođena od zlovolje, voli lju­ bav i saoseća sa svim živim bićima, očistio je svoje srce od zlovolje. Odbacio je ravnodušnost, m rtvilo (thina-middha), ostaje oslobođen ravnodušnosti i mrtvila, voli Odsustvo

■'i

77

svetlost, budna duha, jasne svesti čisti svoj duh od ravnodušnosti i mrtviiila. Odbacio je uznemiravanje, duhovni nemir (uddhaca-kuk'kucca) i ostaje u miru učvršćenom duhom, umirena srca, čisti svoj duh od uznemirenosti i za­ brinutosti. Odbacio je sumnju (vicikiccha), ostaje oslobo­ đen sumnje, ispunjen poverenjem u dobro čisti svoj duh od sumnje. Ođbac'io je ovih pet prepreka (nivarana) i naučio da raspoznaje paralizirajuću iskvarenost duha. Odvojen od pu­ tenih utisaka, udaljen od rđavih dela, ulazi u četiri ekstaze (jhana)4. D žanasi (o sm i k o ra k )

Bilo šta da se desi, senzacija, opažanje, duhovna formacija ili svest, on na (v ip a s s a n a ) SVe ove pojave gleda kao na neposto(p r v i k o ra k ) jane (anioca), koje su podložne patnji '(du'kkha) kao neka bolest, kao čir, kao trn, beda, teret, kao neki neprijatelj, kao .uzrok ne­ reda, kao neka stvar bez sadržaja, lišena »ega« (anatta). Dok odvraća duh od tih stvari upravlja ga ka onome što je postojano: »Ovo je zaista Mir, to je najuzvišenije i nazvano je krajem svih stvaranja, napuštanje svake osnove ponovnog rođenja, nesta­ janje gramzivosti, odvajanje, prestanak želja: Nibana.« I u takvom stanju on dostiže prestanak strasti (asavakkhaya-Nibbana). U n u ta rn ja

v iz ija

^

x njegovo se srce oslobađa tedesne strasti, oslobađa se strasti za postojanjem, oslobađa se strasti za neznanjem .5 »Oslobođen sam«, to se saznanje javlja u ono­ me koji je oslobođen i on shvata: Svršeno je sa po­ A. IV (198)

Nibana

' U stvari p ošto j e p o stigao k o n cen traciju ra z m iš lja n ja k o ja stv ara uzvišena stan ja nazvanim ekstaze. 5 T o su tri asav e (a s a v a s )

78

novnim rađanjima, ispunjen je svetački život, ono što je trebalo da se uradi učinjeno je, ne ostaje ni­ šta drugo da se radi na ovome svetu. M. 26.

Zauvek sam slobodan. Rođen sam poslednji put. N ovi život me nikako ne privlači.

M. 140. To je uistinu najsvetija, najuzvišenija isti­

na: saznanje da je sva patnja iščezla. To je uistinu najsvetiji, najuzvišeniji mir, smi­ rivanje pohlepe, mržnje i iluzije. M. 140. »Jesam« je uzaludna misao, »nisam« je uza-

(Muni)

ludna misao. »Biću« je uzaludna misao, »neću b iti« je uzaludna misao. Uzaludne m isli su kao neka bolest, kao rana, kao trn. Ali prevazilaženjem svih uzaludnih misli postaje se Muni (onaj koji je ućutkao svoje misli). I taj mislilac, taj ćutljivac se više ne rađa, ne umire više, više ne drhti, više ne želi. Jer ništa više u njemu nije podložno rađanju, a kako se ništa više u njemu neće roditi, kako će starost doći? I pošto više neće stariti, kako će još jedanput umreti? A kako više neće umirati, zašto bi se bojao? A pošto se više neće bojati kako će onda želeti? Dakle cilj svetačkog života nije dobijanje milostinje, dobijanje časti, slave, niti post'ižanje visoke moralnosti, koncentracije ili pogled na znanje. To neoborivo oslobođenje srca, to je zaista predmet §vetačkog života, njegova suština i njegov cilj. M. 29.

Pravi cilj

A oni koji su u prošlosti bili sveci i prosvetIjeni, oni, ti Blagosloveni, su taj isti cilj označili svojim učenicima. I ja sam to označio svo­ jim. A oni koji će kasnije biti sveci i prosvetljeni, ti Blagosloveni će učiti istom cilju svoje učenike onako kako sam ja to učio. M. 51.

79

Međutim, moguće je, učenici, da (kada mene ne bude više da v i .pomislite: »Učenje našeg Učitelja više ne postoji, mi više nemamo Učitelja«. Ali ne treba tako da mislite, je r Zakon (Dhamma) i pouka (vinaya) kojim a sam vas ja poučavao će biti vaš Učitelj po m ojoj smrti. Zakon će biti vaša svetlost, Zakon će biti vaš zaklon, Nikako ne tražite zaklon drugde. Dakle, o učenici, to učenje k oje sam vam pre­ poručio da spoznate treba da dobro branite, da ga dobro čuvate, da bi taj sveti život mogao da sledi svoj tok i da bi mogao da traje kroz vreme za do­ bro i sreću većine, za utehu svetu, za radost, za do­ brobit, za sreću Deva i sreću ljudi. D. 22.

80

BUDA, PROSVETLJBNI ZNALAC

Buda (Prosvetljeni znalac) počasni je naziv dodeljen mudrom Hindusu Gautami (Siddharthi), os­ nivaču etičko-filosofskog sistema poznatog u Evro­ pi kao budizam. Buda (rođen u 6. veku pre Hrista, sevema In­ dija) odriče se plemićkog života i kao lutalica propoveda Zakon o kosmičkom ¡redu. ,0n je onaj koji podučava zakonu oslobađanja. N jegovo učenje mno­ gi učenici slede. Svaki od njih »Budi kao pribežištu ide«. Pravilno shvatanje, moralnost, mudrost — os- v nova su čitavog Budinog učenja. Jedino put umerenosti, kao savršeni put, vodi unutrašnjem miru i pročišćavanju prosvetljene vi>zije. Samo onaj koji je posmatrao sve suprotnosti na ovoj zemlji, kao biće oslobođeno besa, mržnje, zavisti i pohlepe, dolazi do životnog sklada i uzvi­ šene istine. Da bi čovek mogao da dosegne do prosvetijenja i uzvišene istine (ima ih četiri: uzvišena istina o patnji, uzvišena istina o porekllu patnje, uz­ višena istina o prestanku patnje i uzvišena istina o putu koji vodi ka prestanku patnje), on m ora da zaustavi pogled na neobjašnjivom nizu večnih luta­ nja, na samsari.rZa njega je važnije da uđe u tok nibane nego da vlada zemljom i samom vasionom, važnije je nego da postiže sve radosti ovoga sveta. Otuda, do uzvišene istine stižu samo mudraci u sa­ moći, koji, nadgledajući svoja čula i živeći nezavis­ no, neguju pravilnu misao oslobođenu svakog besa i mržnje. 6 Tako je govorio Buda

81

U osnovi ovoga učenja, dakle, stoji da Buda nije nikakvo biće rođeno *u .liku boga, on je, jedno­ stavno, ono »božans'ko« moguće i prepoznatljivo »kao mogućnost 'ljudskog ostvarenja«. On time, zato što nije božansko biće, ne pada ,sa višega na niži stupanj stvarnosti. Nego naprotiv! On neprestano, oslobođen svih m isli i konceptualnih procesa, u ve­ likog učitelja .izrasta. On sve doznaje i spoznaje kroz golu percepciju, kroz dobrotu i spontan odnos prema svim osetnim bićima. On više uči svojom ličnošću, i životnim primerom, nego recima. Svestan je ograničene moći reči i govora, te, ponekad, stavlja u svoje učenje nešto duboko i suptilno, iz života poučno, ono što tse može dosegnuti zdravom logikom i običnim ljudskim razmišljanjem. Ono što nadmašuje moći ljudskog uma, u svom učenju ne izlaže. On vodi sebe i druge ka unutrašnjem prosvetljenju, ka oslobođenju i uzvišenoj spoznaji. N je­ govo učenje, ukrašeno moralnom čistotom, proniče do krajnje prirode stvarnosti. Seljacima se obraća recima seljaka, zanatlijama jezikom njihove profe­ sije, brahmanima jezikom filosofije. Dublje aspekte svojih učenja i iskustava o najvišem stupnju me­ ditacije i dosezanju istine, poverava samo malom broju naprednih učenika iz svoga Reda. Oni su, da bi 'se svome učitelju odužili, istrajno raznosili učenje k oje i sve do danas traje.

Vito Marković

82

' SADRŽAJ

1

U

BUDINE BESEDE ILI ČETIRI UZVIŠENE ISTINE PRVA ISTINA — DRUGA UZVIŠENA ISTINA _ — — TREĆA UZVIŠENA ISTINA — ČETVRTA UZVIŠENA ISTINA — — — — — — PRVI KORAK — — — — — — — DRUGI KORAK —— — — — — — — — TREĆI KORAK — —— — — — — — — — ČETVRTI KORAK —— — — — — — — — PETI KORAK — —— — — — — — — — ŠESTI KORAK — —— — — — — — — — SEDMI KORAK —— — — — — — — — OSMI KORAK — —— — — — — — — — POSTIZANJE PUTA U NAPREDOVANJU UČENIKA BUDA, PROSVETLJENI ZNALAC — — — — —

7 9 19 23 27 29 43 45 49 51 53 57 71 75 81

tičpMVi 83

TAKO JE G O V C R IO BUDA

Recenzent Dr VUJADIN JOKIC Korice VOJA M ILIĆ Grafička oprema MISA POPOVIĆ Korektor JUGOSLAVA SEVKOVIC

Izdavač IRO GRAFOS, Beograd. Simina 9a Za izdavača VIK TO R SEĆEROVSK1

Štampa GRO -Kultura««, OOUR »-Štamparija Kultura« Beograd. Makedonska 4 Štampano u 3000 primeraka

1986.

„H O R IZ O N T I” X II K o lo 1. M ijam oto M usaši: K N J IG A PE T P R S T E N O V A 2. M A H A M U D R A 3. M I L A R E P A 4. H O D O Č A S N IK 5. T A K O

O BLAK A

JE G O V O R IO

8. I. K an t: O LEPOM

BUDA

I U Z V IŠ E N O M

7. F. V. J. S eling: O S U Š T IN I L J U D S K E SLO BO DE 8. F. N iče: ECCE H O M O (N o vi prevod) 9. F. N i će S U M R A K ID O L A (N o vi prevod)

G R A F O S • BEOGRAD