Свети Јован Лествичник
ЛЕСТВИЦА
ЛЕСТВИЦА БОЖАНСТВЕНОГ УСХОЂЕЊА Онима Онима који који желе желе да им имена имена буду буду уписана уписана у књигу живота, живота, ова књига са извесношћу показује најбољи пут ка циљу. Јер, уколико је проучимо, уверићемо се да са сигурношћу води оне који је следе, чувајући и од сви невоља које воде у пропаст. Она нам представља представља једну лествицу која полази полази од земаљског и достиже до небеског, откривајући !ога који седи на њеном вру. вру. "у је, је, чини чини ми се, се, видео видео и Јако Јаков в који који је савла савлада дао о и превазишао страсти, у тренутку починка на свом подвижничком одру. #апочнимо, дакле, молим вас, и ми за уср$ем и вером усо$ење по овој мисленој и небеској лествици, чији почетак сачињава одрицање од земаљскога, а крај % сам !ог љубави. Свети Јован Лествичник
1
САДРЖАЈ !"е#$ово" Уво# !о%ка & О одрицању и одвајању од сујетног живота !о%ка && О беспристрашћу !о%ка &&& О ту$иновању !о%ка &' О блаженој и незаборавној послушности !о%ка ' О брижљивом и истинском покајању, о животу свети осу$еника и о тамници !о%ка '& О сећању на смрт !о%ка '&& О плачу који доноси радост !о%ка '&&& О безгневљу и кротости !о%ка &( О злопамћењу !о%ка ( О оговарању !о%ка (& О многоговорљивости и ћутању !о%ка Х&& О лажи !о%ка Х&&& О унинију !о%ка (&' О стомаку, р$авом господару кога ипак сви воле !о%ка (' О н&тљеној чедности и целомудрености, које трулежни постижу трудом и знојем !о%ка Х'& О среброљубљу и о нестицању !о%ка ('&& ' неосетљивости, тј. умртвљењу душе и смрти ума пре смрти тела !о%ка ('&&& О сну, о молитви и саборном б огослужењу !о%ка (&( О телесном бдењу и о томе како га треба упражњавати !о%ка (( О детињастој страшљивости !о%ка ((& 2
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
()*+О-О) ()*+О-О) О животу светог Јована ествичника, писца Лестви)е* Лестви)е* не зна се много. Обично се узима да је ро$ен /0/. године, вероватно у 1ариграду, 1ариграду, у побожној побожној породици богати и знаменити цариградски племића, свети свети 2сено3онта 2сено3онта и 4арије. (рема ономе што о њему пише мона +анило, свети Јован је Јован је дошао у 5инајски манастир када је имао шес% наест година. 5инајски манастир, од 67 в. познат под именом свете *катерине, саградио је византијски цар Јустинијан Јустинијан /08. године године у северном северном подножју једног од главни синајски врова, 9ебел 4усе, на 5инајском 5инајском полуострву. полуострву. 4анастир је убрзо постао средиште дуовног живота и стециште монаа монаа из *гипта и (алестине, па чак и из други, даљи земаља. :у долази и свети Јован, Јо ван, и живи под руководством светог старца 4артирија све до старчеве смрти, пуни деветнаест година. :ада се повлачи у једну пећину у синајским врлетима, на на месту званом :ола, где живи пуни пуни четрдесет година у веома строгом подвигу, и то прво потпуно сам, а потом са учеником 4ојсијем. "егови подвизи и светост почињу да привлаче људе, монае, који долазе ради савета, утее, исцељења. ;згледа да се после четрдесет година проведени у :оли вратио у манастир да настави са општежитељним подвигом, можда и на тражење браће. :ек, сигурно је да га братство 5инајског манастира бира за игумана. :ај избор се догодио вероватно почетком <==. године, јер је с јесени те године сачувано једно писмо светог ригорија -еликог, папе римског упућено светом Јовану као игуману синајском. 2олико је свети Јован после тога провео на положају игумана није могуће утврдити, али се зна да га је за живота напустио, уступивши га ро$еном брату, еоргију, и повукао се у сво ју испосницу у :оли, где је вероватно и умро. >ко је тачно предање да је умро у осамдесет трећој години старости, онда би година његове смрти могла бити <=?. 5вети Јован је био веома образован човек. :о се види из његовог дела Лестви)е* у коме се може установити широко познавање не само светоотачке литературе и 5ветог (исма, него и класичне 3илосо3ије, па чак и извесни лаички наука, као нпр. медицине или војне вештине. :име се потвр$ују речи његовог биогра3а да је био човек @са општим образовањем@. (од општим AенциклопедијскимB образовањем у то доба се подразумевало темељно познавање граматике, поетике, реторике, 3илосо3ије, математике и други дисциплина. "егово име било је по знато широм културног света већ за време његовог живота, што недвосмислено доказује његова лична веза и преписка са римским папом, светим ригоријем -еликим, као и многобројне везе са разним подвижницима и светитељима !лиског ;стока. Cа основу података у самој Лестви)и* може се закључити да је он и путовао, и обилазио чувене центре, посебно у *гипту, као што су 2аноп, Dилаки A:амницаB код >лександрије и други. 2олико је био цењен као дуовник и посвећеник у божанске тајне, најбоље сведочи писмо светог Јована, игумана једнога другог синајског манастира, )аиту, удаљеног од манастира свете *катерине око E= км. Јован )аитски моли да му игуман синајски напише и пошаље једну књигу посвећену монашком животу, монашкој 3илосо3ији. :ако и настаје Лестви)а, Лестви)а , или Ра+ска Лестви)а, Лестви)а , главно дело светог Јована, по коме он и носи назив 3
Лествичник. Лествичник . :о је спис састављен из тридесет поукаF као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог ро$ења да би постао зрео % по мерилима онога доба % тако је и монау потребно да про$е тридесет ступњева у своме по двигу, да би достигао дуовно савршенство. ;деја Лестви)е, Лестви)е , тј. ступњевитог узрастања у дуовном савршенству, узета је из познатог сна старозаветног праоца Јакова A(ост.0?,G0%GEB. 5имволички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи а вром дотиче небо, по којој се ан$ели !ожији пењу и силазе, и на чијем се вру налази сам оспод % треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства, везу изме$у земље и неба, пут на коме човека прате ан$ели !ожији и који има сасвим одре$ен циљF самога оспода !ога. 4онашки подвиг треба да буде пут којим се душа поступно ослоба$а од земаљског и уздиже ка небеском. Отуда символички назив Лестви)а. Лестви)а . Hз Лестви)%, Лестви)% , преподобни Јован ествичник је, посебно за раитског игумана, написао спис под називом !о%ка ,асти"%, ,асти"% , у коме се дају практични савети манастирском старешини AнастојатељуB у погледу дуовног руково$ења братством. Осим тога, сматра се да је свети Јован написао и коментаре Јеван$еља по 4атеју и уки, као и известан број писама монасима. 4е$утим, ти коментари и писма су изгубљени. ;згубљено је и његово писмо светом ригорију -еликом. Лестви)%, Лестви)% , као и !о%к% ,асти"%, ,асти"% , уз преписку светог Јована са Јованом )аитским, и остале биогра3ске списе о ествичнику, превео сам са грчког оригинала објављеног у 4ињовој (атрологији A)I. ??, /?E%G0J?B, поредећи уз то и најновије издање у 5оKоLа )атKMNO PаQеRMаLа, P&K. IK., S66T67, GUJG, као и грчко издање 5о3ронија *римита, 2онстантинопољ, G??E. (риликом прево$ења сам имао у виду и извесне постојеће преводе, каоF латински, руски, италијански. +а би се омо гућило лакше сналажење, проверавање или цитирање према оригиналу, црним ци3рама у загради обележио сам бројеве колумни у издању 4иња. +имитрије !огдановић !еоград, GU
4
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
УВОД
-./01 2"атко 3ити+е аве Јована* 4вано$ С5о6астик* и$%7ана свете Сина+ске $о"е и ,"аво$ светите8а* ко+е +е саставио Дани6о* 7она5 "аитски* частан и в"6ински човек Cисам у стању да сасвим тачно кажем где се родио и у коме се чувеном граду васпитао овај велики човек пре него што се одао монашком подвигу. 4е$утим, сасвим поуздано знам у коме се граду дивни отац сада налази и где се божанском раном части. Јер, и он сада пребива у граду о коме на једном месту говори милозвучни (авле, ускликнувшиF Наше је живљење на небесима ADил.E,0=B, те у невештаственом осећају рани свој ду оним чега никада није доста, ужива у призору бесмртне дуовне лепоте и дуом се радује дуовном. Он прими награду достојну свога зноја и почаст за неуморни труд, добивши вечно насле$е и придруживши се за свагда онима чија нога стоји на -./91 правом путу(Пс.25, G0B, постајући једно са њима. Cа који начин је овај човек од крви и меса достигао бестелесна бића, изложићу што је могуће јасније. H својој шеснаестој години Aпо дуовном дуо вном узрасту, ме$утим, иљаду година старB, блажени предаде себе -еликом 5вештенику као чисту и добровољну жртву. :елом се попе на 5инајску а душом на небеску гору, у намери, мислим, да му баш то видљиво место послужи као најбољи путово$а ка невидљивој гори. (ресекавши срамну бестидност ту$иновањем, тим одличним средством да се у спостави надзор над својим страстима, он достиже и дубоко смиреноумље, те већ у самом почетку подвига сасвим паметно прогна варалицу самоуга$ања и самопоуздањаF погнуо је главу и поверио се једном одличном укротитељу младости, младости, како би, во$ен његовом сигурном руком, без опасности прешао дубоко море живота. :ако је потпуно умртвио себеF имао је душу као без разума и без воље, лишену чак и природног својства VGW. Xто је још чудније, он, човек са општим образовањем V0W, постаје ученик небеске простоте, сматрајући оолост 3илосо3ије за нешто најбесмисленије и сасвим ту$е смирењу. (осле деветнаест година, пославши свог васпитача небеском 1ару као неког посланика и заступника, он и сам излази на поприште безмолвија, држећи у рукама молитве свог великог оца као оружје за разарање непријатељски твр$ава. (ронашавши место згодно за усамљени подвиг, удаљено од -0::1 цркве око пет стадија Aто место се зваше :олаB, проведе четрдесет година у истрајним подвизима, свагда пламтећи ватреном љубављу !ожијом. 2о може речима да опише и приповедањем да ода достојно признање подвизима што и је он тамо извеоY ; како да се открије сваки труд његов, у тајности сејанY ;пак, макар и само по неким од главни подвига, моћи ћемо добити извесну представу о свесветом богатству трисветога. Јео је од сваке врсте ране која се без приговора допушта монасима, али врло мало. 5
:им путем, како ми изгледа, премудро сломи рог таштине и таквом уздржљивошћу сузби господарицу што много извољева, претећи јој оскудицомF HмукниY (рестаниY Hсамљеношћу и избегавањем сусрета са људима угасио је пламен ове пећи Vтј. телаW, претворио га сасвим у пепео и потпуно стишао. (утем милостиње и оскудице у животним потребама, овај јунак је је рабро избегао обожавање идола Aуп. 2ол.E,/B. 2ол.E,/B. (одизао је душу из свакодневне самрти и клонулости VEW, боцкајући је сећањем на смрт као иглом. 2лупче пристрашћа и сваковрсни чулни уживања размотао је служећи се светом тугом. :иранију гнева убио је мачем послушности већ пре тога, а пијавицу пауколике таштине усмртио је тиме што се ретко јављао ме$у људима, и још ре$е говорио. > шта тек да се каже о победи коју коју је тај дивни посвећеник извојевао извојевао над осмом страшћу VJW, шта онда о највећем ступњу очишћења што га је овај -еселеило Aуп. ;зл.EG. итд.B послушности V/W започео, а оспод небеског Јерусалима довршио својим доласкомZ !ез послушности се, наиме, не могу победити $аво и дружина његова. Cа које место у овоме венцу да ставим извор његови суза Aнешто што се н е среће -0:;1 тако честоB, чија скривена радионица постоји још и садF једна врло мала пештера у подножју планине, удаљена од његове и свачије келије таман толико да се не створи повод за славољубљеZ Cо, та пећина је била блиска небу по тужним јауцима и дозивању у помоћ, који су се разлегали из ње са снагом коју обично испоље они што су прободени мачем или они којима усијаним жезлом боду и ваде очи. (редавао се сну искључиво толико колико је потребно да природа ума не буде озле$ена неспавањем. > пред спавање би се много молио и састављао књигеF то му беше јединствено средство против унинија. (а и сав живот му беше једна непрекидна непре кидна молитва и неизмерна љубав према !огу. (осматрајући !ога, дању и ноћу, у чистоти своје светости као у огледалу, он није тео, или, још тачније речено, није могао да се засити. (оводећи се за његовим примером, неки мона 4ојсије га је упорно молио да га прими за ученика и да га упозна са правом 3илосо3ијом. (окренуо је чак и неке старце да оду великоме Јовану. #аваљујући њиовим молбама Јован пристаде да га прими. Једнога дана Јован нареди 4ојсију да оде у градину и тамо наспе земље која би била згодна за обделавање и неговање поврћа. 5тигавши на одре$ено место, 4ојсије вредно приону на посао који му је запове$ен. Cо, када до$е подне и освоји највећа припека Aтада беше месец августB, 4ојсије се склони у сенку једнога огромног камена, леже и заспа. > оспод, који неће ничим да ожалости своје слуге, по обичају своме предуитри опасност. -елики старац, који је у својој келији седео и размишљао о себи и -0:<1 о -0:<1 о !огу, паде у неки лагани сан, у коме виде једног свештеноликог човека како га буди и кори га због његовог сна, и говориF @Јоване, како можеш да спаваш без бриге док се 4ојсије налази у опасностиZY@ Јован нагло скочи и наоружа се молитвом за свог ученика. ; када се предвече 4ојсије вратио у келију, упита га Јован, да му се није десило штогод неочекивано и непријатно. > овај одговориF @Огромна стена би ме сигурно згњечила док сам у подне спавао под њом, да ми се није причуло како ме зовеш, те сам у једном скоку био далеко од тог места@. > Јован, истински смиреноуман, ништа не рече о своме ви$ењу, него скривеним уздасима и силином љубави слављаше благога !ога. !еше он узор врлине и лекар невидљиви рана. :ако, на пример, један човек, по имену 6
;сакије, снажно обузет тешким демоном телољубља и већ клонуо дуом, притече брзо овоме великом подвижнику и откри му, јецајући, своју страшну борбу. #адивљен његовом вером, божанствени Јован му речеF @(ријатељу, да станемо обојица на молитвуY@ ; тек што су завршили мољење, док је измучени ;сакије још лежао ничице на земљи, !ог испуни жељу слуге свог Aкако не би испало да +авид лаже, уп. (с.GJJ,GUB, и змија утече под ударцима у дарцима истинске молитве. > болесник, осетивши да се излечио, беше сав изван себе, па завали и ономе што се молио за њега и Ономе који га је услишио. Cеки, пак, подбадани завишћу, назваше светог Јована брбљивцем и наклапалом. > он и делом поучи, показавши свима да све може у Христу који му даје мо -0:.1 ADил.J,G0BF ћутао је читави годину дана, тако да су се подсмевачи његови претворили у молитеље, који говорауF @#атворили смо извор из кога нам је вечито текла корист, и нашкодили смо спасењу свиY@ > он, не волећи да се објашњава, послуша и и настави са својим пре$ашњим начином живота као да се ништа није десило. (осле тога, у знак признања за све његове врлине, уздигоше га једногласно, и против његове воље, као неког новојављеног 4ојсија, на положај игумана у братству. (оставивши свећу на свећњак старешинства, добри бирачи не погрешишеF Јовану то беше повод да се и сам приближи гори 5инајској. (опевши се дуовним лествама, он у$е и у тајанствено светилиште невидљивог рама, те у ви$ењу прими богонаписано законодавство. G)ечју !ожијом отвори уста своја и надану се +уом и речи почеше да навиру из богате ризнице његова срца. ; достиже крај свог видљивог живота водећи ;зраиљце, монае, разликујући се од 4ојсија само по једној ствариF по томе што у$е у горњи Јерусалим. Јер, 4ојсије, због чега % не знам, није ушао у доњи Јерусалим V
>ва 4артирије до$е једног дана са авом Јованом к великом >настасију. 2ада и угледа, он рече ави 4артиријуF @)еци, ава 4артирије, одакле је овај дечкоZ ; ко га је постригаоZ@ > овај му одговориF @:вој је слуга, оче, а постригао сам га ја@. ; рече му >настасијеF @ле, ава 4артирије, ко би рекао да си игумана синајског постригаоY@ ; не превари се свети >настасијеF после четрдесет година, Јован заиста постаде наш игуман. +ругом приликом, опет, поведе Јована са собом његов учитељ, ава 4артирије, у посету великоме Јовану 5аваиту, који тад живљаше у пустињи уда. 2ада и виде, старац устаде, нали воде и опра ноге ави Јовану, па га пољуби у руку. >ви 4артирију, пак, не опра ноге. 2ада га ученик његов, 5те3ан, упита зашто је тако урадио, он му речеF @-еруј ми, чедоF ко је тај дечак % ја не знам, али ја игумана синајског прими и игуманове ноге опра@. (а и ава 5тратигије, на дан када је ава Јован пострижен у његовој двадесетој години, прорече да ће 7
постати велика звезда. Онога дана када је ава Јован постао наш игуман окупило се негде око шест стотина гостију. +ок су они седели и јели, ава Јован спази неког човека кратке косе, одевена на јеврејски начин у синдон, како трчи амо%тамо и заповеднички издаје наре$ења к уварима, економима, келаритима, и осталим служитељима. 2ада се народ рази$е и слуге седоше да једу, потражише онога што је све обилазио и издавао наредбе, али га не на$оше. :ада им слуга !овжији, преподобни отац наш Јован, речеF @(устите гаY осподин 4ојсије није ништа необично учинио тиме што је послужио на своме месту@. 2ада је једном у палестинској области настала суша, на молбу тамошњи становника помоли се ава Јован и паде обилна киша. Cије ни невероватноF !ер е "оспод учинити по жељи они# који га се боје, и ус$ишие мо$итву њи#ову A(с.GJJ,GUB. -0:/1 :реба -0:/1 :реба да се зна да је Јован ествичник имао ро$еног брата, чудесног аву еоргија, кога он још за живота свог постави за игумана синајског, а сам се предаде безмолвију, које он, као мудрац, од почетка изабра себи за невесту. 2ада је дошао час да овај наш нови 4ојсије, најсветији игуман Јован, оде осподу, стајаше пред њим плачући ава еоргије, брат његов ро$ени, говорећиF @*то, остављаш ме и одлазишZ 4олио сам се стално да ти мене испратишF јер, ја нисам ни способан да без тебе управљам манастиром, о, мој господинеY > ето, сада ја тебе испраћамY...@ )ече му ава ЈованF @Cе тугуј, и не бриниY >ко стекнем слободу код оспода, нећу те оставити да напуниш ни годину дана после моје смрти@. :ако се и збилоF после десет месеци оде и еоргије осподу.
-0><1 !ис7о свето$ Јована* и$%7ана "аитско$ Вео7а ,о?товано7 Јован%* и$%7ан% Сина+ске $о"е
;зузетном и равноан$елском оцу отаца и превасодном учитељу, грешни игуман раитски шаље поздрав у осподу. (ошто је нама, убогима, позната твоја у осподу непротивречива у свему и сваком врлином украшена послушност, нарочито у ономе у чему треба да се умножи таланат што ти га !ог даде, решили смо да ти пишемо, макар колико убоге и јадне биле наше речи, имајући на уму оно што је реченоF %питај о&а свога, и објасние ти' старије твоје, и реи е ти A(он.#ак.E0,8B. 5тога те, круно врлина, овим писмом молимо као заједничког оца свију нас и учитеља најбољег, по свему старијег у подвижништву и дуовној мудрости, да нама неукима пошаљеш оно што си видео у богови$ењу као древни 4ојсије, на истој тој гори, и да као богонаписане таблице саставиш једну драгоцену књигу и пошаљеш је нама, ради поуке новог ;зраиља, који тек што је изишао из дуовног *гипта и прешао море светског живота. ; као што си на мору, уз помоћ !ожију, богонаданутим језиком својим уместо палицом начинио чудо, тако и сада не презри нашу молбу, него без оклевања напиши разговетно све што је потребно за монашки живот и што у осподу одговара нашем спа сењу, јер си истински велики учитељ сви који су изабрали ан$елски живот. -0>.1 ; -0>.1 ; не мисли да је ово што кажем неко ласкање или улагивање. :и добро знаш, свети оче, да нам је то ту$е и да оно што о теби овде кажемо говоре и сви остали. 5тога се надамо у осподу да ћемо брзо примити и целивати твоје скупоцене речи, написане у књизи коју очекујемо и која ће свим правим следбеницима [ристовим послужити као поуздани водич и као лествица која се пружа све до небески двери и узноси оне који желе да до$у до неба, да би, читави и неозле$ени, слободно прошли мимо дуова зла, и управитеља таме, и господара у ваздуу. Јер, ако је Јаков, један обичан пастир, имао тако страшно ви$ење на лествици, колико тек пастир дуовни оваца може делима и истином показати свима не само ви$ење него и непогрешиво узлажење ка !огуY !уди ми здрав у осподу, часни очеY
Јован ,о4#"ав8а Јована
(римио сам твоје цењено писмо, достојно твог узвишеног и бестрасног живота, и твог чистог и смиреног срца, које си послао нама ништима и убогима у врлинама, писмо које у ствари представља наредбу и 8
заповест која превазилази наше моћи. #аиста, теби, само теби и твојој светој души приличи да реч поуке и опомене тражиш од нас, који смо толико неупућени и неуки, како у речи тако и у делу. :воја светост нам увек служи за пример смиреноумља. Hосталом, рећи ћу и ја садаF када не бисмо стрепили од велике опасности којој бисмо се изложили збацујући са себе јарам свете послушности, мајке сви врлина, не бисмо се тако неразборито упустили у оно што је изнад наши способности. :ребало би, дивни оче, када се већ распитујеш о тим стварима, требало би да се о њима обавестиш код они који и добро познају. Јер, ми се још налазимо у разреду они који су тек пошли у школу. >ли, пошто богоносни оци наши, посвећени у тајне истинитог сазнања, уче да се послушност састоји у томе што се без двоумљења покоравамо старијима и онда када нам нареде нешто што превазилази наше снаге, и ми презресмо св оју неспособност, па се побожно и смерно приватисмо посла, у страу да не заслужимо вечну смрт због непослушности, а не због тога што бисмо мислили да то теби нешто користи или да ћемо тиме објаснити нешто што би ти, свети оче, знао -0>=1 мање -0>=1 мање од нас. Hверен сам, наиме, не само ја већ, мислим, и сви који здрав разум имају, да је око твога разума чисто од свега земљаног и да га не замрачује никаква страст, те да без икакве сметње упире поглед у божанску светлост и обасјава се њоме. (окренут тако на послушање, приступи извршењу твога пресветог налога са страом али и из љубави, као паметан послушник и некорисни слуга племенитог живописца. (ри своме оскудном знању и муцавом изражавању једнолико написа живе речи само мастилом. :еби, пак, началниче и предводниче учитеља, препуштам да украсиш и разјасниш ову књигу, те да, као извршитељ божански таблица и закона дуовног, допуниш оно што недостаје. ; не шаљем ја теби овај наш рад Aсачувај !оже, то би био знак крајње лудостиYB, с обзиром да си способан у осподу не само друге него и нас саме да научиш божанственом реду и науци % него богозваној обитељи која се заједно с нама учи од тебе, о, најбољи ме$у најбољим учитељимаY (о њиовим молитвама, као и твојим, ра$а се у нама нека нада која покрива наше незнање, те разапињемо једро на броду нашега пера и крму наше речи предајемо у руке нашем добром сатруднику, са са молбомF ако некоме у овоме делу ишта буде од користи, нека плод тога припише, као паметан, нашем племенитом учитељу. > нама нека измоли од !ога награду за добру вољу нашу, не гледајући на оно што је написано Aјер је заиста лоше и пуно сваког незнањаB, незнањаB, него узимајући у обзир расположење расположење с којим се подуватисмо, као што је наградио и удовицу за лепту од срца принету. оспод узвраћа наградом не према количини дарова и приноса, него по величини жртве сразмерно нашим могућностима.
НА!О@ЕНЕ G. ишену ишену чак и природног природног својстваF својстваF према старим старим коментаторима, коментаторима, мисли мисли се управо на способност воље % тети ово или оно. Hслед потпуне послушности и самоодрицања, свети Јован као да више није имао ни природну способност тења и бирања. Ове речи, дакле, указују на највиши степен самоодрицања Aуп. примедбу \ у Hводу 4атије )адера, соQ. /U8, према солији ;лије 2ритскогB. 0. ]овек ]овек са општим општим образова образовањем њемFF опште опште A@енци A@енцикло клопед педијс ијско@ ко@BB образо образовањ вање е тога тога доба, доба, у које које је улазила граматика, поетика, реторика, 3илосо3ија, математика @и свака вештина и наука@. ;лија 2ритски види нарочито смиреноумље светог Јована у томе што се он, тако образован и културан, предаје на васпитање простом и неуком човеку, и што је потом и сам живео као да никаквог образовања није имао. 4отив за то ;лија 2ритски налази у смиреној мисли светог Јована да је !ог изабрао оно што је у свету лудо да посрами оно што је мудро A^_Q. /U?, у примедбиB. E. 5вакодневне 5вакодневне самрти самрти и клонулостиF клонулостиF по тумачењу тумачењу ;лије 2ритског, 2ритског, под тим треба разумети разумети униније, тј. стање клонулости и чамотиње, депресије и извесног огорчења које кочи сваку добру делатност у самом корену A^_Q.<=G, примедба L` уп. и )ечник на крају о вог издањаYB. J. О победи над осмом страшћуF страшћуF мисли мисли се на гордост, гордост, коју је свети свети Јован победио победио достигн достигнувш увши и
9
најв највиши иши ступ ступањ ањ очиш очишће ћења ња од стра страст сти, и, тј. тј. бест бестра рашћ шће. е. !ест !естра рашће шће се, ме$у ме$ути тим, м, постиж постиже е послушношћу и доласком 5ветог +уа у душу A;лија 2ритски, солија у примедби р, соQ.<=G%<=0B. /. -еселе -еселеило ило послушнос послушностиF тиF -еселеил -еселеило о је био син Hрије Hрије Aи 4арије, 4арије, сестре сестре 4ојсије 4ојсијеве, ве, из племен племена а ЈудинаB, кога је !ог изабрао и обдарио посебним талентом да начини скинију. Hзима се као образац послушности Aуп. ;зл.EG. итд.B. <. Cије ушао у доњи AЈерусалимB AЈерусалимBFF обично се мисли да је то последица 4ојсијевог 4ојсијевог маловерја маловерја,, што га је испољио кад му је оспод наредио да изведе воду из стене једним ударом штапа Aуп. !рој.0=,GGB. 8. Онај нови +авидF +авидF сигурно мисли мисли на ;сакија, кога горе горе спомиње, јер сили силином ном свог покајања покајања ;сакије као да подсећа на покајника цара +авида. ?. О истом истом ави Јовану ЈовануFF додатак додатак 2ратко 2ратком м житију житију,, који је по свој прилиц прилици и написа написао о неки неки аноним анонимни ни синајски мона у исто време када је +анило )аитски писао 2ратко житије.
10
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 6 О ОДРИЦАЊУ И ОДВАЈАЊУ ОД СУЈЕТНОГ ЖИВОТА
-0A>1 Cаш -0A>1 Cаш !ог и 1ар, добар, предобар и сведобар Aкада се говори слугама !ожијим, наиме, с !огом треба и започетиB створио је сва словесна бића и обдарио и достојанством слободе. Једни су, зато, пријатељи "егови, а други истинске слуге, неки су му слуге некорисне, други су се сасвим оту$или, а неки су му противници иако му ништа не могу. (ријатељи !ожији, како то ми у својој ограничености огра ничености сматрамо, честити оче, јесу у ствари дуовна и бестелесна бића око "ега. ;стинске слуге јесу сви који су неуморно и одушевљено чинили и увек чине само оно што је по "еговој вољи. !ескорисне слуге су они што се сматрају крштенима, а завет са крштења нису испунили како треба. Оту$ени, пак, од !ога и непријатељи !ожији, мислимо, јесу они што у !ога н е верују или они што верују криво. !огоборци су, пак, они који не само што су сами прекршили и одбацили заповест осподњу већ се свом снагом боре и против они који је извршују. 5вака од споменути врста изискује посебну и пригодну књигу. Cо, нама неученима у овом случају не би могло користити излагање о томе. [ајде, стога, пожуримо сад, пружимо покорно и без поговора своју недостојну руку к истинским слугама !ожијим што нас својим наредбама побожно примораше и љубазно присилише да пишемо, од њиова знања позајмимо трску за писање, умочимо је у тамно мастило светлог смиреноумља, па је онда као на неку артију -0AA1 Aили -0AA1 Aили боље % као на дуовну таблицуB спустимо на њиово угла$ено и чисто срце. #аписујући божанске речи као да божанско семе сејемо, почнемо овакоF -0AA1 !ог -0AA1 !ог је живот и спас сви који су обдарени слободомF верни и неверни, праведни и неправедни, побожни и безбожни, бестрасни и с трасни, монаа и световњака, паметни и глупи, здрави и болесни, млади и стари, као што су за сваког без разлике % светлост, сунце, вазду. ог не г$еда ко је ко A)им.0,GG`уп. *3.<,UB. !езбожник је смртно биће које има разум, а својевољно бежи од правог живота, те за свог :ворца, који вечно постоји, мисли да не постоји. (реступник је онај што закон !ожији тумачи по свом злоумљу и сматра да верује, и поред тога што је обузет богопротивним мишљењем. [ришћанин је сушта слика [ристова, колико је могуће човеку, у речима, делима и мисли, са правом и непогрешном вером у 5вету :ројицу. !огољубац је онај који учествује у свему што је природно и безгрешно, и који не пропушта да према својим сво јим могућностима чини добра дела. Hздржљивац је онај који се посред искушења, замки и метежа упиње из све снаге да подаржава Онога који је далеко од свега тога.
11
4она припада ан$елском чину и VводиW ан$елски живот, који се остварује у вештаственом и прљавом телу. 4она је човек који се држи само !ожији заповести и речи, у свако време, на сваком месту, у сваком пос лу. !ити мона значи непрестано приморавати природу и неуморно бдети над својим чулима. 4она има посвећено тело, очишћена уста и просвећен ум. 4она је преболна душа, стално обузета сећањем на смрт, било да бди или да спава. Одвајање од света јесте отимична мржња на оно што људи у свету вале, и порицање природе ради постигнућа оног што је натприродно. 5ви они који су спремно одбацили оно што припада овом животу, свакако беу подстакнути VжељомW за будућим 1арством, или обиљем греова, или, пак, љубављу према !огу. >ко се ниједним од споменути циљева нису руководили, њиово је напуштање света бесмислено. 5амо, и у том случају, добри наш 5удија очекује да види какав ће бити крај њиовог животног пута. 2о напусти свет да би са себе збацио бреме греова, нека се угледа на оне што седе на гробљу ван града, и нека не зауставља вреле и горке своје сузе, ни нечујни лелек срца, док и сам не угледа ;суса где долази да одвали стену окорелости са срца и ослободи ум од веза греова % као што је азара ослободио Aуп. Јн. GG,JJB % заповедајући својим послушним ан$елимаF @)аздрешите га од страсти, и пустите да иде к блаженом бестрашћуY@ ;наче, он нема никакве користи од напуштања света. 5вима нама што оћемо да иза$емо из *гипта и побегнемо од 3араона, безусловно је потребан неки 4ојсије, посредник по !огу изме$у нас и !ога, који би, ревносан у -0A01 делању и сагледавању, за нас пружао руке к !огу, како бисмо под његов им во$ством прешли море греова и >малика страсти натерали у бекство VGW. 5тога се преварише неки који су, уздајући се у своје сопствене снаге, мислили да им никакав во$а није потребан. Јер, они који су изашли из *гипта добили су за во$у 4ојсија, а они што побегоше из 5одома има$ау ан$ела Aуп. (ост.GU,G итд.B. (рви личе на људе који се препуштају нези лекара да би излечили болести своје душеF то су они што иза$оше из *гипта. > други личе на људе који жарко желе да свуку са себе нечистоту гаднога телаF зато им је и потребан ан$ео, или, да тако кажем, помоћник раван ан$елу. Hколико су нам теже ране, утолико нам је потребнији вешт лекар. aудима који су се подуватили да се са телом попну на небо, потребан је заиста крајњи напор, праћен безграничном патњом Aнарочито у почетку њиовог одрицањаB, док се сластољубива наша нарав и неосетљиво срце помоћу правога плача не претворе у богољубље и чистоту. Јер, кајање, дубоко кајање, и велика, невидљива горчина су неизбежни у овом подувату, а највише онима који живе површно, све док наш ум, то бесно и алапљиво псето, кроз простоту, дубоку кротост и марљиви труд не постане будан стражар чистоте. Cо, будимо рабри, сви страсни и немоћни, и непоколебљивом вером, као десницом, принесимо и признајмо [ристу немоћ и слабост своје душе. Он ће нам неизоставно помоћи чак и више него што заслужујемо, само ако се непрестано држимо дубоког смиреноумља. Cека знају сви који приступају овом дивном, суровом и тескобном, али и лаком подвигу, да су дошли да се баце у огањ % уколико само желе да се огањ дуовни усели у њи. #ато нека сваки испита себе, па тек онда нека једе од леба монашког живота, умешаног са горким зељем, и пије из чаше испуњене сузама, да се не би борио на сопствену осуду. 2ад се ни сваки крштени не спасава % остало је боље да прећутимY... Они који започињу овај подвиг, да би поставили сигуран темељ, треба свега да се 12
одрекну, треба све да презру, све да исмеју, све да одбаце. ]врст, троструки и тростубни темељ чинеF безазленост, пост и целомудреност. 5ва деца у [ристу нека почињу са овим врлинама, узевши за пример праву децуF у деци нема нимало зла. Cеће се код њи никада наћи поквареност, ни глад незајажљива, ни трбу ненасити, ни тело распаљено поотом. AHосталом, можда се те страсти развијају са човековим узрастом, распирујући у нама огањB. #аиста је мрско, а и опасно, да рвач малакше тек што је ступио у борбу, јер ће свако у томе видети предзнак његовог пораза. H сваком случају, одлучан почетак биће нам од користи и кад потом наступи малаксалостF рабру душу, сусталу у подвигу, подстиче сећање на првобитну ревност као -0A91 бодило. -0A91 бодило. Cеки су се, заваљујући томе, често подизали. 2ада душа, издајући саму себе, изгуби блажену и милу топлину, нека брижљиво испита из каквог узрока се је лишила, па нека свом снагом и ревношћу настоји да га отклони. :у топлину је немогуће вратити кроз друга врата осим кроз она на која је и изашла. ]овек који се одрекао света покренут страом, личи на упаљени тамјан, који најпре замирише а потом заврши димом. Онај, пак, који је то учинио ради награде, подсећа на млински жрвањ који се свагда једнолико окреће. о креће. > човек који из божанске љубави напушта свет, одма у почетку стиче огањ. Он, пак, као да је у неку шуму бачен, за трен ока израсте у огромну буктињу. ;ма људи који граде на каменом каме ном темељу` други, без икаква темеља, на голој г олој земљи подижу стубове` а има и такви којима се, пошто пропешаче један мали део пута, загреју жиле и зглобови, те итрије корачају. 2о је паметан, разумеће символичну поуку V0W. 5весрдно потрчимо на позив !ога и 1араY ;наче, како смо кратка века, могло би се десити да за дан смрти останемо без икаква плода, те да скончамо од глади. Hгодимо осподу као што војници уга$ају царуF од самог ступања у војну службу тражи се од нас да савесно служимо. !ојмо се оспода макар онолико колико се плашимо од звери. -иде људе који су кренули у пљачку, не бојећи се !ога` а кад су на томе месту чули лавеж паса % одма се вратише. Оно што стра од !ога није могао да учини, учинио је стра од звери. #аволимо оспода макар онолико колико волимо своје пријатеље. ]есто сам ви$ао људе који су !ога увредили и нимало се због тога нису секирали` а када су ти људи неком ситницом увредили своје пријатеље % употребили су сва средства, домишљали се на сваки начин, све трпели, за све се извињавали, и лично, и преко ро$ака, и поклонима % само да би обновили првобитну љубав. H самим почецима подвига одрицања од света, врлине се, свакако, стичу трудом и муком. Cапредујући даље, постајемо неосетљиви за тешкоће, или и осећамо још само мало. > када ревност потпуно обузме и освоји нашу телесну природу, врлине већ стичемо потпуно прожети радошћу, чежњом и божанским пламеном. 2олико су за повалу они људи који одма у почетку радосно и свесрдно извршавају заповести !ожије, толико су јадни они који читав свој век проведоше у подвигу по двигу извршавајући заповести % али још са муком. Cи одрицања која су проузрокована спољним околностима нису за потцењивање и 13
осуду. #нам за неке који су се, бежећи, неочекивано срели с царем, прикључили се његовој свити, ушли у дворац и били поса$ени за царску трпезу. -иде семе, случајно пало у земљу, како доноси напредан и обилан род. )азуме се, могућно је и обрнуто. -идео сам и човека који је дошао у болницу по некаквом другом послу, а не да се лечи` ме$утим, био је освојен љубазношћу лекара, спао му је -0<:1 мрак -0<:1 мрак са очију, те се задржао на лечењу. :ако је оно што се некима десило против њиове воље, вредело и значило више него оно што други отимично чине. Cико не би требало да се назива недостојним монашког позива, под изговором да има много тешки греова, и потцењујући себе због сластољубивости, измишљајући изговоре за грее Aуп. (с.GJ=,JB. де је много гноја, тамо је потребно замашно лечење, да би се уклонила нечистота. #драви не допадају болнице. 2ад би нас овоземаљски цар позвао, у намери да нас прими у своју личну службу, ми не бисмо оклевали, не бисмо се изговарали, него бисмо спремно оставили све и поитали му у сусрет. (азимо, зато да, по својој лености и лакомислености, не одбијемо позив када нас 1ар над царевима, осподар над господарима и !ог над боговима позове у овај небески чин, те да на -еликом суду не останемо без оправдања. 4оже ићи и човек који је спутан ланцима светски послова и брига, али тешко` и они којима су ноге оковане често морају одати, али се стално спотичу и задобијају ране. Cеожењен човек, везан за свет искључиво пословима, личи на онога коме су само руке везане Aјер, кад зажели да крене путем монашког живота, везе га не спречавајуB. > ожењени личи на роба коме су и руке и ноге оковане. Cеки од они што воде површан живот у свету, поставили су ми следеће питањеF @2ако се можемо приближити монашком животу и поред своји жена и пословни бригаZ@ Одговорио сам имF @5вако добро дело које можете учинити, учините. Cикога немојте ружити. Cикога не пљачкајте. Cикога немојте лагати. Cе правите се важни ни пред ким. Cикога немојте мрзети. ]есто посећујте цркву. !удите милосрдни према сиротињи. Cикога не саблажњавајте. :у$е се жене не дотичитеF нека вам буде довољна ваша. >ко тако будете -0<;1 поступали, -0<;1 поступали, нећете бити далеко од 1арства небеског@. 2ренимо са радошћу и страом !ожијим на овај дивни подвиг, не плашећи се наши непријатеља. Јер, они, мада невидљиви, пажљиво посматрају лице наше душе. 2ад виде да се променило од страа, они се још жешће окомљују на нас, јер опажају, лукави, да смо се препали. 5премимо се рабро за борбу с њимаF нико не сме да с е супротстави ономе који се својски бори. оспод је по своме промислу олакшао почетницима такву борбу, да се у самом почетку не би вратили у свет. #ато се свагда радујте у осподу, све слуге ! ожије, пошто се у томе види први знак љубави осподње према нама, као и то да нас је Он сам позвао. Hосталом, зна се да !ог чини и овакоF кад види одважну душу, Он је одма уводи у битку, јер жели да је брзо увенча славом. 5акрио је оспод од они у свету неугодност овог попришта Aиако је то, у ствари, угодностB. 2ад би се знало за то, нико се не би одрекао од света. Hсрдно посвећуј [ристу напоре своје младости, па ћеш се у старости радовати богатству доброте. Оно што се у младости стекне, крепи и теши изнемогле од старости. (регнимо, момци са одушевљењем, и живимо трезвоумно, јер је тренутак смрти неизвестан. #аиста зле и опаке, препредене и подмукле, моћне и будне, бестелесне и
14
невидљиве непријатеље имамо` непријатеље којима је ватра у р укама и који желе да спале рам !ожији управо оним огњем који у њему гори VEW. Cико од млади не сме да слуша своје непријатеље, демоне, који саветујуF @Cемој исцрпљивати своје тело, да те не спопадну с попадну невоље и болести@. Cарочито у наше н аше време, тешко да ће се наћи неко ко би се решио да умртви своје тело, мада се по неко и лишава обилне и укусне ране. +емон у том случају оће да већ ступање наше на подвиг начини млитавим и површним, рачунајући да ће крај бити као и почетак. Они који су решили да озбиљно служе [ристу, пре свега треба да се постарају како би уз помоћ дуовни отаца и на основу свог сопственог сазнања изабрали себи одговарајуће место, начин подвига и занимање. Cије за сваког општежиће, нарочито не за оне који су склони сластољубљу, нити је за сваког испосница, јер испоснички усамљени живот садржи много повода за гнев. 5ваки треба да размисли који му начин живота најбоље одговара. Cа три најглавније врсте подвига своди се читав монашки животF на подвижничко напуштање света и самоћу, самоћу , на подвиг безмолвија с једним или највише са двојицом, и најзад, на трпељиво живљење у општежићу. Cе скрећи, каже *клисијаст, ни на десно ни на лево A(рич.J,08B, већ иди царским путем. ; стварно, средњи од споменути путева путев а многима одговара. :ешко усамљеноме, каже *клисијаст, јер нема никога од људи да га подигне када падне -0<<1 у -0<<1 у униније, или поспаност, или леност, или очајање A*кл.J,G=B. > где су два или три сабрана у име моје, онде сам ија ме$у њима, рече оспод A4т.G?,0=B.
2оји је мона, онда, веран и паметанZ Онај који је сачувао своју ватреност, и који свакога дана, до краја свог живота, није пропуштао да дода пламен на пламен, жар на жар, ревност на ревност, и чежњи за за !огом богочежњивост. 2о се %чв"стио на ово7 ст%,B%* нека се не осв"Cе на оно ?то +е 4а Bи7D
НА!О@ЕНЕ G. ; >малик >малика а страсти страсти натерал натерали и у бекств бекствоF оF омиљен омиљено о поре$е поре$ење ње са дога$ај дога$ајима има из библијске историје, у вези изласка Јевреја из *гипта. 5ве је у алегоријиF *гипат је овај свет, 3араон је $аво, 4ојсије 4ојсије % дуовник, дуовник, 1рвено 4оре % море греова у које смо огрезли, >малик, тј. народ који се испречио на путу јеврејског народа за [анан % символ страсти које се испречују на путу човекове душе ка 1арству !ожијем. Cајзад, чак и у самом дизању руку 4ојсија, свети Јован види слику 15
молитвеног подвига дуовника, заваљујући коме наша душа побе$ује страсти и савла$ује све препреке, као ка о некада изабрани народ !ожији Aуп. ;зл.G8 итд.B. 0. )азумеће )азумеће символичку символичку поукуF то се односи на на оне који се одричу света. Они Они који граде на каменом темељу, јесу они који ступе у општежиће, и брзо достигну велике врлине, али без подвига послушности дуовном оцу` њчма се цела зграда врлина лако сруши, јер су неискусни и без дуовног руководиоца, те не умеју одржати оно што постигну. Они који на голој земљи без икаква темеља подижу стуб стубов ове, е, јесу јесу они они који који се одма одма по одри одрица цању њу од свет света а одај одају у отшел отшелни ничк чком ом AпустињачкомB начину живота, у коме брзо пропадају, јер нису поставили темељ у виду послушности и слични подвига. > последњи Aтј. они којима се загреју жиле и зглоб глобов ови и у току оку пеш пешачењ ачењаB аB јесу јесу они они мон монаси аси који оји живе под под ду дуо овн вни им руководством стараца без трунке надутости, и који услед тога постају искусни и непо непобе беди диви ви борц борци и Aуп. Aуп. 5ол 5олиј ију у ;лиј ;лије е 2рит 2ритск ског ог,, G8, G8, соQ. соQ. >-,, а тако тако$е $е и тума тумаче чење ње свет светог ог Јова Јована на )аит )аитск ског ог,, P^ P^b_Q b_QMc Mc ML dQMO dQMOc^N c^NO, O, сар. сар. 6, 4MeLе 4MeLе,, ). I., I., ??,G0GJ 5fB. E. !аш оним огњем који у њему њему гориF гориF пламеном пламеном своји своји сопстве сопствени ни страсти, страсти, и то страсти које се корене у разним телесним нагонима, као што су нагон исране AгладB и полни нагон AпожудаB Aуп. +одатак руском преводу из G?UG., стр.0E, у примедбиB.
16
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 66 О БЕС!РИСТРАEFУ
-0.A1 ]овек -0.A1 ]овек који одиста воли оспода и стварно иште будуће 1арство, човек који заиста пати због своји греова и кога су стварно испуниле мисли о муци и 5уду вечном, човек који озбиљно страује при помисли на своју смрт % више није у стању да води рачуна о имовини, новцу и слави овога света, све та, о родитељима, пријатељима, браћи, нити о било чему земаљском. (реставши сасвим да се брине о томе, омрзнувши сваку помисао на то, па чак и своје сопствено тело, слободан од свега, безбрижан, он одважно иде за [ристом и стално гледа у небо, од њега очекујући помоћ, по речима светогаF (рипила се душа моја уз :ебе A(с.<0,UB, и као што рече и други незаборавниF ) ја се не умори# пратеи те, и не *аже$е# дана нити одмора људског, "осподе AЈер.G8,G
засадили у свету, заливали прљавом водом таштине, окопавали р азметањем и $убрили гнојивом повала, како су се брзо осушили, преса$ени у земљу пусту, где световњаци немају приступа, без смрдљиве воде сујете. су јете. Cажалост, тако јеF биљке којима треба таква влага не могу доносити плода на суом, безводном тлу монаштва. 2о је омрзнуо свет, умакао је од туге. > ко је остао привржен било чему видљивом, још се од туге није избавио. 2ако и да се не растужи % када се лишио онога што му је толико прирасло за срцеY H свему треба да се држимо трезвоумља. ;пак, у односу на то ми треба нарочито да будемо разборити. -идео сам у свету многе људе који су се заваљајући бригама, многобројним обавезама и неспавању, спасли од беснила сопственог тела. 5тупивши, ме$утим, у монаштво, ослобо$ени од сви пре$ашњи брига и дужности, они су се на најжалоснији начин, кретњама тела, прљали. (рипазимо, да се не на$емо у заблуди говорећи како идемо узаним и тесним путем, док, у ствари, одимо по широком и пространом путу. Hзани пут се препознаје по морењу стомака, свеноћном стајању, ограниченом узимању воде, оскудевању у лебу, очишћавајућем пићу срамоте, подсмеа, -0.91 поруге -0.91 поруге и грдње, одсецању своји протева, трпљењу увреда, подношењу презира без роптања` препознаје се по томе % ако се не срдиш када те клеветају, ако се не љутиш када те понижавају, ако си смирен када те осу$ују. !лаго онима што иду путем који је овде показан, јер је њиово 1арство небескоY Cико неће ући у небеску ложницу увенчан славом, ако се не одрекне пр вим, и другим, и трећим одрицањем. 4ислим на одрицање, прво, од сви ствари, људи, родитеља` друго, од своје воље` и треће, од уображености која прати послушност. ;зи$ите од њи и одвојте се, и нечистоте света не дотичите се, говори оспод A;с./0,GGB. Јер, ко је од њи икада учинио какво чудоZ 2о је од њи мртве васкрснуоZ 2о демоне истераоZ % CикоY 5ве су то тро3еји монаа, које свет не може да прими. 2ада би могао % чему онда подвиг, чему одлажење из светаZY 2ада демони по одрицању нашем од света започну да распаљују наше срце успоменом на родитеље и браћу нашу, припремимо се за борбу молитвом, и распалимо у себи сећање на вечни огањ, да бисмо сећањем на њега угасили ватру нашег срца, запаљену у невреме. (отпуно се вара онај који мисли да није привржен ни према чему % а растужи му се срце када нешто изгуби. 2ад млади, склони телесној љубави и облапорности, зажеле да ступе у монаштво, треба да се уче трезвоумљу и пажњи, и да се, колико год више могу, клоне сваке насладе и свакога зла, да им потоње не буде горе од првог. H луци се може наћи спасење, али и пропаст. :о добро знају они који плове по дуовном мору. gалостан је то призор, када у самој луци претрпи бродолом онај који се са пучине већ био спасао. Д"%$а сте,ени)аD сте,ени)аD 2о +е %с,ео %с,ео #а +е #ости$не* нека настави настави #а т"чи т"чи ,о 6естви)и 6естви)и %$6е#а+%Cи се на Лота* а не на 3ен% Bе$ов% .
18
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 666 О ТУЂИНОВАЊУ
-00<1 :у$иновање -00<1 :у$иновање је неповратно напуштање свега у нашем завичају што се супротставља нашој тежњи да достигнемо циљ побожности. :о је скромно понашање, скривена мудрост, памет која не труби о себи, сакривен живот, невидљив циљ, немо размишљање, скромност у протевима, жудња за мучењем, подлога богочежњивости, обиље љубави, порицање таштине, дубина ћутања. aубитеље осподње у почетку обично стално, с тално, без прекида, као неки божанствени пламен, обузима и мисао да се удаље од своји ради живота у оскудици и тескоби. :а мисао нарочито подстиче љубитеље таквога добра. 4е$у тим, тај подвиг затева велику обазривост, ма колико иначе био велик и достојан повале. Јер, није свако ту$иновање добро, поготову не оно које је учињено у тренутном расположењу. >ко је сваки пророк без части у своме завичају, како вели оспод A4т.GE,/8B, онда се треба чувати да нам ту$иновање не пружи повода за уображеност. Јер, ту$иновање је одвајање од свега да би се мисли начиниле нераздвојним од !ога. :у$иновање је љубитељ и делатељ ненаситог плача. :у$инује онај који избегава сваку везу са својима или другима. [итајући ка ту$иновању, не чекај на душе које воле свет, јер лопов долази неочекиваноF многи који су покушали да спасу са собом млаке и колебљиве, пропали су и сами заједно са њима, када се, поред њи, пламен њиове ревности током времена угасио. Осетиш ли у себи пламен, трчиY :и не знаш када ће се он угасити и оставити те у мраку. Cећемо сви одговарати за спасење други. !ожанствени апостол кажеF :ако, дак$е, брао, сваки е од нас дати огу одговор *а себе A)им.GJ,G0B` и даље, опетF +ар ти, дак$е, који учиш друге, себе не учиш A)им.0,0GBZ Он као да кажеF @+а ли ћемо за друге одговарати % не знам, али ћемо за себе, свакако, сви одговарати@. Hдаљавајући се од света, причувај се сластољубивог демона скитањаF ту$иновање му пружа прилику да нас куша. +ивна је ствар % беспристрашће` ту$иновање је његова мајка. 2ада се удаљиш од света ради оспода, не треба више да одржаваш везе са њим, како не би испало да се потуцаш ради задовољења своји страсти. 2ад си се одвојио од -00.1 света, -00.1 света, не дотичи га се више, јер се страсти лако враћају. *ва је против своје воље истерана из раја, а мона добровољно напушта свој завичај. Она би да поново окуси од дрвета непослушности, а овај би се неминовно подвргао искушењу од сродника по телу. !ежи од прилике за гре као од бичаF плод који се не види % толико се и не жели. Cемој заборављати да ови лукави лопови примењују и ово средство да нас одврате од ту$иновањаF саветују нам да се не одвајамо од световњака, и кажу нам да ћемо заслужити велику награду ако се будемо савладали и поред тога што гледамо жене. Cе треба и послушати, већ радити радити управо обратно. 2ад ми, по протеку извесног краћег или дужег времена од како смо напустили своје, стекнемо извесну малу побожност, умилност, уздржљивост, сујетне мисли приступају и 19
налажу нам да се вратимо у свој завичај, ради поуке, кажу, ради примера и дуовне користи многи људи који су видели наша безакона дела. >ко смо уз то богати и даром говорништва, а имамо и понешто дуовног знања, $аволи нам већ саветују да се као учитељи и спасиоци душа вратимо у сам свет, како бисмо на пучини на своју пропаст растурили оно што смо срећно били прикупили у луци. (отрудимо се да будемо као от, а не као жена његова Aуп. (ост. U,0 мати нека ти буде % умилење, које те може опрати од нечистоте. !рат нека ти је сатрудник и саревнитељ на стази која се пење горе, ка ономе што је на небу. #а нераздвојну другарицу узми сећање на смрт. > деца твоја мила нека ти буду -00=1 уздисаји -00=1 уздисаји срца. )об нека ти буде твоје тело, а пријатељи % свете небеске силе, које ти, ако ти постану пријатељи, могу користити у часу исода душе. :акавје род они који траже оспода A(с.0E,
волимо. "иов је циљ да нас зауставе на нашем добром путу, а онда би нас већ потпуно придобили за своје планове. Hдаљавајући се од света, треба да изаберемо најскромније место, у коме нема ничега што би нас тешило или наводило на гордост. ;наче, ми носимо са собом и своје страсти. Cе говори о своме племству, ако си био племић, и не вали се својим угледом, да не био један на речима а други на делу. Cико није у толикој мери ту$иновао као онај велики, који је чуоF ;за$и из земље своје, и из племена свога, и из дома оца свога A(ост.G0,GB, премда је био позван у ту$у и варварску земљу. (онекад оспод још и више прослави оне који се угледају на тога великог ту$иноватеља. ;пак, иако је ова слава од !ога, добро је чувати се штитом смирености. 2ада нас демони, а и људи, буду валили због ту$иновања као због великог подвига, помислимо на Онога који је нас ради постао ту$инац, сишавши са неба на земљу, па ћемо наћи да се не можемо одужити ни у векове векова. -еома је опасна ствар наклоност према било коме од сродника или други људи, будући да може, мало по мало, да нас привуче к свету и потпуно угаси пламен нашег умилења. 2ао што је немогуће гледати једним оком на небо а другим на земљу, тако ни онај који се душом и телом није потпуно одвојио од сви сродника и несродника не може а да душу своју не изложи великој опасности. 5 великим трудом и подвигом стиче се поштена и сре$ена нарав. Оно, пак, што је с великом муком стечено може се изгубити у једном магновењу. Јер, зли разговори кваре -00/1 добре -00/1 добре обичаје AG.2ор.G/,EEB, тј. светски и непристојни разговори. 2о се по одрицању од света среће са мирским људима, или живи у њиовој непосредној близини, или ће да се заплете у њиове мреже, или прља своје срце мислећи на њи, или, ако се непосредно и не прља, осу$ује оне који су прљави, па се тако, посредним путем, и сам прља.
О сновиGеBи7а ко+а и7а+% ,очетни)и
Cе може се сакрити да је моћ нашег разума сасвим мала, и да смо ми пуни сваког незнања. Јер, као што грло разликује укус ране, тако и слу распознаје мисли кроз речи` као што сунце открива слабост наши очију, тако и речи испољавају незнање душе. ;пак, закон љубави нас присиљава и на оно што превазилази наше моћи. 5тога ми се чини Aиако не тврдимB, да би после поуке о ту$иновању, па чак и у њој самој, требало нешто рећи о снови$ењима, како не бисмо били неупућени и у ово лукавство препредени демона. 5нови$ење је кретање ума при непокретности тела. 4ашта је обмана очију док свест спава. 4ашта је вансебност ума док је тело будно` она је посматрање онога што не постоји. Hзрок због којег смо решили да после претодне поуке говоримо о сновима је сасвим јасанF када се ми, оставивши ради оспода свој дом и своје сроднике, предајемо ту$иновању из љубави према !огу, демони пробају да нас узнемире, представљајући нам наше сроднике како тугују, или како умиру, или како и због нас затварају и пљачкају. 5тога, онај који верује сновима личи на човека који трчи за својом сенком, настојећи да је увати. +емони сујете су пророци у сну. H својој препредености, по извесним знацима, они закључују шта ће се 21
десити, те нам јављају унапред, како бисмо се ми дивили када се ви$ења у сну испуне на јави, те почели да о себи високо -09>1 мислимо -09>1 мислимо % као да смо већ близу дара прозорљивости. :акав човек често постаје пророк у очима они који верују демону. #а оне, пак, који демона презиру, такав је увек лажљивац. 2ао ду, демон види шта се дешава у ваздушном простору. (риметивши да неко, на пример, умире, он о дога$ају лаковернима предсказује у сн у. +емони, ме$утим, ништа не знају о б удућности по предзнању. Hосталом, и лекари су у стању да нам предскажу смртY ]есто се демони преображавају у ан$ела светла и узимају лик мученика, те нам у сну представљају како им Vтј. к ан$елима или мученицимаW прилазимо. 2ада се пробудимо, они нас испуњавају радошћу и поносом. :о нека ти послужи као знак преваре. Јер, ан$ели, када се јаве, показују вечне муке, и 5трашни суд, и прогнање из 1арства !ожијег. Оне који су се пробудили од таквог сна, испуњавају дртањем и снужденошћу. >ко почнемо да им се покоравамо у сну, сну, демони ће нам се и у будном стању ругати. ]овек који верује снови$ењима, потпуно је неискусан. Dилосо3 је, пак, онај који им уопште не верује. -еруј само оним снови$ењима која ти објављују муку и 5уд. >ли, ако те доводе до очајања, онда су и они од демона.
Т"еCа сте,ени)а* ,о H"о+% +е#нака Т"о+и)иD Она+ ко+и се ,о,ео* нека се не оHа4и"е ни на #есно ни на 6евоD
НА!О@ЕНЕ G. 4рачне 4рачне часове у светуF тиме ествичн ествичник, ик, уз благу иронију, иронију, одвраћа монае монае од искушења да се врате у свет @ради AнаводнеB користи ближњим@. 2ада ни 4ојсије није могао да избегне тешка искушења у свету, вративши се са [орива A;зл.# итд.B како ће таква, па и гора зла избећи мона који који је и напу напуст стио ио свет свет због због тога тога што што се смат сматра ра савр савршен шено о несп неспос особ обни ним м да у свет свету у одол одоли и страстимаZ
22
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 6S О БЛАЖЕНОЈ И НЕIАБОРАВНОЈ !ОСЛУEНОСТИ
-0991 5ада -0991 5ада је на реду излагање о борцима и атлетама [ристовимF свакоме плоду претоди цвет, а свакој послушности % ту$иновање, без обзира да ли се послушност изражава само телом или вољом. Овим двема врлинама, као на златним крилима, света VдушаW брзо узлеће на небо. 4ожда је о њој онај дуоносац певаоF 2о ће ми дати крила као у голуба, да полетим кроз делање, и да починем A(с./J,8B у сагледавању и смиреностиZ Cећемо пропустити, ако је по вољи, да откријемо и сам начин борбе ови рабри ратника, тј. како држе штит вере у !ога и свог дуовног руководитеља, и како њиме одбијају, да тако кажемо, сваку помисао на неверство дуовном оцу и одсељење на друго место. Открићемо и то, како ти дуовни ратници убијају сваку личну жељу која им се приближава, машући стално дуовним мачем, и како, одевени у гвоздени оклоп кротости и послушности, одбијају сваку погрду и увреду, и уопште сваку стрелу. 4олитвени покров дуовног оца служи им као спасоносни шлем. Они стоје не сасвим састављени ногуF једна им је увек спремна за служење, а друга -0=:1 је -0=:1 је непомично на молитви. (ослушност је потпуно одрицање од своје душе, које се испољава у телесним дејствима` или обратноF послушност је умртвљење удова при живом разуму. (ослушност је вршење дужности без испитивања. :о је добровољна смрт, живот без радозналости, без бриге за опасности, неприпремљена одбрана пред !огом, одсуство страа од смрти, безопасна пловидба, одање у сну. (ослушност је гроб воље, а ускрснуће смирења. 2ао да је мртав, послушник не одговара нити размишља, било да се ради о добрим стварима или о нечему што изгледа зло, јер ће за све одговарати онај који је побожно умртвио његову душу. (ослушност је одустајање од расу$ивања при богатству расу$ивања. (очетак умртвљавања, било да се ради о вољи или о нашим удима, јесте мучан` средина је понекад тешка, а понекад није` а крај је потпуна неосетљивост за бол и одсуство сваког мучног осећања. Овај блажени живи мртвац осети тугу и бол у срцу само кад види себе да врши своју вољу, јер он се и плаши једино одговорности за сопствени суд. -и који се спремате за поприште дуовног исповедништва` ви који оћете да на свој врат ставите јарам [ристов` ви који од сада настојите да сопствено бреме пребаците на ту$а плећа` ви који се журите да драговољно, сами себе продате у ропство, да бисте у замену добили праву слободу` ви који пливате подржавани рукама други, како бисте прешли преко ове бескрајне пучине % знајте да сте крочили на пут кратак и каменит, на коме вреба само једна заблуда која се зове самовоља. Онај који се самовоље потпуно одрекао, чак и у стварима које му изгледају добре, дуовне, богоугодне, стигао је на циљ пре него што је и коракнуо. Јер, послушност је неверовање себи у свакоме добру, 23
до краја живота. (ре него што, покренути смиреноумљем, устемо да сагнемо главу и да своје спасење у осподу потпуно поверимо другоме, те пре него што ступимо на подвиг, уколико поседујемо иоле проницљивости и разборитости, ми треба да про судимо, испитамо и Aда се тако изразимB искушамо свог дуовног крманоша, како не бисмо допали у руке морнара уместо крманоша, болесника уместо лекара, страсника уместо бестрасника, и како се, уместо у пристаништу, не бисмо нашли на пучини, те % претрпели бродолом. Cо, када већ у$емо на то поприште благочашћа и покорности, не смемо ни за што више судити нашем добром наставнику, макар у њему, као човеку, можда и видели извесне мале погрешке. ;наче, судећи, никакву корист од потчињавања нећемо имати. 2о год оће да остане непоколебљив у своме поверењу према дуовном оцу, обавезно треба да у сталној успомени неизбрисиво у срцу свом чува његове врлине, како би Aтом успоменомB запушио уста демонима кад у њега стане сејати -0=;1 неповерење -0=;1 неповерење према њему. 5размерно повећању поверења у срцу, и само тело постаје марљивије у вршењу своје службе. > кад се спотакне о камен неповерења, падеY Јер, свакако, све што није од вере % гре је A)им. GJ,0EB. Од помисли која ти предлаже да испиташ или осудиш свог дуовног оца, одскочи као од блуда. :ој змији уопште не дај ни најмање слободе, ни места, ни приступа, ни почетка. -икни на гујуF @-аралице једнаY Cисам ја над својим оцем, већ је он нада мном добио право су$ења. Cисам ја њему, већ је он мени постављен за судију@. Оци појање (салама одре$ују као оружје, молитву као бедем, а непорочне сузе као умиваоник. !лажену послушност, пак, сватају као исповедање, без којег нико од страсника неће видети оспода VGW. (ослушник самоме себи изриче пресудуF ако се савршено покорава ради оспода, ослоба$а се од сопствене кривице чак и када не мисли да је савршено послушан` но ако у било чему изврши своју вољу, сам сноси одговорност чак и кад мисли да је послушан. Hосталом, било би корисно да дуовник не престане да га кори. >ко би и он заћутао, ја не би знао шта још о томе да кажем. Они који се у својој простодушности покоравају ради оспода срећно стижу на циљ свог пута, јер не навлаче на себе лукавство демона тиме што би критиковали дуовника. (ре свега, исповедимо се нашем добром судији, не само насамо него и пред свима, ако заповеди. )ане које се откривају, не само што се не погоршавају него се лакше и лече. (о доласку у општежиће доброг судије и пастира V0W, присуствовао сам једном страшном су$ењу. +огодило се, наиме, док сам се тамо налазио, да је неки разбојник дошао да се посвети монашком животу. Онај одлични пастир и лекар заповеди да разбојник седам дана ужива потпуни одмор, те да само гледа како се у тој обитељи живи. 2ада је ти седам дана прошло, пастир га позва насамо и упита, да ли му се сви$а да живи с њима. ; пошто виде да се он сасвим искрено сложио с тим, поново га упита, шта је грешно починио у свету. )азбојник одма, до танчина, исповеди све. -идећи то, пастир му, желећи да га искуша, речеF @[оћу да то исповедиш исповедиш јавно, пред читавим братством@. братством@. > овај, истински омрзнувши свој гре и презрев сваки стид, обећа не колебајући се, и речеF @>ко оћеш, и посред града >лександријеY@. 24
:ад пастир сабра у цркву све своје овце, њи три стотине тридесет, и за време божанствене литургије Aбеше недељаB, -0=<1 а -0=<1 а после читања Јеван$еља, нареди да се уведе тај непорочни осу$еник, којег су, са рукама везаним позади, одевена у врећу од длаке и посута по глави пепелом, нека браћа вукла и с времена на време ударала. (ред тим призором, сви су устукнули и сместа бризнули у плач, јер нико није знао шта се у ствари дешава. ; кад се разбојник приближи црквеним дверима, повика к њему она свештена и човекољубива глава громким гласомF @5тојY Cедостојан си да у$еш овамоY@ Hплашен гласом пастира који му је долазио из олтара Aјер му се учинило, како нас после под заклетвом увераваше, да чује гром, а не глас људскиB, разбојник у тај ма паде ничице, тресући се од страа сав сметен. +ок је лежао тако на земљи и кропио тле сузама, поново му нареди чудесни лекар Aкоји то све чињаше за његово спасење, показујући свима како се спасава и шта је то делатна смиреностB, да пред свима подробно каже све шта је починио. ; он с трепетом исповеди, један по један, све своје грее, саблажњиве и за уоF не само природне и противприродне телесне грее, са људским бићима и са животињама, него чак и врачања, убиства и друге злочине о којима није ред ни слушати ни писати. Одма после те исповести, нареди пастир да се разбојник постриже и прими у братство. +ивећи се мудрости овог преподобног, ја га насамо упита, ради чега је употребио један тако необичан начин лечења. > прави лекар лекар речеF @;з два разлогаF прво, да самог покајника путем садашње срамоте избавим од будуће. :о се и збило, јер он не устаде са пода, брате Јоване, док није добио опроштај сви греова. Cе сумњај у то. Један брат, који се ту налазио, уверавао ме, говорећиF @-иде неког страшног човека где држи исписану артију и перо. ; како би који гре покајник изговорио, он би га пером одма прецртао@. > и право јеF )еко, исповедићу безакоње моје осподу, и :и си опростио неваљалство срца мога A(с.EG,/B. > друго, тео сам тиме да побудим на исповедање оне који у манастиру не исповедају све грее, будући да без исповедања нико неће добити опроштај@. -идео сам код тог незаборавног пастира и у његовој пастви и много други ствари достојни дивљења и вечите успомене, од који ћу већину покушати да вам прикажем. Остао сам код њи не мало времена, пажљиво пратећи њиов начин живота, ван себе од дивљења томе како земни људи подражавају небе ским бићимаY -0=.1 aубав -0=.1 aубав је ме$у њима била одиста неразрешива свеза. Xто је још лепше, она је била лишена сваке непристојности у изражавању и сваког наклапања. > пре свега тога, учили су се да ничим не повреде савест свог брата. >ко би се гдегод појавио неки који би мрзео другога, пастир би га као преступника истерао у одвојен манастир. Једном приликом, неки брат оклевета пред њим ближњега. (реподобни сместа нареди да се клеветник истера, говорећи да у манастиру не могу заједно опстати и видљиви и невидљиви $аво. -идео сам код ови преподобни пр еподобни заиста корисне и дивљења достојне ствариF братство које је оспод сабрао и повезао, богато у чудесним делањима и сагледавањима. Јер, они су сами тако упражњавали и увежбавали божанске врлине, да им скоро нису биле ни потребне опомене настојатеља. Они су по својој сопственој побуди подстицали један другога на божанствену будност. !ејау, наиме, код њи одре$ени, уобичајени и утвр$ени извесни свештени и божанствени обичаји. Cа пример, ако се догодило да неко од њи, у одсуству настојатеља почне да клевета, или да осу$ује, или уопште да празнослови, неки други 25
брат би га неприметним мигом опомињао и умиривао. >ко овај то можда не би приметио, брат који га је опоменуо о поменуо би, учинивши метаније, одлазио. 2ад би се показало да треба нешто говорити, сећање на смрт и помисао на -ечни суд бејау им непрес тани и вечити предмет разговора. Cећу пропустити да вам опишем изванредну врлину тамошњег кувара. (риметивши да он за време своје службе непрестано размишља и плаче, замоли га да ми открије како се удостојио такве благодати. (рисиљен мојом молбом, одговорио ми јеF @Cикад нисам помислио да служим људима, већ !огу. Hз то сам дошао до закључка да нисам достојан подвига безмолвија, те ми је довољно да само погледам у ватру па да замислим будући, вечни огањ@. +а чујемо нешто и о другој реткој врлини њиовој. Они ни за време самог обеда нису престајали да се баве умном делатношћу. Cа известан утвр$ени начин и једва приметним знацима, ови блажени оци су подсећали један друг ога на умну молитву. ; чинили су то не само за време обеда него и при сваком сусрету и скупу. >ко би неко од њи кадгод учинио неки преступ, браћа су га преклињала да њима препусти бригу о одговорности пред пастирем и о казни. Отуда је велики пастир, знајући за обичај своји ученика, одре$ивао и лакше епитимије, сигуран да кажњеник није кривац. Xтавише, он није ни вршио истрагу о томе ко је у ствари начинио преступ. 4е$у њима никада није могло бити ни помена о празнословљу или шали. >ко би неко и започињао распру са ближњим, други присутни би, метанишући, стишавао -0==1 гнев. -0==1 гнев. > кад би приметио да су злопамтљиви, он је извештавао настојатеља, да би и убедио да се помире пре него што сунце за$е. >ко су, пак, остајали упорни у својој тврдоглавости, онда би им било забрањено да узимају рану док се не помире, или би били избачени из манастира. Ова повална строгост код њи није била примењивана узалуд, већ је доносила и показивала обилан плодF многи су се, наиме, од ови преподобни монаа прославили као делатељи и сагледатељи, као расудљиви и смиреноумни. 2од њи се могла видети и страшна, но ан$елолика појаваF часни седи и свети старци који трче на послушање као да су деца, старине којима је највећа повала у смирењу. -иде тамо и људе који се налазе у послушности око педесет година. 4олио сам и да ме поуче, какав су успе постигли толиким трудом. Једни су на то говорили да су се спустили у бездан смиреноумља, којим је свака борба за свагда прекинута` други су причали да су стекли савршену неосетљивост и безболност за грдње и увреде. -иде и друге ме$у овим незаборавним оцима, украшене белином као да су ан$ели, који доспеше до стања најдубље незлобивости и премудре простоте, остварене свесно, уз !ожију помоћ. Јер, док је р$ав човек двострук % један споља а други изнутра, једноставан човек није двојствен, већ представља нешто нешто јединствено. :а њиова простота није била безумна и бесмислена као код они стари људи у свету што и често називају излапелим. (о спољашности су били сасвим пријатни, привлачни, ведри. H говору и понашању понаша њу били су природни, неизвештачени, непатворени Aствар која се не среће код многиB. > унутра, у души, они су као безазлена деца били свим својим бићем одани своме !огу и настојатељу, мотрећи смелим и чврстим дуовним оком на демоне и на страсти. Cи читав живот неће ми бити довољан, часни оче и богољубиви зборе, да опишем врлину и небочежњиво живљење ти блажени људи. Cо, ипак је боље да овај наш спис украсимо описом њиови напорни подвига, и да тиме у вама подстакнемо 26
богољубиву ревност, него да га испунимо сопственим саветима. -ан сваког је спора да се оно што је горе улепшава једино оним што је боље. Cо, замолио би вас још нештоF немојте мислити да је било шта од онога што је овде написано измишљено. Јер, неповерењем се обично упропашћује свака корист. Cо, вратимо се свом приповедању. -0=/1 Cеки -0=/1 Cеки човек, по имену ;сидор, који је припадао племићком сталежу града >лександрије, пре извесног времена се повукао у споменути општежитељни општежитељни манастир. :амо сам га још и ја затекао. (римивши га, преподобни пастир примети да се ради о скроз поквареном, грубом, опаком и обесном човеку. (ремудри онда реши да људским лукавством надмудри лукавог демона, па рече ;сидоруF @>ко си стварно решио да понесеш јарам [ристов, оћу да се пре свега извежбаш у послушности@. > овај речеF @2ао гвож$е ковачу, тако се и ја, свети оче, предајем теби на послушање@. > велики отац, умирен овим поре$ењем, одма одреди подвиг гвозденом ;сидору, и речеF @[оћу да ти, ро$ени мој, стојиш крај капије манастирске, и да се сваком ко улази или излази поклониш до земље, говорећиF @4оли се за мене, оче, јер сам падавичар@@. > овај га послуша као ан$ео оспода. (ошто је он тако провео седам година и дошао до најдубљег смирења и умилења, славни отац одлучи да га, после беспримерно рабро поднете прописане седмогодишње пробе, као више него достојна, прими у братство и удостоји рукоположења. >ли је ;сидор, како преко други, тако и преко мене немоћног, преклињао пастира да му дозволи да на истом месту свој подвиг заврши, некако загонетно наговештавајући свој крај и позив на онај свет. :ако се и збило. Јер, када га учитељ остави на истом месту, он после десет дана оде осподу, кроз понижење у славу, узевши са собом недељу дана касније и вратара манастирског. Јер, блажени беше рекао вратаруF @>ко стекнем слободу код оспода, бићеш убрзо и тамо са мном нераздвојан@. :о се и десило, као највећи доказ његове непостидне послушности и богоподражавајућег смирења. Hпита тога великог ;сидора, док још беше ме$у живима, чиме се његов ум бавио за време стајања испред капије. ; незаборавни подвижник не сакри то од мене, желећи да ми пружи корист. @H почетку сам замишљао да сам продат као роб за грее своје, те сам са много горчине, напора и снаге метанисао. ме танисао. (осле годину дана, срце ми више није осећало бол, очекујући од самог !ога награду за трпљење. 2ада је прошло још годину дана, осетио сам свим срцем да нисам достојан да живим у манастиру, да ви$ам оце и разговарам с њима и да и у лице гледам, нити да се причешћујем 5ветим :ајнама. ; од стида оборивши очи к земљи, а мисли још ниже, ја сам већ искрено преклињао оне који су улазили и излазили да се помоле за мене !огу@. -0/>1 Једном -0/>1 Једном приликом, када сам седео за трпезом са великим настојатељем, наслони он своја света уста на моје уо, и рече миF @[оћеш да ти покажем божанску мудрост у најдубљој старостиZ@ ; кад сам га за то замолио, дозове он са друге трпезе једног монаа, по имену аврентија, који је у манастиру дотле провео око четрдесет осам година и био други по чину свештенослужитељ. Он до$е, и поклонивши се игуману до земље, узе од њега благослов. Cо, кад је устао, игуман му ништа не рече, него га остави да стоји крај трпезе, без јела. )учак тек што је био почео. :ако је он стајао добар сат, или чак и два, да ме је већ било стид и погледати у лице тог подвижникаF беше то старац осамдесети година, сав сед. Остао је тако, без одговора од стране игумана, све до завршетка обеда. > кад смо устали, преподобни га посла к поменутоме великом 27
;сидору, да му изрецитује почетак тридесет деветог (салма VEW. > ја, најлукавији, не пропусти прилику прилику да испитам старца. ; кад сам га упитао, на шта је мислио док је стајао крај трпезе, он ми је одговориоF @#амишљајући @#амишљајући да уместо пастира гледам лик [ристов, ја ни за тренутак нисам помислио да добијам наре$ење од њега као човека, него од !ога. 5тога сам и стајао, оче Јоване, не као пред људском трпезом, него као пред жртвеником !ожијим, молећи се !огу без икакве р$аве мисли о пастиру, с поверењем и пун љубави према њему. Јер, неко рече да љубав не мисли о злу AG.2ор.GE,/B. Hосталом, знај и то, очеF нечастиви више ни на тренутак нема места у човеку који се преда простоти и драговољном незнању зла@. 2акав је био, уз помоћ !ожију, тај пастир дуовни оваца, таквога му и манастирског економа посла праведни оспод. :ај човек беше честит као нико други и кротак као ретко ко. Једном приликом, ради користи остали, велики старац се као наљути на њега, очевидно без икаквог разлога, и нареди да се истера из цркве пре завршетка богослужења. > ја, знајући да човек није крив за оно за што га пастир беше оптужио, кад остадо насамо с великим, узедо економа у заштиту. Cо, мудрац ми речеF @; ја знам, очеY >ли, као што би било неправедно и жалосно отети леб из уста гладноме детету, тако и васпитач душа чини неправду и себи и подвижнику када му не пружа прилику да задобије ловоров венац, а зна да га он подношењем увреда, презира, ниподаштавања и подсмеа у сваком трену он може заслужити -0/A1. -0/A1. :о доводи до троструке и веома значајне штетеF прво, сам настојатељ се лишава награде за изрицање епитимије` друго, настојатељ није врлину једнога употребио на корист остали, иако је могао` треће, треће , и најтеже, чак и они који изгледају чврсти чвр сти и стрпљиви, занемарени извесно време тобож као добродетељни, без опомена и без укора од стране настојатеља, често остају без стечене користи и трпљења. Јер, ма колико земља била добра, плодна и масна, недостатак воде понижења чини да подивља и да из ње никне трње надутости, блуда и незнања за стра !ожији. #најући за то, онај велики апостол је и писао :имотејуF Cастој, укори, запрети и у време и у невреме Aуп. 0.:им.J,0B. > кад сам се ја томе успротивио, указујући на слабост нашег нараштаја, као и на то, да се због безразложног каогод и оправданог прекоревања од стране пастира, можда многи могу одбити од стада, истинском путово$а ми, као човек пун мудрости, речеF @+уша која се [риста ради љубављу и поверењем везала за пастира, не одступа од њега до последње капи крви, нарочито ако је његовом помоћу излечила ране, сећајући се онога који речеF Ни ане$и, ни пог$аварства, ни си$е... нити икаква друга твар нее нас мои одвојити од љубави [ристове A)им.?,E?%EUB. > ако се душа није на такав начин везала, учврстила и привила уз пастира, онда се ја чудим да такав човек на томе месту не проводи време узалуд, везан за пастира лажном и привидном покорношћу@. ; стварно, велики се није преварио. Cапротив, задржао је овце у своме стаду, васпитао и и усавршио, и принео [ристу као жртву без мане. +а чујемо, и да се дивимо премудрости !ожијој која се налази у земљаним сасудимаY Cалазећи се тамо, дивио сам се вери и трпљењу неки почетника, по четника, и несавладивој чврстини с којом су подносили строгост не само настојатеља него и извесни монаа много нижи од њега. +а би се нечему научио, обрати се једноме од те браће, који је провео у манастиру већ петнаест година, по имену >вакиру. "ега су највише, приметио сам, скоро сви злостављалиF трапезари су га готово сваки дан истеравали из
28
трапезарије, будући да по природи беше на језику мало неуздржљив. ; реко муF @!рате >вакире, зашто видим да те сваког дана избацују из трапезарије, па често и на спавање одеш без вечереZ@ > он ми одговориF @-еруј ми, оче, кушају ме оци, да виде јесам ли прави мона. Они то не чине одистински. :е тако и ја подносим све лако, пошто ми је познат циљ великога оца и сви остали. ; ево, петнаест -0/01 година -0/01 година живим с том мишљу. Hосталом, и они сами су ми рекли приликом ступања у обитељ, обитељ, да оне који су се одрекли од света испитују све док се не наврши тридесет година. ; право је, оче ЈованеF злато не може бити чисто докле год се не претопи у огњу@. (оживевши (оживевши још две године после мог доласка у тај манастир, овај честити >вакир отпутова ка осподу, рекавши оцима на смрти, пре него што је испустио душуF @[вала, вала осподу и вамаY #ато што сте ме, ради мога спасења, кушали ви, ево већ седамнаест година како ме не куша демонY@ (астир, као праведни судија, с правом нареди да се >вакир сарани као исповедник, са светима који који тамо почивају. Hчинио би неправду свима који теже ка добру, када би у гроб ћутања закопао врлину и подвиг 4акедонија, првог ме$у тамошњим $аконима. Једном, на два дана пред празник светог !огојављења, овај свети св ети подвижник, потпуно предан осподу, испроси од пастира одобрење да оде неким својим послом у град >лександрију. Hз то, наравно, обећа да ће се најбрже вратити из града, због близине празника и потребни припрема. +обромрзац, пак, $аво омете ари$акона, којег с благословом беше отпустио игуман, да стигне у манастир за свети празник о року који му настојатељ беше одредио. (ошто је стигао дан касније, забрани му пастир да служи и одреди му место ме$у последњим почетницима. +обри је $акон трпљења и ари$акон ар и$акон постојаности примио заповест очеву, и то тако мирно као да је кажњен неко други, а не он. (ошто је у таквом положају провео четрдесет дана, мудри пастир га врати у пре$ашњи његов чин. Cо, тек што је прошао један дан, ари$акон га стане понизно молити да остане под епитимијом и првобитном казном губитка части, говорећи му да је @у граду починио један неопростив гре@. (реподобни је знао да он не говори истину, али учини по праведној жељи подвижника, будући да је то тражио ради смирења. ;мало је шта и да се видиF часна старина стоји у реду почетника и сваког искрено преклиње да се моли за њега. @(ао сам@, вели, @у блуд непослушности@. > мени, бедноме, о вај велики 4акедоније повери разлог, због чега се добровољно вратио на последње местоF @Cикада нисам у себи осетио такво олакшање од сваке борбе и такву сладост божанствене светлости, као сад@. >н$елима је својствено да не падају Aнеки чак мисле да уопште не могу ни пастиB` људско је % пасти, и што је брже могуће устати, ма колико пута да се падне` а демонима, и само њима, својствено је да када падну више никада не устану. -0/91 4анастирски -0/91 4анастирски економ ми је поверио следећеF @2ад сам био млад и чувао стоку, догодило се да сам пао најтежим падом душе. 4е$утим, пошто сам био навикнуо да змију никада не кријем на дну срца свога, и ову змију увати за реп и показа је лекару. A(од репом подразумевам крај злоделаB. > он ме, с осмеом на лицу, лако потапша по образу, и речеF @!уди спокојан, чедо мојеY -рши своју службу као и до сада и ничега се не плашиY@ > ја прими то с ватреном вером, и кроз свега неколико дана увери се да сам излечен, те настави пут свој с радошћу и страом@. 5ва створена бића, како неки сматрају, створена су тако да се разликују једно од другога. :ако су и у томе братству постојале разлике у ступњу оствареног напретка и сазнања. 2ада би приметио да нека браћа воле да се праве важни приликом посете светски људи манастиру, онај лекар би и баш у присуству гостију обасипао најтежим погрдама и одре$ивао им најниже послове, тако да су после итро бежали када би само 29
видели да неко из света долази у госте. !еше занимљиво видети како таштина прогони саму себе и од људи се кријеY Cедељу дана пре мог одласка из тога светог места, оспод узе к себи једног преподобног оца, не желећи да ме лиши његове молитве. :о је био један диван човек, по имену 4ина, други по чину иза настојатеља, који је педесет девет година живео у томе општежићу и прошао кроз све дужности. :рећег дана после његове смрти, док сам вршио уобичајено правило поводом упокојења преподобног, одједном се читаво место где је био положен испуни дивним мирисом. -елики нареди да отворимо ковчег у коме је лежало тело преподобнога. ; када то учинисмо, учинисмо, угледасмо сви како из његови часни стопала, као из два извора, истиче миомирисно миро. :ада учитељ рече свимаF @-идитеZ ле, зној његови мука и напора принет је !огу као мироY@ +а, управо такоY Оци из тога места причали су нам и о многим другим врлинама овог преподобног 4ине. ;зме$у осталог, причау и овоF једном науми настојатељ да испроба његово богодаровано трпљење. 4ина је дошао у игуманску келију и направио вечерње метаније пред игуманом, молећи га, по обичају, за правило. 4е$утим, игуман га остави да лежи на земљи све до јутарњег богослужења. :ада га благослови и подиже, пошто га претодно изгрди као уображена и нетрпељива човека. (реподобни је знао да ће он то рабро поднети, па је због тога -9::1 то -9::1 то и извео, на поуку свима. Hченик преподобног 4ине уверљиво нам је испричао и ову појединост о своме учитељуF @)адознало сам га испитивао, није ли га спопадао сан док је лежао ничице пред игуманом. > он ми откри да је цео (салтир напамет прочитао док је на земљи лежао@. Cећу пропустити да венац поуке украсим и једним правим смарагдом. 5а неким од ти најчеститији стараца повео сам једном приликом разговор о безмолвију. aубазно и са осмеом на лицу, они ми дуовито рекошеF @Оче Јоване, ми смо од тела, па водимо и живот који одговара телу, јер смо унапред оценили да према мери наше слабости треба и врсту борбе изабрати. )ачунамо, тако, да је боље борити се с људима Aкоји се покаткад наљуте, али се и умеју покајати због тогаB него с демонима, који су свагда бесни и спремни да нас нападну@. > један други старац, гајећи према мени велику велику љубав божанску и присан у опо$ењу са мном, рече ми љубазноF @>ко ти, мудрији од сви људи, поседујеш у дубини своје душе енергију онога који је казаоF 5ве могу у [ристу који ми даје моћ ADил.J,GEB` ако те је +у 5вети окропио росом чистоте као што је окропио окропио +јеву` ако те је сила -ишњега, сила трпљења, осенила % опаши се као [ристос !огочовек, опаши бедра своја убрусом послушности, и уставши са вечере безмолвија, са скрушеним дуом опери ноге браћи. !оље речено, баци се са понизним дуом пред ноге братства. Cа врата свог срца постави строге и недремљиве стражаре. Cека ти у непостојаном телу ум буде постојан. -ежбај умно безмолвије и поред тога што осећаш кретање и немир у удовима. Xто је најтеже од свега, остани спокојан спо којан у души и посред највећег метежа. #авежи брзи језик, који помамно оће да противречи` бори се са овим деспотом седамдесет пута по седам на дан. Hм прикуј на крст душе као што се наковањ причвршћује на пањ, да би се тучен честим ударцем чекића поруге, грдње, исмевања и увреде, одржао нимало сломљен или клонуо него потпуно гладак и нетакнут. 5вуци са себе своју вољу као срамну одећу, и тако обнажен у$и у борбу. Hчини оно што се ретко чини и што се не среће лакоF обуци се у оклоп вере који се не може разбити нити пробити неповерењем према дуовнику` уздом целомудрености укроћуј чуло пипања, које ко је се бестидно пропиње` размишљањем о смрти обуздавај очи, које би да се сваки час загледају у лепоту и величину земаљску` 30
љубопитљиви ум, који би да радо осу$ује брата као немарног, умири бригом о самоме себи, искрено волећи ближње и потпуно саосећајући с њима. 5ви ће, -9:;1 драги -9:;1 драги оче, по том збиља познати да си [ристов [р истов ученик, ако у заједници влада ме$усобна љубав. [ајде, ајде Aпоново рече мој добри пријатељB, ајде настани се код насY 5ваког тренутка пиј од воде понижења као да је вода жива, пошто и +авид, окусивши од сваке сласти под небом, после свега, као у некој недоумици речеF ле, шта је добро, и шта је најбољеY Cишта друго до када браћа живе заједно A(с. G0E,GB. (а, ако се још и не удостојисмо блага таквог трпљења и послушности, добро је и то ако, познавши своју немоћ и живећи у самоћи самоћ и далеко од подвижничког попришта, славимо подвижнике и молимо се да им !ог подари трпљење@. )ечи тога доброг оца и одличног учитеља, који је на јеван$елски и пророчки, или још тачније % на пријатељски начин расправљао с нама, потпуно су ме победиле, те смо се сложили да без икакве сумње првенство припада послушности. (одсетивши се још једне корисне врлине ови блажени отаца, ја као да из раја иза$о, те ћу вам опет предложити свој нелепи и некорисни трновити говор. !лажени пастир је често примећивао, док смо стајали на молитви, да неки разговарају. разговар ају. :акве је он кажњавао да стоје пред црквом по недељу дана, наредивши им да метанишу свима који улазе и излазе из цркве. цр кве. Xто је још необичније, он је тако кажњавао чак и клирике, тј. презвитереY (риметио сам да један брат за време богослужења стоји са много више осећања у срцу него многи други, и да се нарочито у почетку појања по извесним особитим кретњама и изразу лица могло приметити као да разговара с неким. #апита га за разлог његова блаженог обичаја. > он разумеде да ће бити корисно ако не сакрије своју тајну, и речеF @Cавикао сам, оче Јоване, да од самог почетка сабирем своје помисли и ум са душом, и да и, прикупљајући, позивамF [ајде да се поклонимо и паднемо пред [риста, 1ара и !ога нашегY@ 4отрећи на трапезара видео сам да му за појасом виси мала свешчица. Hватио сам га да сваки дан записује своје помисли, и све то онда исповеда пастиру. ; не само њега, него и многе друге виде да поступају на исти начин. ]уо сам да је то установљено по заповести самог великог пастира. Једном је тај пастир истерао из манастира некога брата који је пред њим оклеветао свог ближњег, назвавши га -9:<1 зановеталом -9:<1 зановеталом и брбљивцем. ;стерани је издржао седам дана стојећи пред манастирском капијом, молећи понизно да му се опрости и одобри поновни улазак. 2ада је човекољубиви игуман за то сазнао и известио се да истерани није ништа окусио читави шест дана, саопштио му јеF @>ко баш оћеш да живиш у манастиру, одредићу ти место ме$у онима што се кају@. ; пошто пошто покајник то врло радо прими, пастир нареди да га одведу у посебан манастир за оне што оплакују своје грее, што је одма било и извршено. > пошто смо се сетили поменутог манастира, рећи ћемо укратко укратко нешто и о њему. Cа један стадиј од великог манастира беше место, звано :амница, начињено без икакве удобности. :амо никада ниси могао видети ватре, ни вина, ни уља за јело, нити било чега другог осим леба и нешто поврћа. :амо је игуман затварао оне који су се после ступања у монаштво поново заплели у страсти % без права на излазак, и то не заједно, већ свакога засебно и одвојено, или највише по двојицу, све док од !ога не би о
31
свакоме био извештен. (оставио им је и намесника великог, по имену ;саака, који је од сви што су му предати затевао скоро непрестану молитву. #а растеривање унинија имали су велику количину зелени гранчица за плетење корпи. :акав је био начин живота, такво уре$ење, такав подвиг они који стварно ишту лице !ога Јаковљева Aуп. (с.0E,
2о од себе одбацује праведан или неправедан укор, -9:.1 одбија -9:.1 одбија своје спасење` а онај који га прима, с болом или без бола, брзо ће примити опроштај своји греова. -еру и љубав према свом дуовном оцу показуј !огу дуо вно, а !ог ће Vтвоју наклоностW тајанственим путем открити твоме оцу. :ада ће ти он, осетивши твоју приврженост, одати признање и постати пријатељ. 2о сваку змију открива свом дуовном оцу, показује да стварно има поверење у њега` а ко скрива било шта, још лута по беспућу. 5ваки од нас препознаће у себи братољубље и праву љубав тек када себе затекне да плаче због пораза брата и да се искрено весели његовим успесима и благодатним даровима. 2о у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар било и тачно, треба да свати да болује од болести $авола. >ко то чини у разговору са себи равнима, можда га још може излечити казна старији` ме$утим, његову болест људи неће моћи излечити уколико се на исти начин понаша и пред старијим стар ијим и паметнијим од себе. 2о није послушан на речима, сигурно није послушан ни на делу. Јер, онај који је неверан у маломе Aтј. на речимаB, тај је и на делу непоправљив. Он се узалуд труди, јер од светог потчињавања не добија ништа осим сопствене осуде. 2о је своју савест кроз потчињавање дуовном оцу до највеће мере смирио, из дана у дан ишчекује смрт као сан, или боље % као живот, и не плаши се, јер сигурно зна да се у часу његовог одласка из овог света неће од њега, већ од његовог дуовника, тражити да положи рачун. 2о је у осподу добровољно примио на себе какву дужност од свог оца, па се неочекивано спотакне, нека не приписује кривицу ономе ко је дао оружје, већ ономе који је оружје примио јер оно му је дато да се бори с непријатељем, а не да га окрене против против 32
самога себе. > ко се присилио ради оспода, и скренуо пажњу свом дуовном оцу на своју неспособност, нека буде без бриге % јер ако и падне неће погинути. (ријатељи моји, пропустио сам да изнесем пред вас још једну посластицу врлинеF видео сам, наиме, и такве послушнике у осподу који су сами еебе вре$али и понижавали !ога ради, да би били спремни да приме увреде са стране, навикнути да се не плаше понижења. +уша која стално мисли на исповест, као уздом бива спречавана да греши, јер греове које не исповедамо већ чинимо без икакве бојазни. Xта је права послушност, сватили смо заиста тек онда, када у одсуству дуовника, замишљајући лик његов, мислимо да је пред нама и клонимо се сваког разговора, или речи, или јела, или сна, или било чега другог што би му, по нашем мишљењу, могло бити непријатно. Јер, неправи ученици се радују одсуству учитеља, а прави га сматрају губитком. #атражи једном од једнога од најискуснији подвижника да ми о бјасни на који се начин у послушности стиче смиреност. -9:=1 > -9:=1 > он речеF @]ак када би и мртве васкрсавао, и дар суза стекао, и ослобо$ење од дуовне борбе достигао, разборит послушник све приписује учинку молитве дуовног оца, те му је сујетна уображеност ту$а и далека. 2ако би се и могао уобразити због онога што је, како и сам мисли, учинио уз помоћ другога а не својим сопственим снагамаZ !езмолвник, ме$утим, нема на располагању такву смирену мисао. Hображеност налази пред њим оправдање, уливајући му у главу да је све ове успее постигао својом својо м сопственом заслугом@. 2ада избегне две заблуде, онај који се налази у послушности остаје вечито послушним слугом [ристовим. +емон се труди да послушнике понекад испрља нечистотама тела и да и начини ладним и преко обичаја узнемирљивим. (онекад и начини некако суим и јаловим, немарним према молитви, сањивим и натмуреним, како би и навео да дигну руке од подвига, јер тобож никакву корист нису видели од послушности, него чак иду уназад. Он им не допушта да свате да промислитељско одузимање од нас онога што нам изгледа као добро често бива повод за најдубље смиреноумље. Cеки су, често, трпљењем одбијали поменутог варалицу. Cо, овај још није ни престао да говори, а други гласник убрзо за тим стаје пред нас и покушава да нас на други начин превари. #нао сам послушнике који су заваљујући бризи дуовног оца постали пуни умилења, тако мили, уздржљиви, марљиви, мирни, ватрени. +емони, ме$утим приступише к њима и посејаше у њиову душу мисао % као да су већ зрели за безмолвије и способни да у томе подвигу достигну највиши ступањ савршенства и бестрашћа. ; они се, прелашћени, отиснуше из луке на пучину. ; када и изненади бура, они се, без крманоша, кукавно изложише бедној пропасти у томе прљавом и сланом мору. Cеоподно је да се море узбурка и да подивља, да би поново на земљу био избачен сав муљ, травуљина и свака трулеж коју су реке страсти нанеле у њега. (огледајмо доброF наћи ћемо да после буре настаје на мору велика ве лика тишина. 2о некад слуша а некад не слуша оца, личи на човека који на своје око приставља % час лековиту маст, час % негашени креч. !ер, један је који *ида, а други који руши' каква је од тога корист осим самога рада A5ир.EJ,0EBZ О, послушни сине осподњи, нека те не прелести ду гордостиF немој казивати своје 33
греове учитељу као у трећем лицу. Јер, без срамоте се од срама не може ослободити. (окажи слободно своју озледу лекару. Cе стиди се, рециF @4оја је то рана, оче. 4ој је то ожиљак. Cије га нико други направио него моја сопствена лакоумност. Cико други није крив % ни човек, ни ду, ни тело, нити шта друго % већ једино мој немар@. Cа исповести буди и по спољашњем изгледу и у дубини -9:/1 душе -9:/1 душе као осу$еникF ником поникни и ако је могуће ороси сузама ноге судије и лекара као да су [ристове. +емони често имају обичај да нам саветују или да се уопште не исповедамо, или да се исповедамо у трећем лицу, или да кривицу за свој сопствени гре пребацујемо на друге. V:врдњуW да све зависи од навике и за њом се поводи Aуколико је само тачнаB најпре Vможемо применитиW на врлине, које !ога имају за свог великог сарадника. >ко се од самог почетка свом душом предаш сваковрсним понижењима, нећеш се, сине, дуго времена трудити да у себи осетиш блажени мир. Cе устручавај се да грее своје исповедаш оцу који ти помаже да се спасеш, као !огу, са најдубљом понизношћу. -идео сам како осу$еници осу$е ници држањем које изазива сажаљење, одрешитим признањем и молбом на коленима ублажавају строгост судије, и његов гнев преображавају у милоср$е. ; Јован (ретеча је од они што су му долазили тражио да се пре крштења исповеде Aуп. 4т.E,<` 4к.G,/B не стога што је њиова исповест њему самоме била потребна, већ зато што му је стало до њиовог спасења. Cе треба да нас чуди ако се и после исповести на$емо у борбиF боље је борити се с нечистотама него са гордошћу. Cе заноси се и не поводи се за причама о оцима безмолвницима и отшелницима, јер ти корачаш у војсци првомученика VJW. ]ак и кад паднеш, не бежи с поприштаF баш тада нам је лекар највише и потребан. Онај који се и поред помоћи путово$е саплете о камен, без његове помоћи би се, свакако, не само саплео него и погинуо. 2ада нас искушење савлада, одма приступају демони. Hвативши се за то као за згодан Aу ствари потпуно неприкладанB повод, саветују нам да се одамо безмолвију. 1иљ је наши непријатеља да нашем паду додају још једну рану. 2ада се лекар изговори неспособношћу да нас излечи, треба отићи другоме. Јер, без лекара се ретко ко излечио. 2оме ће онда пасти на ум да нам противречи кад тврдимо да би брод који је и са искусним крманошем претрпео бродолом, без крманоша у сваком случају морао пропастиZ Од послушности % смирење, од смирења % бестрашће. >ко нас се баш у смирењу нашем нашем опоменуо "оспод и и*бавио нас од непријатеља наши# A(с.GE/,0E%0JB, ништа нас не спречава да кажемо да се кроз послушност долази до бестрашћа, у коме смирење постиже своју свру. Јер, са смирењем почиње бестрашће, као год што са 4ојсијем почиње #акон. ; кћер усавршава мајку као 4арија синагогу V/W. 5ваку казну од !ога заслужују болесници који, пре коначног исцељења, остављају првога лекара, иако су код њега били на лечењу и осетили побољшање, те почињу да више цене другога. Cемој бежати из руку онога који те је привео осподу. Јер, у току целог живота свог, никога другог -9;>1 не -9;>1 не треба толико да поштујеш као њега. #а неискусног војника није безопасно да се одваја од масе бораца и упушта у појединачну борбу. Cије без опасности ни за монаа да одлази на подвиг безмолвија пре него што про$е темељну обуку и стекне велико искуство у борби против душевни страсти. (рви се излаже телесним, а други душевним опасностима. оље су двоји&а, двоји&а, каже (исмо, него један A*кл.J,UB` тј. добро је за сина да се заједно са својим оцем бори 34
против своји страсти, уз садејство +уа !ожанског. 2о слепцу ускрати водича, и стаду пастира, и залуталоме спроводника, и детету оца, и болеснику лекара, и броду крманоша % излаже га опасности. > ко се без помоћи упушта у борбу са злим дусима, постаје њиова жртва. Они који први пут долазе у лечилиште, нека кажу шта и боли. > они који ко ји су се посветили послушности, нека испоље одговарајуће смирење. (оуздан знак оздрављења јесте, код први, стишавање болова, а код други, као ништа друго % повећање самоосу$ивања. Cека ти савест буде огледало послушности. :о ће ти бити довољно. Они који подвиг безмолвија проводе у послушности дуовном оцу, имају за противнике пр отивнике демоне, и само демоне. > они који се налазе у заједници, морају се борити не само са демонима него и са људима. 5 обзиром на то да су стално пред учитељевим очима, први брижљивије извршавају његове заповести` а други, често, у одсуству учитеља помало и нарушавају његове заповести. 4е$утим, ако су неки од њи марљиви и трудољубиви, трпљењем злостављања више него довољно надокна$ују недостатак и добијају двоструки венац. gивећи у братству, обратимо на своје спасење сву могућу пажњу. H пристаништу које је пуно бродова може лако доћи до судара, а на првом месту они које гнев, као неки црв, потајно нагриза. :реба настојати да се у присуству дуовника понашамо тако као да ништа не знамо, и да будемо крајње ћутљиви. Јер, ћутљив ћ утљив је човек син 3илосо3ије, који на сваком кораку, куд год се окрене, стиче велико знање. -идео сам послушника који прекида приповедање свог дуовника, те VпочеW да очајавам над његовом послушношћу, гледајући како од ње постаје надмен а не смирен. 5 највећим трезвоумљем и будношћу треба да проценимо када и како дужност да претпоставимо молитви. 5вакако, човек се не може растргнути на све стране. (ази на себе када се налазиш с браћом, и никако немој настојати да било по чему изгледаш праведнији од њи. ;наче ћеш направити два злаF њи ћеш озледити својом извештаченом и лажном ревношћу, а самоме себи ћеш на сваки начин -9;A1 пружити -9;A1 пружити повод за гордост. ;мај ревност у души својој, св ојој, никако је не испољавајући телом, нити изгледом, нити речју, нити каквим загонетним понашањем. (а и то чини тек пошто си престао да потцењујеш ближњега. >ко си, пак, у том погледу неуздржљив, буди у свему сличан браћи с војој, и не издвајај се ни у чему својом уображеношћу. -идео сам неискусног ученика како се пред неким људима вали врлинама свога учитеља. 4ислећи да ту$ом славом постане и сам славан, изложио се срамоти када му сви рекошеF @(а, како да једно тако плодно дрво има на себи једну тако јалову грануZY@ :рпељивима се можемо сматрати не када рабро подносимо грдњу само од оца, већ када од сваког човека трпимо понижење и увреду. Јер, од оца ми све подносимо из поштовања, и зато што се осећамо његовим дужницима. gудно испијај подсме као воду живота, од сваког човека који оће да те напоји њиме. Јер, он је лек који чисти од блуда. :ада ће се у твојој души родити сунце дубоке чистоте, и светлост !ожија неће напуштати твоје срце.
35
2о би видео да се братство смирује заваљујући њему, нека се не вали у својој души, будући да су лопови свуда око нас. Hрежи дубоко у сећање Онога који речеF / ви кад и*вршите све што вам је *аповеено, говорите0 1и смо непотребне с$уге, јер смо учини$и што смо би$и дужни учинити Aк.G8,G=B. 5уд о нашим делима сазнаћемо у часу смрти. Општежиће је небо на земљи. осподу служе ан$ели. :ако и ми своје срце треба да настројимо. Они који се налазе на овом небу покаткад имају срце као од камена` понекад и, опет, теши умилење, тако да и гордост избегну и сузама ублаже своје муке. 4ала ватра смекша велику количину воска. :ако и мала увреда која нам се често наноси, сву суровост, безосећајност и окорелост срца одједанпут омекша, заслади и сасвим искорени. -идео сам једном два човека где, сакривени, мотре на муке и ослушкују уздае подвижника. Cо, један је то чинио да би се угледао на подвижнике, а други % да и у згодном тренутку с прекором обелодани и тако !ожијег делатеља одбије од његове врлине. Cемој бити неразборито ћутљив и тиме доводити друге у пометњу и огорчење. Cе буди ни млитав у понашању и оду када ти је наре$ено да пожуриш. ;наче, бићеш гори од луди и поремећени. -идео сам једанпут душе које су боловале од такве млитавости по природи, а неке намештено. ; зачуди се, рече Јов, како је разноврсна људска поквареност Aуп. Јов 00,/B. Онај који живи у заједници неће моћи да има толико користи од појања (салама колико од молитвеF јер, настане ли нека забуна % готово је са (салмом. Cепрекидно се бори са мислимаF кад почну да лутају прибери и к себи. Јер, !ог и не затева од послушника потпуно прибрану молитву. Cе буди стога нерасположен када се осетиш покраденим, али се плаши ако вечито мораш призивати ум к себи се би Vко си дошао непознатом лекару и у непознату болницу, болницу, буди као пролазник, а тајно посматрај искуство сви који се тамо налазе. (а кад осетиш да за твоје болести имаш користи од ови мајстора и њиови помоћника, а нарочито оно што је потребно за сузбијање разметљивости, ти им већ и приступи и продај се за злато смирења, на артији послушности и задужници служења, те у присуству ан$ела као сведока исцепај пред њима артију своје воље, Јер, ако прелазиш из манастира у манастир може ти се десити да ти пропадне цена којом те је [ристос искупио. Cека ти манастир у који си ступио буде гробница пре гробаF из гроба нико не излази пре свеопштег васкрсења. Hколико су неки и изашли % размислиF они су пре тога ипак били умрли. (омолимо се осподу од свег срца да се и у то зло не увалимо. 2ада се немарнијим монасима учини да су дужности послушања тешке, изговарају се да је боље молити се. >ко су, пак, те дужности лакше, беже од молитве као од ватре. +ога$а се да неко препусти посао којим је задужен другоме, који га моли, да би га умирио. +ога$а се, пак, да неко уступи своју дужност другоме и из лености, или, пак, из 36
славољубља, или из ревности. >ко си обећао да ћеш живети у извесној извесној обитељи, па видиш да немаш баш никаква напретка, не устручавај се да је напустиш. Hосталом, искусни је мона свуда искусан, и обратно. (огрде су у свету проузроковале многа раздвајања и несугласице, а уга$ање стомаку је у манастирима узрок сваког пада и гажења монашки завета. >ко ову господарицу савладаш, свако ће ти место бити погодно да постигнеш бестрашће. > када она влада, на сваком месту, осим у гробу, бићеш изложен сваковрсним опасностима. оспод отвара очи послушницима да виде врлине учитеља, а затвара и за њиове мане. +обромрзац Vтј. $авоW чини супротно. Образац савршене послушности, драги пријатељу, нека нам буде живаF ако је и мешамо са другим тварима, она -9;91 остаје -9;91 остаје увек чиста од било какве нечистоте. )евносни највише треба да пазе на себе, да не би због тога што осу$ују површне били више од њи осу$ени. 5матрам да се от управо тиме и оправдао, што, живећи ме$у онаквим људима, никога никада није осу$ивао. Hвек, а највише за време појања на богослужењу, треба сачувати мир и тишину. 1иљ је демона да изазивањем нереда упропасте молитву. Онима који служе приличи да у молитви умом својим досежу небеса док телом стоје пред људима. Hвреде, потцењивања и сличне ствари у души подвижника могу да се упореде са горчином пелена. (овале, почасти и разне друге љубазности, попут меда, код сладострасни ра$ају сваку сласт. )азмотримо, стога, природу и једног и другогF пелен чисти у нама сваку нечистоћу, а мед обично изазива поремећај жучи. :реба имати пуно поверење у оне који су у осподу н а себе преузели старање о нама, макар и заповедали понешто што је супротно нашем мишљењу и што се наизглед противи нашем спасењу. :ада се, као у ватри смирења, куша наше поверње у њи. #нак потпуног и правог поверења састоји се у томе да се без двоумљења покоравамо својим претпостављеним и онда када видимо да су њиове наредбе супротне нашим очекивањима. Од послушности % смирење, као што смо већ у претодном излагању рекли` од смирења % расу$ивање, као што то велики 2асијан у својој књизи @О расу$ивању@ тако лепо и узвишено учи V8W` од расу$ивања % прозорљивост, а од њега % предви$ање. 2о, дакле, неће тети да крене кр ене дивним путем послушности, кад види каквим све добрима водиY О тој великој врлини рече онај дивни псалмопевацF По својој доброти доброти си припремио своје присуство у срцу сиротог послушника, оже A(с.<8,GGB. ]итавог живота се сећај оног великог подвижника, који од дуовника у току цели осамнаест година није чуо телесним ушима @5пасавај сеY@, док је унутрашњим слуом сваки дан слушао од оспода % не @5пасавај сеY@ Aшто изражава само жељу чије остварење није извесноB, него @5пасен си@ Aшто је одре$ено и несумњивоB. Cису свесни послушници који, приметивши попустљивост и снисодљивост дуовника, траже да им одреди дужности по њиовим сопственим жељама. 2ада и добију, нека знају да су се потпуно лишили исповедничког венца. Јер, послушност је ту$а сваком лицемерству и личним жељама. 37
;ма и такви који одбију да изврше наредбу коју су примили јер сватају да њено извршење наредбодавцу у ствари не би било пријатно. > има и такви који то осете, па ипак послушају без двоумљења. :реба испитати ко је од њи поступио благочастивије. Cемогућа је ствар да се $аво супротставља својој сопственој вољи. Cека ти као доказ послуже они који живе -9>:1 немарно, без обзира на то што су стално у једној те истој испосници или у једном те истом општежићу. Cека ти борба при преласку с једног места на друго буде знак да смо на првобитном месту могли најбоље уга$ати !огу. Јер, таква је борба знак да смо је сами изазвали. изазвали. Cе би желео да будем неправедни скривач и нечовечни ливар, ћутећи о ономе што није право задржати за себе. 5лавни Јован 5аваит V?W ми је испричао занимљиве ствари. > да је то бестрасан човек, чист од сваке лажи и злог дела и речи, знаш из сопственог искуства, преподобни оче. Он ми је испричао следећеF @H моме манастиру у >зији Aјер оданде до$е овај праведникB беше неки старац, скроз немаран и распусан. оворим то не да би га осудио, већ за љубав истине. 2ако % не знам, тек он доби једнога мла$ег ученика, по имену >какија, младића простодушне нарави али обдарена природном памећу. Он толико поднесе од овог старца, да ће се то можда многима учинити невероватно. 5тарац га је сваког дана кињио не само вре$ањем и погрдама него и батинама. >ли, његово трпљење не беше неразумно. ледајући га, дакле, како се сваки дан страшно мучи као да је купљени роб, ја сам му често, када бисмо се срели, говориоF @Xта је, брате >какијеZ 2ако је данасZ@ > он би ми на то показиваоF сад помодрело око, сад модрице по врату, а понекад и озле$ену главу. #најући га као подвижника, говорио сам муF @ОдличноY :ако и требаY :рпи, и то ће ти користитиY@ ; пошто се намучи код тог немилостивог старца око девет година, >какије оде осподу. (ет дана након што >какије би сарањен у гробљу отаца, његов старац оде једном од велики стараца који тамо живе, и речеF @Оче, брат >какије умреY@ 2ад то чу, тај старац речеF @-еруј ми, старче, сумњам у тоY@ > овај му речеF @+о$и и видиY@ :ад ти се старац итро подиже, и стиже на гробље са учитељем блаженог бор ца. ; позвавши као живога онога који је стварно и у смрти жив, речеF @!рате >какије, јеси ли умроZY@ > благоразумни послушник, и после смрти показујући пример послушности, одговори великомеF @Оче, како би могао да умре човек % трудбеник послушностиZ@ :ад старац, његов бивши учитељ, паде на земљу -9>;1 са -9>;1 са сузама, обузет страом, и испросивши од игумана авре келију близу гроба, проживе остатак свог живота честито, увек говорећи оцимаF @;звршио сам убиствоY@@ 4ени се чини, оче Јоване, да је онај старац који је с мртвацем разговарао био сам велики Јован 5аваит. Јер, његова блажена душа ми је још нешто испричала као о некоме другом лицу % премда је то био он сам, како сам после могао тачно дознати. @H истоме азијском манастиру, % прича он, % неки други човек постаде ученик у ченик једног кротког, благог и тиог монаа. -идећи да га старац поштује и не дира, правилно закључи да може претрпети штету, као и многи други, те га замоли да га отпусти. 5тарац има$аше и другог ученика па му то не паде одвећ тешко. Отишавши од њега, уз помоћ његове препоруке, смести се у једном од општежића што се налазе у (онту. (рве ноћи по ступању у општежиће, он виде у сну како неки траже од њега да положи рачун, те као да, после тог ужасног мучења, остаде дужан сто 3унти злата. (робудивши се, он размисли о сну и речеF @2укавни >нтиоше Aто му беше имеB, заиста си још много дужанY@@ 38
@Остадо у том општежићу, % причао је даље >нтио, % три године у беспоговорној послушности, понижаван и угњетаван од сви као ту$инац. Јер, тамо нису ни имали некога другог монаа странца. ; видим опет у сну једнога како ми даје признаницу о исплати десет 3унти мога дуга. (робудивши се, разумедо ви$ење, и рекоF @:ек десетY (а, колико ће ми бити потребно да исплатим свеZY@ :ада реко у себиF @5ироти >нтиоше, потребан је још већи труд и још дубље понижењеY@... Од тада започе да се правим сулуд, премда нисам сасвим сас вим занемарио своје дужности. 2ада ме немилостиви оци видеше у таквом стању, али ипак усрдна на послу, налагау на мене све тешке манастирске послове. (ошто сам у таквом подвигу провео тринаест година, виде како ми опет до$оше они што су ми се раније јављали, те ми писмено потврдише да сам у потпуности исплатио свој дуг. 2ада би ме, дакле, у било чему злостављали оци тог манастира, сећао би се свог дуга и рабро подносио све@. :о ми је свемудри Јован, оче Јоване, испричао у трећем лицу. #ато и себе назва >нтиоом. > у ствари, он беше тај подвижник подвижник који трпљењем трпљењем исцепа списак своји дугова. Cо, да чујемо како је мудар постао преподобни Vтј. Јован 5аваитW заваљајући својој крајњој послушности. +ок се налазио у манастиру 5ветог 5аве, до$оше три млада монаа са жељом да му буду ученици. (римивши и, он -9><1 и -9><1 и одма угости, старајући се из свег срца да се одморе од напорна пута. (осле три дана, старац им речеF @!раћо, ја сам по природи блудник, и не могу да примим ниједнога од вас@. > они се не саблазнише, јер им је било познато старчево подвижништво. 2ада га, пак, никаквим, молбама не могадоше убедити, бацише му се пред ноге и замолише да им бар да правило како и где треба да живе. 5тарац пристаде. -идевши да ће његову поуку примити смирено и послушно, он једноме речеF @оспод оће, сине, да живиш живиш повучено са дуовним оцем у подвигу послушности@. > другоме речеF @;ди, продај жеље своје и дај и !огу, па узми крст свој и трпи у манастиру заједно са браћомF свакако ћеш имати благо на небесима@. > онда рече и трећемF @5а сваким даом својим сећај се речи [ристовеF оји претрпи до краја, тај е се спасти A4т.G=,00B. ;ди, и ако је могуће прона$и за себе по природи што суровијег и строжег човека. Остани непоколебљив и пиј сваки дан исмевање и поругу као мед и млеко@. > брат рече великоме ЈовануF @> шта да радим, оче, ако он живи немарноZ@ > старац ће на тоF @2ада би га видео чак и да блудничи, немој га напустити, већ реци себиF @+руже, ради чега си овдеZ@ :ада ћеш видети како из тебе ишчезава надутост и како се пламен пооте гаси@. 5ви ми који желимо да стекнемо стра !ожији, треба да се свим силама боримо како не бисмо у овој школи врлине вр лине постали р$ави и зли људи, пуни лукавства и злобе, препредености и гнева. :о се дешава, а није ни чудоF све док је човек прост, на пример ла$ар или земљорадник, непријатељи цара се толико и не спремају за борбу против њега` а када га виде да је узео царски стег и штит, бодеж, и мач, и лук, и да је навукао војничку уни3орму VUW, и они зашкргућу на њега зубима, и свим средствима покушавају да га униште. Cе дремајмо, стогаY -идео сам безазлену и најбољу децу која су дошла у школу да се науче мудрости, да буду васпитана и уопште да виде неку корист од школе. ; ничему се тамо нису научили осим лукавству и злу, заваљујући дружењу са осталима. 2о има памети, разумећеY Cемогуће је да они који прижељно уче неку вештину не напредују сваког дана VпомалоW.
39
4е$утим, једни препознају напредовање, а други га, по промислу !ожијем, нису свесни. +обар банкар сваке вечери неизоставно прави обрачун дневне зараде или губитка. ;пак, он не може имати јасну слику о кретању свог новца ако на нарочиту плочицу сваког часа не убележава одре$ене податке. 5вакочасовно полагање рачуна омогућава да се састави свакодневни обрачун. Cеразборит мона се, кад га грде и осу$ују, осећа у вре$ен и покушава да одговара, или, пак, одма метанише -9>.1 пред -9>.1 пред оним што га грди, и то не из смирења, него у жељи да прекрати грдњу. > ти, ти, пак, ћути када те туку, туку, и примај бол као најбоље средство да ти душа постане светла и чиста. :ак када лекар престане да те грди ти затражи опроштај. Јер, он, можда, у љутини не би ни примио твоје кајање. 4и који живимо у манастирима, треба да се у сваком тренутку боримо против сви страсти, али нарочито против двеF против облапорности и против гневљивости. Јер, где је велики број браће, увек има доста повода повода за избијање ти страсти. 2од послушника $аво изазива жељу да стекну врлине које не могу достићи, као што и онима који живе у безмолвију саветују да теже за оним што није за њи. #авири у душу неискусни послушника, па ћеш наћи погрешну мисаоF чежњу за безмолвијем, за крајњим постом и сабраном молитвом, за потпуним одсуством таштине, за незаборављивим сећањем на смрт и непрестаним умилењем, за савршеном безгневљивошћу, за дубоким ћутањем, за натприродном чистотом. (ошто им те врлине по промислу !ожијем нису дате у почетку њиова подвига, они непромишљено прескачу неоподне ступњеве подвига, преварени од стране $авола, који и подстрекава да и траже пре времена, те да не издрже и не добију и ни онда када би иначе био погодан тренутак. (ред безмолвницима, ме$утим, тај обмањивач вали гостољубље послушника, њиово служење, братољубље, заједнички живот, неговање болесника. ; њи, као и прве, та варалица оће да начини непостојанима. )етки су они који живе истинско безмолвије. :о могу само они којима !ог помаже у борби и који су примили божанску утеу. Јер, само та утеа може да им олакша муке. (рема својствима наши страсти треба да проценимо коме би облику послушности требало да се посветимо, те да изаберемо одговарајући начин. >ко видиш да си неуздржљив и веома склон пооти, нека ти учитељ у читељ буде подвижник, неумољив по питању ране, а не чудотворац, нити неко ко је спреман да сваког прими и угости. >ко си оол, нека ти дуовни отац буде суров и непопустљив подвижник, а не кротак и човекољубив. Cе треба да тражимо пророке нити прозорљивце, већ пре свега сасвим смиреноумне подвижнике, чији би начин и место подвига одгов арали нашој болести. Cека ти за послушност, по угледу на горе споменутог праведника >вакира, послужи и овај добри обичајF вечито мисли да те дуовник куша. H том случају, никада нећеш н ећеш погрешити. 2ада и поред непрестаног злостављања од стране свог дуовног оца осетиш да су твоје поверење и љубав према њему све већи, знај да се +у 5вети невидљиво уселио у твоју душу, и сила -ишњега те осенилаY ;пак, не вали се нити се радуј кад рабро подносиш грдњу и понижење. Cапротив, плачи због тога што си уопште урадио нешто што заслужује прекор, и што си душу свог оца узрујао против G=WW BF боље је себе. Cемој се -9>=1 чудити -9>=1 чудити када ти кажем Aјер се 4ојсије слаже са мном VG= огрешити се о !ога, него о свог дуовног оцаY Јер, када !ога наљутимо, наш во$а га може помирити с нама. Cо, када свог дуовног оца огорчимо против нас, немамо више никога ко би се за нас пред !огом заузео. 4ислим, уосталом, да оба греа у крајњој 40
линији имају исту тежину. )азмислимо, просудимо и пазимоF када смо дужни да завално и ћутке трпимо укор пастира, а када да се објашњавамо с њим. 4ени се чини да треба ћутати у свим оним случајевима када се грдња односи на нас, будући да се ради о тренутку за нагр аду. > када се она односи на друго лице, ми треба да се бранимо, ради свезе љубави и непомућеног мира. Они који су отпали од послушности могу да те обавесте о томе каква је корист од њеF тек тада су управо и сазнали на каквом су небу стајали. Онај који стреми бестрашћу и !огу, сматра потпуно изгубљеним сваки онај дан у који га нико не би грдио. 2ао што дрвеће које тресе ветар пушта свој корен дубоко у земљу, тако и они који се налазе у послушности стичу јаку и непоколебљиву душу. 2о год је, живећи у безмолвију, осетио своју немоћ, па, дошавши у манастир, продао себе на послушност, прогледао је за [риста без муке, мада је био слеп. +ржhте се, држhте се, и опет кажемF држhте се, тркачи, браћо подвижници, слушајући онога премудрог човека који о вама говориF ао *$ато у топиони&и или боље, у општежићу % испробао и# је оспод, и као жртву паљени&у и# је примио у недра своја A(рем.5ол.E,мин.W Сте,ен ,о "е#% +е#нак H"о+% +еванGе6истаD Д"3и се* ,о#ви3ниче и т"чи Hе4 ст"а5аJ Је#но7 +е Јован сти$ао ,"е !ет"а -%,D ЈнD >:*<1* а ов#е +е ,ос6%?ност став8ена ис,"е# ,ока+аBаD ,ока+аBаD А,осто6 ко+и ,"ви сти3е #о $"оHа Х"истова ,"е#став8а ,ос6%?ност* а #"%$и K ,ока+аBеD
41
НА!О@ЕНЕ G. (ослуш (ослушнос ностт без које нико нико неће неће видети видети осподаF осподаF :реба испита испитати ти,, каже каже ;лија ;лија 2ритски, како то да без послушности нико неће видети !ога. XтаZ #ар 4арија *гипћанка, и неки други који никоме нису били потчињени, неће видети осподаZ 4исл 4ислим имо о да еств ествич ични никк не говор говори и само само о теле телесн сној ој посл послушн ушност ости, и, него него и о послушности дуовној. Јер, нећемо наћи ниједнога светог који није покорио тело дуу ду у.. ;з тога тога јасн јасно о произ произла лази зи да оспо оспода да неће неће виде видети ти нико нико ко уз теле телесн сну у послушност послушност не спроводи спроводи и ову послушност Aтела дууB. 4ноги који се покоравају покоравају својим телесним очевима живе као робови сласти, па им таква послушност ништа не користи A5ол. GJ, ^_Q.8E0 fB. 0. :о је вероватно један манастир манастир у :иваиди, близу >лександрије Aтачније речено, у предгра$у >лександрије званом 2аноп, данас >букирB. Cа основу података из ествице могло би се закључити да је тај манастир имао под собом још две обит обитељ ељиF иF лавр лавру, у, уре$е уре$ену ну за безм безмол олвн вник ике, е, и мана манаст стир ир пока покајн јник ика, а, који који се у ествици назива :амница. H 2анопу је стварно постојао манастир, који спомиње и блажени Јероним у своме предговору (равилима светог (аомија -еликог, и који се према тим подацима називао 4етанија A(окајањеB Aуп. :гаLзQ. Qci. j&e. P^iM )асbомMM, )гае\., G, 4)k. 0E,лександрије, 5илуана, онда је она врло старог датума. :о значи да је та необична обитељ постојала бар две стотине година пре но што ју је ествичник посетио. E. :рпе :рпећи ћи саче сачека ка осп оспод ода а и обра обрати ти пажњ пажњу у на мене мене и усли услиши ши моли молитв тву у моју моју A(с.EU,GB. J. H војс војсц ци прво првом мучен учени икаF каF 4ат 4атија )аде )адер р сва свата та ту реч реч као као над надимак имак прво првогг ришћанског мученика, светог ари$акона 5те3ана Aуп. соQ. 8G= 5F ML Pi&lbcLM lK_i_OcKimKMR &n&K^MiN O&K&RB. ;сто тако и поменути руски превод Aстр. ко >ко вечи вечито то мораш мораш приз призив иват ати и ум к себиF себиF верова вероватн тно о је смис смисао ао овај овајFF немо немојј се плашити ни подавати очајању ако ти мисли одлутају па се опет врате` брини се тек ако ти је ум стално одсутан, и то по сопственом интересовању за земаљске ствари. 8. -елики -елики 2асијан 2асијанFF то је свети свети Јован Јован 2асија 2асијан н Ao око JE/B, JE/B, знаменит знаменити и подвиж подвижник ник и ришћански писац. Cе зна се одакле је ни када се родио, али је познато да је живео аскетски у једном манастиру крај -итлејема A(алестинаB. Обилазио је египатске манастире, а у 1ариграду га свети Јован #латоусти рукополаже за $акона. (осле смрти #латоустог одлази на #апад, и настањује се у јужној алији, где оснива два манастира манастира Aоколина 4асилије 4асилије p 4арсељаB. 4арсељаB. (исао је догматска и аскетска дела, ме$у којима и d_QQciM_L&R qciKNO ML P^mibM^c &K&O_. H томе спису он 42
вели да се истинско расу$ивање расу$ивање стиче само истинским истинским смирењем, смирењем, а први његов знак јесте потпуно исповедање дуовнику, дакле и исповедање помисли Aуп. 5оQQ. 66, G0, 4MeLе, ). k., JU,/J0 >-B. ?. 5лав 5лавн ни Јова Јован н 5ава 5аваи итF (озна ознати ти свет светит итељ ељ,, ро$е ро$ен н J/J. /J. год. год. у Cик Cикопољ опољу у Јерменс Јерменском ком,, у породи породици ци једног једног војводе војводе,, [ришћа [ришћанин нина. а. H осамнаес осамнаестој тој години години постаје мона, убрзо затим и игуман једнога малог братства, а у двадесет осмој години живота иротонисан је за епископа 2олоније, малога града у византијској Јерменији. Cа катедри остаје пуни десет година, али га тешко стање у 1ркви побуди да напусти 2олонију и оде у Јерусалим, инкогнито, као просјак. 2оначно се смести у лавру преподобног 5аве Освећеног, који је тада још био жив. -ршио је послушно све манастирске послове, а када открију ко је, повуче се у келију, те остатак живота проведе у потпуном безмолвију, због чега се још зове и свети Јован rутљиви. Hмро је //?. године Aуп. gитије E. децембраB. U. ;лија ;лија 2ритски даје алегоријско алегоријско тумачење тумачење ови предмета. 1арски 1арски стег је символ символ крштењ крштења а или покаја покајања, ња, које које испрља испрљаног нога а човека човека чини чини поново поново чисти чистим` м` штит штит % бекство од света праћено беспристрашћем` бодеж % поверење у пастира` мач % одрицање од жеља` лук % молитва, којом се демони обарају` војничка уни3орма % огртач врлина A5ол. UE, соQ. 8<=B. G=.5ва G=.5вакак како о мисли мисли на буну буну 2ореје 2орејеву ву против против 4ојсиј 4ојсија а Aуп. Aуп. !рој.G !рој.G
43
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука S О !);ga;-О4 ; ;5:;C52О4 (О2>Ј>"H, О g;-О:H 5-*:;[ О5Hs*C;2> ; О :>4C;1;VGW
-90<1 (окајање -90<1 (окајање је обнова крштења. (окајање је завет с !огом да ће се водити један нови живот. (окајање је извор смирености. (окајање је неопозиво одрицање од сваке жеље за телесним добрима. (окајање је самосудна мисао и брига о себи без бриге о спољним стварима. (окајање је кћер наде, и порицање безнадежности. (окајник је осу$еник који није лишен части. (окајање је помирење с осподом путем вршења добри дела, супротни пре$ашњим гресима. (окајање је очишћење савести. (окајање је добровољно трпљење сви мука. (окајник (окајник је човек који самоме себи изриче изриче казну. (окајање је јако изнуравање стомака и шибање душе силним осећањем. 5купите се и при$ите, до$ите и чујте, и рећи ћу вам нештоY 5ви ви који сте !ога наљутили, скупите се и видите шта ми је !ог !о г показао ради назидања душе мојеY мо јеY Cа прво место ставићемо излагање о презреним подвижницима, достојним сваког поштовања. ]ујмо, запамтимо и учинимо оно што ш то ти људи чине, сви ми који смо год пали у какав неприкладан гре. Hстаните и стојте, ви који сте оборени гресима. Обратите пажњу, браћо моја, на ову моју поуку. Cагните уо своје, ви који оћете да се поново помирите с !огом истинским обраћањем. 4ного сам слушао о једном узвишеном и необичном подвигу и смирењу они што живе у посебном манастиру, званом :амница, који се налазио под управом поменутог оног светилника над свим светилима. ; док сам се још налазио у његовом манастиру, замоли праведника за одобрење да посетим ту издвојену обитељ. Cе желећи ничим да растужи моју немоћну душу, душ у, велики ми даде дозволу. 2ада сам приспео у манастир покајника, тј. праву земљу -90.1 плачући, -90.1 плачући, видео сам заиста Aако није дрско рећиB оно што око немарна човека не виде, и уо лакомисленога не прими, и на срце ленога не до$е Aуп. G.2ор.0,UB % дела и речи који су у стању да победе чак и самога !ога, живот и подвиге који сместа изазивају !ожије чов екољубље. 4е$у тим кривцима без кривице, видео сам неке како по сву ноћ, до раног јутра, стоје под ведрим небом, не померајући ноге. 5ан и снагом природе жалосно обара, али они и поред тога не дају себи ни најмањег одмора, него прекоревају сами себе и расањују се увредама и грдњом. +руги су укочено гледали у небо, и уз ридање и вапаје оданде дозивали помоћ. Cеки су стајали на молитви, везавши себи руке на ле$има као да су осу$еници, смрачена погледа упртог у земљу, сматрајући се недостојнима да гледају у небо, нити да кажу штогод, нити да пусте гласа од себе, нити да се моле !огу. -еома мучени својим тужним мислима и грижом савести, са вести, не налазећи ни како или одакле да почну молитву, они су, испуњени мраком и тананим очајањем, само збуњену душу и занемели ум представљали !огу. Cеки су седели на земљи, на врећи и пепелу, сакривајући лице ме$у колена, и ударајући челом о тле. +руги су се стално тукли у прса, позивајући своју душу и свој ранији живот да се врате. 44
Једни су ме$у њима натапали земљу сузама. > други су, не могавши ни да плачу, сами себе тукли. Једни су нарицали над својом душом као да је мртва, не могући да поднесу патњу у своме срцу. +руги би у себи заурлали, али им се глас замрзавао на уснама. (онекад би, када се већ не би могли саваладати, изненада крикнули. -идео сам тамо неке који су од силне туге били као ван себе, неке који су постали глуи и неми од своје несреће, потпуно смрачени и као неосетљиви за све што се односи на овај живот. Они су умом сишли у бездан смирења и огњем свога бола исушили сузе у својим очима. +руги су седели замишљени, сагињући се к земљи и климајући стално главом, те као лавови рикали р икали из дубине срца и ноктима гребли тле под собом. Cеки су ме$у њима, пуни наде, тражили и молили за потпуни опроштај` а други су се у своме бескрајном смирењу сматрали недостојнима опроштаја, и говорили с тугом да се не могу оправдати пред !огом. Cеки су, пак, преклињали -90=1 оспода -90=1 оспода да овде буду кажњени а тамо помиловани` други су, мучени тешком грижом савести, од свега срца молили оспода да и не казни, али да и ни 1арства не удостоји, говорећиF @:о би нам било довољно@ V0W. -идео сам тамо душе толико понизне и скрушене, и тако притиснуте тежином греовног бремена, да би и сам камен могли разнежити својим речима и вапајима упућеним !огу. Јер, лежећи ничице на земљи, они говорауF говора уF @#намо, знамо да смо заслужили сваку казну и муку, и то је праведноF чак и када бисмо сву васељену позвали да плаче с нама, не бисмо имали довољно да отплатимо наше огромне дугове. Cо, само једно тражимо, само једно молимо и преклињемоF 3а нас у јарости својој не окривиш, нити да нас у гневу свом ка*ниш A(с.<,0BY #а нас је довољно да се ослободимо од велике :воје претње и тајни мука које се не могу именовати. :ражити потпуни опроштај % не усу$ујемо се. 2ако бисмо и могли да га тражимо, кад не одржасмо своје обећање, већ га нарушисмо и поред тога што смо већ осетили :воје човекољубље и добили опроштај за своје грееZY@ :амо се могло видети практично остварење +авидови речиF могли су се видети намучени људи, савијени до краја свог живота, који по цео дан иду тужни Aуп. (с.E8,8B, са усмрделим и загнојеним ранама по телу, за које се и не брину` људи који заборављају да једу леб свој, а воду са сузама пију помешану, те пра и пепео уместо леба једу` људи којима је кожа прилепљена пр илепљена уз кост, исушени као сено A(с.G=G,/` G=` G0B. 4е$у њима се ништа друго није могло чути осимF @Јао, јаоY >вај, авајY (раво је, правоY (оштеди, поштеди, осподеY@ Cеки говорауF @5милуј се, смилујY@, а друг и још жалоснијеF @Опрости, осподе, опрости ако је могућеY@ 4е$у њима су се могли видети језици запаљени и исплажени исплажени као у паса. Једни су кажњавали себе врућином, а други ладноћом. Cеки би окусили мало воде па одма престајали да пију, тек да не умру од же$и` други би окусили мало леба, па би га руком бацали далеко далеко од себе, говорећи да су недостојни људске ране, пошто су чинили ствари које чине животиње. де би се код њи могао приметити сме, где празнословље, где љутина, где гневZ AОни нису знали да гнев уопште и постоји у људима, будући да је плач у њима потпуно уништио свако осећање љутњеB. де се код њи могло приметити одговарање, где празник, где бестидан језик, где неговање тела, где макар траг славољубља, где рачунање на раскош, где помисао на вино, где кушање воћа, где спремање ране, где насла$ивање грлаZ !рига о свему томе у садашњем животу из њи је потпуно ишчезла. 45
де би се ме$у њима могло срести старање о било чему земаљском, где осу$ивање било ког човекаZ CигдеY :акве стално бејау њиове речи и вапаји осподу. Једни се снажно лупау у груди, као да стоје пред небеским дверима, и говорау !огуF @Отвори нам, 5удијо, отвори нам, јер смо и гресима затворили пред собомY Отвори намY@ > други говорауF Покажи нам $и&е своје и биемо спасени (Пс.4,267. +руги, опетF (окажи се несрећнима што седе у тами и сен&и смрти Aк.G,8UB. Cеки, пакF Нека нас што пре сустигну ми$ости -воје, осподе, јер смо изгубљени и очајни, и осиротесмо осиротесмо веома A(с.8?,?B. Једни говорауF @[оће ли нам се уопште оспод показатиZ@ > другиF 3а $и прее душа наша немирну воду греова A(с. G0E,/B. Cеки, опетF @[оће ли се оспод најзад смиловати на насZ [оћемо ли га чути где каже нама који смо спутани везама неразрешивимF @;зи$итеY@ % и онима у аду покајањаF @Опроштено вам јеZY@ +а ли је јаук наш доспео до ушију осподњиZ@ 5ви су они вечито имали пред очима смрт, и говорилиF @Xта ће бити с намаZ 2аква ће бити пресудаZ 2акав ће нам крај битиZ [оће ли нас позвати натрагZ ;ма ли опроштаја за мрачне, јадне, осу$енеZ +а ли је мољење наше стигло пред оспода, или је, по правди, одбијено, на наше понижење и срамотуZ >ко ли је стигло, колико колико га је благонаклоним учинило, с каквим каквим успеом, с коликом коришћу, с каквим дејствомZ Јер, оно од нечисти уста и телеса би упућено, и нема велику вредност. +а ли је у потпуности, или само делимично, умирило 5удију, макар за половину Vнашега дугаWZ Јер, заиста су велике те ране, и њиово лечење изискује много зноја и труда. +а ли нам се приближише чувари наши Vтј. ан$елиW, или се још н алазе далеко од насZ Јер, док нам се они не приближе сваки је наш труд бескористан и узалудан. 4олитва наша нема снаге да се слободно обрати !огу, нити крила чистоте на којима би узлетела ка осподу, сем ако се ан$ели наши не приближе к нама, не узму је и не принесу осподу@. (онављајући често ове речи, говорили су са недоумицом један другомеF @+а ли уопште напредујемо, напр едујемо, браћо, добијамо ли оно што тражимо, тра жимо, прима ли нас оспод, отвара ли нам двери милоср$аZ@ > други су на то одговаралиF @2о зна Aкао што рекоше браћа наша CиневљаниB, неће ли се још предомислити оспод AЈона E,UB, и избавити нас макар од оне највеће казнеY 4и ћемо, у сваком случају, учинити што је до нас. ; ако отвори % добро је и лепоY >ко не % нека је и тада благословен оспод !ог, који и је пред нама праведно затвориоY ;пак, наставићемо да куцамо и даље, до краја живота свог. 4ожда ће нам отворити због велике наше дрскости@. #ато су и подстрекавали један другога, говорећиF @(отрчимо, браћо, потрчимоY (отребно је да трчимо, јер заостадосмо за лепим нашим друштвом. :рчимо не штедећи ово прљаво и слабо тело, него га умртвимо као што и оно нас уби, како су чинили и они блажени кривци који су пре нас били овде@. -99>1 2од -99>1 2од њи су се могла видети колена усанула од многобројни метанија` очи замагљене и упале негде у дубину лобање, без трепавица` образи изранављени и упаљени од обилног проливања врели суза` лица увенула и бледа, која се ни по чему не разликују од мртваца` прса болна од удараца у груди. де тамо беше спремање постеље, где чишћење или крпљење одећеZ H сви је одећа била поцепана и прљава, покривена вашима. Xта је према томе страдање бесомучени, шта патња они који над мртвима плачу, шта муке они који се налазе у прогонству, или они што су осу$ени због убистваZ #аиста, принудно мучење и казна сви ти људи није ништа према добровољном страдању ови свети покајника. ; немојте помислити да причамо бајке, молим вас, браћоY ]есто су молили оног 46
великог судију Aмислим пастира, тог ан$ела ме$у људимаB и убе$ивали га да им стави гвож$е и окове на руке и на врат, а ноге да им сапне у кладе као кажњеним робовима, и да и не ослободи све док и гроб не прими. Hосталом, неки ни гроб нису тели. Cе, не могу да затајим ни ово заиста достојно смиловања смирење ти блажени људи, и њиову скрушену љубав и покајањеF када је неко од ти дивни гра$ана земље покајања имао да иде осподу, како би се појавио на "еговом неподмитљивом 5уду, и када би осетио да му се ближи крај, преко настојатеља би молио и заклињао великог аву Aтј. оцаB да га не удостоји људскога гроба, већ да га као мрцину баци у реку или у поље, зверима. 5ветилник расу$ивања би то често и услишио, заповедивши да и изнесу без икаквог опела или почасти. почас ти. Cо, какав се страшан и жалостан призор указивао при њиовом последњем часуY Јер, када би осу$еници осетили да се неко од њи пре остали спрема да умре, окруживали би га док је још при свести, па би горко плачући на најжалоснији начин и тужним гласом, климајући главом, запиткивали умирућег. (ламтећи саосећањем к њему, говорауF @Xта је, брате и саосу$еничеZ 2ако јеZ Xта кажешZ ]ему се надашZ Xта мислишZ Јеси ли постигао оно што си са муком тражио, или неZ Јеси ли отворио врата милоср$а, или си још кривZ Јеси ли постигао циљ, или неZ +а ли си примио примио неку потврду о своме спасењу, или ти је нада још несигурнаZ Јеси ли добио слободу, или се твоја мисао још колеба и двоумиZ +а ли си у срцу осетио неко просвећење, или ти је срце још покривено мраком и срамотомZ +а ли ти се јавио неки глас, који би у теби говориоF 8то, постао си *драв AЈн./,GJB, илиF 9праштају ти се греси твоји A4т.U,0B, илиF :ера твоја спас$а те је Aк.G?,J0B` или, пак, и даље слушаш онај глас који говориF Нека се врате грешни&и у -99A1 ад A(с.U,G?B, иF ;вежите му руке и ноге A4т. 00,GEB, иF Нека Нека се ук$они бе*божник, да не види с$аву "осподњу (/с. 0<,GBZ Xта кажеш, просто, братеZ )еци нам, преклињемо те, да и ми знамо шта нас чекаY Јер, твоје је време закључено, и другога већ нећеш имати до века@. Cа то су неки од самртника одговаралиF $агос$овен "оспод који не одби мо$итву моју и ми$ост своју од мене. A(с. други, опетF $агос$овен "оспод који нас не даде као п$ен *убима њи#овим A(с.G0E, неки са болом говорауF @+а ли нам душа про$е усколебану воду дуова у ваздууZ@ > говорили су тако зато још нису имали слободу, него су издалека гледали оно што се збива на том су$ењу. > други су с још више бола одговарали и говорилиF @:ешко души која не сачува свој завет беспрекорним. H овај, и само овај час она ће видети шта јој се спрема@. > ја, гледајући и слушајући све то ме$у њима, њима, умало да не падо у очајање, познајући своју равнодушност и поредећи је са њиовим страдањем. (а, какво је још било уре$ење самога тог места, какви услови за становањеY 5ве мрачно, све смрадно, све прљаво и запуштеноY :о место је с правом и названо :амницом и затвором за издржавање осуде. 5амим 5а мим својим изгледом, оно је најбољи учитељ покајања и плача. ;пак, оно што је за друге незгодно и непријатно, јесте згодно и сасвим приватљиво за оне који су пали са висина врлине и дуовног богатства. Јер, када се лиши пре$ашње смелости пред !огом, кад изгуби наду да ће постићи бестрашће и сломије печат невиности, када допусти да њена ризница благодати буде опљачкана и када се оту$и од божанске утее, кад закон !ожији наруши и угаси лепи пламен душевни суза % узнемиравана и болно пробадана сећањем на све, душа не само што се свим срцем предаје споменутим мукама, него се труди да и саму себе побожно уништи подвигом, уколико се само у њој задржао макар и траг од искре 47
љубави или страа осподњег. #аиста, такви су били ови блажени. Јер, размишљајући о томе и сећајући се висине са које су пали, они говорауF ;етимо се стари# дана A(с.GJ0,/B и оног пламена наше ревностиY +руги су дозивали !огаF "де су ми$ости -воје негдашње, "осподе, које си пока*ао души нашој у истини -војој< 9брати пажњу на пошжење и муку с$угу -воји# A(с.??, /=, /GB` и другиF о е ме начинити онаквим какав сам био пре, када ме чуваше ог, када је б$истао свењак светлости "егове над г$авом срца мог AЈов 0U, 0BZ ; како би им у сећање долазиле њиове пре$ашње врлине, тако би почињали плакати као мала деца, -9901 и -9901 и говоритиF @де је чистота молитве, где њена смелост, где су слатке сузе наместо горки, где нада савршене невиности и очишћења, где очекивање блаженог бестрашћа, где поверење у пастира, где благотворно дејство његове молитве у намаZ 5ве то пропаде, и као да никад није постојало % ишчезе` као да га никад није ни било % про$е и нестадеY...@ оворећи тако и плачући, неки се мољау да полуде` други преклињау оспода да и спопадне света болест Vтј. падавицаW` неки су желели да буду лишени вида те да тако изазову сажаљење код људи` а други, да постану одузети, само да не буду подвргнути вечним мукама. > ја, о пријатељи моји, заборави на себе гледајући њиов плач. !ио сам сав ван себе, не могући да се уздржим. Cо, да се вратимо на стварY (ошто сам, дакле, провео у :амници око тридесет дана, и не могавши више да издржим, врати се у велико општежиће, великоме оцу. > он, свемудри, видевши да сам се сав променио, као да нисам при себи, осети у чему је разлог моје промене, и речеF @Xта је, оче ЈованеZ Јеси ли видео подвиге ти јадникаZ@ > ја рекоF @-идео сам, оче, и задивио сам се, па сам одао признање палим и плачућима више него онима који нису пали и не плачу над собом. Јер, кроз свој пад они васкрнуше таквим васкрсењем, да им никаква опасност више не прети@. > он речеF @#аиста је тако@, па ми нелажним устима својим исприча следећеF @(ре десет година,% каже,% имао сам овде брата веома ревносна и вредна, и то тако ревносна, да сам, видећи га како гори дуом, дртао у страу од зависти $авола, тј. да се у своме брзом напредовању некако не спотакне о камен, што се често дога$а онима који журно корачају. :ако се и догодило. 2асно увече, долази он к мени и показује обнажену рану. -еома узнемирен, тражећи лек, моли да му се рана спали. -идећи да лекар оће да примени не сасвим оштар зават, јер беше достојан самилости, он се баци на земљу, увати се за ноге лекара, зали и обилним о билним сузама и затражи да буде осу$ен на :амницу, коју си видеоF @Cемогуће ми је,% јаукаше он,% да не одем тамоY@ Cајзад и успева да убеди лекара да своје милоср$е претвори у строгост, што се од оболели заиста ретко може очекивати. Он одма ита ка тим покајницима и постаје њиов друг и сапатник. )ањен у срце тугом љубави !ожије, као мачем, осмог дана оде ка осподу, тражећи да га не сарањују. Cо, ја га пренесо овамо и сарани га са оцима као достојног такве почасти. Јер, пошто је издржао недељу дана као роб, он је осмог дана био разрешен као слободан. > неко је тачно дознао да се он од прљави и бедни моји ногу није подигао пре но што је !ога ! ога умилостивио. Cије ни чудоF примивши у срце веру оне блуднице Aуп. к.8,E< и д.B, он са истим таквим поуздањем обли -9991 сузама моје смирене ноге. ;ве је могуе ономе који верује, рекао је оспод A4к.U,0EB. Ја сам видео нечисте душе које су просто поманитале од телесни пожуда` покајавши се, оне су своју нечисту љубав претвориле у страсну љубав према ос поду, и не марећи више ни за какав стра, ненасито се предале љубави !ожијој. #бог тога и оспод не 48
каже да се целомудрена блудница плашила, већ да је волела много Aк.8,J8B, те да је зато и била у стању да љубављу лако одбије љубав@. #нам, браћо моја дивна, да ће подвизи о којима сам приповедао једнима изгледати невероватни, другима такви да превазилазе наду, трећима, опет, да бацају у очајање. Cо, рабар човек, када чује за такве подвиге, дирнут у срце, устаје и одлази са стрелом пламене ревности у души. Онај који је слабији од њега, упознаје своју немоћ, и прекоревајући самога себе одма стиче смиреноумље, те полази за првим, само не знам да ли га може и стићи. > човек лен нека се и не дотиче тога што је овде изнето, да не би пао у очајање и упропастио и оно што чини. Јер, тада би се на њему испунила јеван$елска изрекаF 9д онога који нема ревности, и што има у*ее се од њега A4т.0/, 0UB. 2ада паднемо у јаму безакоња, ми се не можемо извући на други начин до да се спустимо у дубину покајничке смирености. Једна је ствар сетно смирење покајника` друго је грижа савести они који још греше` а друго је, опет, блажена и богата смиреност која по дејству !ожијем улази у савршене. 4и нећемо ни покушавати да речима објаснимо у чему је суштина ове треће врсте смирења, јер бисмо се само узалуд трудили. #нак друге врсте смирења јесте свецело трпљење срамоте. Cавика често тирански мучи и оне који плачу због своји греова. Cије ни чудоF наука о 5уду и паду је веома тајанствена. Cиједна душа није у стању да свати какви се греси дога$ају с нама због нашег неата, какви по промислитељском божанском напуштању, а какви због тога што се !ог од нас одвраћа. Hосталом, неко ми је и то причаоF када нам се то деси деси по промислу !ожијем, брзо се спасавамо од невоље. Онај, наиме, који је допустио да паднемо, не дозвољава да дуго будемо обузети тиме. >ко смо пали у гре, онда пре свега треба да се боримо против демона туге. Јер, долазећи пред нас за време молитве наше и подсећајући нас на ра нију слободу пред !огом, он оће да нас одврати од мољења. Cемој се плашити ни када сваки дан падаш, и немој престати да се молиш, већ стој рабро. >н$ео који те чува, без сумње, одаће признање твоме трпљењу. +ок је још свежа и запаљења, рана се лако лечи` но застареле, нелечене и запуштене ране се тешко лечеF да би се исцелиле, потребно је већ много рада и свестраног заузимања лекара. 4ноге ране с временом постају и неизлечиве. >ли, !огу је све могуће Aуп. 4т.GU,0 пошто паднемо, они га представљају престрогим. Cе веруј ономе који ти по паду твоме говори о твоме греу као о малој погрешкиF @5амо то и то немој ти да учиниш, а ово % па то није ништаY@ ]есто су, наиме, и мали ма ли поклони велики гнев судије стишавали. ]овек који истински полаже рачуна својој савести, сматра изгубљеним сваки онај дан у који није плакао, макар учинио тог дана не знам каква добра дела. Cека нико од они што плачу не очекује да ће у ча су своје смрти добити потврду о томе да му је опроштеноF оно што није јасно, није ни сигурно. 9с$ободи ме стра#а доказом да ми је опроштено, да се одморим пре но што одем одавде без потврде да ми је опроштено A(с.E?,GJB. де је +у осподњи, тамо се раскидају окови. де је најдубља смиреност % и тамо се окови раскидају. > онај који је и без једног и без другог, нека се не вараF окован јеY
49
Они који живе у свету, не добијају такве потврде. Cарочито не ону прву. Hосталом, они који чине милостињу ће у часу свог одласка из овог света сазнати колика им је корист од ње. Онај који плаче над собом, не види плач, и пад, и грижу савести код другог. (ас кога уједе звер, још више се на њу разјари и од бола што га ос ећа у рани лаје без престанка. (азимо да савест наша није престала да нас гризе услед тога што се, на известан начин, уморила, а не услед чистоте наше. #нак разрешења од греа је у томе ш то човек увек сматра себе дужником. Cема ничег равног !ожијој милости. Cема ничега већег од ње. #ато онај који очајава % врши самоубиство. #нак приљежног покајања је у томе што човек сматра да заслужује сваку видљиву и невидљиву невољу која му се догоди, па чак и нешто теже. (ошто је видео !ога у купини, 4ојсије се поново вратио у *гипат, тј. у сумрак, да прави цреп, можда дуовног 3араона. >ли, опет се враћа купини, и не само купини него и ори. 2о разуме ову поуку, никада не очајава због себе. -елики Јов пада у беду, но затим постаје двоструко богатији него пре. (адови лењиви после ступања у монаштво јесу врло тешки, јер им одузимају наду да ће достићи бестрашће и уса$ују у њи мисао да је за блаженство довољно тек устати из јаме. (ази, ми се никако никако не враћамо оним путем којим смо залутали, залутали, него другим, краћим. -идео сам двојицу монаа који су на исти начин и у исто време гредили ка осподу. Један је од њи био стар, и предњачио у подвизима. +руги је био ученик. (а ипак, ученик претрча стазу брже од старца и стиже први до гробнице смирења AЈн.0=, JB. 5ви, а нарочито пали у гре, треба да пазимо да нам се у срце не увуче болест безбожног Оригена VEW. "егово погано учење о !ожијем човекољубљу веома је приватљиво за људе који воле уживања. H поу&и мојој, а највише у покајању моме, ра*горева се огањ молитве, који спаљује шуму греа A(с.E?,JB. Cека ти обележје, образац, узор и пример покајања буду горе споменути свети осу$еници па ти целога живота неће бити потребна никаква никаква књига, док те не -9=;1 обасја -9=;1 обасја [ристос, 5ин !ожији и !ог, у васкрсењу истинског покајања. >мин. На ,ет% сте,ени)% ,о,ео си се* ,ока+ниче* +е" си ,ока+аBе7 очистио ,ет ч%6аD !"е%4и7аBе7 на сеHе #оH"ово8ни5 7%ка* и4Hе$ао си вечне 7%кеD
НА!О@ЕНЕ G. :амн :амниц ицаF аF о иден иденти тите тету ту тога тога манас манасти тира ра уп. уп. (оук (оуку у 6S, 6S, приме примедб дбу у 0B. 0B. 5а своји својим м површним и бледим осећањем греа, савремени човек није у стању да свати 50
натчовечанске подвиге чудни покајника :амнице. 4е$утим, објашњење лежи упра управо во у томе томеFF у потп потпун уно о богоч богочеж ежњи њивој вој саве савест сти, и, сваки сваки гре гре пост постај аје е ужас ужасна на стварност богоостављености. ; никакав подвиг више није тежак ако се њиме васпост васпостављ авља а јединс јединство тво са !огом, !огом, нарушен нарушено о греом. греом. H томе томе свом бескра бескрајно јно снажном осећању грешности, у тој својој неутољивој жудњи за светим, божански лепим животом дуа, тиваидски покајник је велика опомена лаодикијски млакоме [ришћанину, а посебно монау 77 века. :реба се озбиљно замислити над тим 0. +а и не казни, али да и ни 1арства 1арства не удостојиF удостојиF у своме безмерном безмерном Xирењу, канопски покајник као да преви$а једну дуовну чињеницуF ко је ван 1арства, налази се у мукама, јер нема средине изме$у врлине и зла Aуп. 5ол. 8, соQ. 8?J fB. E. !олест безбожног безбожног ОригенаF ОригенаF Ориген AG?/%0/JB, велики велики писац, родом *гипћанин, ученик ученик (антена (антена и 2лимента 2лимента >лександријског. >лександријског. -еома даровит даровит из малена, Ориген још у раној младости држи предавања у александријској катиетској школи, а затим затим у 2есари 2есарији ји (алест (алестинс инској кој.. !ио је под јаким јаким утицај утицајем ем неопла неоплатон тониз изма ма и класич класичне не 3илосо3 3илосо3ије ије уопште уопште,, те је заступ заступао ао извесн извесне е стваво ствавове ве које које је 1рква 1рква касвије прогласила за јерес и осудила Aконачно на S -асељенском сабору, //E, што потвр$ују и следећи васељенски сабориB. Cарочито је познато његово учење о апокатастази, тј. о успостављању првобитног стања, према коме свет нужно пролази кроз зло као привремену 3азу свог вечито кружног кретања. 5ада зао, сав свет ће поново постати добар, ]ак ће ћ е и зли дуси, а камоли тек зли људи, бити враће враћени ни у једи јединс нств тво о са !огом !огом и тако тако спас спасени ени,, по нужн нужност ости и само самога га круж кружно ногг кретања козмоса. Отуда је ово учење могло послужити као изговор за живот у гресима и непокајању, па су му зато највећи противници и били монаси, као год што су му монаси бивали и најватренији поборници. H *гипту и на 5инају, борба око Ориген Оригенови ови идеја идеја изме$у изме$у ориген оригенист иста а и противо противориге ригенис ниста та била била је веома веома жестока, достигавши свој врунац са протеривањем оригенистички монаа из *гипта, J=G. године.
51
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука S6 О СЕFАЊУ НА С@РТ
-9/A1 5вакој -9/A1 5вакој речи претоди мисао. > сећање на смрт и на грее претоди плачу и ридању. 5тога сећање на смрт према логичком реду и стављамо на ово место. 5ећање на смрт јесте свакодневна смрт` сећање на крај живота % непрестано уздисање. 5тра од смрти јесте својство природе, које произлази од непослушности, а дртање пред смрћу јесте знак неокајани греова. [ристос се плаши смрти, али не дрти, да јасно испољи својства две природе VGW. 2ао што је леб потребнији од сваке друге ране, тако је и сећање на смрт потребније од свакога другог подвига. 5ећање на смрт подстиче монае који живе у заједници на труд и дубоко размишљање, па штавише и на радосно подношење увреда. > код они који живе у безмолвију, оно доводи до престанка бриге о било чему земаљском, до непрекидне молитве и чувања ума. :е врлине су и мати и кћи сећања на смрт. 2ао што се калај разликује од сребра, иако на изглед личи на њега V0W, тако је и разлика изме$у природног и противприродног страа од смрти јасна и очевидна за оне који умеју да расу$ују. (рви знак да се човек у дубини душе сећа смрти, јесте отимично непристрашће према свему што је створено, и свецело одрицање од своје воље. ;скусан је онај који сваки дан са сигурношћу очекује смрт, а свет је онај који је у сваком тренутку жели. Cије свака жеља смрти добра. ;ма људи које моћ навике стално наводи на гре, па се моле за смрт по смирењу. > има и, даље, који више и не желе да се покају Aјер мисле да им је то немогућеB, те дозивају смрт из очајања. Cеки се смрти не боје зато што у својој надмености мисле да су постали бестрасни. > има и такви људи Aуколико се данас уопште могу наћиB, који по дејству +уа 5ветог чезну за својом смрћу. Cеки истражују и постављају питање, зашто је !ог сакрио од нас тренутак смрти % када је помисао на смрт толико благотворна за насZ Они, Они, ме$утим, не знају да !ог управо кроз то на чудесан начин изводи наше спасење. Јер, -9/01 ниједан -9/01 ниједан човек коме би час смрти за дуго унапред био познат, не би журио да прими крштење или да се посвети монашком животу` читав свој живот проводио би у безакоњима, а крштењу и покајању би приступио тек на самрти. 2ад плачеш, немој никада веровати оном псу који ти шапуће да је !ог човекољубив Aјер је његов циљ да ишчупа из тебе тебе плач и стра неплашљивиB, осим кад видиш да се рушиш у дубину очајања. Онај који оће стално да у себи држи помисао на смрт и на 5уд !ожији, а предаје се 52
бригама и пословима земаљским, личи на човека који би тео да плива а да и не покреће руке. +елатно сећање на смрт пресеца неуздржање у рани. Hколико је оно пресечно са смирењем, заједно с њим се одсецају и друге страсти. Cеосетљивост срца ослепљује ум, а велика количина ране пресушује изворе суза. gе$ и бдење притискају срце. 2ада је срце потиштено, читаве реке суза навиру из нас. :о што кажем, непријатно је за за прождрљивце, а невероватно за лењивце. Cо, чо век од дела усрдно ће то испитати. Онај који је то открио на своме личном искуству, имаће радост. > онај који још тражи, биће још несрећнији. 2ао што оци тврде да савршена љубав не може пасти, тако и ја мислим да је савршено осећање смрти слободно од страа. 4ноге су дејства делатног умаF мисао љубави према !огу, сећање на смрт, сећање на !ога, сећање на 1арство небеско, на ревност свети мученика, сећање на свудаприсутност самога !ога Aпрема ономеF :иде# "оспода пред собом (с.G/,?B, сећање на одлазак из тела, на су$ење, на муке, на пресуду. A(очесмо од велики ствари, а завршисмо са онима које нас спречавају да паднемо у греB. Cеки египатски мона ми је једном приликом причао следећеF @2ад се сећање на смрт учврстило у осећању мога срца, тео сам једном, осетивши потребу, да дам извесну утеу овоме блату. 4е$утим, сећање на смрт ми је, као неки судија, забранило да то учиним. ;, што је још чудније, иако сам тео % нисам га могао отерати од себеY@ Cеки други мона, који је становао близу нас на месту званом :оло, често је од те помисли доспевао у стање екстазе, те су га браћа која би се ту задесила односила скоро потпуно обамрлог, као да је сасвим одузет или оборен падавицом. Cећу пропустити да ти саопштим и повест о једном безмолвнику са горе [оривVEW. Он је раније стално живео у потпуном неату, не бринући се нимало за душу своју. Cајзад се разболе, и беше као мртав у току једнога сата. +ошавши к себи, замоли све нас да се одма удаљимо од њега. ; зазидавши врата на својој келији, проведе унутра дванаест година, не проговоривши уопште ни са ким ни малу ни велику -9/91 реч, -9/91 реч, и не окусивши ништа друго до леба и воде. 5амо је седео и са ужасом размишљао о ономе што виде у својој екстази, не мењајући уопште свој начин живота пред осподом. 5тално је био као ван себе, не престајући да тио пролива вреле сузе. > када је требало да сконча, ми развалисмо врата и у$осмо у његову келију. Cа многе наше молбе, чули смо од њега само то, и ништа вишеF @ОпроститеY Cиједан човек који је стекао сећање на смрт, никада неће бити у стању да згреши@. > ми се задивисмо, знајући како је раније био немаран према своме спасењу, и видећи какав је неочекивани и блажени преображај доживео. (ошто смо га са свима почастима саранили у гробљу које се налази близу 2астра, потражисмо после извесног времена његове свете мошти, и не на$осмо, јер оспод и тиме теде да посведочи његово усрдно и повално покајање, и да нас поучи да Он прима и све оне који и после дуготрајног немара оће да се поправе. 2ао што неки замишљају бездан бесконачним Aвећ на основу самог називаB, тако и помисао на смрт чини да наша чистота и подвиг постану бесмртни. :о потвр$ује и преподобни о коме смо сад говорили. :акви људи непрестано додају стра на стра, и не престају с тим све док и самим костима не понестане снаге. :реба да знамо да је и сећање на смрт, као и свако друго добро, дар !ожији. 4и често 53
остајемо без суза, опори, чак и када се налазимо крај сами гробова, а веома често се разнежимо и онда кад немамо пред собом такав пример. 5мрти се сећа само онај који је умро за све што је земаљско. > онај коме је до нечега још стало, не може ни да се навикне навикне на мисао да му предстоји смрт, јер својим својим жељама самога себе спутава. Cемој тети да сваког човека речима увериш у своју љубав према њему, већ боље тражи од !ога да му Он открије твоју љубав без речи. ;наче, нећеш имати довољно времена и за изјављивање љубави и за покајање. Cе варај се, неразумни н еразумни подвижниче, мислећи да ћеш лако надокнадити изгубљено времеF ни читав један дан није ти довољан да отплатиш осподу оно што си му само тог дана згрешио. ]овеку је немогуће, рекао је неко, да побожно проведе данашњи дан, ако не буде мислио да је то последњи дан његова живота. #аиста је чудно, да су и Јелини изрекли нешто слично, будући да су 3илосо3ију одредили као размишљање о смрти VJW. -=::1 Eести ст%,аB она+ ко+и се ,о,ео* ника#а ви?е неCе 4$"е?ити . ;еај се пос$едњи# тренутака своји#, и нееш никада сагрешити A5ир.8,E
НА!О@ЕНЕ G. +а јасно испољи својства својства две природеF природеF природе !ожанске !ожанске и природе човечанске` човечанске` као истинити човек, [ристос осећа стра од смрти, али као !ог, и као !огочовек Aуслед ипостасног јединства двеју природаB, Он не дрти, тј. не подаје се осећању страа и ужаса, будући изнад свега тога. 0. 2алај и среброF среброF 2алај APL, RicLLNO, RicLLNO, коситарB, коситарB, емијски емијски елеменат елеменат под ред. бр. /= у 4ендељејевом систему. Једна од његови карактеристични особина јесте и то што је на обичној температури сребрно бео. E. [оривF [оривF [орив [орив је планина планина која је у геомор3о геомор3олош лошкој кој вези са планин планином ом 5инај, 5инај, на 5инајском полуострву, мада се [оривом у ширем смислу речи назива и читав планински масив на коме је 5инај највиши вр A0<=0OB. J. [елени [елени и де3ини де3инициј ција а 3илосо3 3илосо3ије ијеFF та де3ини де3инициј ција а налази налази се код (латона, (латона, у дијалогу Dедон, 67, где се каже да @сви они који на прави начин негују 3илосо3ију ни за чим другим не теже него да умиру и да буду мртви@ Aпрев. 4. sурића, !еоград, GUE8,G/B.
54
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука S66 О !ЛАLУ 2ОЈИ ДОНОСИ РАДОСТ
-=:;1 (лач -=:;1 (лач по !огу јесте туговање душе и расположење у коме болно срце манито тражи оно за чиме жуди. Cе налазећи то што тражи, оно са патњом лута и због тога горко плаче. +ругим речима, плач је за душу златни жалац, који је стално опомиње и ослоба$а од сваке привржености и страсти, забоден у срце светом тугом. Hмилење је непрестано мучење савести, које унутрашњим -=:<1 исповедањем -=:<1 исповедањем раслаћује ватру срца. ;сповест је самозаборав природе, као што неко заборави да једе леб свој Aуп. (с.G=G, /B. (окајање (окајање је лако одрицање од сваког телесног задовољства. 5војство они који у блаженом плачу још напредују јесте уздржање и ћутање уста` они који су већ напредовали % безгневље и непамћење зла` а савршени % смиреноумље, же$ за понижавањем, добровољна глад за за невољним мукама, неосу$ивање они који греше, натприродна самилост. +ок се првима мора дати одобрење, други су за сваку повалу. Они, пак, који су гладни г ладни мука и жедни понижења јесу блажени, јер ће се наситити раном које никада није доста. >ко си достигао плач, потруди се свом снагом да га сачуваш. Он Он се врло лако губи пре него што се у потпуности не усвоји. 2ао што се восак топи на пламену, тако и њега лако упропашћују немир, телесне бриге и разузданост, а нарочито многоговорљивост и смеотворство. ;звор суза после крштења већи је и од крштења, ма колико ове речи, донекле, изгледале и дрске. 2рштење нас чисти од они греова који су се догодили пре крштења, а сузе нас чисте од онога што смо после крштења учинили. Оно смо примили као деца, и сви смо га оскрнавили. > сузама и само крштење поново чистимо. ; да човекољубље !ожије није људима даровало сузе, стварно би били ретки, и тешко да би се и могли наћи, они који се спасавају. Hздаси и туга вапију пред !огом. 5узе које произлазе из страа заузимају се за нас. > оне сузе које проистичу из пресвете љубави, јављају нам да је молитва наша примљена. >ко смиреноумљу ништа не одговара тако као плач, онда му без сумње ништа није тако супротно као сме. ]увај, пажљиво чувај блажену радосну тугу светог умилења. ; немој престати да је негујеш у себи, доклегод те не подигне одавде и чистога не приведе [ристу. Cемој престати да замишљаш и да истражујеш бездан тамнога огња, и нежалостиве слуге, неосетљивог и неумољивог 5удију, бескрајни аос подземне ватре, и страшно место под земљом, и силазак у тесне поноре, и уопште све томе слично, да би поотљивост која се у нашој души налази била потиснута великим страом, и да би се душа сјединила са непролазном чистотом и примила у себе сјај невештаствене 55
светлости која блиста јаче од било каквог пламена. Cа молитви стој са трепетом, као окривљеник пред судијом, да и спољашњим изгледом и унутрашњим настројењем угасиш гнев праведнога 5удије. Он неће презрети душуудовицу, која стоји пред њим у дубокој тузи и својим молбама замара Онога који се заморити не може. #а онога који је стекао душевне сузе, свако је место згодно за плач. > ко плаче само телесним сузама, никада неће престати да прави разлику изме$у места и места. 5кривена ризница је много мање изложена опасности да буде опљачкана, него она која лежи на сред трга. 5лично треба разумети и ово што је напред речено. Cе буди као они што сарањују мртваце % који час плачу за њима, а час се опијају због њи. !уди као они који су осу$ени да раде у рудницима, које њиови чувари сваки час туку. Онај који понекад плаче, а понекад збија шале и живи -=:.1 разуздано, -=:.1 разуздано, личи на човека који пса сластољубља га$а лебом уместо каменом, пошто га само на изглед гони а у ствари га привлачи к себи. !уди дубоко забринут у своме срцу, али Vсвоју забринутостW немој испољавати. +емони се плаше од такве забринутости као лопови од пса. +раги моји, нисмо ми, не, никако нисмо позвани овамо на свадбу. Онај који нас је овамо позвао, призвао нас је, заиста, да плачемо над самима собом. (онеки, кад плачу, без потребе себе се бе присиљавају да у тим блаженим тренуцима уопште ни на шта мисле, не сватајући да је проливање суза без икакве мисли својствено бесловесним, а не словесним бићима. 5уза је пород мисли. > отац мисли је словесни ум. Cека ти лежање твоје у постељи дочарава полагање у гроб, па ћеш мање спавати. Cека те седење за столом подсећа на језиву трпезу вечни црва, па ћеш мање уживати у јелу. ; не заборављај на же$ у оном вечном вечном огњу док пијеш воду, па ћеш свакако победити своју природу. 2ада смо подвргнути драгоценом понижавању, злостављању и казнама, замислимо страшну пресуду вечног 5удије, па ћемо зацело, кротошћу и трпљењем, као мачем са две оштрице, одсећи бесмислену тугу и горчину, који су посејани у нас. ; временом пресушује и море, вели Јов AЈов GJ,GGB. :оком времена, и уз помоћ трпљења, мало по мало силазе у нас и усавршавају се у нама и све споменуте врлине.
(омисао на вечни огањ нека те свако вече прати у сан, и заједно с тобом нека се буди, па леност никад неће овладати тобом за време опште молитве. Cека те на подвиг плача побу$ује и сама одећа твојаF сви који оплакују мртве облаче се у црно. >ко не плачеш, плачи због тога Vшто не може може да плачешW. > ако плачеш, плачи плачи још више, због тога што си самог себе, гресима својим, свргнуо са таквога високог положаја у такву беду. +обри и праведни наш 5удија, као и код сви остали ствари, води и код суза рачуна о нашим природним могућностима. -идео сам како неко са муком истерује мале капљице, као капљице крви. -идео сам и друге, друг е, који без муке проливају читcве потоке суза. ]ак сам и ја ценио ове трудбенике више по труду него ли по сузама, па мислим да поготову !ог тако чини. 56
Онима који плачу не приличи бављење теологијом, јер се тиме упропашћује њиов плач. Онај који се бави теологијом тео логијом изгледа као човек који седи за учитељском катедром, а онај који плаче % као неко ко живи на $убришту, одевен у врећу Aуп. Јов 0, ?B. 4ислим да је то разлог због чега је и +авид VGW, иако учен и мудар човек, одговорио онима који су га испитивали када је једном је дном приликом плакаоF ако да *апевам песму "осподњу у *емљи туој A(с.GE<,JB, тј. обузет страшћу. 2ако у стварној природи, тако и умилењу, постоји нешто што се покреће неким другим, спољним узроком. 2ада је душа, и без нашег старања и настојања, склона сузама и нежна % пожуримоY :о значи, наиме, да је оспод и без нашег -=:=1 позива -=:=1 позива дошао и дао нам сун$ер богољубиве туге и свежу воду благочестиви суза за брисање артије наши греова. ]увај тај плач као зеницу ока, докле год те он сам неосе тно не напусти, јер је велика његова моћ, већа од моћи онога плача који је је плод наше сопствене бриге и жеље. 5авршенство плача није достигао онај који плаче кад оће, него онај који плаче о чему оће. (а чак ни тај који плаче о чему оће, него онај који плаче о чему !ог оће. 5 плачем по !огу често се меша најгнуснија суза, суза сујете. > то ћемо опитно и побожно осетити кад видимо себе где плачемо, а у исто време чинимо зло. (раво је умилење душевни јад без икакве гордости, бол душе која ни у чему не уга$а себи, него у сваком тренутку замишља своју смрт, и од !ога, који теши смирене монае, очекује утеу као жедан ладну воду. Они који плачу из дубине душе, омрзнули су и сам живот свој, а од тела се свога окрећу као од непријатеља. 2ада код они који мисле да плачу по !огу видимо гнев и оолост, њиове сузе треба сматрати неправилним. Јер, какву *аједни&у има свет$ост са тамом A0.2ор.<,GJBZ (лод лажног умилења је уображеност, а плод правога % утеа. 2ао што ватра прождире сламу, тако и чиста суза сагорева сваку прљавштину, видљиву и невидљиву. 4ноги оци сматрају да је порекло суза нејасно и неразумљиво, нарочито код почетника, јер сузе могу бити последица многи и различити узрокаF природе, !ога, неправилне неправилне туге као год и туге повалне, таштине, блуда, љубави, сећања на смрт и многог другог. ;спитавши уз помоћ страа !ожијег све ове побуде плача, постарајмо се да добијемо чисте и необмањиве сузе које се ра$ају у размишљању о нашем одвајању од тела, будући да у њима нема ни кра$е, ни оолости. Cапротив, оне доводе до очишћења и напретка у љубави према !огу, до окајања греова и ослобо$ења од страсти. Cије необично да се плач почне са добрим а заврши са лошим сузама, али је повално када се од неправилни или од природни пре$е на сузе дуовне. :о питање разумеју они који су склони славољубљу. Cе веруј сузама пре него што се потпуно очистиш, јер не треба имати поверења у вино које се сипа у чашу непосредно из каце у којој се правило. Cико не пориче да су све наше сузе по !огу корисне. Cо, у чему се заправо састоји та корист, видећемо у часу своје смрти. 2о стално плаче по !огу, сваки дан има дуовни празник, а онога ко не престаје да 57
празнује телесно очекује плач вечни. Cема радости за осу$енике у тамници. Cема празника на земљи ни за праве монае. #бог тога можда и рече са уздаом онај који је толико волео да плачеF /*веди и* тамни&е душу моју A(с.GJG,?B, да се обрадује на неизрецивој светлости :војој. !уди као цар у срцу свом, поса$ен на узвишени престо -=:/1 смирења, -=:/1 смирења, који заповеда смеуF @;ди@, и иде % и плачу слаткомеF @+о$и@, и долази % и телу, робу и тиранину нашемF @Hради то@, и ради Aуп. 4т.?,UB. ]овек који се обукао у блажени и благодатни плач као у свадбену аљину, стиче познање дуовног смеа душе. (остоји ли мона који би цело своје време у монаштву провео тако побожно, да ни дана, ни часа, ни једног јединог тренутка никад не изгуби, него да све своје време посвети осподу, имајући на уму да се у овом животу не може доживети два пута један те исти данZ !лажен је мона који је у стању да очима душе јасно гледа умне силе Vтј. ан$елеW. >ли, од пада је заиста сачуван само онај мона који, размишљајући о смрти и гресима, стално роси своје образе живим сузама своји телесни очију. :ешко би могао поверовати да први ступањ може наступити без другог. -и$ао сам молиоце и дрске просјаке, како извесним дуовитим речима одма освајају срце и сами царева, изазивајући њиову самилост. > ви$ао сам и људе убоге и сироте у врлинама, како неким, не дуовитим, већ напротив с миреним, нејасним и сметеним речима из дубине очајнога срца без срама, упорно вапију ка небеском 1ару, и тиме као да присиљавају на милост Онога чија се природа не може присилити. 2о се у души поноси својим сузама и у себи осу$ује људе који не плачу, личи на човека који од цара измоли оружје за борбу против непријатеља свог, а употреби га против самога себе. !огу није потребно, нити Он жели, браћо, да човек плаче од бола свога срца. Cапротив, Он жели да се од љубави према "ему радујемо душевним весељем. Одузми гре, па ће очима твојим бити сувишне сузе болаF када нема ране, није ни завој потребан. H >дама, пре пада, није било суза, као што и више неће бити ни ни после васкрсења, кад гре нестане. Јер, тада ће побећи и бол, и туга и узда. -идео сам код неки људи плач, и видео сам код други да плачу због тога што немају плачаF мада га у ствари имају, мисле да га немају, и у добром незнању остају безбедни од преваре. :о су управо они за које је реченоF "оспод води с$епе(Пс.=>5,?7. ]есто се дешава да површне људе чак и сузе њиове понесу. #ато се некима оне и не дају. :акви људи, старајући се да и заслуже, самима себи задају бол, сами себе се бе осу$ују и муче уздасима, патњом и јадом душевним, дубоком сетом и жалошћу. ; то им на један безопасан начин замењује сузе, премда они сматрају да од тога уопште немају користи. >ко добро погледамо, видећемо да демони често терају терају шегу с намаF кад се наједемо, изазивају у нама умилење` када постимо, чине нас окорелим. Они то чине да бисмо се, -=;>1 преварени -=;>1 преварени лажним сузама, предали мајци сви с ви страсти % обилној рани. "има се зато не треба покоравати, него чинити управо оно што је супротно томе. )азмишљајући, пак, о самоме својству умилења, ја се чудим томе да плач и такозвана 58
туга у себи, као и саће мед % садрже радост и весељеY ]ему нас то учиZ :оме, да је такво умилење заиста дар осподњи. Cема тад у души варљиви сласти, пошто !ог на тајанствени начин теши скрушене у срцу Vправом, а не привидном утеомW. +а бисмо показали шта је прави плач и каква је корист од такве патње, чујмо једну за душу веома корисну и дирљиву повест. !еше овде неки 5те3ан, који је волео пустињачки и безмолвни живот, и провео много година у монашким подвизима, богато украшен многим добрим одликама, а нарочито постом и сузама. Он је раније имао келију на једном обронку оне свете планине на којој је некада био и свети боговидац ;лија V0W. H намери да се посвети најделатнијем, најсуровијем и најстрожем подвигу покајања, овај славни човек се пресели на једно место где су се обично настањивали отшелници, звано 5идин, и тамо у најс трожем и најсуровијем подвигу проведе неколико година Aпошто то место беше без икакве удобности, сасвим неприступачно, удаљено око седамдесет миља од 2астраB. (ред крај свог живота, старац се вратио у своју келију на светоме вру. ;ма$аше тамо и два ученика (алестинца, веома побожна, који су и чували келију старчеву за време његовог одсуства. 5амо неколико дана касније, старац се разболи и од те болести умре. +ан уочи своје смрти, он паде у екстазу, и осврташе се отворени очију час десно час лево од постеље. ; као да га неко мучи, говораше он с времена на време, пред свима који су ту били окупљениF @+а, стварно, истинаY >ли сам зато због тога толико година постиоY@ Онда опетF @Cе, стварно лажетеY :о не учиниY@ ; опетF @+а, заиста је тако, даY >ли сам плакао због тога, и служио браћи@. ; поновоF @Cе, све је то клеветаY@ > понекад је одговараоF @+а, заиста, даY Cе знам шта би на то рекаоY... >ли, у !ога је милостY@ !еше то заиста грозан и страшан призорF то невидљиво су$ење на коме нема милости. Xто је још страшније, окривљавали су га и за оно што није учинио. >вајY један такав безмолвник и отшелник говораше о неким од своји греоваF @Cе знам шта би на то рекаоY@ > провео је у монаштву око четрдест година и имао дар сузаY :ешко мениY :ешко мениY де беше тад глас Језекиљев, да им кажеF ;удиу ти *а оно што наем у теби, рече ог Aуп. Јез. EE,GEBZ Cишта слично томе он не могаде рећи. #бог чегаZ 5лава Јединоме који знаY > неки су ми као пред осподом причали да је 5те3ан и леопарда ранио из своје руке у пустињи. ; умре у току овог су$ења, и остаде непознато каква је била одлука, какав завршетак, каква пресуда и какав крај суда... -=;A1 Hдовица -=;A1 Hдовица која је изгубила мужа а има јединца сина, једину утеу, после оспода, има у своме јединцу. :ако и души која је згрешила нема друге утее у часу изласка из тела, осим суровог поста и суза. :акви покајници никада неће прибећи тужним песмама или нарицању над собом, будући да тужблице заустављају плач. >ко тим сре дствима покушаваш да га дозовеш, значи да је још далеко од тебе. (лач је навиком укорењени бол ватрене душе. 2од многи је плач претеча блаженог бестрашћа, који мете и украшава унапред душу и одстрањује из ње смеће греа. Један искусан трудбеник ове врлине кажеF @]есто би ме, када би осетио да ме нешто вуче у гордост, или у гнев, или у претоваривање стомака, помисао на плач изнутра опомињала и говорилаF @Cе буди сујетан, су јетан, иначе ћу те напуститиY@ 5лично је чинила и у вези са другим страстима. > ја сам јој говориоF @Cикада ти нећу бити непослушан, све док ме не доведеш пред [ристаY@@
59
H дубини плача налази се утеа, и чисто срце прима озарење. > озарење је неисказано дејство !ожије, које се сазнаје несазнајно и види невидљиво. Hтеа је освежење болне душе, која, као неко малено дете, у исто време плаче и почиње ведро да се смеши. (одршка је обновљење душе која је утонула у тугу, које на чудесан начин претвара сузе бола у сузе радости. 5узе настале при помисли на смрт, ра$ају стра. 2ада тај стра роди поуздање Vу !огаW, заблиста радост. > када радост која не престаје до$е до врунца, ниче цвет свете љубави. )уком смирења одбијај од себе радост, као да си је недостојан, да не би, преварен, примио вука уместо пастира VEW. Cемој тежити сагледавању у време које није за сагледавање. !оље нека ти оно само при$е, привучено лепотом твоје смирености, и нека те загрли и сједини се с тобом у пречистом браку занавек. Од самог почетка, када упозна свог оца, мало детенце се читаво испуњује радошћу. > када овај на извесно време намерно оде, па се поново врати, дете се испуњава и радошћу и тугомF радошћу, што види оца за којим је чезнуло, а тугом, што толико времена није могло видети драги очински лик. 4ати се тако$е крије понекад од детета, и весела је кад види како је оно тужно тражиF тако га навикава да буде стално уз њу, и развија његову љубав према мајци. о има уши да чује, нека чује, каже оспод Aк.GJ,E/` 4т.GE,UB. ]овек који је осу$ен на смрт, више не мисли на уре$ење позоришта. :ако и онај који одиста плаче, више не обраћа пажњу нити на чулна уживања, нити на славу, нити на гнев и љутину. (лач је бол, укорењен у души која се каје, у души која сваки дан додаје бол на бол као жена која у мукама ра$а. (раведан и свет је осподF онима који разумно живе у безмолвију, Он дарује умилење` онима који разумно служе у -=;01 заједници, -=;01 заједници, сваки дан дарује радост. > ко ни једним ни другим путем не иде како треба, опростио се од плача. Отерај пса који долази у тренуцима најдубљег плача и који ти говори да је !ог немилосрдан и безосећајан. Јер, ако добро погледаш, видећеш да исти тај пас пре нашега греа говори да је !ог човекољубив, сажаљив и милостив. -ежба ра$а навику, а навика се претвара у осећање. Оно, пак, што се чини по осећању, тешко се може изгубити. >ко у животу свом немамо болећиво срце, сви наши подвизи биће лажни и бљутави, ма колико иначе велики били. Јер, они који су се после умивања, да тако кажем, поново испрљали, заиста треба да очисте своје руке јаким пламеном срца и уљем !ожијим. !о жијим. -идео сам код неки људи крајњу границу плача, јер су на уста избацивали крв из болног и рањеног срца. -идећи то, подсети се на онога који речеF Покошен би# као трава, и осуши се ср&е моје A(с.G=G,/B. 5узе страа саме у себи садрже трепет и пажњу, док сузе љубави пре савршене љубави код неки, изгледа, лако нестају, уколико само онај велики огањ, кога се увек треба сећати, не запали срце у часу кад треба делати. ; чудно је то да оно што мање вреди испадне чвршће у своје времеY ;ма вештастава која пресушују изворе наши суза, а има и други вештастава која у 60
њима производе муљ и гамад. #аваљујући првима, прв има, от је противзаконито општио са кћерима` заваљујући другима, $аво је пао с неба VJW. -елика је злоба наши непријатеља, који од мајки врлина праве матере зла, и средства с редства за достизање смирености претварају у извор гордости. ]есто и само место где живимо, и спољашњи изглед његов, позива ум наш на умилење. 4ожда нам као доказ може послужити пример ;суса V/W, ;лије и Јована, који су се молили насамо V то и јесте циљ лукави демона. ]есто је једна реч била довољна да заустави плач. Cо, било би чудо, када би нас једна реч, исто тако, враћала плачу. Cећемо бити окривљени, браћо, нећемо у часу смрти бити окривљени због тога што нисмо чинили чуда, што се нисмо бавили теологијом, што нисмо постали сагледатељи % али ћемо свакако морати да одговарамо пред !огом због тога што нисмо непрестано плакали. -=;91 Се#7и ст%,аB она+ ко+и се %#осто+ио #а $а #ости$не* нека и 7ени ,о7о$не . Је"* Bе7% +е са7о7 веC #ата ,о7оCD На се#7о7 ст%,B%* са Bе$а с% с,"ане све ,"8ав?тине ово$а светаD
НА!О@ЕНЕ G. +авидF +авидF име које стари писци писци најчешће употребљавај употребљавају у за псалмопевца псалмопевца уопште. уопште. H ствари, писац овог (салма није цар +авид Aживео у 7 веку пре [ристаB, већ непознати песник из знатно каснијег доба A-авилонско ропство, /?8%J/8. год. пре [ристаB. 0. :о је у ствари планин планина а [орив Aуп. Aуп. J. 1ар.0B. 1ар.0B. E. -у -ука ка умес уместо то паст пастир ираF аF ;лиј ;лија а 2рит 2ритск ски и упоз упозор орав ава а на то, да нераз еразбо бори рито то сагледавање носи у себи многе опасности, јер се $аво преображава и у ан$ела светлог, и често вара оне који не познају своје мере. #бог тога и апостол (авле кажеF H овом животу, ја не желим да видим [риста A5ол. GU, соQ. ?0/ >-B. J. от от је изврш извршио ио родо родоск скрна рнављ вљењ ење е са свој својим им кћер кћерим има а у пијан пијанст ству ву,, дакл дакле е под под утицајем алкоола Aуп. (ост.GU,0U%E
би то био јединствен случај у светоотачкој литератури да се оспод ставља на исти ниво и у исти ред са светима Aуп. 4MeL&, соQ. ?G< 5F име ;сусово стављено је у угласте заграде као интерполирано` уп. тако$е у примедбу G у салезијанском издању, 6, 0?JB. <. 2оји су се молили насамоF насамоF за светог Јована (ретечу уп. 4т.#,G` 4т.#,G` J,G0` GG,0` 4к.G,J% 4к.G,J% GJ` <,GJ%G? и д. #а светог пророка ;лију уп. J1ар.GU и д.
62
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука S666 О БЕIГНЕВMУ И 2РОТОСТИ
-=>A1 2ао -=>A1 2ао што вода, када се мало по мало сипа на ватру, потпуно угаси пламен, тако и суза истинског плача гаси сваки пламен гнева и плаовитости. 5тога сад и прелазимо на безгневље, по логичном реду. !езгневље је чежња за понижавањем, исто онако ненасита као што је код сујетни људи ненасита тежња ка повалама. !езгневље је пораз природе, који се испољава у неосетљивости за увреду, неосетљивости која произлази из велики подвига и о билног зноја. 2ротост је непокретно стање душе, која се не мења било да трпи разноврсна понижења или да слуша повале. (очетак безгневља је ћутање уста када је срце узбу$ено. 5редина је, ћутање мисли при тананом узнемирењу душе. > врунац, непоколебљиви мир и поред тога што дувају нечисти ветрови. нев је израз потајне мржње, тј. злопамћења. нев је жеља да се догоди зло ономе који нас је расрдио. (лаовитост је запаљивање срца у невреме. Огорчење је непријатно осећање, које се гнезди у души. нев је променљиво стање нарави и ругоба душе. 2ао што тама нестаје када засија светлост, тако и мирис смирења потискује сваку горчину и јарост. ;ма људи склони гневу, који се не брину о лечењу и искорењивању ове страсти. Они, јадници, не мисле на оно што је реченоF -ежина га ср@бе његове његове обара A5ир.G,00B. -=>/1 !рзо -=>/1 !рзо кретање једнога воденичног камена може у једном магновењу да сатре и уништи жито душе и плод дотадашњег подвига у већој мери него споро кретање другога за читав дан. #ато и треба добро да пазимо. (онекад пламен, одједном распаљен р аспаљен јаким ветром, спаљује и упропашћује њиву срца више но ватра која дуго гори. (ријатељи, не бисмо ни ово смели заборавитиF лукави демони понекад, у тренуцима гнева, брзо одлазе од нас, да бисмо престали да водимо рачуна о великим страстима, као да су мале, те да болест наша на крају постане неизлечива. 2ао што тврд и нераван камен, када се таре и удара о друго камење, губи све своје неравнине, све неправилне и грубе облике своје, и постаје гладак и округао, тако и душа плаовита и груба, општећи о пштећи и живећи са другима, исто тако грубим људима, постиже једно од двогаF или трпљењем излечи своју болест, или се повлачи, и тако на поуздан начин сазнаје своју немоћ, која ће јој се, као у огледалу, показати у њеном малодушном бекству. 5рдит је човек добровољни падавичар, коме падавица прелази у навику. > навика га тада и против његове воље растрже и злоставља. Cишта толико није недолично онима који се кају, као узбу$ење гнева. Јер, обраћање 63
V!огу са покајањемW затева велико смирење, а срдитост је знак велике гордости. >ко је знак најдубље кротости у томе, да и у присуству онога који нас изазива изазива сачувамо спокојство у срцу и љубав према њему, онда је свакако знак крајње гневљивости ако се сами са собом, речима и покретима, сва$амо и беснимо на онога који нас је увредио. >ко се +у 5вети назива, и јесте, мир душе, а гнев јесте и назива се узнемирење узнемирење срца, онда ништа толико не омета долазак +уа 5ветога у нас, као срдитост. (ознате су нам врло многобројне и р$аве последице гнева. 4ећутим, само једна неотична последица његова, мада посредна, поср една, може нам бити и од користи. #нао сам људе који су се у наступу маните јарости ослободили давнашњег злопамћења, које се у њима крило, па су се тако помоћу страсти избавили од страсти, добивши од онога који и је увредио извињење или објашњење у вези са оним што и је дуго мучило. -и$ао сам, опет, и такве људе који су привидно трпели, али су неразумно, под плаштом ћутања, скривали у себи злопамћење. ; дошао сам до закључка да су такви људи беднији од лудака, јер су белину бе лину голуба као неком црнином прекривали. :реба велику пажњу да обратимо на ову змију, зато што и њој, као и змији телесни протева, помаже сама природа. -и$ао сам људе који би се расрдили и у свом огорчењу одбијали да једу, те су таквим бесмисленим уздржањем само додавали отров на отров. > ви$ао сам и друге људе, који су своју срtбу користили као згодан повод да се предају ждерању, па су тако из јаме упадали у понор. >ли сам и друге, -=A>1 паметне -=A>1 паметне људе ви$ао, који су као добри лекари здружили обе крајности, од умереног неговања тела имајући највише користи. 2ада је умерено, појање понекад одлично умирује срtбу. > понекад, када је неумерено и неправовремено, погодује сластољубљу. Ово ће нам средство користити само ако водимо рачуна о тренутку. Cалазећи се неким послом близу келије људи који су се посветили безмолвију, чу како се од огорчења и беса сами у својој келији сва$ају као јаребице у кавезу, и како се на увредитеље своје обрецују као да су присутни. Ја сам им благо саветовао да не живе усамљено, како се од људи не би начинили демонима. -и$ао сам, опет, људе сладострасна и прождрљива срца, који су, ме$утим, били кротки и љубазни, братољубиви и љубитељи лепоте. "и сам наговарао да се одаду безмолвном животу, као леку против сладострашћа и прождрљивости, да не би од словесни бића на најжалоснији начин постали бесловесне животиње. > пошто ми неки тужно говорау да су веома подложни и једном и другом, ја сам им потпуно забранио да живе по својој вољи, а дуовницима њиовим пријатељски сам саветовао да им с времена на време дозволе да воде тај или онај начин живота, покоравајући се ипак главноме г лавноме настојатељу у свему. 5ластољубац шкоди једино самоме себи, и можда још једноме, своме другару у телесним задовољствима. > гневљиви, као вук, често узнемирава читаво стадо и многе смирене душе унижава и вре$а. Опасно је узнемиравати око нашега срца јарошћу, као што је реченоF %*немири се од гнева око моје A(с.<,?B. Још је теже изражавати речима узрујаност душе. > ако се она изражава и рукама, онда се већ чини нешто што је сасвим супротно и ту$е монашком, тј. ан$елском и божанском животу.
64
>ко оћеш, па си чак и решио да извадиш извадиш трун из ока другога човека, немој да уместо лекарског инструмента употребиш греду. реда % то је тешка реч и недолично понашање, а лекарски инструмент % блага поука и пријатељско прекоревање. Покарај, каже апостол, *апрети, утеши A0.:им.J,0B, а не и @туци@Y > ако и то буде потребно, онда ретко, и то не твојом рукомY Обратимо пажњу, па ћемо видети да се многи гневљиви људи радо вежбају у бдењу, посту и безмолвију. +емону је циљ да им под видом плача и покајања подмеће ствари које потрањују њиову страст. >ко је један вук, као што смо већ рекли, у стању да узбуни цело стадо Aуз помоћ демонаB, онда без сумње и један веома мудар брат Aуз помоћ ан$елаB може, као добра мешина пуна уља, стишати валове и умирити ла$у VGW. ; колико тешку осуду заслужује први, толико велику награду заслужује од !ога други, служећи свима за пример. (рви ступањ блажене трпељивости јесте у томе што се понижење подноси, макар и са горчином и болом у души. 5редина је, бити у таквим околностима без туге. > крај Aако само краја имаB, сматрати увреду за повалу. Cека се радује -=AA1 први, -=AA1 први, други нека срећан буде, а трећи нека се весели, блажен у осподуY #апазио сам код гневљиви људи једну жалосну појаву, која у њима настаје као последица потајне гордостиF пошто се већ једном расрде, они би поново падали у јарост због свога пораза. #апрепастио сам се, гледајући како се један пад надовезује на други. ; не могадо гледати без сажаљења како се они самима себи греом свете за гре. Hжаснувши се над огромним лукавством демона, умало не поче очајавати за своју вечну судбину. >ко неко осети да га понос и плаовитост, злоба и лицемерство лако побе$ују, па реши да на њи извуче мач кротости и стрпљења, нека ступи у један општежитељни манастир, као у радионицу спасења. >ко уопште оће да се потпуно избави од ови страсти, нека тамо, подвргнут злостављању, понижавању и доса$ивању од стране браће, те дуовно, а понекад и телесно, тучен и угњетаван, гажен и мучен, очисти аљину душе своје од прљавштине. > да је злостављање у ствари спирање душевни страсти, нека те увери и једна народна изрека. ;звесни људи у свету, када неком у лице баце увреду, обично кажу, валишући се пред другимаF @+обро сам га изрибаоY@ > тако и јесте у ствари. Једна је ствар, безгневље код почетника које проистиче из плача, а друго је потпуно спокојство код савршени. 2од први је гнев везан сузама као некаквом уздом` код други, он је умртвљен бестрашћем као змија мачем. -идео сам тројицу монаа који су у исто време претрпели увреду исте врсте. (рви се увредио, али је оћутао. +руги се обрадовао себе ради, а ожалостио због онога који му је нанео увреду. > трећи, замисливши штету коју је тако ближњи самоме себи нанео , заплака врелим сузама. :ако су се заједно могли видети подвижник страа, награде и љубави. 2ао што телесна грозница, сама по себи увек иста, има многе а не само један извор свог настанка, тако и буктање и појава гнева и остали наши страсти има многе и различите узроке. #ато није ни могуће одредити против ови страсти један те исти лек. :акав, пак, савет дајем највише ради тога да би сваки болесник бо лесник брижљивим испитивањем пронашао одговарајуће средство за своје лечење. (рви је услов лечења % 65
сазнати узрок свог обољења, да би се, када он буде прона$ен, могао примити и одговарајући лек од промисла !ожијег и дуовни лекара. H$ите, као у слици, ви који у осподу оћете да заједно са нама учествујете у овом дуовном су$ењу, па ћемо на известан, разуме се, недовољно јасан начин испитати поменуте страсти и њиове узроке. ; тако, нека гнев, као неки тиранин, буде окован кротошћу. :учен, затим, стрпљењем и вучен светом љубављу на овај суд разума, нека буде подвргнут саслушању. @)еци нам, луда и нечасна страсти, име онога који те је начинио, и име оне која те родила, а тако$е и имена твоји -=A01 погани -=A01 погани синова и кћери. Cе само то, него нам назначи и оне који се боре против тебе и који те убијају@. > гнев, одговарајући нам, речеF @;мам много мајки, и отац мој није један. 4ајке су миF таштина, среброљубље, стомакоуга$ање, а понекад и блуд. Отац ми се зовеF понос. > моје кћериF злопамћење, мржња, непријатељство, самооправдавање. 4оји про тивници, који ме сада држе окована, јесу врлине супротне овим страстимаF безгневље и кротост. 4ој потајни непријатељ зове сеF смиреноумље. > чије је оно дете, питајте у згодном тренутку њега самог@. На ос7о7 ст%,B% 6е3и вена) Hе4$нев8аD Но* она+ ко+и $а носи ,о са7о+ ,"и"о#и* 7о3#а %о,?те и не7а никакво$ #"%$о$D А она+ ко+и $а +е со,ствени7 4но+е7 4а#оHио* Hе4 с%7Bе +е ,оHе#ио сви5 оса7 ст"асти %+е#ноD
НА!О@ЕНЕ G. 5тиш 5тишат ати и вало валове ве и умир умирит ити и ла$у ла$уFF ест естви вичн чник ик,, смат сматра ра ;лиј ;лија а 2рит 2ритск ски, и, на алегоријски начин примењује појаве подивљалог мора на монашки живот. (од мешин мешином ом,, тако тако,, он подр подраз азум умев ева а тело тело,, под под уљем уљем % крот кротос ост, т, под под вало валови вима ма % уображеност, као и грубост, а под ла$ом % брата или манастирско братство.
66
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
-=<:1
(оука 67 О IЛО!А@FЕЊУ
-=<;1 5вете -=<;1 5вете врлине личе на Јаковљеву лествицу, а грешне страсти на окове који су спали са (етра, вровног апостола. Јер, свете врлине, повезане једна с другом, узносе до неба онога који на небо жели да доспе, а страсти, потискујући једна другу, све заједно вуку у пропаст. #ато и каже неразумни гнев, да је злопамћење једно од његове ро$ене деце. #бог тога ћемо, пошто је оно сад на реду, и говорити о њему. #лопамћење је последица гнева. Оно је чувар греова, мржња на праведност, пропаст врлина, отров за душу, црв ума, посрамљење молитве VGW, пресечење мољења, оту$ење љубави, трн забоден у душу, непријатно осећање у коме се са горком насладом ужива, гре који не престаје, вечито будан преступ закона !ожијег, трајна злоба. Ова мрачна и мрска страст, страст злопамћења, јесте једна од они које су последица други страсти а да саме, са своје стране, не проузрокују Aа можда и проузрокујуZB ниједну другу страст. 5тога и не намеравамо много говорити о њој. Онај који је савладао гнев, уништио је и злопамћењеF докле год је жив отац, дотле се и деца ра$ају. Ономе који је стекао љубав постало је ту$е да се гневи, а онај који у себи гаји непријатељска осећања сам себи задаје непотребне муке. :рпеза љубави разара мржњу, а искрен поклон умекшава душу. :рпеза без уздржљивости јесте мајка дрскости, и кроз вратанца љубави ускаче стомакоуга$ање. -идео сам како мржња раскида дуготрајну везу блуда, и злопамћење које им онда на необичан начин није допуштало да се поново здруже. ]удна стварF демон демона изгониY A> можда то и није дело демона, већ промисла !ожијегZB -еома далеком од чврсте и праве љубави, злопамћењу се лако приближава блуд, и то тако неприметно, као што понекад откривамо ваши у голубова V0W. >ко већ оћеш да будеш злопамтљив, буди буди злопамтљив према демонима. ; ако оћеш да будеш некоме непријатељ, буди непријатељ телу, и то у сваком погледу. :ело је незавалан и неискрен пријатељF што му се више уга$а, више нам зла наноси. #лопамћење се представља као учитељ 5ветог (исмаF речи 5ветога +уа тумачи на свој начин. Cека га посрами молитва ;сусова, коју не можемо изговарати ако смо злопамтљиви. 2ада ни после велики подвига ниси у стању да до краја ишчупаш из срца свога овај колац, извини се непријатељу, макар само на речима, да би, застидевши се свог дуготрајног лицемерства пред њим и мучен савешћу као огњем, могао савршено да га 67
заволиш. +ознаћеш да си се потпуно избавио од ове трулежи не када се помолиш за онога који те је увредио, ни када му за зло узвратиш узвратиш добрим или га позовеш к себи на трпезу, већ кад се, на вест да је претрпео неку душевну или телесну незгоду, растужиш и заплачеш због њега као због себе самог. #лопамтљиви безмолвник је аспида што лежи у својој рупи, пуна смртоносног отрова. Hспомена на ;сусова страдања лечи злопамћење, које се излаже силној срамоти пред "еговом трпељивошћу. H дрвету, изнутра трулом, стварају се црви. > у онима који су само привидно кротки и безмолвни, крије се трајна срtба. 2о избацује гнев из себе, налази опроштај. > онај који се привија уз њега, лишава се милоср$а !ожијег. +а би заслужили опроштај греова, неки су се посветили напорним -=<<1 подвизима. -=<<1 подвизима. >ли, човек који не памти зла стиже пре њи на циљF 9праштајте оно мало што су вам људи дужни, и опростие вам се огроман дуг ваш пред !огом Aк.<,E8B. Cепамћење зла јесте знак правог покајања. > ко је у срцу свом злопамтљив, и мисли да се каје, личи на човека коме се у сну причињава да трчи. -и$ао сам злопамтила који су саветовали другима да не памте зло, и који су се, застидевши се своји сопствени речи, ослободили о слободили и своје страсти. Cека нико не мисли да је ова мрачна страст безначајна. Она се често увлачи и у срца дуовни људи. Девети ст%,аB ст%,аB она+ ко+и ко+и $а +е #ости$ао* #ости$ао* нека с7е6о т"а3и о# С,асите8а С,асите8а Ис%са "а4"е?еBе о# $"е5оваD
НА!О@ЕНЕ G. (осрам (осрамљењ љење е молит молитвеF веF мисли мисли се на молитв молитву у осподњ осподњу, у, тј. тј. Оче наш. Јер, када када кажемоF @; опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим@, савест нас мора укорити уколико не праштамо и ако памтимо зло Aуп. 5ол. 0, соQ. ?JJ 5B. 0. 2ао што вашка одузима одузима голубу голубу снагу и постепе постепено но га упропаш упропашћуј ћује, е, тако и блуд блуд шкоди љубави и чини је све слабијом и слабијом Aуп. 5ол. /, соQ. ?J/ >B.
68
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 7 О ОГОВАРАЊУ
-=<.1 Cико -=<.1 Cико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење ра$ају оговарање. #ато га у своме излагању и стављам на ово место, одма из његови родитеља. Оговарање је пород мржње. :о је танана а крупна болест, скривена и подмукла пијавица, која сише и слаби крв љубави. Оговарање Огов арање је лицемерство љубави, узрочник оскврњења и оптерећења савести, уништење чистоте. Cеке девојке греше јавно и без срама, а друге потајно и са више стида чине још горе ствари него прве. :ако се нешто може видети и код срамни страсти. 4ного је тајно, изнутра покварени девојака Vтј. страстиWF лицемерство, лукавство, грешна туга, злопамћење, оговарање у срцу. -идљиво, оне представљају једно, али унутра гледају на друго. 2ада сам једном приликом чуо неке људе како оговарају, ја им запрети. +елатељи овога зла су у своју одбрану наводили да тако чине из љубави и бриге за онога који је био предмет оговарања. > ја њима рекоF 9нога који тајно ок$евета б$ижњега свога, тога отера# A(с.G==,/B. >ко заиста волиш ближњега како кажеш, помоли се тајно, а не да исмеваш човека. :о је начин који је угодан осподу. > и ово нека ти не о стане непознато, па ћеш се чувати да не осудиш људе који се спотакнуF док је Јуда био ученик [ристов, разбојник је припадао убицама` и чудо, како да се у једном магновењу зби са њима таква променаY... 2о оће да победи дуа оговарања, нека кривицу не приписује ономе који је пао, већ демону који га је оборио. Јер, нико баш нарочито не жели да греши против !ога, мада нико од нас не греши принудно. #нао сам човека који је јавно згрешио, а тајно се покајао. -=<=1 ; -=<=1 ; онај кога сам осудио као блудника, беше већ пред !огом невин, умилостививши га искреним обраћењем. Cикада се немој устручавати пред оним који у твоме присуству оговара ближњега, него штавише рециF @5тани, братеY Ја сваки дан падам и у теже грее. (а, како могу да га осу$ујемZ@ :ако ћеш једним замаом начинити два добраF једним леком излечићеш и себе и ближњега. Један од најкраћи путева да се добије опроштај греова јестеF не осу$ивати. Не судите, и нее вам се судити Aк.<,E8B. 2ао што се ватра противи води, тако је и осу$ивање страно ономе који оће да се покаје. Cемој осу$ивати чак ни када би видео некога да греши и на самој самртиF 5уд !ожији људима није познат. Cеки су јавно чинили велике греове, али су још и веће врлине чинили тајно. ; они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце. ]ујте ме, чујте, сви ви који строго судите ту$им делимаF ако је тачно Aа тачно јеB да ће 69
нам се судити судом каквим судимо Aуп. 4т.8,0B, онда ћемо свакако пасти управо у оне телесне или душевне грее за које окривљавамо ближњега. 5троге и брижљиве судије греова свог ближњег болују од наведене страсти зато што немају савршенога и трајног сећања и бриге о својим сопственим гресима. Јер, онај који тачно, без плашта самољубља, види своја зла дела, ни о чему се другом од овоземаљки ствари више не брине, мислећи на то да ни за сопствени плач неће имати довољно времена, макар и сто година живео, и макар видео како из очију његови истиче и читава река суза, велика као Јордан. ;спитивао сам плач, и не на$о у њему ни трага од оговарања и осу$ивања. +емони нас наговарају или да грешимо, или, ако не грешимо, да осу$ујемо оне који греше, како би, убице, помоћу другог испрљали прво. #нај да се злопамтљиви и злобни људи препознају и по томе што, обузети дуом мржње, лако и са уживањем умањују вредност учења, делатности и врлине свог ближњег. #нао сам неке људе који су с у тајно и скривено од света с вета чинили најтеже грее. 4е$утим, сматрајући се чистим, они су тешко нападали оне који јавно падају у лаке грее. 5удити, значи бестидно својатати !ожије право, а осу$ивати, значи упр опашћивати своју душу. 2ао што надменост може и без друге страсти упропастити човека, тако нас и су$ење само по себи може савршено погубити. Онај 3арисеј је био осу$ен управо због тога Aуп. к.G?,G= и д.B. +обар баштован бере само зреле јагоде, а незреле не. (аметан и разборит ум, исто тако, примећује само врлине и -= безумни човек проналази само кривице и недостатке. О њему је и реченоF /стражише бе*акоње, ишче*оше они који су истражи$и истрагу A(с.
70
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 76 О @НОГОГОВОРMИВОСТИ И FУТАЊУ
-=.>1 H -=.>1 H претодним редовима указали смо укратко на то, колико је опасно и штетно судити, боље рећи % бити су$ен и осу$ен од стране сопственог језика. > то се дешава и са људима који су на изглед дуовни. #бог тога сада, по реду, треба прећи на истраживање узрока и врата кроз која овај порок у нас улази, или тачније % кроз која излази из нас. 4ногоговрљивост је престо таштине, на коме се она радо појављује у свом блеску своме. 4ногоговорљивост је знак незнања, капија оговарања, руководитељ шаљења, слуга лажи, разрешење смирења, дозивач унинија, претеча сна, расејање мисли, губитак опрезности, ла$ење топлине, замрачење молитве. )азборито ћутање је мајка молитве, ослобо$ење од ропства, чување огња, стражар помисли, извидитељ непријатеља, стан плача, пријатељ суза, делатељ сећања на смрт, живописац мука, обузетост представом (оследњег суда, помоћник спасоносне по% тиштености, непријатељ дрскости, сапутник безмолвија, противник тежњи да друге учиш, умножавање знања, творац ви$ења, неосетно напредовање, скривено пењање. Онај који је упознао своје грее, загосподарио је и својим језиком. > онај који много прича, још не познаје себе онако као што би требало да се познаје. (ријатељ ћутања се приближава к !огу, и разговарајући с "им тајно, бива "име просвећен. ;сусово ћутање посрамило је (илата Aуп. 4т.08,GJ и д.B, а ћутање побожног човека уништава таштину. ;зговоривши реч, (етар је плакао горко Aуп. 4т.0<,8/B, јер је заборавио на онога који је рекаоF Aеко# па*иу на путеве своје, да не *грешим је*иком својим A(с.E?,GB, и на онога другога који је казаоF !оље је на земљу пасти с висине, него с језика V5ир.0=,G? % наведено у оригиналу по сећањуW. Cо, ја о том не желим да пишем много, мада ме лукавства страсти подстичу. Hосталом, једном приликом сам чуо занимљиве ствари од неког човека који је разговарао са мном о ћутљивости. Он ми је рекао да се многоговорљивост, уопште узевши, ра$а од било кога ме$у следећим узроцимаF или од једног р$авог и необузданог живота и навика Aјер језик, као природни орган тела, по навици тражи оно што је научиоB` или, опет, највише код подвижника, по движника, од таштине, а понекад и од прождрљивости. 5тога често многи који обуздавају стомак неком силом и слабошћу, уједно обуздавају и језик и многоречитост. 2о мисли на смрт, пресекао је причање. ; онај који је стекао душевни плач, бежи од многоговорљивости као од ватре. Онај који је заволео безмолвије, затворио је уста. > онога који воли да лута, из келије изгони страст. 71
2о је осетио мирис вишњега огња, избегава скупове људи као што пчеле беже од дима. Јер, као што дим одгони пчелу, тако и он не трпи велики скуп људи. -=.A1 4ало -=.A1 4ало је њи који могу да зауставе воду без бране. Још мање је они који могу да укроте необуздана уста. Она+ ко+и +е сти$ао #о +е#анаесто$ ст%,Bа* +е#ни7 4а7а5о7 о#секао +е 7но$а 46а .
72
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 766 О ЛАЖИ
-=.A1 (роизвод -=.A1 (роизвод гвож$а и камена је ватра. (роизвод многоговорљивости и шале је лаж. аж је ишчезнуће љубави. 2ривоклетство је порицање !ога. -=.01 Cиједан -=.01 Cиједан паметан човек не би требало да мисли да је лаж мали гре, јер нема греа против кога би (ресвети +у изрекао тако страшну пресуду као против лажи. >ко ће !ог погубити све који говоре $аж, као што +авид каже A(с./,8B, шта тек заслужују они који лаж спајају са заклетвом. -и$ао сам људе који се вале својом лажју, и који дуовитошћу и шупљим 3разама изазивају сме, те код слушалаца жалосно искорењују плач. 2ада нас виде како у самом почетку покушавамо да слушање непристојни прича опасног предавача избегнемо као кужну болест, демони покушавају да нас обману помоћу две помислиF @Cемој да вре$аш приповедача@, шапћу нам, илиF @Cемој се приказивати побожнији од остали@. Одскочи, не оклевајY ;наче ће те смешне мисли узнемиравати за време молитве. ; немој само да избегаваш, него и побожно растурај такво р$аво друштванце, бацајући пред њи на средину помисао на смрт и (оследњи суд. !оље ти је да се при томе попрскаш мало и славољубљем, само да будеш узрочник опште користи. ицемерство је мајка лажи, а често и њен непосредни повод. Cеки тврде да лицемерство није ништа друго до вежбање у лажи и творац лажи, са којом је помешано кривоклетство, достојно најтеже казне. Ономе који је стекао стра стра осподњи, лаж постаје ту$а, јер за неподмитљивог судију има своју савест. 2ао и у свим страстима, с трастима, тако и у лажи видимо различиту штетуF друкчији је суд ономе који лаже у страу од мука, а друкчији ономе који лаже без икакве стварне опасности. Један лаже ради увесељавања, други % ради сластољубља` један, да присутнима приреди весеље, а други, да ближњем сплете мрежу и нанесе зло. -ласти прогоне лаж под претњом тешки казни, али је много суза потпуно уништава. 2о лаже, изговара се често околностима, и оно што је пропаст за душу сматра добрим делом. ажљив човек се издаје за подражаваоца )ааве Aуп. ;с.Cав.0,G и д.B, и говори г овори да сопственом пропашћу друге спасава. аж ћемо моћи употребити тек када се потпуно будемо очистили од ње, премда ни тада не без страа !ожијег и не без крупног разлога. 4ало дете не зна за лаж. Cе зна за њу ни душа која више у себи нема лукавства.
73
Онај који се развеселио вином, и против своје воље у свему говори истину. ; онај који се опио умилењем, није у стању да слаже. Дванаести ст%,аB она+ она+ ко+и се ,о,ео* ,о,ео* стекао стекао +е ко"ен в"6инаD в"6инаD
74
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 7666 О УНИНИЈУ
-=.91 Један -=.91 Један од чести изданака многоговорљивости Aкао што смо напред већ реклиB, и то један од први, јесет изданак -=0:1 унинија -=0:1 унинија Vтј. чамотињеW. 5тога му и дајемо одговарајуће место у ланцу страсти. Hниније је раслабљење душе и немоћ ума, занемаривање подвига, мржња на монашки мо нашки завет, валитељ световњака, клеветник !ога % као да је немилостив и нечовекољубив. Оно је клонулост у богослужењу, немоћ у молитви, оно је у служби гвоздено, у телесном раду вредно, у послушности неискусно. (ослушан човек не зна за униније, вршећи кроз видљиви рад свој основни, осн овни, дуовни задатак. Општежиће је противник унинија. ]овеку, пак, безмолвнику, оно је ве чни пратилацF до саме смрти се не повлачи и све до скончања његова не престаје да се бори против њега. -идевши келију отшелника, оно се осмеује, и приближивши му се, настањује се крај њега. екар болесника посећује изјутра, а униније подвижнике усред дана. остопримство је подлога унинија, и подстиче на то да се радом сопствени руку чини милостиња. Hсрдно побу$ује на посећивање болесника, подсећајући на онога који кажеF о жалошћеним и о$естан беја#, и посетисте ме A4т.0/,E када је већ и трпеза постављена за обед, скаче са постеље. ; када после поново до$е време за молитву, оно поново тело чини тешким. Онога који је стао на молитву, погружава у сан, и неприличним зевањем из уста отима стиове. 5ваку осталу страст потискује по једна супротна врлина. Cо, униније је за монаа свеобуватна смрт. [рабра душа васкрсава умрли ум, а униније и тромост душе растурају целокупно богатство нашег дуа. 2ако је овај ду један од осам предњака зла VGW, и то најгори од сви, поступићемо и с њим исто онако као и са другима. +одаћемо, ме$утим, следећеF када нема богослужења, нема ни унинија, и чим се канон заврши % очи се отварају. (рави подвижници се познају за време унинија. 4онау ништа толико не доноси венац као борба с унинијем. )азмисли, и наћи ћеш да се униније бори с онима који су на ногама` оне који седе саветује да легну, или да погледају кроз прозор келије, или да лупају и трупкају ногама. 75
Онај који плаче над собом, не зна за униније. Cека и овај тиранин буде свезан сећањем на грее наше, и ударан телесним радом. Cека га довуче по земљи помисао на будућа добра. 2ад стане пред нас, упитајмо гаF @)еци, дакле, ти, распуштени и одрешени, ко је тај који те је тако наказно нака зно родиоZ 2оји су ти потомциZ 2оји су то који војују с тобомZ 2о је твој убицаZ@ > он, тиранин, одговараF @2од они који су прави послушници, ја немам где ни главу да наслоним` а имам код они који се налазе у безмолвију, -=0;1 те -=0;1 те живим с њима. )одитељке моје су многобројнеF понекад неосетљивост душе, понекад заборав онога што је горе на небу, а може да буде и прекомеран рад. 4оји су потомциF мени уро$ена манија сељакања с једног места на друго, непослушност према дуовном оцу, заборав 5трашног суда, а понекад и напуштање завета. 4оји противници пр отивници Aкоји ме сада држе везанаB јесуF богослужење са телесним радом. 4ој непријатељ, помисао на смрт. > оно што ме убија, јесте молитва са чврстом надом да ће се добити блаженства. 2о је родио молитву молитву % питајте њу самуY@ Т"инаеста ,оHе#аD Она+ ко+и +% +е ства"но % све7% о#нео* о,"оHан +е 4а свеD
НА!О@ЕНЕ G. Један од осам лредњака лредњака злаF свака грешна грешна мисао, тврди ;лија ;лија 2ритски, 2ритски, своди се на осам главни страсти Aили @помисли@B, и тоF стомакоуга$ање, и са њим блуд, среброљубље, тугу, гнев, униније, славољубље, гордост. Од нас сами не зависи да ли ће нашу душу ове страсти напасти или не A5ол. 0 уз (оуку 76S. d_Q. ?80 -5B. -. тако$е и прим. GB уз (оуку 7766
76
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 76S О СТО@А2У* РЂАВО@ ГОС!ОДАРУ 2ОГА И!А2 СВИ ВОЛЕ
-=0<1 -ише -=0<1 -ише него на било коме другом месту, говорећи овде о стомаку % говорим у ствари против самога себе. ]удило би ме када би се неко ослободио од ове страсти пре него што легне у гроб. Hга$ање стомаку је лицемерство трбуаF иако сит, он виче да му је мало, и мада пун и претоварен, запомаже да је гладан. Hга$ање стомаку је проналазач посластица, непресушни извор сластиF откинеш ли му једну жилу, оно пусти другу, а ако и ту прережеш, ницањем нове доживећеш пораз. Hга$ање стомаку је обмана очијуF оно нас подстрекава да одједном прогутамо све оно што би требало јести у одмереним залогајима. (реједање је мајка блуда, а морење трбуа % виновник чистоте. Онај који мази лава, често успева и да га припитоми. > ко уга$а телу, чини само да оно још више подивља. Јеврејин се радује суботи и празнику, а мона који уга$а стомаку % суботи и недељи. Он рачуна колико још дана остаје до Hскрса A(асеB, те данима пре празника припрема јела. 5луга трбуа рачуна с каквим ће јелима дочекати дочекати празник VGW, а слуга !ожији % каквим ће се благодатним даровима обогатити. 2ад наи$е гост, слугу стомака стомакоуга$ање свег покреће на љубав. Он мисли да гостопримство, које треба да укаже брату, разрешује и њега самог. +олазак извесни људи он сматра за прилику која и њему допушта да пије вино. ; мислећи да скрива врлину, он постаје роб страсти. 5лавољубље се често односи непријатељски према стомакоуга$ању. Ове две страсти се боре око несрећног монаа као око неког скупог роба. 5томакоуга$ање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. 4удар мона успева да избегне и једну и -=0.1 другу -=0.1 другу опасност, одбијајући једну другом у одговарајуће време. 2ада се тело успали, у свако време и на сваком месту треба да га мучимо. > када се оно умири Aшто, уосталом, не очекујем пре смртиB, већ можемо скривати своју врлину пред другима. #нао сам старе свештенике који су демонима постали предмет исмевања услед тога што су младим монасима, који се не налажау под њиовим руководством, с благословом одобравали на гозбама да пију вино и све остало. >ко имају добро сведочанство у осподу, онда то у извесној мери и можемо себи допустити` но, ако су ради о небризи, не треба уопште да обраћамо пажњу на њиов благослов, нарочито када се налазимо у борби са ватром телесне пожуде. 77
!огопротивни *вагрије V0W је уобразио да је паметнији од сви мудри људи, како по речитости тако и по мисаоности. 4е$утим, преварио се, јадник, показавши се лу$им од лудака, како у многим својим сво јим мишљењима, тако и у следећем. Он кажеF @2ада душа жели различита јела, треба треба је мучити лебом и водом@. :акав пропис изгледа као кад би се детету рекло да у једном скоку доспе на вр лествице. 5тога ћемо, побијајући ово његово правило, рећиF @gелећи различита јела, душа тражи оно што је својствено природи. #ато прибегнимо лукавству против свелукавога. ;наче настаје најтежи рат, или се припрема пад@. (рекинимо, пре свега, са раном која гоји, онда са раном која распаљује тело, и најзад са слаткишима. >ко је могуће, дај стомаку своме заситљиве и лако сварљиве ране, да бисмо ситошћу од себе одвратили његову ненаситу жељу, а брзим варењем се избавили од разбуктавања пожуде као од бича. (огледајмо добро, па ћемо наћи да многа јела која надимају у исто време изазивају и поотне осећаје. Cасмеј се демону који те после вечере наговара да убудуће вечераш касније. Јер, кад сутрадан наступи девети час, правило претодног дана биће нарушено VEW. Једна врста уздржања одговара онима који су самостални, а друга онима који се налазе под нечијим руководством. (рвима поотни осећаји служе као знак, а други остају са њима све до смрти, до краја живота свог, без утее и одмора. (рви оће да стално одржавају равнотежу дуа, а други умилостивљавају !ога тиме што душевно тугују и вену. ]асови весеља и утее за савршена човека значе безбрижност у свему. #а подвижника, то је време борбе. #а обузетог страстима, то је празник над празницима и светковина над светковинама. (рождрљивац сања о јелу и пићу, а онај који плаче % о мукама и 5уду !уди господар стомака, пре него што он загосподари тобом. > тада ћеш бити присиљен да се са стидом уздржаваш. :о што кажем разумеју одлично они који су на необјашњив начин пали у јаму. aуди који су постали евнуси 1арства ради небеског нису то искусили. Hкротимо стомак представом вечног огња. Cеки су људи, покоравајући се стомаку, на крају одрезали свој полни уд, и умрли двоструком смрћу. ;спитајмо, и свакако ћемо наћи да је уга$ање стомаку једини узрок сви наши бродолома. -=0=1 Hм -=0=1 Hм испосника моли се бодро, а ум неуздржљивца препун је нечисти сањарија. 5итост стомака значи пресушивање извора нашег плача. > када се стомак осуши, читави потоци суза лију из нас. 2о служи сопственом стомаку а оће да победи дуа блуда, личи на човека који уљем оће да угаси пожар. 2ада стомак гладује, срце постаје смирено. > када се стомаку уга$а, мисао постаје оола. ;спитуј себе око подне и око последњег сата пре јела, и сватићеш корист поста. 4исао изјутра скита, дотичући се свега по мало` када наступи шести час, она се донекле стиша` а када сунце за$е, коначно се смири. 78
5тешњавај стомак, па ћеш и уста затворити, јер језик добија слободу од велике количине ране. !ори се против стомака и буди веома опрезан. Јер, чим се ти мало потрудиш, одма ће и оспод притећи у помоћ. )азмекшане мешине се шире и примају у себе више течности, а запуштене и суе не примају ни онолико колико су раније ра није примале. Онај који оптерећује свој стомак, шири црева, а ко се бори против стомака, сужава и црева. > када се она сузе, неће више примати много ране. :ада ћемо већ бити испосници по природи. gе$ се често гаси помоћу же$и. Cо, утолити глад гла$у, тешко је и немогуће. 2ада те победи, укроти је трудом. >ко ти је то немогуће због VтелеснеW слабости, бори се бдењем. 2ада ти очни капци отежају, привати се телеснога рада. Cо, када те сан не напада, немој се телеснога рада приватати, јер је немогуће посвећивати ду и !огу и мамону, тј. и !огу и телесном раду. #нај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав 4исир појео и реку Cил попио. (ошто смо се најели, тај нечисти ду одлази и шаље нам дуа блуда, извештавајући га о томе шта се са нама збилоF @[ајде,% каже,% узнемири гаY (ошто му је стомак препун, савладаћеш га лако@. > овај долази, смеши се, и свезавши нам помоћу сна руке и ноге, чини са нама што му је воља, прљајући душу нечистим сањаријама и тело истечењем. ]удновата стварF бестелесни ум прља се и тамни дејством тела. > с друге стране, невештаствено биће очишћује се и усавршава дејством блатаY >ко си обећао [ристу да ћеш ићи узаним и тесним путем, сужавај стомак. Јер, ако га раниш и шириш, нећеш моћи да испуниш обећање. Обрати пажњу, и чућеш речиF Bирока су врата и широк пут стомака, што води у пропаст блуда, и много и# има који њиме иду. %ска су, ме$утим, врата и тесан пут поста, што води у живот чистоте, и ма$о и# је који га на$а*е Aуп. 4т.8,GE%GJBY 2нез демона је пали светлоносац, Vтј. уци3ерW. уци3ерW. 2нез страсти је прождрљивост. 5едајући за сто на коме је изнет ручак, дуовно стави на средину сећање на с мрт и на 5уд. (а и тако ћеш једва мало укротити ову страст. 2ад пијеш пиће, немој престајати да -=0/1 мислиш на оцат и жуч оспода твог, и ти ћеш се свакако уздржати, или ћеш узданути, или ћеш мисао начинити смиренијом. Cе варај сеF ти се нећеш ослободити од 3араона, нити ћеш угледати небеску (асу, ако не будеш увек јео горко зеље и бесквасни леб. орко зеље значиF напор и труд поста. > бесквасни лебF мисао без надмености. Cека се са дисањем твојим сједини реч онога који кажеF ) ја, када ме демони у*немирава#у, обуко# се у вреу и смири# постом душу своју' и мо$итва моје душе имааше одјека A(с.EJ,GEB. (ост је насиље над природом и лишавање грла насладе на коју је навикло, гашење пламена телесне пожуде, одстрањење р$ави мисли, ослобо$ење од снови$ења, очишћење молитве, светилник душе, стражар ума, спас од огрубелости, двери умилења, смирено уздисање, ведра скрушеност, одмарање многоговорљивости, основ безмолвија, чувар послушности, олакшица сна, здравље тела, виновник бестрашћа, отпуштење греова, врата и блаженство раја. Hпитајмо и овога нашег непријатеља, главнога ме$у свим страшним непријатељима 79
нашим Aјер он је капија страсти, он је >дамов пад, ;савова пропаст, погибија ;зраиљаца, обнажење Cојево, издајство гоморско, родоскврњење отово, погубљење синова ;лије свештеника, руководилац сваке поганштинеBF одакле се ра$а, и који су му потомци, ко је тај који га сатире, ко је онај који га коначно уништаваZ @)еци нам, о тиранине сви смртника, који си све купио златом ненасите глади, како улазиш у насZ нас Z Xта изазиваш у намаZ 2ако излазиш из насZ@ насZ @ > он, раздражен нашим упорним питањима, питањима, одговори тирански разгоропа$ен и бесанF @Xто ме обасипате погрдама, када сте ми потчињениZ ; како можете покушавати да се раздвојите од менеZ Ја сам природом везан с вама. 4оја врата је природа саме ране. Hзрок моје ненаситости јесте навика. > основа моје страсти јесте дуготрајна навика, безосећајност душе, и заборављање смрти. ; како тражите да вам кажем имена моји потомакаZ ;збројаћу и, и биће и као песка на обали морској. Cо, ипак, чујте који су првенци и љубимци моји. (рвенац син ми је ду блуда. +руги за њим је % окамењеност срца. :рећи је % сан, та пучина нечисти помисли, са својим прљавим валовима. +убина незнани и неисказани нечистота из мене произлази. 4оје су кћериF леност, многоговорљивост, дрскост, смеотворство, шаљивост, расправљање, тврдоглавост, непослушност, неосетљивост, ропство дуа, валисање, безобразност, наклоност према гиздању, на коју се надовезује нечиста молитва и тумарање мисли, а често и дога$аји ненадани и неочекивани, за којима иде очајање, опасније од свега. (ротив мене војује, али ме не побе$ује, сећање на властите грее. +оследни ми је непријатељ помисао на смрт. >ли, у -/9>1 човеку -/9>1 човеку нема ничега што би ме могло потпуно уништити. 2о је примио Hтешитеља, моли му се против мене, и Он, умољен, не дозвољава да дејствујем страсно. Они који нису "ега окусили, траже свакако да уживају у мојим сластима@. Ј%начка ,оHе#аJ Очеви#но +е #а она+ ко+и се ,ока4ао +ачи7 о# ове ст"асти* 5ита ка Hест"а?C% и на+веCи7 висина7а )е6о7%#"еностиD
НА!О@ЕНЕ G. +очек празникаF празникаF празнике празнике не треба прослављати прослављати у пијанчењу, пијанчењу, већ у обновљењу ума и очишћењу душе A;лија 2ритски, 5ол. /, соQ. ?8E >B. 0. !огопро !огопротив тивни ни *вагри *вагријеF јеF *вагриј *вагрије е (онтиј (онтијски ски AE/=%E AE/=%EUUB, UUB, саврем савремени еникк и пријат пријатељ ељ светог светог -асили -асилија ја -елико -еликогг и светог светог ригори ригорија ја Cазија Cазијанзи нзина. на. !ио је $акон $акон светог светог ригорија. Око E?/. године одлази из 1ариграда у Јерусалим, а затим у Cитријску пустињу A*гипатB, где остаје до смрти у строгим подвизима и сагледавањима. !ио је веома образован човек, тако да га извесни писци сматрају првим интеле интелекту ктуалц алцем ем који који се посвет посветио ио отшелн отшелничк ичком ом животу животу у египат египатско скојј пустињ пустињи. и. (исао је доста, и то углавном о монаштву и подвижничком животу, али је мало 80
сачувано, јер је његово учење због оригенизма било осу$ено на S -асељенском сабору A//EB. (ознат је по томе што је монашкој аскези тео да да 3илосо3ски основ, да је уклопи у један мета3изички и антрополошки систем наданут E. неоп неопла лато тони низм змом ом Aуп. Aуп. ЈеаL ЈеаL 4еуе 4еуеLu Lu_K _K\\ \\,, Pi IK&e IK&e_M _MKе Kе )аQc )аQcOc OcR R еi Qа OуRi OуRiMv MvN& N& _Kib_u_n&, GU/U, р. G?B. J. 2ад сутрадан сутрадан наступи девети часF по старим монашким монашким правилима, правилима, јело се само једанпут дневно, и то у девети час, тј. око G/ часова.
81
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
!о%ка (' О НЕТMЕНОЈ LЕДНОСТИ И ЦЕЛО@УДРЕНОСТИ* 2ОЈЕ ТРУЛЕЖНИ !ОСТИЖУ ТРУДО@ И IНОЈЕ@ VGW -==:1 ]едност -==:1 ]едност Vтј. чистотаW је усвајање бестелесне природе. ]едност је жељени дом [ри стов, и земно небо срца. ]едност је посве необично натприродно порицање природе, и заи ста чудесно надметање смртног и пролазног тела са бестелесним бићима. ]едан је онај човек који је љубав потиснуо љубављу, и који је огњем невештаственим угасио пламен своји страсти. 1еломудреност је свеопшти назив сви врлина. 1еломудреност је чистота душе и тела. 1еломудрен је човек који ни у самоме сну у своме телу нема никакви страсни покрета. 1еломудрен је човек који је за свагда -==;1 стекао -==;1 стекао савршену неосетљивост за разлике у полу. 4ерило и врунац савршене и потпуне чистоте јесте у томе да се има исти исти однос према живим бићима као и према неживим стварима, према људима као и према животињама. Cико од они који су се научили чистоти, нека успе не сматра својом заслугом, будући да наша природа није способна да победи саму себе. де природа претрпи пораз, препознаје се долазак Онога који је изнад природе. -ан сваког спора, мање одступа пред већим. (очетак је чистоте у неслагању са нечистом помисли, и у истечењима која се с времена на време догоде без икакви нечисти слика. 5редина је чистоте, када од обилне ране имамо природне полне протеве, али смо без прљави маштарија и без истечења. > крај је умртвљење тела, које иде за умртвљењем помисли. #аиста је блажен човек који је стекао потпуну равнодушност према свакоме телу, боји и лепоти. ]ист није онај човек који је ово своје блато Vтј. телоW сачувао неупрљаним, већ онај који је његове удове савршено потчинио души. -елики је онај човек који остаје без икакве страсти при додиру тела, нетакнут, надвладавши поотљиви поглед размишљањем о небеској лепоти. Онај који пса сладострашћа молитвом тера од себе, личи на човека који се бори са лавом` онај који га противразлозима побија, личи на човека који је свог непријатеља већ натерао у бекство` а човек који је већ потпуно презрео нападе тога пса, устао је из гроба иако се још налази у овом животу. >ко је доказ истинске чистоте да се буде без поотљиви осећаја при нечистим сновима, онда је свакако крајњи ступањ блуда % имати истечење у будном стању од сами помисли. 2о телесним радом и знојем води борбу са овим противником, личи на човека који је непријатеља свог везао слабом врпцом` онај ко се с њим бори уздржањем и бдењем % на онога који непријатеља ставља у гвоздене окове` а онај ко се с тим противником бори смиреноумљем, безгневљем и же$у % на човека који је свог непријатеља убио и сакрио у песак Aуп. ;зл.0,G0B. (од песком подразумевај смирење. смирење. ;з њега не ниче рана за страсти, јер је пра и пепео. Један савла$ује овог мучитеља подвизима, други смирењем, а трећи % божанским откривењем. (рви је као звезда +аница, други као пун месец, а трећи % као светло сунце. Cо, свима је заједно живљење на небесима. ; као што се са зором јавља светлост, а за њом се ра$а сунце, тако и то што смо рекли треба разумети и видети како изгледа на делу. исица се претвара да спава, а демон глуми целомудреност. 5амо, лисица то чини да превари птицу, а демон % да нам упропасти душу. ]итавог свог живота не веруј овоме блату, и не ослањај се на њега док се не сусретнеш са [ристом. Cемој држати за сигурно да ће те уздржање сачувати од падаF и неко ко баш ништа окусио није, с неба је био збачен V0W.
82
Cеки мудри људи су добро означили одрицање, одредивши га као непријатељство с телом и борба с трбуом. (очетници падају у блуд обично због ране. 5редњи, осим из истог узрока, још и због гордости. > они који се приближавају савршенству, падају искључиво због осу$ивања ближњег, и ни од чега другог. другог. -==<1 Cеки -==<1 Cеки ушкопљенике сматрају по природи срећнима, као људе који су се избавили од тираније тела. > ја сматрам да су блажени они дуовни дуовни евнуси који свакога дана сами себе шкопе чистим мислима као ножем. -и$ао сам људе који су против своје воље пали. -и$ао сам и оне који су драговољно желели да падну, али им не полажаше за руком. ; ја сам ове друге сматрао несрећнијим од они који сваки дан падају. Јер, иако неспособни да греше, они желе да осете смрад греа. Јадан је онај који пада. Јаднији је, пак, онај који и другога повлачи за собом, због тога што ће понети тежину греа, и терет насладе другог човек а. Cемој ни помислити да разлозима и противразлозима потучеш демона блуда, јер он увек може доказивати да је у праву, пошто се по природи бори с нама. 2о оће да се бори са својим телом или да га победи својим сопственим снагама, узалуд се мучи. Јер, ако оспод не разори дом тела и не сагради дом душе, узалуд бди и пости онај који би тео да тело своје умртви Aуп. (с. G0<,G%0B. (ризнај пред осподом немоћ своје природе, потпуно свестан своје неспособности, па ћеш неосетно добити дар целомудрености. H сладострасним људима Aкао што ми је један од њи причао на основу сопственог искуства, пошто се отрезниоB постоји осећање неког неодољивог нагона за телима и ду бестидни и сурови, прикривен на дну срца, који чини да човек који је нападнут осећа телесни бол у срцу као да се пече на ужареној пећи, ду који се !ога не боји, који сећање на вечне муке не сматра ни за шта, који се гади молитве. ; за време док чини гре, он и на кости мртваца гледа као на бездушно камење. :о је ду који човека Aподвргнута његовом дејствуB чини као безумним, као ван себе, опијеним вечитим нагоном словесни и бесловесни бића. ; када се дани кушања не би скратили, не би се спасла ни једна душа одевена у ово блато растворено крвљу и прљавом течношћу. #ашто тоZ #ато што све створено ненасито тежи ка себи сродномеF крв крви, црв црву, блато блату. #ашто онда не би и тело чезнуло за теломZ ;пак, ми који савла$ујемо природу и чезнемо са 1арством небеским, покушавамо да разним лукавствима преваримо тог варалицу. -==.1 !лажени -==.1 !лажени су људи који нису искусили ту борбу. 4олимо се !огу да нас занавек избави о такви искушења. Јер, они који су се оклизнули у споменуту јаму, налазе се далеко од они који се пењу и силазе по лествици. #а такав успон потребно је да у најстрожем посту пролију много зноја. (огледајмо, да можда и наши дуовни непријатељи Aкао што то иначе бива у земаљском ратуB, у своме наступању против нас немају сваки свој посебни борбени задатак % једна чудна ствар коју сам приметио код људи када се налазе у искушењу. ; видео сам грее, један од другог теже. 2о има ум да чује, нека чујеY +емон често има обичај Aнарочито код подвижника и код они што воде монашки животB да употреби сву своју снагу, и бригу, и лукавство, и вештину, и препреденост, како би нас навео на противприродне грее, а не на грее који су у складу са људском природом. 5тога често, живећи заједно са женама и не будући уопште кушани поотом нити нечистим мислима, извесни људи самима себи одају признање, а не знају, јадни, да нема потребе за мањом погибијом тамо где прети већа. 4ислим да ови најнесрећији крвници упропашћују нас, јадне, противприродним гресима из два разлогаF прво, због тога што ми у самима себи свуда носимо могућност таквог пада, и друго, што такви греси навлаче на нас већу казну. :ога је постао свестан онај који је прво водио дивље магарце, а после на најжалоснији начин био и сам во$ен и исмејан од стране паклени магараца VEW. ; онај који се ранио небеским лебом, потом је био лишен великог дара. Cајчудније је то, што је и после његовог покајања наставник наш, >нтоније, са великим болом рекаоF @-елики стуб је срушен@. A4е$утим, начин пада мудри >нтоније је сакрио. #нао је, наиме, да да постоји телесни блуд и без другога телаB. (остоји у нама нека смрт и опасност пада, коју ми увек са собом и у себи носимо, нарочито у младости. Cисам се ни усудио да о томе нешто више ставим на артију, јер ми је руку зауставио онај који је рекаоF !ер је срамотно и говорити о ономе што неки тајно чине A*3./,G0B, а и писати, и слушатиY Овога мог Aи немогB непријатеља Aали и пријатељаYB, тело, (авле је назвао смрћу, јер кажеF к ажеF о е ме и*бавити од те$а смрти ове A)им.8,0JBZ > други један богослов назива га страсним, ропским и ноћним VJW. 83
#бог чега, тео би да знам, због чега су сви свети људи употребили за тело такве називеZ >ко је тело % смрт, онда онај који га победи, свакако, више не умире. ; које онда човек који е живети а нее видети смрти A(с.??,JUB свог прљавог тела. -===1 Од -===1 Од свег срца молим да се испита ко је већиF онај који је умро и васкрснуо, или онај који уопште није умро. Онај који даје предност другоме % вара сеF [ристос је и умро и васкрснуо. > онај који даје предност првоме, самим тим учи људе који умиру, тј. падају, да се не предају очајању. Cаш нечовечни непријатељ и заступник блуда говори да је !ог човекољубив и да овој страсти, као природној, врло лако опрашта. Cо, ако испитамо мамац демона, видећемо да после учињеног греа они !ога називају праведним и неумољивим судијом. Оно прво нам говоре, да нас навуку у гре` а ово друго, да нас баце у очајање. 2ада се туга и очајање увуку у нас, ми више нисмо ни спремни да се опет подамо истом греу. > када се очајање угаси, поново нам тиранин наш говори о човекољубљу !ожијем. 2ао пречист и бестелесан, оспод се весели нетакнутости и чистоти нашег тела. +емони се, како неки веле, ничему другом не радују толико као смраду блуда, нити се некој другој страсти толико веселе као прљању тела. ]истота је богоусвојење и уподобљење !огу колико је то могуће човеку. 4ајка природни красота јесте земља, натопљена росом, а мајка чистоте % безмолвије са послушношћу. !естрашће тела стечено подвигом безмолвија, због честог одлажења у свет не остаје непоколебљиво. !естрашће, пак, које долази од послушности, свуда је поуздано и непоколебљиво. -иде како гордост може да буде узрочник смиреноумља, и сети се онога који говориF о по*наде ум "осподњи A)им.GG,EJBY Јама и плод надмености јесте пад. > пад често постаје повод смиреноумља у онима који су смиреноумљу склони. 2о оће да прождрљивошћу и преједањем победи демона блуда, личи на човека који пожар гаси уљем. 2о покушава да ову борбу стиша уздржањем, и ничим другим осим уздржањем, личи на човека који мисли да се са отворене пучине спасе пливајући само једном руком. 5поји са уздржањем смирење, јер прво без другога не доноси никакве користи. 2о примети да га нека страст све више осваја, треба да се пре свега на њу, и само на њу обори, нарочито ако је у питању уро$ени непријатељ. Јер, ако се та страст не савлада, ништа нам неће користити победа над осталим. > ако овог 4исирца лупимо по глави Aуп. ;зл.0,GGB, свакако ћемо и ми у дубини смирености видети !ога. (риликом једног искушења, осетио сам да овај вук оће да ме превари, изазивајући у мојој души безраложну радост, и сузе, и утеу. H свом неискуству, мишља да се ради о плоду, а не губитку. >ко је сваки гре који човек учини осим тела, док док онај који -==/1 блудничи -==/1 блудничи греши своме сопственом телу Aсвакако услед тога што се истечењем прља сама природа тела, што се не може догодити код било каквог другог греа % уп. G.2ор.<,G?B % питам се зашто имамо обичај да поводом сваког греа који обори човека кажемо самоF @Он је згрешио@, а када чујемо да је неко извршио блуд, с болом кажемоF @:ај и тај је пао@Z V/W )иба бежи од удице што брже може. :ако и сластољубива душа бежи од безмолвија. 2ад оће да свеже два лица срамном везом, $аво испробава и једну и другу страну, па тек онда почиње да распаљује пламен страсти. Они који су склони сладострашћу, често су саосећајни и милостиви, способни да плачу са тужнима, а и да ласкају. > они који воде рачуна о чистоти, обично немају такви особина. Један мудар човек ми је поставио страшно питање, рекавшиF @2оји је гре, изузев убиства и отпадништва од вере, тежи од свиZ@ > ја одговориF @(асти у јерес@. @(а како,% каже,% 5аборна 1рква прима јеретике кад искрено анатемишу своју јерес, и оглашава и достојне :ајне (ричешћа, а онога који је извршио блуд, чак и када се исповеди и окане свог греа, прима с тим што га за извесно време, према одредбама апостолски канона, одлучује од (речисти :ајниZ@ V
84
Cе заборављај се, младићуY #нао сам неке младе људе који су се од свег срца молили за оне што су им драги, покренути на то блудом, мислећи да одужују дуг успомене и закона љубави. 4оже доћи до телесног оскврњења и услед самог телесног додира. Cишта није опасније од овог чула, Vтј. чула пипањаW. 5ећај се онога који је руку своју завио у терисртиј да би пренео своју престарелу мајку V8W, па се уздржи и не дотичи се руком ни откривени ни покривени делова свог или ту$ег тела. 4ислим да се нико не може назвати потпуно светим ако претодно ову земљу не претвори у светињу, уколико је такав преображај у овом животу могућ. 2ад легнемо у постељу, пазимоF тада се сам ум, без тела, сукобљава са демонима. ; ако је сластољубив, он радо постаје наш издајник. Cека сећање на смрт увек спава и устаје с тобом, као и непрекидна умна ;сусова молитва, јер ти у сну ништа друго не може помоћи као то. Cеки мисле да до ове борбе и до истечења долази једино услед ране. Cо, ја сам видео и људе који су били тешко болесни и који су најстроже постили, како су често прљани истечењем. Једном приликом, упитао сам једног од веома искусни -=/>1 и -=/>1 и паметни монаа, да ми каже нешто о томе. :ај славни подвижник одговори сасвим јасноF @;стечења у сну,% каже он,% могу настати услед узимања велики количина ране и услед претераног одмарања` могу настати и услед гордости, када се уобразимо због тога што извесно време нисмо имали истечења` најзад, она могу бити последица осу$ивања ближњи. ;з ова два последња разлога, % вели, % истечења могу имати и болесни, а претпостављам % и из сва три разлога. > ко до$е до закључка да код њега није посреди ниједан од споменути узрока % блажен је, трудбеник бестрашћа, јер он само због пакости демона трпи тако нешто, с времена на времена, кад !ог попусти, како би помоћу једне безгрешне незгоде стекао највећу смиреност@. Cико не би требало да у току дана машта о ономе што је сањао. ; то је план демона % да нас оним што смо сањали прљају у будном стању. +а чујемо нешто и о једном другом лукавству наши непријатеља. [рана, шкодљива за наше тело, изазива у нама болест тек после извесног времена или дан касније. :ако врло често бива и са узроцима који прљају душу. -идео сам људе који се насла$ују, али не бивају сместа нападнути. > видео сам и људе који су заједно са женама јели и са женама стајали, без икакве прљаве мисли у односу на њи. Cо, када су се мало ослободили и постали самоуверени, помишљајући да већ имају мир и сигурност, изненада и је задесила несрећа у њиовој сопственој келији. > каква је то несрећа која се човеку може догодити, догодити, телесно или душевно, када је потпуно сам, зна онај који је то искусио. 2о није искусио % не треба ни да зна. H то време нам могу добро послужитиF кострет, пепео, свеноћно стајање, глад и же$ која пали језик, гашена само по неком капи воде, посећивање гробова, а пре свега смирење срца, и % ако је могућно % отац или добар и разборит брат, који би били у стању да нам помогну. 5матрао би за чудо да неко потпуно сам спасе свој брод на тој бурној пучини. Један те исти гре заслужује стоструко тежу осуду када га учини једна особа него када га изврши друга, што зависи од околности, места, дуовног ступња на коме се човек налази, као и многи други чинилаца. Cеко ми је причао о необичној и најузвишенијој чистотиF @Један човек,% вели,% угледа неку веома лепу жену и од све душе прослави :ворца због ње. !ио је довољан један поглед на њу, да тај човек, обузет љубављу !ожијом, пролије бујицу суза. ; било је чудно видети, како том човеку доноси венац небеске славе управо оно што би другога сурвало у пропастY@ V?W. >ко такав човек доживљава исто осећање и исто се -=/A1 тако -=/A1 тако понаша у свим таквим случајевима, онда је васкрснуо из мртви као нераспадљив још пре свеопштег васкрсења. ;стога мерила треба да се придржавамо и у погледу музике и певања. !ез обзира да ли слушају светске или дуовне песме, богољубиви људи се испуњавају ведрином и љубављу, и гуше у сузама. 2од сластољубиви је обратно. 2ао што смо већ рекли, неке људе $аволи много више нападају на пустим местима. Cије ни чудоF демони најрадије бораве тамо. Јер, оспод и је, на спасење наше, протерао у пустиње и у бездан. +емони блуда страшно нападају безмолвника, како би га из пустиње прогнали у свет, убедивши га да му боравак у пустињи ништа није користио. > кад се налазимо у свету, демони нас напуштају, како бисмо стекли уверење да нас Vван пустињеW неће нападати и, са тим уверењем, остали са световњацима. де нас непријатељ напада, тамо се без сумње и ми жестоко боримо. Онај ме$у нама који није нападан, јавља се и сам као пријатељ непријатеља. 85
)ука осподња нас чува када се налазимо у свету по некој потреби, можда често и по молитви дуовног оца, да се због нас не би улило на оспода. (онекад је то због наше неосетљивости, или због тога што смо претодно већ много искусили и заситили се онога што видимо и чујемо, или због тога што демони намерно одлазе од нас, остављајући нам демона гордости, који сам собом замењује све остале демоне. 5ви који оћете да се научите чистоти, чујте за још једно лукавство и препреденост овог обмањивача, и чувајте сеY (ричао ми је један који је био у томе искушењу, да демон тела често прикрива своје присуство у човеку, побу$ујући у монау крајњу побожност, правећи у њему, можда, чак и бујицу суза док седи или разговара са женама, наговарајући га да и учи сећању на смрт и 5уд, и да им говори о целомудрености, како би оне, јаднице, заведене његовим речима и привидном побожношћу, притекле вуку као пастиру. > он, још јаднији, ослободивши се дружењем са женама, на крају и пада с њима. !ежимо, бежимо, како не бисмо гледали, ни слушали о плоду о коме обећасмоF @Cећемо га окусити@Y Јер, чудим се како бисмо ми могли сматрати себе јачим од пророка +авида VUW. :о је немогућеY 5лава чистоте је толико узвишена и велика, да су се неки оци усудили да је назову бестрашћем. Cеки кажу да је немогуће назвати се чистим пошто се већ једном окуси телесни гре. > ја, побијајући то мишљење, реко да је ономе који само оће могуће и згодно од једне дивље маслине начинити питому. ; да су нешто кључеви 1арства небеског поверени девственику по телу, можда би оно мишљење и било исправно. -=/01 >ли, -=/01 >ли, нека његове поборнике посрами онај који је имао ташту а постао чист и понео G=WW. кључеве 1арства VG= #мија сладострашћа се јавља у много видоваF неискусне наговара да само једанпут пробају, па да прекину` а оне који су то већ искусили, тај бедник наводи да се сећају свог греа, како би кроз успомену поново пали у гре. 4ноги ме$у првима остају мирни заваљујући свом незнању. 4е$у д ругима многи трпе узнемирење и борбу, због тога што су окусили од ове гадости. Hосталом, дешава се и супротно. Hколико се пробудимо чисти и мирни, знајмо да се ради о тајноме дејству свети ан$ела, нарочито ако смо заспали са великом молитом и трезвоумљем. > понекад устајемо немирни, после нечисти снова. :иде# бе*божника како се прави важан и ве$ик, који подртава и бесни против мене као кедар $ивански, и проо# мимо њега уздржањем. ; гле, не беше јарост беше јарост његова као пре. ; потражи# га смиривши своје мисли, и не нае му се у мени места, нитрага Aуп. (с.E<,E/%E ко је природу победио, постао је, без сумње, натприродан. :акав човек је само нешто мало % да не кажем ни мало % мањи од ан$ела A(с.?,
86
Cеки је називају препадом ума, пошто без трајања и без речи и слике, тренутно изазива страст у подвижнику. 4е$у дуовима који кушају тело, нема ниједног тако брзог, тако итрог и подмуклог као што је он. Cаиме, он се у једној ситној представи, без задржавања, без трајања трајања и без речи, а код неки и мимо њиове свести, појављује у души. 2о је, дакле, успео да плачем постигне такву истанчаност разума, може да нас научи, како то душа страсно блудничи само оком, и простим погледом, и додиром руке, и слушањем мелодије, без икакве мисли и помисли. Cеки веле да страст обузима тело заваљујући помислима срца. > неки, напротив, тврде да телесни осећаји ра$ају нечисте мисли. (рви још кажуF када ум не би водио, не би ни тело ишло за њим. > други наводе у своју одбрану зло дејство телесни страсти, говорећиF @]есто прљаве мисли улазе у срце кроз нежан поглед, или додиром руке, или преко пријатног мириса, или слушањем пријатног гласа@. 2о је способан у осподу, нека нас научи да решимо ово питање. Јер, све је то потребно и корисно онима који свесно воде подвижнички живот. :акво објашњење уопште није потребно оним трудбеницима који проводе живот у простоти срца. Cити је за свакога знање, нити је за свакога блажена једноставност, тај оклоп који човека штити од сви искушења зли дуова. Cеке страсти из душе прелазе у тело, а друге иду обратним путем. +руго се дешава са људима који живе у свету, а прво се збива са онима који се налазе у монаштву, пошто немају прилике за друго. Xто се мене тиче, ја би о томе рекао овоF -ражиеш код *$и# памети, и нееш наи A(рич.GJ, да то што кажемо није неистина, они се могу и сами уверити ако пажљиво пажљиво испитају себе, пошто већ достигну известан ступањ безмолвија. Cеизоставно ће пронаћи у дубини свог срца једну помисао, која се у њему крије као змија у $убрету, а која им нашаптава да чистоту срца, постигнуту у извесној мери, припишу своме труду и ревности, и да и не помисле, јадници, на оне речиF Bта $и имаш што ниси примио AG.2ор.J,8B било од !ога, било уз помоћ други људи и њиове молитве. 5тога, нека обрате пажњу на себе и нека се свим силама постарају да великим смиреноумљем умртве и избаце из свог срца споменуту змију, како би, ослобо$ени од ње, и они могли једном свући кожне аљине Aуп. (ост.E,0GB и запевати осподу победну имну чистоте, као што то једном приликом учинише невина Vтј. јерусалимскаW деца. :ек када свуку са себе аљине зла, показаће се сва безазленост и сва смиреност њиове природе. Овај демон, много више од други, пази на тренутке у којима нисмо у стању покренути своје тело да се моли против њега. :ада тај зликовац највише и покушава да нам наметне борбу. Онима који још нису стекли праву молитву срца, одговара подвиг телесне молитве, тј. ширење руку, ударање у прса, упућивање умилни погледа ка небу, дубоко уздисање, често падање на колена. 5ве то, ме$утим, они често не могу чинити у присуству други људи. 5тога демони покушавају да и нападну управо тада. > они, будући неспособни да им се супротставе снагом ума и невидљивом силом молитве, подлежу, можда и против своје воље, својим нападачима. H тим случајевима, ако можеш, сместа се удаљи на неко скровито место и, ако ти је могуће, погледај горе душевним оком. >ко не, онда погледај према небу макар и телесним оком, држећи непомично руке у виду крста, како би и тим знаком посрамио и победио >малика Aуп. ;зл.G8,GGB. #авапи ка 5илноме да те спасе, и то не одабраним речима, р ечима, већ смиреним шапутањем, почињући најпре саF Поми$уј ме, немоан сам A(с.<,EBY :ада ћеш на сопственом искуству осетити силу -ишњега, и својим вапајем ка Cевидљивоме на невидљив начин отерати невидљиве непријатеље. ]овек који је навикао да се тако бори, брзо ће почети и самом мишљу да од себе гони своје непријатеље. Јер, овим другим даром !ог награ$ује подвижнике за њиов први подвиг. ; право јеY
87
-/:;1 Cашавши -/:;1 Cашавши се на једном молитвеном скупу, приметио сам да су ј еднога часног брата спопале нечисте мисли. Cе нашавши згодног места за скривену молитву, он оде у нужник као ради природне потребе, и тамо се усрдно помоли !огу против нападача. ; кад сам му ја замерио због непристојнога места на коме се молио, он ми одговориF @#а прогнање нечисти помисли ја се и помоли на нечистоме месту, да се очистим од нечисти@. 5ви демони се труде да помраче ум, како би затим у нашу душу могли да убаце што им је драго. Јер, ако ум не заклопи очи, ризница не може бити поарана. > демон блуда чини то много више од сви остали. #апленивши ум као водећу способност човекову, он нас често наводи и подговара да и у присуству други чинимо оно што чине само људи који нису при чистој свести. ; када се после извесног времена ум отрезни, ми се због своји бешчасни дела и речи, или поступака, стидимо не само од они који су нас гледали него и од нас сами, ужасавајући се над својим пре$ашњим слепилом. Hслед тога су неки, размишљајући о томе, често и престајали да чине такве ствари. !ежи од овог нападача када те после извршења таквог р$авог дела спречава да се молиш, да испољаваш побожност, да бдиш. 5ети се онога који је казаоF @#бог тога што ми душа пати, мучена греом као неким тиранином, осветићу се непријатељима њеним@ Aуп. к.G?,/B. 2о је победио телоZ Онај који је скрушио срце. > ко је скрушио срцеZ Онај који се одрекао себе. Јер, како да не буде скрушен човек у коме је умрла сопствена вољаZY 4е$у страсним људима, једаи је страснији од другог. ;ма и такви који и саме своје прљавштине исповедају са сладострашћем и уживањем. Cечисте и срамне мисли у срцу ра$ају се обично од обмањивача срца, од демона блуда. "и лечи уздржање и савршено ниподаштавање. Cа који начин и помоћу којег средства да вежем овога свог пријатеља Vтј. телоW, и како да му судим по угледу на остале страсти, ја не знам. (ре него што га вежем, оно се одвезује. ; пре но што почнем да му судим, мирим се с њим. ; пре но што почнем да га мучим, сажалим се на њега. 2ако да мрзим оно што по природи волимZ 2ако да се избавим од онога с чиме сам везан за навекZ 2ако да убијем оно што са мном треба да васкрснеZ 2ако да начиним непропадљивим оно што је добило пропадљиву природуZ 2акав разлог да наведем ономе кој@ ми може узвратити толиким природним разлозимаZ >ко га свежем постом % кад осудим ближњег ја му се поново предајем. >ко га га победим на тај начин што сам престао да осу$ујем, када се погордим у срцу % оно ме поново обара. Оно ми је и сарадник и противник, и помоћник и супарник, и стражар и уода. 2ада га мазим, оно ме напада. >ко га исцрпљујем % оно клоне. >ко га одмарам % оно се разузда. >ко га оптеретим % не подноси. >ко га злостављам % и сам се излажем опасности. >ко га упропастим % немам -/:<1 с -/:<1 с киме да стичем врлине. адим га се % и грлим га. 2аква је то тајна са мномZ 2акав је смисао оваквог мог устројстваZ 2ако сам ја самоме себи постао и непријатељ и пријатељZY )еци ми, реци ми, о, моја супруго, природо мојаY Cикога другог нећу да питам о ономе што је у вези с тобом. 2ако да останем неповре$ен од тебеZ 2ако да избегнем природну опасност, када сам обећао [ристу да ћу водити рат с тобомZ 2ако да победим твоју тиранију, када сам добровољно решио да те силом савладамZ > тело, одговарајући својој души, речеF @Cећу ти рећи ништа што и ти сама не знаш, већ само оно што знамо обоје. 4ој драги отац јесте самољубље. Hзрок спољашњег распаљивања лежи у неговању тела, и уопште у одмарању, а узрок унутрашњи страсни осећаја налази се у пре тодном одмарању и успомени на почињена сладострасна дела. #ачета, ра$ам греове. )о$ени, они са своје стране ра$ају смрт кроз очајање. >ко упознаш моју и твоју очевидну и дубоку немоћ, ти си ми везао руке. >ко грло своје мучиш постом, везао си ми и ноге, да не могу корачати. >ко свему томе додаш и послушност, ослободио си се од мене. >ко стекнеш смирење, одсекао си ми главу@.
!етнаеста ,оHе#а она+ ко+и +е % те6%* ,а +% +е 4а#оHио K %7"о +е и васк"сн%о* и веC ов#е нас6%тио H%#%C% Hес7"тностD
88
На,о7ене G.
Cа крају 5олија уз уз (оуку 76S AсоQ. ??= ??= 5B, код 4иња се налази налази и један краћи текст под насловом насловом @(редговор поуке о телима и људима који у телу живе као ван тела@, чији аутор, ме$утим није означен. H салезијанском издању тај текст је потпуно испуштен као неаутентичан. ;пак га преводимоF @:ек што смо чули од помамног ждерања да су његов пород телесна Vтј. блуднаW искушења. Cије ни чудоF то учи и онај наш древни праотац, >дам. +а га стомак није био победио, он у својој супрузи не би ни познао жену. 5тога, они који држе прву заповест, не падају у други преступ, већ остају синови >дамови не знајући шта је био >дам Aпосле греаB, само нешто мало мањи од ан$ела A(с.?,/B` па и то, да зло не би постало бесмртно, као што вели онај који је добио надимак !огослов@.
0.
5 неба је био збаченF мисли мисли се на уци3ера, који, као дуовно биће, није никада никада окусио нити нити имао потребе потребе да окуси од телесне ране, ране, па је ипак пао % заваљјући гордости.
E.
(аклени (аклени магарацаF магарацаF свакако, свакако, демона. демона. О коме је то подвижнику подвижнику реч, не зна се. 4оже се закључити закључити само то, да је био савременик савременик светог светог >нтонија -еликог A0/=%E/=B, да је разносио рану пустињацима и отшелницима Aотуда @водио д ивље магарце@B, и да је у своме подвигу био достигао изванредно висок ступањ савршенства.
J.
+руги један богословF није јасно да ли свети ригорије ригорије Cазијанзин AE0?%EU=B или свети свети папа ригорије ригорије 6 -елики A/J=%<=JB.
/.
:ај и тај је паоF 2о скрене скрене с правог правог пута, враћа се истим путем путем којим је и застранио. 2о 2о се одрекне језиком, језиком поново и исповеда исповеда веру` ко је рукама крао, рукама може и да врати. :ако је и са другим гресима. >ли, човек који згреши блудом, не враћа се путем којим је пао, већ другимF другимF он плаче, плаче, пости, пости, уздише. уздише. #бог тога се блуд и назива назива падом у правом правом смислу речи. 4онашком 4онашком животу је нарочито нарочито својствено својствено девичанство, као што изражава и сам назив и завет монаа Aтј. оног који живи сам, без супругеB. 4она, дакле, који наруши девичанство, заиста пада, погазивши оношто је обећао !огу A5ол. 0J, соQ. UG0 5fB.
<.
Одлучује од (речисти :ајниF :ајниF Јерес је застрањење застрањење ума изражено изражено језиком, а стога и гре. > блуд упропашћује сва чула и силе тела и душе, и квари, унакажује боголикост и богоподобиост богоподобиост у човеку, бацајући га у небиће, због чега се и назива падом A5ол. 0<, соQ. UG0%UGE >B.
8.
)уски превод од G?UG. упућује упућује поводом овог случаја на (атерик, 5лово GE, али ми до тога (атерика нисмо нисмо могли доћи.
?.
(рема солији ;лије 2ритског, ествичник ествичник овде спомиње у ствари ствари светог Cона, Cона, епископа који је крстио свету свету (елагију, чувену чувену грешницу која се после свог покајања и крштења прославила светошћу. 5вети Cон је био велики подвижник у :авенском манастиру A*гипатB, и због тога био изабран JJ?. год. прво за епископа едеског, а затим илиопољског. Hмро је у *деси J8G. год. Aуп. gитије G=. новембраB. (реподобна (елагија је била прво позната грешница антиоијска, чувена по својој лепоти и богатству. (риликом доласка у >нтиоију, на сабор, епископ илиопољски Cон угледа (елагију, и задивљен њеном лепотом заплака. епота ове многобожачке блуднице и њена брига о своме телу побудили су га на размишљање о томе, како се мало ми бринемо о лепоти и украсу своје душе, невесте [ристове. Hз то се он помоли за грешницуF @осподе, не погуби дело руку својиY Cе дозволи да таква лепота остане у разврату, у власти демона, већ је обрати себи, да се њоме прославља име :воје светоY@ ; заиста, чудесним путевима !ожијег промисла, грешница чу реч !ожију, покаје се и крсти, те остатак живота проведе у суровом подвигу као монаиња % отшелница на 4аслиновој ори код Јерусалима, али под мушким именом % (елагије Aуп. gитије ?. октобра` света (елагија је умрла око J/8. годинеB.
U.
Јачим од пророка пророка +авидаF ествичник ествичник мисли на гре +авидов са -итсавејом, -итсавејом, женом женом Hрије [етејина A0.5ам.GG,G итд.B.
G=. 2оји је имао таштуF ово се, односи на светог апостола апостола (етра, који је имао ташту A4т.?,GJB, A4т.?,GJB, тј. био ожењен, ожењен, па је ипак примио кључеве кључеве 1арства небеског A4т. G<,GUB. GG. !естелесне непријатељеF демоне демоне Aуп. 5ол. JG, соQ. соQ. U0= >B.
89
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
!о%ка ('& О СРЕБРОMУБMУ И О НЕСТИЦАЊУ
-/><1 -ећина -/><1 -ећина мудри учитеља обично иза описаног тиранина ставља овог стоглавог демона среброљубља. +а ми, тако неуки, не бисмо мењали ред мудри, ићи ћемо по њиовом распореду и правилу. 5тога ћемо, ако је по вољи, размотрити саму болест, а затим у неколико речи и начин њеног лечења. 5реброљубље је обожавање идола Aв. 2ол.E,/B, кћер неверја, извињење слабости, весник старости, предсказивач глади, пророк суше. 5реброљубац исмева Јеван$еље VGW. Он је свесни преступник. 2о је стекао љубав, расипа новац. > ко каже да има и једно и друго, обмањује себе. 2о себе оплакује, одриче се и тела свог, те у случају потребе не штеди ни њега. Cемој рећи да скупљаш благо ради сиромаа. 1арство се небеско могло купити и за само две лепте Aуп. к.0G,G%JB. Једнога дана, сретоше се гостољубив и среброљубив човек. ; други назва првог неразборитим. 2о је победио ову страст, ослободио се од брига. > ко је њом спутан, никада се неће молити чисто. -/>.1 5реброљубље -/>.1 5реброљубље почиње под изговором милостиње, а завршава се као мржња према сиромасима. +ок не згомила новац, среброљубац је милосрдан` чим до новца до$е, он стисне руке. -и$ао сам људе, сиромашне новцем, како у друштву са сиромашнима дуом обогатише свој ду и заборавише на своју пре$ашњу беду. 4онау који воли новац, ту$е је униније. Он се сваки час сећа апостолови речиF Cерадник нека и неједе A0.5ол.#,G=B, иF Потребама мојим и они# који су са мном би$и пос$ужшие ове руке моје A+ап.0=,EJB. -/>=1 Cестицање -/>=1 Cестицање Vтј. добровољно сиротовањеW јесте о дбацивање земаљски брига, безбрижан живот, неометано путовање, вера у заповести !ожије, одстрањење туге. 4она који добровољно сиротује јесте господар света, који је поверио !огу сву бригу о себи, и помоћу вере све начинио својим слугама. Он никоме неће говорити о својим потребама, а оно што му долази, прима као из руке осподње. (одвижник који добровољно сиротује јесте син беспристрашћа, који све што има сматра као да нема. Cапуштајући свет, он све држи за $убре. >ко му је, пак, нечега још жао, није још ни постао сиромаштвољубац. ]овек који добровољно сиротује има чисту молитву, а лаком човек се моли мислећи на земаљске ствари.
90
Онима који живе у послушности, ту$е је среброљубље. Јер, када су и тело своје предали, шта још да сматрају својимZ :акви људи су тиме само у једноме @оштећени@F што сад лако и спремно могу прелазити са места на место. (риметио сам да својина над извесним стварима може везати монаа за једно место. >ли, ја сам ипак дошао до закључка да су блаженији од њи они монаси који скитају ради оспода. 2о је окусио небеско, лако презире земаљско. > ко није окусио небеско, радује се стицању земаљски ствари. Cеразборито сиромашан мона трпи двоструку штетуF растаје се од садашњи добара, а лишава се и будући. О, монаси, не будимо у вери слабији од птицаF оне не брину ни за шта и не сабирају сабирају у житни&е A4т.<,0/1 ће -/>/1 ће стоструко примити, било у имању, било у благодатним даровима, а други ће наследити живОт вечни. 2ао што на мору увек има валова, тако и среброљупца не напуштају гнев и туга. 2о је презрео вештаствена добра, избавио се од парничења и расправљања. > лаком човек се и за иглу прегони до смрти. Cепоколебљива вера чини крај бригама` а сећање на смрт доводи до тога да се и тела свога одрекнемо. H Јову не беше ни трага од среброљубљаF због тога он остаде спокојан и када се свега лишио Aуп. Јов,G,00B. 5реброљубље се назива, и јесте, корен сви# *а$а Aуп. G.:им. <,G=B. Оно доводи до мржње, до кра$е и зависти, до раздвајања и непријатељства, до сукоба и злопамћења, до окрутности и убиства. Cеки су малим пламеном успевали да запале велику шуму. ; помоћу мале врлине, многи су успевали да избегну све ове до сада споменуте страсти. Ова врлина назива се беспристрашће, а њу ра$а опитно богопознање, и брига о томе шта ћемо р ећи у своју одбрану у часу одласка у други свет. 2о је с пажњом прочитао целу поуку о мајци мајци зла Aстомакоуга$ањуB, а гоко око о др м
НА!О@ЕНЕ G. 5реброљубац исмева Јеван$ељеF на који који начинZ Јеван$елски саветF (родај (родај све што имаш, итд. A4т.GU,0GB, среброљубац исмева као немогућ , говорећиF @>ко сви буду продали своје имање, ко ће онда куповатиZY@
92
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
!о%ка ('&& О НЕОСЕТMИВОСТИ* ТЈD У@РТВMЕЊУ ДУEЕ И С@РТИ У@А !РЕ С@РТИ ТЕЛА
-/A>1 Cеосетљивост, -/A>1 Cеосетљивост, без обзира да ли телесна или дуовна, јесте умртвљено осећање, које је, услед дуготрајне болести и неата, доспело до стања потпуне отупљености. !езосећајност је неат који је прешао у навику и успавао разум. :о је пород лоше навике, замка за ревност, омча за раброст, непознавање умилења, врата очајања, мајка заборава Aкоји, са своје стране, поново ра$а своју сопствену мајкуB, искључење страа !ожијег. !езосећајни мона је безумни 3илосо3, учитељ који самога себе својим учењем осу$ује, адвокат који заступа противну страку, слепац који учи гледању. Он говори о лечењу ране, а не престаје да је чеше` говори против страсти, а не престаје да једе шкодљиву рану` моли се против своје страсти, а ита да је задовољи` кад је задовољи, љути се на самога себе, и не стиди се своји речи, бедникY @Cе радим добро@, виче, и усрдно наставља исти гре` устима се моли против греа, а телом се за њега бори` мудрује о смрти, а живи као да никада неће умрети` уздише због растанка са овим светом, а дрема као да је вечан` расправља о уздржању, а мисли само на то како да угоди стомаку` чита о 5трашном суду, суду, а почиње да се смеје` о таштини, а самим читањем рани своју таштину` нашироко прича о бдењу, а сам одма тоне у сан` вали молитву, а сам бежи од ње као од бича` сматра послушност блаженом, а сам је први непослушан` поваљује оне којима није стало ни до чега земаљског, а сам се не стиди да се сва$а и свети због једне прње. 2ада се наљути, постаје огорчен, па се због тога огорчења поново љути, и додајући поразу пораз % и не осећа шта ради. 2ада се наједе, каје се, а мало касније, опет једе` прославља ћутање, али га вали многоговорљивошћу` учи о кротости, а у самоме том учењу често се гневи, па се онда поново гневи % на своје огорчење` отрезни се, уздане, климне главом и % опет се подаје страсти. 5ме куди, а о плачу говори % смејуљећи се` жали се пред људима на своје славољубље, а самим тим прекоревањем жели да стекне славу` страсно гледа у женско -/AA1 лице, -/AA1 лице, а прича о целомудрености` вали безмолвнике % живећи у свету, и не опажа да тиме самога себе брука` слави милостиве људе, а вре$а просјаке. ; све што чини, чини себи на осуду, а неће % да не кажем не може % да до$е к себи. -идео сам много такви људи који су плакали, слушајући о смрти и 5трашном суду. 4е$утим, док им се сузе још нису осушиле, они трчау итро за трпезу. #ачудио сам се, како је та господарица % срамна страст % учвршћена дугом безосећајношћу, могла да победи и плач. (рема својим слабим силама, ја сам разголитио лукавства и ожиљке ове камене и жестоке, горопадне и луде страсти. Cе намеравам, наиме, много распредати о њој. 2о има способност у осподу да на основу свог личног искуства стави на рану одговарајући лек, нека се не устручава да то учини. Ја се не стидим да признам своју немоћ у вези с тим, пошто сам и сам снажно обузет том страшћу. 5војим сопственим снагама, ја не могадо ни сватити њене смицалице и лукавства, да је, не стигавши је, силом не задржа и, бацивши је на муке, не принуди да исповеди све што смо горе рекли, бичујући је прутом страа осподњег и непрекидне молитве. 5тога и рече ова тиранка и злотворкаF @aуди који су са мном склопили уговор, гледају мртве и % смеју се. Cа молитви су потпуно скамењени, ладни, смрачени. (ред светом трпезом стоје без осећања, и причешћују се V(речаснимW +аром тако као да једу обичан леб. Ја се ругам људима који се скрушено кају. Од оца који ме је родио, научила сам да убијам све добро што се ра$а од рабрости и богочежње. Ја сам мајка смеа, ја сам ранитељ сна, ја сам пријатељ ситости, ја сам повезана са лажном побожношћу и не осећам никакав бол када ме коре@. > ја, јадан, ужаснут речима ове горопадне страсти, у жељи да дознам нешто више о њеном пореклу, упита за име њеног родитеља. > онаF @)о$ење ми није само једно. #ачеће је моје некако измешано и нејасно. 5итост ми даје снаге, време ми омогућава ницање, лоша навика ме учвршћује. 2о има ту навику, никада се од мене неће ослободити. !уди истрајан у размишљању о -ечном суду, у дугоме бдењуF можда ћу те тада оставити мало на миру. (ази на узрок мога настанка у теби, и бори се против њега, јер 93
ми није један узрок код сви људи. 4оли се често крај гробова, насликавши неизбрисиво њиову слику у своме срцу. Јер, ако писаљком поста то не насликаш, нећеш ме победити никада.
94
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
!о%ка ('&&& О СНУ* О @ОЛИТВИ И САБОРНО@ БОГОСЛУЖЕЊУ
-/A91 5ан -/A91 5ан је извесна особина природе, слика смрти, нерад чула. 5ан је јединствена појава, но има многобројне узроке, као што је случај и са поотом. :о суF природа, рана, демони, а можда и претерани и дуготрајни пост, јер постом исцрпљено тело оће да се утеши сном. (ијанство се ствара навиком. ;сто тако и много спавање. #ато треба да се боримо против те лоше навике, нарочито у почетку подвига послушности. +уготрајну навику је тешко излечити. Обратимо пажњу, и видећемо да се невидљиви непријатељи окупљају онда када се на знак дуовне трубе VGW почну скупљати браћа. #бог тога неки демони прилазе к постељи тек што смо устали, наговарајући нас да поново легнемо у њу, говорећиF @(ричекај док се не заврше уводне песме, па ћеш онда у цркву@. +руги демони погружавају у сан оне који су на молитви, или подстрекавају на разговарање у цркви, или одвлаче ум на срамне помисли, или нас наслањају уза зид, као клонуле, или нас понекад и честим зевањем спопадну. Cеки демони често за време молитве изазивају сме, да би кроз то на нас расрдили !ога. +руги нас присиљавају да од лености журимо, а неки нас подстичу да певамо спорије, из уживања, док понекад чуче крај уста и закључавају и тако да и једва можемо мо жемо отворити. Cо, ко у дубини душе осећа да стоји пред !огом, биће на молитви као непомични стуб, и ништа од овога што смо сад споменули неће да га извргне подсмеу. (рави послушник, кад стане на молитву, често постаје сав озарен и радостан. ;скрено служење је подвижника припремило и оспособило за то. 5ви се могу молити у цркви заједно са осталима. >ли, многима више одговара да се моле само са једним братом сродна дуа. 5асвим је мало они који се могу потпуно усамљено молити. (евајући заједно са осталима, нећеш бити у стању да се помолиш дуовно, без икакве помисли на земаљско. Cека ти је ум за време богослужења заузет размишљањем о слушаним речима или, пак, одре$еном молитвом у очекивању следећег стиа. #а време молитве не треба радити ништа друго, без обзира да ли је у питању један од главни или неки од споредни послова. :о је јасна поука ан$ела који је био дошао великоме >нтонију V0W. 2валитет злата испитује се у ватри, а ревност и љубав монаа према !огу познаје се по томе како стоји на молитви.
95
-/<:1 2о +е стекао ,о5ва6н% в"6ин% 7о6итве* ,"иH6и3ава се Бо$% и све ви?е се о#7иче о# #е7онаD
НА!О@ЕНЕ +уовна трубаF вероватно труба којом су се испрва, уместо каснијег звона или клепала, браћа сазивала на богослужење. 0. (оука ан$ела великом великом >нтонијуF >нтонијуF >нтоније -елики -елики A0/=%E/лександрију за врем време е 4акс 4аксим имин инов овог ог гоњењ гоњења, а, EGG, EGG, али али му није није дато дато да пост пострад рада а за [рис [риста та мученичком смрћу, те се враћа у пустињу. Одатле се заузима за светог >танасија -еликог, оца (равославља, и пише чак и цару 2онстантину. +а би сузбио лажну пропаганду аријанаца у вези са својим догматским погледима, одлази поново у >лександрију AE/JB. (о повратку у пустињу, убрзо умире AE/танасије -елики Aуп. gитије G8. јануарB. Једном Једном приликом приликом,, јави јави се ан$ео ан$ео >нтони >нтонију ју -елико -еликом м и на очигле очигледан дан начин начин му показа да мона никада не треба да се бави било каквим послом за време молитве. Јер, преподобни отац није видео да се ан$ео у исто време и моли и занима рукодељем, него је видео да је ан$ео час седео и занимао се рукодељем, а час остављао остављао рукодеље и устајао на молитву. молитву. :ај ан$ео је био послан од !ога светом >нтонију, да га научи како и он треба да чини и на који начин треба да живи да би се спасао. #ато му и рече ан$еоF @]ини тако, и спашћеш сеY@ A;лија 2ритски, према руском преводу од G?UG, прим. ч, стр. 0=B. 1.
96
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 767 О ТЕЛЕСНО@ БДЕЊУ И О ТО@Е 2А2О ГА ТРЕБА У!РАЖЊАВАТИ
-/<:1 (ред -/<:1 (ред земаљске владаре људи излазе или ненаоружани и без уни3орме, или са жезлом, са штитом или са мачем. -елика је и неупоредива разлика разлика изме$у први и последњиF први су углавном сродници ср одници и пријатељи цареви. :ако је код земаљски владара. [ајде да и ми погледамо, како се појављујемо пред !огом и 1арем небеским у вечерњим, дневним и ноћним службама и молитвама. Cеки на вечерњем бдењу пружају руке на молитву, као људи дуовни и слободни од сваке бриге земаљске. +руги излазе тада пре !ога са појањем. Cеки се више труде у читању. > други се, по немоћи, јуначки боре са сном помоћу ручног рада. Cеки, најзад, размишљајући непрестано о смрти, оће да стекну умиљење. Од сви ти подвижника, само је бдење први и последњи у пуном смислу речи богољубиво. +руги чине оно што је монасима уопште прописано. Остали иду најгорим путем, премда !ог прима и цени дарове према расположењу и способности човека који даје. !удно око очишћује ум, а предуго спавање отупљује душу. !удан мона је непријатељ блуда, а поспан % друг тога демона. !дење је слабљење пооте, избављење од нечисти снова, очи пуне суза, разнежено срце, чувар помисли, топионица ране, укро% тилиште зли дуова, мучилиште језика, прогонство прљави маштарија. !удан мона је ловац помисли, јер у ноћној тишини тишини може без муке да и и опази и увати. -/<;1 2ада се огласи труба за молитву, богољубиви мона велиF @+ивноY [вала !огуY@, а лењиви закукаF @HY ЈаоY@ (остављање трпезе открива поклонике стомака, а подвиг молитве % богољупце. (рви скаче од радости када угледа трпезу, а други постаје тужан. Hзрок заборава је дуго спавање, а бдење одржава сећање. !огатство земљорадника скупља се на гумну и точи из каце` богатство богопознања монаси скупљају на вечерњим и ноћним службама и подвизима ума. +уго спавање је р$ав другF леним људима оно отима пола живота, ако не и више. )$ав мона је будан када се разговара, а када наступи време за молитву % очи му се саме склапају. ен мона је добар у многоговорљивости, а кад на њега до$е ред да чита, не може од сна ни ока да отвори. 2ада затруби последња труба, васкрсавају мртви, а када почне празнословље, расањују се поспани.
97
:иранин спавања је р$ав пријатељF када смо сити, он одлази од нас, а када смо гладни и жедни од поста, он нас силно напада, и за време молитве нас подбада да се приватимо ручног рада. Он друкчије дру кчије није у стању да уништи молитву они који бде. Овај демон се први прикрада почетницима у борби, да и у самом почетку подвига начини леним, или да и припреми за долазак демона блуда. 5ве док се не ослободимо од тога, не треба да се клонимо молитава у цркви. 4и често и због стида не дремамо. (ас је непријатељ зеца, а демон славољубља % сна. (родавац израчунава своју добит кад се заврши дан, а подвижник % када се заврши богослужење. !уди опрезан после молитве, и видећеш побе$ене гомиле демона како покушавају да нас управо у томе тренутку прободу непристојним маштаријама. #ато седи и пази, па ћеш видети оне који су уобичајили да отимају душевне првине. +ешава се да слушамо и у сну речи ре чи (салама, услед навике да стално мислимо у дуу (салтира. >ли, дога$а се и да те стиове демони убацују у нашу машту, како би нас начинили гордима. +а говорим о трећем стању % нисам желео, али неко ме је примораоF душа која дању непрестано размишља о речи осподњој Aуп. (с.G,0B обично и у сну ради исто. Ово друго је награда за оно прво, ради одгнања зли дуова и нечисти сањарија. Деветнаести Деветнаести ст%,аB ст%,аB ко +е #о Bе$а Bе$а #ос,ео* ,"и7ио +е свет6ост свет6ост % сво+е сво+е с")еD
98
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука [[ О ДЕТИЊАСТОЈ СТРАEMИВОСТИ
-/<.1 >ко -/<.1 >ко подвиг врлине проводиш у општежићу општежићу или у заједници, страшљивост те неће много нападати. > ако се подвизаваш на пустим местима, пази да тобом не овлада тај потомак таштине и кћер неверја. 5трашљивост је детињаста нарав у сујетом остарелој души. 5трашљивост је одсуство вере у очекивању изненадне несреће. 5тра је опасност на коју се мисли још пре но што је настала. ;ли, опетF стра је трепетно осећање срца, које дрти и тугује због неизвесни а могући дога$аја. 5тра је лишење чврстог поуздања у !ога. Оола душа је роб страшљивости, јер се узда у саму себеF она се плаши од сваког шума, од сваке сенке. Они који плачу и пате због своји греова, нису страшљиви. 5трашљиви често долазе ван себе од страа, што је сасвим природноF оспод праведно оставља горде на цедилу, да бисмо се и ми остали научили да не будемо горди. 5ви страшљиви људи су сујетни. >ли, ни сви рабри људи нису смиреноумни, јер се дешава да ни разбојници, ни гробокрадице нису плашљиви. Cе оклевај да се у глуво доба ноћи појављујеш управо на местима на којима те обично вата стра. >ко макар и мало попустиш тој детињастој и смешној страсти, и остарићеш с њом. 2ад кренеш, наоуружај се молитвом. 2ад стигнеш, рашири руке. ;сусовим именом бичуј противникеF ни на небу ни на земљи нема јачег оружја. > кад се ослободиш од те болести, завали од свег срца ;збавитељу. >ко му будеш завалан, штитиће те до века. 5томак не можеш напунити одједанпут. ;сто тако ни страшљивост није могуће победити одједанпут. (о мери у којој плач постаје све јачи у нама, и страшљивост од нас одлази. 5а слабљењем плача, и ми постајемо плашљиви. Накострешише ми се д$аке и кожа моја, рече *ли3аз, објашњавајући препреденост демона AЈов,J,G/B. (онекад се уплаши прво душа, а понекад тело. Онај који се први уплаши, преноси стра на другога. >ко се тело уплаши, а у душу није ушао неосновани стра, близу је избављење од болести. 2ада се стварно ослободимо од страшљивости, мрачна и пуста места неће орабрити демоне да нападну на нас, већ само неплодност душе наше. > то може бити и по промислу !ожијем. 2о је постао слуга осподњи, боји се само свог осподара, а ко се оспода још не боји, често се плаши и од своје сопствене сенке.
99
2ад прилази невидљиви ду демона, плаши се тело, а кад прилази ан$ео, смирено се весели душа. 2ада по томе дејству препознамо долазак ан$ела, скочимо итро на молитву, јер добри наш чувар до$е да се помоли заједно с нама. 2о +е ,оHе#ио ,6а?8ивост свакако +е Бо$% ,"е#ао 3ивот сво+ и #%?% сво+% .
100
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 776 О @НОГОЛИ2ОЈ ТАEТИНИ
-/<=1 Cеки -/<=1 Cеки имају обичај да о таштини Vтј. сујетиW пишу у посебној глави, одвојено од гордости. #бог тога и кажу да основни и -/ човек који нас вали Aбоље рећи % квариB, својом повалом отвара наше очи. Cо, чим се очи отворе % 101
исчезава из нас богатство наше. аскавац је служитељ демона, водич гордости, ис% требљивач умилења, рушилац врлина, заводник. 9ни који вас #ва$е, обмањују вас, вели пророк A;с.E,G0B. -/.>1 Hзвишеним -/.>1 Hзвишеним људима је својствено да племенито и радосно подносе увреде, а светим и преподобним % да повалу примају без штете. -и$ао сам како су људи који има$ау плач, падали у јарост кад су и валили, и тако као на вашару трампили једну страст за другу. Cико не зна шта је у човеку, осим дуа човековог Aуп. G.2ор.0,GGB. #ато, нека се постиде и занеме они који би тели да нас вале у лице. 2ад чујеш да је ближњи твој или пријатељ рекао о теби нешто лоше у твоме одсуству, покажи колико га волиш % и повалигаY по валигаY -елика је ствар стрести са себе повалу људску. Још већа је ствар, отрести се повале демонске. 5миреноумље не показује онај који сам о себи говори р$аво Aко не би био у стању да поднесе самога себеZB, већ онај који од другога чо века подноси увреду тако да не умањи своју љубав према њему. (риметио сам да демон таштине убацује помисли једноме брату, па и открива другоме, подстрекавајући га да првоме каже шта му је на срцу, како би га прославио као прозорљивца. +ешава се да се овај зликовац дотиче и телесни удова, производећи у њима дртање. Cе обраћај пажњу на њега кад у теби изазива жељу да постанеш епископ, или игуман, или учитељ. :ешко је отерати пса од тезге на којој се продаје месо. 2ад види извесне људе да су дошли до неког малог спокојства, он и сместа наводи да пре$у из пустиње у свет, говорећиF @;ди да спасеш људе који пропадају@. +рукчије изгледа живи *тиопљанин, а друкчије кип његов. +рукчије је славољубље они који живе у општежићу, него они који су по пустињама. 5ујета побу$ује лакомислене монае да очекују посету светски људи, те да иза$у у сусрет онима који долазе` учи и да падају ничице пред њиове ноге, и да се, препуна гордости, одева у смиреност` подешава држање и глас, и гледа у руке посетилаца % не би ли добила нешто од њи` назива и господарима и заштитницима који им, после !ога, живот дају. +ок седе за трпезом, она и побу$ује да се уздржавају а да према потчињенима буду осиони` на богослужењу лене чини ревносним` оне који немају гласа, добрим певачима` поспане, бодрима` улагује се канонару, називајући га оцем и учитељем, али само док гости не оду. :аштина цењене монае чини гордима, гор дима, а понижаване злопамтљивима. 5лавољубље често бива узроком срамоте уместо части. Јер, оно својим разјареним ученицима наноси велику срамоту. :аштина пред људима чини гневљиве кроткима. Она врло лако иде са природним даровима, и њима често обара своје окајане слуге.
102
-иде једног демона како вре$а и -/.A1 прогања -/.A1 прогања свог брата. 2ада се, тако, једном приликом брат наљутио, наи$оше неки светски људи. ; бедник тај од гнева пре$е на славољубље. јер не могаше робовати у исто време и једној и другој страсти. 4она који је постао роб сујете, води двоструки животF споља % монашки, а у души и мислима % светски. >ко се усрдно трудимо да угодимо !огу, свакако ћемо и од небеске славе окусити. > онај који осети ту славу, презираће сваку земаљску славу. ]удио би се, наиме, када би неко презрео другу пре него што окуси прву. (окрадени од таштине, ми се често окрећемо и вешто крадемо њу саму. -и$ао сам људе који су из таштине почињали дуовни подвиг. ; премда им је почетак био порочан, крај испаде повалан, због тога што се ду у њима изменио. 2о се вали природним даровима Aнпр. оштроумљем, бистрином, Vнаклоношћу заW читање, речитошћу, и свим сличним што добисмо без трудаB, никада неће добити натприродна добра. Јер, ко је у маломе неверан, и у многоме је неверан и ташт Aуп. к.G<,G=B. +а би постигли крајње бестрашће и богатство дарова, силу чудотворства и моћ предви$ања, неки људи узалуд изнуравају своје тело. ЈаднициY Они не знају да мајка ти добара није труд, већ више од свега % смирење. 2о тражи дарове за свој труд, полаже опасан темељ, а ко себе сматра дужником, примиће неочекивано и ненадано богатство. Cемој слушати овог вејача, који ти саветује да објавиш своје врлине ради користи слушалаца. аква је корист човеку ако сав свет *адобије а души својој науди A4т.G<,0 шта може бити корисније од тогаZ Један прозорљивац ми је испричао шта је једном приликом видеоF @+ок сам са осталом браћом седео у манастирској зборници, до$оше демон таштине и демон гордости, и седоше крај мене, један с десне а други с леве стране. ; први ме поче боцкати у ребра својим славољубивим прстом, наговарајући ме да кажем нешто о извесним ви$ењима и подвизима које сам имао у пустињи. Cо, тек што сам га се отресао, рекавшиF Нека се одврате и *астиде они који ми смишљају *$о A(с.EU,G/B % демон који је седео с леве стране ми рече на уоF @!равоY Одлично си урадиоY (остао си велик, јер си победио моју безобразну мајку@. :ада се ја окрену и к њему, и изговори речи следећег стиаF Нека се сместа врате посрамљени они који ми говоре0 C9д$ичноD 9д$ичноC си урадиоY@ Cа моје питање, како је таштина мајка гордости, он ми одговориF -/.01 @(овале -/.01 @(овале узносе и надимају душу. > када се душа понесе, тада је обузима гордост, која узноси до неба и низводи до ада. ;ма славе која од оспода долазиF Прос$авиу оне који мене прос$ављају, каже AG.1ар.0,E=B. > има славе која је последица $авоље препреденостиF -ешко вама, вели, када стану сви људи добро добро говорити о вама Aк.<,0
немамо, наводећи нам речиF -ако да се свет$и свет$ост ваша пред људима, да виде ваша добра де$а A4т. /,G ако ни то не помогне, подсетимо се одма на своју смрт. H случају да ни то не можемо, онда се бар уплашимо од срамоте која прати таштинуF !ер сваки који себе у*висује пони*ие се Aк.GJ,GGB, свакако и овде, још пре будућег века. 2ада валитељи Aбоље рећи кваритељиB почну да нас вале, одма треба да се сетимо мноштва своји безакоња, па ћемо видети да смо недостојни онога што се говори о нама или чини за нас. 4е$у славољубивим људима свакако има и такви којима ко јима би !ог иначе услишио неке молбе. 4е$утим, њиове молитве и умољавања !ог обично спречава, како не би због услишене молитве своје постали још више уображени. (ростодушнији људи обично нису много подложни дејству овог отрова. Јер, сујета искључује простодушност и претпоставља лицемеран живот. ]есто се дешава да црв, достигнувши одре$ени узраст, добија крила и узлеће у висину. :ако и таштина, када се потпуно развије, ра$а гордост, тај почетак и крај сви зала. -/.91 2о -/.91 2о је без ове болести, налази се близу спасења, а ко није без ње, још је далеко од славе свети. Ст%,аB #ва#есет ,"виD Она+ ко$а та?тина ни+е %6ови6а* неGе %,асти % Hе4$6ав% $о"#ост* то6ико 7"ск% Бо$%. Бо$% .
НА!О@ЕНЕ G. Један од први црквени црквени писаца који су разликовали таштину Vтј. славољубљеW од гордости јесте свети Јован 2асијан A5оQ. S, 0. G?. 4)G., JU, -B. Он набраја 104
осам главни страсти, ме$у којима ставља на седмо место таштину, а на осмо гордост. :ако чине и *вагрије (онтијски Af& _^i_ wMiM_RMR ^_eMiciM_LMxNR, 6%67, yMeL&, ).I. ).I. J==, J==, G080B G080B,, а изме изме$у $у оста остали ли и свет свети и Cил Cил 5ина 5инајс јски ки AE/=% AE/=%JE JE=B =B,, у свом свом посебном делу fе _^i_ RlMKMiNxNR OcQMiMc&, yMeL&, q.I. 8U, GGJ<. 5вети ригорије !огослов, ме$утим, каже да има седам дуова зла, каогод и седам дуова врлина AОгаi. EU, 4MeL&, ).I. E<, EJ/ >B Aуп. руски превод ествице од G?UG, прим. ч, стр. 0G%00, као и дисертацију -. Dрадинског, 5вети Cил 5инајски, !еоград, GUE?, 0?% E=B. Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 7766 О БЕIГЛАВОЈ ГОРДОСТИ
-/0.1 ордост -/0.1 ордост је одрицање !ога, проналазак демона, ниподаштавање људи VGW, мајка осу$ивања, потомак повала, знак дуовне јаловости, протеривање помоћи !ожије, претеча лудила, виновник падова, подлога епилепсије V0W, извор гнева, врата лицемерства, подупирач демона, чувар греова, узрочник немилоср$а, незнање за самилост, сурови иследник, нечовечни судија, противник !ога, корен уле. (очетак гордости је тамо где се завршава таштина` средину представља ниподаштавање ближњег, бестидно разглашавање властити подвига, валисавост у срцу, мржња према прекору` а крај је одбацивање !ожије помоћи, уздање у своје властите снаге, демонска нарав. 5ви који оћемо да избегнемо пад у ову јаму, чујмоF ова страст се често и радо рани благодарношћу. AОна нас испочетка и не наводи сасвим отворено да одбацимо !огаB. -идео сам људе који су на речима заваљивали !огу, а у мислима величали сами себе. :о јасно сведочи онај 3арисеј, рекавшиF оже, #ва$а ти Aк. G?,GGBY де се догодио пад, тамо се претодно настанила гордостF друго објављује долазак првога. Од једног часног старца чуо сам следећеF @(ретпоставимо да има дванаест бестидни страсти. ; једна од њи, тј. гордост, ако је заволиш свесно, у стању је да заузме место сви остали једанаест страсти@. ордоуман мона осорно одговара. > смиреноуман не одговара ни на који начин. 2ипарис се не савија и не вуче по земљи. :ако ни мона оола срца не може стећи послушност. ]овек гордога срца жели да влада. #на сеF он друкчије и не може % боље рећи и не жели % коначно да пропадне. оспод се противи гордима AЈак.J,
успевали да излече. 4е$утим, последње % човек не може да излечи. 2о не трпи прекоре, испољава страст, а ко и прима % ослоба$а се од ланаца којима је био окован. >ко је неко пао с неба без икакве друге страсти, искључиво услед гордости, треба испитатиF није ли могућно смирењем, без сваке друге врлине, узићи на небо. ордост означава губитак целокупног дуовног богатства, свега оног што се са толико зноја постигло. +авапише и не беше спасио&а Aсвакако због тога што су завапили са гордошћуB` *авапише ка "осподу, и не ус$шии и# Aбез сумње због тога што нису одсецали узроке онога против чега се мољауB A(с. G8,J0B. Један старац, веома посвећен у тајне дуовног живота, саветоваше оолог брата. > овај, заслепљен, речеF @Опрости, очеF ја нисам гордY@ > свемудри старац ће на то рећиF @2акав би ми јаснији доказ могао пружити о својој гордости, дете моје, ако не тиме што кажешF @Ја нисам горд@Z@ :аквима веома одговара потчињавање, што суровији и неугледнији начин живота и читање о натприродним подвизима свети отаца. 4ожда у томе има извесне мале наде да ће се ови болесници спасти. 5рамота је китити се ту$им украсом, а крајње је безумље поносити понос ити се !ожијим даровима. (оноси се искључиво оним врлинама које би извршио пре свог ро$ењаF оне врлине, напротив, које си стекао после свог ро$ења, даровао ти је !ог, као што ти је даровао и само ро$ење. :воје врлине би могле бити једино оне које би извршио пре но што си дошао до свестиF !ог ти је, ме$утим, и сам ум даровао. 5воме сопственом труду могао би приписати само оне победе које би постигао без свог телаF тело, пак, није твоја већ !ожија творевина. Cемој се осећати сигурним докле год не примиш пресуду, имајући на уму онога коме су везали руке и ноге, и кога су бацили у таму најкрајњу, иако је већ седео за свадбеном трпезом. Cе буди оол земљани створеY 4ноги су свргнути с неба, мада бејау свети и бестелесни. 2ада чврсто заседне у својим служитељима, демон гордости им Aу сну или на јави у виду светлог ан$ела или неког мученикаB открива извесне тајне или даје привидну благодат, како би се ти бедници преварили и потпуно изгубили памет. 2ада бисмо иљаде смрти поднели за [риста, ни тада не бисмо одужили свој дуг. +руго +ру го је крв !ога, а друго крв робова Aпо вредности, а не по суштиниB. Cикада немојмо престати да испитујемо и упоре$ујемо себе -/0/1 са оцима и светилницима који су живели пре нас. :ако ћемо наћи да још нисмо н исмо ни крочили на пут правог подвижништва, да нисмо испунили свој завет онако како треба, те да још живимо светски. (рави мона је онај човек који има ненадмено око душе и непокретно телесно чуло. 4она је онај који с воје невидљиве непријатеље дозива и дражи као звери, чак и када беже од њега. 4она је непрестано усићење и живоносна туга. 4она је чов ек који извршује врлине онако како други задовољавају своје страсти. 4она је непрестана светлост у оку срца. 4она је океан смирења, у који је сурвао и утопио свакога злог дуа. Cадменост доводи до заборављања греова, а сећање на грее је посредник смиреноумља. 106
ордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата. :а погана страст не само што нам не допушта да напредујемо, него нас и са постигнуте висине руши. ордост је нар, унутра гњио, а споља гладак и леп. ордоме монау демон није потребанF он је самоме себи постао демон и непријатељ. :ама је ту$а светлости. :ако је и гордељивац ту$ свакој врлини. H гордим срцима ра$ају се богоулне речи, а у смиреним душама % небеска ви$ења. опов мрзи сунце, а гордељивац ниподаштава кротке. -ећина горди људи Aкако, не знамB заварава се све до смрти уверењем да су бестрасни. :ек тада они увиде колика је њиова беда. ]овеку кога је уловила гордост, само оспод може помоћи. 5вако људско средство за спасавање било би му некорисно. Једном приликом сам уватио ову безглаву варалицу, која се увукла у моје срце на раменима своје матере. 5везавши и једну и другу ужетом послушности и изударавши и бичем скромности, притисну и да ми кажу како су ушле у мене. Cајзад, под ударцима, проговоришеF @4и немамо ни почетка, ни ро$ења, јер смо саме и почетак и родитељ сви страсти. 5крушеност срца која се ра$а у потчињавању % не мало ратује с нама. 4и не трпимо да било ко над нама влада. 5а неба смо отпале управо стога што смо и тамо теле да владамо. Hкратко речено, ми смо родитељ свега онога што се противи смиреноумљу` све што смиреноумљу помаже % нама је супротно. Hосталом, и на небу се бејасмо осилилеF где, онда, да побегнеш од насZ 4и често идемо иза трпљења увреде, иза послушности и безгневља, иза непамћења зла и преданог служења. Cаше потомство чинеF падови дуовни људи, гнев, оговарање, самовоља, непокорност. (остоји само једна једина ствар на коју нисмо у стању да насрнемо. )ећи ћемо ти шта је то, јер нас твоји ударци страшно болеF ако пред осподом искрено окривиш себе, сматраћеш нас за паучину@. 2ао што видиш, коњ на коме јаши гордост јесте таштина. (реподобно смирење и самоосу$ивање, ме$утим, насмејаће -/9>1 се -/9>1 се коњу и ја#ачу његову, певајући са одушевљењем победничку песмуF +апевајмо "осподу, јер се с$авно прос$ави0 коња и ја#ача ба&ио је у море A;зл.G/,GB, и у бездан смирења. Два#есет #"%$и #"%$и ст%,аB ст%,аB она+ ко+и се ,о,ео* ако ако +е %о,?те Hио % стаB% стаB% #а се ,о,не* ,о,не* оHе6о#анио +е о$"о7н% сна$%D
НА!О@ЕНЕ Cиподаштавање људиF својство је гордости ниподаштавање људи и г нев на људе A5ол. 0, соQ. U80 -B. 0. (одлога епилепсијеF један један 3илосо3 је рекао да је гордост % падавица A5ол. J, аQQ, соQ. U80 5B. 1.
107
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 77666 О НЕО!ИСИВИ@ ХУЛНИ@ !О@ИСЛИ@А
-/901 оре -/901 оре смо чули да од злог корена и зле мајке произлази још гори плодF од погане гордости ра$а се неописива ула. 5тога је и њу потребно изнети на видело, будући да није нешто ситно. Она је један непријатељ и противник, који је много опаснији од сви други. Xто је још горе, ми нисмо у стању да помисли уле без тешкоћа кажемо своме дуовном лекару, да и исповедимо и жигошемо. #ато су многи често падали у очајање и губили наду. :ај опаки гре им је, наиме, као црв у дрвету, упропастио сву наду. Овај свеокаљани демон често воли да и на самој литургији, и у сами час освећења :ајни, ули на оспода и на 5вете +арове који се приносе. :о нам најјасније и показује да те безаконе, непојмљиве и неизрециве речи, у ствари, у нама не изговара наша душа, већ богомрзац демон, који је збачен са неба због тога што је и тамо покушао да ули на оспода. Јер, да су те непристојне и недоличне речи заиста моје, како се онда, примивши +ар, клањамZ 2ако би могао у исто време да псујем и да благосиљамZ 4ноге је људе овај обмањивач и упропаститељ душа доводио често и до лудила. Cиједна друга помисао не исповеда се тако тешко као ова. #ато она често са многима дочека и старост. > демонима и улним помислима ништа тако не даје снаге у нападима на нас, као то што и неиспове$ене гајимо и скривамо у срцу. Cико не треба себе да сматра виновником улни помисли. оспод је срцезналац. Он разуме да такве речи нису наше, већ непријатеља наши. (ијанство је узрок спотицања, а гордост је узрок недостојни помисли. ; мада онај који се спотакнуо није крив за само спотицање, за пијанство ће свакако бити кажњен. 2ад станемо на молитву, те нечисте и неизрециве -/991 помисли -/991 помисли устају на нас. 2ад се молитва заврши, оне одма одлазе. Оне се нерадо упуштају у борбу са онима који и не обраћају пажњу на њи. :ај безбожни ду не само што ули на !ожанство и на све што је !ожије, већ у нама изговара и непристојне и најсрамније речи, р ечи, како бисмо оставили молитву или пали у очајање. Јер, овај зли и сурови тиранин многе људе одвуче од молитве, многе од 5вети :ајни одвоји, некима тело изнури тугом, а друге постом измучи, не дајући им ни часа одмора. Он то чини не само са световњацима, него и са људима који воде монашки живот, говорећи им стално да им уопште нема спасења и да су беднији од сви неверника и многобошца. ]овек који оће да се избави од дуа уле који га узнемирава, нека добро зна да за улне помисли није крива његова душа, већ сам нечисти демон, који је рекао осподуF ;ве ово дау теби ако паднеш и пок$ониш ми се A4т.J,UB. #ато и ми, презирући га и не придајући никакав значај помислима које он убацује у нас, рецимоF C/ди од мене, мене, сатаноD "осподу огу свом ћу се клањати и Eему јединоме служити A4т.J,G=B. > мука твоја и реч твоја вратиће се на главу твоју, и на теме твоје пашће ула твоја у 108
садашњем и у будућем веку Aуп. (с.8,G8B@. 2о би на неки други начин тео да победи демона уле, личи на човека који би покушао да рукама својим увати муњу. Јер, како да увати, како да се расправља и бори са оним који одједном, као ветар улеће у срце, у магновењу изговара реч и одма нестајеZ 5ви други противници стоје, приватају борбу, оклевају и дају времена ономе који оће да и нападне. > овај % неY Cапротив, тек што се појави, одступа` тек што проговори, одлази. :ај демон често има обичај да се врти око најпростодушнији и најбезазленији по уму. Јер, они се тиме узнемиравају и збуњују много више него други људи. H њима се све то збива, може се рећи, не по гордости, него по зависти демона. (рестанимо судити и осу$ивати ближњега па се нећемо плашити улни помисли. (рво је узрок и корен другога. 2ао што човек, закључан у кући, чује речи они који напољу пролазе, мада сам с њима не говори, тако и душа, боравећи у себи и слушајући уле демона, осећа узнемирење због онога што говори онај који пролази кроз њу. 2о презре овог демона, ослоба$а се и од страсти, а ко мисли да води борбу с њим на неки други начин, подлећи ће -/=:1 му -/=:1 му коначно. Јер, ко оће речима да савлада дуове, личи на човека који оће да закључа ветрове. Један ревносни мона, злостављан од стране овог демона, око двадесет година исцрпљиваше своје тело постом и бдењем. Cо, пошто не осети никакве користи, написа на артију своју страст, те оде једном светом човеку и даде му је да прочита, бацивши се лицем на земљу тако да ни погледати није смео у светога. > када старац прочита то што је на артији било написано, осмену се, подиже брата и речеF @5тави руку своју, чедо, на мој вратY@ (ошто је брат то учинио, велики му речеF @Cека тај гре буде на моме врату, брате, без обзира на то колико је година био у теби и колико ће још бити. 5амо ти њему немој придавати никакав значајY@ :ај мона је после тврдио, да још није био ни изашао из келије старчеве, а страст је већ била исчезла. :о ми је, са завалношћу [ристу, испричао управо мона који се налазио у искушењу. 2о +е о#нео ,оHе#% на# ово7 ст"а?C%* ,"оте"ао +е $о"#остD
109
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 776S О 2РОТОСТИ* !РОСТОТИ И БЕIАIЛЕНОСТИ* 2ОЈИ СЕ НЕ@АЈУ !О !РИРОДИ НЕГО СЕ СТИLУ* И О IЛОFИ
-/=:1 ;зласку сунца претоди светлост зоре. :ако је и кротост претеча смиреноумља. ]ујмо, стога, саму 5ветлост, којим редом говори о тим врлинамаF Научите Научите се од мене, вели, јер сам ја кротак и смирен ср&ем A4т.GG,0UB. (рема томе, да бисмо јасно могли погледати у сунце које се ра$а, природно је да морамо најпре бити осветљени извесном слабијом светлошћу. Cемогуће је, немогуће је видети сунце, пре но што се појави светлост зоре, као што показује само својство поменути врлина. 2ротост је непроменљиво стање дуа, истоветно у понижењу као и у почасти. 2ротост се састоји у томе, да се без узбу$ења, искрено молимо за ближњега, чак и кад нас вре$а. 2ротост је стена која се уздиже изнад мора јарости. О њу се разбијају сви валови што налећуF сама остаје ос таје непоколебљива. 2ротост је подупирач трпљења, врата, или боље % мајка љубави, подлога расу$ивањаF Научие -/=;1 "оспод кротке путевима својим A(с.0J,UB. Она је посредник опроштаја, смелост у молитви, обиталиште +уа 5ветог. На кога у пог$едати, ако не на кротког и тиог A;с.<<,0BZ 2ротост је помоћник послушвости, водич монашког братства, узда за јаросне људе, пресечење срдитости, дародавац радости, подражавање [риста, својство ан$ела, оков за демоне и штит од огорчења. H срцима кротки људи почива оспод, док је немирна душа седиште $авола. ротки... е нас$едити *емљу A4т. /,/B. Xтавише, они ће завладати земљом. aуди, пак, који се стално љуте, биће истребљени из земље своје. 2ротка душа је престо простоте, а гневљив ум % творац злоће. !лага душа разуме речи мудростиF "оспод е водити кротке на суд A(с.0J,UB, или боље % на расу$ивање. (рава душа је друг смирености, а лукава % робиња гордости. +уше кротки људи испуниће се знањем, а гневљив ум је укућанин мрака и незнања. Једном се сретоше гневљивац и претворицаF у разговору њиову не беше могућно наћи ни једне једине праве речи. Отвориш О твориш ли срце првоме, наћи ћеш беснило` испиташ ли душу другога, угледаћеш злоћу. (ростота је једнообразно стање душе, у коме се не може покренути никаквим злоумљем. !езазленост је ведро расположење душе, слободно од сваке лукаве мисли. (рво својство дечјег узраста јесте проста једноставност. +ок ју је >дам имао, дотле ни наготу душе своје нити ругобу тела свог није видео. 110
епа је и блажена и простота коју неки имају по природи, али не као она која је уз велики труд настала претварањем од лукавства. (рва нас чува од велике препредености и многи страсти, а друга постаје узрок најузвишенијег смиреноумља и кротости. #бог тога и награда за прву није велика, док је за другу преславна VGW. 5ви ми који бисмо тели да привучемо оспода к себи, при$имо му природно, као ученици Hчитељу, просто и неизвештачено, једноставно и искрено. !удући прост и несложен, Он оће да и душе које му прилазе буду просте и неискварене. Cигде се не може срести једноставност у којој не би било смирења. укав човек је лажни пророк, који уображава да по речима може закључити о мислима, и по спољашњим поступцима о ономе што је у срцу. (ознавао сам праведне људе који су се од лукави научили лукавству, те се запрепасти како су могли тако брзо изгубити своје природно својство и првенство. 2олико лако искрени људи постају лукави, толико тешко лукави људи могу постати искрени. ;стинско ту$иновање, послушност и ћутање, чес то су испољавали велику моћ, те преко очекивања исцељивали и оно што је неизлечиво. >ко *нање надима многе AG.2ор.?,GB, онда, напротив, незнање и неукост у извесној мери смиравају. (остоје и случајеви, мада ретко, да се неки надимају из незнања. :риблажени (авле (рости јесте очигледан пример, правило и узор блажене простотеF нико и нигде не виде, нити чу, нити може било кад видети такав напредак у тако кратком року V0W. (ростодушни мона, послушан попут неке ствари обдарене свешћу, потпуно пребацује своје бреме на плећа свог дуовног оца. gивотиња не противречи ономе који је везујеF ни права душа не противречи своме наставнику. Она иде за ониме који је води куда он оће, и не уме да противречи ни када би је повели на клање. ]овек без лукавства је чиста душа, онаква каква је створена. "егова душа се искрено оподи са свима. ;скреност је неизвештачена мисао, искрено понашање и природна, неприпремљена реч. !ог се назива како љубављу, тако и правичношћу. #ато премудри 5оломон у !ес7и на# ,ес7а7а каже ,ес7а7а каже чистоме срцуF Правичност те *аво$е A(ес.н.пес.G,EB. > и отац његов VкажеWF $аг је и правичан "оспод A(с.0J,?B. = онима, пак, што носе исто име као Он, VпророкW каже да се спасавају, јер, велиF 9нога који спасава правичне ср&ем A(с.8,GGB` и опетF Fи&е Eегово виде и посети правичност душа људски A(с.G=,8B. укавство је нешто супротно искрености. :о је обманута мисао, самозаваравање промислом !ожијим, лажно заклињање, двосмислено изражавање, прикривање стварни осећања, бездан преваре, срачуната лаж, гордост која је постала саставни део природе, противник смирености, глумљење покајања, бежање од плача, непријатељ исповедања, упорна својеглавост, виновник падова, пр епрека подизању, притворни сме при подношењу увреда, неразумна сета, притворна побожност, демонски живот. укав човек је $аволов имењак и саговорник. 5тога нас је оспод и научио да називамо $авола лукавим, кад говоримоF /*бави нас од $укавога A4т.<,GEB. #лоћа је демонска знаност Aбоље рећи % наказностB VEW. Она је изгубила истину, премда 111
то покушава да сакрије од многи. ицемерство је противречно стање тела и душе, испреплетено свакојаким мислима. (обегнимо са литице лицемерства и од јаме покварености, слушајући онога који каже да ће се лукави истребити -/=<1 и -/=<1 и да ће као пољско цвеће увенути A(с.E<,U.0B. :акви људи су идеална паша за демоне. :ешко је богатима ући у 1арство A4т.GU,0EB. :ешко ће и безумни мудраци ући у простоту. (ад је често поправљао лукаве, дарујући им и против њиове воље спасење и безазленост. Hчини све како би изиграо своју памет VJW. ]инећи тако, наћи ћеш спасење и правичност у [ристу ;сусу, осподу нашем. >мин. -/==1 2о се #о7о$ао ово$ ст%,Bа* нека H%#е с,око+ан ,остав?и ,о#"а3ава6а) Учите8а Х"иста* на?ао +е с,асеBеD
НА!О@ЕНЕ G. (рвима (рвима је обећана земља, земља, а другима другима небо A4т./,/` EB. -. салезијанск салезијанско о издање, 66, ?8. L_ic UB. 0. :риб :рибла лаже жени ни (авл (авле е (рос (рости тиFF живот живот препо преподо добн бног ог (авл (авла а опис описан ан је укра укратк тко о у (аладијевом авсаику ACMRi. kcNR. 0?, 4MeL&, ).I., EJ, G=8<%G=?J, или у преводу јеромонаа др Јустина, !итољ, GUEE, 6, нтонија -еликог, и постане његов ученик. Обављао је са лакоћом све, па и најсуровије подвиге, које је вршио његов учитељ. #аваљујући крајњем смирењу и послушању, (авле за кратко време добије од !ога моћ да изгони демоне. @(рост и неучен, али потпуно савршен душом@, он достиже највиши ступањ врлине, тако да је и најстрашније, главне демоне изгонио из душа људски. (оследње године земаљскога живота провео је у пустињи потпуно сам. E. #наност Aбоље рећи наказностBF игра речи, не тако ретка у ествици. J. 2ако би изиграо изиграо своју паметF мисли мисли се на одрицање од сваке самовоље. самовоље. :реба пост постат ати и посл послуш ушан ан,, и не чини чинити ти ништ ништа а по свом своме е нао$ нао$ењ ењу, у, без без саве савета та или или потврде од стране дуовног руководиоца Aуп. 5ол. G0, соQ. U?? >B.
112
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука [[S О У!РО!АСТИТЕMУ СТРАСТИ* УIВИEЕНО@ С@ИРЕНОУ@MУ* 2ОЈЕ СЕ РАIВИЈА У НЕВИДMИВО@ ОСЕFАЊУ
Онај ко би обичним језиком тео да, на потпуно одговарајући начин, објасни осећање и дејство љубави осподње` смиреноумља % онако како то смиреноумљу доликује` блажене чистоте % истинито` божанског озарења % сасв им јасно` страа !ожијег % очигледно, те ко мисли једино причањем да просвети оне који и сами нису окусили од наведени врлина % чини нешто слично човеку који би речима и примерима тео да објасни шта је сласт меда онима који мед никада ни пробали нису. ;, као што други узалуд држи предавање Aда не кажем % млати празну сламуB, тако и први ни сам не познаје оно о чему говори или, пак, трпи жестоко изругивање од таштине. Ова поука ставља пред вас ризницу, начињену у земљаним сасудима, или боље % у телима, која по својој каквоћи остаје тајна за сваки разум. Један једини натпис има ова ризница, натпис непојмљив, који одозго долази. Они који се старају да га протумаче речима % преузимају на себе труд великог и бесконачног испитивања. :ај натпис јестеF 5-*:О 54;)*"*. Они које +у !ожији води, нека у$у с нама у ово мислено и свемудро сабориште, носећи у мисленим рукама богописане таблице богопознања. ; сабрасмо се, и заједно истражисмо и испитасмо силу овога часнога натписа. Један рече да је смиреност потпуни заборав своји врлина` други % сматрати себе последњим и грешнијим од сви` трећи % познавање сопствени слабости и немоћи` четврти % предуитрити ближњега у случају да се наљути, и први прекинути сва$у` пети, опет % сазнање !ожије благодати и самилости` шести % осећање скрушене душе и одрицање сопствене воље. (ошто сам све ово чуо, размотрио и брижљиво испитао у себи, ја ипак нисам био у стању да осетим шта је блажена смиреност. ; зато, последњи од с ви, скупивши као пас мрве које су падале са стола мудри и блажени отаца, покуша да одредим смиреност на овај начинF -/=/1 5миреноумље -/=/1 5миреноумље је безимена благодат душе. "ено име познато је само онима који су је упознали на сопственом искуству. :о је неисказано богатство, !ожији назив и !ожији дар. Научите се, вели, не од ан$ела, не од човека, не из књига, него од мене, тј. од мога усељења, озарења и делања ме$у вама, јер сам ја кротак и смирен ср&ем, и умом, и разумом, и наи ете покој душама својим од рата и олакшање у борби са помислима A4т.GG 0UB. +рукчије изгледа овај свети врт док је још зима страсти, друкчије у пролеће, које тек обећава плод, а друкчије у лето врлина. > све то води у ствари к једномеF весељу бербе. #бог тога и свако годишње доба у појединим плодовима има свој символ. 2ада, дакле, у нама почне сазревати грозд преподобне смирености, одма ћемо Aмада с 113
мукомB омрзнути сваку људску славу и добар глас, изгнавши из себе гнев и љутину. > када смиреност. та царица врлина, почне да напредује у души дуовним узрастом, сва своја добра дела нећемо сматрати ни у шта. Xтавише, држаћемо и за гадост, будући да ћемо мислити на то да сваки дан, мада нисмо ни свесни, само увећавамо своје бреме. Hз то ћемо се плашити да ће нам изобиље благодатни дарова, које стално добијамо од !ога а који смо недостојни, само умножити вечне муке. Hм тада остаје безбедан од кра$е, јер је самога себе закључао у ковчег умерености. Он чује око себе бат корака и разуздану игру демонски лопова, али га ниједан од њи не може навести на искушење. Јер, умереност је ризница у коју лопови не могу да се увуку. 4и смо се, ето, усудили да у неколико речи 3илосо3ирамо о цветању и првом сазревању плода који никад не престаје да цвета. > каква је коначна награда за ту свету врлину, питајте оспода, пријатељи осподњиY Јер, о мери ове врлине није могуће говорити` о каквоћи % још мање. (а ипак, ми ћемо покушати да бар о својству њеном нешто кажемо, према умним способностима с којима располажемо. ;зме$у покајања Aдакако стварног покајањаB, плача Aочишћеног од сваке нечистотеB и свепреподобног смирења почетника, постоји разлика и деоба слична разлици изме$у квасца, брашна и леба. (равим покајањем душа се сатире и мршави, и некако спаја и тако рећи меша са !огом, уз помоћ воде искреног плача. > када се од њега Vтј. плачаW распали огањ осподњи, настаје и добија се бесквасан и ненарастао леб блажене смирености. 5тога и тај свепреподобни и троструки ланац Aбоље рећи дугаB, који се своди -//>1 на -//>1 на једну силу и дејство, има своје посебне делатности и својства. ; ако укажеш на било који знак једнога, видећеш да си, у исто време, обележио и друго. #ато ћемо покушати да оно што смо рекли укратко потврдимо и доказима. (рво и искључиво својство ове дивне и чудесне тријаде Vтј. тројицеW, јесте потпуно радосно подношење понижавања. Cаиме, душа га прима раширени руку и грли као лек који лечи и спаљује њене болести и велике грее. +руго иза њега својство јесте уништење сваке љутине, а са тим % умереност. > трећи, и најлепши степен, јесте искрено неповерење у сопствена добра дела, и жудња за непрестаним учењем. Христос је *авршетак *акона и пророка, *а оправдање сваком који верује (Aим.=6,>7. 2рај, пак, нечисти страсти је таштина и гордост, код свакога који не пази на себе. "иов истребитељ је мислени јелен Vтј. смиреноумљеW, који своју кошуту чува од дејства сваког смртоносног отрова VGW. Јер, где би се у смиреноумљу могао појавити
отров лицемерства, где % отров клевете, где % гуја у пећини скривенаZ #ар оно, штавише, не извлачи ту гују из дубине свог срца, да би је убило и уништило. H томе сједињењу нема ни трага од мржње, ни сенке расправљања, ни најмање пројаве непокорности, осим када је реч о вери. 2о је са смиреношћу склопио брак, постао је благ, пријатан, нежан, саосетљив, а изнад свега ти, ведар, спреман да послуша, нетужан, будан, вредан и Aзар је потребно много говоритиZB бестрасан. !ер, у смирењу смирењу нашем сети нас се "оспод, и и*бави нас од непријатеља, од страсти и од прљавштина наши# A(с. GE/,0E%0JB. 5миреноумни мона није превише радознао када се ради о несватљивим стварима, а уображени оће да испитује и тајне 5уда !ожијег. Једноме врло мудром брату јавише се демони видљиво, и почеше да га вале. Cо, свемудри подвижник им речеF @2ада бисте престали да ме у души мојој валите и када 114
бисте отишли, ја би закључио да сам велики човек. 4е$утим, ако не престанете да ме валите, ја ћу из саме повале познати колико сам нечист. Јер, нечист нечист је пред "осподом сваки горд човек A(рич.G<,/B. (рема томе, или одлазите % да би био нешто велико, или ме валите % да помоћу вас до$ем до смирености@. #буњени овом доскочицом, демони одма исчезнуше. Cека ти душа не буде извор животворне реке смирености из којег ће смирење понекад обилно да истиче, а понекад, опет, да пресуши под утицајем славе и гордости. Cапротив, нека она буде извор бестрашћа, извор из кога стално истиче река сиромаштва VдуаW. #нај, драги, да се јаруге пуне житом Aуп. (с. ја исповедам и обожавам тројицу у јединици, и јединицу у тројици. 5ве што је видљиво, осветљено је сунцем. 5ве што се чини по дуовном разуму, утвр$ује смиреност. Cема светлости % све је у мракуY Cема смиреноумља % све наше венеY Cа целом створеном свету постоји само једно место на коме је сунце ви$ено само једанпут V0W` и једна је помисао често довољна да се роди смирење. Једног јединог дана се сав козмос обрадовао VEW` и смиреност је једина врлина коју демони не могу подражавати. Једна је ствар % узносити се, а друга % не узносити се` нешто треће је % смиравати се. (рви суди по цео дан` други не суди, али ни себе не осу$ује` а трећи, мада невин, увек осу$ује самога себе. Једна је ствар бити смиреноуман` друга % борити се да постанеш смиреноуман` а трећа % валити смиреноумна човека. (рво је савршено` друго је својствено послушницима` а треће свима вернима. Онога ко се у себи смирио, уста не могу покрастиF чега нема у ризници, не износе на врата. 2оњу који је упрегнут сам, често се чини да трчи довољно брзо. Cо, када је упрегнут са другим коњем, по њему упознаје своју спорост. (очетак дуовног здравља препознаје се у томе што се помисао наша више не вали природним даровима. > докле год се осећа смрад сујете, дотле ни пријатан мирис мира не може да се осети. (реподобна смиреност речеF @aубитељ мој неће никог повредити, неће никога осу$ивати, неће ни над ким да влада, ниће се правити много паметним, све док се не сједини са мном. > после сједињења са мном, на њега се више никакав закон не односи@ Aуп. G.:им.G,UB. Једноме подвижнику, који се нарочито трудио да стекне ту блажену врлину, зли дуси тајно посејаше у срце повалу. 4е$утим, он је, по божанском наданућу, умео да победи неваљалство зли дуова благочестивим лукавствомF он у стаде и на зиду своје келије написа називе најузвишенији врлина % савршене љубави, ан$елског смиреноумља, чисте молитве, нетљене Vтј. неупрљанеW чистоте и слично. ; кад су га 115
помисли започеле валити, он речеF @[ајдhмо на судY@ +ошавши пред зид, читао би називе, па би викнуо на самога себеF @2ад будеш и све ове врлине стекао, знај да си још далеко од !огаY@ H чему се, заправо, састоји сила и суштина овог сунца % ми нисмо способни рећи. ;пак, по његовим дејствима и својствима можемо унеколико сватити његову унутарњу суштину. 5миреноумље је божански заклон од кога не видимо своја добра дела. 5миреноумље је бездан самопрезира, заштићен од сви могући лопова. 5миреноумље је тврда ку$а ку$а која може одо$ети сваком непријатељу A(с.<=,JB. Ништа му нее мои непријатељ, ни син, тј. помисао бе*акоња нее ништа више мои да му науди A(с.??,0E%0JB. 5асећи ће пред њим непријатеље његове, и оне који га мрзе победиће. Осим ови наведени својстава, која су сва, осим једног, -//01 његова видљива обележја, постоје и друга, која велики сопственик овог богатства може уочити у својој души. :и ћеш знати Aи нећеш се преваритиB да је ова преподобна врлина у теби по томе што ћеш сав бити испуњен неописивом светлошћу и неизмерном љубављу према молитви. :оме претоди срце које не грди ту$е грее. (ретеча ове врлине је мржња према свим облицима славољубља, о коме је већ било речи. 2о је упознао себе у сваком осећању душе, сеје у добру земљу. 5миреноумље не може процветати ако се засеје на други начин. 2о је упознао себе, сватио је и шта је стра !ожији. gивећи у њему, он стиже пред врата љубави. 5миреност је капија 1арства, која у њега уводи оне који су с у му се приближили. 4ислим да о ономе који кроз ту капију улази говори оспод, кад кажеF %и е, и и*ии е из живота без страа, и пашу е наи и цвеће у рају. 5ви који у$оше кроз друга врата у монаштво, лопови су и разбојници своје сопствене душе Aуп. Јн. G=,UB. Cе треба да престанемо испитивати себе, ако оћемо да постигнемо врлину смиреноумља. (а ако у дубини душе будемо мислили да је сваки наш ближњи бољи од нас, значи да је милост !ожија ! ожија близу. Cемогуће је да из снега произа$е пламен` још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. :о је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили. 4ноги од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Cо, тек трпљење увреда показује какво је срце. 2о ита тиоме пристаништу смиреноумља, нека не престаје да чини све што може, нека се присиљава на разне р азне начине % речима, мислима, закључцима, испитивањем и истраживањем, целокупним подвигом и радом, творећи молбе и молитве, размишљајући и премишљајући % све док се уз !ожију помоћ, и са најнижим и најпрезренијим подвизима, ла$ица његове душе не избави од вечно бурнога мора гордости. 2о се избави од гордости, лако се оправдава за све остале грее, као што показује пример јеван$елског цариника Aк.G?,U%GJB. Cеки људи, ради смиреноумља, до саме смрти држе пред очима своје некадашње грее, иако су за њи добили опроштај, шамарајући том успоменом сујетну уображеност. +руги, пак, размишљајући о страдању [ристовом, сматрају себе вечним 116
дужницима. Cеки, опет, презиру себе због свакодневни недостатака. > други, по искушењима, болестима и падовима који им се догоде, дог оде, усвојише мајку дарова Vтј. смиреноумљеW. ;ма и такви Aда ли и и сада има, не знам рећиB, р ећиB, који се утолико више смиравају уколико и !ог више дарива, сматрајући себе недостојнима свакога богатства. Они остају у уверењу као да свакога дана само -//91 увећавају -//91 увећавају свој дуг пред !огом. :о је смирење, то је блаженство, то је савршена награда за победуY 2ад некога видиш, или за некога чујеш, да је за свега неколико година достигао највиши ступањ бестрашћа, свати да није ишао другим до овим блаженим и кратким путем. 5вети двопрегF љубав и смирење. aубав уздиже до неба, а смиреност оне који су се уздигли придржава да не падну. 5крушеност, самопознање и смиреност су три различите ствари. 5крушеност је пород греоваF онај који пада, скрушава се, и мада без смелости, с повалном бестидношћу стоји на молитви, ослањајући се, сав разбијен, на штап наде, којим одгони од себе пса очајања. 5амопознање је тачно разумевање своји способности и трајно памћење и своји најситнији греова. 5миреност је дуовна поука самога [риста, коју они који се удостојише да је приме мислено чувају у ризници своје душе, и која се обичним речима не да изразити. 2о тврди да је испуњен мирисом овог мира, а осети макар и најмање задовољство у срцу кад га вале или придаје велики значај речима повале, нека се не вараF у заблуди јеY Не нама "осподе, не нама чуо сам некога где каже у дубини своје душе % ве само имену -воме дај с$аву A(с.GGE,UB. ]овек који је то рекао добро је познавао природу људску. Он је знао да повала не може да јој не нашкоди. 9д -ебе је по#ва$а моја у &ркви ве$икој A(с.0G,0 пре тога, ја нисам у стању да без опасности примам повалу. >ко је врунац, суштина и образац крајње гордости у томе, да се ради славе глуме и непостојеће врлине, зар није онда знак најдубљег смиреноумља у томе, што неки људи ради унижења свог узимају на себе и непостојеће кривицеZ :ако је урадио онај преподобни који је узео у руке леб и сир VJW. :ако је поступио и онај подвижник чистоте, који је свукао са себе сву одећу и бестрасно прошао кроз град V/W. :акви се више не брину да ли ће саблазнити с аблазнити људе, будући да поседују моћ да невидљиво, путем молитве, свакоме открију спасоносни смисао свог поступка. 2о се брине о првоме, самим тим показује да му недостаје друго. Јер, тамо где је !ог спреман да испуни наше затеве, ми све можемо учинити. !оље ти је да ожалостиш људе него !ога. Он се радује кад нас види да се спремно излажемо понижавању да бисмо потиснули, повредили и убили своју сујету. +о такви дарова доводи потпуно ту$иновање. #аиста, само велики људи могу подносити ругање од стране своје околине. Cемој се ужасавати над овим што рекоF нико никада није могао да се једним кораком вине на вр лествице. 5ви ће познати да смо !ожији ученици уколико су имена наша записана -;:::1 не небу смирености, а не уколико би нам се демони покоравали Aуп. к. G=,0=` Јн.GE,//B. (риродно својство лимуновог дрвета јесте, да му се гране пружају у вис када је без плода. 2ада се, пак, савијају, значи да ће ускоро бити и плода. 2о је разборит, разуме шта оћу да кажем.
117
Cа своме успону ка !огу, ова врлина пролази кроз три ступњаF тридесети, шездесети и стоти. Cа стотом су бестрасни` на средњем, јуначни` а први ступањ могу сви постићи. 2о је упознао себе, никада не сеже за оним што не може да довати, него корача сигурно овом блаженом стазом. (тице се боје и слике јастреба, јастре ба, а подвижници смирења % и најмањег призвука пре пирке. 4ноги су се спасли и без прорицања и озарења, без знамења и чудеса. >ли, без смирености нико неће ући на небеску свадбу. Јер, чувар дарова је смиреност. Cо, површни људи због ти дарова често и смиреност губе. +а би нас смирио и онда када нисмо вољни, оспод је уредио и овоF нико не може сам тако добро видети своје ране као што може ближњи. 5тога смо и обавезни да не приписујемо себи своје исцељење, већ ближњем, и да !огу заваљујемо за то. 5миреноуман човек се увек гнуша своје воље, као гре шне. H својим прозбама осподу, с несумњивом вером он учи да прима оно што изражава "егову вољу. Он уопште не обраћа пажњу на то како његови учитељи живе, већ препушта сву бригу !огу, који је и преко магарице научио -алаама шта треба да ради Aуп. !рој. 00,0?B. ; мада све чини, мисли и говори по !огу, подвижник смиреноумља ипак нема поверења према себи самом. gалац и терет за смиреног монаа јесте самопоуздање, као што је за гордог % да усваја мишљења други људи. 4ени се чини да само ан$елу не може да се поткраде никакав гре, будући да чујем земаљског ан$ела да кажеF !ер не осеам ништа на својој савести, а$и *ато нисам оправдан' а онај који ме суди јесте "оспод AG.2ор.J,JB. 5тога смо дужни да непрестано осу$ујмо себе и да будемо незадовољни са собом, да бисмо се добровољним самониподаштавањем оправдали за неотичне грее. ;наче, у часу смрти ћемо свакако морати да положимо рачуна о њима, и то у тешким мукама. 2о тражи од !ога мање него што заслужује, свакако ће добити више него што тражи. :о сведочи цариникF тражио је опроштај, а добио % оправдање Aуп. к. G8,U%GJB. )азбојник је тражио да буде само споменут у 1арству, а наследио је читав рај, и то % први Aуп. к.0E,JEBY 2ао што се ни у чему створеном не може видети ни мали ни велики огањ као самостални елеменат, тако и у непатвореном смиреноумљу не остаје ни трунке страсти. ; докле год ми грешимо отимично, дотле у нама нема смирености. H нама се може распознати присуство смирености по томе што више не грешимо отимично. #најући да се врлина душе саображава спољашњем понашању, -ладика узе убрус и показа нам пут којим се долази -;::;1 до -;::;1 до смирености Aуп. Јн.GE,JB. +уша се, наиме, уподобљава дејствима VтелаW, саображавајући се и саглашавајући се са њима. -ласт постаде једноме од ан$ела узрок гордоумља, мада му ради тога није била дата. +руго расположење има човек који седи на престолу, а друго онај који седи на $убришту. 4ожда је због тога онај велики праведник Vтј. ЈовW и седео на $убришту ван града. 5текавши савршено смиреноумље, он рече са свом искреношћуF Пре*ре# самога себе и увену# од туге. ;матрам се пра#ом и пепе$ом AЈов,0,?` J0,
читавог света не би био у стању да га потпуно искупи. >ли, смиреност се показала способном да у њему излечи и оно што је неизлечиво. !ер, да си #тео жртву V
смирење к !огу, поводом прељубе и убиства. ; одма чуF "оспод опрости гре# твој A0. 1ар. G0,GEB. Cезаборавни оци тврде да пут ка смирености и њен основ чине телесни напори. Ја, пак, мислим да су то послушност и правичност срца, који се по самој природи супротстављају гордости. >ко је гордост неке ан$еле претворила у демоне, без сумње и смиреност може од демона начити ан$еле. 5тога, нека се орабре палиY (остарајмо се свим силама да се попнемо на вр смиреноумља. >ко и немамо снаге, ипак се потрудимоF можда ће нас сама смиреност изнети на својим раменима. >ко и поклекнемо, бар немојмо испасти из њеног загрљаја. ]удио би се, наиме, да неко ко отпадне од ње добије било какав вечни дар. Cерви и путеви смирености Aали још не и јасни знациB јесуF нестицање, неприметно странствовање, прикривање дуовне мудрости, једноставно изражавање, искање милостиње, скривање племенитог порекла, изгнање дрскости, одстрањење многоговорљивости. Cишта тако није у стању да смири душу, као сиротовање и исрана само оним што се испроси. Јер, као мудрољупци и богољупци се показујемо тек тада када имамо разлога да будемо горди % а бежимо од гордости главом без обзира. >ко се спремаш за борбу против неке страсти, узми у -;::<1 помоћ -;::<1 помоћ смиреноумљеF На аспиду и *мијског &ара нага*ие, тј. на гре и на очајање` $ава и *маја пога*ие, тј. $авола и своје тело Aуп. (с.U=,GEB. 5миреноумље је небески водоскок, који је у стању да душу из амбиса греова уздигне до неба. Једном приликом је неко у срцу своме приметио лепоту ове о ве врлине. Обузет дивљењем, он је упита за њеног родитеља. > она, смешећи му се ведро и благо, речеF @2ако можеш желети да знаш име Онога који ме родио, када Он нема именаZ Cећу ти ти га рећи, све док не примиш !огаY "ему слава кроза све векове. >мин@. Бе4#ан +е 7а+ка и4во"аD А и4во" "ас%GиваBа +е с7и"еBеD
119
НА!О@ЕНЕ G. Јелени Јелени и змијеF змијеF поре$ење поре$ење смиренос смирености ти са јелено јеленом м почива почива на твр$ењ твр$ењу у стари стари писаца, према коме јелен инстинктивно осећа место где се скрива змија. Он стаје изнад улаза у змијску рупу и својим снажним даом је извлачи. :ако му змије саме улазе у уста, и он и прождире. Cо, када и прождре, јелен осети силну же$ и журно трчи на извор, како би се расладио и утолио же$. ;наче, ако за три часа по гутању змије не окуси воде, јелен умире. #ато је и +авид упоредио своју душу са жедним јеленом Aуп. прим. з у руском преводу од G?UG, стр. 0E%0JB. 0. 5амо 5амо једно једно место на коме је сунце сунце ви$ено ви$ено само само једанп једанпутF утF то је дно 1рвеног 1рвенога а мора, приликом чудесног проласка ;зраиљаца A;зл.GJB Aуп. 5ол. G= , соQ. G==/ -B. E. Једног јединог дана се сав козмос обрадоваоF то то је дан дан -аскрсења [ристовог, дан у који је !огочовек васкрснуо и тиме ослободио људски род од вечни окова ада. Cеки Cеки под под тим тим дано даном м подр подраз азум умев евај ају у дан дан )о$е )о$ења ња [рис [ристо товог вог,, када када су ан$е ан$ели ли певалиF 5лава на висини !огу. Cајзад неки мисле да је то дан када је Cоје са својима изишао из ковчега Aуп. 5ол. G=, ^_Q. G==/ -B. J. (реп (репод одобн обни и који који је узео леб и сирF сирF у књиз књизи и ;зре ;зреке ке стар старац аца а говор говори и се о ави 5имону да је, чувши да градоначелник са поштовањем долази да од њега узме благослов, узео леб и сир, иако није било време за обед, и с евши на праг келије, почео да једе, како би га затекли и стекли мишљење да је изелица. #аиста, кад је градоначелник дошао и видео га, одма је отишао разочаран. /. (рошао наг кроз градF градF то је био свети 5ерапион 5индонит 5индонит,, о коме се најстарији најстарији и веродостојни подаци налазе у авсаику, ?E A4MeLе, ). I., EJ, GG?=%GG?<` срп. превод превод,, !итољ, !итољ, GUEJ, GUEJ, 66, J/%/GB J/%/GB.. Cеки Cеки то повезуј повезују у са преподо преподобни бним м 5имеон 5имеоном ом Јуродивим Aуп. gитије 0G. јулаB. <. ;лија ;лија 2ритск 2ритски и вели вели да смиреност смиреност може изглад изгладит ити и многе многе греове греове и без неки други подвига. Cапротив, подвизи без смирености не само да не користе ништа, већ нам и многа зла наносе Aуп. 5ол. EU,^_Q.G=G0 5B. 8. 2ао што сви знајуF знајуF ествичник понекад не заврши цитат из 5ветог (исма, имајући у виду општу појаву ме$у монасима тога доба, да скоро цело 5вето (исмо знају напаме напамет. т. H овом овом случај случају, у, пун цитат гласиF гласиF gртва gртва је !огу !огу ду скрушен, скрушен, срце срце скрушено и смирено !ог неће понизити A(с./=,G?B.
120
ЛЕСТВИЦА
(оука 77S6 О РАСУЂИВАЊУ а1 О ,о7ис6и7а* ст"асти7а и в"6ина7а
-;:;A1 )асу$ивање -;:;A1 )асу$ивање код почетника представља тачно познавање самога себе. 2од они што су доспели до средине, расу$ивање је дуовно чуло којим се непогрешиво разликује право добро од природног добра и од оног што је добру супротно. 2од савршени, расу$ивање је знање, које у њи долази путем божанског озарења и које је способно да својим светилником осветли и оно што је у душама други људи тамно. Hопште, сматра се да је расу$ивање тачно сватање !ожанске воље у сваком тренутку, месту и ствари, сватање које се налази само у људима чиста срца, чиста тела и чисти усана. 2о је побожно свргнуо прве три страсти, свргнуо је уједно и остали пет VGW, а ко и не аје за њи, ниједну другу страст неће победити. )асу$ивање је неупрљана савест и чисто осећање. Cико не сме да у незнању своме падне у неверицу, када у монашком животу види или чује за нешто натприродно. Јер, тамо где се јавља !ог, који је изнад природе, дешавају се и многе натприродне ствари. 5ве демонске борбе у нама настају на основу три главна узрокаF било из нашег неата, или из наше гордости, или из зависти демона. !едан је први` свебедан други` а трећи % три пута блаженY H свим случајевима треба да се руководимо својом савешћу по !огу, да бисмо, дознавши одакле ветар дува, на одговарајући начин и једра развили. H свим нашим подвизима по !огу, демони нам копају три јамеF прво, боре се да спрече извршење нашег доброг дела` друго, кад при првом покушају претрпе пораз, старају се да бар оно што се чини не буде учињено по !огу` па када, лопови, и ту промаше, тио нам се прикраду и вале нас у души нашој као људе који у свему живе по !ожијој вољи. (рвоме је непријатељ брига и размишљање о смрти` другоме % послушност и самониподаштавање` трећем % непрестано прекоревање самога себе. -о је труд пред нама, док не уе у свети$иште наше A(с.80, G/%G
121
заплитали, и сваку болест одболовали, по своме оздрављењу су за све људе посталиF звезде, лекари, светила, крманоши, учећи људе својствима и изгледу сваке болести, и спасавајући својим искуством оне који се налазе пред падом. >ко има неки које тиранишу раније стечене навике, а способни су да уче друге макар и простом речју % нека уче. 4ожда ће се једном макар и своји речи застидети, и почети да и спроводе у дело. A5амо да уз то немају и неки положај властиB. ; збиће се на њима оно што сам већ једном приликом видео да се дешава неким људима који се ваљају по блатуF онако искаљани, они су пролазницима, ради њиовог спаса, објашњавали како су упали у глиб, упозоравајући и да и они не крену истим путем. )ади спасења други, 5вемоћни је и њи избавио од блата греова. Hколико се, пак, они који пате од страсти отимично предају уживањима, онда нека ћутањем покажу св оју мудрост. )ади њи, наиме, поче /сус и творити и учити A+ап.G,GB. !урно, заиста бурно море прелазимо, о, моји смирени монаси, препуно многи ветрова и стена, в ирова и пирата, вртлога и понора, чудовишта и валова. (од стеном у души треба подразумевати дивљи и нагли гнев` вир је безнадежност која обузима ум и вуче га у дубину очајања` понор је незнање, у коме се зло узима за добро` чудовиште је ово досадно и дивље тело` пирати % најопаснији службеници славољубља VEW, који пљачкају наше благо и труд врлина` вал је надувен и претоварен трбу, који нас својом -;:;91 пожудом предаје оној немани` а вртлог је гордост, свргнута с неба, која нас до неба узноси и до пакла обара. Они који изучавају науке знају какво учење одговара почетницима, какво средњима, а какво самим учитељима. Обратимо сву своју пажњу и VутврдимоW нисмо ли још у реду почетника, иако већ дуго времена учимо. 5ви сматрају да је срамота видети старца да иде у основну школу.
Cајбоља азбука VJW за све је следећаF послушност пост кострет пепео сузе исповедање ћутање смирење бдење раброст мраз рад мука понижења скрушеност непамћење зла братољубље благост проста и нељубопитљива вера немарење за свет
122
немрзећа мржња према родитељима беспристрашће простодушност са безазленошћу добровољна скромност +омет и плод напредниF одсуство таштине безгневље нада безмолвије расу$ивање трајно сећање на !ожији 5уд милоср$е гостољубље умерено поучавање бестрасна молитва несреброљубље 2рајња граница, правило и закон за дуове и тела, који још у плоти достижу савршенствоF незаробљено срце савршена љубав извор смиреноумља усићење ума усељење [риста неукрадљивост светлости и молитве изобиље озарења !ожијег чежња за смрћу мржња према животу бежање од тела заступник света принудитељ !ога саслужитељ ан$ела бездан знања дом тајни чувар неизрециви откривења спасилац људи бог демона господар страсти
123
владар тела управитељ природе ту$ин греу
дом бестрашћа подражавалац оспода уз помоћ самог оспода.
2ад тело болује, потребно нам је велико трезвоумље. Hгледавши нас како лежимо на земљи, неспособни да се одупремо телесним подвигом, демони покушавају да нас управо тада нападну с нарочитом жестином. Cа оне који живе у свету, за време болести напада демон гнева, а понекад и демон уле. Оне који живе ван света, уколико имају свега довољно, у то време муче демони стомакоуга$ања и блуда. > ако живе на местима неудобним и подвижничким, на њи јуриша демон унинија и незавалности. (риметио сам да курјак блуда повећава муке болесним људима, производећи и у самим боловима поотљиве осећаје и истечења. !еше ужасно видети како се тело усред жестоки болова надражује и бесни. Онда сам се окренуо на другу страну, и видео људе који леже болесни, и које у самој болесничкој постељи теши божанско дејство и умилење. :ом утеом они су и болове стишавали. ; били су тако расположени, да уопште нису више ни желели да се излече од своје болести. (отом се осврну, и виде тешке паћенике, који су се болешћу, као неком епитимијом, избавили од -;:>:1 душевне -;:>:1 душевне страсти. ; прослави Онога који блатом чисти од блата. 5ав дуован по својој суштини, ум поседује и особито дуовно чуло. :аква природа људског ума сваког човека нагони да трага за тим чулом у себи, без обзира да ли га већ има или не. Јер, када се то дуовно чуло покаже у нама, престаје уобичајено дејство телесни чула. ; то је управо оно што један мудрац, познавајући ствар, речеF @; наћи ћеш божанско чуло@ V/W. H погледу делатности и речи, мисли и доживљаја душе, монашки живот треба да тече у осећању срца. ;наче, он није монашки, да и не говорим % ан$елскиY +руго је промисао !ожији, а друго % помоћ, друго % заштита, а друго % милост !ожија, и друго % утеа. (ромисао се односи на сву природу` помоћ се даје вернима, и само њима` заштита се пружа тако$е вернима, али онима који су прави верници` милост !ожија указује се само онима који му служе, а утеа % онима који га воле. Оно што је за једнога лек, за другога је отров. > понекад једна иста ствар једном те истом човеку, када се даје у прикладно време, служи као лек, а када се даје у неодговарајуће време, делује као отров. -идео сам једног невештог лекара, који је понизио једног слабог болесника, и тиме му ништа друго није учинио осим што га је бацио у очајање. > виде и једног даровитог лекара, који је посредством понижења извршио операцију надменог срца и из њега извукао сав гној. -идео сам једног истог болесника, како једном приликом ради очишћења нечистоте пије лек послушности, послушности, креће се, ода, не спава` спава` а другом приликом, имајући болесно ока душе, пребива непокретан, у безмолвију и ћутању. 2о има уши да чује, нека чујеY ;звесни људи, не знам због чега Aјер нисам научио да радознало истражујем својом главом оно што је !ожији дарB, јесу тако рећи по природи склони уздржању, или безмолвију, или чистоти, или скромности, или кротости или умилењу. > код други људи се скоро сама природа противи овим врлинама, те силом приморавају себе да и чине. ;ако с времена на време доживе пораз, ја и, као људе који своју сопствену природу присиљавају на добро, ипак више поваљујем него прве. Cе вали се много, човече, богатством које си без муке стекао. (редвидевши твоју велику штету, твоју немоћ и твоју пропаст, +ародавац је тео да те својим даровима, које ниси заслужио, некако спасе. (оуке и навике, и читаво васпитање које смо добили у детињству, кад одрастемо могу да нам помажу или да нас, пак, ометају у постизању врлина у монашком животу. 4онасима су светлост ан$ели, а светлост свима људима % монашки живот. #бог тога, нека се монаси подвизавају да у свему пружају добар пример, не дајући ни најмање повода за саблазан Aуп. 0.2ор.<,EB, како у ономе што раде, тако и -;:>;1 у ономе што говоре. Јер, ако светлост постане тама, колико ће тек 124
бити мрачна тама која ве ћ јесте мрак, тј. они к оји живе у свету Aуп. 4т./,GJ%G<` <,00%0EBZY >ко ме, дакле, већ слушате, онда, ви који оћете да слушате, знајтеF боље је за нас да не отежавамо живот самима себи, да не растржемо растржемо своју јадну душу борећи се с иљадама иљада иљада и с милионима милиона непријатеља, јер нећемо стићи ни да упознамо, нити уопште да приметимо сва лукавства њиова. Hз помоћ 5вете :ројице, наоружајмо се за борбу против три страсти % трима врлинама Vко !ог васкрсне у нама кроз дела наша, ишчезнуће непријатељи "егови. >ко се, пак, кроз сагледавање приближимо "ему, побеи е они који га мр*е, од $и&а Eегова A(с.<8,0B и од нас. (остарајмо се да учинимо божанске ствари више својим сопственим знојем него голим речима. H часу смрти дужни смо показати дела, а не речи. ]увши да на неком месту постоји закопано благо, људи Vсе трудеW да га на$у. Оно што у томе тражењу на$у они с муком чувају. Они, пак, који су се без муке обогатили, лако расипају своје богатство. :ешко је победити своје р$аве навике без великог напора. Они, пак, који тим навикама не престају додавати нове % или су пали у очајање над собом, или никакву корист нису имали од свог монашког живота. Hосталом, знам да !ог све може, јер "ему ништа ништа није немогуће Aуп. Јов J0,0B. Cеки су ми поставили тешко питање, које превазилази умне способности сви људи са разумом попут мога, и које не на$о ни у једној књизи која је дошла до менеF @2оје је, управо, потомство осам страстиZ@, илиF @2оја од три главне страсти ра$а коју од остали петZ@ > ја признадо своје незнање у вези са тим изванредним питањем, те од свепреподобни отаца доби овакав одговорF @4ајка блуда је стомакоуга$ање, унинија % славољубље, а туга, као и гнев, јесте пород све три страсти. 4ајка гордости је славољубље@. (ошто ми ти чувени оци пружише објашњење, ја и стадо молити да ме науче који греси произлазе од осам главни страсти, и који је гре плод које страсти. Cа то бестрасни оци одговорише љубазно да ме$у страстима нема ни реда ни смисла % све је ту неред и збрка. (отвр$ујући своју мисао уверљивим доказима, блажени оци говорау наводећи многе и веродостојне примере, од који неке стављамо у ову поуку, да бисмо помоћу њи и остало учинили јаснијим. Cа примерF неумесни сме ра$а се понекад од демона -;:><1 блуда, -;:><1 блуда, понекад од демона таштине % кад човек самога себе у себи нечасно вали, а понекад и од уживања у јелу. +уго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста % када се посници поносе својим постом, а понекад од унинија, или чак и од природе. 4ногоговорљивост произлази понекад од уга$ања стомаку, а понекад од таштине. Hниније произлази понекад од преситости, а понекад од недостатка страа !ожијег. [ула је управо плод гордости, а често долази и као последица тога што смо ближњега осу$ивали за исти гре, или услед претеране зависти демонаZ Окорелост срца долази од ситости, од неосетљивости, од пристрашћа. :о пристрашће долази, опет, или од блуда, или од среброљубља, од уга$ања стомаку или од таштине, или од многи други страсти. #лоба проистиче из уображености и гнева. ицемерство % од самозадовољства и својеглавости. (риродно, врлине које су супротне овим страстима ра$ају се од супротни родитеља. ; да не би много говорио Aјер ми не би остало доста времена када би тео подробно испитати сваку појединачноB, рећи ћу само да све горе споменуте страсти уклања смиреноумље. Они који су ту врлину стекли, победили су све страсти. )одитељи свакога зла су чулно уживање и лукавство. ]овек који је обузет овим страстима, неће видети оспода. Hдаљење од првог, без удаљења од другог, ме$утим, не доноси нам никакву корист. 5тра од власти и од звериња нека нам послужи као пример страа осподњег. ; нека ти телесна љубав буде слика жудње за !огом. Cишта не смета да извесне особине врлина упоредимо са оним што је њима супротно. 5трашно се искварило наше покољењеF све је пуно гордости и лицемерства. :елесне подвиге, по угледу на древне оце наше, можда је још и могуће код нас срести, али се благодатни дарова њиови наше 125
поколење не удостојава, иако људској природи, чини ми се, никада нису били толико потребни као сада. (раведно смо и кажњениF !ог се не показује у подвизима, већ у простодушности и смирењу. (а иако се сила осподња у немоћи показује Aуп. 0.2ор.G0,UB, ипак оспод неће стати на пут смиреноумноме подвижнику. 2ад видимо некога од наши подвижника где пати од неке телесне болести, не би требало да са злобом питамо за узрок његове бољке. !оље би било да га примимо са простодушном и искреном љубављу, као да је део нашега тела, и као војника рањеног у борби. ;ма болести које се добијају ради очишћења од греова, а има и такви које треба да сломију наш понос. 2ад види да је неко веома лен према подвигу, наш добри, сведобри -ладика и оспод његово тело смирује болешћу као најпогоднијим подвигом, а понекад и душу очишћује од р$ави помисли и страсти. -;:>.1 5вако -;:>.1 5вако видљиво или невидљиво зло које нам се догоди, може се примити или онако како треба, тј. мирно, или са узбу$ењем, или помало овако и помало онако. -идео сам, на пример, три кажњена монааF један је негодовао, други је остао миран, а трећи је примио казну с великом радошћу. ледао сам како земљорадници бацају исто семе, али сваки са својим посебним циљемF један, да отплати свој дуг, а други, да напуни своју кесу` један, да поклонима укаже почаст господару, а други, да за свој добар рад добије повалу од они што пролазе путем живота` један, да напакости непријатељу који му завиди, а други, да га људи не би кудили као леног. > ево и назива семенаF пост, бдење, милостиња, обављање дужности и слично. Cека монаси брижљиво испитају шта управо оће да постигну својим подвигом, као што људи који до$у на извор по воду пазе да са водом не завате и по коју жабу. Јер, и онда када добра дела чинимо, ми често вршимо и оно зло што се тајно са њима сплело, а да тога нисмо ни свесни. Cа примерF са гостољубљем се преплиће стомакоуга$ање, са љубављу б луд, са расу$ивањем подмуклост, са мудрошћу препреденост, са кротошћу подмуклост, млитавост, леност, оговарање, својеглав ост, глуоћа за основани прекор, као што се и са ћутањем преплиће уображена поза учитељства, са радошћу понос, са надом немар, са љубављу Aсем блудаB осу$ивање, са безмолвијем униније и леност, са чистотом огорчење, са смиреноумљем дрскост. > уза све то, као нека лепљива коломаст, боље рећи % отров, лепи се таштина. Cе будимо тужни ако наше молитве осподу за извесно време не буду услишене. оспод оће да сви људи у једном тренутку постану бестрасни. Они који нешто моле од !ога и не добијају, свакако не бивају услишени из једног од ови разлогаF или због тога што пре времена траже, или због тога што траже недостојно и из сујете, или због тога што би се погордили и олењили уколико добију тражено. 5трасти напуштају не само вернике, већ и неке невернике, те одлазе све % осим једне V8W коју остављају саму, као неко вровно зло које собом замењује све остале. Јер, она је тако штетна, да је у стању збацити и са неба. 4ислим да нико не сумња у то да демони и страсти напуштају душу, било за извесно време или за стално. Cо, мало њи зна услед који нас разлога они остављају на миру. ориво страсти троши се, сагоревано божанским огњем V?W, који је искорењује из душе. (о мери тога како се вештаство искорењује, душа се чисти и страсти одлазе, изузев ако и сам човек вештаственољубивим животом и немаром опет не привуче. +емони се плански повлаче, да би нас начинили необазривима, те да би изненада уграбили бедну душу. #нам и за једно друго повлачење звериF до њега долази када се душа коначно навикне на гре. :о је нешто слично као када деца, навикнута да се доје и одбијена од сисе, сисају своје прсте. -;:>=1 #нам -;:>=1 #нам још и за пето бестрашће у души, које настаје услед велике простодушности и повалне невиности. :аквима праведно шаље своју помоћ !ог који спасава праве ср&ем A(с.8,GGB, и неосетно и избавља од страсти, као што и мала деца нису ни свесна своје наготе када и свуку. H човеку нема зла или страсти по природи. !ог није творац страсти. Cасупрот томе, !ог је нашој природи даровао многе врлине, од који су нарочито јаснеF милоср$е % јер и пагани имају самилости` љубав % јер и животиње често засузе када и раздвајају` вера % јер њу сами од себе ра$амо` нада % зато што и ми узамљујемо, и тргујемо, и сејемо % надајући се да ћемо се обогатити. >ко је љубав, као што смо показали, врлина коју можемо можемо имати по самој природи % а она је свеза и пунота закона A2ол.#, GJ` )им.GE,G=B % значи да врлине уопште нису далеко од наше природе. Cека се, зато, застиде они који се позивају на своју наводну неспособност да чине добро. 126
4е$утим, има и натприродни врлинаF чистота, безгневље, смиреноумље, молитва, бдење, пост, непрестано умилење. Cекима од њи научили су нас људи, другима % ан$ели, а некима је, опет, сам !ог 5лово Hчитељ и +ародавац VUW. 2ад бирамо изме$у два зла, треба да изаберемо мање. Cа пример, често нас браћа посете баш онда када се молимо. ;ли % илиF или прекинути молитву, или увредити брата, пустивши га да оде а да му нисмо рекли ни речи. aубав је већа од молитвеF молитва је делимична врлина, а љубав је свеобуватна врлина. Једном приликом, док сам још био млад, до$о у неки град, и тамо ме, док сам седео за трпезом, у истом тренутку спопадоше две помислиF помисао стомакоуга$ања и помисао славољубља. !ојећи се последица попуштања беснилу стомака, дозволио сам пре да ме победи славољубље. #нао сам, наиме, да код млади демон славољубља често побе$ује демона стомакоуга$ања. ; право је. 2од светски људи, корен сви зала је сте среброљубље AG.:им. <,G=B, а код монаа % уга$ање стомаку. !ог по своме промислу често у дуовним људима оставља неке веома лаке страсти. #бог ти своји у ствари лаки и безгрешни страсти они су веома незадовољни са собом, чиме стичу непропадљиво благо смиреноумља. (очетник не може постићи смирење ако не живи у послушности. 5ваки самоук човек, наиме, који је без ичије помоћи савладао какву вештину, себе сматра изузетним. Оци с правом тврде да се делатни Vживота монааW састоји из две главне врлинеF из поста и послушности. (ост -;:>/1 истребљује -;:>/1 истребљује телесне пожуде, а послушност, развијајући смиреноумље, утвр$ује успе постигнут помоћу прве врлине. 5тога и плач има двоструко дејствоF као истребитељ греова и творац смиреноумља. (обожним људима је својствено да дају свакоме који тражи` побожнијим, да дају и ономе који не тражи` не тражити, пак, назад ништа од они који су узели, ни онда када су у могућности да нам врате позајмљено, својствено је искључиво бестрасницима. Cикада не треба да престанемо да испитујемо где се налазимо у односу на све страсти и врлинеF у почетку, у средини или на крају. +о сви напада демонски на нас долази на основу једног од три разлогаF због сластољубља, због гордости или због зависти демонске. !лажени су последњи, свебедни средњи, а први % до краја непотребни. (остоји извесно осећање, или можда навика, која се зове издржљивост у мукама. Обузет овим осећањем, човек се више никада неће уплашити или побећи од мука. +уше мученика, прожете тим славним осећањем, с лакоћом су пркосиле и најстрашнијим мукама. +руго је чување помисли, а друго % стражарење над умом. 2олико је исток далеко од запада, толико је друго узвишеније од првог, премда и теже. Једна је ствар, молити се против помисли` друго је, опет, противречити им` сасвим нешто треће је ниподаштавати и и презирати. О првоме сведочи онај који је рекаоF оже, дои ми у помо, и остало A(с.ли, све је могуће !огу :ворцу. 2ао што они који имају здраво чуло мириса могу да осете и сасвим притајен мирис, тако и чиста душа у другима препознаје како миомир што га и сама од !ога доби, тако и смрад од којег се сама савршено ослободила, премда други то и не осећају. Cе могу сви постати бестрасни. >ли није немогуће да се сви спасу и помире са !огом. Cека не овладају тобом они ту$инци, демони, који оће да се упустиш у испитивање несватљиви тајни !ожијег промисла или "егови јављања људима, и који ти потајно нашаптавају да !ог ипак гледа ко је 127
ко. :е помисли су, очигледно, пород гордости. (остоји демон среброљубља који често глуми смиреност, -;:A>1 а -;:A>1 а постоји и демон славољубља који подстиче на давање милостиње, исто онако како то чини и демон сластољубља. >ко будемо чисти од последња два демона, немојмо престати да на сваком месту чинимо дела милоср$а. Cеки рекоше да демони раде против демона. :ек, ја видим да сви они сложно мисле о нашој пропасти. 5вакоме дуовном подвигу, видљивом или мисленом, претоди посебна намера и племенита тежња, уз !ожије садејство. >ко нема првога, ни друго не следи. 5ве под небом има своје време, како вели *клисијаст A*кл.E,G и д.B. :о се односи и на оно што сачињава наш свети монашки живот. 5тога ћемо, ако оћете, испитати које делатности коме времену највише одговарају. !ез сумње, за подвижнике постоји и време одмора Aмислим на оне подвижнике који тек почињу борбуB` постоји време суза и време зале$ености срца` време за покоравање и време заповедања` време за пост и време за јело` време за борбу против непријатељске чулности и време када чулност мирује` време душевне олује и време тишине ума` време за тугу срца и време радости дуовне` време за причање и време за слушање` време за прљање Aможда због гордостиB и време очишћења Aзбог смиреностиB` време за рат и време сигурног мира` време за безмолвије и време за неометано занимање` време за непрестану молитву и време за све срдно вршење други дужности. Cе тражимо, дакле, пре времена оно што ће доћи у своје време, преварени својом гордељивом ревношћу. Cе тражимо лета у зиму, ни жетве у доба сетве, јер постоји време за сетву труда и време за жетву неизрециви дарова благодати. >ко о томе не поведемо рачуна, нећемо после ни ни у одговарајуће време добити оно што том времену припада. (о несватљивом промислу !ожијем, извесни људи су добили од !ога свето уздарје пре но што су се и потрудили` други, у току самог труда` неки, по завршеном труду` а неки, најзад, у часу смрти. :реба испитати, ко је ме$у њима смиренији од остали. (остоји једна врста очајања која произлази од многобројности греова, од оптерећења савести и несносне туге, у коме душа, под теретом великог броја рана, тоне и дави се у дубини безна$а. > постоји и једна друга врста очајања која нас обузима од гордости гордости и високог мишљења о себи, у коме они који су пали мисле да нису заслужили такво понижење. 2о пажљиво испита и једну и другу врсту очајања, наћи ће да изме$у њи постоје извесне разликеF у првом случају, човек се предаје равнодушности` у другом, он очајава, али наставља са подвигом, премда се једно са другим не може -;:AA1 ускладити. -;:AA1 ускладити. (рву врсту очајања обично лече уздржање и нада, а другу врсту смирење, и још % никога не осу$ивати. Cе би требало да се чудимо или саблажњавамо видећи како неки људи говоре добро, а чине зло. ; ону змију у рају, понела је и уништила гордост. Cека ти у свим потватима и подвизима Aбез обзира да ли на основу послушања или не, да ли у видљивим или мисленимB буде образац и правило Vда испиташW да ли и заиста предузимаш по !огу. Hколико као почетници започнемо неки подвиг Aбило мали или великиB, па приметимо да се у нашој души не повећава до тада већ стечена смиреност, изгледа ми да га не чинимо по !огу. 2од нас, тако незрели, сигурна потврда да је оно што чинимо у складу са вољом осподњом јесте баш та смиреност` код средњи већ можда и обустављање унутрашње борбе` а код савршени % повећање и обиље божанске светлости. 4але ствари за велике људе можда и нису мале, а оно што је за мале људе велико, нипошто не мора бити савршено. 2ада се вазду очисти од облака, сунце заблиста у пуном сјају. ; душа која се удостојила опроштаја греова, несумњиво види божанску светлост. +руго је гре, друго % изостављање добра, друго % неат, а друго % страст, и друго % пад. 2о је у осподу G=WW. способан да ово испита, нека све са тачношћу размотри VG= Cеки изнад свега цене чудотворство и оне дуовне дарове који се виде, не знајући да има и много узвишенији дарова који су скривени, но баш зато и слободни од пада. 2о се савршено очистио, види чак и душу ближњега Aпремда не душу као таквуB, управо стање у коме се 128
душа ближњега налази. Онај, пак, који је тек на путу очишћења, о стању душе свог ближњег закључује само на основу спољни дејстава. 4ала ватра понекад збрише читаву шуму, као што се и читав труд може изгубити кроз малу пукотину. (онекад одмор тела Aкоје је непријатељ душиB оживљава силу ума уместо да распири огањ пооте. (онекад, напротив, изнуравање тела доводи до оживљавања пооте, да се не бисмо уздали у себе него у Онога који на непознат начин умртвљује пожуду нашега увек живог тела. -идећи да нас извесни људи воле љубављу !ожијом, у њиовом присуству треба нарочито да пазимо на своје понашање. Cишта тако не разара љубав, и ништа толико не изазива мржњу, као превелика слобода у опо$ењу. Око људске душе је нешто тако дуовно и прекрасно, да, изузев онога што поседују бестелесна бића, надмаша све што се може замислити. 5тога и они који су обузети страшћу често могу погодити мисли у душама други људи, заваљујући својој великој љубави према њима, нарочито ако сами нису огрезли у телесне прљавштине. Ономе што је невештаствено ништа није тако супротно као оно што је вештаственоY Cека читалац одатле сам изведе закључак. GGWW атање VGG се код они што живе у свету противи вери у !ожији промисао, а код нас Vтј. монааW % дуовној мудрости. +ушевно немоћни људи у телесним -;:A01 тегобама, -;:A01 тегобама, опасностима и спољним искушењима треба да виде бригу коју оспод води о њима` савршени ће то видети у доласку +уа и умножавању благодатни дарова.
(остоји демон који нам прилази чим легнемо у постељу, и који нас обасипа злим и нечистим мислима, како бисмо, онако троми, не наоружавши се против њи молитвом, заспали са прљавим мислима, те сањали прљаве снове. (остоји један ду, звани @претеча@, који нас прима одма по бу$ењу, и прља наше прве мисли. (освети првине дана свога осподуF дан ће припасти ономе који га први добије. Један одличан подвижник саопштио ми је мисао која заслужује да се споменеF @(о раноме јутру ја већ унапред знам како ће ми читав дан протећи@. 4ного је путева побожности, као што је и много путева пропасти. #ато се често дешава да онај пут који је за једног човека добар, другоме не одговара, премда је намера и једног и другог угодна осподу. 2ада се на$емо у искушењу, демони се боре да кажемо или учинимо нешто безумно. >ко, пак, не могу да нас савладају, прикрадају се тио и неприметно нам у душу убацују 3арисејску завалност !огу Aуп. к.G?,GGB. aуди који мисле на оно што је горе, на небу, горе и одлазе својом душом по смрти својој. > они који мисле само на оно што је доле, доле и одлазе. #а душе које се раздвајају од тела, не постоји неко треће, средње место. 5амо је једна творевина !ожија Vтј. душаW добила биће у нечему другоме, а не у себи самој. ]удно је, онда, како она може да постоји ван онога у чему је добило бићеZ (обожне кћери се ра$ају од побожни мајки. > отац сами мајки је оспод. Cе би било неосновано применити исто начело и на оно што је супротно реченоме. 2укавица нека и не улази у борбу % наре$ује 4ојсије Aили тачније % !ог, уп. (он.#ак.0=,?` 5уд.8,EB % да не би последња прелест душе била гора од првога пада тела. ; право јеY 5ветлост за све удове тела су телесне очи. > мислена светлост за све божанске врлине јесте расу$ивање.
H1 О ,"евас5о#но7 "ас%GиваB%
-;:.01 2ао -;:.01 2ао што жедан јелен жуди за изворима шумским A(с.JG,0B, тако и монаси жуде за разумевањем свете воље !ожије. Осим тога, они желе да знају и када се са том вољом меша наша сопствена воља, а када, пак, дејствује воља противна вољи !ожијој.
129
(ред нама је задатак да пишемо опширно о многобројним питањима која није лако решитиF које смо подвиге -;:.91 дужни -;:.91 дужни извршити без икаквог оклевања и опомене Aпрема ономе који речеF @:ешко ономе који одлаже из дана у дан и од времена до временаY@B, а које, опет, треба да обављамо с обзиром на околности и уз свестрано разматрање Aкао што саветује онај што је рекаоF Aатоваеш саветујуи се T(рич.,0J, има и горди срца, која чине исто. ]есто баш наши непријатељи оће да предузимамо оно што је изнад наши моћи, како бисмо, не постигнувши никаквог успеа, оставили чак и она дела која одговарају нашим способностима, и тако се начинили предметом њиовог изругивања. -идео сам и људе, немоћне душом и телом, који се због мноштва греова подуватау подвига који су
130
превазилазили њиове снаге, и који не издржавау. Ја им реко да !ог процењује покајање по мери смирења, а не по мери труда. (онекад је узрок крајњег зла васпитање` понекад % дружење са р$авим људима. Cо, често је за пропаст душе довољна њена сопствена посуновраћеност. 2о живи у пустињи, ко се одвојио од света, избавио се од прва два, а можда и од трећег зла. 2о је подложан трећем злу, р$ав је на сваком месту, будући да нема сигурнијег места од неба. 2ада нас неверни или кривоверни људи злонамерно нападну, опоменимо и једанпут, двапут, па прекинимо. > када се ради о људима који оће да науче шта је истина, не смемо се ни до века уморити излазећи у сусрет њиовој жељи. Hосталом, и у једном и у другом случају треба да поступимо према чврстини нашег срца. -еома је неразуман човек који диже руке од себе слушајући о натприродним врлинама свети. Cапротив, оне те кроз трисвето смирење најбоље уче како да још боље упознаш самога себе, и како да у себи откријеш своје слабости. ;ма нечисти који су гори од други. Они се не задовољавају тиме да само на нас наведу на гре, већ нам саветују -;:0;1 да и друге увучемо у зло, како би нам и казна била тежа. #нао сам једног човека који је своју р$аву навику пренео на другога. (отом је дошао к себи, почео се кајати и одвикао се од зла. Cо, како је његов $ак у злу настављао да греши, покајање његово остаде без икакве вредности. -елико је, заиста велико и тешко лукавство демона, и мало је људи који га могу видети. 4ислим, чак, да га ни то мало људи не види у потпуности. #ашто да баш онда када смо сити и пресити % бдимо трезвоумно, а када постимо и мучимо се % сан нас на најжалоснији начин савла$ујеZ #ашто да будемо тако ладни када се одајемо безмолвију, а да се испуњавамо умилењем % када живимо са другимаZ #ашто да будемо кушани у сну управо онда када гладујемо, а када се наситимо % остајемо без искушењаZ #ашто да у оскудици будемо тако смрачени и без умилења, а када пијемо вино % весели и ганутљивиZ 2о је у стању, нека то у осподу објасни непросвећенима. 4и ништа од свега тога не разумемо. 4ожемо рећи само то, да ова промена не долази увек од демона, већ и од сједињења душе са прљавом и лакомом дебљином Vтј. теломW, која нам је дата и са којом смо Aне знам какоB спојени. (омолимо се осподу искрено и смирено да бисмо разумели све поменуте непојмљиве обрте. (а ако и после молитве још дуго времена будемо осећали у себи исто дејство, знаћемо да се не ради о дејству демона, већ о самој природи. > често и !ожански промисао оће да нам учини добро управо кроз оно што је противно нашим тежњама, ломећи свим средствима наш понос. Опасно је залазити у дубину 5уда !ожијег. :акви радозналци плове на броду гордости. Cеко је једнога човека који је имао дар посматрања упитао зашто је !ог извесне људе украсио благодатним даровима и чудесима иако унапред зна за њиов греZ > он речеF @+а би и остале дуовне људе учврстио, да би показао слободу воље човека, као и да би оне који и поред толики дарова падну начинио неодбрањивим на своме 5трашном суду@. Још несавршени закон кажеF Па*и на себе A(он.#ак.G/,UB. > оспод нам, као више него саврш ен, препоручује да водимо рачуна и о поправци брата рекавшиF )ко рекавшиF )ко $и ти *греши *греши брат твој, и тако даље A4т.G?,G/B. >ко је укор твој чист и смирен, ако се, боље рећи, ради о добронамерној опомени, онда не избегавај да чиниш што оспод заповеда, нарочито према онима који оће да те послушају. >ко, пак, још ниси достигао тај ступањ, испуњавај бар старозаветни закон. Cе чуди се ако ти и пријатељи постану непријатељи због тога што и опомињеш. (овршни људи су ору$е демона, нарочито против они који се демонима супротстављају. -;:0<1 4ного -;:0<1 4ного ме чуди једна ствар у намаF зашто се ми лакше и брже приклањамо страстима, иако нам у остваривању врлина помаже и !ог свемогући, и ан$ели, и свети, а у супротном искључиво лукави демонY О томе нисам у стању, нити желим да говорим подробно. >ко све што је створено остаје онаквим каквим је створено, како ја онда могу бити Aкако вели велики G0WW ригоријеB и образ !ожији и помешан с блатом VG0 ZY 5творено биће, пак, које је постало друкчије него што је било створено, свакако ће жудети за својим првобитним стањем. 5тога сваки човек треба да употреби сва средства како би овај пра уздигао и тако рећи устоличио на престолу божанском. 131
Cико, дакле, не сме да се одриче од овог пењањаF пут је слободан и врата су отворена. 5лушање о врлинама дуовни отаца подстиче ум и душу на ревност. > слушање њиови поука јесте светиљка у тами, повратак заблудели, прогледање слепи. ]овек који има дар расу$ивања, нашао је здравље и уништио болест. ]овек се VобичноW ситним, безначајним стварима диви из два разлогаF или услед крајњег незнања, или ради смиреноумља, величајући и валећи оно што ближњи ради. :реба да се боримо не само бранећи се од демона него и нападајући и. 2о се само брани, понекад победи, а понекад и сам буде побе$ен. > ко напада, увек прогони непријатеља. 2о је победио страсти, убио је демонеF претварајући се да има страсти које у ствари нема, он своје непријатеље доводи у заблуду и остаје спокојан. (ретрпевши увреду, један брат остаде потпуно миран у срцу, и помоли се у себи` потом ипак започе плакати због тога што су га увредили, скривајући своје бестрашће привидном страшћу. +руги један брат се правио да жуди за првенством, иако га уопште није желео. 2ако да ти представим чистоту човека који GEWW у јавну кућу у$е тобож ради греа, а блудницу приведе подвижништву VGE Z Једноме безмолвнику, неко рано изјутра донесе грозд. (о одласку посетиоца он навали на њега и поједе га без икаквог апетита, претварајући се пред демонима да пати од уга$ања стомаку. +руги мона се, опет, изгубивши неколико гранчица за плетење корпи, целог дана правио тужним због губитка. :аквим подвижницима потребно је велико трезвоумље, како не би, у намери да се наругају демонима, и сами били изложени њиовом подсмеу. :о су заиста људи за које неко речеF ао вара$и&е и као истинити A0.2ор.<,?B. -;:0.1 2о -;:0.1 2о жели да осподу представи чисто тело и чисто срце, треба да се држи безгневља и уздржања. !ез ове две врлине, сав наш труд је узалудан. 2ао што очи различити људи различито виде боје, тако су и озарења мисленог 5унца Vтј. !огаW у души многобројна и различита. Једно долази од телесни суза, а друго од суза душевни, једно преко телесни очију, а друго преко очију умни, једно од слушања речи, а друго у радости која настаје у души, једно од безмолвија, а друго од послушности. Hза све то, постоји и озарење које на неизрецив и неописив начин ум у светлости представља [ристу. (остоје врлине, а постоје и мајке врлина. )азборит човек се највише труди да стекне врлине које су мајка остали. 5ам !ог, сопственим дејством, учи таквим врлинама, док су учитељи они врлина које се од њи ра$ају многобројни. :реба да пазимо да пост не потремо дугим спавањем. :о могу да учине само безумни, као и у супротном случају. -и$ао сам одважне подвижнике који су по некој нужди морали мало попустити стомаку, али су зато одма свеноћним стајањем мучили своје бедно тело. Cа тај начин су га научили да се с радошћу клони ждерања. +емон среброљубља се жестоко бори са онима који су се добровољно одрекли имања. Cе успевши да и савлада, он им указује на тужан живот сиротиње, како би и навео да од равнодушни за тварна добра поново постану вештаствољубиви. 2ада клонемо дуом, не треба да престанемо да се подсећамо на заповест коју је оспод дао (етру, тј. да се гренишку прашта седамдесет пута седам Aуп. 4т.G?,0G%00B. 2о је другоме дао такву заповест, без сумње ће и сам несравњено више учинити. 2ада се, пак, почнемо поносити, не треба да престанемо да размишљамо о ономе што је реченоF оји сав дуовни *акон одржи а сагреши у једноме Aтј. страшћу гордоумљаB, крив је *а све AЈак. 0,G=B. (остоје и такви зли и завидљиви дуови, који са умишљајем напуштају свете подвижнике да би и лишили прилике да се боре и победе, и тиме онемогућили да заслуже победнички венац. $ажени миротвор&и A4т./,UB. :о нико не спори. Cо, ја сам в идео и блажене ратотворце. ;зме$у неке две особе постојала је блудна веза. > један врло мудар и веома искусан човек посва$а и ме$у собом, оклеветавши свакога од њи пред другим како га наводно јавно вре$а пред људима. :ако је овај мудар човек људском досетљивошћу успео да сузбије злобу демона и изазове мржњу, која је раскинула блудну везу. 4оже се једна заповест нарушити да би се друга извршила. Јер, виде младе људе који беу предани један другоме по !огу. +а, ме$утим, ме$утим, не би саблазнили друге и повредили савест њиову, они се договорише да се за извесно време одвоје један од другога. 132
2ао што је свадба супротна погребу, тако се не могу сложти ни гордост и очајање. Cо, ипак је, услед лукаве делатности демона, могуће у истом човеку у исто време видети и једно и друго. (остоје извесни нечисти демони, који нам, док смо још -;:0=1 почетници, -;:0=1 почетници, тумаче 5вето (исмо. :о највише воле да чине славољубивим срцима, а поготову људима који су учили светске науке, да би и, варајући и мало по мало, вргнули у јерес и богоулство. :у теологију AбогословљеB, боље рећи теомаију AбогоборствоB демона, препознаћемо по узнемирењу и некој збрканој и нечистој радости која се у тим тренуцима јавља. 5ве што је створено, од :ворца је примило ред и почетак. ;звесна створења су примила још и завршетак. Cо, врлина има безграничну границу. Јер, п салмопевац кажеF :иде# крај свему коначном, а$и је -воја *аповест, *аповест, оже неи*мерно широка и бе*гранична бе*гранична A(с.GG?,Uко неки добри делатељи полазе ако љубав никада не престаје A(с.G0=,?` G.2ор. GE,?B, ако "оспод од си$е делања ка сили сагледавања, и ако љубав чува у$а*ак страа твог и и*$а*ак љубави твоје A(с.G0=,?B, онда је јасно да љубав нема граница и да ми никада нећемо престати да растемо у њој, и у садашњем и у будућем животу, примајући у светлости !ожијој светлост богопознања. :о што кажемо многим људима може изгледати чудно. 4е$утим, то ипак логички произлази из свега што смо до сада, блажени оче, говорили. Cе би се усудио тврдити да дуовна бића не доживљавају никакав напредак` напротив, тврдим да она свагда расту из славе у славу, из знања у знање. Cемој се чудити што демони често и добре мисли убацују у нас, да би им се потом сами супротставили. 1иљ је наши непријатеља да нас убеде како су им познате и наше најскривеније мисли. Cемој бити одвише строг судија људима који на речима проповедају велике ствари, док су на делу лени. 2орист коју доносе њиове речи често надокна$ује недостатак дела. Cемамо сви све у сасвим истој мериF неки су бољи на речима него на делу, а други, опет, бољи на делу него на речима. !ог није створио, ни саздао зло. 5тога су у заблуди извесни људи који тврде да су неке страсти у људској души природне. Они не знају да смо ми природна својства душе претворили у страсти. Cа пример, ми по природи имамо семе за ра$ање деце, али смо га искористили за блуд. (о природи је у нама и гнев % али против змије, а ми смо га употребили против ближњега. H нама је ревност % да ревнујемо за врлине, а ми на зло ревнујемо. (риродно је да душа жуди за славом, али за оном на небу. (риродно је и поносити се, али у односу на демоне. ;сто тако је природно и радовати се, али осподу и срећи свог ближњег. +обили смо по природи чак и злопамћење, али само према непријтељима душе. +обили смо и жељу за раном, али то не значи да треба бити облапоран. -;:0/1 Одважна душа изазива демонеF више борбе % више небеске славеY Онај ратник који у борби не буде рањен, свакако ни венцем славе неће бити увенчан` а онога који не клоне због греова у које пада, ан$ели ће повалити као правог ратника. Одлежавши у земљи три ноћи, неко устаде на свагда. Cи човек који остане победник у три различита GJWW часа VGJ , неће умрети. >ко по промислу !ожијем, после изласка у нама, сунце позна залазак свој, без сумње ће оставити таму и настаће ноћ. H ту ноћ доћи ће к нама дивље звери које су нас пре тога биле оставиле, као и шумске звери Aтрновити страстиB, ричући, да у би у нама зграбиле наду, тражећи од !ога рану своју, тј. да једу од наши страсти било кроз помисли или кроз дело. 2ада се, ме$утим, у нама поново, из тамне дубине смирења, роди 5унце, звери ће се повући у своју шуму и скрити у своја легла, тј. G/WW у сластољубива срца, а не у нас VG/ . :ада ће демони рећи један другомеF "оспод је баш *апео да им опет учини ми$остD > ми$остD > ми ћемо им рећиF :е$ику ствар нам учини "оспод0 весе$и смо *бог тога A(с.G0/,0` EB. > ви, прогањани чујтеF "$е, "оспод седи на об$аку $аку Aтј. на облаку душе која се уздигла изнад сваке земне жељеB, и дои е у 8гипат Aу срце које је већ гресима замраченоB, и у*дрмае се идо$и руком начињени Aнечисте помисли умаB A;с.GU,GB. (ремда свемогућ, [ристос телесно бежи од ;родаF нека се науче, дакле, нагли људи да се без потребе не бацају у искушења. Јер, каже, не дај да ти се нога ок$и*не па ни анео који те чува нее G
наше, или због тога што се грешна навика у нама дубоко укоренила. !ог цени човека према његовој намери. >ли, када се ради о ономе што смо у стању учинити, Он човекољубиво тражи и дела. -елики је онај човек који не пропушта да учини штогод је у његовој моћи. -ећи је онај човек који се у смирености својој привата и онога што превазилази његове моћи. +емони нас често спречавају да чинимо оно што је лакше -;:9>1 и -;:9>1 и што је за нас најбоље, а подстичу нас да предузимамо оно што је теже. Cалазим да се Јоси3 прославља због тога што је побегао од греа, а не због тога што је испољио бестрашће Aуп. (ост.EU,<%0=B. 4и, пак, треба да испитамо у којим и каквим околностима бежање од греа доноси човеку венац. +руга је ствар бежати од сенке` боље је трчати у сусрет сунцу. 2ада падне мрак, људи се спотичу. 5потаћи се, значи пасти. (асти, значи умрети. Опијени вином често се трезне водом. Опијени страстима, трезне се сузама. +руга је ствар узнемирење, друга % расејаност, а друга % слепило. (рву л ечи уздржање, другу безмолвије, а трећу послушност и !ог који је постао послушан Aуп. Dил.0,?B. +ва места у којима се чисте земаљске ствари, могу нам послужити као одличан пример онога што чисти оне који мисле на небеско. -уновлачара је VсликаW општежића по осподу, које скида са душе сваку прљавштину, неравнину и наказност. Отшелништво је, пак, нека врста бојаtинице за оне који су се очистили од пооте, злопамћења и гнева, па онда прешли у безмолвије. Cеки веле да је падање у исти гре последица недостатка одговарајућег и сразмерног покајања. Cо, треба испитатиF да ли се сваки човек који не пада у исте грее самим тим већ и достојно покајаоZ Cеки падају у исте грее због тога што су своје раније падове предали дубоком забораву, или због тога што у своме сластољубљу замишљају !ога човекољубивим Vчак и када се ради о односу према греу и злуW, или због тога што су дигли руке од свога спасења. Cе знам, неће ли ме неко прекорити ако кажем да они више нису ни способни да свежу непријатеља свог, будући да је велика моћ навике која и тиранише. :ребало би још испитати зашто душа, будући бестелесна, не може да види дуове који јој се јављају онакви какви су по својој природи, премда су исто тако бестелесни као она. Cије ли то, можда, последица спрезања душе с телом, спрезања које разуме само Онај који је душу с телом везаоZ 2ао да је тео нечему од мене да се научи, један мудар човек ме једном приликом упитаF @)еци, молим те, реци, који дуови кроз грее смирују, а који узносе умZ@ (ошто нисам знао шта да одговорим, и пошто сам заклетвом потврдио своје незнање, онај који је од мене тео да се научи рече, поучавајући меF @H неколико речи ћу ти дати квасац за расу$ивање, а онда ти препуштам да сам испиташ с трудом. #ли дуси блуда, гнева, прождрљивости, унинија и спавања немају особину да подижу нос нашег ума, а зли дуси среброљубља, властољубља и многоговорљивости, као и многи други, имају обичај да једноме злу додају и друго, тј. гордост. +емон осу$ивања је сличан последњим дусима@. 2о оде у посету световњацима, или и прима код себе, па сат или дан после растанка с њима буде пого$ен стрелом жалости Aуместо да се радује што се извукао из клопкеB, доживео је да буде исмејан или од стране таштине или од блуда. -;:9A1 (ре -;:9A1 (ре свега треба да испитамо одакле ветар дува, да не бисмо развили једра у супротном смеру. 5а љубављу пази на старе подвижнике, који су измождили тело своје подвигом, пружајући им могућност да се мало и одморе. 4ладе људе који су душу своју измождили гресима, натерај да се уздржавају, учећи и да мисле на вечне муке. 2ао што сам на другом месту већ рекао, немогућа је ствар да се у самом почетку подвига одједанпут очистимо од стомакоуга$ања и славољубља. >ли, не треба се против славољубља борити % прождрљивошћуF код почетника победа над стомакоуга$ањем ра$а таштину. Cапротив, против стомакоуга$ања се ваља борити постом. Јер, долази час, а за оне који оће већ је и настао, да оспод и ту страст покори под ноге наше. 4ладе и старе који ступају у општежиће, не нападају исте страсти. Јер, они често имају сасвим супротне болести. #бог тога блажена смиреност и јесте блажена, јер и код млади и код стари покајање чини чврстим и моћним. Cека те не збуни ово што ћу ти сад рећиF ретке су, мада постоје, душе праведне и искрене, слободне од зла, лицемерства и подмуклости, душе којима је сасвим непријатно да живе заједно с људима, које из 134
безмолвија, са својим дуовним во$ом, као из тиог пристаништа могу узаћи на небо, и којима није потребно да искусе немир и саблазни општежића. !луднике могу излечити људи, покварене % ан$ели, а горде % само !ог. (репустити ближњем који до$е код нас да чини све што оће и при свем том показати љубазно лице често представља израз љубави. :реба испитатиF како, и докле, и када, и да ли кајање због добра уништава само добро исто онако као што кајање због зла уништава зло. (отребно нам је велико расу$ивање Vда бисмо зналиW када, у којим случајевима и докле смо дужни да одолевамо и да се боримо са оним што сачињава страсти. 4оже се понекад, због своје слабости, претпоставити и бекство, да не би дошло до коначне погибије. (огледајмо добро и пазимо Aможда ћемо у своје време, једном, моћи и горчином да истребимо жучB Vда бисмо сазналиW који демони изазивају гордост, а који нас смирују, који нас чине ладнима, а који нас теше, који са собом доносе мрак, а који само привидно светлост, који нас чине тромим, а који препреденим, који нас праве тужним, а који радоснима. Cе треба се много чудити кад видимо да смо на почетку монашког живота много више подложни страстима него када смо живели у свету. (отребно је да се најпре испоље сви узроци наше болести, па да тек онда постанемо здрави. 4ожда су те звери била сакривене негде у нама, а да и ми нисмо ни приметили. 2ада се догоди да они који се приближавају савршенству претрпе пораз од демона ма у чему ситноме, треба сместа да предузму све мере како би непријатељима својим стоструко наплатили за пораз. 2ада је тио време, ветрови покрећу само површину мора, а други пут % и саму дубину морску. :ако је и са ветровима страсти. Јер, код страсни људи они таласају и најдубље осећање срца, а код они што су већ напредовали % -;:901 само -;:901 само површину ума. Ови други одма и осете уобичајену тишину своју, будући да је унутрашњост њиова остала нетакнута. Једино савршени могу увек у својој души распознати које су мисли од савести, које од !ога, а које од демона. Јер, демони нам спочетка не подмећу само противне ствари. #бог тога овај проблем и јесте нејасан. :елесним очима гледа тело, а мисленим и невидљивим гледа срце.
в1 2"атко во4$6ав8еBе ,"ет5о#ни5 ,о%ка
-;:=<1 ]врста -;:=<1 ]врста вера је мајка одрицања. Xта је супротно, јасно јеY Cепоколебљива нада представља врата кроз која у човека улази беспристрасност. Xта је супротно, јасно јеY aубав !ожија је узрок ту$иновања. Xта је супротно, јасно јеY (отчињавање се ра$а од самоосу$ивања и чежње за дуовним здрављем. Hздржање је мајка здравља. 4ајка уздржања је помисао на смрт и трајна успомена на жуч и оцат оспода и !ога. (омоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. (ротивник р$ави и срамни помисли јесте скрушеност срца. -ера и ту$иновање су смрт среброљубља. 5амилост и љубав предаје за ближњег и само тело. Hсрдна молитва је пропаст за униније. 5ећање на 5уд !ожији ра$а ревност. ек од гнева је љубав према понижењу. > појање, састрадалност и добровољно сиротовање су задављење туге. 135
!еспристрасност према чулноме значи сагледавање умнога. -;:=.1 rутање -;:=.1 rутање и безмолвије су непријатељи таштинеF но, ако живиш у заједници, користи понижење. -идљиву гордост лече жалосне околности, а невидљиву Онај који је одвека невидљив. Јелен је господар сви видљиви змија, а смирење % сви мислени. 5вака појава у природи може одлично да нас поучи дуовноме. 2ао што змија не може да свуче са себе стару кошуљицу ако се не провуче кроз тесну рупу, тако ни ми не можемо одбацити старе навике, стару кошуљицу душе и плашт старог човека, уколико не про$емо тесним и узаним путем поста и понижења. 2ао што одвећ дебеле птице не могу летети високо, тако се ни човек који мази тело не може попети на G8WW. небо VG8 ;сушено блато више не годи свињама. Cи увенуло тело више не привлачи демоне. 2ао што превелика количина цепаница често загуши и угаси пламен, производећи много дима, тако и прекомерена туга често душу чини задимљеном и мрачном, и пресушује изворе суза. 5леп стрелац је неспособан, а ученик који воли да одговара % пропада. 2ао што прекаљени челик може да изоштри некаљено гвож$е, тако и ревносни брат често спасава леног. 2ао што јаја, загревана под крилима птице, оживљују, тако и неиспове$ене помисли прелазе у дело. 2ао што се коњи утркују да престигну један другога, тако и у добром братству монаси подстичу један другога на усавршавање. 2ао што облаци сакривају сунце, тако р$аве мисли помрачују и погубљују ум. 2ао што осу$ени на смрт кога воде на извршење казне не говори о позоришту, тако ни онај који искрено плаче никада неће уга$ати стомаку. 2ао што сиромаси који виде царске ризнице још више осећају своје сиромаштво, тако и душа која чита о великим врлинама отаца свакако постаје смиренија у својим мислима. 2ао што се гвож$е и против своје воље покорава магнету, тако се и људи, огрезли у злу, покоравају својим тиранским навикама. 2ао што уље стишава море и против његове воље, тако и пост гаси пожуде тела, чак и онда када се оне мимо наше воље распале. 2ао што се притешњена вода пење у вис, тако често и -;:==1 душа, -;:==1 душа, притиснута несрећом, кроз покајање узлази к !огу и спасава се. 2ао што се човек који носи аромате и неотице открива мирисом, тако се и онај који +уа осподњег има у себи препознаје по речима и по смирености својој. 2ао што ветрови усталасају океан, тако и гнев, више од сви остали страсти, узбурка разум. 2ао што човек на основу самог слушања баш много не жели да проба оно што није и својим очима видео, тако и људи чистога тела имају у својој неискусности велико олакшање. 2ао што се лопови не усу$ују лако да до$у на место где виде да лежи царско оружје, тако ни мислени разбојници не могу тако лако да покраду онога који је уз срце, као стражу, поставио молитву. 2ао што ватра не производи снег, тако ни човек који иште земаљску славу неће примити небеску. 2ао што једна варница често изазове велики шумски пожар, тако и једно једино добро дело може да изглади мноштво велики греова. 2ао што без оружја није могуће уништавати дивље звери, тако се ни без смирења не може стећи безгневље. 2ао што се, по природи, не може живети без ране, тако се човек до краја живота не сме ни на часак предати неату. 2ао што зрак сунца, који кроз прозор у$е у кућу, све осветљава, тако да се може видети и најситнији трун прашине што лебди у ваздуу, тако и стра осподњи који у$е у срце, показује све његове грее. 136
2ао што се ракови лако лове због тога што се крећу час напред час назад, тако и душа која се час смеје, час плаче, а час насла$ује, не може имати никакве користи. aуди на спавању могу бити лако покрадениF исто важи и за оне који се подвизавају у близини света. 2ао што човек који се бори са лавом гине оног часа кад од њега одвоји поглед, тако и онај који се бори са сопственим телом страда чим му да одмора. 2ао што се они који се пењу трулим лествама излажу опасности да падну и да се сломију, тако су и свака част, и слава, и власт, супротни смиреноумљу. 2ао што је немогуће да гладан човек не мисли на леб, тако је немогуће да се спасе онај који не помишља на смрт и !ожији 5уд. 2ао што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грее. 2ао што слова, у недостатку воде, бришемо и другим средствима, тако и душе које немају суза изгла$ују и одстрањују своје грее туговањем, уздасима и дубоком сетом. 2ао што много $убрета производи много црва, тако и велика количина ране изазива многе грее, р$аве мисли и снове. -;:=/1 2ао -;:=/1 2ао што човек коме су ноге оковане не може лако да ода, тако се ни они који гомилају паре не могу попети на небо. 2ао год што се свежа рана лако да излечити, тако и запуштене ране у души тешко зацељују, премда се и могу излечити. 2ао што мртвац не може да ода, тако ни очајника није могуће спасти. 2о каже да има праву веру, а у исто време греши, подсећа на лице које нема очију. 2о нема вере, а чини можда по неко добро дело, личи на човека који црпе воду и сипа је у разбијени суд. 2ао што брод који има доброг крманоша, уз !ожију помоћ, безбедно стиже у луку, тако и душа која има доброг пастира лако узлази на небо, макар и многа зла раније починила. 2ао што човек који нема водича лако залута, ма колико био паметан, тако и онај који потпуно сам иде монашким путем лако пропада, макар поседовао и сву мудрост света. 2о има слабо тело, а иза себе има тешке грее, нека иде путем смирења и онога што му је својствено. #а њега не постоји други пут к спасењу. 2ао што човек који болује од неке дуготрајне болести не може у једном тренутку постати здрав, тако се ни страсти, па чак ни само једна од њи, не могу одједанпут савладати. Одмеравај јачину сваке страсти и сваке врлине у себи, па ћеш знати да ли напредујеш. -елики губитак трпе они који мењају злато за блатоF исто се дешава и онима који испољавају и изводе дуовне подвиге ради тварни добитака. 4ноги су одма примили опроштај греова. >ли, бестрашће нико није стекао одма. #а њега је неоподно и много времена, и много труда, и милост !ожија. ;спитајмо које нам зверке или птице наносе штету у доба сетве, које у доба рашћења, а које у доба жетве, да бисмо ставили и одговарајуће клопке. 2ао што нема оправданог разлога да човек дигне на себе руку само зато што има врућицу, тако ни до последњег издисаја не треба очајавати. 2ао што би било нечасно да неко ко је саранио свог оца одма по повратку са погреба оде на свадбу, тако ни онима који плачу због своји греова не одговара да траже од људи било какву част, или спокојство, или славу у садашњем животу. 2ао што се станови гра$ана разликују од обиталишта -;:/>1 осу$еника, -;:/>1 осу$еника, тако и живот покајника треба да буде различит од живота невини. 2ао што цар не отпушта из војске војника који у рату задобије тешке ране на лицу, већ га, штавише, унапре$ује, тако и небески 1ар увенчава славом монаа који трпи велике невоље од демона. 137
Осећање душе је њено природно својство, а гре је његово мрцварење. :о осећање доводи или до престанка или до смањивања зла. > саосећање је плод савести. 5авест, пак, јесте глас и прекор нашег ан$ела чувара, који нам је још приликом крштења додељен. #бог тога се се некрштени и не муче толико у својој души због своји зли дела, већ само некако слабо. Hмањење зла има за последицу уздржавање од зла. Hздржавање од зла је почетак покајања. (очетак покајања, пак, јесте почетак спасења. > почетак спасења је добра воља. +обра воља ра$а труд. > почетак труда су врлине. (очетак врлина % цват. 1ват врлине % делање. (ород врлине је навика. (лод и пород упорне бриге о својој души је обичај. Од њега се ра$а чињење добра. > чињење добра је мајка страа !ожијег. 5тра !ожији ра$а држање заповести, како небески тако и земаљски. +ржање заповести је знак љубави. > почетак љубави је огромна смиреност. Огромна смиреност је кћер бестрашћа. > стицање бестрашћа је пуноћа љубави, или коначно усељење !ога у оне који су кроз бестрашће постали чисти срцем. Јер, они ће !ога видети A4т./,?B. "ему слава кроза све векове. >мин
НА!О@ЕНЕ G. 5вет 5вети и Јова Јован н )аит )аитск ски и смат сматра ра да ест естви вичн чник ик мисл мисли и на стом стомак акоу оуга га$а $ање ње,, среб сребро рољу љубљ бље е и славољубље, над којима је [ристос у пустињи однео победу AP^b_QMc ML 5QMOc^NO, сар. 77, 4MeL&, ). I., ??,G0E? -B. 0. ;лија ;лија 2ритски 2ритски сматра сматра да се то односи односи на аву еона еона A5ол. A5ол. 8, соQ. соQ. G=E8B. G=E8B. :о мисли мисли већ и свети свети Јован )аитски. еон се спонтано изложио смрти да би спасао једног брата монаа. Cо, свети Јован )аитски додаје да би се то могло односити и на једнога о3ицира у 2оринту који је свесно изабрао мучеништро, само да спасе једну девојку A[ришћанкуZB од обешчашћења AP^b_QMc ML 5QMOc^NO, сар. 77, 4MeL&, ). I., ??,G0E? 5B. = ави еону иначе говори Јован 4ос, мона и аскетски писац из S6 в., у своме делу уг дуовни. #а време царевања императора :иберија Aоко. /?<. годинеB до$осмо у Оазис Aзападно од :иваиде у *гиптуB, где видесмо великог пустињака, по имену еона, родом из 2ападокије. 4ноги су нам причали о њему изванредне ствари. ;з разговора с њим, ми смо видели да је заиста свет човек, и имадосмо много користи од његовог смирења, безмолвија, добровољног сиротовања и љубави према свим људима. :ај поштовани старац нам говорашеF @-ерујте, децо, ја ћу бити царY@ > ми њему на тоF @-еруј ава, еоне, из 2ападокије нико никада није био цар. ; ти узалуд гајиш такве мисли@. > он опетF @#аиста, децо, ја ћу бити царY@ ; нико га није могао убедити да остави те мисли, јер би он опет говориоF @Ја ћу бити царY@ ; после извесног времена, до$оше варвари A4азикиB, опустошише целу земљу, продреше и у Оазис и побише многе пустињаке, и неке одведоше у ропство. 4е$у заробљеницима бејауF ава Јован Aчтец -елике цркве цариградскеB, ава *встатије из )има и ава :еодор, који биу болесни. 2ад и заробише, ава Јован рече варваримаF @-одите ме у град. ;змолићу од епископа да вам да за нас 0J златника@. Један варварин га поведе у град, те ава Јован оде до епископа. H граду се на$оше и ава еон и неки други оци, који не бејау задржани. >ва Јован, дакле, до$е к епископу, и поче га молити да за њи да златнике варварину. Cо, епископ не има$аше више од ? златника. (онудише и варварину, али он не узе, говорећиF @;ли 0J златника или монааY@ (рисиљени, они дадоше варварину аву Јована, који плакаше и ридаше. -арварин га одведе у свој шатор. (осле три дана, узевши ? златника, ава еон оде у пустињу к варварима, и мољаше и овакоF @Hзмите мене и ? златника, а њи пустите, јер су болесни и не могу да вам служе. "и ћете ви убити, а ја сам, ето здрав, па ћу вам служити@. -арвари узеше њега и ? златника, и пустише три заробљеника. >ва еон и$аше с варварима
138
донекле, па када изнеможе, ови му одрубише главу. Cа тај начин овај свети човек испуни реч осподњуF Од ове љубави нико нема веће, да ко душу своју положи за пријатеље своје AЈн.G/,GEB. :ек тада смо ми сватили сватили шта су значиле његове речиF @Ја ћу бити царY@ Јер, он заиста постаде цар, положивши душу своју за пријатеље своје. A(рема примедби аа, у руском преводу ествице, стр. 0<%08. -иди тако$е руски превод уга дуовног. :роице%5ерг. авра, G?U<, стр. GE8%GE?, као и оригинал на грчкомF )гаiNO RlMKMi., GG0, 4MeL&, ). I., ?8,0U8<%0U88B. E. Cајопаснији Cајопаснији службеници службеници славољубља славољубљаFF демони и људи који нас вале Aуп. руски руски превод есгвице есгвице од G?UG, стр. 0=U у примедбиB. J. Cајбоља Cајбоља азбукаF азбукаF према према 0J слова слова грчког грчког ал3абета. ал3абета. /. !ожанско !ожанско чулоF дуовно дуовно чуло чуло је у нама, уколико је спојено спојено са умом AдуомB AдуомB сваког човека, човека, а није, у нама, уколико је покривено страстима и услед тога непознато, без дејства A;лија 2ритски, 5ол. G8, соQ. G=J=fB. <. (ротив три страсти страсти % трима врлинамаF врлинамаF :о су три главне страсти страсти % сластољубље сластољубље,, среброљубље среброљубље и славољубље. славољубље. (ротив њи, супротне супротне врлине % уздржање, уздржање, љубав, смирење. -рлина уздржања уздржања уништава сластољубље` љубав уништава среброљубље јер представља врлину која подстиче човека да све своје дели са онима који немају` а смирење разара славољубље, јер мрзи људску славу и не воли да се показује A;лија 2ритски, 5ол. 0U, соQ. G=JJ >-B. 8. Одлазе Одлазе све осим једнеF таједна таједна страст која остаје остаје и замењује све остале, остале, јесте, јесте, свакако, гордост гордост A;лија 2ритски, 5ол. /G, соQ. G=J? fB. ?. 5агоревано 5агоревано божанским божанским огњемF огњемF енергијом енергијом +уа 5ветог, или богочежњом богочежњом у срцу A;лија 2ритски, 2ритски, 5ол. /0, соQ. G=J? fB. U. Hчигељ Hчигељи и врлина врлинаFF према према ;лији ;лији 2ритско 2ритском, м, учитељ учитељи и чистот чистоте е су ;лија, ;лија, Јован (ретеча (ретеча и Јован Јован !огослов` кротости % 4ојсије и +авид` молитве % само !ожије 5лово AогосB, као и ав$ео који се јавио >нтонију и (аомију` поста % опет 4ојсије и сам оспод A[ристосB` бдења % многи, који су кроз то стекли и умилење` смиреноумља смиреноумља % !ожије 5лово које ради нас осироте, осироте, 5паситељ сви, који ради нас прими тело наше A5ол. //, соQ. G=JU -B. G=.ре значи % преступити сваку, па и најмању заповест` изостављање добра % не чинити и не вршити дела !ожија` неат % чинити али немарно` страст % злу и тешко искорењиву склоност ка ономе што души шкоди` пад % падати у неверје или у телесне грее A;лија 2ритски, 5ол. 8E, соQ. G=/E 5fB. GG.атањеF у ствари, вера у судбину. G0.-елики ригоријеF 5вети ригорије !огослов, GJ. беседа, О сиромаш твољубљу. GE.!лудницу приведе подвижништвуF то је био ава 5ерапион A5ол. G0, соQ.G=88 5B. GJ.:ри различита часаF према једном светом оцу, то би били % час растанка са овоземаљским животом, час јављања пред !огом, и час час пресуде на 5трашном суду. (рема другима, то могу бити и три врсте искушењаF од стране славољубља, сластољубља и среброљубља. (остоје и друга тумачења A5ол. 0G, соQ. G=?G >B. G/.>легоријска пара3раза на G=E. (салам. G<.5милаксF G<.5милаксF некаква бршљану слична пузавица пузавица с белим, као љиљан миришљавим миришљавим цветовима, цветовима, коју су радо узимали за венце Aуп. P&L^, IKZ{_%bKwciR{M K&ZLM{, |ceK&x, GUG=, стр. ?/0, R.w.B. G8.;лија 2ритски с правом додајеF 5рамота је да телољупци и стомакоугодници расправљају о дуовним стварима, каогод што је срамота да блудници причају о целомудрености. Јер, у пуном стомаку нема познања !ожији тајни A5ол. E, соQ. G= UE >B.
139
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 77S66 а1 О СВЕEТЕНО@ БЕI@ОЛВИЈУ ТЕЛА И ДУEЕ
-;:/01 2ао -;:/01 2ао неки вечити робови и уговором везане слуге нечисти страсти, ми донекле и познајемо обмане, методе, заповести и лукавства зли дуова који владају нашом бедном душом. > има и такви монаа који, избављени од ови тирана, просвећујућим дејством +уа 5ветога, одлично познају њиове сплетке. Једна је ствар, наслућивати о спокојству здравља % по мукама у болести, а друга % сватити и закључивати какве су тегобе болести % на основу радости здравља. 4и се, овако немоћни, плашимо да вам у овој поуци говоримо о пристаништу безмолвија, јер знамо да уз трпезу доброг братства вечито чучи по неки пас, који покушава да са ње уграби леб Aтј. душуB, и да побегне, носећи га у својим чељустима, како би га на миру -;:/91 Aтј. -;:/91 Aтј. у безмолвијуB прождерао. +а својом поуком не бисмо направили повод онима који траже безмолвије Vа нису зрели за његаW, сматрамо да сада није тренутак расправљати о миру % са одважним ратницима 1ара нашег, који се налазе у рату. )ећи ћемо само то, да су венци мира и тишине спремљени онима који се јуначки боре. Hосталом, ако је по вољи, рећи ћемо сад нешто о безмолвију, колико је потребно за расу$ивање, да некоме не би било криво, што, говорећи о другим питањима, ово питање мимоилазимо без и једне речи. !езмолвије тела је познавање и уре$ење нарави и чула, а безмолвије душе % познавање помисли и неукрадљива мисао. aубитељ безмолвија поседује некакву јуначку и строгу помисао, која будно стоји на вратима вратима срца, и мисли што наваљују наваљују са стране % убија или одбија. 2о безмолствује Vмолитвено тиујеW у осећању срца, разуме што смо рекли, а ко је још недорастао % није окусио и не познаје Vоно о чему говоримоW. 4удар безмолвник нема потребе за поукамаF њега сама дела уче. (очетак безмолвија се састоји у одбијању од себе сви они мисли које узнемиравају машту. -рунац, пак, безмолвија јесте % не плашити се вреве демонске, па чак ни пажњу не обраћати на њу. !езмолвник који из келије излази телом, али не и дуом, постаје кротак и сав је % дом љубави. 2о добро размисли пре него што проговори, никада се неће подати гневу. Оно што је супротно, јасно је само по себи. !езмолвник је човек који се, и поред све необичности покушаја, труди да у телу води једну врсту бестелесног живота. 4ачка вреба миша. :ако и мисленог мишаVGW вреба мисао безмолвника. Cека ти ово поре$ење не буде за одбацивање. H супротном, још ниси сазнао шта је безмолвије. !ити потпуно усамљени мона није исто што ш то и живети са другим монаом. Hсамљеник има потребе за великим трезвоумљем и прибраним умом. +ругоме често помогне његов сажитељ, а првоме помаже ан$ео. Hмне силе Vтј. ан$елиW служе и радо пре% бивају са оним који свом душом безмолствује. О ономе што је томе супротно, нећу ти 140
ништа рећи. (онорна је дубина догмата. Hм безмолвника се не може без опасности спуштати у тај понор. Cије безбедно пливати у оделу, као што није безопасно ни да се онај који је још обузет страстима привата теологије. 2елија безмолвника је ограда тела у којој се налази кућа знања. 2о болује од душевне страсти, а упушта се у подвиг безмолвија, личи на човека који је на сред пучине скочио са брода, и мисли да на једној јединој даски без опасности доспе на копно. Онима који се боре са блатом Vтј. теломW, у своје време одговара подвиг безмолвија, уколико само буду имали доброг дуовног во$у. Јер, усамљени живот затева ан$елску снагу. A)азуме се, ја говорим о правим безмолвницима, тј. о безмолвницима и телом и дуомB. 2ада се олењи, безмолвник почиње да измишља лажи, подстичући људе извесним загонетним изјавама да га наговоре да напусти подвиг безмолвија. (а када напусти келију, окривљује демоне, а није свестан да је самоме себи био демон. (ознавао сам безмолвнике који су безмолвијем бе змолвијем ненасито -;;::1 задовољавали -;;::1 задовољавали своју пламену богожудњу, и ра$али у огњу своме огањ, у чежњи чежњу. !езмолвник је слика земаљског ан$ела, који је на артији богочежње словима ревности ослободио своју молитву од лености и немара. !езмолвник је онај који из дубине срца свом снагом вапијеF ;премно је ср&е моје, оже A(с./<,?BY !езмолвник је онај који је рекаоF !а спавам, а ср&е моје бди A(ес.н.пес./,0B. #акључај врата келије за тело, врата језика за речи, и унутрашње двери срца за зле дуове. Cеочекивана тишина на мору и подневна припека испољавају трпљење морепловца V0W, а недостатак животни намирница открива постојаност безмолвника. 2ад први изгуби стрпљење, скаче у воду, а када другога обузме униније, враћа се ме$у људе. Cе бој се кад затутње и заиграју демони. (лач не зна за стра нити се плаши. aуди чији је ум научио да се истински моли, разговарају с осподом лице у лице, као на уо с царем. Они који се моле устима, припадају му као пред целим сенатом. Они који живе у свету, приликом молитве, изгледају као људи који се са молбом обраћају обраћа ју цару усред усталасане масе народа. >ко си добро савладао вештину молитве, неће ти бити непознато ни ово што сам сада рекао. 2ад седиш на висини, пази Aако уопште знаш какоB и видећеш када и одакле, колики и какви све лопови оће да у$у и да покраду твој виноград. #аморивши се, стражар устаје и моли се, па опет седне и рабро наставља да врши своју дужност. Један човек VEW, коме је све то познато из искуства, науми да о томе говори подробно и опширно. 4е$утим, он се уплаши да тиме код подвижника у општежићу не изазове немар и да шкрипањем своји речи не растера оне који би тели да се посвете подвигу безмолвија. 2о о безмолвију расправља подробно и зналачки, против себе изазива демоне, јер нико други није у стању да открије њиове бестидности. 141
2о је сватио безмолвије, ушао је у дубину божански тајни. Cо, он не би ни зашао у те дубине, да пре тога није видео и чуо, а можда и на својој кожи осетио беснило демонски таласа и урлик демонског ветра. :о потвр$ује (авле. Јер, да није био узнет у рај, као у безмолвије, он не би ни могао чути неисказане речи A0.2ор.G0,G и д.B. Hо безмолвника чуће од !ога изванредне ствари. #бог тога премудро безмолвије рече и у књизи о ЈовуF Нее $и чути у#о моје го$еме ствари од Eега AЈов J,G0BZ !езмолвник је онај човек који, не желећи да се лиши сладости !ожије, бежи од људи Aиако и не мрзиB онако како други трче у свет. Одлазећи из света, раздај све што имаш одма Aјер реч @продај@ затева извесно времеB, и подај сиромасима A4т.GU,0GB, да би ти помогли својом молитвом да -;;:;1 кренеш на подвиг безмолвија Aуп. к.G<,UB. %*ми крст свој, носећи га послушношћу, и терет одсецања своје воље подносећи снажно. Па #ајде *а мном A4т.GU,0GB, да се сјединиш са блаженим безмолвијем. Оно ће те нау чити видљивом делању и живљењу умни сила Vтј. ан$елаW. Cеће се оне вавек века заситити славећи :ворца` неће се ни онај који се попео на небо безмолвија заситити певајући 5аздатељу. Cевештаствена бића се не брину о вештаственом, нити се они који у телу живе као без тела % могу бринути о рани. (рви не осећају потребу за раном, а ни другима није потребно да се око ране баве. Они први се не брину о новцу и имању, а ови о пакостима што им демони чине. Cебеска бића не жуде ни за чим земаљским, нити пак у онима који живе на земљи жудећи за небеским постоји жеља да гледају што телесно` они никада неће престати да напредују у љубави, а ни ови неће престати да се свакодневно утркују с њима` онима није непознато богатство њиова напретка, а ни овима није непозната љубав према успону` они се неће зауставити докле год не достигну сера3име, а ни ови неће престати да се пробијају напред, све док не постану ан$ели. !лажен је онај који се нада` три пута је блажен онај који се приближава` а који је достигао % постаје као ан$ео.
H1 О РАIЛИLИТИ@ ОБЛИЦИ@А БЕI@ОЛВИЈА
-;;:.1 5вима -;;:.1 5вима је познато да у свим научним областима постоје разлике у мишљењима и закључцима. Cе може све у сви бити савршено, било због недовољног изучавања, или због недостатка способности. ;ма људи који у пристаниште безмолвија Aбоље рећи, на ту пучину, или пак % океанB улазе због слабости језика или због р$аве навике. +руги, неодољиво склони гневу, не могу ме$у људима савладати јарост, те зато, јадници, одлазе у пустињу. Cеки VодлазеW због тога што у својој уображености сматрају да је за њи боље да плове потпуно самостално, него под нечијим руководством` други, опет, зато што по сред твари не могу се удаље од твари` неки, пак, у жељи да кроз осаму постану ревносни` други, да у тајности себе кажњавају за грее` а неки желећи да тиме 142
прибаве себи људску славу. ;ма, најзад, и такви Aуколико и, уосталом, 5ин ]овечији на$е кад до$е на земљуB, који се одају безмолвију да би утолили глад и угасили же$ за светом љубављу !ожијом, привучени њеним сластима. 4е$утим, ни они то нису учинили пре но што су дали разводну књигу сваком унинију. Јер, спајање с унинијем, у односу на безмолвије, равно је блуду. Cа основу ситног знања које ми је дато, ја сам, као невешт аритект, саградио лествицу дуовног узлажења. Cека сваки читалац сам процени на коме се ступњу налазиF да ли безмолвије тражи по самовољи, ради славе људске, због слабости језика, због несавладљивог гнева, због огромног пристрашћа, или да поднесе муке за гре, да постане ревносан, или да огањ дода огњу. ; биће последњи први, а први последњи A4т. GU,E=B. 5едам садашњи делања представљају седам дана седмицеF једна су !огу пријатна а друга непријатна` а осми вид безмолвија, без сумње, носи на себи жиг будућег живота. (ази на време кад звери излазе из своји легала, о усамљени монашеY ;наче, нећеш моћи да поставиш одговарајуће клопке. >ко је униније, добивши отпусницу, коначно одступило од тебе, ручни рад би био сувишан. >ко те оно још напада, не видим како ћеш живети у безмолвију. #ашто код преподобни тавенисиоћана није било толико све тилника као код скићанаVJWZ 2о разуме, нека разуме, јер ја о томе нисам у стању, или тачније % не желим да говорим V/W. 4е$у безмолвницима једни умањују страсти, други поју (салме и већи део времена проводе у молитви, а неки, пак, живе у трајном сагледавању. (роблем треба да буде решен по методу лествице. 2о свата, нека у осподу сватиY H општежићу се на$у и лени људи. H њему они налазе рану за своју леност и долазе до коначне пропасти. Cо, има и такви који се, подстицани примером своје сабраће, -;;:=1 излече од сопствене лености. Hосталом, то се не дешава само са немарнијим монасима, већ и са онима који су ревносни. ;сто правило може се применити и на безмолвијеF пустиња је примила многе људе као искусне, а потом и одбацила о дбацила као неискусне, изобличивши и за самочинство и сластољубивост. +руге је , опет, примила као не сасвим искусне, па и је начинила ревносним и ватреним, уливши им стра и бригу о осуди за грее којима су оптеретили своју савест. Cиједан човек који је подложан гневу и гордости, лицемерству и злопамћењу, не треба да се усуди да види ни трага од безмолвија, јер га не чека ништа друго до силазак с ума. 2о је чист од ови страсти, сам ће познати шта је корисно. Cо, мислим да ни он то не може достићи сам по себи. #наци, обележја и ознаке они који разумно прооде подвиг безмолвија јесуF неусколебљиви ум, очишћена мисао, отимање ка о споду, замишљање вечни мука, ишчекивање блиске смрти, ненасита молитва, будно стражарење над собом, умртвљење блуда, непознавање пристрашћа, умртвљеност за свет, потпуно одсуство стомакоуга$ања, подлога теологије, извор расу$ивања, дар суза, уништење многоговорљивости и све остало слично томе, што се противи пребивању у великом скупу људи. > обележја они што безмолвије спроводе неразумно, јесуF потпуно сиромаштво у горе побројаним добрима, повећање гнева, нагомилавање злопамћења,
143
смањење љубави, повећање надмености, а да већ не говорим о другоме V ја ћу тек рећиF @2акво је то стајање и седење с десне стране (раузрокаZ@ > он одговориF @Cемогуће је обичним речима објасити ове тајне@. #амоли 144
га, онда, да ме одведе онамо куда ме гони чежња, мислећи да је већ дошло време за то. Cо, он ми рече да то време још није дошло, пошто је Још недовољно у теби огња непропадљивости@. +а ли се све то са мном догодило у телу или без тела % не знам. Cе, G=WW. уопште не умем да кажем како је то било VG= :ешко је отрести се подневног дремежа, нарочито у летње доба. :ада Aи само тадаB можда није за одбацивање какав ручни рад. +ознао сам да демон унинија претоди демону блуда и припрема му пут, да би му, јако измождивши тело и бацивши га у сан, пружио могућност да безмолвника доведе до оскврњења. >ко им се снажно супротставиш, они ће те неизоставно свим снагама напасти, да би прекинуо са подвизима, јер ти, наводно, нимало не користе. Cо, ништа тако није у стању да покаже пораз демона, као ти страшни напади на нас. 2ад си на путу, чувај оно што си у својој келији сабрао. 2ада су на крлетки врата отворена, птице излећуF а тада већ нећемо имати никакву корист од безмолвија. 4ала длачица узнемирава око, и мала брига упропашћује безмолвије. !езмолвије је одбацивање сви мисли -;;;>1 Vна -;;;>1 Vна земаљскоW и одрицање чак и од брига које су саме по себи природне. 2о је одиста постигао безмолвије, не мисли више ни на сопствено тело. Јер, Онај који је обећао да ће се побринути о њему % не Vзна заW лаж Aуп. 4т.<,0/B. 2о оће да има чист ум пред !огом, а узнемирава себе разним бригама, личи на човека који је на своје ноге ставио тешке окове, а покушава да брзо ода. )етки су људи који су светску с ветску 3илосо3ију изучили у највишем степену. > ја кажемF још мање је људи који по !огу савршено познају 3илосо3ију правог безмолвија. 2о још није познао !ога, неспособан је за безмолвије. Он је на томе путу изложен великим опасностима. !езмолвије задављује неискуснеF не осетивши сладости !ожије, они губе време у робовању разним страстима, стално поткрадани од $авола, обузети унинијем, лутајући дуом тамо%амо. > ко је доживео лепоту молитве, бежаће од људи као дивља звер. Јер, шта га друго чини сличним дивљој животињи, која избегава сваки додир с људима, ако не молитваZ 2о је обузет страстима, и у пустињи живи с њима, као GGWW, кога и твоја пречасност што ми рече и научи ме свети старац еоргије >рсилаит VGG врло добро познаје. Hчећи једном приликом моју непотребну душу основним начелима тог подвига, и водећи ме ка безмолвију, он речеF @(риметио сам да изјутра обично долазе к нама демони сујете и пооте` у подне, демони унинија, туге и гнева` у вече, смрадољубиви демони који тиранишу стомак. -ише вреди сиромашан послушник од расејаног безмолвника. Онај ко је разумно ступио на пут безмолвија, а из дана у дан не осећа све више користи од њега % или не спроводи безмолвије како треба, или га поткрада гордост. !езмолвије је непрестана служба !огу и стајање пред "им. ;сусова молитва нека се сједини с дисањем твојим, па ћеш видети каква је корист од безмолвија. #а послушника је пад % сопствена воља, а за безмолвника % напуштање молитве. >ко се радујеш посетама у келији, знај да си предан искључиво унинију, а не !огу. Cека ти за пример молитве послужи удовица, којој је чинио неправ ду супарник њен Aуп. к.G?,E% образац безмолвија нека ти буде буде велики и равноан$елни безмолвник безмолвник >рсеније VG0 5ети се у својој усамљености како је живео тај равноан$елни човек, и запази како је он често враћао и оне што су му долазили у посету, само да не изгуби оно што је веће. 145
(риметио сам да демони уче извесне неразборите монае%скитнице да почешће посећују праве безмолвнике, како би преко њи макар мало засметали зас метали подвижницима. #апази и, драги мој, и не устручавај се да -;;;A1 на -;;;A1 на благочестив начин увредиш лене. 4ожда ће, заваљујући тој увреди, престати и да скитају. Cо, пази, да у доброј намери непромишљено не увредиш жедну душу која је дошла да код тебе наточи воде. H свему ти је, уосталом, потребан светилник Vтј. расу$ивањеW. !езмолвници, а нарочито потпуни усамљеници, треба да живе по савести и осећању. 2о разумно иде овим путем, треба сва своја дела, изјаве, мисли, кораке, и све своје кретње да чини по осподу и за оспода, у осећању душе, као пред лицем осподњим. >ко је и у томе поткрадан, он још не живи врлински. ;а *ву&има пса$тира, каже неко, и*неу муку своју A(с.J?,/B и жељу моју, пошто ми је расу$ивање још несавршено. > ја ћу поверити своју добру вољу молитви, и тако стећи осведочење Vо услишеностиW. -ера је крило молитве. Cема ли тог крила, молитва ће се моја поново у недра моја вратити A(с.EJ,GEB. -ера је стање душе у коме нема двоумљења, коју никаква тешкоћа не може збунити. -еру поседује човек који верује да ће све постићи уз !ожију помоћ, а не онај који мисли да !ог све може. -ером се постиже и оно чему се човек никада не би надао, као што нам показује пример разбојника на олготи Aуп. к.0E,J0B. 4ајка вере је труд и право срцеF труд је чини недвоумљивом, а право срце је гради. 4ајка безмолвника је вераF ако немаш вере % како ћеш уопште бити безмолвникY 2о лежи у тамници, плаши се мучитеља. 2о самује у келији, родио је у себи стра осподњи. (рви се не плаши толико суда људског колико други 5уда !ожијег. H безмолвију ти је потребан велики стра од !ога, драги мој очеF ништа тако није у стању да одагна униније, као стра !ожији. Осу$еник непрестано ишчекује када ће судија стићи у тамницу, а прави подвижник % када ће доћи неодложна смрт. (рвога притишће бреме страа, а други стално пролива бујицу суза. ]им примиш штап трпљења, пси одма престају пре стају бити тако безочни пред тобом. :рпљење је несаломљив бол душе, коју никакве незгоде, ма колико биле тешке, не могу уздрмати. :рпељив је човек непадајући подвижник, који и кроз пад односи победу. :рпљење је свакодневно очекивање мука. :рпљење је одсецање изговора, и мотрење на себе. (одвижнику безмолвија није толико потребна рана колико му треба трпљењаF кроз трпљење прима он венац славе, а кроз рану пропаст. :рпељив човек умро је пре смрти, начинивши себи гробницу од келије. Cада и плач ра$ају трпљење. 2о је без обе ове врлине, роб је унинија. !орац [ристов треба да зна које непријатеље да гони -;;;01 од -;;;01 од себе још издалека, а с којима да се упусти у борбу. (онекад упуштање у ту борбу доноси победнички венац, а њено избегавање нас чини сасвим бедним. Cо, то није могуће научити само речима, јер немамо сви исте способности, нити сви све у истој мери. Cа једног злог дуа обрати изузетну пажњу, будући да те напада без престанка, било да стојиш или одаш, било да седиш или да се крећеш, било да лежиш, или да се с е молиш, GEWW. или да спаваш@ VGE Cеки од они који се налазе на путу безмолвија, стално понављају у себи стиF "$едао сам "оспода ста$но пред собом A(с. G/,?B. Cису сви лебови, начињени од небеске пшенице овог дуовног подвига, истог облика. +руга говореF -рпљењем -рпљењем својим спасавајте душе своје Aк.0G,GUB` некиF дите, и мо$ите се A4т.0<,JGB` другиF Припреми *а смрт де$а своја A(рич.0J,08B` некиF ;мири# се, и спасе ме A(с.GGJ,
неки, опетF ;традања садашњег времена нису ништа према с$ави која е нам се открити A)им.?,G?B. +руги, пак, стално размишљају о речимаF 3а како не уграби и не буде и*бавитеља A(с.JU,00B. -рче сви, а један добија награду AG.2ор.U,0JB. Онај који је већ напредовао у безмолвију, упражњава подвиг без напора не само у будном стању него и док спава. 5тога се неки и у самом с ну ругају демонима, и раскалашним женама што им долазе у сну % држе поуку о целомудрености. Cемој очекивати посету нити се за њу спремати унапред. Hре$ење безмолвија треба да буде сасвим просто и ненамештено. ]овек који намерава да сагради кулу и келију безмолвија, ништа не предузима док најпре не седне, не прорачуна и молитвом не испита, да ли има свега што му је потребно за свршавање замишљеног посла, да не би, поставивши темељ и не могавши да заврши зграду, постао предмет поруге за своје непријатеље, а за остале дуовне трудбенике камен спотицања. )азмотри сладост која ти долази у срцеF да је можда нису справили надрилекари, подмукле убице душа људскиY -ећи део ноћи посвети молитви, а мањи део појању (салтира. +ању, пак, прикупљај снагу за своју борбу. ]итање 5ветог (исма може много просветити и сабрати ум, јер % речи 5ветог (исма су речи +уа 5ветога. Оне неизоставно утичу повољно на дуовно сре$ивање читаоца. (ошто си подвижник, треба да претвориш у дело оно што читаш. Јер, опитно остваривање 5ветог (исма чини сувишним читање остали о стали књига. :руди се да расветлиш речи здравља више сопственим делима него ту$им књигама. (ре но што примиш силу +уа 5ветога, немој читати књиге које не излажу праву веруF њиове мрачне мисли помрачују немоћне. ]есто је једна чаша довољна да се осети укус вина. :ако и једна једина реч може способним људима открити сав унутрашњи подвиг и с тање безмолвника. Cе скидај душевног ока са гордостиF ме$у свим лоповима дуовним нема опаснијег од ове страсти. Xтеди речи кад иза$еш ме$у људе. Језик је у стању да у један ма растури оно што се са много напора стекло. -ежбај се да будеш нељубопитљивF љубопитљивост, као ништа друго, може да умртви безмолвије. Онима који ти до$у у посету, подај шта треба за тело -;;;91 или -;;;91 или за ду. >ко се покажу мудријим од нас, испољимо своје мудрољубље ћутањем. >ко су нам, пак, по дуовном узрасту једнаки, можемо сразмерно и отварати уста. AHосталом, боље је сматрати да су сви људи мудрији од нас.B 2ада сам онима што су још недорасли тео да сасвим забраним телесни рад за време GJWW. 2ао богослужења, задржа ме онај који је по сву ноћ носио песак у својој ка баници VGJ што постоји супротност изме$у догматске науке о 5ветој, Cесазданој и Обожаваној :ројици и догмата о домостроју спасења оваплоћењем Једнога од свеопеване Јединице Aјер оно што је у V:ројициW у множини, у V[ристуW је у једнини, и оно што је у G/WWB % тако и изме$у подвига безмолвија и подвига "ој у једнини, у "ему је у множини VG/ општежитељне послушности постоји извесна противност. !ожански апостол кажеF о по*на ум "осподњи A)им.GG,EJBZ > ја кажемF 2о позна ум
147
човека, који је постао безмолвник и телом и дуомZ @оC )а"а састо+и се % Hо$атств% и ве6ико7 H"о+% ,о#аникаD @оC Hе47о6вника састо+и се % и4оHи8% 7о6итвеD
НА!О@ЕНЕ G. 4исленог 4исленог мишаF демона. демона. 0. :рпљ :рпљењ ење е морепл морепловц овцаF аF мисао мисао постај постаје е јасн јасна а кад кад се сетим сетимо о да су се у то доба доба бродови кретали на погон ветра AједрењациBF изненадна тишина AбонацаB на сред пучине може да доведе бродску посаду у врло тежак положај, тим пре ако потраје дуго. E. Један човекF човекF свакако, сам свети свети Јован ествичник. ествичник. J. :авенисиоћан :авенисиоћани и су били организовани организовани у општежићу општежићу AкиновијиB, AкиновијиB, а скићани су били усамљеници % безмолвници A5ол. J, соQ. GGG8 5B. /. )азлог )азлог тог ћутања ћутања покуша покушава ва да објасни објасни ;лија ;лија 2ритск 2ритскиF иF подвиг подвиг безмолви безмолвија ја је велики, и у њему се може достићи веће савршенство него у општежићу. 4е$утим, свети Јован не жели то да каже због слабији да не би отишли из киновије у пустињу и тамо дуовно пропали A5ол. /, соQ. GGG8 5B. <. +а већ већ не гово говори рим м о друг другом омеF еF шта шта је то друг друго о што што ест естви вичн чник ик прећ прећут утку кује је,, објашњава ;лија 2ритскиF то је или телесни пад AблудB или силазак с ума, јер су телесни пад и лудило, као и богоулство, плод надмености A5ол. GG, соQ. GG0= 5B. 8. 5мисао 5мисаоFF као што се извор извор без воде не може може назвати назвати извором, извором, тако тако ни мона мона у коме нема горе споменути врлина не заслужује назив послушника Aуп. 5ол. G0, соQ. GG0= 5B. ?. (ротив (ротив безмолвника безмолвника се бореF униније, униније, славољубље, славољубље, гордост, гордост, туга, гнев, а против против послушникаF стомакоуга$ање, блуд, среброљубље Aуп. 5ол. GJ,^_Q. GG0= 5B. U. 5редњи задатакF тј. подвиг молитве Aуп. 5ол. G<, соQ. GG0=%GG0GB. G=.5вети Јован ествичник, очигледно, говори о некој својој великој екстази, коју индире индиректн ктно о упоре$ упоре$ује ује са познат познатом ом екстаз екстазом ом апосто апостола ла (авла (авла из 0.2ор. 0.2ор.G0, G0,G%/. G%/. Hси Hсић ћење ење у коме коме се свет свети и отац отац нала налази зио, о, израж ражава ава се и у узб узбу$ен у$еном ом,, тајанственом стилу којим су ови редови написани. GG.5вети старац еоргије >рсилаитF велики подвижник из <. века који је живео у скиту >ресалај у близини 5инајског манастира. G0.-елики и равноан$елски безмолвник >рсенијеF египатски преподобни AEJ/%J/=B, из угледне римске породице, веома образован, васпитач синова цара :еодосија 148
A>ркадија и [оноријаB. Cапустивши двор, он тајно одлази у >лександрију EUJ. Још док је био у 1ариграду, чуо је глас с небаF @>рсеније, бежи од људи и спашћеш сеY@ 5ада је по други пут чуоF @>рсеније, моли се, безмолствуј, смиравај се, и спашћеш сеY@ ; он одлази у пустињу, те у једном скиту, у усамљеној келији, борави четрдесет година у најстрожем подвигу. Он је обично говорио да не мрзи људе, већ да и, напротив, воли. 4е$утим, @немогуће је бити и с !огом и са људима@, те он не може да остави !ога и поново живи с људима. 5ав живот је проводио у непрестаном плачу. +ању је стално нешто радио, ноћу се молио, спавајући спавајући у најмањој најмањој мери. "егово је чувено правилоF правилоF 4онау је доста један сат спавања. H свом дубоком смиреноумљу, одбијао је да разговара о било каквим литерарним и сличним проблемима, сматрајући се @незналицом [риста ради@ Aуп. (равославна богословска енциклопедија, G,G=/0%/JB. GE.Cа једног злог дуаF према старим тумачима, то би могли бити демон блуда, или славољубља или унинија Aуп. 5ол. EJ, соQ. GG0/ 5B. GJ.Онај који је по сву ноћ носио песакF (о некима, мисли се на светог (аомија -еликог и његовог старца преподобног (аламона A6S в.B, али је вероватније да се ради о светом 4акарију >лександријскомF кад демони почеше да га узнемиравају и ноћу, светитељ устаде, узе кош и у њега насу / ока песка, па га метну себи на ле$а и и$аше по пустињи. 5рете га :еосевије 2озмитор, >нтиоијац, и рече муF @Xта @Xта носи носиш, ш, аваZ аваZ +ај +ај мени мени свој свој това товар, р, немо немојј мучи мучити ти себеY себеY@@ > 4ака 4акари рије је му одговориF @Ја мучим онога који мене мучи...@ Aуп. (аладије, авсаик, 0=, 4MeLе, ).I., EJ, G=<= -B. G/.H 5ветој :ројици постоје :ри ица одн. ;постаси, а једна !ожанска природа. H [рис [ристу ту је једн једна а ;пос ;поста тас, с, једн једно о ице ице,, а две две прир природ оде е и воље воље,, !ожа !ожанс нска ка и човечанска Aуп. 5ол. JE, ^_Q. GG0?%GG0UB.
149
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 77S666 О @АЈЦИ ВРЛИНА* СВЕТОЈ И БЛАЖЕНОЈ @ОЛИТВИ* И О ДУХОВНО@ И ТЕЛЕСНО@ !ОНАEАЊУ IА ВРЕ@Е @ОЛИТВЕ
-;;>/1 (о -;;>/1 (о својој каквоћи, молитва је сапостојање и јединство човека и !огом. (о своме дејству, она је одржавање козмоса, помирење са !огом, мајка суза % и њиова кћер у исти ма, умилостивљење за грее, мост којим се прелази преко искушења, грудобран који штити од сваке муке, разбијање демонски напада, служба ан$ела, рана сви бестелесни, будуће весеље, бесконачни подвиг, извор врлина, узрочник благодатни дарова, невидљиво напредовање, рана за душу, озарење ума, секира за очајање, потврда наде, ослобо$ење од туге, богатство монаа, ризница безмолвника, смањивање гнева, огледало дуовног напретка, показатељ дуовни мера, откривач дуовног стања, предсказивач будући добара, предзнак вечне славе. #а онога који се истински моли, молитва је суд осподњи, су$ење пред престолом "еговим пре 5трашног суда. Hстанимо, и чујмо шта нам ова света царица врлина говори високим гласомF Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја у вас одморити. %*мите јарам мој на себе... и наи ете покој душама вашим, и исцелење ранама вашим. !ер, јарам је мој мој б$аг и лековит за велике грее A4т.GG,0?%E=B. 4и који желимо да се представимо 1ару и !огу, и да разговарамо с "им, не смемо кренути на пут неприпремљени, да Он, угледавши уг ледавши нас издалека без прописаног оружја и дворске одоре, не би својим слугама и помоћницима наредио да нас вежу и баце далеко од лица "егова, а молбе наше да поцепају и баце нам натраг у лице. 2ад идеш пред оспода, нека ти риза душе твоје буде сва изаткана нитима незлопамћења, иначе ти молитва ништа неће користити. Cека ти молитва буде сасвим једноставнаF цариник ца риник и блудни син су се једном речју помирили с !огом Aуп. к.G?,G=` G/,GGB. 5тајање на молитви је на изглед увек у век истоF у ствари има ту велики разлика и ступњева. Једни прилазе !огу као пријатељу и господару, и приносе му песму и мољење не за себе, него у помоћ другима. +руги траже дуовно богатство, и славу, и већу смелост пред !огом. Cеки траже да и !ог потпуно избави од њиови супарника. Cеки, пак, умољавају за неко достојанство. +руги моле да им се потпуно опросте -;;A>1 дугови. Cеки моле за пуштање из тамнице, а други за ослобо$ење од сваке кривице. Cа артију наше молбе ставимо пре свега искрену завалност. Cа друго место нека до$е исповедање и скрушеност у осећању душе. (отом износимо пред 5вецара наше искање. Овај начин молитве је најбољи, као што је оспод преко ан$ела објавио једноме брату. >ко си било када одговарао пред земаљским земаљским судијом, имаћеш пример како да се држиш држиш у својој молитви. >ко, пак сам ниси никада излазио пред суд, нити си уопште видео ка ко изгледа судско испитивање, научи се бар на примеру болесника који свог лекара, који 150
се спрема да и реже и пече, преклињу да и поштеди. H својој молитви немој употребљавати превиспрене речиF често је просто и једнолично је днолично тепање деце било најугодније Оцу њиовом који је на небесима. Cемој настојати да говориш много, да ти се ум не растури у тражењу речи. Једна р еч цариника умилостивила је !ога, и једна реч, пуна вере, спасла је рабојника. 4ногоговорљивост у молитви често разлива ум и предаје га маштању. Cасупрот томе, скромност у речима најчешће је у стању да сабере ум. (отруди се да се задржиш на речи молитве која ти у души изазове нарочиту сласт или умилењеF тада се и наш ан$ео чувар моли заједно с нама. Cе буди превише слободан у својој молитви, макар и стекао чистоту. Cапротив, приступи !огу с великим смиреноумљем, па ћеш доћи и до веће слободе пред "им. 4оли се за опроштај греова чак и када се попнеш на вр лествице врлина, слушајући шта (авле говори о грешницимаF 9д који# сам први ја AG.:им.G, G/B. Јело се обично справља на уљу и зачињује сољу, а целомудреност и сузе молитви дају крила. >ко се сав обучеш у кротост и безгневље, нећеш се још много помучити да свој ум ослободиш из ропства. +окле год не стекнемо праву молитву, ми личимо на оне који децу уче одању VGW. !ори се да привежеш своју мисао уз речи молитве, или боље % да је закључаш у њи. ; ако се деси да се услед своје детињске слабости твоја мисао умори и падне, уведи је поново у речи молитве. Cепостојаност је својствена људском уму. >ли, Онај који све може да учврсти, може и ум наш да начини постојаним. >ко се истрајно подвизаваш, доћи ће и к теби 9нај који одреује грани&е мору људскога ума, и рећи ће му у молитви твојојF 3ои еш довде, и даље нееш преи AЈов E?,GGB. +у је немогуће везати. де је, пак, 5аздатељ дуа, све указује потчињавање. >ко си икад могао гледати у сунце, моћи ћеш и с V!огомW разговарати онако како треба. 2ако би могао употребити праву реч у разговору са оним што ниси ни видеоZ (очетак молитве састоји се у томе да се помисли које приступају одбију кратким речима истог тренутка кад се појаве. 5редина је у томе да разум буде само у ономе што се молитвом говори или мисли. 5авршенство молитве је отимање ка осподу. )адост коју у молитви доживи мона који се налази у општежићу јесте сасвим са свим нешто различито од радости они што -;;AA1 се -;;AA1 се моле у безмолвију. Јер, у првој, можда, има и мало поноса. +руга је, ме$утим, препуна смиреноумља. >ко стално вежбаш свој ум да се не удаљава, он ће чак и за трпезом, док једеш, једеш, бити у твојој близини, а ако несметано блуди, никада неће бити с тобом. -елики подвижник велике и савршене молитве кажеF :о$им реи пет речи умом својим, и тако даље AG.2ор.GJ,GUB. Cо, то не одговара људима који су у дуовном погледу на ступњу детета. #бог тога ми, као несавршени, треба да обраћамо пажњу не само на садржајност молитве већ и на то да буде што дужа и што већа. 2роз ово друго се долази до првога. !ер, даје, вели, чисту мо$итву ономе који се усрдно мо$и V0Wмакар се и нечисто, и с муком молио. +руго је прљање молитве, друго % истребљење, друго % поткрадање, а друго % порок молитве. (рљање се састоји у томе што се човек, стојећи пред !огом, бави одвратним
151
мислима` истребљење % у робовању непотребним бригама` поткрадање % у лутању мисли, које он и не осећа` порок % у приватању неког прилога Vтј. помислиW, који му се приближава баш за време молитве. >ко за време молитве нисмо сами, помолимо помолимо се у себи. >ко нису присутни служитељи повала, можемо се уз то молити и видним начином. 2од несавршени, ум се најчешће прилаго$ава телесним дејствима. 5ви, а нарочито они који долазе да од 1ара приме опроштај дуга, треба да имају у себи неисказано велику скрушеност. +ок се још налазимо у тамници страсти, слушајмо онога који је (етру рекаоF @Опаши се убрусом послушности, свуци са себе жеље своје, и без њи, наг, у молитви својој приступи осподу. "егову, и само "егову вољу призивај, па ћеш примити !ога, који држи кормило твоје душе и тобом управља сигурно@. Hставши од светољубља и сластољубља, одбаци бриге, свуци са себе мисли, одреци се тела. Јер, молитва није ништа друго до оту$ење од о д видљивог и невидљивог света. Bта имам на небу< CиштаY / шта, мимо -ебе, *аже$е# на *емљи< Cишта, сем тога да се у молитви никад не одвајам од :ебеY Једни воле богатство, други славу, трећи имање. ) ја жудим само *а тим да се приљубим у* ога, и у Eега по$ожим наду бестрашћа мог A(с.80,0/.0?B. -ера даје молитви крила` без вере, молитва не може узлетети на небо. 4олимо се истрајно осподу, о, грешни људиY 5ви бестрасници, пре но што су доспели до бестрашћа, најпре беу страсни. (ремда се не боји !ога, судија ће ипак душу, која је обудовела кроз гре и отпад од !ога, одбранити од њеног супарника % тела, и од њени злотвора % зли дуова, будући да се толико труди пред њим VEW. 2ао неки добар трговац, !ог благоразумне душе привлачи к љубави својој брзим испуњењем њиове молитве. > неразумне душе, Vкоје личе наW псе, Он гла$у и же$у за испуњењем -;;A01 исканог васпитава да стално буду крај "ега у молитви. Јер, незавалан пас, чим добије комад леба, одлази од онога који му га је бацио. Cемој рећи да ниси ништа стекао, ако у молитви проводиш доста времена а не видиш никаквог плода. +обитак је већ то што се молиш. 2акво би ти веће благо и требало % него да се припијаш уз оспода и живиш непрестано у јединству с "имZ Осу$еник се толико не плаши изрицања своје пресуде колико се ревносни молитвеник боји оног тренутка кад треба да стане на молитву. 2о је мудар и оштроуман, самом помишљу на молитву може сузбити сваку погрду, и гнев, и бригу, и немир, и муку, свако преједање, и искушење, и нечисту помисао. по мисао. Cепрестаном молитвом у души припремај се за стајање на молитви, па ћеш брзо напредовати. -идео сам како монаси, који су заблистали као звезда у послушности, и који, према својим силама, нису престајали да мисле на !ога % овладавају својим умом и проливају праву бујицу суза чим стану на молитву. (реподобна ггослушност и је припремила за то. 4олитва у великом скупу праћена је поробљењем мисли и расејаношћу. H усамљености није тако. >ли, ту је молитва ометана о метана унинијем, а тамо потпомогнута ревношћу. :ек у рату се види колико војник воли свог цара. > љубав монаа према !огу открива се за време молитве и богослужења. 4олитва твоја откриће ти стање у коме се налазиш. :еолози управо кажу да је молитва огледало монаа. 152
2о наставља да ради посао и када наступи време за молитву, извргава себе ругању од стране демона. 1иљ ови лопова је да нам непрекидно поткрадају време. Cе одбијај да се помолиш за човека који те замоли за ту услугу, без обзира што још ниси стекао дар молитве. -ера онога који тражи твоју молитву спасла је често и онога који се скрушено помолио за њега. Cе узноси се ако ти молитва за друге буде услишенаF то је вера њиова учинила. Hчитељ од сваког $ака свакодневно без изузетка тражи одговор о свему што је до тада учио. ; од сваког ума !ог у свакој молитви тражи да покаже силу коју је добио од "ега. #ато треба пазитиF чим почнеш да се трезвоумно молиш, одма ће се у теби јавити гневљивост. :о и јесте циљ наши непријатеља. 5ваку врлину, а највише молитву, треба увек да творимо са великим осећањем. +уша се моли у осећању када се уздигне изнад свакога гнева. Оно што је задобијено многим молитвама у току многи година, остаје трајно. 2о је оспода стекао, више се неће трудити да прона$е своју реч за молитву. :ада се +у моли за њега у њему у*дисајима неи*ре&ивим A)им.?,0 кад ова васкрсне, и узнесе се на небо, долази до силаска Огња у одају душе. Cеки кажу да је молитва боља од сећања на смрт. > ја славим две суштине у једној ипостаси. Xто дуже трчи, добар коњ се више загрева и убрзава трк. A(од трком подразумевам појање свети песама, а под коњем јуначан умB. :акав подвижник још издалека осети борбу и, као спреман, остаје непобедив. 5трашно је отимати жедноме воду испред сами уста. Још страшније је душу која се са умилношћу моли отргнути од толико жу$ене молитве пре него је заврши. Cе прекидај молитву све док не видиш да су те огањ и вода Vтј. сузеW по промислу !ожијем напустили. 4ожда ти се целог твог живота нећ е пружити таква прилика за опроштај греова. 2о је окусио од праве молитве, често може упрљати ум и једном једином неприкладном речју. 5тавши потом на молитву, он више неће наћи оно за чиме жуди. Једна је ствар трајно надгледати срце, а друга % бити епископ Vтј. надзорникW срца посредством ума, који као началник и аријереј [ристу приноси словесну жртву. Hлазећи у душу први, свети и наднебесни огањ, како вели један од они што добише назив !огослова V/W, спаљује сву нечистоту што је заостала у њој` а друге, опет, просвећује сразмерно постигнутом савршенству. ;сти огањ назива се и огњем који спаљује A(он.#ак.J,0JB, и светлошћу која обасјава AЈн.G,UB. 5тога неки одлазе са молитве као да излазе из ужарене пећи, осећајући олакшање од неке прљавштине и 153
вештаства, а други, као обасјани светлошћу и обучени у двоструку одећу смирења и радости. Они који одлазе са молитве без и једнога од два дејства, молили су се у ствари телесно, да не кажем % јеврејски, а никако не дуовно. :ело које ступа у додир са другим телом, трпи његов утицај, и мења се. 2ако да се, онда, не измени онај који се невиним рукама дотиче :ела !ожијегZY 2од нашег сведоброг 1ара може се видети понешто што се да видети и код каквог земаљског цараF Он понекад сам, понекад преко пријатеља, или преко слуге, а покаткад и незнаним путем, даје награду своју војницима својим, саобразно томе колико је смирења у нама. #емаљском цару је мрзак онај који стоји пред њим и од њега окреће главу, разговарајући с непријатељима господаревим -;;<:1. -;;<:1 . :ако је и осподу мрзак онај човек који стоји на молитви, а прима нечисте помисли. :ог пса који ти прилази отерај оружјем молитве. 4а колико био дрзак, не узмичи пред њим. ;шти сузама, тражи послушношћу, куцај дуготрпљењем. !ер, који тако иште, прима' и који тражи, на$а*и' и који ку&а, отворие му се A4т.8,?B. (ази да се непромишљено не молиш за жене, да не би с десна био покрадан. Cе треба да исповедаш телесне грее онако како су учињени, у појединостима, да не би сам себе навео на искушење. Cека ти време молитве не буде време за разматрање ни нужни, па чак ни дуовни ствари, иначе ћеш изгубити оно што је боље. 2о се непрестано ослања на штап молитве, неће се спотаћи. >ко би му се то и догодило, ипак неће сасвим пасти. Јер, молитва је побожно тиранисање !ога. 2орист од молитве препознаћемо по сметњама које нам демони праве за време богослужења. (лод, пак, молитве познаћемо у поразу непријатеља. По томе по*на# по*на# да ми же$иш добра, што се непријатељ мој, кад до$е час за борбу, нее обрадовати обрадовати *бог мене A(с.J=,G0B. Повика#, каже псалмопевац, и* свег ср&а мог A(с.GG?,GJ/B, тј. телом, и душом, и дуом Aуп. G.5ол./,0EB. Јер, где су двоје последњи сакупљени, тамо је !ог ме$у њима A4т.G?,0=B. Cи телесни ни дуовни дарови нису једнаки код сви људиF некима више одговара брзо, а другима спорије појање` први се боре са заплењивањем мисли, а други са незнањем. >ко без прекида дозиваш у помоћ 1ара кадгод кадгод ти се непријатељи твоји приближе, буди спокојан и нећеш се много намучитиF они ће сами од себе сместа одступити од тебе. Јер, ти нечисти дуси не желе да виде како путем молитве добијаш победнички венац за борбу с њима. Hз то, они ће морати да побегну и зато што и молитва пече као огањ. !уди увек рабар, и сам ће те !ог учити како да се молиш. Не7о$%Cе +е ,%те7 "ечи на%чити се $6е#аB%D Је"* ви# +е ,"и"о#ан #а"D Тако се ни 6е,ота 7о6итве не 7о3е с5ватити са7о на основ% оно$а ?то на7 #"%$и о Bо+ $ово"еD Је"* она % са7о+ сеHи и7а %чите8а K Бо$а* ко+и %чи човека 4наB% -!сD/A*;:1* ко+и #а+е 7о6итв% оно7е ко+и се 7о6и* и ко+и H6а$оси8а $о#ине ,"аве#ника -;DЦа"D>*/1D
154
НА!О@ЕНЕ G. Hчећи дете дете одању, човек га подиже подиже и поучава када се оно саплете саплете и падне. :ако смо и ми дужни да наш ум исправљамо и подижемо у молитви кад се одвоји од !ога, све док се не учврсти Aуп. 5ол. E, ^_Q. GGJG >B. 0. G.1а G.1ар. р.0, 0,U. U. E. ;з јеван$елске приче о удовици и неправедном судији % уп. к.G?,G%J. J. !уди и милостивF милостивF Xто плачеш за време молитвеZ молитвеZ :и ниси милостив милостив кад видиш видиш сузе сиромаа. 2ако ће се !ог смиловати на тебеZ 4илостиња представља крила молитвеF ако јој не даш крила, она неће узлетети у вис` ако ли је, пак, окрилатиш, узнеће се на небо. 2ао што се ватра у кандилу без уља гаси, тако пропада и молитва коју не прати милостиња Aуп. 5ол. G<, G <, аQQ. соQ.GGJJ 5fB. /. Један од они што добише назив :еологаF :еологаF вероватно вероватно свети ригорије ригорије Cазијанзин Cазијанзин AE0?%EU=B.
155
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука 7767 О IЕ@АMС2О@ НЕБУ* О БОГО!ОДРАЖАВАЈУFЕ@ БЕСТРАEFУ И САВРEЕНСТВУ* И ВАС2РСЕЊУ ДУEЕ !РЕ СВЕО!EТЕГ ВАС2РСЕЊА
-;;<=1 *то, -;;<=1 *то, и ми који лежимо на дну најдубље јаме незнања, у тами страсти и сенци смрти тела овога, по дрскости својој почињемо 3илосо3ирати о небу на земљи. #везде су лепота небеског свода, а украс бестрашћа % врлине. !естрашће, мислим, није ништа друго до небо ума у његовом срцу, под којим сва лукавства демонска изгледају као шала. !естрасним се, дакле, у правом смислу речи назива, и јесте, човек који је тело начинио непропадљивим, који је ум уздигао изнад свега створеног, који је сва чула покорио уму а душу своју представио осподу, пружајући се вечито к "ему, и преко своји моћи. Cеки, опет, одре$ују бестрашће као васкрсење душе пре васкрсења тела, а други, као савршено богопознање, које по својој вредности заостаје само за богопознањем које имају ан$ели. :о савршено савршенство савршени, чијем усавршавању нема краја Aкако ми рече један човек који га је доживеоB, тако освећује ум и отрже га из вештаственог света, да га често, разуме се % после стизања у ово небеско пристаниште % одваја од живота у телу и подиже на небеске висине, до сагледавања. О томе на једном месту и говори псалмопевац, који је, је, можда, то и сам искусиоF ожији мони&и мони&и са *емље се у*несоше веома A(с.J<,G=B. :акав је био и онај *гипћанин, који у молитви није могао дуго пружати руке к небу, докле год би се молио у присуству други VGW. ;ма бестрасни људи, но има и од бестрасни бестраснији. Cа пример, један човек силно мрзи зло` други се, ме$утим, незаситно бо гати у добру. ; чистота се назива бестрашћем, и то с правомF она је почетак свеопштег васкрсења и обесмрћења смртни. !естрашће показа онај који речеF @Hм осподњи имам@ Aуп. G.2ор.0,G овај атлет !ожији кажеF @(рестани да ме запљускујеш валовима благодати :воје@ VJW. !естрашће има она душа која се тако навикла на врлине, као што су страсни људи навикли на уживања. >ко је крајња граница стомакоуга$ања у томе да се силом једе и онда када се не жели јести, онда је, свакако, крајња граница уздржања уздржања у томе да се непослушна природа наша уздржава и онда када гладује. >ко је врунац блуда у томе да се човек помами од пооте и према животињама и мртвим стварима, с тварима, онда је врунац чистоте % односити се својим чулима према сваком бићу као ствари без живота. >ко је граница среброљубља, 156
никада не престајати са гомилањем пара и никада се не заситити, онда је врунац нестицања % не штедети ни своје сопствено тело. >ко је граница унинија у томе да се чак ни у потпуном спокојству нема трпљења, онда је врунац трпљења кад човек и посред највећи невоља сматра да га ништа не узнемирава. >ко је пучина гнева у томе да се човек разјари и када је потпуно сам, онда је дубина издржљивости кад човек остаје миран без обзира да ли су присутни или не они који га злостављају. >ко је врунац таштине, да се човек понаша сујетно и онда када нема никога ко би га повалио, онда је без сумње знак савршеног неславољубља када се и приликом посете страни људи никад не поткраде ни најмања сујетна помисао. >ко је знак пропасти пр опасти Aтј. гордостиB, узносити се и безначајним делима, онда је спасоносна ознака смирења, мислити смирено о себи и поред велики подвига и успеа. ; ако је обележје свецелог острашћења, да се човек итро покорава скоро с вему што демони тајно посеју у његову душу, сматрам да је обележје светог бестрашћа кад човек може искрено рећи с +авидомF 9нога $укавога који се ск$онио од мене, не по*на# A(с.G==,JB ни како, ни ради чега до$е, ни како одеZ Cапротив, потпуно сам равнодушан према свему томе, пошто јесам, и бићу сав сједињен са !огом. 2о се удостојио таквог дуовног стања, има у себи настањена, још за живота у телу, самога !ога који га увек води у свим речима, и делима, и мислима. 5тога такав човек кроз унутрашње озарење чује у себи као неки глас који му открива вољу осподњу, и постаје узвишенији у односу на свако људско учење. ад у дои и пока*ати се $и&у ожијем A(с.JG,EBZ Cе подносим више пламен ове чежње, већ иштем бесмртну лепоту, коју ми :и, осподе, даде пре но што сам пао у ово блатоY Cо, зашто много говоритиZ !естрасник више не живи сам, већ у њему живи [ристос, као што вели онај који је срећно ратовао рат, завршио трку и одржао веру VправославнуW Aуп. ал.0,0=` 0.:им.J,8B. 1арска круна није састављена само из једног драгуља. :ако ни савршеног бестрашћа нема ако смо макар и једну једину врлину Aбез обзира како безначајна изгледалаB пропустили да извршимо. #амишљај бестрашће као небески дворац небеског 1араF -;;.>1 многе -;;.>1 многе су обитељи унутар града V/W` зид, пак, тог небеског Јерусалима јесте % опроштај греова. !рзо, браћо, да на$емо улаз у брачну собу тога дворцаY >ко нас, Aо, несрећеYB задржава бреме грешни навика или време које смо провели у греу, онда се бар постарајмо да не будемо лишени какве обитељи у близини брачне собеY >ко још рамљемо, или смо посустали, потрудимо се на сваки начин макар да се на$емо унутар зидова градски. Јер, ко не у$е тамо пре но што наступи нас тупи крај, боље рећи % ко не пре$е преко тог зида, мораће да се настани у пустињи. #бог тога се неко и молио, говорећиF %* ожију помо помо преи у преко *ида A(с.G8, E=B. ; други, као од лица !ожијег, велиF Нису $и то греси греси ваши, који су се испречи$и и*меу вас и мене A;с./U,0BZ )азвалимо, пријатељи, бедем ове преграде који смо непослушањем на своје зло подигли. Hзмимо овде разрешење дуга, јер, у аду нема никога ко би нас могао излечити. Cе бавимо се више ничим земаљским, браћоY 4и смо се уписали у људе који се ни о чему земаљском не брину. Cема греа, нема времена, нема бремена којим бисмо се могли изговорити. Онима који примише оспода крштењем поновног ро$ења, !ог даде в$аст да буду чеда ожија AЈн.G,G0B, рекавшиF Почините Vод земаљски бригаW и по*најте да сам ја ог A(с.J/,GGB и бестрашћеY "ему слава у све векове. >мин.
157
Б6а3ено Hест"а?Cе %4носи Hе#ни %7 8%#ски са 4е78е на неHо* и са G%H"и?та ст"асти ,о#и3е $а* си"ото$* а свео,евана 8%Hав чини #а се#не са нача6ни)и7а* свети7 анGе6и7а* са нача6ни)и7а на"о#а Гос,о#Bе$D
НА!О@ЕНЕ G. 5вети 5вети :итој. :итој. )уси )уси у своме своме превод преводу у указуј указују у на препод преподобн обног ог :итоја :итоја,, из ;зрека ;зрека стараца, стр., E08, ст. G. 0. 5вети >нтоније >нтоније -елики. -елики. E. 5вет 5вети и Јован Јован 2оло 2олов в Ao око око JE=B JE=B,, један један од најв највећ ећи и егип египат атск ски и подв подвиж ижни ника ка,, подв подвиз изава авао о се у 5кит 5китск ској ој пуст пустињ ињи, и, у северо североза запад падно ном м *гип *гипту ту,, око око E= 2т од Cитријске горе, и то као ученик светог (имена Aуп. gитије 08. августаB, а потом учитељ светог >рсенија -еликог Aуп. Cап. G0 уз (оуку 77S66B. Он се нарочито истакао својом великом смиреношћу. #а собом је оставио низ изрека које су запи записа сали ли мона монаси си њего његове ве обит обитељ ељи и Aуп. Aуп. gити gитије је свет светог ог Јова Јована на 2оло 2олова ва,, U. новембраB. J. 5вети 5вети Је3рем Је3рем 5ирин 5ирин AE=<%E AE=<%E8EB, 8EB, родом родом из 4есопот 4есопотами амије је ACизб ACизбисB исB,, истакн истакнути ути подв подвиж ижни никк и ришћа ришћанск нски и писац писац.. (есн (еснич ичка ка ду душа ша,, он ника никада да није није ул улаз азио ио у 3ило 3илосо со3с 3ске ке спек спекул улац ациј ије. е. 5ва 5ва њего његова ва дела дела зрач зраче е вели велико ком м топл топлин ином ом и нада надан нућ ућем ем,, нена ненаси сито том м бого богоче чежњ жњом ом и благ благод одат атно ном м љуба љубављ вљу у !ожи !ожијо јом. м. Hчествовао Hчествовао на 6 -асељенском сабору` за $акона га рукоположи рукоположио о свети -асилије -асилије -елики. (исао је многобројна дела на сиријском језику, у прози и у стиу. Оставио је дивну молитвуF осподе и -ладико живота мог Aуп. gитије gитије 0?. јануарB. /. (од (од мног многим им обит обитељ ељим има, а, ;лиј ;лија а 2рит 2ритск ски и подр подраз азум умев ева а разл различ ичит ите е ступ ступње њеве ве благодати !ожије Aуп. 5ол. ?, соQ. GG/E 5fB.
158
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
(оука [[[ О СВЕIИ ДОБРОДЕТЕMНЕ ТРИЈАДЕ ВРЛИНА* ТЈD О MУБАВИ* НАДИ И ВЕРИ
-;;.A1 > -;;.A1 > сад, после свега што је речено, остаје ово троје, свеза -;;.01 која -;;.01 која све повезује и држиF вера, нада, љубав. > највеа је љубав AG.2ор.GE,G#B, јер се њоме именује !ог Aуп. G.Јн.J,G све чине један блесак и један сјај. -ера све може да учини, све да твори. Cаду милост !ожија огра$ује и чини је непостидном. > љубав никад не пада, не заостаје и не да мира ономе који је занет њеним блаженим одушевљењем. 2о оће да говори о љубави !ожијој, одважује се да говори о !огу. > расправљати о !огу клизаво је и опасно за људе који не пазе много. ;стина љубави позната је ан$елима, па и њима % по дејству озарења. ог је љубав AG.Јн.J,G ко оће речима да објасни шта је !ог, чини што и слепац који би сео на обалу океана и тео да измери колико је песка на његовом дну. (о својој каквоћи, љубав је уподобљење !огу, у мери која је доступна смртницима. (о своме дејству, она је извор вере, бездан дуготрпељивости, море смирења. aубав је, у правом смислу речи, напуштање било какве непријатне мисли у односу на другог човека. Јер, љубав не мис$и о *$у AG.2ор.GE,/B. aубав, бестрашће и богоусиновљење разликују се изме$у себе само и једино по називу. 5ветлост, огањ и пламен се стичу у једном дејству. :ако треба тре ба замишљати и те три врлине. H сразмери са ишчезавањем љубави, у нама се јавља стра. Јер, човек у коме нема страа % или је пун љубави, или је душевно већ мртав. Cије ни најмање неприлично поредити чежњу и с тра, ревност и преданост, служење и љубав према !огу с оним што се код људи обично да видети. !лажен је, дакле, човек који воли !ога као што занесен љубавник воли своју драгану. !лажен је човек који се боји !ога, као што се осу$еници плаше судије. !лажен је човек који је постао усрдан у истинској преданости !огу, као што су благоразумне слуге усрдне према свом господару. !лажен је човек који је у вршењу врлина постао ревностан онако како су ревносни мужеви који, ради своји супруга, себе лишавају и сна. !лажен је човек који у молитви стоји пред осподом онако како служитељи стоје пред царем. !лажен је ко се подвизава да непрестано уга$а осподу, као што се неки труде да уга$ају људима. 4ати тако није привржена свом одојчету, како је син љубави свагда привржен осподу. Онај ко заиста воли, стално замишља лик вољенога, и са уживањем га грли у души 159
својој. Он од чежње ни у сну нема одмора. ; тада његово срце разговара са жу$еним. :ако је обично у телесној, али и у бестелесној љубави. )ањен том љубављу, неко рече о самоме себи Aа за мене је то одувек било једно чудоBF !а спавам, по природној нужности, а ср&е моје бди, по великој љубави мојој A(ес.н.пес./,0B. #апази, о, душо пуна вереF када као јелен истреби звери Vтј. страстиW, душа Vпочиње даW жуди и гине за осподом, заваћена огњем љубави као отровом. -;;.91 +ејство -;;.91 +ејство глади је некако нејасно и неодре$ено. +ејство же$и је, напротив, одре$ено и јасно, јер је свако може осетити по унутрашњем жару. #ато и вели богочежњиви песникF Gедна је душа моја ога, ога крепкога, живога живога A(с.JG,EBY (рисуство вољеног човека нас приметно мења и чини ведрим, радосним и веселим. 2акву ли тек промену неће изазвати присуство оспода [риста, када невидљиво до$е у посету чистој душиZY 2ада се осети у дубини душе, стра !ожији обично истерује и пр ождире прљавштину. Прикуј, каже, те$о моје *а стра# -вој A(с. GG?,G0=BY ; света љубав прождире неке душе, по ономе који речеF Прогутао си ми ср&е, прогутао си га A(ес.н.пес.J,UB, док друге чини озареним и радосним, по реченомеF %*да се ср&е моје у Eега, и поможе ми, и про&вета те$о моје A(с.08,8B. 2ада је срце човеково весело, и лице му сија. 2ада је сав човек прожет љубављу !ожијом, и споља се, на телу његовом, као на неком огледалу, примећује сјај његове душе. :ако се прославио прос лавио 4ојсије, боговидац Aуп. ;зл.EJ,0?%E/B. Они који су достигли такав равноан$елски ступањ, често заборављају на телесну рану. Ја мислим да они најчешће не осећају ни потребу за њом. Cије ни чудоF чак и људи које телесна жудња мучи често одбијају да једу. 5матрам 5 матрам да ни тело Ови бесмртника више није подложно болестима Aпротивно свим природним законимаB. Јер, њиово тело је очишћено, и на известан начин Aдејством пламена чистоте који је у њима пресекао пламен страстиB, с трастиB, начињено нетрулежним. 4ислим, чак, да и оно што једу, једу без икакве насладе. Јер, као што подземна вода напаја корен биљке, тако и небески огањ рани душу ови свети људи. 5а порастом страа !ожијег, у човеку се јавља и љубав. -рунац чистоте је основни услов знања о !огу. 5ам !ог на тајанствени начин уводи у своје истине онога ко је осећања своја савршено сјединио с "им. Јер, доклегод не до$е до сједињења сви наши осећања са !огом, тешко се о "ему може мо же говорити. 5јединивши се с човеком, Једносушно 5лово усавршава чистоту, својим доласком умртвивши смрт. > када смрт буде умртвљена, ученик истинске теологије бива озарен !огом. )еч осподња, реч која од оспода долази, чиста реч "егова, пребива ва век века. 2о није познао !ога, говори о "ему са нага$ањем. ]истота, пак, свог ученика чини теологом, који сам собом објављује догмате о (ресветој :ројици. 2о воли оспода, најпре је брата свог заволео. +руго је доказ првог а. 2о воли ближњега, никада не подноси људе који се баве оговарањем. Xтавише, бежи од њи као од ватре. 2о каже да воли оспода, а на брата се свог љути, личи на човека који сања да трчи. 4оћ љубави је у нади. Cадом очекујемо награду за љубав. Cада је обогаћење невидљивим благом` нада је сигурна ризница пре ризнице. Она је одмор од мука, она % капија -;;0:1 љубави, -;;0:1 љубави, она убија очајање, она је слика будући добара. Cедостатак наде
160
представља ишчезавање љубави. 5а њом су везане наше муке, на њој се граде наши подвизи, њу милост !ожија окружава. 4она који је њоме испуњен, употребљава је као нож којим коље униније. Cаду ра$а искуство дарова осподњи. Јер, ко дарове !ожије није осетио, не може а да не сумња. Cада побе$ује гневF она не постиује A)им./,/B. > срдит човек није пристојан. aубав је дародавац пророштва. aубав је извор чудеса. aубав је бездан озарења. aубав је извор благодатног огњаF огња F уколико више пламти, он утолико више распаљује же$ жеднога. aубав је живот ан$ела. ан$ела. aубав је вечито напредовање. 9бјави нам, о, најлепша врлино, где напасаш ов&е своје, где почиваш у подне A(ес.н.пес.G,
орим од жеље да дознам како те је Јаков видео учвршћену на вру лествице Aуп. (ост.0?,G0BY 2ако је, дакле, изгледао тај пут у висине, реци ми, молим теZ 2акав је начин и смисао ре$ања ступњева, они стуба које постави у ср&у своме љубитељ твој Aуп. (с.?E, љубав, та царица, јави ми ми се као са неба, и рече као да говори на уо душе мојеF @+окле год се, љубитељу мој, не ослободиш од дебљине тела свог, нећеш бити у стању да видиш лепоту моју, онакву каква јесте. > лестве Јаковљеве нека те науче да састављаш дуовну лествицу врлина, на чијем сам вру ја учвршћена, као што и велики посвећеник моје тајне речеF 5ад остаје ово тројеF :ера, нада, љубав... )$и од њи# највеа је љубав AG.2ор. GE,GEB@.
2"атка ,о%ка ко+а % сеHи са#"3и све ?то +е % ово+ кBи4и о,?и"но "ечено
-;;0;1 (ењите -;;0;1 (ењите се, пењите, браћоY [рабро постављајте лестве у срце своје, слушајући онога који је говориоF Ходите, говориоF Ходите, попнимо се на гору "осподњу "осподњу и у дом ога нашега A;с.0,EB, који усавршава ноге наше да буду као у је$ена, и који стоји на висинама A(с.G8,EJB, да бисмо постали победници на стази "еговојY :рчите, молим вас са оним који је говориоF (отрудимо се, док не достигнемо сви у јединство вере и по*нања ;ина ожијега, у човека савршена, у меру раста пуноте Христове A*3.J,GEB, који је, крстивши се у тридесетој години видљивог узраста, достигао тридесети ступањ мислене лествице. Јер, !ог је љубав.
Ње7% ,"и6ичи ,ес7а* Ње7% в6аст* Ње7% си6а* ,о?то +есте* и Hе?е* и HиCе %4"ок свако$а #оH"а % Hесконачне вековеD А7инD
161
Свети Јован Лествичник ЛЕСТВИЦА
РЕLНИ2
Cастојали смо да приликом прево$ења избегнемо стварање и употребу нелогизама. ;пак, негде је то било неоподно. H овом )ечнику дато је значење само неколико најважнији израза, који би, без објашњења, читаоца могли довести у недоумицу. Hе47о6ви+е тј. стање молитвеног тиовања. )ади се о мировању, сво$ењу телесни кретњи на најмању меру да би се постигла и одржала највећа усредсре$еност дуа. (од безмолвијем се, уопште, подразумева један начин, вид монашког подвига, чије су основне цртеF усамљеност, одвајање и прекид скоро сви веза са спољашњим светом и другим људима, и молитва Aнарочито тзв. умна молитваB као г лавна делатност подвижника. 4она који спроводи такав начин живота назива се безмолвник` водити такав начин живота каже се безмолствовати Hес,"ист"а?Cе није непристрасност као одсуство субјективности, пристрасности у су$ењу и оцењивању, већ одсуство осећајне везаности за било коју ствар на земљи, за свет у целини. :о је у извесном смислу равнодушност према свему што је земаљскоF човек који поседује врлину беспристрашћа може поднети свако лишавање у свету, јер му није ни до чега овоземаљског, већ само до дуовног, небеског, вечног. Cаравно, пристрашће је супротан однос према свету, по коме је човек осећајно, страсно везан за овоземаљски живот у свим његовим пројавама. истечеBе реч која има строго одре$ено значењеF то је исто што и полуција, излив семена AспермеB у сну или спонтано у будном стању. нести)аBе K #оH"ово8но си"отоваBе на руском % нестјажателност, тј. однос према вештаственим вредностима у коме се човек добровољно, свесно одриче сваког стицања било какви тварни добара и одлучује да води живот без икаква власништва над стварима, да сиротује, да живи као сирома без ичега. ,"о7ис6ите8ски
162
по промислу, или још тачније % по плану !ожијем, по бризи коју !ог показује за свет и сваког човека посебно. ;кономија је, првобитно, уре$ење, управљање кућом, домаћинством` отуда уопште план по коме се нешто уре$ује, ради, организује. са$6е#аваBе гледање или посматрање, али нарочито пажљиво, усредсре$ено посматрање. рчки израз у аскетској литератури средњег века има сасвим одре$ено значење нарочито упорног, јасног и непосредног размишљања, које прелази из с3ере логичког у област надлогичког, те добија карактер једне мистичке очигледности. 5агледавање је колико логички, умни, толико и надлогички, надумни акт душе. Онај који се налази у стању сагледавања назива се сагледатељ, а глагол је сагледавати. са7ос%#ан који самога себе подвргава суду своје савести, свог дуовног разума, своји начела. свето8%H8е оргинална грчка реч значи и склоност ка гиздању, украшавању и кин$урењу, али на месту на коме је у ествици употребљена A(оука 77S666, соQ. GGEEB значи љубав према свету, према овоземаљским вредностима. с7и"ено%78е израз се своди на појамF мислити о самоме себи скромно, чак више него скромноF ниско, крајње р$аво` мислити о себи као о личности која % сама по себи % не поседује никакву вредност. 5упрото томе је гордоумље AвисокоумљеB у коме човек о себи мисли као о нечему веома високом, вредносном, врлом, заслужном и пред !огом и пред људима. сто7ако%$аGаBе кованица коју смо морали усвојити због потребе да се грчки израз на неким местима преведе баш једном речју а не са две речи ре чи Aуга$ање стомакуB. H ствари, ни та кованица не изражава грчки појам гастримаргије у потпуности. рчка реч означава не само уга$ање стомаку него беснило, лудило, помаму стомака, стање у коме стомак суверено господари човековим бићем. т%GиноваBе етимолошки, грчка реч значи живот у ту$ини, ван своје отаtбине, одлажење из свог завичаја, емигрирање у другу земљу. H аскетици, она значи и живот ван свог родног места и пребивалишта ради монашког подвига. (реносно, ( реносно, најзад, то може да буде и живот у једној сасвим друкчијој дуовној дуовној средини или с3ери него што што је била
163
дотадашња. Од исте основе изведене су и речиF ту$иновање и ту$иноватељ. %нини+е старословенски израз који и етимолошки и по звучности најбоље изражава смисао изворне грчке речи. :о је, наиме, нека врста чамотиње, клонулости, умора, тромости и мрзовоље дуа, при чему се душа пасивно препушта једној сивој, суморној безвољности` такво стање душе, у којем је паралисана свака вољна делатност` бежање од правог, озбиљног живота, који тражи савла$ивање онога што нам је непријатно, дакле активну дуовну борбу са препрекама на путу ка остварењу личног дуо вног идеала. )е6о7%#"еност овај израз има два значења, шире и уже. H ширем смислу, и етимолошки, целомудреност је стање дуовног здравља, здравоумље` стање у коме се две душевне силе и способности налазе у складу и природном поретку, те су, на пример, нижи биолошки нагони Aнагон исране, полни нагон и др.B потчињени закону ума, дуа. H ужем значењу, целомудреност је стање душевне чедности, чедан однос према полном нагону. :о не мора обавезно бити и потпуно уздржање од полне везе Aговори се и о целомудрености супругаB, јер је целомудреност и у овом смислу пре свега правилан однос изме$у дуа и полног нагона, однос у коме ду влада а нагон се покорава дуу. :у је нагон ограничен и регулисан дуом, савладан дуом. H ествици је овај израз употребљен у оба значења, но ипак више у овом другом, ужем значењу полне врлине. 2од монаа се о целомудрености говори у значењу које покрива не само чистоту од блудни радњи и покрета, већ и чистоту помисли и жеља.
164
