Svami Vivekananda - Radza Joga

Cilj svih nauka je da, na kraju, otkriju jedinstvo. Jedno iz koga se stvara mnoštvo, to jedno što postiji i kao mnogi. Radža joga preporučuje da se započne od unutrašnjeg sveta, da se izuči njegova priroda i, kroz to, da se: ostvari kontrola kako unutrašnjeg, tako i spoljašnjeg.

Svami Vivekananda

Radža Joga

Naslov originala: Swami Vivekananda RAJA-YOGA Preveo: Šri Valmiki

SADRŽAJ I Uvod ............................................. 1 II Prvi koraci .................................... 12 III Prana ............................................. 21 IV Psihička prana .............................. 33 V Kontrola psihičke prane ............... 38 VI Pratjahara i dharana ..................... 42 VII Đana i samadhi ............................ 49 Radža joga ukratko ............................. 58

Svami Vivekananda: Radža Joga

1

Poglavlje I UVOD Sve naše znanje zasnovano je na iskustvu. Deduktivno znanje, u kome idemo od manjih prema višim, opštim ili glavnim principima, ili od opšteg do pojedinačnog ima iskustvo kao svoju osnovu. U egzaktnoj nauci ljudi lako nalaze istinu jer se ona obraća pojedinačnim iskustvima svakog ljudskog bića. Naučnik vam ne traži da u nešto verujete, on dolazi do sigurnih rezultata svojim ličnim iskustvom, a kada od nas traži da verujemo njegovim zaključcima o kojima je razmišljao i do kojih je došao, tada se poziva i na univerzalna iskustva ljudskog roda. U svakoj egzaktnoj nauci postoji osnova koja je zajednička za ceo ljudski rod, tako da odmah možemo sagledati istinu ili uvideti obmanu iz otuda izvučenih zaključaka. Dakle, pitanje je: Ima li religija kakvu osnovu ili ne? Moraću da odgovorim na to pitanje i potvrdno i odrečno. Za religiju se obično svuda u svetu kaže da je zasnovana na veri i verovanju, a u većini slučajeva sastoji se samo od postavki različitih teorija. To je razlog što nalazimo da je svaka religija u svađi sa svakom drugom religijom. Te teorije su zasnovane na veri. Jedan čovek kaže da postoji veliko Biće koje sedi iznad oblaka i upravlja celim Univerzumom i traži od mene da mu verujem samo na osnovu autouriteta njegove izjave. Na isti način ja mogu imati svoje sopstvene ideje u koje tražim da drugi veruju, a ako. oni pitaju za razlog, ne mogu im dati ni jedan razlog. Zato su danas religija i metafizička filozofija na lošem glasu. Izgleda da svaki obrazovan čovek kaže: Oh, te religije su samo skup teorija, bez ikakvog standarda za njihovu procenu, jer svaki čovek propoveda svoje sopstvene omiljene teorije-. Ipak osnovu za univerzalno verovanje u religiju, koja upravlja različitim teorijama i idejama sekti u mnogim


2

zemljama, nalazimo odemo li do njihove baze. Tamo nalazimo da su one takode zasnovane na univerzalnim iskustvima. Na prvom mestu, ako analiziramo sve različite svetske religije naći ćemo da su podeljene u dve grupe. Religije sa knjigama i bez knjiga. Religije sa knjigama su jače i imaju veći broj sledbenika. Religije bez knjiga većinom su izumrle, a nekoliko novih imaju vrlo malo sledbenika. Ipak, u svim religijama nalazimo saglasnost mišljenja da su istine koje propovedaju rezultat iskustava naročitih osoba. Hrišćanin traži od nas da verujemo u njegovu religiju, da verujemo u Hrista. Da verujemo u njega kao inkarnaciju Boga, da verujemo u Boga, u dušu i u bolje stanje te duše. Ako ga pitamo za razlog, on odgovara da on u njih veruje. Ali ako odete do izvora hrišćanstva, naći ćete da je ono zasnovano na iskustvu. Hrist je rekao da je video Boga; učenici su rekli da su oserili Boga i tako dalje. Slično, u budizmu je to Budino iskustvo. On je iskusio izvesne istine, uvideo ih, došao s njima u kontakt i propovedao ih svetu. Tako je i sa Hindusima. U njihovim knjigama, pisci zvani Riši, ili mudraci obznanili su izvesne istine koje su iskusili i propovedali ih. Prema tome, jasno je da su sve religije sveta izgrađene na jednom univerzalnom i dijamantskom temelju sveg našeg znanja - na neposrednom iskustvu. Svi učitelji su videli Boga,, svi su videli svoju sopstvenu dušu, svoju budućnost, videli su svoju večitost i propovedali to što su videli. Samo postoji sledeća razlika u tome što je većina religija, naročito u modernim vremenima, iznosila čudnu tvrdnju to jest polagala naročito pravo na nemogućnost tih iskustva i danas, a da su ona samo bila moguća nekolicini ljudi koji su bili prvi osnivači religija čija imena one nose do danas. U sadašnjem vremenu njihova iskustva su zastarela i nisu korisna zato što sada moramo primati religiju kao neko ubedenje. Ja to uopšte ne priznajem. Ako je u ovom svetu postojalo jedno iskustvo u bilo kojoj grani saznanja, apsoluno sledi da je to iskustvo bilo moguće milion puta i ponavljače


3

se večito. Jednolikost i sklad strogi su i nepopustljivi zakoni prirode. Sto se jednom dogodilo može se uvek dogoditi. Zbog toka učitelji u joga nauci izjavljuju da religija nije zasnovana samo na iskustvu iz drevnih vremena, nego da ni jedan čovek ne može da bude religiozan dok sam ne ostvari isto opažanje. Joga je nauka koja nas uči kako da ostvarimo to opažanje, da dobijemo tu percepciju. Nije od velike koristi da se govori o religiji ako je čovek ne oseti. Zašto postoje tolike smetnje, toliko borbe i svađa u ime Boga? U ime Boga više je bilo krvoprolića nego radi bilo kog drugog uzroka, jer nikada ljudi nisu išli do izvora, zadovoljavali su se samo da pruže mentalni pristanak običajima svojih predaka i od drugih su tražili da čine isto. Kakvo pravo ima čovek da kaže kako ima dušu ako je ne oseća, ili da Bog postoji, ako ga ne vidi? Ako Bog postoji moramo ga videri, ako postoji duša moramo je opažati inače bolje je ne verovati. Bolje je biti otvoren i iskren ateista nego licemer. Učeni ljudi imaju moderno gledište, s jedne strane, da su religija, metafizika kao i svako traženje Najvišeg Bića uzaludni i ništavni, a poluobrazovani ljudi imaju gledište da su te stvari stvorene bez osnove i da se jedina njihova vrednost sastoji iz činjenice da imaju motivišuću i pokretačku snagu da' -svetu čine dobro. Ako veruju u Boga ljudi mogu postati dobri i moralni i tako predstavljaju dobre građane. Ne možemo ih okriviti što imaju takvo mišljenje jer vidimo da se sva učenja tih ljudi jednostavno sastoje u tome da veruju u prazne reci, koje su bez suštine. Od njih se traži da žive na recima. Mogu li ti da čine? Ako mogu, ja neću imati ni najmanju želju za ljudskom prirodom. Čovek želi istinu, želi da sam iskusi istinu. Kada je shvati i ostvari, oseti u nutrini svog srca, samo onda kaiu Vede, iščeznuće sve sumnje, odagnaće se sva tama i ispraviće se sve nepoštenje. “O vi, besmrtna deco, čak i vi što živite u najvišoj sferi, postoji izlaz iz ove tame. Otkriven je put opažanjem Njega koji je izvan tame. On je jedini put”.


4

Nauka radža joga predlaže da se čovečanstvu ponudi praktičan i naučno obrađen metod za postizanje ove istine. Na prvom mestu, svaka nauka mora da ima sopstven metod istraživanja. Ako želite da postanete astronom, pa sednete i uzvikujete: Astronomijo! Astronomijo!, ona vam nikada neće doći. Isto je i sa hernijom. Izvestan metod mora da se sledi. Morate otići u laboratoriju da uzmete različite supstance, pomešate ih, složite i s njima vršite oglede. Iz toga će doći znanje o hemiji. Ako želite biti astronom, morate otići u opservatoriju, uzeti teleskop, izučavati zvezde i planete i tek onda ćete postati astronom. Svaka nauka mora da ima svoje sopstvene metode. Ja vam mogu održati hiljade propovedi ali vas one neće učiniti religioznim, dok ne praktikujete metod. To su istine mudraca svih zemalja, svih vekova, čestitih i nesebičnih ljudi koji nisu imali drugi motiv do da svetu čine dobro. Svi su oni objavili da su otkrili neku višu istinu nego što je mogu čula dati i pozivaju nas i mame da to potvrdimo. Traže od nas da iskreno i čestito prihvatimo metod, a onda, ako ne nađemo tu višu istinu, imaćemo pravo da kažemo da je njihova tvrdnja neistinita. Ali pre nego što to uradimo nismo dovoljno sposobni da procenjujemo istinitost njihovih izjava. Dakle, moramo da radimo verno i istinito koristeći propisan metod i svetlost će doći. Pri sticanju znanja koristimo uopštavanje, a uopštavanje se zasniva na opažanju. Prvo opažamo činjenice, onda uopštavamo, pa izvlačimo zaključke ili principe. Znanje o duhu, o unutrašnjoj prirodi, o misli, nikada se ne može steći dok prvo ne steknemo moć opažanja činjenica koje se unutra odvijaju. Dosta je lako opazati činjenice u spoljašnjem svetu jer su za tu svrhu pronađeni mnogi instrumenti koji nam u tome pomažu. Uz to, mi ipak znamo da je nužno posmatranje da bi smo imali pravu nauku. Bez prave analize svaka nauka je beznadežna samo puko teoretisanje. Zato su se svi psiholozi oduvek prepirali, izuzev malog broja njih koji su otkrili sredstva za posmatranje. Rađža joga kao nauka na prvom mestu daje predloge za takva sredstva kojima se posmatraju unutrašnja


5

stanja. Instrument je sam duh. Ispravno vodena moć pažnje i usmerena ka unutrašnjem svetu, analiziraće duh i osvetliti nam činjenice. Moći duha se rasipaju kao zraci svetlosti, ali kada su usredsredene one prosvetljavaju. To je naše jedino sredstvo za sticanje znanja. Svako ga koristi, kako u spoljašnjem tako i u unutrašnjem svetu. Ali dok psiholog vrlo precizno posmatranje usmerava ka unutra naučnik mora da ga usmeri prema spoljašnjem, a to zahteva praksu koja se stiče samo velikom vežbom. Još od detinjstva su nas učili da obraćamo pažnju samo na spoljašnje stvari, a ne na unutrašnje, stoga je većina nas izgubila sposobnost opažanja unutrašnjeg mehanizma. Da bi se duh takoreći okrenuo unutra potrebno je zaustaviti njegov odlazak napolje. Onda treba usredsrediti sve njegove moći da bi analizirao i upoznao svoju sopstvenu prirodu, što je vrlo težak posao. Ipak to je jedini naučni pristup tom predmetu. Kako se primenjuje to znanje? Na prvom mestu, samo znanje je najveća nagrada znanja, drugo, od njega postoji takode i korist. Ono uklanja svu našu bedu. Kada se analizom svog sopstvenog duha čovek nade licem u lice s nečim što takoreći nikada ne može da se razori, nečim što je po svojoj prirodi večno čisto i savršeno, neće više biti nikada bedan niti nesrećan. Svaka beda dolazi iz straha od neispunjenih želja. Čovek će otkriti da nikada ne umire, niti da će ikada strahovati od smili. Kada sazna da je savršen, više neće imati ništavne i sujetne želje. Uklonivši oba ta uzroka, više ne može da nastupi beda već, čak dok smo i u ovom telu, živeće se savršeno blaženo. Postoji samo jedna metoda kojom se postiže ovo znanje, koje se naziva usredsredenost. Hemičar u laboratoriji svu energiju svog duha usmerava na jedno središte, baca je na materijale koje analizira i tako otkriva njihovu tajnu. Astronom svu energiju svog duha usredsreduje i projektuje kroz teleskop na nebo, pa mu zvezde, sunce i mesec otkrivaju svoje tajne. Šta više, ja mogu da usredsredim svoje misli na stvari o kojima vam govorim, mogu vas obasjati većom


6

svetiošću. Slušate me i što više usredsredite svoje misli, jasnije ćete shvatiti ono o čemu govorim. Kako stičemo svo znanje o svetu, ako ne pomoću usredsredenosti duha? Svet je spreman da otkrije svoje tajne samo ako znamo kako da pokucamo, kako da mu zadamo potreban udarac, kako da ga podstaknemo. Snaga i sila udarca dolaze kroz usredsredenost. Nema granica moćima ljudskog duha. Sto je više usredsreden, veća snaga se prenosi na jednu tačku, u tome je tajna. Lakše se usredsreduje duh na spoljašnje stvari, jer on prirodno ide napolje, ali nije tako u slučaju religije, psihologije ili metafizike gde su subjekat i objekat jedno. Objekat je unutrašnji, jer je sam duh objekat pa ga je potrebno izučavati. Dakle sam duh izučava sebe. Znamo da postoji moć duha, koja se zove mišljenje. Na primer, ja vam govorim, a istovremeno stojim po strani, takoreći kao druga osoba, slušam i znam o čemu govorim. Vi u isto vreme radite i razmišljate, dok vam deo duha stoji ovde i posmatra i zna o čemo razmišljate. Moć duha treba da se usredsredi okrene nazad sebi i kao što najmračnija mesta otkrivaju svoje tajne pred prodornim sunčevim zracima, tako taj usredsredeni duh prodire u svoje najskrivenije tajne. Na taj način dolazimo do osnove religije, prave prirodne i iskrene religije. Sagledaćemo da li posedujemo dušu, da li je život tek period od pet minuta ili je večan, postoji li Bog u univerzumu ili ne. Sve će nam se otkriti. To je učenje koje nudi radža joga. Cilj svih njenih učenja je usredsredivanje duha, a onda ispitivanje najintimnijih skrivenih zatona i uvala našeg duha, zatim uopštavanje njegovog sadržaja i iz njega oblikovanje sopstvenih zaključaka. Zato radža joga nikada ne pita koja je vaša religija, jeste li teisti ili ateisti, da li ste hrišćani, jevreji ili budisti. Ljudska smo bića i to je dovoljno. Svako ljudsko biće ima pravo i poseduje moć da traga za religijom. Ima pravo da se upita za razlog zašto i samo da odgovori na to pitanje ako se potrudi. Iz do sada izloženog videli smo da nam u izučavanju Radža joge vera nije potrebna. Ona nas uči


7

da ni u šta ne verujemo dok to sami ne otkrijemo. Istina ne traži potporu da bi trajno opstala. Mislite li da dela i činjenice našeg budnog stanja traže neke snove ili maštanja da bi ih dokazali? Sigurno ne. Ovo izučavanje Radža joge samo zahteva dugotrajnu vežbu. Deo njene prakse je telesni, ali glavni deo je mentalni. Tokom napredovanja otkrićemo kako je duh prisno povezan sa telom. Ako verujemo da je duh jednostavno najfiniji deo tela i da na njega deluje, onda je sasvim razumljivo da telo mora da reaguje na delovanje duha. Ako se telo razboli i duh biva bolestan. Ako je zdravo i duh ostaje zdrav i jak. Kada je čovek ljut, duh biva uznemiren. Slično, kada je duh uznemiren i telo će se takode uznemiriti. Kod većine ljudi duh je u mnogome pod kontrolom tela, pošto im je duh vrlo malo razvijen. Većina ljudi se malo udaljila od životinja. Ne samo to, nego im je u mnogim prilikama moć kontrole malo viša nego kod životinja niže vrste. Vrlo malo možemo da upravljamo svojim duhom. Stoga da bismo ostvarili kontrolu nad duhom i telom moramo prihvatiti izvesnu pomoć. Kada je telo dovoljno pod kontrolom možemo pokušati da upravljamo svojim duhom. Upravljanjem duhom bićemo sposobni da ga kontrolišemo i pripremimo da deluje kako želimo, kao i da ga prisilimo da usredsredi svoje moći gde volimo. Prema radža jogi, spoljašnji svet je samo grublji oblik unutrašnjeg ili tananog. Finije je uvek uzrok, a grublje je posledica. Tako je spoljašni svet posledica, a unutrašni je uzrok. Na isti način, spoljne sile su jednostavno grublji delovi, a unutrašnje sile finiji. Ko otkrije i nauči da rukuje unutrašnjim silama ostvariće kontrolu nad ćelom prirodom. Jogi na sebe preuzima zadatak koji nije ništa manji od zadatka rukovođenja univerzumom, od kontrole ćele prirode. Jogi želi da stigne do tačke gde na njega neće uticati ono što nazivamo “prirodnim zakonima”, gde će biti u stanju da se nade izvan svih prirodnih zakona. Tada će biti gospodar ćele prirode, kako unutrašnje tako i spoljašnje. Napredak i civilizovanje ljudske rase jednostavno označava kontrolu te prirode.


8

Različite rase koriste različite postupke kontrole prirode. Upravo kao što u istom društvu neki pojedinci žele da kontrolišu spoljnu prirodu, a drugi unutrašnju tako i medu rasama, neke rase žele da kontrolišu spoljašnju, a'neke unutrašnju prirodu. Neki kažu da kontrolom unutrašnje prirode kontrolišemo sve. Na kraju u pravu su i jedni i drugi, jer u prirodi i ne postoji takva podela na unutrašnje i spoljašnje. To su izmišljena ograničenja koja u stvarnosti nikada ne postoje. Eksternalistima i internalistima je predodređeno da se susretnu u istoj tački, kada ostvare vrhunac svog znanja. Upravo kao što fizičar, koji kad svojim saznanjem prodre do granice svog znanja otkrije da se ono stapa s metafizikom, tako i metafizičar otkriva da su ono što nazivamo duh i materija, inače očigledno različiti, u stvarnosti jedno bivstvovanje. Cilj svih nauka je da na kraju otkriju jedinstvo. Jedno iz koga se proizvodi mnogostrukost, to jedno što postoji kao mnogi. Radia joga predlaže da se počne od unutrašnjeg sveta, da se izuči unutrašnja priroda i kroz to da se sve zajedno kontroliše, kako unutrašnje tako i spoljašnje. To se od vajkada pokušavalo. Indija, je bila oduvek bastion tog znanja, ali i druge nacije su to pokušavale da ostvare. U zapadnim zemljama to se smatralo misticizmom, a oni koji su želeli to da praktikuju spaljivani su ili ubijani kao veštice i čarobnjaci. U Indiji je to znanje iz različitih razloga palo u ruke ljudi koji su ga uništili 90%, a od ostatka nastojali da stvore veliku tajnu. U modernim vremenima na zapadu su se pojavili mnogi takozvani učitelji, gori od onih u Indiji. Jer dok su oni u Indiji nešto i znali, ovi moderni eksponenti neznaju gotovo ništa. Sve što je misteriozno i tajno u sistemima joge odmah treba odbacili. Najbolji vođa u životu je snaga. U religiji, kao i u svemu drugom odbacite sve što vas slabi, ma šta da radite ne bavite se tim. Prodavanje tajni slabi mozak. Tajne su preko noći uništile jogu, koja je jedna od najvećih nauka. Od vremena kada je otkrivena, pre više od 4 000 godina, bila je


9

savršeno opisivana, formulisana i propovedana u Indiji. Upadljiva je činjenica da što je moderniji komentator, on pravi veće greške, dok što je pisac drevniji racionalniji je i pametniji. Većina modernih pisaca govore o raznim vrstama tajni. Tako je joga pala u ruke nekoliko osoba koje su od nje stvorile tajnu, umesto da joj dopuste da se izrazi pri punom sjaju dnevne svedosti i razuma. Učinili su to da bi prigrabili njene moći. U ovome što ja podučavam, na prvom mestu, ne postoji nikakva tajna. Ovo malo što znam reći ću vam. Reći ću vam onoliko koliko sam sam razumeo, a o onome što ne budem znao jednostavno ću vam izneti uputstva koja se nalaze u knjigama. Nije pravilno da se slepo veruje. Treba da se vežba sopstveni razum i rasuđivanje, da se uvežba sagledavanje stvari, događaju li se one ili ne. Baš kao što biste se latili neke druge nauke, na isti način treba da se posvetite i ovoj nauci. U njoj nema tajni, a nije ni opasna. Dok je istinita, treba da se propoveda na javnim mestima i pri jasnoj dnevnoj svedosti. Svaki pokušaj da se ove stvari mistifikuju predstavljaće veliku opasnost. Pre nego što nastavim, upoznaću vas sa sankhja filozofijom, na kojoj se zasniva radža joga. Prema sankhja filozofiji percepcija nastaje ovako: Osećaj spoljašnjih elemenata prenosi se uz pomoć spoljašnjih instrumenata do njima odgovarajućih moždanih centara ili organa. Organi prenose osećaj duhu, a duh do sposobnosti determinacije ili odlučivanja, a odatle ih prima puruša (duša), kada nastupa opažanje. Onda puruša šalje nazad naredbu, as it ivere, do motornih centara da učine ono što je potrebno. Izuzev puruše svi su oni materijali, a duh je mnogo finija materija od spoljašnjih instrumenata. Materijal od koga je sastavljen duh, oblikovaće takode i finu materiju zvanu tanmatre. One postaju grube i stvaraju spoljnu materiju. Toliko o psihologiji sankhye. Tako da između intelekta i grublje materije spolja


10

postoji samo razlika u stepenu. Puruša jedina nije materijalna. Duh, kao instrument, as it were, ruka je duše kojom ona hvata spoljne objekte. Duh se stalno koleba i menja, a kada se usavrši može da se veže za nekoliko organa, za jedan ili ni za jedan. Na primer, ako s velikom pažnjom slušam sat, možda neću ništa videti i ako su mi oči otvorene. To pokazuje da duh nije povezan s organom viđenja u vreme dok je bio s organom za slušanje. Ali usavršeni duh može istovremeno da bude povezan sa svim organima. Poseduje povratnu moć da posmatra unazad u svojoj sopstvenoj dubini. Joga želi da razvije tu refleksivnu moć usredsredivanjem duha i okretanjem unutra nastoji da sazna šta se tamo događa. A sve to nije pitanje vere, već analiza kojom su se bavili i neki filozofi. Savremeni psiholozi kažu da oči nisu organi viđenja, nego da je taj organ u jednom od nervnih centara u mozgu. Tako je i sa svim ostalim čulima. Kažu da su ti centr oblikovani od istog materijala kao i sam mozak. Sankhja nam govori isto. Prva tvrdnji je na fizičkoj strani, a druga na psihološkoj, ali obe su istovete. Polje našeg istraživanja se nalazi izvan toga. Joga nam nudi ostvarenje tako finog stanja percepcije kojom možemo da opažamo sva različita mentalna stanja. Dakle moguće je opažanje svih tih stanja. Može da se opaža kako putuje senzacija, kako je duh prima, kako stiže do sposobnosti odlučivanja i kako se ona predaje puruši. Kao što svaka nauka zahteva izvesne pripreme i ima svoje sopstvene metode koje se moraju slediti pre nego što se shvati, tako se one traže i u radža jogi. Treba slediti izvesna pravila i voditi računa o ishrani. Mora da se koristi hrana koja daje čistiji duh. Ako odete u menadžeriju odmah ćete to razumeti. Videćete ogromne slonove koji su smireni i nežni, a u kavezima nemirne lavove i tigrove. Oni pokazuju kako je upotrebom različite hrane stvorena ogromna razlika u ponašanju. Sve sile koje deluju u


11

ovom telu stvorene su hranom. Svakodnevno smo svedoci toga. Ako započnemo da postimo, prvo će telo oslabiti, smanjiće se fizička snaga, a onda nakon nekoliko dana smanjiće se i mentalna snaga. Prvo će se smanjiti sposobnost pamćenja. Onda dolazimo do tačke, gde nismo sposobni ni da mislimo, pa ćemo manje težiti razmišljanju. Zato moramo u početku voditi računa koju vrstu hrane uzimamo, a kada dovoljno ojačamo i uznapredujemo u vežbi, u tom pogledu nije neophodno da budemo tako pažljivi. Dok biljka raste potrebno je da se ogradom zaštiti od oštećenja, a kada izraste u jako drvo ograda se uklanja. Drvo je dovoljno jako da izdrži sve napade. Jogi mora da izbegava obe krajnosti, kako luksuz tako i asketizam. Ne sme da posti niti da muči svoje telo. Ko to čini ne može da bude jogi. Tako kaže Gita. Onaj što posti, ko je stalno budan, ili previše spava, ko previše radi ili uopšte ne radi ne može da bude jogi. (Gita VI-16).


12

Poglavlje II PRVI KORACI Radža joga je podeljena u osam koraka. Prvi je jama neubijanje, istinoljubivost, ne vršenje krade, uzdržavanje i ne primanje nikakvih darova. Sledeći je nijama - čistoća, zadovoljstvo, asketizam, studiranje i samo predavanje Bogu. Onda dolazi asana ili stav tela. Pranajama, ili kontrola prane. Pratjahara, ili uzdržavanje čula od svojih objekata. Dharana, ili fiksiranje duha na jedno mesto. Dana, ili meditacija. I samadhi ili nadsvest. Jama i nijama su kao što vidimo moralne vežbe i predstavljaju osnovu, bez koje praksa joge neće biti uspešna. Kada se izvrše ta dva koraka jogi će započeti da ubira plodove svoje vežbe. Bez njih praksa nikada neće donositi plodove. Jogi ne srne da misli o povredi ma koga, mislima, recima ili delom. Milosrdnost ne treba da se gaji samo prema ljudima, već da se proširi i obuhvati ceo svet. Sledeći korak je asana, položaj tela. Svakodnevno treba izvoditi serije fizičkih i mentalnih vežbi, dok se ne dostignu neka viša stanja. Zbog toga je nužno potrebno da pronađemo položaj tela u kome udobno možemo boraviti dugo. Treba odabrati onaj položaj koji je najlakši. Neki položaj tela može nekome da bude vrlo udoban za razmišljanje, dok bi drugome bio neudoban i vrlo težak. Kasnije ćemo videti tokom izučavanja tih psiholoških stvari da se u telu odvijaju brojne aktivnosti. Biće nužno da se premeste nervni tokovi i da im se daju novi kanali. Nastupiće novi oblici vibracija, naime, preoblikovaće se cela konstitucija. Ali glavni deo aktivnosti će se odvijati u kičmenom stubu, pa je potrebno da se od drži uspravno, tako što će grudi, vrat i glava biti u jednoj liniji. Celokupna težina tela treba da se podupre rebrima, ostvarivši lak i udoban položaj s uspravljenom kičmom. Lako ćete uočiti da ne možete imati uzvišene misli s uvučenim prsima.


13

Ovaj deo joge pomalo nalikuje na hatha jogu, koja se isključivo bavi fizičkim telom, s ciljem da ojača telo. Mi se time nećemo baviti, jer su te vežbe vrlo složene i njima se ne može ovladati za jedan dan, a uz to ne vode same do velikog duhovnog rasta. Mnoge od tih vežbi, kao što je dovođenje tela u različite položaje, možete pronaći kod Delsarta i drugih učitelja. Njihova svrha je više fizička nego psihološka. U telu ne postoji ni jedan mišić koji ne bi mogao savršeno da se kontroliše. Može da se zaustavi kucanje srca, pa ponovo normalno da se nastavi, i slično svaki drugi deo organizma može da se kontroliše. Rezultat ove grane joge je postizanje dugovečnosti. Glavna ideja i jedini cilj hatha joge je zdravlje. Kad hatha jogi odluči da se ne razboli nikada ne biva bolestan. Živi dugo, za njega 100 godina nisu ništa. Sasvim je mlad i svež, bez i jedne sede vlasi čak i u 150-oj godini. Ali to je sve. I banjan drvo ponekad traje i 5000 godina, ali samo je drvo i ništa više. Isto tako, ako čovek živi i dugo samo je zdrava životinja. Jedna ili dve obične lekcije o hatha jogi vrlo su korisne i sasvim dovoljne. Neki od vas će otkriti da je protiv glavobolje dobro da se odmah ujutru nakon ustajanja pije hladna voda kroz nos. Celog dana će mozak biti skladan i hladan i nikada nećete dobiti prehladu. To je vrlo lako uraditi, samo zaronite svoj nos u vodu, ušmrknete je i kroz nozdrve je upumpate u grlo. Kad nauči da zauzme čvrst i uspravan položaj, prema nekim školama čovek treba da izvodi vežbe za pročišćavanje nervnog sistema. Neki to ne svrstavaju u radža jogu, ali Sankaračarja kao veliki autoritet to preporučuje. Mislim da je potrebno da se to spomene, zato navodim njegova uputstva iz komentara Svetašvatara upanišade: "Duh čija se nečistoća očisti pomoću pranajame biva utvrđen u brahmanu, zato je namenjena pranajama. Prvo treba pročistiti nervni sistem, da bi se stekla snaga za vežbu pranajame. Zatvorivši desna nozdrvu palcem, udahnemo levom nozdrvom previa svom kapacitetu, onda bez ikakve pauze, zatvorivši levu,


14

izdahnemo kroz desnu nozdrvu. Ponovo udahnemo kroz desnu nozdrvu, pa prema svom kapacitetu izdahnemo kroz levu. Vežbom ovog disanja tri ili pet ponavljanja četiri puta dnevno; pred zoru, u podne, uveče i u ponoć 15 ili 30 dana izvršiće se čišćenje nervnog sistema. Onda se može početi s pranajamom". Vežba je apsolutno neophodna. Možete da sednete i satima da me slušate svakog dana, ali ako ne vežbate nećete napredovati ni korak. Sve zavisi od vežbe. To ne može da se razume dok se ne iskusi. Moramo sami to da primenimo i osetimo na sebi. Samo slušanje teorija i objašnjenja neće delovati. Postoje nekoliko prepreka za vežbu. Prva prepreka je bolest tela. Ako telo nije u podesnom stanju vežba neće biti uspešna. Zato moramo održavati telo u dobrom zdravlju. Treba da vodimo računa šta jedemo, pijemo i šta radimo. Uvek ulažimo, kako "Hrišćanska nauka" to naziva, duševni napor da održimo telo zdravim i jakim. To je sve, ništa više nije potrebno što se tiče tela. Ne smemo zaboraviti da je zdravlje samo sredstvo za postizanje cilja. Da je zdravlje cilj, bili bismo poput životinja, jer su one retko bolesne. Druga prepreka je sumnja. Uvek sumnjamo u stvari koje ne vidimo. Ne možemo živeti bez reći, ma koliko da pokušavamo. Tako nastupa sumnja, ima li uopšte istine u tim stvarima ili ne? Čak i najbolji od nas ponekad će posumnjati. Tokom nekoliko dana vežbe malo će nastupiti sagledavanje stvari, taman dovoljno da nas ohrabri i pruži nadu. Kao što je rekao jedan komentator joga filozofije: "Kada se dobije dokaz, ma koliko da je mali, to uliva veru u celo joga učenje". Na primer, nakon nekoliko prvih meseci vežbe, otkrićete da možete čitati tuđe misli, koje vam dolaze u vidu slika. Možda ćete čuti nešto što se odvija na velikoj udaljenosti, kada to želite pa se na to usredsredite. Ta viđenja će u početku nastapati kratko, ali su dovoljna da vam pruže veru, nadu i snagu. Na primer, usredsredite li duh na vrh svog nosa, za nekoliko dana započećete da osećate najlepše


15

mirise., koji će biti dovoljni da potvrde postojanje izvesnih duševnih opažanja koja bivaju očigledna i bez kontakta s fizičkim objektima. Moramo da zapamtimo da su to samo sredstva, a da je cilj svih vežbanja oslobađanje duše. Cilj mora da bude apsolutna konrola prirode i ništa manje. Moramo biti gospodari, a ne robovi prirode Naši gospodari ne treba da budu ni telo ni duh. Ne sme da se zaboravi da je telo moje, ali da ja nisam telesan. Priča kaže: Bog i demon su otišli velikom mudracu da uče o sobstvu. Dugo su učili kod mudraca, koji im je na kraju rekao: “Vi ste santi bića za kojima tragate”. Obojica su shvatili da im je telo sopstvo. Vrativši se svojim ljudima, rekoše zadovoljno: “Sve što je trebalo da se uči naučili smo, da jedemo, pijemo i budemo srećni. Mi smo sopstvo, ništa ne postoji izvan nas”. U prirodi demona je neznanje, pa nije ništa istraživao, nego je bio savršeno zadovoljan idejom da je on bog i da se pod sopstvom podrazameva telo. Međutim, bog je bio čistije pirode, prvo je počinio grešku misleći: “Ja, kao ovo telo jesam brahman, zato ga održavam da bude jako i zdravo, dobro ga oblačim i dajem mu sva uživanja”. Ali nakon nekoliko dana, otkrio je da mudračeve reci to ne znače i da se iz učiteljevih reći krije nešto više. Stoga se vratio učitelju i pitao: “Gospodine, jeste li me podučili da je ovo telo sopstvo? Da li je tako, jer vidim da svako telo umire, a sopstvo ne može da umre”? Mudrac mu je odgovorio: “Otkrij to, otkrij da si ti to”. Onda je bog pomislio da su životne sile koje stvaraju telo ono što je učitelj hteo da kaže. Ali nakon nekog vremena otkrio je da ako jede životne sile postaju jake, a ako gladuje one su slabe. Onda se vratio učitelju i rekao: “Gospodine, jeste li hteli reći da su životne sile sopstvo”? Mudrac mu je odgovorio: “Saznaj sam za sebe, ti si to”. Bog se još jednom vratio kući, misleći da je možda duh sopstvo? Ali ubrzo je shvatio da su misli vrlo različite, čas dobre,


16

čas loše i da je duh previše promenljiv da bi bio sopstvo. Vratio se ponovo mudracu i pitao: “Gospodine, ne mislim da je duh sopstvo, da li i vi smatrate tako”? “Ne”, odgovorio je on, “ti si to, saznaj to sam za sebe”. Zatim se bog vratio svojoj kući i spoznao da je on to sopstvo, izvan svih misli, jedan, da se ne rađa i ne umire, koga mač ne može da iseče niti vatra da zapali; koga vazduh ne može da osuši i voda da natopi. Da je bez početka i kraja, nepokretan, nepovrediv, nedokučiv, sveznajući i svemogući bitak. Otkrio je da on nije ovo telo, niti duh, nego da je izvan njih. Tako je postao zadovoljan. A siroti demon nije shvatio istinu zbog svoje privrženosti telu. U ovom svetu ima puno takvih demonskih priroda, ali postoji i nekoliko bogova. Ako neko izlaže nauku o povećanju čulnih uživanja, naći će mnoštvo onih koji teže tome. Ako se neko poduhvati izlaganja najvišeg cilja, okružiće ga mali broj slušalaca. Vrlo je mali broj onih što mogu da shvate nešto više, a još manje strpljivih da to i postignu. Malobrojni su takode i oni koji znaju da čak i da je ovo telo stvoreno da živi 1000 godina, na kraju će rezultat biti isti. Kada ga napuste sile koje mu održavaju celovitost mora da propadne. Nikada nije rođen neko ko bi za momenat mogao da zaustavi promene svog tela. Telo je samo ime za seriju promena. “Kao što se pred nama masa vode u reci svakog momenta menja, to se događa i sa ovim telom”. Ali ipak telo treba održavati zdravim i jakim. Ono je najbolji instrument koji posedujemo. Ovo ljudsko telo najviše je u univerzumu, a ljudsko biće najveće biće. Čovek je viši od svih životinja i od svih anđela; niko nije viši od njega. Čak i bogovi (deve) moraće da siđu ponovo dole i ostvare svoje spasenje kroz ljudsko telo. Samo čovek može da ostvari savršenstvo koje čak ni deve ne poseduju. Prema Jevrejima i Muhamedancima, bog je stvorio čoveka nakon stvaranja anđela i svega drugog.


17

Stvorivši ga, pozvao je anđele da ga vide i pozdrave i svi su to učinili izuzev Iblisa. Njega je bog prokleo i postao je satana. Ova alegorična priča sadrži najvišu istinu o položaju ljudskog stvorenja i da je rođenje u ljudskom obliku najviše rođenje koje nam se može desiti. Niža kreacija životinja je glupa i većim delom je stvorena iz tamasa. Životinje ne mogu da imaju nikakve uzvišene misli, niti to mogu anđeli ili deve i ne mogu ostvariti oslobođenje bez rođenja u ljudskom obličju. Na isti način u ljudskom društvu prevelika je smetnja za viši ravoj duše, kako preveliko bogatstvo tako i veliko siromaštvo. Iz srednjih klasa nastali su najviši ljudi, jer su u njoj sile sveta najbolje prilagođene i uravnotežene. Vratimo se našem predmetu i razmotrimo pranajamu ili kontrolu disanja. U kakvoj je ona vezi sa moćima usredsredivanja duha? Disanje je kao zamajac mašine tela. Na velikoj mašini prvo je pokreće točak zamajac i prenosi kretanje na sve finije i finije mehanizme, sve dok se ne pokrenu najdelikatniji i najfiniji mehanizmi mašine. Disanje je zamajac koji reguliše pokretačku snagu svega u ovom telu. Živeo je jednom jedan ministar velikog kralja i pao u nemilost njegovog visočanstva. Za kaznu kralj je naredio da ga bace na vrh najviše kule. To je i učinjeno i ministar je izložen smrtnoj opasnosti. Međutim on je imao vernu ženu, koja je noću došla ispod kide i pozva ga da pita kako da mu pomogne. Rekao joj je da dođe sledeće noći i ponese dugo uže, isto toliko jakog konca, zavežljaj tankog konca, svileni konac, bubu varjaču i malo meda. Ona se tome začudila, ali kao dobra supruga ponela je sve tražene stvari i našla se sledeće noći pred najvišom kulom. Ministar joj je rekao da čvrsto veže svileni konac za bubu varjaču, onda da njene rogove namaze kapima meda pa da je stavi na zid kule s glavom okrenutom naviše. Poslušala je sva ta uputstva i ubrzo je buba varjača započela svoje dugo putovanje. Mirišući pred sobom med polako je puzela naviše u nadi da će doći do meda, dok na kraju nije


18

stigla do vrha kule gde je ministar uhvatio i skino s nje svileni konac. Rekao je ženi da za donji kraj svilenog konca veže jedan kraj zavežljaja tankog konca i nakon što ga je izvukao na vrh kule ponovio je to s jakim koncem i na kraju s uzetom. Ostalo je onda sve bilo lako. Uzetom se spustio s kule i ostvario slobodu. U ovom našem telu kretanje disanja je kao svileni konac. Ovladavši njegovom kontrolom zadobijamo tanak konac nervnih tokova, a od njih ovladavamo jakim koncem naših misli, dok na kraju zadobijemo uže prane, čijom kontrolom ostvarujemo slobodu. Mi ništa neznamo o svom sopstvenom telu, niti možemo znati. U najboljem slučaju možemo uzeti mrtvo telo, iseći ga na komade, neki to čine i sa živim životinjama da bi videli šta se nalazi u telu. Ali to još uvek nije ni u kakvoj vezi s našim sopstvenim telom. O njemu znamo vrlo malo. Zašto? Zato što naša pažnja ne uočava razlike kako bi uhvatila vrlo fine pokrete koji se unutra odvijaju. Njih možemo upoznati samo kad duh postane suptilniji i ude, takoreći, duboko u telo. Da bi stekli finu percepciju moramo započeti s grubim opažanjima. Moramo uhvatiti ono što ćelu mašinu stavlja u pokret. A to je prana, čije je najoćiglednije ispoljavanje disanje. Onda, zajedno sa disanjem ulazimo polako u telo u kome je moguće otkriti suptilnije sile, nervne tokove, koji se kreću po celom telu. Čim započnemo da ih opažamo i naučimo da ih osećamo, započećemo da ih kontrolišemo i time ostvarujemo kontrolu tela. Duh se takođe pokreće pomoću tih različitih nervnih tokova, tako da se na kraju postiže savršena kontrola tela i duha, da postaju naše sluge. Znanje je moć. Moramo steći tu moć. Tako da u početku mora da se započne sa pranajamom i ovlada pranom. Pranajama je obiman predmet pa je potrebno više lekcija da bi se opisala detaljno. Učinićemo to deo po deo. Sagledaćemo postepeno razloge vežbanja svake vežbe i koje se sile njima pokreću. Ostvarićemo sve to, samo je potrebna stalna vežba, jer kroz praksu se sriču dokazi. Ni


19

jedan obim dokaza, koje bih vam izložio, vama neće dokazati ništa, dok sami to sebi ne dokažete. Čim u sebi svuda počnete da osećate kretanje tih tokova, iščeznuće sve sumnje. Ali to zahteva naporne svakodnevne vežbe. Mora da se vežba najmanje dva puta dnevno. Najbolje vreme za vežbu je u rano jutro i uveče, jer kad noć prelazi u dan i dan se preobražava u noć nastupa relativno smireno stanje! Rano jutro i rani večernji časovi su periodi tišine, pa će tada i vaše telo biti sklono .smirivanju. Treba da iskoristimo prednosti tih prirodnih uslova i onda da započnemo sa veibom. Uvedite pravilo da ne jedete dok ne završite vežbanje. Ako to učinite čista sila gladi slomiće vašu lenjost. U Indiji se deca uče da ne jedu nikada dok ne završe vežbanje ili obožavanje. Ona prirodno, nakon nekog vremena, ne osećaju glad dok ne obave kupanje i vežbanje. Oni koji su u stanju to da čine, bolje će im biti ako imaju sobu samo za vežbanje. U toj sobi ne treba da se spava, ona mora da bude sveta. Ne ulazite u nju dok se ne okupate i ne budete savršeno čistog duha i tela. Uvek držite u toj sobi cveće, jer ono jogiju stvara najbolje okruženje, a takode i slike koje su vam drage. Uveče i ujutru zapalite tamjan. Nemojte se svađati, niti ljutiti u toj sobi, a izbegavajte i misli koje nisu svete. Dozvolite da ulaze samo one osobe koje misle kao vi. Tako će se u toj sobi postepeno stvoriti atmosfera svetosti, pa kad ponekad budete žalosni, jadni ili sumnjičavi ulaskom u tu sobu uspostavićete smirenost. Prvobitna zamisao hramova i crkava, koja se održala u nekima od njih i danas, bila je da ljudi unutra ponovo ostvare sklad i smirenost. Ali u većini njih zaboravljena je ta ideja. Ideja je da se u nima održavaju vibracije svetosti i samo mesto da bude prosvetljavajuće. Oni koji nisu u stanju da pripreme sebi posebnu sobu za vežbu, mogu to da čine svuda gde im se to dopada. Sednite uspravno i prva stvar koju treba da učinite je da ka celoj kreaciji usmerite tok svetih misli ponavljajući mentalno:


20

“Neka sve stvari budu srećne, neka sva bića budu smirena, neka sva bića budu blažena”. Učinite to prema istoku, jugu, severu i zapadu. Sto to više budete činili i sami ćete se osećati bolje. Na kraju ćete otkriti da je najlakši način da postanete zdravi, ako se pobrinete da drugi budu zdravi. A najbolji način da postanete srećni je da se pobrinete da drugi budu srećni. Nakon što to učinite, ako verujete u boga treba da se molite - ne za novac, ne za zdravlje ili raj, već za znanje i svetlost, jer je svaka druga molitva sebična. Onda, sledeća stvar koju treba da učinite je da mislite o svom telu i da se pobrinete da bude jako i zdravo, jer ono je najbolji instrumenat koji imate. Mislite o njemu da je jako poput dijamanta i da ćete uz njegovu pomoć preploviti okean života. Slabi nikada ne mogu ostvariti slobodu. Odbacite sve slabosti. Kažite svom telu da je jako, kažite svom duhu da je jak, neograničeno verujte sebi i ne gubite nadu.


21

Poglavlje III PRANA Pranajama nije, kao što mnogi misle, nešto u vezi disanja, jer disanje nema mnogo veze s tim, ako uopšte i ima. Disanje je samo jedna od mnogih vežbi kojom ostvarujemo stvarnu pranajamu. Pranajama označava kontolu prane. Prema indijskoj filozofiji, ceo univerzum je sastavljen od dva materijala, od kojih se jedan zove akaša. Akaša je prisutna svuda i predstavlja sveprožimajuće postojanje. Sve što ima oblik, sve što je proizvod kombinacija ili sjedinjavanja, razvija se iz akaše. Akaša postaje vazduh, postaje tečnost, postaje masivnost. Akaša postaje sunce, zemlja, mesec, zvezde, komete. Akaša postaje ljudsko telo, životinjsko telo, planete, svaki oblik koji vidimo, sve što se može osetiti, sve što postoji. Ne može da se vidi jer je tako suptilna; izvan je svake obične percepcije. Može samo da se vidi kad postane gruba, kad preuzme oblik. Na početku stvaranja postojala je samo ova akaša. Na kraju ciklusa sve tečnosti i svi gasovi ponovo se stapaju u akašu. Na sličan način, iz akaše se odvija i sledeće stvaranje. Koja moć stvara ovaj univerzum iz akaše? Upravo kao što je akaša beskonačni, svuda prisutan materijal, takva je i prana, ta sveprisutna moć ispoljavanja ovog univerzuma. Na početku i na kraju ciklusa sve postaje akaša, a sile koje postoje u univerzumu sve se stapaju u prani. U sledećem ciklusu iz ove prane razvija se sve što nazivavamo energijom, sve što nazivamo silom. Prana se ispoljava kao kretanje, kao gravitacija, i kao magnetizam. U telu se manifestuje kroz aktivnost, nervne tokove i silu misli. Od misli pa do najmanje sile sve je manifestacija prane. Ukupan zbir svih sila u univerzumu, mentalnih ili fizičkih, kada se vrate u svoje izvorno stanje naziva se prana.


22

Kada nije bilo ni potrebe niti misli, kada je tama pokrivala? Šta je postojalo"? Akaša je postojala bez ikakvog kretanja. Bilo je zaustavljeno fizičko kretanje prane, ali je ona opstajala savršeno ista. Na kraju ciklusa energije su se u univerzumu stišale i ponovo zadobile potencijalno stanje. Na početku sledećeg ciklusa pokreću se i udaraju po akaši, pa iz akaše razvijaju različite oblike. Kada se menja akaša takode se menja i prana uz sve te manifestacije energije. Pranajama zapravo označava kontrolu te prane. To nam otvara vrata skoro neograničenoj moči. Na primer pretpostavimo da čovek savršeno razume pranu i da može da je kontroliše ovladao bi svim moćima na zemlji. Mogao bi sa svog mesta da pokreće sunce i zvezde, da kontroliše sve u univerzumu od atoma do najvećeg sunca time što bi kontrolisao pranu. To ja krajnja mogućnost i cilj pranajame. Kada jogi postane savršen ništa u prirodi ne može da bude van njegove kontrole. Ako naredi bogovima ili dušama koje su otišle da dođu, doći će. Poput robova pokoravale bi mu se sve prirodne sile. Neznalice kad ugledaju jogijeve moći kažu da on izvodi čuda. Svojstvenost hindu duha je što on uvek teži krajnjem uopštavanju, ostavljajući detalje da se kasnije obrade. U vedama se postavlja pitanje: “Šta je to čijim poznavanjem bismo znali sve”? Otuda sve napisane knjige i izložene filozofije postoje samo kao dokaz onoga čijim saznanjem sve biva znano. Ako neko želi da upozna ovaj univerzum, deo po deo, mora da upozna svako pojedino zrnce peska, što zahteva neograničeno vreme. Kakvo je onda znanje? Kako može da se postane sveznalica učenjem pojedinosti? Jogi kaže da iza ovih pojedinačnih manifestacija stoji uopšteno, apstraktno načelo. Shvatite li njega sve ste shvatili. Upravo kao što je u vedama ceo ovaj univerzum bio uopšten u jednu apsolutnu egzistenciju, pa onaj ko bi shvatio tu egzistenciju shvatio bi ceo univerzum, tako su u prani uopštene sve sile, a onaj ko razume pranu razumeće sve sile u univerzumu, kako


23

mentalne tako i fizičke. Ko kontroliše pranu može da kontroliše svoj duh, kao i sve duhove koji postoje. Ko kontoliše pranu može da kontroliše svoje telo i sva postojeća tela, jer je prana uopštena manifestacija sile. Jedna od ideja pranajame je kako da se izvrši kontrola prane. Svi treninzi i vežbanja u tom pogledu jedino postoje samo radi tog cilja. Svako mora da počne tamo gde se nalazi. Mora da nauči kako da kontroliše najbliže stvari. Telo nam je vrlo blizu, najbliže od svega u spoljašnjem univerzumu. Prana koja izrađuje ovaj duh i ovo telo najbliža nam je od svih prana u univerzumu. Mali talas prane što predstavlja naše sopstvene energije, kako mentalne tako i fizičke, najbliži nam je od svih talasa beskonačnog okeana prane. Ako možemo da ostvarimo kontroiu tog malog talasa, samo onda možemo da se nadamo da ćemo kontrolisati ćelu pranu. Jogi koji to uradi ostvaruje savršenstvo i više nije podložan nikakvom ub'caju. Postaje gotovo svemoćan, biva sveznalica. U svim zemljama srećemo sekte koje pokušavaju da ostvare takvu kontrolu prane. Postoje iscelitelji duha, vemici iscelitelji, spiritualisti, hrišćanski naučnici, hipnotizeri itd. Ako ispitamo njihova tela otkrićemo da je osnova svih njihovih sposobnosti, bez obzira da li to znaju ili ne, ostverena kontrola prane. Ako svedemo sve njihove teorije, na kraju dolazimo do toga. Manipulišu jednom istom silom, a da to i ne znaju. Nisu uspeli da otkriju tu silu i koriste je nesvesno, ne poznajući njenu prirodu. Jogi koristi tu istu silu koja dolazi iz prane. U svakom biću prana predstavlja životnu silu. Misao je najfinija i najviša akcija prane. Misao, kao što znamo, nije sve. Postoji takode i instikt, ili nesvesna misao koja predstavlja najnižu ravan akcije; Ako nas ubode komarac, naša ruka ce ga udariti automatski, instiktivno. To je jedan izraz misli. Sve refleksne akcije pripadaju toj ravni. Postoji takode i drugi nivo misli koji je svestan, promišljen. Rezonujem, prosuđujem, mislim, sagledavam lice i naličje izvesnih stvari, ali ipak to nije sve. Znamo da je razum


24

ograničen. On može da ide samo do određenog opsega. Njegov delokrug je zaista vrlo ograničen. Ipak, istovremeno uočavamo da činjenice naviru u njegovom delokrugu. Slično kao što nailazi kometa izvesne stvari naviru u taj krug. Sigurno da one pristižu izvan njegovih granica iako naš razum ne može otići izvan njega. Uzroci pojava koje se nameću u ovom malom ograničenju nalaze se izvan granica. Duh može da egzistira i na višem nivou, na nadsvesnoj ravni. Kada dostigne to stanje - koje se naziva samadhi, savršena usredsređenost ili nadsvest - odlazi izvan granica razuma i sreće se licem u lice s činjenicama koje nikada ne mogu znati nikakav instikt niti razum. Sve manipulacije finijih telesnih sila, različita ispoljavanja prane, ako se uvežbaju podstiču duh da se još više uzdigne, da postane nadsvest i odatle deluje. U univerzumu, na svakoj ravni postojanja, trajno postoji jedna supstanca. Fizički univerzum je jedna ravan; ne postoji razlika između sunca i vas. Naučnici bi rekli da je neistinito reći suprotno. Ne postoji stvarna razlika između stola i mene, jer je sto jedna tačka u mnoštvu materije, a ja sam druga. Svaki oblik predstavlja takoreći jedan vrtlog u beskonačnom okeanu materije i ni jedan nije stalan. Baš kao što u rečnom toku mogu da postoje milioni vrtloga. Voda se u svakom od njih u različitom trenutku okreće okolo nekoliko sekundi, a onda otiče i biva zamenjena novom količinom. Tako se u ćelom univerzumu stalno izmenjuju mase materije, a svi oblici su poput mnogih vrtloga. Masa materija formira jedan vrtlog, recimo ljudsko telo, ostaje tamo neko vreme, menja se i izlazi napolje u drugo, ovoga puta recimo životinjsko telo, iz koga opet nakon nekoliko godina ulazi u vrtlog koji može da predstavlja grumen minerala. Promena se odvija neprekidno. Ni jedno telo nije konstantno. Nema takve stvari kao ovo moje telo ili vaše telo, izuzev na recima. Od jedne ogromne mase materije, jedna tačka se zove sunce, druga čovek, zemlja, biljka, životinja ili mineral. Ni jedna nije stalna, sve se stalno menjaju, jer se materija neprekidno


25

stvrdnjava i raspada na svoje sastojke. Tako je i sa duhom. Materija se reprezentuje pomoću etera, a kada je delovanje prane najfinije, sam taj eter u svom najfinijem stanju vibracije reprezentovaće duh, pa će tamo biti još jedna ćela masa. Ako biste jednostavno mogli da dođete do te suptilne vibracije videli biste i osetili da je ceo univerzum sastavljen od finih vibracija. Ponekad neki lekovi ili droge imaju moć da nas na trenutak ponesu, još uvek s osećajima, do tog stanja. Sigurno se mnogi od vas sećaju čuvenog eksperimenta Sir Hamprej Dejvija kada ga je savladao gas što nagoni na smeh - kako je tokom svog predavanja nepokretno stajao omamljen, a potom rekao da je ovaj univerzum sačinjen od ideja. Tokom tog vremena nestale su u njemu grube ideje, a samo su preostalale suptilne vibracije koje je nazvao ideje. Mogao je oko sebe da vidi samo fine vibracije. Sve je postalo misao, ceo univerzum je predstavljao okean misli, a on kao i ostali postali su samo mali vrtlozi. Dakle, ako u univerzumu misli nađemo jedinstvo i konačno dođemo do sopstva, znaćemo da sopstvo može da bude samo Jedno. Izvan vibracija, u giubim i finim aspektima materije nalazi se samo Jedno. Čak i u manifestovanom kretanju postoji samo jedinstvo. Te činjenice ne mogu da se negiraju. Modema fizika je takode dokazala da je ukupan zbir energija u ovom univerzumu skroz na skroz isti. Tako je dokazano da se taj ukupan zbir energija ispoljava u dva oblika. Jedna energija je skrivena, potencijalna i smirena, a druga izlazi van i ispoljava se u različitim silama, ponovo vraća natrag u smireno stanje, pa se ponovo manifestuje. Dakle ona se večno razvija, ispoljava, pa se povlači. Kontrola ove prane, kao što smo već rekii, predstavlja pranajamu. U ljudskom telu prana se najočiglednije ispoljava u kretanju pluća. Ako prestane, tada po pravilu prestaju sva druga ispoljavanja sile u telu. Postoje osobe koje su tako istrenirane da im telo nastavlja da živi i ako se zaustavi to kretanje. Neki mogu ostati zakopani danima, bez disanja a da ipak ostanu živi. Da bi se ostvarilo to suptilno stanje mora se


26

iskoristiti pomoć giubog, pa onda krenuti lagano prema suptilnijem dok ne dopremo do svoje srži. Pranajama ustvari predstavlja kontrolu tog kretanja, koje je povezano sa disanjem. Ne proizvodi ga disanje, nego nasuprot tome ono proizvodi disanje. To kretanje usisava vazduh pomoću pumpe delovanja. Prana pokreće pluća, a to kretanje usisava vazduh. Tako, pranajama nije disanje, nego kontrola snage mišića koja pokreće pluća. Ta snaga mišića koja do njih dolazi kroz nerve, a od njih do pluća čineći da se pokreću na određen način, jeste prana. Nju moramo da kontrolišemo vežbama pranajame. Kada se ostvari kontrola prane, odmah se otkriva da se postiže kontrola i svih drugih njenih akcija u telu. Video sam čoveka koji je kontrolisao gotovo svaki mišić svog tela, a kako i ne bi? Ako se ostvari kontrola određenih mišića, zašto se ne bi postigla kontola i svakog mišića i živca? Zašto to ne bi bilo moguće? Kontrola je sada izgubljena i kretanje je postalo automatsko. Po volji ne možemo pomeriti svoje uši, a znamo da životinje to mogu. Ne posedujemo tu moć zato što to ne vežbamo. To je ono što zovemo naslednost. Ponovimo, mi znamo da latentno kretanje može ponovo da se vrati natrag manifestovanom. Napornim radom i vežbom izvesni najuspavaniji pokreti tela mogu da se ponovo dovedu pod savršenu kontrolu. Umujući na ovaj način zaključuje se da ne postoji nemoguće, nego je verovatnije da se nad svakim delom tela može ostvariti savršena kontrola. Jogi to čini pomoću pranajame. Neki od vas su možda čitali da u pranajami kada se uda! ne vazduh mora da ispuni čitavo telo pranom. U engleskom jeziku orana je označena kao dah ili disanje, pa se sigurno pitate kako to treba da se obavlja. Prevodilac je očigledno načinio grešku. Svaki deo tela može da se ispuni pranom, ili životnom silom, a kada se to učini onda može da se kontoliše čitavo telo. Sve bolesti i nevolje s telom biće pod savršenom kontrolom, i ne samo to, izgradiće se sposobnost kontrole i tela drugih. U ovom svetu sve je zarazno, kako dobro tako i rdavo. Ako vam se telo nalazi u


27

stanju izvesne napetosti, to će težiti da stvori istu napetost i u drugima. Ako ste zdravi i jaki, svi koji žive pored vas težiće da postanu isti. U slučaju da jedan čovek pokušava da isceljuje drugog čoveka, prva ideja koja nam pada na um je da on pokušava da drugom prenese svoje zdravlje. Svesno ili nesvesno zdravlje može da se prenese. Vrlo jak čovek kada živi sa slabim ućiniće ga malo jačim, bez obzira zna li to on ili ne. Kada se to čini svesno, to se događa brže i bolje. Sledeći slučajevi su kada neko sam nije vrlo zdrav, ali znamo da može drugome dati zdravlje. U tom slučaju jedan čovek je ostvario malo veću kontrolu prane, pa može da je probudi do takvog stepena vibracije na kome je moguć prenos drugoj osobi. Postojali su i slučajevi u kojima se taj postupak odvijao na udaljenom rastojanju, jer u stvarnosti razdaljina ne stvara prekid u kontinuitetu stvari. Da li između vas i sunca postoji neki prekid? Ne, predstavljate neprekinutu kontinuiranu masu čiji je jedan kraj sunce a drugi kraj ste vi. Javlja li je prekid između jednog dela reke i drugog dela? Zašto onda ne bi putovala sila? Za to ne postoji razlog. Savršeno su istiniti slučajevi isceljivanja na daljinu. Prana može da se prenese na vrlo veliko rastojanje, ali na jedan takav istiniti slučaj dolaze sto obmana. Taj postupak isceljivanja nije tako lak kao što se obično misli. U većem broju običnih slučajeva isceljivanja naći će se da iscelitelj prirodno koristi preimućstvo svog zdravog tela. Doktor alopatatije leći strpljivo koleru dajući pacijentu lekove. Homeopata daje svoje lekove i možda više može da izleći od alopate, jer ne uznemirava svoje pacijente, nego ih prepušta prirodi. Iscelitelj verom postiže još i više, jer unosi moć svog duha da kroz veru probudi uspavanu pranu kod pacijenta. Iscelitelji verom stalno prave greške. Misle da vera direktno isceljuje. Ali ona ne stvara celokupnu osnovu za sve uzroke. Postoje bolesti kod kojih su najnepovoljniji simptomi da pacijent nikada ne misli da bi mogao da ima tu bolest. Sama ogromna vera pacijenta je jedan simtom bolesti i


28

obično označava da će ubrzo umreti. U takvom slučaju nije primenljiv princip isceljivanja verom. Ako bi lečila sama vera ti pacijenti bi bili izlečeni. Pranom se vrši pravo isceljivanje. Čist čovek koji kontroliše pranu ima moć da je dovede u određeno stanje vibracije tako de se može preneti drugima budeći u njima slične vibracije. To možete videti i u svakodnevnim aktivnostima. Kada vam govorim, šta se događa? Ja, da tako kažem, dovodim svoj duh do .određenog stanja vibracije. Ukoliko u tome imam više uspeha, na vas će imati veći uticaj ono šta vam govorim. Svi ste primetili da, onog dana kada posedujem više entuzijazma, kada sam nadahnut, vi više uživate slušajući moje predavanje. Kada sam manje nadannut, osećate nedostatak interesovanja za ono što vam govorim. Svetski pokretači svojom džinovskom voljom mogu dovesti svoju pranu u viša stanja vibracije, što je tako snažno da za trenutak ščepa mnoge, privuče hiljade, pa i pola sveta misli kao što oni misle. Veliki proroci su vršili najdivniju kontrolu prane što im je davalu ogromnu snagu volje. Dovodili su svoju pranu do stanja najvišeg kretanja, čime su upravljali svetom. Sve manifestacije moći proističu iz takve kontrole. Možda niste znali tu tajnu, ovo je jedino njeno objašnjenje. Ponekad i u vašem telu snabdevanje prane više gravitira ka jednom delu, ili možda manje i narušava se ravnoteža, a time postaje ono što nazivamo bolest. Da bi se uklonio suvišak prane ili snabdeo deo koji nedostaje, pristupa se lečenju bolesti. Pranajamom se uči gde ima više prane, a u kojim se delovima javlja njen nedostatak. Osećaj se tako profinjuje, da duh oseća da ima manje prane nego što je potrebno u prstu na nozi ili prstu na ruci i poseduje moć da je uravnoteži. To su neke od različitih funkcija pranajame. Pranajarnu treba savladati polako i postepeno, a sav delokrug radža joge je učenje kontrole i usmeravanja različitih nivoa prane. Kada čovek usredsredi svoju energiju, zagospodariće pranom u svom telu. Kada meditira takode će izvršiti koncentraciju svoje prane.


29

U okeanu postoje ogromni talasi, poput planina, ima manjih talasa i još manjih sve do malih mehurića. U pozadini svih tih talasa je beskonačni okean. Mehur je na jednom kraju povezan s beskonačnim okeanom, a na drugom s ogromnim talasom. Slično, neko može da bude veliki talas, a neko mehurić, ali svako je povezan s beskonačnim okeanom energije. To pravo stiče svaka životinja samim svojim rođenjem. Tamo gde postoji život, u njegovoj pozadini je skladište beskonačne energije. Počinjući razvoj kao neka gljiva, kao sićušni mokroskopski mehurić, crpeći sve vreme život iz beskonačnog skladišta energije, oblici se stalno menjaju dok vremenom ne postanu biljka, životinja, onda čovek, pa na kraju i sam bog. To se postiže milionima eona, ali šta je zapravo vreme? Povećanjem brzine i napora sposobni su da premoste jaz vremena. Ono što prirodno zahteva dugo vreme, kaže jogi, može brže da se postigne povećanjem inteziteta delovanja. Uvlačenjem energije iz beskonačne mase koja postoji u univerzumu možda će mu trebati hiljadu godina da postane deva, a zatim možda 500 hiljada godina da postane nešto više, a zatim još 5 miliona godina da postane savršen. Davanjem bržeg rasa skraćuje se vreme. Nije li onda moguće uz ulaganje dovoljnog napora da se ostvari savršenstvo za šest meseci ili šest godina? Ne postoje ograničenja. To nam pokazuje razum. Ako se jedna mašina s izvesnom količinom uglja vozi dve milje na sat, onda će sa većom količinom uglja preći to rastojanje za kraće vreme. Slično, zašto ne bi i duša inteziviranjem svojih aktivnosti postigla savršenstvo u ovom životu? Znamo da će sva bića na kraju ostvariti taj cilj. Moraju li da se čekaju svi ti milioni eona? Zašto to ne postignemo odmah, čak i u ovom telu i u ljudskom obliku? Zašto ne bih dobio sada beskonačno znanje i beskonačnu moć? Ideal jogija i sva joga nauka usmereni su ka učenju inteziviranjem sposobnosti asimilisanja, kako bi se skratilo vreme ostvarenja savršenstva, umesto da se napreduje polako čekajući da ćela ljudska rasa postigne savršenstvo. Sta su


30

radili svi veliki proroci, mudraci i vidovnjaci? U jednom prostoru i vremenu života proživeli bi ceo ljudski život, proživevši sve vreme koje je potrebno ljudskom biću da ostvari savršenstvo. Postajali su savršeni u jednom životu. Nisu ni na šta drugo mislili, nikada ni za trenutak nisu živeli ni za kakvu drugu ideju, stoga je njihov put bio kraći. Pod usredsredenošću podrazuineva se inteziviranje moći asimilacije, a time i skraćivanje vremena. Raja joga je nauka koja nas uči kako da steknemo moć da se usredsredimo. U kakvoj su vezi pranajama i spiritualizam? Spiritualizam je takode manifestacija pranajame. Ako je istina da postoje duše umrlih, samo što ih me možemo videti, verovatno da oko nas postoje stotine, možda milioni njih, ali ne možemo da ih vidimo, osetimo, niti dodimemo. Možemo stalno da prolazimo i vraćamo se kroz njihova tela, a da nas ne vide niti osete. To je tako reći krug u krugu, univerzum u univerzumu. Imamo pet čula i reprezentujemo pranu u izvesnom stanju vibracije. Sva bića s istim stanjem vibracije mogu da se vide, ali ako postoje bića koja predstavljaju viši stupanj vibracije prane njih nećemo moći da vidimo. Možemo povećati intezitet osvetljavanja do zaslepljenosti, ali ih nećemo videti jer je opseg našeg viđenja samo u jednoj ravni vibracije prane. Postoje bića sa vrlo snažnim vidom, kao što su mačke i sove, koja ih mogu ugledati. Uzmimo na primer ovu atmosferu, ona je slojevita. Slojevi bliii zemlji su zbijeniji, gušći od gornjih. Što se uspinje višlje, atmosfera postaje sve finija i finija. Uzmimo slučaj okeana. Sto se roni dublje i dublje pritisak je sve veći i životinje koje žive na dnu nikada ne mogu da izađu na površinu, jer bi se zbog nedostatka pritiska rasprsle u komadiće. Zamislite univerzum kao okean etera, koji se sastoji od brojnih slojeva različitih stepena vibracije pod delovanjem prane. Daleko od vibracije su manje, a one koje su mu bliže postaju sve brže i brže, Lako jedan red vibracija formira jednu ravan. Onda pretpostavimo da su ti nizovi vibracija isećeni u ravni, mnogo miliona milja jedan set vibracija, a


31

zatim više miliona milja drugi, još viši, skup vibracija i tako dalje. Usled toga, verovatno da oni koji žive u ravni jednog stanja vibracije imju sposobnost da prepoznaju druge, ali ne one koji su iznad njih. Uz to, upravo kao što uz pomoć teleskopa ili mikroskopa možemo povećati delokrug svog viđenja, slično pomoću joge dovodimo se u stanje vibracije druge ravni i time možemo videti šta se tamo zbiva. Pretpostavimo da je ova soba ispunjena bićima koja ne vidimo. Ona predstavljaju pranu na određenom stepenu vibracije, dok mi predstavljamu drugačiji stepen vibracije. Pretpostavimo da ta bića predstavljaju brze vibracije, a mi suprotne. Od prane su sačinje ta bića, kao što smo i mi. Svi smo delovi istog okeana prane, samo postoji medu nama razlika u brzini vibracije. Ako sebe mogu da dovedem na nivo brzih vibracija, moja ravan se odmah . menja, uopšte vas više neću videti, vi ćete iščeznuti a pojaviće se ta bića. Neki od vas verovatno znate da je to istina. Sve što vaš duh dovodi do stanja više vibracije u jogi je sadržano u jednoj reči samadhi. Sva stanja viših vibracija ili nadsvesnih vibracija duha sadržana su u reči samadhi. Niža stanja samadhija nam već daju viđenje tih bića. A u najvišem stanju samadhija vidimo pravu istinu svih stvari, vidimo materijal od koga su sačinjeni svi stupnjevi bića. Kada se upozna grudva gline spoznaje se glina u ćelom univerzumu. Na ovaj način, vidimo da pranajama u isti mah podjednako uključuje sve što je istinito u spiritizmu. Slično otkrićete da bilo gde da neka sekta ili grupa ljudi pokušavaju da otkriju nešto okultno, mistično ili skriveno, ono što čine je zapravo ova joga, ovo nastojanje da se kontroliše prana. Otkrićete da bilo gde da postoji neki neobičan prikaz moći, to je manifestacija prane. U pranajami se mogu uključiti čak i prirodne nauke. Sta pokreće parnu mašinu? Prana koja deluje kroz vodenu paru. Sta su sve ove pojave poput elektriciteta itd., ako ne prana? Šta je prirodna nauka, ako ne nauka o pranajami uz pomoć spoljašnjih sredstava. Prana, manifestujući se kao mentalna snaga, može da se kontroliše


32

samo primenom mentalnih sredstava. Onaj deo pranajame koji pokušava da kontroliše fizičke manifestacije prane pomoću fizičkih sredstava, nazvan je prirodna nauka, a onaj što pokušava da kontroliše manifestaciju prane u obliku mentalne sile, uz pomoć mentalnih sredstava naziva se radia joga.


33

Poglavlje IV PSIHIČKA PRANA Po učenju jogija u kičmenom stubu postoje dva nervna toka koji se zovu pingala i ida i prazan šuplji kanal sušumna, koji slobodno prolazi kičmenim stubom. Na najnižem kraju kičmenog stuba nalazi se ono što jogiji nazivaju lotos kundalinija. Opisuju ga da je trouglastog oblika u kome je sklupčana moć zvana kundalini. Kada se probudi kundalini pokušava da se probije kroz šuplji kanal i kako se podiže, korak po korak otvara se u duhu sloj za slojem i jogi stiče različite vizije i sve moći. Kad stigne do mozga, jogi biva savršeno rastavljen od tela i uma, duša stiče slobodu. Znamo da je kičmeni stub neobično uređen. Ako postavimo horizontalno broj osam uočavamo da je sastavljen od dva dela koja su povezana u sredini. Ako naslažemo horizontalne osmice, jednu povrh druge, to će predstavljati kičmeni stub. Levo je ida, desno pingala, a šuplji kanal sredinom kičmenog stuba je sušumna. Tamo gde se u nekom od pršljenova završava kičmeni stub, fina vlakna tkiva izlaze na dole, a kanal se pruža čak i kroz vlakna tog tJciva, samo je mnogo finiji. Kanal je na najnižem delu zatvoren pored onoga što se naziva sveli splet ili pleksus, koji je prema modernoj fiziologiji trouglastog oblika. Različiti spletovi ili pleksusi duž kičmenog stuba odgovaraju različitim lotosima kod jogija. Jogi poima nekoliko centara, počevši s muladharom, kao osnovom,a završavajući sahasrarom, ili lotosom s hiljadu latica u mozgu. Dakle, ako prihvatimo te različite spletove ili pleksuse kao predstavnike lotosa, ideja jogija lako može da se shvati jezikom moderne fiziologije. Znamo da postoje dve vrste aktivnosti u tim nervnim centrima. Jedna je dovodna, a druga odvodna, jedna je senzorna, a druga motorna, jedna je centripetalna a druga centrifugalna. Jedna nosi senzacije u


34

mozak, a druga iz mozga prema spoljnom telu. Na kraju krajeva sve te vibracije povezane su s mozgom. Treba da razumemo još nekoliko činjenica da bi pripremili teren za objašnjenja koja će uslediti. Kičmeni stub se završava u mozgu u nekoj vrsti loptastog proširenja u produžetku moždine, koja ne pripada mozgu, tako da može doći do udara u glavu, jer će se sila od tog udara razložiti kroz tečnost i neće povrediti loptasto zadebljanje. Ovu važnu činjenicu treba zapamtiti. Drugo, takode treba da znamo da od svih centara treba posebno da zapamtimo tri, a to su: muladhara (u osnovi), sahasrara (lotos s hiljadu latica u mozgu) i manipura (lotos u pupku). Sledeću činjenicu ćemo uzeti iz fizike. Svi smo čuli o elektricitetu i s njim povezanim različitim silama. Niko ne zna šta je tačno elektricitet, ali iz onog što je do sada poznato, to je vrsta kretanja. U univerzumu postoje i druga kretanja. Kakva je razlika između njih i elektriciteta? Pretpostavimo da se ovaj sto pokreće i da se molekuli, koji ga sačinjavaju kreću u različitim smerovima, primoraju da krenu istim smerom. To će biti kretanje kroz elektricitet. Električno kretanje navodi molekule tela da se kreću u istom smeru. Ako se učini da se svi molekuli vazduha iz ove sobe kreću u istom smeru, to će od ove sobe stvoriti divovsku električnu bateriju. Moramo zapamtiti još jednu stvar iz fiziologije. Centar koji reguliše respiratorni sistem poseduje neku vrstu kontrole delovanja nad sistemom nervnih tokova. Sada ćemo videti kako se vežba disanje. Na prvom mestu usled ritmičkog disanja dolazi tendencija svih molekula u telu da se kreću u istom smeru. Kada se duh preobrazi u volju ili htenje nervni tokovi menjaju kretanje. Ono postaje slično kretanju elekticiteta jer su živci pod dejstvom elekrične struje potvrdili svoju polarnost. To pokazuje da kada se volja ili htenje preobražavaju u nervne tokove, nastupa promena u nešto slično elektricitetu. Kada svi pokreti tela postanu savršeno ritmični, telo takoreći postaje ogromna baterija volje. Jogi želi baš tu silnu volju. Ovo je bilo fiziološko objašnjenje vežbe disanja. Vežba disanja ima za cilj da stvori


35

ritmičku aktivnost u telu i tako kroz respiratorne centre pomogne kontrolu drugih centara. Cilj pranajame je da se probudi kundalini snaga koja leži sklupčana u midadhari. Sve što vidimo, zamislimo, ili sanjamo morali smo da opazimo u prostoru. Taj običan prostor naziva se mahakaša ili osnovni, elementarni prostor. Kada jogi čita tuđe misli ili opaža nadčulne objekte, vidi ih u drugoj vrsti prostora koji se zove čitakaša, ili mentalni prostor. Kada percepcija postane bespredmetna, a duša blista u svojoj sopstvenoj prirodi to se naziva čidakaša ili prnstoino znanje. Kada se probudi kundalini i ude u sušumna kanal sva opažanja su u mentalnom prostoru. Kada stigne do kraja kanala, koji se otvara u mozgu, bespredmetna percepcija je u prostornom znanju. Uzmemo li analogiju elektriciteta, nalazimo da čovek može poslati elekricitet samo preko žice, ali prirodi nisu neophodne žice da bi odaslala ogromne tokove elektriciteta. To pokazuje da žice nisu neophodno potrebne, nego smo na njih upućeni zvog svoje nesposobnosti da odašiljemo struju i bez njih. Na sličan način sve senzacije i kretanja tela šalju se u mozak, a iz mozga kroz različite žice" nervnih vlakana. Stubovi senzornih i motornih vlakana u kičmenom stubu su jogijeve ida i pingala. To su glavni kanali kroz koje dovodne i odvodne struje putuju. Zašto duh ne bi slao vesti kroz neke žice, ili reagovao bez ikakve žice. Vidimo da se to dešava i u prirodi. Jogi kaže, ako to možemo da učinimo, oslobodićemo se okova materije. Kako to može da se uradi? Ako možemo učiniti da struja prolazi kroz sušumnu, to jest središnji kanal kičmenog stuba rešavamo problem. Duh je stvorio ovu mrežu nervnog sistema i treba da je razgradi, tako da se ne zahtevaju nikakve žice da deluju kroz uju. Samo tada ćemo steći sve znanje i telo više neće biti sputano. Zato je važno da ostvarimo kontrolu nad sušumnom. Ako možemo da pošaljemo mentalnu struju kroz šuplji kanal bez ijednog nervnog vlakna koji bi poslužio kao žica, jogi kaže, problem je rešen, a takode kaže da to može se obavi.


36

Sušumna kanal je kod običnih ljudi zatvoren na donjem kraju i kroz njega se ne obavlja nikakvo delovanje. Jogi preduzima vežbe kojima ga otvara i čini da njime poteku nervne struje. Kada se senzacija prenese do centra on reaguje. Ta reakcija kod automatskih centara je praćena kretanjem. Kod centara svesti praćena je prvo opažanjem, a onda kretanjem. Sva opažanja su reakcija na spoljašnju akciju. Kako onda nastupa opažanje u snovima? U snovima nema spoljašnjeg delovanja. Zato su senzoina kretanja negde pritajena. Na primer, kada ugledam grad, percepcija grada nastaje usled spolja donesenih senzacija objekata koje on sadrži. Reklo bi se da se uspostavljaju izvesna kretanja u moždanim molekulima pomoću živaca za unutrašnji prenos koji se pak stavljaju u pokret uz pomoću spoljašnjih objekata u gradu. Onda se čak i nakon dugog vramena mogu sećati tog grada. To sećanje je baš isti fenomen, samo u blažem obliku. Odakle je akcija koja čak pokreće i oblike blagih vibracija u mozgu? Sigurno ne iz elementarnih ili prvobitnih senzacija. Otuda, mora da su senzacije negde pritajene (sklupčane) pa, svojim delovanjem, iznose napolje blage reakcije koje nazivamo percepcijom ili opažanjem snova. Centar u kome su sve te preostale senzacije uskladištene naziva se muladhara, plodište ili sud u korenu u kome je sklupčana kundalini energija. Vrlo je verovatno da je preostala motorna energija uskladištena u tom centru. Nakon predanog studiranja ili meditacije o spoljašnjim efektima, deo tela u kome je smeštena muladhara (verovatno sakralni ili sveti pleksus) biva zagrejan. Dakle, ako se probudi sklupčana energija i postane aktivna, pa svesno krene naviše kroz sušimna kanal, delujući u centru za sentrom, unutra će se pokrenuti ogromna reakcija. Kada sićušan deo energije krene duž nervnih vlakana i u centrima prouzrokuje reakciju, percepcija označava san ili uobraženje. Ali kada snagom duge unutrašnje meditacije krene velika količina energije duž sušumne i počne da udara u centre, pojaviće se ogromna reakcija od sanjanja ili mašte mnogo intenzivnija od čulne


37

percepcije. A kada stigne do sedišta svih senzacija, do mozga, reagovaće takoreći ceo mozak i rezultat ce biti nastup potpunog sjaja prosvetljenja, percepcija sopstva. Kad sila kundalini putuje od centra do centra, otvara se takoreći sloj duha za slojem i jogi opaža ovaj univerzum u njegovom finom. kauzalnom obliku. Samo se tada saznaju oba uzroka ovog univerzuma, kako senzacije tako i reakcije i stiče se sve znanje. Kada se poznaju uzroci, znanje o posledicama uslediće prirodno. Dakle buđenje kundalini je jedini put za sticanje božanske mudrosti, nadsvesne percepcije i ostvarenje duše. Do buđenja može doći na različite načine. Kroz ljubav prema bogu, kroz milost usavršenih mudraca, ili kod filozofa kroz moć analitičke volje. Gde god da se manifestuje natprirodna moć ili mudrost, tu mora da je makar mala kundalini struja našla svoj put kroz sušumnu. Samo što su u većini takvih slučajeva iz neznanja ljudi pravili greške u nekoj od vežbi, pa je oslobođen samo mali deo uspavane (sklupčane) energije. Svako obožavanje, svesno ili nesvesno, vodi do istog cilja. Čovek misli da prima odgovor na svoje molitve, a ne zna da ispunjenje molitve dolazi kroz samu njegovu prirodu, da je uspeo samo usled svog mentalnog stava u molitvi da probudi delić svoje beskonačne moći koja je inače već u njemu, ali uspavana. Prema tome, ono što neznajući obožava pod različitim imenima, kroz strah i drhtanje, jogi obznanjuje da je stvarna moć koja je uspavana u svakom biću. Ona je majka večne sreće, samo ako znamo kako da joj pristupimo. Radža joga je nauka o religiji koja je racionalnija i pametnija od svih oblika obožavanja, ceremonija i misterija.


38

Poglavlje V KONTROLA PSIHIČKE PRANE Sada ćemo se baviti vežbama pranajame. Videli srno, prema učenju jogija, da je prvi korak kontrola kretanja pluća. Želimo da osetimo najfinije pokrete koji se odvijaju u telu. Duh nam je previše usmeren napolje i izgubili smo iz vida fine unutrašnje pokrete. Ako budemo mogli da počnemo da osećamo, moći ćemo i da kontrolišemo. Svuda po telu kreću se te nervne struje, daju nam život i donose vitalnost svakom mišiću, ali ih ne osećamo. Jogi govore da to možemo da naučimo. Kako? Preuzimajući kontrolu kretanja pluća. Kada to činimo za dovoljno dugo, moći ćemo da ostvarimo kontrolu najfinijih pokreta. Evo došli smo do same vežbe pranajame. Sednite uspravno, telo mora da se drži savršeno uspravno. Kičmena moždina, mada nije pričvršćena sa kičmene pršljenove ipak je unutra. Ako ste iskrivljeni remetite kičmenu moždinu, a na ovaj našin ona je potpuno slobodna. Svaki put kad sednemo da meditiramo, ako smo savijeni time povredujemo sebe. Tri dela našeg tela, grudi, vrat i glava moraju se držati uspavno, u jednoj liniji. S malo vežbe otkrićete da je to lako poput disanja. Druga stvar je sticanje kontrole nad nervnim sistemom. Rekli smo da nervni centri koji kontrolišu respiratorne organe, na neki način kontrolišu i delovanje drugih živaca, pa je zato potrebno ritmičko disanje. Uobičajeno disanje ne treba ni da se smatra disanjem. Vrlo je nepravilno. Postoji takode i prirodna razlika u disanju muškarca i žene. Prva lekcija koju učimo je da dišemo na pravilan način, kako da udahnemo a onda izdahnemo. To usklađuje sistem. Nakon nekog vremena vežbe, dobro će biti da se tome doda ponavljanje neke reci, kao što je reć OM, ili bilo koje druge reći. Umesto da odbrojavamo jedan, dva, tri, četiri itd. u


39

Indiji koristimo izvesne simbolične reci. Dopustite da reč teče, unutra s udisanjem onda napolje s izdahom, harmonično i otkrićete da ćelo telo zadobija određen ritam. Tada ćete saznati šta je pravi odmor. U poredenju s tim spavanje nije pravi odmor. Kad jednom nastupi takav odmor i najnapetiji živci će se smiriti. Otkrićete da ranije zapravo nikada niste ni doživeli pravi odmor. Prvi rezultati te vežbe uočavaju se u promeni izraza lica. Iščezavaju grube linije, jer sa smirenim mislima smirenost se ogleda i na licu. Sledeče je iep glas. Nikada nisam sreo jogija sa kreštavim glasom. Ti znaci se javljaju već nakon nekoliko meseci vežbe. Nakon nekoliko dana vežbe gore pomenutog disanja, treba da se pređe na viši stupanj. Ispunimo polako pluća vazduhom kroz ida kanal, to jest kroz levu nozdrvu, s istovremenom usredsredenošću duha na tu nervnu struju. Takoreći usmeravate nervnu struju kroz kičmeni stub i silovito udarite u najniži pleksus ili osnovni lotos koji je trouglastog oblika i sedište kundalini. Onda tamo zadržimo neko vreme tu struju. Zamislimo da s udisanjem vučemo tu nervnu struju kroz pingalu, a onda je lagano izbacujemo kroz desnu nozdrvu. U početku će to biti teško. Desna nozdn'a se najlakše zatvara palcem i onda lagano udahne kroz levu. Onda se zatvore obe nozdrve palcem i kažiprstom pri čemu se zamišlja upućivanje struje naniže i udaranje u osnovu sušumne. Pa se ukloni palac i izdahne kroz desnu nozdrvu. Potom se lagano udahne kroz desnu nozdrvu zatvorivši levu. Zatvore se zatim, kao ranije, obe nozdrve. Način na koji ovo vežbaju hindusi za vas bi bio težak, jer to oni rade od detinjstva i pluća su im uvežbana. Za vas je dobro da započnete s 4 sekunde i da s napredkom polako produžujete. Udahnite za 4 sekunde, zadržite dah 16 sekundi pa izdahnite u trajanju od 8 s-kundi. To čini jednu pranajamu. Istovremeno mislite o osnovnom lotosu trouglastog oblika usredsredivši svoj duh na njegov centar. Mašta vam može biti od velike pomoći. Sledeći oblik pranajame je lagano udisanje, nakon čega sledi lagano izdisanje, pa se onda zadržava dah u istom trajanju. Razlika


40

je samo u tome što se prvo zadržavao dah nakon udisanja, a u ovom slučaju nakon izdisanja. Ova pranajama je lakša. Pranajama u kojoj se zadržava dah nakon udisanja ne sine previše da se vežba. Vežbajte je samo četiri puta ujutro i četiri puta uveče. Onda može lagano da se povećava vreme i broj. Otkrićete da posedujete snagu da to činite i da u tome uživate. Kada oseute da imate dovoljno snage i da vam ide lako možete sa 4 da povećate broj na 6. Ako ne vežbate redovno to povećanje može da bude štetno. Od gore opisana tri postupka za pročišćavanje nervnog sistema, prvi i poslednji nisu teški ni opasni. Što duže vežbate prvi postupak bićete smireniji. Samo mislite OM, što možete činite dok sedite na svom poslu i biće vam sve bolje. Redovnom vežbom kundalini će se jednog dana probuditi. Oni koji vežbaju jednom ili dva puta dnevno ostvariće samo malo smirivanje tela i duha, kao i lep glas. A oni koji s vežbom nastave, probudiće kundalini i ćela priroda počeće da im se menja, otvoriće im se kruga sveg znanja. Više nećete imati potrebu da tragate za knjigama radi sticanja znanja, jer će vam sopstveni duh postati najbolja knjiga koja sadrži neograničeno znaje. Već sa govorio o strujama u idi i pingali, koje teko s jedne i druge strane kičmenog stuba, a takode i kroz sušumnu koja prolazi sredinom kičmene moždine. One postoje u svakoj životinji. Svako biće koje poseduje kočmenu moždinu poseduje te tri linije za delovanje. Jogi tvrdi da je sušumna zatvorena kod običnih ljudi, pa joj se aktivnost ne ispoljava očevidno, dok ostale dve prenose snagu u različite delove tela. Samo jogi ima otvorenu sušionnu. Kad u otvorenoj sušumni počne da se uzdiže ova struja uzdižemo se izvan čula, duh postaje nadsvestan, jer se uzdižemo iznad intelekta dokle rezonovanje ne može da dosegne. Za jogije je osnovna stvar da otvori sušumnu. Po njihovom učenju, duž sušumne se pružaju centri, ili figurativno rečeno, lotosi. Najniži centar je na najnižem kraju kičmenog stuba i zove se muladhara, sledeći viši centar zove se svadistana, treći je manipura, četvrti anahata, peti višudha, šesti ađna i poslednji


41

koji se nalazi u mozgu je sahasrara, ili centar sa hiljadu latica. Za sada treba da poznajemo samo dva centra, najniži muladhara i najviši sahasrara centar. Svu energiju trebamo podići iz njenog sedišta u muladhari i dovesti do sahasrare. Jogiji tvrde da je sva energija ljudskog tela ono što oni zovu ođas. Sada je ođas uskladišten u mozgu. Što je više ođasa u mozgu čovek je snažniji, jačeg intelekta, duhovno jači. Neko može divno da govori i lepo misli, ali to ne ostavlja utisak na ljude, dok neko ne govori lepo niti ima lepe misli, ali njegove reci očaravaju. Svaki pokret mu je snažan. To je usled snage ođasa. Sada je u svim ljudima manje odasa. Na kraju sve sile koje deluju u telu postaju ođas. Zapamtite da je u pitanju samo transformacija. Ista sila koja spolja deluje kao elektricitet i magnetizam, promeniće se u unutrašnju silu, a ista sila koja se ispolajava u mišićnoj energiji pretvoriće se u ođas. Jogiji kažu da deo energije koji se ispoljava kao seksualna energija u seksualnim mislima, kada se zaustavi i kontroliše lako se preobražava u ođas, a pošto njom upravlja muladhara, jogiji tom centru posvećuju naročitu pažnju. Jogi pokušava da preuzme svu tu seksualnu energiju i da je preobrazi u ođas. Samo čist i nevin čovek može da ostvari podizanje ođasa i skladištenje u mozgu. Zato su se čistota i nevinost smatrali najvišom vrlinom. Ako nije čist čovek oseća da se udaljava od duhovnog, gubi duševnu snagu i moralnu čvrstinu. Zato svi religiozni redovi koji su stvarali religiozne velikane insistiraju na apsolutnoj nevinosti. Zato postoje monasi, koji se odriču braka. Mora da se ostvari savršena čistota u mislima, recima i delu. Bez toga je vežbanje radža joge opasno, može da dovede i do ludila. Ako se praktikuje radža joga, a istovremeno živi nečist život, kako se može očekivati da se bude jogi?


42

Poglavlje VI PRATJAHARA I DHARANA Sledeći korak se naziva pratjahara. Šta je to? Znate kako nastaje opažanje. Pre svega postoje spoljašnji instrumenti, onda unutrašnji organi koji deluju u telu kroz moždane centre i postoji duh. Kada se oni sastanu i sjedine s nekim spoljašnjim objektom, onda ga opažamo. U isto vreme veoma je teško usredsrediti duh i vezati ga samo za jedan organ; um je rob. Svuda slušamo ..budi dobar-, .budi dobar'. Teško da postoji neko dete na zemaljskoj kugli kome se nije govorilo ne kradi, ne laži, ali niko nikada nije učio decu kako sebi da pomognu da to ne čine. Verbalna uputstva im ne mogu pomoći da to ne čine. Zašto ne bi dete postalo lopov? Ne učimo ga da krade, govori mu se jednostavno da ne krade. Ali ako ga naučimo kako da kontroliše svoj duh pomoći ćemo mu zaista. Sve akcije, kako unutrašnje tako i spoljašnje odvijaju se kada se duh udruži sa centrima, takozvanim organima. Voljno ili bez svoje volje biva privučen da se udruži sa tim centrima, zato ljudi čine budalaste stvari i osećaju se jadno, što ne bi činili da im je duh pod kontrolom. Sve je ovo jasno. Da li je to moguće? Savršeno je moguće. Vidite u savremenom dobu iscelitelji verom uči ljude da poriču i odbijaju patnju, bol i zlo. Njihova filozofija ide dosta zaobilazno, ali je deo joge na kome su pravili greške. Kako su ljudi uspevali da odbace patnju njenim odricanjem? Jer su koristilili zapravo jedan vid pratjahare, čineći time da duh bude dovoljno jak i da ignoriše čula. Hipnotizeri na sličan način svojom sugestijom za neko vreme podstiču kod pacijenta neku vrstu nezdrave pratjahare. Takozvane hipnotičke sugestije mogu delovati samo na slab duh. Dok hipnotizer fiksiranjem pogleda ili na drugi način uspeva da dovodi duh subjekta u neku vrstu pasivnosti, njegove sugestije ne deluju.


43

Dok kontrola nervnih centara, koja se za neko vreme uspostavlja kod hipnotisanog, ili pacijenta isceljenog verom od strane operatera dostojna je prekora jer vodi do krajnje propasti. Jer se snagom volje zaista ne kontrolišu moždani centri, nego je neko vreme takoreći omamljen pacijentov duh iznenadnim udarcima tuđe volje. Ne vrši se kotrola snagom mišića, pomamnom trkom vatrenog Uma nego zahtevom da neko žestoko udari po glavi konja, da se time omami i potom brzo ukroti. U svakom od tih procesa, kojim se deluje na čoveka, on gubi svoju mentalnu energiju, dok na kraju duh umesto da stekne moć savršene kontrole, ne postane bezoblična nemoćna masa, pa mu kao jedino utočište predstoji ludnica. Svaki pokušaj kontrole koji nije dobrovoljan i nije pod kontrolom svog duha, ne samo da je koban nego na kraju i poraiavajući. Cilj svake duše je ostvarenje slobode, gospodarenje, tako što neće robobati materiji i mislima, već vladati kako spoljašnjom, tako i unutrašnjom prirodom. Umesto da vodi tome, svaki uticaj tuđe volje u ma kom obliku da se javi, bilo direktnom kontrolom organa ili prisilom da se kontroliše pod morbidnim uslovima samo kove još jedan beočug više na lancu predašnjih misli i prošlih sujeverja. Zato ne dozvolite da drugi deluju na vas. Čuvaj se da iz neznanja dovodiš druge do sloma. Istina je mnogi uspevaju da drugima za neko vreme donesu dobra, dajući njihovim sklonostima nov trend, ali istovremeno milione drugih vode u propast svojim nesvesnim sugestijama koje šire uokolo, budeći u ljudima nezdrave, pasivne hipnotdčke uslove, koji ih na kraju čine gotovo bezdusnim. Zbog toga, ko god da od nekog 'uaži slepo verovanje ili za sobom povlači ljude moćima da kontroliše svojom superiornijom voljom, nehotično povreduje čovečanslvo. Zato koristite samo svoj sopstveni duh, kontrolišite telo i duh, zapamtite cla dok ste nemoćni ni jedna volja sa strane ne bi smela da deluje na vas. Izbegavajte svakoga, ma koliko da je velik i dobar, ko traži od vas da verujete slepo. Po


44

celom svetu počeli su da pevaju, igraju i propovedaju pripadnici različitih sekti, raširili su se poput infekcije. Oni su takođe neka vrsta hipnotizera. Uspostavljaju neobičnu kontrolu kada su sa senzilivnim osobama, ali na kraju prete opasnošću da degenerišu celu rasu. Kakvo je to zdravlje pojedinca ili rase ako postavši prividno dobri ostaju i dalje grešni uz pomoć njihove morbidne kontrole? Ljudsko srce ne može da podnese iznos povreda i štete koje se nanose čovečanstvu od strane takvih neodgovornih, a naizgled dobronamernih religioznih fanatika. Njima nije poznato da duhovi koji iznenada dozive sptritualni preobražaj nijihovim sugestijama, - muzikom i molitvama postaju slabe, morbidne i nemoćne. To će uvek biti tako, otvarače ih i izlagati utdcaju ma kojih drugih sugestija, što predsrtavlja zlo. Te neznalice učine malo, a zavedena osoba sanja da je obasuta od nekog bića iznad oblaka, dok oni čestitaju sebi na svojini moćima da preobražavaju ljudska srca. Tako seju seme budućeg propadanja, kriminala, umne poremećenosti, ludila i smrti. Zato izbegavajte sve što vas lišava slobode. Znajte da je to opasno i izbegavajte svim svojim sredstvima i moćima. Onaj ko uspe da sjedinjuje svoj duh s centrima i da ga odvaja, uspeo je u ptatjahari, koja označava “sabiranje u pravcu”, ostvario je kontrolu ispoljavanja moći duha olobodivši ga od robovanja materiji. Kada to uspemo da ostvarimo izgradićemo pravi karakter i načiniti veliki iskorak ka oslobođenju. Dotle smo samo mašine. Veoma je teško kontrolisati duh. Postoji lepo poredenje u prići o pobesnelom majmunu. Jedan majmun je po svojoj prirodi, kao i svi majmunu, bio nemiran. Kao da to nije bilo dovoljno, neko mu je dao vino, pa je postao još nemirniji. Onda ga je ujela škorpija. Kad nekog ujede škorpija po ceo dan skače okolo od bola. Tako se siroti majmun našao u još lošijem položaju. Njegova nevolja je prevršila svaku meni kad je ušao u njega i jedan demon. Ni jednim jezikom ne može se opisati njegov nemir.


45

Ljudski duh je kao majmun, po svojoj prirodi neprekidno je aktivan. Opijen vinom želja biva još nemirniji. Onda nastupa posedovanje, pa ujed škorpije ljubomorne na uspehe drugih i na kraju u duh ulazi demon ponosa i oholosti tako da biva zauzet samo razmišljanjem o sebi i svom ugledu. U prvoj lekciji treba da se sedne i pusti duh da luta. On sve vreme žubori, skakuće kao što to čini majmun sve vreme. Pustite ga da skakuće koliko želi, samo čekajte i posmatrajte. Znanje je moć, kaže poslovica i to je istina. Dok ne upoznate sve šta duh čini ne možete ni da ga kontrolišete. Pustite mu uzde i javiće se mnoge skrivene misli, bićete njima zapanjeni. Otkrićete da svakog dana mentalne ludorije ili fantazije postaju sve manje silovite, bivaju svakog dana sve smirenije. Za prvih nekoliko meseci utvrdićete da duh ima tako mnogo misli, potom ćete uočili da se smanjuju, a za još nekoliko meseci biće ih još manje, dok na kraju duh ne bude pod savršenom kontrolom. Ali strpljivo morate nastaviti sa svakodnevnom vežbom. Čim se priključi vodena para mašina mora da se pokrene. Tako isto čim se pred nama pojave stvari moramo da ih opažamo. Da bismo dokazali da nismo mašima moramo pokazati da nismo ni pod čijom kontrolom. Ta kontrola duha i ne dozvoljavanje spajanja s centrima jeste pratjahara. Kako se to praktikuje? To je ogroman posao, ne može da se obavi za jedan dan. Samo strpljivim i kontinuiranim višegodišnjim naporom možemo u tome uspeti. Nakon nekog vremena vežbanja pratjahare pristupamo sledećem koraku, dharani ili zadržanju duha na izvesnoj tački. Sta se pod tim podrazumeva? Prisiljavanje duha da oseća izvesne delove tela do isključivanja drugih. Na primer, pokušajte da osećate samo ruke, do isključivanja ostalih dolova tela. Kada čita, grada duha, ili svest bude ograničena na izvesno mesto to je dharana. Ova dharana može biti različitih vrsta i zajedno s njom bolje je sprovoditi malu igru mašte. Na primer, treba učiniti da duh misli o jednoj tački u


46

srcu. To je vrlo teško. Lakše je tamo zamisliti lotos. Lotos pun blistave svetiosti. Usmerite tamo svoj duh. Ili mislite o lotosu u mozgu, kao da je obasjan svetlošću ili o različitim centrima u ranije pomenutoj sušumni. Jogi mora stalno da vežba. Treba da pokuša da živi sam, jer društvo različitih ljudi skreće pažnju duha. Ne treba da govori mnogo, jer govor skreće pažnju duha, ne treba da radi mnogo jer preveliki rad remeti duh; ne može se ostvariti kontrola duha nakon celodnevnog napornog rada. Onaj ko se drži gornjih pravila postaje jogi. Tako je velika moć joge da će i malo njene prakse donetd velike dobrobiti. Nikoga neće povrediti, već će svima biti od koristi. Pre svega ublaiiće nervnu napetost, donoseći nam smirenost omogućiće da mnogo jasnije vidimo stvari. Temperament će nam biti bolji, a i zdravlje takode. Jedan od prvih znakova napretka će biti dobro zdravlje i lep glas. Nedostaci u našem glasu će nestati. To su prvi od brojnih efekata koji će se javiti. Oni koji uporno i predano vežbaju zapaziče i druge znakove. Ponekad će se javiti zvuči, poput zvona u daljini, koja se mešaju u uhu neprekidno stvarajući jedan zvuk. Ponekad će se videti stvari, male mrlje svetlosti kako plove i postaju sve veće i veće, ako se te stvari pojave znaćete da napredujete brzo. Oni koji žele da budu jogi i uporno vežbaju, na prvom mestu moraju da vode računa o dijeti. Ali i oni koji vežbaju samo malo radi poboljšanja svog poslovnog života, neka ne jedu previše inače mogu jesti sve što vole. Onima koji žele da ostvare brži napredak i uporno vežbaju stroga dijeta je apsolutno neophodna. Otkrtiće da je dobro živeti i po nekoliko meseci samo na mleku i žitaricama. Pošto organizam postaje sve finiji i finiji, u početku će se primetiti da i najmanja neregularnost u praksi narušava ravnotežu. Jedan komadić hrane može više ili manje da poremeti sistem, dok se ne bude ostvarila savršena kontrola, a onda može da se jede sve što se želi. Kada se počne sa usredsredivanjem i najmanje bockanje igle može da se doživi kao munja što uz tresak


47

groma prolazi kroz mozak. Kad se profine organi percepcija postaje finija. Kroz ta stanja treba da prodemo. Ko u tome istraje uspeće. Odreknite se argumentacije i drugih smetnji. Postoji li išta u suvom intelektualnom žargonu? To samo izbacuje duh iz ravnoteže i uznemirava ga. Treba da se shvate stvari na finijim ravnima. Može li razgovor to da uradi? Dakle odreknite se svih uzaludnih razgovora. Čitajte knjige koje su napisale ostvarene osobe. Budite kao ostriga. Postoji lepa indijska basna u kojoj se kaže: “Ako pada kiša kada je zvezda Svati u ascendentu i padne u ostrigu, ta kap postaje biser. Ostrige to znaju, tako da izlaze na površinu kada šija ta zvezda i čekaju da uhvate dragocenu kap kiše. Kada kap padne u ostigu, ona brzo zatvara svoju školjku i uranja duboko do samog dna, gde od uhvaćene kapi stvara biser”. Mi treba da budemo poput ostrige. Prvo treba da čujemo, onda da razumemo, pa otklonimo sve smetnje zatvorivši svoj duh za spoljašnje uticaje i posvetimo se razvoju istine u sebi. Postoji opasnost od traćenja energije prihvatanjem neobičnih ideja, a onda njihovim odricanjem radi drugih koje su trenutno u modi. Posvetite se jednoj stvari i završile je do kraja. Dok ne ostvarile ciii, ne odbacujte je. Ko poludi za jednom idejom može samo da ugleda svctlost. Oni što malo gricnu ovde, malo tamo nikada to ne mogu postići. Na momenat mogu da zagolicaju svoje živce, ali sve će se završiti na tome. Robovaće u rukama prirode i nikada neće stupiti izvan čula. Oni koji stvarno žele da postanu jogi, jednom za svagda moraju da se odreknu tog “grickanja” različitih stvari i ideja. Posvetite se jednoj ideji. Učinite da ona postane vaš život mislite o njoj, sanjajte o njoj, živite s njom. Dopustite da mozak, mišići, nervi i svaki deo vašeg tela budu ispunjeni tom idejom. Odreknite se svih drugih ideja. To je put do uspeha, njim su prolazili svi duhovni velikani. Drugi su samo mašine koje govore. Ako zaista želimo da budemo


48

blagosloveni i da blagoslovimo druge moramo da se uputimo dublje. U prvom koraku ne treba da uznerniravamo duh, niti da se povezujemo sa osobama čije ideje uznemiravaju. Svi znate da vas izvesne osobe, izvesna mesta ili hrana odbijaju. Izbegavajte ih, a oni koji žele da ostvare najviše moraju da izbegavaju svako društvo kako dobro tako i rdavo. Vežbajte istrajno bez obzira da li ćete živeti ili umreti. Posvetite se radu bez razmišljanja o njegovim rezultatima. Ako ste dovoljno hrabri, već za šest meseci bićete savršeni jogi. Ali oni koji uzmo malo ovoga i po malo od svega dragog ne napreduju. Jednostavno nema koristi da se uzimaju lekcije. Oni koji su puni tamasa, neznalice i glupi ljudi, čiji se duh nikada nije opredelio ni za kakvu ideju, koji žude samo za zabavom, zauvek će u religiji i filozofiji videti samo zabavu. Nepostojani su. Slušaju, razgovaraju, misle da je to vrlo fino onda odlaze kući i zaborave o svemu što su čuli. Da bismo uspeli moramo ispoljiti istrajnost i ogromnu volju. Postojana duša kaže “popiću čitav okean”, mojom voljom “planine će se smrviti”. Imajte takvu volju, ispoljite takvu vrstu energije i osrvarićete cilj.


49

Poglavlje VII ĐANA I SAMADHI Dali smo kratak pregled koraka radža joge, Izuzev najsuptilnijih koraka vežbi usredsredivanja, koji nas vode do samog cilja radža joge. Vidimo kao ljudska bića da se sve naše racionalno znanje odnosi na svest. Na primer moja svest o ovom stolu i vašem prisustvu, čini da znam da je sto ovde i da ste vi ovde. U isto vreme, velikog dela svoje egzistencije nisam svestan. Različitih organa u telu i delova mozga niko nije svestan. Kada jedem hranu to činim svesno, a kada je asimiliram to se odvija nesvesno. Prerada hrane u krv vrši se takode nesvesno. Kada uz pomoć krvi jačaju svi različiti delovi mog tela to se događa nesvesno. A ipak ja to sve radim, ne mogu biti u ovom telu dvadeset osoba. Kako mogu znati da to činim ja, a ne neko drugi? Mogu biti ubeden da je moj posao samo da jedem i asimiliram hranu, a jačanje tela iz krvi da obavlja za mene neko drugi. Ali to nije tako jer se može pokazati da gotovo svaka akcija koje sada nismo svesni može da se dovede na svestan nivo. Srce očigledno kuca bez naše kontrole. Niko od nas ne može da kontroliše svoje srce, ono ide svojim sopstvenim putem. Ali vežbom se može čak i srce staviti pod kontrolu, da započne da kuca po volji, brže ili sporije, čak i da prestane da kuca. Nad gotovo svakim delom tela može da se uspostavi kontrola. Šta to pokazuje? Da funkcionisanja koja se odvijaju ispod naše svesti takode izvodimo mi, samo to činimo nesvesno. Dakle postoje dve ravni na kojima deluje ljudski duh. Prvi je svesna ravan na kojoj su sva dela praćena osećanjem egoizma. Sledeca je nesvesna ravan, gde sva dela nisu praćena osećanjem egoizma. Delovanje duha koje nije praćeno osećanjem egoizma je nesvesan rad. Kod nižih životinja taj nesvesni rad


50

se naziva instikt. Kod viših životinja i najvišoj od životinja u čoveku. preovladava svesni rad. Ali na tome se ne završava. Postoji još vaša ravan na kojoj duh može da deluje. Može da ode izvan svesti. Upravo kao što je nesvestan rad ispod svesti, tako postoji drugačiji rad koji je izvan svesti, a koji takode nije praćen osećanjem egoizma. Osećanje egoizma postoji samo na srednjoj ravni. Kada je duh iznad ili ispod nje ne postoji Ja-osećanje, a uz to duh i dalje deluje. Kada duh ode izvan ove svesne ravni naziva se samadhi ili nadsvest. Kako, na primer, znamo da je neko u samadhiju, a nije ispod svesti, da se nije degenerisao umesto da se uzdigne? U oba slučaja delovanje je praćeno egoizmom. Odgovor je da, prema rezultatima delovanja prepoznajemo šta je ispod a šla iznad. Kada se zapadne u dubok san, ulazi se u ravan ispod svesti. Telo sve vreme radi, diše, pokreće se, možda se bude u snu bez ikakvog osećanja ega, potpuno nesvestan, a po povratku iz sna isti smo kao pre nego što smo zapali u san. Ukupan zbir znanja koje smo imali pre odlaska na spavanje ostaje isti, uopšte se ne povećava. Ne nastupa prosvetljenje. Ali kada se ude u sonadhi kao budala, iz njega se izlazi kao mudrac. U čemu je razlika? Iz jednog stanja izlazimo potpuno isti, kakvi smo ušli u njega, a iz drugog izlazimo prosvetljeni, kao mudraci, proroci ili sveci, potpuno izmenjenog karaktera, promenjenog života. To su dva različita efekta. Pošto su efekti različiti i uzroci moraju biti različiti. To prosvetljenje s kojim se izlazi iz samadhija, mnogo je više od onoga što se dobija iz nesvesnog, ili onoga što se može dobiti umovanjem u svesnom.stanju, stoga to mora biti nadsvest. Samadhi se naziva nadsvesnim stanjem. Ukratko, ovo je ideja o samadhiju. Kako se samadhi primenjuje? Primenjuje se sada. Polje uma, ili svesnog delovanja duha vrlo je ograničeno. Ljudski razum se kreće u uskom krugu i ne može da istupi izvan njega. Svaki pokušaj da se izađe van suočava se s neuspehom, a ipak izvan njega počiva sve što čovečanstvo smatra najdražim. Odgovori na


51

sva pitanja, kao što su: da li postoji besmrtna duša, da li postoji bog, postoji li neka najviša inteligencija koja vodi ovaj univerzum ili ne, izvan su polja razuma. Razum nikada ne može dati odgovor na ta pitanja. Šta razum kaže? On kaže ja sam agnostik, neznam ni da jeste ni da nije. Ipak su nam odgovori na ta pitanja veoma važni. Bez pravih odgovora na njih ljudski život je bez svrhe. Sve naše etičke teorije, svi moralni stavovi, sve što je dobro i veliko u ljudskoj prirodi, oblikovano je na odgovorima izvan tog kruga. Stoga je veoma važno da dobijemo odgovore na ta pitanja. Ako je život samo kratka igra, a univerzum sudbinska kombinacija atoma, zašto onda drugima da činimo dobro? Zbog čega bi onda postojali milosrđe, pravda, poštenje i drugarska osećanja? Najbolja stvar za ovaj svet bila bi da svako bude srećan što sunce sija. Ako nema nade, zašto bih voleo svog brata a ne bih mu presekao vrat? Ako ne postoji ništa izvan, ako nema slobode nego samo okrutni zakoni smrti, trebalo bi da pokušam sebe da usrećim. Nalazimo da ljudi danas govore kako je korisnost osnova moralnosti. Kakva je to osnova? Pribaviti najveći mogući iznos sreće što većem broju. Zašto bismo to činili? Zašto ne bismo stvorili najveću nesreću najvećem mogućem broju ljudi, ako to služi našoj svrsi? Kako će pristalice korisnosti odgovoriti na ovo pitanje? Kako znati šta je ispravno, a šta pogrešno? Nagoni me želja za srećom i ja je ispunjavam, to je u mojoj prirodi, ništa neznam izvan toga. Imam te želje i moram da ih ispunim, zašto bi se vi žalili? Odakle potiču sve istine o životu, moralnosti, besmrtnoj duši i bogu, o ljubavi, simpatiji i samilosti, o tome da se bude dobar i iznad svega da se bude nesebičan? Sve etike, svaka ljudska akcija i sve misli zasnivaju se na ideji o nesebičnosti. Celokupna zamisao ljudskog života može se staviti u tu jednu reč: nesebičnost. Zašto treba da budemo nesebični? U čemu je potreba, snaga i moć moje nesebičnosti? Nazivate me racionalnim prema koristi orijentisaiiom čovekom, ali ako mi ne otkrijete razlog za korisnost, kažem vam da niste racionalni. Pokažite mi razlog,


52

zašto ne bih bio sebičan? Tražiti od nekog da bude nesebičan može poetski lepo da zvuči, ali poezija nije razlog za nesebičnost. Pokažite mi razlog, zašto bih ja bio nesebičan, zašto bih bio dobar? Jer šta gospodin taj i taj kaže, ne važi za mene. Kakva korist od toga što bih bio nesebičan? Korisno je za mene da budem sebičan, ako korisnost označava veći iznos sreće. Postoji li odgovor? Korisnost nikada to ne može da da. Odgovor je da je ovaj svet samo kap u okeanu, samo jedan beočug u beskonačnom lancu. Odakle propovednicima nesebičnosti ta ideja? Znamo da to nije istiktivna pojava, jer životinje je ne poznaju. Nije ni razumna, jer razum nema ništa zajedničko s njom. Odakle je onda došla? Istorija nam daje jednu činjenicu, koju su svi učitelji religije smatrali zajedničkom. Svi tvrde da su svu svoju istinu primili izvan, a mnogi od njih i neznaju odakle su je dobili. Na primer, jedan je rekao da mu je sišao anđeo s krilima u obliku ljudskog bića, i rekao: “Čuj, o čoveče, ovo je moja poruka”. Drugi tvrdi da se pojavilo blistavo biće deve. Treći da je sanjao dolazak svog predka i da mu je preneo izvesne stvari. Zajedničko im je to što su svi znanje dobili izvan, a ne kroz svoju moć umovanja ili zaključivanja. A čemu nas nauka o jogi uči? Ona priznaje da su svi oni u pravu što tvrde da im je sve znanje došlo izvan umovanja i zaključivanja, ali da je to je došlo iz njih samih. Jogi tvrdi da sam duh poseduje više stanje egzistencije, izvan razuma nadsvesno stanje kada je duh na višem stupnju, onda se suce znanje izvan umovanja i zaključivanja. Stiče se metafizičko ili transcendentalno stanje. Transcendirajući običnu ljudsku prirodu u to stanje se ulazi izvan razuma ponekad sasvim slučajno i bez razumevanja ove nauke, tako reći spotaknemo se o to. Kada se neko spotakne i zapadne u to stanje, obično misli da mu je došlo izvan. Ovim se objašnjava zašto su inspiracija ili transcendentalno znanje isti u srazličitim zemljama, samo što u jednoj zemlji izgleda da dolazi kroz anđela, u drugoj preko deve, a u trećoj kroz boga. Sta to znači? To znači da je duh objavio znanje svoje


53

sopstvene prirode, a da je su'canje znanja interpretirano saglasno veri i obrazovanju osobe kroz koje se ispoljava. Činjenica je da su se mnogi takoreći spotakli i zapali o ovo nadsvesno stanje. Jogi kaže da postoji velika opasnost pri spoticanju o ovo znanje. U većini slučajeva velika je opasnost da će se poremetiti mozak, jer po pravilu većina onih koji su se spotakli i zapali u to nadsvesno stanje, bez njegovog potpunog razumevanja, tumarali bi kao u mraku jer bi obično uporedo sa svojim znanjem bili izloženi praznoverju. Otvorili su se za nalete halucinacija. Muhamed je tvrdio da je jednog dana adneo Gabriel došao u pećinu da ga uzme i poneo ga na nebeskom konju Haraku da posoli nebo. Ali s tim je Muhamed iskazao i divne istine. Ako čitate Koran otkrićete najviše istine pomešane s praznoverjem. Kako se to objašnjava? Nema sumnje da je on bio inspirisan, ali ta inspiracija je takoreći predstavljala spoticanje (pad u nadsvesno). On nije bio treniran jogi i nije poznavao razlog za ono šta je činio. Setimo se dobra koje je Muhamed učinio svetu, ali i velikog zla koje je doneo svojim fanatizmom! Selimo se miliona koji su masakrirani po njegovom učenju, majki lišenih svoje dece, siročadi, uništavanja celih zemalja, miliona i miliona ubijenih ljudi. Vidimo dakle da postoji i opasnost u izučavanju života i učenju velikih ljudi kao što je Muhamed, a i drugi. Ipak istovremeno nalazimo da su svi bili inspirisani. Kad god bi prorok ušao u stanje nadsvesti, uzdizanjem svoje emocionalne prirode, donosio bi neku istinu, ali takode i nešto fanatizma koji bi pozledivao svet u istoj meri koliko mu je znamenitost učenja pomagala. Da bi našli ma kakav razlog za neusaglašenost ljudskog života treba da transcendiramo svoj razum, ali to moramo da obavljamo naučno, polako uz pomoć regularne vežbe i da odbacimo svako praznoverje. Moramo se prihvatiti izučavanja nadsvesnog stanja, upravo kao što izučavamo svaku drugu nauku. Na razumu se mora izgraditi temelj i da se sledi sve


54

dokle on vodi, a kada razum otpadne, on će nam sam pokazati put ka višoj ravni. Kada čujete da neko kaže “inspirisan sam i nadahnut”, a govori iracionalno ne sledite ga. Zašto? Jer ta tri stanja - instikt, razum i nadsvest, ili nesvesno, svesno i nadsvesno stanje - pripadaju jednom te istom duhu. U jednom čoveku ne postoje tri različita duha, nego se jedno njegovo stanje razvija u druga stanja. Instikt se razvija u razum, razum u transcendentalnu svest, dakle nije ni jedno stanje suprutno drugom. Prava inspiracija nikada nije suprotna razumu, nego ga ispunjava i čini srecnim. Upravo kao što su rekli veliki proroci, “nisam došao da razorim nego da ispunim” , tako inspiracija uvek dolazi da ispuni, ili usreći razum i u skladu je s njim. Različiti koraci joge namenjeni su da nas naučno vode do nadsvesnog stanja, ili do samadhija, Staviše, najvažnija svrha je razumevanje da je inspiracija isto toliko zastupljena u prirodi svakog čoveka kao što je bila prisutna u prirodi drevnih proroka. Ti proroci nisu bili jedinstveni, bili su ljudi kao vi i ja, ali su uz to bili veliki jogi. Stekli su nadsvest, ali i vi i ja možemo da ostvarimo isto. Oni nisu bili naročiti ljudi. Sama činjenica da je neko postigao to stanje, dokazuje da svako to može da postigne. Ne samo da je moguće, nego svako mora na kraju da dođe do tog stanja, jer to je njegova religija. Iskustvo je jedini učitelj koga imamo. Možemo razgovarati i razmišljati celog života, ali nećemo shvatili ni reč istine dok to sami ne iskusimo. Ne može se očekivati da će čovek postati hirurg, ako mu samo damo nekoliko knjiga iz te oblasti. Pokazujući mi neku zemlju na mapi ne možete zadovoljiti moju radoznalost da je vidim. Moram imati stvarno iskustvo. Mape u nama samo mogu da probude radoznalost za sricanjem potpunog znanja. Izvan toga, nemaju nikakvu vrednost. Vezivanje samo za knjige degeneriše duh. Da li je ikada postojalo veće bogohuljenje da je sve znanje o bogu sadržano u ovoj ili onoj knjizi? Kako se čovek usuđuje da kaže da je bog beskonačan, a ipak pokušava da ga zatvori u korice jedne


55

male knjige? Milioni su izgubili živote zato što nisu verovali u ono šta kažu knjige. Naravno sve to sada pripada prošlosti, ali je svet i dalje veoma vezan verovanjem u knjige. Da bismo postigli nadsvesno stanje na naučan način potrebno je da prodemo kroz različite korake radža joge. Posle pratjahare i dharane dolazimo do dane, ili meditacije. Kada je duh uvežban da ostane na izvesnom, spoljašnjem ili unutrašnjem, mestu stiče takoreći sposobnost da neprekidno teče prema toj tački. To stanje se naziva đana. Kada se toliko intenzivira snaga đane da može da se odbaci spoljašnja percepcija, a da se ostane u medirataciji samo na unutrašnjem delu, o smislu ili značenju, to stanje se zove samadhi. Dharana, đana i samadhi zajedno čine samjama A to je kada duh može prvo da se usredsredi na jedan objekat, pa je onda sposoban da održava tu usredsredenost duže vreme, a potom nastavljajući sa usredsredenošću boravi samo na unutrašnjem delu percepcije čija je posledica objekat. Onda se sve izvršava pod kontrolom takvog duha. To meditativno stanje je najviše stanje postojanja. Sve dok postoji zelja ne može da nastupi prava sreća. Samo konteplativno izučavanje efekata, poput svedočenja donosi stvarnu sreću i uživanje. Životinja nalazi svoju sreću u čulima, čovek u svom intelektu, a bog u duhovnoj kontemplaciji. Jedino duši koja je postigla konteplativno stanje svet postaje stvarno lep. Onome ko ništa ne želi i ne meša se sa svetom, mnogostruke promene u prirodi su jedna panorama lepote i uzvišenosti. Te ideje treba shvatiti u dani ili meditaciji. Kad čujemo zvuk, prvo se javi spoljašnja vibracija, potom se nervno kretanje prenosi duhu i, najzad, duh reaguje čime se javlja bljesak znanja o objektu koji je bio spoljni uzrok tih različitih promena od eterske vibracije do mentalne reakcije. To troje u jogi se nazivaju šabda (zvuk), artha (značenje) i đnana (znanje). U jeziku fizike i fiziologije nazivaju se eterske vibracije, nervna kretanja u mozgu i mentalna reakcija. To moje, mada su različiti procesi, pomešani su na takav način


56

da su postali nerazlučivi. U stavri, sada nismo u stanju da opažamo ni jedno od njih, već samo opažamo njihovo kombinovano dejstvo koje zovemo spoljnim objektom. Svaki čin opažanja uključuje to troje i ne postoji razlog da nebismo mogli da ih razlikujemo. Kada uz pomoć predhodnih priprema opaianje postane jako i kontrolisano i stekne moć finije percepcije, duh treba da se služi meditacijom. Ta meditacija mora da započne s grubim objektima i polako da prosleduje prema finijim i finijim, dok ne postane bez ikakvog objekta. Duh prvo treba da bude zaposlen opažanjem spoljašnjih uzroka osećanja ili uzbuđenja, a onda unutrašnjim kretanjem, pa svojom sopstvenom reakcijom. Kada bude uspeo u opažanju spoljnih uzroka osećanja ili uzbuđenja pomoću njih samih, steći će moć opažanja finog materijala egzistencije, sva suptilna tela i oblike. Kada uspe u opažanju unutrašnjih kretanja uz njihovu pomoć, steći će kontrolu nad svim duševnim talasima u sebi i drugima, čak i pre nego što se prevedu u fizičku energiju. A kada jogi bude sposoban da opaža samu mentalnu reakciju, steći će znanje o svemu pošto su svaki svesni objekat i svaka misao rezultat ove reakcije. Tada će jogi sagledati samu osnovu svog duha, a to će se dogoditi pod njegovom savršenom kontrolom. Steći će različite moći, a ako podlegne iskušenjima bilo koje moći zatvoriće put svog daljeg napredka. Trčanje za uživanjima je takvo zlo. Ali ako je dovoljno jak da odbaci čak i te čudesne moći ostvariće cilj joge; potpuno zaustavljanje svakog talasa u okeanu duha. Tada veličanstvenost duše, neometana zbunjenošću ili rastresenošću duha, ili kretanjem tela zasijaće punim sjajem, a jogi će otkriti sebe kakav je i kakav je uvek bio, suštinu znanja, besmrtnu i sveprožimajuću. Samadhi je svojstvo svakog ljudskog bića - čak i svake životinje. Od najniže životinje pa do najvišeg anđela moracemo kad tad da dođemo do tog stanja, a onda i samo onda će za nas započeti prava religija. Dođe se samo borimo da ostvarimo to stanje. Ne postoji razlika između nas i onih


57

bez religije, jer nemarno iskustvo. Usredsredenost je dobra da bi nas dovela do tog iskustva. Svaki pojedini korak ka samadhiju je promišljen, dobro prilagođen, naučno organrzovan i kada se predano vežba sigurno će nas dovesti do željenog cilja. Tada više neće biti patnje, i sve nevolje će iščeznuti. Seme delovanja će biti spaljeno i duša će zauvek ostvariti slobodu.


58

RADŽA JOGA UKRATKO Sledi kratak pregled radia joge koji je slobodno preveden iz kurma purane. Vatra joge spaljuje zatvor greha u kome je čovek zatočen, pročišćava se znanje i direktno se postiže nirvana. Iz joge dolazi saznanje, a znanje ponovo pomaže jogia. Ko u sebi kombinuje jogu i znanje, gospod je s njim zadovoljan. Oni što vežbaju mahajogu, bilo jednom, dva ili tri puta dnevno, ili neprekidno znajte da su to bogovi. Joga se deli na dva dela. Jedan deo se naziva abhava, a drugi mahajoga. Kada se meditira o svom sopstvu kao o praznini lišenoj kvaliteta, to se zove abhava joga. Ona joga u kojoj se biva sopstvo ispunjeno blaženstvom bez nečistoća i u jedinstvu s bogom zove se mahajoga. jogi uz pomoć svake od ovih joga ostvaruje sopstvo ili sebe. Druge joge o kojima čitamo i slušamo, ne zaslužuju ni da se uporeduju sa odličnom radia jogom, u kojoj jogi otkriva sebe i ceo univerzum kao da je bog. To je najviša od svih joga. Jama, nijama, asana, pranajama, pratjahara, dharana i samadhi su grane u jogi, od kojih se ne-povredivanje, istinoljubivost, čednost, ne-primanje ničega tuđeg nazivaju jama. To pročišćava duh, ćita. Nikada ne nanositi bol mislima, rečima ili delima ni ječmom živom biću naziva se ahimsa, ili ne-povredivanje. Nema uzvišenije vrline od nepovređivanja. Ne postoji veća sreća od one koja se može steći stavom ne-povredivanja svih živih bića. Istinoljubivošću stičemo plodove rada. Kroz istinoljubivost sve se potiže. Sve je zasnovano na istini. Pozivati se na činjenice kakve jesu to je istinoljubivost. Ne prisvajanje tuđih dobara kradom ili upotrebom sile naziva se, asteja, bezželjnost ili otsustvo lakomosti. Čednost u mislima, rečima i delima uvek i u svim uslovima je ono što se zove brahmačarja. Ne primanje poklona ni od koga čak i kada se strašno pati je aparigraha. Zamisao je da kada se prima poklon od druge osobe srce


59

postaje nečisto, ponižavamo se, gubimo svoju nezavisnost, postajemo ograničeni i vezani. Ovo što sledi pomaže nam da uspemo u jogi, a zove se nijama ili ispravne navike i držanje; tapas (sketizam); svadhjaja (učenje); santoša (zadovoljstvo); šauča (čistoća); išvarapranidhana (obožavanje boga). Post i drugi načini kontrole tela nazivaju se telesni topas. Recitovanje veda i drugih mantri, kojima se pročišćava satva materijal u telu zove se učenje, svadhjaja. Postoj, tri vrste ponavljanja tih maniri. Jedna je verbalno ili usmeno, draga poluusmeno, a treća mentalno ponavljanje. Verbalno ili čujno je najniži vid ponavljanja maniri, a nečujno je najviši oblik ponavljanje. Glasno ponavljanje je verbalno, u sledećem ponavljanju pokreću se samo usne, ali se ne čuje zvuk. Nečujno ponavljanje manire udruženo s mišljenjem njenog značenja zove se mentalno ponavljanje i predstavlja najviši oblik . ponavljanja. Mudraci kažu da postoje dve vrste pročišćenja, spoljašnje i unutrašnje. Čišćenje tela vodom, zemljom i drugim materijalima je spoljašnje pročišćavanje, kao što je kupanje itd. Čišćenje duha istinom i uz pomoć drugih vrlina zove se unutrašnje pročišćavanje. Oba pročišćavanja su neophodna. Nije dovoljno da se bude samo čist iznutra, a spolja prljav. U slučaju da se ne mogu os variti oba čišćenja, bolje je unufrašnje pročišćavanje, ali niko ne može biti jogi bez primene oba vida čišćenja. Obožavanje boga vrši se putem misli i svojom predanošću. Govorili smo o jami i nijami. Sledeće je asana (položaj). Jedina stvar koji u vezi s tim treba razumeti je da telo treba da bude slobodno, a da gradi ramena i glavu treba držati uspravno. Zatim dolazi pranajama. Prana je životna snaga u našem telu. Ajama označava kontrolu te životne sile. Postoje tri vrste pranajame; vrlo jednostavna, srednja i vrlo uzvišena. Pranajama se deli u tri dela; ispunjavanje, zadržavanje i pražnjenje. Kada počnete sa 12 sekundi to je najniži oblik pranajame, a sa 24 sekunde je srednji oblik, a najbolja pranajama je od 36 sekundi. U najnižoj vrsti


60

pranajame postoji disanje, u srednjoj treperenje i podrhtavanje, a u najvišoj pranajami levitacija tela uz izhv velikog blaženstva. Postoji mantra koja se zove gajatri. To je vrlo svet stih iz veda. “Mi meditiramo o slavi ovog Bića koje je stvorilo ovaj univerzum, neka ono posveti naš duh.” Tome se pridružuje OM na početku i kraju. U jednoj pranajami ponovite tri puta gajatri. U svim knjigama govori se da se pranajama deli u izdisanje (rećaka), udisanje (puraka) i zadržavanje (kumbaka). Čulni organi (indrije) deluju spolja i stupaju u kontakt sa spoljašnjim objektima. Njihovo dovođenje pod kontrolu volje zove se pratjahara, ili sabiranje u smeru sopstva. Fiksiranje duha na lotos srca ili na centar glave je ono što se zove dharana. Ograničavanje samo na jednu tačku, čineći je osnovnom za nastajanje naročite vrste mentalnih talasa, koje druge vrste talasa ne mogu progutati, nego se postepeno ističu, dok se svi drugi smanjuju i konačno iščezavaju. Zatim, prvobino mnogostruki talasi ustupaju mesto jedinstvu i u duhu preostaje samo jedan talas. To je dana, meditacija. Kada više ne bude potrebna nikakva osnovica, a duh postane jedan talas, jednouobličenost, to se naziva samadhi. Lišeno svake pomoći od strane mesta i centara, preostaje samo značenje misli. Ako se duh može ustaliti na centru za 12 sekundi to će biti dharana. Dvanaest takvih dharana sačinjavaju danu, a dvanaest dana će biti samadhi. Jogu ne treba praktikovati blizu vatre, u vodi, tamo gde je tle prekriveno suvim lišćem, gde ima mnogo mravinjaka, gde se nalaze divlje životinje ili neka opasnost, na raskršćima gde je prevelika buka i gde se nalaze poročne ili rdave osobe. To naročito važi za Indiju. Ne vežbajte kada vam je telo previše tromo, lenjo ili bolesno ili kada vam je duh nesrećan i tužan. Odite na neko dobro skriveno mesto, gde ne dolaze ljudi da vas ne bi uznemiravali. Ne odlazite na prljava mesta. Radije izaberite lep predeo ili sobu koja je najlepša u kući.


61

Kad želite da vežbate prvo pozdravite sve drevne jogije, svog gurua i boga, pa onda započnite. O đani smo već govorili, a sada dajemo nekoliko primera objekata s kojima se meditira. Sednite uspravno i gledajte u vrh svog nosa. To usredsreduje duh, jer se kontrolom dva optička živca ostvaruje kontrola arkade delovanja a time i kontrola volje. Evo nekoliko uzoraka meditacije. Zamislite lotos nekoliko inča iznad glave, ćije je središte vrlina, a stabljika znanje. Osam lotosovih latica su osam moći jogija. Prašnici i tućkovi u unutrašnjosti predstavljaju njegovo odricanje. Ako jogi odbaci spoljašnje moći ostvariće spasenje. Tako su osam lotosovih latica osam moći, a unutrašnji praznici i tučkovi predtsvljaju odricanje tih moći. U unutrašnjosti lotosa zamislite zlatnog Jedinog, svemogućeg, nedodirljivog, onog ćije je ime Om, neizrecivog, okruženog blistavom svetlošću. Meditirajte o tome. Druga meditacija je ovakva: Razmišljajte o prostoru u svom srcu i zamislite da gori plamen u sredini tog prostora. Zamislite da je taj plamen vaša sopstvena duša, a unutra u plamenu je druga sjajna svetlost i ona je duša vaše duše, to jest bog. Meditirajte o tome u svom srcu. Nevinost ili čestitost, nepovređivanje, praštanje čak i najvećem neprijatelju, istinoljubivost i vera u gospoda, sve su to različiti vritiji. Ne brinite se ako u svemu tome niste savršeni, samo radite i savršenstvo će se ostvariti. Ko se odrekao svakog vezivanja, straha, gneva, čija se cela duša ulila u gospoda, ko je u gospodu našao utočište, čije je srce pročišćeno, s bilo kojom željom da pristupi gospodu, gospod će mu je uslisiti. Zato ga obožavajte kroz znanje, ljubav ili odricanje. “Onaj ko nikoga ne mrzi, ko je svima prijatelj, milosrdam prema svima, ko ništa ne poseduje, bez egoizma ili samoljublja, što podjednako razmišlja u


62

patnji i zadovoljstvu, ko je izdržljiv, uvek zadovoljan, uvek posvećen jogi, ko sebe drži pod kontrolom, čija je volja snažna, a duh i intelekt predani meni taj je moj voljen bhakta. Onaj ko ne izaziva smetnje ili nemir, koga drugi ne mogu da uznemire, koji je oslobođen radosti, ljutnje i straha, briga i želja to je moj voljeni. Onaj ko ne zavisi ni od ćega, ko je čist i delotvoran, ko ne mari da li će se dogoditi dobro ili zlo i nikada nije nesrećan, koji se odrekao svih sebičnih nastojanja, koji je isti kada ga hvale i kore, sa mirenim i zadubljenim duhom, blagosloven s malim što dobija na svom putu, bez doma jer je ceo svet njegov dom, a postojan je u svojim zamislima, to je moj voljeni bhakta”. (Bgagavad gita XII, 13-19) Samo takav postaje jogi. “Živeo jednom božanski mudrac po imenu Narada. Kao što medu ljudima postoje mudraci, veliki jogiji isto tako postoje veliki jogiji medu bogovima. Narada je bio dobar i veliki jogi. Putovao je svuda i, jednog dana prolazeći kroz šumu, ugledao je jogija koji toliko dugo sedeo u meditaciji, da su oko njega beli mravi izgradili veliki mravinjak. Upitao je Naradu – “kuda ideš”? A on mu je odgovorio – “idem na nebo”. “Onda pitaj boga kada će mi se smilovati, kada ću ostvariti slobodu”? Narada je krenuo dalje i nakon nekog vremena sreo drugog čoveka koji je unaokolo skakao, pevao i igrao. Postavio mu je isto pitanje – “o Narada, kuda ideš”? Glas i pokreti su mu bili vrlo divlji. Narade mu reče - “idem na nebo”. “Onda pitaj kada ću ja postići oslobođenje”, zamolio je čovek. Narada je produžio svojim putem. Posle dužeg vremena Narada se vraćao istim putem i opet je naišao na jogija koji je meditirao s mravinjakom oko sebe, koji prozbori: “o Narada, da li si pitao gospoda za mene”? “O da”. “Šta ti je on rekao”? “Gospod mi je rekao da ćeš ostvariti oslobođenje nakon četiri rođenja”. Tada jogi poče da


63

plače i jadikuje; - “meditirao sam dok se oko mene nije izgradio čitav mravinjak, a ipak treba da čekam još četiri rođenja”. Na svom putu Narada naiđe na drugog čoveka koji ga upita? “Jesi li pitao za mene”? “O da. Vidiš li ono tamarinda drvo? Mogu da ti kažem, da ćeš se roditi onoliko puta koliko je listova na tom drvetu, a onda ćeš steći slobodu”. Tada je čovek počeo da igra od radosti, govoreći: “Oh, biću slobodan nakon tako kratkog vremena”. Tada se začuo glas: “Dete moje, ti si slobodan već od ovog trenutka”! To je bila nagrada za njegovu istrajnost. Bio je spreman da se zalaže kroz sve te živote, ništa nije moglo da ga obeshrabri. A prvi čovek je smatrao da su preostala četiri života do oslobođenja predugo vreme”. Samo istrajnost koju poseduju ljudi spremni da čekaju čitave eone, donosi najviše rezultate.

Svami Vivekananda - Radza Joga

Recommend Documents