STRES U ORGANIZACIJI

Univerzitet u Beogradu Fakultet Organizacionih Nauka

Stres u organizaciji Seminarski rad iz predmeta:

Menažment Menaž ment Ljuskih Resursa Profesor: Sloboan Ćamilovid Student: Ivana Lisica 016/05 Januar 2007.

Stres u organizaciji

Januar 2007.

SADRŽAJ 1. UVOD 2. DEFINISANJE STRESA

2.1. Šta je stres? 2.2. Stresori i simptomi stresa 2.3. Kategorije stresa 2.4. Reagovanje na stres → Stresne reakcije 3. STRES NA POSLU

3.1. Kako stres utiče na posao? 3.2. Izvori stresa na poslu

3.3. “Burn out” sinrom 3.4. Nedostatak vremena ili energije? 3.5. Stresni poslovi 3.6. Novac = sreda? 3.7. Da li je posao jedini krivac za stres? 4. INDIVIDUALNE RAZLIKE 4.1. Stres i geni 4.2. Radoholizam 5. STRES I ZDRAVLJE 5.1. Uticaj stresa na zdravlje 5.2. Nezadovoljstvo poslom 6. MENAŽMENT STRESA

6.1. Opšte preporuke 6.2. Organizacije u borbi protiv stresa 6.2.1. Kick Boss 6.2.2. Team Building 6.2.3. Ericson

6.2.4. U zravom telu puniji žepovi 6.2.5. Neuspeli pokušaj 6.2.6. Studenti pod stresom 6.2.7. Ti si moje srce

7. ZAKLJUČAK 7.1. Stresna Srbija - zaključak 8. LITERATURA

3 5 6 7 9 10 12 13 14 15 16 17 18 19 21 22 23 26 27 28 29 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 36

2


Januar 2007.

SADRŽAJ 1. UVOD 2. DEFINISANJE STRESA

2.1. Šta je stres? 2.2. Stresori i simptomi stresa 2.3. Kategorije stresa 2.4. Reagovanje na stres → Stresne reakcije 3. STRES NA POSLU

3.1. Kako stres utiče na posao? 3.2. Izvori stresa na poslu

3.3. “Burn out” sinrom 3.4. Nedostatak vremena ili energije? 3.5. Stresni poslovi 3.6. Novac = sreda? 3.7. Da li je posao jedini krivac za stres? 4. INDIVIDUALNE RAZLIKE 4.1. Stres i geni 4.2. Radoholizam 5. STRES I ZDRAVLJE 5.1. Uticaj stresa na zdravlje 5.2. Nezadovoljstvo poslom 6. MENAŽMENT STRESA

6.1. Opšte preporuke 6.2. Organizacije u borbi protiv stresa 6.2.1. Kick Boss 6.2.2. Team Building 6.2.3. Ericson

6.2.4. U zravom telu puniji žepovi 6.2.5. Neuspeli pokušaj 6.2.6. Studenti pod stresom 6.2.7. Ti si moje srce

7. ZAKLJUČAK 7.1. Stresna Srbija - zaključak 8. LITERATURA

3 5 6 7 9 10 12 13 14 15 16 17 18 19 21 22 23 26 27 28 29 30 31 32 32 33 33 34 34 34 35 36

2

MENADŽMENT LJUDSKIH RESURSA

I J I

I

1. UVOD Tokom protekle tri decenije se u svim sektorima posla i vlade razvilo verovanje da

stres na ranom mestu ima neželjene posledice na zdravlje i sigurnost individua, kao i na zdravlje njihovih organizacija. Ovo verovanje je predstavljeno javnosti i medijima

i ubrzo je počelo a raste interesovanje za stres i pronalaženje načina za njegovo suzbijanje. Skrenuta je pažnja naučnim ogranizacijama i profesionalcima, koji su ovaj

rastudi i sveprisutni problem ozbiljno shvatili i pristupili njegovom rešavanju.


Januar 2007.

Ne kaže se slučajno a sve ima svoju cenu, pa tako i moerno oba, koje inače onosi mnoge blagoeti naprene civilizacije, ima i svoju "tamnu stranu mealje". Čovek se trudi da prati savremeni trend razvoja, ali kako se taj tempo pojačava, sve više je izložen različitim psihološkim uarima. Profiti, brze realizacije poslova, brze reakcije i kratki poslovni procesi oznake su kapitalističkog ruštva anas, koje ostavlja malo mesta za emocije. Celokupan tempo živ ota je danas ubrzan. Latinska izreka festina lente, („požuri polako“), postaje glavna eviza

biznismena širom sveta. Na svaku promenu u poslu ekspresno se reaguje. Brz ritam se ceni, a sporost se oživljava kao lenjost. U SA i prozapano orijentisanim kul turama pridaje se velika važnost tačnosti i priržavanju unapre oređenog rasporea. anašnji čovek je sve manje fizički aktivan, zahvaljujudi zahuktalom razvoju nauke i tehnike, koje omogudavaju a se njegovo kretanje svee na najmanju mogudu meru. Zarobljen urbanim, ubrzanim načinom života, optereden stresovima i velikim psihofizičkim naprezanjima na poslu, on se po okončanju ranog vremena oseda veoma umorno – slomljeno, potišteno, epresivno, bezvoljno i apatično. Postavlja se pitanje ge to voi i čemu služe stečena materijalna obra, ako je toliko iscrpljen a ne može u njima a uživa. Šta moerni čovek treba a učini a bi lakše poneo svakonevne obaveze? Termin “stres” postao je neizostavan deo komunikacije. Gotovo na svakom koraku, a posebno u poslovnom okruženju, možemo čuti stalne razgovore o stresu zbog posla ili gubitka posla, prevelikih obaveza i opteredenja, neostatka vremena, poroičnih problema i ostalih brojnih spoljnih, za nas stresnih situacija. Nije ni čuo što je tako ka su svu a oko nas takozvani stresori, onosno poražaji koji negativno eluju na organizam i psihu. Kaa nam više ne uspeva a upravljamo stresom i ublažimo ga, telesni obrambeni mehanizmi slabe i postajemo položni bolestima. Procenjuje se a je više o 75% b olesti prozrokovano baš stresom. Seam o eset ljui smatra svoj život stresnim, a ulaskom u novi milenijum izglea a se životni tempo još više ubrzava. Sve vedi broj ljui lošije spava, bui se uznemiren, dolazi na posao umoran, uzrujava se na poslu, vr ada se kudi iznerviran prometom. Za razliku o naših preaka, čiji je stres bio pre svega telesne priroe, stres 21. veka je uglavnom mentalni i emocionalni.

Ved krajem vaesetog veka, rani stres je proglašen za “bolest 21 -og veka” od strane SZO i UNESCO-a. Previđa se a de u buudnosti napetost i pritisak stres na ranom mestu biti glavni uzroci dezorganizacije radnih timova.

4


I J I

I

2. DEFINISANJE STRESA Iako de gotovo svatko redi a je stres vrlo lako definisati, to ipak nije tako. U literaturi se u

poslenjih stotinu goina može pronadi velik broj različitih efinicija stresa. Nažalost, rasprostranjeno je mišljenje a, sa naučne tačke gleišta, ne postoji mnogo saglasnosti oko efinicije stresa. Neki čak pogrešno zaključuju a je stres nemerljiv i nemogude efinisati. Međutim, problem postavljanja efinicije stresa leži u tome što stres čine skupine različitih iskustava, životnih puteva, reakcija i ishoda , uzrokovanih širokim rasponom različitih ogađaja ili okolnosti.


Januar 2007.

2.1. ŠTA JE STRES? Uobičajeno je shvatanje pojma stres kao nečeg što nas živcira ili zabrinjava - bolest, svađa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita.... Međutim naše telo shvata pojam stresa mnogo šire. Stres je sve ono što o nas zahteva prilagođavanje, svaka promena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne priroe. Ved i samo zamišljanje ( misao) ili preosjedanje promene ( emocija) stvaraju stres. Stres je i telesni napor poput dugog hoanja, nošenja teških premeta, nagle promene temperature ili obilnog obroka. Stres je neizbežan eo života svakog č oveka. To je izrazito složen proces interakcije između oređene osobe i njenog života. Prestavlja način na koji mentalno, fizički i emocionalno reagujemo na različita stanja, promene i zahteve u našem životu. anas postoji jena, najčešde prihvadena efinicija stresa koja kaže a je stres stanje ili osedaj u kojem se nalazi oređena osoba kaa smatra a zahtevi u njenom životu premašuju lična i ruštvena srestva koja ta osoba ima na raspolaganju. Ljui ne osed aju stres kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom.

Suprotno tome, ljui osedaju vede količine stresa kaa smatraju a ne mogu ispuniti zahteve koji su postavljeni pred njih. Shodno tome, ZAKON STRESA objašnjava a Stres prestavlja razliku između Nevolje i Priljagodljivosti bilo koje vrste. Iskazano kao jenačina, to bi izglealo ovako: Stres = Nevolje - Priljagodljivost

S=N-P

Stres (od engl. stress) oslovce znači uarac. Okolnosti koje izazivaju stres, odnosno stresni ogađaji, nazivaju se i stresori ma (“uarači” ). Oni se efinišu kao ogađaji koje

osoba procjenjuje kao ugrožavajude ili opasne za nešto što je njoj važno, onosno kao ogađaje za koje smatra a mogu izmeniti tok njenog života. Stresor se takođe može posmatrati i kao zahtev kojem osoba ne može a uovolji. Pojam stresa u užem smislu označava reakciju organizma na elovanje eksternog stresora. Brz tempo života, međuljuski onosi, ugotrajno obrazovanje, poslovna kompeticija, borba za mod, ruštveni status ili golu egzistenciju, kontinuirani su izvor stresnih ogađaja. Ka se “ nagomila stres”, čovek se može osedati hronično umorno ili iscrpljeno, može patiti o nesanice ili prevelike potrebe za snom, može izgubiti apetit, seksualnu želju i sposobnost uživanja u životu. Može ga zahvatiti epresija, ankcioznost, napai plača i panike, opsenutost, fobija..

6


Januar 2007.

2.2. STRESORI I SIMPTOMI STRESA → Lista najčešdih stresora u svakonevnom životu ljui anas obuhvata sleede: 1) Jaka svetlost 2) Buka 3) Ključni životni ogađaji 4) Obaveze: nepladeni računi, neostatak novca 5) Ra/učenje: rokovi za preaju projekata, ispiti 6) Lični onosi: konflikti, prevare, maltretiranja 7) Način života: nezrava ishrana, pušenje, opijanje, neostatak sna 8) Fobije 9) Godine

r. Jovan Marid, irektor Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, za stres kaže: “Stres je fiziološka i psihološka reakcija čoveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnotežu. Stresne situacije, takozvani stresori koji su eo naše svakonevnice, povređuju ličnost, čine čoveka napetim i nervoznim, što izaziva brojne telesne i psihičke promene ko pojeinca koji je izložen toj situaciji. Najstresnije situacije su smrt eteta, smrt bliske osobe, gubitak posla, ljubavi i novca, teška bolest u poroici, razvo, kriminalna osua i zatvaranje. Kaa smo po stresom, organizam je izložen nekoj vrsti agres ije. Kod stresnih situacija u organizmu se luče hormoni stresa kao što su arenalin i norarenalin, koji utiču na porast šedera i masnode u krvi, ubrzavaju ra srca i postiču tonus mišida.” Prema rečima profesora Marida, efekti stresa su veoma raznovrsni i individualni. Kaa su u pitanju telesne promene, stres može a izazove povišen krvni pritisak, sušenje usta, glavobolje, holesterol, čir na želucu, povišeni šeder, suženje krvnih suova, onosno anginu pektoris, potom infarkt it. "Psihičke re akcije koje prate stresnu situaciju su nesanica,

depresija,

anksioznost,

agresija,

uznemirenost,

frustracija,

nisko

samovrenovanje, pa sve o bolesti zavisnosti, onosno pokušaja a se alkoholom, rogom, tabletama ili pušenjem srei ta emotivna situacija. Stres može ovesti o nesposobnosti onošenja obrih oluka, slabe koncentracije, preosetljivosti na kritiku, otuđenja o saradnika, nezadovoljstva poslom, emocionalne iscrpljenosti, odustajanja od ciljeva,

mentalnih blokova...", kaže oktor Marid. Dakle, zaključujemo a simptomi stresa mogu biti fizičke ili mentalne priroe. Među

najčešde fizičke znakove stresa spaaju: 

glavobolja; ubrzan rad srca;



ukočeni vrat i ramena, bolovi u leđima ;



ubrzano disanje, znojenje;



bolovi u želucu, mučnina, ijar eja



7


Januar 2007.

Osim fizičkih znakova, mogude je primetiti i mnoge psihološke, mentalne znakove stresa, koji se oražavaju na način razmišljanja, ponašanje ili raspoloženje, a samim tim i na rani učinak: 

laka iritacija i netolerancija i zbog nebitnih, malih razloga;



frustracija, gubljenje živaca i vikanje na ruge osobe bez nekog posebnog razloga; sumnja u svoje mogudnosti;



nervoza i iscrpljenost;



slaba koncentracija i usresređivanje na zaatke;



prevelika zabrinutost oko nebitnih stvari;



zamišljanje negativnih, zabrinjavajudih ili zastrašujudih scena.



Kaa govorimo o stresu na poslu, tj. njegovim izvorima i simptomima, možemo se poslužiti Kuperovim model dinamike stresa pri radu. Prenosti ovog moela su te što se fokusira na prirodu stresa, kao i na posledice koje ostavlja kako na individuu, tako i na samu organizaciju.

Izvori stresa

Simptomi stresa

Značaj posla Uloga u organizaciji

Međuljuski

Bolesti

Individualni simptomi 1. povišen krvni pritisak 2. depresija 3. opijanje 4. bolovi u grudima 5. nerviranje

1) bolesti srca 2) mentalne bolesti

Organizacioni simptomi 1. povedan absentizam 2. fluktuacija 3. konflikti 4. loša kontrola kvaliteta

1) štrajkovi 2) teške nezgoe 3) apatija

odnosi

Razvoj karijere

Organizaciona klima

Rad kod

kude

NDIVIDUA

8


Januar 2007.

2.3. KATEGORIJE STRESA Stres je unutrašnje, subjektivno, onosno intrapsihičko stanje koje prestavlja reakciju na stresor, odnosno stresni doga đaj. Stres se efiniše kao stanje mobilisanosti psihofizičkih posistema organizma. Postoje dve kategorije stanja stresa, a to su stanje akutnog stresa i stanje hroničnog stresa. Stanje akutnog stresa : za ovo stanje je karakterističan oživljaj emocionalne patnje. Osoba je sv esna svoje “nervoze” , uzenmirenosti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima, preterane upotrebe alkohola, cigareta ili kafe, slabe koncentracije, razraženosti, zaboravnosti, “opsenutosti” istim mislima, kao i zabrinutosti za svoje psihičko stanje . Sve se to negativno oražava na kvalitet života, onose sa ljuima i na san, te ov odi do intenziviranja stanja stresa jer - sve su to novi stresori. Ako se osoba na vreme ne oslobodi stanja akutnog stresa, onda se ono razvija u stanje hronočnog stresa. Stanje hroni č nog stresa: za ovo stanje je karakteristično osustvo ož ivljaja emocionalne patnje, i to je suštinska razlika između stanja akutnog stresa i stanja hroničnog stresa. Ovo stanje nastaje tako što osoba vremenom razvija toleranciju na manifestacije

akutnog stresa i navikava se na njih, ignorišudi ih ili negirajudi. Pošto taj proces ovlači energiju ličnosti, osoba se u sve vedoj meri emocionalno istancira o rugih ljui, izbegava intimne socijalne kontakte i intimne seksualne onose, te sve teže pronalazi zaovoljstvo u svakonevnim aktivnostima u saašnjosti, fokusirajudi se na ciljeve u buudnosti. Tipično razmišljanje osobe u stanju hroničnog stresa je: „Dok završim još ovo...“ Osoba u stanju hroničnog stresa prepoznaje se pre svega po tome što kompulzivno radi; kompulzivno znači prisilno: osoba stalno mora biti aktivna, oko nečega zauzeta i ne mož e se opustiti - eventualno uz upotrebu alkohola, droga, samoinicijativno kori šdenje tableta za smirenje ili kroz “mehanički“ seks, ali vremenom razvija toleranciju i na sve ovo. Pored kompulzivnog rada , koji je najizraženija i upaljiva manifestacija stanja hroničnog stresa, prisutni su umor, hronični neostatak vremena, manjak motivacije, cinizam, negativizam, iritabilnost i pret erana kritičnost prema rugim a, impulsivno ponašanje, nesanica, kompulzivno bavljenje problemima sa posla izvan ranog vremena, uži oporavak od bolesti - čak i o bezazlenih kao što je prehlaa. Takvo stanje konačno ovoi o fizičkog kolapsa (intenzivan bol, pre mor, malaksalost, nesvest, pseuoepileptički napai itd.). Ukratko, u stanju akutnog stresa osoba oživljava patnju, i to u prvom redu emocionalne prirode, a kod razvijenog stanja hroničnog stresa osoba se navikava na manifestacije stanja stresa i ne opaža ih kao problem , ali razvija brojne somatske simptome. Manifestacije stanja stresa i dalje “zvone na sva zvona “ USPORI! ODMORI! OPUSTI SE!, ali

pošto osoba u stanju hroničnog stresa više nema oživljaj lične patnje i ignoriše napetost, s vremenom olazi o opšte fizičke iscrpljenosti, a na kraju i o kolapsa organizma.

9


Januar 2007.

2.4. REAGOVANJE NA STRES → STRESNE REAKCIJE Postoje tri oblika mehanizama reakcije na stres: 1) kratkoročna, tzv. “bori se, ili beži” (o engl. fight-or-flight ) reakcija, 2) ugoročna reakcija, zvana “opšti aaptacijski sinrom” , 3) način na koji razmišljamo i interpretiramo situacije u kojima se nalazimo.

1) Kratkoročna, “ fight-or-flight ” reakcija javlja se ka smo suočeni s nekom

neposrenom pretnjom ili stresnom situacijom, poput izbegavanja saobradajne nesrede ili svađe s prij ateljem ili kolegom. Organizam u tim trenucima odgovara na pretnju izlučivanjem hemikalija i hormona koji telo stavljaju u stanje uzbune i spremno za akciju. Spomenuti hormoni, na primer, omogudavaju nam a brže trčimo ili a pružimo snažniji otpor. Povedavaju brzinu raa srca, pojačavaju znojenje, preusmeravaju krv s površine kože i tako smanjuju gubitak krvi u slučaju povree. Sve to značajno poboljšava našu mogudnost preživljavanja po život opasnih stresnih situacija. Telo ostaje u takvom stanju sve do k mozak ne pošalje signal a je spomenuta situacija prošla, čime se prekia proizvonja hemikalija koje su uzrokovale fizičku reakciju. Potrebno je pola sata do sat vremena kako bi hemikalije napustile organizam. Ova vrsta

reakcije može uzrokovati probleme kaa se telo ne oporavi o stresne situacije. Iz još nepoznatih razloga, može se ogoiti a mozak ne pošalje signal a je opasnost prošla ili se pak možete tokom jenog ana nadi u toliko stresnih situacija a ste svo vreme u stanju stresa.

Iako ovakva “mobilizacija” unutar našeg organizma pomaže preživljavanju, ona može imati i negativne posleice. Buudi a smo u tom stanju uzbuđeni, razražljivi, osedamo uznemirenost, to smanjuje našu mogudnost prouktivnog raa s rugim ljuima. Svakako, ra s rugim ljuima ne prestavlja po život opasnu situaciju. Međutim, poslenja istraživanja su pokazala a se upravo ovakva, arenalinska reakcija javlja čak i u slučajevima ka se suočavamo s nečim neočekivanim. 2) Dugotrajna reakcija ili “opšti aaptacijski sinrom”, za razliku o kratkoročne

reakcije, javlja se kao ogovor na ugotrajno izlaganje uzrocima stresa. Istraživanja su pokazala a, suočeni sa stresom, ljui reaguju u tri faze:  



alarmna faza - prilikom koje se javlja reakcija na izvor stresa; faza otpora- prilikom koje se otpor prema izvoru stresa povedava što se više telo nosi sa stresom i adaptira na njega; faza iscrpljenja - koja nastupa nakon što se iscrpi otpor i počne znatno slabiti.

Dobar primer ovakve reakcije na stres su ljudi koji se bave kupoprodajom na velikim berzama, poput Wall Streeta. Njihov svakonevni život je izrazito stresan. Nakon inicijalne

alarmne reakcije i šoka, oni nauče kako a se aaptiraju na svakonevni stres koji izaziva onošenje važnih finansijskih oluka ili pak obitak ili gubitak velikih novčanih iznosa. Na

10


Januar 2007.

kraju, velik broj njih dolazi u fazu iscrpljenja, koja uzrokuje da oni jednostavno "izgore" ( burn out ) na takvom poslu.

3) Način na koji razmišljamo i percipiramo svijet oko sebe , predstavlja tredi

mehanizam reakcije na stres. Koliko de se neko osedati stresno uveliko zavisi o njihovog ličnog mišljenja o tome koliko štete im može učiniti pojeina situacija, kao i koliko su oni sami sposobni ogovoriti zahtevima oređene situacije. Ukoliko osoba nema uticaja na situaciju u kojoj se nalazi, ona ona moža može ili poboljšati način na koji vii tu situac iju i kako se zbog toga os eda. Nešto poput fraze: “slaak limun” - samo je sada potrebno samog sebe u to u bediti. Ovaj pristup je moža manje privlačan buudi a se stres ponovno vrada, jer njegov pravi uzrok nije uklonjen (limun ostaje kiseo iako mi tvrdimo suprotno). No , promena načina razmišljanja i alje prestavlja koristan način nošenja sa stresom.

11


I J I

I

3. STRES NA POSLU Priroa našeg uha i tela jeste pokret i kretanje u prostoru. Na vedini ranih mesta se pokret svede na metar kvadratni i nekoliko

minimalističkih pomaka, koji se još pritom učestalo ponavljaju, a ona se to još pomnoži sa šest ranih ana, o kojih svaki drugi ostajemo

prekovremeno.

S

vremenom zaovoljstvo ramatično opaa, a stres na radnom mestu postaje sve vedi.


Januar 2007.

3.1. KAKO STRES UTIČE NA POSAO? Postavlja se pitanje: Zašto je stres, prevashono jean psihološki i meicinski problem, toliko bitan za jednu organizaciju?

Ogovor leži u sleedem: Uprkos ustaljenom mišljenju a je proizvo ključ uspeha najvedeg broja kompanija, istina je a njihov opstanak i profit zavise pre svega o kvaliteta i motivacije ljudskih potencijala (često se pominje i termin kapital) – oni čine glavnu kariku u proizvodnom lancu. Ljuski potencijal je jean o najsnažnijih resursa u preuzedu. To je vrlo širok raspon ljui i njihovih karakteristika; tu spaaju svi zaposleni u preuzedu – od rukovodilaca svih nivoa – do radnika u proizvodnji. I dok je nekad prvenstveno roba imala tržišnu vrenost, umreženo globalno svetsko tržiše anašnjice lansiralo je svoj najnoviji proizvod – čoveka. akle, čovek je taj koji utiče na uspeh, onosno neuspeh jene organizacije. Samim tim, i njegovi problemi postaju problemi organizacije u kojoj on radi. “Zrav ranik - zrava kompanija” postaje moto savremenog poslovanja.

Jenostavno rečeno: Stres - košta. Po stresom se može raiti goinu o ve, ali ugoročno gleano, zaposleni straa i njegov stres se vrada ržavi kao trošak. Prekomerna opteredenja psihološkog sistema oražavaju se na količinu učinka, kvalitet obavljenog posla, tok procesa, broj grešaka, povedanje broja povrea i sl. Kao posleica takve situacije, javljaju se povedana fluktuacija, osutnost s posla, kao i povedana stopa bolovanja. Prema istraživanju Evropske agencije za sigurnost na rau i zaštitu zravlja, stres je prisutan na radnom mestu ko gotovo svakog tredeg ranika Evropske unije. Prema prikupljenim poacima, u EU stresom na poslu je obuhvadeno 28% ili 41,2 miliona ranika, a o toga više žena o muškaraca. U Americi koja u svemu prenjači, pa tako i u broju zaposlenih koji svoj posao označavaju stresnim ili vrlo stresnim, ta cifra iznosi 40%.

Prosečan broj izgubljenih ranih ana po jenom raniku EU u toku goine iznosi 4. Pomnoženo sa ukupnim brojem ranika, obijamo cifru o 600 miliona izgubljenih ranih dana!!! Finansijski izraženo, to prestavlja gubitak o najmanje 20 milijari eura. Ni situacija u Velikoj Britaniji nije ništa bolja. Goišnje se izgubi 200 milionaranih ana, tj. prosečno 8,5 dana po radniku. Ovaj gubitak predstavlja 3,7% radnog vremena i minus od 15,5 milijardi

eura (647 eura po raniku). U Americi broj izgubljenih ranih ana goišnje iznosi oko 550 miliona.

Prema rezultatima istraživanja 50 -60% svih izgubljenih radnih dana posledica je stresa na radnom mestu, a on je istovremeno "krivac" i za 5 mi liona nesreda na poslu. Uzroci stresa na radnom mestu su strah od gubitka posla, premorenost, kratki rokovi, nedostatak

porške rukovoioca, monotonija, promenjiv i neujenačen program raa i nošenje posla kudi, konstantna promena i nevna varijabilnost, r azvoj karijere, potreba stalnog potvrđivanja, negativna konkurencija, ubrzano napreovanje, kao i neki od nepovoljnih ranih uslova kao što su biološki, raioaktivni ili hemijski uticaji.

13


Januar 2007.

3.2. IZVORI STRESA NA POSLU Kada je u pitanju stres na radnom mestu , on je često prisutan, a njegovi izvori mogu

biti najrazličitiji. Počev o onih beznačajnih poput problema s kancelarijskom opremom ili čestim prekiima u rau, o onih velikih koji mogu ovesti o izliva besa na poslu, nezadovoljstva i smanjenja produktivnosti.

Stres na poslu stvara pretpostavke za možani i srčani uar, uništava mentalno zravlje i skraduje život. Još pre eset goina je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila stres na radnom mestu svetskom epidemijom, a otada se stres na poslu još više povedao zbog proubljene globalne krize i nezaposlenosti. → Najznačajnije izvore stresa na ranom mestu možemo poeliti u šest kategorija: Izvor stresa

-

Objašnjenje

Kontrola

-

Sposobnost

-

Nejasnoda

-

Komunikacija

-

osobe koje na svojim radnim mestima imaju vrlo malo kontrole i uticaja se vrlo često nalaze po stresom . zabrinutost zbog kvaliteta obavljanja pos la, osedaj sigurnosti ranog mesta, nesigurnost predstavlja velik izvor stresa za mnoge ljude . o stresa može ovesti i nejasna slika o vašim zaacima na poslu , kao i to kakvi su organizacioni ciljevi vašeg o elenja. napetost na poslu proizilazi iz loše komunikacije među sa radnicima,

Porška

-

Značaj

-

što ovoi o stresa. osedaj manjka porške o strane saranika može otežati obavljanje zadataka i na taj način prouzrokovati stres. ukoliko posao koji obavljate smatrate beznačajnim i niste ponosni na njega, to vam takođe može uzrokovati stres.

Jean o najčešdih uzroka stresa na ranom mestu, ipak prestavljaju međuljuski onosi. Stres zbog loših međuljuskih onosa opisuje i pojam mobbing, koji označava psihoteror na radnom mestu koji zaposleni sprovode prema svojim kolegama. U osnovi mobbing-a je najčešde sukob iz nekog razloga, a nakon njega počinju spletke, pometanja, ponižavanje i izolacija. U strahu za rano mesto "krivac" može razviti burn out sindrom i

hronične zravstvene poteškode, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubistvu. Naime, prema najnovijim istraživanjima, zbog stresa na poslu se u EU ogoi 48.000 izvršenih i skoro pola miliona pokušanih samoubistava. Osim naveenih kategorija, postoje i mnogi rugi uzroci stresa, kao što je diskriminacija na poslu, rad u teškim, nesigurnim uslovma, konstantna ostupnost naređenom tokom celog ana zbog razvoja tehnologije i mobilnih telefona it.

14


Januar 2007.

3.3. “BURN OUT” SINDROM Fatalna reč „fleksibilnost“ postala je glavna orenica sektora raa koja je povedala poslovne mogudnosti ali i očekivanja, pa je utakmica za vedom prouktivnošdu i profitom postala ekstremno napeta. To je uzrokovalo brojne bolesti u savremenoj menažersko j praksi. Tako je u medicinsku klasifikaciju svrstano još jeno, novo, oboljenje moernog poslovnog čoveka, poznato po imenom “burnout“ ili sindrom profesionalnog sagorevanja. On označava stanje potpune emocionalne iscrpljenosti zbog preteranog, a uzaludnog zalaganja na poslu. Posebno je zabrinjavajud poatak a se simptomi ovog sinroma (emocionalna iscrpljenost, epersonalizacija i smanjenje svesti o ličnim ostignudima) anas mogu prepoznati ko sve vedeg broja ljui. Burn out ili “Sagorevanje” na poslu slično je sinromu hroničnog umora, ali pritom se menja i stav prema poslu, što za umor nije karakteristično. Kompleksan fenomen profesionalnog sagorevanja oduvek je bio intuitivno poznat

ranim ljuima, a sve češde je i tema naučnih istraživanja. Značajan procenat zaposlenog sveta se tokom svoje karijere suoči sa psihološkim problemima ovog tipa. I pore toga što su uzroci goinama prisutni, simptomi najčešde nisu spolja lako uočljivi. “Crveno svetlo” pali se tek kod pojave fiz ičke i emotivne iscrpljenosti, zavisničkog ponašanja, onosno prekomernog konzumiranja alkohola, cigareta, lekova... Iako rukovodstvo velikih kompanija

smatra a je ovo isključivo lični problem ranika, statistički poaci otkrivaju nešto rugo. Šest najčešdih pritužbi, obijenih o zaposlenih koji su učestvovali u obimnoj, ugogoišnjoj stuiji “Istina o sagorevanju” autora Kristine Maslak i Majkla Litera, glase: “Posao me pojee živog”

-

tj. previše posla, kratki rokovi, ograničeni kapaciteti i resursi...

“Poluedu!”

-

iza čega stoji haotično rano okruženje i nejasna pravila koja uvode zaposlene u konfuziju.

”Niko a ti kaže hvala!” ”Ovde svako gleda samo sebe”

-

onosno neovoljno pladeni ranici čije se zasluge i

-

trud ne uzimaju dovoljno u obzir. tj. između zaposlenih je prisutna

tenzija,

nepoverenje, nepoštovanje, otuđenost... ”Ovo nije fer!”

-

” Završidu u paklu zbog vas”

-

odnosno uvek iste ljude mimoilazi pohvala, ali ne i kritika naređenih. tačnije, zahtevi posla i lične vrenosti ranika se ne pouaraju, zbog čega zaposleni osedaju krivicu, nelagodnost i otpor prema svojim radnim obavezama.

Sve naveene teškode ranika oveene su u vezu sa prezasidenjem poslom i gubitkom volje za aljim angažovanjem. Zbog toga se smatraju sigurnim pokazateljima, pa čak i uzrocima nastupajudeg paa rane efikasnosti i zaovoljstva.

15


Januar 2007.

3.4. NEDOSTAK VREMENA ILI ENERGIJE? U Srbiji osnovni izazivači stresa ko poslovnih ljui je cajtnot , odnosno vremenski pritisak. Savremeni biznis ima rokove, penale i brojne pritiske da se posao obavi u

oređenom vremenskom roku, a oskuica vremena je stalno prisutna. To je veliki problem za ljude, a pogotovo za Srbe, jer oni imaju vremensku neodgovornost, odnosno vremenski su neprecizni, a danas se sve meri na sekunde, pa tako i poslovne obaveze. Vremenski pritisak je vrlo stresogen. Dakle, vedina zaposlenih ljui smatra kako im često neostaje ovoljno vremena za

vedi učinak i bolju poslovnu prouktivnost, ali ta teorija nije u potpunosti tačna. Zato što je visoka pozitivna energija, a ne vreme, osnovno sredstvo za postizanje visokog učinka. Ako malo bolje razmislimo, olazimo o suštine a je broj sati u jenom anu oređen i ograničen, ali a kvalitet i količina energije sa kojom možemo raspolagati – nije. Možemo zaključiti a je upravo energija najragoceniji prironi resurs kojim raspolažemo. Ona je taj nepoznati faktor koji omogudava a se potencijal, oređeni talenat i veštine pokrenu. Energija je bazični faktor poslovnog uspeha. Pravilna upotreba energije i njena kontrola mogu obezbediti visok nivo realizacije postavljeni h ciljeva. Shono tome možemo zaključiti sleede: ključ za postizanje vrhunskih rezultata se nalazi u što efikasnijoj preraspoeli energije u svim imenzijama, a ne i iscrpljivanju samog sebe u beskonačno ugim procesima rada.

Sleeda bitna stvar koju r adnici moraju znati kada je energija u pitanju, jeste da se energetski kapacitet smanjuje na va načina – njegovom preteranom upotrebom i njegovom neovoljnom upotrebom, što ukazuje na činjenicu a se mora napraviti aekvatan balans između preteranog trošenja i netrošenja energije. akle, suviše ugo zaržavanje na jenoj strani krajnosti čini ekstremno štetno ponašanje po naš energetski kapacitet, po našu poslovnu sposobnost i na kraju, po naš život. Reovnim vežbanjem uha i tela možemo u znatnoj meri a pojačamo naš energetski kapacitet, a prilično usporimo naše fizičko i mentalno starenje, a o samog kraja našeg života jačamo naše emocionalne i uhovne sposobnosti. Uzmimo samo kao primer Albert Ajnštajna, jenog o najvedih naučnika svih vremena. On je uživao u jerenju i ugim šetnjama po Minhenu, a nauci se vradao samo onda kada nije bilo povoljnog vetra za jedrenje.

Zanimljivo je i to a neki savremeni stručnjaci smatraju a gotovo svaki oblik stresa (koji je negativan po stanje našeg uha i tela) ima potencijal a uveda naše energetske rezerve, ali samo pod jednim uslovom – ako je propraden oporavkom koji je ekvivalentan količini oživljenog stresa. Ove možemo oati svima nama obro poznati izreku Fririha Ničea koja glasi „Ono što nas ne ubije učinide nas jačim”.

16


Januar 2007.

3.5. STRESNI POSLOVI Kaa govorimo o stresu na poslu, moramo a uzmemo u obzir i sleede: → Da li postoji zadovoljstvo u poslu kojim se bavimo? Naime, stres je minimalan ako se bavite poslom koji volite, a veliki ako je slučaj obrnut. U poslovnom svetu je čuvena izreka: “If you o the job you love, you’ll never work a day in you life“ . Međutim, malo je ljudi koji imaju zadovoljstvo posle dobro obavljenog posla. Smatra se a je to jeno o vrhunskih ljuskih zaovoljstava. Nažalost, anas je opšte poznato a mali broj ljui uživa na poslu i voli posao kojim se bavi. Veoma stresogene situacije se javljaju na ranom mestu koje je preopteredeno poslom, kao što su stresni i poslovi šefova koji nose ogovornost za ruge. U ranoj organizaciji je česta stresogena situacija ako ste primorani a sarađujete sa osobom koju biste najraije izbegavali. U organizacione stresove spaaju i karijerističke ambicije, tačnije uslovi za napreovanje, mogudi otkaz, kao i birokratska struktura organizacije, stil menažmenta, neaekvatna selekcija, loš raspore ljui, jenom rečju opšta psihološko moralna klima u preuzedu. Privatni biznis je veoma stresogen i u njega mog u da se upuste samo oni ljui koji imaju veru u sebe, viziju, čvrstinu, olučnost, preanost, koji znaju a podnesu pritisak konkurencije i odgovornosti za zaposlene i spremni su da rizikuju. U najstresogenije profesije spadaju poslovi hirurga, pilota, me nažera, novinara, profesora, sportskog trenera itd. Oni koji se bave ovim profesijama svakodnevno moraju da

se okazuju i preispituju, što može a bue značajan izvor stresa. Vrlo su stresogene i profesije gde su ljudi naterani da budu ljubazni. Tu spadaju sva radna mesta koja rade sa

strankama. Raskorak između potrebe posla koja iktira a buete ljubazni i vašeg intimnog psihičkog stanja je vrlo stresogen za pojeinca. Ta “maska” koju neki nose, stresogena je jer se gubi kontakt sa autentičnim emocijama. Vi biste, na primer, nekoj mušteriji najraije agresivno odbrusili, a ne smete. Izuzetno stresne su i opasne profesije, poput rudara,

ekstremnih sportista, ljui koji rae na velikim visinama rizikujudi svakonevno svoj život. Evo još jenog slikovitog primera. Ako uzmemo prosečni životni vek slikara, i uporeimo ga sa prosečnim životnim vekom jenog top menažera, primetidemo razliku o obrih 20 goina! Prisetimo se nekih poznatijih menažera 20. veka: Fririh Tejlor je živeo 59 godina, njegov dugogod išnji saranik Henri Gant 58, Max Veber 56, a Frenk Gilbret svega 55 goina. S ruge strane imamo Pabla Pikasa, koji je umro u svojoj 92. goini života, zatim Salvaor alija koji je oživeo 85, Klo Monea sa 86 it. Zabrinjavajude, zar ne? Ovi zapanjujudi poaci samo potvrđuju prepostavku a su neke profesije položnije stresu o rugih. Menažment je svakako jena o njih. Ostaje nam samo a se naamo a demo otkriti tajnu čuvenog Pitera rukera, jenog o najpoznatijih teoretičara menažmenta, koji je umro prironom smrdu pre 4 goine, u svojoj 96. goini života. Čak je i u svojim osamdesetim godinama radio kao kolumnista za Wall street journal , a u

eveesetim goinama je nastavio a se bavi pružanjem konsalting usluga poslovnim kompanijama i neprofitnim organizacijama.

17


Januar 2007.

3.6. NOVAC = SREĆA? Filip Birgier, osa najmlađi izvršni irektor jene o 500 najuspešnijih kompanija sa liste magazina “Fortune”, prvi je u svetu biznisa progovorio o široko rasprostranjenoj suicialnoj epresiji među top menažerima. Po njegovom mišljenju, čak četvrtina menažera na najvišim položajima u kompanijama, u jenom trenutku tokom svoje karijere, suočava se sa ovim teškim kliničkim poremedajem. Njegova javna ispovest baca novo svetlo na percepciju poslovnog upravljanja, kao poslenjeg utočišta za poricanje ljuske ranjivosti. “Posle skoro ve ecenije vrtoglavog uspeha u naftnoj inustriji, umesto zaovoljstva, osedao sam jeino iscrpljenost i mrzovolju. Saa viim a je sve to bila posleica ugogoišnjeg poricanja patnje. Oavno sam naučio a ignorišem bol, kako svoj tako i tuđi. Čini mi se a me je upravo to sprečavalo a buem emotivno uključen i saosedam sa svetom oko sebe”. Na prvi pogle top menažeri izgleaju kao osobe koje s u jako zaovoljne u životu. Uspešni su, obrazovani, imaju ovoljno novca... Međutim, isti oni lični kvaliteti koji pokredu najuspešnije menažere, ujeno prestavljaju njihove najmračnije aspekte ličnosti. Težnja ka izgrađivanju ientiteta na neprestanom poslovnom uspehu ovoi o toga a se čak i najmanje ostupanje o uzlazne linije čini neponošljivim. Presuan faktor ko pojave epresivnosti je sklonost ka prihvatanju krivice za sve ono što u okolini krene naopako, bez mnogo procenjivanja i uzimanja u obzir objektivnih okolnosti.

Postoje va tipa uspešnih menažera. U prvu grupu spaaju oni čiji je poslovni uspeh rezultat agresivne istrajnosti i fokusiranosti na ciljeve, a u rugu grupu oni čiji je napreak i uspeh podstaknut strahom od neuspeha. Motivacija inspirisana strahom i negativnim

previđanjima neizbežno generiše nelagou i stres. Sa namerom a pobegnu o ove hronične uznemirenosti, visoko ogovorni menažeri se pretvaraju u opsesivne perfekcioniste u svom poslu. Zabrinuti menažeri po stresom postaju nešto nalik ljuskim mašinama, koji u retkim trenucima mira i relaksacije, umesto zaovoljstva, osedaju krivicu zbog svoje opuštenosti. Biti na samom vrhu u psihološkom smislu zaista porazumeva snažan oživljaj izolovanosti, ali i ogromne odgovornosti u isto vreme. Poistov edujudi sebe sa svojom profesionalnom ulogom, top menažeri često zaboravljaju a, više o svega, ljue vezuje međusobno eljenje strahova, razočarenja, emotivnih povrea, želja, snova… obitna taktika je zato veoma prosta. Obradanjem više pažnje na ruge ljude (porodicu, prijatelje, saranike…) mogude je izadi iz začaranog kruga epresivnosti i opsesivne posvedenosti poslu.

Međutim, konstantna orjentisanost ka akciji i postignudu sprečava ih a u problematičnim životnim (a naročito poslovnim) situacijama zatraže ili očekuju poršku i pomod. U osnovi ove sklonosti lako je uočiti narcisoinu tenenciju: okrenutost ka sebi, uz preuveličavanje sopstvenih modi. Kompetetivno vaspitani i uvek spremni a se razmedu isključivo svojim postignudima, blokiraju nažalo st svoje kapacitete za intimnost i ograničavaju lični ientitet i vrenosti na izveštaj sa štenog računa i procenjenu vrenost svog materijalnog kapitala.

18


Januar 2007.

3.7. DA LI JE POSAO JEDINI KRIVAC ZA STRES? Postoje podaci koji ukazuju na to da je posao samo jena o mnogih mogudih oblasti

ili aspekata života koja ovoi o pojave stresa i lošeg zravlja. Naime, smatra se a su pojeini “životni ogađaji” koji zahtevaju promene ili aaptaciju u kratkom vremenskom preriou, takođe povezani sa pojavom stresa i mogu proizvesti široki spektar poremedaja u organizmu. Uzevši to u obzir, u toku proteklih goina se osta railo na ientifikaciji i rangiranju takvih stresnih životnih ogađaja po njihovom relativnom značaju i uticaju na život ljui. Kao rezultat jenog o takvih istraživanja, nastala je PERI Skala Životnih Događaja. Lista o 102 životna ogađaja je konstruisana na osnovu ranijih istraživanja koja su izvršena u Njujorku. Ovi ogađaji su klasifikovani u 11 životnih poručja: škola i stuije           

posao ljubav i brak podizanje dece porodica mesto stanovanja kriminal i pravne nevolje finansije socijalne aktivnosti zdravlje razno

O ukupno 102 ogađaja ko kojih je ispitivan njihov uticaj na pojavu stresa, čak 21 ogađaj se onosio na posao! Njihov relativan značaj, kao i značaj nekih rugih ogađaja koji nisu vezani za posao se može vieti na sleedem grafiku: 1200 a s e r t s u v a j o p a n a j a đ a g o d j a c i t u n a v i t a l e R

1000 800 600 400 200 0

Stresni životni ogađaji

19


Januar 2007.

Ovi poaci nam pokazuju a poslovno orjentisani životni ogađaji ne samo a nisu beznačajni, ved spaaju među one koji imaju najvedi uticaj na naš život. Ovaj zaključak potvrđuje i stuija izvršena među zaposlenim stanovništvom Velike Britanije: čak 67% ispitanika je navelo posao kao glavni izvor stresa. A kada govorimo o promenama na poslu i njihovom uticaju na pojavu stresa, svakako moramo spomenuti jednu koja je posebno interesanta sa naše poneblje . Naravno, reč je o tranziciji. Uvreme reorganizacija i privatizacija, profesionalno zasidenje i sagorevanje postaje ozbiljan problem zaposlenih na svim nivoima u kompaniji. Tokom ekonomske tr anzicije zaposleni rae po pojačanim stresom. Često se pritom osedaju

nesigurno, neshvadeno i pocenjeno. Cena ovog nezaovoljstva je visoka, ne samo za ranika, ved i za čitavu organizaciju. Zaposleni koji u svom poslu ne nalazi nimalo zadovoljstva, proporcionalno tome u svoj ra ulaže minimum raspoloživih kapaciteta i sposobnosti.

Tema ovog raa o stresu u organizaciji može ovesti o zaključka a posao tj. ra ima samo negativne efekte na zdravlje - ali to nije slučaj. Naučno je okazano a, po nek im uslovima, ra može imati prenosti kaa je zravlje u pitanju. Naime, on često utiče na psihološko blagostanje i fizičko zravlje. Uzevši to u obzir, nije ni iznenađujud poatak a su nezaposlenost i olazak u penziju česti razlozi povedanog rizika o psiholoških problema, kao i kariovaskularnih bolesti. Istovremeno, specifične karakteristike posla mogu čak i poboljšati naše zravlje. Stuije su pokazale a visok utrošak energije, jena o karakteristika posla, zaista može smanjiti rizik o srčanih napa da. Dakle, stres ne mora uvek imati negativan uticaj. Male količine stresa mogu prodi

neprimedeno, ok blago povišene količine stresa mogu čak i pozitivno uticati na neku osobu, te je postaknuti na kreativnost i prouktivnost. Takva količina stresa često je pozitivna u poslovnim okruženjima i prema nekim ispitivanjima izaziva vedu motivaciju zaposlenih.

20


I J I

I

4. INDIVIDUALNE RAZLIKE Kako de jena osoba oživeti stres na poslu elom zavisi o njene sposobnosti a izađe na kraj sa obavezama i drugim nelagodnostima

koje joj taj posao namede. Različite traume svakako mogu slomiti uh svojih žrtava, ali činjenica je a su neki ljui ranjiviji o rugih. Postavlja se pitanje: Da li prouzrokovan prirodom nas

prironim okruženjem oko nas?

je stres samih, ili


Januar 2007.

4.1. STRES I GENI Takozvani “burn out” sindrom, koji je ranije spomenut, je otkriven sasvim slučajno, pre tridesetak godina u Americi. Kardiolozi Friedman i Rosenman d elili su čekaonicu sa kolegom oftalmologom i prim etili a su stolice ispre njihove orinacije više oštedene i

pohabane nego one ispre vrata njihovog kolege. Zašto bi njihovi pacijenti više rukama stiskali i gužvali rubove stolice nego on i koji su ošli na pregle via, zapitali su se. Utvrdili su a ko njih olazi relativno veliki broj ljui koji su na rukovoedim funkcijama, koji su nestrpljivi i nemaju živaca ni vremena čekati. Nastavljajudi opservacije i istraživan je u tom pravcu, Friedman i Roseman su podelili ljude u dva tipa: tip A, i tip B. Tip A je potpuno predan poslu, uv ek se strahovito žuri, raije de sam uradi nešto nego sačeka ti da njegovi saradnici to urade, agresivan je, nestrpljiv, sklon depresiji, 



širi nervozu oko sebe, sklon je neprijateljskom raspoloženju. U najkradem vremenskom periodu želi obaviti što više posla. va kariologa su ovaj tip nazvali "trkački konj". Tip B ili "kornjača" manje je takmičarski raspoložen, manje posveden poslu i manje užurban. Ređe se sukobljava sa kolegama, ima uravnoteženiji i opušteniji pristup životu. Samopouzaniji je, i sposoban je uporno i istrajno raditi, sa sistematskim pristupom i ujenačenim tempom. S njim je prijatnije raditi jer s e nema osedaj a vreme steže oko vrata.

Za razliku o tipa A koji uvijek misli a de zakasniti, tip B se ne uzbuđuje. Jednako je uspešan kao tip A iako je smireniji, opušteniji, ne viče i ne uzrujava se i sve što rai čini se a rai kao o šale. Ta dva tipa razlikuju se po svom odnosu i regovanju na stres. Tip B najčešde nede oboleti o menažerske bolesti ok je tip A iealna meta koju stres napaa sa svih strana.

Ova razlika između ljui, tačnije razlika u njihovom ponašanju je najvedim elom genetski predodr eđena. Naime, geni najviše utiču na ranjivost ljudi: na to kako mozak i telo reaguju na pojedine stresore iz okoline, kao i na njihovu sposobnost da se vrate u normalu posle izlaganja stresnoj situaciji.

Ovu tezu potvrđuju i ugogoišnja istraživanja stručnjaka sa američkog Državnog instituta za starenje, koje je predvodio molekularni biolog Dean Hammer. Njegova

istraživanja su pokazala a su obro i loše raspoloženje oblici možanih aktivnosti, te a se svako rađa sa oređenim ''koeficijentom srede''. Na svet olazimo sa genetski zaatim raspoloženjem, na koje životne okolnosti samo onekle utiču jer se, nakon oređenog vremena, vradamo na vrenost koju su nam geni preoreili. A sa raspoloženjem je presuno povezana otpornost na stres, koja je takođe ominantno genetski zaata. Osobe manje otporne na stres, luče više stresnih hormona koji, u kritičnim možanim strukturama uništavaju možane stanice, posebno u hipotalamusu.

22


Januar 2007.

4.2. RADOHOLIZAM Iz gore naveenog zaključujemo a različiti tipovi ljui različito reaguju na izazove koje im posao svakonevno namede, a samim tim i rugačije oživljavaju stres. Sve ovo je sasvim normalno i opšte prihvadeno u savremenom poslovnom svetu - nije novost da se ljudi međusobno razlikuju, pa ni ovo saznanje nije posebno izneneđujude niti zabrinjavajude.

Međutim, izuzetno je važno razlikovati vrenog i preanog o jenog Raoholičara. Prema efiniciji raoholičar (eng. workoholic ) je uspešan poslovni čovek (menažer, direktor) koji radi 60 do 70 sati nedeljno, penje se visoko u organizaciji, ima veliku platu dok mu brak propaa a zravlje slabi, i koji živi samo za svoj posao. Prosto, osoba koja pati od jednog oblika zavisnog pona šanja.

Sam pojam “Radoholizam” se objašnjava kao opsesivno-kompulzivno oboljenje koje nastaje usled prekomernog predavanja radu i nedovoljnog oporavka. Kao posledica

raoholizma nastaje smanjena prouktivnost, hroničan umor, a na uže vremenske staze dovodi i do smrti. Radoholizam je najzastupljeniji u Japanu i javlja se po nazivom “karoši”. Karoši u Japanu onese oko eset hiljaa života goišnje. Uzroci koji ovoe o ove bolesti su: izuzetno ugačko rano vreme, nodni ra, ra bez goišnjeg omora i pauze, jako težak fizički ra i kontinuirano stresan posao. Karoši ko nas u svom izvornom obliku još nije prisutan zbog obro poznate strategije koju koriste vedina nezaovoljnih ranika, a koja glasi: „Ne možeš ti mene toliko malo a platiš koliko mogu ja malo a raim”. Međutim, ta vremena polako prolaze i jedno je sigurno – i Srbija de uskoro obiti žrtve „Karošija”. U poređenju sa prosečnim vremenskim zahtevima posla tokom seamesetih goina, na primer, zaposleni u razvijenim zapanim ekonomijama anas goišnje rae skoro 200 sati uže. Približno, ceo mesec više. Iako pojeina rana okruženja nagrađuju prekomernu, čak mučeničku posvedenost poslu, to ne može pretvoriti nekoga preko nodi u raoholičara ili perfekcionistu. Neko je, prosto, takav. Postavlja se pitanje: “ Kako ga prepoznati?” Kaa je potrebno napraviti razliku između vrenog ranika i ranika opsenutog svojim poslom, menažeri za ljuske resurse služe se jenim veoma prostim kriterijumom. Naime, osnovna razlika između vrenog ranika i raoholičara krije se u tome št o vredan ranik, ozbiljno posveden svom poslu, provoi rane sate raujudi se prestojedem vikenu ili goišnjem omoru. Raoholičar s ruge strane, provoi vreme tokom vikena ili goišnjeg omora neprestano razmišljajudi o prestojedim ranim obavezama. Ukoliko se malo pažljivije analizira ovaj fenomen lako je uočiti a je tokom ranih sati najefikasniji ranik upravo onaj zaposleni koji sa raošdu iščekuje kraj ranog ana ili neelje, vođen snažnim motivom a svoje slobono vreme zaštiti o poslovnih ob aveza.

23


Januar 2007.

→ Raoholičari se mogu poeliti u tri osnovna tipa: Njihove karakteristične osobine

Tipovi radoholičara Sve il’ ništa tip

-

Neobuzdani tip

-

Nepoverljivi tip

-

On se ili iscrpljuje poslom motivisan sopstvenim nerealnim

očekivanjima i težnjom ka perfekciji ili se povlači i olaže početak posla iz straha a nede uspeti a ostigne nivo savršenstva u izvebi. Veoma je zabrinut u vezi posla i okrivljuje sebe za sve što krene naopako. On nema problem a započne posao, ali zato ne ume a se zaustave, niti predahne dok r ai. Ne ume a kaže »ne«, postavi prioritete, ili poeli užnosti sa kolegama. Zbog toga što svoj posao obavlja munjevitom brzinom, veoma je sklon greškama zbog nemara. Opsenutost etaljima posla gotovo a ga parališe. Zbog toga što se teško ovaja o započetog posla, raije de sam izmišljati oatne obaveze nego a proglasi svoj projekat završenim. Sebi uporno ponavlja a niko rugi ne bi mogao tako uspešno, niti na tako obar način a obavi posao kao što to može on sam.

Ono što raoholičara tako strastveno privlači poslu je mogudnost a kroz ra pobegne o svojih bolnih emocija. Brojna istraživanja pokazuju a je ovaj životni stil u tesnoj vezi kako sa crtama ličnosti poput riginosti i perfekcionizma, tako i sa neumedem i nespos obnošdu a se bue intiman sa svojom najbližom okolinom. Perfekcija kao motiv ili merilo uspeha pojenako je štetna za kompaniju kao i za njene zaposlene. Ova iluzija, poržana željom a se ostavi obar utisak, često se brka sa stvarnom efikasnošdu. Stva rni progres, organizacioni kao i lični, zasniva se na realnoj proceni i izboru između ostvarivih i neostvarivih ciljeva. Unutar kompanija koje svoje ugoročne strategije zasnivaju na neostižnim ciljevima, najviše trpe zaposleni, pogotovo oni ko kojih je prisutna prisilna težnja za savršenstvom. Posleice nerealno postavljenih očekivanja ogleaju se u sve lošijim rezultatima i stalnom nezadovoljstvu postignutim uspehom.

Za razliku o oživljaja stvarnog uspeha koji povoljno utiče na fizičku otpornost organizma, perfekcionistička ambicija postiče nastanak fizičkih tegoba. Stres koji zaposleni sami sebi inukuju ovoi o pojave brojnih zravstvenih problema, između ostalog glavobolje, bola u gruima, epresije, pa čak i impotencije. S obzirom a samopošt ovanje zasnivaju na strogoj kritičkoj proceni profesionalnog učinka, oni su često suviše okupirani beznačajnim etaljima i provoe više vremena misledi o poslu nego što je to potrebno. Ovakva rana taktika ne samo a umanjuje prouktivnost, ved izaziva i  istanciranost u onosima sa kolegama. Opsesivni raoholičari generalno se kvalifikuju kao loši timski igrači. Oni de rao opustiti a se krizna situacija razvije kako bi obili priliku a iz nje izađu kao heroji. Pokušaj kontrolisanja rugih ljui, manip ulisanje informacijama... samo su neke od taktika kojima se raoholičar koristi.

24


Januar 2007.

Ipak, najveda opasnost o perfekcionizma leži u pokušaju prikrivanja počinjenih grešaka kako bi se sačuvao imiž nepogrešivog. Iz tog razloga, suprotno očekivanom, zapošljavanje perfekcioniste na visoko ogovornim ili rizičnim poslovima čak je i kontraproduktivno. Raoholičari i menažeri imaju talenta, sjajne ieje, veliko znanje i iskustvo, neiscrpnu energiju, mogu a urae ono što rugi ne mogu, imaju poslovne kontakte, samouvereni su, elokventni, ukratko – uspešni po svim parametrima. Međutim, ove osobine, na kojima im mnogi zavie, mogu postati teško breme i ovesti o sinroma pregorevanja i mnogih rugih neželjenih posleica. Kako po iniviuu, tako i po samu organizaciju. I sama pomisao na neurohirurga, pilota, političara ili upravnika nuklearne elektrane nespremnog a vii i prepozna svoju grešku, uliva strah u kosti. Zataškavanje grešaka u ovim slučajevima može proizvesti katastrofe ogromnih razmera. Baš iz tog razloga, velike kompanije u kojima ominira klima perfekcionizma veoma su položne ekonomskim slomovima. Naime, u savremenom poslovanju bitno je zapamtiti sleede: Nesavršenost nije toliko negativna u biznisu, ali je perfekcija uvek pod sumnjom . Radoholizam je anas sve više rasprostranjen . Prema najnovijem istraživanju

američke kompanije Harris Interactive, čak 33 osto zaposlenih Amerikanaca ne iskoristi goišnji omor u potpunosti. U proseku, zaposleni Amerikanac tako „izgubi“ četiri ana goišnjeg omora. Inače, ove goine de prosečna užina goišnjeg omora u SA biti ve nedelje, u Velikoj Britanij i četiri, a u Francuskoj čak 39 ana. Rezultate pomenutog istraživanja potvrđuje i prošlogoišnja stuija američkog Instituta za poroicu i posao (Family and Work Institute – FWI), koja je pokazala a 36 osto američkih ranika nije planiralo a iskoristi sve ane goišnjeg omora. Interesantno je a je čak 37 osto njih reklo a nikaa nisu ojenom uzeli više o seam slobonih ana.

25


I J I

I

5. STRES I ZDRAVLJE Brojna savremena istraživanja su ovela o zaključka a poslovni rokovi i veliki pritisak eluju kao potstrek infarkta i mnogih rugih teških, pa čak i smrtonosnih oboljenja. Takođe je okazano a je broj zaposlenih koji su oživeli srčani uar najvedi poneeljkom , što ukazuje na stresne faktore koji oprinose srčanom uaru, maa je teško oreiti koja vrsta stresa eluje na različite ljude u razli čitim siuacijama. Pokazalo se a je stres na poslu veoma realna pretnja zdravlju pa se treba priržavati politike “ Samo polako i bez uzbuenja” .


Januar 2007.

5.1. UTICAJ STRESA NA ZDRAVLJE Utvrđeno je a je među mlaim šefovima mnogo onih koji imaju povišen krvni

pritisak, a među starijim holesterol, ok i jeni i rugi imaju visok procenat zavisnosti o nikotina, alkohola i tableta. Takođe, stručnjaci procenjuju a bi stres vrlo lako mogao a bue glavni krivac za višak kilograma i to posebno ko top menažera – ljudi koji na poslu imaju visoke ogovornosti, ali ne i tuđi nazor na onim što rae. Naime, psihički i emotivni stres uti ču na stvaranje steroia kortizola koji usporava metabolizam, te tako i olazi o nagomilavanja masnode u organizmu. Stres je bolest 21. veka i ne treba je olako shvatiti. Zbog stresa u svetu umiru milioni ljui. Samo u Americi milion ljui goišnje umr e od kardiovaskularnih bolesti. Naravno da svi oni nisu menažeri, ali način života kojim živi vedina Amerikanaca je zabrinavajudi . Japance

najviše ugrožavaju možani uari. Na našim prostorima menažerske bolesti nisu tako česte kao u SAD, Japanu ili Zapa noj Evropi ali se zna a pogađaju ljue oko 40. goine i to češde muškarce. Ko muškaraca su napanuti srce i krvni suovi, ok ž ene zapadaju u depresivna i ankciozna stanja. Hronični stres na poslu i razvo braka mogu biti smrtonosna kombinacija za muškarce. a stres na poslu može a uzrokuje srčana obolj enja i dijabetes, pokazala je i studija Univerzitetskog koleža u Lononu. Proučavajudi preko 10.000 britanskih ržavnih službenika tokom četrnaest goina, istraživači su otrkili vezu izmeju stresa na r adnom mestu i takozvanog metaboličkog sinroma. Metabolički sinrom čini grupa faktora, kao što su gojaznost, visok krvni pritisak i visok holesterol, koji povedavaju rizik o srčanih bolesti i dijabetesa tipa II. Kad se izuzmu svi drugi faktori, poput manjka fizičke aktivnosti, pušenja i ruštvenog statusa, istraživači su zaključili a su oni koji su izloženi hroničnom stresu na poslu va puta skloniji metaboličkom sinromu o onih čiji posao nije stresan. Ispostavilo se i a su žene izložene stresu na poslu položnije metaboličkom sinromu o muškaraca. Britanski istraživači smatraju a je mogude a proužena izloženost stresu na ranom mestu utiče na nervni sistem i smanjuje bološku prilagoljivost, što može a poremeti fiziološku ravnotežu organizma. Još jean revolucionarni poa tak o koga je ošla ova stuija glasi: eliminisanje aljinskog upravljača ili mobilnog telefona bi čak va puta umanjilo rizik o dijabetesa!

Kaa govorimo o stresu, zanimljivi su poaci obijen sleedim istraživanjem: Na univerzitetima u Njujorku i Pitsburgu s proveeno je semogoišnje istraživanje na 12.366 pacijenata. O 10.904 muškaraca koji su na početku istraživanja bili u braku, manja je verovatnoda bila a de umr eti oni koji su ostali u braku nego oni koji su razvedeni. Od onih koji su se tokom ovog ispitivanja razveli, 1.332 su umrl i iz različitih r azloga, a 663 od kariovaskularnih bolesti. Najgore su bili pogođeni razvedeni ispitanici koji su radili pod uslovima stresa. Zaključak je a ostanak u braku u srenjim goinama štiti muškarce u suočavanju s negativnim iskustvima na poslu.

27


Januar 2007.

5.2. NEZADOVOLJSTVO POSLOM Stuija “Gallup Organization” je dokazala da stepen o koga su ranici angažovani na poslu ima ramatičan uticaj na njihovo fizičko zravlje i psihičko stanje . U kategoriji "angažovani ranici" (ranici koji rae sa strašdu, imaju nove ieje vezani su za firmu i pomažu a ona napreuje) jasna vedina o 62 osto oseda a njihov posao pozitivno utiče na njihovo fizičko zravlje. Broj opaa na 39 osto među "neangažovanim ranicima" (ranici koji nisu preterano zainteresovani za posao i gleaju stalno na sat, otaljavaju posao) i na samo 22 osto među "aktivno neangažovanim" (ranici koji se stalni žale, ništa ne rae i potkopavaju ra ostalih zaposlenih). Još je alarmantnija činjenica a vedina "aktivno neangažovanih" ranika - 54 osto, kažu a misle a njihov ra ima negativan uticaj na njihovo fizičko zravlje. Isto to tvre 30 osto"neangažovanih " i samo 12 osto "angažovanih ranika". Galup navodi da njegov "Ineks angažovanja zaposlenih" pokazuje da 43 odsto zaposlenih oseda a njihov posao utiče pozitivno na njihovo fizičko zravlje, 29 kaže a utiče negativno, ok 27 osto tvri a uopšte ne utiče. Analiza poataka za kategorije poslova koje su, verovatno, fizički zahtevnije, poput ranika u oblasti usluga svih vrsta, kvalifikovanih trgovaca, polukvalifikovanih i fizičkih ranika, ukazuje na malu razliku. Naime, 43 osto takvih ranika kaže  a njihovi poslovi utiču na njihovo fizičko zravlje pozitivno, kao što je to tvrilo i onih 43 osto za koje je verovatnije a imaju kancelarijski posao. a njihovom zravlju škoi fizički posao kojim se bave, smatra 31 osto anketiranih. Takođe i 28 osto onih koji rae poslove manje fizički zahtevne kažu isto. Brojke su malo povoljnije kaa se rai o psihičkom zravlju. Sve u svemu, 52 osto ranika kaže a njihov poslovni život pozitivno utiče na njihovo psihičko stanje, 21 veruje a je efekat negativan, i 27 osto kaže a nema uticaja. No, razlike u nivoima angažavanja su još ramatičnije. Tako 78 osto "angažovanih ranika" oseda a njihov ra oprinosi pozitivno psihološkom stanju. Nešto ispo polovine (48 osto) "neangažovanih ranika" i malenih 15 osto "aktivno neangažovanih" tvre isto. Nasuprot tome, nešto preko polovine (51 osto) o "aktivno neangažovanih" ranika oseda a njihov ra ima negativan uticaj na njihovo psihičko zravlje, u poređenju sa 20 osto "neangažovanih" i samo šest osto "zaposlenih radnika". Postavlja se, međutim, pitanje: Kako može angažovanje na ranom mestu imati bilo kakve veze sa zdravljem? "Kao prvo, kao što de vam svaki iskusni istraživač redi, uzajamna veza ne obuhvata slučajnost", kaže Stiv Krebtri, autor članka "Ako ste angažovani nede vam trebati lekar". "U ovom slučaju, može biti a su oni koji kažu a njihov posao pozitivno utiče na njihovo zravlje jenostavno vedi optimisti i otua je verovatnije a su angažovaniji u svom radu". Ali, Krebtri dodaje da za rukovodioce i unajmljene profesionalce, to ne menja

ništa na stvari. "'Angažovani ranici' verovatno de više nego ostali smatrati zravim posao koji

obavljaju".

28


I J I

I

6. MENADŽMENT STRESA Sve vedi broj ljui u savremenom svetu, zbog neznanja i ignorisanja signala stresa, trpe psihofizičke tegobe dug vremenski period,

oštedujudi oređene neurološke funkcije ili organe u telu. Stres menažment obuhvata učenje i sticanje veština prepoznavanja stanja stresa i upravljanja sopstvenim životom uprkos stresorima sa kojim se neprekidno

susredemo, kroz kontrolisanje i smanjivanje njihovog uticaja. Naučene veštine pružaju osobi mogudnost a efikasno izađe na kraj sa teškim situacijama s ciljem a se oseda bolje i povrati osedaj kontrole u svoj život.


Januar 2007.

6.1. OPŠTE PREPORUKE Stres menažment ili upravljanje stresom obuhavata tehnike koje nam pomažu a uspešno savlaamo stres, kako na ranom mestu, tako i u svakonevnom životu. Za jednu uspešnu karijeru k ontrola stresa je ključ na stvar. Neke studije su pokazale da za uspeh nisu važne samo osobine kao što su samoisciplina, sposobnost i sistematski ra. Jenako je važna sposobnost kontrolisanja negativnih osedaja kao što su strah i napetost. Stres se ne može izbedi jer niko ne može živeti po staklenim zvonom, ne sarađujudi sa rugima i živedi samo po svojim željama. Poslovni ljui i svi koji su izloženi razornom elovanju stresa morali bi a upoznaju sopstveni način reagovanja na stres a bi u svoj repertoar ponašanja mogli a uključe ponašanja elotvornija o onih koja su ih dovela u stanje stresa. Najvedi problem poslovnih ljui je a shvate a su se preforsirali, a trebaju a „stanu na loptu“, a im njihov organizam aje znak a nešto ne rae kako valja. Zatim slei još vedi problem – terapija, jer izlečiti se, u stvari znači promeniti način života. Ko na vreme ne može ili ne želi a shvati a mu je zbog stresa život ugrožen i da mora da menja posao, na kraju plati cenu.

Jean o važnih elova stres manažmenta, onosno nošenja sa stresom, su tzv. strategije. Mnoge od tih strategija mogu se v rlo lako naučiti i nisu potrebna neka dodatna objašnjenja. Važno je napomenuti a ne postoji najbolja strategija, niti je jena važnija o drugih. Prosto ljudi sami moraju pronadi onu koja najbolje  eluje u njihovoj situaciji. Ključ uspešnog života sa stresom je reovn a upotreba sleedih strategija: 









fizička aktivnost - fizičke aktivnosti mogu uveliko smanjiti stres i intenzitet reakcija na stres. Posebno su korisne aerobne v ežbe, poput hoanja, trčanja, plivanja ili vožnje biciklom. Is tezanje je korisno ko napetosti mišida. Aerobne vežbe poižu i

nivo oređenih hemikalija u mozgu koje poboljšavaju raspoloženje i čine nas zadovoljnijima samim sobom. Redovn a fizička aktivnost vrlo je korisna strategija nošenja sa stresom; pisanje - sve je više istraživanja koja pokazuju kako pisanje o stresnim situacijama i okolnostima može pomodi otpuštanju stresa i poboljšan ju bolesti i stanja na koja utiče stres. Preporučuje se oko 10 -15 minuta pisanja nevno, a na papir možete pren eti vaše viđ enje stresnih situacija i vaša osedanja; razgovor o vašim osećanjima - izražavanjem i eljenjem svojih razmišljanja s a članovima porodice ili pri jateljima modi dete bolje razumeti svoja oseda nja; smeh i plač - prestavljaju prirone načine nošenja sa stresom i otpuštanja napetosti; oboje predstavljaju deo procesa zaceljivanja rana; učestvovanje u aktivnostima u kojima uživate - organizovane aktivnosti pomažu otpuštanju napetosti, a mogu uključivati neki hobi, fizičku aktivnosti ili umetnost. Briga i igra s kudnim ljubimcima takođe mogu pomodi.

30


Januar 2007.

Mnogi pokušavaju posleice stresa ublažiti na nepriklaan ili čak štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šeder, srestva za smirenje kao i opijati , su najčešda sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres koji osedamo. Ta sredstva koja nas post iču na akciju ili stimulansi, deluju tako a postiču lučenje neurotransmitera serotonina, norarenalina i opamina, ali time uzrokuju stalne velike uspone i paove energije i raspoloženja. Organizam se s vremenom na njih privikava, tako a treba povedavati ozu stimulansa za postizanje istog učinka. Mnogi svakonevno uzimaju velike količine kaf e, cigareta, alkohola, čokolae ili svega zajeno. Ove stvar ne samo a ne smanjuju stres, ved stvaraju zavisnost razbijajudi prirone antistr esne mehanizme. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, savremeni čov ek bi trebao a naučiti metoe za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih učinaka. Neke o njih možemo sprovoiti sami, kao što je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, poroičnih, školskih, ruštvenih), uvođenje pravilne prehrane s mnogo vitamina i minerala, izbegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i budnosti, redovna fizička aktivnost uz tehnike opuštanja i meitacije. U intervjuu za eMagazin, na pitanje kako a se suočimo sa stresom na poslu i

pobeimo ga, profesor Marid savetuje a je najpre potrebno ovojiti za sebe nevnu pauzu i relaksaciju tokom posla, obro isplanirati vreme, imati zrave životne navike... Na viken treba da gledamo kao na dragocenost i da ga maksimalno iskoristimo za sport, porodicu,

prijatelje, relaksaciju, meitaciju. Veoma je poželjno i izgraiti obrambene ego mehanizme. “Smatram a je bitno voleti svoj posao, uspostaviti harmonične interopersonalne odnose unutar rad ne organizacije, razviti veštinu rešavanja konflikata i poseovati ventile. Ako na poslu ne ie, treba a potražimo ventili u ljubavi, poroici, hobijima, sportu, rekreaciji. Takođe je poželjno a postavimo svoje prioritete. Čak je prihvatljiva i filozofij a a je posao nužno zlo neophono a preživimo, a a pravi život počinje nakon ranog vremena”, naglašava dr. Jovan Marid. Stres na radnom mestu se takođe može smanjiti ili eliminis ati nekim tehnikama ili

mogudnostima. Preporučljivo je a se barem jenom goišnje, a ako je mogude i više puta, sastanete s posloavcem, šefom ili irektorom i porazgovarate o vašem obavljanju posla. Razjasnite pitanja poput onih što se o vas očekuje na ranom mestu, koji su planovi vaše firme i gde ste vi u tim planovima, k ako možete poboljšati svoj ra, koje su vam prenosti i mane, postoji li mogudnost za napredovanje itd. Naime, dokazano je da radnici koji sa svojim kolegama i supervizorima otvoreno iskutuju o lošim ranim uslovima i oživljenom nezadovoljstvu manje su p oložni stresu, frustraciji i sagorevanju o onih koji po tom pitanju ostaju pasivni.

Međutim, poneka je jeini način rešavanja stresa na ranom mestu prom ena posla. Ukoliko se osoba nalazi na zaista stresnom mestu i nijedan od gore navedenih saveta joj ne može pomodi, onda je moža vreme za razmi šljanje o promeni ranog mesta. No , pre davanja otkaza neophodno je dobro razmisliti o svemu buudi a i gubitak radnog mesta i nezaposlenost takođe sa sobom nose stres. Treba olučiti šta donosi manje stresa: nezaposlenost ili nezadovoljstvo na saašnjem ranom mestu?

31


Januar 2007.

6.2. ORGANIZACIJE U BORBI PROTIV STRESA Savremene organizacije su saa ved uveliko svesne a stres prestavlja problem koji

zahvata velik broj ranika i narušava njihovo zravlje, a samim tim i negativno utiče na uspeh i profit te organizacije. a bi se mogude prepreke uspešno otklonile nije ovoljno tretirati pojeinačne pritužbe i probleme zaposlenih. Sistem mora a stvori vreme, mesto i a obezbei način a se nezaovoljstva izraze, pre nego što ođe o eskalacije. Baš kao što je dizajn kancelarijske opreme, stolica, telefona, tastatura...vremenom prilagođe n uslovima raa i sprečavanju povrea zaposlenih, isto tako je danas veoma lako izmeniti neke socijalne i psihološke aspekte posla, kako bi se sprečilo “sagorevanje” osoblja. Rukovodstvo koje zanemaruje ljusku stranu posla, onosno ne prepoznaje ili ignoriše neke o ovih, sveprisutnih, psiholoških opteredenja ranika aktivno saučestvuje u miniranju prouktivnosti svoje kompanije. Sredom, muri rukovoioci anas sve češde posebno obučavaju i angažuju stručnjake za karove, menažere za ljuski kapital, koji intenzivno rade sa ljudima, da bi na vreme prepoznali globalne znake profesionalnog sagorevanja u svojoj organizaciji. Priržavajudi se izreke: “Bolje sprečiti nego lečiti” organizacije pribegavaju raznim metodama za prevenciju i suzbijanje stresa. Neke od tih metoda su stanarne, “po preporuci lekara”, poput poboljšanja ranih uslova, a neke su krajnje neuobičajene. No, jeino što je bitno jeste rezultat. Ma koliko čune te metoe bile, a ko na kraju dobijete zadovoljnog radnika, onda vam se trud svakako isplatio.

6.2.1. KICK BOSS

U tekstu je ved spomenuto a jean o najsnaž nijih stresogenih faktora u firmama prestavljaju problematični međuljuski odnosi zaposlenih kao i odnosi sa šefom tj. - loša atmosfera u kolektivu. Iz tog razloga, p siholozi na razne načine pokušavaju a smire tenzije među zaposlenima. U tu svrhu, u nekoliko velikih američkih korporacija postavljene su velike bokserske vrede sa utisnutim slikama šefova. Čija slika najpre izbledi, taj je dobio najviše uaraca, što znači a je najmanje “omiljen” među zaposlenima. Zvuči šašavo, ali...

6.2.2. TEAM BUILDING

Još jena od zanimljivih metoa kojoj u poslenje vreme organizacije sve više pribegavaju jeste Team Building (prev. izgrađivanje timova) . Team Building je skup edukativno-rekreativnih aktivnosti čija je svrha razvoj poželjnih karakteristika pojeinca ili tima, smanjivanje akumuliranog stresa, poboljšanje komunikacije između zaposlenih po stresom, upravl janje konfliktnim situacijama, jačanje timskog uha i samopouzanja, preuzimanje rizika i ogovornosti, planiranje i upravljanje promenama, onošenje oluka,

32


Januar 2007. kreativno rešavanje problema ... Neke od aktivnosti koje Team Building obuhvata su Paint Ball , splavarenje, spuštanje niz konopac, orjentiring, kanu safari it. Neko bi mogao a kaže da je sve to neozbiljnost i gubljenje vremena koje bi moglo efektno da se iskoristi u kancelarijama, međutim suštinski se rai o proučavanju međuljuskih onosa u neobično m okruženju, otklanjanju ved nagomilanog stresa i sprečavanju pojave novog . Dakle, osnovno što dobija firma koja primenjuje Team Buidling jeste kvalitet najvrednijeg kapitala svakog preuzeda - ljudskog kapitala.

6.2.3. ERICSON

Za potrebe rešavanja problema stresa u korporaciji Ericson je usvojena politika za smanjenje stresa, uz projekciju jasnih ciljeva i ogovornosti, obre mogudnosti pronalaženja ravnoteže između raa i privatnog života, ugonu ranu okolinu, i visoki stepen zravlja zaposlenih. Takav pristup smanjuje izostanke s posla i gubitke, a pruža vede zaovoljstvo, poverenje i samopouzdanje. U Ericsonu deluje Workplace Health Unit - jedinica koja koordinira aktivnosti u vezi smanjenja stresa na individualnom i organizacijskom planu. Health Service vodi brigu o pojedincima koji pate od stresa. Management Counsulting deluje na organizacionom planu tj. u ogovoru sa menažerom jeinice u kojoj nast aju problemi,

nastoji pronadi rešenja, koja su specifična za pojeine rane sreine.

6.2.4. U ZDRAVOM TELU PUNIJI DŽEPOVI

uh i telo čine neraskiivu celinu. Nije ovoljno samo učiti, baviti se biznisom i „praviti” pare, a pri tom zapostavljati rugi eo naše ličnosti – telo, njegov razvoj i potrebe. Prema okvirnim proračunima, troškovi američkih kompanija namenjenih pokrivanju troškova lečenja i bolovanja zaposlenih, iznose u proseku oko 7,7 milijari olara goišnje. Stoga sve vedi broj kompanija, opteredenih troškovima lečenja ranika, pokredu tren internih preventivnih fitnes programa . Cilj ovakvih programa je pružanje porške zaposlenima u ovikavanju o pušenja, kao i oržavanju normalne telesne težine i fizičke konicije. Četiri puta goišnje zaposleni bivaju novčano motivisani a provere svoju telesnu težinu. Oni ranici koji očuvaju istu telesnu težinu tokom cele goine, kao nagrau obijaju nekoliko slobonih ana ili novčani posticaj. Ukoliko je fitnes program u okviru kompanije muro osmišljen, opšta korist ubrzo postaje vidljiva kroz finansijsku analizu stanja firme. To doka zuju i rezultati čak vaeset ve finansijske stuije u firmama koje su preuzimale afirmativne akcije za očuvanje i unapređenje zravlja svojih zaposlenih. Ko ovih kompanije, stepen povradaja investicije u fizičku koniciju zaposlenih, iznosio je neverov atnih 300 odsto. Kao nuspojava sprovedenih akcija, u okviru istih kompanija bilo je smanjeno odsustvovanje sa posla (absentizam), ali i prezentizam (kada se radnici pojavljuju uredno na svom radom mestu ali su zbog oslabljene fizičke konicije u nemogudnos ti da efikasno obavljaju posao).

33


Januar 2007.

6.2.5. NEUSPELI POKUŠAJ U nekim zemljama Evrope stručnjaci su, svesni simptoma “sagorevanja” na ranom mestu, izračunali šta je čovekov rani minimum, a šta maksimum: a se rana semica svede na 35 sati, da se pet ana rai, a va omara. Krajem prošlog veka, Francuska je zakonskim, a Nemačka ugovornim putem isprojektovala ovakav sistem raa. Nakon nekoliko goina „zemlje embelije“ su se suočile sa paklenom konkurencijom sa dalekog istoka, gde rano vreme ne znači ništa, ge ranici nemaju prestavu o bruto i neto plati, ge se o skora glaovalo, a anas živi „bogovski“ sa 150 o 200 olara mesečno. Količina ranih sati po stanovniku je počela a se povedava na Islanu, Novom Zelanu, u Kanai... a računica OECD pokazuje a je SA o 1970. o 2002. najviše povedala rano vreme – za 20 odsto. Tako se stiglo o reforme koja de rano vreme učiniti fleksibilnim. Saa Nemačka ved uveliko obrom saranjom sinikata i posloavaca proužuje ranu semicu, a Italija, koja je tokom levičarske vlae najavljivala a de tokom 2005. goine predi na 35 satnu ranu semicu, više ni ne pamti a se tako nečim zanosila.

6.2.6. STUDENTI POD STRESOM

Međutim, pore posla i obrazovne institucije mogu prestavljati izvor stresa. Stoga ni je neuobičajeno što i neki fakulteti (nažalost, samo inostrani) pribegavaju metoama za prevenciju i suzbijanje stresa. Poslenjih goina se na Američkim koležima sprovoi praksa menjanja konzervativnih naziva premeta kako bi oni zvučali zanimljivije studentima. Svim premetima koji su saržali reč “Teorija” u naslovima, ta reč je izbačena. Zvuči krajnje prosto, ali ova metoa se pokazala kao izuzetno efikasna. Stuentima su premeti zvučali “moernije” te su bili više motivisanji za učenj e. Stoga im je sam proces učenja elovao manje naporno i stresno.

6.2.7. TI SI MOJE SRCE Jedna od malobrojnih akcija namenjena suzbijanju stresa koja je sprovedena u Beograu nosi naziv “Ti si moje srce” i eo je projekta “Porška razvoju javnog zdravlja u Srbiji" kojim rukovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, a finansira ga EU. Cilj ove

kampanje je skretanje paženje javnosti na glavne faktore rizika koji su uzročnici oboljenja srca i krvnih sudova - pušenje, stres, fizička neaktivnost i gojaznost.

34


I J I

I

7. ZAKLJUČAK Stres je svua oko nas. Stručnjaci ga efinišu kao negativno psihološko stanje koje utiče na radne performanse zaposlenih, kao i na zdravlje same organizacije. Rukovodstvo koje zanemaruje ljudsku stranu posla, odnosno ne prepoznaje ili ignoriše neke o sveprisutnih,

psiholoških opteredenja ranika aktivno saučestvuje u miniranju prouktivnosti svoje kompanije. Sredom, muri rukovoioci anas angažuju stručnjake za karove i menažere za ljudski kapital, koji intenzivno rade sa ljudima, da bi na vreme prepoznali globalne znake profesionalnog sagorevanja u svojoj organizaciji.


Januar 2007.

7.1. STRESNA SRBIJA - ZAKLJUČAK U Srbiji ovom problemu nije poklonjeno ovoljno pažnje. Ko nas tek prestoji etaljno usklađivanje Zakona o zaštiti na rau sa bazičnim smernicama EU i insistiranje na vedem senzibilitetu za probleme elovanja stresa na ranom mestu. Isto tako, pitanje zlostavljanja na radnom mestu ili mobbinga jeste nešto o čemu se u svetu ved poslenjih decenija jako puno govori, dok kod nas ovom problemu nije posvedeno ovoljno pažnje. U procesu tranzicije koji nas vodi na trasu koja sledi evropske smernice, u narednom periodu

morademo mnogo više pažnje posvetiti tim o saa zanemarivanim problemima. Sinrom sagorevanja na poslu morade a se rešava multiisciplinarno, uključujudi zajeničke aktivnosti specijalista meicine raa, psihijatara, psihologe raa i kliničke psihologe. o taa, pošto čak i čuveni Jack Welch u svojoj novoj knjizi „Kako pobeđivati“ priznaje da nije kompetentan za p itanje životnog balansa u sve bržem i nemilosrnijem globalnom biznisu, ostaje a zaključimo a je stres deo posla . Ali kad se tenzija pretvori u prezasidenost, vreme je a se zakoči i spase sopstvena psiha, poštovanjem one stare evize: „Pet ana raiš, va omaraš“.

36

STRES U ORGANIZACIJI

Recommend Documents