SPORT U ŠAPCU SEMINARSKI RAD
Mentor
Student
dr Zoran Milošević, prof.
Bojić Stefan
Novi Sad, novembar 2011.
SADRŽAJ
UVOD .....................................................................................................................
3
1.
Grad Šabac i sportska tradicija ......................................................................
3
1.1. „Provincijski Urugvaj“ ..........................................................................
4
2.
Šabački sportski klubovi ... .............................................................................
5
3.
Rukometni klub „Metaloplastika“ ..................................................................
9
ZAKLJUČAK ........................................................................................................
17
LITERATURA ........................................................................................................
18
2
UVOD Porodica sportskih kolektiva u Šapcu okupljena je u okviru Sportskog saveza Šabac, najmasovnijeg sportskog udruženja u regionu. U članstvu Saveza ima 86 sportskih klubova, pet sportskih društava i dva opštinska sportska granska saveza. Opština Šabac ima oko 8 000 registrovanih sportista koji se u toku godine takmiče u 28 sportskih grana. Predsednik Saveza je Veselin Vuković, bivši proslavljeni rukometni reprezentativac, a sada rukometni trener. Šabac ima veoma dugu tradiciju u oblasti sporta. Neki od sportskih klubova ubrajaju se među najstarije u Srbiji. Mladi naraštaji se u velikoj meri uključuju u sportske klubove, tako da je skoro neznatan broj dece koja nisu nikada trenirala neki od sportova i bila član nekog kluba.
1. Grad Šabac i sportska tradicija Muštuldžije, džilitanje i košije1 krajem devetnaestog veka zamenjeni su organizovanim bavljenjem sportom. Prvo srpsko gimnastičko društvo osnovano je 1857. godine. Slikar Stevan Todorović bio je pokretač ovog prvog sportskog društva u Srbiji. Razvoj srpskog sporta počinje od gimnastike, ali se ubrzo širi i na ostale grane sporta. U Gimnaziji šabačkoj profesor Đorđe Bošković se ponudio početkom 1871. da predaje gimnastiku „pa bilo za neku nagradu ili naposletku badava2“ . Profesor Vladimir Karić za isti posao zatražio je za ono vreme skromnih 100 talira. Godine 1877. za profesora gimnastike imenuje se gospodin Jezdić. Slobodno možemo reći da su to bili prvi sportski treneri u Šapcu u začetku ere savremenog sporta. Učitelj Dimitrije Ilić, u cilju popularizacije sporta ne samo da je napravio sve sprave i izvežbao đake, već je „ sam sa svojim učenicima ozidao i udesio vir za kupanje i plivanje3“ .
1
Tradicionalne igre iz mačvanskog kraja Jevtić M. (1986): Nastanak i razvoj sporta u Šapcu. Šabac: Međuopštinski istorijski arhiv 3 Milićević М. (1873): Pogled na narodno školovanje u Srbiji, str. 31, prema Jevtić 1986. 2
3
Mihajlo Ruvidić, gimnazijski profesor prirodnih nauka i gimnastike, na proslavi Svetog Save 1882. okupljenim gostima održao je predavanje na temu „Mens sana in corpore sano“, a zahvaljujući njegovom zalaganju osnovan je prvi sportski klub u Šapcu „Društvo za gimnastiku i borenje“. Uporedo sa gimnastikom i plivanje u Šapcu se organizovano trenira atletika, biciklizam,streljaštvo. Prvo sokolsko društvo obnovljeno je 1907. godine. U okviru sokolskog društva od 1911. godine nalaze se i ženske sekcije. Otvaraju se grupe za odbojku, mačevanje. Zimi je organizovano klizanje na bari iza Baira (pretpostavljam da se radi o Benskim barama ili Dudari). Konjički sport u Šapcu je bio veoma razvijem, tako da je još 1888. osnovano Prvo jahačko društvo. Nekoliko godina kasnije osnovan je i šahovski klub i društvo planinara. Godine 1926. počinje sa radom teniski klub. Hazena (rukomet) je svoje početke u Šapcu imala
kao ženski sport, igralo se sa sedam igrača na travnatom
terenu. Na letnjem vežbalištu sokolskog društva često su posle Prvog svetskog rata igrane i muške i ženske utakmice. Osnivaju se i bokserski, ribolovački, smučarski klubovi. Sport u Šapcu se sve više širio, i po broju disciplina i po broju članova.
1.1. „Provincijski Urugvaj“
Prva fudbalska utakmica u Šapcu „velikim fudbalom“, odnosno pravom fudbalskom loptom odigrana je 24. avgusta 1908. godine na Mihajlovcu, a od 1919. godine postoji fudbalski klub „Mačva“, što ga svrstava u grupu najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji. Igrao je sa promenljivom srećom i u različitim rangovima takmičenja, a tek na proslavu desetogodišnjice zaigrao je na svom, mada još nedovršenom, stadionu. Ratne 1940. u redovima Mačve našli su se neki od reprezentativaca Nemačke, koji su izbegli zbog svog jevrejskog porekla. Posebno se istakao Kurt Hilkovic, koga su Šapčani odmah prekrstili u Hilković. Ovi igrači su dosta doprineli tehničkog usavršavanju igre. Šabac je s ponosom nosio naziv „Provincijski Urugvaj“ koji je dobio zbog dobre i atraktivne igre fudbalera „Mačve“. 4
Слика 1 Slika 1 Članska karta Dragutina Crnčevića, SK “Mačva”, jul 1921.
2.
Šabački sportski klubovi
Od slavnih početaka pre više od jednog veka, Šabac je iznedrio mnoge sportske klubove, koji su se takmičili sa promenljivim uspehom. Danas u Šapcu i dalje postoji veliki broj sportskih klubova iz različitih sportova.
ŽENSKI FUDBALSKI KLUB ŠABAC Klub je osnovan 17. 11. 2003. godine, u vreme kada je sjajne igre prikazivala "Barselona", pa je odlučeno da boje Kluba budu, po uzoru na slavni španski klub, bordo i plava. Plasman u Prvu ligu Klub je ostvario 2005. godine. Najveći uspeh je finale Kupa Srbije i Crne Gore za 2004. godinu. U polufinalu Kupa Srbije, Klub je ponovo igrao u sezoni 2006/2007. Najbolji plasman koji je ŽFK Šabac ostvario u Prvoj ligi je četvrto mesto u dve uzastopne sezone - 2007. i 2008. godine. Klub ima seniorsku reprezentativku Srbije Slađanu Lazić, potencijalnu seniorsku i nekadašnju omladinsku reprezentativku Jelenu Stanišić i 5
omladinsku reprezentativku Biljanu Tešić. Trener Svetislav Pantić je član stručnog štaba pri selekcijama reprezentacije Srbije. 2005. i 2006. god. u izboru listova i Opštinskog fudbalskog saveza, ŽFK "Šabac" je proglašen za najbolji fudbalski kolektiv godine. FUDBALSKI KLUB MAČVA Klub je osnovan 1919. godine. Između dva svetska rata, zbog kvalitetne i atraktivne igre, popularno je nazvan Provincijski Urugvaj. Najveći uspeh Kluba je plasman u prvu saveznu ligu 1951. godine, u kojoj je igrao dve sezone. Posle rata je FK „Mačva“ godinama bila stabilan drugoligaš u velikoj Jugoslaviji. Sada se takmiči u prvoj ligi Srbije. Najistaknutiji igrači: Sava i Diša Stefanović, Voja Rogić, Aleksandar Ivoš, Sele Milošević, Vojkan Melić, ZoranBuca Dakić, Zoran Jelikić, Dragan Arsenović, Pavle Grubješić... Nagrade i priznanja: Oktobarska nagrada grada Šapca, Zlatna plaketa FSJ i FSS, Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima. BOKSERSKI KLUB MAČVA Klub je osnovan ratne 1942. godine. Od 2000, sa manjim prekidima, takmiči se u prvoj saveznoj ligi. Osvajači bronzanih medalja na evropskim šampionatima: Ilija Lukić (Prag, 1957), Dragan Petrović (Bukurešt, 1972), Dragan Vasiljević (Budimpešta, 1985) i Ljubomir Marjanović (Sarajevo, 2000); državni prvaci: Cveja Lukić, Ilija Lukić, Dragan Petrović, Dragan Vasiljević, Branko Rado-savljević, Milenko Vukomanović, Dragan Srnić, Aca Vasić i Zoran Mitrović; osvajači omladinske zlatne rukavice: Smajo Karadarević (1966), Branislav Bajić (1976), Miroslav Šarić (2000) i Branislav Jovičić (2005); državni reprezen-tativci: Ilija Lukić, Dragan Petrović, Dragan Vasiljević, Zoran Mitrović i Branislav Jovičić; osvajač zlatne rukavice 2002. – Zoran Mitrović; osvajači zlatne čivije: 2005. – Branislav Jovičić, 2006. – Branimir Stanković; osvajači Vojvođanske zlatne rukavice: 2005. – Branislav Jovičić, 2006. – Branimir Stanković. RVAČKI KLUB ŠABAC Klub je osnovan 1972. godine. Od 2000. se takmiči u prvoj saveznoj ligi. Uz veliko razumevanje nadležnih opštinskih organa, ima klubske prostorije i salu za treninge na šabačkom Starom gradu. Najuspešniji 6
takmičari: Bojan Sredojević (višestruki prvak Jugoslavije, osvajač više medalja na međunarodnim turnirima, dva puta proglašen za sportistu Podrinja), Dragomir Mijić (trostruki prvak Jugoslavije, kadetski prvak SAD u grčko-rimskom i slobodnom stilu), Milojko Sredojević (juniorski prvak Jugoslavije, dugogodišnji trener u Klubu), Javor Janakijev (reprezentativac Bugarske), Nikolaj Vidov (četvorostruki veteranski svetski prvak, više puta prvak Bugarske), Živan Pešić (dva puta državni prvak), Marko Panović i Srđan Nikolić. Klub je dobitnik Povelje Saveza rvačkih sportova Srbije 2001. godine. VATERPOLO KLUB ŠABAC Klub je osnovan 1990. godine. U poslednjih nekoliko godina prošao je četiri takmičarska ranga. Od 2000. godine takmiči se u prvoj vaterpolo ligi. U Klubu postoji i plivački ogranak. Među plivačima, članovima Kluba, dva su prvaka Jugoslavije i nekoliko prvaka Srbije. Zbog nemogućnosti korišćenja šabačkog plivačkog bazena, Klub se, 2005. godine, privremeno fuzionisao sa ekipom „Sever“ iz Beograda. Najistaknutiji vaterpolisti: Marko Mijatović, Nenad Živanović, Miroslav Petrović, Ivan Vilotić, i Igor Jovanović. Godine 2000, Sport u Podrinju je VK Šabac proglasio za najbolji sportski klub u Podrinju. ŽENSKI RUKOMETNI KLUB MEDICINAR Klub je osnovan 1975. godine kao školski tim. Najveći uspeh pretstavlja plasman u prvu saveznu ligu 1998/99. godine; od 2003. godine, Klub je ponovo stabilan prvoligaš. Najistaknutije igračice: Ljubinka Janković, Dragica Đurić, Ljiljana Marković, Sandra Fajfrić (udata Kolaković, sada selektor ženske rukometne reprezentacije Srbije) i Ana Radović. Osvajač Kupa Srbije (1985), omladinski prvak Jugoslavije (1986. i 1988.), vicešampion Jugoslavije (1987). ŠABAČKI ŠAHOVSKI KLUB Jedan od najstarijih sportskih kolektiva u gradu, osnovan je 1905. godine. Jedan od prvih članova bio je poznati srpski književnik Dr Laza K. Lazarević. Najbolji rezultat u svojoj jednovekovnoj istiriji Klub je postigao 2006. godine, plasiravši se u Prvu saveznu ligu. Danas je Šabački šahovski klub stabilan prvoligaš i sa uspehom se takmiči u najelitnijem domaćem takmičenju. Na čelu Kluba je profesor Miroljub Merdović, koji obavlja funkciju Predsednika i u velikoj meri je zaslužan za dobru 7
organizaciju i rezultate koje Klub postiže. OMLADINSKI KOŠARKAŠKI KLUB ŠABAC OKK Šabac je jedan od najmasovnijih sportskih kolektiva u šabačkoj opštini. Trenutno okuplja oko 350 devojčica i dečaka uzrasta od 7 do 18 godina i sa uspehom se takmičio u prvenstvu Srbije za mlađe kategorije. Klub postoji i radi trinaest godina. U 2007. godini Klub je zabeležio odlične rezultate i u seniorskoj konkurenciji. Ženska seniorska ekipa izborila je ulazak u I b žensku ligu, a muška seniorska ekipa osvojila je prvo mesto u Regionalnom takmičenju i izborila ulazak u Drugu srpsku ligu. Klub se ove takmičarske sezone 2007/08, u zvaničnim takmičenjima Košarkaskog saveza Srbije takmiči sa šest slekcija: dve u seniorskoj, jedna u juniorskoj, jedna u kadetskoj i dve u pionirskoj konkurenciji. TEKVONDO KLUB LETNJIKOVAC Klub je osnovan 1988. godine. Okuplja preko stotinu takmičara. Najuspešniji takmičari su Dragan Gladović i Aleksandar Petrović koji, iako juniori, uspešno nastupaju u zvaničnoj seniorskoj reprezentaciji Srbije i osvajači su niza medalja sa internacionalnih takmičenja. U 2007. godini TK \"Letnjikovac\" je po šesti put osvojio dvostruko ekipno nacionalno prvenstvo. Sportski direktor i trener Kluba Goran Petrović je i selektor Tekvondo reprezentacije Srbije. ATLETSKI KLUB “CER“ Jedan od najmlađih sportskih kolektiva osnovan je 25.11.2007. godine u Šapcu, registracija kluba je ostvarena 29.09.2009 u Atletskom Savezu Srbije, gde je klub registrovan pod rednim brojem 138. Atletski Klub “CER“ je nastao iz atletske sekcije Srednje Ekonomske škole iz Šapca, pod nazivom “EKONOMAC“ koja je imala tradiciju dugu preko 30 godina. Osnivači Atletskog Kluba “Cer“ su brojni sportisti, sportski radnici i “zaljubljenici“ u kraljicu sportova koji su se okupili i formirali ovaj klub za zajedničkim zadacima i ciljevima. KAJAK KLUB ZORKA KOLOR Klub je osnovan 1948. godine. Više puta je osvojio prvenstvo države. Najpoznatij kajakaš je Milan Đenadić svetski prvak u kajaku četvercu 2006. godine i evropski 8
prvak u istoj disciplini 2007. godine. Kajak klub Zorka Kolor je jedan od uspešnijih klubova opštine Šabac. Predsednik Kluba je Miroslav Aleksić, bivši uspešni kajakaš kao i vlasnik preduzeća Zorka Kolor koje je generalni sponzor Kluba. Gotovo je nemoguće nabrojati sve sportske kolektive u Šapcu. Ovo je samo jedan mali broj, čiji su nam podaci bili dostupni. U Šapcu je aktivno više teniskih klubova, stonoteniskih, konjički, atletskhi, gimnastički, odbojkaški, karate, aikido, američkog fudbala, plivački. Najtrofejniji klub koji je Šabac doveo do samog vrha je Rukometni klub “Metaloplastika”.
3. Rukometni klub „Metaloplastika“
Iako se za hazenu, kako se tada nazivao rukomet, u Šapcu saznalo već posle Prvog svetskog rata, masovnije bavljenje ovim sportom u gradu na Savi počelo je pre 60 godina. Na inicijativu profesora Aleksandra Kerkovića veliki rukomet najpre su prihvatili učenici Gimnazije. U toj školi, početkom pedesetih godina, prvi put su demonstrirana i pravila tzv. malog rukometa. Da ga prihvate, učenike je podsticao nastavnik Milan Antonić. Ipak, za početak razvoja rukometnog sporta u Šapcu i okolini obično se uzima 1958. godina. Tada je u Prnjavoru održano prvenstvo društava "Partizan" sreza Šabac. Od šabačkih rukometaša koji su tu igrali kasnije je oformljena rukometna sekcija "Partizana", a zatim i klub. 9
Sve veća popularnost ovog sporta doprinela je da se 1960. godine formira gradska liga. Takmičilo se osam ekipa, Najbolji igrači, među kojima su preovlađivali gimnazijalci, bili su i prvi članovi rukometne sekcije Društva za telesno vaspitanje "Partizan". U okviru reorganizacije društva rukometna sekcija prerasla je u klub. Prvi predsednik bio je Ljubomir Kurtić, a prvi trener - Živko Mijailović, nastavnik fizičkog vaspitanja. Pod nazivom Partizan šabački rukometaši takmičili su se šest godina. Posle odlaska na studije u Beograd nekoliko najboljih igrača napustilo je klub. Njihova mesta zauzeli su gimnazijalci Damnjanović, Cvejić, Amidžić, Lončarević, Pajić, Milunić i drugi. Pod novim imenom - Mačva ponovo su izborili povratak u republičku ligu. U leto 1970., kada je mladoj i talentovanoj ekipi pretilo rasulo, u pomoć je priskočilo Industrijsko preduzeće Metaloplastika. Dogovoreno je da preduzeće preuzme finansiranje takmičenja, da većinu članova uprave čine članovi tog kolektiva i klub nosi naziv “Metaloplastika”. To je i ozvaničeno na vanrednoj Skupštini kluba, 27. avgusta 1970. Odlučeno je da klupske boje budu plava i bela. Za predsednika je izabran Aleksandar Trifunović, direktor Metaloplastike. Pod njegovim rukovodstvom ovaj klub i rukometni sport u Šapcu ostvarili su izuzetna dostignuća. Pod rukovodstvom trenera Slobodana Pavića Metaloplastika je u kvalifikacijama izborila plasman u Jedinstvenu srpsu ligu. Ekipi su se pridružili Mijatović, Živanović, Medenica i nešto kasnije Smiljanski iz Beograda, Spaho i Đukanović iz Loznice i drugi. Sa pojačanim sastavom i novim trenerom Miladinom Stanisavljevićem iz Beograda Šapčani su u Jedinstvenoj srpskoj ligi proveli dve sezone. Ubedljivo, prvo mesto osvojili su u sezoni 1972/73. Od mogućih 60 u svoj konto uknjižili su čak 52 boda! Plasman u Drugu saveznu ligu bio je podstrek igračima i rukovodstvu Metaloplastike da stalnom napretku rukometa u svom gradu daju novi doprinos. Da bi se to ostvarilo upućen je poziv afirmisanim rukometašima koji su ponikli u Šapcu da se vrate u matični klub. Presudan značaj imao je dolazak Petra Fajfrića, zlatnog olimpijca iz Minhena i Lazara Aleksića, člana Crvene Zvezde. Ekipu su pojačali i Andrić iz Valjeva i Radivojević iz Bačke Palanke. Šabački rukometaši su se “ prošetali” kroz Drugu ligu. Ni nekoliko nekadašnjih prvoligaša nisu bili prepreka. Uz podršku sa uvek punih tribina stadiona za male sportove u Šapcu, Metaloplastika je u 26 utakmica zabeležila 20 pobeda. Sa 7 bodova više od drugoplasiranog Borca iz Uroševca Šapčani su izborili mesto u društvu najboljih. 10
Ekipa Metaloplastike svrstala se među retke timove koji su za samo četiri godine prešli put od najnižeg do najvišeg ranga takmičenja . Taj uspeh postigli su: Pajić, Antonijević, Andrić, Jerotić, Fajfrić, Savić, Aleksić, Mijatović, Radivojević, Živanić, Damnjanović, Amidžić, Cvejić, Smiljanski, Novaković, Đukanović, Ralić, Stekić i trener Stanisavljević. U prvoj prvoligaškoj sezoni Šapčani su osvojili 26 bodova i deveto mesto. Bio je to solidan plasman tima u čijim su se redovima našli i povratnik Đorđe Lekić i Nišlije Živković i Pavlović. U toj i narednoj sezoni velika smetnja bio je nedostatak sopstvene hale. Rukometaši Metaloplastike svakodnevno su bili na točkovima. Trenirali su i kao domaćini igrali u Valjevu ili Beogradu. To je bilo iscrpljujuće, pa su Šapčani u sezoni 1975/76. došli u situaciju da se bore za opstanak. Odlučujuća utakmica odigrana je u tek izgrađenoj hali sportova "Zorka" u Šapcu, 9. maja 1976. U susretu sa Borcem iz Banjaluke, kojim je nezvanično otvoren taj sportski objekat, Metaloplastika je izborila nerešen rezultat (29:29). Na kraju prvenstva Borac je bio prvi, a Metaloplastika deseta sa 23 boda. Treću prvoligašku sezonu Metaloplastika je dočekala u podmlađenom sastavu i sa novim trenerom - Jezdimirom Stankovićem. Ukazao je šansu igračima omladinskog tima Rašiću, Đukanoviću, Isakoviću, Vukoviću, Simonoviću. Iako je smena generacija često rizična Šabački tim uspeo je da izbori, do tada najbolji plasman - šesto mesto. Rukometaši Metaloplastike počeli su da stiču i međunarodno iskustvo na turnejama u Francuskoj i SP Nemačkoj. U januaru 1977. omladinska ekipa Metaloplastike osvojila je prvo mesto u Srbiji i drugo u Jugoslaviji. Bio je to jedan od prvih nagoveštaja velikih uspeha šabačkih rukometaša. Njihove utakmice u zimu 1977. počela je da prenosi i televizija. Naredna sezona potvrdila je ispravnost orijentacije na mlade, talentovane igrače. Obeležavajući jubilej - 20 godina rukometa u Šapcu Metaloplastika je osvojila peto mesto. Šapčani su bili i veoma uspešni domaćini 18. turnira "Trofej Jugoslavije". U sledeće dve sezone, neočekivano, Šapčani su se borili da očuvaju prvoligaški status. Stankovića je, najpre, zamenio Petar Fajfrić, a zatim je trener postao Sead Hasanefendić. U julu 1979. ekipi Metaloplastike se pridružio i Veselin Vujović, rukometaš iz Cetinja. Bio je to prvi od nekoliko mladih igrača čiji je dolazak doprineo stvaranju šabačkog šampionskog tima. Prvotimci su postali i omladinci Kuzmanovski, 11
Ignjatović, Karanović i Čolić. Kada im se u leto 1980. pridružio i Mirko Bašić, mladi golman Partizana iz Bjelovara bio je zaključen spisak igrača koji su mnogo obećavali.
Slika 2 Zlatni tim “Metaloplastike”, 1983/1984.
Prvi trofej u takmičenju za Kup Jugoslavije, koji je omogućavao nastup i u zvaničnom međunarodnom takmičenju osvojili su: Karanović, Mijatović, Vuković, Čolić, Novaković, Simonović, Jevremović, Vujović, Isaković, Rašić, Kuzmanovski, Bašić, Đukanović i Memić. Treneri su bili Sead Hasanefendić i Vasilije Savić. Na evropskoj sceni sezone 1980/81. nastup je bio veoma uspešan. U takmičenju za Kup pobednika kupova Evrope Metaloplastika je stigla do polufinala. Eliminisala je Rapa iz Trondhajma (Norveška) i Elektromoš iz Budimpešte. Na domaku finala izgubila je u revanš susretu u Rostoku od ekipe Empora. Prednost od 6 golova u prvoj utakmici u Šapcu nije bila dovoljna. Predstavnik DR Nemačke na svom terenu je pobedio sa sedam golova razlike. Veliko razočarenje nije omelo Šapčane da pod rukovodstvom trenera Stankovića u domaćem prvenstvu zauzmu četvrto mesto sa 30 bodova. Sedmo takmičenje u društvu najboljih krunisano je najvećim uspehom. Predvođeni trenerima Đorđem Vučinićem u jesenjem i Zoranom Živkovićem u prolećnom delu prvenstva Jugoslavije 1981/82. Metaloplastika je ređala pobedu za pobedom. Šampionsku titulu Šapčani su osvojili u velikom stilu. Sa 44 boda izjednačili su rekord Partizana iz Bjelovara. U 26 susreta doživeli su samo 2 poraza. Prvu titulu 12
jugoslovenskog šampiona osvojili su: Bašić, Isaković, Vuković, Vujović, Rašić, Simonović, Čolić, Kuzmanovski, Tanasić, Karanović, Lukić, Milošević, Dražević, Ignjatović, Đukanović, Rosić i Spasojević. Treneru Zoranu Živkoviću pomagali su Aleksandar Pavlović i "tehniko" Luka Božanić. U toj sezoni predsednik kluba bio je Sreten Filipović. Šabački rukometaši još četiri puta uzastopno bili su najbolji u Jugoslaviji. U šampionskom timu mesta su našli i mladi Zlatko Portner iz Hrtkovaca i iskusni Jasmin Mrkonja iz Zavidovića. Predvođeni trenerom Aleksandrom Pavlovićem kome su pomagali i Zoran Živković, kao savezni selektor i pomoćni treneri Petar Fajfrić i Đorđe Lekić Šapčani su nizali rekorde u broju bodova. U sezoni 1984/85 osvojili su 47 bodova, a u takmičenju 1985/86 čak 49. To je samo tri boda manje od mogućih 52. Titule državnog prvaka omogućile su rukometašima Metaloplastike da se pet puta uzastopno bore i za Kup evropskih šampiona. U prvom odmeravanju snaga sa naboljim ekipama Evrope Šapčani su dogurali do polufinala. Eliminisali su tim Steaue iz Bukurešta i Honveda iz Budimpešte - prvake Evrope. Pobedonosni pohod prekinuo je snažni i iskusni tim CSKA iz Moskve. Pobeda u Šapcu sa šest golova razlike nije bila dovoljna za konačan uspeh posle revanša u Moskvi. U drugom pokušaju Metaloplastika je stigla do finala najjačeg klupskog takmičenja u svetu. Posle pobeda nad Kilom (SR Nemačka) i Honvedom iz Budimpešte 1984. u finalu šabačka ekipa srela se sa Duklom iz Praga. Šapčani su važili za favorite. Međutim, povreda Vujovića i manji broj spremnih igrača za takve okršaje omeli su ih da ispune očekivanja. S obzirom na to da je revanš susret u Šapcu završen istim rezultatom kao u Pragu, ali ovoga puta u korist Metaloplastike, pobednika su odlučili sedmerci. Iskusniji igrači Dukle imali su više neravai neočekivano odneli pehar u Prag. Iako im ja na domaku najvećeg uspeha izmakao toliko željeni trofej Šapčani nisu klonuli duhom. Ekipi su se pridružili Cvetković iz Beograda i starosedeoci Ignjatović i Lukić. U pripremama za susrete u Evropi treneru Pavloviću pomagao je savezni selektor Živković. Ta saradnja i izvanredne igre šabačkih rukometaša doprineli su da se Metaloplastika najzad, okiti titulom prvaka Evrope. U sezoni 1984/85 efektne i atraktivne igre Metaloplastike zadivile su ljubitelje rukometa i sporta i doprinele još većoj popularizaciji ove dinamične igre. Pred 14.000 13
gledalaca u revanšu finala u Madridu Metaloplastika je pobedila Atletiko sa 30:20 i pokazala superiornost koja nije zabeležena u finalima Kupa evropskih šampiona. Šapčani su osvojili pehar pariskog lista "L'Ekip" bez ijednog poraza, sa najvećom gol razlikom u dve finalne utakmice (17) i najvećim brojem golova u jednom finalnom susretu (30). Prvu titulu šampiona Evrope osvojili su: Bašić, Isaković, Vujović, Vuković, Mrkonja, Portner, Cvetković, Milošević, Ignjatović, Tanasić, Lukić, Spasojević i Đukanović. Treneru Pavloviću pomagali su Živković i Fajfrić. Predsednik kluba bio je Dušan Maričić. Da su neprikosnoveni u Evropi šabački rukometaši potvrdili su i u sezoni 1985/86. Na putu do finala eliminisali su Borca iz Banjaluke, Magdeburg i tim Steaue iz Bukurešta. Mnogo teže nego što se očekivalo u dve finalne utakmice bili su uspešniji od ekipe Vibžeže iz Gdanjska, prvaka Poljske. Da zlatna generacija šabačkih rukometaša sa punim pravom nosi taj naziv potvrđuje i prava žetva medalja naše reprezentacije čiji su nosioci bili, upravo, Šapčani. Veliki doprinos osvajanju srebrne medalje na prvenstvu sveta u SR Nemačkoj, 1982. dali su Bašić, Isaković i Vujović. Među najzaslužnijim igračima za osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu bili su i reprezentativci iz Šapca: Bašić, Isaković, Vujović, Vuković i Kuzmanovski. Prva četvorica, Mrkonja i Portner bili su kovači i zlata i prvog mesta na Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj (1986). Smena generacija u klubu nije donela iste rezultate i otada klub igra sa promenljivim uspehom, ali uvek u krugu najboljih. Jedan od mladih igrača koji doprinose uspesima kluba svojom odličnom igrom je i Mihailo Živanović koji igra na poziciji beka. U utakmici protiv hrvatskog CO Zagreb, u SEHA ligi, uspešno je čuvao trenutno najboljeg igrača sveta Ivana Balića. Živanović je ponikao u šabačkoj školi rukometa koja je iznedrila veliki broj kvalitetnih Slika 3 Mihailo Živanović, bek RK Metaloplastika Zorka keramika
igrača. U klubu se uvek posvećivala velika pažnja mlađim selekcijama. Tako da šabačka škola rukometa radi bez prekida više od četiri decenije.
14
Slika 4 Tim u sezoni 2011/2012.
15
Promene u društvu donose i promene u klubu. Generalni sponzor postaje Zorka keramika, tako da klub menja ime u RK Metaloplastika Zorka keramika. U aprilu 2011. godine igrači su odigrali hiljaditu utakmicu u najvišem rangu takmičenja. Direktor kluba Vladica Spasojević ujedno je i rekorder po broju odigranih utakmica u Super ligi, igrao je 259 puta. Mile Isaković, leteći Šapčanin i rekorder sa 1282 pogotka imenovan je za sportskog direktora kluba.
Slika 5 Detalj sa utakmice MP Zorka keramika - eon Fivers u EHF kupu, odigrane 2. 10. 2010. sa rezultatom 31:25
16
ZAKLJUČAK
Šabac ima dugu i bogatu tradiciju u mnogim oblastima: nauci, kulturi, umetnosti, sportu. Znamenite Šapčane teško je nabrojati, a ne zaboraviti nekog. Sport je deo života mnogih generacija. S ponosom se može istaći da se u Šapcu nalaze neki od najtrofejnijih i najstarijih klubova u Srbiji. Između dva rata ponosno je nosio ime “Provincijski Urugvaj” zahvaljujući odličnim fudbalerima FK “Mačve”. Poznat je i po konjičkom sportu, kajakašima. Badminton klub je nekada bio prvak Jugoslavije. Ipak, ime svog grada su proneli svetom rukometaši, koji su obeležili poslednje dve decenije dvadesetog veka svojim uspesima. Refren himne jasno govori koliko je RK Metaloplastika ostavila trag u životima mnogih generacija Šapčana: “Metaloplastika – to je srce moje, volim, volim Šabac, volim plave boje!”
17
LITERATURA
•
Filipović D. (1981): Pola veka atletike u Šapcu.Šabac: Atletski klub i Organizacioni odbor za proslavu jubileja
•
Grupa autora (1985): Metaloplastika prvak evrope. Šabac: RK Metaloplastika
•
Jevtić M. (1986): Nastanak i razvoj sporta u Šapcu. Šabac: Međuopštinski istorijski arhiv
•
Jevtić
M.:
100
godina
konjičkog
sporta
u
Šapcu,
dostupno
na
http://scr.digital.nb.rs/document/BS-A-II-0944 •
Mićić D. (1993): Fudbalski klub Mačva. Beograd: Politika
• http://sabac.org/index_srb.php?page=24 • http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D0%9A_%D0%9C%D0%B0%D1%87% D0%B2%D0%B0 • http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%86 • http://www.rkmetaloplastika.com/pocetna.htm
18
