MIRABILIS JALAPA – NOCURAK - Peruanski noćurak, frajla
Obicna Kurika
Vinca Vin ca minor L. - Katarantus
Campanula pyramidalis
Oen!"era biernnis L# $ %e&ern'a 'a(r&e%ina) %e&ern'i 'a(lac) pupl'ka) pupl'ica –
Ja(rce%ina Ja(rce%ina
Sedum
Dalija Crni Duh
Ca!alpa bi(nniides *Nana*
Oen!"era biernnis L# $ %e&ern'a 'a(r&e%ina) %e&ern'i 'a(lac) pupl'ka) pupl'ica –
Ja(rce%ina Ja(rce%ina
Sedum
Dalija Crni Duh
Ca!alpa bi(nniides *Nana*
Vatreni Grm Narandžasti - Pyracantha P yracantha sp. ran!e
"n#eoska $ru%a &ela - 'atinski na(i)* &ru!mansia spp.
'upine Cr)ena - 'atinski na(i)* 'upine spp. +ed
rokus &eli &iser - 'atinski na(i)* Crocus /eanne Darc
&a0tenski Patuljak - 'atinski na(i)* "nacyclus pyrethrum 1Garden Gnome1
&ožur - Paeonia
Lisian!"us eus!ma (randi+rum
G'2C2N2/"
,IKUS $ Ben'amin% dr%
DD3NDN - užino sta%lo
"splenium nidus
-IPLA-.NIJA
'jutić Ranunculus Asia!icus
Albi/i'a0Albi/ia Julbrissin1
Os!espermum $ A2ri&ka mar(are!a
4ahonia a5uifolium
/apanska skimija
36N2467 8$6N32 76N7P$
P6N67 '"6C3"767 9 'V V2:N/"
6(!oj i nje!a Biljka dobro podnosi sjenu, mada bolje uspijeva na sunčanim položajima. Traži dobro dreniranu zemlju i ne podnosi vapnenac, u tom slučaju listovi dobiju žućkastu boju. Vrlo je zavalna biljka za žive o!rade obzirom da lijepo iz!leda kroz sva !odi"nja doba. #reporuča se visina o!rade od $%% do &%% cm sadnjom ' ( & biljke na jedan metar duljine. Kao živicu mlade biljke "i"ajte u visinu i "irinu kako bi potaknuli !rananje i z!usnuli nasad. #rvi !odina, nakon sadnje, preporuča se orezivanje u ožujku i lipnju na način da ostavite novu visinu o!rade neki pet do deset cm, ovisno o napretku biljaka. Kad dosti!nete željenu visinu !rm samo održavajte "i"anjem i to u svibnju, nakon cvatnje, te jo" jednom u kolovozu ili rujnu. )lade !rane, koje kreću bliže korijenu, skratite na polovicu da bi raz!ranali podnožje !rma koje često o!oli. *vaki, otprilike, pet !odina rasteretite sredi"te !rma kako bi !a prozračili.
Listovi ipak mo!u stradati od ladni sjeverni vjetrova te na proljeće dobiju mrlje slične opeklinama, takve listove jednostavno odrežite "karama. Bez bri!e mo!ućnost stradanja o!raničena je samo na mla+e listove koji nisu dovoljno očvrsnuli do zime i to na vrlo niskim temperaturama.
;<" - ;oja - hristo) )enac
3innia ele(ans $ Cini'a
Djul ili sne(na lopta ili %om%ar Udika crvena lat :Viburnum opulus
&eko)ina - viburnum opulus sterile
Clerdendrum bun(ei
Lan!ana
Ukrasni pasul'$ Lablab purpureus
7lje( 9 ;i%iscus syriacus
Pitosporum – Pittosporum tobira
aluna ili )res
vaj ljupki zimzeleni polu!rm može da izraste od '% do % centimetara. veta od kraja av!usta do kraja oktobra, a deo cvetova se zadržava na biljci i tokom zime. vetovi kalune u beloj, roze ili ljubičastoj boji zapravo su tanke cevčice raspore+ene duž stabljike. Kaluna je veoma zavalna trajnica jer može da prezimi bez za"tite. /obro uspeva na suncu i u polusenci, a zemlja na kojoj raste treba da bude kisela, plodna i dobro propusna. 0 periodu cvetanja preporučuje se +ubrenje kiselim +ubrivom 1za rododendrone2 na svake dve nedelje. Kako bi zemlja uvek trebalo da bude pomalo vlažna, tokom leta i jeseni kalunu redovno zalivajte. 0koliko je zima suva, zalivajte je povremeno da se ne bi osipali listovi, pupoljci i cvetovi. Krajem novembra ili tokom decembra kalunu treba orezati za jednu trećinu, tako "to ćete odseći vrove cvetni !rančica 1sve do li"ća ili mladi izbojaka2. 3a ovaj način održava se !ustina žbuna, podstiče rast novi izbojaka i cvetanje već krajem leta. )e+u kalunama posebno je interesantna sorta alluna vul!aris 45old 6aze7, čiji listovi u zimskim mesecima poprimaju zlatnožutu boju.
Erika 0 jesen cveta 8rica !racilis, koja ima ružičaste i bele cvetove, a tokom zimski
meseci 8rica iemalis sa ružičasto- belim cvetovima koji podsećaju na zvončiće. be ove vrste nisu otporne na ladnoću i !aje se na temperaturama od do $ stepeni 1najče"će na zastakljenoj terasi2. 0 proleće cveta 8rica 9imorel, a tokom leta 8rica ventricosa. :a na"e podneblje interesantna je 8rica carnea jer može da prezimi napolju, na niskim temperaturama. To je mali zimzeleni žbun visine od $% do ' cm i "irine do % cm. ;ma zelene, i!ličaste i veoma dekorativne listove. :vonasti cvetovi sakupljeni su u cvastima ružičasto-crvene, tamnocrvene, bele, žute ili boje lavande. vetaju u rano proleće, često i pod sne!om, a kada je zima bla!a već u decembru.
Najlepše sorte erikeza baštu su= “Muretoun Ruby” - tamnozeleno! li"ća, visine do '% cm. vetovi su boje crno! vina. veta u martu i aprilu. “Snow Queen” - svetlozeleno! li"ća, uspravno! rasta do &% cm. veta od januara do marta. “Vivellii” - Tokom leta li"će je tamnozeleno, u zimskim mesecima bronzanocrveno. vetovi su karmincrveni. veta tokom >ebruara i marta, a cvetovi su karmin crveni. “Winter Beauty” - veta du!o i bo!ato, od novembra do marta. ;ma cvetove ružičastocrvene boje. ravljenje vresišta ! 3ajbolja podlo!a za vresi"te je rastresito, dobro propusno i bla!o kiselo zemlji"te. #ovr"inu prvo razdelite stazicama za odanje, zimzelenim drvenastim biljkama, panjevima i kamenjem. #atuljasto zimzeleno drveće i vresove postavite u !rupama. Vresove uvek sadite u !rupama po najmanje pet biljaka na rastojanju od '% do ' cm. 3a dnu sadne jame i oko korena vresova obavezno dodajte kiselu zemlju. #osle to!a svaku biljku zalijte sa pet litara vode. :emlju poravnajte i postavite sloj malča debljine od & do cm. Savet ! Vresovi su otporni, ali ne podnose mno!o vode. :ato zemlja za sadnju 1do dubine a"ova2 treba da bude rastresita i vodopropusna. Kaluna ne podnosi krečnjak, pa se mora zalivati ki"nicom ili odstojalom vodom.
Du!la(ija lat. Pseudotsu!a 4en(iesii
"%ies koreana
7i%irski edar - &or 7eme..
P"l4 panicula!a$"ybrid
SO,ORA $ Sp"ra 'apnica
dr% 'a(da
Celsia ar(en!ea cris!a!a
5u&ika $ Lupinus plyp"yllus
-icen!ra 0-e%'a&k srce1
Glo!ić - photinia x fraseri red robin
2(ra(ito )isoke ili monumentalne perene k'e ras!u u c%e!nim masi%ima na %e6im park%skim p%r7inama) ili p'edina&n na !ra%n'acima
Campanula pyramidalis P(dna 'e primena %i" perena na %e6im park%skim p%r7inama (de %i/ueln ra/u8u'em /elene masi%e dr%e6a %im c%e!nim (rupama# U ba7!ama) ka i na man'im p%r7inama dru(e namene) m9em i" primeni!i sli!ern) !ak da na mirn' !ra%n' p%r7ini s%'im imp/an!nim blikm i %eli&inm da'u ne&eki%an sna9ne e2ek!e#
Persicaria plymrp"a :us!ina sadn'e 'e %de ; kmad p m<) ili ; kmad na elenium) >eracleum) Macleaya Persicaria sp# i dr#
Ply(num
KL.MA?IS
p"y!lacca americana – %inb'ka
solanum burbankii
;i%ridna tuja Green !iant=
Gi!antska tuja (Thuja plicata - Thuja gigantea >
$;6/" CC2D3N$"'27 C'64N" 9 stu%asta tuja ???
$;6/" 23N$"'27 3'3G"N$27724"
Le'landski cempres
"l%i((ia juli%rissin Dur. 9 al%icija
erria japonica - erija ž%unje
/im/elena Lnicera "alliana $ 'ap@n lnc
4aclura pomifera - Dr)o mo(ak 9 +trn sa!a ili +naran@asta sa!a
,uksi'a – Mind'u7ica
Sobnoc ve ćef uk si j ai l imi ndj uš i c a Fuksi j ai l iMi ndj uši ca ,l at i nskinazi v( Fuchsi amagel l ani ca)j er aspr ost r anj enaukrasnabi l j ka,por ekl om
i zPer ua,Či l eaiAr gent i ne.Cvet f uksi j el i činabal er i nukoj ai gr a.Di vnopadaucvet ni m sl apovi mapa j ei zuzet nozahval nazadekor aci j e.Cvet ovinesvaki dašnj egobl i ka,mogubi t idvoboj ni . saksi j skabi l j kak Uzgaj asenaj češćekao oj asel et i ,ut opl i m dani ma,dr žiupol usenovi t i m ugl ovi ma vr t ai l ibal k ona,azi mi ukr ašavasveži j epr ost or i j ekućai l ist anovagdej ezašt i ćenaodmr azevanakoj e j eoset l j i va.
I mamedj ut i m Ineki hot pr ni j i hsor t imi ndj uši cekoj ezi mimoguuspevat iInaot vor enom pr ost or u.Zat o j emi ndj uši caisobnocvećeibašt enskocveće. Fuksi j ar ast euvi dužbunauvi si nuod1,5pačakdo2Ipomet r a.Cvetmi ndj uši caj ezvonast og obl i k a,unaj č eš ćer oz eboj i ,al ii maIoni hk oj ec vet aj uuboj il av ande,bel oji l ic r v enoj boj i .Cvet anj emi ndj uši cet r aj eodpr vi hl et nj i hdanapadoper i odaj esenj i hmr azeva.
Ne gaf uk si j e
Mi ndj uši cani j epr et er anozaht evnabi l j kakadasu negaii s pr av nogajenjeupi t anj u.Dov ol j noj eobr at i t i pažnj unanj enupot r ebuzavl agom udobažege,i l izabr at ij ojmest okoj ej ojodgovar a–svet l oibez hl adni hvet r ova. Mi ndj uši cipr i j aj u pol usenovi t ast ani št a,anaj bol j ej edaj edr ži t enamest i makoj asui zl ožena j ut ar nj em suncual idobr o zašt i ćenaod vet r ovaihl adnoće. Pr epor učuj esedami ndj uši cupri hr anj uj et edj ubr i vom savi soki m sadr žaj em azot ait opočevodapr i l a, j erćet et akopodst aćir azvojl i st ova.Možet ekor i st i t iidj ubr i vozapospeši vanj ecvet anj a,t akodj eod apr i l a.
Sadnj ami ndj uši ce
Naj bol j evr emezasadnj umi ndj uši cej ej unmesec.Fuksi j usadi t eudr eni r anozeml j i št e,sl aboki sel e PHvr ednost i .Pr epor učl j i vaj edazeml j azasadnj ubudemešavi nakupovnezeml j ezacvećeI bašt enskezeml j e. Zal i v anj e
Mi ndj uši cat okom vr el i hl et nj i hdanat r ažidost avodepaj et adaobi l nozal i vaj t e.Ni kakonesmet e dozvol i t idasebusenf uksi j eosuši .Fuksi j amal et it akodj epr i j apovr emenoor ošavanj el i st ova.Ne or ošavaj t esamof uksi j u,večiokol nozel eni l o. Akosut emper at ur epr evi soke,l i st ovimi ndj uši cepost aj uopušt eni . Zal i v anj e f uksi j epost epenosmanj uj t epočet kom sept embr a. F uk si j az i mi
Posl epr vogmr aza,l i šćef uksi j epočećedaopada.Tadakor enovvr atbi l j ket r ebapr ekr i t imal čom ( kor om dr vet a)i l isuvi ml i šćem it odo20cm.vi si ne.Kadapr odj umr azeviihl adneidani ,ski ni t eovu zašt i t u.Ui st om per i oduj epožel j noio r e z i v a n j e mi ndj uši cedoj ednet r eći nevi si nebi l j ke.
Raz množav anj e
Kadaf uksi j uupr ol ećeor ežemo,zar azmnožavanj e bi l j k ek or i st esereznice.Onesemoguuži l i t iako i hst avi t euv odui l iur ast r esi t isupst r at . Kadr ezni cepust ekor enči će,r ezni cet r ebaposadi t iusaksi j e.Kor i st i t ezeml j ukoj aj ezapr avodve t r eči negl i na,aj ednat r eći nabašt enskezeml j e. Izdanci f uksi j ecvet aćej oši st egodi ne.Dabi st epodst akl igr mol i kobl i kbi l j ke,doksuf uksi j ej ošml ade, uk l anj aj t ei z r a sl ev r hov e.
Mandevilla, Dipladenija ili Brazilski jasmin Napisao/la Alka Ševo, dipl.ing.agr. on Stu 13, !1! in "enja#i$e i pokriva#i tla % 1komentara
&va vrlo otporna i lijepa penja#i$a spada u porodi$u zimzelena ' Apocynaceae(. )me je do*ila po *ritanskom vrtlaru +enrju -onu Mandevillu koji je donio u . Britaniju prve primjerke vrste Mandevilla la0a. Naziv Dipladenija potje#e iz starogr#kog jezika 'diploos2duplo i aden2lijezda( po istaknutim dvostrukim lijezdama na ru*u tu#ka. Na +rvatskom tri4tu Mandevilla se u ve5oj koli#ini pojavila prije nekoliko godina i od tada odu4evljava mnoge lju*itelje vrtnog i *alkonskog $vije5a svojom ljepotom. rlo je zavalna *iljka koja $vijeta tijekom $ijele godine, sve dok temperature ne padnu ispod 1678. Sta*ljike dosegnu duljinu od 1,6 sve do 9m, ovisno o vrsti, listovi su elipti#ni na vru za4iljeni i sjajni, $vjetovi su ljevkasta o*lika, *ijele, rui#aste ili ute *oje, a neke vrste imaju mirisne $vjetove npr. Mandevilla la0a. Mlije#ni sok ove vrste kojim je ispunjena sta*ljika vrlo je otrovan pa *i tre*alo prilikom o*rezivanja za4tititi ruke.
UVJETI UZGOJA "o4to je Mandevilla tropska *iljka 've5ina vrsta potje#e iz june Amerike oko 9! vrsta i iz $entralne Amerike 1 vrsta(, odgovara joj topla tropska klima i visoka vlaga zraka. Smjestite je na polusjenovito mjesto. )dealna temperatura za njeno $vjetanje je oko !78, a od listopada do velja#e odgovara joj temperatura od 16 78 kada se unosi u ku5u, kako se ne *i smrznula. Na Mediteranu moe prezimiti i na otvorenome. :ada je unesete u zatvoreni prostor moe se dogoditi da joj po#ne opadati li45e. Ne o#ajavajte, u tom slu#aju samo je nastavite pomalo zalijevati 'nikako previ4e( i odstranjujte odumrle listove kako *i sprije#ili razvoj *olesti. Na prolje5e 5e se ogoljele grane pomladiti, malo 5ete i porezati i *iljka 5e opet do*iti lijep izgled ukoliko je zimi niste previ4e zalijevali ili presu4ili.
SUPSTRAT I ZALIJEVANJE: Supstrat za sadnju Mandeville tre*ao *i *iti umusno ; propusni i vlaan, a voda se ne *i smjela zadravati u $vjetnom lon$u ili podlo4ku jer to pospje4uje razvoj gljivi#ni o*oljenja. u dva zalijevanja supstrat *i na povr4ini tre*ao *iti su najmanje dva dana, a zimi pet do 4est dana? PRIHRANA I NJEGA: @ prolje5e, na4u od zime izmu#enu Mandevillu tre*a presaditi u ne4to ve5u posudu, dodati 4a#i$u glisnjaka te porezati odumrle i pre duga#ke gran#i$e. Ako je u dovoljno velikoj posudi u prolje5e je potre*no po#eti s priranom mineralnim ili organskim gnojivom koje sadri ve5u koli#inu du4ika i kalija, 4to poti#e rast i razvoj novi iz*oja. "riranjuje se svaki 16 dana. @koliko je *iljka tek presa>ena tre*a pri#ekati s priranom
najmanje ! dana. Nadalje potre*no je preventivno poprskati *iljku insekti$idom 4irokog spektra ili nekim *io ; preparatom z*og o*rane od lisni u4iju, grinja i $rvenog pauka. "rije nego pupovi previ4e narastu *ilo *i do*ro za4tititi *iljku i =ungi$idom jer kada se *iljka ve5 raz*oli o*i#no je kasno za prskanje, pa je *olje preventivno prskanje prije po#etka $vatnje. RAZMNOŽAVANJE: Mandevilla se razmnoava sta*lji#nim rezni$ama, naj*olje u prolje5e ili ljeto. Sta*lji#ne rezni$e duine oko 1! $m, umo#e se u ormone za zakorjenjivanje, utisnu u mje4avinu treseta i pijeska 'u jednakom omjeru(, malo se zaliju i ostave na sjenovitom mjestu 'naj*olje na temperaturi od 678 i visokoj vlazi( da miruju. ezni$e se uzimaju o4trim noem, ree se ispod do*ro razvijenog koljen$a, a donji listovi se odstrane. ezni$a ne *i tre*ala imati vi4e od #etiri lista, z*og prevelike transpira$ije. @koliko imate jo4 kakvi pitanja, kontaktirajte nas u ru*ri$i pitanja i odgovori pa 5emo vam poku4ati pomo5i da va4a Mandevilla *ude 4to ljep4a 'najljep4a u kvartu(? Sretno s uzgojem, promatrajte svoju Mandevillu pa 5ete i sami uo#iti 4to joj odgovara, a 4to ne po4to je ipak svaka *iljka razli#ita. VRSTE I KULTIVARI @ svijetu postoji preko 1!! vrsta Mandevilla, no kod nas se moe na*aviti samo mali *roj vrsta. o su naj#e45eC Mandevilla splendens sa velikim roza ; *ijelim $vjetovima, Mandevilla sanderi koja ima $vjetove u paru, roza *oje sa utom sredinom, a uzgojeni su i mnogi i*ridi ove vrste, Mandevilla boliviensis sa
*ijelim $vjetovima ute sredine,
Mandevilla laxa
sa potpuno *ijelim $vjetovima koja se naziva i #ileanski
jasmin te dvije novije sorte na tri4tu Sundaville 'registrirana marka japanskog proizvo>a#a Suntor EloFers Gimited( i Troidenia'registrirana marka Švi$arskog proizvo>a#a -Hrga Meera( koje imaju gra>u korijena prilago>enu za preivljavanje su4nog razdo*lja *ez puno zalijevanja. Na alost nemamo slike pa potraite na Fe*u, moda i uspijete na*aviti neku od ovi vrsta?
Kalan"'a – /imska rads! u s%akm dmu
at i nsk inaz i v( Kal anc hoeBl oss f el di ana) j e sobnabi koj aj ei zsvog Kal anhoj a,l l j ka pr i r odnogst ani št a–Madagaskar a,donet auEvr opusr edi nom pr ošl ogveka.Ubr zoj e pos t al aomi l j enak odl j ubi t el j ac većak oj igaj einapol j u,nabal k onuit er as ama,al i samokadausl ovit odozvol j avaj u. Sr ednj egj eiz bi j enogr as t a,ak r as ej emnogobr oj nipl j os nat idek or at i v nil i st ov ii cvet ovikoj ivar i r aj upoboj i–odžut e,ci kl ame,nar adžast epasvedoj ar kocr vene. Kadaj eut okucvet anj eKal anhoj e,cvet i ćisuvr l oat r akt i vni ,i maj ukr at kedr škei gust osupor edj ani . Ovosobnocvećej ej ednost avnozauzgojiodr žavanj e.
Raz množ avanj ekal anhoj e Kal anhoj aser azmnožava semenom ir ezni camaodi zboj ai l il i st ova.Akožel i t eda ovajpr ocest r aj ekr aće,i zaber i t er azmnožavanj er ezni camaj erj ebr že.Zar ezni ce sekor i st evr hoviaakonam ni sunar aspol aganj u,moguseupot r ebi t iil i st ovikoj ej e pot r ebnosamonežnoot ki nut iodbi l j ke.Kadasuupi t anj ur ezni ce,onesesadeu pesakiočekuj t edaćebr zooži vet i .
Gaj e nj e Kal anhoj ipr i j az eml j ak oj uč i nedv adel al i s t ovk e,dv adel ak l i j al i šnei15pos t oč i s t og peska.Kadaj ezal t anj uvažnoj eznat idaj epr evel i kavl agašt et naza i vanj eupi kor enkal anhoj e,našt asemor anar oči t oobr at i t ipažnj at okom hl adni hzi mski hdana. Kal anhoj ij epot r ebnodost asvet l ost iit opl ot aur asponuoddvanestdo15st epeni . Ukol i kosečuvanahl adnom paj ošivl ažnom mest u,nast upi će bol oj i hsu est iodk naj češćeonegl j i vi čneodkoj i hbi l j kamožedaugi ne.
Podst akni t ecvet anj et ehni kom zamr ači vanj a Kal anhoj aj epoznat akaobi l j kakr at kogdana,št označi ,dazavr šavar astipoči nj eda daj epupol j keondakadanast upekr at kidaniat oj enanaši m podr učj i ma–novembar idecembar ,azat i m sl edivr emecvet anj at okom f ebr uar a,mar t aiapr i l a. Oviusl ovizacvet anj esemogunapr avi t iinavešt ačkinači nt akošt oćet emest ogde senal azibi l j kazamr ači v at i16sat idnevno,at ek8sat ij ei zl oži t isv et l ost i .Tehni k u
zamr ači vanj amožet epočet idapr i menj uj et eondakadaj ebi l j kadobr or azvi j enapr i nor mal nom svet l u.
Vr st ekal anhoj e Post oj ivi ševr st akal anhoj e,anaj poznat i j esu:Kal anchoebl ossf el di ana,koj ase odl i kuj evel i ki m cvet ni m št i t ovi maii zgl edasavr šenousaksi j ama,iCal anchoe hybr i de“ Feuer bl ut e”koj asedost ar azl i kuj eod“ osnovnevr st e” .I mabuj nir ast , t akodj ecvet nešt i t oveal isunekicvet ovir aspor edj eniinadr škama.Pošt opobr anj u cvet ovidugoost aj usveži ,ovavr st asekor i st iucvećar st vukaor ezanicvet .I vavrst a j eot por ni j anahl adnoćuaposebnoj eat r akt i vnaj ersuj ojcvet ovii nt enzi vnocr vene boj e. Cvet ovisvi hvr st akal anhoj esui načedugot r aj niiži vopi sni hboj apat akounose vedr i nuusvakkipr ost or .Lj udij ečest odr žeukućij ercvet akadaveći nadr ugi h k uć ni hbi l j ak ami r uj e.
Negakal anhoj e Negakal anhoj ej ej ednost avnaisl i čnanezikakt usa–dakl emi ni mal na.I deal anj e i zborzasveonekoj ivol ecveće,al inemaj udovol j novr emenadamuseposvet e,i l i sučest onadužiper i ododsut niodkuće. Kal anhoj iodgovar asvet l omest opaj ezat oizi mit r ebadr žat inaosvet l j enom mest u, al iudal j enuod i zvor at opl ot e.Opt i mal nat emper at ur aj eoko15st epeni .I nače,ne boj t eseakoust anui mat ecent r al nogr ej anj e,j ert oovojbi l j cinesmet azat ošoj oj odgovar asuvvazduh. Nemoj t epr ečest ozal i vat ikal anhoj uj erj er ečovr st isukul ent akoj učuvavl aguu svom l i šću.Naj bokj ej ezal i vat ij eumer enoit oodst aj al om vodom,t ekkadasezeml j a osuši ,nasvaki h12do15danazi mii l i7do10danat okom l et a.Nezal i vaj t ej epr eko cvet ovani t il i st ov a. I akosukal anhoj evi šegodi šnj ebi l j ke,ner et kosebacaj ukadapr est anusacvet anj em. Kadacvet ovipočnudabl ede,t r ebaur adi t inj i hovo or ak si j us abi l j k om ez i v anj e,s st avi t inahl adni j emest oinezal i v at i . Kadasepoj avenovipupol j ci ,i znesi t ebi l j kunasvet l omest oipočni t esazal i vanj em i pr i hr anj i vanj em kor i st ećignoj i vozakakt use.
