Crassula
ovata
"Jade"
Rod Crassula pripada porodici Crassulaceae (tustike), vrste koje se kod nas gaje, većinom, su poreklom iz južne Afrike. Ime je dobila od latinske rečicrassus - debeo, mesnat, tust. Rod je zastuplje sa preko 300 vrsta rasprostrajnenih po čitavom svetu, to su pre svega trajnice - višegodišnje sukulentne, zimzelene biljke, visine i do 3 m. Stabljike su debele, kratke, sa naspramnim, okruglastim, sukulentnim listovima. Uglavom se lako razmnožava rezanicama tj. delovima biljke (list, stabljika) o većinom
su
toleritne
na
umerenu
hladnoću.
Crassula ovata pripada ovom rodu. Engleski naziv je Jade plant, Money plant, a kod nas ima dosta imena, najčešća su: Krasula, Tustika, Japansko drvo, Drvo novca i sl. Listovi su tamnozeleni, dužine 3-10 cm i širine 2-4 cm. Neki varijeteti mogu imati crvenu prugu duž ivice listova. Zadnjih godina se pojavilo mnogo varijeteta sa panaširanim listovima. Mladi izdanci su iste boje kao i listovi, kasnije odrvene i postaju braon. Cvetovi su sitni, beli ili roze, podseća na male petokrake i često je više cvetova
skupljeno
u
cvast.
Retko
cveta
u
enterijeru.
Često
se
gaji
kao
bonsai
Zahteva supstrat sa dobrom drenažom i srednje plodan. Zimi obavezno mirovanje uz vrlo malo zalivanja. Voli svetlo mesto u sobi i na nižim temperaturama (7-10 C), ako kojim slučajem krene da veta tokom zime treba joj nešto viša temperatura (12-15 C). leti joj treba pružiti položaj na otvorenom, to će je preporoditi. Razmnožavanje je veoma jednostavno vršnim reznicama, listovima, izdancima ali i delovima biljke. Reznice ostavljamo nekoliko sati da odstoje, da se prosuši-zasuši rez. Mogu Zanimljivo
Tek se -
tada pojaviti
Po
staroj
kineskoj
stavljamo lisne
u
gliste
tehnici feng
sui,
odgovarajući
ili biljku
voštane treba
postaviti
supstrat
vaši sa
desne
(ove strane
da vaši ulaznih
se skidamo
vrata
kuće
ožile. mehanički).
u
severozapadnom delu. "Biljka poseduje eterična ulja koje povećavaju mentalnu i fizičku budnost čoveka i aktiviraju njegove umne i fizičke sposobnosti."
severnom
ili
roljeće i ljeto su najbolje vrijeme za razmnoţavanje begonija. Begonije su višegodišnje biljke. Postoji preko 1500 različitih sorti begonija različitih veličina, boja oblika i sl. Vrlo lako ćete od samo jednog lista dobiti nekoliko novih begonija. Postupak je izuzetno jednostavan. Pripremite oštar i sterilan noţ ili skalpel, saksiju sa sterilnom podlogom i jednu plastičnu vrećicu.
1
Sa begonije odsijecite jedan veći, zdrav list. Polezite ga na ravnu površinu. Ako je
potrebno skalpelom ga oblikujte.
2
sterilnim noţem list podijelite na nekoliko komada, kao na slici, veličine poštanske
markice. Svaki list mora da ima lisnu osnovu.
3
Noţem napravite rupu u zemlji za cvijeće u koju ubodite listić. Osnova lisne osnove
mora biti okrenuta prema dole i u zemlji. Zalijte dobro i utapkajte zemlju oko listića. Prekrijte saksiju najlon kesicom. U jednu saksiju moţe se posaditi više listića. stavite saksiju na svijetlo i toplo mjesto. Potrebno je tri do šest sedmica da se formira korijenov sistem. Nakon toga uklonite najlonsku kesicu. Međutim, sačekajte još sa presađivanjem. Tek pošto se pojavi treći list na mladoj biljci moţete je presaditi u zasebnu saksiju. U međuvremenu o mladim begonijama se brinite kao što njegujete i odrasle begonije.
Razmnožavanje begonija reznicama
Uz malo strpljenja i mnogo ljubavi i vi dete uspeti da dobijete "potomke" svoje omiljene begonije, samo sledite ova jednostavna uputstva. Foto: Living4 Media Foto: Living4 Media
Potpuno je fascinantno videti sidušnu novu biljku kako niče i razvija se iz komada lista, kome je vreme ved prošlo, koji se osušio i uvenuo.
Proces je spor i može prodi između tri i šest meseci pre nego što nova biljka nikne, ali ukoliko vam zadovoljstvo predstvaljuju gajenje i briga oko biljke koja de nidi, to je lep baštenski projekat koji de vam pružiti mnogo zadovoljstva.
Biljke sa mesnatim lišdem lako se razmnožavaju iz reznica lišda. Koristite lišde iz porodice Streptocarpus, ananas ljiljan Eucomis, afrička ljubičica Saintpaulia ionantha i porodica sukulenata.
Pogledajte galeriju kroz koju de i početnici lako naučiti kako se begonije razmnožavaju reznicama.
Razmnožite sami žalfiju Ţalfija spada u one biljke koje istinski ljubitelji često koriste kako u kuhinji, tako i u kućnoj apoteci. Ukoliko počnete sami da je razmnoţavate umesto da neprekidno kupujete mlade biljke u rasadniku otkrićete i ekonomičnu stranu baštovanskog truda.
Foto: Shutterstock
Mnoge sorte ţalfije su vrlo dekorativne, ali često je sadimo i da bismo imali pri ruci ovu korisnu biljku - kako za zdravstvene tako i za kulinarske potrebe. Ukoliko se odlučite da je sami razmnoţavate, uštedećete novac umesto da mlade biljke kupujete po supermarketima i pijacama. Prilikom sađenja ţalfije obavezno treba obratiti paţnju na iskorišćavanje najboljeg mogućeg prostora u bašti, a ukoliko komšija ima uspešnu ţalfiju, savetujemo da preuzmete seme od njega. Ţalfiju je najbolje posaditi na proleće jer će, iako se njeni listovi koriste tokom cele godine, najbolja je letnja berba. Vrhove izdanka ţalfije treba poseći, a najbolje je da to učinite oštrim noţem ili makazama koje ste dezinfikovali alkoholom. Poskidajte sve listiće osim poslenja 2-3 lisna para na vrhu. Tako ćete omogućiti da se kasnije koren mnogo brţe i bolje razvija. Što se rasađivanja tiče, reznice zabodite u plitku posudu na dubinu od oko 2 cm, poprskajte vodom i zemlju odrţavajte vlaţnom. Kada se rasad oţili, presadite ga. Inače, za ovu biljku se smatra da doprinosi dugovečnosti posebno zato što je pre otkrića antibiotika korišćena za lečenje raznih bolesti. Takođe, kada je u pitanju italijanska kuhinja, ţalfija je - pored ruzmarina - najrasprostranjeniji začin.
Sami razmnožite žalfiju Ţalfija najlepše uspeva na suvljim, kamenitim zemljištima i prija joj direktno sunce. Ova dekorativna i vrlo korisna biljka moţe se lako razmnoţiti reznicama – pogledajte kako!
Foto: Shutterstock
Mirišljava na terasi, korisna u kuhinji, nezamenljiva u kućnoj apoteci – ţalfija je idealna biljka na kojoj moţete da oprobate svoje baštovanske veštine. Od jedne biljke lako moţete da formirate nove i odgajite mlade strukove, za svoj balkon ili kao lep poklon prijateljima. 1. Odvojite reznice. Odsecite vrh izdanka ţalfije duţine 10-15 cm. Najbolje je da to učinite oštrim noţem ili makazama koje ste dezinfikovali alkoholom. 2. Skinite višak listića. Sve listiće pokidajte, osim poslednja 2- 3 lisna para na vrhu. To će omogućiti da se kasnije koren mnogo brţe i bolje razvije. 3. Odnegujte rasad. Reznice zabodite u plitku posudu na dubinu od oko 2 cm, poprskajte vodom i zemlju odrţavajte vlaţnom. Kada se rasad oţili, presadite ga.
Šta nedostaje vašim biljkama? Lišće je prvi i najbolji pokazatelj nedostataka odredjenih makroelemenata i mikroelemenata kod biljaka u saksiji i cvetnica. Zato treba da ga paţljivo posmatrate i pratite boju listova, a prikladna terapija zavisi od simptoma.
Foto: Shutterstock
Izdašno snabdevanje hranljivim materijama obavezno je kod svih biljaka u saksiji i kod cvetnica. Nedostatak odredjenih makroelemenata i mikroelemenata prvo ćete prepoznati po lišću, koje se menja u zavisnosti od toga šta mu nedostaje. 1. Nedostatak azota: koči rast i zaustavlja cvetanje. Listovi su bledi. Ali oprez: i česte suše mogu da izblede listove. Prva pomoć je prihranjivanje djubrivom sa trenutnim dejstvom jednom nedeljno (npr. tečno djubrivo). 2. Nedostatak magnezijuma: prepoznacete po bledom lišću sa flekama. Koristite potpuno djubrivo, koje sadrţi sve neophodne materije, pa i magnezijum. 3. Nedostatak gvoždja: izaziva ţućenje lišća, dok lisni nervi ostaju zeleni. Kod akutnog nedostatka gvoţdja pomaţe specijalno djubrivo bogato gvoţdjem. Ova petunija se često sreće kod petunija. 4. Nedostatak kalijuma: prepoznaćete po smedjim rubovima listova, a lišće postepeno ţuti. Ovaj nedostatak moţete izbeći tako što ćete redovno koristiti djubrivo bogato najvaţnijim hranljivim materijama
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) se može pro
Jesenja nega za kaktuse
Tvrdog oklopa, ali mekog srca, kaktusi koji se uklapaju u različite stilove enterijera vrlo su praktični cimeri kojima nije potrebno mnogo nege i koji vam dozvoljavaju da u svako doba godine moţete da ih ostavite bez nadzora.
Foto: Shutterstock
Kaktusi kao biljke koji štedljivo troše vodu, idealno su rešenje za sve koji nemaju puno vremena da se bave biljkama. Niske temperature između 5 i 15 stepeni im najviše prijaju nego stalno tople sobe, iako su navikli na topli, suvi vazduh zbog grejanja. Pored saveta koje vam ovde predstavljamo za negu kaktusa vaţno je napomenuti da ih ne zalivajte zimi, jer će inače njihov koren početi da truli, a telo biljke će u unutrašnjosti postati šuplje.
Zalivanje. Prestanite sa zalivanjem od oktobra. Počnite sa zalivanjem opet od aprila. Postepeno počnite obilnije da zalivate i to najpre zalivajte sa nekoliko kapi dok ne počne letnji perod, kad moţete da salivate nekoliko puta nedeljno. Đubrenje. Od maja do avgusta se u vodu za zalivanje dva puta mesečno dodaje đubrivo za kaktuse.
Nega. Za vaši u korenu najbolje je da se korenje očisti i stavi u sveţu zemlju. Vašiju ćete se najbolje rešiti na sledeći način: rastopite kašiku špiritusa i kašiku mekog sapuna u jednom litru vode i time naprskajte vaši. izvesti iz semena, ali moţete pokušati da grančicu stavite u vodu dok se ne oţili i potom posadite u mešavinu treseta i peska. Ostale drvenaste biljke koje ste naveli najbolje je oţiliti uz pomoa hormonskog praha (koji se moţe kupiti u poljoprivrednim apotekama) i to na sledeći način: Izaberite vrh stabljike ili izdanak sa barem dva para zdravih listova i rastućim vrhom. Odreţite ispod drugog para listova. Reznice moraju biti duge 8 do 10cm, a pripremite ih orezivanjem neposredno ispod lista, i potom odstranite donji par listova. Umočite prerezanu površinu u hormonski prašak za oţiljavanje i otresite višak. Tako pripremljenu reznicu posadite u prethodno pripremljenu mešavinu treseta i peska u jednakim količinama. Nakon toga dobro zalijte. Da bi odrţavali neophodnu temperaturu (24 stepena) i visoku vlaţnost u vazduhu, moţete reznice prekriti plastičnom folijom koju treba povremeno skidati radi provetravanja. Zemlja ne sme da se isuši, pa je neophodno često zalivati. Nakon 21. dana moţete skinuti foliju i biljku presaditi u običan supstrat.
Geranijum se lako razmnožava Geranijum je jedna od najpouzdanijih biljaka u vašoj bašti – uspevaće na svakom zemljištu, jedino se pobrinite da bude rastresito i porozno. Novije sorte su čak otporne na kišu i vetar, a za uspešno cvetanje dodajte mu i malo komposta.
Foto: Shutterstock
Na podzemnim poloţenicama mnoge vrste geranijuma na proleće obrazuju bočne izdanke iz kojih niču nove biljke. Pri tom treba odseći mladice dobro razvijenih biljaka do same zemlje. Oštrim noţem skratite ih na 5 cm i zabodite u saksije sa sveţom zemljom. Zalijte, saksije prekrijte folijom i ostavite na svetlom mestu. Pri tom vodite računa o tome da se zemlja ne isuši. Tri-četiri nedelje pošto se formiraju novi listovi, moţete da zasadite mlade biljke u leju. Slično je i s nadzemnim rizomima balkanskog ili pirinejskog geranijuma (Geranium macrorrhizum i Geranium endressii). Od duţih komada moţete da dobijete više rizoma. Savet: Većina vrsta geranijuma moţe da se razmnoţi deljenjem bokora na proleće ili posle cvetanja. Delovi s korenom koje tada dobijete brzo će se razvijati ukoliko ih odmah zasadite u zemlju i zalijete.
Začinske biljke Ruzmarin, ţalfija i majčina dušica na dohvat ruke.
Foto: Shutterstock
Na pijaci i u rasadnicima moţete kupiti rasad začinskog bilja koje, po pravilu, nije komplikovano za uzgajanje i uspeva i u malim saksijama. Vaţno je da zemlja ne sme da bude prebogata hranljivim materijama. U saksijsku zemlju dodajte malo peska. Potrebno je da u saksiji uvek postoji drenaţni sloj, jer suvišna vlaga šteti ovim biljkama. Ţalfiju, ruzmarin, majčinu dušicu (na slici na naslovnoj strani) i druge višegodišnje začinske biljke treba orezati u maju i prihraniti sa malo organskog đubriva koje se dodaje u zemlju. Ta količine đubriva dovoljna je za celu sezonu. Jednogodišnje biljke – krbuljica, bosiljak, mirođija i korijander mogu se posejati u saksijsku zemlju koja nije đubrena. Dok većina začinskih biljaka dobija jaku aromu samo ako se uzgaja na suncu, nana i estragon uspevaju i na senovitom staništu. Neposredno pre cvetanja aroma ovih biljaka je posebno intenzivna. Najbolje ih je brati u kasno pre podne
Biljke iz porodice fikusa su na prvom mestu medju biljkama sa zelenim listovima. Sada su se pojavili novi oblici biljaka koje su dekorativne i lake za odrţavanje - izaberite svoj novi fikus za kolekciju ili, moţda, sva tri?
Foto: Shutterstock
Biljke iz porodice fikusa su na prvom mestu medju biljkama sa zelenim listovima. Sada su se pojavili novi oblici biljaka koje su dekorativne i lake za odrţavanje. Idealan zeleni ukras za miran kutak sobe jeFicus longifolia (slika 1 u galeriji), drvo lepo za enterijer, ali malo poznato. Njegovi listovi liče na listove lovor-ruţe. Raste uspravno i dostiţe 2-4 metra. Ficus benjamina (slika 2 u galeriji) raste kao veliki ţbun ili malo grmoliko drvo sa povijenim i padajućim granama. Vodi poreklo iz Indije i Malezije. Voli dosta svetlosti. Idealno je da je saksija odmaknuta 1 m od prozora. Ne voli česte promene poloţaja saksije. Orošavajte lišće fikusa svaka dva dana, naročito zimi. Savet: vršite manje orezivanje da biste biljku “počistili” dva puta godišnje, u proleće i krajem leta i uklonite suve grančice. Ficus lyrata (slika 3 u galeriji) je pravo remek-delo prirode sa svojim krupnim listovima koji imaju oblik sličan violini. Odrasli fikusi lirata rastu i do visine od 2,5 metra, a drvo pleni zanimljivim oblikom i smaragdnozelenim lišćem sa izrazitom strukturom. Sa svih vrsta fikusa sa glatkim i sjajnim listovima redovno se mora otklanjati prašina i to vlaţnom krpicom. Ali one su zahvalne i za orošavanje vodom, isto kao i sorte manjih listova. Prilikom zalivanja paziti da se koren sasvim ne osuši, ali i da zemlja nije suviše vlaţna. Od marta do avgusta djubrite fikuse svake nedelje, dok od septembra nastupa period mirovanja. Za prihranu koristite tečnog djubriva za zelene biljke i to tako što ćete razblaţiti jedan čep koncentrata s 10 litara vode.
Vrieseju zalivajte pravo u centar Što više svetla i nimalo direktnog sunca – to je zahtev ove biljne vrste koja broji više od 250 varijeteta, poreklom iz stenovitih područja Centralne i Juţne Amerike. Centralnu “vazu” biljke uvek drţite punu vode, osim tokom zime kad valja da je suva.
Foto: Shutterstock
Bliska rođaka tilandsije, vrieseja spada u bromelije i ističe se svojim ţar-crvenim cvetom nalik na mač. Poreklom je iz šumovitih i kamenitih predela Meksika i Zapadnoindijskih ostrva i zato i uţiva na toploti – idealno joj odgovara sobna temperatura od oko 20 stepeni. Prija joj redovno zalivanje i to najbolje destilovanom
vodom ili kišnicom, a na vrućinama je treba redovno orošavati. Najvaţnije je da biljku zalivate pravo u centar - u takozvanu lisnu rozetu - i da se postarate da je uvek puna vode. Izuzetak je zimski period kad rozeta treba da bude suva. Moţda najpoznatiji varijetet je Vriesea splendens čiji plameni mač predstavlja izuzetan detalj u enterijeru. Uz malo paţnje moći ćete i da razmnoţite vrieseju, jer se novi izdanci pojavljuju uz samu osnovu biljke. Posle nekoliko meseci moći ćete da ga odvojite uz nešto korenčića i da presadite u drugu saksiju – čuvajte je na toplom dok se biljka ne primi. Vrieseja je vrlo otporna na štetočine, ali loše reaguje na suv vazduh. Ako listovi počnu da ţute, potrudite se da oko nje povećate vlaţnost vazduha.
Spatifilum za vašu ličnu prašumu Ova popularna sobna biljka voli senku ogromnog drveća u prašumama i stalno vlaţno zemljište. Iako mu najviše prija velika vlaţnost, u stanju je i da podnese suv vazduh u zagrejanim prostorijama. Medjutim, preterano zalivanje moţe da izazove smeđe mrlje na ivicama listova.
Foto: Shutterstock
Spatifilum (Spathiphyllum) vodi poreklo iz tropskih regiona Amerike i jugoistočne Azije i treba mu vrlo malo sunčeve svetlosti. Impresivno lišće i beli cvetovi na kraju tankih, dugih grančica čine ga omiljenim izborom jer se dopada i onima koji vole zelene biljke kao i ljubiteljima cvetnica. Postarajte se da spatifilum ne bude izloţen direktnoj sunčevoj svetlosti. Leti bi trebalo da zemlja bude neprekidno vlaţna, dok u drugim godišnjim dobima moţete smanjiti zalivanje. Ukoliko se dogodi da biljka ne cveta, savet je da se zalivanje redukuje, a količina svetlosti poveća. Jednom nedeljno treba orošavati lišće i to s naličja, na mestima gde biljku moţe da napadne crveni pauk. Ako spatifilum ipak bude zaraţen ovim insektima, moţete da je tretirate pesticidom koji moţete sami da napravite. Narendajte sapun za pranje rublja i rastvorite jednu kašiku ovih mrvica u litar vode, pa dodajte nekoliko kapi sirćeta. Ovom mešavinom naprskajte zaraţena mesta.
Terapija za afričke ljubičice Ako ove simpatične cvetnice obole, pomaţu strpljenje i pravilna nega. Ako im pruţite tu paţnju, oduţiće vam se mnoštvom cvetova najraznovrsnijih boja.
Foto: Shutterstock
Mnogi ljubitelji uspevaju da odgaje prave male kolonije ovih pitomih lepotica. Za to mogu da zahvale paţljivom poštovanju osnovnih pravila nege:
Afričke ljubičice zimi pre svega pate zbog hladne podloge. Zato podmetnite ploče od stiropora ili plute ispod saksija na prozorskoj dasci.
Stanište treba da je svetlo i toplo, ali i zaštićeno od direktnih sunčevih zraka.
Ako se pojave fleke na listovima, povedite računa da za zalivanje koristite meku vodu. Pritom, ne kvasite listove, kako ne bi nastale fleke. Zalivajte ljubičice preko tacnice.
Ako je zemlja stalno vlaţna, to znači da koren ne dobija dovoljno kiseonika. Posledice su usporen rast i uvelost biljke. Izvadite biljku iz saksije, uklonite istruleli deo korena i slabije zalivajte.
Trips se često javlja u toplim prostorijama sa suvim vazduhom. Ostavlja srebrnaste tragove na biljci. Povisite vlaţnost vazduha i više puta tretirajte biljku adekvatnim sredstvom kupljenim u poljoprivrednoj apoteci.
Pepelnica se često sre će kod oslabljenih ili povređenih biljaka. Tipično za ovo gljivično obolenje je sivkast sloj na listovima, stabljikama i cvetovima. Ako dođe do oboljenja, uklonite zaraţene delove i odrţavajte biljku suvom.
Afričke ljubičice - verne duše Svojim listovima kao somot i cvetovima glatkim kao svila ove male ljubičice iz afričkih planina razvedravaju atmosferu u svakom domu!
Foto: Shutterstock
One nisu velike, nisu sjajne, ali su ipak vrlo šarmantne. Bez afričkih ljubičica (Saintpaulia) zima ne bi bila ni upola toliko lepa, jer upravo tada cvetaju na osvetljenim mestima (uz prozor) na temperaturi od 18 do 24 °C.
Šarena zbirka Ako ţelite da imate afričke ljubičice u svom domu, obično se onda odlučujete za čitavu zbirku, a ne samo za jednu biljku. Za negu je vaţno da se ne orošavaju listovi i cvetovi već samo zemlja.
Moderno Uz jednobojne cvetove afričkih ljubičica danas se kombinuju i sorte sa šarenim cvetovima, tako da se pravi vrlo ţivopisan i romantičan aranţman. Afričke ljubičice izgledaju vrlo ljupko u korpama od pruća.
U ţardinjeri Ko voli stil toplih seoskih aranţmana, moţe afričke ljubičice da stavi u dekorisane posude. Uvele cvetove bi trebalo oprezno otkloniti i to zajedno sa njihovim stabljikama.
Razmnoţavanje Uzima se uvek nekoliko zdravih listova i to zajedno sa lisnom drškom. Napunite male saksije sveţom zemljom i izbušite olovkom dve do tri rupice u zemlji. U te rupice stavite lisnu dršku sa listom, tako da donja ivica lista dodiruje zemlju. Zemlju oko biljke zatim sabiti i umereno zaliti.
Oţivljavanje Stavite saksije na toplo mesto (pored prozora). Ne pokrivajte saksije: vlaţan vazduh je uzrok truljenja. Posle dva do tri meseca niču novi izdanci iz zemlje.
Božićni kaktus Tropski lepotan kod nas će najbolje izgledati u nekoj visokoj saksiji.
Većina kaktusa se tokom zime nalazi u fazi mirovanja kada nije potrebno ni da ih zalivate ni prihranjujute. Međutim, ovo ne vaţi za boţićni kaktus. Tačno pred novogodišnje praznike otvaraju se beli, roze, crveni i višebojni cvetovi boţićnog kaktusa (Schlumbergera). Treba znati da kaktusi sa lišćem vole umerenost što se tiče svetlosti i toplote. Zalivajte ih vodom bez krečnjaka. Njega treba zalivati čim se pojave pupoljci mada samo toliko da da zemlja ne bude suva. Takođe, ovoj biljci je potrebno da je nađubrite na svakih 14 dana.
U tropskim šumama raste u gustim krošnjama drveća. Kod nas će njegova elegantna lepota biti najlepše istaknuta ukoliko ga izloţite u visokoj saksiji. Moţete i da ga dodatno ukrasite, naročito za svečane prilike. Savetujemo prirodne ili veštačke bobice, zvezde od sisala, staklene kugle i grančice jele.
Begonija - kraljica enterijera Stiţe sa vrhova tropskih šuma i ulepšava svaki dom.
Foto: Shutterstock
Krupnim, jednostavnim ili punim cvetovima u beloj, crvenoj, roze, narandţastoj i ţutoj boji, kao i šatiranim laticama, Elatior-begonije u drugi plan stavljaju sve ostale cvetnice. Prirodno stanište begonija su tropske kišne šume i to viši delovi stabala. Kada to znamo, jasno nam je da im treba adekvatno mesto. Većini vrsta odgovara svetlo stanište, ali bez direktnog sunca, jer cvetovi i listovi mogu dobiti opekotine (braon fleke). Lisnodekorativne begonije šarenih listova traţe više svetlosti u odnosu na većinu jednogodišnjih cvetnih begonija. Ove biljke vole toplije mesto u stanu. Tokom zime temperatura u postoriji treba da je najmanje 18 °C tokom noći. Begonije u prostorijama koje se zagrevaju treba orošavati vodom. Vole visoku vlaţnost vazduha. Takođe, treba redovno provetravati prostoriju u kojoj stoje jer sveţ vazduh sprečava oboljevanje biljke. Obolele listove treba odmah ukloniti. Begonija moţe nedeljama da zamenjuje buket cveća na vašem stolu i zato treba znati kako da je pravilno negujete. Odgovore na najvaţnija pitanja daje Biljana Rabrenović, aranţerka cveća i vlasnica butika cveća "Biljana", koji se nalazi u Beogradu, u Ruzveltovoj ulici 2. Pitanje: Na šta treba obratiti paţnju prilikom kupovine begonije u cvetu? Odgovor: Ukoliko su begonije zaštićene folijom od lomljenja stabljika, na stabljikama se mogu pojaviti gljivice. Ako biljka "propada", uzrok je najčešće korenska gljivica. Braon fleke na cvetovima ukazuju na mesta iz kojih je trips isisao biljni sok, a trips je vrlo teško suzbiti. Pitanje: Šta je najvaţnije za uspešnu negu? Odgovor: Trebalo bi obezbediti umereno svetlo mesto, pogotovo kad su dani kraći, a svetlost slabija. Pitanje: Najčešće greške u nezi? Odgovor: Preobilno zalivanje i voda u podmetaču. Tako dolazi do manjka kiseonika u zemlji, oštećenja korena i odumiranja biljke. Pitanje: Koliko često treba zalivati biljku? Odgovor: Bolje je supstrat odrţavati suvljim i ne preterano vlaţnim. Ali busen nikada ne sme sasvim da se isuši i trebalo bi ga pomalo i umereno zalivati. Pitanje: Kako i sa čim prihranjivati begonije? Odgovor: Begonije treba đubriti prilikom zalivanja, tako što se u litar vode doda 0,8 g punog đubriva. Pre toga rastvorite 40 g mineralne soli u litri vode, a zatim dodajte 20 ml rastvora u vodu za zalivanje. Ukoliko biljka brţe raste, treba joj više vode i hranljivih materija. Ovaj metod moţe se primeniti i na druge saksijske biljke.
Pitanje: Da li hibridne begonije mogu da cvetaju i naredne sezone? Kako ih negovati? Odgovor: Na osvetljenom prostoru i uz redovno prihranjivanje, biljke cvetaju od proleća do jeseni. Biljka se moţe i orezati i tada će poterati nove izdanke i pupoljke. Ipak, bolje je kupiti nove begonije sledeće sezone. Pitanje: Šta je karakteristično za Elatior-begonije? Odgovor: Starijim sortama za formiranje pupoljaka potreban je kraći dan, a za njihovo otvaranje dug dan.
Za gajenje kaktusa najvazniji uslov je odgovarajuca zemlja. Najbolja kombinacija je 2/5 komposta, 2/5 recnog peska i 1/5 krecnjacke prasine ili usitnjenog starog maltera u koju se moze dodati malo praha od drvenog uglja koji sprecava stvaranje budji. Na dno saksije stavlja se sloj sljunka. Razmnozavanje reznicama obavlja se u proljeće i rano leto. Ostrim nozem odsecite reznicu, u ovom slucaju to je clanak ili izbojak, a ukoliko odsecate deo, rez pospite prasinom drvenog uglja da ne bi doslo do truljenja i ostavite reznicu do nedelju dana da se malo prosusi. Zatim je posadite u vlazan pesak ili mesavinu peska i zemlje. Kada se ozile, presadite ih u male saksije. Presadjivanje kaktusa je na oko tri godine i to u rano proljeće, pre pocetka vegetacije. Posle presadjivanja, dva do pet dana, drzite ih u senci i nemojte zalivati
