SKRIPTA IZ 2013. GODINE ZA POLAGANJE PRIJEMNOG ISPITA NA FAKULTETU POLITICKIH NAUKA -izvuceno na osnovu pripremne nastave koju je drzao profesor CupicRadjena po knjizi: Sociologija za 3. razred srednjih strucnih I 4. razred gimnazije Grupa autora
Rezidenti dr Mirko Filipovic, docent Fakulteta za specijalnu edukaciju I rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu Jovana Kremanac, professor Pravno-poslovne skole u Beogradu Slavko Tadic, professor Trece beogradske gimnazije, Beograd
Redaktorka dr Smiljana Tomanovic
Urednik Dimitrije Dimitrijevic
Odgovorni urednik dr Milorad Marjanovic
Za izdavaca mr Miroljub Albinijevic direktor I glavni urednik
`
ZAVOD ZA UDZBENIKE, BEOGRAD,,2011.
I Sta je sociologija? OBLICI SAZNANJA O DRUSTVU OVako velike razlike u poimanju stabilnosti odnosno promenljivosti sveta u kome zivimo proisticu iz razlicitih oblika saznanja. -Ideolosko -Zdravorazumsko Postoje I drugi oblici saznanja koje ljudi koriste u spoznavanju sveta u kome zive I sebe u tom svetu-Dogmatski sistemi religijskog misljenja,socijalna I moralna filozofija,pa cak I razliciti oblici magijskog misljenja. OSNOVI NAUCNOG SAZNANJA Osnovni normativni principi ove vrste saznanja su objektivnost,pouzdanost,preciznost,opstost I sistematicnost. Objektivnost-uzimanje u obzir svih raspolozivih relevantnih iskustvenih podataka I traganje za novim podacima koji mogu biti znacajni za proucavani problem. Pouzdanost-formalna strana objektivnosti tj. Proverljivost istrazivackog postupka. Preciznost-sastoji se u teznji da se utvrde znacajne ali tesko uocljive nijanse u ispoljavanju neke pojave. Opstost I sistematicnost-teorijska nauka ima za cilj otkrivanje,odnosno objasnjenje pravilnosti koje postoje u stvarnosti. POZITIVIZAM I ANTIPOZITIVIZAM Pozitivisticki usmereni sociolozi smatraju da nema sustinske razlike izmedju prirodnih I drustvenih nauka. Antipozitivisticki nastrojeni sociolozi smatraju da postoji znacajna razlika izmedju predmeta drustvenih I prirodnih nauka. Osnovna razlika izmedju materija I coveka sastoji se u tome sto ljudska bica imaju svest I osecanja,za razliku od materija pa njihove reakcije na spoljne podrazaje nisu puko reaktivno ponasanje,vec je primrenije govoriti od delovanju na koje uticu njihove namere odnosno ciljevi I vrednosti. SAZNAJNI CILJEVI SOCIOLOGIJE-OBJASNJENJE I RAZUMEVANJE Pozitivisticki orijentisani sociolozi smatraju da je krajnji cilj sociologije objasnjenje drustvenih pojava. Moguce je razlikovati nekoliko vrsta objasnjenja: -deduktivni model-znaci da je pojava koju objasnjavamo logicki nuzna posledica premise objasnjenja -objasnjenje po verovatnoci-znaci da premise cine pojavu verovatnom -funkcionalna objasnjenja-imaju za cilj da ukazu na funkciju koju neka pojava ima u sistemu -geneticka objasnjenja-navodjenje niza pojedinacnih iskaza o proslim dogadjajima koji su uticali na nastanak pojave
Razumevanje je naucni postupak kojim se otkriva znacenje koje akteri pridaju svojim postupcima. Veber smatra da treba praviti razliku izmedju aktuelnog razumevanja I razumevanja na osnovu motiva. PRIMER-oruzani napad-jedni ga tumace kao teroristicki akt,drugi kao akt oslobodilacke borbe,a treci kao cin fanatizma I td. TEORIJSKE DILEME Teorija je skup medjusobno povezanih iskaza kojima se objasnjava neka pojava. Merton predlaze da se pojam socioloska teorija rezervise za skup pravila iz kojih se mogu izvesti iskustvene pravilnosti. Teorija ima mnostvo funkcija u naucnom istrazivanju. STRUKTURA I AKCIJA Jedna od najvaznijih dilemma u sociologiji vezana je za odnos pojedinca I drustva. Dok prema realistickom gledistu oba pojma imaju sopstvenu realnost,prema nominalistickom drustvo zapravo ne postoji vec postoje samo konkretni pojedinci. Realizam polazi od pretpostavke da je drustvo,iako se sastoji od pojedinaca,celina razlicita od njihovog prostog zbira. Nasuprot ovom gledistu,zastupnici teorije simbolickog interakcionizma smatraju da bi pojam drustvo trebalo stavljati pod navodnike. “Mi nismo creature drustva,nego njegovi kreatori.” SAGLASNOST I SUKOB Eksploatacija predstavlja najvazniji odnos izmedju tih grupa. Marksisti u prvi plan isticu eksploataciju radnika od strane vlasnika kapitala,a feministi eksploataciju zena od strane muskaraca. Razlika izmedju navedenih gledista moze se tumaciti I kao posledica razlicitih teorijskih pitanja koja se postavljaju pred sociologiju. Funkcionalisti se pitaju kako je uopste moguce da I pored razlika koje postoje medju ljudima I njihovim interesima drustva ipak normalno funkcionisu. Marksisti sa druge strane pokusavaju da odgovore na pitanje zasto se I kako menjaju tipovi drustva kroz istoriju. Antonio Gramsi uveo je pojam kulturne hegemonije kao neophodnog preduslova politicke vladavine neke klase. Savremeni radnici u kapitalizmu prihvataju kljucna gledista liberalne ideologije o politickim I ekonomskim slobodama. Komunisticke partije su bile protiv trzista I liberalne demokratije. METOD SOCIOLOSKOG ISTRAZIVANJA Dok jedna struja zagovara kvantitativna istrazivanja,odnosno koriscenje podataka koji se mogu pretvoriti u brojeve,druga se zalaze za kvalitativne metode tj. Prednost daje iskazima ispitanika,na osnovu kojih mozemo razumeti njihovo delovanje. Kvantitativnim istrazivanjima prikupljaju se cinjenice o velikom broju slucajeva,a iskazi ljudi o njihovim stavovima I vrednosima imaju tezinu tek ako se kvantifikuju I tako postanu statisticke cinjenice. Kvalitativna istrazivanja znacajnim smatraju iskaze jednog coveka ili nekolicine ljudi.
PRIPREMA ISTRAZIVANJA Mada deluje jednostavno,izbor teme nije lak zadatak. Nakon izbora teme,a pre pocetka istrazivanja,treba prouciti postojecu literature o problemu I pregledati sekundarne izvore podataka(postojeci podaci). Na osnovu sekundarne gradje postaje jasno koja vrsta podataka nedosttaje. Oni se prikupljaju tokom istrazivanja I nazivaju se primarni izvori. Valjano postavljanje hipoteze postize se tako sto drustveni problem prevodimo u istrazivacki problem. Obicno se polazi od cinjenicnih pitanja,odnosno od informacije sta se desilo. Dobro istrazivanje uvek ce u vidu imati odgovor na komparativna pitanja,pa ce nas zanimati da li postoje razlike u koriscenju Interneta izmedju razlicitih drustvenih grupa ili regiona(dijahronijska pitanja-razvoj Interneta). Najvaznija su teorijska pitanja koja se mogu razlicito formulisati. Sledeci korak pre izlaska na teren radi prikupljanja podataka predstavlja odredjivanje uzorka. Najpotpunija reprezentativnost postize se izborom slucajnog uzorka. Studije slucaja koje se bave nekom institucijom,drustvenom grupom,pojedincem ili nekim dogadjajem ne mogu biti reprezentativni za sve slucajeve. PRIKUPLJANJE PODATAKA Smatra se da je posmatranje osnovna tehnika jer pruza najsiri uvid u slozenost proucavane pojave. Naucno posmatranje sse razlikuje od obicnog posmatranja po tome sto je usmereno I sistematsko. Postoje razlicite vrste posmatranja,a osnovna podela je na posmatranje bez ucestvovanja I posmatranje sa ucestvovanjem. U kvantitativnim istrazivanjima koristimo ankete. U sociologiji najcesce koristimo tzv eksplanatorne ankete kojima se proveravaju neke hipoteze. Drugaciji tip razgovora su intervjui koji se koriste u kvalitativnim istrazivanjima. SREDJIVANJE PODATAKA Razvrstavanje prema vrsti naziva se klasifikacija. Razvrstavanje prema velicini postize se pomocu merenja. Osim ovog osnovnog,postoji I statisticko sredjivanje podataka(prosek,indeks,trend…) Analiza sadrzaja je vazna tehnika koja kombinuje kvantitativni I kvalitativni pristup. ANALIZA PODATAKA Konacnu fazu istrazivanja predstavlja analiza podataka. Utvrdjivanje veze izmedju razlicitih pojava dokazuje se eksperimentom. Eksperimentisanje u drustvenim naukama cesto je nemoguce ili ograniceno. Sociolozi kao zamenu za eksperiment koriste uporedni metod I multivarijantnu analizu.i
II Moderno drustvo(ne uci se) III Nastanak sociologije Po preporuci americkog sociologa kriticke orijentacije Rajta Milsa razvicemo sociolosku mastu tako sto cemo uvek nastojati da pojmimo uzajamnu vezu I uticaj izmedju pojedinca,drustva I istorije. Kont,Spenser I Dirkem-utemeljivaci funkcionalizma I pozitivizma. Harijet Martino utemeljivac feminizma,Marks I Engels-utemeljivaci novog materijalizma I preokrenute dijalektike(marksizma) I Veber-utemeljivac sociologije razumevanja drustvenog delovanja. NASTANAK SOCIOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA IZ UGLA FUNKCIONALISTA I POZITIVISTAREALISTICKA VARIJANTA Ogist Kont(Kurs pozitivne filozofije) Ime Sociologija (nauka o drustvu) skovao je Ogist Kont. On razlikuje tri stupnja razvoja ljudskog duha: 1.teoloski-u kojem nekriticki veruje u svemoc bozje volje 2.metafizicki-kada zapocinje kriticko preispitivanje I tumacenje pojava kao sila prirode ili duha 3.pozitivni-u kojem trijumfuje nauka,a drustveni zakoni se otkrivaju pomocu iskustvenog opazanja Kont je u duhu francuske racionalisticke filozofske tradicije koja izdvaja razum kao glavni izvor saznanja naglasavao process istorijske smene tri stupnja razvoja ljudskog duha. Na najvisem,trecem,stupnju razvoja ljudskog duha trijumfuje naucni ili pozitivni pogled na svet koji otkrivanje drustvenih zakona utemeljuje na iskustvenom opazanju drustvenih pojava spolja. U teokratijama,na prvom stupnju razvoja ljudskog duha vladaju religijske vodje,na drugom u militaristickim drustvima vladaju kraljevi I vojskovodje,da bi na trecem stupnju u industrijskom drustvu vlast zadobili preduzetnici,naucnici I tehnicari. NASTANAK SOCIOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA IZ UGLA PRETECE FEMINIZMA Harijet Martino-borac za prava zena I oslobodjenje Afroamerikanaca. Usmeravanjem paznje sociologa na ‘’zensku’’ stranu sveta Martino je prokrcila put potonjim jos radikalnijim feministkinjama. NASTANAK SOCIOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA IZ UGLA FUNKCIONALIZMA I POZITIVIZMANOMINALISTICKA VARIJANTA Herbert Spenser-Principi sociologije Razlog zasto je prvi sociolog polazio od nominalistickih I individualistickih pretpostavki umesto od realistickih I kolektivistickih(kao Ogist Kont)-Spenserov nominalisticki pristup znaci da on smatra da stvarno postoje individue.->>drustva napreduju od vojnog tipa(jednostavni drustveni organizmi-zajednice srodnika,zasnovane na discipline) ka industrijskom(gde se jedinstvo postize kroz dobrovoljno preuzete drustvene obaveze).
Nastanak modernog drustva Spenser objasnjava u duhu engleske empiristicke filozofske tradicije. Primenjujuci univerzalni zakon evolucije na razvoj drustva on je definisao dva osnovna tipa drustvenih organizacija.(vojni I industrijski tip). Spenser je svoj zakon evolucije formulisao u eseju Napredak:njegov zakon I uzrok,polazeci od teze biologa Lamarka. Biolog Darvin je objavio Poreklo vrsta-stalna borba za opstanak,koju je Darvin po vlastitom priznanju preuzeo od demografa Maltusa. Prema ovoj tezi,glavni mehanizam evolucije je prirodna selekcija. Populizatori Spenserove teorije evolucije sveli su je na socijalni darvinizam,na stalnu borbu za prezivljavanje u kojoj opstaju samo najjaci I najsposobniji,a slabi su osudjeni na propast. Spenser je kritikovao kolonijalne ratove. Spenserova dela bila su citana I u Srbiji gde su bila stivo liberalno orijentisanih politicara I teoreticara. NASTANAK SOCIOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA IZ UGLA FUNKCIONALIZMA I POZITIVIZMA‘’FRANCUSKA SKOLA’’ Emil Dirkem se zalagao za primenu jedinstvenog pozitivnog naucnog metoda u istrazivanju drustvenih cinjenica. Zastupao je realisticko shvatanje drustva kao celine koja se ne moze svesti na zbir svojih delova. Pod kombinovanim uticajem Konta I Spensera,Durkem je rezimirao razliku koja postoji izmedju funkcionalne analize drustvenih organizama I njihovog uzrocnog objasnjenja. Dok funkcionalna analiza ispituje doprinos posebnih drustvenih cinjenica ostvarivanju potreba celokupnog drustvenog organizma,uzrocna analiza ispituje nastanak jednih drustvenih cinjenica iz drugih, koje su im prethodile. O podeli drustvenog rada (Dirkem) ukazao je das u povecavanja materijalne gustine I dinamicke gustine doveli do rastakanja mehanicke solidarnosti seoskih zajednica,do uspostavljaanja podele rada koja je obezbedjivala integraciju specijalista putem organske solidarnosti,utemeljene na njihovoj uzajamnoj zavisnosti. Dirkem je naglasavao integraciju delova drustvenog organizma,mada je bio svestan sukova I klasnih borbi u modernism industrijskim drustvima. Sociolozi I narocito antropolozi u Britaniji I SAD smestili su ove Dirkemove ideje u teorijski okvir kojem su dali naziv ‘’strukturni funkcionalizam’’. Po Dirkemu,mehanicka solidarnost se zasniva na medjusobnoj slicnosti pojedinaca I preovladjuje u jednostavnim drustvima,dok se organska solidarnost karakteristicna za razvijenija drustva zasniva na podeli rada I uzajamnoj zavisnosti specijalista. NASTANAK SOCIOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA IZ UGLA NOVOG MATERIJALIZMA I PREOKRENUTE DIJALEKTIKE(MARKSIZMA) Karl Marksov I Fridrih Engelsov materijalizam znaci da svest ljudi ne odredjuje njihovo bice vec ‘’drustveno bice’’ ljudi,tj. Njihov odnos tokom procesa reprodukcije zivota odredjuje bitno sta I kako oni misle. Oni insistiraju na proucavanjju unutrasnjih drustvenih protivrecnosti. U predgovoru za Prilog kritici politicke ekonomije tvrdi ‘’da ne odredjuje svest ljudi njihovo bice’’. Za Marksa vladajuce ideje jedne epohe ili ideologije uvek su ‘’iskrivljene slike svesti
iskrivljenog sveta’’,’’pristrasne zablude’’. Revolucionarni interes proletarijata podrazumeva opsteljudsku emancipaciju. Stoga za Marks otvorena klasna borba,politicke smene grupacija na vlasti ili politicke revolucije nisu bolesti drustvenog organizma koje treba sto pre zaustaviti I spreciti da se ponove. Marks I Engels su rezimirali rezultate svojih istrazivanja evolucije I revolucionarne smene tipova ljudskih drustava:’’azijatski,anticki,feudalni I moderni burzoaski nacini proizvodnje’’. Oni iz klasne perspective sagledavaju proces industrijalizacije. Razlikovali su se od teoreticara funkcionalisticke I pozitivisticke orijentacije I prema nacinu razmisljanja o buducem drustvu. Komunisticko uredjenje podrazumeva dovoljan razvoj proizvodnih snaga,koji omogucava slobodno udruzivanje I odlucivanje proizvodjaca I potrosaca organizovanih oko principa da svako radi prema sposobnostima a da se proizvod drustvenog rada raspodeljuje prema potrebama,tako da je uslov slobode pojedinca sloboda svih I obrnuto. Proizvodne snage obuhvataju sredstva za proizvodnju I sposobnost ljudi da ih proizvedu I koriste,a odnosi proizvodnje odnose u koje ljudi stupaju povodom posedovanja I kontrole proizvodnih snaga. Istorijski vidovi njihovog kombinovanja sacinjavaju nacine proizvodnje ili tipove ekonomskih formacija drustva. Komunisticko uredjenje zasniva se na slobodnom udruzivanju I odlucivanju proizvodjaca NASTANAK SOCIOLOGIJE I MODERNOG DRUSTVA IZ UGLA RAZUMEVANJA ZNACENJA DRUSTVENOG DELANJA POJEDINCA Nastanak modernog drustva Maks Veber tumaci kao process sve vece racionalizacije drusstvenog delanja. Racionalizacija drustvenog delanja jeste pojava da pojedince sve manje usmeravaju tradicionalni obicaji,afekti I prihvacene vrednosti,a sve vise najefikasnije sredstva za postizanje ciljeva I predvidjanje posledica njiihove upotrebe. Ovakvo tumacenje nastanka modernog drustva Veber je izveo pod uticajem nemacke kantovske filozofske tradicije. Veber je postavio zadatak da ispita relativno nezavisan uticaj ideja,religioznih sadrzaja svest,na cinjenicu da se modern drustvo prvo pojavilo u zapadnoj Evropi. Uporedjujuci radne I privredne etike svetskih religija,Veber je ustanovio da su neki preduslovi kapitalistickog drustva bili prisutni I u Aziji. ‘’Unutarsvetovna akseza’’-radna etika protestantske religije,koja je predodredjenost za spasenje trazila u poslovnom uspehu I tako doprinela nastanku kapitalizma. Veber je,posredno ili neposredno,uticao na potonje metodoloske individualiste medju simbolicki interakcionalistima, fenomenolozima, etnometodolostima, poststrukturalistima, postmodernistima… IV Pojedinac,kultura I drustvo ODNOS IZMEDJU LJUDSKE PRIRODE,KULTURE I DRUSTVA Kad je rec o ljudskoj prirodi,covekove osobine nisu uredjene I nepromenljive vec potencijali koje covek razvija,neguje I menja kroz istoriju I interakciju s drugim clanovima drustva. Ernst Kasirerl-ljudska priroda je ‘’zadata’’ a ne ‘’data’’.
Upravo zato kultura,kao proizvod specificno ljudskog delovanja,moze se odrediti kao covekova ‘’druga priroda’’,a drustveni proctor kao polje u kome se ona ostvaruje. Covekove urodjene,primarne potrebe I nagoni,koje on u izvesnom stepenu deli sa drugim zivotinjama. Svaka kultura ima svoje norme. One su univerzalne,ali se na razlicite nacine odredjuju u razlicitim kulturama te su istovremeno I osnova za uocavanje kulturnog relativizma. Procesom kulturalizacije uspostavlja se kontrola nad osnovnim nagonima I razvijaju nove, sekundarne potrebe. Medjutim,kultura ne sluzi samo zadovoljenju potreb,vec predstavlja I utvrdjene I naucene obrasce ponasanja koji se prenose tradicijom sa generacije na generaciju,putem navika I obicaja Ukoliko nisu povezane s vrednostima,navike I obicaji se usvajaju konvencionalnim I konformistickim nacinima ponasanja. Za razliku od obicaja I navika,norme I vrednosti predstavljaju svesna artikulisana opredeljenja. I jedne I druge imaju simbolicki,ali I prakticni znacaj za drustvo unutar kojeg nastaju. Norme predstavljaju sistem propisa/pravila/preskripcija. Tako se vrednosti javljaju kao odredjene tekovine,standardi, ili orijentacije,ali I ideali I vizije koje clanovi socijalne/supkulturne grupe ili drustva medjusobno dele u odredjenom istorijskom trenutku. One predstavljaju bitan konstitutivni deo ljudskog drustva I covekovogg unutrasnjeg,individualnog I spoljasnjeg, kolektivnog sveta. One se uvek javljaju u parovima(dobro-lose,lepo-ruzno). Zbog toga se vrednosti definisu kao relacione kategorije. Vrednosti zavise od izbora,kome prethodi napustanje stanja ravnodusnosti I opredeljivanje. Veci broj povezanih vrednosti integrise se u sistem vrednosti,odnosno vrednosnu orijentaciju. S jedne strane,vrednost se moze shvatiti kao kolektivna ljudska tekovina,a s druge strane,kao deo dinamike samog drustvenokulturnog sistema. Drustvene promene vode promeni postojecih sistema vrednosti I njihovom uskladjivanju s novonastalim potrebama I idealima ljudi u aktuelnom trenutku. Jedno od kljucnih pitanja u antropologiji I sociologiji jeste da li su I u kojoj meri vrednosi univerzalne ili relativne. Univerzalisticko stanoviste podrazumeva da postoje neke vrednosti,koje se mogu oznaciti kao ‘’najvise’’ I koje su zajednicke svim lljudima,kao sto su istina,dobrota,lpota,ljubav I sl. Integrisani skup medjusobno povezanih vrednosti naziva se vrednosni sistem ili vrednosna orijentacija. U patrijarhalnim drustvima,podredjen drustveni polozaj zeni predstavljao je drustvenu normu zasnovanu na predstavama o inferiornoj prirodi zene. Na tim normama gradile su se I predstave o pozeljnim osobinama I vrlinama zena,koje su dodatno doprinele njihovoj drustvenoj marginalizaciji. POJEDINAC U DRUSTVU Poznati francuski antropolog Marsel Mos smatrao je da je ‘’individua’’ proizvod savremenog drustva,te da je u ranijim drustvima pojedinac u vecoj meri bio integrisan,ne kao izdovjeni clan,vec kao predstavnik odredjene grupe,klana I tradicije,tj. Kao persona koju odredjuju pre njeni drustvena uloga,status I ugled. U prethodnim drustvima,smatra Mos,bila je izrazenija kolektivna od individualne svesti,a drustvo nije shvatano individualisticki,kao skup pojedinaca I kao instrument za zadovoljenje njihovih potreba,vec obrnuto,kao celovit entitet.
Slican pojmu persone jeste I da pojam drustvenog identiteta.Drustveni identitet odredjen je nacinom kako osoba vidi sebe u drustvu,nacinom kako je vide drugi clanovi drustva. Strukturna dvostrukost nacina kako osoba vidi sebe u drustvu ocituje,s jedne strane,u formiranju sopstvene slike u ogledalu,sagledavanju sebe ocima drugih clanova drustva,a s druge,izgradnjom svog licnog integriteta I individualiteta. Drustveni identitet u savremenom drustvu je u vecoj meri instrumentalizovan I podlozan promeni. U industriji zabave,npr,drustvena vidljivost,imidz ili svesno I planski izgradjena drustvena slika o sebi,koja ne mora odrazavati realna svojstva pojedinca postaju glavno obelezje aktera. Drustveni identitet moze biti rodni,etnicki,religijski,klasni,odredjen posebnim zivotnim stilom. U svakom od ovih slucajeva identitet u razlicitoj meri zavisi od licnog izbora pojedinca. On se moze ispoljiti I kao drustvena stigma,kroz obezvredjivanje I nipodostavanje. Rasizam takodje predstavlja nacin drustvenog stigmatizovanja ljudi usled boje njihove koze. Drustveno stigmatizovanje povezano je sa drustvenim predrasudama I drustvenim nasiljem. SOCIJALIZACIJA Za razumevanje odnosa pojedinca I drustva ili culture kljucan je pojam socijalizacije. Socijalizacija je process usvajanja culture putem kog pojedinac postaje integrisan I osposobljen clan drustva. Socijalizacija podrazumeva ucenje I usvajanje odgovarajucih nacina ponasanja,normi,jezika,simbola,vrednosti kojima se odrazava kulturni kontinuitet I prenosi s generacije na generaciju. Socijalizacija podrazumeva procese kulturalizacije,interiorizacije I individuacije. Interiorizacija predstavlja subjektivnu,licnu recepciju I odgovor na drustvene I kulturne zahteve I okruzenje,njihovu unutrasnju preradu I povezivanje s vec stecenim licnim iskustvima pojedinca. Tek putem interiorizacije,neki kulturni sadrzaj dobija smisao za pojedinca. Ovim procesom ne formira se samo unutrasnja adaptacija na spoljasnje zahteve I njihovo prenosenje vec I mogucnost razvoja kriticke svesti I sposobnost svesnog I aktivnog menjanja datih okolnosti,normi I vrednosti u drustvu,kao I stvaranja novih. Kulturalizacija podrazumeva vaspitanje coveka za kulturno delovanje primereno njegovom okruzenju,uspostavljanje kontrole nad osnovnim nagonima I razvijanje visih potreba,motivacija I vrednosti I ucenje nacina za njihovo ispunjenje. Btino je uociti da se socijalizacija ne odnosi samo na spoljasnje ponasanje ljudi vec I na njihove stavove,ideale,zelje. Interiorizacija I kulturalizacija odvijaju se tokom celog zivotnog ciklusa pojedinca. Zivotni ciklus obuhvata nekoliko osnovnih faza u zivotu svakog pojedinca,od rodjenja do smrti,izmedju kojih se ostvaruju prelazi,koji se obicno drustveno I kulturno obelezavaju obredima. Arnold van Genep prvi je upotrebio izraz ‘’obredi prelaza’’. Kroz proces socijalizacije odvija se I process individuacije,unutrasnji razvoj tokom kog se pojedinac formira kao licnost. Socijalizacija moze biti primarna I sekundarna. Primarna socijalizacija odnosi se na socijalizaciju deteta,na postupke vaspitavanja I na odrastanje dece. Frojd se posebno bavio proucavanjem nesvesnih mehanizama socijalizacije u detinjstvu.
Sekundarna socijaliza se odnosi na ucenje I usvajanje odgovarajucih nacina ponasanja I normi koje su povezane sa posebnim drustvenim ulogama ili pripadanje posebnim drustvenim grupama ili drustvenim organizacijama. Resocijalizacija podrazumeva ispravljanje I modifikaciju odredjenog nacina ponasanja ,neki put shvacenog kao devijantnog u odnosu na zahteve grupe. V Drustvena struktura I sistem POJAM STRUKTURE I SISTEMA Sistem je sastav kod koga su svi elementi nizni za njegovo samoodrzavanje. Za sociologa su elementi sistema najcesce organizacije I institucije. RAZLIKA izmedju strukture I sistema-struktura se moze prevesti kao sastav,a sistem kao sklop; u prvom je naglasak na slozenosti,u drugom na uklopljenosti. U drustvu se mogu razlikovati demografska struktura(polovi,generacije),drustvena struktura (klase,slojevi),ekonomska struktura(mali,srednji I veliki preduzetnici)… takodje moze se razlikovati politicki sistem(zakonodavna,sudska I izvrsna vlast),obrazovni sistem(osnovno, srednje I visoko skolstvo) … FUNKCIONALNOST I DISFUNKCIONALNOST Funkcija-uloga koju element ima u sistemu. Otvorena funkcija je zvanicno objasnjenje postojanja neke institucije ili pojave,dok je prikrivena funkcija njeno dublje,sociolosko znacenje. DRUSTVENE GRUPE Porodica je drustvena grupa koja pociva na zajednickom poreklu,a sam brak je zajednica skolnosti I interesa. I brak I porodica jesu zajednice delovanja. Sociolozi najcesce prvu vrstu drustvenih grupa nazivaju zajednicama,a drugu drustvima(udruzenjima). Zajednica-drustvena grupa ciji clanovi imaju osecaj bliskosti I zavisnosti I koji dele zajednicke vrednosti I kulturu. Drustvo(udruzenje)-drustvena grupa cije clanove povezuje neki interes(korist). Clanovi zajednice imaju veoma razvijen osecaj pripadnosi. Njima je zajednica uvek ‘’’zajednica zivota I sudbine’’ I oni je dozivljavaju kao cilj po sebi. Clanovi zajednice dele medjusobne bliskosti I zavisnosti. Neke drustvene grupe su sasvim privremene,kao sto su publika,gomila I masa. Publiku cine pojedinci kji na istom mestu I u isto vreme nesto posmatraju ili slusaju,ali bez namere da deluju. Gomilu sacinjavaju ljudi okupljeni na nekom otvorenom prostoru,sa spremnoscu da zajednicki deluju. Masu cine ljudi koji na razlicitim mestima gledaju,slusaju ili citaju iste masovne medije I koji pod njihovim uticajem obrazuju iste stavove I pokazuju spremnost za grupno delovanje.
ORGANIZACIJE I INSTITUCIJE Organizacije I institucije su drustvene grupe u kojima su osnovni odnosi stalni I propisani (formalizovani). Organizacija-drustvena grupa sa propisanim odnosima u kojoj je clanstvo dobrovoljno I u kojoj unutrasnje propise donosi clanstvo. I u najdemokratskije napravljenoj organizaciji brzo se izdvajaju vodje,koje preuzimaju stvarnu upravu nad organizacijom. To je utvrdio Robert Mihels,nemacki sociology. Na takav razvoj uticu 4 cinioca: 1. velicina organizacije 2. slozenost zadataka 3.brzina donosenja odluka 4.poverljivost podataka Iz tih razloga,zakljucuje Mihels,’’razlika izmedju vodja I vodjenih postaje sve veca’’. Mihelsov zakon oligarhije-‘’Onaj ko kaze organizacija,kaze oligarhija.’’ Institucija-drustvena grupa sa proppisanim odnosima u kojoj drzava potvrdjuje clanstvo I donosi unutrasnje propise. Mogu se razlikovati 4 razdoblja u zivotu institucija: 1.doba osnivanja-vlast je za neku drustvenu potrebu utvrdila da nije zadovoljena; obrazuje se posebna ustanova koja ce se baviti samo tim pitanjem;na celu ustanove najcesce se postavljaju obrazovani I drustvu posveceni kadrovi; 2.doba efikasnosti-nakon osnivanja,institucija poletno radi na ostvarivanju zadatih ciljeva; drustvena korist od institucije je ocigledna; rukovodioci su I dalje posveceni radu ustanove; 3.doba rutine-na osnovu iskustva u obavljanju funkcije rukovodstvo uziva autoritet; utvrdjeni su stereotipi o ustanovi,kako u drustvu tako I unutar nje; postoje stalni modeli resavanja problema(tzv.standardi);delovanje ustanove postaje sve vise mehanicko I formalno; rezultati postoje,ali postepeno bivaju sve slabiji; 4.doba disfunkcionalnosti-zbog rutinizacije I formalizacije institucija je sve manje efikasna I pocinje da biva disfunkcionalna,tj. Da smeta ostvarenju ciljeva sistema,pa postaje izvor nepotrebnog komplikovanja drustvenih odnosa I sve vise glavno izvoriste dezorganizacija u datoj oblasti; drzavna vlast ce kad-tad uvideti I resiti da nesto preduzme;najpre ce promeniti rukovodstvo; novo rukovodstvo ce pokusati da reformise ustanovu;ako u tome uspe,ciklus se vraca u tacku 1;ako ne uspe,vlast ce posle nekoliko pokusaja doneti odluku o ukidanju ustanove. POJAM DRUSTVENE STRATISFAKCIJE Drustvena stratisfakcija-podeljenost drustva u slojeve na osnovu materijalne nejednakosti. Drustvena stratisfakcija je za sociologa jedna od najvaznijih struktura. Pomocu nje on objasnjava znacajan deo socijalnog ponasanja I delovanja. Pojam stratisfakije preuzet je iz geologije.
POJAM I OBLICI DRUSTVENE POKRETLJIVOSTI Drustvena pokretljivost-promena slojnog polozaja pojedinca navise ili nanize(uzlazna ili silazna). Razlikujemo dve vrste: 1.unutarpokolenjska(unutargeneracijska)-promena slojnog polozaja pojedinca u odnosu na njegov raniji polozaj 2.medjupokolenjska(medjugeneracijska)-promena slojnog polozaja pojedinca u odnosu na roditelje Najmanja pokretljivost bila je u kastinskom poretku stare Indije. Kaste su bile nasledni I pravom I obicajima strogo odvojeni drustveni slojevi. Niko nije mogao da iz jedne kaste predje u drugu. Kasta-pravno odredjen,dozivotni I strogo odvojen drustveni sloj. MARKSOBO SHVATANJE KLASA Klase su po Marksu neprijateljski u suprotstavljeni slojevi. Kada Marks kaze ‘’odvajanje’’ I ‘’neprijateljska suprotstavljenost’’ on time hoce reci da je u sam pojam klasse ugradjen sukob I neprijateljstvo. Revolucija po Marksu-preuzimanje politicke vlasti I proizvodne imovine od strane proletarijata. Marks je predvidjao da ce bespostedna konkurencija prisiliti kapitaliste da jos vise eksploatisu radnike. Posto je glavni izvor postojanja klasa vlasnistvo gornje klase nad proizvodnom imovinom,pri korak revolucije bice nacionalizacija proizvodne imovine. Buduce komunisticko,besklasno drustvo bice racionalna zajednica(communis na latinskom-zajednica). Ljudi ce ravnopravno odredjivati glavne drustvene potrebe,ravnopravno proizvoditi I ravnopravno deliti proizvedeno. To ce biti konacno ‘’carstvo slobode’’. Marks je kroz klase posmatrao ne samo svetsku istoriju. On je smatrao da se borbom klasa moze objasniti vecina onoga sto se desava u politici,pravu,pa cak I u kulturi nekog drustva. Marks je bio istinski tvorac socioloske klasne analize. Klasna analiza jeste davanje objasnjenja neke drustvene pojave oddredjivanjem klasnog polozaja I klasnog interesa njenih ucesnika. DRUSTVENI POLOZAJ,ULOGA I UGLED Drustveni polozaj(status) jeste mesto koje pojedinac zauzima u nekoj drustvenoj strukturi. Drustveni polozaji mogu biti pripisani ili steceni. Pripisani polozaj dobija se stupanjem u neku drustvenu strukturu,najcesce preko porodice,’’pripisivanjem’’. Pripisani polozaj ne zavisi od licnih kvaliteta I potignuca pojedinca. Steceni status je ucinak licnog izbora,delovanja I postignuca. Najcesce je opsti drustveni polozaj mesavina razlicitih pripisanih I stecenih statusa. Svaki drustveni polozaj podrazumeva niz nepisanih propisa o ocekivanom ponasanju. Ocekivana uloga nije isto sto I igrana uloga. Dobro izvrsavanje drustvene uloge donosi drustveni ugled. REZIME! Status-drustveni polozaj koji pojedinac zauzima u drustvenoj strukturi I koji sa sobom nosi manji ili veci ugled.
Pripisani status-drustveni polozaj koji se dobija rodjenjem Steceni status-drustveni polozaj koji je ucinak licnog postignuca Drustvena uloga-skup nepisanih propisa o ocekivanom ponasanju pojedinca koji zauzima neki drustveni polozaj. STATUSNE GRUPE Pojedinci se mogu svrstavati u statusne grupe na osnovu drustvenog ugleda. Drustveni ugled je ucinak drustvenog polozaja I nacina na koji se igra ocekivana drustvena uloga. U tom smislu moze se reci da je statusna grupa skup pojedinaca slicnog drustvenog polozaja,slicne ocekivane uloge I slicnog kvaliteta ispunjavanja te uloge. Statusna grupa-skup pojedinaca slicnog drustvenog polozaja I ugleda. Ugled pojedinca u drustvu upravo se tice nacina na koji se odgovara drustvenim ocekivanjima. Po Veberu,drustvena ocekivanja od pripadnika statusne grupe obuhvataju 4 oblasti> 1. nacin zivljenja 2.nacin sticanja dohotka 3.zajednicko obedovanje 4.medjusobno sklapanje brakova Statusni polozaj se ispoljava nacinom potrosnje I statusnim simbolima. Statusni simbol-predmet cije posedovanje pokazuje pripadnost odredjenoj statusnoj grupi. Dobar klasni polozaj omogucava udovoljavanje svim zahtevima vezanim za nacin zivota tog statusnog polozaja. S druge strane,dobar statusni polozaj omogucava izvesne trzisne prednosti. Najrazvijenije su one statusne grupe koje su uspele da obezbede sebi drustveni monopol u nekoj oblasti. Prvi korak ka tom monopolu jeste ekskluzivnost.(asistent Med.fak. je dete lekara). Ako se takva privilegovanost I zakonski ozvanici,statusna grupa postaje stalez. I dok za Vebera klase ne moraju biti samosvesne I delatne grupacije,statusne grupe su tipicne zajednice,s identitetom I grupnom akcijom. Stoga je delovanje statusnih grupa nesto uobicajeno,dok je delovanje klasa nesvakidasnje. ELITA Visi drustveni polozaj,ugled I moc osnova su elite. Eligiere-izabrati,oznacava ‘’drustvene odabranike’’,’’izabranike’’,pripadnike drustvenog vrha. Osnivac teorije elite je Vilfredo Pareto. Obnavljanje elite-ukoliko je ono redovno,ddrustvo je u dinamicnoj ravnotezi I razvija se bez potresa. Ako tog obnavljanja nema,ako se sposobni ljudi sa nizih polozaja ne mogu probiti u elitu,drustvo zapada u krizu. Najsposobniji sa nizih polozaja se organizuju I krseci dotadasnja pravila sistema,zaposedaju elitne polozaje. To je kruzenje elite,a desava se u doba revolucije. Gaetano Moska vladajucu elitu naziva politicka klasa. ‘’U svim drustvima javljaju se dve klase ljudi’’,kaze Moska,’’klasa koja vlada I klasa kojom se vlada’’. Po Moski Politicka klasa-klasa ljudi koji upravljaju nekim drustvom. Masa-nize klase kojima upravlja politicka klasa(elita). Politicka formula-ideolosko opravdanje legitimnosti politicke klase.
Politicka klasa,po Moski,nikada ne vlada samo silom; vlada na osnovu dobrovoljnog pristanka veceg dela drustva(‘’mase’’). Taj pristanak obezbedjuje se politickom formulom. Politicka formula danas sastoji se iz reci kao sto su ‘’demokratija’’,’’parlamentarizam’’,’’jednakost sansi’’… Stara politicka klasa takodje trazi podrsku u narodu. Ko ce od suparnickih politickih klasa pobediti zavisi od snage privlacnosti njihove politicke formule za mase. Danasnji sociolozi smatraju da klasu cine oni koji se nalaze na visim drustvenim polozajima u razlicitim strukturama. Te strukture mogu biti politicke,ekonomske,upravne.. U savremenom svetu,sociolozi uocavaju I podelu elita po geografskoj oblasti delovanja. Kristofer Las deli elite na stare-nacionalne I nove-globalne. Moc starih elita uglavnom je dolazila od vlasnistva nad proizvodnom imovinom(u ekonomiji) I od upravljanja drzavom(u politici). Moc novih elita dolazi od manipulacije informacijama I od ‘’profesionalne ekspertize’’. Iako upravljaju nacionalnim drustvima,njihov nacin skolovanja,rada stanovanja izoluje ih od tih istih drustava. ‘’Njihova lojalnost je internacionalna,a ne regionalna,nacionalna ili lokalna. Oni imaju vise zajednickog sa svojim parnjacima u Briselu nego sa sugradjanima izvan kvarta’’. Zbog svega toga nova elita nije na strain sopstvenog drustva,vec globalnih ekonomskih I politickih sila. To,po Lasu,vazi cak I za elitu u SAD.
VI Drustvene nejednakosti O POJMU DRUSTVENE NEJEDNAKOSTI Sta je to drustvena nejednakost? To su one nejednakosti zmedju pojedinaca I drustvenih grupa koje imaju pripisano drustveno znacenje. Naime,to su nejednakosti stvorene odredjenim drustvenim odnosima u kojima se novac,uticaj I ugled,oko kojih se ljudi nadmecu,rasporedjuju neravnomerno s obzirom na necije bioloske ili socijalne osobine. Drustvene nejednakosti stvorene su odredjenim drustvenim odnosima u kojima se novac,uticaj I ugled rasporedjuju neravnomerno s obzirom na necije bioloske ili socijalne osobine. VII Drustvene promene I drustveni razvoj Promenljivost I trajnost-prirodna I drustvena stvarnost istovremeno su su trajne I stalno promenljive,zavisno od toga koja se pojava posmatra I iz kog ugla. Fernan Brodel je razlikovao tri vrste vremena-kratko,srednje I dugo. Kratko vreme je ono koje mi neposredno opazamo,vreme svakodnevnog zivota,u kojem se stalno nesto desava I koje je obelezeno neprestanim promenama. Drugo vreme jeste vreme ciklusa-perioda,u kojima se npr smenjuju vladari ili se u ekonomiji smenjuju faze napretka s fazama nazadovanja. Postoji I dugo vreme sporo promenljivih ili cak nepromenljivih struktura. Rane ideje o promenama.I pokusaji da se na sistematski nacin objasni ovo dvojstvo promenljivosti I nepromenljivosti coveka,drustva I prirode veoma su stari. Ti su pokusaji zapoceli u mitovima,a zatim su se razvijali u religiji,filozofiji I drustvenim naukama. Osnivac socioloske discipline,Ogist Kont,tvrdio je da drustvo istorijski postepeno napreduje iz prvobitne,teoloske faze,preko metafizicke,do pozitivne faze razvoja.
Savremena shvatanja o drustvenim promenama na razlicite nacine pokusavaju da razrade I sintetizuju te ranije uvide. Pojam drustvene promene oznacava process u kojem se uspostavljaju novi oblici drustvenih odnosa izmedju pojedinaca ili drustvenih grupa,u odredjenom vremenskom period. Proucavanje tih promena polazi od pretpostavke da je drzaa relativno trajna institucija,sto znaci da poseduje odredjena stabilna svojstva. Drustvene promene-jesu procesi u kojima se,tokom kraceg ili duzeg vremena,uspostavljaju novi oblici odnosa izmedju drustvenih grupa kao I izmedju pojedinaca. Oblici drustvenih promena. -promena pojedinacnih elemenata -promena odnosa izmedju pojedinacnih elemenata sistema -promena funkcije koju elementi imaju u strukturi drustvenog sistema -promena podsistema iz kojih se mogu sastojati slozenije drustvene strukture -promena granice koja odvaja jednu strukturu od druge,odnosno od njene okoline -promena okoline u koju je struktura situirana Cesto se drustvene promene mogu razlikovati I s obzirom na svest onij koji te promene izvode(aktera). U tom smislu govori se o: -svesnim I nameravanim promenama,pri kojima akteri ostvaruju ciljeve koje su naumili -nesvesnim I nenameravanim promenama,kada se tokom nekog delanja jave posledice koje nisu bile ocekivane -promenama s posledicama suprotnim od ocekivanih S obzirom na svest aktera koji izvode promene,one mogu biti: -svesne I nameravane -nesvesne I nenameravane -promene cije su posledice suprotne ocekivanjima Promena,rast,razvoj,progres. Drustveni rast je promena koja znaci kvantitativno uvecanje neke pojave. Drustveni razvoj je promena koja znaci dostizanje slozenijeg I savrsenijeg stanja neke pojave. Ima sledeca obelezja: -postize se tako sto se postepeno ostvaruju mogucnosti koje su unapred date u nekoj pojavi -predstavlja nuzan process -odvija se kroz odredjene faze -razvojno kretanje po pravilu je nepovratno -svaka sledeca razvojna faza predstavlja savrseniji drustveni poredak Drustveni razvoj je jedan oblik drustvene promene. Drustveni progres je promena koja znaci kretanje prema idealnom drustvenom poretku. Ovo se moze postici tako sto bi se razvoj shvatio kao povecanje diferencijacije,slozenosti, medjuzavisnosti I prilagodljivosti,cije posledice po ljudsko drustvo I pojedince mogu biti protivrecne,I pozitivne I negativne(porast individualizma u savremenom drustvu,npr,pracen je I uvecanjem otudjenosti medju ljudima,osecaja usamljenosti,nesigurnosti I td.). Nasuprot tome, pojam progresa(progredi-ici napred) uvek podrazumeva kretanje prema nekom obliku idealnog drustvenog poretka. Iako je ideja progresa trajno prisutna u ljudskom razmisljanju o istoriji,ona je poseban zamah dobila s prosvetiteljstvom,a zatim u 19. Veku,s ubrzanjem tehnoloskog, ekonomskog I naucnog razvoja. Bila je prisutna kako u filozoofiji(Kant je govorio o moralnom
napretku covecanstva,Hegel o napredovanju svesti o slobodi,a Marks o razotudjenju),tako I u sociologiji(Kont,Spenser,Dirkem). Drustveni progress podrazumeva sledece elemente: -jedinstveno istorijsko vreme -usmereno I nepovratno kretanje -kumulativnost -neizbeznost -imanentnost -trajni proces poboljsanja drustvenog poretka koji rezultira uspostavjanjem savrsenog drustva Razlicita tumacenja uzroka promena: -promene su rezultat delovanja ljudskog uma (duha,nauke..) -promene su rezultat materijalnih cinilaca(rasta gustine stanovnistva,ekonomskih cinilaca, tehnoloskog razvoja,sukoba I ratova) -promene su rezultat difuzije(prenosa iz jednog drustva u drugo) Maltusova rasprava o stanovnistvu,prema kojoj njegov prekomeran rast premasuje mogucnosti proizvodnje hrane I time neposredno vodi do drustvenih promena,imala je snazan I dugotrajan odjek medju teoreticarima koji su pokusavali da promene uzrocno objasne. Mnogi autori su drustvenu slozenost smatrali posledicom rasta gustine stanovnistva(poveeecana gustina vodi napredovanju podele rada,a ova rastu slozenosti I td.).
Veliki uticaj na kasnija objasnjenja drustvenih promena imalo je Marksovo filozofskoantropolosko tumacenje istorijskog razvoja na osnovu ljudske prakse kao temeljnog svojstva coveka. Teoreticari su posebno naglasavali ekonomske cinioce kao osnovne uzrocnike promena,a tome je bio sklon I Marks.Najvazniji cinilac-tehnolosko napredovanje:tehnoloski razvoj je kljuc ekonomskog rasta,a ekonomski rast je pretpostavka za sve druge promene. Takodje treba pomenuti da neki teoreticari isticu znacaj ratnih sukoba za drustvene promene. Kada je rec o uzrocima drustvenih promena,posebno mesto na stanoviste o ulozi ima prenosenja promena iz jedne drustvene sredine u drugu. U tim se okvirima svako empirijsko antropolosko ili sociolosko istrazivanje moralo suociti sa cinjenicom das u se drustvene promene u nekoj zajednici odvijale u nekom obliku interakcije s njenom drustvenom okolinom. Do njih je moglo doci tako sto su izgradjivani obrasci neposredno suprotstavljali obrascima iz okruzenja (npr. Gerilska borba protiv mnogo snaznije osvajacke vojske). Ociglednu granicu difuzionistickog tumacenja drustvenih promena predstavlja objasnjenje nastanka novih obrazaca,novih oblika odnosa. OSNOVNA STANOVISTA O DRUSTVENIM PROMENAMA Evolucionizam. Kada je rec o razlicitim teorijskim stanovistima o drustvenim promenama,ona su sistematskije pocela da se formulisu polovinom 19.veka I to prvenstveno u obliku evolucionisticke teorije. Osnovna spenserova ideja,koja do danasnjih dana predstavlja jedno od glavnih obelezja razlicitih evolucionih teorija,jested a se opsti napredak(u prirodi I drustvu) prvenstveno pojavljuje u obliku postepenog prelaska nekoherentnih,nepovezanih homogenih populacija u koherentne,povezane I heterogene. To stanoviste je preko Dirkema kasnije preraslo u temeljan postulat funkcionalisticke teorije. Visokospecijalizovani delovi sistema mogu mnogo efikasnije da odgovore zahtevima okoline. Zato se u drustvu postepeno organizuju specijalizovane institucije,u kojima rade strucnjaci posebnih profila. Spenser je razvio I klasifikacijski okvir
drustvenog razvoja, prema kojem ovaj prolazi kroz vise stadijuma,od prvobitnog jednostavnog drustva do faze civilizacije. Prirodne razlike izmedju pojedinaca vremenom vode ka podeli rada,a ti oblici se postepeno ucvrscuju u hijerarhijske obrasce I zatim institucionalno podrzavaju sto predstavlja osnovu evolutivnog kretanja drustva. Herbert Spenser promenu shvata evolucionisticki,ka process diferencijacije;drustva se razvijaju prolazeci kroz vise faza,od prvobitnog jednostavnog drustva do civilizacije. Marksovo shvatanje drustvenih promena po mnogim svojim vaznim karakteristikama blisko je klasicnom evolucionizmu. Marks je istoriju (pod Hegelovim neposrednim uticajem) shvatao kao progresivno oslobadjanje stvaralackih potencijala. Materijalna sredstva u proizvodnji(pre svega tehnologija),uz ljudska znanja I vestine(sto sve zajedno cini proizvodne snage),kao I drustveni odnosi koji se u toj oblasti uspostavljaju(proizvodni odnosi),uslovljavaju nacin organizacije istorijskih drustvenih oblika(politicku,pravnu,naucnu,kulturnu itd. Nadgradnju). Nivo razvoja proizvodnih snaga(tehnologije,znanja itd.) uslovljava oblike proizvodnih odnosa(npr.svojinskih). Na taj nacin dolazi do smene velikih epoha (koje Marks zove ‘’drustveno-ekonomske formacije’’):prvobitne zajednice,robovlasnickog,feudalnog I kapitalistickog drustva,iza kojeg ce nuzno nastupiti buduce komunisticko drustvo. Na temelju kontrole (vlasnistva) uspostavlja se klasna struktura drustva. Najznacajnija stanovista u tom okviru formulisali su antropolozi,koji su uveli pojam multilateralne (viselinijske) evolucije. Tako je pokazivano (Stjuart) da oblici tehnoloskoekonomskog razvoja,I na njima zasnovani politicki I kulturni obrasci zavise od prirodnih uslova u kojima su drustva situirana. Prema savremenim evolucionistickim autorima(Heris),u ljudskoj istoriji mogu se naci raznovrsni konkretni procesi drustvenog razvoja: -paralelne evolucije -konvergentne evolucije -divergentne evolucije Ciklizam. Bitno razlicito od evolucionistickog tumacenja drustvenih promena jeste ciklicno stanoviste,prema kojem se tokom istorije smenjuju faze drustvenog razvoja I opadanja. Platon je smatrao da postoji ciklicnapromena politickih rezima:aristokratije,timokratije,oligarhije, demokratije I tiranije,a zatim ponovo aristokratije I td. Djanbatista Viko pisao je o smenjivanju epoha anarhije/divljastva I reda/civilizacije. Treba pomenuti Osvalda Spenglera medju filozofima,Arnolda Tojnbija kao predstavinka istoricara,kao I sociologa Vilfreda Pareta. Za razliku od Spenglera,Tojnbi je smatrao da medju razlicitim civilizacijama moze postojati veza,a takodje I da potpuni ciklusi-od radjanja do sloma-nisu neizbezni. Pareto razmatra drustvene promene kao posledice delovanja tri vrste elita:politickih, ekonomskih I ideoloskih. Kakve ce ove elite biti,zavisi od preovladjujucih svojstava njihovih clanova(koja pocivaju na ‘’reziduama’’,tj. Na trajnim ljudskim osobenostima). Lavovi-preduzetni, hrabri I pomalo nepromisljeni;lisice-oprezne,lukave,proracunate.
VIII Drustvo I stanovnistvo Stanovnistvo je pojam koji se odnosi na konkretniji sadrzaj,tj. Na skup pojedinaca (stanovnika) koji zive na odredjenom prostoru,u odredjenom vremenu I imaju odredjene osobine. Demografija je nauka o stanovnistvu. Stanovnistvo ili populacija je skup pojedinaca (stanovnika) koji zive na odredjenom prostoru,u odredjeno vreme,I imaju odredjene osobine. Predmet demografija su procesi prirodnog (natalitet,mortalitet,) I mehanickog kretanja stanovnistva (migracije),kao I struukture (osobine) stanovnistva. Osnovni metod je statistika. Demografija je pretezno bila usmerena na prikupljanje I obradu (statistickih) podataka,a manje na objasnjenje,tj. Tumacenje,te se zato smatralo da je ona vise naucna disciplina nego zasebna nauka. Popis je osnovni izvor demografskih saznanja. Demografska (vitalna) statistika-tu su sadrzani podaci o demografskim procesimaradjanju,umiranju,sklapanju I razvodu braka,migracijama(unutrasnjim. Tj. U okviru date teritorije). Glavni demografski metod je statistika,buduci da se njena saznanja ticu pravilnosti. Natalitet(fertilitet,plodnost)oznacava process prirodnog obnavljanja stanovnistva koji se izrazava na dva nacina: -broj beba na 1000 stanovnika sredinom godine posmatranja -na 1000 zena izmedju 15 I 49 godina (fertilitet) Mortalitet-negativna komponenta kretanja stanovnistva,tj. Broj umrlih lica na 1000 (zivih) sredinom godine. Njihovu razliku(N-M) cini prirodni prirastaj. Za razliku od prirodnog kretanja,migracije ili mehanicko kretanje stanovnistva odnose se na prostornu pokretljivost,koja je najcesce povezana sa socijalnom jer se ljudi obicno sele u potrazi za boljim zivotnim uslovima(ekonomske migracije). Ipak,postoji I drugi tip preseljavanja,veoma prisutan u savremenom svetu,a to su prisilne migracije nastale bilo kao posledica sukoba,ratnih konflikata I socijalnih napetosti(izbeglice,interno reseljena lica),bilo socijalne patologije (krijumcarenja ljudi,zena,dece,’’belo roblje’’) ili prirodnih katastrofa(poplava,zemljotresa, cunamija I sl.). U zavisnosti od toga da li se prelazi drzavna granica,migracije se dele na imigracije(useljenja) I emigracije(iseljenja),a njihova razlika je migracioni saldo I obicno se iskazuje na 1000 lica. U nerazvijenim drzavama I regionima,prirodni prirastaj je pozitivan usled veceg broja rodjenih nego umrlih I posledicno,mlade strukture stanovnistva. To sup o pravilu siromasni delovi sveta sa pretezno poljoprivrednim stanovnistvom,niskim dokotkom,tradicionalnom,prosirenom porodicom,patrijarhalnim drustvenim sistemom u kome dominiraju muskarci,tj. Srodnici po muskoh linihi,kao I starije generacije nad mladjima,a polozaj zene sveden na suprugu/majku/domacicu. Prostorna I socijalna morbilnost je niska,vrhovni autoritet oblikuje crkva,odnosno lokalne verske vodje. Usled preteznog udela mladih generacija rastu tzv. Demografske investicije. Pored procesa,demografija proucava I osobine stanovnistva. Osobine populacije se izvode iz osobina pojedinaca,tj. Stanovnika. One se dele na bioloske(pol ili rod,starost,rasa,zdravstveno stanje..),drustveno-ekonomske(bracno stanje,zaposlenost,ekonomska aktivnost,kvalifikaciona struktura…) I kulturno-antropoloske (pismenost, obrazovanje,etnicka pripradnost, veroispovest, religioznost I sl.)
IX Sociolosko proucavanje sfere rada (ne radi se) X Ekonomija I ekonomski aspekti drustva (ne radi se) XI Kultura Sta je kultura? 1. U prvom,najsirem smislu kultura je sve ono sto nije priroda;sve sto je covek stvorio; sve sto je nauceno,a ne(bioloski,genetski) nasledjeno. U ovom,najopstijem smislu,kultura se deli na materijalnu I nematerijalnu. Materijalna obuhvata predmete stvorene ljudskom rukomtehnicke izume,orudje,kao I oruzje,masine,gradjevine,artefakte; ponekad se ovaj aspect naziva civilizacijom. Nematerijalnu kulturu cine apstraktne pojave kao sto su ideje,vrednosti,verovanja,stilovi ili obicaji. 2. Ako se posmatra malo konkretnije,kultura se odnosi na odlike nacina zivota jedne zajednice,najvesce jednog naroda,po kojima se on razlikuje od drugih naroda:to su obicaji,vrednosti,obredi,verovanja,pogledi na svet. Na to znacenje mislimo kada kazemo japanska kultura,srpska kultura ili kultura Inka. U ovom smislu kulturom se bave antropologija I etnologija, te se obicno naziva antropoloskim znacenjem kulture. 3. U najuzem znacenju kultura oznacava procese I proizvode covekove stvaralacke aktivnosti u raznim oblastima duha:pre svega misli se na razlicite vrste umetnosti(knjizevnost, slikarstvo, vajarstvo,muzika,film,pozoriste),a isto tako se tu mogu ubrojati filozofija I nauka. To je humanisticko znacenje kulture. REZIME Kultura: 1. Sve sto je stvorio covek,a ne priroda,sto je nauceno,a ne bioloski nasledjeno; 2. Nacin zivota jedne zajednice; 3. Proizvodi covekovog umtenickog I duhovnog stvaralastva. RADJANJE TERMINA KULTURA Rec kultura potice iz engleskog jezika,od glagola colere(colo,colui,cultum)-gajiti,negovati, obradjivati. Agrikultura-poljoprivreda. Prema recima Protagore iz Abdere:’’Covek je mera svih stvari’’. Sam termin cultura blizak je sadasnjem smilsu,prvi put nalazimo rimskog pisca Cicerona,u I veku p.n.e. On ima u vidu kulturu kao negovanje ljudske duse-cultura animi. Izraz cultura mentis odnosio se na intelektualno,duhovno usavrsavanje. Glagol colere nosio je I druga znacenja:izmedju ostalog,postovati,obozavati. Stoga je s pojomom kulture u proslosti bio povezan I kult(lat. Cultus). U skoro svim drevnim kulturama postajala su dva osnovna kulta:kult prirode I kult predaka. I u ovom slucaju priroda se obozava,pa negovanje bilja nije samo ekonomska delatnost,vec je I kultna (kulturna) cinjenica. Rec kult koristi se I danas,kao recimo kada se kaze ‘’kult licnosti’’. Od treceg znacenja gl. colere-nastanjivati-potekle su reci kolon,kolonija,kasnije I kolonizacija,kolonijalizam. Prosvetiteljstvo-opsti duhovni pokret u evropskim zemljama pocev od 18.veka,protiv dogmatskog,a posebno verskog autoriteta,za pobedu kritickog uma u umetnosti,filozofiji,politici I javnom zivotu. Naglasava covekovu sposobnost ucenja I usavrsavanja,a u istorijskom toku prepoznaje stalan napredak. Romantizam-filozofski I umetnicki pokret koji se protivi svodjenju ljudskosti samo na razum I nauku; najvecu vrednost pridaje masti,osecanjima,nadahnucu I neponovljivosti umetnickog dela.
Prosvetitelji su naglasavali covekov razum I sposobnost ucenja,osobine koje ga razlikuju od zivotinja. Kultura tako postaje suprotnost prirodi. Za prosvetitelje(Kant,Monteskje,Volter) kultura izrazava ideje napretka,obrazovanja,sirenja znanja I nauke,potcinjavanje prirode covekovim potrebama,napredovanje covekove slobode,ukratko-razvoj covecanstva,sto je bila srz prosvetiteljske misli. Romantizam se,s druge strane,pobunio protiv svodjenja coveka samo na razum,a ljudskih dostignuca na nauku I tehniku; ovaj filozofski I umetnicki pokret u coveku je pre svega cenio mastu,osecanja I strasti,a u kulturi je isticao stvaralacki impuls,jedinstvenost I razlicitost,figure genija I neponovljivost umetnickog dela. Nemacki filozof Heder povezuje kulturu sa nacionalnim identitetom,tvrdeci da je kultura izraz duha naroda. KULTURA I CIVILIZACIJA Termin civilizacija(lat. Civis-gradjanin,civitas-drzava,civilis-gradjanski). Bio je to period tzv. Emancipacije evropskog coveka,koji vec ima iskustvo renesansne slobode. Prema periodizaciji koju daje Luis Morgan civilizacijom je oznacena treca I poslednja etapa u razvoju ljudskog drustva,koja sledi posle divljastva I varvarstva. U nekim naucnim sistemima civilizacija se shavata drugacije no kultura. Civilizacija pretpostavlja visok stepen razvoja proizvodnje I raspodele materijalnih dobara I potreba ljudi. OD CEGA SE SASTOJI KULTURA Ako se posmatra u svom sirem,antropoloskom odredjenju,kultura ima sledece glavne elemente:simbole,ukljucujuci jezik,vrednosti I norme,obicaje I navike,rituale. Ovde ce biti rec o preostalim sastavnicima kulture,najpre o pojmovima simbol I jezik. Simbol je pojava koja stoji umesto neke druge pojave,predstavlja je ili na nju ukazuje. Iako simboli pripadaju siroj kategoriji znakova,treba ih razlikovati od tzv. Prirodnih znakova (signala, simptoma). (npr.dim-zakljucak vatra)-u ovom slucaju ‘’znacenje’’ tj. Povezanost izmedju znakova I onoga na sta oni ukazuju je fiksirana,nepromenljiva,proistice iz unutrasnje prirode pojava. Ta vrsta veze naziva sse prirodnom ili nuznom. Za razliku od toga,simbol I ono sto on simbolizuje povezani su odnosom koji je konvencionalni,ne-prirodan,ne-nuzan. Veza izmedju simbola I simbolizovanog sadrzaja je proizvoljna.U savremenom svetu,sve vise simbola postaju globalni simboli,prepoznatljivi sirom planete. Jezik-najvazniji simbolicki sistem,sacinjen od zvucnih ili grafickih znakova,namenjen komunikaciji medju clanovima drustva; bitan element kolektivnog identiteta I sredstvo stvaranja I prenosenja kulturnih vrednosti. Jezik kao simbolicki sistem sluzi za komunikaciju medju pripadnicima drustva I tako obezbedjuje neophodnu koordinaciju njihovih aktivnosti,dakle funkcionisanje drustva kao celine,u jednom materijalnom I tehnickom smislu. Jezik je jedno od najvidljivijih obelezja kolektivnog identiteta zajednice. On je glavni nosilac izrazavanja I prenosenja kulturnih karakteristika. Jezik je primarno sredstvo prenosenja kulturnih tradicija na mladje generacije,sto znaci da bez jezika ne bi bilo kulturnog kontinuiteta. Tradicija-prenosenje,predaja. Sastoji se od kulturnih sadrzaja(ideja,verovanja,obicaja) koji se u jednoj zajednici prenose s pokolenja na pokolenje.
Rituali cine drustvenu praksu koja se ponavlja,obavljaju se po nekoj ustaljenoj procedure I imaju za cilj da iskazu neke od bitnih simbolickih vrednosti zajednice. Svima sun am poznati rituali obelezavanja znacajnih trenutaka u zivotu pojedinca I porodice (rodjenje, krstenje,vencanje,smrt,ali I rodjendani,razni imendani,zavrsetak skolovanja I sl.) U svim ovim slucajevima ritualnost izrazava neku vrstu ‘’svetosti’’ trenutka koji se obelezava I u svojoj sustini to je kulturan I kolektivan fenomen,koji obnavlja I potvrdjuje veze medju ljudima. Ujedno,ritualima se potvrdjuje sam simbolicki poredak-zajednicka kultura na kojoj se te veze zasnivaju. KAKO PROUCAVATI KULTURU Kultorologija-interdisciplinirana nauka sirokog obima. Bavi se kulturom uopste,kao I posebnim kulturama. Proucava njihov odnos I proucaa istorijski razvoj raznih kulturnih pojava. Unutar mnostva posebnih proucavanja kulture u okviru sociologije mogu se razlikovati dva glavna pristupa> 1. Prvi pristup stavlja naglasak na ulogu kulture u drustvenoj integraciji,u ocuvanju I ucvrscivanju povezanosti medju ljudima-clanovima jedne zajednice(drustva,naroda,plemena..). 2. Drugi tip pristupa je materijalisticki. Umesto kao obrasci ideja I vrednosti,kulturne pojave se objasnjavaju kao posledica zadovoljavanja materijalnih potreba coveka I resavanja prakticnih problema opstanka ljudskih zajednica. U njegovom modelu drustva kultura je deo ‘’drustvene nadgradnje’’,koja u svom opstanku I promenama zavisi od materijalne ‘’baze’’. VRSTE KULTURE Visoka kultura. Pod visokom kulturom podrazumevaju se dela cija je vrednost opstepriznata,a to su tvorevine koje imaju visok (drustveni I estetski) status. Ovde narocito spadaju tvorevine klasicne umetnosti-klasicne knjizevnosti,klasicne muzke,umetnickog slikarstva. Narodna kultura. To je kultura ‘’obicnog naroda’’,narocito u predindustrijskim drustvima. Ona je u skladu sa ruralnim nacinom zivota,s prirodnim zivotnim I radnim ritmovima. Masovna kultura. Nastala sa razvojem industrijskog drustva. To je kultura koja se proizvodi industrijskim tehnikama masovne proizvodnje I prodaje na trzistu,kao roba,sirokoj(masovnoj) publici. Proces urbanizacije doveo je do velikog priliva seoskog stanovnistva u gradove. Sredinom 20.veka javljaju se prvi kriticari masovne kulture koji su joj I dali ovaj naziv:Bernard Rozenberg,Dvajt Mekdonald,Teodor Adorno. Sadrzaji masovne kulture namecu odozgo pasivnim potrosacima-primaocima,koji prestaju da budu individue sa sopstvenim misljenjem I ukusom,I postaju pripadnici bezoblicne,jednoobrazne mase. Ovim se otvara proctor za razlicite oblike manipulacije I indoktrinacije,te se nastanak totalitarnih politickih sistema(fasizma, nacizma, staljinizma) pripisuje I delovanju masovne kulture. Popularna kultura. Pojam je nastao velikim delom kao reakcija na jednostranost teorija masovne kulture. On se uglavnom odnosi na iste sadrzaje kao I masovna kultura,ali je razlika pre svega u stavu koji se prema tim sadrzajima zauzima:dok termin masovna kultura iskazuje negativan stav,odnosno osudu ojave o kojoj govori(publika=masa,kultura=rob…),termin popularna kultura je neutralan I ne nosi bilo kakvo vrednovanje. U svom osnovnom znacenju, popularna kultura oznacava kulturne proizvode koje prihvata veliki broj ljudi,bez pretenzija ka
visim kulturnim vrednostima,ali ih I ne iskljucujuci. Klisei I standardizacija su prisutni I u visokoj kulturi. Masovna kultura se moze koristiti I selektivno-potrosaci ne moraju prihvatiti I konzumirati sve sto im se nudi. Potrosaci nisu I nikada nece biti uniformna I pasivna masa,nego uvek ostaju idnividue sa sopstvenim ukusom,voljom I sposobnoscu rasudjivanja. Americki teoreticar Dzon Fisk najpoznatiji je predstavnik gledista da je popularna kultura samosvojna kreacija obicnih ljudi,a ne nesto sto se namece odozgo. KULTURA U SVAKODNEVNOM ZIVOTU Razvijanje Veberovih ideja dovelo je do nastanka jednog novog pojma-stila zivota. Dok su predmoderne,tradicionalne zajednice imale svoj ustaljeni nacin zicota,stil zivota je karakteristika modernosti. Uvek se javlja u mnozini,kao razliciti stilovi zivota u okrilju istog drustva. Stilovi zivota oznacavaju obrasce ponasanja u oblasti potrosnje,medjuljudske interakcije I licnog izrazavanja,kojima se zadovoljavaju ljudske potrebe,ali se istovremeno formira jedna vrsta osobenog kulturnog identiteta pojedinaca I grupa. Osim kod Vebera,zacetke istrazivanja stila zivota nalazimo kod americkog sociologa Torstena Veblena u knjizi Teorija dokolicarske klase. Uocio je pojavu koju je nazvao upadljiva potrosnja:ljudi kupuju ne zasto sto su im te stvari zaista potrebne,vec da bi njihova potrosnja bila primecena I da bi time stekli visi status u ocima okoline. Francuski sociology Pjer Burdije otkriva da drustvene nejednakosti u savremenom drustvu nisu nestale,niti su se ublazile,ali se sada ponajvise ispoljavaju upravo kroz stil zivota,a ne vise kroz odnose u proizvodnji,direktnu eksploataciju I sl. Nasao je da postoje tri tipa stila zivota koji odgovaraju trima glavnim klasam u francuskom drustvu,visoj,srednjoj I narodskim klasama(seljacima I radnicima). Burdije kritikuje I ‘’visoku kulturu’’ tvrdeci da ona potpomaze opravdavanje drstvenih nejednakosti I njihovo prenosenje s generacija na generaciju. Ukus-licni stav o tome sta je lepo,prijatno,kvalitetno,pozeljno I vredno,koji coveka usmerava da ‘’voli’’ neke predmete I aktivnosti,a druge odbacuje. Drugo Stanoviste rasireno u savremenoj sociologiji tvrdi da stil zivota ne treba vezivati za priopadnost klasi. Jos jedan oblik kulture koji se srece u svakodnevnom zivotu jeste potkultura. To je kultura jedne posebne grupe unutar drustva,koja se od dominantne kulture razlikuje po nekim karakteristikama u domenu vrednosti,normi,ponasanja,stvaranja I uoptrebe simbola… ona se moze formirati na osnovu uzrasta,etnicke ili rasne pripadnosti,veroispovesti,seksualnog opredeljenja,upraznjavanja neke nezakonite prakse(criminal,zloupotreba droge) ili pak jednostavno na osnovu slicnog ukusa-muzicki izbor,sto je slucaj sa najvecim delom savremenih potkultura mladih. Ona gotovo nikad ne otstupa u potpunosti od dominantne kulture;oa od nje preuzima elemente,ali ih koristi u novim kombinacijama I pridaje im nova znacenja. Simbolicki aspect je tu posebno vazan pa se pripadnici potkulture prepoznaju po osobenom stilu izrazenom izgledu,nacinu odevanja,drzanjem,muzikom,plesom,jezikom I ritualima.
XII Religija Nekim istrazivacima problem zadaje I jasnije razgranicenje religije I magije. U tom kontekstu obicno se istice kako se magijske delatnosti skoro uvek obavljaju s nekakvim konkretnim ciljem I svrhom u vidu,dok su religijska verovanja I prakse opstijeg karaktera. Magija bi,u tom smislu, bila vise usmerena na ostvarivanje specificnih,uglavnom materijalnih I ogranicenih ciljeva. Magija-skup postupaka usmerenih na ostvarivanje specificnih,uglavnom materijalnih I ogranicenih ciljeva,pomocu nevidljivih ili natrprirodnih uzroka ispoljenih u formi simbola. Magijske delatnosti se skoro uvek obavljaju sa nekim konkretnim ciljem I svrhom u vidu,dok su religijska verovanja I prakse opstijeg karaktera. Uputstvo filozofa Leseka Kolakovskog das u dopustene razlicite definicije,ali das u zabranjne one koje podrazumevaju da religija nije nista drugo do sredstvo svetovnih-drustvenih ili psiholoskihpotreba. Religijski simboli-mocni podsticaji u ljudskom ponasanju,s centralnim mestom u svakoj religiji. Njihova glavna funkcija je da predstave nesto ili podsete na nesto(drugo). Oni ukljucuju predmete,ponasanja,mitove I price. Religijski rituali takodje su prepuni simbola,a ritual I mit I sami predstavlljaju znacajne sisteme simbola. Religijski simbol ima nekoliko razlicitih funkcija:on je viseznacan; u isto vreme moze izraziti suprotnosti;otkriva celinu;izrazava sveto. Jedna dovoljno fleksibilna I obuhvatna devfnicija religije trebalo bi da sadrzi bar one najbitnije konstitutivne elemente religijskog,medju koje bi svakako,trebalo ubrojatti:religijski diskurs(mit, doktrinu,etos),religijsko iskustvo,religijsku delatnost(praksu,obred,ritual),religijsku zajednicu i religijsku instituciju. Odnos izmedju ovih aspekata je dosta slozen,narocito ako se uzme u obzir bogatstvo I raznovrsnost aaktuelnog religijskog zivota,ali I samih religija u njihovoj istorijskoj perspektivi. RELIGIJSKI DISKURS Religijski diskurs-nacin govora,misljenja I simbolickog izrazavanja koji je prepoznatljiv I blizak odredjenoj religijskoj zajednici. Ta zajednica prihvata odgovarajuce stavove I ideje koji se razvijaju,tumace I sire u okviru tog prepoznatljivog simbolickog,misaonog I jezickog konteksta. U sferi religije mnogo je vazniji prakticni kriterijum istine I uopste,tu je rec o sasvim zasevnoj vrsti jezickih ‘’igara’’. Mit,simbol I ritual predstavljaju neke od fundamentalnih elemenata gotovo svake religije. Mit-poucna prica o necemu sto se zvilo u znacajnoj proslosti,koja sadrzi svete,sakralne likove ili bica koja imaju temeljni znacaj za neku kulturu I drustvo. Mit usmerava,nudi,odredjuje znacenje I predstavlja nesto sto moze da se dopunjuje I razradjuje u buducnosti. Mit sadrzi teme koje predstavljaju temeljni obrazac neke kulture,pomocu koga ljudi razumeju sami sebe. Religijska verovanja cesto se izrazavaju u formi mita. Pod mitom savremeni sociolozi religije ne podrazumevaju netacno ili lazno verovanje. Mitovi predstavljaju simbolicke stavove o znacenju I smislu zivota u ovom svetu. On nije samo izmisljena prica,pripovest:to je prica koja je postal tradicionalna,pa je stoga I razumljiva I istinita unutar zajednice koja ga usvaja I prepricava. Sustina mita je u njegovoj dinamicima ne u njegovoj staticnosti. On se moze opisati ne samo
pomocu radnje koja se u njemu odvija na nivou price nego I na jednom sirem planu tradicije I drustva koje ga prepricava I preradjuje u datom kulturnom kontekstu. RELIGIJSKO ISKUSTVO(procitati u knjizi) RELIGIJSKE INSTITUCIJE Pojmovi crkva,denominacija,sekta I kult-ne postoji slaganje oko znacenja datih termina. Trelc se tu u veliko meri naslanja na distinkciju Maksa Vebera izmedju sekte kao ekskluzivne I crkve kao inkluzivne grupe. Sekta-mala verska zajednica koju,po pravilu,odklikuju dobrovoljno clanstvo,grupna inkluzivnost,laicko svestenstvo,jednostavnija organizacija I rogoroznija etika(odnos prema sekularnim vrednostima). Kult-mala verska zajednica koju odlikuje visok stepen privrzenosti njenih clanova,harizmatski vodja,nizi stepen organizacije I ezotericki ili okultni pogled na svet. Kultovi mogu biti domaci I strain,ali uvek predstavljaju nesto novo I posebno u odnosu na druge religijske organizacije. Sekte su ugradjene u verske organizacije,pa stoga I jasnije definisane,dok su kultovi potpuno samostalni verski pokreti. XIII Politika Grcka rec polis-skup slobodnih gradjana koji obrazuju grad Politika-vestina upravljanja drustvom,delatnost koja usmerava I uskladjuje druge delatnosti u oblasti javnog zivota,a narocito drzavnih poslova. Ona je borba za osvajanje I odrzanje vlasti. Od Aristotela do danas postoji mnogo definicija politike. Normativisti tvrde da je politika povezana sa moralom I da izmedju politike I etike nema suprotnosti:postoji postena I nepostena politika. S druge strane,pozitivisti tvrde da politiku nije moguce definisati prema ciljevima,nego po sredstvima. Dva su osnovna znacenja politike,iako se u najvecem broju svetskih jezika koristi ista rec. Instrumentalno znacenje-politika obelezava zastitu privilegovanih polozaja. Neutralno znacenje-sredstvo nuzne integracije I napor da se uspostavi bezbednost I relativna pravednost kako bi se zajednicko dobro stitilo od pojedinacnih zahteva. Treba razlikovati sadrzaj politike od forme. Sadrzaj politike-cine ga interesi razlicitih drustvenih slojeva I grupa(nacija,klasa,radnika, poslodavaca),a formu nacin zastite tih interesa:legalan,ilegalan,kompromisan,nasilan nacin. Posto se politika ponajvise sprovodi preko vlasti,a vlast propisuje norme,to je pravo najvaznije sredstvo politike. Politicke stranke su osnovne ustanove preko kojih gradjani uticu na drzavnu vlast I politicke procese. One se osnivaju radi ucesca u vlasti. Stranke su posrednici izmedju biraca,koji pojedinacno ne mogu uticati na politiku I drzave. U politickim strankama vlada ‘’gvozdeni zakon oligarhije’’ tj. Postoji tendencija da se moc usredsredi na vrhu stranacke piramide. Politicke stranke mogu se podeliti na kadrovske I masovne. Kadrovske su malobrojne I insistiraju na odanosti I strucnosti svojih clanova,a masovne snagu nalaze u svojoj masovnosti. Postoje tri vodece teorije nastanka drzave: -teorija spoljne sile
-teorija drustvenog ugovora -teorija klasnog sukoba Po svojoj strukturi drzava moze biti slozena(federacija) I prosta(unitarna). Po obliku uredjenja vlasti drzava moze biti republika (lat. Res publica-javna stvar) I monarhija. Monarhija je oblik drzave u kojoj je vlast dozivotna I po pravilu se nasledjuje. Republika je oblik drzave gde vlast vrse izabrani predstavnici gradjana,a poglavar drzave bira se na ograniceni broj godina. Politika zavisi od politicke kulture koju cini skup saznajnih,emotivnih I vrednosnih stavova stanovnistva prema politicki najznacajnijim vrednostima. Politicka kultura je deo opste kulture drustva. Prenosi se socijalizacijom,ali se namce I religijom,ideologijom ili drzavnim merama I menja se brze ili sporije. Najcesce se razlikuje konzervativna,liberalna I autoritarna politicka kultura. Denijel Elazar,politikolog koji se bavio politickom kulturom I federalizmom,razlikovao je tradicionalisticki,individualisticki I moralisticki tip politicke kulture. Tradicionalisticka politicka kultura-drustvo se shvata kao hijerarhijsko I paternalisticko,a glavni zadatak u odrzanju reda pridaje se drzavi. Individualisticka politicka kultura-zagovara takmicenje svih,pri cemu drzava arbitrira. Politiku treba da oblikuje misljenje vecine oko koje se bore politicke stranke,a glavni cilj je odrzavanje ravnoteze izmedju razlicitih interesa. Moralisticka politicka kultura- politika aktivnost za postizanje pravednog poretka I moralnog napretka. Ucesce u politici je gradjanska duznost svih,a cilj je poboljsanje javnog dobra,socijalne pravde,postenja I pravicnosti. Prva dva tipa politicke kulture su elitisticki,a treci je participativni. Veoma je znacajna klasifikacija politicke kulture koju su ponudili Gebrijel Almond I Sidni Verba u knjizi Gradjanska kultura. Oni razlikuju tri tipa politicke kulture: Parohijalna politicka kultura preovladava kada su gradjani samo maglovito svesni postojanja centralne vlasti I provode svoj zivot gotovo bez obzira na postojanje. Podanicka politicka kultura odlikuje se svescu gradjana o postojanju centralne vlasti,ali se smatra da drzava treba da odlucuje o svemu,a gradjani su tu da slusaju odluke drzave. Ucesnicka (participativna) politicka kultura vlada tamo gde su gradjani svesni da mogu uticati na odluke drzave,pa se trude da to I cine,a istovremeno su podvrgnuti odlukama koje se donose na drzavnom nivou. XIV Etnicki aspekti drustva Etnicka vezanost je drustveni odnos u kojem pojedinci gaje narocitu vrstu medjusobne solidarnosti uslovljenu svescu o medjusobnoj fizickoj ili/I kulturnoj slicnosti sto ih svrstava u istu etnicku zajednicu I razgranicava od susednih etnickih grupa. Etnicke kategorije su etnicki manje ili vise nesvesne grupe u kojima nije razvijen kolektivni identitet I osecanje medjusobnr dolifstnodyi,iako ih neki nepripadnici mogu smatrati zasebnim istorijskim ili kulturnim grupacijama. Etnicka vezanost je prema tome vise potencijalna no stvarna unutar etnickih kategorija. Etnicki identitet ostaje zamagljen I nepromenljiv.
Etnicke zajednice su drustvene cinjenice dugog trajanja,koje nastaju,oblikuju se,menjaju I nestaju uvek u medjusobnom odnosu sa drugim etnickim grupama koje ih okruzuju. Etnicka grupa je struktura koja se sporo menja I svojim dugotrajnim I prinudnim uticajem putem etnickih mitova,simbola I razlicitih obreda vezanih za mitove. Etnicka svojstva predstavljaju kulturne ili fizicke znacajke na bazi kojih se javlja vera u zajednicko poreklo I etnicku pripadnost onih koji ih dele. Etnoistorija je slozena mesavina mitova,kolektivnih secanja I istoriografije neke etnicke zajednice ili nacije. U naciju spade ljudsko stanovnistvo koje ujedinjuje nacionalno ime,isti mitovi I kolektivna secanja,masovna javna kultura,omedjena otadzbina,privreda,te zakonom jemcena jednaka prava I duznosti. Nacionalizam je politicki princip koji zahteva poklapanje politickih I etnickih granica.(Ernest Gelner). Entoni Smit insistira na tome da se nacionalizam ne moze svesti na njegovu politicku stranu,vec da se mora uzeti u obzir I njegova kulturna strana. Glavne odlike nacionalizma jesu shvatanje da je svet podeljen na nacije,ted a jedino uredjenje sveta podeljeno na autonomne nacije obezbedjuje mir I pravdu,shvatanje da sva politicka moc lezi u naciji,kao I da privrzenost naciji preteze nad svim ostalim pripadnostima,shvatanje da pojedinac moze ostvariti sve svoje mogucnosti samo unutar nacije I shvatanje da je maksimalna autonomija nacije neophodna za osvarenje njene autenticnosti. Nacionalni simboli,obicaji I ceremonije predstavljaju najtrajnije I najmocnije vidove naconalizma jer podsticu osecanja sirih drustvenih slojeva. Prema razvojnim fazama I regionalnoj delotvornosti,mogu se razlikovati integrativni, ujediniteljski,secesionisticki I preneseni nacionalizam. XV Porodica Socioloski posmatrano porodica spade u red malih drustvenih grupa ili primarnih drustvenih grupa,za razliku od sekundarnih (organizacije,institucije). Porodica je grupa najblizih srodnika koja se izdvojila posle dugog evolucionog kretanja drustva iz sireg sklopa srodnickih zajednica (klan,rod,pleme,bratstvo),a koju karakterise priznata (drustveno sankcionisana) veza izmedju supruznika suprotnih polova (brak) I ciji je cilj radjanje,odgajanje I socijalizacija potomstva (rodjene ili usvojene dece). STA JE MODERNA PORODICA Za modern porodicu karakteristicno je izdvajanje bracnog para iz sireg srodnickog sklopa porodica I njihova autonomija,okrenutost supruznika ka potrebama svoje dece I izgradnja private porodicne intime,tj. Osecajnog zajednistva medju clanovima. 1. Porodica pociva na relativno trajnijoj monogamnoj vezi I odnosu pripadnika dva suprotna pola-roda(muskog I zenskog) koji stvaraju zajednicu radi radjanja potomstva. Brak je veoma stara univerzalna drustvena institucija kojom se normiraju seksualni odnosi I posebno ljudska prokreacija.
Brak je drustveno priznata seksualna veza izmedju pripadnika dva suprotna pola sa ciljem radjanja potomstva (tj. Prokreacije I reprodukcije). Danas se ova definicija braka dovodi u pitanje. Na jednoj strain osporava se njen heteroseksualni karakter(bracne veze homoseksualaca),a na drugoj njen cilj(bracni parovi bez dece,usvajanje,hraniteljstvo I druge forme odnosenja izmedju odraslih I dece). 2. Porodica se dovrsava radjanjem nove ljudske jedinke-ona postaje drustvena grupa cinom bioloske reprodukcije,tj. Prokreacije roditelja-supruznika. Na temelju ovog dogadjaja u porodici se uspostavljaju dve trajne vrste drustvenih odnosa:polno-rodni odnosi supruznika,sa jedne strane I generacijski odnosi roditelja I njihovog potomstva. Rodno-polni odnosi ili rodno-polna podela rada u porodici-pojam roda,koji je danas siroko usvojen u drustvenim naukama,uveden je zaslugom feministicki orijentisanih istrazivaca. Pojam roda oznacava drustveno konstituisane I konstruisane uloge polova u drustvu,cije odlike I promene zavise od mnogobrojnih drustveno-kulturnih faktora I istorijskih okvira. Generacije su velike drustvene grupe koje se zasnivaju na starosti,odnosno poreklu svojih pripadnika. U porodici govorimo o genealoskim generacijama,tj. Generacijama predaka I potomaka,a u modernoj porodici o roditeljima I generaciji njihove dece. Odnosi genealoskih generacija u porodici mogu biti odnosi uzajamne privrzenosti I solidarnosti,jaza I otudjenosti generacija ili sukoba generacija. Savremenoj porodici cesto se pripisuje odnos generacijskog jaza. 3. Na ovim odnosima gradi se struktura porodice koja obuhvata mrezu srodnickih odnosa,unutar same porodice I izmedju pojedinacnih porodica. Srodnicka mreza odnosa posreduje pojedincima polozaje,uloge I norme koje ih integrisu u siru drustvenu zajednicu. 4. Osnovna funkcija modern porodice jeste socijalizacija novih clanova drustva(dece)odnosno drustvena kontrola odraslih clanova(supruznika). Proces socijalizacije ukljucuje tri slozena procesa:kultivaciju,socijalizaciju u uzem smislu I individualizaciju. Moderna porodica ima tendenciju da sve vise odbacuje I suzava ranije mnogobrojne funkcije,a pre svih proizvodneproces redukcije porodicnih funkcija. 5.Domacinstvo je radon-funkcionalni I smestajni proctor porodice. U savremenim drustvima domacinstvo I porodica se najcesce poklapaju,pa zato govorimo o porodicnom domacinstvu. 6. Porodica se socioloski posmatra kao primarna grupa ili kao intimna zajednica koja zivi u privatnoj sferi. Podela na privatnu I javnu sferu ucvrscuje se u okvirima gradjanskog drustva. Privatna sfera po tom obrascu I shvatanju drustva jeste sfera u kojoj zivi I radi privatni individuum I njegova porodica,a javna sfera se odnosi na drzavu kojoj privatni individuumi ustupaju deo svoje slobode,kako bi osigurali svoju bezbednost I bezbednost svoje porodice.
KAKAV JE ZNACAJ PORODICE U SAVREMENOM DRUSTVU U drustvu modernog doba porodica ima veoma znacajnu ulogu da stabilizuje I uravnotezi odnose izmedju makrostrukture drustva I njegovih podsistema I mikrojedinica drustvapojedinaca I njihovih brojnih socijalnih veza. Porodica je za[ravo most koji omogucava da se raznovrsni uticaji drustva prenesu do pojedinaca. Moderna porodica ima veoma protivurecan polozaj I ulogu. BRAK-OD INSTITUCIJE KA PARTNERSKOM ODNOSU Moderan brak je umesto ranije religijske institucije koja obavezuje na dozivotnu vernost I zajednistvo pretvoren u profane pravnu instituciju-sklapanje bracnog ugovora. Za ugovor je potrebna slobodna volja oba ugovaraca-muskarca I zene I u tome lezi u osnovi ravnopravnost partnera u modernom braku. Tokom poslednja dva veka muskarci I zene su se na mnogobrojne nacine borili protiv rigidne stvarnosti braka I ‘’dvojnog seksualnog morala’’. Danas prisustvujemo situaciji odbacivanja institucije braka I norme reproduktivne seksualnosti kao jedino dovozljene seksualne prakse. DOMACINSTVO-SVAKODNEVNI POLIGON OBNAVLJANJA RODNIH NEJEDNAKOSTI U domacinstvu je uvek postojala veoma striktna podela uloga prema rodu I godinama zivota. U modernoj porodici,cija je okosnica bracna dijada,podela rada je izvrsena tako sto je muz-otac dobio zaduzenje da zaradjuje za izdrzavanje porodice,a zena-majka da kod kuce odrzava domacinstvo I brine se o deci. To je obrazac segregacije rodnih uloga supruznika. Dugotrajni nereseni sukobi supruznika najcesce se resavaju razvodom braka. RODITELJSTVO-OD GLAVNOG MOTIVA DO SVE VECEG TERETA Muskarac je imao mogucnosti da izbegne hraniteljsku duznost,a da mu pri tome ne bude ugrozen njegov drustveni prestiz I licni identitet(razvod). Zena koja se ne bi totalno posvetila deci I zrtvovala za decu tretirana je kao devijantna osoba I patoloska licnost(razvedena, zaposlena). Danas se za uloge majke I oca upotrebljava neutralan pojam roditeljstvo. Time drustvo hoce da pokaze da ocekuje da oba supruznika podjedanko ulazu u svoju decu u svim aspektima(od plana svakodnevnih obaveza I aktivnosti,preko materijalnog I emotivnog plana). Savremena porodica naziva se I decentricna porodica. U modernom dobu deca postaju ‘’roditeljski projekat’’,roditelji ulazu u buducnost dece. To znaci da porodica I drustvo decu odredjuju kao objekte roditeljskih vrednosti,ambicija I zelja. Ako se ‘’projekat’’ ne ostvari,roditelji rizikuju da dozive poraz u najvaznijem domenu svog licnog zivota,a na decu pada odgovornost tj. Krivica das u neuspesna.
KONFLIKTI U PORODICI-PORODICNO NASILJE Porodica kao trajnija,relativno zatvorena I instimna zajednica oduvek je bila pozornica raznih nesporazuma,nezadovoljstava I porodicnih sukoba. Ti sukobi najcesce poticu od neadekvatnih I neprilagodjenih odnosa I ponasanja supruznika. Uzroci nastajanja tih sukoba mogu lezati u makrodrustvenoj ravni(ekonomska recesija, nezaposlenost stanovnistva,siromastvo,stambena nestasica,ratovi,migracije,revolucije). Ta spoljna kretanja dovode do poremecaja odnosa I ponasanja bilo nekog clana porodice. Ali do sukoba u porodici moze doci I bez delovanja spoljasnjih katalizatora:uzroci mogu biti neke osobine licnosti clanova ili njihova uzajamna neprilagodjenost. Dugotrajno nezadovoljstvo,sukobi koji se ne resavaju,vec se gomilaju samo nove optuzbe,mrznja,pakost,rezultiraju najcesce u porodicnom nasilju. Najcesci vrsilac nasilja u porodici je muskarac koji se u situaciji blastite frustracije odlucuje da primeni tradicionalne norme I sredstva patrijarhalnog autoriteta. A to znaci da kao muskarac ima pravo I po cenu fizickog nasilja da ostvari svoju moc I vlast nad clanovima porodice. Nasilje u prodici ispoljava se na veoma raznovrsne nacine:psihicko uznemiravanje clanova,seksualno nasilje koje ide do incest,pretnje I upotreba fizicke sile,pa sve do oduzimanja zivota clanovima. XVI Drustvo I urbani fenomen OD TRADICIONALNOG DO MODERNOG EVROPSKOG DRUSTVA I GRADA AGRARNO(SELJACKO)DRUSTVO I VAROS Razlikujemo tri tipa drustva:agrarno,industrijsko I informaciono drustvo. Varos(prvobitni grad) je najpre predstavljala ostrvo u dominantnom seoskom okruzenju; seljacko drustvo(agrarno) je bilo njen kontekst. Idealno tipski posmatrano seljacko drustvo ima sledece karakteristike: -ekonomski sistem uredjen je po logici privredne samodovoljnosti koji razlikuje proizvodnju I potrosnju -isprepletanost porodica I preduzeca daje centralnu ulogu kucnoj zajednici(domacinstvu) -tradicija upravlja svim ljudskim postupcima -posto je ukljucena u globalno drustvo,lokalna zajednica uziva relativnu autonomiju u odnosu na to drustvo -funkcije posredovanja sa spoljnim svetom veoma su znacajne Tri poslednje karakteristike spadaju u obelezja tradicionalnog drustva. A kada je rec o posredovanju-svestenik,pisar,zelenas,trgovac,ucitelj su ugledni ljudi koji olicavaju ulogu posrednika. Istovremeno su clanovi seoske zajednice I globalnog drustva. Mnogi sociolozi I ‘’futurolozi’’ u poslednjih nekoliko decenija govore o ‘’smraku seljastva’’ imajuci u vidu brzu deagrarizaciju(smanjenje broja osoba koje se bave poljoprivredom),starenje seljaka,kao I depopulaciju ruralnih podrucja sirom sveta, Urbanitet je pojam potekao od lat. Reci urbanitas-zivot u Rimu;sirenjem nacenja poceo je da oznacava moralni kvalitet onoga ko pripada gradu,pa onda I ‘’bonton’’,uctivost. Drugim recima,urbanitet ne oznacava samo uctivost starih Rimljana koji su time aticizam(uctivost zitelja Atike)starih Grka potisnuli iza svoga,nego I uopste govoreci,svaku analognu formu odnosenja
prema drugom I drugacijem. G.V.F. Hegel je smatrao da je urbanitet ‘’najplemenitije gradsko ponasanje obrazovanih ljudi ’’ koji se ispoljava u tome sto ‘’licnosti nastupaju kao licnosti’’ sto se ‘’I pored sve odlucnosti izrazavanja priznaje da je I drugi razumna misaona licnost’’ te sto se ne sme ‘’olako tvrditi I drugome u rec upadati’’. Takav urbanitet je,smatra Hegel,najveca otvorenost ,’’on sacinjava ljupkost Platonovih dijaloga’’. Zato se moze reci da je urbanitet plemenito ponasanje obrazovanih ljudi koje odlikuje dijalog,tolerancija I empatija. U tom smislu urbanitet je vise od puke prisnosti ili druzeljubivosti,on je zapravo izvesna otvorenost, raspolozivost da se sretnu druge I drugacije osove I prihvati neocekivano. S tim u vezi,grad se moze pojmiti kao ‘’iskustvo razlike’’’ili mesto ‘’protektvinog multikuturalizma’’.
