Sinovi Zavidini - Tibor Zivkovic

Tibor @IVKOVI] Istorijski Institut

SINOVI ZAVIDINI

APSTRAKT: Analizom podataka zabeleènih kod Stefana Prvoven~anog, Anonimnog notara kraqa Bele, Letopisa Popa Dukqanina i vizantijskih pisaca Jovana Kinama i Nikite Honijata, razmatra se pitawe da li je Nemawin otac, Zavida, bio veliki ùpan kao i hronologija wegove velikoùpanske vlasti. Tako|e se razmatra kada su Nemawa i wegova bra}a dobila na upravu svoj deo ota~astva.

KQU^NE REÎ: Zavida, Stefan Nemawa, Vizantija, Ugarska, Dukqa.

Srpski sredwovekovni izvori gotovo da ne pruàju vesti o poreklu utemeqiva~a dinastije Nemawi}a, Stefanu Nemawi.1 Prvo, nije poznato kada se i pod kojim okolnostima otac Nemawin povukao u Zetu i da li je on prethodno bio veliki ùpan Srbije. Drugo, jo{ uvek nije utvr|eno kada se i pod kojim uslovima otac Nemawin vratio u Srbiju iz izgnanstva i dobio na upravu deo zemqe koji mu je po pravu pripadao, odnosno da li je tada bio veliki ùpan. Tre}e, nejasno je kada su i pod kojim uslovima Nemawa i wegova starija bra}a dobila na upravu zemqe u Srbiji koje su ~inile ba{tinu wihovog oca. êtvrto, sam dolazak na vlast Stefana Nemawe, uprkos ubedqivom dokazivawu da se to desilo 1166. godine, ostao je 1

Osnovni izvori u kojima se nalaze podaci o Nemawi, wegovom ocu i vladavini su: @itije Simeona Nemawe od Stevana Prvoven~anoga, V. ]orovi}, Svetosavski zbornik 2, Beograd 1939, 1 — 76 (kriti~ko izdawe). Najnovije izdawe, citirano u ovom radu, @itije svetog Simeona, Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, prir. i prev. Q. Juhas-Georgievska, Beograd 1999, 18 (= @itije svetog Simeona); A. V. Solovjev, Hilandarska poveqa velikog ùpana Stefana (Prvoven~anog) iz godine 1200 – 1202, Prilozi za KJIF 5 (1925) 66 – 71 ( = Solovjev, Hilandarska poveqa); A. V. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava (od XII do kraja XV veka), Beograd 1926, 11 – 14 ( = Solovjev, Odabrani spomenici); V. ]orovi}, Spisi sv. Save, Beograd — Sremski Karlovci 1928, 151 – 175; @itije svetog Simeona, Sveti Sava, Sabrana dela, prir. i prev. T. Jovanovi}, Beograd 1998, 147 — 191 ( = Sava, @itije svetog Simeona); A. Deroko, Crkva sv. Apostola Petra u Bijelom Poqu, GSUD 7/8 (1930) 145. Nisu bez zna~aja i vesti vizantijskih pisaca, retora i pesnika koji su obra|eni u Vizantijskim izvorima za istoriju naroda Jugoslavije IV, ured. G. Ostrogorski — F. Bari{i}, Beograd 1971, 173 – 252 ( = VINJ IV); Nicetae Choniatae Historia, rec. I. Bekker, Bonnae 1835, 206.13 – 207.23. Sliku o Nemawinoj vladavini upotpuwuju i neki latinski izvori; npr. Ansbert, Historia de expeditione Friderici imperatoris, ed. A. Chroust, MGH Scriptores rerum Germanicarum, n. s. Bd. 5, Berlin 1929, 30; Historia peregrinorum, ed. A. Chroust, MGH Scriptore rerum Germanicarum, n.s. Bd. 5, Berlin 1929, 134 – 135.

nerazja{wen, posebno u odnosu na wegovog starijeg brata Tihomira.2 Ono {to je u dosada{wim istraìvawima pouzdano utvr|eno jeste godina Nemawinog ro|ewa — 1113, kao i ime Nemawinog oca — Zavida.3 Po~etkom pro{log veka u srpskoj istoriografiji dosta pa`we posve}eno je pitawu da li je Nemawin otac bio vladar. Q. Kova~evi} je smatrao da on to nikada nije bio, dok je D. Anastasijevi} zastupao mi{qewe da je otac Nemawin bio vladar.4 Mi{qewe Q. Kova~evi}a je u srpskoj istoriografiji preovladalo, budu}i da se u potowima raspravama o Nemawi uglavnom re{avalo pitawe hronologije wegovog ìvota na osnovu podataka zabeleènih kod Sv. Save, tako da je u posledwim radovima posve}enim pitawu da li je Nemawin otac bio vladar, Kova~evi}ev zakqu~ak i daqe zadràn kao prihvatqiv.5 Nemawin sin i naslednik, Stefan Nemawi}, prvo veliki ùpan, a potom i kraq, u svome @itiju sv. Simeona, prvi je pruìo istorijske podatke o Nemawinom poreklu i ranoj mladosti. Proveravati wegove navode nekim drugim pouzdanim izvorom gotovo je nemogu}e jer su na raspolagawu uglavnom pozniji rodoslovi i letopisi, u kojima se narodno predawe preplelo sa istorijskim li~nostima, a hronologija, o~igledno, uspostavqena naknadno ili sa dosta gre{aka pri prepisivawu. Ipak, na osnovu onoga {to o Nemawinoj najranijoj mladosti i doga|ajima koji su prethodili wegovom ro|ewu pi{e Stefan Prvoven~ani, izgleda da ipak moè da se do|e do prili~no pouzdanog odgovora na pitawe da li je Nemawin otac bio vladar.

2

Ovo posledwe pitawe u ovom radu ne}e biti razmatrano. Osnovna literatura koja se ti~e porekla Nemawinog oca, kao i hronologija doga|aja iz Nemawinog ìvota, I. Pavlovi}, Hronolo{ke bele{ke Sv. Save o Stefanu Nemawi, Glasnik SUD 47 (1879) 302; P. Sre}kovi}, Stawe i odnosi srpskih arhontija prema Ugriji i prema Vizantiji u polovini XII veka, Glasnik SUD 54 (1882) 182 – 184; Q. Kova~evi}, Nekolika pitawa o Stefanu Nemawi, Glas SKA 58 (1900) 1 – 106 ( = Kova~evi}, Nekolika pitawa); Q. Jovanovi}, Prilo{ci hronologiji ìvota Stevana Nemawe i svetoga Save, Glas SKA 64 (1901) 75 – 107; D. Anastasijevi}, Otac Nemawin, Beograd 1914 ( = Anastasijevi}, Otac Nemawin,); P. Popovi}, O hronologiji u delima sv. Save, Glas SKA 112 (1924) 19 – 87; Q. Stojanovi}, O godinama u Savinom @itiju Stevana Nemawe, Prilozi za KJIF 5 (1925) 90 – 91; St. Stanojevi}, O Nemawinom ocu, Starinar 5 (1930) 3 – 6; St. Stanojevi}, Nemawa, GN^ 42 (1933) 93 – 132; V. ]orovi}, Pitawe o hronologiji u delima svetog Save, GN^ 49 (1940) 1 – 69 ( = ]orovi}, Pitawe o hronologiji,); K. Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952, 147 – 150; \. Sp. Radoji~i}, Zavida otac humskog kneza Miroslava, JF 23 (1958) 255 – 261; R. Novakovi}, Kad se rodio i kad je po~eo da vlada Stevan Nemawa, IG 3 – 4 (1958) 165 – 192; Istorija srpskog naroda I, ured. S. ]irkovi}, Beograd 1981, 197 – 211, 252 – 272 (J. Kali}), ( = ISN I,); J. Leśny, Stefan Zavida als Sohn von Uroš I. und Vater von Stefan Nemanja, Südostforschungen 48 (1989) 37 – 49; S. Pirivatri}, Prilog hronologiji po~etka Nemawine vlasti, ZRVI 29/30 (1991) 125 – 135; J. Kali}, Evropa i Srbi u XII veku, Glas SANU 384 (1998) 95 – 108; S. ]irkovi}, Preci Nemawini i wihova postojbina, Stefan Nemawa — Sveti Simeon Miroto~ivi, istorija i predawe, ured. J. Kali}, Beograd 2000, 21 – 29 ( = ]irkovi}, Preci). 4 Kova~evi}, Nekolika pitawa, 19 – 22; Anastasijevi}, Otac Nemawin, 5 – 8. Kova~evi}eva rasprava iako {tampana tek 1900. godine bila je ve} 1888. godine ~itana u Akademiji kao pristupna beseda. 5 ISN I, 208 (J. Kali}); ]irkovi}, Preci, 22. 3

2

Naime, obja{wavaju}i kako je Nemawin otac, “|avolskom zavi{}u” (zavistiü dióvoleü), bio izgnan iz zemqe od svoje bra}e, pa se iz tog razloga sklonio od wihove bune u mesto svoga ro|ewa zvano Dioklitija,6 Stefan Prvoven~ani o~igledno aludira na to da je Nemawin otac bio vladar. Stefan Prvoven~ani napomiwe kako wega samog tada nije bilo (tj. jo{ uvek nije bio ro|en) i da je slu{ao kako je bio veliki mete` u “ovom kraju srpske zemqe (tj. Ra{koj) i Dioklitiji, Dalmaciji i Travuniji,” i da je Nemawin otac |avolskom zavi{}u bio izgnan iz zemqe od svoje bra}e.7 Kako su u toj zemqi bili latinski jereji tako je i Nemawa kr{ten po latinskom obredu. “A kada se wegov otac vratio u stolno mesto (vyzvra≤y‚ou je se wt(y)cou ögo na stolÁnoö mhsto), opet se udostoji da drugo kr{tewe primi...u hramu svetih i sveslavnih i vrhovnih apostola Petra i Pavla”.8 Zanimqivo je da je onaj deo izlagawa Stefana Prvoven~anog koji se ti~e Zavidinog izgnanstva i boravka u Ribnici u istoriografiji ocewen kao nejasan, kako je S. ]irkovi} nedavno ukazao, “ne moè se, naime, biti izgnan iz zemqe i opet biti u zemqi.”9 Ova nedoumica nastaje ukoliko se iskaz Prvoven~anog o meteù u Ra{koj, Dioklitiji, Travuniji i Dalmaciji, shvati da se odigrava u jednoj dràvi. Ali, na osnovu Letopisa Popa Dukqanina ove teritorije su tada u politi~kom smislu veoma precizno raspore|ene. U Diokleji (Dukqi) i Dalmaciji (Primorje, izme|u Kotora i Ulciwa) vlada Bodinov sin \or|e, dok su u Travuniji najverovatnije sinovi kneza Branislava (Dragihna i Dragilo).10 Svakako, u vreme kada Stefan Prvoven~ani pi{e sve ove zemqe bile su pod wegovom krunom, pod imenom Srpske zemqe, otuda on i ne nalazi za shodno da poja{wava da je u vreme Zavidinog bekstva politi~ka geografija bila druga~ija. Mete` koji je pomenut morao bi najpre da se odnosi na prilike u Dukqi posle smrti kraqa Vladimira (1111) i sukobe u Ra{koj posle smrti Vukanove (1112). 6

@itije svetog Simeona, 18. Mo`da je Stefan Prvoven~ani u izrazu zavistiü dióvoleü “sakrio” i ime Nemawinog oca, èle}i da kaè kako je Zavida zavi{}u bio izgnan iz zemqe. Mo`da je ovo samo slu~ajnost koju opaàmo znaju}i da je ime Nemawinog oca zaista bilo Zavida, ali bi trebalo obratiti pa`wu i na ~iwenicu da isti pisac (Stefan Prvoven~ani) govore}i kako su docnije bra}a èlela da Nemawi oduzmu wegov deo zemqe ili o kasnijim doga|ajima kada su ga utamni~ila, izbegava da upotrebi re~ zavist ve} bira druge sli~ne izraze: “opet bra}a wegova, podsticawem |avoqim i zlom revno{}u i qutim gnevom obuzeti, do|o{e da oàloste Svetog, govore}i...” (navajdeniömy dióvolömy, i revnostü zloü, i gnhvomy óromy); upor. @itije svetoga Simeona, 20, 24. Sama re~ zavist (zavisty) i li~no ime Zavida u gr~kom jeziku imaju isto zna~ewe: ; upor. Lexicon linguae Slovenicae veteris dialecti, ed. F. Miklosich, Vindobonae 1850, 46 (= Lexicon). 7 Va`no je napomenuti da wzemystvovaniö zna~i “biti izgnan” a ne “li{en zemqe” kao {to je dato u prevodu, @itije svetog Simeona, 19. Upor. Lexicon, 97. Tako|e, ta~an prevod, ]irkovi}, Preci, 25. 8 @itije svetog Simeona, 18 – 20. 9 ]irkovi}, Preci, 25. 10 Ljetopis Popa Dukjanina, ured. V. Mošin, Zagreb 1950, 99 ( = Ljetopis), saop{tava da su se sinovi i bra}a kneza Branislava, vrlo brzo po Bodinovoj smrti (februar/mart 1099), vratili po carevom nare|ewu (Aleskije I Komnin 1081 – 1118) iz Carigrada u Dra~, a odatle oti{li u Dukqu.

3

Podatak o buni (kramoly) bra}e protiv Nemawinog oca ukazuje na to da je on ipak bio vladar, veliki ùpan, jer ovakva formulacija ne moè da se primeni u obrnutom slu~aju — da se veliki ùpan (npr. najstariji brat) pobunio protiv nekog drugog ùpana ili udeonog vladara — jer u tom slu~aju bi samo izraz “izgnan” (wzemlystvovany) bio dovoqan. [to je jo{ va`nije izraz buna upotrebqen je u jednini ( kramoli, gen. jednine), a odnosi se na Zavidinu bra}u, ~ime se jo{ vi{e poja~ava utisak da je re~ o pobuni vi{e lica (vladao~eve bra}e) protiv vrhovnog vladara. Drugi bitan podatak koji Prvoven~ani saop{tava jeste da je Zavida izbegao u mesto svoga ro|ewa, Dioklitiju, gde mu se u Ribnici rodio sin Nemawa.11 Na osnovu ovog podatka uo~eno je u istoriografiji i zetsko poreklo dinastije Nemawi}a, pa se postavqalo pitawe u kom odnosu su dukqanska i ra{ka dinastija u okviru porodi~nih veza i kakvih — ènskih ili mu{kih. Me|utim, odgovor na ovo pitawe najpre bi trebalo potraìti u Letopisu Popa Dukqanina, koji jasno pi{e da je Bodin (oko 1082/1083) postavio na vlast u Ra{koj dvojicu ùpana sa svoga dvora, Vukana i Marka.12 Potomci ove dvojice bi}e i naslednici ra{kog prestola. Ukoliko je Zavida sin Vukanov, onda se samo moè dopuniti pisawe Popa Dukqanina zakqu~kom da je Zavida ro|en pre 1082/1083. godine, a da onaj sporazum o vazalnim odnosima izme|u Bodina sa jedne i Vukana i Marka sa druge strane, ne sadrì samo praznu formulu u onom delu gde se kaè kako }e i wihovi sinovi biti verni vazali sinovima Bodinovim.13 Po{to je izloìo kako je Nemawa ponovo kr{ten Stefan Prvoven~ani daqe nastavqa da navodi doga|aje u relativnoj hronologiji. 11

@itije svetog Simeona, 18.

12

Vrednost istorijskih podataka Letopisa Popa Dukqanina pove}ava se postepeno od doga|aja iz sredine XI veka, dok za podatke o doga|ajima iz prve polovine XII veka, budu}i da su pisani od savremenika, moè da se kaè da su veoma pouzdani. Jo{ je F. [i{i}, Letopis Popa Dukqanina, Beograd — Zagreb 1928, 179 ( = [i{i}, Letopis) nedvosmisleno zakqu~io da je Letopis Popa Dukqanina “za XI i XII vek, a od ~asti ve} i za drugu polovinu X veka, u s u

{ t i n i d o b a r i s t o r i s k i i z v o r, i to ne samo za nutarwi ìvot dukqansko-srpske dràve, nego donekle i na wene politi~ke doga|aje, kojima se Letopis ponajvi{e bavi.” K. Jire~ek, Istorija Srba I, Beograd 1952, 140, ukratko prenosi sadràj zavr{nih poglavqa Letopisa Popa Dukqanina, ali ne ulazi u ocenu istorijske vrednosti podataka, zadràvaju}i u su{tini oprezan stav. Ipak, u prate}oj napomeni (101), Jire~ek pruà i hronologiju dukqanskih vladara. Istorija Crne Gore, Titograd 1967, 399 – 402 (J. Kova~evi}) gotovo bez ikakve rezerve prihvata podatke iz Letopisa Popa Dukqanina o doga|ajima iz prve polovine XII veka. V. ]orovi}, Primedbe o Dukqaninovoj Hronici, Scripta minora (neobjavqeni rukopisi), prir. B. Marinkovi}, Vaqevo 1998 (= ]orovi}, Primedbe), 77, tako|e se pozitivno izrazio o posledwim poglavqima Letopisa, “pri~awe ima toliko pojedinosti i povezanosti, i toliko konkretnog, da je pisac tih partija morao

biti ~ovek koji je o doga|ajima imao ili dobio saop{tewa od lica wima bliskih, ukoliko ih i sam nije znao”. S druge strane ISN I, 180 - 211, uglavnom izbegava upotrebu ovog izvora, odnosno, upotrebqava ga samo ukoliko postoji odgovaraju}i vizantijski ili latinski izvor koji je sa podacima Letopisa Popa Dukqanina saglasan. U delima sintetskog tipa ovakav pristup je razumqiv i ~ak potreban. 13 Ljetopis, 96 – 97.

4

Kada je uzrastao do do wt(y)roqÿnÿ primio je deo svog ota~astva: Toplicu, Ibar Rasinu i Reke.14 Docnije, kada je vizantijski car Manojlo Komnin (1143 — 1180) upoznao Nemawu, Prvoven~ani koristi izraz juno{a (divly se moudrosti üno‚e).15 Gradacija upotrebqenih izraza pruà relativnu starosnu dob Nemawinu, pa bi tako drugo kr{tewe Nemawa primio do uzrasta od 14. godina, stekao deo ota~astva od 15 — 22. godine, a Manojla upoznao u uzrastu od 23 — 44. godine. Ovakvo shvatawe ìvotnog doba ostalo je zabeleèno u sredwovekovnim izvorima.16 Podatak da se Nemawin otac vratio u stolno mesto, najverovatnije bi trebalo razumeti kao da se vratio na vlast, iako je mogu}e da se on, mo`da, samo pomirio sa svojom bra}om i vratio u Ra{ku. Ipak, Prvoven~ani koristi predlog na, a ne u stolno mesto, {to dodatno ide u korist teze da se Zavida vratio na presto, odnosno na vlast. Da je Prvoven~ani napisao da se Zavida vratio u stolno mesto, moglo bi se sasvim opravdano pomi{qati da se on samo pomirio sa bra}om, a ne da je ponovo preuzeo presto. Ovako, izrazom na stolno mesto, Prvoven~ani je pruìo dva odgovora — Zavida se vratio u prestonicu i preuzeo vlast. Kao ~lan vladarske porodice mogao je Zavida od episkopa da zatraì drugo kr{tewe za svoga sina u crkvi sv. Petra u Rasu i u slu~aju da nije bio vladar, tako da Nemawino drugo kr{tewe samo po sebi nije dovoqna potvrda da je wegov otac u tom trenutku bio vladar. Ukoliko iskaz Prvoven~anog o poloàju Zavide kada se vratio iz izgnanstva nije dovoqno jasan, mogu}e ga je proveriti pore|ewem sa nekim drugim podacima koji su u istoriografiji izdràli kriti~ki sud. Re~ je pre svega o posedima Nemawe i wegove bra}e, odnosno zadu`binama koje su oni podizali na svojim teritorijama. Nedavno je S. ]irkovi} ukazao na teritorije koje se mogu smatrati ba{tinom Nemawinog oca, a koje su docnije bile me|u naslednicima razdeqene.17 Nemawina bra}a podigla su, svakako posle 1172. godine, a pre 14

@itije svetog Simeona, 20. Za ubikaciju ùpe Reke, videti, M. Blagojevi}, @upa Reke i “Dendra” Jovana Kinama, ZRVI 35 (1996) 197 – 212, koji ùpu Reke identifikuje kao posebnu ùpu koju pomiwe Sv. Sava u @itiju Simeonovom (Sava, @itije svetog Simeona, 148)

nabrajaju}i oblasti koje je Nemawa osvojio od Vizantije. @itije svetog Simeona, 20. 16 \. Sp. Radoji~i}, O sedym¥xy vyzrasty qlovhka, Na{ jezik, god. VII, br. 2 – 3 (1940), 67 – 68. U pitawu je rukopis iz dvadesetih godina XV veka. Uzrasti ~ovekovi podeqeni su na slede}i na~in: mladenac, od ro|ewa do ~etvrte godine, dete, od pet do 14, deti{t, od 15 do 22, juno{a, od 23 do 44, mu` od 45 do 56, star od 57 do 66, mator, od 67 do kraja ìvota; upor. ]orovi}, Pitawe o hronologiji, 5, nap. 2. Tako|e, u @itiju sv. Save stoji podatak da je on sa 15 godina dobio na upravu zemqu, a da je sa 17 godina bio stasao za èidbu; upor. Teodosije, @itije Svetog Save, pre. L. Mirkovi}, red. D. Bogdanovi}, Beograd 1990, 6, 8. Kod Domentijana nije zabeleèn Savin (Rastkov) uzrast kada je primio na upravu deo zemqe, ve} samo onaj kada je imao 17 godina; upor. Domentijan, @ivoti sv. Save i sv. Simeona, preveo L. Mirkovi}, Beograd 1938, 29 – 30. O uzrastima ~ovekovog ìvota u sredwem veku, videti i, \. Trifunovi}, Azbu~nik srpskih sredwovekovnih kwièvnih pojmova, Beograd 1974, 332 – 333. 17 ]irkovi}, Preci, 26 – 27. Sli~an postupak u tragawu za granicama Srbije Nemawinog doba, primenio je svojevremno i Stojan Novakovi}; upor. St. Novakovi}, Zemqi{te radwe Nemawine, GN^ 1 (1877) 178 – 182 ( = Novakovi}, Zemqi{te radwe Nemawine). O 15

5

1195. godine, nekoliko zadu`bina u svojim oblastima. Stracimir je kod Graca na Zapadnoj Moravi (kod dan. â~ka) podigao crkvu Sv. Bogorodice,18 Miroslav u Belom Poqu crkvu Sv. Petra,19 dok je Nemawa, pre nego {to je postao veliki ùpan, sazidao crkve u Toplici, Sv. Nikole i Bogorodice, obe u blizini Kur{umlije.20 Prvoslav, sin najstarijeg Nemawinog brata Tihomira, podigao je svoju zadu`binu, crkvu Sv. \or|a u Budimqi, u ju`nijem delu Polimqa, tako|e na svojoj o~evini.21 Teritorijalno posmatrano u pitawu su Polimqe, sliv Zapadne Morave i isto~ne grani~ne oblasti Ra{ke prema Vizantiji. Geografija ovog prostora, koja je razu|ena, razdvojena je sredi{wom obla{}u — Ra{kom. Kada bismo i wu pridruìli pomenutim teritorijama, dobili bismo zaokruènu sliku Srbije (Ra{ke) iz prve polovine XII veka. Drugim re~ima, ukoliko Nemawa i wegova bra}a vladaju pomenutim oblastima, {ta preostaje samom velikom ùpanu? O~igledno je to uà oblast same Ra{ke gde }e kasnije Nemawa, kao veliki ùpan, podi}i \ur|eve Stupove i Studenicu. Ako sinovi dobijaju ove oblasti na upravu za vreme o~evog ìvota, onda je vi{e nego jasno da im je otac vladar. Jer ukoliko je neko drugi veliki ùpan, onda wegovim potomcima gotovo ni{ta ne preostaje kao “ota~astvo”. Drugim re~ima sinovi velikog ùpana Uro{a I: Uro{ II Primislav, Belo{ i Desa — ne bi raspolagali nikakvim teritorijama za vreme vladavine wihovog oca u Ra{koj. Prsten zemaqa oko centralne oblasti Ra{ke sa sedi{tem u blizini Rasa i crkve Sv. Petra, nepobitan je dokaz da tu sredi{wu oblast drì otac Tihomira, Miroslava, Stracimira i Nemawe. ba{tinskim posedima Nemawinih predaka, videti i, S. ]irkovi}, Hilandarski metoh u Zeti, Hilandarski zbornik 10 (1998) 145 - 151; M. Blagojevi}, Srpske udeone kneèvine, ZRVI 36 (1997) 58 ( = Blagojevi}, Kneèvine); Idem, O “Zemqi{tu radwe Nemawine”, Stefan Nemawa — Sveti Simeona, istorija i predawe, ured. J. Kali}, Beograd 2000, 65 – 75. 18 M. ânak — Medi} — \. Bo{kovi}, Arhitektura Nemawinog doba, I – II, Beograd 1986, 1989, I, 149, 155 – 156 ( = Arhitektura). Poznat je i ne tako davno prona|en pe~a Stefana Stracimira ( ) koji je, sude}i po rupi na sredini, bio prika~en na neku nepoznatu povequ. Na reversu je prikazan sveti Stefan Prvomu~nik, upravo kao i na poznatim pe~atima Stefana Nemawe; upor. D. Popovi} — Gaj, Pe~at Stefana Stracimira, Numizmati~ar 6 (1983) 131 – 133. Zanimqivo je da na ovom pe~atu nije navedena Stracimirova titula. 19 Arhitektura II, 47 – 48. 20 O hronologiji podizawa manastira u Toplici, videti, J. Ne{kovi}, \ur|evi Stupovi u starom Rasu, Kraqevo 1984, 7, nap. 26, gde je izneta pretpostavka da je do izgradwe do{lo izme|u 1158. i 1162. godine. Arhitektura I, 15, 39, zidawe ove dve crkve stavqa izme|u 1158. i 1162 – 1168. godine. Ovom razdobqu Nemawine vlasti trebalo bi da bude pripisan i pe~at sa natpisom: ; upor. J. Petrovi}, Pe~at Stefana Nemawe, Numizmati~ar 2 (1935) 27 – 28, jer se Nemawa ovde javqa samo sa titulom ùpana, za razliku od drugog pe~ata: ; upor. D. Gaj — Popovi}, Pe~at Stefana Nemawe, Numizmati~ar 2 (1979) 119 – 122, koji bi trebalo pripisati vremenu Nemawine velikoùpanske vlasti, upravo kao i pe~at sa istim natpisom iz zbirke Ermitraà; upor. N. Lihačev, Sceau de Stefan Nemanja, Byzantion XI (1936) 461. 21 Arhitektura II, 87 – 88. Na natpisu je ime velikog ùpana o{te}eno, ali je nesumwivo u pitawu Tihomir; upor. Stari srpski zapisi i natpisi I, ured. Q. Stojanovi}, Beograd 1902, Nº 10.

6

Drugi pravac zakqu~ivawa mogao bi da ima ishodi{nu ta~ku u pretpostavci da su Miroslav, Stracimir i Nemawa dobili svoje oblasti tek kada je wihov najstariji brat Tihomir postao veliki ùpan 1165. godine.22 Me|utim, ovo je nemogu}e ve} i iz samog izlagawa Stefana Prvoven~anog koji ove zemqe posmatra kao razdeqene me|u bra}om jo{ u vreme veoma ranog Nemawinog uzrasta. Drugu, daleko ozbiqniju prepreku za ovakvo shvatawe podele zemqe, predstavqa ~iwenica da nijedan istorijski izvor ne pomiwe potomke Uro{a I kao oblasne gospodare (ùpane), kao {to ne postoje ni wihove zadu`bine na prostoru Ra{ke ili neke druge srpske oblasti. Najja~i dokaz jeste upravo postupak cara Manojla prema svrgnutom Uro{u II Primislavu, kome je on, kada ga je zamenio sa Belo{em, dodelio posebnu oblast “veoma plodnu i podesnu za ispa{u stoke”.23 Promene na ra{kom prestolu i vreme velikog meteà u Ra{koj, Dioklitiji, Dalmaciji i Travuniji, potvr|uje, sasvim nezavisno od Stefana Prvoven~anog, Letopis Popa Dukqanina. Ovaj izvor, nastao sredinom XII veka, izgleda veoma pouzdan za doga|aje iz prve polovine XII veka, budu}i da je pisac savremenik zbivawa i neke od u~esnika mogao je i li~no poznavati.24 Na osnovu pisawa Popa Dukqanina i su~eqavawem podataka koje on pruà sa drugim izvorima, moè se unekoliko uspostaviti hronologija vladavine onih vladara u Dukqi i Ra{koj koji su prethodili vremenu “velikog meteà”. Po~etak neda}a ozna~ila je nasilna smrt dukqanskog kraqa Vladimira, koga su dvorani otrovali uz pomo} Bodinove udovice Jakvinte, a na nagovor protivnika ùpana Vukana.25 Kako je sada pouzdano utvr|eno da je Bodin preminuo februara/marta 1099. godine, a poznato je da je Vladimir kraqevao tokom 12 godina,26 onda je wegova smrt usledila verovatno krajem 22

Upor. ISN I, 208 (J. Kali}); Blagojevi}, Kneèvine, 59 – 60. Me|utim, jo{ je Jire~ek, Istorija I, 148, oprezno zakqu~io da je Nemawa, kada je odrastao dobio prili~no veliku “udeonu kneèvinu”, neizja{wavaju}i se kada se to ta~no dogodilo. Ioannis Cinnami epitome rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836, 204.10 – 12; VINJ IV, 58. 24 Vidi nap. 12. 25 Ljetopis, 100. Podatak o Vukanu ukazuje nedvosmisleno na to da je on tada jo{ uvek bio vladar u Ra{koj. ]orovi}, Pitawe o hronologiji, 16 – 17, prevideo je ovaj vaàn podatak i pretpostavio da je Jakvinta smela da otruje Vladimira samo u slu~aju da je Vukan ne{to ranije preminuo. Ovaj zakqu~ak bio je iznu|en usled tada{weg mi{qewa koje je preovladavalo u srpskoj istoriografiji da je Bodin umro 1101/1102. godine, pa je i Vladimirova dvanaestogodi{wa vladavina ome|ena 1114. godinom. Kako je ]orovi} prihvatio kao godinu Nemawinog ro|ewa 1113. godinu, a ona sama bila uslovqena prethodnim izgnanstvom wegovog oca u Zetu, onda je Vukan morao da bude pokojni kada se sve ovo de{avalo, jer samo tako je bilo mo}e objasniti “veliki mete`” u Ra{koj posle Vukanove smrti. 26 Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni Historia di don Mavro Orbini Ravseo abbate melitense, Pesaro 1601, 235 – 236 ( = Orbin) dva puta pomiwe da je Vladimir vladao 15 godina. U pitawu je, najverovatnije gre{ka Orbinijeva koji je sa latinskog predlo{ka umesto rimskog XII ~itao rismko XV. U latinskom rukopisu Letopisa Popa Dukqanina (Vatikanski i Beogradski ruokpis) na oba ova mesta stoji rimsko XII. 23

7

1111. ili po~etkom 1112. godine. Drugi vaàn podatak koji je od velike koristi pri rekonstrukciji daqih doga|aja jeste nesporno utvr|ena ~iwenica da je Nemawa ro|en 1113. godine. U tom slu~aju smrt velikog ùpana Vukana mogla bi da pada u 1112. godinu. Tako su dakle u veoma kratkom razdobqu sa politi~ke pozornice nestala dva sna`na vladara, pri tome obojica vizantijski oslonci u tom delu Balkanskog poluostrva — Vladimir u Dukqi i Vukan u Ra{koj. Pitawe nasle|a prestola u Dukqi otvorio je Bodinov sin \or|e,27 koji je uz maj~inu pomo} (Jakvinta) uspeo da preuzme vlast (1111/1112 – 1113/1114) iako u stalnim sukobima sa ro|acima, potomcima Bodinovog strica Radoslava, odnosno wegovog najstarijeg sina Branislava, koji su upori{te imali u Vizantiji uìvaju}i i wenu vojnu pomo} preko Dra~a.28 Posle dve godine sukoba i ulaska vizantijske vojske u Skadar, bio je prisiqen da odstupi sa vlasti i povu~e se u Ra{ku gde je tada morao da vlada neko ko je tako|e bio antivizantijski nastrojen. Sedam godina kasnije (1120/1121), upravo uz pomo} Ra{ana, odnosno tog vladara koji ga je i prigrlio, \or|e je nasilno preuzeo vlast u Duqi i ovog puta je zadrào znatno duè — po svoj prilici ne{to vi{e od deset godina.29 Tokom svoje druge vladavine \or|e je intervenisao u Ra{koj gde je zatekao utamni~enog ùpana Uro{a koga su sa vlasti zbacili wegovi ro|aci. Po{to je ponovo postavio Uro{a na vlast, \or|ee se vratio u Dukqu posvetiv{i se borbi sa Radoslavqevima, odnosno Branislavqevima, potomcima.30 Sadràj Letopisa Popa Dukqanina upu}uje na zakqu~ak da je upravo Uro{ I bio onaj veliki ùpan koji je prihvatio \or|a 1113/1114. godine u Ra{koj, jer Dukqaninov iskaz: Inveneruntque ibi Uroscium in custodia, in qua missus a parentibus fuerat, nedvosmisleno ukazuje na to da mu je taj Uro{ bio poznat i da ne bi trebalo da bude zato~en, ve} vladar — kao {to je to ve} bio 1120/1121. godine kada je \or|e napustio Ra{ku i uz wegovu pomo} vratio dukqanski presto. Oslobodiv{i Uro{a iz zato~eni{tva, \or|e ga je poslao za ùpana u Ra{ku (extrahentes illum, dimiserunt eum iupanum in Rassa).31 Ova epizoda u istoriografiji nije dovoqno razja{wena, iako upravo ovaj deo Letopisa Popa Dukqanina sadrì dva kqu~na podatka koja po svoj prilici odjekuju u kasnijim srpskim rodoslovima i letopisima. Naime, \or|e je u Ra{ku upao zajedno sa Dragilom, petim sinom kneza Branislava, sa kojim se prethodno izmirio i dodelio mu ùpe u Zeti na upravu. Sasvim je 27

Poznat je i pe~at \or|a, sina kraqa Bodina, iz vremena kada jo{ uvek nije bio vladar. Pe~at je prona|en kod Borisovgrada u ju`noj Bugarskoj; upor. T. Gerasimov, Un sceau en plombe de Georges fils du roi Bodine, Studia historico-philologica Serdicensia I, Serdicae 1938, 217 – 218, “Geor(gius) regis Bodini filius”. Na reversu je prikazan sv. \or|e sa natpisom: 28 Ljetopis, 100 – 101, vizantijsku vojsku je predvodio budu}i car Jovan Komnin (1118 — 1143) koga Pop Dukqanin naziva Kalojan Kumano. 29 Ljetopis, 100 – 101. 30 Ibid. 101 – 102. 31 Ibid. 102.

8

opravdano pretpostaviti da su se Dragilovi posedi grani~ili sa Zavidinim, a da je upravo u ovo vreme Zavida ponovo bio veliki ùpan u Ra{koj, {to bi zna~ilo da je Uro{a I upravo on i utamni~io. Srpski rodoslovi i letopisi, iako pogre{no navode ime Nemawinog oca (Tihomil) ili dede (Bela Uro{), ~uvaju uspomenu o bekstvu Bele Uro{a u Zahumqe. Dukqanin izri~ito kaè da su Dragilo i \or|e na{li Uro{a u tamnici, ali nesumwivo ne u Ra{koj, jer jasno navodi da su ga srodnici poslali u tamnicu (in custodia, in qua missus a paerintibus fuerat), a oni ga docnije, poslali u Ra{ku za velikog ùpana (dimiserunt eum iupanum in Rassa).32 O~igledno je da je Uro{ I bio zato~en, ali nije ~uvan u Ra{koj ve} na nekom drugom mestu. Zahumqe i u Dukqaninovom izlagawu igra bitnu ulogu jer se upravo tamo sklopnio jo{ jedan protivnik Uro{a I, Dragilov ro|eni brat Gradihna, koji je posle osvajawa Ra{ke od strane Dragila i \or|a, spas potraìo u bekstvu. Iz Zahumqa je on vrlo brzo oti{ao Vizantincima u Dra~, odakle }e uz wihovu pomo} kasnije i preuzeti vlast u Dukqi. Veoma vaàn podatak o Gradihni, koji se ispred \or|a posle 1121. godine sklonio u Ra{ku, od izuzetnog je zna~aja, jer ukazuje na to da su se u jednom trenutku posle 1121. godine politi~ke prilike u Ra{koj iz temeqa promenile. Mavro Orbin daje iscrpnije podatke o Gradihninoj ènidbi koji su izgleda bili sa~uvani na Dukqaninovom predlo{ku Letopisa koji je on koristio prilikom prevo|ewa na italijanski jezik — da se Gradihna u Ra{koj oènio u nadi da bi, “(kako sam verova{e), na taj na~in mogao da uspostavi svoje kraqevstvo”.33 Ukoliko je Gradihna verovao da }e ènidbenom vezom u Ra{koj mo}i da povrati dukqanski presto, onda se mora pomi{qati da je wegova èna bila od vladarskog roda koji je u tom trenutku upravqao Ra{kom. S druge strane on nije mogao da ra~una na takvu pomo} od Uro{a I koji je bio \or|ev saveznik, ve} nekog drugog vladara koji je i zbacio Uro{a I sa vlasti. Otuda bi se moralo pomi{qati na Zavidu, tj. da je mlada bila wegova sestra ili k}er. Stefan Prvoven~ani napomiwe da su Nemawinog oca bra}a izgnala iz zemqe. Podatak moè da se tuma~i na dva na~ina: da su u pitawu ro|ena bra}a ili da su bra}a od strica. U svakom slu~aju Nemawin otac je imao najmawe dva brata — da li ro|ena ili od strica. Bra}a od strica su bili Uro{ I i Stefan Vukan dok o postojawu ro|ene bra}e Zavidine nema pouzdanih podataka. Veliki ùpan Vukan imao je najmawe jednu k}er i ona je bila udata za dukqanskog kraqa Vladimira.34 Posredstvom ove porodi~ne veze Nemawa i wegova bra}a nikako nisu mogli da budu ujaci (auunculis) posledwem 32

Ibid. Orbin, 237. Ovde nije u pitawu Orbinov slobodni prevod, {to jasno pokazuje deo re~enice koji je Orbin stavio u zagradu. Ono {to je kod Orbina u zagradi uvek je wegovo vlastito tuma~ewe, dok je preostali deo re~enice saglasan sa postoje}im latinskim predlo{kom koji je imao pred sobom. Otuda, podatak da je Gradihna (kod Orbina Dragihna) stupio u brak u nadi da }e tako povratiti presto (u Dukqi), sigurno je postojao u latinskoj verziji Letopisa koju je Orbin koristio. 34 Ljetopis, 99. 33

9

dukqanskom knezu Mihailu,35 jer je Vladimir bio potomak Vladimira, najstarijeg sina kraqa Mihaila, dok je posledwi dukqanski knez Mihailo poticao od druge grane dukqanske dinastije. Wegov otac je bio Radoslav, a deda Gradihna, sin kneza Branislava, najstariji potomak ro|enog brata kraqa Mihaila, Radoslava. Nije poznato ko je bila èna Mihailovog (posledwi dukqanski knez) oca Radoslava, ali je wegova baba najverovatnije mogla da bude k}er Zavidina, odnosno ro|ena sestra Nemawina, pa bi time izraz auunculis bio obja{wen u punom zna~ewu. Pri re{avawu ovog pitawa kojim putem su Nemawa i wegova bra}a bili ujaci posledweg dukqanskog kneza, od pomo}i bi mogao da bude jedan generacijski model koji bi pokazao uzajamnu pripadnost ~lanova dukqanske i ra{ke dinastije u raspodeli na generacije od 30 godina. Tako bi kraq Mihailo i wegov brat Radoslav pripadali generaciji ro|enoj oko 1020. godine. Wihovi prvenci, Vladimir i Branislav, upravo kao i Bodinovi dvorani Vukan i Marko, pripadali bi narednoj generaciji ro|enoj oko 1050. godine, dok bi wihovi potomci — kraq Vladimir (sin Vladimira), Gradihna, Zavida, Uro{ I i nepoznata Vukanova k}er pripadali generaciji ro|enoj oko 1080. godine. U posledwu generacijsku skupinu trebalo bi staviti Nemawu, odnosno Zavidinu decu i kraqa Radoslava, oko 1110, pri ~emu bi posledwi knez Dukqe, Mihailo, pripadao generaciji ro|enoj oko 1140. godine. Zavida se posle gubitka vlasti povukao u svoju postojbinu (Gorwu) Zetu, gde mu se u Ribnici rodio najmla|i sin Nemawa. Ono {to je u istoriografiji ostalo sporno jeste odgovor na pitawe koliko je vremena Zavida proveo u izgnanstvu. Prema srpskim rodoslovima i letopisima Nemawa se vratio u Ra{ku gde je drugi put kr{ten, a to se desilo kada je imao 30 godina. Odavno je izre~eno mi{qewe da je ovaj podatak naknadno uba~en iz èqe da se ovom kr{tewu da ve}i zna~aj jer je i Hrist u tom uzrastu primio kr{tewe.36 Ipak u jednoj od verzija letopisa (Verkovi}eva i Ostoji}eva) nalazi se podatak da se Nemawa vratio u Ra{ku i “prve” godine bio kr{ten — drugim re~ima, odmah po dolasku u zemqu. Slova .l. i .a. kojim se ozna~avaju brojevi mogla su da budu i gre{kom docnijih prepisiva~a zamewena, pa je umesto prvobitnog .a. (prve godine), do{lo do promene u .l. (trideset godina).37 U svakom slu~aju ovog podatka nema u @itiju svetog Simeona od Stefana Prvoven~anog ili svetog Save. On je, dakle, naknadno uba~en.

35

U pismu arhiepiskopa Dukqe, Grigorija, papskom poslaniku u Splitu, Gvalteru, oko 1180. godine, pomiwe se dukqanski knez Mihailo koga veoma uznemiravaju wegovi ujaci (Nemawa i wegova bra}a), “Knesius quoque Michahel, cui diocletiane ecclesie cura et sollicitudo non modica est, ab auunculis molestatus, ad ea que nos cupimus, nunc intendere minime valet.”; upor. I. Kukuljević, Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, Zagreb 1875, Nº 159. 36 Doma}i izvori za srpsku istoriju, ured. I. Pavlovi}, Beograd 1877, 3, nap. 3. 37 Q. Stojanovi}, Stari srpski rodoslovi i letopisi, Sremski Karlovci 1927, 191.

10

Zanimqivo je da i u Verkovi}evom i u Ostoji}evom letopisu broj nije zapisan samo jednim slovnim znakom, ve} ~itavom re~i — pervago lhta.38 Pitawe Nemawinog uzrasta u vreme drugog kr{tewa, budu}i da je wegov otac tada boravio u stolnom mestu, bitno je jer pomaè da se do|e do odgovora kada je do ovog povratka Zavidinog do{lo. Ukoliko bi se sledili hronolo{ki podaci iz rodoslova i letopisa, koji su uglavnom saglasni da je Nemawa 1139. godine dobio na upravu delove svoje o~evine, do{lo bi se do zakqu~ka da je on tada imao 26 godina i svakako je bio juno{a, a ne “mom~ina” (vyzrasty‚ú je «mú do wt(y)roqÿnÿ), kako stoji kod Prvoven~anog.39 Shodno ovome i wegovo drugo kr{tewe, prema Prvoven~anom, desilo se znatno ranije — odnosno dok jo{ uvek nije dosegao uzrast “mom~ine”, ve} kada je bio u uzrastu “deteta” (od pete do 14. godine ìvota). Vaqanost pisawa Prvoven~anog u pogledu Nemawinog uzrasta kada je primio deo svoga ota~astva, potvr|uje i podatak o Nemawinom najmla|em sinu Rastku, koji je u 15. godini primio vlast u Zahumqu, najverovatnije po istom onom obrascu po kojem je i wegov otac stekao svoj deo ota~astva. Tako bi ovo zna~ilo, budu}i da je ro|en 1113. godine, da je Nemawa dobio na upravu isto~ne oblasti Ra{ke 1128/1129. godine, a sam povratak wegovog oca u Ra{ku odnosno u stolno mesto i na vlast, odigrao bi se nekoliko godina ranije. U osniva~koj poveqi Hilandaru, Stefan Nemawa izri~ito kaè da je Bog darovao wegovim pradedovima i dedovima da ovladaju srpskom zemqom.40 Ovu formulaciju ponavqa i Stefan Prvoven~ani.41 Ona, svakako, moè da bude samo na~in kojim se podvla~i starina prava na vlast u Srbiji, a da u stvarnim istorijskim okvirima Nemawin pradeda nije bio veliki ùpan. Pradedu bi vaqalo zanemariti i posvetiti se vi{e pojmu dedovina, jer Nemawa kaè kako je obnovio “propalu svoju dedovinu”. Ukoliko je ùpan Vukan otac Zavidin, a deda Nemawin, onda je ovaj iskaz sasvim u skladu sa “velikim meteòm” posle smrti Vukanove. Anonimni notar kraqa Bele (najverovatnije Bele III 1172 — 1198), beleì da su trojica ugarskih vojvoda posle prodora do Vasilijevih vrata u Bugarskoj (Ihtimanski klanac) napali i Ra{ku, koju su osvojili, a wenog duksa (vojvodu) utamni~ili i dugo ga dràli okovanog. Odatle su se uputili u Dalmaciju i osvojili Split, da bi se na posletku obreli ispred samih kapija Carigrada. Pisac uzgred saop{tava, svestan da je ono {to je ispri~ao i wemu samom izgledalo prili~no neubedqivo, da je on o ovome samo slu{ao u 38

Ibid. Tako|e, samo u ova dva letopisa zabeleèna je godina Nemawine ènidbe — 6551 (trebalo bi da je pisalo 6651), a to je 1143. godina. 39 Godina 1139. je pogre{na, ali dosledno stoji u najve}em broju letopisa. Kako je do ove gre{ke do{lo ovde ne}emo raspravqati, ve} samo ukazati na to da isti letopisi ro|ewe Nemawino stavqaju u 1117. godinu, a po~etak vladavine u 1139. godinu, odnosno iskazuju zajedni~ki stav da je on tada bio vrlo mlad. Zanimqivo je primetiti da je razlika izme|u Nemawine godine ro|ewa i dolaska na vlast, prema ve}ini srpskih letopisa, 22 godine, kada je po~iwalo starosno doba “juno{tva”. 40 Solovjev, Odabrani spomenici, 11. 41 Idem, Hilandarska poveqa, 66.

11

“pesmama trubadura i u la`qivim pri~ama seqaka”.42 Ovo je bitan pokazateq da se opisani doga|aji ne smeju primati bezuslovno i bez opreza, jer je o~igledno re~ o juna~kim pesmama i skaskama koje su prera|ene i prilago|ene potrebama Anonimove Hronike. Podatak o zarboqavawu ra{kog duksa (tj. ùpana) najverovatnije je ta~an, ali je na osnovu ovog izvora nemogu}e re}i o kom vladaru se radi i da li se uop{te odnosi na prve decenije XII veka. Anonimov iskaz pusto{ewe Ra{ke i zarobqavawe tamo{weg vojvode stavqa pre ugarskog pohoda na Split. Prema mleta~kim izvorima du`d Mikelo Vitale je 1125. godine povratio Split i Trogir, “quos submiserat ungarica rabies.”43 Ipak, drugi ugarski izvori znaju da je Stefan II (1116 – 1131) pre nego {to je zaratio na Vizantiju 1127. godine, izvr{io jedan upad u Ra{ku koju je opusto{io. U Poùnskim Analima (druga polovina XIII veka) kratko je pribeleèno da je Stefan II 1127. godine zauzeo Ni{.44 Be~ka Ilustrovana Hronika (prva polovina XIV veka) izri~ito kaè da je tre}e godine posle ratovawa na poqskoj granici (1128), Stefan II: misit exercitum, solummodo falangos aulicorum suorum, partes Bulgariae et Seruie devastavit. Tek posle ovog pohoda pisac Hronike govori o povodu za rat protiv Vizantije i pusto{ewu “gr~kih gradova” (invasit partes Grecie atque alias civitates Grecie igne et gladio devastavit).45 Taj sukob poznat je i na osnovu vizantijskih pisaca Nikite Honijata i Jovana Kinama. Budimska Hronika (oko 1333) pruà neka dodatna obja{wewa. Prvo, izri~ito navodi da je Stefan II u devetoj godini svoje vladavine (1125) upao u Dalmaciju i od Dalmatinaca bio primqen sa po~astima. Odatle se okrenuo prema Poqskoj da bi potom zagazio u rat sa Vizantijom. Me|u postradalim gradovima Budimska Hronika, kao i Poùnski Anali, pomiwe Ni{.46 Ugarski izvori ne znaju {ta se tada dogodilo sa ra{kim ùpanom, ali jedan pozniji izvor pomiwe da je ne{to kasnije sam Stefan II traìo ruku k}eri ra{kog velikog ùpana Uro{a za wegovog sinovca slepog Belu.47 Ovaj isti pozniji izvor izri~ito napomiwe da je Uro{ bio carski komes u Makedoniji, ukazuju}i na wegov zavistan poloàj od Vizantije.48 Uop{tene 42

P. Magistri, qui Anonymus dicitur, Gesta Hungarorum, ed. E. Jakubovich – D. Pais, SRH I, c. 42, “Deinde egressi usque ad portam Wazil iverunt et exhinc egressi terram Racy subiugaverunt et ducem eius captum diu ferro ligatum tenuerunt.” 43 Andreae Danduli ducis Venetiarum Chronica per extensum descripta aa. 46 – 1280 d. C., ed. E. Pastorello, Bologna 1939, 235.7 – 8. 44 Annales Posonienses, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev – K. Gagova – Ch. Dimitrov, Serdicae 2001, 67. 45 Chronicon Pictum, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev – K. Gagova – Ch. Dimitrov, Serdicae 2001, 81. 46 Chronicon Budense, Fontes latini historiae bulgaricae V, ed. I. Iliev – K. Gagova – Ch. Dimitrov, Serdicae 2001, 87 – 88. 47 O ovom braku, najverovatnije sklopqenom 1129. godine, videti, J. Kali}, Evropa i Srbi u XII veku, Glas SANU 384 (1998) 97. 48 Antonius de Bonfinis, Rerum Ungaricarum Decades, ed. I. Fógel – B. Ivány – L. Juhász, IV, Lipsiae 1936, 117. Izvor iz XIV veka je precizniji, Marci Chronica De gestis Hungarorum ab origine gentis

12

vesti ugarskih hronika o ratnim zbivawima tokom XII veka, navode na zakqu~ak da je pre ugarsko-vizantijskog rata 1127 — 1129. godine, Stefan II izvr{io upad u Srbiju koji se zavr{io zarobqavawem ra{kog velikog ùpana. Budu}i da znamo da se \or|e 1120/1121. godine uz pomo} Uro{a I vratio na vlast u Dukqi, a da je on sam nekoliko godina kasnije vratio Uro{a I na vlast, dolazi se do najizvesnijeg mogu}eg zakqu~ka da je Uro{ I izvestan broj godina bio razvla{}en i utamni~en, a u stolnom mestu Ra{ke vladao neki drugi veliki ùpan. Ako Stefan Prvoven~ani kaè da se Nemawin otac vratio u Ra{ku na stolno mesto, onda se moè zakqu~iti da je u to vreme upravo Zavida bio na velikoùpanskom tronu. Tada bi Nemawa jo{ uvek bio wtroqe tj. dete (imao je oko 10 ili 11 godina) i bio po drugi put kr{ten u crkvi Sv. Petra u Rasu.49 Pri ovakvoj rekonstrukciji doga|aja u Ra{koj trebalo bi voditi ra~una o politi~kim ~iniocima koji su mogli da dovedu do toga da se Zavida vrati u Ra{ku, a dotada{wi veliki ùpan Uro{ I, bude svrgnut sa vlasti i utamni~en. Kada je \or|e uz pomo} Uro{a I vratio o~ev presto 1120/1121. godine, politi~ke prilike na Balkanskom poluostrvu bile su po saveznike povoqne. Vizantijski car Jovan II (1118 — 1143) nalazio se na Istoku u Maloj Aziji, dok je u Ugarskoj vladao Stefan II koji je tada imao zategnute odnose sa Vizantijom. Tako su u tom trenutku Ugarska, Ra{ka i Dukqa stajale na istoj strani. Ovo nije nu`no zna~ilo da su bili vizantijski neprijateqi, ali je u velikoj meri oslabilo ukupan vizantijski poloàj na Balkanskom poluostrvu. Postavqa se pitawe na koji na~in i uz ~iju pomo} je Zavida preuzeo vlast u Ra{koj. Ve} 1123. godine Pe~enezi su prodrli preko Dunava na teritoriju Carstva, pa je Jovan II bio prisiqen da ratuje sa wima i kona~no ih porazi 1124. godine.50 Mogu}e je da u to vreme do{lo i do promene u Ra{koj. Vizantijska vojska mogla je da interveni{e u Ra{koj i ukloni ugarskog {ti}enika Uro{a I, a na vlast dovede pripadnika one porodice koja je prema carstvu i ranije iskazivala pokornost — Vukanovog sina, Zavidu. Vrativ{i ad annum MCCCXXX producta, ed. F. Toldy, Pesta 1867 ( = Marci Chronica) 91, “Statimque misit nuncios in Serviam, et filiam Vros Comitis Magni in legitimam uxorem Belae traduxerunt.” 49 @itije svetog Simeona, 20. Zanimqivo je da je stric ugarskog kraqa Stefana II, Almo{, po{to je pobegao u Vizantiju tako|e primio kr{tewe po obredu isto~ne crkve i tom prilikom promenio ime u Konstantin; upor. Marci Chronica 91, “Dux Almus...fugierat in Graeciam...imposuit sibi nomen Constantinus”. 50 Cinn. 7.16 – 9.3. Prema Kinamu, tokom zime 1121/1122. godine, car Jovan II je ostao u Beroji (Stara Zagora) poku{avaju}i da pridobije neke od prvaka Pe~enega, a zatim u prole}e pokrenuo vojsku. Nakon {to je porazio Pe~enege car se u zimu 1124. godine vratio u Malu Aziju. Zatim Kinam po~iwe izlagawe o uzroku rata sa Ugrima i toku samog sukoba (Cinn. 9.10 – 23). Izme|u 1124. i 1127/1128. godine, Kinam ne beleì nijedan doga|aj. Odavno je prime}eno da su u wegovom delu ~esti izrazi: “kao {to je ranije ve} re~eno” i sli~ni, o ~emu u tekstu zapravo nema podataka, {to ukazuje na to da je rukopis ili delimi~no sa~uvan ili da Kinam nije izvr{io kona~nu redakciju svoga dela, kao i da ono nikada nije objavqeno; upor. Deeds of John and Manuel Comnenus by John Kinnamos, transl. Ch. M. Brand, New York 1976, 10.

13

se iz Zete u Ra{ku i preuzev{i o~ev presto uz vizantijsku pomo}, Zavida je doneo i politi~ku odluku o ponovnom kr{tewu kako bi se jo{ ja~e vezao za Vizantiju.51 Upe~atqivo je da Nikita Honijat nagla{ava kako su Srbi narod koji se uvek pot~iwava vlasti suseda — pri ~emu najpre ima u vidu Ugarsku, a ovaj iskaz se odnosi upravo na slamawe ustanka Uro{a I 1127 — 1129. godine.52 Tako iz ove re~enece Nikite Honijata jasno izbija realna politi~ka slika odnosa izme|u Srbije i Ugarske pre 1127. godine i {to je jo{ va`nije upu}uje na zakqu~ak da je ve} pre 1127. godine Uro{ I uspeo ponovo da se domogne srpskog prestola kao ugarski {ti}enik. Kada su Srbi 1127. godine zagazili u rat sa Vizantijom, prvi na udaru se na{ao vizantijski garnizon u Rasu koji je bezuspe{no branio izvesni Kritopl. Redosled doga|aja je kod vizantijskih pisaca prikazan na razli~ite na~ine. Nikita Honijat pad Rasa stavqa u vreme neposredno pre izbijawa ugarsko-vizantijskog rata 1127 — 1129. godine, jer je car posle pada Rasa oti{ao prema Brani~evu,53 dok Jovan Kinam prvo opisuje po~etak ugarskovizantijskog rata, potom odmetni{tvo Srba i wihovo pokoravawe, a zatim dovr{ava opis ugarsko-vizantijskog rata.54 Prema vestima ve} pomenutih ugarskih hronika, izlazi da je Stefan II pre izbijawa rata sa Vizantijom izvr{io jedan upad u Srbiju. Najverovatnije je tada zarobqen veliki ùpan, kako se moè zakqu~iti na osnovu Anonimnog notara kraqa Bele, a to je morao biti Zavida. Izgleda da Uro{ I tada nije preuzeo vlast jer dukqanski kraq \or|e tokom pohoda na Ra{ku zati~e Uro{a I u tamnici. Tako se name}e samo jedno re{ewe kao mogu}e — Uro{ I je dràn u tamnici od strane Zavidinih sinova, koji su posle o~evog nasilnog uklawawa sa prestola, zadràli vlast u Ra{koj. Ovakav zakqu~ak sasvim je u skladu i sa re~ima Popa Dukqanina da su Uro{a u tamnicu bacili wegovi srodnici, a ne brat, stric ili neki odre|eni ~lan vladarske porodice u bliskom srodstvu sa wim.55 Saveznik Zavidinih sinova, koji je kao najstariji i mogao da organizuje odbranu zemqe, bio je Gradihna, zet Zavidin, koji se posle \or|eve intervencije u Ra{koj, prvo sklonio u Zahumqe, a potom u Dra~. Tako je 1126. ili po~etkom 1127. godine Uro{ I ponovo do{ao na vlast u Ra{koj. Wegove politi~ke mogu}nosti bile su veoma suène. Kao uzurpator prestola i ~ovek koji je smenio vladarsku porodicu podràvanu i postavqenu na vlast od Vizantije, on je morao da potraì sna`nog saveznika na Balkanskom poluostrvu. Wegov prirodni izbor, imaju li se u vidu i veza sa 51

Imaju}i u vidu i slu~aj Almo{a, koji je prelaskom pod za{titu vizantijskog cara promenio ime u Konstatnin, izgleda da je po~etkom XII veka Vizantija traìla od svojih {ti}enika i privrènost Carigradskom patrijarhu, odnosno Isto~noj crkvi. Stoga, Zavidina odluka o ponovnom kr{tewu mogla je biti i posledica vizantijskog zahteva. 52 Nicetae Choniatae Historia, ed. H. – G. Beck – A. Kambylis – R. Keydell, Berlin 1975,16.18 – 19 ; VINJ IV, 116. 53 Nic. Chon. 17.48 – 56; VINJ IV, 118. 54 Upor. Cinn. 9 – 13; VINJ IV, 6 – 17. 55 Ljetopis, 102, “Inveneruntque ibi Uroscium in custodia, in qua missus a parentibus fuerat”.

14

ugarskim dvorom wegovog oca Marka, bila je Ugarska. Tako, pre svega da bi se o~uvao na prestolu, Uro{ I je u{ao u ugarsko-vizantijski sukob na strani Ugarske, pa bi tako hronologija doga|aja oko pada Rasa bila na strani Nikite Honijata, koji pad Rasa u srpske ruke stavqa u vreme ugarskovizantijskog rata 1127 — 1129. Kada su Vizantija i Ugarska 1129. godine sklopile mir na jednom ostrvu na Dunavu kod Brani~eva, izgleda da su politi~ki interesi i jedne i druge strane bili zadovoqeni u najve}oj meri, jer }e taj mir nepomu}en trajati sve do 1149. godine. Iako odredbe ovog mirovnog ugovora nisu sa~uvane, u wima se najverovatnije nalazilo i odgovaraju}e re{ewe za Ra{ku koje je zadovoqavalo obe strane. Nesumwivo je Uro{ I dogovorom dveju sila potvr|en za velikog ùpana. Ali takav veliki ùpan, sa sna`nim vezama u Ugarskoj, nije u potpunosti odgovarao Vizantiji. Otuda je Carstvo traìlo na~in da uti~e na dràwe velikog ùpana i da obezbedi trajniji mir na tom prostoru. Iz tog razloga, najverovatnije, Zavidini sinovi su zadràli veliki deo Ra{ke pod svojom vla{}u, a sam Uro{ I je dobio sredi{wu vlast sa prestonicom. Na taj na~in uspostavqena je ravnoteà dveju politi~kih struja u Ra{koj. S druge strane, samo takvim jednim ugovorom izme|u Ugarske i Vizantije, moglo je da se dogodi da srpski veliki ùpan sklopi politi~ki brak svoje k}eri Jelene sa prestolonaslednikom ugarskog prestola Slepim Belom. Naime, poraèni srpski ùpan u ustanku 1127 — 1129. godine, sigurno nije mogao samostalno da deluje na tako zna~ajnom diplomatskom poqu kao {to je sklapawe vladarskog braka, pa je otuda do tog braka moralo da do|e uz saglasnost obe velike sile — Ugarske i Vizantije. Zapravo i Slepi Bela nije bio izbor Stefana II, iako ugarski pisac Bonfini to èli da prikaè na taj na~in, ve} vizantijski politi~ki izbor, budu}i da je mladoèwin otac, Stefanov stric Almo{, ìveo u Vizantiji kao izgnanik i uìvao nesumwivu podr{ku cara. Tako je ovaj politi~ki brak, koji na prvi pogled izgleda kao neposredni srpsko-ugarski dogovor, zapravo vizantijsko-ugarski sporazum kojim se dodatno Ra{ka vezuje i za jednu i za drugu stranu. Pa`qiva diplomatska aktivnost prema Ra{koj ukazuje na to da su i jedna i druga strana ra~unala da u woj imaju pouzdan oslonac, bilo kod vladara bilo kod ~lanova vladarske porodice. Mirovnim sporazumom iz 1129. godine Ugarska je imala “svoga” velikog ùpana u Ra{koj, ali je Vizantija nadzirala i verovatno {titila, najkrupniju vlastelu — Zavidine sinove. Posedi Zavidinih sinova, o kojima je ve} ranije bilo re~i, mogu se u najgrubqim crtama ograni~iti. Ukoliko je predloèna rekonstrukcija doga|aja iz 1129. godine ta~na, kada bi oni, kako smo pretpostavili, zadràli svoje posede kao vizantijski oslonci u Ra{koj, to bi onda zna~ilo zapravo da su oni ove zemqe imali i pre 1129. godine, odnosno da su ih dobili na upravu za o~evog ìvota. Ta raspodela zemaqa dogodila se tokom Zavidine druge

15

vladavine 1124 – 1126/1127. godine. Tako je i bilo mogu}e da Tihomir, Miroslav i Stracimir zadrè svoje teritorije 1129. godine.56 Postavqa se pitawe da li je i Nemawa, kao najmla|i brat za o~evog ìvota stekao svoj deo zemqe. Stefan Prvoven~ani, govore}i o povratku Nemawinog oca na stolno mesto i wegovom drugom kr{tewu, a potom o odrastawu (kao deteta) pod budnim okom roditeqa, prelazi na razdobqe kada je Nemawa primio deo svog ota~stva. Dakle, nije mu roditeq odvojio zemqu ili ga udostojio, na osnovu ~ega bi bilo jasno da mu je otac ìv, ve} je on samo — primio deo svoga ota~astva (priömùou qesty wt(y)qystvÿó) {to bi trebalo razumeti kao da je u pitawu nasledstvo.57 Jer, odmah potom, kako pi{e Prvoven~ani, Nemawina bra}a namerila su se na wegove posede. Da je otac u tom trenutku bio ìv, te{ko da bi bra}a mimo wegove voqe mogla da otimaju zemqu najmla|em bratu. Sam Prvoven~ani kaè da je Manojlo odvojio (wt(y)louqivy ömou) Dubo~icu i dao Nemawi, pa je jasno iz samog izraza da je darodavac ìv,58 kao {to su i Rastku, Nemawinom najmla|em sinu, roditeqi odvojili zemqu (wtydhliùe emou) za svoga ìvota.59 Izme|u izraza priömùou sa jedne strane i izraza wt(y)louqivy i wtydhliùe postoji velika razlika. U prvom slu~aju darodavac ne mora da bude ìv, dok u druga dva on sigurno vr{i ovaj ~in. Tako bi se tuma~ewem izraza da je Nemawa primio deo svog ota~astva moglo zakqu~iti da wegov otac u tom trenutku vi{e nije bio ìv, dok su wegova starija bra}a svoje zemqe stekla tokom Zavidine vladavine 1124 — 1126/1127. godine. Sam Nemawa, primio je deo svog ota~stva 1129. godine kada je sklopqen mir izme|u Ugarske i Vizantije i kada je on sam navr{io 16 godina. Obe velike sile bile su garant nepromenqivosti ovog stawa. Tako je i poku{aj Nemawine bra}e da mu preotmu zemqu mogao biti spre~en upravo vizantijskom intervencijom i za{titom. Uostalom, drè}i zemqe na isto~nom kraju Srbije, Nemawa je bio najbliì vizantijskim granicama i imao prilike da veoma rano stupi u dodir sa vizantijskim zapovednicima i crkvenim velikodostojnicima. Ukoliko se zakqu~ak da su Zavidini sinovi dràli vlast u svojim oblastima jo{ od sredine dvadesetih godina XII veka ~ini isuvi{e zasnovan na pretpostavkama, trebalo bi ga dodatno ispitati na neki drugi na~in koji ima dovoqno sna`nu metodolo{ku potporu. Vaqalo bi postaviti pitawe {ta se desilo sa zemqi{nim posedima dece velikog ùpana Uro{a I. Wihov otac je bio veliki ùpan dugi niz godina i oni su tako|e imali pravo da steknu odre|ene zemqe na upravu i na taj na~in u~estvuju u vlasti. Me|utim, u 56

Naravno, u burnim vremenima prve polovine XII veka, kada su pojedini veliki ùpani i po dva puta preuzimali veliùpansku vlast i kada je u samoj Ra{koj postojao sukob me|u ùpanima koji su podràvali jednojg ili drugog kandidata, nije iskqu~eno da su i Zavidini sinovi imali problema da se odrì na svojim teritorijama. 57 @itije svetog Simeona, 20. 58 Ibid. 59 @ivot svetoga Save, 5

16

wihovom slu~aju to se izgleda nije dogodilo. Sredwi sin Belo{ oti{ao je u Ugarsku ve} tridesetih godina XII veka gde je boravio na dvoru uz svoju sestru Jelenu. êtrdesetih godina ve} je postao ban, a ne{to docnije uspeo se i do najvi{eg zvawa posle kraqevskog — postao je palatin.60 Jedan od razloga wegovog odlaska u Ugarsku u mladim godinama, mogao bi da leì u tome {to u Ra{koj nije imao na raspolagawu nikakve zemqi{ne posede. Docnije, sagradio je Belo{ manastir u Sremu, u Ugarskoj,61 kod dana{weg Bano{tora, {to jasno pokazuje da svoje zemqe u Ra{koj nije imao. Najmla|i sin Uro{a I, Desa, upravqao je od oko 1145. godine delom Zete i Travunijom. Ali ove zemqe on nije stekao po pravu svoga ota~astva ve} ga je lokalno plemstvo pozvalo da im pomogne u borbi protiv dukqanskog kraqa.62 Pop Dukqanin kaè da su Desu, Uro{evog sina, u Travuniju i Zetu doveli qudi koji su bili neprijateqi dukqanskog kraqa Radoslava i dali mu pomenute oblasti (...adduxerunt Dessam filium Urosci et dederunt ei Zentam et Tribuniam).63 Kada je docnije, pobuniv{i se, zbacio sa velikoùpanskog trona svoga najstarijeg brata Uro{a II Primislava (oko 1153 – 1155), Desa je od strane cara Manojla Komnina bio prisiqen da ustukne, ali je zadovoqen tako {to mu je vizantijski car dodelio oblast Dendru u blizini Ni{a. Drugim re~ima, on nije imao druge posede, odnosno svoje ota~astvo. Najzad, kada ga je car Manojlo postavio za velikog ùpana oko 1162. godine, zahtevao je od wega da vrati Dendru.64 Posle Desinog kona~nog svrgavawa sa vlasti wemu se gubi svaki trag u istorijskim izvorima, i samo Mavro Orbin pomiwe da je pokopan u Trebiwu.65 [to se ti~e najstarijeg sina Uro{a I, Uro{a II Primislava, zna se da je 1162. uklowen voqom cara Manojla sa velikoùpanskog trona i da je obdaren zemqom “veoma plodnom i podesnom za ispa{u stoke”.66 Svi raspoloìvi izvori jednoglasno upu}uju na zakqu~ak da potomci Uro{a I nisu raspolagali ota~astvom u samoj Ra{koj. Ne treba iskqu~iti mogu}nost da su i potomci Uro{a II Primislava, ukoliko su poìveli, tako|e ìveli izvan Ra{ke. Analogija, da se uzurpatorova porodica posle pada sa vlasti, sklawa u susednu zemqu, moè se na}i prou~avawem sudbine potomaka bana Bori}a, koji se vekovima javqaju u ugarskim poveqama na svojim posedima u Slavoniji.67 60

J. Kali}, @upan Belo{, ZRVI 36 (1997) 63 – 81. Codex diplomaticus regni Croatiae, Dalmatiae et Slavoniae II, ed. I. Kukuljević Sakcinski, Zagreb 1875, Nº 265. 62 Upor. ]orovi}, Primedbe, 77, izri~ito smatra da je Desa u vreme preuzimawa vlasti u Travuniji bio samo princ, a ne veliki ùpan. 63 Ljetopis, 104. 64 Cinn. 204.15 – 17; VINJ IV, 58. Upor. Blagojevi}, Kneèvine, 57 – 58, tako|e smatra da se 61

Desa posle pada sa velikoùpanske vlasti “nije ni vra}ao u Primorje u svoju prvobitnu udeonu kneèvinu.”

65

Orbin, 245. Cinn. 204.9 – 12; VINJ IV, 57 – 58. 67 CD III, 87; CD IV, 236 – 239. 66

17

Prethodna analiza vizantijskih, latinskih i doma}ih pisaca, izgleda da moè da dovede do kona~nog odgovora na pitawa postavqena u uvodnom delu ovoga rada. Nemawin otac, Zavida, sin Vukanov, bio je veliki ùpan dva puta. Prvi put veoma kratko, mo`da samo nekoliko meseci tokom 1112. godine, kada ga je uz ugarsku podr{ku sa prestola uklonio wegov brat od strica Uro{. Zavidin povratak na vlast izveden je uz vizantijsku vojnu podr{ku oko 1123/1124. godine i tom prilikom ostavqen je vizantijski garnizon u Rasu. Zavidini sinovi dobili su delove Ra{ke na upravu jo{ za ìvota o~evog, sa izuzetkom Nemawe, koji je svoje posede na isto~noj strani Ra{ke, dobio ne{to kasnije kada je stasao do wt(y)roqÿnÿ, 1129. godine. Tako je prsten zemaqa oko Ra{ke bio pod kontrolom Zavidinih sinova, dok je sredi{te zemqe sa prestonicom pripalo wihovom bratu od strica Uro{u I. Time je politi~ka ravnoteà u Srbiji bila uspostavqena, a Ugarska i Vizantija dobile su razdobqe mira od 20 godina.

18

RESUME

It seems that an analysis of Byzantine, Latin and Serbian twelfth century sources can provide definitive answers to the questions posed in the introductory part of this study – i.e., whether Stefan Nemanja's father was a Grand Zhupan; if so, when he held that dignity; and, finally, when Stefan Nemanja and his brothers acquired parts of their patrimony. It can be inferred with certainty on the basis of an analysis of the sources that Zavida, Nemanja's father and Vukan's son, was the Grand Zhupan on two occasions. First he held the office only briefly, perhaps for just a few months in the course of 1112, after which he was dethroned by his cousin Uroš, who was supported by the Hungarians. Zavida returned to power, assisted by Byzantine troops, around 1123/1124, and a Byzantine garrison was stationed at Ras at that time. Zavida's sons were given the lordship of the lands on the eastern side of Raška while their father was still living. The only exception was Nemanja, who got his possessions on the eastern side of Raška a little later, in 1129, when he reached adolescence and when his father was no longer the Grand Zhupan. Thus the ring of lands round Raška was controlled by Zavida's sons, while the centre of the country with the capital fell under the rule of their cousin Uroš I. Thus a balance of political power was established in Serbia, and Hungary and Byzantium obtained a period of peace lasting twenty years.

19

Sinovi Zavidini - Tibor Zivkovic

Recommend Documents