Sara Kejn
4.48 Psihoza This is becoming my normality
---100 91 84 81 72 69 58 44 37 38 42 21 28 12 7 ----
(Veoma duga tišina.) Ali vi imate prijatelje. (Duga tišina.) Imate puno prijatelja. Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružaju toliku podršku? (Duga tišina.) Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružaju toliku podršku? (Duga tišina.) Šta im to nudite? (Tišina.)
----sabrana svest prebiva u zamračenoj sali za bankete u blizini tavanice uma čiji pod se pomera poput deset hiljada bubašvaba kada snop svetla prodre unutra dok se sve misli ujedinjuju u trenu saglasja koje telo više ne odbija i bubašvabe tvore istinu koju niko nikada ne izgovara Bila je to noć u kojoj mi se sve otkrilo. Kako onda ponovo da govorim? slomljeni hermafrodit koji je verovao samo samima otkriva da je u stvarnosti soba
doista prepuna i preklinje da se nikada ne probudi iz svoje noćne more i svi su bili tamo svi do poslednjeg i znali su kako se zovem dok sam kao buba jurila duž naslona njihovih stolica Pamti svetlost i veruj u svetlost Tren bistrine uoči večne noći ne smem da zaboravim ---Tužna sam Osećam da je budućnost beznadežna i da stvari ne mogu da budu bolje Dosadno mi je i ništa me ne zadovoljava Potpuno sam promašila kao osoba Kriva sam, kažnjena sam Volela bih da se ubijem Nekada sam mogla da plačem ali sad više nemam suza Ne zanimaju me drugi ljudi Ne mogu da donosim odluke Ne mogu da jedem Ne mogu da spavam Ne mogu da mislim Ne mogu da nadvladam svoj strah, svoje gadjenje Debela sam Ne mogu da pišem Ne mogu da volim Moj brat umire, moj ljubavnik umire, obojicu ih ja ubijam Jurišam na svoju smrt Bojim se lekova Ne mogu da vodim ljubav Ne mogu da se jebem Ne mogu da budem sama Ne mogu da budem s drugima Kukovi su mi preširoki Ne dopada mi se moj polni organ U 4,48 kada očajanje naiñe obesiću se uz zvuk disanja mog ljubavnika Ne želim da umrem Činjenica moje smrtnosti načinila me je toliko depresivnom, da sam odlučila da izvršim
samoubistvo Ne želim da živim Ljubomorna sam na svog usnulog ljubavnika i žudim za takvim besvesnim stanjem Kada se probudi on ce zavideti meni na mojoj besanoj noći punoj misli i na čistom izgovoru nesputanom uticajem lekova Ove godine pomirila sam se sa smrću Neki će ovo nazvati samopovlañivanjem (srećni su što ne znaju istinu) Neki će prepoznati jednostavnu čiinjenicu bola
Ovo postaje moja normalnost ---100 91 81 38 28 84 72 69 58 44 37 42 21 12 7
----
Nije dugo trajalo, nisam tamo predugo bila. Ali dok pijem gorku crnu kafu osetim onaj bolnički miris u oblaku drevnog duvana i nešto me dotiče na onom mestu što još jeca i rana od pre dve godine otvara se kao leš i odavno zakopani sram u urliku oglašava svoj smradni bol što se raspada.
Soba sa bezizražajnim licima koja prazno pilje u moj bol, toliko lišena smisla, da sigurno u njima ima zle namere. Dr Ovaj i dr Onaj i dr Kakobeše koji je samo u prolazu pa je pomislio da svrati i da se i on malo prosere. Sagoreloj u vrelom tunelu neprijatnosti, moje ponasenje je potpuno dok se bezrazložno tresem i zapinjem na pojedinim rečima i nemam šta da kažem o svojoj ''bolesti" koja se ionako svodi na saznanje da ni u čemu nema nikakve svhe jer ću umreti. I paralisana sam tim milozvučnim psihijatrijskim glasom razuma koji mi govori da postoji objektivna stvarnost u kojem moje telo i moj um jesu jedno. Ali ja nisam ovde niti sam ikada bila. Dr Ovaj to zapisuje a dr Onaj pokušava nešto saosećajno da promrmlja. Gledaju me, prosuñuju me, njuše kljasti neuspeh koji izvire iz moje kože, očajanje koje me grabi i sveprožimajuñu paniku koja me obuzima dok u užasu blenem u svet i pitam se zašto se svi smeju i gledaju me sa tajnim znanjem o mom bolnom sramu. Sram sram sram. Utopi se u taj svoj jebeni sram. Zagonetni doktori, razumni doktori, čudni doktori, doktori za koje biste pomislili da su jebeni pacijenti da vam nije predočeno drugačije, svi pitaju ista pitanja, stavljaju mi reči u usta, nude hemijske lekove za uroñeni bol i štite jedan drugom bulju dok ja želim vriskom da te dozovem, tebe, jednog doktora koji me je ikada dobrovoljno dotakao, koji me je pogledao u oči, koji se smejao mom crnom humoru izgovorenom glasom iz tek iskopanog groba, koji se usrao kada sam obrijala glavu, koji je lagao i rekao da me je lepo videti. Koji je lagao. I rekao da me je lepo videti. Verovala sam ti, volela sam te, i ne boli me to što te gubim, već tvoje bezočne jebene laži koje se maskiraju kao doktorske zabeleške. Tvoja istna, tvoje laži, ne moje. I dok sam verovala da si drugačiji i da si možda čak osetio bol koji je ponekad prolepršao preko tvog lica i pretio da se izlije, ti si takoñe štitio svoju bulju. Kao svaka druga glupa smrtna pizda. Za mene, za moj um, to je izdaja. A moj um je tema ovih smetenih fragmenata. Ništa ne može da ugasi moj gnev. I ništa ne može da obnovi moju veru. Ovo nije svet u kojem želim da živim.
----
- Jeste li napravili neke planove? - Uzeću preveliku dozu lekova, preseći ću vene i onda se obesiti. - Sve to zajedno? - Onda ne može pogrešno da se protumači kao poziv u pomoć. (Tišina.) - Neće to uspeti.
- Naravno da hoće. - Neće uspeti. Prispavaće vam se od prevelike doze i nećete imati dovoljno energije da presečete vene. (Tišina.) - Stajaću na stolici sa omčom oko vrata. (Tišina.) - Da ste sami, šta mislite, da li biste povredili sebe? - Bojim se da bih. - Da li vas to, možda, zapravo štiti? - Da. Strah mi ne da da se približim šinama. Jedino se nadam da smrt predstavlja jebeni kraj. Osećam se kao da imam osamdeset godina. Umorna sam od života i moj um želi da umre. - To je metafora, nije stvarnost. - To je poreñenje. - To nije stvarnost. - To nije metafora, to je poreñenje, ali čak i da jeste, ono što definiše metaforu jeste to da je stvarna. (Duga tišina.) - Nemate osamdeset godina. (Tišina.) - Imate li? (Tišina.) - Imate li? (Tišina.) - Ili imate? (Duga tišina.) - Da li prezirete sve nesrećne ljude ili sam samo ja u pitanju? - Ne prezirem vas. Nije to vaša greška. Vi ste bolesni. - Ne slažem se. - Ne? - Ne. Ja sam depresivna. Depresija je ljutnja. Depresija je ono što ste uradili, i ko je tamo bio, koga krivite za to. - I koga vi krivite? - Sebe.
----
Telo i duša ne mogu nikada da se sjedine Potrebno je da postanem ono što već jesam i zauvek ću urlati na tu nedoslednost koja me je osudila na pakao
Ni postojana nada ne može da me održi Udaviću se u disforiji u hladnom crnom jezeru svog bića u jami svog nematerijalnog uma Kako da se vratim u svoje obličije kad me je uobličena misao napustila? Nije to život koji bih mogla da trpim Voleće me zbog onog što me uništava zbog mača u mojim snovima zbog prašine u mojim mislima zbog bolesti koja buja u naborima moga uma Svaki kompliment-uzima delić moje duše
Ekspresionističko zanovetato Smešteno izmeñu dve budale Ne znaju oni ništa uvek sam slobodno hodala Poslednja u dugom nizu književnih kleptomanijaka (što je stara i časna tradicija) Kraña je sveti čin Na vijugavoj stazi ka svom izrazu Obilje uskličnika izražava predstojeći nervni slom Samo jedna reč na stranici i eto drame Ja pisem za mrtve za neroñene Posle 4,48 neću više govoriti Dospela sam do kraja ove sumorne i odvratne priče o razumu zatočenom u tuñem lesu i odbačenom pod uticajem zloćudnog duha moralne većine Odavno sam već mrtva Povratak mojim korenima
pevam bez nade na samoj granici
---ODGOVORITE MOLIM VAS ŠTO JE MOGUĆE PRE ----
Ponekad se osvrnem i osetim tvoj miris i ne mogu da produžim ne mogu u pizdu materinu da produžim a da ne izrazim tu užasnu tako jebeno strašnu fizičku jebeno bolnu žudnju koju osećam prema tebi. I ne mogu da poverujem da ja to osećam prema tebi a da ti ništa ne osećaš. Zar ti ništa ne osećaš? (Tišina.) Zar ništa ne osećaš? (Tišina.) I onda izlazim u šest ujutru i počinjem da te tražim. Ako sam sanjala neku poruku o nekoj ulici ili kafani ili stanici, odlazim tamo. I čekam te. (Tišina.) Znaš, stvarno se osećam izmanipulisanom. (Tišina.)
Nikada u svom životu nisam imala problema oko toga da drugoj osobi dam ono što zeli. Ali niko to nije bio u stanju da uradi za mene. Niko me ne dotiče, niko mi se ne približava. Ali sada si me ti dotakao negde tako jebeno duboko da prosto ne mogu da poverujem a ne mogu isto to da učinim za tebe. Jer ne mogu da te pronañem. (Tišina.) Kako ona izgleda? I kako ću je prepoznati kada je vidim? Umreće, umreće, u pizdu materinu će umreti.
(Tišina.) Da li misliš da je moguće da se neko rodi u pogrešnom telu? (Tišina.) Da li misliš da je moguće da se neko rodi u pogrešnom veku? (Tišina.) Jebi se. Jebi se. Jebi se zato što si me odbacio tako što te nikada nije bilo, jebi se što si učinio da se osećam usrano, jebi se zato što si pustio da jebena ljubav i život iskrvare iz mene, i da jebem svog oca što mi je načisto sjebao život i da jebem svoju majku što ga nije ostavila, a najviše od svega, jebi se ti Bože što si učinio da zavolim osobu koja ne postoji, JEBI SE JEBI SE JEBI SE.
----
- Pobogu, šta vam je bilo s rukom? - Posekla sam se. - To je bio veoma nezreli čin, čin traženja pažnje. Je I' vam bilo lakše? - Nije. - Je l' tenzija popustila? - Nije. - Je l' vam bilo lakše? (Tišina.) - Je l' vam bilo lakše? - Nije. - Ne razumem zašto ste to uradili? - Onda me pitajte. - Je l' tenzija popustila? (Duga tišina.) - Mogu li da pogledam? - Ne. - Voleo bih da pogledam, da vidim da se nije inficiralo. - Ne. (Tišina.) - Mislio sam da biste to mogli da uradite. Mnogi to rade. Tako im popusti tenzija. - Jeste li vi to ikada uradili? - ….
- Niste. Previše je pametno i razumno. Ne znam gde ste to pročitali, ali od toga tenzija ne popušta. (Tišina.) - Zašto me ne pitate zašto? - Zašto sam posekla ruku? - Je l' biste hteli da mi kažete? - Da. - Onda mi kažite. - PITAJ. ME. ZAŠTO. (Duga tišina.) - Zašto ste posekli ruku? - Zato što sam se jebeno dobro osećala. Zato što sam se u pizdu materinu super osećala. - Mogu li da pogledam? - Možete. Ali ne pipajte. - (Gleda) I ne mislite da ste bolesni? - Ne. - Ja mislim. Nije to vaša greška. Ali morate da preuzmete odgovomost za svoje postupke. Molim vas, nemojte to ponovo da uradite.
----
Užasavam se gubitka one koju nikada nisam dotakla ljubav me čuva kao roba u kavezu od suza gloñem jezik s kojim se njoj nikada neću obratiti nedostaje mi žena koja se još nije rodila ljubim ženu preko godina koje kazuju da se nikada nećemo sresti Sve prolazi Sve prestaje Sve posustaje moja misao odlazi sa ubilačkim osmehom ostavljajući neskladnu strepnju koja urla u mojoj duši Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Nema nade Pesma za voljenu, koja dotiče njeno odsustvo tok njenog srca, talas njenog osmeha Za deset godina biće i dalje mrtva. Kada se suživim s tim,
kada se priviknem na to, kada proñe nekoliko dana a da na to i ne pomislim, ona će i dalje biti mrtva. Kada budem starica koja živi na ulici ne znajući svoje ime ona će i dalje biti mrtva, i dalje će biti mrtva, sve je to u pizdu materinu gotovo i moram da budem sama Ljubavi moja, ljubavi, zašto si me napustila? Ona je ležaj na koji nikada neću prileći i u svetlosti mog gubitka život nema smisla Sazdana da budem usamljena da volim ono što je odsutno Pronañi me Oslobodi me ove sumnje što nagriza besplodnog očaja užasa što čeka mogu da ispunim svoj prostor da ispunim svoje vreme ali ništa ne može da popuni ovu prazninu u mom srcu Životnu potrebu za kojom bih umrla Nervni slom ---- Nema ako ili ali. - Nisam rekla ako ili ali, rekla sam ne. - Ne mogu mora nikad ima da uvek nikako treba neću. Sve te bezuslovnosti. Ništa od toga danas. (Tišina) - Molim vas. Ne isključujte moj um tim pokušajima da me popravite. - Slušajte i shvatite, a kada osetite prezir, ne izražavajte ga, bar ne verbalno, bar ne meni. (Tišina.) - Ne osećam prezir. - Ne? - Ne. Nije to vaša greška. - Nije vaša greška, samo to čujem, nije vaša greška, bolest je u pitanju, nije vaša greška, znam da nije
moja greška. Toliko puta ste mi to rekli da počinjem da mislim da jeste moja grečka. - Nije vaša greška. - ZNAM. - Ali vi to dopuštate. (Tišina.) - Zar ne? - Nema tog leka na svetu koji životu može da podari smisao. - Vi dopuštate to stanje očajnog apsurda. (Tišina.) Vi to dopuštate. (Tišina.) - Neću biti u stanju da mislim. Neću biti u stanju da radim. - Ništa neće u tolikoj meri smetati vašem radu kao samoubistvo. (Tišina.) - Sanjala sam da sam otišia kod doktorke i ona mi je dala još osam minuta života. A sedela sam u prokletoj jebenoj čekaonici pola sata, (Duga tišina.) U redu, hajde da to obavimo, hajde da uzmemo lekove, uradimo hemijsku lobotomiju, zatvorimo više funkcije mog mozga i možda cu biti malo sposobnija za taj jebeni život. Hajde da to obavimo. ----
odsutnost sve dok ne bude neprijatno neprihvatljivo neinspirativno neprirodno nevažno neozbiljno nereligiozno nepokajničko ne voleti izglaviti raskomadati dekonstruisati ne zamišljam
(jasno) da bi ma koja duša mogla želela smerala ili htela i da jeste ne mislim (jasno) da bi druga duša duša poput moje mogla želela smerala ili htela bez obzira na znam šta radim više nego dobro Niko ne govori maternjim jezikom nerazumno nesvodljivo neiskupivo neprepoznatljivo izbačena rastrojena defomnisana slobodna forma
nejasno sve dok ne bude
Istnito Ispravno Tačno Bilo ko ili ma ko Svaki svako svi utapanje u moru logike tom čudovisnom stanju oduzetosti
i dalje bolesna
----
Simptomi: Ne jede, ne spava, ne govori, nema seksualnih podsticaja, ošajna, želi da umre. Dijagnoza: Patološka tuga.
Sertralin, 50 mg. Pogoršana nesanica, izražena anksioznost, nedostatak apetita, (gubrtak telesne težine 17 kg), porast samoubilačkih misli, planova i namera. Prekinuto posle prijema u bolnicu. Zopiklon, 7,5 mg. Spavala. Prekinuto posle osipa. Pacijent pokušao da napusti bolnicu uprkos lekarskim savetima. Zadržala su je tri bolničara dvostruko veća od nje. Pacijent preti i ne želi da sarañuje. Paranoidne misli - veruje da bolničko osoblje pokušava da je otruje. Meleril, 50 mg. Kooperativna. Lofepramin, 70 mg, povećano na 140 mg, potom na 210 mg. Dobila na tezini 12 kg. Gubitak kratkotrajne memorije. Nema drugih reakcija. Rasprava sa mladim doktorom kojeg je optužila za izdaju posle čega je obrijala glavu i isekla ruke žiletom. Pacijent otpušten i prepušten brizi zajednice kada je na odeljenje stigao pacijent sa akutnom psihozom kome je bolnički krevet bio potrebniji. Citalopram, 20 mg. Jutanja drhtavica. Nema drugih reakcija. Lofepramin i citalopram prekinuti nakon što se pacijent razgnevio zbog nuspojava i odsustva očiglednog poboljšanja. Simptomi prekida: Vrtoglavica i pometnja. Pacijent stalno pada, gubi svest i izleće pred automobile. Sumanute ideje - veruje da je savetnik u stvari antihrist. Ruoksetin hidrohlorid, trgovački naziv prozak, 20 mg, povećano na 40 mg. Nesanica, nestalan apetit, (gubitak telesne težine 14 kg), izražena anksioznost, nesposobna da dosegne orgazam, ubilačke misli o nekoliko doktora i proizvoñaca lekova. Prekinuto. Raspoloženje: Jebeno ljuta.
Osećanje: Jako ljuta. Torazm, 100 mg. Spavala. Mirnija. Venlafaksm, 75 mg, povećano na 150 mg, potom na 225 mg. Vrtoglavica, nizak krvni pritisak, glavobolje. Nema drugih reakcija. Prekinuto. Pacijent odbio seroksat. Hipohondrija - navodi spazmodično treptanje i izraženi gubitak pamćenja kao dokaz za tardivnu diskineziju i tardivnu demenciju. Odbila bilo kakvo dalje lečenje.
100 aspirina i jedna flaša bugarskog crnog vina, berba iz 1986. Pacijent se probudio u svom izbljuvku i rekao: ‚‚Ko spava s psima, budi se s buvama." Oštar stomačni bol. Nema drugih rekacija.
----
Kapak se otvara Oštra svetlost televizor zbori pun očiju duhova vida i sada se toliko bojim vidim stvari čujem stvari ne znam ko sam jezik isturen misao prigušena postepeno gužvanje moga uma Gde počinjem? Gde se zaustavljam? Kako počinjem? (Jer smeram da nastavim)
Kako se zaustavljam?
Kako se zaustavljam? Kako se zaustavljam? Kako se zaustavljam? Kako se zaustavljam? Udar bola Kako se zaustavljam? Probada mi pluća Kako se zaustavljam? Udar smrti Kako se zaustavljam? Stiska mi srce umrecu ne još ali tu je Molim vas... Novac... Supruga... Svaki čin je simbol čija me težina slama Tačkasta linija na grlu OVDE ISEĆI NE DAJTE DA ME TO UBIJE TO ĆE ME UBTI I SLOMTI I POSLATI U PAKAO Molim vas da me spasite od ovog ludila koje me proždire ne-namerna smrt Mislila sam da neću ponovo progovoriti ali sada znam da postoji nešto crnje od čežnje možda će me spasiti možda će me ubiti sumoran zvižduk koji je krik loma srca oko paklene činije kod tavanice moga uma pokrivač od bubašvaba prekinite taj rat Moje noge su prazne Nema šta da se kaže A ovo je ritam ludila
----
- Gušila sam Jevreje, ubijala Kunde, bombardovala Arape, jebavala malu decu dok su preklinjala za milost, minska polja su moja, svi su napustili zabavu zbog mene, isisaću ti te tvoje jebene oči poslaću ih u kutiji tvojoj majci a kada umrem rodiću se ponovo kao tvoje dete samo pedeset puta gore i ludo u pizdu materinu ima da od tvog života napravim živi jebeni pakao ODBIJAM ODBIJAM ODBIJAM NE GLEDAJ ME - U redu je. - NE GLEDAJ ME. - U redu je. Ovde sam. - Ne gledaj me.
----
Mi smo anatema parije razuma Zašto sam pogoñena bolešću? Videla sam vizije Boga i tako će se desiti Spremite se: jer bićete izlomljeni u sitne delove tako će se desiti Gledajte svetlost očajanja sjaj bola i bićete izgnani u tamu Bude ili huljenja (a huljenja će biti) imena prekršilaca izvikivaće se s krovova Bojte se Boga i njegovog zlog saziva
krasta na mojoj koži, plik u mom srcu pokrivači od bubašvaba na kojem igramo to večno stanje opsade Sve će se tako desiti sve reči mog gnusnog daha Upamti svetlost i veruj u svetlost Isus je mrtav a kaluñeri su u ekstazi Mi smo ološ koji svrgava svoje vode i pali miomirise za Baala Hajde da zajedno razmislimo Duševno zdravlje se nalazi u planini kuće Gospodnje na horizontu duše što večno tone Glava je bolna, košuljica srca pokidana Stupaj tlom kojim mudrost šeta Prigrli divne laži hroničinu duševnu bolest duševno zdravih počinje mučenje ---- U 4,48 kada razum pohodi jedan sat i dvanaest minuta ja sam zdravog uma. Kada proñe ponovo me više nece biti, biću raskomadana lutka, groteskna luda. Sada kada sam tu mogu da se vidim ali kada me opčine podli prividi sreće, pogana magija te mašine obmane, ne mogu da dodrnem svoje suštinsko biće. Zašto mi tada verujete a sada ne? Upamti svetlost i veruj u svetlost. Ništa nije važnije. Prestani da sudiš po pojavi i donesi pravu presudu. - U redu je. Biće vam bolje. - Vaša neverica ništa ne leči. Ne gledaj me. ----
Kapak se otvara Oštrina svetlost Sto dve stolice nema prozora Ovde sam ja a tamo je moje telo igra na staklu U nesretno vreme kad nema nesreća Nemaš izbora izbor dolazi naknadno Isecite mi jezik iščupajte mi kosu odsecite mi udove ali ostavite mi moju ljubav radije bih da izgubim noge da mi povade zube iskopaju oči nego da izgubim svoju ljubav
blesni treperi seci gori zavrni prtisni obriši seci blesni trepeni udri gori plutaj trepeni obriši treperi udri treperi blesni gori obriši pritisni zavrni pritisni udri treperi plutaj gori blesni treperi gori
nikada to neće proći
obrisi trepeni udri seci zavrni seci udri seci plutaj treperi blesni udri zavrni pritisni blesni pritisni obrisi treperi zavmi gori treperi obrisi sini obrisi plutaj gori pritisni gori treperi gori blesni
Ništa nije zanavek (ali Ništa)
seci zavrni udri gori treperi obrisi plutaj obriši
treperi gori udri gori blesni obriši pritisni obrši zavrni treperi plutaj seci gori seci udri seci pritisni seci plutaj seci treperi gori obriši
Žrtva. Izvršilac. Posmatrač.
udri gori plutaj treperi blesni treperi gori seci završi pritisni obriši seci blesni treperi obriši treperi udri treperi blesni gori obrisi pritisni treperi zavrni pritisni udri blesni treperi gori treperi blesni
jutro donosi poraz
zavrni seci udri seci plutaj treperi blesni udri zavrni obriši treperi udri seci pritisni blesni pritisni obriši treperi zavrni gori treperi obriši blesni plutaj gori pritisni gori blesni treperi seci
divan bol koji kaže da postojim
treperi udri seci obriši zavmi pritisni gori seci pritisni seci udri treperi blesni pritisni gori seci obriši treperi plutaj blesni treperi obriši pritisni gori seci pritisni seci udri btesni treperi gori
i zdraviji život sutra
----
100 93 86 79
72 65 58 51 44 37 30 23 16 9 2
----
Duševno zdravlje se nalazi u središtu grča, tamo gde prepolovljena duša potpuno sažiže ludilo. Znam sebe. Vidim sebe. Moj život je uhvaćen u mrežu razuma koju je istkao doktor da bi poboljšao duševno zdravlje.
U 4,48 ja ću spavati. Došla sam kod tebe nadajući se da ću se zaceliti. Ti si moj doktor, moj spasilac, moj svemoćni sudija, moj sveštenik, moj bog, hirurg moje duše. A ja sam tvoj preobraćenik na duševno zdravlje.
----
ostvariti ciljeve i ambicije nadvladati prepreke i dosegnuti visoki standard povećati samopoštovanje uspešnim upražnjavanjem talenta nadvladati protivljenje imati kontrolu i uticaj nad drugima braniti sebe braniti svoj psihološki prostor zaštiti svoj ego
primati pažnju biti viñena i saslušana uzbuditi, zapanjiti, fascinirati, šokirati, zaintrigirati, oraspložiti, zabavljati druge biti slobodna od društvenih ograničenja suprotstavljati se prinudi i sputavanju biti nezavisna i delovati u skladu sa željama prkositi konvencijama izbegavati bol izbegavati sram izbrisati staro poniženje obnavljanjem delovanja održati samopoštovanje potisnuti strah nadvladati slabost pripadati biti pihvaćena približiti se i lagodno opštiti s drugim razgovarati na prijateijski način, pričati priče, razmenjivati osećanja, ideje, tajne komunicirati, razgovarati smejati se i šaliti se osvojiti osećanja željenog Drugog biti uz Drugog i ostati mu odan uživati u čulnim iskustvima sa odabranim Drugim hraniti, pomagati, štititi, tešiti, podržavati, negovati ili lečiti biti hranjena, pomagana, štićena, tešena, podržavana, negovana ili lečena oformiti uzajamno prijatan, trajan, saradniški i uzvratni odnos sa Drugim, sa jednakim dobiti oproštaj biti voljena biti slobodna
----
- Videli ste me u najgorem izdanju. - Da. - Ja ne znam ništa o vama. - Ne. - Ali dopadate mi se. - I vi meni. (Tišina) - Vi ste moja poslednja nada. (Duga tišina.) - Vama nije potreban prijatelj, potreban vam je lekar.
(Duga tišina.) - Grešite. (Veoma duga tišina.) - Ali vi imate prijatelje. (Duga tišina.) Imate puno prijatelja. Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružaju toliku podršku? (Duga tišina.) Šta to nudite svojim prijateljima kada vam pružaju toliku podršku? (Duga tišina.) Šta im to nudite? (Tišina.) Mi imamo profesionalan odnos. Mislim da imamo dobar odnos. Ali profesionalan. (Tišina.) Ja osećam vaš bol ali ne mogu da držim vaš život u mojim rukama. (Tišina.) Biće s vama sve u redu. Jaki ste. Znam da će sve biti u redu jer mi se dopadate a ne mogu da vam se dopadaju oni koji se ne dopadaju sami sebi. Ljudi za koje strahujem, to su oni koji mi se ne dopadaju jer oni mrze sebe u tolikoj meri da nikoga ne puštaju blizu sebe. Ali vi mi se dopadate. Nedostajaćete mi. I znam da će s vama biti sve u redu. (Tišina.) Većina mojih pacijenata želi da me ubije. Kada izañem odavde na kraju dana moram da odem kući kod moje voljene i da se opustim. Moram da budem sa svojim prijateljima i da se opustim. Moji prijateiji moraju da budu doista stabilni. (Tišina.) Mrzim ovaj jebeni posao i moji prijateiji moraju da budu duševno zdravi. (Tišina.) Izvinite. - Nije moja greška. - Izvinite, to nije bilo na mestu. - Nije moja greška. - Ne. Nije vaša greška. Izvinite. (Tišina.) Pokušavao sam da objasnim – - Znam. Ja sam ljuta zato što razumem, a ne zato što ne razumem.
---Podgojena Poduprta Izgurana moje telo posustaje moje telo se razleće nema načina da dosegnem više od onoga sto sam već dosegnula uvek ćeš imati jedan delić mene jer si držao moje lice meñu svojim rukama tim brutalnim rukama to će me dokrajčiti mislila sam da je nemo sve dok nije zanemelo kako si nadahnuo ovaj bol? nikada nisam shvatila šta to ne bi trebalo da osećam kao ptica koja promiče ispod podbulog neba moj um se kida pod munjama dok leti sve dalje od oluje Kapak se otvara Oštra svetlost i Ništa Ništa vidi Ništa
Kakva sam ja? dete negacije iz jedne sobe za mučenje u drugu gnusan niz grešaka bez popuštanja pad na svakom koraku moga puta Očajanje me gura u samoubistvo Bol za koji doktori ne mogu da nañu lek Niti im je stalo da ga razumeju
Nadam se da ga nikada neceš razumeti Jer mi se dopadaš Dopadaš mi se Dopadaš mi se mirna crna voda duboka kao večnost hladna kao nebo mirna kao moje srce kad tvog glasa nema smrznuću se u paklu naravno da te volim ti si mi spasao život volela bih da nisi volela bih da nisi volela bih da me ostaviš na miru crno-beli film od da ili ne da ili ne da ili ne da ili ne da ili ne da ili ne uvek sam te volela čak i kada sam te mrzela Kakva sam ja? baš kao moj otac o ne o ne o ne Kapak se otvana Oštra svetlost počinje kidanje
Ne znam više gde da gledam Umorna od traženja u gomili Telepatija i nada Posmatraj zvezde predvidi prošlost i promeni svet srebrnim pomračenjem
jedina stvar koja je postojana jeste uništenje svi ćemo nestati pokušavajuci da ostavimo trag trajniji od nas Nisam sam se ranije ubijala i stoga ne tražite presedane Ono što se ranije desilo bilo je samo početak cikličan strah to nije mesec to je zemlja Kruženje Dragi Bože, dragi Bože, šta da radim? Sve što znam je sneg i crno očajanje Nemam kud da krenem zaludni moralni grč jedina alternativa ubistvu Molim vas ne secite me da biste utvrdili kako sam umrla Ja ću vam reći kako sam umrla Sto lofepramina, četrdeset pet zopiklona, dvadeset pet temazepama, i dvadeset melerila Sve što sam imala Progutala Presekla Obesila Gotovo je
gle evnuha kastrirane misli lobanje razmotane hvatanje zanos kidanje duše
solo simfonija u 4,48 srećan sat kada jasnost dolazi topla tmina koja mi natapa oči ne znam za greh ovo je bolest sticanja veličine ova životna potreba zbog koje bih umrla biti voljena Umirem za onoga koji ne mari Umirem za onoga ko ne zna lomiš me Govori Govori Govori prostrani prsten neuspeha ne gledaj me Moje poslednje uporište Niko ne govori Potvrdi me Posvedoči me Vidi me Voli me moja konačna predaja moj konačni poraz kokoška i dalje igra kokoška neće da stane mislim da misliš o meni onako kako bih da misliš o meni završniperiod završna tačka brini o svojoj mami sada brini o svojoj mami
Crni sneg pada u smrti me držiš nikada slobodna
nemam nikakvu želju za smrću nijedan samoubica to ne želi
gledaj me kako nestajem gledaj me nestajem gledaj me gledaj me gledaj
Sebe nisam nikada srela, to lice zalepljeno na dno mog uma
molim vas razmaknite zavese
-----
Prevod: David Albahari
