Zvoncica
1 Foxy
Zvoncica
2 Foxy
Zvoncica
I - Sali, molim te ostavi te vreće i sipaj nam piće, dok ih ja raspakujem rekla je Rona dok je ulazila u stan. Sali se osvrnula oko sebe. Stan je izgledao mnogo veći od prethodnog. Rona nije birala mnogo između luksuznih vila i malih skučenih kuća ili stanova. Nikad nije znala gde će sestru zateći, a izbor stanova više je vršio Ronin agent i to sve prema trenutnim hirovitim sklonostima umetnice. Rona je svojim dugim nogama pretrčala dugačak hol, zatim veliki salon i nestala iza masivnih vrata. Sali je odmahnula glavom. Bila je mnogo sitnija i da je htela ne bi je mogla stići. Bez žurbe je pogledala oko sebe. Salon je još uvek bio nesređen i morala je da pazi da ne padne preko velikih kutija jer su joj ruke bile zauzete. Bleštavo prepodnevno svetio kupalo je prostoriju kroz reprezentativan zid od stakla, kroz koji je pogled pucao na najlepši deo Las Vegasa. Verovala je da je pogled u večernjim časovima još lepši. Zadovoljno je coknula jezikom setivši se da će tu biti organizovan mali parti, a zatim je požurila za sestrom pomislivši kako je pre podne već dosta odmaklo. Iz salona se ulazilo u veliku trpezariju, a zatim u dobro opremljenu kuhinju. - Barem je nešto na svom mestu. Stvarno Rona, kuda večito žuriš? Tek si došla, nisi se ni raspakovala, a uveće već praviš žurku - Sali je u neverici gledala u Ronu koja je svoje vreće raspakovala i preuzela i njene pokazavši joj rukom na mali bife u uglu kuhinje. - Ne gunđaj, sipaj nam vino i reci mi kako su deca i Bob? Pominjanjem Salinih ljubimaca Rona je uvek vešto prekidala sestrine proteste, jer bi Sali zaboravila na proticanje vremena kad bi počela priču o njima, ali ovog puta Sali se nije dala preći. Ne gledajući u sestru pronašla je čaše i sipala vino. Pogledala je sestru i pre nego što joj je dodala čašu rekla: - Bob nas vodi na ručak, a klince ćeš, nadam se, naći vremena da vidiš. Moram ti reći da su prilično bili ogorčeni kad si se prošli put onako izvukla. Senka tuge preletela je Roninim licem. - Znam... Nije želela da objašnjava sestri razloge. Ne zato što. nisu bile dovoljno bliske, već naprotiv. Nije želela da je opterećuje niti da na njenom licu vidi 3
Foxy
Zvoncica
izraz nemoći jer ne može da joj pomogne. Sali je sve uvek išlo glatko. Imala je divnog muža i troje dece, sve jedno drugom do uha. - Rona, ne možeš večito da bežiš. Ovo je tvoj grad. I znam koliko ga voliš. Nemam ništa protiv putovanja, sam Bog zna koliko mi to nedostaje... - rekla je setno. Rona i Sali su kao mlade devojke dosta zajedno putovale. Kao ambasadori, roditelji su veliki deo života proveli u inostranim zemljama i Salino i njeno odrastanje bilo je protkano stranim kulturama. Poledala je pažljivo sestru, pa nastavila: - Ovo je velik grad, ima u njemu mesta za sve, pa i za takvog gada kao što je tvoj bivši muž. Pitam se šta to uradi da ga baš svaki put sretneš? Poslednji put si zbrisala i nisam znala kako da objasnim klincima zašto nisi došla kod nas na ručak. Rona je nekoliko trenutaka ćutke raspakivala vreće. Sad joj je sve to delovalo glupo. Ali, nekako i dalje nije mogla da se vidi sa Robertom a da joj ne krene mučnina i osećaj beznađa. Ni veliki broj muškaraca koji joj je nakon razvoda prilazio nije mogao da joj vrati samopouzdanje. Nepoverljivost je uzela maha u njenom odnosu sa suprotnim polom. Sestrinog muža, Boba, posmatrala je kao oazu među ostalim muškarcima, nevernicima, iako je znala da nema prava da osuđuje ceo muški rod zbog jednog muškog lažljivca. Nesvesno je odmahnula rukom po vazduhu kao da odbacuje neki teret. Nije mogla da zaboravi koliko joj je taj muškarac značio. Tolika uzburkanost pri njihovim susretima i nakon dve godine razvoda, navodila ju je na pomisao da ga se možda nikada neće ni rešiti. - Slušaj, volela bih da zaobiđem tu temu, - Sali je spustila vreće na veliki pult i prišla Roni, nežno je uhvativši za ruke - ali i sama si rekla da si upoznala puno dobrih muškaraca. Činjenica je da mnogi ne mogu da te baš gledaju drugarski, - odmerila je sestru sa smeškom - jer mislim da to baš i nije moguće. Mislim da je vaš problem i bio što ste toliko različiti. - Kako to misliš? - Mislim da i ti znaš. Rona, ti si vrlo privlačna, to je blaga reč za tebe. Muškarci naprosto polude u tvojoj blizini. - Ako je to tako, zašto to onda nije bilo dovoljno? - A da li može da bude? - I ti i Bob ste različiti, pa ste ipak i dalje zajedno. - Imala si vremena da razmisliš, Rona. Zar posle toliko vremena ne znaš odgovor? 4 Foxy
Zvoncica
- Imam utisak da ćeš mi ti reći - nervozno je izvukla ruke iz sestrinih i krenula da raspakuje stvari. Pokušala je da joj se osmehne, ali je to delovalo prilično neubedljivo. - Robert je kreten. Drugo, dosadan je. Sem što dobro izgleda i ima novca dovoljno da besposličari, taj čovek nema ni trunke ikakvog interesovanja. Nisam videla osobu koju jedino dobar provod interesuje, a ti i dalje ne vidiš po čemu se razlikujete. - Pa završio je koledž, Sali. Ne možeš reći da je glup. - A da li je nekad radio? - Pa, nije morao - iako nije imala nameru da ga brani, i dalje joj nije bilo jasno šta je Sali htela da kaže. - Izvini Rona, ponekad si zaista glupa. Ni ja, ni ti, nismo imale nikad potrebu da radimo, da li je tako? Nismo mi radoholičarke, ali ti kada ne bi slikala više od nedelju dana... Sali je ućutala. Ostavila je sestru da sama izvede zaključak. Pogledala je u Ronu koja je bila već sve raspre mila i zagledala se u nju preko stola. - Poludela bih skroz - nastavila je Rona sestrinu započetu misao. - Ali ja slikanje ne doživljavam kao posao Sali, - osmehnula se sanjalački, a onda dodala jednostavno - ono mi je izazazov. Nekad razlog da udahnem... - Tako je bilo i pre Roberta. I onda si stala. To više nisi bila ti Rona. - Misliš da me je zbog toga varao? Zato što sam stala? Sali je pogledala s nevericom. - Očigledno ja nisam prava osoba koja treba sa tobom da razgovara o tome. Ti Rona voliš da slikaš! A šta je Robert voleo? Da li se za nešto interesovao? Ako misliš da je voleo žene, onda grešiš. Neozbiljan je i, izvini, znam da si ga smatrala šarmantnim, potpuno je plastičan. Pusti nekog drugog u svoj život i videćeš koliko sam u pravu. Život nije crnobela tehnika. I kad si radila grafike Rona, koristila si i sivo, sećaš se? Na reč sivo Rona se trgla. - Nisam ti pokazala najnoviju grafiku? Hajde da je vidiš. - Ovde? - Imam sjajan atelje. Sjajan nije bila dovoljna reč. Sali se našla u verovatno najvećoj prostoriji u stanu. Osvetljenje je bilo fenomenalno i Sali je bilo jasno zašto je Rona izabrala baš ovaj stan. Jedino joj nije bilo jasno zašto se i od koga krila. Zapravo, svuda se potpisivala kao Ron. Verovala je da je to zbog Ronine nesigurnosti. - Koliko nameravaš da ostaneš ovaj put? 5
Foxy
Zvoncica
Rona je šeretski pogledala sestru i sačekala nekoliko trenutaka dok se Sali nije namrštila. - Ostajem ovde za stalno. Ovo je moj grad kao što si rekla. Sada je ovo i moj stan. Blizu smo, a i atelje mi je sjajan i željna sam sestrića. - Dupli razlog za dobar ručak. Obe žene su se okrenule ka izvoru dubokog, prijatnog glasa i radosno poskočile kad su na vratima ugledale visokog, plavokosog muškarca, sa sitnim borama u uglovima usana i očiju, kako ih nasmejano posmatra. - Bobe?! - viknule su uglas. Rona je pritrčala da ga zagrli, dok ih je Sali sa smeškom posmatrala. Bob je bio Ronin drug, zaštitnik i zbog toga je morao da plati dobru odštetu kad je Roberta nokautirao, pošto ga je zajedno sa Ronom zatekao sa drugom ženom u krevetu. Rekao je tada da je svaka para koju je za to platio vredela do zadnjeg centa i da bi ponovo uradio isto. - Kako si ušao? - Sali su otključana vrata uvek izazivala jezu. Znala je da zgrada ima čuvara, ali od kada su u kući imali provalu, više nije bila tako mirna. - Lepo, zajedno sa ekipom koja je došla da namesti stan i izvrši pripreme za prijem. Lepa ti je gajba Rona. Moraš li da ostaneš ili imaš vremena za ručak? - Možemo da idemo, sve sam se dogovorila sa Moli. Nije joj prvi put da namešta prostor prema meni. Ona mi je i pronašla ovaj stan. Ispunio mi je sve uslove. Rona je pri izlasku na momenat izmenila nekoliko reči sa ženom za koju su Sali i Bob pretpostavili da je Moli. Dok su je čekali pogledali su ostali deo stana. Jedna soba je bila zaključana, pa su je Bob i Sali upitno pogledali. - To je ostava. Ne znam gde je ključ. Ako ne pronađem moraćemo je obiti. - Okej, - rekla je pomirljivo Sali - nemam posebnu želju da vidim ostavu, ali sam gladna i bilo bi bolje da me nahranite što pre. Rona je mahnula Moli na izlasku i čestitala u sebi sestri na manjku radoznalosti. Dobro da je na vreme sobu stavila pod ključ. Nije bila sigurna kako bi Sali objasnila dečje motive kojima je počela da oslikava sobu.
6 Foxy
Zvoncica
Rona je pre ručka popila neko osvežavajuće piće koje je za nju poručio Bob. Činilo se da u njemu ima malo alkohola jer je osećala da se polako opušta. Htela je da poruči još jedno pa je pitala Boba kako se to piće zove, ali joj je rekao da je prilično jako i da ukus samo vara, a pošto zna da je ona odgovorna domaćica, siguran je da ne bi želela da spava dok se gosti okupljaju. - Rona ne bi trebalo da pije ništa sem vode. Svako piće popije na eks, bilo da pije koka-kolu ili viski. - Ne ližemo svi piće kao ti Sali. Kad sam žedna ja pijem! - pobunila se Rona. Uvek su imale te sitne čarke. Ni jedna ih nije doživljavala ozbiljno i one su ih vraćale na detinjstvo i vreme kad su mnogo više bile zajedno. I jednoj i drugoj je to veoma nedostajalo, pogotovo u poslednje vreme jer je Rona često putovala. Vreme je, i Sali i Roni kad su bile zajedno, bilo relativna stvar, stoga je Bob uzviknuo kad je pogledao na sat. - Hej, devojke! Ovo mi ne liči na dobro! Nisu bili svesni da je proteklo gotovo sat i po kako su ušli u restoran. Upitno je pogledao u svoju suprugu i nežno je uhvatio za ruku. Roni je knedla zastala u grlu dok ih je posmatrala. Ni nakon deset godina braka njihov odnos nije prešao u svakodnevicu. Ponekad su se gledali tako zaljubljeno da je to prosto bolelo. Bila je svesna da su intimu izbegavali da pokazuju pred njom, ali njihov nemi dogovor još joj je više ukazivao na prazninu u njenom životu. - Sali, ako nisi zaboravila trebalo bi da obavimo još neki poslić u gradu. Mogli bismo stvarno malo da požurimo. - Ostavljate me na cedilu. Moram sve sama da uradim - pokušala je peckanjem da odagna znatiželjne poglede od sebe. Pred Sali nikad nije uspevala da sakrije emocije, a Bob je u čitanju njenih raspoloženja bio nekada bolji i od nje same. Prisilila se na smešak. Nekad joj je sestra izgledala kao zaljubljena tinejdžerka i tad nije baš sve primećivala. Bob se nagao ka njoj preko stola i blago je štipnuo za obraz. - Ti na cedilu? Pa, tamo je cela armija. Uostalom draga, tebi bi sad bilo najbolje kada bi se uvukla u kupatilo i malo potopila u kadu. - Idem prvo do Kler. Imam na umu jednu drugu vrstu opuštanja, a imaću vremena i za leškarenje u kadi - rekla je pomalo zagonetno. Nemojte večeras kasniti - dodala je i pogledala u Sali koja se uvek teško rastajala od dece. Nekoliko minuta kasnije rastali su se uz smeh pred kafeom. Odbila je da je povezu do Salve i prodornim zviždukom zaustavila taksi. Nakon što 7
Foxy
Zvoncica
je taksisti rekla adresu zavalila se udobno na zadnje sedište. Gužva je na ulicama bila velika pa je mogla da se opusti jer će taksisti biti potrebno pola sata da stigne na odredište. Nije je brinulo ako baš sve ne završi. Pravljenje žurke nije bio njen problem u životu. Selidba takode. Do sad je promenila barem šest država. I pored toga volela je dosta da putuje. Prošle godine obišla je Evropu, pre toga je bila u Aziji. Jedan kofer je stalno bio spreman u ormanu. Volela je da slikom ovekoveči svoj doživljaj različitih kultura, pa su, pored prirode i ljudi, česta tema njenih slika bili upravo različiti stilovi gradnje. To je bila njena diplomska studija i tu temu je izučavala godinama potom, tako da je često pozivana na evropske i amerikčke arhitektonske univerzitete kao umetnička potpora. Uživala je u rejtingu traženog slikara, a to joj je omogućavalo život bez odricanja i mogućnost za putovanja. Nije imala porodicu zbog koje bi se skrasila na jednom mestu. Prošle su godine pre nego se vratila u Vegas. Priznala je sebi da se malo umorila od puta i da je glavni razlog što se vratila taj da je htela da bude malo bliža Sali i dečurliji. - Stigli smo gospođice - vozačev glas je trgao iz razmišljanja. Platila je vozaču da je sačeka jer je u ovom kraju bilo teško naći taksi. Gospođica? Nasmešila se. Imala je dvadeset i devet godina i povremeno se osećala kao gospođa u poodmaklim godinama. Mlado se osećala jedino kada bi slikala. U međuvremenu osećaj za godine zavisio je od raspoloženja i okoline. Ušla je u luksuzan butik. Zaboravila je da rezerviše haljinu koja joj se najviše dopala. Vlasnica, Kler poslala joj je snimke poslednje revije i Rona se pitala da li je s kupovinom zakasnila. Model koji joj se dopao bio je unikatan, a u ovom gradu bilo je dovoljno bogate klijentele koja je svoj novac pored kockarnica trošila i na lepe žene. Kratko podšišana po poslednjoj modi, starija, plava žena joj je odmah prišla. - Dobar dan Rona, kako vam mogu pomoći? Bila je to Kler, vlasnica lokala. Rona je već dugo godina poznavala i često kupovala ovde, naravno, kada bi se kojim slučajem zatekla u gradu. Sad je nije bilo zaista dugo. - Oh, Kler nisam te zvala, bila sam u gužvi oko selidbe. Pogledala sam poslednju kolekciju, - rekla je uz osmeh - mislim da mi danas treba nešto vatreno. Uostalom mislim da poznaješ moj ukus. 8 Foxy
Zvoncica
Kler je trunka nelagode prošla licem. Znala je da Rona nikad mnogo ne bira. Uvek je to bilo gotovo u pet minuta, kao da je došla po staru prijateljicu da je na brzaka pokupi da odu na kafu. Nije probala stvari. Uzimala je i na neviđeno, često samo preko mejla, dok su druge žene probale na tuce modela ili tražile da ih manekenke nose da bi videle kako se odeća ponaša pri hodu. Sada je jedna mlada devojka upravo probala baš tu haljinu. I nažalost stajala joj je savršeno. Rona je s iznenađenjem ispratila njen pogled. Devojka se ljupko okretala po prostoriji. Pogledom je potražila pažnju muškarca koji je sedeo udobno zavaljen u fotelji i prelistavao Tajms. - Makse, kako ti se dopada? - Ejmi, da ta haljina nije malo... - videlo se da pokušava da napravi povoljan izbor reči - smela? Muškarac je prišao da je malo pobliže pogleda kad mu je pogled privukla Rona koja je kao hipnotisana gledala u haljinu. Mačkast osmeh mu je preleteo preko usana kada je shvatio koliko žena koja je bila svega nekoliko koraka udaljena želi ovu haljinu. U toj želji je pročitao nešto neobično. Rešio je da se malo poigra. Poželeo je da vidi kako reaguje kad joj nešto izmiče iz ruke. - Makse, ti me uopšte ne slušaš - prekorela ga je mlada devojka. Svaki put odlutaš negde. Kaži, kako mi stoji? - plavuša mu se mazno obesila oko vrata i nežno ga poljubila u obraz. - Pa... draga, ne znam ni jednu ženu kojoj bi bolje pristajala - pogledao je mladu ženu kao da je zaista jedina na svetu, a zatim se zagledao pravo u Ronu, bezobrazno i izazivački, tako da se osetila ogoljeno i bedno. Noga joj je klecnula. Imao je tako tamne i prodorne oči da joj je ličio na nekog latino lepotana. Nadmeni maco, pomislila je u sebi, mora da je primetio kako gleda u haljinu pa joj sad prkosi. Devojka joj nije ništa skrivila, ali... - Kler volela bih da vidim - rekla je dovoljno glasno ali ne i prenapadno kako bi je i devojka mogla čuti - haljinu bolje zlata, koju ste izložili u katalogu ovog meseca, onu sa izrezom na leđima. Nadam se da ste je sačuvali za mene jer nisam imala kad da vam se javim. Ta haljina jeste bila lepa, ali ona će kupiti crvenu, a plavuša će kupiti zlatnu, samo ona toga još nije bila svesna. Zlatna joj je po slobodnoj proceni bila pomalo tesna. Plavuši bi stajala savršeno. Na njoj će delovati provokativno, malo van njenog ukusa ali dovoljno da Maksu, kako ga je već slatka plavuša zvala, promeni tok misli. Vreme je da se otvore karte, pomislila je zlobno. 9
Foxy
Zvoncica
- Želite li da je probate? - Naravno, planiram je za večeras, ne bih želela da imam neke nedoumice. Kler je pucnula prstima i jedna devojka je povela Ronu do kabine gde joj je pomogla da se presvuče. Uz haljinu su bile kreirane i posebne zlatne cipele vrlo visokih potpetica. Rona je gracioznim korakom izašla iz kabine. Hod joj je bio zaista zanosan, pomislila je Kler. Ni jedna manekenka koju je znala nije imala takav hod, ali ni takve obline pomislila je sa smeškom. Ipak, haljina joj je bila malo tesna, ali je primetila da gospodin Maks nije video nikakav problem u tome, izgledao je kao mačor koji lovi goluba. Pogled mu je bio pao na dubok izrez na leđima koji se spuštao skroz ispod pojasa, ostavljajući posmatrača u nedoumici da li žena koja je nosi ima u posedu bilo kakav donji veš. Kler je pomislila da bi Roni crvena haljina ipak bolje pristajala. Plava devojka je stajala sad nesigurno pred ogledalom dok joj je pogled lutao ka božanstvenoj crnoj ženi koja se ogledala u njenoj blizini. - Mislim da mi je pomalo tesna - Rona se pogledala u ogledalu zamišljeno. - Mogli bismo je malo popustiti, mada mislim da vam stoji savršeno. - Ne, nikako, potrebna mi je za večeras - rekla je uz sladak osmeh. Mislila sam da obučem onu crvenu koju sam prošle godine kupila od vas, ali ne, - napravila je malu pauzu - znate na šta mislim... - dodala je zagonetno. - Zlatno je sad popularno. Možda svratim kasnije, ako budem uhvatila malo vremena. Neke prepravke su mi zaista potrebne - osvrnula se pred ogledalom kratko sa još jednim kritičkim pogledom, a onda krenula ka kabini da se presvuče. - Da jeste - rekla je Kler sa smeškom. Poznavala je dovoljno dugo Ronu, da je bila potpuno uverena da će joj koliko večeras isporučiti onu crvenu haljinu od koje će plavuša za pet minuta odustati. - Moraću se zadovoljiti onom koju sam kupila u Venecueli prošli mesec iako je ova mnogo lepša. Boja zlata je za plavuše, one deluju mnogo atraktivnije u njima od crnki, ali ja tu boju prosto obožavam - dobacila je preko ramena Rona dok je nestajala iza vrata kabine. Ponovo se presvukla i na izlazu ostavila Kler novu adresu, ljupko se osmehnula i samo je Maks video kada je namignula Kler dok je izlazila. Kakva mala lažljivica, pomislio je sa smeškom. Okrenuo se ka Ejmi i gotovo zinuo od čuda kada je shvatio da je nestala. Verovatno se presvlači. 10 Foxy
Zvoncica
Ta njegova pretpostavka je bila tačna ali nedovoljna da ga pripremi za iznenađenje. Nakon nekoliko minuta, pošto je crnka otišla pred njim je stajala Ejmi u zlatnoj haljini koja joj je zaista bolje pristajala od crvene koja joj je bila velika. Sirova svila je bila zahtevnija i tražila je malo bujnije telo od Ejminog. Nije ni sumnjao oko kog tela će sirova svila pristajati savršeno. - Ona žena zaista ima pravo. I ja bih pre uzela zlatnu. Nadam se da se ne ljutiš što si toliko čekao. - Ma, hajde, imam jednu sestru i to nemoguću, ali ti ova zaista bolje pristaje mada mi se ne sviđa ovaj izrez na leđima. Može li to malo da se smanji? - Na onoj ženi ti se taj izrez neobično dopao, brate - namignula mu je Ejmi, kojoj ništa nije moglo da promakne kad je on bio u pitanju. Pogledao je u njeno nežno lice pomalo iznenađeno i jamice koje su se pojavile na nežnom licu boje breskve i shvatio da šta god da obuče njegova sestra ne može delovati prostački. - Da li si ti zadovoljna? - upitao je pomirljivo. - Prezadovoljna - rekla je sa osmehom. Nije mogao da ne pomisli kako će još neko biti večeras zadovoljan. Pomislio je da nagovori Ejmi da kupi i crvenu, ali je tako gubio mogućnost da vidi nekog drugog u toj haljini. Bilo je to malo sebično od njega, ali niko nije bio imun na takvu lepotu. Pomislio je da svrati nešto kasnije i sazna nekako od Kler adresu zanosne crnke. Sestru nije zaista dugo video i bilo mu je pomalo krivo što će je uskoro morati odbiti. - Hajde da se presvučem pa te vodim negde na večeru - rekla je Eni dok su sedali u srebrni ferari, poklon za njen dvadeseti rođendan. Maks je insistirao da Ejmi vozi. - Moraćeš da to ostaviš za sutra. Večeras treba da idem na jedan prijem. Zainteresovan sam da upoznam jednog slikara, čija mi je pomoć potrebna oko jednog projekta. Sada je u gradu i idem tamo sa jednom starom prijateljicom koja ga poznaje. - Lutalice jedna, ne laži - pogledala ga je optužujuće. - Opet te neću videti mesec dana. - Mesec? Pa to je super. Toliko si se presvlačila da je možda već i prošao. Ne moraš me voditi na večeru. Mogla bi me odvesti na ručak ako nemaš ništa protiv, nisam doručkovao. Ejmi ga je pogledala prekorno, jer se izvukao kao i obično. Znala je da će to opet biti neki ručak na brzinu i da će se ponovo mesecima izgubiti, ali nije imala druge do da pristane. 11
Foxy
Zvoncica
- Dobro, i ja sam gladna. Vodim te na klopu ali planiraj da svratiš ukoliko se nisi i roditelja odrekao. Nisam mogla da ih slažem, Makse znaju da si u gradu i krajnje je vreme da nađeš malo vremena za njih. Kler ih je iz lokala ispratila sa smeškom. Nekoliko minuta kasnije lepo upakovan paket bio je na putu do Avenije 5, prestižnog dela grada.
12 Foxy
Zvoncica
II Rona nikada nije imala više od trideset zvanica. Atmosfera je na uvek bila opuštena, posluženje na vreme servirano i još uvek toplo i kad se i poslednja lenja zvanica pojavi. Gledala je da napravi odnos pola-pola. Deo ljudi se poznavao, a deo je bar čuo za druge i žarko želeo da sklopi to poznanstvo. Razgovor u takvim grupama nikad nije bio nategnut i dosadan. Nije volela stroge, formalne prijeme. Ljudi su mogli doći i u smokingu, ali bi do kraja bila to prava tinejdžerska žurka iako je bilo gostiju i preko pedeset godina. Rona je uživala, znala je da ume da opusti ljude i sada je gledala kako se žurka zahuktava. Najbolje od svega je što se na kraju nije znalo ko je domaćin i ona je mogla da se lepo udalji i ostavi goste da se sami zabavljaju. Ali nikad to nije i uradila. Ma koliko bila umorna uživala je do kraja. Prošla je pogledom po salonu i uočila da još nema Pem. Nije stigla da se sa njom čuje, ali nije ličilo na nju da kasni. Pitala se šta je to toliko zadržalo. Krenula je ka kuhinji da proveri da li je sve u redu, više zato što joj je bila boljka da se vrzma po kuhinji nego zato što je to bilo zaista potrebno. Naletela je na Sali koja je slatko lizala prste. - Zar te mama nije učila da se ne jede prstima? - Ne, ja sam bila Pepeljuga i imala sam zlu sestru kojoj je mama posvećivala svu pažnju. Ali joj to nije puno pomoglo i dalje je nervozna, nevaspitana i nadrndana. - Nisam nervozna. - Oh, draga jesi, bežiš u kuhinju. - Dakle sad imam i psihoanalitičara. Kaži mi šta me muči? - Muči te što na primer tu fenomenalnu haljinu nemaš kome da prikažeš. Kada si kupila to blago? Ne sećam se da sam je ranije videla na tebi. To možda i nije bilo tako daleko od istine, priznala je sebi da se potrudila da bolje izgleda, ali s kojom svrhom kad zaista nije mogla da očekuje da se one izazivačke oči pojave večeras na njenom prijemu. To nikako nije htela da prizna sestri jer je znala koliko pitanja može da postavi u sekundi i koliko joj je stalo da je vidi srećnu, makar u kakvojtakvoj vezi. Uostalom, sem imena Maks, o njemu nije ništa znala. 13
Foxy
Zvoncica
Odrekla se ideje da će naći srodnu dušu, ali je rešila svojski da se potrudi oko deteta. Lov je upravo počeo. Morala je da prizna da je zapravo bila zainteresovana. Deo svesti se vrteo oko plavuše koja nije bila ništa kriva, ali u ovoj njenoj borbi nije imala pardona ni prema kome. Razmišljala je da ujutru upita Kler, vlasnicu butika ko je bio taj macan. Sestri je samo rekla: - Hajde, Sali kupujem nešto zato što mi se to dopada, a ne da bih nekog impresionirala. Izrekla je gnusnu laž, a pored toga bila je i besna što razmišlja na žurci, na kojoj bi trebalo da se samo dobro zabavlja, o nekom koji se uklapao u dobro poznat obrazac muškarca. - Znači ništa ti ne bi značilo kad bi neki markantni, snažan i neodoljiv muškarac bio trenutno impresioniran. - Šta je tebe spopalo danas? - Ma, ništa - nasmešila se Sali. - Eno, stigla ti je Pem! - rekla je i, nesačekavši da im Pem priđe, Sali je odlepršala dalje sa zagonetnim izrazom na licu. Rona se okrenula sa osmehom na usnama ka vratima. Osmeh joj se zaledio kad se susrela sa plamtećim pogledom crnokosog muškarca koji je gledao preko Pemine glave. Šta će on ovde, pomislila je unezvereno. Mozak joj je radio grozničavo. Setila se da je Pem pominjala nekog njenog prijatelja koji je jako zainteresovan za njene slike. Pem je zastala da se pozdravi sa jednim prijateljem, ali Maks nije zastao da je sačeka. Njena nervoza je dostigla kulminaciju kad je shvatila da on ide pravo prema njoj. Dodatno je iznervirao tendenciozni pogled na haljinu koji se najviše zadržao na njenim punim grudima. Nervirao ju je tako očigledan prostakluk i uzbuđenje koje je namah osetila pripisala je besu. Zar da slika za prostaka? Pem mora da je poludeia. Ili je i ona blesava kao ona devojka u butiku. - Da vidimo... - obratio joj se pre nego što je stigla bilo šta da kaže devojka koja zna šta hoće. Jedini problem je u tome što ne razlikuje boje. Niste daltonista? - Ne, nisam. Naravno da znam šta hoću. Nisam poput nekih plavih lutkica na koje utiče sud neke žene koju ni ne poznaju. - Tako mislite? - Maksu se nije dopalo kako je opisala Ejmi. - Možda se samo povela za mišljenjem lepe žene koja je ušla u butik, vrlo elegantne, pomalo u žurbi, ali vrlo odlučno. Da li je to zločin? 14 Foxy
Zvoncica
- Zašto joj niste pomogli? Mogli ste je posavetovati. Čini se da ste stariji i iskusniji - nije bila baš najponosnija na ovakvu žaoku, ali ni njegove nisu bile bolje, pa je na njegov iznenađen pogled samo jače isturila bradu. Nije mu promaklo isticanje razlike u godinama njega i njegove sestre. Zaista je bila dosta mlađa, ali činjenica da ona nikako nije mogla znati njegove rodbinske odnose, njenu opasku je učinila vrlo zanimljivom. Nije ni pokušao da joj pojasni situaciju. Zašto bi? - Mislim da sam hteo da ovu haljinu vidim na nekom ko je stariji i iskusniji - nije želeo da flertuje ali nije mogao da odoli porivu da gleda u to gipko telo sapeto crvenom svilom. Kroz um mu je prošla slika njenog nagog tela i on je nevoljno osetio kako mu se puls ubrzava. Zaustio je da još nešto kaže kad mu se jedna ruka provukla pod njegovu. - Makse dragi, vidim da si već upoznao domaćicu. Rona se preneraženo pitala u kakvom su odnosu njih dvoje. Pem je napomenula da ima novog muškarca u svom životu. Ali Maks? - Ti baš ne gubiš vreme - nastavila je Pem ne primećujući napetost koja je vladala. - Da li ste pričali o poslu? - rekla je obraćajući se svojim maznim glasom Maksu, a zatim je znatiželjno osmotrila svoju lepu prijateljicu uputivši i njoj pitanje. - Maks me već dugo pritiska da vas povežem, potrebne su mu tvoje usluge, da li ti je to već spomenuo? - Nisam još. Zapravo, pričali smo o haljinama - rekao je Maks sa zagonetnim smeškom na usnama. Pem je iznenađeno podigla desnu obrvu kao i uvek kada bi je nešto posebno iznenadilo i upitno se zagledala u Ronu. Rona je bila lepša nego ikad. Nije je videla oko dve godine, jer je Rona bežala od modernih vidova komunikacije i retko je koristila mobilni. To je bio njen način izolacije, koja joj je bila neophodna za ono što radi. Gorela je od nestrpljenja da vidi njene nove slike. Pem je Ronu posmatrala kao neko ko je duboko razumeo umetnost. Bilo je dovoljno da je pogleda i da shvati da je Rona sada zreo umetnik. Na sebi je imala vatreno crvenu haljinu, što joj je pristajalo na neki poseban način. Tamne kože, sjajne, teške, crne kose koja je sezala do struka, vrlo visoka, Rona je privlačila pažnju gde god bi se pojavila. U šali je često nazivala Poki, nešto kao skraćeno od Pokahontas, indijanke iz omiljenog crtaća njenog petogodišnjeg sina koji je Ronu naprosto obožavao. Imala je krupne bademaste oči, uzan, malo povijen nos, pune usne i lepo ovalno lice. Pogledala je u svoju prijateljicu zadivljeno. 15
Foxy
Zvoncica
- Rona, izgledaš lepše nego ikad. Jedva čekam da vidim Svetla Sardinije - Pem je snažno zagrlila svoju visoku prijateljicu. Rona se grleno nasmejala i zagrlila prijateljicu. Znala je kakav je Pem skener i to je bio jedan od razloga zašto se opredelila za pejzaže, iako je Pem uporno nagovarala da se vrati portretu gde je kako je pričala bila Ronina snaga. Iako je bio zatečen, Maks ničim to nije pokazao. Posmatrao je srdačan susret dve prijateljice koje su se očigledno dobro poznavale. Nikada do sada mu se nije desilo da ne zna gotovo ništa o nekom čiji ga rad zanima. U svojoj galeriji je imao nekoliko njenih slika koje mu je Pem iz svoje zbirke dozvolila da izloži. Ali nisu ga zanimale toliko slike, koliko stručnost autora u jednoj drugoj oblasti. Njeno ime iskakalo je na svim naučnim forumima, kada je u pitanju srednjovekovna arhitektura i već je neko vreme bio zainteresovan za njen rad. Kad je kod Pem primetio slike sa njenim potpisom pomislio je da je našao način kako da dođe do umetnika. Pem mu nikada nije rekla da je u pitanju žena, verovatno je pretpostavljala da zna. Snaga koja je izbijala iz Roninih slika bila je divlja, pomalo muška. Ništa ga nije moglo pripremiti na to da je slikar i arhitekta kojeg je toliko želeo da upozna zanosna, egzotična žena. Nakašljao se šaljivo da bi prekinuo Pemino neumorno ispitivanje. Instiktivno je osećao da je veliki deo Ronine pažnje i dalje usmeren na njega. - Ron Malori? - pogledao je upitno u Ronu, iako je već pretpostavljao koji će biti odgovor. Kada je klimnula glavom Ronino lice je iz nasmejanog prešlo u zategnutu hladnu masku. Samo su joj bademaste, sjajne oči gorele platneno. Nije znao šta misli. To ga je Ijuitilo. Hteo je da zna šta joj se vrzmalo po glavi. - Kao što vidite, zatečen sam. Očekivao sam muškarca. - Razočarani?! - Rona nije mogla da suspregne zajedljivi ton i to je ljutilo. - Ne, nisam - rekao je zamišljeno. - Nije me prevarilo to što se predstavljate kao Ron, vise vaše slike. Ali, - dodao je sa smeškom - sad je mnogo toga jasnije. - Uvek govorite u zagonetkama? - Pa, znam šta je hteo da kaže Rona - dodala je uz osmeh Pem, kojoj se ova situacija izuzetno dopala. - Ne. Mislim da sam ponekad možda isuviše direktan. Možda moje ponašanje i nije bilo najbolje u proteklih par sati. Želeo bih da vam se 16
Foxy
Zvoncica
izvinim i zamolim vas da izađete sa mnom na večeru. Voleo bih kada bismo se malo bolje upoznali. Imam nekoliko predloga za vas, a teško da ih mogu ovde izložiti - izraz lica mu je bio potpuno nevin, lišen jačih emocija, tako da se Rona zapitala kako to uspeva. - Da li bi vam odgovaralo sutra u sedam?- pitanje je postavio nonšalantno, potpuno potiskujući utisak o bezobzirnom mačo lepotanu koji sve dobija na čisto muški seksipil. Rona je na momenat pomislila kako bi bilo bolje da to bude ručak, jer uglađen ton ovog čoveka ništa joj dobro nije mogao doneti. Nije joj se svideo brz prelazak sa bezobraznog tona na hladan i uglađen i zapitala se kakav zapravo čovek stoji pred njom. Bez obzira na ton nije mogla da ne oseti jak seksualni naboj koji je prosto vrcao među njima i pomislila je kako verovatno dugo nije imala nekog muškarca u svom životu kad ovako reaguje na ovog mačo zavodnika. I ranije je sretala lepotane, zavodljive i odlučne, ali je na njih bila imuna. Sada je nešto kočilo. Neki mali signal u glavi koji nije mogla da prenebegne. Razmišljala je o tome da ga odbije, kad se kraj njih stvorio mladić koji je posluživao pića. - Da li ste za piće? - ponudio ih je uz osmeh. Pem je pogledala poslužavnik i duboko uzdahnula. . - Služe li ovde ikada bezalkoholna pića? - promrmljala je ozlojeđeno Pem, nesvesna mladićeve nelagode koji kao da se osetio kriv zbog toga. - Odmah ću vam doneti, šta želite da popijete? - Oh, bez brige uzeću sama, idem da vidim Sali. Rona, videćemo se kasnije. Vi nastavite gde ste stali - rekla je uz Ijubak osmeh, mahnula rukom Sali i žurno se odaljila od njih. Rona nije stigla da protestvuje. Zapustila je ostale goste i sad joj Pem nije ostavila baš dosta prostora da može da pobegne od ovog crnog pantera, koji je kad se okrenula u ruci držao dve čaše sa viskijem bez leda. Podigla je obrvu. Naučila je godinama da ljude drži na izvesnom odstojanju. Ne bi trebalo da beži čim se na vidiku pojavi lep čovek, samouverenog izgleda. Jedini problem je bio u tome što je poslednjih godina sretala na desetine lepih i pametnih muškaraca, ali ni jednom do sada se nije osetila toliko usplahireno i nervozno. U isti mah je nervirao i uzbuđivao. Osećala je potrebu da zbriše ali i da ostane privučena jakim magnetizmom neke specifične harizme ovog čoveka. Ovaj čovek nije bio glup. Bio je opasan. Uzela je, uz nategnut smešak, čašu iz njegove ruke i gledajući ga preko ruba čaše oprezno otpila mali gutljaj. Maks je i nesvesno posmatrao njene usne dok je pila. Poželeo je da svojim usnama pokupi kap viskija koja se zadržala na punoj gornjoj usni kad je ona nehajno jezikom prešla preko 17
Foxy
Zvoncica
nje. Od njegovog pogleda i tišine kojom ju je posmatrao Rona je osetila snažno komešanje u dnu stomaka. Nije morao da je dodirne da bi ga poželela u krevetu. Osetila je strah od jačine seksualnog nagona kad je shvatila da joj ne bi smetalo ni da je poljubi tu, pred svim zvanicama. Nije bila preterani moralista, ali emocije nije nikad pokazivala pred drugima, ma koliko bile jake. Setila se da je bivši muž optuživao da je hladna i površna. Ona ga je volela celog svog života i mislila je kako je nežnost koju je osećala prema njemu dovoljna za ljubav između muškarca i žene. Prvi put je osetila nešto drugo, samo u jednom pogledu. - O čemu razmišljaš? - Maks je i nesvesno prešao na prisniji ton pod talasom koji ih je na momenat potpuno odvojio od okruženja. Znao je o čemu razmišlja. Nešto mu je govorilo da ne treba da joj da do znanja da zna. Makar ne otvoreno. Iznenadio se kad je dobio odgovor. Skoro nesvesno, kao u transu, Rona mu je prišla. Ovlaš se naslonivši na njegovo čvrsto telo, naslonila je poluotvorene usne na njegove i teško dišući, hrapavim glasom prošaptala: - Zaista te interesuje? Prstima je blago prešla preko njegove kravate da bi se potom odvojila dok on nije postao svestan da se okrenula i provukla se između dva gosta. Pomislila je kako je beg u ovom trenutku kukavički ali je neizbežan. Stvari su izmicale kontroli, a nekako je bila sigurna da Maks nije osoba kojom bi mogla lako da manipuliše. Bar ne dok ga malo bolje ne "upozna. Noge su joj bile poput želea i svatila je da se ponaša glupo, ali nije sad mogla više samo da stoji kraj njega. Maks je otpratio pogledom njihanje njenih zrelih bokova, sapetih crvenom svilom zaustavljajući dah pri svakom njenom pokretu sve dok nije stala kraj starijeg muškarca, koji ga je neodoljivo podsećao na nekog ali sad nije mogao da se seti koga. lako stariji, bio je vrlo muževan i njegove usne su ljubile mnoge žene. Nije brinuo. Između ovih varnica nema trećeg. U to je bio siguran. Rona je pričala sa njim ne okrećući se više u njegovom pravcu. Ostavila ga je bez odgovora, ali mu je rekla mnogo više da bi se mogla izvući bezbedno. Morao je otići odavde dok su ovi ljudi tu. Otpio je jedan dobar gutljaj viskija i krenuo da pronađe Pem. Ona je, kao i što je rekla, čavrljala sa jednom lepom ženom, sitnom ali neverovatno ljupkom. Maks je nekako znao da je to Ronina sestra. Nije znao kako pošto nisu ličile. Ipak je u to bio siguran. Sačekao je da ga Pem predstavi, a onda je zamolio da na momenat popričaju nasamo. 18
Foxy
Zvoncica
Pem je iznenađeno podigla obrvu, a zatim nemo klimnula glavom i uz osmeh izašla s njim na balkon. - Dešava li se nešto što bi trebala da znam? - rekla je uz šaljiv osmeh. - Ništa ti ne bi trebala da znaš pošto si najveća tračara u Vegasu rekao je Maks uz malo nervozan osmeh. - Makse, oduvek si bio drzak. Mada je to deo tvoga šarma, molim te nemoj da preteruješ. To što je tebe Amor čvrknuo strelicom ne znači da moraš da režiš kao ranjen panter. Nije to ništa, dešava se svakom. Nije mogao da se ne nasmeje. - Predviđaš li ti i budućnost? Znaš, Nostradamus bi ti pozavideo u tom slučaju. - Ne, - zgroženo je rekla Pem - ti i ona, toliko ste komplikovani da bi i Nostradamus digao ruke od vas. Pogledala je u Maksovo zamišljeno lice. - Pretpostavljam da mi ništa nećeš reći o njoj. - Ne, neću. Nekad treba i ćutati. - I ti si baš sad našla da ćutiš? - rekao je razdraženo. Pem i on su bili dugo prijatelji. Pitao se kako Ronu nije ranije upoznao s obzirom da su i ona i Pem bile očigledno bliske. - Nekad je tako pametnije. Ponekad su stvari toliko složene da svako uplitanje može izaći na zlo. Maks je na to samo hladno pogledao. Zapalio je cigretu, i snažno povukao jedan dim. - Zar ti nisi ostavio cigrete? - Jesam. - Pa, zašto onda sad pušiš? - To je privremeno. - Hmm... Dobro, pošto si tako razdražljiv ostaviću te. Ionako znam da sam ostala bez pratnje. Maks je ćutao, ali je Pem znala da je uvek palio cigaretu pošto bi rešio da napusti neko mesto ili da prekine neki razgovor. Oduvek je smatrala da svi umetnički tipovi imaju po neki kapric. Problem u Maksu je bio taj što ih je on naprosto imao i suviše. Kao i Rona, pomislila je jetko. Biće to interesantna priča. Pem naprosto nikad nije mogla da zaboravi da je novinar. Zato je Maks zlobno i nazivao tračarom. 19 Foxy
Zvoncica
Rona je bila svesna svakog Maksovog pokreta, ma gde se on nalazio. Kao da su joj se najednom probudili neki jedinstveni senzori za koje nije ranije znala da postoje. Videla je kad je prišao Pem. I kad je potom izašao sa njom na balkon. Nagrizala je sumnja, blesava ljubomora i posesivnost. Videla je kada je Pem ponovo ušla sa zagonetnim smeškom na usnama. Grozničavo je razmišljala. Da nije slučajno sa Pem u vezi? Pem je pominjala da ima nekog muškarca u svom životu, sada nije mogla da se seti njegovog imena. Da li joj je Pem uopšte i rekla? I poslednja dlačica na telu joj se ispravila kad joj je vreo dah zažario vrat. - Koliko ovo još treba da traje? - zarežao je nestrpljivo. Rona ga je sluđeno pogledala, a onda je on bez reči otišao. Ostatak večeri je za Ronu bio pravi pakao. Pem je kasnije sa njom nakratko čavrljala ali Maksa nije spomenula ni jedanput. Rona nije htela da je pita, a Pem je samo ćutala. Polako je počeo da je nagriza osećaj nelojalnosti prema prijateljici, jer njena zainteresovanost za Maksa mora da je bila očigledna i Pem koliko i Sali koja je za Maksa pitala onako usput. Kada je Pem najavila odlazak, Rona se ozbiljno uplašila da joj se prijateljica naljutila. - Ne budi tako kisela - zagrlila je Pem na izlazu. - Vidimo se uskoro. Htela sam da izađem s tobom. Imam nekih promena u životu - rekla je zagonetno. - Zašto imam utisak da je muškarac u pitanju? - I jeste. Trebali smo da dođemo zajedno, ali je danas na putu. Treba da se vrati svaki čas, pa želim da ga sačekam kod kuće. Kod kuće? Ron je na ovu izjavu upitno podigla obrvu. Pem teško stupa u tako blizak odnos. Laknulo joj je što to nije Maks i sad je bila vidno zainteresovana kakvog je to muškarca Pem uvela u svoj dom. Pokušala je da je ispita u vezi toga skrećući misli sa Maksa na bezbednije područje. Pem je samo obešenjački namignula i rekla samo: - Videćeš - i uz osmeh je napustila. Rona se pitala kako njen sin Deni na to reaguje. Prošlom momku je bio pravio pakao. Živeo je u nadi da će mu se mama i tata konačno pomiriti. Kad je Pem otišla Rona je bezobrazno poželela da su i svi ostali gosti otišli. Osvrnula se po prostoriji i pogledala zvanice koje su se i dalje dobro 20
Foxy
Zvoncica
zabavljale. Neko je pozvao po imenu. Osmehnula se i odmahnula rukom. Odjednom se osetila umorno. Dok su se gosti zabavljali Rona je sela na sofu i odsutno milovala skulpturu Narcisa njenog omiljenog vajara Dona Klifa koju su joj Bob i Sali poklonili za useljenje. - Znala sam da će ti se dopasti. Samo nisam znala koliko. Ronu je Salin glas trgao iz misli i ona se blesavo zagledala u njene mačkaste oči. - Smitovi odlaze, mislim da su hteli da se pozdrave s tobom. Rona je samo nehajno klimnula glavom i krenula da isprati goste. Nakon nepuna dva sata svi gosti su bili ispraćeni, uključujući i njenu sestru i zeta koji su izašli među prvima. Pomislila je kako oni uvek žure radi dece. - Mislim da se nismo dogovorili do kraja. Iako je predosećala da će ga ove večeri ponovo videti Ronu je njegov duboki, strašću obojen glas trgao toliko da je odskočila. Maks je sedeo na sofi kraj Narcisa. Nije sedeo zavaljeno kao Robert, koji je uvek delovao suviše nonšalantno. Muškarac pred njenim očima izgledao je krajnje napeto. Telo mu je bilo pod velikim uglom nagnuto napred. Poželela je da ga slika tako. Zagledala se ispitivački u njegovo oštro lice. Imao je snažnu vilicu, pune usne jasnih linija i malo povijen, uzan nos. Na njegovom licu su bile ipak najupečatljivije oči. Jake obrve bile su izuzetno dugačke i tamne. Imao je krupne, tamne oči gotovo metalnog odsjaja. Nestrpljiv zbog njenog ćutanja, Maks je polako ustao ali joj i dalje nije prilazio. U njenoj kuhinji su se i dalje čuli glasovi. Jedan konobar je ušao u salon, okrznuo ih ovlaš pogledom i u jedan pokretni stočić počeo da slaže preostalo posluženje sa stolova. Bilo je očigledno da će ovo još dugo potrajati. - O, pa jesmo - odgovorila je pošto se malo pribrala. - Odgovara mi sutra u sedam. - Onda u sedam. Doći ću po tebe. Krenuo je ka vratima, a onda se na kratko osvrnuo i pažljivo je pogledao. Mislila je da će još nešto reći, ali je on odmah potom izašao.
21 Foxy
Zvoncica
III Rona je jutarnju kafu popila u malom retro kafeu koji je bio odmah pored njene zgrade. Bilo je sedam ujutro i već je bilo prilično toplo. Kraj joj se neobično dopadao. Bila je okružena dobrim restoranima, tržnim centrima, mestima za zabavu. Volela je kretanje. Kretanje je podsećalo na život i nije joj dozvoljavalo da pada u melanholična stanja. Niko nju ne bi mogao da poveže sa depresijom. To je bilo stanje koje je svesno izbegavala, ali je ono hvatalo tu i tamo, pogotovo kad bi ugledala po koji srećan par sa decom ili mamu u Šopingu kako gura dete u automobilčiću u marketu i kupuje namirnice namenjene deci. - Još nešto? - trgao je iz razmišljanja glas mladića koji je primao porudžbine. Pogledala ga je iskosa. Bio je mlad, mršav, stršave plave kose. Krupne ljubičaste oči su je gledale opčinjeno. Rekla je kad je ušla da će popiti samo kafu. Ovo je bila otprilike redovna situacija. Muškarci su joj uvek bili na usluzi. Htela je da kaže: Možda jedno derle sa tako lepim očima, ali se uzdržala jer su joj jedne tamnije napravile noćas dosta primetne podočnjake, kojih se jutarnji mejk-ap rešio. - Ne hvala - rekla je kratko, zatim platila račun i žurno krenula napolje. Danas je obećala sestrinim klincima da će biti njihov šofer do večeri. Bio je to najbolji način da prestane da razmišlja o predstojećem sastanku. Pritisnula je brzo biranje na telefonu. Sali se javila pospanim glasom. - Dolazim za pola sata, jesu li spremni? - Šališ se?! - dreknula je Sali ozlojeđeno. - Probudili su me pre šest ujutru. Rona se ozareno osmehnula ulepšavši nesvesno dan raznosaču novina dok je ulazila u kola. Njeni sestrići! Sve druge misli su se istopile pod naletom emocija iščekivanja. Nije ih zaista dugo videla. Upalila je motor i gume su zaškripale.
Dan se neobično brzo primakao kraju. Rona je shvatila da više nikada neće pobeći od porodice zbog gluposti. Klinci su porasli, pomalo se i 22
Foxy
Zvoncica
uozbiljili i osetila se uskraćenom za taj deo njihovog života koji su proveli razdvojeno. Stajala je u svom stanu i posmatrala grad koji je u večernjim satima oživljavao. Pogled je pucao, nad arhitektonskim čudima, na užareno nebo boje ljubavi i ovo mesto puno boje i života ispunilo je nemirom punih ustreptalih emocija. Šta je zapravo htela da postigne? Volela bi da joj je život malo jednostavniji. Možda bi sve bilo drugačije da je prema svemu, pa i sebi imala manja očekivanja. Upravo je stavljala minđuše kada se na vratima oglasilo zvono. Bilo je pola sedam i polako je vraćala film unazad. S nikim više nije imala dogovoreno. Ili jeste? Dugim koracima je prešla hol i otvorila vrata. - Zdravo! - rekao je Maks. Stajao je ukipljeno ispred ulaza. Delovao je toliko ukočeno da se Rona još više zbunila. Bio je obučen samo u farmerke i majicu i Rona se osetila glupo u elegantnom letnjem kostimčiću boje lavande. - Hoćeš li ući? Malo si poranio... Maks je nervozno prošao prstima kroz kosu. Rona se zapitala gde je onaj sigurni mačo od juče i, primetivši da on i dalje stoji ispred vrata, shvatila je da joj baš ništa nije jasno. - Trabao sam te nazvati... nešto mi je iskrslo - počeo je nervozno. Vidiš, Ejmi je... Rona je osetila grč u stomaku. Oženjen je i pride neveran. Zašto joj stalno dopadnu takvi? Bila je u iskušenju da mu zalupi vrata ispred nosa ali nije mogla da odvoji pogled od čoveka čije je telo vrištalo od snage i vitalnosti. Bio je neverovatan! Ispod farmerki su mu se ocrtavale duge, snažne noge. Iznad uzanog struka široki torzo još je više naglašavala bodi majica. Primetila je kako mu se mišići na rukama grče i shvatila da je zaista nervozan. A onada ga je pogledala u oči. Duboke, tamne, ispitivačke. - Ejmi mi je sestra. Ona plavuša, od juče. Malo sam se šepurio - dodao je iskreno. - Znam da je detinjasto, ali mi je poslužila za šaradu - odgovorio je na njene izvijene obrve. - Izvini za to - dodao je pokajnički. - Danas joj je rođendan, a ja sam potpuno zaboravio. Nisam uvek tako nemaran. Nije mogao da joj kaže koliko ga je ona pomerila u jednom danu. Bar ne na prvom sastanku. Nije bila svesna koliko joj se olakšanje videlo na licu. Nije oženjen i ne vara! Da li je moguće?! - Nema veze... Ustvari ti bi sada verovatno želeo da ideš kod nje. Mogao si samo nazvati i objasniti - pokušala je da bude uslužna i sakrije talas razočaranja koji ju je hvatao. Do sad nije bila svesna koliku je potrebu imala da ga vidi. 23
Foxy
Zvoncica
- A ne... - jednim korakom se našao u holu inenadno je obgrlivši oko struka i približivši je sebi. Malopređašnja nesigurnost je iščezla. - Odložio sam put za sutra. Neću biti ovde naredna četiri dana, možda i više. Istina je da moram otići do Eni, ima puno razloga, a vremenom ćeš ih shvatiti preko lica mu je načas prešao nedokučiv izraz, zatim je rukom prešao preko kose skloniši nekoliko pramenova koji su mu pali preko očiju. - Šišanje? - ponudila je uz osmeh. - Za to je potrebno vreme. A sa njim sam u zavadi. Uvek negde žuri. Jedna ruka mu je uznemirujuće blago masirala donji deo njenih leđa i vršila haotično tumbanje svih racionalnih razmišljanja u njenoj glavi. Da li je baš morao to da radi? I tek su se upoznali. Nema veze što je bio malo iskren. - Idemo samo da je pozdravimo. Mama je pravila tortu. Uvek je sama pravi. - Mama?! - pogledala ga je usplahireno. Prvi sastanak, pa kod njegovih u kući. - Fina je to žena - nastavio je nonšalantno. - A pravi i dobre torte. - Možda... - odmahnula je glavom - možda bi bilo bolje da ideš sam pokušala je da se izvuče. Kakav je to čovek koji ženu koju zna tek dva dana vodi u kuću kod roditelja? - Ne vodim tamo druge žene - Maks se pobunio. - Jesam li nešto rekla naglas? - upitala ga je iznenađeno. - Na neki način, - osmehnuo se, a onda dodao veselo - ponekad si vrlo očigledna. - Ne uvek, nadam se - nije joj se sviđalo da joj svaka misao izbija na licu poput razglasne stanice. - Uglavnom ne. Sigurno ne koliko bih voleo. A taj deo, - prepredeno se osmehnuo - koji je skriven voleo bih da malo bolje upoznam. Želeo bih da provedemo par sati zajedno, - osvrnuo se po prostranom holu - ali ne ovde. Vidi, Eni se neće ljutiti ako ne dođem. Ne bih se ni setio da me sekretarica nije danas podsetila. Ipak, znam da će joj biti teško. Retko smo zajedno i ne želim da je razočaram. Jako je propatila pre izvesnog vremena i znam da sam joj potreban više no što sam u stanju da pružim. Nisam sklon baš toliko zaboravu ali, od kako sam tebe ugledao, nisam bio baš sklon razmišljanju. Nisam mogao samo da te nazovem. Morao sam i da te vidim. Biću odsutan četiri dana, možda i više, sve zavisi od obaveza - objasnio je tiho i brzo, sve vreme je držeći u zagrljaju. Ponašao se kao da se poznaju dugo, i da je takva bliskost savim normalna. 24 Foxy
Zvoncica
- Pa, nije to tako dugo - pokušala je da se pobuni, odlazak kod njegovih nije joj se činila kao dobra ideja. Promeškoljila se u njegovom zagrljaju. Sav taj nonšalantni razgovor obarala je upravo činjenica da je konstantan dodir koji je osećala u dnu leđa činio da ostanak u stanu nije najpametnije rešenje. Nije bila sigurna zašto toliko insistira na odlasku kod njegovih niti joj se ta ideja činila naročito privlačnom, ali ovi su se pregovori krenuli otimati kontroli, ako se uzme pogled njegovih očiju prikovan za njene usne. Osetila je da mu se promenila boja glasa i da mu se glava polako spušta prema njenoj. Znala je da će taj poljubac teško prekinuti. - Pa, dobro - izmigoljila se iz njegovog zagrljaja. - Sačekaj me da samo izaberem poklon. - Nije potrebno. Dobila je poklon. To uvek uradim ranije, - dodao je uz osmeh - za svaki slučaj. - Reci mi da ona haljina nije bila za poklon, molim te. Osećaću se jako loše. - Nemaš razloga za to. Ja sam te izazvao. Gledala si u tu haljinu kao da ti je neko preoteo lovinu ispred nosa. Nisam mogao da odolim. Kupio sam joj kola pre par meseci i naterao je da vozi. - Kola? Lepo te je imati za brata. Senka nemira prešla mu je preko lica. Trenutak ćutnje ispunio je prostoriju. Rona je prva prekinula tišinu. Osetila je da tu ima još nešto, a da sad nije bio momenat da otkrije šta. - Crvena haljina joj je stvarno stajala fenomenalno. Ne mogu joj je pokloniti pošto sam je već nosila, ali ja bez poklona ne idem. Sačekaj me, odmah se vraćam. Nije stigao ni da joj odgovori jer se okrenula na peti i nestala iza vrata. - Odmah je bez presvlačenja! - viknuo je za njom. Rona se pojavila sa velikim pravougaonim predmetom u rukama. Nije bilo teško pretpostaviti šta je. Videlo se na tren da je Maksu nelagodno ali i da je prijatno iznenađen. - Rona, zaista nije trebalo - rekao je mirno. - Tvoje slike su... - Šta? Fenomenalne? - I više od toga, a i... - Hoćeš reći skupe... hm... A ti?! Kupuješ kola, pa ja sad treba da se šlepam?! - osmehnula se šeretski. - Sad da te ubeđujem da nije potrebno... - raširio je ruke u znak nemoći. 25
Foxy
Zvoncica
- Uzaludno je, naravno - dodala je Rona. - Više volim da poklanjam slike nego da ih prodajem, iako ovaj drugi način obezbeđuje udoban život i pokriva avanturističke poduhvate. Gledaj na to ovako: da sam pesnik posvetila bih joj pesmu. Ja slikam, to je moj način. A volim i da pariram. Zašto bi tvoj poklon bio bolji? - rekla je dok je izlazila iz stana. - Pa kola su kola - rekao je bezobrazno. - Čist šovinizam mačo igrača. A gde su tvoja? Umorio si me sa pričom. Da li je daleko? - Nekoliko kuća od Pem - bio je red na njega da pecne. Osetio je kako se lecnula dok je sedala u blistavo belog rovera. Ako je nešto i pomislila nije ničim to htela da pokaže. Nakon kratke vožnje dospeli su u mirniji deo grada, naselje Dover. Kola su se zaustavila pred velikom kućom u kolonijalnom stilu, s velikim travnjakom ispred i ružičnjakom koji je uokviravao prilaz kući. Bogate cvetne leje davale su bajkovit izgled kući. Na tremu je bilo načičkano nekoliko velikih kaktusa. Rona je dobro poznavala ovaj kraj. Bila je malo ogorčena na njega jer se Pem odselila iz njenog kraja kada su imale dvanaest godina da bi došla ovde. Pogledala je ponovo kuću kroz prozor iz kola. Nekako je imala utisak već viđenog. A onda se ukočila. Maks je izašao iz kola i otvorio joj vrata. Rona je i dalje sedela nepomično, buljeći u kuću. - Hajde, ne ujedaju, - rekao je uz osmeh, pa je povukao iz kola i tiho dodao obgrlivši je oko struka - znam da ti je ovo sve neobično, ali mi je jako drago da si prihvatila da pođeš sa mnom. Od nenadane prisnosti i vreline njegovog daha Rona se blago zaljuljala, i besno sebe prekorela zbog glupog gubitka kontrole nad svojim postupcima. Zar baš ovde? Nije mogla da veruje. Kako je mogla da zaboravi? Maks je pogledao Ijubopitljivo. Prisilila je sebe da mu se osmehne. Ponovo se osetila kao dvanaestogodišnja devojčica. Da bi prikrila zbunjenost okrenula se ponovo prema kolima kako bi uzela sliku, kad su se na tremu začuli koraci. Okrenula se taman da ugledala ženu kojoj su pedesete bile na izmaku ali koja ničim to nije odavala. Mama mu je i dalje bila jednako lepa, onako vitka i visoka. Pretpostavila je da je Ejmi na nju onako plava i nežna. Odmah iza nje pojavio se i gospodin Ned, Maksov otac. On je bio meksikanac, naočit i u godinama. Meri, Maksova mama, ne čekajući da oni priđu, uputila se stazom prema njima. 26 Foxy
Zvoncica
- Čula sam kola - rekla je uz širok osmeh. - Znala sam da nisi totalno neopouzdan - dodala je šireći ruke prema Maksu kad joj se pogled zaustavio na Roni. - Rona, ne mogu da verujem da si se toliko promenila!? - uzviknula je osmehujući se, a onda je pažljivije pogledala. - Pratim tvoj napredak stalno draga, izuzetna si. Rona se osmehnula. Nije znala da li joj je laknulo, ali nikako nije htela da pogleda preko ramena u Maksa. Ned im je prišao i pozdravio se sa Ronom dok je Meri grlila sina. - Nemoj mi reći dane znaš koga si doveo, dragi - peckala je sina čiji izraz je Rona samo mogla da pretpostavi. - Gde je Ejmi? - uspeo je da procedi. - Gore u sobi, - dodala je Meri uz osmeh - licka se ceo dan. - Imaćemo još jednog gosta - rekao je Ned neobično to procedivši kroz zube. Maks ih je upitno pogledao. - Ma, njen dečko. Nije ti rekla?! Nije ni čudo. Ti i Ned ste nemogući. Mladić je potpuno u redu - rekla je Meri dok ih je uvodila u kuću. Ejmi se pojavila dok su u salonu pili piće. Rona se promeškoljila jer je na sebi imala onu haljinu boje zlata. Primetno se iznenadila kad je videla Ronu, ali se brzo snašla i ljupko prišla da se pozdravi. Rona joj je čestitala rođendan i nehajno joj pružila sliku. Kad je odmotala papir sa slike Ejmi je jedno vreme stajala u potpunoj tišini, a onda širom raširila zenice od iznenađenja. Okrenula se Roni i upitno je pogledala. - Bila si tako ljupka. Pomalo me je grizlo to što sam ti zapravo... - Rona je zastala na momenat, a onda dodala - ma skroz nebitno... Da li ti se dopada? Glas joj je i nesvesno odavao strepnju. Odjednom joj je nekako bilo stalo da joj se slika dopadne. - Ali kako... - na Ejminom licu se očitavala očigledna zbunjenost. - Pa, to je bilo juče popodne. - Ma, ne opterećuj se nije mi trebalo mnogo vremena - nije mogla da kaže kako zbog njenog brata nije mogla da trene celu noć. Osim toga kopkalo ju je to što je u pogledu devojke imala osećaj već viđenog. Sada je znala i zašto. Nije li svet mali? Ejmi je bez reči okrenula sliku prema porodici. Na slici je bio njen portret rađen u akvarelu, i neverovatno ljubak i nežan. U sobi je zavladao isprva muk, a onda se prolomilo gromko oduševljenje. Ronu su zapljusnule čestitke pa je nekako zanemarila Maksov iznenađen pogled. 27
Foxy
Zvoncica
Ispitivanje i isleđivanje ostavljeno je za neki drugi momenat, jer je Ejmin momak Tom upravo stigao i Rona je ubrzo shvatila da nije najnervoznija osoba u prostoriji. Ostatak večeri bio je vrlo prijatan. Maks je u porodičnom okruženju bio veoma zabavan, čak se pomalo ponašao i detinjasto. Rona je bila zahvalna njegovoj majci što nije dalje čeprkala po prošlosti. Krišom je posmatrala Maksa, kojeg je Pem opisivila kao dugonogog žgoljavca i mister pametnjakovića. Maks je vratio u stan i ostavio znatiželju negde postrani. Nije je ništa ispitivao, niti dao bilo kakav komentar na događaje te večeri. Ispratio je do ulaza u zgradu i obećao da će se javiti kad se vrati sa puta. - Hvala ti Što si bila sa mnom večeras - rekao je tiho, nežno se nagnuvši prema njoj i poljubivši je ovlaš u obraz. Rona se nije nadala ovakvom opraštanju. Želela je da ga pozove da pođe sa njom gore u stan, ali isto tako je želela i nešto više. Za to je bilo potrebno vreme. Kada se našla u svom stanu zaključila je da san nije večeras seo na njene kapke. Istuširala se i potom noć provela u budućoj dečjoj sobi. Večeras je dobila inspiraciju.
- I da li se javljao? - pitala je Sali dok su šetale blizance kroz zoo-park. Rona nije volela decu da dovodi ovamo. Njena nervoza je bila pospešena neverovatnom sklonošću blizanaca da zadovoljavaju svoju znatiželju na vrlo kreativan način. Čudila ju je uvek iznova Salina opuštenost kad su deca u pitanju i povremeno je pomišljala da joj je sestra previše opuštena. - Rekla sam ti već da nema moj mobilni - gotovo je zarežala iritirana sestrinom potrebom da zadire u njenu intimu. Ona Maksa nije uopšte spominjala od one večeri i bilo joj je čudno što je Sali stalno vraćala razgovor na njega. - Mogao je uzeti broj od Pem - dodala je Sali. Učinilo joj se da je Salin glas pomalo zvučao razočarano. - Znaš da Pem to nikada ne bi uradila. Ja svoj broj ne delim kao bioskopske karte. Ostaviće poruku portiru ukoliko bude želeo - rekla je neubedljivo, a potom se naglo ukočila. - Sali gde su Endru i Leo?! - vrisnula je uspaničeno. 28
Foxy
Zvoncica
- Iza tebe tetka! - viknuli su toliko jako da je poskočila. - Jel' sam ti rekao da će upaliti?! - Endru je gurnuo laktom Lea u porebricu. Ron je začula Salin kikot pored sebe. - Ti ne bi trebalo da se smeješ - zarežala je na sestru. - Mi ćemo se smejati stalno kad budeš imala bebu - rekao je Leo u pauzi između dve salve smeha. - A šta bi tu bilo smešno? - pogledala ih je preneraženo. Odakle im ideja da pominju bebu? lako je kopalo šta bi tu bilo smešno, tema je bila suviše škakljiva. Poznavala je dobro svoju sestru, i znala je da od ove teme treba pobeći. - A sad sam se nečeg setila! - rekla je iznenadno. Blizanci su je sa zanimanjem pogledali. Navikli su da im ugađa i očekivali su poslasticu. - Aha! - uzviknula je. - Nije li to da nema sladoleda za obešenjake? - Ma, hajde tetka Rona, samo smo se šalili. - Vi ćete dobiti sladoled. Ima ko neće - pogledala je sestru koje je gledala dva lava kako leškare na suncu praveći se da je ne čuje. - Misliš? Ko prvi do sladoleda dobija najveći. Rona je sa smeškom posmatrala sestru kako trči. Blizanci su se bavili atletikom već dve godine ali im je Sali izmakla. Nije sumnjala da će zaista uzeti najveći sladoled.
29 Foxy
Zvoncica
IV Cela nedelja je prošla od kako se nije ni čula, ni videla sa Maksom. Setila se Roberta i njegove prvobitne opsednutosti njom. Nije je ispuštao iz vida sve do venčanja. Rona je najčešće ostavljala slikanje da bi sa njim provodila vreme najčešće po žurkama i krstarenjima. Ipak, ne dugo posle venčanja na te žurke je počeo da odlazi sam. Maks je otišao poslom... ili već zbog neke obaveze. Tek su se upoznali. Nije imao nikakve obaveze prema njoj. Jeste da je sve ispalo pomalo čudno, s obzirom da je s tom porodicom davno ostvarila vrlo zanimljiv kontakt, ali veza između njih i ne postoji, već samo neki nagovštaji. Plašila se tih nagoveštaja. Nije želela da se upetlja u nešto iz čega će se teško izvući. Brak je već probala i ne bi ponovo. Ipak, mislila je na Maksa. Bio je ne samo lep, već i harizmatičan. Delovao je suviše poznato i jednostavno, a koliko mu je mogla verovati? Zašto je to morala da bude baš ta porodica? Prsti su je golicali da nazove Pem i da se malo raspita. Ali nije. Umesto toga, ona je slikala. Bilo je pet popodne kad se interfon oglasio. Rona je otišla do ulaznih vrata. Bila je sama u stanu jer je Suzan, domaćicu, otpustila još pre tri sata da bi mogla u miru da radi. Obrisala je ruke o radni kombinezon i odsutno se oglasila. Bio je to portir. - Jedan gospodin pita da li ste kući. Rekao je da imate dogovoreno, ali ja bih da proverim. - Kako se zove? - glas joj je zazvučao piskavo pa je pokušala da počisti grlo. Da li je ona to nervozna? - Maks Torero. Da li da ga pustim? Roni je ovo sad zvučalo smešno. Portir je bio star, pomalo senilan i kratkovid. Maks je pored njega prošli put prošao a da ga ovaj nije ni primetio. Mogao je to i sad, ali je očigledno ispoštovao starca. - Možete, - dodala je - hvala vam puno što vodite računa o mojoj bezbednosti. - Pa, ništa zato, to je moja dužnost. Rona je osetila ponos u njegovom glasu. Pa dobro... Nekoliko trenutaka kasnije iz lifta je izašao Maks. Čekala ga je na ulaznim vratima izmazana bojom još uvek u belom radnom kombinezonu. Robert nije voleo tako da je vidi. A Maks!? Pa, nek se navikne... 30 Foxy
Zvoncica
Osmeh mu je bio nekako umoran. Lice neobrijano a kosa nešto duža. Pobogu, pa prošla je samo jedna nedelja. Verovatno je samo delovao zapušteno. - Krečiš? - nehajno se našalio. Smešak mu je stvorio dve slatke jamice na obrazima. - Stigao si pravo na vreme. Trebao bi da mi pomeriš nešto nameštaja. Deluješ čilo i odmorno. - Jedna šolja kafe i videću šta mogu... - sad je već stao kraj nje i spustio ruke na njena ramena. Iako je to bio potpuno bezazlen dodir, gotovo drugarski Rona je osetila poriv da uzvrati zagrljajem. Nedostajo joj je?! Odolela je porivu i pažljivo ga pogledala. Bila je svesna da je proučava i da između njih postoji mnogo pitanja, ali je nekako osetila da je ovaj Čovek umoran, možda po težini njegovih ruku na svojim ramenima koje su širile talas toplote kroz njeno telo. Znala je da pitanja moraju da sačekaju. Povela ga je u dnevni boravak i smestila na udobnu sofu dok se ona pozabavila kafom u kuhinji. Vratila se u sobu sa dve šolje kafe, koja se pušila na tacni, i iznenađeno podigala obrvu kada je ugledala svog gosta kako spava dubokim snom na sofi. Spustila je tacnu na sto, uzela svoju kafu i sela na fotelju preko puta njega. Lice mu je bilo opušteno i pomalo je izgubilo na oštrini. Bio je zaista lep. Dugačke noge su bile vitke i mišićave i smešno su štrčale preko ivice sofe. Mora da je bio jako umoran kad je tako čvrsto zaspao na maloj sofi. Pitala se gde je bio. Šta je radio? Čime se sve bavi? Znala je samo da je ovaj čovek privlači. Razmišljala je šta joj je činiti. Bilo bi tako lako zaljubiti se u njega. I glupo. Možda nije bio kao Robert? Naravno da on nije bio obrazac za sve muškarce, ali je iz iskustva znala da joj samo takvi prilaze. Gledanje usnulog muškarca sigurno nije način da se u njega ne zaljubiš, pomislila je gorko. Ostavila je napola popijenu kafu na sto i otišla u atelje. Slikanje joj nije išlo od ruke ako se uzme u obzir da su joj misli stalno bežale ka gostu u njenom dnevnom boravku. Pravila je grešku za greškom. Šta je bilo sa pažljivo pripremljenim planom? Njoj je trebao neko, naravno prikladan ko bi mogao da pozajmi svoj DNK obrazac za ono što je trenutno najviše želela u životu. Zašto joj je ta ideja sada izgledala pogrešno. Nije trebala da ide sa njim kod njegovih roditelja. Niti da ga pusti u kuću. Sve što je trebala da radi je da završi flert, pusti da međusobna 31
Foxy
Zvoncica
privlačnost odradi svoje i posle prvog pozitivnog testa udalji ga od sebe. Tako bi se uklopila u obrazac koji je on postavio o njoj prve večeri. Kratka avantura sa ženom koja samo to i traži. Niko ne mora da zna da njoj treba i nešto više. Zašto je onda pokušavala da o sebi kaže nešto više? Za većinu bi bilo dovoljno samo njeno telo... Odložila je štafelaj na maleni stočić. Možda bi ipak mogla malo da se sredi. Maks je odbijao da igra po pravilima i ona je priču morala da vrati na stari kolosek. Da je malo skrati. Raspustila je kosu koju je pokupila dok je slikala. Otkopčala je kombinezon taman dovoljno da se vidi deo ženskog bojnog oružja, a zatim smanjila klimu u kući. Maks se pojavio na vratima ateljea, pola sata kasnije. Osetila ga je i pre nego što je ušao ali se pravila da ga ne primećuje. Svest o sopstvenoj zavodničkoj akciji podigla joj je adrenalin u krvi. - Tako ti napuštaš gosta da bi slikala. Neverovatno... - oglasio se dok je prilazio. Primetila je da je pogledao u grudi, ali tek na tren, a onda pogled vratio na njeno lice. - Neko mora da radi dok lenštine spavaju. - Ukočio sam se. Zar sofe ne prave veće? - protegao se bezazleno, pomalo dečački. - Ti ili voliš kad je vrućina ili ti se pokvarila klima? primetio je. - Da sam znala da si toliko umoran smestila bih te u krevet - ponudila mu je najširi osmeh iz arsenala. - U kom delu sveta si bio kad si tako umoran? - vratila je temu u drugi kolosek. Nije joj izbegao sjaj - u tamnim očima pri pomenu njenog kreveta. Toplo-hladno. Nije uvek dovoljno ponuditi samo telo. Neki muškarci žele i malo zavođenja. - U Švajcarskoj - rekao je kratko. Njen zaprepašćen izgled lica izmamio mu je osmeh na lice. Protrijao je slepoočnice da bi odagnao ostatke pospanosti. Tako je bio prijatno opušten, prirodan. - Vremenska razlika je velika, kao i klimatska, zato sam toliko opijen i smlaćen. Celu noć i dobar deo dana sam proveo u avionu i nikad nisam naučio da sedeći zaspim, mada bi mi to moglo biti korisno. - Šta si tamo radio? - pitala je iznenađeno. - Išao na skijanje? Nije bila svesna da je uputila i notu sarkazma dok joj nije odgovorio s blago podignutom obrvom. - Zarađivao za život... - Aha, kako? - i kad je već bila dovoljno bezobrazna dopustila je sebi jedan krajnje izazivački pogled. 32
Foxy
Zvoncica
Bio je svestan da ga izaziva. Video je to u njenom pogledu. Puštene kose, blago razmaknutih punih usana i zanosnog dekoltea bila je kraljica bezobrazluka. Naravno da je želeo. Ipak, ono što je bilo ispod svega toga kopkalo ga je mnogo više. Kao da se trudila da mu pošalje signal - Spremna sam... Uzmi me... Nije bio lud, imao je veliki poriv da joj priđe bliže, ali je shvatio da ako se sad u to upusti, izgubiće priliku da je upozna na drugi način. Pem nije htela da mu kaže ništa o njoj, majka takođe, mada ju je ubeđivao. Setio se razgovora pre odlaska na put. Rekla je mu je: "Potrudi se, dragi. Nisam ti nikad rekla.... Možda si sad malo prerastao da ti govorim takve stvari, ali s druge strane... pa, možda je pravo vreme da ti to kažem. Ne sudi o drugim ženama prema tvojoj bivšoj. Tad nisam trebala da ćutim ali sam se bojala da ne budem loša svekrva. Znam da je glupo. Uvek smo o svemu razgovarali, a Meg smo po nekom nepisanom pravilu zaobilazili. Ti si inteligentan, a ni Meg nije glupača, pri tom je i vanredno lepa... Nije bilo teško pogrešiti." Pogledao je čežnjivo u dubok dekolte. Oboje su bili odrasli i znali su kuda ovo vodi. Ipak... Provukao je rukama kroz kosu, a zatim nemarno otkopčao nekoliko dugmadi na košulji. Vratiće joj barem malo bezobrazluka. Bila je kao hipnotisana. U rascepu košulje pojavio se preplanuli torzo. Nisi ti naivna Rona. Maks je izgledao kao muška poslastica. Uputio joj je jedan nestašan smešak, na šta je ona gotovo nesvesno ispravila leđa koketno isturivši grudi. - Radio sam na otvaranju nove firme u Švajcarskoj - krenuo je da objašnjava. - Morao sam da oformim tim sručnjaka koji bi mogli da firmu postave na noge. Internet pomaže, ali lični kontakt je neizbežan kad je nešto tek u povoju. - Aha... - Rona se opirala želji da ga pita kakva je firma u pitanju i čim se bavi. Spustila je četkicu na radni sto i prišla mu je što je koketnije mogla. Prislonila mu je prste na usne, a zatim nežno preko neobrijanog lica. Koža mu je bila topla. Tiho je uzdahnuo. Usnama je dodirnula njegove prenoseći poljubac dalje preko lica ka vratu. - Pretpostavljam, da su svim ženama dosadni razgovori na tu temu uzdahnuo je. - Izvini, pomalo sam preokuparan tim, jer već celu godinu pripremamo teren - rekao je uz osmeh spuštajući joj ruke na bokove. Lice joj je zagnjurio u kosu udišuči blag miris nekog cvetnog šampona. - Meni nisu... - pobunila se rasejano. 33 Foxy
Zvoncica
- Stvarno? - upitao je iznenađeno. - Stekao sam utisak da te ne zanima čim se bavim. Rona se sad polako odmakla od njega i pogledala ga radoznalo. Roberta nikad nije zanimalo njeno slikanje. Prekidao ju je ne obazirući se na njenu zanesenost radom i na nalete inspiracije da bi zadovoljio svoje telesne potrebe. Shvatila je kasnije da je bila interesantna jedino kada ne bi imao trenutno nikog drugog. - Vidi, ja sam gladna - pogledala je na mali ručni sat. - Danas nisam ručala, a sada bih mogla i ručak i večeru progutati. Po izrazu njegovog lica zaključila je da ni on nije daleko od toga da nešto prezalogaji. Znala je da je avionska hrana prilično oskudna, a on je proveo dan i noć u putu. - Mogla bih nešto da nam spremim na brzinu dok mi pričaš o. svom poslu. Mnoge žene bi dale bogatstvo za malo tvog seksipila, ali ja verujem da ti imaš i druge talente. - Ti stvarno znaš put do muškog srca. Udeliš mu kompliment da je božanstven, a zatim ga namamiš u kuhinju - rekao je veselo. Gladan je bila blaga reč za stanje u kom se nalazio. Rona je skromno slegla ramenima, a potom ga nesvesno uzela za ruku i povela u kuhinju. Suzan je za ručak spremila lazanje i ostavila ih u pećnici. Rona je volela da kuva ali kad je slikala, kuvanje je rado prepuštala drugima. Dok se jelo podgrevalo Maks je popio sad već hladnu kafu. Iz priče je saznala da je arhitekta. Bavio se projektovanjem hotela, spa-centara i velikih tržnih objekata. Sad su pred njega postavljeni novi izazovi. Stare građevine u Švajcarskoj zahtevale su rekonstrukciju. Bile su pod zaštitom države i bio je potreban tim stručnjaka i umetnika da bi se vratio nekadašnji sjaj i slava građevinama. Imao je oko za to, ali on sam nije bio za to dovoljan. Bio je dobar menadžer i jedan od njegovih zadataka bio je i pronalaženje ljudi koji će najbolje odgovoriti njegovim zahtevima. To je bio i jedan od razloga zašto je hteo da upozna Ronu. - Tu dolazimo do faktora iznenađenja - promrmljala je Rona zamišljeno, polako shvatajući gde ovo sve vodi, ne malo iznenađena čudnim spletom okolnosti. Zar joj Pem nije već spominjala zainteresovanost nekog njenog prijatelja za taj rad? - Ron Malori, emancipovani mladi umetnik, a pored toga i arhitekta fasciniran starinama, celu jednu izložbu posvetio je lepotama Evropskih 34 Foxy
Zvoncica
građevina, gotike i renesanse, koja je prošla sa zavidnim kritikama - je zapravo žena - nastavio je Maks uz osmeh. - I to kakva... - Pa, lovcu na talente, kako objašnjavaš činjenicu da o meni gotovo ništa ne znaš? Zar nisi malo istraživao?! - Pa, jesam, ali tek kad sam te upoznao - osmehnuo joj se. - Sramota me je i da priznam da imam jednu tvoju sliku. Dobio sam je kao poklon od Pem. Tek kad te je jedan kolega spomenuo, setio sam se potpisa na slici i utvrdio da je o tebi reč. S tim što mi ni on ni Pem nisu napomenuli da je u pitanju žena. - Koju? - nadala se da nije neka od onih koje je poklonila Pem. - Jesen u Pragu. Rona nije mogla da prikrije iznenađenje. Slika koju nije želela da proda. Bila je tek na početku karijere, burnih osećanja utisnutih u sliku prilikom upoznavanja Roberta. Od nje se teško oprostila ali je mislila da slika ne treba da bude kraj nje. Dala ju je u prodaju nakon razvoda braka. Za nju je postignuta enormna cena. Nije znala da ju je Pem kupila. I to za Maksa?! Videvši njen izraz požurio je da objasni. - Pem mi je poklonila kao svadbeni poklon. Oženjen?! - rekla je nakostrešeno. - Kao i ti... - dodao je uz slabašan osmeh. - Nije išlo? - Tako nekako - rekao je neodređeno. - Šta se dogodilo? - pitala ga je otvoreno. Robert je uvek izvrdavao. Dosta joj je toga. - Pa... recimo, da je trajalo kratko i da je od moje imovine jedino slike nisu intresovale. - I tako ti je ostala moja slika. Nisi čuo za predbračni ugovor? - Tada nisam razmišljao o tome. Mislio sam da je volim. Lepa, pametna, zavodljiva. Ko bi poželeo više? Ron je nenadano osetila žalac ljubomore. - Pa, šta je onda smetalo?- nije mogla da ne upita. - Pa, recimo da niko ne može dugo da zadrži masku. Maske nakon nekog vremena spadaju. U početku je bilo zabavno. Bila je duhovita, bilo je tu i hernije sve dok nisam shvatio da joj moj posao smeta, da ne želi ništa da radi... To sam nekako i trpeo. Mogao bih da živim i tako, ali ja sam želeo decu. Ona se u početku nije protivila. Sve dok slučajno nisam otkrio antibebi pilule. 35
Foxy
Zvoncica
Iako je govorio prilično mirno i naoko nezainteresovano o prošlosti Roni nije promakao prizvuk povređenosti u njegovom glasu. To joj je u glavi otvorilo novo pitanje. Da li ima prava da iskoristi ovog čoveka. To što je bio lep i odavao utisak plejboja, da li joj je to davalo za pravo da uradi sve što je naumila. - To smo navodno raspravili - nastavio je mirno. - Prva trudnoća? Nisam bio prvi saznao. Čuo sam njen razgovor telefonom sa ko zna kim, to me nije interesovalo. Rekla je da je sklonila bebu na vreme, još se nije primetilo. Čuo sam još dosta toga ali nije vredno priče. Bio sam u braku dve godine... Maks je tu prodorno pogledao, pa dodao: - A ti? Rona se naglo trgla kao da je bila bocnuta iglom. Više nije bila sigurna da je želela baš da sazna Maksovu životnu priču. Mačo tip? Prelep da, ali isprazan? Bio je nekako isuviše ok. - Moja životna priča. Malo sutra, niko te nije terao da se ispovedaš, dragi. A sad, lazanje neće biti doveka podrgejane. - Izvrdavaš? - Ma ne, gladna sam - rekla je okrećući se pećnici. - Tamo su ti tanjiri, a u fioci levo escajg - dodala je. Miris lazanja ispunio je prostoriju. Dok su jeli nastavili su da se bezazleno čarkaju. Maks je bio svestan da izbegava ozbiljne teme i da mu ništa nije odgovorila u vezi napomena za posao, ali je rešio da to sad pomalo pusti. On je morao da ode u kancelariju i pripremi neki materijal za sutrašnji sastanak upravnog odbora. - Vidimo se sutra? - upitao je dok je odlazio. - Aha? - rekla je neobavezno. - Mogu li da dobijem tvoj mobilni? Rona mu je izdiktirala broj. - Cimnu ću te pa ćeš imati moj broj. - Aha... - Hoćeš li da sutra bude seksa? Rona je podigla obrvu. - Samo proveravam da li si još tu draga. - Hoćeš li odgovor? - Ne, ako budemo radili zajedno, a ja se nadam da hoćeš, moraću biti obazriviji. Seksualno uznemiravanje je kažnjivo. - Lepo što si uviđajan, - iscerila se - a sad odlazi, hoću da radim. 36
Foxy
Zvoncica
I ne čekajući odgovor zatvorila mu je vrata pred nosem. Ali nije mogla da radi. Vrlo brzo je osavila štafelaj i okrenula Pemin broj. Dogovorile su se da se za sat vremena nađu u kafeu „Kod Tonija". Na brzinu je svukla kombinezon i otišla da se istušira. Pem je trebala da otputuje na par dana i sa njom se nije videla od žurke. Dok se tuširala nije mogla da istisne Maksa iz glave. Iza humora Rona je pokušala da sakrije svoju uznemirenost. Maks očigledno nije hteo da igra po pravilima, i Rona je shvatila da ne vredi da izigrava pametnicu i da pokušava da manipuliše s njim. Namerno mu nije odgovorila na poslovnu ponudu. Ona jeste uradila domaći zadatak za razliku od Maksa. Istražila je na internetu sve ponuđene podatke o njemu. Utisak?! Kombinacija talenta, vrednoće, istrajnosti i, kao šlag na torti, neverovatne pokretljivosti i preduzimljivosti. Taj čovek uspeo je da obiđe gotovo pola sveta i da radi za velike svetske kompanije. Za kratko vreme postigao je vanredan broj projekata i bio dobitnik prestižnih nagrada za arhitekturu. Maks je s jedne strane bio savršen DNK materijal za njenu bebu, ali činjenica da on takođe mašta o detetu je otvorila novo pitanje. Ima li ona pravo da ga iskoristi? Bila je povređena, i to mnogo puta. Ali i Maks je. Izašla je iz kupatila i uputila se u spavaću sobu. Iz nje se ulazilo u garderober koji je bio i jedini u ovom stanu. Pomislila je na bebi stvari i gde bi ih smestila. Pokušala da se ne smeje samoj sebi. Sve je to delovalo pomalo uvrnuto. Toga je bila svesna, ali nije htela da o tome razmišlja. Želela je bebu i to je bilo jedino važno. Ako proceni da Maks nije zaslužio takvu prevaru, jednostavno će ga skinuti sa liste kandidata. A i posao koji joj je ponudio deluje sasvim primamljivo. Dugo godina je zapravo želela da radi rekonstrukciju prelepih evropskih građevina. Odlazak u istoriju uvek je ispunjavao i opčinjavao. Maks je rekao jednu istinu. Maske nakon nekog vremena spadaju. Tako da je odlučila. Radiće s njim, što znači da će dobar deo vremena provesti zajedno. Jednu stvar je s godinama naučila, vreme koje protiče najbolji je slikar. Stare građevine i njihov enterijer je najbolje letimično dotaći, vrlo pažljivo, da se ne oskrnave. Tako će i njihov odnos vremenom postati jasniji, neprikriven prolaznim pozama i navučenim maskama.
37 Foxy
Zvoncica
Sa Pem se našla u kafe-restoranu u kom su se godinama sastajale. Nalazio se u podrumu građevine koja kao da je bila preneta iz Londona, u specifičnom retro elementu. - Divno izledaš Pem - rekla je Rona dok je grlila prijateljicu. - I ja sam joj to rekao - ubacio se Toni, koji je brzo prišao da izvuče Roni stolicu. Pem je kompliment očigledno prijao. Rona se na jednom upitala nije li nešto propustila. Kako je oduvek navijala za Tonija nije se uzdržala od komentara. - Vidim li ja to romansu na pomolu? Izraz Tonijevog lica se bukvalno ozario. Pogledao je šeretski i uzvratio ne čekajući na Pem da odgovori. - Romansa, draga? Lepo, ali kratko... Možda nešto više... - Zucneš li još nešto dobićeš mnogo više - rekla je, a to nije zvučalo kao dobro. - Doneću vam piće - rekao je pomirljivo. Naravno, Toni je znao šta njih dve piju. Tu su se upoznali pre mnogo godina, s obzirom da je bio vlasnik ovog restorana kao i celog kompleksa zgrada, a bio je i bivši Pemin muž i to čak u dva navrata. - I ti divno izgledaš draga, mada stičem utisak da si ponovo krenula u lov. - Skrećeš temu. - Ne priča mi se o tome. - Ok, onda ću da upitam Tonija - nije mogla da je ne bocne. - On je očigledno raspoložen za razgovor. - Da me pitaš šta? - upitao je Toni koji je upravo spuštao piće na sto. - Šta ćemo jesti večeras - odgovorila je Pem pomalo Ijutito. - Ah, to - rekao je Toni pomalo razočarano. - Ja nisam gladna - rekla je Rona koja je bila više zainteresovana za priču koja se ticala njih dvoje nego za hranu. - A ne, nećeš se izvući. Ovo je specijalitet večeri, a povodom specijalne prilike - rekao je Toni dok je odlazio da porući, a onda se naglo okrenuo. - I Rona, - dodao je raskeženo - pripremi se da ponovo budeš deveruša. Ronu je ovo dočekalo potpuno nespremnu. Pem nije stigla da reaguje. Gledala je besno za Tonijem koji se bezbedno udaljio i krenuo da ćaska sa Mim, mladom konobaricom. Nikada se neće popraviti. 38 Foxy
Zvoncica
- Treći put deveruša?! Vi to ozbiljno? - Rona je zgranuto pogledala u svoju prijateljicu. - Pa šta? - rekla je Pem ratoborno. - Zar ti se ne sviđa Toni? - Znaš da mi se sviđa. Nisam bila za to ni da se rastanete. Ali, jesi li sigurna? Sada se na Peminom licu pojavio zanosan osmeh. Rona je pogledala opčinjeno. Obožavala je svoju prijateljicu iz detinjstva, žestoku i iskrenu. - Naravno, da jesam. Ima još nešto... - zastala je kako bi dobila punu pažnju prijateljice. - Imačemo bebu... tačnije dve - završila je uz najširi osmeh koji je Rona ikad videla na Peminom licu. Jedna senka je načas prošla Roninim licem, ali samo tren. Pem je to videla, ali je zatim usledio zaslepljujući osmeh koji je Ronu činio najzanosnijom ženom u radijusu hiljadu milja naokolo. Svi muškarci u kafiću su to osećali, i Pem nije krivila njihove pratilje koje su izgledale više nego ozlojeđene. - To je divno, Pem! - nagla se preko stola i zagrlila prijateljicu. - Jako sam srećna. Koliko već? - Mesec dana - ubacio se Toni, koji je procenio da je dovoljno bezbedno da se vrati za sto. Jednom rukom je obglio Pem oko struka i prstima joj milovao stomak. - Stekla sam utisak preko telefona da hoćeš o nečemu da pričaš sa mnom Rona - rekla je Pem pošto se iznenada setila njihovoh razgovora pre izlaska. - Posle ovog? - Rona je odmahnula glavom. - Kao da bi me i slušala Pem. Od kako si pomenula bebe ne prestaješ da se gladiš po stomaku. - Ma daj... - Pem sad nije osmeh silazio s lica. - I još nešto, - Rona se sad ozbiljno namrštiia - biću kuma deci - dodala je kratko. - Pa, nismo te ni pitali... - napomenuo je Toni prikrivajući osmeh. - Ali smo planirali - nadovezala se Pem. - I bolje, jer planiram da vam održim nekoliko lekcija, a najviše o onom: Dok nas smrt ne rastavi. Nekako sam stekla utisak da taj deo najbolje ne shvatate. Roninu tiradu ubrzo su prekinuli muzičari. Oni isti koji su svirali kad je Toni prvi put zaprosio Pem. Ostatak večeri je prošao fenomenalno, ali je Rona to veče na Maksa pomislila više puta no što joj se sviđalo. Romantika večeri potakla je da razmišlja o Maksu kao čoveku, a ne samo 39 Foxy
Zvoncica
harizmatičnom lepotanu koji je svakim pogledom podseti da je zapravo vrlo dugo bez muškarca.
40 Foxy
Zvoncica
V Sledeće jutro Ronu je probudila zvonjava telefona. Telefon joj je uvek zvonio klasično, starinski. Pogledala je na sat i shvatila da je već devet. Pružila je ruku da dohvati telefon sa noćnog stočića i gotovo ga ispustila. - Tako je to kad bančiš - promrmljala je sebi u bradu dok je slobodnom rukom sklanjala kosu s lica. - Da... - javila se promuklim glasom, a onda i sama iznenađena bojom svog glasa, malo se nakašljala i ponovila: - Rona Malori... - Tako je to kad bančiš. Pomislila bi da je eho njenih misli, da taj eho nije stigao od mnogo dubljeg glasa. Opaska bi izgledala neprimereno da glas koji je izrekao nije bio tako topao i sladak. U njegovom tonu osetio se prizvuk humora i Rona je usne razvukla u širok osmeh, - Ti to mene špijuniraš? - upitala je sad potpuno rasanjeno. - Uporno pokušavam., ali od Pem sam jutros izvukao samo da ste se sinoć dobro proveli. - Probudio si Pem? - I to trudnu Pem - rekao je ozlojeđeno. - I tako saznao gde sam sinoć bila... - To je sve što sam saznao. Tvoja drugarica je pod zakletvom ćutanja. Aha, znači tako. Pem igra neku igru. Ni njoj nije htela sinoć da kaže ništa o Maksu kad je pitala. Samo okvirno, kao da je dobar prijatelj, da je radoholičar i slično. Nikakve lične informacije. A sad saznaje da je tako škrta bila na informacijama i u vezi nje. Šta bi to trebalo da znači? Ona je u odnosu na Maksa bila malo u prednosti. Bila je kao dete kod njega u kući. Upoznala je i ranije njegove roditelje. Samo njega nije, jer je bio na koledžu u to vreme. Setila se priče da su ga devojke naprosto jurile. Bio je sportista, lep, razvijen i pametan. Rona ga do tad nikad nije videla ali je o njemu slušala od Pem. Čak je i Pem u to vreme bila pomalo opsednuta s njim. Toliko da je u slobodno vreme čuvala njegovu mlađu sestru Eni. Sve do onog dana kada su u njegovoj kući zabrljale. I sada je crvenela od nelagode kad bi se toga setila. - Lepo od Pem što je lojalna - rekla je s prizvukom zadovoljstva u glasu. - Kome lojalna? Pretpostavljam da znaš i kakav mi je otisak prsta. 41 Foxy
Zvoncica
- Zašto bih ja to znala? - upitala je iznenađeno dok se poput mačke protezala u krevetu. Osetila se poput tinejdžerke koja satima ćaska u krevetu. Nije mislila da je Maks sposoban za taj vid konverzacije. - Zato što ti se dopadam, naravno. - Oho... pa to je otrcano. - I da znaš koja su mi omiljena jela. Pretpostavljam da bi ti neke kecelje vrlo lepo pristajle. I ovo je bolno otrcano, kao da se baš trudio. Ipak, upalilo je. Rona je u stomaku osetila leptiriće. Bezobrazluk. Pada na tako otrcane fazone. - Još otrcanije... - Aha, a tebi je glas promenio boju. - Toliko o tvom poslovnom odnosu Makse. - Pa, nisi mi odgovorila na ponudu. Još uvek nismo poslovni partneri. - Aflert pomaže kod ubeđivanja. - Samo kod osoba ženskog pola. I to je bilo otrcano, mada nije mogla da se ne osmehne. - Dobro, ako kažem da sam zainteresovana za posao, da li to znači da ću ubuduće biti pošteđena otrcanog udvaranja. - Apsolutno. Zainteresovana si? - Recimo... Potrebno mi je malo više informacija. Zaista je kopkalo šta se u tom poslu očekuje od nje i pitala se koliko će je to ponovo odaljiti od Sali i dece. - Otvori vrata pa ću ti dati detaljnija uputstva. - Da otvorim šta? - Ispred vrata sam i ruka me peče od vruće pice. Pa, naravno, mobilni. Pogledala je svoj bebi dol na mede i odmahnula glavom. Pa, neka. Izvukla se iz kreveta i brzo otrčala do vrata. - Ovo je bilo brzo - rekao je Maks dok joj je pružao dve velike kutije pice. Mobilni telefon mu je i dalje bio zataknut između uha i ramena. - Čemu toliko hrane? Pozvao si još nekog u moj stan? - upitala je iznenađeno dok je nosila picu u trpezariju. - Prošli put sam u društvu s tobom gotovo ostao gladan. Slistila si veći deo lazanja od mene, pa sam hteo da se obezbedim. Jedna meni jedna tebi. - Opa, to je bio direktan udarac na moju gostoljubivost - rekla je dok je spuštala kutije na sto. 42 Foxy
Zvoncica
Maks je bio sveže obrijan i obučen potpuno ležerno. Osetila je njegov miris i svakim delom mozga upila njegov "lep sam, ali to mi nije bitno". Gledala je takve lepotane koji se nikad nisu morali preterano truditi oko žena, ali su ih one svejedno proganjale danonoćno. Nije mogla da se ne zapita kakav je on bio prema ženama. - Pa, osećam se komotno. Kao i ti... Pogledom je prešao preko njenog bebi-dola na mede. Osetila je promenu glasa u njegovom govoru ali i želju da to održi pod kontrolom. Rešila je da sačeka. - Tanjiri su tamo, - rukom je pokazala na jedan kuhinjski element, a onda dodala - odmah se vraćam. I stvarno se vratila brzo. Umila se, obukla laganu letnju haljinicu i kosu vezala u konjski rep. Maks je pored pica poneo i lap-top. Dok su jeli pokazao joj je veliki broj slajdova i slika građevina kojima je trebala spoljna rekonstrukcija. Bilo je tu poznatih muzeja, ali i starih hotela. Maks joj je objašnjavao uslove koje je morao da ispuni da bi dobio posao i Rona je polako počela da shvata svoju ulogu u tom projektu. Mnoge od tih građevina su joj bile dobro poznate i bila je svesna da rekonstrukcija takvih zdanja zahteva enormne svote novca. Rad na projektu je zahtevao cele timove stručnjaka. Iako ni na tren nije mogla da prenebegne strujanje koje je kružilo između njih dvoje, Maks je u potpunosti zarazio svojim idejama i radnom energijom. Već je bilo podne kada se Maks trgao i pogledao na sat. - Moram da idem - rekao je naglo. Rona nije mogla da veruje da je prošlo tri sata od kako je došao kod nje. Sve vreme su pričali o poslu. Sem ponekih uzgrednih peckanja kojima su samo potvrđivali da njihov odnos nije čisto poslovan, ništa se drugo nije posebno desilo. Maks je pozvao da večeraju u sedam, i napomenuo da bi je sutra želeo predstaviti timu ako je zainteresovana za projekat. I bila je. Šta god drugo ovaj odnos doneo, nije mogla da odoli izazovu koji joj je Maks uputio. Ispratila ga je do izlaznih vrata poljubivši ga na rastanku strasno, tek toliko da naglasi da čisto poslovni odnos nije kraj priče, a i da mu da materijala da razmišlja na sastanku sa poslovnim partnerima. Naredni dani su za Ron predstavljali potpuno iznenađenje. Svaki njen pokušaj da sa Maksom ostvari brzu, prolaznu vezu, bio je stopiran. Osećala se kao školarka. Maks je držao prijateljsku distancu protkanu ponekim nevinim poljupcem. 43
Foxy
Zvoncica
Mada su dosta vremena narednih dana provodili zajedno, otkrila je da veći deo vremena provode u razgovoru o poslu. Rona se upoznala sa timom, odnosno članovima upravnog odbora, većinom sastavljenim od umetnika, arhitekti i građevinskim preduzetnika. Pažljivo su pregledali slike oštećenih građevina. Rekostrukcija je bila ozbiljna i zahtevala je opsežno istraživanje. Bila je impresionirana Maksovom ozbiljnošću u radu. Ponekad joj se činilo da u tim momentima dok su tako radili u grupi nije ni primećivao nju kao ženu, već se ona potpuno stopila s timom kao da je sa njima radila godinama. Kako je po prirodi bila individualista, ovaj timski rad je za nju bio potpuno nov i neverovatno je bilo koliko joj se dopao. Ronu su slušali sa pažnjom i bila je iznenađena koliko su mnogi od njih pratili njen dotadašnji rad. Ipak, povremeno su nastupale i čarke. Javljala su se oprečna mišljenja i Maks je najčešće ulazio u sukob sa Anjom, koja je bila građevinac i kod koje se u govoru osetio izrazit ruski naglasak. Kaže se da niko do sad nije pomirio arhitekte i građevince, ali je upravo ta njihova večna polemika i davala najbolje rezultate. - Samo se pravi važan - promrsila je Anja kroz zube dok je dodavala Roni kafu. Na Ronine podignute obrve, je sa smeškom objasnila. - Pa, svi smo primetili da pokušava da te impresionira. Rona je pogledala Maksa dok je bio zagnjuren nad nacrtima. Kao da je osetio njen pogled, podigao je glavu i pozvao je. - Ne veruj ništa što ti Anja kaže - zaverenički se osmehnuo. - Rekla je da si najseksipilniji muškarac na svetu - osmehnula se nevino. - Da joj ne verujem?
44 Foxy
Zvoncica
VI Ovo joj je bila sad već treća nedelja rada sa timom. Kada nije radila sa njima, pravila je nacrte i uz to izlazila s Maksom. Jednom su čak izašli sa Tonijem i Pem, ali je Roni i nesvesno bilo teško da posmatra bleskasto oduševljenje na Peminom licu. Bio je to i nesvesno udarac na mesto koje je Roni bilo najbolnije. Radovala se zbog Pem i nadala da će Toni i ona imati ovaj put više strpljenja nego u prethodna dva. lako je Pemina trudnoća skrenula dobar deo njenih misli, bila je sve više svesna specifičnog odnosa koji se postepeno razvijao izmenđu nje i Maksa. Svi njeni pokušaji da ga isprovocira padali su u vodu. Ona je primećivala sve u vezi njega. Nije joj se dopadalo koliko joj se uvukao pod kožu. Otkrila je da je za jednog muškarca prilično pričljiv. Zabavljao je pričama iz vremena studiranja, početničkih grešaka i prvih poslova. Iako je uživala u tom postepenom upoznavanju polako je gubila strpljenje i osećala je da joj konci potpuno izmiču iz ruku. Da li će joj nedostajati kad reši da prekine da se viđa s njim? Veliki je ulog ovog puta imala u igri i nije bila sigurna da li je u stanju da plati ceh, možda i veći od prethodnog puta. Za razliku od Roberta, kod Maksa se ispostavilo da ima i mnogo više da ponudi. Da li je u stanju da ponudi i ljubav? Svesno je gurala takva razmišljanja od sebe. U svakom slučaju, Maks je za njene planove bio više nego odličan izbor. Čak joj se i njegova porodica dopala više nego što je planirala. Dobar genetski materijal, pomislila je i nesvesno stavila ruku na stomak. U svoj suludi plan nije planirala nikoga da uputi, čak ni Sali, a pogotovo ne Pem, koja se sa njenim planom ne bi definitivno složila. Ipak njen plan brzog zavođenja je padao u vodu, Maks je bio daleko od onog zavodnika za kojeg ga je smatrala kad ga je prvi put videla, i polako je shvatala da se spetljala s nepopravljivim radoholičarom. Bilo joj je iznenađujuće što se sa njim tako lako uklopila. Radili su sinhronizovano i ponekad bi došli na potpuno istu ideju. Ali sav taj rad nije mogao da prikrije elektricitet koji se osećao svaki put kad su bili blizu jedno drugog. Kako je na njene provokacije ipak ostajao dovoljno suzdržan Rona se počela pitati da nije ona sve to umislila i da je ona jedina koja reaguje u ovom slučaju. Ipak, on je nju potražio radi posla, zar ne? - Odlutala si? - obratio joj se tako tiho da se nenadano trgla. - Mislim da je dosta za danas, ja sam umoran, a i ti više nisi u funkciji. - Pa, ne bih se bunila protiv malo odmora. 45
Foxy
Zvoncica
Maks je pažljivo gledao kao da nije želeo da mu nešto promakne na njenom licu. - Onda idemo, vodim te na jedno mesto. - Ja bih se pre vratila u stan. Odlazak negde na večeru s njim joj odjednom nije bio interesantan. Ako je sa njom planirao da radi, onda će to i dobiti. Bilo je vreme da prekine ovu šaradu i da se odvoji kako ne bi bilo previše kasno. On je očigledno uspevao da odvoji emocije i šta god Anja rekla njoj se nije činilo da su im osećanja izjednačena. - A ne, nećeš se sad izvući - rekao je tiho, pomalo preteće. Rona je upitno podigla obrve dok se Maks brzo pozdravio sa ostalima i nju povukao za ruku prema izlazu iz kancelarije. Spustili su se liftom u podzemnu garažu, a ona mu je bila zahvalna što nije morala da izađe napolje na popodnevnu žegu. Vozili su se u tišini. Nisu mogli razgovarati. Zaključila je da je Maks od njenog stana bio udaljen samo jedan blok zgrada. Kola su ostavili jednom momku da ih parkira i uputili se ka zgradi čije je prizemlje bilo celo u staklu i mermeru. - Dobar dan, gazda. Maks mu je klimnuo glavom uz osmeh i poveo je ka velikom liftu. Rona je pokušala da se našali. - Oslovljavaju te kao kuma mafije. Ko je zapravo gazda zvani Maks? - Nervozna? - pitao je sa zanimanjem. Pogledala ga je ozbiljno. Da, bila je nervozna. Lift se blago zaustavio na tridesetom spratu i vrata su se otvorila prema velikom salonu. Maks joj nije dao priliku da razgleda prostoriju u kojoj su se našli. Podigao je na ruke i u isto vreme spustio usne na njene snažno ih razdvajajući. Poljubac je bio grub, zapovedan. Svaki njen udisaj je stao i Rona je shvatila da diše tek kad je pod svojim leđima osetila hladnu svilu. Zaječala je kad ga je potom osetila naglo u sebi. Nije ostavio mesta za bilo kakvo odbijanje. Njegova grubost bila je silna, izazivačka. Odgovorila mu je sa takvom iskonskom željom osetivši kako joj telo gori i kako se svaki nerv sabio u snažan nalet eksplozije koja joj preplavila svest. Osetila je kako joj celo telo pulsira pod naletom neponovljene strasti. Maksa koji je poslednjih nedelja bio simpatičan, blag i strpljiv, zamenio je čovek jake požude, koji nije davao priliku za povlačenje. Ležao je na njoj opušten, još uvek u odelu, svom težinom navaljen na njene bokove. 46 Foxy
Zvoncica
Nastao je trenutak nelagode, a onda joj je rukama obuhvatio bradu i naterao je da ga dobro pogleda. Rona se našla pod tamnim pogledom strasti koja je i dalje gorela u oštrim Maksovim očima. Malo se odvojio od nje i dalje joj ne dajući prostora da se makne i brzo svukao odeću sa sebe. Bio je vitak, taman, zagasitih, vretenastih mišića kao u pantera. Po drugi put je podsetio na ovu neobičnu životinju. I dalje je gledao divlje. Pogled mu nije bio nežan, ali usne koje su joj se potom spustile na vrh bradavice bile su kao lahor. Položio je šaku u dnu njenog stomaka i blago ga pritisnuo. Klizio je po glatkoj svili u dnu stomaka blago kružeći, tek ovlaš je dodirujući, dok je usnama prelazio preko njenih grudi polivajući joj telo vrelim dahom, od kog su se njene nabrekle grudi uzdizale visoko, približavajući se njegovim poljupcima. Glavu je spustio niže ka njenom stomaku prijeći ga vrelim dahom dok joj je rukama čvrsto stegnuo glavu. Osetila je njegovo uzbuđenje među bokovima kako podrhtava. I izvila se u želji da ga ponovo primi, ali se on naglo izmakao i odmakao od nje. Osetila se izdanom i pokušala da protestvuje. Uspravila se u krevetu. Nije bila svesna koliko je napora bilo potrebno da bi se od nje odvojio. - Rona.. Posmatrala ga je pomno. Nije želela sad da prekine. Ne, dok joj ne bude dosta. Osećala je ponovo potrebu za njegovim telom i neće mu dozvoliti da se sad povuče. Uspravila se i svukla haljinu sa sebe. To joj je bila sva odeća. Osetila je kako je gladno gleda. Malo se odaljila i čvrsto ga pogledala. Kliznula je rukama niz svoje telo izazivajući i pozivajući ga. Iz glave se izbrisala svaki trag razuma i misli o sutrašnjici. Jedino je bila svesna da ga želi i da ovakvu seksualnost nikad nije osetila u životu. Prvi put je nije interesovala sutrašnjica. Gledala je pohotljivo u njegovo napeto telo. Nije od njega očekivala nežnost. Želela ga je divlje i on je to vrlo dobro osetio. Povukao je sebi u krilo, zarobio joj usne svojim snažnim senzualnim usnama, grubo prodirući jezikom u njena topla usta. Ispunio je trenutno. Ponovno spajanje bilo je jače od prethodnog. Tela su im divlje pulsirala u suludom grču i Rona se osetila kao pustinja koja je dobila svoju dugo željenu kišu. Nije bila svesna da su joj se niz lice slivale suze u momentu kad su se njihova tela uz zadnji trzaj umirila. Osetila je potpuno ispunjenje i zapitala se kako se mogala tako osećati sa nekim koga tako kratko poznaje. Ovakvo potpuno spajanje nije nikad osetila. Čak ni u prvim danima svoga braka. Ona je volela svog muža pa ipak nije osetila ovu nemu jednostavnost. Maks joj je postao potreba, a njegovo telo i duh odgovorili su trenutno. 47 Foxy
Zvoncica
Promeškoljila se na njegovom krilu. Osećala je u njegovom mirovanju isto prikupljanje utisaka i nije se iznenadila kada je polako odvojio od sebe. Podigao joj je glavu kako bi im se oči bolje susrele i nekoliko trenutaka je nemo posmatrao, a onda se zagonetno osmehnuo. Nisu bila potrebna pitanja. Razgovaraće sutra. Zaspali su gotovo istovremeno.
- Naspavana? - Maks je ležao kraj nje na boku naslonjen na lakat jedne ruke. Rona je širom otvorila oči kad je primetila da je on potpuno nag, a onda postala svesna da je i sama naga pod pokrivačem koji je više bio pod njom nego preko nje. Jutro je pametnije od večeri. Nije nego. Nije znala gde da pogleda. Talas novog uzbuđenja prostrujao joj je telom. Maks je gledao s novim naletom požude. Bila je svesna da oseća svaku njenu reakciju. - Priča ili... - rukom je nehajno prešao duž njene kičme izazivajući žmarce. Dodir je bio nehajan, ali pogled... - Ovo je bilo mnogo brzo - pokušala je da razmišlja racionalno. - Možemo mi i sporije - rekao je Maks uz osmeh. - Samo kaži šta te interesuje. - Onda ipak priča - rekla je nervozno. Bio je lep, seksi, duhovit. Nije moglo biti gore. Možda bi najbolja varijanta bila da mu kaže da ide da se istušira, pa da onda zbriše dok se nije previše upetljala. Ali upetljala se, zar ne? I drugo, nije želela da ode. Ne još... Maks je proučavao njeno lice svestan da ona razmišlja šta će reći. Svukao je ostatak prekrivača sa nje i prekrio je svojim telom. Poljubac je bio dug, a dah mu je bio isprekidan kad je na tren odvojio usne. - Dosta smo pričali ovih dana. Šta ti misliš? Pokazala mu je šta misli. Pogledao je kroz poluspuštene trepavice. Bile su crne i guste. - Da, dosta si pričao - pecnula ga je. A u glavi joj je zvonilo alarm. Niko od njih nije koristio zaštitu. Ni jednom. Sad više i nije bilo svrhe. Nije li to bio cilj, pomislila je. Ali samo na momenat. 48
Foxy
Zvoncica
Ostatak dana je bio poput fine paperjaste izmaglice. Vodili su ljubav, pričali i povremeno punili stomake poručenom hranom iz restorana. Predveče su gledali film poput starog bračnog para ali su negde pred kraj izgubili strpljenje za film i završili u krevetu. Jedino ih je mobilni u nekoliko navrata vraćao u stvarnost ali su razgovore svodili na najmanju moguću meru. Ipak, nakon dva uzbudljiva dana zaključili su da moraju izaći iz stana. Maks je imao rokove koje je morao ispuniti i morali su se vratiti poslu.
49 Foxy
Zvoncica
VII Ako su u timu i primetili promenu u njihovom odnosu, nisu to pokazivali. Rona im je na tom bila u potpunosti zahvalna i bila je iznenađena kad je nakon nekog vremena shvatila da se sad lakše koncentriše na posao. Naredni dani su prolazili u potpunom ludilu. Radili su zajedno, vodili ljubav, povremeno izlazili ili odlazili u njen stan gde je on posmatrao nju dok slika. A onda je posao krenuo da se stvarno zahuhtava. Tim je bio zagrejan i Ron je osećala elektricitet u vazduhu. Maks joj je najavio skori odlazak u Švajcarsku. Nije to bila neka super romantična najava, nije obećavala medeni mesec, ali je bio njihov prvi zajednički put negde. Rona je počela da sanjari. Nekoliko puta je bila sa Maksom kod Boba i Sali. Maksa su blizanci potpuno oduševili. Imala je utisak da su mu se uvukli pod kožu. Da li je smela toliko da sanja? Bilo kako bilo, pripreme za put su se završile i početkom jeseni Maks i Rona su leteli za Švajcarsku. Iako su u hotel u Cirihu stigli prilično umorni, uzbuđenje zbog puta nije urodilo snom kod Rone. Veći deo noći, provela je proučavajući projekat odjednom nesigurna da li je dorasla zadatku. - Nervozna? Okrenula se ka Maksu, koji je obasjan mesečinom ležao na krevetu u njihovoj sobi. Opčinjena igrom mesečine na njegovom telu, samo je nemo klimnula glavom. Upecala se. Jedina ideja koju je imala, da joj Maks posluži kao nesvesni darodavac, je nestala. Sada se nadala višem, što je očekivala više bila je nesrećnija. - Dođi - pozvao je muklo. - Idem da se istuširam - odbila ga je blago. Ako je primetio odbijanje ničim nije pokazao. Rona je na momenat pomislila da se ponašaju kao stari bračni par. Ipak stari bračni par nekad u razgovoru spomene i ljubav.
50 Foxy
Zvoncica
Jutro je krenulo s hladnom izmaglicom. Vremenska razlika plus velika temperaturna promena uzimala je danak. I, iako je u Švajcarskoj bila nekoliko puta, Rona nikako nije mogla da se navikne. Doručkovali su u restoranu gde su odseli, a zatim se našli sa poslovnim partnerima. Građevinska kompanija s kojom su trebali da sarađuju je bila impresivna. Maks, koji je sve vreme osećao njenu nervozu, bio je vrlo strpljiv. Kad je prezentacija završena nastupila je tišina. Rona je osetila toliku nelagodu da je poželela da pobegne iz kancelarije, a onda se začuo gromki aplauz. Nakon toga nastupile su čestitke, a potom mnogobrojna pitanja. Ronu, međutim, ništa nije moglo pripremiti na osećanja koja je u njoj izazvala monumentalna građevina kojoj je trebalo vratiti barem eho stare slave, a rekonstrukcijom ne ugroziti patinu koja joj je vremenom dala posebno obeležje.
Posao zbog kojeg su došli se nakon nekog vremena priveo kraju. Iako su sve vreme bili zajedno, i tokom dana i noći, u Ronu se vremenom uvukla zebnja da će se čarobni trenuci nekim čudom raspršiti i potpuno nestati. Sada joj je bilo jasno po čemu su ona i Robert bili toliko različiti. Ranije nije mogla da razume Sali. Sada je shvatala da u poređenju sa Maksom, Robert je izgledao totalno bezlično. Interesovala ga je samo dobra zabava, a njenu ozbiljnost prema radu je osuđivao i nju proglasio dosadnom. Maks je za razliku od njega bio predan poslu, ali u isto vreme i pažljiv i zabavan. U ekipi s kojom su tih dana radili, bile su dve vrlo lepe žene. Ni jedna od njih dve nije krila zainteresovanost za Maksa i on im je jasno stavio do znanja da su njih dvoje u vezi. I Rona je naišla na udvarača i to upornog, ali ga je Maks eliminisao obavijanjem ruke oko njenog struka na koktelu, po završetku posla, Ipak, izjava ljubavi nije bilo. Maks ni u jednom trenutku nije potegao pitanje budućnosti njihove veze. To veče pošto su se vratili sa koktela u hotel, Maks joj je rekao da zatvori oči. Pokušavaš da budeš tajanstven? - rekla je uz osmeh. 51 Foxy
Zvoncica
- Aha - rekao je muklo. Polako joj je svukao bretele sa ramena, a zatim otkopčao rajfešlus, pa je svilena haljina skliznula niz njene bokove ostavljajući je u donjem vešu. Tiho je uzdahnuo. Iako su joj oči bile zatvorene, osećala je njegov pogled na sebi. Nije je dodirivao. Nije ni morao. Osetila je takvo uzbuđenje koje Robert nikada nije mogao da pokrene. A onda je počeo da je ljubi. Nije joj dopustio da gleda već je podigao, poneo na krevet i učinio da se svet istopi oko nje. Nestali su svi zvuci sem njihovih uzdaha. Osećala je potpunu ispunjenost kao nikad do tada. - Otvori oči - prošaptao je. Otvorila je polako, sa nemirnim treperenjem u stomaku. Osećaj iščekivanja zaustavio se na blistavoj brošuri o ski centru na jugu Švajcarske. - Čuo sam od Sali da obožavaš skijanje. Rona, sjajna si, neverovatan radoholičar. Mislio sam da bi nam mali predah dobro došao nakon svih ovih tenzija koje smo doživeli proteklih par meseci. Ona se uspravila u krevetu. Promakao joj je Maksov zadivljeni pogled kad joj je prekrivač skliznuo s grudi. Uzela je brošure i odsutno ih pogledala da dobije na vremenu, šta je očekivala? Verenički prsten? Prosidbu? Osmehnula se više sebi, nego njemu. Kao da je primetio njeno oklevanje, upitao je: - Ako ne želiš, možemo i drugi put. Znam da si umorna. Mislio sam da ne bi bilo loše... - Ma, ne, prijalo bi mi - rekla je umirujući ga.. Nije bila spremna da mu pokaže da se nadala nečemu više. Očigledno je uživao s njom, bio je divan. Zašto je onda stalno očekivala još nešto?
52 Foxy
Zvoncica
VIII Jedan hotel zamenio je drugi, ali to je bilo potpuno nebitno, lako je obišla puno svetskih metropola i zabačenih kutaka sveta, Ronu su planinski venci uvek ostavljali bez daha. - Dopada ti se? - upitao je Maks dok je upijala sve oko sebe uključujući i velepni dvorac koji je pretvoren u ski centar. Samo je klimnula glavom, a potom udahnula resak planinski vazduh potpuno opijena pejzažom i mirisom snega. Nakon što su se smesti li, Rona je osetila iznenadni umor. Maks je primetio da deluje iscrpljeno pa joj je predložio da malo odmori. Velike klimatske promene kojima se izložila u proteklih nekoliko nedelja uzele su danak. Ona je stvarno klonula. Legla je da malo odmori, ali kad je ustala iznenadio je potpuno neizdrživ talas mučnine i hitro je otrčala u toalet. Tamo se zadržala gotovo pola sata. Kad je konačno došla sebi primetila je da Maks nije u apartmanu. Pretpostavila je da je negde izašao dok je spavala i, iako stvarno nije bilo potrebe da bdi nad njom i dok spava, ipak joj se javio nejasan talas nezadovoljstva, koji je odbacila kao potpuno nerazuman. Ta nelagoda je trajala već neko vreme i ona je sve više postajala svesna svojih očekivanja prema Maksu. Zar je toliko nemoguće očekivati da je voli? Pokušala je da se seti bilo kakvog nagoveštaja ljubavi u njihovom odnosu. Ni kad su bili najimtimniji, za vreme vođenja ljubavi, Maksu se nije ni jednom omakla neka izjava koja bi potkrepila njene nade. Novi talas mučnine naveo je da ove turobne misli ostavi za kasnije. Kad je nakon nekog vremena izašla iz toaleta zaključila je da bi trebala da potraži lekara. Pomislila je da se javi Maksu, ali je odustala Nije joj se svidelo koliko je u poslednje vreme postala zavisna od njegovog društva, pa je rešila da ponovo stvar uzme u svoje ruke. Zatim je pozvala recepciju. Kad je završila s pregledom Rona nije znala da li da se smeje ili da plače. Njena priprema dečje sobe sada joj se učinila smešnom i detinjastom. Naravno, nije bio u pitanju nikakav stomačni virus kako je isprva pomislila. Niti je nešto pokvareno pojela. Osmehnuta, pogladila se po stomaku. 53 Foxy
Zvoncica
Da li da mu kaže? I kako? Naravno, da će želeti bebu. Setila se njegovog prvog braka i razočaranja jer njegova prva supruga nije želela decu. Rona je želela da zadrži trudnoću. To što je beba bila Maksova je bila druga stvar zbog koje je ovu bebu još više priželjkivala, ali reći Maksu bilo bi kao izazivanje njegove savesti, a to nikako nije htela. Ona je njega volela, ali da li je on nju, to je još uvek bilo diskutabilno. Privlačila ga jeste, ali ju je njegova uzdržanost navodila da se ne oseća ni sama potpuno opušteno u njegovom prisustvu. Ljubavna igra, koju su igrali pretvorila se u mnogo više od flerta. Sada je to bila i odgovornost. Da li je on spreman da je prihvati? Nije htela da za njega bude obaveza. Iz misli je trgao glas mladog konobara. - Želite li nešto da popijete? - pitao je osmehnuto. Pomislila je da bi joj sad baš prijalo nešto žestoko. Đus se nije usuđivala da poruči jer muka još nije prošla, pa je zatražila samo vodu. Na putu od lekara koji joj je nakon pregleda saopštio senzacionalističke vesti, nikako nije imala mira. Nije mogla odmah da se vrati u apartman, pa je pronašla restoran iz kojeg se pružao predivan pogled na planinske obronke i skijališta. Sela je za najbliži sto prozoru, poručila laganu salatu i dok je jela okom umetnika osmatrala je uređenje restorana, diveći se arhitekti koji je uspeo da napravi neobičan spoj modernog u kombinaciji s dvorskom arhitekturom. Malo se smirila i zaključila da još nije vreme da Maksu kaže za bebu, ali je bila i svesna da ove mučnine nisu nevidljive i da će ubrzo morati da mu objasni šta nije u redu. Naravno, iako joj se laž nije dopadala uvek je mogla da kaže da ima stomačni grip. Apetit joj je začudo bio dobar i poželela je da poruči još nešto kada je zaključila da bi trebala da se ipak javi Maksu. Krenula je da u torbici pronađe mobilni telefon kad joj je pažnju privukao Maksov glas u neposrednoj blizini. Ženska intuicija joj je rekla da nije sam i iako nije volela da prisluškuje, savladala je znatiželja. Shvatila je da Maks ne može da je vidi jer je sedeo leđima okrenut, a između njih su se nalazile ogromne žardinjere cveća koje su bile poput zelenih zavesa između stolova. Rona je mogla da vidi ženu koja je sedela naspram Maksa. Lik žene joj je bio neobično poznat. Naravno, bila je prelepa i iako je žacno talas ljubomore, pomislila je da bi mu to mogla biti prijateljica i da nema svrhe da sad napravi ljubomorni ispad. Nisu se držali za ruke, niti bilo šta drugo radili što bi mogla doživeti kao pretnju njihovoj vezi, ali je pomislila da nije loše da nešto čuje od tog razgovora pre nego što im priđe. 54 Foxy
Zvoncica
Ipak, nešto u liku te žene je kopkalo. Na telefonu je uključila pretraživač i ukucala Maksovo ime. Pregledala je nekoliko slika, a zatim joj je pogled pao na članak koji je objavio Maksovo venčanje sa prelepom manekenkom Meg Nikolson. Lice sa naslovnih strana modnih časopisa je trenutno bilo usredsređeno na nešto što je Maks govorio ne primećujući ženu za susednim stolom koja ju je zabezeknuto posmatrala. Rona je naćulila uši. - Zašto joj ne kažeš odmah? - Tek smo završili posao, ne i znam kako bi reagovala. - Ja bih volela da znam na čemu sam, Makse. - Ti znaš na čemu si, ja ne znam. Meg ga je nežno uhvatila za ruku. Rona to više nije mogla da gleda. Kakav licemer! Znači trebala mu je da završi posao. Makar ju je Pem mogla upozoriti s kakvim dripcem ima posla. Možda ni Pem nije bila svesna koga joj je uvukla u kuću. Zar njena prva procena nije bila tačna? Zašto ne veruje svojim instiktima? Ustala je od stola pogledavši Maksa još jednom. Bio je najlepši i najopasniji muškarac kojeg je upoznala. Približio joj se više i od Roberta, koji joj je bar bio muž. Znao je sve njene slabe tačke i polako je igrao igru. Novi nalet mučnine naterao je da požuri prema apartmanu. U takvom stanju nije želela da priđe njihovom stolu. Kakva svrha bi bila od tog prilaska? Moglo je da bude samo mučnije. Uspela je da izađe neprimetno, vrati se u prelepi apartman i stigne na vreme do toaleta. Kako nije raspakivala stvari, nije gubila vreme na pakovanju. Nije imala nameru da ostavi poruku. Nakon deset minuta odjavila se sa recepcije i napustila hotel.
55 Foxy
Zvoncica
IX Nakon dugog leta i puta do kuće Rona se osećala potpuno iscrpljeno. Ignorisala je telefonske pozive kojih je od Maksa bilo najviše, ali je zvala i Sali, čak i Pem i njeni roditelji. Javila se samo mami, rekla joj da je umorna i da će prespavati dan i noć i da je ne zovu dok se nenaspava. Potom je isključila telefon, interfon i legla u krevet. Ali san nije dolazio. Navirala su sećanja i osećaj teskobe stezao joj je grlo, parališući um i bacajući je u beznađe. Kad je prestala da bude oprezna? Spustila je ruke na stomak. Tek peta nedelja trudnoće. Pomislila je da ako je cena za svu bol koju je tog trena osećala ova malena kuglica u njenom stomaku, onda bi trebala da se oseća bolje. Bez obzira na sve želela je da zadrži bebu. Maksu nije imala nameru da kaže. Posle bezuspešnog odmora Rona je odlučila da slika. Nekad ju je to smirivalo, a sad se pred platnom osećala kao potpuni amater. Stan je u njenom odsustvu bio čist i osvežavan, ali nije bilo nikavih namirnica jer nije nikom najavila dolazak. Frižider je bio potpuno prazan, i sem ponekih pahuljica nije mogla ništa drugo pronaći. Nakon kratkog premišljanja obukla je laganu letnju haljinu i izašla iz stana, lako je ponela mobilni još nije htela da ga uključi. Sa sestrom i mamom će razgovarati kasnije. Bila je svesna da će se i sa Maksom morati suočiti i to pre nego što trudnoća postane primetna. Svratila je u kineski restoran po piletinu i kupila nešto voća, ali joj vreli vazduh, nakon snega na planinskim vencima, nikako nije prijao pa je rešila da se odmah vrati u stan. Izlazak napolje uspeo je ipak da je malo smiri i bila je zadovoljna što je izašla umesto da je poručila hranu. Prazan stan bio je zlosutan poput kazne, ali trenutno joj je samo to prijalo. Međutim kad je kročila u hol zgrade bila je svesna da domar nije jedina osoba u holu. Maks je posmatrao dok je ulazila, namršten. Rona je očekivala sve, samo ne besan pogled njegovih tamnih očiju. Prošla je pored njega potpuno ga ignorišući, znajući da će je on svejedno pratiti. Nije htela da pravi scenu pred starim domarom, jer on nije mogao i ne bi trebao da izigrava njenog telohranitelja, pa je rešila da raspravu ostavi za stan gde je bila na svojoj teritoriji. Dok su se vozili liftom ćutali su oboje, ali onog trena kad su zakoračili u stan Maks je napao. Do tada ga nikad nije videla besnog. - Zašto si otišla? - Znaš zašto? Čemu pitanje? 56
Foxy
Zvoncica
- Misliš da znam. Recimo da sam nadošao do odgovora, ne vidim u čemu je problem. - Onda nema problema - rekla je odsečno i rukom pokazala ka izlazu. - Tek tako?! Bez objašnjenja? Zar ne možeš da zamisliš kakav si haos ostavila iza sebe. Nisi ostavila poruku, nisi se javljala na telefon. Pomislio sam da si kidnapovana. Pozvao sam policiju. - E, sad si preterao - Rona je bila toliko besna da nije mogla da oseti zabrinutost u njegovom glasu. - Nisam kidnapovana i ne znam odakle ti takve gluposti. Ti živiš na filmu i sve ti je fasada. Ne znam kakav si scenario izmislio, ali ovo o kidnapovanju ti je dobro. Nije bilo potrebe da ti se javljam jer si bio zauzet i nisam htela da smetam, a sad molim te odlazi. - Ejmi su kidnapovali, kad je napunila svega dvanaest godina. Kidnapere su srećom brzo uhvatili jer su budale ostavili otiske na sve strane. Nisu uspeli da joj ozbiljno naude, ali je trebalo dosta vremena da prevaziđe neke strahove. Naravno želeli su novac. I sad mi kaži o kakvom scenariju pričaš jer mislim da toliko zaslužujem? Rona ga je nekoliko trenutaka posmatrala bez reči. Primetila je da se sa posebnom pažnjom odnose prema Ejmi, ali tome nije pridavala neki značaj. Čutke je ostavila namirnice u kuhinju. Maks je pratio bez reči, a onda je naglo zgrabio za ruke i telom pritisnuo uz zid. Poljubac nije došao iznenada. Bio je to poljubac pun besa, očaja. Delovao je tako iskreno. - Zvao sam Pem, Sali, čak i tvoje roditelje. U hotelu sam saznao da si išla kod doktora, ali nisu hteli da mi kažu šta je u pitanju. Pomislio sam da je nešto ozbiljno ali kad su videli u kakvom sam stanju, rekli su da je sve u redu. Kad je došla policija saznali smo i da si uzela kartu za povratak. Rona zašto si me ostavila? - Ti i dalje tvrdiš da ne znaš zbog čega? - rekla je u neverici. - Stvarno Rona, otvori karte. I sad osećam da je dovoljno samo da te poljubim, pa možeš pričati do ujutru kako ti to ništa ne znači. Nije to rekao samozadovoljno. Rekao je kao neoborivu istinu, nešto što je toliko jasno da je bolelo koliko nije mogla da kontorliše svoju žudnju prema njemu. I dalje je bio uz nju ne dajući joj puno prostora. - Da otvorim karte? Pa, dobro. Moliću te samo da budeš dovoljno pošten da odgovoriš na neka moja pitanja. - Pošteno. - Šta si radio u restoranu sa svojom bivšom suprugom? Maks je samo otvorio usta, pa ponovo zatvorio. Iznenađenje mu se ocrtavalo na licu. Ili je bio dobar glumac, ili je stvarno bio iznenađen, barem saznanjem da ga je otkrila. 57
Foxy
Zvoncica
Osetila je kako spušta ruke pored tela baš u momentu kad je novi talas mučnine spopao. Imala je samo toliko vremena da otrči do kupatila. Nije bila svesna da je Maks pratio. Nije to bila ni najmanje privlačna scena, i nije želela da on tome prisustvuje. Odmahnula mu je rukom da se skloni, ali je on ipak prišao i sklonio joj kosu s lica kad je došao novi talas muke. Kad se učinilo da je kriza prošla otišao je do kuhinje po čašu vode. Kad se vratio, upitao je ogorčeno: - Da li si uopšte imala nameru da mi kažeš? - Da ti kažem šta? - rekla je prkosno. - Da si trudna, naprimer. - Ili da imam stomačni grip, - Jesi li zbog stomačnog gripa opremala sobu za decu dečjim motivima? Na ovo nije imala šta da kaže. Zato je samo ćutala. Ta soba nije bila zaključana. Vrlo je moguće da je bila i otvorena. Uopšte nije trebala da ga primi u stan. Trebala je biti obazrivija. - Koliko dugo si to planirala? Tražiš od mene da otvorim karte. Za koga? Osobu punu nepoverenja. Ti misliš da sam te prevario. Nisam, draga. Ta žena koja je bila sa mnom je Megina sestra bliznakinja, Nikol. Udata je, ima dvoje dece i sa mužem i decom je na odmoru. Da si ostala dovoljno dugo i njih bi videla. To mogu i da dokažem. Maks se okrenuo ka izlazu. Ronu je uhvatio napad panike. Osetila je da govori istinu. Okrenuo se. - Pričali smo o tebi. Naleteo sam na nju kad sam se dogovarao sa konobarom oko večere. Hteo sam da te zaprosim, a nisam znao kako. Imao sam utisak da mi izmičeš i da ti nije dovoljno stalo. Oh, primetio sam da reaguješ na moje telo, ali si se uvek grčila i nekako bila na oprezu. Sad su mi neke stvari postale jasne, ti nikad nisi htela da se vežeš. Htela si samo bebu. Vidiš draga i ja je želim. Htela ti to ili ne, moraćeš da je deliš. Nemaš prava da joj oduzmeš oca. Znaš da postoji način da to i ostvarim. Rona mu je naglo preprečila put ka izlazu. Napad panike da će zbog ludosti izgubiti Maksa izbrisao je sve glupe elemente ponosa. Ostala je samo želja da ga zadrži, da mu objasni i prihvati njegovu odluku kakva god bude. Maks je iznenađeno pogledao. - Bila sam ljubomorna. Već sam bila jednom prevarena i to je bolelo. Sad me je zabolelo više, jer sam te lako zavolela. To me je plašilo. Nikad mi nije bilo tako stalo do nekoga. Budalasto sam planirala da ostanem u drugom stanju, sve do onog momenta kada si rekao koliko si želeo bebu. 58
Foxy
Zvoncica
Nakon toga sve se desilo spontano. Toliko sam zaluđena s tobom da o tome nisam ni razmišljala. Maks je podigao i poneo na sofu u dnevnu sobu. Seo je i stavio sebi u krilo. - Pretpostavljam da to tako ide s umetnicima. I šta dalje? Pretpostavljam da ima još mudrih zaključaka. Iako je osetila žaoku u njegovom glasu Rona je nastavila: - Ostavio si me da se odmorim, ali me je ubrzo probudila mučnina. Kako se to nastavilo, rešila sam da potražim lekara. Dočekalo me je iznenađenje. Nakon toga pronašla sam onaj restoran i sela da se malo priberem. Krenula sam da te pozovem, kad sam začula tvoj glas. I stvarno, ni da si pisao scenario, ne bi ispalo gore. Ispalo je da si ti sa mnom samo zbog posla. - I ti si u to zdušno poverovala? Osetila je nevericu u njegovom glasu. - Pa, nikad nisi rekao da me voliš - rekla je optužujuće iako je znala da je to detinjasto. Maks je bio iskreno iznenađen. Videla je to u njegovom pogledu koji je pomno pratila. - Trudio sam se da ti pokažem da te volim. Sad vidim da sam pogrešio. Mislio sam da ćeš pobeći na prvu izjavu ljubavi. Vidim da sam te potcenio. - Pa, dobro, gde je taj prsten? - upitala je sa zanimanjem. - Prosiš me Rona? - Prosim. - Dobro, pristajem pod jednim uslovom. - Reci. - Kako si upoznala moju mamu? Ona nije htela da mi kaže, ali pošto sam se uverio da voliš da slikaš po zidovima, setio sam se jedne slike sa dečjim motivima u Ejminoj sobi. Nije baš morao to da pita. - Draga, jesi li ti to pocrvenela? Lupnula ga je opominjujuće o grudi, a zatim zavodljivo poljubila. Maks je ostao bez daha. - I... Uzdahnula je. Znala je koliko zna biti uporan. - Pem je čuvala Ejmi koja je tek prohodala. Tvoja mama mi je dozvolila da joj oslikam bebinu sobu. Mi smo kod nje provodili dosta vremena dok si ti bio na koledžu. Malo smo se zanele oko slikanja i nismo primetili kad se Ejmi dočepala boja. Trebalo je dosta vremena dok se boja nije skinula sa Ejmi. Zadovoljan?! 59
Foxy
Zvoncica
- Oh, uvek sam mislio da je Ejmi propisno namazana. Sad znam i zašto. Zašto ja sa vama ženama uvek izvučem deblji kraj? Rona je zauzela nešto bolji položaj u njegovom krilu. Sagla se i poljubila ga dugim poljupcem punim nestrpljenja. - Jesi li umoran? - Nisam toliko...
(Kraj)
60 Foxy
