Ribe Srbije [Knjiga] [2001] [Good Stuff]

UPUTSTVO ZA KORIŠĆENJE elektronskog izdanja knjige 1.

2.

3.

Elektronsko izdanje knjige RIBE SRBIJE je urađeno u PDF formatu pa je za njegovo otvaranje korišćenje potrebno računaru imati instaliran program Adobei Acrobat Reader 4.0 ilinanoviji. Instalacija neophodnog programa je sastavni deo ovog CD-a. Pri otvaranju fajla RIBE SRBIJE. pdf na ekranju se pojavljuje ova strana. Ulaskom kursora miša u ikonicu  prelazi se na naslovnu stranu (koricu). Ulaskom kursora miša u ikonicu  na toj strani, otvara se sa leve strane ekrana prozor Bookmarks u kome je zapravo sadržaj knige. Naslovi iz tog prozora se vrlo jednostavno koriste za odlazak na željenu stranu u knjizi, jednostavnim pritiskanjem na odgovarajući naslov. Čitava lista se koristi po istom principu kao i Windows Explorer. Dakle, ako se ispred nekog naslova nalazi kvadratić sa znakom + to znači da se pod tim naslovom nalaze podnaslovi koji će se pojaviti pritiskanjem na taj kvadratić kada se znak + Pritiskom na znak - zatvaraju se podnaslovi i ponovo sepretvara pojavljujeu -.znak +. Kretanje kroz strane knjige se može ostvariti i korišćenjem ikonica iz alatne trake programa i to tako što se pritiskom na ikonicu prelazi na sledeću stranu a pritiskom na ikonicu  prelazi na prethodnu. Pritiskom na ikonicu Iprelazi se na prvu, a ikonice I na poslednju stranu.

Predrag Simonović

RIBE SRBIJE

Beograd, 2001.

I ZDAVAČI KNJIGE :

NNK I NTERNACIONAL , B EOGRAD B IOLOŠKI FAKUL TET U NIVERZITET A U B EOGRADU , B EOGRAD Z AVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE S RBIJE , N OV I B EOGRAD I ZDAVAČ C D - A :

REC A UTOR :

P REDRAG S IMONOVIĆ R ECENZENTI :

L JILJANA B UDAKOV D RAGANA C VETKOVIĆ B RIGITA P ETROV V ITKO Š OVIĆ V LADIMIR K OVÁČ L EKTOR I

KOREKTO R :

V ERA N IKOLIĆ G RAFIČKO UREĐENJE ,

KORICE I ELEKTRONSKA OBRADA

B RANISLAV L. VALKOVIĆ

T I RA ž: K NJIGA : 1.000 PRIMERAKA

CD: 100

PRIMERAKA

:

v

RIBE SRBIJE

SADRŽAJ PRVI DEO OSNOVE ZOOLOŠKE SISTEMATIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OSNOVNE MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE

1

KOLOUSTA I RIBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9

I Koža . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 II Skeletni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 III Somatička muskulatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 IV Respiratorni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 V Digestivni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 VI Cirkulacioni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 VII Urogenitalni sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 VIII Neuroendokrini sistem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 IX Čulni organi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 AKSONOMSKI KARAKTERI KOD T KOLOUSTA I RIBA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ČUVANJE I KONZERVIRANJE UZORAKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . RIBE I NJIHOVA STANIŠTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MONITORING I KONZERVACIJA IHTIOFAUNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . RIBOLOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HIDROGRAFIJA SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

39 44 46 52 56 63

DRUGI DEO KLASIFIKACIJA RECENTNIH KOLOUSTA I RIBA S RBIJE

. ...........

69

FAMILIA P ETROMYZONTIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

75

Eudontomyzon Regan, 1911 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

77 77 78 Lampetra Gray, 1851 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Lampetra fluviatilis (Linnaeus, 1758) rečna paklara . . . . . . . . . . . . . . . 79 Lampetra planeri (Bloch, 1784) potočna paklara . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Petromyzon Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Eudontomyzon danfordi (Regan, 1911) dunavska paklara

.......... Eudontomyzon mariae (Berg 1931) ukrajinska paklara . . . . . . . . . . . .

vi

SADRŽAJ

Petromyzon marinus (Linnaeus, 1758) morska paklara (zmijuljica) . . 81 FAMILIA ACIPENSERIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Acipenser [Artedi, 1738] Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

85 85 86

Acipenser gueldenstaedti (Brandt, 1833) dunavska (ruska) jesetra . . Acipenser nudiventris (Lowetzky, 1828) sim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Acipenser ruthenus (Linnaeus, 1758) kečiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Acipenser stellatus (Pallas, 1771) pastruga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Acipenser sturio (Linnaeus, 1758) atlantska jesetra . . . . . . . . . . . . . . .

Huso Brandt, 1869 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

88 90 91

92 92

Huso huso (Linnaeus, 1758) moruna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

FAMILIA COREGONIDAE

.. ...................................

93

Coregonus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Coregonus peled (Gmelin, 1788) peled, ozimica

FAMILIA SALMONIDAE

93

.. ....................................

95

Hucho Gunther, 1866 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hucho hucho (Linnaeus, 1758) mladica

94

.................

........................

Oncorhynchus Suckley, 1862 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792)

96 97 98

...........

98 100 100 101 103 103

potočna zlatovčica, barjaktarica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

105

dužičasta (kalifornijska) pastrmka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Salmo [Artedi] Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Salmo marmoratus (Cuvier, 1817) glavatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Salmo trutta (Linnaeus, 1758) pastrmka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Salvelinus (Nilsson) Richardson, 1836 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Salvelinus alpinus (Linnaeus, 1758) jezerska zlatovčica Salvelinus fontinalis (Mitchill, 1815)

FAMILIA THYMALIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

106

Thymallus Cuvier, 1829 . . . . . . .1758) . . . . . .lipljen, . . . . . .lipljan . . . . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . 106 (Linnaeus, 106 Thymallus thymallus FAMILIA ANGUILIDAE

... ....................................

Anguilla Schrank, 1798 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Anguilla anguilla (Linnaeus, 1758) jegulja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

FAMILIA CLUPEIDAE

........................................

Alosa Linck, 1790 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

108

106 109 110

111

vii

RIBE SRBIJE Alosa caspia (Eichwald, 1838) dunavska haringa (zlatva) . . . . . . . . . . Alosa immaculata (Bennet, 1835) crnomorski sleđ (haringa) . . . . . . .

FAMILIA E SOCIDAE

.........................................

111 112 113

Esox Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

113 Esox lucius (Linnaeus, 1758) štuka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

FAMILIA U MBRIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115

Umbra Walbaum, 1792 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 Umbra krameri (Walbaum, 1792) crnka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

FAMILIA C YPRINIDAE

... ....................................

117

Abramis Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

124 124 126 127 Alburnoides Jeitteles, 1861 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 128 Alburnoides bipunctatus (Bloch, 1782) pliska (zelenak) . . . . . . . . . . . Alburnus Heckel, 1843 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Abramis ballerus (Linnaeus, 1758) kesega, špicer . . . . . . . . . . . . . . . . Amis brama (Linnaeus, 1758) deverika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Abramis sapa (Pallas, 1811) crnooka deverika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Alburnus albidus (Costa, 1838) plašica (alborela) . . . . . . . . . . . . . . . . Alburnus alburnus (Linnaeus, 1758) ukljeva (uklija) . . . . . . . . . . . . . . .

130

131 133 Arystichthys nobilis (Richardson, 1844) sivi tolstolobik . . . . . . . . . . . . 133 Aspius Agassiz, 1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Aspius aspius (Linnaeus, 1758) bucov (bolen) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Barbus Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 136 Barbus barbus (Linnaeus, 1758) mrena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Barbus cyclolepis (Heckel, 184) istočna mrenka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Arystichthys Oshima, 1919 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Barbus peloponnesius (Valenciennes,

1844) potočna mrena (sapača) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Blicca Heckel, 1843 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Blicca bjoerkna (Linnaeus,

1758) krupatica (karapatka, androga) . . .

Carassius Jarocki, 1822 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Carassius auratus (Linnaeus, 1758) babuška (srebrni karaš) . . . . . . . Carassius carassius (Linnaeus, 1758) karaš (koreselj) . . . . . . . . . . . . .

Chalcalburnus Berg, 1933 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Chalcalburnus chalcoides (Güldenstadt, 1772) bucov, (pegunca)

...

Chondrostoma Agassiz, 1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Chondrostoma nasus (Linnaeus, 1758) skobalj (podust) . . . . . . . . . . .

138 139 140 141 141 143 145 145 146 146

viii

IME

Ctenopharyngodon Steindachner, 1866 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ctenopharyngodon idella (Valenciennes, 1844) beli amur

.........

Cyprinus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758) šaran (krap)

...................

Gobio Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gobio albipinnatus (Lukasch, 1933) govedarka . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gobio gobio (Linnaeus, 1758) krkuša (govedarica) . . . . . . . . . . . . . . . Gobio kessleri (Dybowski, 1862) Keslerova krkuša . . . . . . . . . . . . . . . Gobio uranoscopus (Agassiz, 1828) tankorepa krkuša (zvezdogled) .

Hypophthalmichthys Bleeker, 1860 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1844) beli tolstolobik (glavaš) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

RIBE

147 148 149 149 151 151 152 154 155

156

Hypophthalmichthys molitrix (Valenciennes,

Leucaspius Heckel & Kner, 1858 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Leucaspius delineatus (Heckel, 1843) belka (belica)

..............

157 158 159

Leuciscus Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

160 Leuciscus cephalus (Linnaeus, 1758) klen . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Leuciscus idus (Linnaeus, 1758) jaz (jez, brotfiš) . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Leuciscus leuciscus (Linnaeus, 1758) klenić (brzak) . . . . . . . . . . . . . . 162 Leuciscus souffia (Risso, 1826) svetlica (jelšovka)

................

163 165 Pachychilon macedonicus(Steindachner, 1892) mergur . . . . . . . . . . 165 Pachychilon pictum (Heckel & Kner, 1858) šaradan (moranec, brcak) 166 Pelecus Agassiz, 1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Pelecus cultratus (Linnaeus, 1758) sabljarka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Phoxinus Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Pachychilon Steindachner, 1896 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Phoxinus phoxinus (Linnaeus, 1758) pijor (bojanac, gagica, zelenak)

169

Pseudorasbora Bleeker, 1860 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

170 (Schlegel, 1842) amurski čebačok (bezribica) . 170 Pseudorasbora parva Rhodeus Agassiz,1835 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Rhodeus sericeus (Pallas, 1776) gaovica (gavčica, čavčica) . . . . . . . . 171 Rutilus Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

172 173 174 175 Scardinius Bonaparte, 1837 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 176 Scardinius erythrophthalmus (Linnaeus, 1758) crvenperka . . . . . . . . Scardinius graecus (Stephanidis 1937) grčka crvenperka . . . . . . . . . . 177 Tinca Cuvier, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Rutilus basak (Heckel, 1843) grunec (žutalj, babur) . . . . . . . . . . . . . . . Rutilus pigus (Lacepede, 1804) plotica (plotičica, platnica) . . . . . . . . Rutilus rutilus (Linnaeus, 1758) bodorka (crvenookica) . . . . . . . . . . . .

ix

RIBE SRBIJE 178 179 Vimba vimba (Linnaeus, 1758) nosara (plavonos, šljivonos, gibort) . . 180 Tinca tinca (Linnaeus, 1758) linjak (linj, liniš)

....................

Vimba Fitzinger, 1879 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAMILIA C OBITIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Cobitis Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

181

182

Cobitis elongata (Heckel & Kner, 1858) vijunica (velika nežnica) . . . . Cobitis taenia (Linnaeus, 1758)vijun (badelj, legbaba) . . . . . . . . . . . . .

182 183 Misgurnus Lacepede, 1803 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Misgurnus fossilis (Linnaeus, 1758) čikov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Sabanejewia Vladykov, 1929 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Sabanejewia aurata (Filippi, 1865) zlatni vijun

(balkanski vijun) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAMILIA B ALITORIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

186 187

Barbatula Linck, 1789 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

187 187 Noemacheilus Hasselt 1823 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Barbatula barbatula (Linnaeus, 1758) brkica (tivuška,babica) . . . . . . . Noemacheilus angorae (Steindachner, 1897)

FAMILIA S ILURIDAE

....................

.........................................

Silurus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Silurus glanis (Linnaeus, 1758) som

...........................

FAMILIA I CHTALURIDAE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ictalurus Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

189 190

190 190 192

192

Ictalurus nebulosus (Le Sueur, 1819) cverglan

(patuljasti američki somić) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAMILIA G ADIDAE

... .......................................

Lota Cuvier, 1829 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Lota lota (Linnaeus, 1758) manić (menjka)

FAMILIA S YNGNATHIDAE

......................

....................................

192 193

194 194 195

Syngnathus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

195 Syngnathus abaster (Risso, 1826) šilce kratkokljuno . . . . . . . . . . . . . . 195

FAMILIA G ASTEROSTEIDAE

..................................

196

Gasterosteus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

197

Gasterosteus aculeatus(Linnaeus,

1758) trobodlja koljuška (gregorac) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

197

x

IME

Pungitius Coste, 1848 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pungitius platygaster (Kessler, 1859) ukrajinska koljuška

FAMILIA PERCIDAE

..........

... ......................................

198 198 199

Gymnocephalus Bloch, 1793 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Gymnocephalus baloni (Holčik & Hensel, 1974) Balonov balavac

RIBE

...

201 201

Gymnocephalus cernuus (Linnaeus, 1758)–balavac . . . . . . . . . . . . . . Gymnocephalus schraetser (Linnaeus, 1758) šrac (šmrkež) . . . . . . . .

202 203 Perca Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 Perca fluviatilis (Linnaeus, 1758) grgeč (bandar, ostriž) . . . . . . . . . . . . 204 Stizostedion Rafinesque, 1820 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Stizostedion lucioperca(Linnaeus, 1758) smuđ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206 Stizostedion volgensis(Gmelin, 1788)smuđ kamenjar . . . . . . . . . . . . . 208 Zingel Cloquet, 1817 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209 210 Zingel streber (Siebold, 1863) mali vretenar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zingel zingel (Linnaeus, 1766)veliki vretenar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 FAMILIA CENTRARCHIDAE

... ................................

212

Lepomis Rafinesque, 1819 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212 Lepomis gibbosus (Linnaeus, 1758)sunčica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213 Micropterus Lacepede, 1802 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 Micropterus salmoides (Lacepede, 1802)

214

velikousti bas (pastrmski grgeč) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAMILIA GOBIDAE

... .......................................

215

Neogobius Iljin, 1927 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

217 Neogobius fluviatilis (Pallas, 1811) glavoč peskar (ružica) . . . . . . . . . . 217 Neogobius gymnotrachelus (Kessler, 1857) glavoč trkač . . . . . . . . . . 219 Neogobius kessleri (Gunther, 1861) glavoč glavaš (peš) . . . . . . . . . . . 220 Neogobius melanostomus (Pallas, 1811) glavoč kruglak . . . . . . . . . . . 221 Neogobius marmoratus (Pallas, 1811) glavoč (ružica) cevonos

FAMILIA BLENNIDAE

.....

........................................

Parablennius Ribeiro, 1915 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Parablennius fluviatilis (Asso, 1801) slatkovodna slingura . . . . . . . . . .

FAMILIA COTTIDAE

... ......................................

223

224

224 224

225

Cottus Linnaeus, 1758 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226 Cottus gobio (Linnaeus, 1758) peš . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

226

xi

RIBE SRBIJE ZOOGEOGRAFSKI PREGLED IHTIOFAUNE JUGOSLOVENSKOG PODRUČJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

228

LITERATURA

...............................................

231

INDEX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

343

RIBE SRBIJE

xiii

UVOD

Poslednje sveobuhvatno delo o ribama i koloustama Srbije, ono Mihajla Ristića, objavljeno je pre 23 godine, što je vrlo dug period za ihtiofaunu bilo kog područja. U hidrografiji Srbije za te 23 godine dovršena je izgradnja druge đerdapske brane i formiranje veštačkog jezera „Đerdap II“, dovršene su druge brojne akumulacije (Bovanska, Ćelije, Lisinska,vodama Uvačke Srbije i dr.), prokopan je kanal Rajna–Majna–Dunav, slobodnim su se pojavile nove, introdukovane vrste,itd. npr.U beli amur, beli i sivi tolstolobik, amurski čebačok i velikousti bas. Neke od vrsta su se pojavile usled širenja svog areala iz nizvodnih delova Dunava, npr. glavoč trkač, glavoč kruglak i tuponoso šilo, a druge su u našem sektoru Dunava proširile svoj areal, npr. glavoč peskaš. Sve ove vrste su se aklimatizovale i skoro sve (za šilo još nema potvrde) naturalizovale u vodama Dunava ispod druge, a neke i iznad druge, pa i obe đerdapske brane. Nasuprot tim vrstama, neke od migratornih vrsta su, zbog nepostojanja ribljih prolaza, prestale da regularno posećuju delove Dunava i njegovih većih pritoka uzvodno od druge đerdapske brane, npr. jesetarske vrste (sim, pastruga, moruna, dunavska jesetra) i crnomorske haringe. Pojava ovih vrsta u uzvodnom delu Dunava je samo slučajnost koja se desi kad sa objektima u prevodnicama ove akumulaciribe prođu uzvodno. Takođe je, plovnim zbog vodoprivrednih zahvata (izgradnja ja, regulacija reka) znatno suženo rasprostranjenje i ograničena migracija u vreme mresta nekih vrsta riba u planinskim tekućim vodama, pre svega lipljena i mladice. Zagađenje prirodnih voda industrijskim otpadnim vodama do 1990. godine predstavljalo je veliki pritisak na populacije slatkovodnih riba u rekama širom Srbije (Južna Morava, Ibar, Zapadna Morava, Đetina, Kolubara, Velika Morava, Sava i Dunav), da bi sa smanjenjem intenziteta zagađenja početkom 90-ih godina došlo do poboljšanja kvaliteta vode i do stvaranja povoljnih uslova za restituciju životnih zajednica, te time i populacija riba. Međutim, prelov i krivolov na vodama širom Srbije, neadekvatno upravljanje vodama i nedostatak finansijskih sredstava ponovo su doveli do pada brojnosti populacija ribolovno značajnih vrsta slatkovodnih riba. koncept zaštite prirode je U periodu između Ristićeve i ove knjige, prerastao u koncept konzervacije (očuvanja) živog sveta, radi obezbeđenja preduslova za održivo korišćenje njegovih pripadnika, shvaćenih kao ograničeni prirodni resurs. Koncept konzervacije je ovde implementiran u meri i obimu koji su neophodni za stvaranje adekvatnog odnosa prema ribi kao resursu koji trpi verovatno najveći pritisak od svih grupa divljih životinja koje čovek koristi u ishrani. S druge strane, ovom knjigom se nastoji da se kod čitaoca stvori i pravilan stav prema očuvanju srcinalnog diverziteta slatkovodnih riba Srbije, u prošlosti

xiv

IME

RIBE

često ugrožavanog introdukcijom vrsta koje su bile potencijalno ribarstveno značajne. Stvaranjem takvog stava se želi okončati praksa unošenja alohtonih vrsta u one vode Srbije koje im omogućavaju širenje svuda uokolo. Eufemizam „unapređenje biodiverziteta“, kod činilaca koji su, po svemu što su činili i govorili, bili daleko od struke, bio je zamena teza posle saznanja da se introdukcija neke od vrsta donesenih u naše podneblje u prošlosti pokazala ribarstveno neuspešnom, dakle neopravdanom, a biološki nepopravljivom. Očito je da je stanje ihtiofaune Srbije znatno izmenjeno u protekle 23 godine i da ga treba sagledati, što je jedan od zadataka koji je ova knjiga pred sebe postavila. Drugi od zadataka je da pruži korisnicima ove knjige mogućnost da pomoću ključeva za određivanje vrsta sami identifikuju primerke riba sa kojima imaju priliku da se sretnu u vodama Srbije. Ključevi za identifikaciju su relativna novina, manje u našoj ihtiologiji, a više u široj javnosti zainteresovanoj za ribe i ribolov. Njihova primena u ovoj knjizi proistekla je iz iskustava u praktičnoj nastavi na kursu Uporedne morfologije i sistematike Chordata za studente studijske grupe Biologija na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pokazalo se da, uz osnovna znanja o morfologiji riba i kolousta, studenti mogu nakon kratke obuke samostalno da vrše identifikaciju primeraka riba predviđenih programom kursa. Kako bi i čitaoci bili u prilici da se služe samostalno ključevima, u prvom delu knjige date su osnovne teorijske postavke zoološke sistematike i sažeti pregled morfologije riba. Takođe, u odnosu na ranije slične preglede ihtiofaune Srbije, ovaj sadrži zoogeografsko pojašnjenje sastava ihtiofaune Srbije i uvodi čitaoce u problematiku konzervacije ihtiofaune kroz upoznavanje sa teorijskim postavkama konzervacije i zaštite. U najkraćim crtama, čitaoci se upoznaju i sa osnovom zakonske regulative vezane za ribarstvo, ribolov i konzervaciju ihtiofaune, sa željom da im se približi ta materija i usadi navika da se prema ribama kao ograničenom prirodnom resursu ponašaju odgovorno. Na kraju, ovakva knjiga bi bila nepotpuna bez osnovnog pomena ribolovnih tehnika koje se koriste za lov pojedinih vrsta riba, ase zaupućuju detaljnijenaupoznavanje sa načinima lova pojedinih vrsta riba čitaoci ribolovne priručnike i periodiku. Pregledom naučne i stručne literature nastale u proteklom periodu, u ovu knjigu su uneti najbitniji rezultati ihtioloških istraživanja u Srbiji, sa željom da pruže čitaocima što više konkretnih informacija o slobodnim vodama Srbije i ribama u njima. S druge strane, obim i namena knjige, zamišljene pre svega kao terenski priručnik, nisu dopustili da teorijske osnove nekih relevantnih, ovde samo ukratko pomenutih oblasti (npr. rast riba, sezonska dinamika populacija, ishrana, prostorni raspored i njegova dinamika, razmnožavanje i razviće riba, gajenje riba, itd.) budu

RIBE SRBIJE

xv

detaljnije prikazani. Za te teme čitaoci se upućuju na odgovarajuće udžbenike ekologije i ribarstva. U grafičkom opremanju ove publikacije veliku pomoć pružio mi je kolega Rastko Ajtić, uradivši crteže riba, i koleginica Marija Mitrić, verno pretvorivši moje verbalne prikaze morfoloških struktura u crteže, dok su mi koleginice Jelena Radojičić i Ljiljana Tomović prepustile puno svog dragocenog računarskog vremena u pripremi ilustracija. Mr Vera Nikolić je volšebno uspevala da pronađe ilustracije za prikaze vrsta. Sve je to, na kraju grafički obradio kolega Branislav L. Valković i dao knjizi izgled blizak inostranim publikacijama ovog tipa. Osim recenzenata, svoj sud o sadržaju ove knjige dali su mi kroz sugestije Vlado Kovač, Karol Hensel, Miloš Kalezić i Aleksandar Hegediš. Zahvaljujući im na trudu i vremenu posvećenom poboljšanju ovog teksta, kao jedini odgovoran za njegov oblik i sadržaj, s nestrpljenjem očekujem primedbe i utiske čitalaca. Ovo štivo posvećujem uspomeni na mog prvog učitelja i mentora, Vojkana Jovanovića. Istovremeno, ono je i zalog mom naraštaju i opravdanje celoj porodici za sve za šta su ostali uskraćeni tokom nastajanja ove knjige.

PRVI DEO

RIBE SRBIJE

1

OSNOVE ZOOLOŠKE SISTEMATIKE I pre razvoja sistematike kao naučne discipline, čovek je, upoznajući živi svet, određivao njegove pripadnike. Ovakav pristup je do određenog nivoa saznanja, na lokalnom planu, sasvim dobro funkcionisao, što potvrđuju brojni jezici naroda sveta u kojima su gotovo svi pripadnici lokalnih fauna imenovani i odvojeni od sebi sličnih. Takav pristup je bio

logičnačovečanstva, osnova iz koje je kasnije,i naučni akumulacijom znanja i globalnim razvojem proistekao pristup poznavanju živog sveta na Zemlji. Raznolikost života je zadivljujuća. Do sadaej opisano oko milion danas živećih vrsta životinja i oko pola miliona biljnih vrsta, a procenjuje se da ukupno ima između tri i deset miliona vrsta živih organizama. Ukupan broj vrsta organizama koji su naseljavali Zemlju od njenog nastanka do danas se procenjuje na oko pola milijarde. Raznovrsnost takvog bogatstva živih organizama se još više komplikuje njihovim razvojnim i dinamičkim pojavama i oblicima, što nameće potrebu da se znanje stečeno proučavanjem sredi i dalje upotpuni. Otud je i nastala sistematika. Sistematika je biološka disciplina čiji je zadatak naučno proučavanje vrsta i različitosti organizama i svih međusobnih veza među njima. Svoj naziv duguje grčkoj reči „systema“, koja određuje sklop međusobno uravnoteženih i po određenim pravilima uređenih entiteta. Sistematska zoologija ili zoološka sistematika je deo sistematike koja kao objekte proučavanja ima pripadnike carstva životinja (regnum Animalia). Prema vremenskom kriterijumu i na osnovu objekata koje proučava, možemo je podeliti na zoološku paleontologiju (proučava izumrle životinje) i zoološku neontologiju (proučava recentne životinje). Taksonomija predstavlja „teoriju i praksu klasifikovanja organizama“. U njenom nazivu se nalaze dve grčke reči: taxis - uređenje i nomos - zakon. Sam termin je prvi put upotrebio Candolle, 1813 godine u francuskom jeziku. U sistematici postoje određeni termini, precizno definisani, kako bi se ujednačila, a time i olakšala komunikacija. Njihovo poznavanje i poimanje je stoga od neizmernog značaja. Klasifikacija je termin koji označava rezultat rada taksonoma kroz svrstavanje životinja u grupe na osnovu njihovih međusobnih veza. Identifikacija je termin koji označava određenje taksonomskog identiteta individue, tj. postupak u kome se jedinka, na osnovu svojih osobina, nastoji odrediti kao pripadnik nekog taksona. Predmet rada taksonoma, koji podleže klasifikaciji (svrstavanju u grupe), definisan je kao takson i označava grupu populacija dovoljno osobenih da mogu biti formalno postavljene u određenu kategoriju

2

OSNOVE ZOOLOŠKE SISTEMATIKE

hijerarhijske klasifikacije, odnosno grupu stvarnih organizama prepoznatljivih kao formalnih jedinica bilo kog nivoa hijerarhijske klasifikacije. Taksoni su, dakle, realno postojeće grupe živih organizama, međusobno dovoljno slične da se mogu pojmovno odrediti i smestiti u određene taksonomske kategorije, bez obzira na njihov obim. Skup osobenosti, taksonomskih karaktera i njihovih stanja, koja ih odvajaju od drugih takvih grupa označava se kao dijagnoza. Same grupe u koje se klasifikuje ili „nivoi klasifikacije“ su taksonomske kategorije. U tom cilju, najveću vrednost imaju one osobine pomoću kojih se pripadnik jednog taksona može razlikovati od pripadnika drugog taksona. Takve osobine se nazivaju taksonomski karakteri. Njihova uloga je dvojaka: na nižim nivoima klasifikacije, imaju prevashodno dijagnostičku ulogu, određujući identitet taksona, dok na višim nivoima predstavljaju i indikatore srodstva taksona koje karakterišu. Na nižim nivoima klasifikacije, identifikacija prethodi klasifikaciji u praktičnom radu, a jedan od načina da se ona obavi jeste korišćenje ključeva, koji su najčešće u formi sistema dihotomo postavljenih tvrdnji, čijom se proverom istinitosti iskaza (slaganjem stanja karaktera sa objekta sa onim koje se u tvrdnji navodi) postupno, kroz potreban broj koraka, dolazi određenja tog objekta kao pripadnika datog taksona. Ključevi mogudo služiti za identifikaciju objekata na bilo kom nivou klasifikacije, ali se u praksi najčešće sreću ključevi koji određuju objekte od nivoa porodice do nivoa vrste ili podvrste. Pri izradi i upotrebi ključeva, međutim, ne koriste se svi taksonomski karakteri, već samo oni koji su lako uočljivi, koji ne variraju znatnije i koji ostaju sačuvani i pri konzervaciji jedinki. To su najčešće morfološki karakteri. Morfološki karakteri koji se koriste u izradi ključeva, mogu se podeliti u dve grupe: a) morfometrijski (kontinuirani) karakteri su oni koji se mere u jedinicama dužine i često se iskazuju kao odnosi dva izmerena karaktera (dužina glave u odnosu na telo; završetak osnove leđnog peraja u odnosu na početak analnog i sl.); b) meristički (diskontinuirani) karakteri su oni koji se izražavaju celobrojnim vrednostima (broj žbica u perajima, krljušti u bočnoj liniji, ždrelnih zuba, rožnih zuba na rostralnim pločama i sl.).

Taksonomski karakteri druge prirode (biohemijski, citološki, bihevioralni) takođe imaju primenu u identifikaciji, posebno kad je morfološki nemoguće obaviti određivanje taksona. Međutim, za njihovo uočavanje su potrebne određene laboratorijske tehnike, koje najčešće nije moguće primeniti na terenu, a ni na fiksiranom materijalu. Stoga, ma koliko da su neophodni za proces klasifikacije, njihov značaj u identifikaciji je mali.

RIBE SRBIJE

3

Treba naglasiti da ključevi ne moraju obavezno da slede filogenetske linije taksona koje obrađuju. To proizilazi iz njihove svrhe (da omoguće određivanje pripadnika nekog taksona), iz deduktivnog metoda koji slede, iz postupnosti koraka koji se sprovode i iz ograničenosti seta karaktera sa kojima barataju. Mana ključeva je što je rad sa njima relativno spor, ali se pri radu sa nepoznatim objektima njihova upotreba ne može izbeći, jer, ukoliko su dobro urađeni, definitivno i nedvosmisleno upućuju na tačnu identifikaciju. Proces identifikacije najčešće komplikuje postojanje više phena (grčki -mn., phenon-jedn.), fenotipski homogenih uzoraka na nivou vrste, tj. različitih fenotipskih manifestacija jedne iste vrste. Pri identifikaciji nekog životinjskog organizma fenoni mogu biti: razvojni stadijumi (larve, lutke, juvenili, preadulti, polno zreli, stari primerci, polne i bespolne generacije), sezonski promenjeni primerci (letnje, zimsko ili posebno za sezonu parenja stečeno perje ili krzno ili neka druga karakteristika), trajni dimorfizam polova (drukčiji oblik tela, obojenost ili veličina kod mužjaka i ženki) itd. Njihovo postojanje kod brojnih grupa životinja je često bilo uzrok zasebnom opisivanju pojedinih fenona kao posebnih vrsta, što je tako egzistiralo sve do trenutka kad je dobro proučena biologija tih životinja. Najpoznatiji primer kod riba je opisivanje larve jegulje, Anguilla anguilla, kao zasebne vrste, Leptocephalus brevirostris. Čim je proučen ceo razvojni ciklus jegulje, larva je, kao fenon, dobila naziv leptocefal, a zasebna vrsta je prestala da postoji. Razlikujemo osnovne taksonomske kategorije i međukategorije. Osnovne taksonomske kategorije su: regnum (carstvo), phylum (tip), classis (klasa), ordo (red), familia (porodica), genus (rod) i species (vrsta). Međukategorije se formiraju tako što se osnovnim kategorijama dodaju prefiksi super- (nad-) i sub- (pod-). Na primer, taksoni na različitim nivoima hijerarhijske klasifikacije (taksonomskim kategorijama) su: životinje - Animalia (regnum), hordati ili svitkovci - Chordata (phylum), kičmenjaci - Vertebrata (subphylum), kičmenjaci sa vilicama - Gnathostomata (superclassis), ribe sa koštanim skeletom - Osteichthyes (classis), zrakoperke - Actinopterygii (subclassis), košljoribe u užem smislu - Teleostei (infracalassis), tvrdoperke - Acanthopterygii (superordo), grgečke - Perciformes (ordo), grgeči - Percidae (familia), grgeč - Perca (genus) i

4


evroazijski grgeč - Perca fluviatilis (species). Svaki od ovih taksona se razlikuje od drugih, ma koliko da su po nečemu slični. Evroazijski grgeč se razlikuje od američkog, te je zaseban takson na nivou vrste; oba su različiti od smuđeva i zaseban su takson na nivou roda; i grgeči i smuđevi se razlikuju od basova, njima srodnih riba, pa su u zasebnoj porodici grgečki, ali se ne razlikuju od njih toliko, koliko svi zajedno od jegulja, šaranki son tvrdoperki na nivou podreda, itd. i drugih riba, da čine zaseban takNomenklatura potiče od latinskih reči „nomen“ i „calare“, što znači „ime“ i „zvati“, a deo je sistematike koji ima za cilj da obezbedi nazive taksonima na svim nivoima, prvenstveno radi olakšanja komunikacije među zainteresovanima. Potreba i značaj nomenklature proizilazi iz mnogobrojnih naziva za jednu istu vrstu, kako u brojnim jezicima naroda sveta, tako i u pojedinim dijalektima u okviru istog jezika ili na različItim malim područjima koja taj jezik pokriva (tzv. lokalizmi). Svako ime koje neki takson nosi bi trebalo da zadovolji sledeće zahteve: a) da bude jedinstveno, prepoznatljivo i jedino za dati takson; b) da je univerzalno, kako bi svi razumeli na šta se odnosi; c) da je stabilno, izmenjivo samo pod određenim uslovima.

Zadovoljenje ova tri principa u davanju naučnog imena taksonu je institucionalno obezbeđeno usvajanjem pravila zoološke nomenklature u vidu „Međunarodnog koda zoološke nomenklature“, na XV Međunarodnom kongresu zoologa, jula 1958. u Londonu i njegovim stupanjem na snagu danom objavljivanja, 6. novembra 1961., sa revizijom iz 1964., na XVI Međunarodnom kongresu u Vašingtonu. Posednja revizija izvršena je 1985., na XX skupštini Međunarodne unije bioloških nauka, održanoj u Londonu. Po Kodu, svi taksoni na nivou iznad vrste se označavaju uninomijalnom nomenklaturom (ime od jedne reči, po pravilu imenica), taksoni na nivou vrste se označavaju binomijalnom nomenklaturom (naziv vrste ima dve reči, gde je prva naziv roda kome vrsta pripada i imenica je, a druga ime same vrste i može biti imenica ili pridev), dok se taksoni ispod nivoa vrste označavaju trinomijalnom nomenklaturom (ime takvog taksona se sastoji od tri reči) i njihova imena čine latinske, grčke ili druge reči u latinizovanom obliku. Osim kod imena vrste (druga reč binomijalne nomenklature) i podvrste (treća reč trinomijalne nomenklature), koja se pišu malim početnim slovom, sva imena uninomijalne nomenklature se pišu velikim početnim slovom. Na primer: classis Osteichthyes , subclassis Actinopterygii , infraclassis Teleostei, superordo Protacanthopterygii, ordo Salmoniformes, fami-

RIBE SRBIJE

5

lia Salmonidae, genus Hucho, species Hucho hucho, subspecies Hucho hucho taimen (tajmen - podvrsta mladice iz roda mladica, kojima pripada i evropska, pripadnik iste vrste ali druge podvrste Hucho hucho hucho). Pri pisanju imena taksona na nivou roda, vrste ili podvrste se treba držati i sledećih pravila propisanih Kodom zoološke nomenklature: u tekstu, imena vrste obavezno se pisu kurzivom (italics) ili podvučena (underlined); uz ime taksona može da stoji i ime autora koji ga je prvi opisao i godina kad je to učinio (u običnom pismu), npr. Cyprinus carpio Linnaeus, 1758, ali je u navođenju imena u naslovima dovoljno da uz ime vrste stoji samo ime ili inicijal autora (npr. Cyprinus carpio L.). Dozvoljena su i određena skraćivanja pri takvom pisanju. Tako, ako se za takson želi napisati samo ime roda, bez želje da se precizira vrsta, stavlja se Zyngel sp. i to znači „Zyngel species“, tj. „vrsta roda Zyngel (vretenara)“, a kod nivoa podvrste Zingel streber ssp. Uobičajeno je i da se skraćuje ime roda (C. carpio), autora koji su opisali takson, posebno onih poznatijih (Cyprinus carpio L. ), kao i podvrsta (Z. s. balcanicus), kada se njihova imena pominju po drugi put, ili više puta u tekstu. Jedan naročit slučaj je kad postoje taksoni na nivou podroda (subgenus). Oni se pišu binomijalno, s tim što se između imena roda i vrste, u zagradu stavlja ime podroda, koje je, kao i ime roda, imenica, i piše se velikim početnim slovom. Za većinu naziva taksona na nivou nižih taksonomskih kategorija, počev od reda, postoje jedinstveni karakteristični nastavci, od kojih se neki primenjuju od skorijeg vremena (npr. za nivo reda), a neki veoma dugo. Tako je za nivo reda karakterističan nastavak „ -iformes“, za nadporodicu „-oidea“, za porodicu „-idae“, za podporodicu „-inae“ i za pleme (tribus, kategorija viša od nadroda, a niža od podporodice) „ -ini“. Validnost imena je, pored pravilnog sastava, određena i prvenstvom davanja dijagnoze, tj. opisivanjem taksona, bez obzira je li klasifikacija odgovarajuća. U slučaju da je naknadno, revizijom, klasifikacija datog taksona izmenjena, zadržava se ime autora koji je dao dijagnozu i godina kad je to učinio, ali se stavlja pored imena taksona u zagradu, npr. Abramis brama (Linnaeus, 1758). Osim ovih osnovnih odredbi, postoji još niz drugih, koje imaju za cilj da izbegnu pojavu sinonima, koji su u prošlosti jako otežavali i komplikovali komunikaciju, a i danas to ponekad čine. Tako se u literaturi i danas sreću za brancina - lubina (morska riba iz porodice Percichthydae) tri ravnopravna sinonima: Morone labrax L., Dicentrarchus labrax Jord. et Eugen i Roccus labrax (L.), iako po Kodu zoološke nomenklature Lineu pripada prvenstvo kao davaocu dijagnoze vrste. I homonimi se takođe javljaju, ali i tu važi pravilo prvenstva davanja imena, tako da se pri nastanku homonimije mora odbaciti onaj homonim koji je mlađi.

6


Vrsta (species) je grupa prirodnih populacija koje se međusobno ukrštaju, reproduktivno su izolovane od drugih takvih grupa i zauzimaju istu ekološku nišu u ekosistemima u kojima žive. Vrsta označava osnovni nivo u hijerarhiji klasifikacije. Kako bi se, međutim, olakšalo objašnjavanje osnovnih teorijskih postavki, u daljem tekstu će se vrstom smatrati takson tog nivoa u hijerarhiji klasifikacije. Iz same definicije vrste vidi se da vrsta čini: a) reproduktivnu zajednicu, u okviru koje se međusobno njeni pripadnici razmnožavaju, a ne stupaju u reproduktivne veze sa pripadnicima drugih takvih zajednica, zbog postojanja izolacionih mehanizama različite prirode. b) ekološku jedinicu , koja stupa u interakciju sa drugim vrstama u sredini koju naseljava, zadržavajući svoje ekološke odlike u celom arealu rasprostranjenja. c) genetičku jedinicu, u okviru koje postoji određeni fond gena, dinamički uravnotežen (koadaptiran) i kratkotrajno poveren jedinkama vrste, a zaštićen izolacionim mehanizmima od ulaska gena iz

genofondova drugih vrsta, pošto bi to narušilo postojeću dinamičku ravnotežu, uspostavljenu delovanjem evolucionih mehanizama, u prvom redu prirodne selekcije. U današnjoj sistematici, ova, tzv. biološka koncepcija vrste nastala je kao rezultat razvoja naučne misli, od većeg broja različitih shvatanja, koja se mogu svrstati u dva osnovna koncepta: Po tipološkoj koncepciji vrste, koja se oslanja na esencijalizam, zasnovan na logici koju je utemeljio Aristotel, vrste se shvataju kao ekspresija savršene suštine stvari. Takav filozofski pristup, primenjen na klasifikaciju organskog sveta negira varijabilnost taksona, pa i živog sveta u celini, pokušavajući da je svede na određen broj tipova na različitim nivoima. Stoga se esencijalistički pristup u taksonomiji (ali ne samo u njoj) označava još i kao tipologija. I pored očiglednog pojednostavljenja i nastojanja da se na uštrb stvarnog stanja uvede kruti red, što je vodilo u konceptualnu grešku, tipološki pristup se zadržao do danas, posebno u sadržaju nomenklaturnih pravila i u postupku identifikacije, gde postoji izražena potreba da se jasno odvoje taksoni. Ipak, čak i u slučajevima kad je u praktičnom radu nemoguće potpuno odbaciti ovakav pristup, treba uvek imati na umu njegove loše strane, i voditi računa o varijabilnosti karaktera koji služe za identifikaciju.

RIBE SRBIJE

7

Nominalistička koncepcija vrste zasniva se na filozofskom pristupu da realno postoje samo jedinke živog sveta, a da svi skupovi (vrste, rodovi itd.) predstavljaju samo mentalne konstrukcije, kao čisto apstraktan proizvod ljudskog uma i da faktički ne postoje. Osnovna mana ovakvog pristupa je što ne uzima u obzir da, osim sličnosti (na osnovu koje se, istina, zaista mogu stvarati mentalne konstrukcije) između jedinki postoje mnogi tipovi veza i odnosa, u prvom redu srodnički (koji

određuju genofond na bilo kom nivou), pa ekološki odnosi i drugi, što zajednički ih čini realnim prirodnim grupama. Takva koncepcija najveću manu ima u tome što ne može na zadovoljavajući način da ispuni osnovni zadatak klasifikacije, jer negirajući postojanje veza među jedinkama, ne uspeva da objasni takve pojave kao što su konvergencija, paralelizam, izrazit polni dimorfizam, genetički homeostazis, homeostazis u razviću, smena generacija i sl. Ona, priznajući samo individue, kao objektivno postojeće, nailazi pred nerešiv problem čim se pojave fenoni koje ne može da objasni. Biološka koncepcija vrste ima saznajnu podlogu u evolucionoj teoriji klasifikacije, koja je koegzistirala (a i danas to u mnogome čini) sa kladističkom klasifikacijom. Evolucioni koncept Dž. G. Simpsona, utemeljen na radovima Čarlsa Darvina, ima populacioni pristup i shvata postojanje taksona različitog ranga kao realnost u prirodi. On ne negira kladistički princip skorašnjosti zajedničkog porekla, ali uzima u obzir i različite intenzitete evolutivnih promena u različitim evolucionim linijama poteklim od nekog zajedničkog pretka. Svakako da je ovome mnogo doprinela primena savremenih metoda u taksonomiji, posebno genetičkih, jer je to omogućilo da se uvidi postojanje razlike između filetičke i genetičke distance među srodnim grupama. Međutim, i biološka koncepcija vrste se sreće u praksi ponekad sa problemima, od kojih su najizrazitiji bespolno razmnožavanje i uniparentalna reprodukcija (partenogeneza, reverzija pola i sl.) i evolutivna intermedijarnost (morfološka divergencija populacija bez uspostavljanja reproduktivne izolacije, hibridizacija, ili pojava poluvrsta, sestrinskih vrsta kompleksa vrsta). Njena najveća mana je neoperativnost kriterijuma ireproduktivne izolacije populacija. Međutim, prednost evolucione klasifikacije nad svim ostalim je u tome što uzima u obzir sve veze i odnose među organizmima, korišćenjem dostupnih metodoloških i saznajnih tekovina svih drugih bioloških disciplina, te može da u okviru njih pronađe validne podatke o postojanju dobre vrste. Poslednja predložena koncepcija vrste je filogenetska koncepcija, po kojoj je vrsta osnovna grupa organizama koja se može dijagnostički razlikovati od drugih takvih grupa, a u okviru koje postoji svojstvo roditeljskog predaštva i potomaštva. Dakle, vrste se smatraju evolucionim

8


jedinicama koje se mogu dijagnostifikovati. Ta koncepcija daje prednost realno postojećim razlikama između populacija nad potencijalom pripadnika bilo koje od tih populacija da hibridizuje sa pripadnicima drugih populacija. Upravo sa ove pozicije se i kritikuje pojam politipske vrste iz biološkog koncepta, smatrajući da je postojanje geografski uslovljene reproduktivne izolacije dovoljno da se ustanovljene razlike objasne zasebnošću vrsta. Ovaj vrlo operacionalni i pragmatični koncept vrste ima praktičnih prednostifaune, u taksonomskom radu i smisao radu na poslovima konzervacije ali svesno umanjuje značaj ufenomena koji potpadaju pod populaciono–genetičke aspekte procesa specijacije (nastanka vrsta). Prema još uvek široko prihvaćenom politipskom konceptu, vrsta (važi i za ostale taksone na svim višim nivoima klasifikacije) može biti monotipska i politipska, kad ima dve ili više podvrsta–geografskih rasa (ili drugih podkategorija za više nivoe klasifikacije). Kod politipskih vrsta uvek postoji nominotipska podvrsta, koja nosi isto ime kao i vrsta (npr. Vimba vimba vimba (L., 1758)), a sve naknadno opisane podvrste nose drugačiji naziv (npr. V. v. melanops (Heckel, 1841)). Podvrste su skupovi fenotipski sličnih populacija vrste, koji naseljavaju pojedine delove njenog geografskog areala i razlikuju se taksonomski od drugih populacija vrste. Mogu biti alopatričke (prostorno odvojene) ili alohrone (vremenski odvojene). Prve su od većeg značaja za neontologe, a druge za paleontologe. Opredeljivanje za podvrste u okviru vrste pri klasifikovanju nije jednostavno za taksonoma, jer uvek postoji mogućnost da se radi o srodnim populacijama, koje su međusobno donekle različite, ali su i reproduktivno i genetički odvojene kao dobre vrste. Zbog toga se, i pored postojanja određenih pravila za arbitriranje podvrsta, većina taksonoma sa puno opreza upušta u ovaj posao bez zadovoljenja strogih kriterijuma, poučena ranijim iskustvom, iz perioda upoznavanja lokalnih fauna, kad su mnogi bili skloni da na bazi male evidentirane razlike među lokalnim populacijama, iste proglašavaju podvrstama, da bi se kasnije pokazalo da su dobro proučene faune bile nasuprot pune lokalnih neistraženim podvrstafaunama, neke vrste sa sa velikim malimbrojem međusobnim monotipskih razlikama, vrsta. Takav trend je postojao i na višem hijerarhijskom nivou (vrsta-rod, rodporodica), što je podelilo taksonome na dve grupe: razbijače (engl. splitters), koji u svom pristupu taksonomiji vuku još dosta od nominalističkog koncepta, i objedinjivače (engl. lumpers), koji krajnje oprezno ili čak nerado koriste ovaj nivo klasifikacije.

9

RIBE SRBIJE OSNOVNE MORFOLOŠKE ODLIKE KOLOUSTA I RIBA

I Koža Koža svih kolousta i riba građena je od pokožice (epidermis) i krzna (dermis, corium, cutis) (Slika 1). Slika 1. Koža

ribe

1, pokožica; 2, retikularni sloj krzna; 3, kompaktni sloj krzna; 4, germinativni sloj pokožice; 5, krljušt; 6, jednoćelijska žlezda.

Pokožica je epitelne građe i višeslojna je, a njen bazalni sloj, stratum Malpigii (str. germinativum) deobama živih, cilindričnih ćelija obrazuje dva osnovna tipa epitela: formativni, koji daje tkivo pokožice i žlezdani, predstavljen kožnim jednoćelijskim žlezdama. Ove žlezde su raspoređene po celoj koži i luče sluz, koja ima zaštitnu ulogu. Kod slepulja su one naročito brojne. Kod nekih grupa riba ima seroznih žlezda, čiji je proteinski sekret otrovan. Ovakve žlezde su obično grupisane zajedno u „žlezdana polja” i u vezi su sa spoljašnjim skeletnim strukturama (bodljama) za inokulaciju otrovnog sekreta (npr. kod pauka, Trachinus draco) (Slika 2). Poseban tip žlezda predstavljen je fotoforama, svetlosnim organima dubinskih riba (kako onih sa hrskavičavim skeletom, tako i košljoriba) (Slika 3). U ovim žlezdama se luči naročit sekret, bogat Slika 2.



Šema otrovne bodlje košljoribe

1, 2, bodlja; pokožica; 3, serozne žlezde; 4, krzno; 5, muskulatura). Slika 3.

Građa svetlećeg organa dubinskih riba

1, sočivo; 2, sekret žlezde; 3, reflektor; 4, pigment).



10

OSNOVNEMORFOLOŠKEKARAKTERISTIKEKOLOUSTA I RIBA

supstancom luciferin, čijom oksidacijom, samostalno ili uz pomoć simbiontskih bakterija, dolazi do bioluminiscencije, tj. oslobađanja dela energije u vidu svetlosti. Krzno je vezivne prirode i sastoji se od dva tkiva: gornjeg, rastresitog vezivnog tkiva, i donjeg, kompaktnog. Krljušti ( squamae) (Slika 4), Slika 4.

Krljušti riba

A, plakoidna; B, ganoidna; C, ktenoidna; D, cikloidna).

koje prekrivaju telo riba (kolouste ih nemaju, te je koža gola), derivat su krzna. Kod riba sa hrskavičavim skeletom krljušti su plakoidnog tipa i sastoje se od bazalne ploče, smeštene u krznu, stuba, koji se pruža ka površini kože, i zuba, koji se nalazi na površini kože. Oblik zuba je taksonomski značajan karakter. Kod jesetrovki postoje modifikovane ganoidne krljušti u vidu 5 nizova ploča, izgrađene od gleđolike supstance ganoina i koštanih supstanci kosmina i izopedina, dok se kod Teleostei na telu nalaze elasmoidne krljušti, kod kojih su svi slojevi, uključujući i bazalni, koštani sloj, jako redukovani. Elasmoidne krljušti mogu imati na kaudalnom kraju češljolike ili zubolike izraštaje (cteni), i tada se nazivaju ktenoidne. Krljušti bez takvih nastavaka su cikloidne. Svaka elasmoidna krljušt ima svoj centar nastanka ( focus) i prstenaste naraštajne zone (circuli), koje su leti šire, a zimi, kad je tempo rasta riba annulus sporiji, Grupa letnjih prstenova , godišnji prsten. uže. Pored ovoga, nai zimskih krljušti je u nekimobrazuje slučajevima moguće registrovati i druge pojave životnog ciklusa koje utiču na promenu tempa rasta: ishrana, mrest, oboljenja i sl.

11

RIBE SRBIJE II Skeletni sistem

Endoskelet ima ulogu da pruži mehaničku potporu mekim tkivima, ali i da bude oslonac za pripoj somatičke muskulature, odgovorne za lokomociju. Generalno ga možemo razmatrati po regionima tela kao skelet glave, osovinski skelet trupa i repa i skelet ekstremiteta, tj. peraja (parnih i neparnih). splanchnocračine dermatocranium niumSkelet . Kod glave današnjih paklara (Slika 5),, neurocranium neurokranijumi je hrskavičav i štitaste (tektalne) hrskavice poseduje specifične , koje su postavljene Slika 5.

Glaveni skelet paklare

1, lingvalna hrskavica; 2, nosna čaura; 3, slušna čaura; 4, škržni luci; 5, perikardijalna hrskavica; 6, anularna hrskavica; 7, tektalne hrskavice.

ispred hrskavičavih nosnih čaura na prednjem delu krova lobanje i subokularne (orbitalne) hrskavice poprečnog položaja. Potiljačni region lobanje u potpunosti odsustvuje. Kod ajkula i raža (Slika 6) neurokraniSlika 6.

Glaveni skelet ajkule

1, nosna čaura; 2, palatokvadratna hrskavica; 3,labijalna hrskavica; 4, basihyale; 5, mandibularna hrskavica; 6, 7, ceratohyale; hypobranchiale; 8, basibranchiale; 9, ceratobranchiale; 10; epibranchiale; 11 pharyngoranchiale; 12, hyomandibulare; 13, očna duplja; 14, rostrum.

jum je hrskavičav, a lobanjska čaura nastaje na račun parnih optičkih (očnih), olfaktornih (mirisnih) i otičkih (slučnih) čaura, koje štite organe

12


pojedinih čula. Kod mnogih ajkula i nekih raža i skatova naročito je izražena rostralna hrskavica, postavljena ispred mirisnih čaura lobanje. S obzirom da je skelet kolousta i ajkula hrskavičav, elemenata dermatokranijuma nema. Kod košljoriba (Slika 7) su neurokranijum i dermatokranijum u veoma bliskom kontaktu, posebno na bokovima lobanje, te izgrađuju zajednički pojedine mešovite kosti ( sphenoticum, pteroticum). Dermatokranjium je najzastupljeniji na krovu lobanje (nasalia, supraethmoideum , praefrontalia , frontalia , parietalia , epiotica i postparietalia), dok neurokranijum dominira u dubljim delovima lobanjskog endoskeleta (supra- i basioccipitale i exooccipitalia; pro- i opisthoticum; ali- i orbitosphenoideum; mesethmoideum i exoethmoidalia). Baza lobanje (parasphaenoideum i vomer) je takođe pretežno dermalnog porekla.

Slika 7. Lobanja

košljoribe, šarana Cyprinus carpio L.

1. mesethmoideum; 2. vomer; 3. exoethmoideum; 4. orbitosphenoideum; 5. pterosphenoideum 6. parasphenoideum; 7. prooticum; 8. opisthoticum; 9. basioccipitale

10. exooccipitale; 11. pteroticum; 12. postparietale; 13. supraoccipitale; 14. epioticum; 15. parietale; 16. sphenoticum; 17. frontale; 18. nasale).

Splanhnokranijum, visceralni skelet je pretežno građen) od zahrskamenskih elemenata. Kodtj. paklara (Slika 5), anularna (labijalna vica daje potporu okruglom usnom otvoru, a lingvalna hrskavica, koja daje potporu jeziku, složene je građe. Škržni luci su specifični, sa kaudalno razraslom perikardijalnom hrskavicom. Kod riba sa hrskavičavim skeletom (Slika 6) vilice (cartilago Meckeli donja, cartilago palatoquadratum gornja) i škržni luci su hrskavičavi. Vilice su amfi- ili autostilno vezane za lobanju (Slika 8). Kod košljoriba (Slika 7), u vilicama dominiraju dermalni elementi (praemaxillare, maxillare i dentale), dok su zamenski potisnuti u zadnji deo vilica ( articulare i quadratum) i

13

RIBE SRBIJE

pomereni dorzolateralno u nepčani svod (palatinum), gde stupaju u vezu sa manjim dermalnim kostima (pojedini delovi os pterygoideum). Jezični luk kod riba sa hrskavičavim skeletom je u vidu hiomandibularne hrskavice i jezične hrskavice, koja daje potporu rudimentiranom jeziku. Kod košljoriba, jezična kost je potpuno formirana i složene građe (Slika 9), a gornji, hiomandibularni deo jezičnog luka omogućava hiostilnu vezu vilica za lobanju (Slika 10). Škržni luci (5-7 pari kod riba sa hrskavičavim skeletom, 5 pari kod košljoriba) su građeni od metamerno postavljenih parnih elemenata (pharyngo-, epi-, cerato- i hypobranchialia) povezanih neparnim ventralno postavljenim basibranchiale i uloga im je da podupiru škrge (Slike 6 i 7). Slika 8.

Amfistilna (A) i autostilna (B) veza vilica za lobanju

1, hyomandibulare; 2, hyale; 3, palatinum, 4, premaxillare + maxillare + palatinum + pterygoideum + quadratum; 5, dentale + angulare + articulare.

Slika 9.

Jezična kost - os hyale košljoribe šarana Cyprinus carpio L.

1, hypohyale; basihyale; 2, 3 i 4, ceratohyalia; 5, urohyale; 6, interhyale.

14

OSNOVNEMORFOLOŠKEKARAKTERISTIKEKOLOUSTA I RIBA Slika 10. Hiostilna

veza vilca za lobanju

1, hyomandibulare; 2, hyale; 3, palatinum, 4, premaxillare + maxillare + palatinum + pterygoideum + quadratum; 5, dentale + angulare + articulare.

Kod paklara, glavni element osovinskog skeleta je horda. Kičmeni pršljenovi su predstavljeni sa po dva para hrskavičavih neuralnih lukova u svakom segmentu (Slika 11). Slika 11. Kičmenica

paklare sa aspondilnim pršljenima

1. telesni segment; 2. neuralni luk 3. horda

Osovinski skelet trupa kod riba sa hrskavičavim skeletom i kod košljoriba čine kičmenica i rebra (Slika 12). Kičmenica je sagrađena od amficelnih pršljenova, tela udubljenih sa obe strane, a u šupljinama u telu pršljena i između susednih pršljenova održava se horda moniliformnog (brojaničastog) izgleda (Slika 13). Preko specifičnih struktura, pterygophor, kičmenica daje potporu leđnom i analnom peraju. Kod nekih košljoriba, njeni derivati značajno doprinose provođenju mehaničkih draži od ribljeg mehura do membranskog lavirinta i omogućavaju stvaranja zvučnog nadražaja (Weberov aparat kod Ostariophysi). Kod nekih grupa riba, npr. u repnom regionu kod ajkula i nekih ganoidnih riba, diplospondilia (udvojeni pršljen u telesnom segmentu) je uobičajena pojava. Rebra imaju ulogu da daju potporu bokovima trupnog telesnog zida. Prema poreklu, razlikuju se donja ( pleuralna) i gornja (dorzalna) rebra. Kod paklara rebara nema. Kod riba sa hrskavičavim skeletom postoje samo donja, dok kod mnogih košljoriba postoje i gornja rebra.

15

RIBE SRBIJE Slika 12. Kičmenica

ajkule (A) i košljoribe (B)

1. neuralni luci arcus neuralis i bodljasti nastavak processus spinosus neuralis; 2. neuralni kanal canalis neuralis; 3. telo pršljena centrum; 4. hemalni kanal canalis haemalis; 5. bočni nastavci pršljena basapophysae; 6. prednji zglobni nastavci praezygapophysae; 7. zadnji zglobni nastavci postzygapophysae; 8. rebro costa.

Slika 13. Uzdužni

presek kičmenice košljoribe

1. moniliformna horda).

Neparna peraja, leđno (pinna dorsalis, notopterygium) i analno (pinna analis , proctopterygium ), izgrađena su od nosača peraja (pterygophor) (Slika 14), koga čine koštani zraci r( adii), na koje se nastavljaju žbice peraja. Osim neparnih peraja sa skeletnom potporom, kod mnogih grupa košljoriba javljaju se i neparni, medijalni perajni nabori, sa vezivnom potporom i bez zraka u sebi, npr. masno peraje (pinna adiposa). Kod kolousta, građa jedinstvenog neparnog peraja je veoma jednostavna. Pterigofor ne postoji, već se hrskavičave žbice vezuju direktno za neuralne kičmenice 15).(ceratotrichia Kod riba sa hrskavičavim skeletom žbice nastavke su končaste, vezivne(Slika prirode ), dok su kod košljoriba poreklom od udvojenih krljušti (lepidotrichia). Po pravilu, žbice košljoriba su savitljive, člankovite i granate, osim kad krljušti srastu čvrsto i obrazuju bodljaste, nečlankovite žbice ( acantotrichia). Potpora repnog peraja (pinna caudalis, uropterygium) (Slika 16) je kod riba sa hrskavičavim skeletom i kod jesetri obezbeđena zalaženjem kičmenice u njegov dorzalni deo ( heterocerkno peraje), dok je kod većine košljoriba ostvarena preko posebno diferenciranih terminalnih repnih pršljenova kičmenice (penultimatum, ultimatum i urostyl ). Urostyl, koji

16


je nastao srastanjem nekoliko završnih repnih pršljenova, telom je povijen ka dorzalnoj strani repnog peraja, a svojim dorzalnim i ventralnim nastavcima (epuralia i hipuralia), poreklom od trnolikih nastavaka pršljenova, obezbeđuje njegovu simetričnost (homocerkno repno peraje). Za ove tvorevine se vezuju lepidotrichia samog peraja. Slika 14. Skelet

leđnog (A) i analnog (B) pera-

ja košljoribe 1. nosač peraja pterygophor; 2. negranate žbice; 3. granate žbice - lepidotrichia).

Slika 15. Potpora

peraja paklare

1. zraci - radii; 2. uzdužni ligament između bodlji neuralnih nastavaka pršljenova; 3. hordina sara.

Slika 16. Skelet

repnog peraja riba (A, heterocerkno peraje; B, difi- ili protocerkno peraje; C, homocerkno peraje;

1. hemalne bodlje; 2. zraci peraja, cerato- ili lepidotrichia; 3. neuralne bodlje; 4. epurale; 5. hipurale; 6. urostyl.

Kod kolousta nema parnih peraja. Kod riba sa hrskavičavim skeletom, ramenski pojas, koji podupire grudna peraja (pinna pectoralis,

17

RIBE SRBIJE

omopterygium), građen je od korakoskapularne hrskavice, koja je kod raža i himera ligamentom vezana za kičmenicu. Skelet samog peraja čine pro-, meso- i metapterygium, na koje se nastavljaju radii i krajnje distalno postavljene ceratotrichia. Kod košljoriba u ramenskom pojasu (Slika 17) dominiraju dermalni elementi (cleithrum, supracleithrum, postcleithrum i supratemporale), preko kojih se uspostavlja veza sa lobanjskim skeletom, dok su zamenski elementi (scapula i coracoideum ) odgovorni za formiranje zglobne, radii jamei lepidotrichia). za pripoj skeleta samog peraja (pro-, mesoi metapterygium Karlični pojas (Slika 18) je kod svih riba građen od pločaste skeletne strukture, sa ilio-išio-pubičnom pločom, koja obrazuje zglobnu jamu za pripoj trbušnog peraja (pinna ventralis, ischiopterygium), čija je građa identična građi grudnog. Slika 17. Rameni

pojas (cinthura thoracalis) košljoribe

1. posttemporale; 2. supracleithrum; 3. postcleithrum; 4. cleithrum; 5. scapula; 6. coracoideum

Slika 18. Karlični

pojas (cinthura pelvica) košljoribe

1. ilium; 2. ischium; 3. pubis; 4. acetabulum, zglobna jama za pripoj trbušnog peraja

18


III Somatička muskulatura Somatička muskulatura je podeljena na aksijalnu muskulaturu i muskulaturu ekstremiteta (parnih i neparnih) (Slika 19). Aksijalna muskulatura se sastoji od segmentno postavljenih miomera odvojenih mioseptama. Horizontalnom vezivnom pregradom podeljena je na epaksijalnu i hipaksijalnu mišićnu masu. Ovakav osnovni plan je narumuskulatušen samo u parnih nivou ventralne strane ( hipobranhijalna ra ), pripoja ekstremiteta, kodždrela mišića koji pokreću očne jabučice (mm. recti: externus, internus, superior et inferior i mm. obliqui: superior et inferior) i na medioventralnom delu telesnog zida ( m. rectus abdominis ). Branhiomerna muskulatura uglavnom obuhvata konstriktore škrga i aduktore vilice, a njeni antagonisti su mišići hipobranhijalne muskulature. Od mišića neparnih peraja prisutni su erektori-abduktori i depresori-aduktori, kao i lateralni fleksori, koji su naročito diferencirani kod repnog peraja. Mišići parnih peraja poseduju veoma snažne aduktore-retraktore i abduktore-protraktore, koji su često diferencirani na površinske i duboke mišićne mase.

Slika 19. Uzdužni

(A) i poprečni (B) presek aksijalne muskulature košljoribe

1. epaksijalna muskulatura; 2. hipaksijalna muskulatura; 3. horizontalna vezivna pregrada; 1 + 2, miomera).

Posebna diferencijacija somatičke muskulature, električni organi (Slika 20), postoje kod mnogih grupa riba. Češći su kod slatkovodnih nego kod morskih. Većina riba proizvodi električne impulse niskog napona i jačine (npr. Mormyrus sp.), koji služe za orijentaciju i elektrolokaciju (a možda i elektrokomunikaciju), ali ima vrsta (npr. raža drhtulja Torpedo

19

RIBE SRBIJE

sp. i električna jegulja Gymnothotax sp.), kod kojih stvoreni napon može dostići par stotina volti. Takve snažne strujne impulse vrste koje ih stvaraju koriste za napad ili odbranu. Električni organ drhtulje Torpedo sp.

Slika 20.

e. električni organ

20


IV Respiratorni sistem Glavni respiratorni organ kolousta i velike većine riba su škrge; pluća postoje samo kod manjeg broja košljoriba. Osim škrga, respiracija je kod različitih grupa riba moguća i putem drugih različitih dodatnih, sekundarnih respiratornih organa (riblji mehur, labirint, različiti regioni crevnog kanala, i dr.). Škrge su organizovane u vidu holobranhija (Slika 21). Svaka škržnog holobranhija sastoji iz dvehaemibranchiae arcus branchialis kaudalne), luka (se ) na kome leže, (kranijalne škržne pre-i grade (septum branchiale) koja je (ukoliko ona postoji) između hemibranhija, r. prae- i postrematicus n. vagusa koji inervišu oblast škrga i odgovarajućih arterijskih sudova (aa. branchiales i aa. epibranchiales) kojima se dovodi dezoksigenisana krv iz srca i odvodi oksigenisana krv u sistemsku cirkulaciju. Slika 21. Građa

holobranchia-e kod riba sa hrskavičavim skeletom (A) i košljoriba (B)

1. branchiospinae; 2. škržni luk; 3. a. epibranchialis; 4. a. branchialis; 5. septum; 6. haemibranchia; 7. primarna škržna lamela).

Kod kolousta, škrge su kesaste (Slika 22) i ima ih 7 (paklare), odnosno 5 do 14 pari (slepulje). Kod paklara, svaka škržna kesa preko okruglog unutrašnjeg otvora komunicira sa ždrelom, a preko spoljašnjeg sa spoljašnjom sredinom. Kod većine slepulja, sve škrge se ka spoljašnjoj sredini otvaraju zajedničkim izlaznim kanalom i jedinstvenim otvorom, mada ima rodova i vrsta kod kojih su izvodni kanali zasebni, kao Kodnariba sa hrskavičavim skeletom, septalne škrge (Slikakod 22)paklara. se nalaze potpunim škržnim pregradama koje obavijaju škržne luke i odvojene su u zasebnim škržnim komorama, od kojih svaka ima svoj ulaz (iz ždrela) i izlaz (u vidu spoljašnjeg škržnog proreza ka spoljšnjoj sredini). Ukupno postoje 4 1/2 holobranhije: jedna hemibranhija je na kaudalnoj strani hioidnog luka, dok sledeća 4 škržna luka nose kompletne holobranhije. Kod Teleostei, škrge su operkularnog tipa (Slika 22): pripojene su za same škržne lukove, pregrade su potpuno redukovane i sve škrge leže u zajedničkojoperkularnoj duplji, koja se jednim otvorom, pokrivenim škržnim poklopcem ( operculum), otvara u

21

RIBE SRBIJE

spoljašnju sredinu. Ukupno postoje 4 holobranhije. Kod većine riba se između viličnog i jezičnog luka nalazi pseudobranchia, koja kod riba sa hrskavičavim skeletom unutar rudimenta škržne kese, spirakularne duplje, preko spiraculuma komunicira sa spoljašnjom sredinom. Ona nema ulogu respiracije (do nje dolazi oksigenisana krv), već ima žlezdano-receptornu ulogu regulacije krvnog pritiska. Spirakularna duplja i otvor su prisutni i kod nekih košljoriba (npr. kod jesetrovki). Operculum se kodstricto skoro, praeoperculum svih košljoriba ,sastoji iz 4 dermalne kosti: operculum suboperculum sensu i interoperculum . Škrge paklara (A), riba sa hrskavičavim skeletom (B) i košljoriba (C)

Slika 22.

1. spoljašnji škržni otvor; 2. unutrašnji škržni otvor; 3. škržna kesa; 4. škržni luk; 5. septum, 6. haemibranchia; 7. spiraculum; 8. vilični luk; 9. jezični luk

U mehanizmu disanja kod kolousta veliku ulogu ima snažan jezik, koji svojim radom deluje kao usisna pumpa, pri čemu kod paklara voda ulazi kroz usta, dok kod slepulja ulazi preko nosnog otvora i nazofaringealnim kanalom se doprema do ždrela i škržnih kesa. Mehanizmi disanja se kod riba sa hrskavičavim skeletom i kod košljoriba unekoliko razlikuju. Kod riba sa hrskavičavim skeletom voda se iz usne duplje potiskuje u ždrelo i škržne komore konstrikcijom poda usne duplje i ždrela, a ulaz vode u usta ostvaruje se zahvaljujući nastalom potpritisku u usnoj duplji. Kod raža, umesto direktno kroz usta, voda u usnu i ždrelnu duplju ulazi najvećim delom preko spirakuluma. Kod košljoriba se, pored uvlačenja vode u usta potpritiskom i „guranja“ vode iz usta u ždrelo, kao dodatna sila javlja i „vučna“ sila, nastala abdukcijom (otvaranjem) škržnih poklopaca, usled čega voda izlazi iz operkularne duplje, u kojoj nastali potpritisak uvlači vodu iz usne duplje i ždrela. Kod pelaških riba, koje su neprekidno u pokretu, voda se kroz škrge potiskuje pretežno na račun stalno otvorenih usta. Kao akcesorne strukture, sa primarnom ulogom zaštite mekog tkiva škržnih lamela od čvrstih čestica iz vode, na škržnim lucima se nalaze branchiospinae, češljoliki izraštaji, čiji je broj i izgled u jakoj korelaciji sa načinom ishrane, i takve čestice se, u zavisnosti od hranljivog značaja, izbacuju respiratornim pokretima (nalik na

22


kašalj) iz usta (ako su nejestive) ili sprovode dalje kroz ždrelo do jednjaka (ukoliko su jestive). Kod planktofagnih riba su branchiospinae jako brojne, tanke i izdužene, kod detritofagnih su brojne, deblje i kratke, dok su kod predatora relativno malobrojne, oštre i sitne (Slika 23). Njihov broj, a ponekad i oblik, od izrazitog su taksonomskog značaja na nivou vrste. Škrga košljoribe predatora,

Slika 23.

1. sa branchiospinama 2. koje polaze sa škržnog luka put napred; 3. ka pozadi polaze škržne lamele

23

RIBE SRBIJE V Digestivni siste m

Kod kolousta, okrugli usni otvor (Slika 24), smešten u dnu predusnog levka (vestibulum) nosi oko sebe rožne zube, čiji je broj i raspored važan taksonomski karakter. Jezik, poduprt snažnom lingvalnom hrskavicom, takođe nosi na sebi oštre rožne zube i ima ulogu probijanja kože i muskulature plena paklara. Slika 24.

Usta kolouste, sa rožnim zubićima oko usnog otvora

Najizrazitiji organi usne duplje (cavum oris) riba su zubi (dentes), akroili (ređe) pleurodontnog tipa. Zubni sistem je najčešće homodontni, ali kod nekih vrsta riba (npr. Port Džekson ajkule Heterodontus , štuke Esox ) ili čitavih grupa riba (npr. porodice ljuskavki - Sparidae), heterodontnost je dosta dobro izražena (Slika 25). Heterodontni zubni sistem orade Sparus auratus

Slika 25.

1. molariformni zub; 2. incisiformni zub.

Raspored zuba varira od grupe do grupe, a sve kosti koje ograničavaju usnu duplju mogu ih nositi. Kod nekih grupa raspored zubadenticija ( ) je

24


vrlo bitan taksonomski karakter (npr. porodica Salmonidae ). Kod Cypriniformes zubi se nalaze na poslednjem, razraslom paru škržnihlukova (ossa pharyngea inferior). Ždrelni zubi su prisutni i kod nekih tvrdoperki (npr. porodica Centrarchidae). Oblik zuba je izrazito korelisan sa načinom ishrane, pa herbivori i moluscivori imaju pljosnate molarifor( mne) ili dletaste (incisiformne), dok izraziti piscivorni predatori najčešće imaju šiljate, unazad povijene ili iglastekaniniformne ( ) zube. Jezik (lingua) kod većine riba nije mnogo pokretljiv. Jednjakoesophagus ( ) je kod kolousta i riba po pravilu kratak, a želudacgaster ( ) je samo kod riba jasno diferenciran; kod paklara, zbog detritofagne (larve), parazitske i strvinarske ishrane ili prestanka ishrane (odrasli), nije diferenciran (Slika 26). Crevni sistem ajkule (A), jesetre (B) i grgeča (C)

Slika 26.

1. usni otvor; 2. spiraculum; 3. ždrelo; 4. želudac; 5. pilorični cekumi; 6. crevo, 7. rektalna žlezda

Kod većine riba, posebno piscivornih predatora, želudac je veoma rastegljiv, dok kod nekih omnivora i herbivora može i potpuno odsustvovati, ne samo u morfološkom, nego i histološkom smislu (npr. kod bodorke Rutilus ili kod predstavnika porodice šila Syngnathidae). Iza želuca, kod mnogih divertikulumi (caeca pylorica ), čija grupa je ulogakošljoriba enzimskapostoje digestijanaročiti i resorpcija svarene hrane. Dvanaestopalačno crevo (duodenum), sa ulivima ductus Würschungianus (izvodnog kanala gušterače - pancreas) i ductus choledocus (velikog žučnog kanala jetre - hepar) je uvek kratak, dok je crevo (intestinum) različite dužine, u zavisnosti od načina ishrane. Kod herbivora je višestruko duže nego kod izrazitih karnivora. Problem povećanja površine creva i efikasnosti resorpcije svarene hrane je različito rešen kod kolousta, gde postoji uzdužni nabor creva (typhlosolis), kod riba sa hrskavičavim skeletom i nekih košljoriba (npr. jesetrovki), gde

25

RIBE SRBIJE

postoji vidljivi unutrašnji spiralni nabor creva (valvula spiralis) i kod većine ostalih košljoriba, kod kojih unutrašnja površina creva nosi mikronski sitne, mnogobrojne izvrate u vidu resica (vili) (Slika 27). Završni deo creva (rectum) se kod najvećeg broja košljoriba samostalnim analnim otvorom (anus) otvara ka spoljašnjoj sredini, dok se kod riba sa hrskavičavim skeletom otvara u zajednički izvodni organ digestivnog i urogenitalnog sistema (cloaca). Slika 27. Šema

creva košljoribe

1. crevna resica–vilum sluzokože; 2. uzdužna muskulatura; 3. kružna muskulatura; 4. vezivni omotač

Jetra (hepar) je kod kolousta složenog, cevastog oblika. Kod riba sa hrskavičavim obično trorežnjevita, kod većine košljoriba dvorežnjevita. skeletom Kod većinejeriba žučna kesa (vesicaa fellea ) je prisutna, ali ima i riba kod kojih odsustvuje u potpunosti. Kolouste je takođe nemaju. Pojedine ribe, posebno ribe sa hrskavičavim skeletom, u jetri imaju puno masti, te se njihova jetra koristi kao izvor ribljeg ulja. Gušterača (pancreas) je kod riba sa hrskavičavim skeletom kompaktan, najčešće dvorežnjevit organ, dok je kod košljoriba difuzan i višedelan, raspoređen na omentumu i crevnom tkivu u vidu čvorića ( noduli). Kod Acanthopterygii gušterača je difuzno raspoređena po jetrinom tkivu. Specifični derivat crevnog kanala kod riba je riblji mehur ( vesica natatoria) (Slika 28). Šema građe ribljeg mehura A, otvoreni; B i C, zatvoreni;

Slika 28.

1. crevo; 2. crveno telo za odavanje gasa; 3. prednja komora; 4. zadnja komora u kojoj se resorbuje gas; 5. ovalno telo za resorpciju gasa

26


Postoji samo kod košljoriba i kod većine recentnih riba ima hidrostatičku ulogu, dok respiratorna uloga postoji kod srazmerno malog broja predstavnika. Kod Physostomi riblji mehur je prekoductus pneumaticus u vezi sa dorzalnom stranom zida jednjaka, dok kodPhysoclisti ova veza odsustvuje. Iako se kod Physostomi deo gasova u mehuru može uneti iz spoljašnje sredine, i kod njih i kod Physoclisti se hidrostatička uloga ostvaruje (neznatno) promenom zapremine mehura i (u većoj meri) na račun sastava smese gasova koji se izdvajaju iz krvia.( coeliaco-mesentherica dovodi krv do mehura, a v. porta hepatis odvodi od njega), preko posebnih struktura zida, gasnih žlezda, u okviru kojih se nalaze gusti spletovi paralelno postavljenih krvnih sudova r(ete mirabile). Ovi spletovi, u kojima krv teče u suprotnim smerovima, obrazuju sa okolnim tkivima crvena tela (corpora rubra), iz kojih se luči gas. Resorpcija gasa natrag, u krv, ovale), koje ima zidove propusne za odvija se preko ovalnog telacorpus ( gas. Kod mnogih riba, kod kojih hidrostatička uloga mehura nije potrebna, on je redukovan (bentosne ribe, epipelaške ribe), dok je kod nekih ispunjen masnim supstancama. Ima i ekstremnih slučajeva hidrostatičke uloge mehura, kod mezopelaških riba koje imaju izrazite dnevno-noćne Ruvetus pretiosus). vertikalne migracije (npr. kod ljuskotrna ili eskolara

27

RIBE SRBIJE VI Cirkulacioni sistem

Srce (cor) kolousta i riba smešteno je na ventralnoj strani tela, u perikardijalnoj duplji i čine ga sinus venosus, atrium, ventriculus i conus arteriosus. Kod šakoperki je srce dodatno usložnjeno pojavom plućnog krvotoka. Kod zrakoperki, conus arteriosus i aorta ventralis su kratki i debeli i označavaju se kao bulbus arteriosus (Slika 29). Srce ajkule (A) i košljoribe (B, izostavljeni 1 i 2)

Slika 29.

1. sinus venosus; 2. pretkomora atrium; 3. komora ventriculus; 4. conus arteriosus; 5. aorta ventralis

Slepulje, pored ovako građenog branhijalnog srca kod koga je sinus venosus donekle redukovan, imaju u venskom sistemu i tri para dodatnih pulzativnih struktura: portna , kardinalna i kaudalna „srca“. Kroz srce protiče samo dezoksigenisana krv. Do srca, tj. do sinus venosus, dolaze najveći venski sudovi, levi i desni Kivijeov kanal ( ductus Cuvieri seu v. cardinalia communis). Svaki od njih nastaje spajanjem prednje i zadnje kardinalne vene (v. cardinalia anterior et v. cardinalia posterior), v. jugularis (vraća krv iz ventralnih delova glave) i v. abdominalis lateralis (vraća krv iz bočnog telesnog zida). One vraćaju ka srcu krv iz sistemske cirkulacije. Od srca polazi ventralna aorta ( aorta ventralis), od koje se u nivou svake holobranhije odvaja par aa. branchiales, koje odnose dezoksigenisanu krv na oksigenaciju. Nakon toga se krv sakuplja u aa. epibranchiales, i njima doprema do aorta dorsalis. Od aorta dorsalis se u kranijalnom pravcu krv odvodi putem a. carotis communis, a u kaudalnom dopire do a. caudalis. Pri tome, segmentalno se odvajaju krvni sudovi za miomere, a. subclavia i a. iliaca za parna peraja, kao i a. coeliaco-mesentherica i a. lienogastrica, za utrobne organe. Povratak krvi u zadnju kardinalnu venu ostvaruje se preko v. caudalis, koja odvodi krv do bubrežnog portnog sistema. Pored Kivijeovih kanala, vv. hepaticae (iz portnog sistema jetre) zasebno se direktno ulivaju u sinus venosus (Slika 30). Limfni sistem se sastoji iz limfnih sudova (subkutani, subvertebralni, visceralni i kranijalni), koji se ulivaju u venske sudove (prednje i

28


zadnje kardinalne vene, jugularne vene). Kod kolousta i riba sa hrskavičavim skeletom, limfa sadrži u sebi eritrocite (hemolimfa), dok kod košljoriba nema eritrocita. Slezina (lien, splen) je najveći limfoidni organ, sa hematopoeznom ulogom. Kod riba sa hrskavičavim skeletom trouglastog je oblika i smeštena je uz želudac, dok je kod košljoriba izduženog oblika i postavljena uz crevo. Slika 30.

Krvni sistem košljoribe

1. prednja kardinalna vena; 2, Kivijeov kanal; 3. srce; 4. zadnja kardinalna vena; 5. bubrežna vena; 6. Jakobsonova portna vena; 7. repna vena; 8. zajednička karotidna arterija; 9. epibranhijalna arterija; 10. branhijalna arterija; 11. ventralna aorta; 12 i 14. dorzalna aorta; 13. celijačno-mezenterična arterija; 15. portna vena jetre; 16. repna arterija; 17.strelice jetrina pokazuju vena; c. crevo; b. bubreg; smer toka krvi

29

RIBE SRBIJE VII Urogenitalni sistem

Ekskretorni organ paklara je opisthonephros , dok kod larvi funkcioniše pronephros. Slepulje imaju holonephros sa spoljašnjim glomerulima kao definitivan adultni bubreg. Kod riba, ekskretorni sistem je predstavljen parnim bubrezima po tipu opisthonephros. Kod riba sa hrskavičavim skeletom, ekskretorni kanal u muškom polu je sekundarni mokrovod, dok primarni mokrovod kanal)i primarni preuzimai ulogu semevoda. Oba izvoda se ulivaju u kloaku.(Volfov Kod ženki, sekundarni mokorvod imaju ulogu ekskretornog odvoda. Kod košljoriba, sekundarni mokrovod sam izvodi mokraću direktno u spoljašnju sredinu kod oba pola (Slika 31), a semevod i jajovod se nezavisno razvijaju. Slika 31. Urogenitalni

sistem ajkule (A, C) i košljoribe (B,D

1. opisthonephros; 2. pronephros; 3. sekundarni mokrovod - ureter; 4. testis; 5. mesonephros; 6. primarni mokrovod - Volfov kanal; 7. jajnik; 8. nidamentalna žlezda jajovoda; 9. materica; 10. kloaka; 11. otvor jajovoda; 12. urogenitalna papila

Kod kolousta, polne žlezde (gonadae) su sekundarno neparni organ, nastao medijalnim srastanjem parnih organa (paklare) ili redukcijom jednog od njih (slepulje). Polnih odvoda nema, već se gameti izbacuju preko celomske duplje i genitalnih pora telesnog zida u spoljašnju sredinu. Kod riba sa hrskavičavim skeletom semenik (testis) je paran organ, kao mokrovod, i jajnik (ovarium ); kod nekih ajkulapreuzima levi jajnik se redukuje. Primarni poreklom od pronefrosa, ulogu semevoda (ductus defferens). Njegov izuvijani, prednji deo ( Laidigova žlezda) luči tečnu fazu semene tečnosti, a u zadnjem delu se nalazi vesicula seminalis, koja služi za skladištenje semene tečnosti. Jaja se, pošto iz celoma uđu kroz neparni ostium tubae, preko jajovoda (oviduct, tuba uterina) - zasebnog paramezonefrotičkog kanala, izvode do kloake. U prednjem delu jajovoda nalazi se nidamentalna žlezda ( gl. nidamentalis), koja obrazuje pergamentnu ljusku jajeta kod oviparnih ajkula i raža. Većina ajkula i manji broj raža su ovoviviparne (inkubacija

30


jaja u polnim kanalima na račun hranljivih supstanci jajeta) ili viviparne (inkubacija u polnim kanalima na račun materinskog organizma) i kod njih je zadnji deo jajovoda izrazito diferenciran u uterus. Manji broj vrsta ajkula i većina raža su oviparni (Slika 31). Kod velike većine košljoriba, i semenici i jajnici su parni organi (Slika 31). Semevodi su zasebni kanali nastali od semenika, dok u ženskom polu capsula ovarii obavija ostium tubae, tako da jaja ne ispadaju u celom, nego ulaze direktno u jajovod. Velika većina košljoriba su oviparne, sa spoljašnjim oplođenjem, ali ima i ovoviviparnih i viviparnih riba, sa unutrašnjim oplođenjem i posebnim kopulatornim organima, obično poreklom od trbušnih ili od analnog peraja. Fekunditet (plodnost) je, generalno, izrazito korelisan sa brigom o potomstvu. Kod ovoviviparnih i viviparnih vrsta je reda veličine na desetine potomaka, kod oviparnih vrsta koje vode brigu o potomstvu je reda veličine nekoliko stotina, dok se kod većine ostalih vrsta kreće između nekoliko hiljada do nekoliko miliona potomaka.

31

RIBE SRBIJE VIII Neuroendokrini sistem

Prednji mozak (telencephalon) (Slika 32) kod većine riba se karakteriše izraženim mirisnim režnjevima (lobi olfactorii) prednjeg dela (rhinencephalon). Kod ajkula, prednji deo mirisnih režnjeva se diferencira u parne bulbi olfactorii, koji naležu direktno na mirisni organ, i tracti olfactorii. Zadnji deo prednjeg mozga nije podeljen u hemisfere, a striata donji delovi (corpora ) su snažnoimpar izraženi. samo jedna, neparna moždana komora (ventriculus ). KodPostoji kolousta hemisfere nastaju medijalnim uborom moždanog zida i komora je podeljena na ventriculi laterales i na smanjenu ventriculus impar, koje komuniciraju preko pukotinastih Monroevih otvora (foramina Monroi). Mozak i glaveni nervi paklara (A), riba sa hrskavičavim skeletom (B) i košljoriba (C)

Slika 32.

1. prednji mozak; 2. međumozak; 3. srednji mozak; 4. zadnji mozak; 5; produžena moždina; 6. kičmena moždina; h. hipofiza; e. epifiza; o. optički tektum; m.mirisni trakt; rimski brojevi označavaju glavene nerve

Na međumozgu (diencephalon) (Slika 32) paklara postoji fotosenzitivni građen od parijetalnog, u izvesnoj od pinealnog pinealis organaorgan, (glandula , epiphysis).a Osim toga,meri kod ikolousta i riba međumozak nosi u sebi optičku hijazmu ( chiasma optica), mesto kontralateralnog ukrštanja vlakana optičkih nerava. Ventralni deo međumozga je hypothalamus. On u sebi sadrži levak (infundibulum), u kome se nalaze medijalna sudovna kesica (saccus vasculosus) i parni bočni lobi inferiores. Sa levkom je u kontaktu hipofiza (hypophysis). Krov srednjeg mozga m ( esencephalon) (Slika 32) kod paklara je epitelijalan i obrazuje sa mekom moždanicom horioidni spletplexus ( chorioideus), dok je kod riba zadebljao i obrazujetectum opticum, podel-

32


jen medijalno u dva optička režnja (corpora bigemina). Pod je diferenciran kaotegmentum i nosi motorne centre III para kranijalnih nerava. Zadnji mozak (metencephalon) (Slika 32) kolousta je slabo diferenciran, u vidu malog pločastog nabora. Kod riba, posebno kod izrazito mobilnih grupa, veoma je snažno razvijen i delimično nadkriljuje susedne delove mozga. Bočni režnjevi zadnjeg mozga a( uriculae cerebelli) u vezi su sa statičkim organom (vestibulum) i sa lateralnim organom. Završni mozak (myelencephalon), najvećim delom diferenciran kao produžena moždina (medulla oblongata) (Slika 32), sastoji se od uzdužno položenih snopova sive mase, po dva dorzalna i ventralna. Dorzalno položeni režanj, lobus acustico-lateralis, centar je za prijem nadražaja iz bočne linije i vestibularnog organa. Režanj ispod njega, lobus visceralis, sadrži jezgra visceralno-senzitivnih vlakana, a ventralni režnjevi sadrže motorna jezgra V-X para kranijalnih nerava. Kičmena moždina (medulla spinalis) (Slika 32) prolazi kroz neuralni kanal kičmenice, koji obrazuju neuralni luci pršljenova. Kod kolousta i velike većine riba je celom dužinom približno iste širine, tj. spletovi u nivou parnih ekstremiteta su slabo izraženi, i prostire se sve do kraja repa. Kod kolousta, zbog razraslih bočnih delova, kičmena moždina je dorzoventralno spljoštena, dok je kod riba ovalna. Kod kolousta i svih riba ima 11 pari glavenih (kranijalnih) nerava (od 0.-X.) (Slika 32). 0., I, II i VIII su senzitivni (samo je prvi visceralno-senzitivan, a ostali su somatičko-senzitivni), III, IV i VI su somatičko-motorni, a ostali su mešoviti. Nulti (nervus terminalis) i I (n. olfactorius) polaze sa prednjeg mozga, II (n. opticus), III (n. oculomotorius) i IV (n. trochleris) sa srednjeg mozga, a svi ostali: V ( n. trigeminus), VI (n. abducens), VII (n. facialis), VIII (n. stato-acusticus), IX (n. glossopharyngeus) i X (n. vagus), sa produžene moždine. Spinalni nervi (Slika 32) polaze sa kičmene moždine, iz svakog segmenta po par dorzalnih i par ventralnih korenova. Oni su kod kolousta zasebni celom dužinom, dok se kod riba ipsilateralno spajaju. Kod svih ribanosi ovosomatičko-motorna spajanje se odvija van kičmenog kanala. Ventralni par korenova vlakna, a dorzalni sva ostala. U autonomnom nervnom sistemu kolousta nema parasimpatičkih ganglija i ova funkcija je vezana uglavnom za n. vagus.Paravertebralne ganglije nisu povezane u simpatičko stablo (truncus sympaticus). Kod riba sa hrskavičavim skeletom mali broj vlakana obrazuje simpatičko stablo, dok sive grane, koje se kod košljoriba vraćaju do spinalnih nerava i preko njih odlaze u telesni zid, odsustvuju, te nema autonomne inervacije hromatofora i krvnih sudova kože. Kod košljoriba, s obzirom da su ove sive grane diferencirane, postoji nervna regulacija obojenosti.

33

RIBE SRBIJE

Položaj i građa pojedinih endokrinih žlezda (Slika 33) varira od grupe do grupe. U osnovi, pored hipofize (ispod hipotalamusa), pinealnog organa (epifize), adrenalnog kompleksa (između bubrega i duž dorzalnog telesnog zida), tireoidee (u mozgu, podu ždrela, slezini ili očima), ultimobranhijalnih tela (kod jednjaka), timusa (ždrelni region), endokrinog dela gušterače - Langerhansovih ostrva (kod riba sa hrskavičavim skeletom u manjem režnju gušterače, kod košljoriba u zidu žlezda gonada, zasebni dvanaestopalačnog i polnih(na endokrini organi ribacreva) su: urofiza kraju- kičmene moždine)specifični i Stanijusova tela (u zadjem delu bubrega ili na ureteru). I urofiza (urophysis) i Stanijusova tela, uz ostale funkcije (humoralna regulacija kontrakcijeglatke muskulature, metabolizma lipida i ugljenih hidrata) imaju ulogu u održavanju osmotskog homeostazisa. Položaj endokrinih organa kod riba

Slika 33.

1. štitna žlezda; 2. ultimobranhijalna tela; 3. interrenalno hromafino tkivo; 4. endokrina komponenta pankreasa; 5. interrenalno adrenokortikoidno tkivo; 6. Stanijusova tela; 7. urofiza

34


IX Čulni organi U osnovi, organi pojedinih čula se kod riba ne razlikuju bitno od građe tih organa kod kičmenjaka uopšte. Ipak, specifičnosti koje postoje kod riba rezultat su prilagođenosti na posebnosti uslova sredine u kojoj žive. Mada kod kolousta i nekih riba postoje fotosenzitivne ćelije u koži pojedinih a kod inekih i neparni fotosenzitivni organ, oči su koddelova svih potela, strukturi značaju dominantni organ čula vida.parne Kod riba, za razliku od većine ostalih kičmenjaka, akomodacija oka (fokusiranje), prilagođenog inicijalno za gledanje na blizinu, vrši se pomeranjem sočiva (lens crystalina) unazad pomoću posebnog mišića (m. retractor lentis) (Slika 34), a ne promenom njegovog oblika, kao kod većine ostalih kičmenjaka. Slika 34.

Oko košljoribe

1. dužica; 2. ligament sočiva; 3. rožnjača; 4. sočivo; 5. musculus retractor lentis; 6. staklasto telo; 7. beonjača; 8. sudovnjača; 9. mrežnjača; 10. optički nerv; 11. falciformni nastavak

U okviru staklastog tela (corpus vitreum), kao produžetak mišića, kod košljoriba, postoji posebna diferencijacija, falciformni nastavak (processus falciformis), koji je bogato prožet krvnim sudovima i verovatno ima ulogu da intenzivira metaboličke procese u oku. Kod dubinskih riba, retina) izuzetno koje žive između 200, ičulnim 1000 mćelijama dubine, odgovornim mrežnjača oka štapićima je bogata za („prepoznavanje oblika“, tj. ćelijama koje imaju nizak prag reakcije na svetlosnu draž. Osim toga, svi optički delovi oka su tako građeni da mogu da „uhvate“ i do mrežnjače sprovedu i minimalne količine svetlosti koje do velikih dubina dopru ili se bioluminiscencijom stvore. Kod riba abisala (preko 1000 m dubine), primetna je redukcija organa čula vida. Neparni fotosenzitivni organ je mnogo jednostavnije građe. On je kod paklara diferenciran i od parijetalnog i od pinealnog organa i sastoji se od jednostavnog sočiva i sloja fotosenzitivnih ćelija sličnih štapićima parnih očiju

35

RIBE SRBIJE

(Slika 35). Osnovna uloga ovog organa, povezanog sa hipotalamusom i hipofizom međumozga putem ganglijskih ćelija, je u registrovanju intenziteta i dugotrajnosti svetlosti, tj. u određivanju dužine fotoperioda. Presek neparnog oka paklare

Slika 35.

1. telesni zid; 2. zid međumozga; 3. pinealni organ; 4. parijetalni organ; 5. nervna vlakna

Organ čula mirisa (Slika 36) kod većine riba je građen od ulaznog i izlaznog kanala, vidljivih na rostralnom delu glave, i komore sa mirisnim epitelom. Prema razvijenosti čula mirisa i značaju za život, i među ribama razlikujemo makro- i mikrosmatičke vrste. Kod nekih predatora (npr. ajkule, jegulje) čulo mirisa je od prvorazrednog značaja za lociranje

plena, dok je kod nekih (štuka,jeigla) manjei bitno (tzv. „vizuelni predatori“). Kod kolousta, nozdrva neparna ima rostralni (slepulje) ili frontalni (paklare) položaj, dok je kod riba uvek paran organ. Organ čula mirisa košljoribe–nozdrva

Slika 36.

1. pokožica; 2. mirisni epitel; 3. mirisni trakt

Receptori čula dodira su manje-više raspoređeni po celom telu, ali kod mnogih riba postoje mesta na kojima su jače koncentrisani (brkovi mrena i somova, izdvojene žbice grudnih peraja morskih kokota, disk trbušnih peraja glavoča). Pored toga, ovi organi imaju jače koncentrisane organe visceralnih receptora (gustatorni organi), čije je tipično mesto inače u usnoj duplji. Od mehaničkih čula, unutrašnje uho, građeno od utriculus sa jednim (slepulje), dva (paklare) ili tri (ribe) polukružna kanala, sacculus i

36


lagena, slično je i kod kolousta i kod riba sa hrskavičavim skeletom i kod košljoriba (Slika 37). Slika 37. Unutrašnje

uho paklara (A) i riba sa hrskavičavim skeletom (B)

1. prednji i 2. zadnji vertikalni polukružni kanal; 3. horizontalni polukružni kanal; 4. sacculus; 5. lagena; 6. ampule polukružnih kanala; 7. utriculus; 8. endolimfatički kanal

Sacculus i lagena su mesta u kojima se nalaze receptori čula sluha, dok su u ampulama polukružnih kanala c( anales semicirculares) utrikulusa (tzv. labyrinth) receptori čula ravnoteže. Od utrikulusa i sakulusa polazi dorzalno zaseban endolimfatički kanal. Taj prostor je ispunjen endolimotokonije, koje su kod kofom u kojoj „plivaju“ krečnjačke konkrecije– otolit šljoriba u sva tri dela ,unutrašnjeg uhajesrasle u,jedan . Otolitoznačen utrikulapillus sagitta lusa se naziva otolit sakulusa a onaj u lageni je kao asteriscus. Kod ajkula je endolimfatični kanal u komunikaciji sa spoljašnjom sredinom, a kod ostalih riba je slepo zatvoren. U zavisnosti od položaja, otoliti i želatinozna masacupula ( ) na receptornim ćelijama svojim pomerenjem i podraživanjem treplji na receptornim ćelijama izazivaju nadražaj, koji predstavlja za centre ravnoteže informaciju o položaju tela u prostoru. Poseban akcesorni organ čula sluha kod nekih košljoriba (Ostariophysi) je Weberov aparat, građen od 4 koščice, poreklom od apofiza prva 4 pršljena:tripus (koji naleže na zid mehura),intercalare, scaphium i claustrum (koji naleže na sinus impar basiopccipitale, iza koga je perilimfni prostor labirinta) (Slika 38).Ove koščice su povezane ligamentima i sa mehura prenose zvučne vibracije do unutrašnjeg uha, omogućavajući senzaciju sluha. KodMoridae i Sparidae mehur naleže direktno na sacculus i rezonira, dok kodClupeidae postoji u blizini perilimfnog prostora posebna hrskavičava šupljinabulla ( pterotica), u koju zalazi nastavak ribljeg mehura i prenosi vibracije. Sistem bočne linije (Slika 39) je naročiti organ mehaničkih čula sa kanalima, porama i papilama. Organizovan je u vidu struktura na glavi i bočne linije tela. Deo lateralnog sistema na glavi kod riba sa hrskavičavim i koštanim skeletom predstavljen je u osnovi supra- i infraorbitalnim kanalom, hiomandibularnim, mandibularnim i supratemporalnim (okcipitalnim) kanalom, u kojima su postavljeni receptorni organi - neuromasti (Slika 40).

37

RIBE SRBIJE Weber-ov aparat Ostariophysi

Slika 38.

1. unutrašnje uho; 2. endolimfatički prostor; 3. perilimfatički sinus; 4. kičmenica; 5. riblji mehur; 6. tripus; 7. intercalare; 8. scaphium; 9. claustrum

Građa bočne linije riba na preseku

Slika 39.

1. otvor kanala; 2. pokožica; 3. krljušt; 4. nerv. mišići;lateralni ogranak X 5. nerva lutalice–vagus-a; čulni organi neuromasti Slika 40.

Neuromast

1. cupula; 2. stereocilium; 3. kynocilium; 4. čulna ćelija; 5. potporne ćelije; 6. nerv, ogranak n. vagusa

Supraorbitalni kanal se pruža iznad oka, infraorbitalni ispod oka, hiomandibularni je u predelu os praeoperculum košljoriba, odn. hiomandibularne hrskavice kod riba sa hrskavičavim skeletom, a mandibularni je

38


na os dentale. Okcipitalni kanal povezuje početne delove bočne linije obe strane trupa. Ti početni delovi senzornih kanala su često označeni kao temporalni. Takođe se i prednji deo infraorbitalnog kanala označava kao etmoidni, a prednji deo temporalnog kao postorbitalni kanal. Na ovim kanalima se nalaze otvori–pore, čiji je položaj, prisustvo/odsustvo i broj kod nekih riba taksonomski značajan. Takođe se mogu uočiti na glavi i nizovi senzornih papila, koje mogu biti prisutne u različitom broju i mogu biti manje ili više pravilno, raspoređene. Osim toga, oblik i pravac pružanja bočne linije je bitan taksonomski karakter na nivou redova ili porodica. Elektroreceptori predstavljaju specijalizovane receptore sistema bočne linije. Postoje kod riba sa hrskavičavim skleletom, kod kolousta i nekih košljoriba. Nalaze se u okviru ampularnih organa (na glavi ajkula), koji primaju električne stimuluse niske učestalosti, i tuberoznih organa (kod riba porodice Mormyridae, npr.), zaduženih za prijem stimulusa visoke učestalosti. Njihova uloga je u omogućavanju elektrolokacije i elektrokomunikacije među ribama.

RIBE SRBIJE

39

TAKSONOMSKI KARAKTERI KOD KOLOUSTA I RIBA

Svi morfološki karakteri, u manjoj ili većoj meri su validni kad je reč o klasifikaciji. Za identifikaciju, posebno njenu praktičnu stranu, pojedini morfološki karakteri se koriste znatno češće. Osnovni telesni regioni kolousta i riba su glava, trup i rep. Oni mogu biti pokriveni koštanim krljuštima ili goli, bez njih, bilo da se radi o celom telu u svim fazama ontogenije ili samo o pojedinim delovima tela i periodima individualnog razvića. Kolouste su golog tela, ribe sa hrskavičavim skeletom imaju plakoidne krljušti, a košljoribe nose na telu kosmoidne, ganoidne ili elasmoidne (cikloidne i ktenoidne) krljušti, koje mogu biti redukovane u manjoj ili većoj meri. Glava (Slika 41) se proteže od prednjeg vrha (ivice) rostruma do zadnje ivice zadnjeg škržnog otvora (paklare), proreza (ribe sa hrskavičavim skeletom) ili škržnog poklopca (himere i košljoribe). Na glavi se nalaze: oči (parne), nozdrve (neparne kod kolousta i parne kod riba), usni otvor (sa oralnim diskom u čiji sastav ulaze supra, infraoralna i lingvalna ploča i rožni zubi kod kolousta, odnosno gornja i donja vilica sa premaksilarnom i maksilarnom kosti, nepčanim kostima i vomerom, koji mogu nositi koštane zube), deo lateralnog sistema predstavljen čulnim kanalima, porama i papilama na glavi i škrge (7-14 pari kod kolousta, odnosno 4-7 pari kod riba, sa zasebnim ili zajedničkim spoljašnjim škržnim odvodima) sa spirakulumom. Oči riba nemaju očnih kapaka. Kod nekih riba (npr. Clupeidae) se javljaju adipozni (masni) kapci, čiji je stepen izraženosti različit. Oči mogu biti postavljene na glavi bočno ili dorzalno. Bočni položaj očiju može biti na glavi: napred, uz prednju ivicu glave; pozadi, uz zadnju ivicu glave, kad je preočno rastojanje veće od zaočnog; gore, uz gornju ivicu glave, iznad nivoa usta; ili dole, u nivou usta ili i ispod njega. Dužina glave ispred prednje ivice očnih duplji (orbita), tj. očiju se označava kao preočno (preokularno) rastojanje ili rostrum, a iza zadnje ivice orbita (postokularno) rastojanje. Rastojanjerastojanje kao i prostor, koje između očijuzaočno su označeni kao interokularno–međuočno se često označava i kao širina glave. Visina glave se može meriti u nivou oka, ali je svaki odabir tačaka merenja ovog karaktera uvek manje ili više arbitraran; najčešće se merenje širine i visine glave obavlja u nivou sredine zenice oka. Dužina viličnih kostiju se meri od prednjeg vrha (simfize) do zadnje ivice date kosti u nivou viličnog zgloba. Nozdrve su kod kolousta neparne i imaju rostralni (slepulje) ili frontalni (paklare) položaj. Kod riba su parne, sa jednim ulaznim i jednim izlaznim otvorom, ili samo sa po jednim ulazno-izlaznim otvorom na svakoj

40


strani glave. Kod riba sa hrskavičavim skeletom su na ventralnoj strani rostruma, ispred usnog otvora, a kod košljoriba na dorzalnoj, po pravilu iza vrha usnog otvora i ispred očiju. Uz nozdrve mogu postojati specifične kožno-vezivne tvorevine koje usmeravaju struju vode ka njima. Usni otvor kod kolousta je ovalan (paklare) ili u vidu pukotine (slepulje). Kod paklara nosi oralni disk, u čiji sastav ulaze supraoralna (dorzalno), infraoralna (ventralno) i lingvalne (na jeziku) hrskavičave ploče, sa dodatnim rožnim zubima, čiji oblik i raspored ima veliki taksonomski značaj. Kod slepulja se oko usnog otvora nalaze mesnati brkovi, a samo je jezik nazubljen rožnim zubima. Izgled i građa velarnih tentakula u ždrelu paklara su bitan taksonomski karakter na nivou roda. Kod riba sa hrskavičavim skeletom usni otvor je na ventralnoj strani tela, i vodi ka ustima, po čijem se obodu nalaze zubi. Kod košljoriba, usta mogu biti različito postavljena, u zavisnosti od oblika i veličine kostiju koje im daju oslonac: završno ili terminalno, na gore ili supraterminalno i na dole ili subterminalno. U ustima se nalazi jezik, koji na svojoj dorzalnoj strani može nositi zube, a ventralnom stranom je uglavnom pričvršćen za dno usne duplje. Zubi se kod riba sa hrskavičavim skeletom nalaze na Mekelovoj i palatokvadratnoj hrskavici, tj. na obodu vilica i postavljeni su obično u više nizova. Kod košljoriba su, osim viličnih kostijupraemaxi( llare, maxillare, dentale), zubi prisutni često i na nepčanim kostima (palatinum, ento-, ecto- i metapterygoideum) i na vomeru, a kod nekih grupa i na poslednjem, petom paru škržnih lukova d( entes pharyngeales). Oblik, veličina i raspored zuba su kod mnogih riba taksonomski bitni karakteri. Oko usta mogu postojati brkovi, na kojima su znatne koncentracije taktilnih receptora i hemoreceptora. Broj, raspored, veličina i građa ovih brkova su od znatnog taksonomskog značaja. Osim osnovnih razlika u građi škrga kolousta, riba sa hrskavičavim skeletom i košljoriba, koje obuhvataju različit broj holobranhija, njihovu drugačiju potporu i strukture dovoda i odvoda respiratornog medijuma (vode), od posebnog značaja kao taksonomski karakteri su kod svih riba broj (a kod nekih grupa i oblik i raspored) tzv. škržnih češljevabran( chiospina funkcionalnog luka, koji se nalaze na kranijalnoj strani luka,) prvog upravljen e su unapredškržnog i imaju ulogu da zadržavaju krupne čestice u crevnom kanalu, a da u respiratorne prostore propuštaju samo pharynvodu. Kod nekih košljoriba od značaja su ždrelni zubidentes ( geales), smešteni na poslednjem paru škržnih lukova ossa pharyngea ( inferior). Oni se kod pojedinih porodica, rodova i vrsta košljoriba razlikuju po izgledu, broju i rasporedu, koji se predstavlja DF formulom. Npr. DF 5.2-2.5 predstavlja dva reda ždrelnih zuba, sa 5 zuba u spoljašnjem i 2 u unutrašnjem redu leve i desne škržne kosti. Sa ventralne strane glave košljoriba škržni prostori i dno usne duplje su poduprti pomoću pločastih

41

RIBE SRBIJE

i izduženih ossa branchiostegalia, povezanih membranom. Spoj i veza ovih struktura naspramnih strana tela sa os basihyale, medijalnim elementom jezične kosti, te obrazovanjeisthmus su kod pojedinih košljoriba vrlo specifični, kao i sam broj ovih parnih potpornih elemenata dna usne duplje. Kod nekih grupa riba sa hrskavičavim skeletom, spirakulum, kao ostatak škržnog proreza za izvod vode iz rudimentirane škržne kese između viličnog i jezičnog visceralnog luka, može imati određen taksonomski značaj na nivoima klasifikacije iznad porodice. Trup (Slika 41) se pruža od kraja glave do analnog otvora. On kod riba nosi bočnu liniju–linea lateralis (Llat), medijalna (neparna) peraja: leđno (D), analno (A) i kod nekih grupa riba masno peraje ili zaperke pinnulae i parna peraja: grudna (P) i trbušna (V), kao i glavninu visceralnih organa. Slika 41. Set

morfoloških karaktera

Bočna linija (Llat) po pravilu postoji kod svih vodenih kičmenjaka. Kod kolousta nije karakteristična, ali je zato kod riba, posebno košljoriba od velikog značaja. Kod zrakoperki je, po pravilu, svaka krljušt koja je superficijalno postavljena u odnosu na kanal bočne linije otvorena porom, od koje vodi transverzalno postavljen kanal do kanala bočne linije. Broj takvih krljušti se koristi kao jedan od osnovnih merističkih taksonomskih karaktera, sa krljuštima koje strane se u nizu i ispod bočne linije do zajedno ivice dorzalne i ventralne tela.pružaju Pored iznad toga, prostiranje, oblik i prisustvo/odsustvo bočne linije imaju u sistematici riba svoju težinu kao karakteri. Medijalna (neparna) peraja svojim brojem, položajem, dužinom osnove i brojem žbica predstavljaju strukture od velikog značaja za ihtiologe. Početak i završetak osnove ovih peraja u odnosu jednog na drugo i u odnosu na parna peraja je od bitnog značaja za razlikovanje na različitim nivoima klasifikacije. Takođe je bitan i broj žbica u ovim perajima, kako tvrdih, bodljastih acanthotrichia, tako mekih, negranatih ili

42


granatih lepidotrichia, kao još jedan od osnovnih merističkih taksonomskih karaktera kod riba. Osim ovih, kod određenih grupa riba se javljaju i karakteristična dodatna peraja, u vidu zaperaka pinnullae ( ) sa dorzalne i adiposa). ventralne strane tela, a kod drugih tzv. masno peraje pinna ( Obe strukture su važan taksonomski karakter. Za više kategorije su takođe bitne i pojedine transformacije peraja, bilo da je reč o neparnim (npr. pecaljka–illicium, disk za pripijanje) ili parnim (npr. slobodne žbice grudnih peraja za „hodanje“ po dnu, disk za priprijanje) perajima. Svakako najistaknutija odlika riba su krljušti–squamae (koža kolousta je gola), koštane tvorevine prisutne kod riba sa hrskavičavim (plakoidne) i koštanim skeletom (kosmoidne, ganoidne i elasmoidne krljušti). Od svih, svakako najjednostavnije građe su elasmoidne krljušti, koje se, prema prisustvu, odn. odsustvu bodljica (cteni) dele na cikloidne i ktenoidne. Premda se smatra da su ovi tipovi elasmoidnih krljušti vezani za pojedine veće sistematske grupe košljoriba, izuzeci od tako postavljenog pravila su suviše česti da bi ono bilo stvarno dobro. Kod nekih grupa riba umesto krljušti snažno su razvijene koštane ploče u krznu, dok kod brojnih grupa riba postoje trnoliki izraštaji i bodlje, čiji broj i raspored može imati taksonomski značaj. Među žlezdanim derivatima kože, jedino svetlosni organi ( photophorae ) imaju primenu u taksonomiji, posebnoa broj ispod nivoa porodice, poštoznatniju je, po pravilu, raspored fotofora familia, fotofora u okviru datih grupa na telu genus i species–specifičan. Prisustvo/odsustvo fotofora je kao taksonomski karakter bitno na nivou familije i viših kategorija. Od unutrašnje morfologije trupnog regiona košljoriba, najistaknutiji taksonomski karakter na nivou nižih kategorija jeste prisustvo/odsustvo i broj piloričnih cekuma (coeca pylorica), nastavaka početnog dela dvanaestopalačnog creva (duodenum). Rep se pruža iza analnog otvora i nosi terminalno repno peraje (C). Sastoji se iz repne drške, koja predstavlja sam rep cauda ( ), poduprt repnim kičmenim pršljenovima, i peraja, koje čine odgovarajuće koštane žbice kod riba, odnosno vezivni potporni elementi kod kolousta.Repna drška počinje završetkom osnove analnog peraja, a završava se na početnom delu osnove repnog peraja. Prema pravcu pružanja repnih pršljenova, tj. ostvarenoj potpori repa, razlikujemoprotocerkni (dificerkni), heterocerkni, homocerkni i hipocerkni tip repnog peraja. Navedeni tipovi repnog peraja su za nivo viših kategorija bitni taksonomski karakteri. Oblik zadnje ivice samog peraja (zaobljen, ravan, polumesečasto udubljen ili usečen), odnosno njegovo prisustvo/odsustvo je takođe od značaja za taksonome od nivoa porodice naniže. Pri identifikacji kolousta, a posebno riba, često se koriste pojedini morfometrijski odnosi, kojima se upoređuje morfologija različitih tak-

43

RIBE SRBIJE

sona (obično nivoa vrste). Ti odnosi se obrazuju između pojedinih morfoloških karaktera (koji imaju taksonomsku težinu) i veličine jedinke datog taksona koja je u postupku identifikacije. Veličina jedinke se predstavlja najčešće kao totalna dužina (TL, od vrha glave do vrha repnog peraja) i kao standardna dužina (SL, od vrha glave do osnove repnog peraja) (Slika 42). Po nekad se koristi i dužina ribe od vrha glave do zadnjeg vrha središnje žbice repnog peraja (tzv. „fork length“, FL), ali ređe u taksonomiji, već pri ispitivanju dužinskog rasta pojedinih vrsta riba. Pri svemu ovome treba imati u vidu da se mnoge vrste riba morfološki tokom ontogenije bitno menjaju, te je za korišćenje morfometrijskih odnosa neophodno naglasiti uzrast za koji se oni navode. Katkad to važi i za stanja nekih merističkih karaktera (broj žbica ili krljušti). Merenje dužine tela ribe

Slika 42.

1, totalna dužina–TL; 2, dužina do sredine zadnje ivice repnog peraja–FL; 3, standardna dužina, SL

44

ČUVANJEI KONZERVIRANJEUZORAKA

ČUVANJE I KONZERVIRANJE UZORAKA Veliki deo vrsta može se uspešno identifikovati na terenu, neposredno nakon hvatanja, te za takve primerke nije neophodno fiksirati ih (osim ako eventualni dalji postupci obrade i pripreme za analizu to ne

zahtevaju). se primerci nakonznatno identifikacije vratiti živi u vodu. Neke Takvi vrste se, međutim,mogu identifikuju teže i rad na njima zahteva vreme ili postupke koje nije moguće priuštiti na terenu. Stoga je neophodno takve primerke podvrći nekom od postupaka kojima će se obezbediti da se željena svojstva, neophodna za uspešnu identifikaciju, dovoljno dobro očuvaju do njenog početka. Ukoliko za to ima uslova, najjednostavniji i najsvrsishodniji način fiksiranja je zamrzavanje. Dobra strana ovog načina fiksacije je, pored jednostavnosti i dostupnosti, i to što se u daljoj obradi mogu, pored morfoloških svojstava, obrađivati i neka anatomska i fiziološko–biohemijska svojstva. Loša strana je što je ovakva fiksacija privremena i što se nakon nje bilo koji naknadni postupak trajne fiksacije znatno teže provodi. Uhvaćene primerke treba fiksirati smrzavanjem zasebno, u plastičnim kesicama, sa stignu malo vode i obezbediti da doTomesta trajnijeg čuvanja ili dalje obrade u smrznutom stanju. se može postići korišćenjem ručnog frižidera, ako transport nije duži od 2-3 sata. Za duži transport, neophodno je svaku plastičnu kesu zaviti u debeo sloj novinske hartije, zatim sve zajedno ponovo u novinsku hartiju, a potom i ručni frižider treba obložiti novinskom hartijom. Na ovaj način se može vršiti transport od 4-6 sati. Za još duži transport je neophodno koristiti metalne kontejnere sa tečnim ugljen-dioksidom ili azotom. Trajna fiksacija se postiže korišćenjem različitih fiksativa od kojih se najčešće koriste 4% rastvor formaldehida ili 70% rastvor etil-alkohola (etanola). Primerak koji se želi fiksirati prvo treba žrtvovati tako da bude u što boljem položaju za dalji rad (ispruženo telo, raširena neparna peraja). Asfiksija (smrt ugušenjem na suvom) obično kod riba ne daje takav Najbolji rezultat se postiže tako što se jačeg manji (do primerci ubace efekat. u posudu u kojoj se nalazi veća količina malo 10%) rastvora formaldehida. Odmah nakon uginuća, primerak treba prebaciti u široku posudu sa 4% formaldehidom, a nakon 4-5 dana, posle dužeg ispiranja, u posudu sa 70% etanolom sa malo glicerina. Krupniji primerci se pre smeštanja u posudu sa fiksativom moraju injektirati (špricem i iglom) ili im treba makazama napraviti mali prorez na trbušnoj duplji, kako bi fiksativ prošao u utrobu i fiksirao je. Za duže očuvanje boje primerka treba dodati zrnce do dva plavog kamena (hidrat bakar sulfata). Ovako fiksirani, primerci se mogu čuvati onoliko dugo koliko je posu-

45

RIBE SRBIJE

da u kojoj su uskladišteni dobra (u smislu da zaptiva dobro, kako etanol isparavanjem ne bi iz nje ispario). Pored etanola, kao dobar fiksativ se preporučuje i 1% propilen-fenoksetol. Ukoliko ni jedan od ovih fiksativa na terenu nije dostupan, privremena fiksacija se može obaviti i metilalkoholom (metanolom) (7 delova metanola i 3 dela vode), kuhinjskom soli (1 težinski deo soli i 2 težinska dela vode) ili nerazblaženim sirćetom za konzumnu upotrebu. Za duže čuvanje fiksiranih pojedinačnih primeraka treba obezbediti dovoljno široku i visoku posudu da stoje uspravno ili leže horizontalno tako da u potpunosti ostanu očuvana sva morfološka svojstva potrebna za uspešnu identifikaciju. Zamrznuti primerci, kao i trajno fiksirani krupniji primerci se mogu čuvati i u plastičnim kesama, čija veličina treba da odgovara veličini primerka na taj način da se u njoj obezbedi isti ispruženi položaj. Svaki primerak (ili grupa sitnijih primeraka iste vrste) treba da budu označeni, kako bi se znao lokalitet sa koga potiču, datum kad je uzorak uzet, ime onoga ko je sakupio i onoga ko je prvi identifikovao taj uzorak. Označavanje se vrši tušem ili grafitnom olovkom na pauspapiru ili bezdrvnoj hartiji i takva etiketa se obavezno stavlja u posudu ili plastičnu vrećicu, nikako ne na nju ili pored nje (Slika 43). Slika 43.

Kolektorska etiketa

Ukoliko se žele uzimati krljušti, otoliti ili operkularne kosti (radi kasnijeg određivanja starosti ili taksonomske obrade), treba ih po završetku prvog tretmana (grubo čišćenje) staviti u papirnu kesicu, na kojoj odmah treba uneti osnovne podatke o primerku sa kog su uzete (vrsta, pol, lokalitet, datum, standardna dužina i težina). Kesice treba držati na prozračnom mestu. Ovako spremljeni, pomenuti organi se mogu čuvati praktično neograničeno.

46

RIBE I NJIHOVA STANIŠTA


Kao živi organizmi, ribe u svojoj okolini stupaju u brojne odnose. Prema usmerenosti tih odnosa, oni mogu biti intraspecijski (intra- i interpopulacioni) i interspecijski. Intraspecijski odnosi su vezani za deobu staništa po pitanju nekog od resursa, radi izbegavanja kompetitivnih odnosa među pojedinim uzrasnim klasama ili predatorstva starijih uzrasnih klasa nad mlađim, uspostavljanja odnosa. Mehanizmi pomoću kojihiliseradi to ostvaruje su bilo reproduktivnih prostorni, bilo vremenski. Interspecijski odnosi su često mnogo širi, s obzirom na odnose koje određena populacija riba u staništu uspostavlja prema sintopskim populacijama drugih vrsta riba, ali i drugih mikro- (npr. patogena i parazita i planktona) ili makroorganizama (biljaka, beskičmenjačke faune dna i neustona i kičmenjačke faune: gmizavaca, ptica i sisara), koji na bilo koji način imaju dodirnih tačaka sa populacijom riblje vrste u staništu. Osim ovakvih biotičkih odnosa koji se uspostavljaju između živih organizama staništa (biotopa), populacija riba uspostavlja i odgovarajući odnos prema fizičko-hemijskim, tj.abiotičkim faktorima koji u staništu deluju, npr.: pedološkim (vezanim za osobine podloge), hidromorfološkim (vezanim za osobine vodenog basena) ili hidrološkim (vezanim za osobine vode). Ukupnost svih međusobnih odnosa koji postoje između svih pripadnika naselja živog sveta (biocenoze) u staništu i njihovog odnosa prema abiotičkim resursima staništa se definiše kao ekosistem. Kad su ribe u pitanju, najčešće se odvajaju prema salinitetu vode u dve, a u novije vreme i tri osnovne grupe: morske, slatkovodne i bočatne. Morske ekosisteme naseljavaju ribe sa relativno malom, tj uskom tolerancijom na oslanjenost (stenohaline) i kritičnom se češće smatra donja granica opsega tolerancije, te ove ribe slabije zalaze u bočatne, a ne zalaze u slatke vode, ili zalaze jako ograničeno. Ribe bočatnih voda su znatno tolerantnije i imaju veću sposobnost da održe svoj jonski homeostazis (eurihaline), dok slatkovodne ribe kao kritičnu imaju gornju granicu opsega tolerancije oslanjenosti (stenohaline). Dok su zajednice većine morskih i slatkovodnih ekosistema relativno dosta proučavane, cama bočatnih ekosistema (delte i estuari pojedinih reka koje sezajedniulivaju u mora) se tek u novije vreme posvećuje veća pažnja. U okviru slatkovodnih ekosistema, osnovna podela je na stajaće vode i tekućice. Pod stajaćim vodama se podrazumevaju močvare ili bare i jezera, bilo da su prirodna ili su nastala veštačkim putem (hidroakumulacije, šljunkare, itd.). U okviru tekućica, mišljenja o podeli i tipizaciji ekosistema se u mnogome razlikuju, ali prema količini i kvalitetu vode, sastavu dna, te naselju koje u nekoj tekućici živi možemo uslovno ekosisteme da generalizujemo kao potoke, rečice i reke.

47

RIBE SRBIJE

Močvare i bare (Slika 43) suekosistemi koje odlikuje mala dubina,izrazita obraslost emerznom i submerznom vodenom vegetacijom, regularna godišnja fluktuacija nivoa vode, odsustvo stratifikacije vode i priobalja i verovatan deficit kiseonika tokom određenog perioda godine. Prema nadmorskoj visini na kojoj se javljaju, mogu biti visijske (tresetne) i nizijske. Sastav zajednica riba zavisi u mnogome od sastava okolnih vodenih basena, tj. reka sa kojima one, po pravilu, periodično stupaju u vezu. Slika 43.

Močvara

Jezera mogu biti prirodna i veštačka. Prirodna jezera (Slika 44) obično predstavljaju delove reljefa na putu rečnih te imaju svoje pritoke i potopljene otoke; pritoke mogu odsustvovati kad sutokova, u pitanju podzemni izvori ili kod visokoplaninskih ledničkih jezera, koja se formiraju na račun otopljenog leda. Veštačka jezera (Slika 45) nastaju bilo pravljenjem depresija u reljefu (npr. u slučaju tzv. „šljunkara“, nastalim kopanjem šljunka, koje se napajaju iz podzemnih izvora), bilo postavljanjem brana na rečnim tokovima. Morfološki i hidrološki se mogu puno razlikovati. Kod malih i plitkih jezera nema nikakve temperaturne stratifikacije, a zbog homogenih morfoloških odlika i distribucija je manje-više ravnomerna. Ta jezera su podložna veoma brzom procesu

48


eutrofikacije. Kod velikih i dubokih jezera u područjima sa umerenom klimom se diferenciraju priobalni deo (litoral), površinski sloj slobodne vode (limnetička zona), središnji deo dna (sublitoral) i duboki deo (profundal). Opseg kojeg pojedine zone jezera obuhvataju varira od jezera do jezera. U ovakvim jezerima je stratifikacija vrlo izražena: tokom toplih letnjih meseci se formira epilimnion, gornji sloj zagrejane vode i hipolimnion, sloj hladne vode ispod njega. Između njih postoji granični sloj, metalimnion (termoklina koji onemogućava izmenu vode mineralnih supstanci između toplog i ),hladnog sloja. Sa nailaskom zimeise ova stratifikacija gubi i uspostavlja se cirkulacija vode između površinskih i dubokih delova jezera. Ovakva dinamika je od velikog značaja za vagilne organizme, kakve su u prvom redu ribe, ali i drugi organizmi sa kojima su ribe u tesnoj vezi (npr. plankton). Prirodno jezero ledničkog porekla

Slika 44.

Veštačko jezero sa branom

Slika 45.

Prema primarnoj organskoj produkciji, sve stajaće vode se mogu podeliti na oligotrofne (sa niskim nivoom produkcije), eutrofne (sa visokim nivoom produkcije), mezotrofne (prelaz između prethodnih dvaju) i distrofne (u kojima nema primarne produkcije, a obično dolazi do zatrpavanja, obrazovanja tresetišta i zakišeljavanja). Od značaja je i klimatski režim u kome se nalazi neko jezero, a to je najizraženije kad se razmatraju visokoplaninska i nizijska jezera.

49

RIBE SRBIJE

Klimatski faktori su, uz pedo-morfološke i biotičke, najbitniji za sukcesiju jezera od oligotrofnih, preko mezotrofnih i eutrofnih, do distrofnih. Taj proces je neizbežan i postoji kod svih jezera, ali se dešava različitom brzinom. Kod dubokih i visokoplaninskih jezera je mnogo sporiji nego kod plitkih jezera na manjoj nadmorskoj visini. Kod tekućica, tok vode je uslovljen nagibom terena i po pravilu postoji gradijent vodenog toka, koji je brži u gornjim delovima i opada ka ušću. U gornjem delu toka dominira stenovito, kamenito i šljunkovito dno, koje je pod stalnim dejstvom erozije brzog vodenog toka. Režim temperature i kiseonika je stabilan, što diktira riblje naselje, predstavljeno vrstama relativno uske tolerancije na variranje ekoloških faktora. U donjem delu toka dno je pretežno muljevito ili peskovito, a uz izvestan uticaj erozije na obalu takvog, pretežno mekanog sastava, izražena je pojava deponovanja materijala poreklom iz gornjeg toka (peska i sitnog šljunka), kao i detritusa (produkata metabolizma živih organizama), koji sa sitnim neorganskim česticama obrazuje mulj. Režim kiseonika je znatno varijabilniji, stratifikacije po pravilu nema, a i hidrološki režim je jako varijabilan tokom godine i pod uticajem je atmosferskih prilika. Temperaturni režim je u pojedinim delovima rečnog toka jako različit, a u okviru istog je relativno stabilan i pravilan tokom sezona. Potoci (Slika 46), kao početni delovi rečnih tokova, odlikuju se malom količinom i brzim protokom vode, čija je temperatura po pravilu stalno niska, sa oskudnom vegetacijom (alge i mahovine) i stenovito–kamenitim dnom. Organizmi koji žive u potocima su izrazito stenotermni. Slika 46.

Potok

Od riba, ukoliko volumen vode i konfiguracija toka to dozvoljavaju, prisutni su najčešće Salmo trutta , Cottus gobio , Barbus peloponnesius , Barbatula barbatula i Phoxinus phoxinus , mada nije redak slučaj da samo jedna od ovih vrsta naseljava pojedine potoke. Rečice (Slika 47) sadrže nešto više vode, tok je i dalje brz, a temperatura takođe niska, sa malim godišnjim variranjem. Vegetacija je oskudna, a dno je stenovito i kamenito, sa malo vegetacije (mahovine i alge). Razlikuju se delovi br-

50


žeg toka i manje dubine–brzaci, sa stenovito-kamenitim dnom i delovi sporijeg toka i veće dubine–virovi, sa peskovitim dnom, te retkom submerznom i emerznom priobalnom vegetacijom. U takvim staništima, zajednicu riba čine Salmo trutta, Cottus gobio, Phoxinus phoxinus i Barbatula barbatula, a javljaju se i Thymallus thymallus, Barbus peloponnesius, Sabanejewia aurata, Cobitis elongata, Alburnoides bipunctatus, Gobio gobio, Leuciscus cephalus, L. leuciscus, Gobio albipinnatus, Chondrostoma nasus i Barbus barbus. Slika 47. Rečica

Reke (Slika 48) teku sporije, tako da se tvrđi materijal dna sreće samo na retkim brzacima i obično je to šljunak, dok mirniji delovi imaju peskovitu podlogu. Pored algi i mahovina, u mirnijim delovima se sreću i vodene cvetnice. Slika 48.

Reka

RIBE SRBIJE

51

Velike reke se odlikuju uglavnom ravnomernim, sporim tokom, sa ređim šljunkovitim, a pretežno peskovito–muljevitim dnom, promenljive konfiguracije (zasipanje i prenošenje taloženog peska i mulja). Postoji i manje ili više izražena plavna zona, na koju su ribe posebno upućene u vreme mresta, kao i radi ishrane. U mirnim tekućicama plankton (tzv. potamoplankton) je prisutan. Od riba, sreću se predstavnici porodica Cyprinidae, Cobitidae (Cobitis taenia , Misgurnus fossilis ), Percidae, Centrarchidae, Siluridae, Esocidae, itd. Prelazi između pojedinih ekosistema nisu jasni i nagli, već postoji postupnost, tako da je granice između delova toka (npr. potoka i rečice, rečice i reke) dosta teško jasno postaviti. Sastav zajednice riba zavisi od karakteristika toka, od nizvodne i uzvodne ihtiofaune, od karakteristika dna i obale, itd.

52


MONITORING I KONZERVACIJA IHTIOFAUNE

Praćenje stanja ihtiofaune je od neobičnog značaja, ako se ima u vidu da je čovek, svojim aktivnostima u mnogim, a posebno razvijenim i gusto naseljenim područjima, doveo do brojnih promena u svojoj životnoj sredini, a time i u životnoj sredini riba. Svakako najočigledniji primer je zagađivanje brojnim industrijskim, organskim i neorganskim, ali i poljoprivrednim (Slika 49).produkt Pri tome, zagađivačima treba smatrati ne samozagađivačima supstance koje se, kao raznih delatnosti čoveka, u prirodi ne javljaju, već i supstance kojih, čovekovom zaslugom, u prirodi ima u znatno većim količinama od onih koje bi inače bile prisutne. Ribe su dvojako značajne u indikaciji zagađenja. One gotovo trenutno reaguju na incidentna zagađenja i najočigledniji su znak da je do ovakvih situacija došlo. Sastav riblje zajednice u nekoj vodi, međutim, predstavlja solidan pokazatelj saprobnosti te vode i može, zajedno sa drugim pokazateljima, da posluži za ocenjivanje kvaliteta vode. Predatorske ribe, kao terminalni trofički stupanj, mogu poslužiti za praćenje koncentracije onih zagađivača koji se akumuliraju vremenom (npr. soli teških metala i sl.). Slika 49.

Pomor ribe usled

zagađenja vodenog staništa otpadnim produktima poljoprivrede i industrije

RIBE SRBIJE

53

Pored ovoga, aktivnošću čoveka je, radi komercijalnih efekata, ihtiofauunošenjem novih, na (posebno slatkovodna) mnogih područja opterećena i alohtonih vrsta, što se često snažno odražava na autohtone vrste. Takođe bitan uticaj čoveka je prisutan i izlovljavanju u komercijalno značajnih vrsta hidromelioracioni rariba, koji je često nekontrolisan i preveliki. Na kraju, dovi koji dovode do isušivanja ritskih staništa smanjuju plavne zone i plodišta riba, dokbrane na rekama onemogućavaju njihove migracije ka manjim pritokama, u kojima se mreste. Iako pod konzervacijom ihtiofaune ribarstveni biolozi pre svega podrazumevaju praćenje stanja populacija komercijalno značajnih vrsta i tehnološko-tehničke intervencije na njima, problem monitoringa (praćenja) i konzervacije (očuvanja) ihtiofaune je znatno širi i kompleksniji i obuhvata brojne aspekte. Svako vodeno stanište (slatkovodno ili morsko) predstavlja manje-više stabilan ekosistem. Narušavanje u bilo kojoj njegovoj komponenti proizvodi odgovor ekosistema, kojim on želi da kompenzuje nastali disbalans i da, uspostavljanjem novih veza i odnosa unutar sebe, ponovo ostvari ravnotežu. U tom smislu, komercijalno značajne vrste riba su samo jedinične komponente i za njihovo uspešno opstajanje mora se voditi računa o svim komponentama ekosistema. Sa biološke tačke gledišta, praćenje stanja prirodnih populacija je najznačajnije zbog očuvanje očuvanje idela genofonda vrsta kojima populacije prirpadaju, a koji se kod njih nalazi. Ako se uvek ima u vidu da su određena količina i kvalitet gena (genofond) u datoj populaciji posebni i da su samo privremeno u živim jedinkama date populacije neke vrste riba, te da doprinose opstanku vrste u celini, a time i ukupnoj raznovrsnosti (diverzitetu) zajednica ribljeg sveta, jasno je da se ne sme dozvoliti luksuz u vidu jednostranog pristupa bilo kojim vrstama kao „značajnim“ i „manje značajnim“ u bilo kom pogledu. Radi označavanja statusa populacija pojedinih vrsta na određenom geografskom (ili ređe, zoogeografskom) području, ustanovljene su određene kategorije ugroženosti. Prema najnovijoj kategorizaciji IUCN (International Union for Conservation of Nature) iz 1994. godine, svaka od vrsta faune nekog geografskog područja može se svrstati u neku od sledećih kategorija ugroženosti: · EX–Izumrla (Extinct, engl.) Dodeljuje se vrsti za koju se pouzdano zna da nema živih predstavnika, ni u prirodi ni u zarobljeništvu ili uzgoju; · EW–Izumrla u prirodi (Extinct in Wild, engl.) Dodeljuje se vrsti za koju se pouzdano zna da predstavnici vrste opstaju u kulturi, zarobljeništvu ili u naturalizovanim populacijama, ali ne i u okviru prirodnog areala rasprostranjenja; · CR–Krajnje ugrožena (Critically Endangered, engl.) Dodeljuje se

54


vrsti koja je suočena sa znatno većom verovatnoćom perspektive da iščezne u prirodi od proseka za vrste roda kome pripada; · EN–Ugrožena (Endangered, engl.) Dodeljuje se vrsti koja je suočena sa većom verovatnoćom perspektive da iščezne u prirodi od proseka za vrste roda kome pripada; · VU–Ranjiva (Vulnerable, engl.) Dodeljuje se vrsti koja nije ni krajnje ugrožena ni ugrožena, ali se suočava sa verovatnom perspektivom da iščezne u prirodi, većom od proseka za vrste roda kome pripada; · LR–Niska verovatnoća opasnosti (Lower risk, engl.) Dodeljuje se vrsti izloženoj niskoj verovatnoći opasnosti da iščezne iz prirode, tj. bude ugrožena u nekom od prethodnih vidova. Ovde postoje podkategorije, označene kao: cr–zavisna od zaštite (conservation dependent, engl.) za vrste koje bi bez mera konzervacije dospele u neku od prethodnih kategorija ugroženosti; nt–skoro ugrožena (near threatened, engl.) za vrste koje nisu ugrožene, ali su blizu kategorije ranjivih; lc–poslednja briga (last concern, engl.) za vrste koje nisu ni zavisne od zaštite ni skoro ugrožene; · DD–Nedovoljno poznat status (Data Deficient, engl.) Dodeljuje se vrsti za koje nema dovoljno podataka o njenom rasprostranjenju i/ili stanju njenih populacija; (Not Evaluated, engl.) Dodeljuje se vrsti koja · NE –Neopredeljena nije podvrgavana ni jednom od kriterijuma. Prema ovakvoj kategorizaciji, status populacija za vrste riba Srbije nije definitivno određen i usvojen, mada su postojali predlozi za konzervacioni status nekih od njih. Pre tih predloga, davani su predlozi za zaštitu pojedinih vrsta riba u okviru predloga za Crvenu knjigu, na osnovu donekle sličnih kriterijuma, a takođe je i Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti Srbije iz 1993. za pojedine vrste riba određen „prvi stepen zaštite“, koji znači trajnu zabranu izlova, sakupljanja ili uznemiravanja vrsta životinja u bilo kom od njihovih razvojnih stadijuma. Međutim, nepostojanje jasnih kriterijuma u vreme davanja takvih predloga, povezano sa nedovoljno poznatim statusom populacija većine vrsta kod nas, onemogućava izraduStoga do kraja konzistentnestatus kategorizacije vrsta ihtiofaune područja Srbije. je konzervacioni pojedinih vrsta naveden pri njihovom predstavljanju u ovoj publikaciji nov, nezavisan predlog, baziran na pridržavanju kriterijuma IUCN kategorizacije u meri u kojoj je to bilo najviše moguće. Nezavisno od mera konzervacije vrsta riba prema kriterijumima IUCN, Ministarstvo za poljoprivredu i vodoprivredu Republike Srbije je Zakonom o ribarstvu i njegovom pratećom podzakonskom regulativom propisalo višestruke ribarstvene mere zaštite za pojedine, komercijalno značajne vrste riba i to kroz: minimalnu dozvoljenu dužinu ulova,

55

RIBE SRBIJE

period lovostaja i zaštitu prirodnih ribljih plodišta (Slika 50). Tako je period lovostaja na sve vrste riba na ribarskim područjima gde je dozvoljen privredni ribolov propisan u periodu od 1. aprila do 30. juna svake godine za privredne ribolovce, dok su period lovostaja i minimalna dozvoljena dužina ulova za pojedine vrste u sportskom ribolovu dati u ovoj publikaciji kod svake vrste gde su propisani. Zaštićena prirodna područja na vodenim ekosistemima u Srbiji

Slika 50.

56

RIBOLOV

RIBOLOV

Mnoge vrste riba predstavljaju značajan resurs ishrane. Riba je, s obzirom na svoju hranljivu vrednost, oduvek bila bitan deo trpeze stanovništva. Iako je danas znatan deo ove hrane poreklom iz ribnjačkog uzgoja u toplovodnim, nizijskim i hladnovodnim, pastrmskim ribnjacima, lov riba iz prirodnih staništa u Srbiji i dalje predstavlja značajan izvor ribe namenjene tržištu.ribolov je razgraničen naprivredni i sportski, Zakonom o ribarstvu sa definisanim sredstvima i alatima koji se u oba ova vida ribolova koriste. Pri tome, privredni ribolov je ograničen uglavnom samo na velike reke, Savu i Dunav sa pritokama, a sportski ribolov je pod određenim uslovima dozvoljen svuda u Srbiji. Uz ova dva vida, biće pomenut i elektroribolov, koji ne spada ni u jedan od dva gore navedena vida. Privredni ribolov odlikuju posebni alati, koji se u osnovnim crtama mogu podeliti na udičarske, samolovne i mrežarske. Za nazive pojedinih ribolovnih alata postoji mnoštvo sinonima na području Srbije, a ovde se navode oni koji su najšire usvojeni i najčešće korišćeni. Udičarski alati hvataju ribu za predeo usta pomoću mamčenih udica (samica, struk) ili za bilo koji deo tela pomoću golih udica (pampurski struk). Samica je alat koji se sastoji od jedne ili dve namamčene udice namenjene somu, šaranu, smuđu ili štuki, na jakom ribolovnom štapu ili vezana za vrbu na obali i namenjen je lovu krupnih primeraka. Struk je alat koji na osnovnoj („pater noster“) struni ima 15-100 bočnih predveza sa namamčenim udicama i namenjen je lovu ribe manje prosečne veličine. Pampurski struk (Slika 51) je samolovni alat sa udicama. Sličnog je izgleda kao običan struk, osim što svaki bočni predvez (nejednake dužine) nosi pre udice jedan plovak od plute, koji omogućava da udice lebde u slobodnoj vodi iznad dna i kače se za telo krupnih jesetarskih riba (moruna, pastruga, sim). Nakon kačenja prve udice za telo, u pokušaju da se oslobodi, riba se još više umota i izkači za ostale udice pampurskog struka. Slika 51. Pampurski

struk

57

RIBE SRBIJE

Samolovni alati (bubanj, vrša) (Slika 52) predstavljaju zamke za ribu koje omogućavaju ribi da u njih uđe, ali ne dozvoljavaju izlaz iz nje. Uglavnom se izrađuju od drvenih ili metalnih obruča između kojih je razapeta mreža. Slika 52.

Mrežarski alati:

A. povlačna mreža sa kesom; B i C. povlačne mreže bez kese; D bubanj. samolovni alat. klopka; E. opkoljavajuća mreža. alov; F. stacionarna mreža)

Mrežarski alati koji se najviše kod nas koriste grubo se mogu podeliti na stacionarne i mobilne, a ovi drugi se mogu klasifikovati u: ploveće, povlačne, podižuće (rogač, čerenac), bacajuće (sačma) i opkoljavajuće (alov) (Slike 52 i 53). Dužina, dubina (visina) i prečnik okca mreža varira u zavisnosti od voda na kojima se lovi i vrste ribe koja se očekuje u ulovu, a korišćenje neke od tehnika ribolova je, pored ovih odlika, vezano i za dnevno-noćne i sezonske odlike vrste ribe koja se lovi. Dnevne mreže, kao i mreže za ribolov u bistroj vodi su iz jednog liša („barakude“), najlonske, kako bi bile teže primetne za ribu i hvataju ribu upetljavanjem. Mreže koje se koriste u uslovima slabijevidljivosti su iz tri liša („metlice“), od kojih je srednji velikih okaca, koja su obično od belog sintetičkog

konca, a spoljašnji liševihvataju su malih pletenih odjednom bezbojnog najlonskog konca. Ove mreže ribuokaca, tako što joj, kad prođe kroz središnji liš, ne dozvoljavaju povratak nazad i riba ostaje zarobljena u džepu na suprotnoj strani od one s koje je ušla (Slika 54). I jedan i drugi tip mreža se mogu koristiti kao stacionarne i mobilne.Podižuće mreže love pri direktnom kontaktu sa ribom, abacajuća mreža poklapa određen prostor dna i sa njega hvata ribu, skupljajući je u vidu kese nastale zatezanjem konopca kroz alke po ivici mreže.Opkoljavajuće mreže se takođe, povlačenjem konopca kroz alke na donjoj ivici mreže, zatvaraju u vidu kese, sprečavajući ribu da umakne iz okruženja.

58

RIBOLOV Čerenac (A) i sačma (B).

Slika 53.

Način lova metlice

Slika 54.

Bućka (Slika 55) je alat za tehniku bućkanja pri ribolovu soma, koju je teško svrstati bilo u privredni, bilo u sportski ribolov. U osnovi, to je tehnika udičarskog ribolova iz čamca prirodnim mamcem, sa dodatnom alatkom specifičnog oblika, napravljenom od drveta (u novije vreme i drugih materijala), izvorno poznata samo u Mađarskoj i kod nas. Ovom alatkom se tokom toplih letnjih dana udaranjem po površini vode som provocira da se podigne sa dna i potraži mamac koji mu se nudi na udici u srednjim ili donjim slobodnim slojevima vode.

59

RIBE SRBIJE Slika 55.

Bućka

Sve tehnikesportskog ribolovasu udičarske i grubo ih možemo podeliti na one sa prirodnim i veštačkim mamcima. Mrežarski alati, čerenac (Slika 53), meredov (Slika 56) i čuvarka, služe samo kao pomoćna sredstva u sportskom ribolovu i koriste se zarihvat p ulovljene ribe, za lov sitnebe ri koja će poslužiti za mamac i za čuvanje ulovljene ribe, respektivno. Slika 56.

Meredov

Ribolov prirodnim mamcima može se obavljati tehnikom na plovak i dubinskom tehnikom, sa brojnim varijantama u okviru svake od njih. Ribolov na plovak (Slika 57) omogućava da se pomoću fiksnog ili klizećeg plovka odredi dubina vodenog sloja na kome će se mamac nuditi ribi, dok dubinski ribolov podrazumeva da je namamčena udica pri lovu na samom dnu ili neposredno iznad njega. Postoje i prelazne tehnike, npr. ribolov kotrljanjem ili ribolov usidrenim plovkom, ali su one uglavnom vezane samo za lov pojedinih vrsta riba. Slika 57. Fiksni

plovci za ribolov bolonjeze i pul/štek tehnikama na različitim tipovima voda

60

RIBOLOV

Kod ribolova na plovak na mirnim vodama, dominantna je tzv. meč (match, engl.) tehnika sa potopljenom strunom između fiksnog ili klizećeg plovka (tzv. vaggler, engl.) (Slika 58) i vrha ribolovnog štapa, dok je kod ribolova na plovak na tekućicama, posebno onim bržeg toka, dominantan ribolov bolonjeze tehnikom, sa strunom između fiksnog ili klizećeg plovka i vrha štapa koja pliva na površini vode. Posebna tehnika ribolova na plovak je korišćenjem pul ili štek štapova za čiji se vrh struna direktno vezuje i dužina joj je određena vak je uvek fiksiran na određeno mesto dužinom na struni.štapa za ribolov, a ploKlizeći plovak: u meč tehnici (A) i fiksni plovak kod bolonjeze/pul/štek tehnike (B)

Slika 58.

Dubinski ribolov odlikuje se mnoštvom varijacija, sa fiksnim („pater noster“ sistemi) i klizećim otežanjem i grubo se, prema jačini pribora kojim se lovi, deli na laki (za grgeča i „belu ribu“), srednji (za mrenu i smuđa) i teški (za šarana, amura, štuku i soma). Cilj otežanja je da održi na određenom mestu ponuđeni mamac na udici, a to je diktirano pre

svega dubinom i brzinom toka vode, a time i tipom dna na kome se očekuje lovina. Ribolov veštačkim mamcima se može podeliti na mušičarski i varaličarski ribolov. Mušičarski ribolov zasniva se na korišćenju veštačkih mušica (Slika 59) koje imitiraju izgledom insekte sa akvatičnim razvićem, u svim njihovim razvojnim stadijumima (larve, tj. nimfe, subimago, tj. emerdžeri, i imago, krilati odrasli insekti) ili adulte insekata koji se sreću u okolini vode. Mušice koje se koriste mogu biti „suve“, tj. plivajuće i „mokre“ ili tonuće, a to se postiže korišćenjem specifičnih prirodnih i

61

RIBE SRBIJE

veštačkih materijala pri njihovoj izradi i odgovarajuće mušičarske strune pri ribolovu. Sam ribolov se može odvijati uz upotrebu dodatnog otežanja (vaser kugla, tirolsko drvce) ili bez njega, kad se koriste specifične mušičarske strune („šnjur“), koje predstavljaju pandan otežanju i mogu biti različito profilisane (a time i izbalansirane). Izrada veštačkih mušica je prava umetnost i pasija, a osim pastrmke i lipljena, koji se ovim metodom najčešće love, mušičarskom tehnikom se mogu loviti i bucov, smuđ, štuka, mladica,asocijacija klen, jaz i mušičara) dr. Mušičarski pribor je(1-10) kategorisan A.F.T.M.A. (Američka vrednostima prema svojoj jačini, a time i nameni. Veštačke mušice (suve - plivajuće)

Slika 59.

Varaličarski ribolov počiva na prevari grabljivih vrsta ribe imitacijom njihove prirodne hrane. Te imitacije se izrađuju od drveta, silikona, plastike, ili metala, ili od kombinacija ovih materijala (Slika 60) i svojim kre-

tanjem krozi provociraju vodu pri povlačenju manje-više imitiraju plen grabljivica ih na napad. Varaliceverno od metala se prirodni grubo mogu podeliti na drhtave („cikade“), lelujave („kašike“) i rotirajuće („leptiri“ i „turbleri“). Silikonske varalice se prave u najrazličitijim oblicima i bojama i svojim vibracijama (lelujanjem ili treperenjem) imitiraju razne organizme (ribe, gliste, žabe, guštere, rakove, glavonošce i dr.). Od drveta i plastičnih masa se prave veštačke ribice, „vobleri“, koji pri kretanju imitiraju ribu i prave se kao plitko- i dubokoroneće, plivajuće, neutralne ili tonuće, lelujajuće ili glavinjajuće, u raznim veličinama i bojama. Takođe, postoje i neke specifične varalice, npr. poperi, ili cof, koji drugim efektima

62

RIBOLOV

(npr. zvučnim, lelujavim) provociraju grabljivicu na napad, a poznate su i mnoge kombinacije i modifikacije ovih osnovnih tipova varalica. Varalice (silikonski „grub tail" i „glavinjara, metalna „kašika" i drveni „vobler"

Slika 60.

Poseban, prelazni oblik između ribolova prirodnim i veštačkim mamcima predstavlja tzv. ribolov „muvanjem“, kojim se varaličarskim povlačenjem mrtve ribe na udici kroz teško pristupačne delove vodenih staništa (panjevi, kamenjari i sl.) love grabljive ribe nedostupnegubljenja drugim tehnikama ribolova uz minimalne troškove zbog mogućnosti pribora na teškim terenima. Elektroribolov je tehnika koja se koristi u naučno-istraživačke svrhe. Zasniva se na primeni električnog polja između elektroda, stvorenog agregatom sa ispravljačem ili akumulatorom sa induktorom. Cilj elektroribolova je da izvrši reverzibilnu elektronarkozu (ošamućivanje), a ne da dovede do uginuća ribe. Jačina električnog polja jednosmerne struje zavisi od fizičko-hemijskih odlika vode u kojoj električna struja deluje i od jačine izvora struje, dok je za narkotičko, a ne letalno dejstvo električnog polja najbitnija, pored jačine, frekvencija jednosmerne struje. Elektronarkoza deluje na muskulaturu, izazivajući klonične grčeve i privlačeći ka anodi, a traje dok traje dejstvo polja. Tolerancijaribu različitih vrsta riba na elektronarkozu jako električnog varira.

63

RIBE SRBIJE HIDROGRAFIJA SRBIJE

Na teritoriji Srbije svi vodotokovi pripadaju trima slivovima, crnomorskom, egejskom i jadranskom, koji su međusobno razdvojeni u jednoj tački razvođa, na Jezerskoj planini u Metohiji, zapadno od Uroševca. Razvođe ova tri sliva nalazi se ispod kote poznate pod nazivom Drmanska glava, na 926 m n.v.. Međutim, dunavski i egejski sliv su do skora biliKosova, u direktnoj vezi, preko bifurkacije kojusa je činila reka Nerodimka na jugu povezujući Binačku Moravu Lepecom. Poslednjih decenija, međutim, ova bifurkacija je prekinuta zasipanjem. Najveću površimu zauzima crnomorski sliv, tj. sliv Dunava, jer se sve reke njime odvode iz Srbije prema Crnom moru.Dunav u Srbiju ulazi kod Bezdana, na 80.61 m n. v., sa prosečnim protokom od 2413 3ms-1, a teritoriju Srbije napušta kod ušća Timoka, na 35 m n. v., prosečno odnoseći 5840 m3 s-1 vode prema Rumuniji i Bugarskoj. Ukupna dužina toka kroz Srbiju, uključujući i pogranični tok sa Hrvatskom (gornji deo) i Rumunijom (donji deo), iznosi 588 km (od km 1433 do km 845). Prosečan pad Dunava u Srbiji iznosi 24 cm km-1. Ne računajući Kazan u Đerdapskoj klisuri, gde je izmerena najveća rečna dubina u Evropi od 87 m, Dunav ima najveću dubinu od 27 m kod Dalja i Bogojeva. Izgradnjom brane HE „Đerdap I“ 1972. godine, stvoreno je od Tekije do Golupca veštačko jezero dugačko oko 140 km, kojim su, podizanjem nivoa vode od 19 - 32 m (zavisno od vodostaja), potopljena mnoga naselja u Đerdapskoj klisuri. Uspor Dunava usled pregrađivanja u Đerdapu oseća se uzvodno sve do Rama (po nekima, čak do Beograda, pa i ušća Tise), a zbog toga se prenosi i na donje tokove njegovih velikih pritoka. Najveće desne pritoke Dunava su Sava (206 km toka kroz Srbiju, prosečni protok na ušću 1640 m3 s-1), sa Drinom (prosečni protok na ušću 400 m3 s-1), Bosutom i Kolubarom, zatim Velika Morava (nastaje spajanjem Južne i Zapadne Morave kod Stalaća, prosečni protok na ušću od 240 m3 s-1), Mlava, Pek i Timok (protok od 33 m 3 s-1), dok su najveće leve pritoke na teritoriji Srbije Tisa (protoka na ušću od 820 m3 -1

3 -1

s ), Površina Tamiš (protoka od150 s slivom ), KarašEgejskog i Nera. mora je daleko manja teritorije Srbijempod i razdvojena je na dva, odnosno tri dela. Jedan deo egejskog sliva nalazi se na jugu Kosova i predstavljen je rekom Lepenac, koja se probija kroz Šaru Kačaničkom klisurom i odlazi na teritoriju Makedonije, prosečno odnoseći 9.7 m3 s-1, gde se uzvodno od Skopja uliva u Vardar. Preko Nerodimke, Lepenac je do skora bio u vezi sa Binačkom i Južnom Moravom. Drugi deo egejskog sliva predstavljen je rekom Pčinjom u krajnjem južnom-jugoistočnom delu Srbije, u području Trgovišta. Pčinja takođe teče na teritoriju Makedonije odnoseći 4.8 m 3 s-1 i uliva se u

64

RIBOLOV

Vardar nizvodno od Skopja. Treći deo egejskog sliva na teritoriji Srbije predstavljen je rekom Dragovišticom na jugoistoku Srbije, u području Bosilegrada. Dragovištica u sebe prima kao najveću pritoku Božičku reku (Božicu), a teritoriju Srbije napušta prema Bugarskoj protokom od 8.5 m3 s-1, ulivajući se onde u Strumu. Jadranski sliv je na teritoriji Srbije predstavljen je Belim Drimom u Metohiji, koji sa svojim pritokama (Pećka, Dečanska i Prizrenska bistrica, Miruša, Erenik, Topluga i dr.) odnosi ka Albaniji prosečno 61 m 3 s-1 vode. Druga reka, koja otiče prema Albaniji, Plavska reka, znatno je manja, prosečnog protoka od 5.2 m 3 s-1 na izlasku iz Srbije. Prirodnih jezera je u Srbiji relativno malo. Od nizijskih jezera, najznačajnija su Palićko i Ludaško (sever Bačke), bara i močvara ima uglavnom oko velikih reka (Obedska bara uz Savu, Srem; Carska bara uz Begej, srednji Banat; Deliblatski i Vršački rit uz Karaš i Dunav i Dubovački rit uz Dunav u južnom Banatu), dok je jedna od retkih nizijskih tresava Krupačko blato kod Pirota. Visokoplaninska jezera su malobrojna, uglavnom na Šari i Prokletijama i ledničkog su porekla, dok su visokoplaninske tresave (uglavnom sfagnumskog tipa) brojnije. Najveće je bivše Vlasinsko blato–današnja akumulacija, a znatno manje su planinske tresave na Kopaoniku, Goliji, Tari, Staroj planini, Mokroj planini, i drugde. Sve ove vode su proglašene za zaštićena prirodna dobra u Srbiji i stavljena pod poseban režim zaštite (npr. Carska bara je deo Specijalnog rezervata prirode „Stari Begej”). Mreža kanala, rukavaca i plavnih područja–ritova je veoma razgranata u Bačkoj, nešto manje u Banatu, a najmanje u Sremu. Njihova dužina i veličina varira, u zavisnosti od namene (odvodnjavanje, plovidba, navodnjavanje, melioracija i dr.). Osnovni kanal kanalske mreže u Vojvodini je Dunav-Tisa-Dunav kanal, koji počinje kod Bezdana na krajnjem severozapadu Bačke, a završava se kod Stare Palanke, na krajnjem jugoistoku Banata, i ima prvenstveno plovidbenu ulogu, pa mu je i širina 30 m i više, a najveća dubina 5-7 m. Kanalska mreža Srema i sekundarna kanalska mreža Bačke i Banata ima uglavnom ulogu u navodnjavanju, pa je širinaribljim uglavnom 15 m i manje, dubina 2 m.su Sviuglavnom ovi kanalipovoljni. su nastanjeni svetom, a uslovi za aživot ribaudonjima Najveća ugroženost preti ribama od zagađenja sredstvima za zaštitu bilja i đubrivom, koji se spiraju sa kulturama zasađenih površina, kao i od zagađenja produktima prehrambene industrije. Veštačka jezera (akumulacije, rezervoari) uglavnom su klisurskog, planinskog tipa, mada ima i dolinskih akumulacija, kako na manjim nadmorskim visinama (Gružanska, Ćelije, Bovan i dr.), tako i na većim (Vlasinska). Najveća klisurska akumulacija je đerdapska, zatim su značajne drinske akumulacije (Perućac, Zvornik), uvačke (Kokin Brod, Zavoina,

RIBE SRBIJE

65

Uvac), Ovčar-Kablar, itd. Neke od njih imaju namenu za proizvodnju električne energije, dok druge predstavljaju rezervoare pitke vode za potrebe vodosnabdevanja većih gradova (Uvačko jezero, Gružansko jezero, Borsko jezero, Bovansko jezero, jezero Ćelije, Garaši itd.). Prostornim planom Srbije predviđena je u budućnosti izgradnja velikog broja akumulacija sa namenom vodosnabdevanja u brdsko-planinskim krajevima širom Srbije. Najveći uticaj akumulacija na riblji svet ogleda se u prekidanju migracionih puteva riba, posebno stoga što ni jedna akumulacija kod nas nema izgrađene riblje prolaze. Drugi veliki problem sa akumulacijama je neadekvatno poribljavanje, čime se vrši nepotrebno menjanje njihove izvorne faune riba, bez kasnije mogućnosti popravke. Mrtvaje i rukavci su vodene površine preostale u nekadašnjem toku ravničarskih reka nakon promene toka i stvaranja novog glavnog korita, nekad usled prirodnih promena, a češće usled vodoprivrednih radova na regulaciji korita ravničarskih reka ispravljanjem njihovih meandara. Ovakve mrtvaje su česte uz Dunav (Bački Monošto–Apatin), Savu (Obedska bara), Tisu (Mrtva Tisa), Tamiš i Veliku Moravu. Njihove veze sa glavnim tokom reka od kojih su nastale su negde održane i ostvaruju se pri velikim vodostajima reka, dok su kod drugih prekinute i količina vode u njima zavisi od podzemnih voda ili nemaju nikakav dovod vode, pa se polako pretvaraju u bare i zasipaju. Neke od mrtvaja su pretvorene u velike ribnjake (Ečka), dok je većina postojećih pod nekim režimom zaštite. Poseban vid voda su šljunkare, nastale vađenjem šljunka (Belocrkvanska jezera uz Neru i Karaš, šljunkare uz Veliku Moravu i dr.). Ove šljunkare su, po pravilu, namenjene rekreaciji po završetku njihove eksploatacije i u sklopu toga se poribljavaju radi sportskog ribolova, a negde služe i za kavezni ili ribnjački uzgoj ribe. Uglavnom predstavljaju vrlo povoljnu sredinu za život riba, ali im je „životni vek“ različit. Kubici su vodeni objekti uz tokove velikih ravničarskih reka, između toka i nasipa koji odvajaju reke od ravničarskog zaleđa. Oni se periodično plave vodom za vreme visokog vodostaja i kao ostaci nekadašnjih plavnih zona predstavljaju bitna mesta za razmnožavanje slatkovodnih riba nizijskih reka, i pored toga što je režim vodostaja u njima mnogo oštriji nego u nekadašnjim prirodnim plodištima riba.

DRUGI DEO

RIBE SRBIJE KLASIFIKACIJA RECENTNIH KOLOUSTA I RIBA SRBIJE

Subphilum VERTEBRATA (CRANIATA) Superclassis AGNATHA Classis MONORHINA (CEPHALASPIDOMORPHI) OrdoSubordo PETROMYZONTIFORMES PETROMYZONTOIDEI Familia Petromyzontidae Superclassis GNATHOSTOMATA Classis OSTEICHTHYES Subclassis ACTINOPTERYGII Infraclassis CHONDROSTEI Ordo ACIPENSERIFORMES Familia Acipenseridae Infraclassis TELEOSTEI Superordo ELOPOMORPHA Ordo ANGUILLIFORMES Familia Anguillidae Superordo CLUPEOMORPHA Ordo CLUPEIFORMES Subordo CLUPEOIDEI Familia Clupeidae Superordo PROTACANTHOPTERYGII Ordo SALMONIFORMES Subordo ESOCOIDEI Familia Esocidae Familia Umbridae Subordo SALMONOIDEI Familia Coregonidae Familia Salmonidae Familia Thymallidae Superordo OSTARIOPHYSI Ordo CYPRINIFORMES Familia Cyprinidae

69

70

KLASIFIKACIJA

Familia Cobitidae Familia Balitoridae Ordo SILURIFORMES Subordo SILUROIDEI Familia Siluridae Familia Ictaluridae Superordo PARACANTHOPTERYGII Ordo GADIFORMES Familia Gadidae Superordo ACANTHOPTERYGII Ordo SYNGNATHYFORMES Subordo SYNGNATHOIDEI Familia Syngnathidae Ordo GASTEROSTEIFORMES Subordo GASTEROSTEOIDEI Familia Gasterosteidae OrdoSubordo Perciformes PERCOIDEI Familia Percidae Familia Centrarchidae Subordo GOBIOIDEI Familia Gobiidae Subordo BLENNIOIDEI Familia Blenniidae Ordo SCORPAENIFORMES Subordo SCORPAENOIDEI Familia Cottidae

71

RIBE SRBIJE

KLJUČ ZA ODREĐIVANJE PORODICA 1a. Nema parnih peraja. Samo jedna nozdrva medijalno na glavi. Usni otvor okrugao, bez vilica. Sedam pari spoljašnjih škržnih otvora la-

teralno postavljenih odmah iza glave. Nozdrva rostralno postavljena. Familia Petromyzonidae (paklare) 1b. Postoji jedan ili dva para parnih peraja. Dve nozdrve na glavi. Vilice jasno uočljive. Postoji samo jedan spoljašnji škržni otvor, koji je prekriven škržnim poklopcem. (2) 2a. Spiraculum postoji. Repno peraje heterocerkno. Telo pokriveno sa 3 do 5 uzdužnih nizova koštanih štitova, bez tipičnih krljušti. Familia Acipenseridae (jesetrovke) 2b. Spiraculum ne postoji. Repno peraje homocerkno, nalik hipocer(3) knom ili odsustvuje. 3a. Trbušna peraja ne postoje ili su redukovana.

(4)

3b. Trbušna peraja postoje.

(5)

4a. Škržni poklopac u vidu otvora, koji se može stiskanjem zatvarati. Telo izduženo, golo, bez krljušti. Repno peraje postoji. Familia Anguillidae (jegulje) 4b. Škržni poklopac sa vidljivim koštanim elementima. Telo je pokriveno

koštanim pločama postavljenim u pravilne nizove. Repno peraje je redukovano ili odsustvuje. Famiia Syngnathidae (šilaši) 5a. Postoji jedno leđno peraje.

(6)

5b. Postoji više od jednog leđnog peraja (uključujući i masno)

(7)

72

SISTEMATIKA-KLJUČ ZA ODREĐIVANJE PORODICA

6a. Postoji jedno leđno peraje, čiji prednji deo sadrži više od 4 tvrde, bodljikave, nečlankovite žbice. Njegova osnova svojom dužinom uveliko prelazi dužinu glave. (21) 6b. Postoji jedno leđno peraje (masnog nema), sa 4 ili manje tvrdih, nečlankovitih žbica. (15) 7a. Postoje dva kompaktna leđna peraja (uključujući masno). U prvom (8) leđnom peraju postoji bar 1 tvrda, nečlankovita žbica. 7b. Postoje dva kompaktna leđna peraja. Tvrdih žbica nema, sva leđna peraja nose meke, savitljive i granate žbice. Drugo leđno peraje nije najviše od postojećih. Na glavi, kako na gornjoj, tako i na donjoj vilici, može postojati brk. Familia Gadidae (bakalarke) 8a. Od dva leđna peraja, jedno je masno, bez žbica u sebi.

(9)

8b. Masno peraje ne postoji.

(12)

9a. Imaju brkove oko usta (na vilicama). Familia Ictaluridae (cverglani) 9b. Nemaju brkove oko usta.

(10)

10a. Osnova prvog leđnog peraja je upadljivo duža od glave. Familia Thymallidae (lipljeni) 10b.Osnova prvog leđnog peraja nije duža od glave. (11) 11a. Postoji preko 100 krljušti u bočnoj liniji Familia Salmonidae (lososi i pastrmke) 11b. Broj krljušti u bočnoj liniji je manji od 100. Familia Coregonidae (ozimice)

73

RIBE SRBIJE

12a.Trbušna peraja nisu kompaktna, već ih čine zasebne bodlje (1-3). Prvo leđno peraje takođe nije kompaktno i čine ga 3 (2-5) ili 9 (8-10) zasebnih bodlji. Familia Gasterosteidae (koljuške) 12b. Trbušna i leđna peraja su kompaktna, sa žbicama i opnom.

(13)

13a. Trbušna peraja su medijalno srasla u jedinstvenu prianjalku. Familia Gobiidae (glavoči) 13b. Trbušna peraja nisu medijalno srasla.

(14)

14a. Prvo leđno peraje je bar oko polovine kraće osnove od drugog. Familia Cottidae (peševi) 14b. Prvo leđno peraje nije upadljivo kraće od drugog. Familia Percide (grgečke) (deo) 15a. Zadnja ivica osnove leđnog peraja je u nivou ili iza kraja osnove analnog peraja. (16) 15b. Zadnja ivica osnove leđnog peraja je ispred kraja osnove analnog peraja. (17) 16a. Rastojanje od ugla do vrha vilice veće je od prečnika oka. Usta su nalik pačijem kljunu. Familia Esocidae (štuke) 16b.nisu Rastojanje od uglakljunu. do vrha vilice manje je od prečnika oka. Usta nalik pačijem Familia Umbridae (crnke) 17a. Ako postoje brkovi, bar jedan njihov par premašuje dužinu glave. Analno peraje znatno premašuje polovinu standardne dužine. Leđno peraje je vrlo malo. Familia Siluridae (somovi)

74

SISTEMATIKA-KLJUČ ZA ODREĐIVANJE PORODICA

17b. Ako brkovi postoje, ni jedan par ne premašuje dužinu glave. Analno peraje ne premašuje polovinu standardne dužine. (18) 18a. Bočna linija ne postoji. Vilice su iste dužine ili je donja vilica duža. Ugao usta ne premašuje oko. Familia Clupeidae (haringe) 18b. Bočna linija u celini, ili bar delimično postoji.

(19)

19a. Na petom paru škržnih lukova postoje ždrelni zubi. Oko usta je uvek manje od 3 para brkova, ili ih ni nema. Familia Cyprinidae ({aranke) 19b. Na petom paru škržnih lukova postoje ždrelni zubi. Oko usta je bar 3 para ili više brkova. (20) 20a. Oko usta ima 6 (3 para) brkova. Ispod oka nema bodlji. Familia Balitoridae (brkice) 20b. Oko usta ima 6-10 (3-5 pari) brkova. Bodlje ispod oka postoje, a ako ih nema, telo je uzdužno isprugano, bez niza mrlja duž boka. Familia Cobitidae (čikovi) 21a. Osnova trbušnih peraja je izrazito ispred osnove grudnih peraja. Postoje samo dve žbice u trbušnom peraju. Iznad očiju postoje različiti mekani, rogoliki izraštaji. Koža je gola, bez krljušti. U leđnom peraju ima više od 11 nečlankovitih bodlji. Familia Blenniidae (slingure) 21b. Osnova trbušnih peraja je u nivou ili malo iza nivoa osnove grudnih. (22) Broj zbica u trbušnom peraju veći od dve. 22a. Maksimalna visina leđnog peraja doseže ili premašuje polovinu maksimalne visine tela. Na zadnjem kraju škržnog poklopca postoji bodlja ili više bodlji. Familia Percidae (grgečke) (deo)

RIBE SRBIJE

75

22b. Maksimalna visina leđnog peraja je manja od polovine maksimalne visine tela. Na škržnom poklopcu nema bodlji. Familia Centrarchidae (sunčice i basovi)

Familia PETROMYZONTIDAE Paklare ili zmiljujice su kolouste, pripadnici nadklase Agnatha i relikti paleozojske faune, koji su jako izmenjeni u odnosu na svoje predake. Nemaju vilica, ni parnih peraja. Nozdrva je neparna i stoji mediodorzalno, neposredno ispred očiju. Ne komunicira sa ždrelom. Skelet je sekundarno hrskavičav, a pršljen aspondilni, sa dva para neuralnih lukova u svakom segmentu. Horda perzistira tokom celog života. Imaju sedam pari spoljašnjih škržnih proreza. Usni otvor, koji se nalazi na dnu predusnog levka vestibulum ( ), okružen je oštrim rožnim zubićima, čiji je oblik i raspored taksonomski značajan. Velarni pipci, na prelazu iz ždrela u jednjak, taksonomski su bitan karakter na nivou rodakojih i vrstre. Odrasleuopšte paklare ektoparaziti riba ili strvinari, mada ima i vrsta kod se odrasli nesuhrane. Neke paklare su migratorne–diadromne (anadromne), pošto provode veći deo života u moru, a na mrest idu u slatke vode. Velika većina paklara je monodromna–vezana samo za jedan tip staništa, u okviru koga migrira. Razviće je indirektno, preko larve ammocoetes, koja živi pretežno zarivena u peskovito dno i ima filtracioni način ishrane. Kod nekih vrsta paklara stadijum larve može potrajati i više godina, pri čemu se, opet, kod nekih vrsta nakon metamorfoze redukuje digestivni trakt i adulti se ne hrane. U vodama Srbije postoje ili se očekuje da postoje predstavnici 3 roda, sa 5 vrsta.

76

SISTEMATIKA-FAMILIA PETROMYZONTIDAE

Ključ za određivanje rodova i vrsta: 1a. Oči su pod kožom, ne vidi se zenica oka. Škržni otvori kao proštepani uzdužno koncem. Nema okruglog predusnog levka, niti rožnih zubića. larva ammocoetes 1b. Vidi zubići se postoje zenica jasno uočljivog oka. Okrugli predusni levak i rožni (2) 2a. Supraoralna ploča je kratka, može svojom širinom da stane bar 3 puta u širinu infraoralne ploče. Nosi 2 zuba koji se dodiruju. Infraoralna ploča nosi 7-8 zuba. Leđno peraje je jasno prekinuto. Petromyzon sp. P. marinus Linnaeus, 1758 morska paklara 2b. Supraoralna ploča je široka, ne staje ni 2 puta u širinu infraoralne. Zubi na njoj su razmaknuti. (3) 3a. Postoje jasno razdvojeni ektolateralni–spoljašnji (veoma brojni), endolateralni–unutrašnji i donji labijalni zubi. Unutrašnji bočni labijalni zubi (3) su bifidni. Infraoralna ploča je jako zakrivljena. Eudontomyzon sp. 3a.1a. Telo je negde oko sredine dužine zadebljalo. Na lingvalnoj ploči nalazi se 9-13 zubića. E. danfordi (Regan, 1911) dunavska paklara 3a.1b. Telo je najdeblje pre sredine tela. Na lingvalnoj ploči nalazi se 5-9 zubića. E. mariae (Berg, 1931) ukrajinska paklara 3b. Ako se vide, ektolateralni labijalni zubi su malobrojni. Endolateralni labijalni zubi (2 ili 3) su bifidni ili trifidni: prvi i zadnji su bifidni, a srednji je trifidan. Lampetra sp. 3b.1a. Infraoralna ploča nosi 7-10 snažnih i oštrih zuba. Leđna peraja su razmaknuta. Supraoralna ploča nosi 2 razdvojena zuba, bočno postavljena. L. fluviatilis (Linnaeus, 1758) rečna paklara 3b.1b. Infraoralna ploča nosi (5) 6-9 slabih, zatupastih zuba. Leđna peraja su Spojena, iako postoji ulegnuće na njihovom spoju. Supraoralna ploča je glatka. L. planeri (Bloch, 1784) potočna paklara

77

RIBE SRBIJE Eudontomyzon Regan, 1911

Zubi na oralnom disku su snažni i zašiljeni. Labijalni zubi su diferencirani na spoljašnje i unutrašnje. Mediolateralni labijalni zubi su bifidni (2 vrha). Na ventralnoj strani diska postoje 3 zubne ploče. Supraoralna ploča je široka i nosi po 1 zub sa svake strane. Eudontomyzon danfordi (Regan, 1911) dunavska paklara

GB Danubian lamprey;

D Donauneunauge

Telo je najdeblje oko sredine. Na lingvalnoj ploči ima 9-13 zubića, od kojih je središnji najduži. Ispod infraoralne ploče postoji jedan kontinuiran niz rožnih zubića. Nastanjuje manje pritoke Dunava i Beli Drim (podvrsta E. d. stankokaramani (Karaman, 1974). Migrira samo u okvirukoje rekeoba u kojoj živi. Mresti se na peskovitoj podlozi aprila i maja u gnezdu roditelja

izdube. Larve 3-4 godine žive zarivene u pesku, hraneći se filtraciono. Metamorfoziraju u leto, pri dužini od oko 19 cm. Subadulti su ektoparaziti riba i vodozemaca tokom sledećih godinu i po dana, do mresta u proleće. Odrasli dostižu dužinu do 30 cm. Nema nikakvog ribolovnog značaja. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

78

FAMILIA PETROMYZONTIDAE

Eudontomyzon mariae (Berg 1931)

GB Ukrainian lamprey; R– ukrainskaya minoga

ukrajinska paklara

D Ukrainische Neunauge;

Poznata i pod sinonimom Eudontomyzon vladykovi(Oliva & Zenandrea 1959). Telo je najdeblje pre sredine tela, u prvoj polovini. Ima 58-73 miomera. Na lingvalnoj ploči ima 5-9 zubića. Unutrašnji bočni zubići imaju po 2-4 vrha. Stacionarna je vrsta, nastanjena u rekama pritokama gornjeg i srednjeg dela toka Dunava, i rekama egejskog sliva (u Srbiji još nije zabeležena u vodama egejskog sliva). Kod nas je prvi put nađena u gornjem toku Mlave (nominotipska podvrsta). Mresti se aprila i maja u manjim rečicama. Larve 4-6 godina žive zarivene u pesku, hraneći se filtraciono algama i organskim detritusom. Nakon metamorfoze, koja traje 4-5 nedelja, juvenilima je potrebno još 9-10 meseci za polno sazrevanje. Adulti se ne hrane. Ubrzo nakon sticanja polne zrelosti (nakon 2-3 mreseca) ulaze u mrest. Mreste se u grupama od više stotina primeraka. Ženka polaže do 7000 komada ikre. Mesec do dva nakon mresta adulti ugibaju. Narastu do 21 cm. Nemaju nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

79

RIBE SRBIJE Lampetra Gray, 1851

Leđno peraje je građeno iz dva zasebna dela. Endolateralni prednji i zadnji labijalni zub je bifidan (sa 2 vrha) a srednji je trifidan (sa 3 vrha). Izveštaji o nalazima bilo koje od vrsta ovog roda su problematični i verovatno su rezultat greške u identifikaciji, pošto su pripadnici tog roda karakteristični za Evromediteransku oblast. Pripadnike tog roda moguće je očekivati u vodama jadranskog i egejskog sliva. Lampetra fluviatilis (Linnaeus, 1758)

GB river lamprey;

D Flussneunauge;

rečna paklara R rechnaya minoga

Leđna peraja su jasno razmaknuta i drugo leđno nije spojeno s repnim. Prečnik diska za pripijanje iznosi 5.6 % totalne dužine tela. Broj miomera trupa varira od 58-66. Mandibularna ploča nosi 7-10 zuba, a maksilarna 2, bočno postavljena. Može narasti do 45 cm, prosečno oko 34 cm. Adultni primerci žive u slatkim vodama i u moru. Rasprostranjenje rečne paklare u Srbiji nije poznato. Očekuje se da je ima u vodama jadranskog i egejskog sliva, a pretpostavlja se daEudontomyzon raniji navodi zasp.vode dunavskog sliva(krupnije) predstavljaju netačno identifikovane Postoje migratorne i stacionarne (sitnije) rečne paklare. Migratorne paklare se mreste u rekama od marta do maja, gde partneri prave gnezdo u koje polažu 4000-40000 komada ikre, prečnika oko 1 mm. Nakon mresta, roditeljske jedinke ugibaju. Iz jaja se izvaljuje larva ammocoetes, koja živi u peskovitom dnu reke 3-5 godina, hraneći se filtraciono. Metamorfozira u subadulta pri dužini 13-15 cm i migirira u more. Ektoparazit je riba. Posle 2-3 godine života u moru,

80


kreće na mrest u reke, kasno s jeseni. Nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Lampetra planeri (Bloch, 1784) GB

brook lamprey;

potočna paklara

D Bachneunauge

Leđna peraja su kod adultnih primeraka osnovama spojena, a drugo leđno na zadnjem delu spojeno je sa repnim. Imaju 57-68 miomera. Usni disk za pripijanje nosi slabe, zatupaste zube. Infraoralna zubna ploča nosi 69 zuba sa zaobljenim vrhovima. Narastu do 25 cm. Stacionarne su, isključivo slatkovodne. Nastanjuju gornje tokove reka i potoke Rasprostranjenje ove vrste u vodama Srbije nije poznato. Pretpostavlja se da su raniji navodi ove vrste u vodama dunavskog sliva posledica netačne identifikacije neke od paklara iz roda Eudontomyzon. Mreste se aprila i maja, kad polažu do 1400 komada ikre u gnezdo koje oba roditelja prave. Roditelji nakon mresta ugibaju. Iz ikre se izvali larva ammocoetes, koja provodi 3-5 godina zarivena u podlozi, hraneći se filtraciono jednoćelijskim algama i praživotinjama. Metamorfoziraju u zimu u adulte, koji se, izgleda, ne hrane, pošto nije konstatovano da uzimaju bilo kakvu hranu. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

81

RIBE SRBIJE

Petromyzon Linnaeus, 1758

Leđno peraje ima dva, međuprostorom jasno odvojena dela. Postoji samo 1 bikuspidalni supraoralni zub. Pripadnici ovog roda nisu verovatni u vodama Srbije, mada bi se, krajnje teoretski posmatrano, mogli očekivati u vodama egejskog i jadranskog sliva.

Petromyzon marinus Linnaeus, 1758

morska paklara (zmijuljica) GB sea lamprey; D Meerneunauge; R– morskaya minoga

F lamproie marine;

Razmak između leđnih peraja je kod mladih jedinki veći nego kod odraslih. Telo sadrži 67-74 miomere. Mediodorzalno, kod mužjaka pred mrest, pruža se od vrha glave do početka osnove leđnog peraja zadebljanje nalik konopcu. Urogenitalna papila mužjaka je duža od ženkine. Kod ženke pred

82


mrest jako je izražen analni nabor. Može narasti do 1.2 m. Anadromna je vrsta. U moru se sreće u širokom rasponu od svega nekoliko do 1000 m dubine. Ektoparazit je morskih riba i sisara. Mresti se tokom juna i jula u rekama. Ženka položi do 260 hiljada komada ikre u gnezda koja izgrade mužjaci. Stadijum ammocoetes larve može trajati i do 18 godina. Ova vrsta ni u stadijumu larve nije registrovana u vodama Srbije, mada ima male teoretske mogućnosti bi larveznačaj moglenebiti nađene u rekama egejskog ili jadranskog sliva. Nikakavdaribolovni postoji. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

RIBE SRBIJE

83

Familia ACIPENSERIDAE

Jestrovke su košljoribe iz grupe Ganoidomorpha, koja obuhvata mezozojske relikte, ostatke nekada znatno brojnije faune. Imaju sekundarno hrskavičav skelet, heterocerkno repno peraje, spirakulum i spiralni nabor creva, što su sve predačke karakteristike, zadržane do danas. Pretežno su diadromne (anadromne) severne hemisfere (Holarktičke oblasti),nasa5 malim brojem recentnih ribe rodova. Ganoidne krljušti su redukovane uzdužnih nizova ploča (dorzalni, 2 lateralna i 2 ventralna) i pojedine ploče na glavi. Kod starijih primeraka, neke ploče postupno otpadnu. Imaju brkove na ventralnoj strani rostruma, kojima pretražuju dno u potrazi za hranom–mekušcima, rakovima i drugim predstavnicima faune dna i donja usta, koja se mogu izbaciti napred (protrusibilna su). Kako dostižu znatne dimenzije, njihova apsolutna plodnost je vrlo velika, što se koristi za pripremu kavijara, pa ove ribe imaju znatan privredni značaj. Najviše se love s proleća, a kod nas i s jeseni, kad kreću ili stižu na mrest u reke (april-maj). Mreste se na šljunkovi-tom dnu. Jaja su izdužena, štapićasta, vrlo tamna po boji. Iz njih se izvaljuje relativno krupna mlađ, koja se polako, ponekad i godinama, seli ka moru, gde nastavlja ishranu i brži rast. Polna zrelost se stiče dosta kasno, kod nekih vrsta i nakon 15 godina. U svetu su poznate 23 vrste jesetrovki. Od toga, u vodama dunavskog sliva živi 6 vrsta, u vodama jadranskog 3 (ali u Srbiji ni jedna), a u vodama egejskog sliva 1 vrsta (u Srbiji ni jedna). Sve jesetarske ribe registrovane u Srbiji pripadaju dvama rodovima.

Ključ za određivanje rodova i vrsta: 1a. Kožna opna koja povezuje branchiostegalia jedne strane sa ventralne strane glave nije srasla sa telom, već sa istim takvom opnom s druge strane, pa se obrazuje „okovratnik“ od nje. Usta su široka, polumesečasta. Brkovi su dugi, dosežu gornju usnu. Pljosnati su. Huso sp. H. huso (Linnaeus, 1758) moruna 1b. Kožna opna koja povezuje branchiostegalia nije ventralno srasla sa opnom s druge strane, već je pripojena za ventralnu stranu tela. Usta su mala, poprečna. Brkovi su ovalni ili okruglasti. Acipenser sp. (1b.1) 1b.1a. Donja usna je cela, bez medijalnog prekida. Brkovi su granati. A. nudiventris Lovetzky, 1828 sim

84

FAMILIA ACIPENSERIDAE

1b.1b. Na donjoj usni postoji medijalni prekid. (1b.2) 1b.2a. Rostrum je dug, čini bar 60% dužine glave. A. stellatus Pallas, 1771

pastruga 1b.3a. Postoji više od 50 ploča u bočnom nizu. Brkovi su granati. A. ruthenus Linnaeus, 1758 kečiga 1b.3b. Postoji manje od 50 ploča u bočnom nizu. (1b.4) 1b.4a. Prva ploča dorzalnog niza je ispred nivoa oka. Bočni niz sadrži 2636 ploča. Visina ploča bočnog niza nije dvostruko veća od njihove širine. Brkovi su na polovini rastojanja između prednje usne i vrha rostruma. A. sturio Linnaeus, 1758 atlantska jesetra 1b.4b. Prva ploča dorzalnog niza je u nivou oka ili malo iza njega. Brkovi su bliže vrhu rostruma nego ustima. Rostrum je širok i kratak. Bočni niz sadrži 21-50 ploča. Vrhovi ploča leđnog niza zašiljeni i kaudalno

povijeni. Brkovi bočnog niza nije dvostruko veća Brandt, 1833 gueldenstaedti od njihove širine.kratki. Visina pločaA. ruska jesetra

85

RIBE SRBIJE Acipenser [Artedi, 1738] Linnaeus, 1758

Škžne membrane se ventralno ne spajaju u jedinstveni nabor kože preko isthmus-a, već se za njega vezuju bočno. Usta su mala do umerene veličine, poprečna i polukružnog oblika. Brkovi su na poprečnom preseku okrugli. Acipenser gueldenstaedti Brandt, 1833

dunavska (ruska) jesetra GB Danubian sturgeon;

D Waxdick;

R–russkij osetr

Rostrum je kratak, dužine je ispod 60% dužine glave, širok i zaobljen na vrhu. Donja usna nije kontinuirana, prekinuta je u sredini. Brkovi (2 para) su bliže vrhu rostrum-a nego gornjoj usni, i ne mogu je doseći. Branchiospina ima 15-36. D 27-51; A 16-35. Dorzalnih ploča ima 7-9, bočnih po 24-44, ventralnih po 6-13. Boja tela je maslinasto-siva, svetlija na bokovima, a trbuh je beo. Maksimalna veličina je 2.3 m i više od 100 kg. Anadromne su. U moru žive pri dnu, na muljevito-peskovitoj podlozi u priobalju. Solitarne su ribe, ali se udružuju radi hibernacije i migracije. Hrane se mekušcima, rakovima i sitnijom ribom (inćuni, glavoči). Mreste se u slatkim vodama. Od aprila do juna ulaze u reke, da bi na mrestilišta dospele sledećeg proleća, od aprila do juna. Nakon 3 godine provedene u slatkim vodama, mladi migriraju u more. Polna zrelost nastupa sa 10-15 godina, a životni vek je oko 50. Kod nas ih ima u Dunavu i pritokama. Pre izgradnje đerdapske brane, migrirale su radi mresta i u veće pritoke Dunava, a danas se smatraju ugroženom vrstom i njihovo prisustvo beleži samo nizvodno od brane Đerdapa II, gde imaju i određen značaj za privredni ribolov. Za Dunav je opisana podvrstaA. g. colchius Marti, 1940. Love se uglavnom pampurskim strukovima, s jeseni i proleća, kad dolaze na mresna područja. Status ugroženosti u Srbiji: EN.

86


Acipenser nudiventris Lowetzky,1828

GB ship sturgeon;

D–Dick;

sim

R ship

Rostrum je umereno dug i zašiljen na vrhu. Donja usna je kontinuirana. Brkovi su resasti, osnove na sredini rastojanja između vrha rostruma i prednje ivice gornje usne, koju mogu vrhovima doseći. Branchiospina I ima 24-42. D 4557; A 23-37. Dorzalnih ploča ima 11-17, bočnih po 49-72, a trbušnih 10-16. Boja leđa je tamno-siva, bokovi su svetliji, a trbuh je beo. Narastu preko 2 m. U moru

RIBE SRBIJE

87

žive na 30-60 m dubine, na peskovito-muljevitom dnu. Relativno su retke. Solitarne su ribe. Hrane se beskičmenjacima dna. Anadromne su. U reke ulaze s proleća i s jeseni, a mreste se na šljun kovitom dnu sledećeg proleća, od marta do juna. Polaže do 1250000 jaja. Mlađ se izlegne za 5-10 dana i polako silazi nizvodno, da bi do Crnog mora dospela krajemgodine, u zimu. Do sticanja polne zrelosti protekne 12-14 godina. Smatraju se ugroženom vrstom. Pre izgradnje đerdapskih brana na Dunavu uzvodno su beležene čak kod Budimpešte. Smatraju se ugroženom vrstom. Privredno-ribolovni značaj postoji i danas, a ribolovni alat je obično pampuirski struk. Status ugroženosti u Srbiji: EN.

88


Acipenser ruthenus Linnaeus, 1758

GB– sterlet;

D Sterlet;

kečiga

R sterlyad

Rostrum je umereno dug, dužine nešto manje od 60% dužine glave, zašiljen na vrhu. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi su otprilike na sredini rastojanja od vrha rostruma do prednje ivice gornje usne, i nose do polovine resaste izraštaje. Ne dosežu gornju usnu. Branchiospina I 11-31. D 32-54; A 16-34. Dorzalnih ploča ima 10-17, bočnih po 52-71, a ventralnih po 10-19. Telo je maslinasto-sivo, leđaNarastu su tamnija, a bokovi Trbuh je svetlo-siv. Stacionarne su, rečne ribe. do 1.25 m (16svetliji. kg). Žive u Dunavu i većim pritokama. Hrane se beskičmenjacima dna, u prvom redu larvama insekata. Mreste se od aprila do juna, u brzoj vodenoj struji iznad šljunkovitog dna. Radi mresta preduzimaju uzvodne migracije. Polažu do 137600 komada adhezivne ikre. Mlađ se izvali za 6-9 dana i posle nekoliko dana provedenih u plićacima odlazi nizvodno. Polnu zrelost stiču sa 4-5 godina, a životni vek im je oko 25 godina. Izuzetno su komercijalno značajne ribe, i love se uglavnom mrežama, najviše s proleća. Manje se koriste udičarski alati, zbog manje prosečne veličine primeraka ove vrste. Njen sportsko ribolovni značaj je daleko manji, i po neki primerak se ulovi slučajno dubinskim metodom, sa glistama kao mamcima. Nekada, udičarskim metodima je kečiga mnogo više lovljena na larve vodenog cveta (Ephemera sp.), na velikim rekama Dunav, Tisa,šljunkovito-glinenim Morava), na mestima sa velikom dubinom, brzom vodenom(Sava, strujom i tvrdim, dnom. Minimalna dozvoljena dužina ulova kečige je 40 cm SL, a lovostaj traje od 1. aprila do 31. maja. Status ugroženosti u Srbiji: LR (lc).

RIBE SRBIJE

89

90


Acipenser stellatus Pallas, 1771

GB stellate sturgeon;

D–Sternhausen;

pastruga R sevryuga

Rostrum je izdužen, dužine nešto preko 60% dužine glave, zašiljen na vrhu i na gore slabo povijen. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi su bliže gornjoj usni, ali su kratki i ne dosežu je. Branchiospina I ima 30-36. D 40-46; A 2429. Dorzalnih ploča ima 11-16, bočnih po 30-40, a trbušnih po 10-11. Između svih ploča u nizu postoje sitne zvezdaste pločice i zrnaste koštane strukture. Leđa su skoro crna, bokovi sivi, a trbuh beo. Narastu do 1.9 m. U moru (Crno, Mramorno, Egejsko more) žive pelaški ili bentosno, nad peskovito-muljevitim dnom, s proleća na 10-40 m, a leti i do 100 m dubine. Dan provode na dnu, a na površinu izlaze noću radi ishrane. Hrane se uglavnom sitnom ribom, a manje mekušcima, rakovima i crvima. Migraciju u reke (Dunav, Vardar) izvode početkom ili krajem leta, a mreste se od maja do septembra, iznad šljunkovite podloge, za koju se jaja lepe. Polažu do 360000 komada ikre, koja se izvali za 4-5 dana. Larve su planktonske i rečna struja ih nosi nizvodno. Do mora dospevaju za 2-3 meseca. Polnu zrelost stiču sa 12-13 godina. Pre izgradnje đerdapskih brana beležena je njihova pojava i u Slovačkoj. Najbrojnije su od anadromnih jesetrovki, a love se privredno-ribolovnim alatima, uglavnom pampurskim strukovima, ređe mrežama. Status ugroženosti u Srbiji: EN .

91

RIBE SRBIJE

Acipenser sturio Linnaeus, 1758

GB sturgeon;

D Stor;

F esturgeon;

atlantska jesetra R baltijskij osetr

Rostrum je umereno dug, kraći od 60% dužine glave, uzak i šiljat. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi su na pola rastojanja od vrha rostrum-a do prednje ivice gornje usne, koju ne dosežu vrhovima. Branchiospinae I 15-29. D 30-50; A 22-33. Grudna peraja nose snažnu bodlju. Dorzalnih ploča ima 9-16, bočnih po 24-39, a trbušnih 9-14. Između leđnog i bočnih nizova su sitne rombične pločice. Telo je maslinasto, sa zlatnim i srebrnim tačkama. Narastu do 3.5 m (320 kg). U morima (sva evropska) žive solitarno, na 2050 m dubine. Hrane se Polychaeta-ma, mekušcima, račićima i sitnom ribom. Anadromne su. Na migracije kreću marta ili aprila, do jula. Mreste se od aprila do jula iznad šljunkovitog i kamenitog dna. Polažu do 2.400.000 komada adhezivne ikre, koja se izvali za 3-5 dana. Nošena rečnom strujom, mlađ do mora stigne nakon 2 godine. Polnu zrelost stiču sa 7-15 godina. Iako ima izveštaja o ulovima ove vrste u Đerdapskoj klisuri, zoogeografsko rasprostranjenje i najbliži poznati lokaliteti za tu vrstu (krajnji donji tok Dunava) čine njeno prisustvo u vodama Srbije malo verovatnim. O privrednom značaju ove zaštićene vrste u Srbiji nema podataka. Status ugroženosti u Srbiji: EN.

92


Huso Brandt, 1869

Škržne membrane su ventralno spojene i nisu pripojene ventralno za isthmus, već obrazuju nabor nalik okovratniku. Usta su velika, pukotinasta i lučno blago savijena. Brkovi nisu obli, već su ovalni ili pljosnati. Huso huso (Linnaeus,1758)

GB beluga;

D Hausen;

moruna R beluga

Rostrum je relativno kratak i zdepast. Donja usna je prekinuta u sredini. Brkovi su pljosnati i dugi, postavljeni na sredini rastojanja između vrha rostruma i gornje usne i dosežu gornju usnu. Branchiospinae I 16-36. D 48-81; A 22-41. Dorzalnih ploča ima 11-15 (prva je najmanja), bočnih po 40-60, a trbušnih po 9-12. Telo je zelenkaste do crne boje, svetlije na bokovima. Naraste do 9 m (preko 2000 kg). Anadromna vrsta Crnog i Kaspijskog mora, koja zalazi u Dunav i druge velike reke. Postojegde navodi i za Jadrans ko more. U moru žive na70-180 dubine, 2-1 2 kmtrljama od obale, se hrane ribom: inćunima, gavunima, sitnijimm plosnaticama, i glavočima, ali i rakovima i mekušcima. Na migracije kreću u martu, ili s jeseni. Mreste se naredne godine u maju, na šljunkovitom i kamenitom dnu. Polože do 8 miliona komada ikre (100 kg). Pre izgradnje đerdapskih brana, morune su se lovile i u Slovačkoj. Privredno su veoma značajne, jer se od njih dobija najviše ikre za spravljanje kavijara. Love se privredno-ribolovnim udičarskim alatima, uglavnom pampurskim strukovima. Za dunavski sliv određena je nominalna podvrsta H. h. ponticus Salnikov & Maleatzky , 1934. Status ugroženosti u Srbiji:EN.

93

RIBE SRBIJE

Familia COREGONIDAE

Ozimice su cirkumpolarno rasprostranjene u severnoj hemisferi. Većina su slatkovodne ribe hladnih i čistih reka i jezera, mada su neke severne populacije anadromne. Najčešće se sreću u jatima, ali to nije uvek slučaj. Neke populacije žive pelaški, neke bentosno, dok mnoge imaju sezonsku promenu staništa. Odlikuju se masnim perajem, veoma krupnim krljuštima, malim, često i neuočljivim zubima. Karakteriše ih velika fenotipska plastičnost, što jako otežava taksonomima rad. Smatra se da ih ima 20-30 vrsta, a broj podvrsta, rasa i formi je ogroman. Rađeni su mnogi eksperimenti sa naseljavanjem ozimica u druga, ekološki različita eksperimentalna staništa i eksperimenti sa hibridizacijom, ne bi li se više saznalo o njihovoj plastičnosti. Čak i u nekim prirodnim staništima zajedno postoje simpatričke vrste i njihovi sasvim fertilni hibridi. Pri svemu ovome, začuđuje tolika genetička bliskost među ribama koje su od poslednje glacijacije praktično odvojene. Mnoge od ozimica su privredno značajne, mada je u pojedinim staništima njihova brojnost drastično smanjena zbog zagađenja, prekomernog ribolova i drugih antropogenih činilaca. Ozimice se mreste u zimskim mesecima, često ispod leda, kad se skupljaju u velikom broju na mrestilištu. vodama Jugoslavije, u akumulacijama Drini,ukonstatovana je samo jednaU vrsta, veštački introdukovana radi kaveznognauzgoja veštačkim jezerima. Coregonus sp. C. peled Gmelin, (1758)

peled ozimica Coregonus Linnaeus, 1758

Usta su prilično mala. Donja vilica prednjim krajem jedva doseže ili ne doseže nivo zadnje ivice oka. Gornja vilica ne doseže nivo sredine oka. Osim sitnih zubića na premaksilarnoj kosti i jeziku, na vilicama nema zuba. Imaju oko 100 piloričnih cekuma. Krljušti su umerene veličine, ima ih do 100 u bočnoj liniji.

94

FAMILIA COREGONIDAE

Coregonus peled (Gmelin, 1788)

peled, ozimica

GB peled whitefish

Usta su terminalna, bez zuba. Telo je visoko. Prednji deo leđa je nešto povijen. Brahiospinae I luka su duge i tanke, ima ih 45-68. Naraste do 75 cm i 13.8 kg. Poreklom iz severne Evrope i jezera arktičkog područja Sibira, unesena je u neka veštačka jezera radi komercijalnog uzgoja. Živi uatima. j Hrani se pretežno planktonskim račićima. Mresti se tokom septembra i oktobra, u plitkom priobalju slatkovodnih jezera i njihovih pritoka. Često ume da migrira daleko na mrestilište. Plodnost: 29-105 hiljada komada ikre. Nemajuni privredno- nisportsko-ribolovni značaj u Srbiji. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

RIBE SRBIJE

95

Familia SALMONIDAE

Porodica lososa i pastrmki ima cirkumpolarno rasprostranjenje u severnoj hemisferi, ali je veštački introdukovana i u neke delove sveta na južnoj hemisferi. Obuhvata slatkovodne i anadromne ribe, koje karakteriše vretenasto telo, glava bez krljušti, masno peraje, snažne vilice i zubi i često lep kolorit.i populacije) Naseljavajupriobalje visokoplaninska jezera,je gornje rekavode, i (migratorne vrste mora. Većina vezanatokove za hladne bogate kiseonikom, mada ima i takvih vrsta koje su znantno šire ekološke valence. Hrane se larvama insekata i sitnijom ribom, a krupne vrste skoro isključivo ribom. Privredno su veoma značajne, ali se pretežno u tu svrhu veštački uzgajaju, radi konzuma i sportskog ribolova. Mreste se s jeseni, zimi, ili s proleća, kad se skupljaju u veće agregacije, bore se za mesto na šljunkovitom dnu i polažu oplođenu ikru, koju repom zatrpavaju u šljunku. Mužjaci u mrestu imaju kukastu donju vilicu, koja im je snažno oružje u borbi za mresno područje u reci. Postoji desetak formi pastrmki, koje razni autori navode kao endemite. Druge forme, koje možda zaslužuju status vrste, nisu, opet, tako tretirane. S obziromone na njihovo često usko lokalno rasprostranjenje i još uvek status, nisu uključene u identifikaciju pomocu ključa, već nepouzdan su samo u opisu vrste pomenute. Ključ za određivanje rodova i vrsta. 1a. Između postorbitalne kosti i prednje ivice preoperkularne kosti postoji (2) prazan prostor, tj, ove se dve kosti ne dodiruju. 1b. Postorbitalna kost i preoperkularna kost se dodiruju i nema između njih praznog prostora. Oncorhynchus sp. O. mykiss (Walbaum. (1792)

dužičasta pastrmka 2a. Zubi na ralu (vomer) i nepcu (palatinum), na krovu usne duplje, raspoređeni su tako da čine celinu u vidu potkovice. Hucho sp. H. hucho Linnaeus, (1758 mladica 2b. Zubi na ralu (vomer) i nepcu (palatinum), na krovu usne duplje ne čine (3) celinu, vec su razdvojeni.

96

FAMILIA SALMONIDAE

3a. Zadnji deo rala (vomer) nosi zube. Salmo sp. 3a.1a. Počev od glave prema repu, najveća visina tela je u nivou samog početka osnove leđnog peraja. Dužina glave staje u standardnu dužinu više od 4 puta. Prečnik oka ne može da stane 4 puta u postokularnu dužinu. Između bočne linije i osnove masnog peraja postoji 13-16 krljušti. Na prvom škržnom luku ima 14-17 kratkih, širokih branchiospina. (Videti kolorit tela). S. trutta Linnaeus, 1758 pastrmka (potočna, jezerska) 3a.1b. Počev od glave prema repu, najveća visina tela je ispred nivoa početka osnove leđnog peraja, obično u nivou zadnje ivice glave. Dužina glave staje u standardnu dužinu do 4 puta. Prečnik oka staje u postokularnu dužinu 4 i više puta. (Videti kolorit tela). S. marmoratus Cuvier, 1817 glavatica, soška postrv 3b. Zadnji deo rala (vomer) ne nosi zube. Salvelinus sp. 3b.1a. Prednji deo rala je nazubljen. Zadnji ugao usta (kod stacionarnih, nemigratornih) primeraka, ne prelazi nivo zadnje ivice oka. U bočnoj liniji ima 190-240 krljušti, a na prvom škržnom luku 18-32 branhiospina-e. S. alpinus (Linnaeus, 1758) jezerska zlatovčica 3b.1b. Prednji deo rala nije nazubljen. Zadnji ugao usta daleko premašuje nivo zadnje ivice oka. U bočnoj liniji ima 160-225 krljušti, a na prvom škržnom luku 14-22 branchiospina-e. S. fontinalis (Mitchill, 1815) potočna zlatovčica Hucho Gunther, 1866

Telo je izrazito vretenasto. Glava je dugačka i bočno nešto spljoštena. Usta su velika; zadnji ugao vilica se pruža daleko iza nivoa zadnje ivice oka. Masno peraje je veliko, a ostala su relativno mala. Obuhvata stacionarne vrste (osim japansko–sahalinske, koja je diadromna). Rod ima 4 vrste: H. hucho (evrosibirsko rasprostranjenje, sa dve podvrste:H. h. hucho, dunavski endemit iH. h. taimen, iz Urala, Pečore i sibirskih reka),H. ishikawai (Koreja), H. bleekeri (Jangce, Kina) iH. perryi (Honšu, Hokaido, Kunašir i Sahalin). Smatra se filogenetski starim rodom sa puno predačkih (primitivnih) odlika za porodicu.

97

RIBE SRBIJE

Hucho hucho (Linnaeus, 1758)

GB Danubian salmon;

D Huchen;

mladica F huchon;

taimen.

D 3-4+8-11, ukupno 13-14; A 3+7-11, ukupno 10-14; branchiospinae I luka 15-18; Llat 180-200; pilorični cekumi oko 200. Vomer nije snažno nazubljen, već palatinum, a zubi su raspoređeni u vidu potkovice. Naraste preko 120 cm i 21 kg (pa i do 52 kg). Živi u čistijim većim planinskim rekama sliva Dunava. Hrani se beskičmenjacima (insektima) i sitnom ribom (mladi), odnosno isključivo ribom (stariji primerci). Mresti se od marta do maja na šljunkovitom dnu reke. Polna zrelost se stiče pri uzrastu od 4-5 godina. Ženka polaže 10-25 hiljada komada ikre, prečnika oko 5 mm. Razviće in ovo traje oko 35 dana. Ova vrsta je svuda pod najstrožim režimom zaštite. U Srbiji ipak ima određen sportsko-ribolovni značaj i lovi se uglavnom veštačkim mamcima (cof, vobleri, leptiri, sunđeraste i silikonske glavinjare), najviše tokom zimskih meseci (danju), manje leti (uglavnom noću, u sumrak i zoru). Trenutno, sportski ribolov mladice u Srbiji je pod režimom ograničenog ribolova koji propisuje Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Dunavska podrvrsta mladice je nominotipska, H. h. hucho (Linnaeus, 1758). Status ugroženosti u Srbiji: VU.

98

FAMILIA SALMONIDAE

Oncorhynchus Suckley, 1862

velika. Zadnji na ugao vilica pozadi ili premašuje nivona zadnje iviceUsta oka.su Zubi su prisutni vilicama, jeziku,doseže nepcima i vomeru, kako telu, tako i na glavi vomera. Zadnja ivica postorbitalia i prednja ivica praeoperculum-a su spojeni. Krljušti su sitne. Rod obuhvata stacionarne i diadromne vrste područja vezanih za Pacifik i Severni okean. Smatra se filogenetski izvedenim u okviru porodice. Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1792)

dužičasta (kalifornijska) pastrmka GB–rainbow trout; D– Regenbogenforelle; F– truite arc-en-ciel

RIBE SRBIJE

99

Zadnja ivica repnog peraja je uočljivo konkavna. Zadnji kraj gornje vilice doseže nivo zadnje ivice oka. Branchiospina-e su umerene dužine. D 4+9-10, ukupno do 14; A 3+8-11, ukupno do 13; V 9; Llat 125-160. Branchiospinae I luka 16-22. Između osnove masnog peraja i bočne linije ima 15-16 krljušti. Masno i repno peraje prekriveni su krupnim, tamnim tačkama. Duž boka tela se pružaju ružičaste uzdužne pruge. Naraste do 1 m i preko 6 kg. Živi u mnogim rekama Postoje i jezerima. Hrani se beskičmenjacima i insektima (mladi) i ribom (stariji). stacionarna (ranijaT. shasta dna Jordan) i migratorna (pređašnja T. irridea Gibbons), anadromna forma. Mresti se od oktobra do marta, na šljunkovitom dnu gde repom kopa jamicu. Polaže 1000-5000 komada ikre po ženki. Razviće in ovo traje 100-150 dana. Postojbina su joj reke i jezera pacifičkog priobalja Severne Amerike, od Meksika do Aljaske. Intenzivno se ribnjački gaji za konzum, kao vrsta koja je veoma tolerantna na variranje uslova sredine u kojoj živi. Ima i sportsko-ribolovni značaj, uglavnom u vodama uz koje su locirani ribnjaci za njen uzgoj. Lovi se veštačkim mamcima, mušičarskim i varaličarskim alatima (uglavnom voblerima veličine 2-5 cm i leptirima veličine 00-2). Dnevni ulov je ograničen na 3 primerka svih pastrmki, minimalna dužina dozvoljenog ulova propisana je na 25 cm SL, a lovostaj na ovu vrstu traje od 1. oktobra do 1. marta. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

100

FAMILIA SALMONIDAE

Salmo [Artedi] Linnaeus, 1758

Usta su velika. Zadnji ugao vilica se pruža pozadi iza nivoa zadnje ivice oka. Dobro razvijeni zubi prekrivaju vilične kosti, jezik, palatinum i vomer (slabije izrtaženi zubi na vomeru kod odraslih). Između orbitalnih kostiju i prednje ivice preoperkularne postoji jaz. Analno peraje nosi 7-10 granatih žbica. Krljušti su sitne, ima ih 100-150 u bočnoj liniji. Vertebrae 21-62. Rod obuhvata stacionarne i diadromne vrste područja vezanih za Atlanski i Severni okean. Smatra se filogenetski izvedenim rodom porodice. Salmo marmoratus Cuvier,1817

GB marble trout;

glavatica

D marmorierte Forelle ; F truite marbrée

Zadnja ivica repnog peraja je ravna ili slabo konkavna. Zadnji kraj gornje vilice (maxillare) daleko premašuje nivo zadnje ivice oka. D 4+9-11; A 34+8-10; Llat 124-140. Piloričnih cekuma ima 41-71. Na glavi ima velike, tamne pege, izvučene u dužinu, i mestimično spojene u nepravilne linije, što odaje utisak mramoriranosti. Tamne mrlje na telu daju mrežastu šaru. Između oka i škržnog poklopca postoji jedna nejasna tamna mrlja. Naraste do 1 m i 20 kg. Živi u vodama jadranskog sliva (Soča, Neretva, sliv Skadarskog jezera, sliv Drima), u većim rekama i jezerima. Hrani se insektima površine vode, faunom dna (larve insekata) i sitnijom ribom. Mresti se od novembra do januara. U šljunkovito dno polaže 400-4500 komada ikre. Polnu zrelost stiče godina Statushibridizuje. ove vrste Ova je nejasan; se i podvrstomsa S.4-5trutta , sastarosti. kojom često vrsta jesmatra pod najstrožim režimom zaštite i nije poznato koliki je sportsko-ribolovni pritisak na nju u slivu Belog Drima (reka Miruša, Metohija), gde je u Srbiji jedino ima. Status ugroženosti u Srbiji: EN.

101

RIBE SRBIJE

Salmo trutta Linnaeus, 1758 GB– brown trout; R

D Bachforelle;

pastrmka truite de riviére;

forel

Prednji deo vomera nosi 2-6 nizova zuba, a zadnji 1 niz. Zadnja ivica repnog peraja je ravna ili slabo konkavna. Zadnji kraj gornje vilice (maxillare) daleko premašuje nivo zadnje ivice oka. D 3-5+9-11, ukupno 12-15; A 2-4+710, ukupno 10-14; P 11-16; V 8-20; Llat 112-132; vertebrae 51-61. Između bočne linije i osnove masnog peraja postoji 13-16 krljušti. Na prvom škržnom luku ima 18-24 kratkih, širokih branchiospina. Piloričnih cekuma ima 40-100. Telo je izduženo, kod starijih primeraka postaje više, sa debelom repnom drškom. Razlikuju se 3 osnovne morfe: 1) S. trutta m. fario, potoč-

102

FAMILIA SALMONIDAE

na patrmka, koja je stacionarna, u potocima i rečicama, ima bele, crne i crvene, zlatno ili belo obrubljene tačke i piknje po zelenim leđima i kod koje su poznate brojne geografske rase, podvrste ili čak zasebne vrste, čiji je taksonomski status problematičan; 2) S. trutta m. lacustris, jezerska pastrmka, koja iz jezera, u kojima boravi, ide na mrest u pritoke i ima zeleno-plava leđa sa crnim tačkama i piknjama; 3) S. trutta m. marinus, anadromna morska pastrmka, srebrnih leđa i crnih piknji po leđima i bokovima (nema je u području Mediterana). Potočna pastrmka naraste do 50 cm, jezerska do 1 m, a morska do 1.4 m. Hrani se faunom dna, insektima i ribom. Polnu zrelost stiče sa 3-5 godina starosti. Mresti se od oktobra do januara, na šljunkovitom dnu reka. Ikru (500-30000 komada) polaže u jame, koje ženka iskopa repom. Razviće in ovo traje 6-8 nedelja, a larve, opterećene žumančanom kesom, miruju u šljunku još 4-6 nedelja, dok ne proplivaju i ne počnu da se hrane planktonskim i bentosnim račićima. Novije shvatanje je da pastrmka u okviru taksona Salmo trutta u celom području svog rasprostranjenja predstavlja kompleks vrsta. Shodno ovom, pastrmka dunavskog sliva predstavlja zasebnu vrstu Salmo labrax Pallas, 1814, a pastrmka jadranskog sliva predstavlja drugu vrstu,Salmo farioides Karaman, 1938. Od ostalih balkanskih vrsta u Srbiji je prisutna i Salmo letnica (Karaman, 1924), preneta iz Ohridskog jezera u više hidroakumulacija; veštački se još uvek uzgaja radi poribljavanja Vlasinskog jezera u ribnjaku na Vrli (Surdulica). Za razliku od veštačkog uzgoja letnice, veštački uzgoj potočne pastrmke, zasnovan na veštačkoj ishrani u toku larvalnog perioda života mlađi, u Srbiji tek treba da se osvoji tehnološki, nakon što su laboratorijski pokušaji dali dobre rezultate. Pastrmka je svuda u svetu, pa i u Srbiji, sportsko-ribolovno atraktivna vrsta i lovi se mušičarskim alatima (sve vrste mušica) i varalicama (vobleri 2-7 cm i leptiri veličine 0-2). Dnevni ulov je ograničen na 3 primerka svih pastrmki, minimalna dužina dozvoljenog ulova propisana je na 25 cm SL, a lovostaj na ovu vrstu traje od 1. oktobra–1. marta. Status ugroženosti u Srbiji: LR(nt).

103

RIBE SRBIJE

Salvelinus (Nilsson) Richardson, 1836

Usta su velika. Zadnji ugao vilica kod većine vrsta premašuje daleko nivo zadnje ivice oka. Zubi su dobro razvijeni na vilicama, jeziku, nepcu i prednjem delu („glavi“) vomera. Zadnji deo („telo“) vomera ne nosi zube i ima čunasto udubljenje. Analno peraje ima 7-10 granatih žbica. Krljušti su sitne, ima ih 190250 u bočnoj liniji. Telo nosi svetle tačke na tamnoj pozadini. Obuhvata mahom stacionarne, uz malobrojne diadromne vrste područja vezanih za severni deo Atlanskog okeana. Smatrase filogenetski primitivnimrodom porodice. Salvelinus alpinus (Linnaeus, 1758)

GB–Arctic char; R– golets

D–Seesaibling;

jezerska zlatovčica

F–ombre chevalier;

104

FAMILIA SALMONIDAE

Veoma izdužena riba, kratkog rostruma. Zadnji ugao usta obično ne premašuje nivo zadnje ivice oka. Branchiospine I luka 18-32; piloričnih cekuma 30-44; D 3-4+8-11, ukupno 12-15; A 3-4+7-9, ukupno 10-13; V 1+7-9 (nalazi se u nivou zadnjeg dela osnove D); Llat 190-240; vertebrae 60-71; iznad bočne linije ima 36-37 nizova krljušti. Zadnja ivica repa je konkavna. Leđa su plavičasto-zelenkasto-tamnosiva, sa sitnim crvenim i oranž tačkama, a trbuh je srebrn, u mrestu crven kod mužjaka, a žućkast kod ženki. Naraste do 88 jarko cm i narandžast 15 kg. Imailimigratornih, anadromnih i stacionarnih, jezerskih populacija. Hrani se insektima, zooplanktonom, sitnom ribom (peševi) i rakovima (Amphipoda i Mysidacea). Polnu zrelost stiče između 9 i 15 godina starosti (morske populacije). Mresti se od oktobra do marta na šljunkovitom dnu reka. Anadromne populacije počinju migraciju u reke već od jula. Položi do 7300 komada ikre. Razvićein ovo traje 65-72 dana. Roditelji se s proleća vraćaju u more, a mladi ostaju bar 2-4 godine u rekama, pre nego što pođu u more. Postojbina jezerske zlatovčice je alpska oblast Evrope. Kod nas, naseljena je u neke veštačke akumulacije (Vlasinsko jezero, Kokin Brod) i lovi se na vuču, opterećenim varalicama (kašike, leptiri i vobleri), a režim ribolova je isti kao i za pastrmku.Status ugroženosti u Srbiji: NE.

105

RIBE SRBIJE

Salvelinus fontinalis (Mitchill, 1815) potočna zlatovčica, barjaktarica GB– brook char;

D Bachsaibling;

F saumon de fontaine

Prednji deo vomera nije nazubljen. Zadnji ugao usta daleko premašuje nivo zadnje ivice oka. Llat 160-225; D 3-4+9-10, ukupno 12-14; A 3-4+8-9, ukupno 12-14; V 8; branchiospina I luka 14-22. Telo je crvenkaste boje, sa tigrasto-mramornim šarama i crvenkastim, žutim i modrim piknjama. Leđa su olovne boje sa rumenim prelivima, a trbuh je narandžasto-žut. Sva peraja su, osim belo obrubljena. Naraste dofaune 50 cmdna i 1 ikgribom težine(krupni (u postojbini do 1 m ileđnog, 7 kg). Hrani se beskičmenjacima primerci). Mresti se od novembra do januara, počevši od navršenih 3-4 godine života, na peskovito-šljunkovitom dnu. Polaže do 5000 komada ikre.Živi u brzim, čistim i hladnim (do 12oC) rekama Severne Amerike. U Srbiju je sporadično unošena u neka veštačka jezera (Vlasinsko, Lisinsko). Na ribnjaku Vrla (Surdulica) veštački s uspehom uzgajana. Tamo gde je ima, pod istim je režimom sportskog ribolova kao i pastrmka. Status ugroženosti u Srbiji: (NE).

106

FAMILIA THYMALIDAE

Familia THYMALLIDAE Lipljeni čine monotipsku porodicu, koja ima 6 vrsta rasprostranjenih cirkumpolarno na severnoj hemisferi. Svi žive u gornjim tokovima reka i hladnim arktičkim jezerima. Stacionarni su. Karakteriše ih leđno peraje dugačke osnove i znatne visine, čime podseća na jedro. Hrane se larvama insekata, a samo izuzetno krupni primerci i sitnom ribom. Mreste se s proleća. U Jugoslaviji je prisutna samo jedna, tipska vrsta, raširena i u drugim delovima Evrope. Štaviše, kod nas se nalazi južna granica areala ove vrste, na reci Ljući. Lipljen je svuda ugrožen antropogenim uticajima, što je toliko postalo izraženo, da su ga počeli reintrodukovati u staništa iz kojih je nestao. Thymallus sp. T. thymallus (Linnaeus, 1758)

lipljen Thymallus Cuvier, 1829

Glavaleđno je mala, napred zašiljena. Usta su mala, saEvrope kukastim Ima dugačko peraje, sa više od 19 žbica. U vodama živizubima. samo jedna vrsta, a ostale nastanjuje Sibir i Severnu Ameriku.

Thymallus thymallus (Linnaeus, 1758)

lipljen, lipljan

GB– grayling; D– Äsche; F– ombre commun; kharius

D 4-8+13-17, ukupno 17-24; A 2-5+8-11, ukupno 10-15; Llat 74-93; branchiospinae I luka 20-28. Mužjci imaju duže leđno peraje od ženke, sa crvenooranž gornjom ivicom. Naraste do 50 cm i 4.7 kg. Živi u brzim rekama, hladne

RIBE SRBIJE

107

vode, bogate kiseonikom, kao i u nekim visokoplaninskim jezerima. Hrani se insektima faune dna i onima s površine vode, krupni primerci i ribom. Polnu zrelost stiče s 3-4 godine starosti. Mresti se od marta do maja, na kamenitom ili šljunkovitom dnu. Položi 3-6 hiljada komada ikre, prečnika do 4 mm, čije razviće in ovo traje 14-25 dana. Područje Srbije (r. Studenica) je autohtona južna granica areala lipljena u Evropi. Iako se za lipljena predlaže izvestan konzervacioni status, u vodama Srbije sportskiuglavnom ribolov namušica, njega sea vrši, a dozvoljena je upotreba samo veštačkih mamaca, manje varalica (leptiri veličine 00-0). Ipak, mana važećeg zakona je što za lipljena nema propisane ni minimalne dozvoljene dužine ulova, niti lovostaja u periodu mresta. Status ugroženosti u Srbiji: LR(nt).

108

FAMILIA ANGUILLIDAE

Familia ANGUILLIDAE Porodica jegulja obuhvata mali broj vrsta katadromnih riba, izduženog, zmijolikog tela. Nemaju trbušnih peraja, a ni repno, već su dugačka medijalna peraja spojena kaudalno. Početak leđnog peraja nalazi se bliže nivou analnog otvora nego nivou grudnih pe-raja. Donja vilica je duža od gornje. Koža je kod većine predstavnika gola, a kljušt je, ako je ima, jako redukovana. Životni ciklus jegulja je vrlo složen, sa marinskim larvenim stupnjem (leptocefal) koji je jako ražličit od adulta, sa specifičnim postlarvenim (prejuvenilnim) stupnjem, koji ulazi u slatku vodu, juvenilima i preadultima, koji godinama rastu i polno sazrevaju u slatkim vodama, i adultima, koji preduzimaju migraciju ka moru radi mresta, nakon čega ugibaju. Samo mužjaci ulaze u reke, dok se ženke zadržavaju u moru, ali uvek u blizini bočatnih voda. Njihova krv sadrži termolabilni toksin. Jegulje su oviparne ribe. U evropskim vodama živi samo jedna vrsta. Anguilla sp. A. anguilla Linnaeus, 1758

jegulja Anguilla Schrank, 1798

Usta su terminalna. Donja vilica je jedva malo duža od gornje. Zubi su sitni, raspoređeni u nizovima u vilicama i grupisani na vomeru. Leđno i analno peraje su spojeni sa repnim u jedinstveno peraje. Početak osnove leđnog peraja je daleko iza nivoa grudnih peraja. Koža je gola, jer su sitne krljušti duboko usađene u kožu. Bočna linija je uočljiva duž tela. Škržni otvori su mali, vertikalni prorezi. Početak osnove analnih peraja je daleko iza nivoa početka osnove leđnog peraja. Rod sadrži 11 vrsta.

109

RIBE SRBIJE

Anguilla anguilla (Linnaeus,1758)

GB – eel; D – Aal; F–

jegulja

anguille; R – ugor

D 245-280; A 191-235; vertebrae 110-119. Naraste od 51 cm (mužjaci) do preko 1 m (ženke). Hrani se beskičmenjacima dna, a iole krupniji primerci isključivo ribom.jeAktivna je noću, mužjaci a dan provodi u nekom tamnom skloništu. Katadromna vrsta. Odrasli i ženke, po nastupanju polne zrelosti, migriraju ka mrestilištima, koja se nalaze u Sargaskom moru, putujući u većim dubinama Atlantika. Na velikim dubinama se odvija mrest, nakon kog roditelji ugibaju. Ikra, bogata mašću, polako isplivava ka površini, nošena Golfskom strujom ka obalama Evrope. Iz ikre izlaze prozirne larve leptocephales (pl.), koje dalje putuju nošene strujom i pred obalama Evrope metamorfoziraju u staklaste jegulje, takođe prozirne. Od mresta do pretvaranja staklastih jegulja u 10-ak centimetara duge mlade jegulje, prođe 2.53 godine. Ženke migriraju u slatke vode (reke, jezera), a mužjaci ostaju na ušćima reka u bočatnoj vodi. Nakon perioda od nekoliko godina slatkovodnog života (mužjaci 6-12, ženke 10-20), odrasle jegulje se menjaju, dobijaju srebrnu boju, zašilji im se glava, uvećavaju oči i grudna peraja izduže. Tad kreću na migraciju ka mrestilištu. Krv jegulje sadrži termolabilni toksin. Jegulja u Srbiji nema veći sportsko-, niti privredno-ribolovni značaj. Sporadično, s jeseni, u Savi i Dunavu, ređe u drugim vodama, love se udičarskim alatima, metodama dubinskog ribolova, sa glistama ili mrtvom ribicom kao mamcem. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

110

FAMILIA CLUPEIDAE

Familia CLUPEIDAE Porodica haringi obuhvata manje pelaške morske i fakultativno morske/slatkovodne, kao predstavnika i anadromne su jatne ribe, na kojeventralnoj karakteriše odsustvo bočne linije. Kod većine krljušti strani tela postavljen pod oštrim uglom, čime se obrazuje oštar trbušni greben. Vilice su iste dužine, ili je donja duža. Hrane se planktonom i u tu svrhu imaju duge i brojne branchiospina-e. Oviparne su. Sve su od velikog komercijalnog značaja. Preduzimaju sezonske migracije iz mora u reke (anadromija), ili iz plićih u dublje vode. U rekama crnomorskog sliva zabeleženo je prisustvo vrsta 1 roda. Alosa sp.

Ključ za određivanje vrsta: 1b.1a. Postoji preko 90 branchiospina na prvom škržnom luku. A. caspia (Eichwald, 1838) dunavska haringa 1b.1b. Postoji manje od 90 branchiospina na prvom škržnom luku. A. immaculata Bennet, 1835 crnomorski sleđ

111

RIBE SRBIJE

WAlosa Linck, 1790 Ribe umerene do srednje veličine, nešto spljoštene s bokova, sa izraženim trbušnim grebenom krljušti. Na oku postoje vertikalni, prozirni očni kapci sa obe strane zenice. Gornja vilica nije na prednjem kraju (simfizi) zaobljena, već usečena ka dorzalnoj strani. Na sredini krova usne duplje, na vomeru, nema zuba. Na bokovima tela imaju krupne tamne tačke, u nizu. Alosa caspia (Eichwald, 1838) dunavska haringa (zlatva)

GB– Danubian shad; puzanok

D Donaufinte ; F–alose du Danube

Poznata je pod sinonimom Caspialosa caspia. Telo je umereno visoko, sa izraženim trbušnim grebenom krljušti. Branchiospinae su duge (otprilike koliko i škržnitamne listići),tačke tankeduž i mnogobrojne (62-88 na cm. prvom škržnomseluku). Često imaju bokova. Naraste do 20 Uglavnom sreće u bočatnim vodama, ali ulazi i u reke. Van mresta solitarna, u mrestu se skuplja u jata. Hrani se zooplanktonom, manje fitoplanktonom. Poluanadromna je vrsta. Oviparna je. Mresti se u kasno proleće, kad ulazi u reke. Odmah nakon mresta se vraća nizvodno. Kod nas se sreće u Dunavu, gde je opisana podvrsta A. c. nordmanni (Antipa, 1905). Nizvodno od brane Đerdap II lovi se u vreme mresta mrežarskim alatima. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

112

FAMILIA CLUPEIDAE

Alosa immaculata Bennet, 1835

crnomorski sleđ

(haringa)

Black Sea shad; Schwartseefinte; chernomorskaya seledka

alose du pont;

Poznata je pod sinonimom Caspialosa pontica. Telo je prilično vitko, sa izraženim trbušnim grebenom krljušti. Branchiospinae su tanke i ima ih do 60 na prvom škržnom luku. Ima tamnu tačku iza škržnog poklopca, a često izalazi tačkedaleko iza nje.uzNaraste do 30 cm. jeŽivi u jatima je iuz reke. Anadromna vrsta. Mrestinasepučini. tokomMigratorna leta, kad ide reke uzvodno. Kod nas je ima u Dunavu. Nizvodno od brane Đerdap II lovi se u vreme mresta mrežarskim alatima. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

113

RIBE SRBIJE

Familia ESOCIDAE Štuke su grabljive ribe stajaćih i sporotekućih slatkih voda Evroazije i Severne Amerike. Telo im je valjkasto, sa leđnim perajem daleko pozadi, blizu repne drške. Glava nosi velike, snažne vilice, pune oštrih zuba, donekle različitih po izgledu u zavisnosti od položaja, tako da se zubalo može smatrati heterodontnim. Smatraju najidealnijim međupriribama love iz zasede. Poznato je daseimaju ogromnopredatorima početno ubrzanje napadukoje na plen. Mreste se s kraja zime i početkom proleća. Privredni značaj im je stalan i znatan, iako nema posebnih načina za efikasniji privredni ribolov na štuku. Spadaju među najcenjenije sportske ribe. Porodica štuka je monotipska, a od pet vrsta, najšire rasprostranjena kroz ceo areal i kod nas zastupljena je samo jedna vrsta. Esox sp. E. lucius Linnaeus, 1758

štuka Esox Linnaeus, 1758

Izdužene ribe, sa izduženim, spljoštenim vilicama, punim oštrih zuba. Leđno i analno peraje su daleko pozadi, naspramno postavljeni. Naseljavaju slatke vode severne hemisfere. Rod ima 5 vrsta: obična štuka E. lucius, amurskaE. reicharti, i severnoameričke maskiE. masquinongi, E. niger i E. americanus.

Esox lucius Linnaeus, 1758–štuka northern pike;

Hecht;

brochet;

schuka

D 7-8+13-15, ukupno 19-23; A 4-5+12-14, ukupno 16-21; P 1+13; V 1+18; Llat 105-130. Na donjoj vilici ima više nizova krupnih, oštrih zuba, a

114

FAMILIA ESOCIDAE

na gornjoj su sitniji, ali gušće postavljeni. Takođe ima zube i na nepčanim kostima i vomeru. Mlade ribe zu zelene boje, a odrasle tamno-zelene do smeđe, sa sjajnim zlatnim mrljama i nepravilnim prugama po telu. Trbuh je žućkast. Naraste do 1.5, pa i 2 m (nepouzdan podatak) i do težine od 34 kg (Sibir), obično ne više od 15 kg. Neparna peraja su žućkasto-crvenkasta. Živi u mirnijim, sporotekućim i stajaćim vodama, u priobalju obraslom gustom vegetacijom, međumeseci, kojom čeka svoj plen, ribu, kojom se, počev od starosti od svega nekoliko gotovo isključivo hrani; povremeno uzima i žabe, rakove i sitnije vodene ptice. Poznata je kao riba sa najvećim početnim ubrzanjem. Vizuelni je predator, aktivna danju, ali lovi i noću, zahvaljujući brojnim senzornim porama lateralnog sistema na ventralnoj strani donje vilice. Polnu zrelost stiče sa 3-4 godine starosti. Mresti se od februara do maja. Ženka polaže 16-75 hiljada komada ikre. Razvićein ovo traje 10-15 dana. Životni vek je 40 godina, a možda i više. Štuka je u privrednom ribolovu vrlo značajna vrsta (II kvalitetna grupa) i lovi se uglavnom mrežarskim i samolovnim alatima, manje udičarski, dok se u sportskom ribolovu lovi udičarskim alatima, sa prirodnim (živa ili mrtva riba i parče ribe) i veštačkim mamcima. Od veštačkih mamaca, upotrebljivi su svi, od leptira (veličine 2-7), voblera (veličine 7-30 cm) i silikonskih mamaca, do kašika, turblera, popera, i dr. Minimalna štuke jeu 30 cmLR(lc). SL, a lovostaj traje od 1. februara dodozvoljena 31. marta.dužina Statusulova ugroženosti Srbiji:

115

RIBE SRBIJE

Familia UMBRIDAE Crnke su male ribe koje nastanjuju sporotekuće i stajaće vode Evroazije i Severne Amerike. Uglavnom su vezane za muljevito dno. Karakteriše ih leđno peraje duge osnove, građeno od mekih žbica i smešteno dosta daleko pozadi, blizu repne drške. Mreste se s proleća. Porodica sadrži 3 roda i 5 vrsta, od kojih u Evropi postoje dve, jedna autohtona i jedna introdukovana. U našim vodama je zabeleženo prisustvo samo jedne vrste. Umbra sp. U. krameri Walbaum, 1792. crnka Umbra Walbaum, 1792

Zubi se nalaze i na nepčanim kostima i na vomeru, a na vilicama su postavljeni u nekoliko nizova. Pored evropske, dole prikazane vrste, u ovaj rod spadaju još i severnoameričke U. limi i U. pygmaea.

116

FAMILIA UMBRIDAE

Umbra krameri Walbaum, 1792 muddminnow;

Hundsfisch;

crnka umbra

D 14-16; A 7-8; Llat 33-35. Glava je velika. Bočni delovi glave i škržni poklopci prekriveni su krljuštima. Oko je relativno krupno. Naraste do 13 cm (mužjaci su sitniji). Nastanjuje močvarne i zabarene, vegetacijom bogate delove voda zamuljenog dna sliva Dunava. Poznata je nizvodno od Beča. Ima sposobnost korišćenja atmosferskog vazduha (guta ga, pa preko škrga ispušta kroz škržne poklopce). Hrani se larvama insekata, račićima i mekušcima dna, a i insektima koji padnu na površinu vode. Mresti se s proleća, u delovima staništa gusto obraslim vegetacijom. Ženka u gnezdo na dnu položi do 150 komada ikre, o kojoj vodi brigu. Razviće in ovo traje oko 4-5 dana. U celoj Evropi, ova vrsta ima status ugrožene vrste i pod najstrožim je režimom zaštite. Do sad je kod nas otkrivena u Zasavici (okolina Sremske Mitrovice), a ima indikacija da je ima i u Pančevačkom ritu. Ima i istorijskih nalaza iz slivova Tise, Peka, Velike Morave i Save. Status ugroženosti u Srbiji: EN.

117

RIBE SRBIJE

Familia CYPRINIDAE Šaranke su ribe slatkih voda Evroazije, Afrike i Severne Amerike. Obuhvataju oko 275 rodova i oko 2000 vrsta, te su najveća porodica riba uopšte. Veoma su raznovrsne po morfološkim odlikama. Zajednički su im ždrelni zubi, prisustvo Weberovog aparata, cikloidna krljušt i protraktilna usta, koja mogu okruživati 1-2 para brkova. Jako se razlikuju po ekološkim i bihevioralnim svojstvima. U slatkim vodama naše zemlje, kao i Evrope, šaranke su dominantna porodica riba. Ključ za odredjivanje rodova i vrsta: 0a. Oko je bliže donjoj, nego gornjoj strani glave. (23) 0b.Okojebližegornjojstraniglave. (1) 1a. U leđnom peraju postoji više od 14 granatih žbica. Prva, negranata žbica leđnogperajajetvrdainazubljena. (2) 1b. U leđnom peraju ima manje od 14 granatih žbica. (3) 2a. Oko usta se nalaze 4 brka. Ždrelni zubi su postavljeni u dva reda. Cyprinus sp. C. carpio Linnaeus, 1758

šaran 2b. Oko usta nema brkova. ždrelni zubi su postavljeni u jednom nizu. Carassius sp. 2b.1a. U bočnoj liniji ima više od 31 krljušti. Na prvom škržnom luku ima manje od 34 branchiospinae. Leđno peraje je gornjom ivicom ispupčeno. Prva žbica ledjnog peraja nije snažna niti jako nazubljena. C. carassius (Linnaeus, 1758) karaš 2b.1b. U bočnoj liniji ima manje od 31 krljušti. Na prvom škržnom luku ima više od 34 branchiospinae. Ledjno peraje je gornjom ivicom ulegnuto. Prva žbica ledjnog peraja je snažna i obično jako nazubljena. (Linnaeus, 1758) C. auratus babuška, srebrni karaš 3a. Prva, negranata žbica leđnog peraja je zasebna i bar za 1/3 kraća od druge, granate. Pachychilon sp. 3a.1a. Između očiju nema grbavog uzdignuća. P. macedonicus (Steindachner, 1892)

118

FAMILIA CYPRINIDAE

mergur 3a.1b. Između očiju postoji grbavo uzdignuće. P. pictum Heckel & Kner, 1858 moranec, šaradan, brcak 3b. Prva žbica ledjnog peraja je blizu ostalih i nije bitno kraća od druge.(4) 4a. usta postoje brkovi. (5) 4b. Oko Oko usta nema brkova. (7) 5a. Oko usta postoje dva para brkova. Ždrelni zubi su postavljeni u tri reda. Barbus sp. 5a.1a. Najduža žbica ledjnog peraja je čvrsta i ima nazubljenu zadnju stranu većinom svoje dužine. Bočna linija sadrži 55-65 krljušti. B. barbus Linnaeus, 1758 mrena 5a.1b. Najduža žbica ledjnog peraja nema nazubljenu zadnju ivicu, ili je nemabarusvojojgornjojpolovini. (5a.2) 5a.2a. Leđno peraje sadrži u sebi 11 žbica. U bočnoj liniji je 47-63 krljušti. B.peloponnesius Valenciennes, 1844 potočna mrena 5a.2b. Leđno peraje sadrži 12 žbica. Brkovi su dužinom jednaki prečniku oka ili su kraći od njega. Polegnuto unazad, analno pera je vrhom doseže repno. B. cyclolepis Heckel, 1840 istočna mrenka 5b. Oko usta postoji jedan par brkova. Ždrelni zubi su postavljeni u jednom dva reda. ili (6) 6a. Usta su terminalna. Krljušti su sitne i ima ih preko 80 u bočnoj liniji. Ždrelni zubi su u jednom nizu. Tinca sp. T. tinca Linnaeus, 1758

linjak 6b. Usta su donja. U bočnoj liniji je manje od 50 krljušti. Ždrelni zubi su postavljeni u dva reda. Gobio sp. 7b.1a. Repna drška je kratka i visoka. Njena visina u prednjem delu je manja ili jednaka minimalnoj visini tela, a neposredno pre repnog peraja je veća od 1/3 dužine repne drške. Brkovi ne dosežu zadnju ivicu oka.

119

RIBE SRBIJE G. gobio Linnaeus, 1758

krkuša 6b.1b. Repna drška je duga. Na pocetnom delu je njena visina veća od minimalne visine tela, a pred repnim perajem je manja od 1/3 dužine repne drške. Brkovi dosežu ili premašuju zadnju ivicu oka. (6b.2) 6b.2a. Leđno peraje nosi 8 granatih žbica. Prečnik oka je jednak međuočnom rastojanju. G. kessleri Dybowski, 1862 govedarka 6b.2b. Leđnoperajenosi7granatihžbica. (6b.3) 6b.3a. Ventralni deo glave je pokriven krljuštima. G. uranoscopus Agassiz, 1828 tankorepa krkuša, zvezdogled 6b.3b. Ventralni deo glave je bez krljužti, go. Prečnik oka je jednak ili malo veći od međuočnog rastojanja. G. albipinnatus Lukasch, 1933 7a. Bočna linija je talasasta. Trbuh je u obliku oštrog grebena, koji je go, bez krljušti. Krljušt je sitna, u bočnoj liniji je ima preko 90. Pelecus sp. P. cultratus (Linnaeus, 1758) sabljarka 7b. Bočna linija nije talasasta. Trbušni greben se, ako postoji, nalazi tek od nivoa trbušnih peraja. U bočnoj liniji je manje od 90 krljušti. (8) 8a. Usta su donja, poprečno postavljena i natkrivena napred izbačenom rostralnom hrskavicom. Chondrostoma sp. C. nasus Linnaeus, 1758 skobalj, podust 8b. Usta oblika.su terminalna, ravna ili kosa, a ako su i donja, polumesečastog (9) su 9a. Iza nivoa trbušnih peraja postoji oštar greben na trbuhu, koga ne prepokrivaju krljušti. (10) 9b. Natrbuhunemanikakvoggrebena. (15) 10a. Iza leđnog peraja se pruža oštar greben, koga prepokrivaju krljušti. Ždrelni zubi su u jednom nizu. Vimba sp.

120

FAMILIA CYPRINIDAE V. vimba Linnaeus, 1758

plavonos, šljivonos 10b. Iza leđnog peraja nema nikakvog leđnog grebena. (11) 11a. Ždrelni zubi su postavljeni u jednom nizu. Analno peraje ima 23-43 granate žbice. Abramis sp. 11a.1a. U analnom peraju ima 30 ili manje granatih žbica. Duž bočne linije ima 51-60 krljušti. A. brama Linnaeus, 1758 deverika 11a.1b. U analnom peraju ima više od 30 granatih žbica. (11a.2) 11a.2a. Bočna linija sadrži 48-52 krljušti. Usta su subterminalna. A. sapa Pallas, 1811 crnooka deverika 11a.2b. Bočna linija sadrži 65-75 krljušti. Usta su terminalna. A. ballerus (Linnaeus, 1758) kesega 11b.Ždrelnizubisupostavljeniudvaniza. (12) 12a. Na trbuhu, odmah iza trbušnih peraja, postoji greben prekriven krljuštima. (13) 12b. Greben koji ne prekrivaju krljušti na stomaku pruža se samo do nivoa trbušnih peraja. Chalcalburnus sp. C. chalcoides Gueldenstaedt, 1772 bucov, pegunca 13a. Krljušti su debele, snažno usađene u kožu. Analno peraje ima 19-24 granate žbice. Blicca sp. B. bjoerkna (Linnaeus, 1758)

krupatica 13b. Krljušti su tanke, plitko usađene u kožu, te se lako skidaju s nje. (14) 14a. Branchiospinae su duge, gusto postavljene. Ždrelni zubi su zupčasti ivicama. Alburnus sp. 14a.1a. U analnom peraju ima više od 17 žbica. Crnomorski i egejski sliv.

121

RIBE SRBIJE A. alburnus Linnaeus, 1758

ukljeva 14a.1b. U analnom peraju ima manje od 18 žbica. Sliv Jadrana. A. albidus (Costa, 1838) plašica 14b.ivica. Branchiospinae su kratke, razmaknute. Ždrelni zubi nisu zupčastih Alburnoides sp. A. bipunctatus Bloch, 1782 pliska, pisanka 15a. Bočna linija je nepotpuna, završava se pre nivoa početka leđnog peraja. (16) 15b. Bočna linija je potpuna, ili ako nije, završava se ispod ili iza leđnog peraja. (17) 16a. U bočnoj liniji ima 4-7 krljušti. Duž boka tela se pruža svetlija, zelenkasto-plavo-srebrno-ružičasta linija. Usta su subterminalna. Telo je visoko. Rhodeus sp. R. sericeus (Pallas, 1776) gaovica, gavčica, čavčica 16b. U bočnoj liniji ima 8-12 krljušti. Ždrelnih zuba ima 5-4 (dva reda). Leucaspius sp. L. delineatus (Heckel, 1843) belka, belica 17a. Membrane koje povezuju branchiostegalia sa obe strane tela su spojene međusobno ventralno u nivou oka. Donja vilica medijalno sadrži na vrhu kvržicu, koja zalazi u odgovarajuće udubljenje na gornjoj vilici. Usta su terminalna, vrlo velika. Aspius sp. A. aspius (Linnaeus, 1758)

bucov 17b. Membrane koje povezuju branchiostegalia sa obe strane tela su spojene međusobno ventralno iza nivoa oka. Donja vilica medijalno sadrži na vrhu kvržicu, ali ne postoji odgovarajuće udubljenje na gornjoj vilici. Usta su donja ili subterminalna, ili su terminalna, ali vrlo mala. (18) 18a. Početak leđnog peraja se ne nalazi iza nivoa završetka osnove trbušnog peraja. Ždrelni zubi su postavljeni u dva reda. (19)

122

FAMILIA CYPRINIDAE

18b. Početak osnove leđnog peraja je u nivou završetka osnove trbušnog peraja. (22) 19a. Krljušti su krupne i ima ih manje od 45 u bočnoj liniji. (20) 19b. Krljušti su sitne i ima ih više od 45 u bočnoj liniji. Duž bokova tela se pruža niz krupnih mrlja, koje se često nadovezuju u uzdužnu karakterističnu prugu. Phoxinus sp. P. phoxinus (Linnaeus, 1758) pijor 20a. Leđno peraje nosi 8-10, a analno 9-12 granatih žbica. Usne su relativno tanke, ne štrče napred. Scardinius sp. 20a.1a. Telo je visoko, sa najvećom visinom (u nivou početka leđnog peraja) dvostruko većom od visine glave. S. erythrophthalmus (Linnaeus, 1758) crvenperka 20a.1b. Telo je nisko, sa najvećom visinom (pre nivoa početka osnove

leđnog peraja) koja ne dostižeS.dvostruku visinu glave. 1937 graecus Stephanidis, grčka crvenperka 20b. Leđno peraje nosi 7, a analno 6-8 granatih žbica. Usta su okružena debelim, mesnatim usnama, koje jasno štrče napred. (21) 21a. Usta su terminalna. Rastojanje između osnove trbušnih i početka osnove analnog peraja nije manje od rastojanja između završetka osnove analnog i početka repnog peraja. Preokularno rastojanje je dvostruko manje od postokularnog. Ctenopharyngodon sp. C. idella Valenciennes, 1844 beli amur 21b.trbušnih Usta sui početka terminalna, naanalnog gore okrenuta. između osnove osnove peraja je Rastojanje manje od rastojanja između završetka osnove analnog i početka repnog peraja. Preokularno rastojanje nije dvostruko manje od postokularnog. Pseudorasbora sp. P. parva (Schlegel, 1842) amurski čebačok 22a. Ždrelni zubi su postavljeni u jednom nizu. Međuočno rastojanje nije

123

RIBE SRBIJE

dvostruko veće od prečnika oka. Rutilus sp. 22a.1a. Grudna peraja imaju 16 žbica. Vode sliva Crnog mora. R. rutilus (Linnaeus, 1758) bodorka 22a.1b. (22a.2) 22a.2a. Grudna Ždrelni peraja zubi suimaju 5-5 ili17-18 6-5.žbica. Duž bokova tela nema pruge..Usta su subterminalna. Vode sliva Crnog mora. R. pigus (Lacepede, 1804) plotičica, platnica 22a.2b. Ždrelni zubi su 5-5. Duž bokova se pruža sivo-zelenkasta pruga. Vode sliva Jadranskog mora. R. basak (Heckel, 1843) grunec 22b. Ždrelni zubi su postavljeni u dva niza. Leuciscus sp. 22b.1a. Duž boka se pruža uzdužna pruga. Usta su subterminalno postav-

ljena. Duž bokaivici se pruža se na prednjoj repnogljubičasta peraja. linija, koja polazi od oka, a završava L. souffia Risso, 1826 svetlica 22b.1b. Ne postoji uzdužna pruga na boku tela. (22b.2) 22b.2a. U bočnoj liniji ima više od 54 krljušti. Leđno peraje ima 12-14 žbica. U bočnoj liniji je 55-61 krljušt. L. idus (Linnaeus, 1758) jaz 22b.2b. U bočnoj liniji ima manje od 55 krljušti. (22b.3) 22b.3a. Više od 46 krljušti u bočnoj liniji. Leđno peraje ima 10-11 žbica, a analno 9-10 žbica. Analno peraje je spoljašnjom ivicom konkavno. L. leuciscus (Linnaeus, 1758)

klenić 22b.3b. Manje od 47 krljušti u bočnoj liniji. Analno peraje je zaobljene spoljašnje ivice. L. cephalus (Linnaeus, 1758) klen 23a. Oko se nalazi u visini zadnjeg ugla usta. Početak snove leđnog peraja je ispred nivoa završetka osnove trbušnih. Vrh unazad položenog

124

FAMILIA CYPRINIDAE

grudnog peraja ne doseže osnovu trbušnog. Hypophthalichthys sp. H. molitrix (Valenciennes, 1844)

beli tolstolobik 23b. Oko se nalazi ispod visine zadnjeg ugla usta. Početak osnove leđnog peraja je iza nivoa završetka osnove trbušnih. Vrh unazad položenog grudnog peraja premašuje osnovu trbušnog. Aristichthys sp. A. nobilis (Richardson, 1844) sivi tolstolobik Abramis Cuvier, 1817

Telo im je visoko, bočno spljošteno. Iza trbušnih peraja imaju karakteristični trbušni greben, kojeg obrazuje donji niz krljušti. Analno peraje je veoma dugačko, sa najmanje 24 žbice. Ždrelni zubi su u jednom redu. Žive u jatima u sporotekućim, ređe stajaćim vodama, na peskovito-muljevitom dnu. Abramis ballerus (Linnaeus, 1758)

blue bream;

Zope;

kesega, špicer breme commune;

sinez

D 3+8-9; A 3+35-44; Llat 65-75; sLlat 13-17; iLlat 8-11; branchiospinae I škržnog luka 30-39; DF 5-5; vertebrae 47-49. Dužina glave iznosi 21-25% standardne dužine tela. Usta su terminalno postavljena. Prečnik oka iznosi 24-28% dužine glave. Telo je izduženo, bočno snažno spljošteno, sa prilično pravim konturnim linijama. Najveća visina tela iznosi 31-36% totalne dužine. Telo je srebrnasto, osim leđa, koja su sivkasto-plavičasta. Naraste do 45 cm. Živi u jatima pri dnu (osim leti, kad su odrasli primerci bliže površini)

RIBE SRBIJE

125

sporotekućih reka, ređe kanala dunavskog sliva. Hrani se pretežno faunom dna u mladosti, odrasli planktonskim račićima. Mresti se od marta do juna, pri temperaturi preko 8oC, u priobalju, u delovima obraslim vegetacijom. Polaže 4-25 hiljada komada ikre. Polnu zrelsot stiče sa 3-4 godine. Nastanjuje sliv Dunava. Ima značaj u privrednom ribolovu (tzv.“bela riba“, poslednja, IV kvalitetna grupa) i uglavnom se lovi mrežarskim alatima,“na vožnju“. Sportsko-ribolovni značaj postoji, lovi se tokom cele godine, na prirodne mamce (crvi, gliste, pšenica, hleb), metodama ribolova na plovak (pul-štek štapovima, kao i bolonjez i meč tehnikama) i raznim varijantama dubinskog ribolova. Koristi se i kao mamac pri ribolovu na grabljive ribe. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

126

FAMILIA CYPRINIDAE

Abramis brama (Linnaeus,1758)

bream;

Brachsen;

deverika bréme;

leshc

D 3+8-10; A 3+24-30; Llat 50-60; sLlat 11-13; iLlat 6-8; branchiospinae I škržnog luka 18-26; vertebrae 38-42; DF 5-5. Telo je visoko (31-46% standardne dužine) i bočno spljošteno. Dužina glave iznosi 21-27% standardne dužine tela. Oko je relativno i iznosia 16-26% dužinesrebrnasti. glave. Usta terminalno postavljena. Leđa su malo zelenkasta, bokovi i trbuh Svasuperaja su sivkasta. Naraste do 80 cm i preko 5.5 kg. Živi u jatima, u sporotekućim i stajaćim vodama, obično pri dnu (leti noću uz površinu), peskovitom ili muljevitom. Hrani se crvima, mekušcima, larvama insekata i račićima. Mresti se od marta do juna u plitkom, gusto vegetacijom obraslom priobalju. Polaže do 600 hiljada komada ikre. Inkubacija ikre traje 5-10 dana. Polnu zrelost stiče s uzrastom od 3-5 godina. U našim područjima nastanjuje sliv Dunava. Ima značaj u privrednom ribolovu (tzv.“bela riba“, poslednja, IV kvalitetna grupa) i uglavnom se lovi mrežarskim alatima,“na vožnju“. Sportsko-ribolovni značaj postoji, lovi se tokom cele godine, na prirodne mamce (crvi, gliste, pšenica, hleb), metodama ribolova na plovak (pul-štek štapovima, kao i bolonjez i meč tehnikama) i raznim varijantama dubinskog ribolova. i kaodeverike mamacjepri20ribolovu na grabljive ribe. ribolov Minimalna dozvoljenaKoristi dužinaseulova cm, a lovostaj za sportski nije propisan. Za Dunav i pritoke opisana je zasebna podvrsta, A. b. danubii Pavlov, 1956. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

127

RIBE SRBIJE

Abramis sapa Pallas, 1811

whiteye bream;

Zobel;

crnooka deverika beloglaska

D 3+7-8; A 3+32-43; Llat 47-54; sLlat 9-11; iLlat 6-9; branchiospinae I luka 18-24; DF 5-5. Telo je visoko (30-38% standardne dužine tela) i bočno spljošteno. Glava je mala (20-24% standardne dužine tela), sa subterminalnim ustima i krupnim okom, čiji prečnik iznosi 27-36% dužine glave. Naraste do 30 cm. Živi pri muljevitom dnu u jatima, u sporotekućim, ređe stajaćim vodama u slivu Dunava i Volge, ali ima i brakičnih populacija. Hrani se mekušcima, larvama insekata i račićima dna. Mresti se tokoma aprila i maja u priobalju obraslom vegetacijom. Polaže do 150 hiljada komada ikre. Polnu zrelost stiče sa 4 godine starosti. Ima značaj u privrednom ribolovu (tzv. „bela riba“, poslednja, IV kvalitetna grupa) i uglavnom se lovi mrežarskim alatima,“na vožnju“. Sportsko-ribolovni značaj postoji, lovi se tokom cele godine,

128

FAMILIA CYPRINIDAE

na prirodne mamce (crvi, gliste, pšenica, hleb), metodama ribolova na plovak (pul-štek štapovima, kao i bolonjez i meč tehnikama) i raznim varijantama dubinskog ribolova. Koristi se i kao mamac pri ribolovu na grabljive ribe. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Alburnoides Jeitteles, 1861

Telo je umereno izduženo i relativno visoko, donekle bočno spljošteno. Trbušna strana tela ispred analnog otvora je naglašena u vidu slabog grebena. Usta su terminalna. Leđno peraje je visoko i kratko, a analno nešto duže, sa 9-18 granatih žbica. Bočna linija je potpuna, ponekad slabije naglašena u zadnjem delu. Alburnoides bipunctatus Bloch, 1782–pliska (zelenak)

schneider; bistryanka

Schneider;

spirlin;

RIBE SRBIJE

129

D 2-3+7-10; A 3+10-18; Llat 42-57; DF 5.2-2.5 (2.4). Telo je visoko i bočno spljošteno. Dužina glave iznosi 22.7-27.4% standardne dužine. Prečnik oka iznosi 5.4-8.3% dužine glave. Broj ždrelnih zuba je veoma varijabilan. Bočna linija je u vidu dvostrukog niza pora. Leđa su maslinasto-zelena, bokovi srebrnasti sa zelenkastom uzdužnom prugom po sredini. Naraste do 16 cm. Živi u manjim jatima u potocima i rečicama, a ređe i u većim rekama, na mestima gdesejeu jaka a dno tvrdo. Hrani seularvama i adultima insekata. Mresti majustruja, i junu, na šljunkovitoj podlozi plićacima. Kod nas se sreće u vodama sva tri sliva. Nema nikakav ribolovni značaj, mada se negde koristi kao mamac u krivolovu pastrmki. Za jadranski sliv je opisana zasebna podvrsta, A. b. ohridanus (Karaman, 1928), u odnosu na dunavsku, nominotipsku podvrstu.. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

130

FAMILIA CYPRINIDAE

Alburnus Heckel, 1843

Telo im je izduženo i bočno spljošteno. Trbuh je zaobljen, a repna drška sa ventralne strane bočno spljoštena. Usta su mala, terminalna, koso postavljena. Leđno peraje je malo, relativno dosta pozadi postavljeno, a analno dugačko. Bočna linija je potpuna. Ždrelni zubi su dvoredni. Alburnus albidus (Costa, 1838)

plašica (alborela)

white bleak

Taksonomski status ove vrste nije validan i često se smatra podvrstom A. alburnus alborella. D 3+7-9; A 3+10-17; Llat 45-56; sLlat 8-11; iLlat 3-5; vertebrae 38-42; DF 5.2-2.5. Telo je izduženo, bočno spljošteno. Dužina glave iznosisa17.3-34% standardne dužine.i analnog Krljušti su srebrnaste, i lako se skidaju tela. Između trbušnih peraja otvora postoji sitne uzak ventralni greben, koji je go, bez krljušti. Naraste do 20 cm. Živi u vodama jadranskog sliva, pri površini, u jatima. Veštački je unesena u Vlasinsko jezero. Mresti se od marta do jula, na peskovitom, šljunkovitom i kamenitom dnu. Inkubacija ikre traje do 5 dana. Životni vek je kratak, svega oko 5 godina. Nema nikakav ribolovni značaj u Srbiji, mada se lovi sporadično. Za jadranski sliv Balkana opisana je u odnosu na nominotipsku, zasebna podvrsta A. a. alborella (de Filippi, 1844). Status ugroženosti u Srbiji: DD.

131

RIBE SRBIJE

Alburnus alburnus (Linnaeus, 1758)

bleak,

Ukelei;

ablette;

ukljeva (uklija) ukleyka

D 3-4+7-9; A 3+15-20; Llat 45-55; sLlat 7-9; iLlat3-4; vertebrae 42-45; DF 5.2-2.5. Telo je izduženo, dosta bočno spljošteno. Glava je mala (19.6-24.1% SL). Telo je po leđima maslinasto-zeleno, a bokovi i trbuh su srebrnasti. Između trbušnih peraja i analnog otvora postoji uzak ventralni greben, koji je go, bez krljušti. Krljušti se veoma lako skidaju sa tela. Naraste do 25 cm. Živi u velikim sporotekućim rekama i jezerima, u jatima, pri površini vode, ali se sreć e i u rekama brzog toka i relativno malog volumena vode. Nastanjuje vode Dunavskog i Egejskog sliva. Hrani se planktonskim račićima, larvama insekata i insektima sa površine vode. Mresti se od maja do juna, u plitkoj vodi, iznad kamenitog dna. Polaže do 6.5 hiljada komada ikre, čija inkubacija traje 5-10 dana. Polnu zrelost

132

FAMILIA CYPRINIDAE

stiče sa 2-3 godine starosti. Ima određen privredno- i sportsko-ribolovni značaj u Srbiji, kao i upotrebu za mamac pri lovu grabljivih riba. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

133

RIBE SRBIJE Arystichthys Oshima, 1919

Telo je visoko, donekle bočno spljošteno. Glava je velika, ne staje u standardnu dužinu 3 puta. Usta su gornja. Oko je nisko postavljeno. Krlušti su sitne. Bočna linija je kontinuirana. Ždrelni zubi su jednoredni. Arystichthys nobilis (Richardson, 1844)sivi tolstolobik

gray bighead;

tolstolobik serij

D 3+7-10; A 3+12-17; P 1+15-17; V 2+7-8; Llat 95-104; DF 4-4. Oko se nalazi ispod visine zadnjeg ugla usta. Početak osnove leđnog peraja je iza nivoa završetka osnove trbušnih. Vrh unazad položenog grudnog peraja premašuje osnovu trbušnog. Od trbušnog do analnog peraja je na trbuhu oštar greben. Branhiospine nisu međusobno stasle. Dužina crevnog trakta približno odgovara dužini tela. Kod mlađih primeraka bokovi su zlatno-žute boje, kod starijih sivo-smeđi, sa mramoriranim šarama. Naraste do 50 kg težine. Živi u sporotekućim i stajaćim vodama dunavskog sliva i sliva Belog Drima. Do sad je ova vrsta bila prisutna uglavnom u ribnjacima, gde se uzgaja zajedno sa drugim vrstama unesenim iz Azije (postojbina je Centralna i Južna Kina). U prirodnim staništima živi u jatima i kreće se u srednjim i gornjim slojevima vode. Hrani se fito- i zooplanktonom, sa podjednakom zastupljenošću obeove planktonske komponente u ishrani, kao i detritusom. Mresti se tokom leta, pri dnu, na dubini od oko 2 m (u postojbini, kod nas, prema dostupnim podacima, za sad samo u kontrolisanim uslovima, veštački). Polaže do 50 hiljada komada ikre po kilogramu telesne težine. Lovi se u privrednom ribolovu mrežarskim alatima, a u sportskom ribolovu tehnikama ribolova na plovak, sa hlebom kao mamcem. Čest je krivolov ove vrste „grabuljanjem“ (kačenjem velikim udicama za telo). Status ugroženosti u Srbiji: NE.

134

FAMILIA CYPRINIDAE

Aspius Agassiz, 1835

Ribe izduženog, vretenastog tela i bočno spljoštene repne drške. Deo ispred repne drške (između trbušnih i analnog peraja) je takođe sužen sa ventralne strane i obrazuje greben, koji je go, bez krljušti. Leđno peraje ima 7-10, a analno 10-15 granatih žbica. Aspius aspius (Linnaeus, 1758)

asp;

Rapfen;

aspe;

bucov (bolen) –tolstoshcekij rebenok

D 3+8-10; A 3+11-15; Llat 64-74; sLlat 11-14; iLlat 5-6; DF 5.3-3.5. Telo je izduženo, vretenasto. Najveća visina tela iznosi 24-28% standardne dužine. Dužina glave iznosi 22-27% standardne dužine. Usta su veoma velika. Donja vilica štrči vrhom napred pred gornjom i nosi zadebljanje, za koje postoji odgovarajući usek na vrhu gornje vilice. Krljušti su relativno sitne i čvrsto pričvršćene. Leđa su plavo-zelena, a bokovi i trbuh srebrni. Naraste do 1.2 m i 12 kg. Živi u sporotekućim i stajaćim vodama, kod nas samo u slivu

RIBE SRBIJE

135

Dunava. Mladi su jatne ribe, a odrasli žive u grupama ili zasebno. Najčešće obitavaju na prelivima brzaka u tišake i iza prirodnih i veštačkih zaklona, leti na maloj dubini, zimi dublje. Mladi se hrani zooplanktonom i larvama insekata, a odrasli (preko 30 cm dužine) ribom i vodi grabljivi način života. Mresti se na mestima sa tvrdim dnom, gde je vodena struja jača. Polaže do 500 hiljada komada ikre. Inkubacija traje 10-15 dana. Polnu zrelost stiče sa 4-5 godina života. Kao pripadnik IV kvalitetne kategorije ribe, bucov ima mali privredno-ribolovni značaj, ali je izuzetno atraktivna vrsta za sportski ribolov i lovi se uglavnom veštačkim mamcima, mučičarskim i varaličarsakim priborom, korišćenjem tehnike jako brzog povlačenja velikih mušica i varalica (leptira, voblera, pilkera, kašika) ispod same površine vode. Sportski ribolov prirodnim mamcima (živa ribica, mrtva ribica i parče ribe) je moguć, ali se retko primenjuje. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Barbus Cuvier, 1817

Telodrška je izduženo, poprečnom ili malo bočno spljošteno. Repna je bočnonaspljoštena. Napreseku glavi suoblo donja usta, polumesečastog oblika, oko kojih su 2 para brkova iste ili različite dužine. Leđno i analno peraje su kratke osnove. Bočna linija je potpuna. Ždrelni zubi su troredni. Crevo je kratko.

136

FAMILIA CYPRINIDAE

Barbus barbus (Linnaeus,1758)

barbel;

Barbe;

barbeau fluviatile;

mrena usach

D 3-4+8; A 3+5-6; Llat 53-65; sLlat 13-14; iLlat 7-9; DF 5.3.2-2.3.5. Telo je izduženo, donekle bočno spljošteno i kod krupnijih primeraka visoko (do 28% standardne dužine). Dužina glave iznosi 25-28.5% standardne dužine. Prednji i zadnji par brkova skoro su jednake dužine. Leđno peraje napred počinje snažnom, nazubljenom, tvrdom žbicom. Telo je srebrnaste boje, sa zelenkastim leđima. Peraja su sivkasta, analno i trbušna crvenkasti. Naraste do 91 cm i preko 8 kg. Živi na dnu u manjim rečicama i rekama, na mestima gde je jača vodena struja, a dno peskovito ili šljunkovito. Nastanjuje sliv Dunava i Vardara. Hrani se larvama insekata, račićima, crvima i mekušcima. Mresti se!),u čija majuinkubacija i junu, na šljunkovitom dnu. Polaže do 32 hiljade ikre (otrovna traje 10-15 dana. Polnu zrelost stiču sakomada 3-5 godina. Izuzetno su atraktivne za sportski ribolov i love se larvama vodenog cveta (Ephemera sp.), glistama, crvićima i valjcima od kukuruznog ili pšeničnog brašna, tehnikama ribolova na plovak („na vožnju“ štek-pul štapovima i bolonjez) i dubinskog ribolova (kockica sira ili mesnog nareska kao mamci). Moguć je i lov sitnim varalicama (leptiri veličine 00-1 i vobleri veličine do 4 cm), pri dnu, u hladnijem periodu godine. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

137

RIBE SRBIJE

Barbus cyclolepis (Heckel, 184)

istočna mrenka

GB–eastern brook barbel

D 10-12; A 8-9; P 17-18; V 10; DF 5.3.2-2.3.5. Prva, negranata žbica leđnog peraja nije pozadi nazubljena. Brkovi su dužinom jednaki prečniku oka ili su kraći od njega. Polegnuto unazad, analno peraje vrhom doseže repno. Telo je jednobojno, bez šara, sa sivo-smeđim leđima i srebrnastim bokovima i trbuhom. Naraste do 35 cm. Živi u rečicama i rekama sliva Egejskog mora (Struma, Marica), a kod nas je registrovana potočna mrena u Božičkoj i Lisinskoj reci. Njen taksonomski status nije tom prilikom određen, ali bi ona, prema distribuciji istočne mrenke u Strumi, mogla pripadati upravo ovoj vrsti. Mlade ribe se, pored beskičmenjaka dna, hrane i biljkama, a odrasli faunom dna, uključujući i ikru i mlađ drugih riba. Mresti se od aprila do jula, na šljunkovitom dnu. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

138

FAMILIA CYPRINIDAE

Barbus peloponnesius (Valenciennes, 1844)

potočna

mrena (sapača) GB brook barbel;

Hundsbarbe;

F barbeau truite

Vrsta ima krajnje nejasan taksonomski status, pa se navodi pod raznim imenima, od kojih je najčešće upotrebljavano B. meridionalis, sa više podvrsta. D 3-4+7-9; A 3+5; P 1+14-16; V 2+7-8; Llat 47-63; sLlat 10-13; iLlat 7-8; DF 5.3.2-2.3.5; branchiospinae I škržnog luka 8-9; vertebrae 39-40. Prva, negranata žbica leđnog peraja nije pozadi nazubljena. Prednji par brkova znatno je kraći od zadnjeg. Telo je srebrno-smeđe boje, sa smeđim mrljama po leđima i bokovima, koje često obrazuju mozaičnu šaru. Peraja su sivosmeđa, sa smeđim tačkama. Naraste do 40 cm. Živi u potocima, rečicama, jezerima i akumulacijama u sva tri sliva, na kamenitom ili šljunkovitom dnu. Mlade ribe se, pored beskičmenjaka dna, hrane i biljkama, a odrasli faunom

RIBE SRBIJE

139

dna, uključujući i ikru i mlađ drugih riba. Mresti se na kamenitom dnu, u plićaku sa brzom vodenom strujom, od maja do jula. Ima određen sportskoribolovni značaj i lovi se tehnikama ribolova na plovak (uglavnom bolonjez), a kao mamac se koriste crvi, gliste i razne larve vodenih insekata. Za dunavski i vardarski sliv opisana je podvrsta B. p. petenyi (Heckel, 1847), a za jadranski B. p. rebeli (Koller, 1925). Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Blicca Heckel, 1843

Monotipski je rod. Rasprostranjena je u Evropi, severnoj Maloj Aziji i Transkavkazju. Telo im je vrlo visoko i snažno bočno spljošteno. Usta su mala, subterminalna. Ždrelni zubi su dvoredni. Početak osnove analnog peraja je iza nivoa završetka osnove leđnog.

140

FAMILIA CYPRINIDAE

Blicca bjoerkna (Linnaeus, 1758)

krupatica (karapat-

ka, androga) G white bream; gustera

D Güster;

F breme bordeliére;

D 3+7-9; A 3+18-24; P 1+14-16; V 1+7-9; Llat 43-51; sLlat 8-10; iLlat 46; branchiospinae I škržnog luka 14-21; DF 5.2-2.5, ali može varirati: 5.(1-3)(1-3).5; vertebrae 40-42. Telo je vrlo visoko (do 42% standardne dužine). Krljušti su relativno krupne, dobro pričvršćene za telo. Leđa su sivo-plavičasta, a bokovi i trbuh srebrni. Neparna peraja sivkasta, a parna bledo-crvenkasta. Naraste do 36 cm i 1.25 kg. Živi u sporotekućim i stajaćim nizijskim vodama, u jatima nad muljevitim dnom. Hrani se crvima, larvama insekata, račićima, sitnim mekušcima i biljnom hranom. Mresti se od maja do jula u plićacima gusto obraslim vegetacijom, porcijalno. Položi do 109 hiljada komada ikre. Inkubacija traje 4-6 dana.

141

RIBE SRBIJE

Polnu zrelost stiče sa 3-5 godina starosti, a životni vek je oko 10 godina. Kao pripadnik IV kvalitetne kategorije, krupatica ima privredno-ribolovni značaj i lovi se mrežarskim alatima. Režim ribolova isti je kao i za deveriku. Ima i sportsko-ribolovni značaj i lovi se tehnikama ribolova na plovak i dubinskog ribolova, sa crvima, glistama i žitom kao najčešćim mamcima. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Carassius Jarocki, 1822

Telo je vrlo visoko, iz profila gotovo oblo, snažno bočno spljošteno. Glava je relativno mala. Repna drška je kratka i visoka. Leđno peraje je sa dugačkom osnovom. Prva žbica leđnog peraja je tvrda, sa zadnje strane nazubljena. Ždrelni zubi su jednoredni, visoki, uski i spljošteni. Carassius auratus (Linnaeus, 1758)–babuška (srebrni

karaš) GB–prussian carp;

D Giebel;

R serebryanij karas

142

FAMILIA CYPRINIDAE

D 3-4+14-19; A 3+5-6; P 1+14-18; V 1+7-8. Llat 28-32; sLlat 5-7; iLlat 5-7; branchiospinae I škržnog luka 35-54; vertebrae 29-31. Maksimalna visina tela iznosi 34-49% standardne dužine, dužina glave 24.7-30.5% standardne dužine, a dužina repne drške 16-24% standardne dužine. Gornja ivica leđnog peraja je konkavna. Prva žbica leđnog peraja je do polovine visine (od vrha prema osnovi) snažno nazubljena sa zadnje strane. Leđa su zelenkastosmeđa, a bokovi zelenkasto-sivi. do 45 cm i 3 kg. Živi je u stajaćim sporotekućim nizijskim vodama. UNaraste naše predele introdukovana iz istočnei Azije. Hrani se beskičmenjacima i raznovrsnom biljnom hranom. Mresti se od maja do jula, ali ponegde i do kraja leta, kad temperatura vode pređe 20oC. Polaže do 383 hiljade komada ikre, čija inkubacija traje 5-8 dana. Polnu zrelost stiče sa 2-4 godine, a životni vek joj je preko 20 godina. Novoformirane populacije su sastavljene isključivo od ženki, koje se razmnožavaju ginogenezom, a populacije koje su starije i ustaljene, sadrže i mužjake u procentualnom učešću koje odražava stanje populacije. Babuška ima kao pripadnik IV kvalitetne grupa („bela riba“) određen privrednoribolovni značaj i lovi se mrežarskim (uglavnom stacionarnim) alatima, manje samolovnim alatima. Sportski ribolov na nju se obavlja tehnikama ribolova na plovak i dubinskog ribolova, sa glistama, crvima, žitom, kukuruzom, hlea. gibelio (Bloch, 1783) bom i valjcima od brašna kao Status mamcima. PodvrstauC.Srbiji: navodi se za evropske vode. ugroženosti NE.

RIBE SRBIJE

143

Carassius carassius (Linnaeus, 1758) karaš (koreselj) GB crucian carp; D–Karausche; F –carassin; R karas

D 3-4+14-21; A 3+5-8; Llat 30-34; sLlat 7-8; iLlat 6-7; branchiospinae I škržnog luka 24-33. Postoje dve forme, visoka (maksimalna visina iznosi 4356% standardne dužine) i niska (30.3-36% standardne dužine). Dužina glave iznosi 24-31% standardne dužine, a dužina repne drške 16-21% standardne dužine. Gornja ivica leđnog peraja je konveksna. Prva žbica leđnog peraja je

144

FAMILIA CYPRINIDAE

više od polovine visine (od vrha prema osnovi) sitno nazubljena sa zadnje strane. Leđa i bokovi su zlatno-smeđi, trbuh žut. Naraste do 50cm i 5 kg. Živi u stajaćim vodama, a ređe u mirnim delovima sporih nizijskih tekućica. Hrani se beskičmenjacima dna i biljnom hranom. Mresti se od maja do jula, porcijalno, u plitkoj vodi gusto zarasloj u vegetaciju. Polaže do 244 hiljade komada ikre, čija inkubacija traje 5-8 dana. Polnu zrelost stiču pri uzrastu od 3-4 godine. Zbogribolovni retkosti, značaj. ova vrstaSportski nema privredno-ribolovni, gotovosedaistim nema ni sportsko ribolov na karaša aobavlja tehnikama kao i kod ribolova babuške. Status ugroženosti u Srbiji: VU.

145

RIBE SRBIJE Chalcalburnus Berg, 1933

Sitne ribe izduženog, bočno spljoštenog tela. Iza nivoa trbušnih peraja trbuh je bočno spljošten i tu se pruža greben, koji je delimično ojačan krljuštima u prednjem delu. Usta su mala, koso postavljena, terminalna ili gornja, bez brkova. Ždrelni zubi su u dva reda. Bočna linija je potpuna. Chalcalburnus chalcoides (Güldenstadt, 1772) bucov,

(pegunca)

GB shemaya;

D–Seelaube;

R–shcemaya

D 2-3+7-9; A 3+14-20; Llat 58-68; DF 5.2-2.5. Krljušti su sitne i čvrsto pripojene za telo. Leđa su zelena, a bokovi i trbuh srebrnasti. Leđno, analno i trbušna peraja su crvenkasti. Naraste do 40 cm. Kod nas živi u Dunavu i njegovim velikim pritokama, u jatima. Hrani se larvama insekata, planktonskim račićima i insektima sa površine vode. Mresti se od aprila do juna. Ženka položi do 24 hiljade komada ikre. Polnu zrelost stiču pri uzrastu od 34 godine. Retka je vrsta u vodama Srbije i stoga nema nikakav ribolovni značaj. Za dunavski sliv se navodi podvrsta C. c. mento (Agassiz, 1832). Status ugroženosti u Srbiji: DD.

146

FAMILIA CYPRINIDAE

Chondrostoma Agassiz, 1835

Telo je izduženo. Krljušti su čvrsto pripojene. Bočna linija je potpuna. Trbušna strana tela je zaobljena, bez grebena. Usta su mala, donja i ne dosežu zadnjim krajem nivo prednje ivice oka. Nemaju brkova. Ždrelni zubi su jednoredni, izduženi i bočno spljošteni. Chondrostoma nasus (Linnaeus, 1758) skobalj (podust)

G nase;

D–Nase;

F–hotu;

R–podust

D 3-4+8-10; A 3+8-12; Llat 56-66; sLlat 8-9; iLlat 4-6; DF (5-7)-6. Telo je umereno izduženo, donekle bočno spljošteno. Glava je mala (17.5-24.5% standardne dužine). Vrh rostruma je jako istaknut i jasno štrči ispred prednjeg vrha gornje vilice. Leđa su sivo-zelena, a bokovi i trbuh srebrni. Peraja su crvenkasta. Naraste do 50 cm i 6 kg. Živi u rečicama, rekama i jezerima, kod nas u sva tri sliva. Boravi nad peskovitim i šljunkovitim dnom, u jatima. Hrani se uglavnom insektima sa površine vode, ali i beskičmenjacima dna i algama sa kamenja. Mresti se od marta do maja, kad migrira uzvodno u manje rečice, gde polaže ikru na kamenito ili šljunkovito dno u količini od oko 10 hiljada komada. Polnu zrelost stiče sa 3-4 godine, a životni vek mu je oko 9 godina. U okviru širokog areala rasprostranjenja, nekada opisane podvrste iz sliva Vardara i iz Prespanskog jezera dignute su na nivo zasebnih vrsta,C. vardarensis Karaman, 1928 i C. prespensis Karaman, 1924, ali je podvrsta iz Belog Drima, C. n. ohridanus Karaman, 1924 zadržala taj status u odnosu na nominotipsku, dunavsku podvrstu. Skobalj je atraktivna ribolovna vrsta, posebno na visijskim tekućicama, gde se lovi na plovak, sa hlebom i zelenom algom kao mamcima, uglavnom bolonjez tehnikom, mada je ribolov moguć i pul-štek štapovima. Na nizijskim tekućicama je, kao pripadnik IV kvalitetne grupe („bela riba“), od manjeg privredno-ribolovnog značaja i uglavnom se ulovi mrežarskim alatima. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

RIBE SRBIJE

147

Ctenopharyngodon Steindachner, 1866

Krupne ribe vretenastog tela i dorzoventalno donekle spljoštene, široke glave, sa širokim, terminalnim ustima, čije su usne debele. Krljušt je krupna, dobro usađena u kožu. Bočna linija je potpuna. Trbuh je zaobljen, ne postoji nikakav greben. Ždrelni zubi su dvoredni, izduženi, proširene i izbrazdane mastifikatorne površine.

148

FAMILIA CYPRINIDAE

Ctenopharyngodon idella (Valenciennes, 1844) beli amur

GB white grasscarp;

D Weisse amur;

R–amur belij

D 3+7; A 3+8; P 1+16-19; V 1+7-8; Llat 40-47; sLlat 5-7; iLlat 5; branchiospinae I škržnog luka 12; DF (5)4.(1)2-(1)2.4(5). Crevo je 2-3 puta duže od tela. Leđa su maslinasto-zelena do smeđe-zelena, bokovi zlatno-zeleni, a trbuh beo. Naraste do 1.2 m i 35 kg. Poreklomzi Amura i reka Kine, introdukovan kod nas. Živi u sporotekućim vodama i jezerima bogatim vegetacijom. Hrani se oC u makrofitskom vegetacijom. Mresti se pri temperaturi vode od preko 26 brzoj vodi, na peskovitom ili kamenitom dnu. Do skoro se smatralo da se kod nas mresti isključivo veštački, ali je utvrđeno da se i u našim vodama (Dunav) mresti prirodno. Položi 0.8-1.5 milion komada ikre. Inkubacijareik je 32-40 sati. Polnu zrelost dostiže sa uzrastom od 4 godine, a životni vek je 20-ak godina. Unesen je u sva tri sliva. Ima znatan privredno-ribolovni značaj (II kvalitetna grupa) i lovi se mrežarskim i samolovnim alatima, ali srazmerno retko. U zadnje vreme, sportsko-ribolovni značaj ove vrste je sve veći, a uglavnom se lovi tehnikama dubinskog ribolova korišćenim za ribolov šarana, sa širim opsegom mamaca (grašak, voće i dr.). Status ugroženosti u Srbiji: NE.

149

RIBE SRBIJE Cyprinus Linnaeus, 1758

Telo je umereno izduženo i bočno spljošteno. Osnova leđnog peraja je dugačka. Krljušti su krupne. Bočna linija je potpuna. Usta su terminalno postavljena i u uglovima nose po 2 brka, od kojih je prednji mnogo kraći od zadnjeg, a često i sasvim redukovan (samo jedna vrsta roda nema uopšte brkove). Leđa i trbuh su zaobljeni. Ždrelni zubi su troredni, molariformni. Cyprinus carpio Linnaeus, 1758

GB–carp;

D Karpfen;

F carpe

šaran (krap) sazan

D 2-4+17-22; A 2-3+4-6; P 1+14-18; V 2+7-9; Llat 34-40; sLlat 5-7; iLlat 5-7; branchiospinae I škržnog luka 22-28. Među“divljim“ oblicima šarana razlikujemo 4 varijeteta: tipicus, gibbosus, oblongus i hungaricus. Međusobno se razlikuju po visini tela i stepenu bočne spljoštenosti tela. Osim“divljih“ varijeteta šarana sa krljuštima po celom telu (šupner), uzgojem su dobijeni varijeteti, koji se mogu sresti i u prirodnim staništima: velekrljuštasti (cajler)–sa redom krljušti uz leđa, bočnu liniju i trbuh; malokrljuštasti (špigler)–sa redom krljušti uz leđa i pojedinačnim krljuštima uz osnove peraja; goli (lederer)–potpuno bez krljušti na telu. Šupneri“divlji“ varijeteti se i po odnosu visine i dužine (1:3.5-5.0) razlikuju od ostalih, uzgojnih varijeteta (1:2.2-3.0). Prva žbica leđnog peraja je sa zadnje strane testerasto nazubljena. Boja tela je varijabilna i zavisi staništa; ide 1odmžućkasto-zlatne, preko do gotovo crne.od Naraste preko i 27 kg. Živi u nizijsk imsrebrno-zelenkaste, sporotekućim i stajaćim vodama sva tri velika sliva, u mirnijim delovima obraslim vegetacijom, ali i u vodenoj struji. Hrani se faunom dna, biljnim materijalom, a odrasli i sitnom ribom. Mresti se grupno (1 ženka sa 3-4 mužjaka), od druge polovine aprila (kad temperatura vode pređe 18oC) do jula, pa čak i avgusta, porciono, na plitkim, zatravnjenim sektorima plavne zone. Polaže do 1.6 miliona komada ikre, čija inkubacija traje 3-6 dana. Polnu zrelost stiče pri uzrastu od 2-4 godine. Ima veliki privredno- i sportsko-ribolovni značaj. Lovi se samolovnim

150

FAMILIA CYPRINIDAE

i mrežarskim alatima, ređe udičarskim (samica i struk). Sportsko-ribolovni značaj je takođe veliki. Moguće je loviti šarana tehnikama ribolova na plovak (posebno meč tehnikom), ali se više koriste tehnike dubinskog ribolova, sa vezivanjem mamaca za udicu“na dlaku“ i korišćenjem kako tradicionalnih mamaca (brašneni valjci, gliste, crvi, kukuruz), tako i novih (boili kuglice), najraznovrsnijih aroma (anis, banana, jagoda). Moguć je i površinski ribolov, sa hlebomperioda kao mamcem, i ribolov varalicama tokom hladnijeg godine. kao Smatra se dasitnim su gasilikonskim Rimljani početkom Nove Ere doneli u Evropu. Minimalna dozvoljena dužina ulova šarana je 30 cm SL, a lovostaj traje od 31. marta do 31. maja. Status ugroženosti u Srbiji: LR(nt).

151

RIBE SRBIJE Gobio Cuvier, 1817

Ribe male do srednje veličine. Usta su donja ili subterminalna, sa jednim parom brkova u uglovima. Bočna linija je potpuna. Branchiospinae su kratke. Ždrelni zubi su dvoredni. Evropske Gobio spp. klasifikovane su u tri podroda: Gobio Banarescu, 1964 (sa vrstom G. gobio), Romanogobio Banarescu, 1964 (sa vrstama G. kessleri, G. albipinnatus i G. persus) i Rheogobio Banarescu, 1964 (sa vrstom G. uranoscopus). Gobio albipinnatus Lukasch,1933

GB whitefin gudgeon;

govedarka

R beloperij peskar

D 3+7-8; A 2-3+6-7; P 1+12-16; V 2+6-8; Llat 38-45; sLlat 5-6; iLlat 35; DF 5.(1-3)-(1-3).5. Telo je izduženo (maksimalna visina je 16-24% standardne dužine), vretenasto. Dužina glave je 22-28% standardne dužine. Zadnji ventralni deo glave ispred i između osnove grudnih peraja je go, bez krljušti. Prečnik oka je jednak međuočnom rastojanju ili je malo veći od njega. Telo je smeđe-zelenkasto, tamnije na leđima.

152

FAMILIA CYPRINIDAE

Iznad bočne linije pruža se uzdužni niz krupnih tamnih tačaka od kraja glave do osnove repnog peraja. Sva peraja su bez ikakvih šara na sebi. Naraste do 13 cm. Prema podacima iz literature, ova vrsta bi trebalo da živi kod nas u brzim rečicama sliva Dunava, na peskovitom i šljunkovitom dnu. Do sad je sa sigurnošću nađena u području jugozapadno od Valjeva (sliv Kolubare), u sokobanjskoj Moravici i Moravi. Hrani se larvama insekata, račićima i crvima. Mresti maja i juna meseca. nikakav privredno-ribolovni značaj,sea tokom ni sportsko-ribolovni značaj Nema nije veliki. Uglavnom se lovi tehnikama ribolova na plovak. Za naše područje opisana je podvrsta G.a. vladykovi Fang, 1943. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Gobio gobio Linnaeus, 1758

GB gudgeon;

D Gründling;

krkuša (govedarica) F goujon;

R peskar

RIBE SRBIJE

153

D 2-3+ 6-8; A 2-3+5-7; P 1+13-16; V 2+6-8; Llat 36-46; sLlat 5-7; iLlat 4-5; DF 5.(1-3)-(1-3).5. Telo je izduženo (maksimalna visina je 17-21% standardne dužine), vretenasto. Dužina glave je 24-29.5% standardne dužine. Repna drška je bočno spljoštena, kratka i visoka. Njena visina u prednjem delu je manja ili jednaka minimalnoj visini tela, a neposredno pre repnog peraja je veća od 1/3 dužine repne drške. Brkovi ne dosežu zadnju ivicu oka. Leđa su smeđa, su nepravilne tamnije tačke, na bokovima niz bokovi krupnihsvetlo-smeđi. mrlja. PerajaDuž noseleđa tamne mrlje. Naraste do 20 cm. a Živi u rečicama i potocima, ali i u nizijskim delovima velikih reka bogatijih kiseonikom, na tvrdom, kamenitom i šljunkovitom dnu. Ima je u vodama sva tri naša sliva. Hrani se beskičmenjacima dna: larvama insekata, crvima, račićima i sitnijim mekušima. Mresti se tokom maja i juna, među kamenjem i vegetacijom u struji vode. Polaže do 3 hiljade komada ikre, čija inkubacija traje 15-20 dana. Polnu zrelost stiču sa 2-3 godine, a životni vek im je do 8 godina. Osim kao riba koja se koristi često za mamac, krkuša se lovi i tehnikom ribolova na plovak (obično bolonjez), sa larvama vodenih insekata i crvima kao najčešćim mamcima. Na području Srbije žive dve podvrste: G. g. obtusirostris Cuvier & Valenciennes, 1844 (dunavski sliv) iG. g. ohridanus Karaman, 1924 (sliv Belog Ddrima), dok je za sliv Vardara pitanje podvrste još nejasno. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

154

FAMILIA CYPRINIDAE

Gobio kessleri Dybowski, 1862

Keslerova krkuša

GB Kessler's gudgeon;

R peskar Kesslera

D 3+7-9; A 2+5-7; P 1+12-16; V 1+6-7; Llat 40-44; sLlat 5-5.5; iLlat 34. Dužina glave staje u standardnu dužinu tela oko 4.5 puta. Oko u dužinu glave stajeivicu 4-4.5oka. puta. Brkovi dugi; unazad lakoizmeđu dosežuosnove vrhovima zadnju Prostor nasu ventralnoj strani položeni, tela u nivou grudnih peraja je go, bez krljušti. Telo je svetlije boje, sa zelenkastim leđima i srebrnastim bokovima i trbuhom. Duž sredine boka pruža se ponekad niz od krupnih, ali nejasnih, slabije uočljivih mrlja. Leđno i repno peraje nose tamnije tačkice. Naraste do 13 cm. Živi u vodama dunavskog sliva (podvrstaG. k. banaticus Banarescu, 1953 opisana je na osnovu primeraka iz Nere u južnom Banatu), a zabeležena je i u Vardaru (podvrsta G. k. banarescui Dimovski & Grupče, 1971), pa je moguće da je ima i u Pčinji, Lepencu i

155

RIBE SRBIJE

Nerodimki. Živi u brzoj vodi na šljunkovitom dnu. Hrani se račićima i larvama insekata. Mresti se u junu mesecu. O detaljima mresta se malo zna. Privredno-ribolovnog značaja nema, a sportski ribolov na ovu vrstu može se obavljati kao i kod krkuše. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Gobio uranoscopus Agassiz, 1828

tankorepa krkuša

(zvezdogled) GB Danubian gudgeon;

D Steingressling

D 2-3+7-9; A 2-3+5-7; P 1+13; V 1+6; Llat 41-44; sLlat 5-6; iLlat 4; DF 4(5).3(2)-(2)3.5. Brkovi su veoma dugi; položeni unazad, daleko premašuju nivo zadnje ivice oka. Najveća visina tela staje u standardnu dužinu oko 5.5 puta. Prečnik oka je jednak međuočnom prostoru ili je manji od njega. Prostor na ventralnoj strani tela, u nivou između grudnih peraja je pokriven krljuštima. Leđa su sivo-smeđa do tamno-smeđa, sa 5 tamnih krupnih mrlja,

156

FAMILIA CYPRINIDAE

koje polaze sa vrha leđa na dole, ali se ne spuštaju ispod nivoa bočne linije. Peraja (leđno i repno) nose smeđe mrlje na sebi. Naraste do 15 cm. Živi u manjim pritokama Dunava i u slivu Vardara, na tvrdom dnu, gde je vodena struja jaka a voda čista i bogata rastvorenim kiseonikom. U Srbiji je za sada ova vrsta nađena u slivu Velike Morave, a može se očekivati, kako u ostatku sliva Dunava (nominotipska podvrsta), tako i u Pčinji, Lepencu i Nerodimki G. u. stankoi Dimovski & Grupče, 1974). Hrani se lar(sliv Vardara, vama insekatapodvrsta i račićima. Mresti se tokom maja i juna, među kamenjem obraslim algama u struji vode. Privredno-ribolovnog značaja nema, a sportski ribolov na ovu vrstu može se obavljati kao i kod krkuše. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Hypophthalmichthys Bleeker, 1860

Telo je izduženo, ali i visoko, sa širokom glavom, koja staje 3 puta u standardnu dužinu. Trbušna strana tela je bočno spljoštena. Oko je postavljeno nisko, bliže donjoj strani glave. Bočna linija je potpuna, neprekinuta. Ždrelni zubi su jednoredni.

157

RIBE SRBIJE

Hypophthalmichthys molitrix (Valenciennes, 1844)

beli tolstolobik (glavaš) GB white bighead;

D Silberkarpfen;

R belij tolstolobik

D 3+7; A 2-3+11-14; P 1+16-18; V 1+6-8; Llat 110-129; sLlat 28-33; iLlat 16-28; DF 4-4. Glava je široka, sa gornjim ustima i okom nisko postavljenim. Duž ventralne strane tela je oštar trbušni greben. Leđno peraje je kratko i visoko. Krljušti su jako sitne. Ždrelni zubi su pljosnati, pločasto prošireni i izbrazdani na vrhu. Branhiospine su međusobno srasle i obrazuju rešetku za filtriranje fitoplanktona, koji je glavnina hrane. Leđa su srebrnastozelena, a bokovi i trbuh srebrnasti. Naraste do 1 m i preko 30 kg težine. Introdukovana vrsta iz Amura i Kine, gde joj je postojbina. Živi u sporotekućim i stajaćim mirnim vodama, bogatim planktonom i vegetacijom.

Mresti se za sad uglavnom veštački, mada ima podataka da se u Tisi i Dunavu mresti i na slobodi; prirodni mrest se odvija tokom leta pri tempera-

158

FAMILIA CYPRINIDAE

turi vode od 26-30oC, u vodenoj struji. U postojbini polnu zrelost dostiže sa 6 godina starosti, pri 50 cm dužine, a u područjima gde se nakon introdukcije aklimatizovao, polno sazreva ranije (2-3 godine). Mrest je porcijalan, a ukupna količina ikre je oko 500 hiljada komada. Životni vek je oko 20 godina. Ima ga u vodama sliva Dunava i Belog Drima. Lovi se u privrednom ribolovu mrežarskim alatima, a u sportskom ribolovu tehnikama ribolova na plovak, sa hlebom kao mamcem. Čest je krivolov ove vrste“grabuljanjem“ (kačenjem velikim udicama za telo). Status ugroženosti u Srbiji: NE.

Leucaspius Heckel & Kner, 1858

Sitne, izdužene ribe, donekle bočno spljoštenog tela. Usta su terminalna ili slabo gornja, koso postavljena, bez brkova. Bočna linija je nepotpuna. Ždrelni zubi su jedno- ili dvoredni.

159

RIBE SRBIJE

Leucaspius delineatus (Heckel, 1843) belka (belica)

GB belica; D Moderliechen; R– verchovka

F able de Heckel;

D 2-3+7-9; A 3+10-13; uzdužni niz nosi 40-52 krljušti. Llat 0-12. Telo je izduženo, malo bočno spljošteno. Usta su sa debelim usnama. Bočna linija je nepotpuna, a može i odsustvovati, obično ima 5-12 krljušti. Krljušti su krupne i lako se skidaju s tela. Između trbušnih i analnog peraja je oštar trbušni greben. Telo je srebrnaste boje. Naraste do 12 gusto cm. Živiobraslim u sporotekućim rekama i jezerima, u velikim jatima, u delovima vegetacijom. Nastanjuje sliv Dunava. Veoma otporna na nepovoljan temperaturni režim i deficit kiseonika leti. Hrani se finim biljnim materijalom, larvama insekata i račićima. Mresti se tokom juna i jula, u plićacima obraslim vegetacijom. Ikru polaže u trakama. Ženka ima kratak ovipositor (legalicu). Mužjak vodi brigu o ikri. Polno je zrela sa 2 godine starosti. Nema nikakav ribolovni značaj, osima negde kao riba za mamac. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

160

FAMILIA CYPRINIDAE

Leuciscus Cuvier, 1817

Telo je izduženo. Oči su na glavi prilično napred postavljene. Preorbitale ne doseže prednju ivicu oka. Repna drška je dugačka i bočno spljoštena. Prva žbica leđnog peraja nije tvrda, niti nazubljena. Bočna linija je potpuna. Ždrelni zubi su dvoredni. Nemaju brkova. Leuciscus cephalus (Linnaeus, 1758)

GB chub;

Döbel;

chevaine;

klen golov

D 3+8-9; A 3+7-10; V 2+8; Llat 43-47; DF 5.2-2.5. Usta su velika i zadnjim uglom lako dosežu nivo prednje ivice oka. Međuočno rastojanje je veoma široko (bar dvostruko veće od prečnika oka) i zaravnjeno. Zadnja ivica leđnog i analnog peraja je blago zaobljena. Leđa su zelenkasta, bokovi žućkasti, a trbuh beo. Naraste preko 80 cm i 4 kg. Živi u brzim rečicama i rekama sva tri morska sliva naših područja, na kamenitom i šljunkovitom dnu. Hrani se u mladosti beskičmenjacima (račići, larve insekata), a stariji primerci i ribom. Mresti se od aprila do juna na kamenitom dnu u mirnijim delovima reka obraslim vegetacijom. Polaže do 200 hiljada komada ikre, čija inkubacija traje 6-8 dana. Polnu zrelost stiče pri uzrastu 3-4 godine. Životni vek je 8-9 godina. Ima znatan sportsko-ribolovni značaj i lovi se uglavnom različitim tehnikama ribolova na plovak, sa skakavcima, popcima, muvama, crvićima, glistama i sezonskim voćem (višnje, trešnje, dudinje, maline, kupine) kao mamcima. U zadnje vreme, sve više se lovi varaličarskim i mušičarskim tehnikama, sličnim veštačkim macima kao pastrmka. U odnosu na dunavsku i vardarsku, nominotipsku podvrstu, u jadranskom slivu opisana je zasebna podvrsta, L. c. albus Bonaparte, 1838. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

161

RIBE SRBIJE

Leuciscus idus (Linnaeus, 1758)

GB–orfe;

D Nerfling;

jaz (jez, brotfiš)

F ide mëlanote;

R yaz

162

FAMILIA CYPRINIDAE

D 2-3+7-9; A 2-3+9-12; Llat 51-63; sLlat 8-9; iLlat 4-5. DF 5.3- 3.5; branchiospinae I škržnog luka 10-11; vertebrae 44-47. Telo je ujedno i visoko i izduženo. Glava je velika i široka. Leđa su tamno-siva, bokovi i trbuh srebrnasti. Naraste preko 1 m. Živi u Dunavu i pritokama sporog toka, kao i u stajaćim vodama, u jatima. U mladosti se hrani beskičmenjacima dna (larve insekata, račići, mekušci), a kao odrastao i ribom. Mresti se aprila i maja, u plitkom, šljunkovitom sa vegetacijom. 114 hiljada da ikre, čija inkubacija priobalju traje od 15-20 dana. PolnuPolaže zrelostdodostiže sa 3-6 komagodina starosti. Jaz, kao pripadnik IV kvalitetne grupe („bela riba“) ima određen privredno-ribolovni značaj, ali se uglavnom ne lovi ciljno jer je retko gde ravnomerno i stalno učestala vrsta. U sportskom ribolovu je dosta značajna vrsta i lovi se prirodnim mamcima (gliste, crvići, hleb i dr.) tehnikom na plovak (uglavnom meč) i dubinskom tehnikom, a i varaličarskom tehnikom (leptiri veličine 1-3, vobleri veličine do 5 cm i male silikonske varalice). Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Leuciscus leuciscus (Linnaeus, 1758)

G dace;

Hasel;

vandoise;

klenić (brzak) elets

163

RIBE SRBIJE

D 3+7-8; A 3+8-10; P 1+14-16; V 2+8; Llat 46-53; sLlat 7.5-8; iLlat 3.54; DF 5.2-2.5. (varijabilno u drugom redu od 1-3). Telo je prilično izduženo, kompaktno i nisko. Prečnik oka ne staje dva puta u međuočno rastojanje. Usta su mala, subterminalna. Leđno i analno peraje su udubljeni sa zadnje strane. Leđa su modro-crna, a bokovi i trbuh srebrno-beli. Naraste do 30 cm. Živi u rečicama dunavskog sliva naših područja, na šljunkovitom i kamenitom Hrani se larvama insekata.algama Mresti isevegetacijom. od marta doPolaže maja udovodenoj strujidnu. na kamenitom dnu obraslom 27.5 hiljada komada ikre. Kod oba pola se u mrestu javljaju na glavi sitne rožne kvržice. Polnu zrelost stiče sa 3-4 godine starosti. Nema nikakav privrednoribolovni značaj, dok je u sportskom ribolovu slučajni ulov pri lovu na klena i nema veći značaj zbog relativno male prosečne veličine primeraka. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Leuciscus souffia Risso, 1826 svetlica (jelšovka)

GB blageon;

Strömer;

seufe

164

FAMILIA CYPRINIDAE

D 2-3+8-9; A 2-3+8-10; P 14-15; V 10; Llat 45-61; sLlat 9-10; iLlat 4-5; DF 5.2-2.5(4). Telo je izduženo, vretenasto. Usta su donja. Leđno i analno peraje imaju zadnju, slobodnu ivicu udubljenu ili ravnu. Leđa su tamna, plavičastog odsjaja, a bokovi i trbuh svetliji, srebrnasti. Duž boka postoji široka ljubičasta pruga, a bočna linija je obojena žućkasto-narandžasto. Naraste do 25 cm. Živi u jatima, u brzim rekama i planinskim jezerima. Kod nas u vodama crnomorskog sliva živi podvrsta 1844, u planinskim rekama. Najpouzdaniji nalazi L.s. kodagassizi nas su izValenciennes, Drine i našeg gornjeg dela Dunava (ušće Drave). Hrani se larvama insekata, račićima i algama. Mresti se od marta do maja, pa i jula, na šljunkovitom dnu u vodenoj struji. Polaže do 8 hiljada komada ikre. Kod oba pola se na glavi i telu u vreme mresta pojavljuju beličaste sitne kvržice. Nema privredno-ribolovnog značaja, sportsko-ribolovni značaj je nepoznat. Status ugroženosti u Srbiji:: DD.

RIBE SRBIJE

165

Pachychilon Steindachner, 1896

Endemičan rod Balkanskog poluostrva. Pachychilon macedonicus (Steindachner, 1892)

mergur

D 9-10; A 9-11; P 12-14; V 9. DF 4-4(5); Llat 36-40. Telo je umereno visoko. Krljušti su relativno krupne. Na glavi, ispred i između očiju ima malo grbavo uzdignuće. Usne su debele, mesnate. Leđa su zelenkasta, bokovi srebrnasti, a trbuh beo. Naraste do 18 cm. Živi u slivu Egejskog mora (Dojransko jez., Vardar), u jatima, u sporotekućim i stajaćim vodama bogatim vegetacijom, a introdukovan je i u Vlasinsko jezero. Hrani se crvima, larvama insekata i račićima.ima Mresti aprila i maja vegetacijom u plićaku. O ovoj vrsti, generalno, malosepodataka, pameđu i o njenom ribolovnom značaju. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

166

FAMILIA CYPRINIDAE

Pachychilon pictum (Heckel & Kner, 1858)

šaradan (moranec, brcak) GB moranec

D 3+7-9; A 3+8-10; P 1+11-16; V 2+7-8; Llat 40-49; sLlat 7-10; iLlat 35; branchiospinae I škržnog luka 9-14; vertebrae 34-38; DF (4)5-5(6). Telo je izduženo. Usne su debele, donja usna je sastavljena iz 3 dela. Ispred nozdrva se nalazi dubok nabor. Prva negranata žbica leđnog peraja je upadljivo kraća od ostalih žbica. Leđa su plavo-siva do crna, bokovi su svetliji, a trbuh je beo. Gornji delovi bokova su posuti sitnim crnim tačkama. Naraste do 16 cm. Endemična je vrsta jadranskog sliva Balkana, jer se sreće u basenima Ohridskog i Skadarskog jezera, u kojima obitava u priobalju, u jatima. U Srbiji nastanjuje sliv Belog Drima. Hrani se planktonskim organizmima i faunom dna (larve insekata, račići). Mresti se s proleća, od kraja marta do juna, pri temperaturi vode 12-17.5oC. Inkubacija ikre traje 7-10 dana. Nema gotovo nikakav ribolovni značaj, osim, možda, kao mamac za ribolov grabljivica. Status ugroženosti u Srbiji: VU.

167

RIBE SRBIJE

Pelecus Agassiz, 1835

Monotipski je rod. Telo je izduženo, bočno spljošteno. Trbuh je oštar u vidu grebena, sa krljušti, od iza glave do početka osnove analnog peraja. Usta su gornja, bez brkova. Leđno peraje je daleko pozadi, iza nivoa početka osnove analnog. Grudna peraja su veoma dugačka i unazad položena premašuju nivo osnove trbušnih. Analno peraje je veoma dugačko. Donji režanj repnog peraja je veći od gornjeg. Bočna linija je potpuna, talasasta, od nivoa grudnih peraja jako nisko postavljena. Krljušti su veoma sitne. Ždrelni zubi su dvoredni. Pelecus cultratus (Linnaeus,1758)

G checon;

Zeige;

sabljarka

chechon

D 2-3+6-7; A 2-3+24-29; Llat 90-115; sLlat 12-15; iLlat 3-5; branchiospinae I luka 18-23; vertebrae 50-52; DF 5.2-2.5. Telo je izduženo.

168

FAMILIA CYPRINIDAE

Trbušni greben je veoma izražen. Leđa su ravna iz profila, a trbuh blago lučno ispupčen. Usta su gornja. Glava je mala (do 21.5% dužine tela). Oko je krupno. Grudna peraja su dugačka (do 31% standardne dužine). Bočna linija počinje visoko i naglo se, u nivou iza osnove grudnog peraja, spušta nisko, blizu trbuha. Leđa su smeđa do crna. Bokovi i trbuh su srebrnasti. Naraste do 51 cm (1.5 kg). Živi u vodama sliva Dunava kod nas, u jatima. Hrani se račićima i insektima, odrasli sitnom se od maja do jula.traje Polaže 58 hiljada komada ikre,i na dno ribom. obrasloMresti vegetacijom. Inkubacija okodo 3 dana. Polnu zrelost stiče sa 3 godine starosti, a životni vek je 9 godina. Kao pripadnik poslednje kvalitetne grupe („bela riba“), sabljarka ima određen udeo u ulovu privrednih ribolovaca, koji je love plovećim mrežarskim alatima. U ulovu sportskih ribolovaca je slučajna vrsta, pri lovu drugih predstavnika“bele ribe“. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Phoxinus Rafinesque, 1820

Sitne ribe, izduženog tela. Krljušti su sitne. Bočna linija je potpuna ili nepotpuna. Glava je bočno spljoštena. Usta su terminalana, sub- ili supraterminalana. Brkova nema. Ždrelni zubi su dvoredni.

169

RIBE SRBIJE

Phoxinus phoxinus (Linnaeus, 1758)

pijor (bojanac, gagica, zelenak) G

minnow;

Elritze;

vairon;

R golyan

D 3+7-8; A 2-3+6-7; P 1+14-17; V 2+6-8; Llat 80-100; sLlat 16-19; iLlat 12-14; DF 5.2-2.(4)5. Telo jei izduženo, cilindrično. Glavanivo je mala (do 27% su subterminalna zadnjim uglom ne dosežu prednje ivice standardne oka. Repna dužine). drška je Usta vrlo dugačka (do 30% standardne dužine) i bočno spljoštena. Leđno peraje je u nivou između osnove trbušnih i početka osnnove analnog. Bočna linija može biti isprekidana ili nepotpuna. Leđa su modro-crna ili tamno-smeđa, a bokovi svetliji, zlatastog odsjaja.

170

FAMILIA CYPRINIDAE

Duž bokova tela se pruža niz krupnih mrlja, koje se često nadovezuju u uzdužnu karakterističnu prugu. Naraste do 14.5 cm. Živi u jatima, u potocima i malim rečicama tvrdog dna, kao i u visokoplaninskim, kiseonikom bogatim jezerima. Ima ga u sva tri sliva (nominotipska podvrsta). Hrani se račićima, larvama insekata i biljnom hranom u manjoj meri. Mresti se tokom juna i jula, na kamenitom i šljunkovitom dnu. Ženka polaže do hi-ljadu komada lepljive ikre, čija inkubacija traje 5-10 dana. Polnuodzrelost 2-3 kvržice godine starosti. Mužjaci su u mrestu raskošnije obojeni ženki ističe imajusabele po glavi. Ženke su zaobljenijeg stomaka i višeg tela. Pijor nema nikakav ribolovni značaj kod nas; u svetu je, živ, svež mrtav ili konzerviran, cenjen kao mamac u lovu pastrmki, tamo gde je takav lov dozvoljen. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc). Pseudorasbora Bleeker, 1860

Sitne ribe, izduženog tela, bez trbušnog grebena. Usta su mala, gornja, poprečno široka, bez brkova. Bočna linija je potpuna ili nepotpuna. Branchiospinae su rudimentirane. Ždrelni zubi su jednoredni. Peritoneum je srebrnast. Pseudorasbora parva (Schlegel, 1842)

amurski čebačok (bezribica) GB–chebachok

D 3+7-8; A 3+6; P 1+12; V 1+7; Llat 33-38; sLlat 5-6; iLlat 3-4; vertebrae 33; DF 5-5. Na glavi, dorzalno i ventralno, postoje kod mužjaka u mrestu rožni bodljasti izraštaji. Leđa su siva do crnkasta, bokovi srebrnasti, a trbuh beo. Duž boka se pruža tamna (modra) pruga, koja se kod tamnije obojenih mužjaka slabije primećuje. Naraste do 11 cm. Živi u sva tri sliva naših predela, u mirnim, sporotekućim i stajaćim vodama, u jatima. Hrani se planktonom, larvama insekata, račićima dna i ikrom drugih vrsta riba. Mresti se tokom proleća i leta, u gustoj vegetaciji. Položi oko 3 hiljade komada ikre.

171

RIBE SRBIJE

Polnu zrelost dostiže već sa godinu dana. Ova vrsta je akcidentno introdukovana u naše vode iz Kine. Nema nikakav ribolovni značaj, osim neznatno kao mamac pri lovu grabljivih riba. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

Rhodeus Agassiz,1835

Sitne ribe visokog, bočno spljoštenog tela. Trbuh je zaobljen, bez grebena. Usta su mala, terminalna, bez brkova. Bočna linija je nepotpuna. Ždrelni zubi su jednoredni. Digestivni trakt je veoma dug. Ženke imaju razvijenu legalicu (ovipositor) u vreme mresta. Rhodeus sericeus (Pallas, 1776)

gaovica (gavčica, čavčica) GB bitterling;

Bitterling;

bouviére’;

gorshcak

172

FAMILIA CYPRINIDAE

D 3+8-10; A 3+8-10; Llat 4-7; uzdužni niz nosi 32-40 krljušti; DF 5-5. Usta su subterminalna. Leđno i analno peraje su visoki, a leđno peraje je dosta pozadi postavljeno (predorzalno rastojanje je do 54.5% standardne dužine), te je u odnosu na analno gotovo naspramno postavljeno. Krljušti su krupne, sjajne. Leđa su sivo-zelenkasta, bokovi srebrnasti, trbuh beo. Zadnji deo tela i repna drška nose po sredini uzdužnu zelenu prugu, koja kod mužjaka u mrestu poplavi i postane ljubičasta. Mužjaci surekama, u mrestu ružičas-i to-crveno-ljubičasti. Naraste do 10 cm. Živi u rečicama, jezerima barama, u jatima. Nastanjuje sva tri sliva (R. s. amarus Bloch, 1728). Hrani se končastim algama, larvama insekata i račićima. Mresti se od aprila do juna. Ženka kroz legalicu ikru (do 100 komada) polaže u plaštanu duplju školjke. Inkubacija ikre traje 15-20 dana. Polnu zrelost stiče sa 2-3 godine, a može živeti 5 i više godina. Koristi se kao mamac pri lovu grabljivih vrsta riba. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Rutilus Rafinesque,

1820 Ribe male do srednje veličine, izduženog ili umereno visokog tela, donekle bočno spljoštenog. Trbuh je zaobljen i nema grebena. Usta su mala, subterminalna ili terminalna, bez brkova. Prednje negranate žbice neparnih i parnih peraja su meke i nenazubljene. Leđno peraje je u nivou iznad osnove trbušnih. Bočna linija je potpuna. Branhiospine su kratke i relativno malobrojne. Ždrelni zubi su jednoredni.

173

RIBE SRBIJE

Rutilus basak (Heckel, 1843)

GB Adriatic roach;

grunec (žutalj, babur)

F gardon de l' Europe du Sud

Taksonomski status ove vrste nije razjašnjen. Poznatiji sinonim je R. rubilio (Bonaparte, 1837). D 3+8-9; A 3+8-10; Llat 36-45; branchiospinae I škržnog luka 8-12; vertebrae 33-43; DF (4)5(6)-(4)5(6). Telo je vrlo izduženo. Najveća visina tela staje u standardnu dužinu oko 3 puta. Glava je mala. Usta su mala, subterminalna. Rostrum je odozgo izrazito ispupčen. Unazad položena najduža žbica analnog peraja premašuje kraj osnove tog peraja. Leđa su maslinasto-smeđa, bokovi srebrnasti, trbuh beo. Na bokovima se pruža zelenkasto–siva pruga od iza glave do osnove repnog peraja. Peraja su bledo-crvenkasta. Naraste do 30 cm. Živi u jezerima i sporim rekama vegetacijom u slivu Jadranskog a veštački uobraslim Vlasinsko jezero. Jatna riba. Hrani se mora, larvama insekatajei introdukovana crvima. Polnu zrelost stiče u 2.-3. godini života. Mresti se tokom aprila i maja u plićacima obraslim vegetacijom. U mrestu potamni i dobije po glavi bradavičaste izraštaje. Ženka polaže do 100 000 komada ikre na vodenu vegetaciju, a inkubacioni period je desetak dana. Zapadno-balkanski mergur je u odnosu na apeninsku R. b. aula (Bonaparte, 1841) i francusku, nominotipsku podvrstu, zasebna podvrsta R. basak ohridanus (Karaman, 1924). Ova vrsta nema za sad nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

174

FAMILIA CYPRINIDAE

Rutilus pigus (Lacepede, 1804) plotica (plotičica, platnica)

GB Danubian roach;

D Frauennefling

D 2-3+10-11; A 2-3+10-13; P 17-18; V 10-11; Llat 44-49; DF 6(5)-5. Telo je izduženo, pokriveno krupnim krljuštima. Glava je relativno mala. Leđa su plavičasto-zelena, bokovi zlatno-žuti, a trbuh beo. Sva peraja osim grudnih su crvena. Naraste do 47 cm i preko 1 kg. Živi u jatima, u vodama sliva Dunava (gornji i srednji tok), kako rekama, tako i jezerima. Životni vekje do 15 godina. O rasprostranjenju ove ribe u vodama Srbije, međutim, još nema dovoljno podataka. Hrani se crvima, mekušcima, račićima i biljnom hranom. Mresti se od aprila do maja u umereno plitkoj vodi sa gustom vegetacijom. Polaže do 60 hiljada komada ikre. Polnu zrelost stiče s 2-3 godine starosti. Ima izrazit sportsko-ribolovni značaj na većim planinskim rekama (Drina), gde se lovi bolonjez tehnikom ribolova na plovak, sa hlebom, crvićima ili zelenom algom (Cladophora sp.) kao mamcem. Dunavski sliv nastanjuje zasebna podvrsta,R. p. virgo (Heckel, 1852). Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

175

RIBE SRBIJE

Rutilus rutilus (Linnaeus, 1758)bodorka (crvenookica)

GB roach;

D Plötze;

F gardon;

R plotva

D 2-3+ 8-11; A 2-3+9-12; Llat 38-48; sLlat 7-9; iLlat 3-5; branchiospinae I škržnog luka 9-14; vertebrae 38-41; DF 6(5)-(4)5(6). Telo je relativno visoko. Leđno peraje je visoko, kao i analno. Krljušti su relativno krupne. Usta su terminalna ili subterminalna. Leđa su smeđe-zelena ili plavičasta, bokovi srebrni, a trbuh beo. Oko je crveno ili žuto. Trbušna i analno peraje su crvenkasti. Naraste do 53 cm i 2.3 kg. Živi u sporotekućim rekama, jezerima i barama, u jatima. Kod nas je ima u vodama crnomorskog i egejskog (najnizvodniji deo Pčinje) sliva. Zna se da je unesena u mnoge veštačke akumulacije poribljavanjem, ali pouzdanih podataka o tome nema. Hrani se vodenim biljkama (algama posebno), i sitnim beskičmenjacima. Mresti se tokom maja i juna u plićacima bogato obraslim vegetacijom, ali i u vodenoj struji. Položi do 14.6 hiljada komada ikre, čija inkubacija traje 5-10 dana. Polnu zrelost stiču sa 2-3 godine starosti. Tokom mresta na glavi i telu se javljaju beličaste bradavičaste izrasline. Bodorka je kao pripadnik IV kvalitetne grupe („bela riba“) od manjeg privredno-ribolovnog značaja i lovi se slučajno, uglavnom stacionarnim mrežarskim alatima. U sportskom ribolovu je cenjena vrsta, posebno krupni primerci i lovi se pretežno tehnikom ribolova na plovak (meč ili pul-štek štapovima), sa hlebom, crvima ili glistama kao mamcima. Kod nas živi podvrsta R. r. carpathorossicus Vladykov, 1930. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

176

FAMILIA CYPRINIDAE

Scardinius Bonaparte, 1837

Sitne ribe, relativno visokog, bočno spljoštenog tela. Ventralna strana tela između trbušnih i analnog peraja obrazuje slabije izražen greben. Usta su mala, terminalna, bez brkova. Bočna linija je potpuna. Branchiospinae I škržnog luka su kratke, malobrojne. Ždrelni zubi su dvoredni. Scardinius erythrophthalmus (Linnaeus, 1758)

crvenperka G rudd;

D Rotfeder;

rotengle;

krasnoperka

D 3+7-9; A 3+8-12; P 1+13-14; V 1-2+7; Llat 36-45; sLlat 6-8; iLlat 3-4; branchiospinae I luka 10-12;vertebrae 36-37; DF 5.(2)3-(2)3.5. Telo je visoko (do 40% standardne dužine), pokriveno krupnim srebrnim krljuštima. Usta su

RIBE SRBIJE

177

terminalna, koso postavljena, sa zadnjim uglom koji ne doseže nivo prednje ivice oka i vrhom vilica koji je iznad nivoa sredine zenice. Leđa su zelenkasta, bokovi su boje bronze, a trbuh žućkast ili beo. Peraja su crvenkasta, a trbušna krvavo-crvena. Naraste do 45 cm i 2 kg. Živi u vodama dunavskog sliva, u jatima, u sporim rekama, jezerima, barama i kanalima, u mirnim delovima gusto obraslim vegetacijom. Ima je i u jadranskom i egejskom slivu, ali neHrani u vodama na području se vodenim biljem, Srbije. mekušcima i larvama insekata. Mresti se tokom maja i juna, u plićacima obraslim vegetacijom. Polaže do 200 hiljada komada ikre, čija inkubacija traje 5-8 dana. Polnu zrelost stiče sa 2-3 godine starosti. Kao pripadnik IV kvalitetne grupe („bela riba“), crvenperka ima mali privrednoribolovni značaj i lovi se mahom stajaćim mrežarskim alatima. U sportskom ribolovu, međutim, cenjena je vrsta, posebno kad je krupna i lovi se pretežno tehnikom na plovak, najviše mečtehnikom, a ređe tehnikom dubinskog ribolova, sa crvima, žitom, hlebom i glistama kao mamcima. Sitna crvenperka je najčešći mamac pri ribolovu štuke. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Scardinius graecus Stephanidis 1937

G Greek rudd

grčka crvenperka

178

FAMILIA CYPRINIDAE

D 2+9; A 2+10; P 1+14; V 1+8; Llat 35-36; sLlat 6; iLlat 5; branchiospinae I luka 15; DF 5.2-2.5. Ova vrsta je registrovana na osnovu primerka (mužjaka) ulovljenog 22. oktobra 1993. godine na Vlasinskom jezeru, u koje je verovatno nenamerno introdukovana iz voda egejskog sliva, kome pripada. Naraste do 40 cm (u postojbini). Nastanjuje sporotekuće i stajaće vode. Mresti se (u postojbini) od aprila do juna, u plićacima obraslim vegetacijom. Hrani se beskičmenjacima dna i biljnom hranom. Za sad kod nas nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

Tinca Cuvier, 1817

Telo je relativno visoko, ali i izduženo. Krljušti su vrlo sitne i duboko usađene. Bočna linija je potpuna. Trbuh je zaobljen, nema grebena. Usta su terminalna, sa parom brkova u uglu. Ždrelni zubi su jednoredni. Tinca tinca (Linnaeus, 1758)

GB tench;

Schlei;

F–tanche;

linjak (linj, liniš) R–lin

RIBE SRBIJE

179

D 3+8; A 3+6-8; Llat 87-115; sLlat 30-35; iLlat 19-23; branchiospinae I luka 12-13; DF (4)5-5(4). Repna drška je izrazito visoka. Polni dimorfizam se ogleda u visini (dužini) parnih peraja: kod mužjaka su trbušna 21-23%, a kod ženke 1619% standardne dužine; kod mužjaka su grudna peraja 19-21%, a kod ženke 1619% standardne dužine tela. Leđa su tamno-zelena, a bokovi zelenkasto-žuti. Trbuh je žut. Naraste do 70 cm i 8 kg. Živi u vodama sliva Dunava, a veštački je prenesen Belog Drima. Voli mirne delove reka, razlive, jezera bare. Hranii usesliv mekušcima, račićima i larvama insekata. Mresti nizijska se od maja doi jula, u plićacima gusto obraslim vegetacijom. Polaže do 500 hiljada komada ikre, čija inkubacija traje 10-15 dana. Polnu zrelost stiče sa 3-4 godine starosti. Kao pripadnik II kvalitetne grupe, linjak je veoma cenjena privredno-ribolovna vrsta i lovi se uglavnom stacionarnim mrežarskim i samolovnim alatima, a cenjena je vrsta iu sportskom ribolovu, posebno meč tehnikom ribolov a na plovak, mada se može loviti i dubinskim tehnikama, sa crvima, hlebom i glistama kao najčešćim mamcima. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Vimba Fitzinger, 1879

Telo je izduženo, ali i relativno visoko. Od kraja osnove leđnog peraja do repnog peraja pruža se dorzalni greben. Postoji ventralni greben do nivoa trbušnih peraja, ojačan krljuštima. Glava je mala. Rostrum je istaknut, a usta su mala, donja, bez brkova. Bočna linija je potpuna. Ždrelni zubi su jednoredni.

180

FAMILIA CYPRINIDAE

Vimba vimba (Linnaeus, 1758)

nosara (plavonos, šljivonos, gibort) GB vimba;

D Russnase;

R–sirt

D 3+8-9; A 3+12-22; Llat 49-64; branchiospinae I luka 12-20; vertebrae 4864; DF 5-5. Dužina rostruma je veća od prečnika oka. Leđa su sivo-plavičasta, bokovi žućkasti, a trbuh prljavo-beo. U mrestu se po telu javljaju bradavičaste izrasline. Kod mužjaka u mrestu telo potamni, usne, trbuh i parna peraja su narandžasti, a dobijaju i slabije izražene kvržice na glavi. Naraste do 50 cm i 1 kg. U Srbiji je zabeležena u vodama sliva Dunava, u jatima, pri dnu, u nizijskim rekama i jezerima. Migratorna je vrsta, radi mresta se seli uzvodno. Hranie scrvima, mekušcima i larvama insekata. Mresti se od maja do jula u plitkoj vodi, na kamenitom i šljunkovitom dnu, gde je jača struja. Polaže do 115.5 hiljada komada ikre, čija inkubacija traje 3-10 dana. Polnu zrelost stiče sa 3-4 godine starosti. Nosara je atraktivna ribolovna vrsta i lovi se na plovak, sa hlebom i zelenom algom kao mamcima, uglavnom bolonjez tehnikom, mada je ribolov moguć i pul-štek štapovima, sa crvima, hlebom i glistama kao mamcima.

181

RIBE SRBIJE

Moguće ga je loviti i dubinskim tehnikama sportskog ribolova. Na nizijskim tekućicama je, kao pripadnik IVkvalitetne grupe („belariba“), od manjeg privredno-ribolovnog značaja i uglavnom se ulovi plovećim mrežarskim alatima. U dunavskom slivu živi podvrstaV. vimba carinata(Pallas, 1811), a u egejskom V. v. melanops (Heckel, 1841), koju je moguće očekivati u pritokama Vardara. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc) za dunavsku podvrstu (VU za egejsku). Familia COBITIDAE

Porodica čikova obuhvata pretežno sitnije ribe slatkih voda Evroazije, zapadnog dela Arabijskog poluostrva i severne (oko Gibraltara) i istočne (Somalija) Afrike, koje odlikuje pridneni način života. Telo im je cilindrično ili slabo bočno spljošteno. Krljušti su im vrlo sitne i duboko usađene u kožu. Usta su im donja ili završna, okružena mesnatim usnama, oko kojih se nalazi 6-12 pari brkova. Čikovi imaju ždrelne zube. Peraja su im umereno do slabo razvijena, osim kod nekih azijskih tropskih rodova, koji žive u brzim tekućicama. Mnogi čikovi imaju sposobnost disanja atmosferskog vazduha, zahvaljujući snažno prokrvljenom zadnjem crevu, gde se obavlja dodatna razmena gasova. Takodje su izrazito osetljivi na promenu atmosferskog pritiska, pa su u stanju da registruju njegov pad, tj. nailazak lošeg vremena. Pretezno su noću aktivni, dok dan provode ukopani u mulju ili ispod kamenja, mirujući. Hrane se sitnim beskičmenjacima i detrirusom. U našim vodama žive predstavnici 3 roda sa 4 vrste. Ključ za određivanje rodova i vrsta:

1a. Ispod oka ne postoje bodlje. Oko usta se nalazi 5 pari (10) brkova. Misgurnus sp. M. fossilis (Linnaeus, 1758)

čikov 1b. Ispod oka se nalazi dvostruka, pokretljiva bodlja. Ispod oka se nalazi dvostruka bodlja. (2) 2a.Na dorzalnoj strani repa, pre samog peraja se nalazi uzdužni kožni nabor. U repnom peraju ima manje od 15 granatih žbica. Sabanejewia sp. S. aurata (Linnaeus, 1758)

zlatni vijun

182

FAMILIA COBITIDAE

2b. Na dorzalnoj strani repa nema uzdužnog kožnog nabora. U repnom peraju ima 15 ili više granatih žbica. Cobitis sp. 2b.1a. Svih 6 brkova su približno iste dužine, tj. maksilarni nisu dvostruko duži od rostralnih. C. taenia (Linnaeus, 1758) vijun 2b.1b. Maksilarni brkovi, koji se nalaze u uglovima usta, više nego dvostruko su duži od rostralnih. C. elongata Heckel & Kner, 1858 vijunica Cobitis Linnaeus, 1758

Telo je umereno do jako bočno spljošteno. Zadnja ivica repa je zaobljena. Glava je bočno spljoštena. Krljušti su redukovane. Usta su donja, sa 3 para brkova: rostralnim (napred ma gornjoj vilici), maksilarnim (iza njih na gornjoj vilici) i mandibularnim (u uglu usta). Ispod oka postoji dvostruka (retko jednostavna) bodlja. Kod mužjaka je druga žbica grudnih peraja zadebljala. Cobitis elongata Heckel & Kner, 1858

vijunica (velika nežnica) Balkan loach

D 2-3+6-8; A 2+4-6; C 1 15-16 1. Maksilarni brkovi, koji se nalaze u uglovima usta, više nego dvostruko su duži od rostralnih. Visina tela je manja od dužine glave. U repnom peraju ima 16 granatih žbica. Na boku tela je niz tamnih, krupnih tačaka, kroz koje prolazi široka tamna pruga i uska crna linija. Naraste do 17 cm. Živi na kamenitom dnu potoka i rečica crnomorskog sliva.

183

RIBE SRBIJE

Hrani se crvima, sitnim mekušcima i larvama insekata. Mresti se od aprila do juna, u plićacima, na kamenitom i šljunkovitom dnu sa jačom vodenom strujom. Nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Cobitis taenialegbaba) (Linnaeus, 1758) vijun (badelj, GB spined loach; shchipovka

D–Steinbeisser;

F–loche de riviére;

D 2+6-7; A 2+4-5; P 1+6-8; V 2+5-6; C 1 15-17 1. Visina tela je manja od dužine glave. U repnom peraju ima više od 14 granatih žbica. Duž leđa se pruža sa svake strane tela po niz sitnijih tačaka, često spojenih u nepravilnu liniju, a duž bokova niz krupnijih ovalnih mrlja koje su spojene i dodiruju se, oivičene žuto. Naraste do 14 cm. Živi u sporijim rečicama i rekama sva tri velika sliva Balkanskog poluostrva, ali je sa sigurnošću potvrđen samo u vodama dunavskog i jadranskog sliva na teritoriji Srbije. Staništa su mu na

184

FAMILIA COBITIDAE

tvrdom, šljunkovitom dnu. Hrani se larvama insekata, sitnim mekušcima i crvima. Mresti se od aprila do juna, među kamenjem obraslim končastim algama u plitkoj vodi. Mestimično se koristi kao mamac u lovu smuđa i hvata se čerencem ili samolovnim alatima. Osim toga, nema nikakav ribolovni značaj. Podvrsta iz dunavskog sliva je nominotipska, a iz jadranskog zasebna, C. t. ohridana Karaman, 1929. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Misgurnus Lacepede, 1803

Ribe srednje veličine, cilindričnog tela. Glava je malo bočno spljoštena. Suborbitalna bodlja ne postoji. Usta su mala, okružena sa 5 pari (10) brkova. Krljušti su sitne, duboko usađene u kožu. Bočna linija je teško uočljiva. Repno peraje je zaobljeno. Kod mužjaka je druga žbica leđnog i grudnog peraja uvećana i zadebljala. Misgurnus fossilis (Linnaeus,1758)

GB–weather loach; R vyun

D–Schlammpeitzger;

čikov F–loche d' etang;

RIBE SRBIJE

185

D 2-4+5-7; A 2-4+5-6; V 1-2+5-6; branchiospinae I luka 14; DF 11-14. Usta su terminalna. Brkovi na gornjoj vilici su dugački (6), na donjoj vrlo kratki (4). Leđno peraje je bliže repu nego zadnjem kraju glave. Telo je prljavosmeđe, sa uzdužnim tamnim prugama. Naraste do 50 cm. Živi kod nas u vodama crnomorskog sliva, kako u nizijskim rekama, tako i u jezerima, barama i kanalima, na muljevitom dnu. Prilagođen je životu u vodama siromašnim kiseonikom, ima sposobnost gutanja se resorbujepri-u jako prokrvljenomjerzadnjem crevu. Osetljiv je navazduha, promenekoji atmosferskog tiska i pri padu pritiska je izuzetno aktivan. Hrani se crvima, mekušcima i larvama insekata. Mresti se od aprila do juna u plićacima obraslim vegetacijom. Polaže do 170 hiljada komada ikre. Larve, nakon izvaljivanja, imaju dugačke, končaste spoljašnje škrge. Čikov je cenjeni mamac u ribolovu soma i hvata se pomoću“bagera“ ili dubokih lopata, vađenjem mulja u kome obitava. Osim toga, nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Sabanejewia Vladykov, 1929

Odlikuje ih uzdužni kožni nabor na dorzalnoj strani repne drške, različitog rasprostranjenja. Telo je umereno do jako bočno spljošteno. Zadnja ivica repa je zaobljena. Glava je bočno spljoštena. Usta su donja, sa 3 para brkova: rostralnim (napred ma gornjoj vilici), maksilarnim (iza njih na gornjoj vilici) i mandibularnim (u uglu usta). Ispod oka postoji dvostruka (retko jednostavna) bodlja. Kod mužjaka je druga žbica grudnih peraja zadebljala. Ovaj rod ima 5 vrsta na području od Balkana do Kavkaza i Prikaspijske oblasti. Na Balkanskom poluostrvu žive dve vrste, a u vodama Srbije jedna.

186

FAMILIA COBITIDAE

Sabanejewia aurata (Filippi, 1865)

zlatni vijun (balkanski vijun) G golden loach

D 2-3+6-7; A 2-3+4-6; P 6-9; V 5-7. Na dorzalnoj strani repa, pre samog peraja se nalazi uzdužni kožni nabor. U repnom peraju ima manje od 15 granatih žbica. Visina tela je veća od dužine glave. Na bokovima tela se nalazi 10-15 tamnijih pega, a ispod leđnog peraja vertikalno izdužene tamne mrlje. Mandibularni brkovi položeni unazad dosežu nivo zadnje ivice oka. Naraste do 14 cm. Živi na kamenitom i šljunkovitom dnu potočića i rečica egejskog i dunavskog sliva. Hrani se silikatnim algama, larvama insekata i crvima. Mresti se značaj. od majaZa do naše jula među kamenjem obraslim algama. Nema nikakav ribolovni područje opisana je podvrsta S. a. balcanica (Karaman, 1922). Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

187

RIBE SRBIJE

Familia BALITORIDAE Predstavnici porodice brkica. do skoro su bili klasifikovani u porodicu čikova (Cobitidae). Nastanjuju hladne vode gornjih tokova reka Evroazije. Imaju 3 para brkova i nemaju zaočnu bodlju. U Srbiji pouzdano živi jedna vrsta, ali je moguće da ih ima i dve iz ove porodice. Ključ za određivanje rodova i vrsta: 1a. Visina tela u nivou kraja osnove leđnog peraja je veća od polovine dužine repne drške. Zadnja ivica repnog peraja je ravna. Barbatula sp. B. barbatula (Linnaeus, 1758) brkica 1b. Visina tela u nivou kraja osnove repnog peraja je manja od polovine dužine repne drške. Zadnja ivica repnog peraja je slabo usečena. Noemacheilus sp. N. angorae Steindachner, 1897 Barbatula Linck, 1789

Telo je izduženo, relativno robusno, napred široko, u sredini cilindrično, a u predelu repa bočno spljošteno. Rep je ravne zadnje ivice. Glava je donekle spljoštena dorzoventralno. Oko usta se nalazi 6 brkova (3 para). Suborbitalne bodlje ne postoje. Bočna linija je potpuna. Naziv roda je postao validan umesto nomen dubium Noemacheilus Hasselt, 1823. Barbatula barbatula (Linnaeus, 1758)

brkica, (tivuška,babica) stone loach;

Schmerle;

loche franche

D 3-4+7; A 3-4+4-6; P 1+9-13; V 1-2+6-7; vertebrae 39-40. Zadnja ivica repnog peraja je ravna. Glava je široka, pljosnata. Oči su dorzalno postav-

188

FAMILIA BALITORIDAE

ljene. Svi brkovi su dugački, jednake dužine. Mužjaci imaju upadljivo duža grudna peraja od ženki. Telo je smeđe-zelenkasto, sa brojnim tamnijim mrljama nepravilnog oblika. Naraste do 18 cm. Živi u vodama sva tri sliva naših krajeva, u rečicama brzog toka, na kamenitom i šljunkovitom dnu. Hrani se pretežno larvama insekata na dnu. Mresti se tokom aprila i maja, među kamenjem obraslim algama i vegetacijom u vodenoj struji. Polaže do 800 hiljada Polnu zrelost stiče saznačaj. 2-3 godine starosti,sliv a životni vek je oko 8komada godina.ikre. Nema nikakav ribolovni Za jadranski je u odnosu na nominotipsku podvrstu iz dunavskog slliva, opisana zasebna podvrsta B. b. sturanyi Steindachner, 1892. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Noemacheilus Hasselt 1823

Telo j izduženo, relativno robusno, napred široko, u sredini cilindrično, a u predelu repa bočno spljošteno. Rep je slabije ili jače usečene zadnje ivice. Oko usta se nalazi 3 para brkova. Suborbitalne bodlje ne postoje. Bočna linija je potpuna ili nepotpuna. I pored izdvajanja roda BarbatulaLinck, 1789 iz ovog roda, naziv je za ostale vrste svog roda ostao validan, jer Barbatula barbatula nije bila tipska vrsta roda Noemacheilus.

RIBE SRBIJE

189

Noemacheilus angorae Steindachner, 1897

GB angora loach

D 3-4+ 7-8; A 3 + 5; P 1 + 8-10; V 1-2 + 5-6; branchiospinae I škržnog luka 8-14. Zadnja ivica repnog peraja je slabo usečena. Glava je relativno velika. Repna drška je znatno niža od tela, a najveća visina tela je u nivou početka osnove leđnog peraja. Naraste do 9 cm. Živi na šljunkovitom, kamenitom i (ređe) peskovitom dnu obraslom algama. Zabeležen je samo u reci Strumici (jugoistočna Makedonija), ali postoji mogućnost da bude otkriven i u Dragovištici, Lisinskoj, Božičkoj i Brankovačkoj reci (jugoistoični, pogranični deo Srbije, područje Bosilegrada), koje su pritoke Strume. Hrani se larvama Mresti se značaju od majanema do jula. Polnu zrelost stičeinsekata pri dužinii crvima od oko faune 5 cm. dna. O ribolovnom podataka (verovatno ga i nema). Status ugroženosti u Srbiji: DD.

190

FAMILIA SILURIDAE

Familia SILURIDAE Somovi nastanjuju dublje delove sporotekućih reka i jezera centralne i istočne Evrope i Azije. Posebno vole staništa gde ima rupa u kojima mogu da provedu dan u mirovanju, a pretežno su aktivni noću. U okviru ove porodice ima sitnih predstavnika veličine od 5 cm i krupnih džinova od 3 m dužine. Odlikuje dugih brkova na gornjoj i 1-2 para brkova na donjoj vilici. Usta ih su par poprečno, terminalno postavljena nakraćih širokoj, pljosnatoj glavi. Leđno peraje je jako malo, a analno izuzetno dugačke osnove. Koža je gola i sluzava. Hrane se ribom i vodozemcima, izuzetno krupni primerci još i vodenim pticama, pa i sitnim sisarima. Privredni značaj im je svuda ogroman, a u novije vreme se uspešno gaje kao konzumne ribe. U vodama Jugoslavije postoji samo jedna vrsta. Silurus sp. S. glanis Linnaeus, 1758.

som Silurus Linnaeus, 1758

Leđno peraje je vrlo malo. Analno peraje je duge osnove (preko 1/2 totalne dužine tela). Postoji 1 par dugačkih, maksilarnih brkova i 1-2 para znatno kraćih, mandibularnih. Telo je golo, bez krljušti. U Evropi žive 2 vrste: S. (Parasilurus) aristotelis (Grčka) i S. glanis. Silurus glanis Linnaeus,1758

wells;

Wels;

silure glane;

som som

D 3-5; A 84-92. Glava je široka, pljosnata. Donja vilica je malo duža od gornje. Oči su veoma sitne. Na gornjoj vilici postoje 2 duga brka, koja, povi-

RIBE SRBIJE

191

jeni u nazad, premašuju početak osnove leđnog peraja. Telo je cilindrično, a rep bočno spljošten. Naraste do 3 m i preko 100 kg težine (ima istorijskih podataka o somovima od 250 kg). Živi u rekama i jezerima sliva Dunava, Rajne, Dnjepra, Dona, Volge i drugih reka Rusije i Ukrajine. Podnosi i slabo bočatnu vodu, pa zalazi i u priobalje Baltičkog i Crnog mora. Kod nas živi u slivu Dunava, ali nastanjuje i Vardar. Međutim, o njegovom prisustvu u Pčinji ili Lepencu podataka.(rupe, Danjukorenje) uglavnom mirujeobale, na većim dubinama reke ili jezera, ilinema u skloništima uz strme a noću je aktivan. Hrani se rakovima, ribom, vodozemcima, vodenim pticama i sisarima, najviše neposredno posle sumraka i pred zoru. Polnu zrelost stiče sa 2-4 godine (pri dužini od 60-70 cm). Mresti se od maja do jula, u plitkim udubljenjima koje iskopava mužjak. Ženka polaže 11-480 hiljada komada ikre, prečnika 3-3.5 mm. Razviće in ovo traje 7-14 dana. Životni vek mu je do 80 godina. Komercijalno je veoma značajna riba i u privrednom ribolovu lovi se bućkom, samolovnim alatima, a retko plovećim mrežarskim alatima. U sportskom ribolovu, za lov soma koriste se dubinske tehnike, sa živom i mrtvom ribom, glistama, pijavicama, durdubacima i rovcima kao najčešćim prirodnim mamcima, mada ima i bizarnih mamaca kao što su domaći sapun, živa patka, usirena krv, džigerica i pileća creva. Lovi se i varaličarskim tehnikama (kašike, duboko zaranjajući vobleri do traje 10 cm). Minimalna ulova soma je 60 cm SL, adužine lovostaj od 31. maja dodozvoljena 15. juna. dužina Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

192

FAMILIA ICTALURIDAE

Familia ICTALURIDAE Predstavnici porodice cverglana su introdukovani u slatke vode Evrope iz istočnih delova Severne Amerike krajem 19. veka, najverovatnije radi ribnjačkog uzgoja. Veoma su se brzo aklimatizovali i raširili, pa su, kao ribarstveno neznačajna vrsta zbog rasta manjeg nego što se očekivalo, postali riblji korov. Imaju masno (adipozno) 4 para brkova, telo bezishrane, krljušti i analno peraje relativno kratke osnove.peraje, Kako imaju jako širok spektar konkurenti su svim predstavnicima nativne ihtiofaune, a u vreme mresta predatori ikre. S obzirom na skromnu veličinu primeraka evropskih populacija, nemaju skoro nikakav privredni značaj. U evropskim, pa i našim vodama živi samo jedna, mada ima podataka o prisustvu dve vrste u Evropi. Ictalurus sp. I. nebulosus Le Sueur, 1919

cverglan Ictalurus Rafinesque, 1820

Na gornjoj vilici su 2 para dužih brkova, a na donjoj 2 para kraćih. Prva žbica leđnog i grudnih peraja je tvrda, snažna i nazubljena. Iza leđnog, nalazi se masno peraje. Repno peraje je zaobljeno ili jedva malo usečeno pozadi. Kod nekih vrsta bočna linija može biti nepotpuna. Za Evropu se navode dve introdukovane vrste: Ictalurus melas i I. nebulosus. Ictalurus nebulosus (Le Sueur, 1819)

cverglan, (patuljasti američki somić) brown bullhead;

Katzenwels;

poisson-chat

D 1+7; A 1+17-28; P 1+8-9; V 8. Zadnja ivica prve, tvrde žbice na grudnim perajima je snažno nazubljena; kod starijih riba to je slabije izraženo. Repno peraje je slabo usečeno pozadi. Masno peraje je malo, postavljeno u

193

RIBE SRBIJE

nivou zadnjeg dela osnove analnog. Bočna linija je potpuna. Telo je tamnosmeđe boje, sa ljubičasto-zelenim odsjajem, odozdo beličasto. Naraste do 45 cm i 2 kg, obično znatno manji. Nastanjuje muljevito dno sporotekućih i stajaćih voda. Hrani se beskičmenjacima dna, insektima, ikrom riba i mlađi. Mresti se u proleće. U plitka udubljenja na dnu polaže 4-5 hiljada komada ikre prečnika oko 3 mm. Oba roditelja vode brigu o ikri i mladima. Razvićein ovo traje

4-6 dana.sportsko-ribolovni Životni vek mu jeznačaj 13 godina, i više. Krupan cverglan ima određen i lovi semožda dubinskim tehnikama na najraznovrsnije mamce. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

Familia GADIDAE Bakalarke su, osim jedne jedine vrste, isključivo morske ribe. Žive u blizini dna ili na samom dnu, pretežno na većim dubinama. Samo mali broj vrsta živi u slobodnoj vodi, na velikim dubinama ili ispod same površine vode. Broj predstavnika na severnoj hemisferi je daleko veći nego na južnoj. Sve bakalarke su tipični predstavnici hladnih mora. Imaju dva ili tri leđna i jedno ili dva analna peraja. Većina ima brk na vrhu donje vilice. Usta su im velika, sa puno sitnih zuba. Usuperajima tvrdih žbica, a Od krljušti su imsucikloidne i vrlo sitne. Poznate kao ribenemaju izuzetne plodnosti. velikog komercijalnog značaja, pa su čitave ribarske flote orijentisane na njihov izlov. U rekama crnomoskog sliva živi 1 vrsta 1 roda. Lota sp. L. lota (Linnaeus, 1758)

manić

194

FAMILIA GADIDAE

Lota Cuvier, 1829

Telo je izduženo, u prednjem delu cilindrično, pozadi bočno spljošteno. Glava je relativno velika i dorzoventralno spljoštena. Gornja vilica je duža od donje. Imaju 1 duži brk na vrhu donje vilice i 2 kraća na rostrumu, pred prednjom nozdrvom svaki. Analno peraje je dugačko gotovo kao i drugo leđno. Repno peraje je pozadi zaobljeno. Jedini je rod cele ove porodice koji živi u slatkim vodama. Lota lota (Linnaeus, 1758)

GB burbot;

Rutte;

manić (menjka) lote de riviére;

nalim

D1 9-16; D2 67-93; A 63-85; P 18-21; V 5-8;C 6-8; vertebrae 58-66; branchiostegalia 7-8; branchiospinae 5-12. Maksimalna visina tela iznosi 1321.5 % standardne dužine tela. Leđa su mrke boje, sa svetlijim mrljama, a bokovi i trbuh svetliji. Naraste do 1.2 m i 32 kg (Sibir), obično mnogo manji (do 0.75 m). Nastanjuje reke i jezera, gde boravi na većoj dubini. Aktivniji je tokom noći i u hladnijem delu godine. Danju miruje u rupi u kamenju ili korenju drveća. Hrani se rakovima i sitnom ribom.

RIBE SRBIJE

195

Mresti se tokom zime. Polaže do 3 miliona komada ikre. Razvićein ovo se odvija na šljunkovitom dnu, gde ikra pada nakon oplođenja itraje oko 2 nedelje. Polnu zrelost stiče s 3-4 godine. Životni vek je 12-13 godina. Kod nas nastanjuje vode sliva Dunava. S obzirom na nepristupačnost staništa tehnikama privrednog ribolova, manić nije komercijalno važna vrsta. Ima određen značaj u sportskom ribolovu i lovi se dubinskim tehnikama, sa sitnom ribom ili glistama kao najčešćim mamcima. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Familia SYNGNATHIDAE Ovoj porodici pripadaju ribe široko rasprostranjene u svim umerenim i tropskim morima sveta. Telo im je spolja golo, bez krljušti, sa krutim koštanim pločama u dermisu, postavljenim u pravilne uzdužne nizove. Nemaju trbušna peraja, a predstavnici nekih rodova nemaju ni grudna, ni analno. Oblik tela ih razdvaja na morska šila i morske konjice, što je specifičan vid mimikrije, s obzirom da žive u staništima gde ima dosta morske trave (Zostera sp.) ili druge vodene vegetacije. Usta su im srasla u cev, sa malim otvorom na vrhu. Hrane se pretežno sitnim, planktonskim ljuskarima. Mužjaci imaju na trbušnoj strani tela kesu u kojoj inkubiraju jaja, a nakon izvaljivanja mlađi vode neko vreme aktivnu brigu o potomstvu. U Dunavu je registrovano prisustvo jedne vrste, ali je moguće očekivati nalaz više vrsta: Syngnathus sp. S. abaster Risso, 1826 šilce kratkokljuno Syngnathus Linnaeus, 1758 Grudna, repno i analno peraje postoje. Repno peraje ima 10 žbica. Mužjak nosi oplođenu ikru ispod repa. Postoje ploče i membranski nabori inkubacionog područja. Syngnathus abaster Risso, 1826–šilce kratkokljuno GB shortnosed pipefish

196

FAMILIA GASTEROIDAE

Nejasnog taksonomskog statusa; u literaturi se, negde kao sinonim, a negde kao zasebna vrsta, pominje i kao S. nigrolineatus Eichwald, 1831. Oko tela ima 14-18, a oko repa 32-41 koštani prsten. D 24-40; P 10-14. Leđno peraje se pruža preko 6-11 koštanih prstenova tela. Dužina rostruma iznosi najviše pola dužine glave, a visina rostruma staje 2-4 puta u dužinu rostruma. Središnji postorbitalni deo glave nije jasno uzdignut. Telo je smeđkaste do zelenkaste boje,ima sa tačkama na trupu i repu. osnove leđnog peraja često tačaka iliili pojasevima pruga. Naraste do 21 cm. Duž Eurihalina je vrsta. Živi među algama i detritusom do dubine od 5 m. O ishrani nema podataka. Mresti se od aprila do oktobra. Prečnik oplođene ikre je 1.62 mm. U Srbiji je otkriven u Đerdap I akumulaciji, gde je verovatno donet balastnom vodom barži iz Crnog mora. Nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Familia GASTEROSTEIDAE Koljuške ili gregorci su sitne, slatkovodne i morske ribe severne hemisfere. Neke populacije su striktno vezane za slano ili slatkovodno stanište, ali ima i takvih koje mogu boraviti u oba tipa, prema potrebi. Imaju vretenasto telo, bez krljušti, sa koštanim pločama u dermis-u, čiji stepen izraženosti u mnogome zavisi od staništa. Ispred kompaktnog leđnog peraja, koje se nalazi tačno u nivou analnog, nalazi se nekoliko bodlji. Trbušna peraja su takođe transformisana u bodlju. Mužjaci gregoraca grade gnezdo i vode brigu o potomstvu. U slatkim vodama Jugoslavije konstatovane su dve vrste:

197

RIBE SRBIJE

Ključ za određivanje rodova i vrsta:

1a. Na leđima ima do 5 bodlji. Gasterosteus sp. G. aculeatus Linnaeus, 1758

trobodlja koljuška 1b. Na leđima ima više od 5 bodlji. Pungitius sp. P. platygaster (Kessler, 1859) ukrajinska koljuška Gasterosteus Linnaeus, 1758

Pre kompaktnog leđnog peraja postoje 2-5 bodlji. Telo je pokriveno koštanim pločama, koje mogu ponekad odsustvovati. Repna drška ima greben. Branhiostegalna membrana je medijalno pričvršćena za isthmus. Mužjak u vreme mresta od delova vegetacije pravi cevasto gnezdo i vodi brigu o oplođenoj ikri i mlađi. Poligamna (poligina) vrsta. Gasterosteus aculeatus Linnaeus, 1758

trobodlja, koljuška (gregorac) –three-spined stickleback; R–kolyushka

Stichling;

epinoche;

Ima obično 3 zasebne bodlje pre kompaktnog leđnog peraja. Trbušna peraja imaju jednu pokretnu bodlju i jednu žbicu. Telo prekriva različit broj ploča, direktno srazmeran salinitetu vode u kojoj populacija živi. Dužina ploča je na isti način uslovljena salinitetom. Naraste do 8 cm. Živi u slatkoj vodi, bočatnoj i priobalju mora. Van mresta, boravi u jatima. Hrani se beskičmenjacima i mlađi riba. Mresti se od aprila do juna. Ima neproverenih

198

FAMILIA GASTEROIDAE

podataka o ulovima u području Pančevačkog rita, a otkriven skoro u đerdapskoj akumulaciji . Gregorac nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Pungitius Coste, 1848

Dorzalno, ispred kompaktnog leđnog peraja ima 6-12 bodlji, postavljenih naizmenično levo-desno u odnosu na mediodorzalni položaj. Rostrum malo izdužen. Trbušna peraja nisu daleko iza grudnih. P 1+0-2. Koža je gola ili pokrivena tankim koštanim pločicama. Repna drška sa ili bez grebena. Branhiostegalne membrane su međusobno spojene, obrazujući slobodan nabor preko isthmus-a. Mužjaci u mrestu grade gnezdo. Pungitius platygaster (Kessler, 1859)

Ukrainian stickleback;

ukrajinska koljuška

ukrainskaya kolyushka

Ispred peraja na zadnjem delu leđa ima 9 (8--10) bodlji. Na repnoj dršci nema bočnog grebena. Bodlja trbušnog peraja je izrazito nazubljena. Naraste oko 7 cm. Živi u slatkoj i bočatnoj vodi. Hrani se sitnim beskičme-

RIBE SRBIJE

199

njacima. Mresti se u rano proleće. Moguće je da nastanjuje donji deo Dunava, u đerdapskim akumulacionim jezerima. Nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

Familia PERCIDAE Grgečke su, po broju predstavnika i rasprostranjenosti, jedna od najznačajnijih porodica slatkovodnih (i u manjoj meri brakičnih, a zanemarljivo morskih) riba severne hemisfere, ali su introdukovane veštački i na južnu (Australija i Novi Zeland). Odlikuju ih jedno ili dva leđna peraja, sa prvim perajem ili prednjim delom peraja koje nosi tvrde i bodljikave žbice. Drugo leđno, odn. zadnji deo leđnog peraja ima savitljive, granate žbice. Leđno peraje svojom maksimalnom visinom obično prelazi polovinu maksimalne visine tela. Često na zadnjem kraju škržnog poklopca imaju jednu bodlju. Krljušti su ktenoidne. Grgečke su značajne komercijalne i sportske ribe, a i veštački se gaje radi konzuma, mada u manjoj meri. U Srbiji žive ribe 4 roda. Ključ za određivanje rodova i vrsta 1a. Prvo i drugo leđno peraje su jasno uočljivi, ma koliko da su blisko postavljeni. (2) 1b. Postoji jedno leđno peraje, čiji je prednji deo viši i čine ga negranate bodlje, a zadnji deo niži i čine ga meke, granate žbice. Gymnocephalus sp.

200

FAMILIA PERCIDAE

1b.1a. Prednji, bodljikavi deo leđnog peraja sadrži 11-16 bodlji. U bočnoj liniji se nalazi do 40 krljušti. (1b.2) 1b.1b. Prednji, bodljikavi deo leđnog peraja sadrži 17-19 bodlji. U bočnoj liniji se nalazi preko 55 krljušti. G. schraetzer (Linnaeus, 1758) šrac, prugasti balavac 1b.2a. Najveća visina tela i dužina glave staju u totalnu dužinu tela 4 puta (tj. iznosi 25-28% standardne dužine). Opna između prve 3 bodljikave žbice analnog peraja je usečena do 1/4 dužine bodlji. G. cernuus (Linnaeus, 1758) balavac 1b.2b. Najveća visina tela i dužina glave ne staju u totalnu dužinu tela 4 puta (tj. iznosi 29-31 % standardne dužine). Opna između prve 3 bodljikave žbice analnog peraja je usečena do 1/3 dužine bodlji. G. baloni Holčik & Hensel 1974 Balonov balavac 2a. vilice) je slobodan. (3)košči2b. Zadnji Zadnji kraj krajososmaxillare maxillare(gornje (gornje vilice) je prepokriven predočnom com (os praeorbitale). Zingel sp. 2b.1a. Prvo leđno peraje nosi 13-15 bodlji, a drugo 18-20 žbica. Z. zingel (Linnaeus, 1766) veliki vretenar 2b.1b. Prvo leđno peraje nosi 8-9 bodlji, a drugo 12-13 žbica. Z. streber (Siebold, 1863) mali vretenar 3a. Osnova prvog leđnog peraja je duža od osnove drugog. Perca sp. P. fluviatilis Linnaeus, 1758

grgeč 3b. Osnova prvog leđnog peraja nije duža od osnove drugog. Stizostedion sp. 3b.1a. Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila slabije izraženi. U bočnoj

201

RIBE SRBIJE

liniji se nalazi 70-83 krljušti. S. volgensis (Gmelin, 1788)

smuđ kamenjar 3b.1b. Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljušti. Pri vrhu vilica su izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. S. lucioperca (Linnaeus, 1758) smuđ Gymnocephalus Bloch, 1793

Telo je umereno izduženo i malo bočno spljošteno. Usta su terminalno ili nešto subterminalno postavljena. Maksilarne kosti su pozadi slobodne, ne prepokrivaju ih pozadi preorbitalne. Na glavi i na škržnom poklopcu ima ispod kože koštana udubljenja. Ima 1 leđno peraje, u prednjem delu sa tvrdim, bodjastim, a u zadnjem sa mekim, granatim žbicama. Gymnocephalus baloni Holčik & Hensel, 1974

Balonov balavac GB Balon's ruffe;

D Balon Kaulbarsch;

R jorshc Balona

D 14-16+10-15; A 2+5-6; Llat 35-39. Telo je visoko preko 25% dužine tela (do 34 %), a glava velika, sa zatupastim, zaobljenim rostrumom, čija dužina nije veća od prečnika oka. Glava je gola, bez krljušti, sa velikim koštanim udubljenjima prepokrivenim kožom. Telo je žuto smeđe na leđima i bokovima, sa slabo izraženim smeđim vertikalnim pojasevima (4-6), a na trbuhu žuto. O veličini nema podataka. Živi u Dunavu, u jačoj vodenoj struji. Ima ga još u Dnjepru, koliko je za sad poznato. Hrani se verovatno larvama insekata i račićima. O mrestu nema sigurnih podataka. Nema nikakav ribolovni značaj, mada je čest neželjen ulov pri ribolovu“bele ribe“ onim tehnikama kojima se one love. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

202

FAMILIA PERCIDAE

Gymnocephalus cernuus (Linnaeus, 1758)

GB ruffe;

D Kaulbarsch;

F grémille;

balavac R jorshc

D 11-16+10-15; A 2+5-6; Llat 35-42; sLlat 5-7; iLlat 10-13; vertebrae 3436. Telo je umereno visoko (oko 25% dužine tela), a glava velika (28.5-34% dužine tela), sa zatupastim, zaobljenim rostrumom, čija dužina nije veća od prečnika oka. Glava je gola, bez krljušti, sa velikim koštanim udubljenjima prepokrivenim kožom. Boja tela je smeđa, sa tamnim mrljama i tačkama. Naraste do 30 cm (u Sibiru do 50 cm). Nastanjuje ravničarske reke i jezera, gde živi pri dnu u malim jatima. Hrani se uglavnom larvama insekata i račićima. Mresti se od marta do maja. Polaže 50-100 hiljada komada ikre, koju pričvrsti na kamenje i biljke. Razviće in ovo traje oko 12 dana. Polnu zrelost stiče sa 2 godine starosti. Životni vek je oko 11 godina. Nema nikakav ribolovni značaj, mada je čest neželjen ulov pri ribolovu“bele ribe“ onim tehnikama kojima se one love. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

203

RIBE SRBIJE

Gymnocephalus schraetser (Linnaeus, 1758)

šrac, (šmrkež) G striped ruffe;

D–Schraetzer

D 17-19+11-14; A 2+5-7; Llat 55-65; vertebrae 38-40. Telo je izduženo (visina tela je 19-24.2% dužine), a glava dugačka (28-33% dužine tela), sa zašiljenim rostrumom, mnogo dužim od prečnika oka. Usta su mala, subterminalno postavljena. Glava je gola, bez krljušti, sa koštanim udubljenjima na bočnim delovima i škržnom poklopcu, prekrivenim kožom. Telo je zelenožuto do smeđe-žuto, sa 3 uzdužne pruge na bokovima, često nepotpune. Naraste do 30 cm. Živi samo u Dunavu (srednji i donji tok), u dubini, pri dnu. Hrani se račićima, larvama Chironomidae i mekušcima. Mresti se od aprila do maja. Oplođenu ikru polaže na kamenja i biljke u plićoj vodi gde postoji strujanje. Kao pripadnik III kvalitetne grupe, šrac ima određen privrednoribolovni značaj i lovi se plovećim mrežarskim alatima, mada su njegovi ulovi sporadični. U sportskom ribolovu, lovi se dubinskim tehnikama, sa glistama kao mamcem. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

204

FAMILIA PERCIDAE

Perca Linnaeus, 1758

Maksilarne kosti su slobodne, ne prepokrivaju ih pozadi preorbitalne. Ima dva leđna peraja, koja su međusobno blisko postavljena il povezana membranom pri osnovi. Prvo leđno peraje je duže osnove i čine ga tvrde, bodljaste, a drugo je kraće i čine ga meke, granate žbice. Zubi na vilicama su sitni, otprilike jednaki po veličini. Rod sadrži 3 vrste: evroazijsku srednjeazijsku P. schrenki i severnoameričku P. flavescens . P. fluviatilis, Perca fluviatilis Linnaeus, 1758–grgeč (bandar, ostriž)

GB– Eurasian perch; –okun

D–Barsch;

F–perche fluviatile;

Telo je kod mlađih primeraka izduženo, kod starijih robusno, visoko i malo bočno spljošteno. Maksimalna visina tela iznosi 26-38% dužine tela. Dužina glave iznosi 27-36% standardne dužine tela, a prečnik oka 17-21.5% dužine glave. Usta su velika. Ima 2 leđna peraja, blisko postavljena ili se

RIBE SRBIJE

205

dodiruju. Prvo je duže osnove od drugog. D1 13-17; D2 1-3+12-15; A 2+710; P 1+9-13; V 1+5; Llat 54-77; sLlat 5-10; iLlat 12-18; vertebrae 39-41. Telo je žuto-zeleno do tamno zeleno, sa vertikalnim crnim prugama. Trbušna, repno i analno peraje su narandžasti do jarko crveni. Može narasti do 51 cm i 4.75 kg, obično manji. Živi u rekama, barama i jezerima Evroazije, a zalazi i u oslađene delove mora (npr. Baltičko). Aktivan je pri temperaturi vode većoj od 4oC. Kod nasganastanjuje vodeslivu, slivapaDunava i sliv da Belog Drima, gde je veštački unet. Ima i u egejskom je moguće nastanjuje i donji deo Pčinje. Mladi žive u jatima, stare jedinke solitarne. Mladi se hrane beskičmenjacima dna, a odrasli primerci ribom i krupnim beskičmenjacima. Mreste se od marta (Balkan) do jula (Sibir). Ikru 12-300 hiljada komada) polaže u oC, trakama na dno ili podvodnu vegetaciju. Razviće in ovo traje 8 dana/13 odn. 14-17 dana pri temperaturama oko 10oC. Polnu zrelost stiče sa 1-4 godine starosti. Životni vek mu je preko 18 godina (do 21 godine u Gružanskom jezeru). Spada u III kvalitetnu grupu ribe i lovi se uglavnom stacionarnim mrežama, manje samolovnim alatima. Cenjena je sportsko-ribolovna vrsta, posebno krupni primerci i može se loviti i dubinskim i tehnikama ribolova na plovak, sa glistama, crvima i repom male ribe kao mamcima, kao i varaličarskim tehnikama, svim vrstama varalica manje veličine. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

206

FAMILIA PERCIDAE

Stizostedion Rafinesque, 1820

Validnost naziva roda je pod znakom pitanja, jer je poznat stariji sinonim Sander Linnaeus, 1758. Telo je izduženo, cilindrično na preseku. Glava je

napred zašiljena. Usta su velika, zadnji ugao vilica premašuje nivo sredine oka. Maksilarne kosti nisu prepokrivene pozadi preorbitalnom. Ima 2 jasno razdvojena leđna peraja, od kojih je prvo (sa bodljastim žbicama) kraće osnove od drugog (sa granatim, mekim žbicama) ili su jednaka. U vilicama mogu biti snažni, iglasti, očnjacima nalik zubi. Rod sadrži 5 vrsta, 3 evro-azijske (S. lucioperca, S. volgensis i S. marinus) i 2 severnoameričke (S. vitreum i S. canadensis). Stizostedion lucioperca (Linnaeus, 1758)

GB pikeperch;

Zander;

sandre;

smuđ sudak

RIBE SRBIJE

207

Telo je izduženo, sa maksimalnom visinom koja iznosi 17-24% dužine tela. Glava je relativno velika (27-35% dužine tela). Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje nivo zadnje ivice oka. Kod odraslih, u vilicama se vide snažni, iglasti, očnjacima nalik zubi. Škržni poklopci su goli ili samo delimično pokriveni krljuštima. D1 13-17; D2 1-3+19-24; A 2-3+10-14; P 1+14-15; V 1+5; Llat 80-97; sLlat 12-15; iLlat 16-24; branchiospinae 10-16; vertebrae 45-48. Telo je sa unepravilnim tamnijimpretežno vertikalnim prugama. Naraste dožuto-zelene 1.3 m i 15 boje. kg. Živi rekama i jezerima, na tvrđem dnu. Hrani se ribom od jeseni svoje prve godine života. Mresti se od aprila do juna na kamenitom dnu. Par pravi gnezdo, polaže 13-300 hiljada komada ikre i vodi brigu o ikri. Razviće in ovo traje 2 nedelje. Polnu zrelost stiče sa 24 godine. Životni vek je oko 16 godina. Autohtona je riba Dunavskog sliva i slivova Baltičkog i Severnog mora, ali je uspešno introdukovan širom Evrope. Smuđ je kao pripadnik I kvalitetne grupe izuzetno cenjena vrsta ribe. U privrednom ribolovu se lovi stajaćim i plovećim mrežarskim, samolovnim i udičarskim alatima (samica, struk), a u sportskom ribolovu koriste se sve tehnike. Od prirodnih mamaca, najčešće se koriste žive ribice (uklije, glavoči, legbabe, krkuše) ili parče ribice, posebno rep, a od veštačkih varalice (silikonske veličine 5-10 cm, vobleri veličine 4-10 cm, kašike uske siluete), ponekad u kombinaciji sa krupnim veštačkim mušicama. Dobre rezultate u ribolovu smuđa pokazuju tehnika ribolova povlačenjem („muvanjem“). Minimalna dozvoljena dužina ulova smuđa je 35 cm SL, a lovostaj traje od 1. marta do 30. aprila. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

208

FAMILIA PERCIDAE

Stizostedion volgensis Gmelin, 1788

GB–Volga pikeperch;

D–Volgazander;

smuđ kamenjar R bershc

Telo je izduženo, visina iznosi 19-24% dužine tela. Glava je velika (2731% dužine tela). Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. kod odraslih, zubi su sitni, približno iste veličine; kod mlađih primeraka postoje izduženi, očnjacima nalik zubi. Škržni poklopci i bokovi glave su potpuno prekriveni krljuštima. D1 13-14; D2 1-2+19-23; A 2+8-10; P 1+15-15; V 1+5; Llat 70-83; sLlat 11-13; iLlat 16-20; vertebrae 45; branchiospinae 1519. Telo je žuto-zelene boje, sa nepravilnim vertikalnim prugama. Naraste do 50 cm i 1.4 kg. Živi u rekama i jezerima, uglavnom na tvrđem dnu. Hrani se krupnijim beskičmenjacima dna, samo krupni primerci sitnom ribom. Mresti

RIBE SRBIJE

209

se na tvrdom dnu, u podvodnoj ve-getaciji, od aprila do maja. Polnu zrelost stiče sa 3-4 godine. Živi u Dunavu, Donu, Volgi i Uralu. Smuđ kamenjar je pripadnik I kvalitetne grupe i cenjena je vrsta ribe. U privrednom ribolovu se uglavnom lovi plovećim mrežarskim alatima i, ređe, udičarskim alatima (samica, struk), a u sportskom ribolovu koriste se sve tehnike. Od prirodnih mamaca, najčešće se koriste žive ribice (uklije, glavoči, legbabe, krkuše) ili parče ribice,veličine posebno rep,cm, a od veštačkih varaliceponekad (silikonske veličine 5-10 cm, vobleri 4-10 kašike uske siluete), u kombinaciji sa krupnim veštačkim mušicama. Dobre rezultate u ribolovu smuđa kamenjra pokazuje tehnika ribolova povlačenjem („muvanjem“). Minimalna dozvoljena dužina ulova smuđa kamenjara je 25 cm SL, a lovostaj nije propisan, ali se u praksi obično primenjuje onaj koji važi za smuđa. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

Zingel Cloquet, 1817

Telo je jako izduženo, vretenasto. Glava je jako zašiljena, donekle spljoštena, velika. Usta su mala, subterminalna, sa gornjom vilicom koja je napred vrhom nešto ispred vrha donje. Maksilarne kosti su pozadi pokrivene preorbitalnim (lacrymalia). Ima dva razmaknuto postavljena leđna peraja, prvo sa bodljikavim, a drugo sa mekim, granatim žbicama. Od tri vrste ovog roda, jedna je (Z. asper) endemit reke Rone (južna Francuska).

210

FAMILIA PERCIDAE

Zingel streber (Siebold, 1863)–mali vretenar

GB–streber;

D–Streber

Telo je izduženo i vretenasto. Glava je napred zašiljena. Oba leđna peraja su približno jednakih dužina osnove. Trbušna peraja su skoro 2 puta duža od grudnih. Repna drška je jako tanka i duža je od osnove D2. D1 7-9; D2 1+11-13; A 1+9-12; V 1+5; Llat 70-83; sLlat 5-6; iLlat 10-13; vertebrae 4345. Telo je smeđe-žuto, sa nepravilnim vertikalnim tamnim mrljama na leđima i bokovima. Trbuh je žućkast. Naraste do 22 cm. Živi u dubljim delovima reka sliva Dunava (nominotipska podvrsta) i Vardara (podvrstaZ. s. balcanicus (Karaman, 1936), iznad peskovitog i šljunkovitog dna gde je jače strujanje vode, u malim jatima. U Neri (južni Banat) je opisana zasebna podvrsta, Z. s. nerensis Banarescu & Nalbant, 1979. Mali vretenar se hrani beskičmenjacima dna, uglavnom noću. Mresti se od marta do aprila. Prilično je retka vrsta. Zbog retkosti i male veličine ima samo ograničen sportskoribolovni značaj i ulovi se obično slučajno, dubinskom tehnikom, sa glistom kao mamcem. Minimalna dozvoljena dužina ulova malog vretenara je 15 cm SL, a lovostaj nije propisan. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

70-83

211

RIBE SRBIJE

Zingel zingel (Linnaeus, 1766)

GB–zingel;

veliki vretenar

D–Zingel

Telo je izduženo i vretenasto. Drugo leđno peraje je duže od prvog. Trbušna peraja su do 1.5 puta dužine grudnih. Repna drškaje umereno tanka, i kraća je od osnove D2. D1 13-15; D2 1+17-20; A 1-2+11-13; Llat 83-95; sLlat 8-9; iLlat 14-19; vertebrae 47-49. Telo je žuto-zelene do zelene boje, sa nepravilnim, crnim, vertikalnoizduženim mrljama. Trbuh je žut. Naraste do 48 cm. Živi u dubljim delovima reka (Dunav, Dnjestar i pritoke) iznad peskovitog i kamenitog dna i na njemu. Hrani se beskičmenjacima dna. Aktivan je noću. Polno sazreva u 3. godini života. Mresti se od marta do maja, na šljunkovitoj podlozi. Ikru, do 5000 komada, polaže u podlogu. Veoma redak. vretenar je pripadnik II kvalitetne grupe (mada bi trebalo da je bude u I),Veliki ali je redak ulov privrednih ribolovaca, uglavnom u plovećim mrežarskimalatima. U sportskom ribolovu, njegovi su ulovi više slučajnost nego planiran događaj, pri ribolovu dubinskim tehnikama sa glistom ili sitnom ribom kao mamcem. Minimalna dozvoljena dužina ulova velikog vretenara je 25 cm, a lovostaj nije propisan. Status ugroženosti u Srbiji: LR(nt). Postoji predlog da se ograniči ulov na 1 primerak dnevno.

212

FAMILIA CENTRARCHIDAE

Familia CENTRARCHIDAE Porodica basova i sunčica je u fauni Evrope alohtona, a poreklom je iz Severne Amerike. Obuhvata slatkovodne ribe, bočno spljoštenog tela, sa jednim leđnim perajem. Imaju cikloidnu krljušt. Jezik, uz kosti vilica, takođe nosi zube. Karakteriše ih interesantno reproduktivno ponašanje, koje uključuje izgradnju gnezda i brigu o potomstvu. Pretpostavlja se da su prvo unesene neke vrste sunčica, kao akvarijumske i ukrasne ribe, a potom basovi, kao cenjene sportske ribe. U vodama Jugoslavije konstatovane su 2 vrste iz 2 roda. Ključ za određivanje rodova i vrsta: 1a. U bočnoj liniji postoji manje od 50 krljušti. Najveća visina tela ne može da stane u standardnu dužinu tela 3 puta. Lepomis sp. L. gibbosus (Linnaeus, 1758) sunčica 1b. U bočnoj liniji postoji više od 55 krljušti. Najveća visina tela može da stane tri puta u standardnu dužinu tela. Micropterus sp. M. salmoides (Lacepede, 1802) velikousti bas, pastrmski grgeč

Lepomis Rafinesque, 1819

Telo je visoko i bočno spljošteno. Imaju 1 leđno peraje, napred sa bodljikavim, a pozadi sa mekim, granatim žbicama. Zadnji deo leđnog peraja jedva je malo viši od prednjeg ili je iste visine.

213

RIBE SRBIJE

Lepomis gibbosus (Linnaeus,1758)

G pumpkinseed;

Sonnenbarsch;

sunčica perche soleil

Telo je jako visoko (44-50% dužine) i bočno spljošteno. Glava je velika (31-39 % standardne dužine). Zadnji ugao vilica ne doseže do nivoa sredine oka. D 9-11+9-12; A 3+9-11; V 1+5; Llat 35-47; sLlat 5-7; iLlat 11-15. Osnovna boja je maslinasto-zelena do zlatno-smeđa, sa metalno plavo-zelenim šarama. Trbuh je narandžasto-žut. Na vrhu škržnog poklopca se nalaze crna (oivičena žuto) i grimizna pega. Naraste do 25 cm. Živi u stajaćim vodama (bare, akumulacije i jezera), u priobalju obraslom gustom vegetacijom, u jatima. beskičmenjacima (račići i i početkom larve insekata), krupni primerci i mlađiHrane riba. se Mreste se krajem proleća leta. Mužjak repom izdubi rupu u peskovitom dnu, gnezdo, u kome se polaže ikra (0.6-5 hiljada komada), o kojoj brigu vodi mužjak. Razviće in ovo traje 3-5 dana. Polnu zrelost stiče s 3 godine. Životni vek je do 9 godina. Početkom XX veka ova vrsta je radi uzgoja u akvarijumu prenesena iz istočnih delova Severne Amerika u Evropu, po kojoj se široko raširila. Nema nikakav privrednoribolovni značaj. U sportskom ribolovu, čest je neželjen ulov pri ribolovu na plovak, sa crvima i glistama kao mamcima. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

214

FAMILIA CENTRARCHIDAE

Micropterus Lacepede, 1802

Telo je izduženo i robusno. Imaju 1 leđno peraje, koje napred čine tvrde, bodljikave, a pozadi meke, granate žbice; kod nekih vrsta mogu biti razdvojeni velikim usekom, pa izgleda kao da su 2 leđna peraja. Zadnji deo, sa granatim žbicama, viši je od prednjeg, sa bodljama. Micropterus salmoides (Lacepede, 1802)

velikousti bas (pastrmski grgeč) GB–largemouth bass

Usta su vrlo velika, zadnji ugao vilica daleko premašuje nivo zadnje ivice orbite.Dužina glave je oko 1/4 standardne dužine. D 10-11+12-13; A 3+1011; Llat 60-70. Leđa su smeđe-zelena, a bokovi zelenkasto-žuti, sa zelenosmeđe izmramoriranim šarama. Mlađi primerci imaju više žutih nijansi, sa mrkim mrljama koje obrazuju uzdužnu prugu po sredini bokova. Trbuh je beo. Naraste do 83 cm i 6.5 kg, obično znatno manji.

RIBE SRBIJE

215

Živi u stajaćim i sporotekućim vodama, u jatima. Hrani se larvama insekata i račićima kao mlad, odrasli jedu sitnu ribu. Mresti se od marta do jula. Gnezdo prave u vidu jame u peskovitom ili šljunkovitom dnu, ponekad do 1.5 m u in prečniku. Polažu najviše 11.5 hiljada komada ikre, koju čuva mužjak. Razviće ovo traje 2-5 dana. Polnu zrelost stiče sa 2-4 godine. Životni vek je do 15 godina. Unesen je iz Severne Amerike u centralnu Evropu, odakle se proširio kod nas, u vode hidrosistema Dunava u Bačkoj (kanal Dunav-Tisa-Dunav). Za sada nema nikakav privredno-ribolovni značaj, mada je moguć ribolov stacionarnim mrežama i samolovnim alatima. Međutim, bas je izrazita sportska riba i lovi se na razne veštačke mamce, uglavnom varalice najrazličitijih tipova, veličine do 10 cm, pa i veće. Status ugroženosti u Srbiji: NE.

Familia GOBIIDAE Porodica glavoča obuhvata preko 1800 vrsta sitnih (od 3.2-34.5 cm), pretežno morskih, bentosnih riba litorala i sublitorala. Neke morske vrste vode neritski način života. Druge vrste glavoča zalaze i u brakične i u slatke vode, a ima i isključivo slatkovodnih vrsta. Rasprostranjeni su širom sveta, u toplijim umerenim i tropskim vodama. Karakterišu ih dorzoventralno spljoštena glava sa dorzolateralno postavljenim očima, širokim obraznim delovima i uzanim interorbitalnim prostorom; srasla trbušna peraja u trbušni disk (osim kod neritskih vrsta); dva leđna peraja, od kojih prvo nosi samo negranate bodlje, a drugo jednu negranatu i više granatih, mekih žbica; veoma modifikovan sistem lateralnih organa, posebno na glavi, sa neuromastima grupisanim u nizove senzornih papila i senzornim kanalima, čije prisustvo i raspored imaju veliki taksonomski značaj. Većina pridnenih glavoča su intermitentni plivači, teritorijalni su i hrane se beskičmenjacima dna i sitnom ribom. Mreste se s proleća i leti, višekratno, ispod kamena ili ljušture krupnih mekušaca. Mužjak vodi brigu o ikri. Mlađ većine vrsta prolazi kroz planktonski stadijum, koji se završava spajanjem trbušnih peraja u disk i spuštanjem na dno. vodama se crnomorskog sliva Jugoslavije žive predstavnici 1 roda sa 5 vrsta.U Očekuje povećanje broja rodova i vrsta. Neogobius sp. Ključ za određivanje vrsta:

1a.1a. Membrana na prednjem delu trbušnog diska ima špicaste bočne režnjeve, čija je dužina jednaka 1/6 do 1/2 širine zadnje ivice. Krljušti

216

FAMILIA GOBIDAE

zadnjeg dorzalnog dela glave su ktenoidne. Interorbitalno rastojanje odgovara 8/10-9/10 prečnika oka. Širina gornje usne je 3/5-2/3 bočno merenog preorbitalnog rastojanja. Visina repne drške odgovara 2/3-3/4 njene dužine. N. kessleri (Gunther, 1861) glavata ružica (glavoč) 1a.1b. Membrana na prednjem delu trbušnog diska nosi male, oble režnjeve, čija je dužina manja od 1/6 širine zadnje ivice, ili ih nema uopšte. (1a.2) 1a.2a. Prednje nozdrve su u vidu kratkih cevčica, koje ne dosežu gornju usnu. (1a.3) 1a.2b. Prednje nozdrve su u vidu dugačkih cevčica, koje premašuju gornju usnu. U bočnoj liniji ima 36-48 krljušti. N. marmoratus (Pallas, 1811) glavoč (ružica) cevonos 1a.3a. Zadnji dorzalni deo glave, pre nivoa preoperkuluma je go, bez krljušti. N. gymnotrachelus (Kessler, 1857) glavoč trkač 1a.3b. Zadnji dorzalni deo glave, pre nivoa preoperkuluma je pokriven krljuštima. (1a.4) 1a.4a. Zadnji dorzalni deo glave je pokriven cikloidnim krljuštima, a ostatak tela ktenoidnim krljuštima. Na sredini predzadnje i zadnje tvrde žbice prvog leđnog peraja nalazi se tamna mrlja, oivičena svetlom (žuto-oker) bojom. Vrhovi neparnih peraja svetlim (žućkasto-beličastim) oivičeni. Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje prednju ivicu orbite. N. melanostomus (Pallas, 1811) glavoč kruglak 1a.4b. Zadnji dorzalni deo glave je pokriven ktenoidnim krljuštima, kao i ostatak tela. Na prvom leđnom peraju nema tamne mrlje. Vrhovi neparnihzadnje perajanozdrve nisu posebno Zadnji ugao vilica je u nivou između i prednjeobojeni. ivice orbite. N. fluviatilis (Pallas, 1811) glavoč (ružica) peskar

217

RIBE SRBIJE Neogobius Iljin, 1927

Suborbitalne papile su raspoređene u 7poprečnih nizova, obično 4 ispred i 2 donjim delom ispod uzdužnog niza b. Niz a ne postoji. Prednji i zadnji okuloskapularni i preoperkularni kanal postoje. Dorzalni deo glave i predorzalno područje leđa su bar delimično pokriveni krljuštima, a bokovi glave su goli. Prednja nozdrva je cevasta, sa malim kožastim izraštajem koji polazi sa ivice. Nema slobodnih žbica grudnih peraja. Trbušni disk je potpun, katkad sa bočnim režnjevima. D1 VI; D2 I+13-20; A I+11-16; P 14-21. Krljušti ktenoidne, sa 42-75 nizova duž boka tela. Ponto-kaspijski rod, sa više podrodova, od kojih kod nas žive predstavnici 4 podroda:Apollonia Iljin, 1927 (N. fluviatilis i N. melanostomus); Babka Iljin, 1927 (N. gymnotrachelus); Ponticola Iljin, 1927 (N. kessleri); Proterorhinus Smit, 1899 (N. marmoratus). Neogobius fluviatilis (Pallas, 1811)

glavoč peskar (ružica) sand (monkey) goby;

bichok pesochnik

Dorzalni deo glave je potpuno prekriven ktenoidnim krljuštima. Visina glave u nivou oka je otprilike jednaka širini u nivou gornjih ivica škržnih poklopaca. Interorbitalno rastojanje je manje od 3/4 prečnika oka. Linija usta je kosa na dole, a ugao vilica je u nivou između zadnje nozdrve i prednje ivice orbite. Predočno rastojanje je veće od prečnika oka za 60-ak %, a gornja usna ima debljinu od 40-60% bočnog preorbitalnog rastojanja, merenog od zadnje ivice usne do prednje ivice oka. Trbušni disk je 90 i više procenata dužine abdomena, merenog od prednje ivice osnove diska do prednje ivice anusa, sa prednjom membranom, čiji mali, zobljeni bočni režnjevi imaju širinu manju od 20% širine zadnje ivice središnjeg dela prednje membrane. Visina repne drške iznosi 50-60% njene dužine. D1 VI-VII; D2 I+14-18; A I+12-17; P 16-19. Ll 5267. Vertebrae 32-34. Telo je boje peska ili svetlije. Mužjaci tokom mresta potamne, a ivice medijalnih peraja imaju žućkasto-narandžaste ivice. Narastu do 20 cm. Nastanjuju priobalje Crnog mora, bočatne i slatke vode (Bug, Dunav, Dnjepar, Don, Volga, Ural), gde ih ima na peskovito–muljevitom dnu, u koje se

218

FAMILIA GOBIDAE

često ukopavaju. Hrane se račićima, Polychaeta-ma, školjkama i larvama Chironomidae. Kod nas je prisutna nominotipska podvrsta; kaspijska podvrsta je N. f. palasi Berg, 1916. Mreste se od kraja proleća do sredine leta. Jaja polažu na kamenje ili listove vegetacije. Polnu zrelost stiču sa 2 godine, pri dužini od 8.5-10.5 cm, ali i sa 1 godinom, pri dužini od svega 5.5 cm. Životni vek je najmanje 4 godine. Nemaju nikakav privredno-ribolovni značaj, a i sportsko-ribolovni značaj,naosim kaoi mamca za lov smuđa i sa soma, vrlo je Mogu se loviti tehnikom plovak dubinskim ribolovom, glistom ili mali. crvima kao mamcima. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

219

RIBE SRBIJE

Negobius gymnotrachelus (Kessler, 1857)

glavoč trkač racer goby;

bichok gonec

Dorzalni deo glave je po sredini go, bez krljušti pre nivoa preoperkuluma, kao i bokovi glave. Krljušti su ktenoidne. Visina glave u nivou oka je za oko 1/4 veća od širine glave u nivou gornje ivice škržnog poklopca. Interorbitalno rastojanje iznosi 30-50% prečnika oka. Ugao vilica je u nivou prednje četvrtine oka. Preočno rastojanje mereno bočno jednako je ili je za 20% veće od prečnika oka. Debljina gornje usne je 60-75% bočno merenog preokularnog rastojanja. Dužina trbušnog diska iznosi 90-100% dužine abdomena, merenog od prednje ivice osnove diska do prednje ivice anusa. Prednja membrana nema bočne režnjeve. Visina repne drške iznosi 50-60% njene dužine. 32-34. D1 V-VII; D2jeI+15-18; A I+12-16; 16-18; V I 10tamnih I. Ll 47-69. tebrae Telo sivkasto-smeđe boje,P sa 5-6 kosih pruga Verduž bokova. Mužjaci su tamniji. Narastu do 17 cm. Nastanjuju brakične vode ušća reka i slatke vode, na peskovito-muljevitom dnu obraslom vegetacijom. Pripadaju Ponto-kaspijskom basenu. U Dunavu su zabeleženi u području Đerdapa II i nizvodno. Hrane se račićima i larvama Chironomidae. Mreste se u drugoj polovini proleća. Jaja polažu ispod školjki i kamenja. Polnu zrelost stiču sa 2 godine starosti. Zabeležena je hibridizacija sa N. kessleri. Kod nas nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: DD.

220

FAMILIA GOBIDAE

Neogobius kessleri (Gunther, 1861)

glavoč glavaš (peš) bighead goby;

bichok golovach

Dorzalni deo glave je potpuno pokriven ktenoidnim krljuštima. Visina glave iznosi 90-100% širine. Interorbitalno rastojanje iznosi 80-90% prečnika oka. Ugao vilica je u nivou ispod zenice. Preorbitalno rastojanje je 50-60% veće od prečnika oka. Debljina gornje usne ne prelazi 2/3 preokularnog rastojanja merenog bočno. Dužina trbušnog diska je oko 80% dužine abdomena, sa prednjom membranom koja nosi velike, zašiljene bočne režnjeve, čija dužina iznosi 20-30% širine zadnje ivice membrane. Visina repne drške je 60-75% njene dužine. D1 V-VII; D2 I+16-19; A I+13-16; P 18-21. Ll 64-76. Vertebrae 33-35. Boja tela je žućkasto-riđa do tamno siva, sa tamno smeđim ili crnim mrljama i šarama. Narastu do 20 cm. Nastanjuju slatke vode, bočatna ušća reka i zalive Crnog mora, gde je dno kamenito i ima podvodnog krša (panjevi, granje). Hrane se račićima i sitnom ribom, uglavnom malim glavočima. Mreste se u prvoj polovini proleća. Nemaju nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

221

RIBE SRBIJE

Neogobius melanostomus (Pallas, 1811)

glavoč kruglak

round goby;

bichok kruglyak

Dorzalni deo glave je pokriven cikloidnim, a ostali deo tela ktenoidnim krljuštima. Ugao vilica premašuje prednju ivicu orbite. Dužina glave staje u visinu tela 5.5 puta. D1 V-VII; D2 13-18; A11-16; P 18-20;V 12; Ll 42-59; sp. br. 9-12; vertebrae 31-32. Boja tela je žućkasto-smeđa, sa tamnom mrljom oivičenom svetlim na sredini predzadnje i zadnje bodlje D1. Medijalna peraja oivičena svetlim. Naraste do 25 cm. Nastanjuje Crno i Kaspijsko more i njegove pritoke, kod nas samo u Dunavu nizvodno od brane Djedap II. Prisutna

222

FAMILIA GOBIDAE

je nominotipska podvrsta; druga podvrsta, N. m. affinis Berg, 1924, u Kaspijskom moru. Odgovara im kamenito i šljunkovito, slabo obraslo dno. Hrane se mekušcima i račićima. Mreste se tokom cele sezone, od aprila do avgusta, porcijalno. Kod nas nemaju nikakav privredno-ribolovni značaj (u Ukrajini i Rusiji su ekonomski važna vrsta), a i sportsko-ribolovni značaj, osim kao mamca za lov smuđa i soma, vrlo je mali. Može se loviti tehnikom na plovak ribolovom, sa glistom, cima.i dubinskim Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).crvima ili sadržajem škojki kao mam-

223

RIBE SRBIJE

Neogobius marmoratus (Pallas, 1811)

glavoč (ružica) cevonos GB–tubenose goby;

R–bichok cucik

D1 VI-VII; D2 I+14-18; A I+12-15; P 14-16. Ll 42-50. Vertebrae 30-33. Predorzalno područje i dorzalni deo glave su pokriveni krljuštima. Bokovi glave su goli. Krljušt je ktenoidna od nivoa zadnjeg dorzalnog dela glave. Prednje nozdrve su izdužene i premašuju gornju usnu, ali nemaju nikakvih dodatnih struktura. U grudnim perajima nema slobodnih žbica. Trbušni disk je potpun, sa prednjom membranom bez bočnih režnjeva. Boja tela je smeđa do zeleno-žuta, sa 5 širokih, nepravilnih, kosih tamnih pojaseva na bokovima. Mužjaci su tamniji. Narastu do 11 cm. Nastanjuju plićake bočatnih i slatkih voda, pod kamenjem ili u vodenoj vegetaciji. Hrane se račićima i insektima. Mreste se od poznog proleća do sredine leta, ispod kamenja i ljuštura školjki. Polnu zrelost stiču s godinu dana. Ima ih kod nas u Dunavu i pritokama. Nemaju nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

224

FAMILIA BLENIDAE

Familia BLENNIIDAE Slingure su porodica sitnih riba, vezanih za litoral mora i okeana. Samo manji broj vrsta nastanjuje i supralitoral. Nekoliko vrsta su izrazito eurihaline, pa zalaze i u slatke vode, a nekoliko vrsta su slatkovodne. Koža im je gola, bez krljušti. Prednji deo dugačkog leđnog peraja čine krute i negranate žbice, a zadnji meke. Analno peraje je su takođe duge osnove. Trbušna peraja ribe. imaju jugularni položaj i rascepljena na dva dela. Slingure su oviparne Mužjak vodi brigu o ikri i mlađi. Često žive u kolonijama i imaju naznake socijalnog života. U pritokama Jadrana živi 1 predstavnik. Parablennius sp. P. fluviatilis (Asso, 1801)

slatkovodna slingura Parablennius Ribeiro, 1915

Branhiostegalne membrane prave na isthmus-u. Tentakule se nalaze pored nosnih otvora, iznadne očiju ili nanabor dorzalnom delu glave, debele su, često iz osnove granate. Supraorbitalne tentakule su troprstaste u svojoj gornjoj trećini. Mekih žbica leđnog peraja ima 17-21. Zubi nalik očnjacima kod svih vrsta ovog roda postoje u donjoj, a kod većine i u gornjoj vilici. Donjovilične kosti su povezane ligamentom. Čeone kosti nisu pokrivene temenim. Parablennius fluviatilis (Asso, 1801)

slatkovodna slingura freshwater blenny ;

blennie fluviatile

D1 12-13; D2 16-18; A 2+19; P 1+13; V 3. U gornjoj vilici nema zuba nalik očnjacima. Tentakule iznad oka su trograne, granaju se sa gornje

225

RIBE SRBIJE

trećine dužine tentakule. Leđa su maslinasto-smeđa, bokovi zeleno-sivi, a trbuh sivo-beo. Po leđnom peraju su crvenkaste mrlje. Naraste do 15 cm. Nastanjuje reke jadranskog sliva, pevashodno Beli Drim, gde živi pod kamenjem u plićem priobalju. Hrani se beskičmenjacima dna, račićima i sitnim ribama. Mresti se od aprila do juna, pod kamenjem, gde mužjak gradi gnezdo i vodi brigu o ikri. Najverovatnije nema nikakav ribolovni značaj. Status ugroženosti u Srbiji: VU.

Familia COTTIDAE Porodica skulpina obuhvata pretežno morske ribe, ali ima i nekoliko slatkovodnih predstavnika. Telo im je napred robusno, a glava velika, niska i široka. Pozadi se telo postepeno sužava. Koža je debela, pokrivena kod nekih vrsta koštanim pločama, bodljama ili nizom kožnih nabora, koso postavljenih. Membrane škržnih poklopaca su ventralno spojene i obrazuju nabor preko isthmus-a. Imaju dva odvojena leđna peraja, prvo sa bodljama a drugo sa mekim žbicama. Analno peraje ne sadržibodlje. Grudna peraja su obično velika, visoko postavljena na bokovima tela. Nemaju riblji mehur. Žive na dnu u hladnim i umerenim morima, u zoni plime ioseke i plitkom priobalju, ali ima vrsta koje žive i do 2000 m dubine, dok su slatkovodne vrste malobrojne i žive u hladnim, brzim rečicama. Hrane se beskičmenjacima, krupnije vrste ribom i rakovima. U gornjim tokovima reka i potocima kod nas prisutna je samo jedna vrsta. Cottus sp. Cottus gobio Linnaeus, 1758

peš

226

FAMILIA COTIDAE

Cottus Linnaeus, 1758

Telo je golo ili pokriveno sitnim bradavičastim izraštajima. Gornji deo glave je slabo oklopljen koštanim pločama, bez grebenova. Zubi postoje na vilicama i vomeru, a na palatinumu ih nema. Škržne membrane se spajaju i obrazuju nabor preko isthmus-a. D1 4-10; D2 13-22; A 9-22; V 1+3-4. Bočna linija je neprekinuta, ali je nepotpuna, sa sitnim porama. Vertebrae 31-38. Cottus gobio Linnaeus,1758

GB–bullhead (miller's thumb); R– bichok

peš D–Groppe;

F–chabot;

D1 6-9; D2 15-19; A 11-15; P 12-15; V 1+4. Telo je golo, osim malih grupa krljušti ispod grudnih peraja. Trbušna peraja su kratka i ne dosežu vrhom anus. Unutrašnje žbice trbušnih peraja su duže od spoljašnjih. U bočnoj liniji je 30-ak pora. Telo je smeđe, išarano svetlijim i tamnijim mrljama. Boja je vrlo varijabilna, zavisno od staništa.

RIBE SRBIJE

227

Naraste do 20.7 cm, obično mnogo manji. Živi na tvrdom dnu, pod kamenjem u potocima i rečicama i u priobalju jezera, sa jačim protokom. Sreće se i na 9 m dubine. Hrani se sitnim beskičmenjacima dna, uglavnom larvama insekata, ali i ikrom pastrmke, sa kojom deli stanište, a istovremeno je značajan za odrasle pastrmke kao njihov plen. Polno sazreva s 2 godine života. Mresti se s proleća, od februara do juna. Polaže nekoliko stotina komada ikre pod čuva ikru oko 4 nedelje, koliko joj treba da nikakav se izvale larve.kamenje. Kod nasMužjak se sreće u malim pritokama sliva Dunava. Nema ribolovni značaj, osim kao mamac za lov pastrmke ili mladice u krivolovu. Moguće je uhvatiti ga tehnikom lakog dubinskog ribolova i ribolova na plovak, sa glistom ili larvama vodenih insekata (tulari) kao mamcem. Status ugroženosti u Srbiji: LR(lc).

228

ZOOGEOGRAFSKI PREGLED IHTIOFAUNE JUGOSLOVENSKOG PODRUČJA Današnja ihtiofauna slatkih voda zapadnog i centralnog dela Balkanskog poluostrva, kojeg obuhvataju jugoslovenske zemlje, nesumnjivo je nastala u ovom obliku i sastavu nakon poslednje pleistocenske glacijacije (pre oko 10000 godina). Međutim, najveći deo Balkans kog poluostrva za vreme ledenih doba pleistocena je ostao van ledene kape (izuzev pojedinih ledničkih masa na većim nadmorskim visinama), što je omogućilo brojnim ribljim vrstama da na ovom području stvore refugijume (utočišta), iz kojih su se, po završetku virms ke glacijacije, vratile na sever, pre svega Dunavom. Postojanje brojnih izolovanih delova omogućilo je stvaranje endemičnih vrsta, posebno u južnoevropskoj diviziji (sliv Jadranskog mora) među kojima se, na osnovu starosti pojedinih basena (Ohridsko jezero iz tercijera–pliocena), sa sigurnošću mogu utvrditi i paleoendemiti (relikti). O starosti te faune potvrđuju i paleontološki nalazi sa područja Srbije i Hrvatske, zastupljeni uglavnom izumrlim vrstama recentnih rodova koji i danas naseljavaju ovo područje.

IHTIOFAUNA SRBIJE Autohtona ihtiofauna slatkih voda centralnog i zapadnog Balkana (koja bi obuhvatila vodene basene područja između južnih oboda Alpa na severozapadu, južnih obodnih delova Panonske nizije na severu, južnih ogranaka Karpata na severoistoku, zapadnih delova Rodopskog masiva na istoku i jugu te Dinarskih planina i obale Jadranskog mora na jugozapadu i zapadu) pripada Holarktičkoj regiji i Evro-Mediteranskoj subregiji. U okviru Evro-Mediteranske subregije, autohtone slatkovodne ribe našeg područja pripadaju Centralnoevropskoj i Južnoevropskoj diviziji. U okviru Centralnoevropske divizije na obrađenom području glavninu ihtiofaune obuhvata subdivizija basena Dunava, koja je u okviru navedene divizije najbogatija vrstama. Endemiti ovog basena su: Eudontomyzon danfordi , Hucho hucho , Cobitis elongata , Gymnocephalus schraetser , Gymnocephalus baloni. Subendemiti ovog basena su: Eudontomyzon mariae, Umbra krameri, Zingel zingel, Zingel streber, Gobio uranoscopus, Gobio kessleri. Na našem području su kao autohtone prisutne vrste sledećih zoogeografskih kategorija: Holarktičke vrste: Esox lucius, Thymallus thymallus, Lota lota. Palearktičke vrste: Phoxinus phoxinus, Gobio gobio, Barbatula barbatula, Rhodeus sericeus, Cyprinus carpio.

RIBE SRBIJE

229

Evro-Sibirske vrste: Rutilus rutilus, Leuciscus leuciscus, Leuciscus idus, Tinca tinca, Carassius carassius, Perca fluviatilis, Gymnocephalus cernuus, Acipenser ruthenus. Evropske (ili delimično Zapadno-Azijske) vrste: Scardinius erythrophthalmus, Leuciscus cephalus, Alburnus alburnus, Alburnoides bipunctatus, Blicca bjoerkna, Abramis brama, Barbus barbus, Misgurnus fossilis, Salmo trutta, Chondrostoma nasus, Aspius aspius, Leucaspius delineatus, Pelecus cultratus, Silurus glanis, Stizostedion lucioperca. Ponto-kaspijske vrste:Alosa caspia, Alosa immaculata, Abramis sapa, Gobio albipinnatus , Sabanejewia aurata , Acipenser nudiventris , Acipenser gueldenstaedti, Chalcalburnus chalcoides, Pungitius platygaster, Stizostedion volgensis, Gymnocephalus schraetser, Neogobius melanostomus, Neogobius fluviatilis, Neogobius kessleri, Neogobius gymnotrachelus, Neogobius marmoratus. Severne vrste: Petromyzon marinus, Lampetra fluviatilis, Lampetra planeri, Gasterosteus aculeatus.

U okviru Južnoevropske divizije, na obrađenom području su prisutni predstavnici sledećih subdivizija: Italija i okolna ostrva, sa endemičnim vrstama: Alburnus albidus i Rutilus basak . Zapadni Balkan, koji obuhvata sliv Jadranskog i Jonskog mora, najbogatija je subdivizija endemičnim vrstama: Salmo marmoratus, Pachychilon pictum.Sliv Egejskog mora, sa endemičnim vrstama: Pachychilon macedonicus i Barbus cyclolepis. Alohtona, introdukovana ihtiofauna uglavnom potiče iz Istočno-Azijske (Pseudorasbora parva, Ctenopharyngodon idella, Carassius auratus, Hypophthalmichthys molitrix, Aristicthys nobilis) i Severno-Američke subregije (Ictalurus nebulosus, Lepomis gibbosus, Micropterus salmoides, Oncorhynchus mykiss, Salvelinus fontinalis), mada ima i introdukovanih pripadnika Severne Salvelinus alpinus). oblasti Centralno-Evropske divizije (Coregonus peled,

OBJAŠNJENJE KORIŠĆENIH SIMBOLA Ribnjački uzgoj J A Č A N Z I N D E R V I R P

Privredniribolov Sportski ribolov Bez značaja u ribarstvu Privredno–sportski značaj

I C IO N I Č I Ć U J A V A Ž O R G U

Ugrožena (EN) I T S O N E Ž O R G U E J N A T S

Ranjiva(VU) Nepoznat (DD) Skoro nizak (LRnt) Nizak (LRlc)

Uzgoj i sportski ribolov

Ne određuje se (NE)

Prekomeran ribolov

Jezero

Zagađivanje Brane

A T IŠ N A T S P I T

Bara i močvara Donji tok reka

Isušivanje

Srednji tok reka

Usko rasprostranjenje

Gornji tok reka

Neodređeni Bentivori A N A R H S I

Herbivori Predatori Planktivori

231

RIBE SRBIJE

Literatura: Aganović M. (1979).Salmonidne vrste riba i njihov uzgoj. IGKRO“Svjetlost“, OOUR Zavod za udžbenike, Sarajevo. Anonimous (1985). International code of Zoological nomenclature, Third edition, addopted by the General Assembly of the International Uniion of Biological Sciences. International Trust for Zoological Nomenclature, London. Banarescu P. (1964).Fauna Republicii Populare Romine. Pisces–Osteichthyes. Academia Republicii Populare Romine, Bucuresti. Banarescu P. (1992).Zoogeography of fresh waters. AULA-Verlag, Wiesbaden. Berg L.S., B.S. Iljin, I.I. Kazanova, T.S. Rass & A.N. Svetovidov (1949).Promislovie ryby SSSR. VNIRO, Moskva. Berrebi P. (1995). Speciation of the genus Barbus in the north Mediterranean basin: recent advances from biochemical genetics. Biological Conservation72: 237-249. Bojčić C., Lj. Debeljak, T. Vuković, B. JovanovićKršljanin, K. Apostolski, B. Ržaničanin, M. Turk, S. Volk, Đ. Drecun, D. Habekovć, Đ. Hristić, N. Fijan, K. Pažur, I. Bunjevac, Đ. Marošević (1982).Slatkovodno ribarstvo. Poslovna zajednica slatkovodnog rivarstva Jugoslavije, Ribozajednica, Jugoslavenska medicinska naklada, Zagreb. Budakov, Lj. (1986). Ekologija štuke–Esox lucius L. (Pisces, Esocidae) u vodama Vojvodine. Doktorska Sadu, Novidisertacija, Sad, 191 p.Univerzitet u Novom Cakić, P. (1983). Pseudorasbora parva Schlegel, Pisces Cyprinidae nova vrsta za ihtiofaunu SR Srbije. Drugi simpozijum o fauni SR Srbije, Zbornik saopštenja. Beograd. Cakić, P.(1983). Najseverniji nalaz vrste Pseudorasbora parva (Schlegel, 1842) u Jugoslaviji i prvo nalazište za SAP

232

LITERATURA Vojsvodinu.Biosistematika9: 151-153. Cakić, P. & Đ. Hristić(1987). Ihtiofauna Pančevačkog rita sa posebnim osvrtom na alohtone vrste riba.Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, B 42: 103-118. Camp, W.H. & C.L. Gilly(1943). The structure and srcin of species. Brittonia 4: 323-385. Craig J.F. (1987).The biology of perch and related fish. Croom Helm, London. Crivelli, A.J. (1996). The freshwater fish endemic to the northern Mediterranean region. An action plan. Tour du Valat Publication, Tour du Vlata, 171 p. De Carli, F. (1978).The world of fish. Gallery Books, New York. Delić, A. (1985). Dužinski i težinski rast riba u otvorenim vodama novogradišćke općine. Ribarstvo Jugoslavije40: 80-85. Dimovski A. & R. Grupče (1975). Varijabilnost vrste Alburnus alburnus L. u razližitim basenima Makedonije. Ichthyologia 7: 1-10. Đonić, M. & R. Ječinac(1991).Dunav od Bezdana do Timoka.Pronalazaštvo, Beograd, 92 p. Đulić, B. (1973).Zoologija Vertebrata. Sveučilište u Zagrebu, Prirodoslovno-matematički fakultet, Zagreb. Elvira B. (1987). Taxonomic revision of the genus Chondrostoma Agassiz, 1835 (Pisces, Cyprinidae). Cybium 1: 111-140. Grupče R. & A. Dimovski (1976). Morfološka karakteristika na pretstavitelite od rodot Noemacheilus (Pisces, Cobitidae) vo Makedonija. U: 50 godini rabota na Prirodnonaučniot muzej na Makedonija . Skopje, pp. 27-37. Hegediš A., M. Nikčević, B. Mićković, D. Janković & R.K. Anđus(1991). Discovery of the goby Neogobius gymnotrachelus in Yugoslav fresh waters.Arh. biol. nauka 43 (34): 39P-40P.

RIBE SRBIJE

233

Himberg, K. J.M. (1970). A systematic and zoogeographic study of some North-European coregonids. IN: BIOLOGY OF COREGONID FISHES. (Ed. C.C. Lindsey & C.S. Woods). University of Manitoba Press, Winnipeg. Hristić, Đ. & I. Bunjevac (1991).Gajenje slatkovodnih riba. Građevinska knjiga, Beograd. IUCN (1994).Red List Categories.IUCN, Gland, Switzerland. IUCN (1995). Draft guidelines for applying the IUCN Red List Categories at the National Level. Result of the Natioonal Red List Workshop. Gland, Switzerland. Janković, D. (1960). Sistematika i ekologija lipljena Jugoslavije. Biološki institut, Beograd, 144p. Janković, D. (1994). Ichthyofauna. p. 131-136. In: The Danube in Yugoslavia. Ed. Janković D. & M. Jovičić. Belgrade. Janković, D., A. Hegediš & J. Krpo(1987). Taxonomische und Ökologische Charakteristiken des Gobius (Neogobius) fluviatilis Pallas, 1811 im Jugoslawische Donauteil. XXVI Arbeitstagung der IAD, Passau / Deitschland: 265-269. Janković, D. & M. Karapetkova(1992). Present status of the studies on range of distribution of Asian fish species Pseudorasbora parva (Schlegel) 1842 in Yugoslavia and Bulgaria. Ichthyologia24: 1-10. Janković, D., J. Krpo, M. Lendhardt & A. Hegediš (1994). Ecological characteristics of the Danubian fish Species. p. 159-173. NI : JANKOVIĆ, D. & M. JOVIČIĆ (EDS). THE DANUBE IN YUGOSLAVIA. Institute for Biological Research“Siniša Stanković“, Belgrade. Janković, D. & J. Krpo-Ćetković(1995). Diverzitet slatkovodnih riba (Osteichthyes) i kolousta (Cephalaspidomorpha) Jugoslavije sa pregledom vrsta od međunarodnog značaja. U: BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE. Ed. Stevanović V. & V. Vasić. Biološki fakultet & Ekolibri,

234

LITERATURA Beograd, p. 425-445. Janković, D. & M. Povž(1992). Taxonomical characteristics of burbotLota lota (Linnaeus, 1758)from the river Unica (Slovenia). Ichthyologia24: 11-18. Jovanović, V., (1982). Evoluciona teorija i teorija TEORIJA STO biološke klasifikacije. U:EVOLUCIONA za marksizam, GODINA POSLE DARVINA. Centar Univerzitet u Beogradu, str. 41-48. Kalezić, M. (1991).Osnovi morfologije kičmenjaka. Naučna knjiga, Beograd. Karaman, M. (1983). Pseudorasbora parva Schlegel 1842, nova ciprinidna vrsta u fauni SR Srbije. Drugi simpozijum o fauni SR Srbije, Zbornik saopštenja. Beograd. Karaman, S. (1931). Zoološke prilike skopske kotline. Iz Glasnika Skopskog naučnog društv a, Knjiga X, Odeljenje prirodnih nauka, sveska 4: 214-241.

Klašterka, V.(1976)Sportski ribolov naZagreb, rijekama i Nakladni zavod“Znanje“, jezerima. 382 p. Knežević, B., M. Kavarić & T. Vuković(1977). Pseudorasbora parva (Schlegel) (Pisces, Cyprinidae) nova vrsta za ihtiofaunu Jugoslavije. Treći simpozijum biosistematičara Jugoslavije, Sadržaji referata. Novi Sad. Kottelat, M. (1997). European freshwater fishes. Biologia Bratislava52, Suppl. 19: 1-271. Krpo, J. (1993). Taksonomske i ekološke karakteristike smuđa Stizostedion lucioperca(L.) iz jugoslovenskog dela Dunava. Magistarski rad, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 204 p. Ladiges, W. & D. Vogt(1965). Die Susswasserfische Europas.Verlag Paul Parey, Hamburg und Berlin. Lagler, K.F., J.E. Bardach, R.R. Miller & M. Pasino (1977).Ichthyology.John Willey & Sons, New York. Lelek, A. (1987). Threatened freshwater fishes of

235

RIBE SRBIJE Europe. In: THE FRESHWATER FISHES OF EUROPE, VOL. 9. Ed. European Comittee for the Conservation of Nature and Natural Resources–Councel of Europe & Aula-Verlag, Wiesbaden, p. 1-343. Lendhardt, M. (1997).Ekološko-biohemijska ispitivanja populacije štuke Esox ( lucius L.) iz Dunava kod Beograda.Doktorska disertacija, Biološki fakultete, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 156 p. Lendhardt, M., B. Mićković & D. Jakovčev (1996). Age, growth, sexual maturity and diet of the Mediterranean barbel (Barbus peloponnesius petenyi) in the River Gradac (west Serbia, Yugoslavia). Folia Zool. Brno 45 (Suppl. 1): 33-37. Maitland, P.S.(1977).Freshwater fishes of Britain and Europe.Hamlyn Publishing Group Ltd., London-New York-Sydney, Toronto. Maitland, P.S. & A.J. Crivelli(1996).

Conservation of freshwater fish. o. 7Conservation . Tour du of Mediterranean wetlands.N Valat, Arles, 94 p. Maletin, S. & Lj. Budakov (1984). Das Wachstum des Zanders(Stizostedion lucioperca L.) in der Donau und einigen Nebengewässern in der Vojvodina. XXIV Arbeitstagung der IAD, Szentendre / Ungarn: 187-190. Maletin, S., V. Pujin & D. Kostić(1994). The diet, growth and fecundity of the allochthonous planktivorous fish in the Danube. p. 174-184. In: Janković, D. & M. Jovičić (eds).The Danube in Yugoslavia. Institute for Biological Research“Siniša Stanković“, Belgrade. Marković, G.S., P.D. Simonović & S.Ž. Simović (1996). Linear growth and some ecological characteristics of roach Rutilus rutilus (L., 1758) in Zapadna Morava River (Serbia, Yugoslavia).Hidrobiologiya Sofia40: 81-87. Marković, J.Đ.(1990).Enciklopedijski geografski leksikon Jugopslavije. Svjetlost, Sarajevo. Martinović, V.(1978). Alati beogradskih alasa.

236

LITERATURA Muzej grada Beograda, Beograd, p. 29. Martinović-Vitanović, V. & V. Kalafatić(1995). Osnovne hidrobiološke karakteristike kopnenih voda Jugoslavije. U: STEVANOVIĆ, V. & V. VASIĆ (ED.). BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE SA PREGLEDOM VRSTA OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA. Ekolibri & Biološki fakultet, Beograd. Matoničkin, I. & Z. Pavletić (1972).Život naših rijeka. Školska knjiga, Zagreb. Mayr, E. (1963). Animal species and evolution. The Belknap press, Harvard University Press, Cambridge, Massachussets. Mayr, E. (1969).Principles of systematic zoology. McGraw-Hill, New York. Mikavica, D., R. Grujić & J. Komić(1997). Comparative growth analysis of the nase Chondrostoma nasus L. 1758, chub Leuciscus cephalus L. 1758 and barbel Barbus barbusL. 1758 in the River Drina. Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia 29: 1-17. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije(1994). Zakon o ribarstvu. Službeni glasnik Republike Srbije 35. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije(1994). Rešenje o proglašenju prirodnih ribljih plodišta na ribarskim područjima.Službeni glasnik Republike Srbije76. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije(1994). Rešenje o određivanju ribarskih područja. Službeni glasnik Republike Srbije76. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije(1995). Naredba o ustanovljavanju lovostaja na pojedine vrste riba na ribarskom području ili na delovima ribarskog područja i o zabrani lova riba koje nemaju propisanu veličInu.Službeni glasnik Republike Srbije 72. Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i

237

RIBE SRBIJE vodoprivredu Republike Srbije(1995). Pravilnik o načinu, sredstvima i alatima kojima se obavlja ribolov. Službeni glasnik Republike Srbije25. Ministarstvo za zaštitu životne srednine Republike Srbije(1993). Vrste životinja zaštićene kao prirodne retkosti.Službeni glasnik Republike Srbije 50. Moyseev, P.A., N.A. Azizova & I.I. Kuranova (1981).Ikhtiologia [Ichthyology]. Legkaya i pishcevaya promishlenost, Moskva. Pallaoro, A. (1989). Bleniidae (Pisces, Perciformes) of the Adriatic sea with special regard to Šolta island (middle Adriatic). Ichthyologia21: 57-70. Povž, M. (1987). A contribution to the knowledge on freshwater fish and lamprey of Slovenia–the Mura River. Ichthyos 5: 1-8. Povž, M. (1992). Rdeči seznam ogroženih sladkovodnih rib (Pisces) in piškurjev (Cyclostomata) v Sloveniji. Varstvo narave17: 51-59. Povž M. (1995). Status of freshwater fishes in the Adriatic catchment of Slovenia.Biological Conservation 72: 171-177. Povž, M. (1995). Threatened fishes of the world: Umbra krameriWalbaum, 1792 (Umbridae). Env. Biol. Fish. 43: 232. Povž, M. (1996). The Red Data List of the freshwater lampreys (Cyclostomata) and fish (Pisces) of Slovenia. p. 63-72. In: KIRCHHOFER, A. & D. HEFTI (EDS.). CONSERVATION OF ENDANGERED FRESHWATER FISH IN EUROPE. Birkhauser Verlag, Basel. Povž, M., D. Jesenšek, P. Berrebi & A.J. Crivelli (1996).The marble trout Salmo trutta marmoratus, Cuvier 1817 in the Soča River basin, Slovenia. Tour du Valat, 65 pp. Povž, M., S. Leiner,, M. Mrakovčić & J. Popović (1990). Rare and endangered fishes from Yugoslavian Adriatic rivers.J. Fish Biol. 37 (Suppl. A): 247-249.

238

LITERATURA Povž, M. & B. Sket(1990).Naše sladkovodne ribe. Mladinska knjiga, Ljubljana, 370 p. Rakaj, N. (1995). Iktiofauna E Shqiperise.Shtepia Botuese“Libri Universitar“, Tirane, 700p. Rešetnikov Y.S., A.N. Kotlar, T.S. Rass & M.I. Šatunovskij (1989).Pjatijazični slovarlj nazvaniy Rjibji.(Ed. V.E. Sokolov). Ruskijživotnyih. jazik, Moskva. Ripić, A. (1977).Praktična knjiga o sportskom ribolovu. BIGZ, Beograd, 180 p. Ristić, M. (1972). Rasprostranjenost riba u vodama Srbije. 201-210. U: DJURIČIĆ B. (ED.). LOV I RIBOLOV U SRBIJI. Borba, Beograd. Ristić, M. (1977).Ribe i ribolov u slatkim vodama. Nolit, Beograd, 115 p. Rojo, A. (1991).Dictionary of evolutionary fish osteology.CRC Press, Inc., Boca Raton, 273 p. Romer, A.S. & T.S. Parsons(1986). The vertebrate body. Saunders College Publishing. Phiadelphia. Sekulić, N, Lj. Budakov & D. Branković(1998). Distribution of the European muddminnow Umbra krameri(Umbridae) in Serbia.Ital. J. Zool. 65, Suppl.: 381-382. Simonović, P.D.(1994). Growth-in-length of the Eurasian perch (Perca fluviatilis L.) from the Belgrade area of the River Danube.Arch. Biol. Sci. Belgrade46: 9P-10P. Simonović, P.D.(1996). Filogenetski odnosi evromediteranskih i ponto-kaspijskih vrsta glavoča falange Gobii (Gobiidae, Perciformes). Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Beograd, 229 p. Simonović, P.D.(1999). Phylogenetic relationships of Ponto-Caspian gobies and their relationship to the Atlantic-Mediterranean Gobiinae. J. Fish Biol. 54: 533-555. Simonović, P.D., A.E. Hegediš, M.V. Nikčević, B.M. Mićković & V.P. Nikolić(1996). Growthin-length of the Eurasian perch P ( erca fluviatilis L.) from the Vlasinsko jezero reservoir.

239

RIBE SRBIJE Arch. Biol. Sci. Belgrade 48: 19P-20P. Simonović, P., G. Marković, S. Simović & B. Soldatović (1997). Growth-in-length of the chub Leuciscus cephalus (L.) from the River Vapa (Serbia, Yugoslavia). Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia29: 33-39. Simonović P.D. &ofV.P. (1995). Ichthyofauna the Nikolić Vlasinsko jezero reservoir. Arch. Biol. Sci. Belgrade 47: 71-74. Simonović, P. & V. Nikolić(1997). Ihtiofauna Vlasinskog jezera–stanje i perspektiva. p. 179-198. U: BLAžENČIĆ, J. (ED.): VLASINSKO JEZERO–HIDROBIOLOŠKA STUDIJA. Biološki fakultet, Beograd. Simonović P.D. & V.P. Nikolić(1996). Freshwater fish of Serbia: an annotated check list with some faunistic and zoogeographical considerations. Bios Thessaloniki 4: 137-156. Simonović, P.D., V.P. Nikolić & K.E. Skora (1996). Vertebral number in Ponto-Caspian gopbies: phylogenetic relevance. J. Fish Biol. 49: 1027-1029. Simonović, P., M. Paunović & S. Popović(2001). Survey on the round goby and distribution of other Ponto-Caspian gobies in the Danube River Basin. Journal of the Great Lakes Research (in press). Simonović, P. & S. Simović(1997). Growth-inlength of Eurasian perch (Perca fluviatilis L.) in Gružansko Reservoir before and after its formation. Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia29: 19-31. Simonović, P., B. Soldatović, S. Simović & G. Marković (1994). Ecological characteristics of small river fuish fauna: structure of fish communities. Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia26: 13-23. Simonović, P., B. Valković & M. Paunović (1998). Round goby Neogobius melanostomus, a new Ponto-Caspian element for Yugoslavia. Folia Zoologica Brno 47: 305312.

240

LITERATURA Simpson, G.G. (1961).Principles of animal taxonomy. Columbia University Press, New York. Stanković, S.(1950). Uporedna anatomija kičmenjaka. Naučna knjiga, Beograd. Sterba, G. (1973).Freshwater fishes of the world. T.F.H. Publications, Inc. Ltd., Hong Kong. Stevanović, D.(1953). Ribe prirodne znamenitosti Gusinjsko-plavskog basena i okolnog dela Prokletija. Zaštita prirode 28: 1-16. Stevanović, V. & V. Vasić(1995). Opšte napomene i objašnjenja. I-VIII. U: STEVANOVIĆ, V. & V. VASIĆ (ED.). BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE SA PREGLEDOM VRSTA OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA. Ekolibri & Biološki fakultet, Beograd. Suvorov, E.K.(1948).Osnovi ikhtiologii. Sovetskaya Nauka, Moskva. Svetovidov, A.N.(1964).Rybi Chernogo morja. Nauka, Moskva-Leningrad. Šoljan, T. (1975).Fishes of the Adriatic.Nolit, Beograd. Šorić, V.M. (1979).Morfološko-ekološka studija populacija balkanskog endemita Pachychilon pictum (Heckel i Kner, 1858). Doktorska disertacija, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 222 p. Šorić, V. (1981). Prilog poznavanju strukture ihtiofaune metohijskog potamološkog sistema. Zbornik radova PMF-a u Kragujevcu2: 79-86. Šorić, V. (1983). Neke morfološko–ekološke karakteristike Leuciscus cephalus albus. Zbornik radova PMF-a u Kragujevcu3: 65-76. Šorić, V. (1990). Ichthyofauna of the Ohrid-DrimSkadar system. Acta Biologica : 31-44. Iugoslavica–Ichthyologia22 Šorić, V. (1992). The second contribution to the knowledge of the Metohija potamologic system. Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia 24: 33-42. Šorić, V.(1993). Osteology and taxonomic status of the genusPachychilonSteind., 1882 (Pisces, Cyprinidae). Bios Thessaloniki 1: 49-67.

241

RIBE SRBIJE Šorić, V. & K. Ilić(1987). The species of the genus Gobio. I. Gobio gobio in the Velika Morava system. Acta Bioilogica Iugoslavica–Ichthyologia19: 53-68 Šorić, V. & K. Ilić(1991). The species of the genus Gobio III. Gobio albipinnatus Vladykovi andGobio kessleri banaticus. Acta Bioilogica Iugoslavica–Ichthyologia 23: 79-90. Šorić, V. & D. Janković(1989). Characteristics of growth and sexual maturity ofBarbus meridionalis. Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia21: 27-37. Šorić, V. & M. Naumovski(1991). The species of the genus Zingel in the waters of Yugoslavia. Acta Bioilogica Iugoslavica–Ichthyologia 23: 73-78. Taler, Z.(1953). Rasprostranjenje i popis slatkovodnih riba Jugoslavije.Bull. Mus. Hist. Nat. Pays Serbe b5-6: 425-455. Točko, M.(1975).Growth of the bleak, Alburnus albidus alborella (Filippi) from Lake Globočica. Acta Biologica Iugoslavica–Ichthyologia7: 79-84. Vasić, V. (1995). Biodiverzitet u osetljivim ekosistemima i područjima od međunarodnog značaja. 37-42. U: STEVANOVIĆ, V. & V. VASIĆ (ED.). BIODIVERZITET JUGOSLAVIJE SA PREGLEDOM VRSTA OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA. Ekolibri & Biološki fakultet, Beograd. Vasić, V. (1995). Međunarodni sporazumi, standardi, kriterijumi i programni od značaja za očuvanje, održavanje i trajno održivo korišćenje biodiverziteta. 43-56. U: TEVANOVIĆ V. & V. VASIĆ (ED.). BIODIVERZITET S JUGOSLAVIJE, SA PREGLEDOM VRSTA OD MEĐUNARODNOG ZNAČAJA. Ekolibri & Biološki fakultet, Beograd. Vasić, V., G. Džukić, D. Janković, N. Simonov, B. Petrov & I. Savić(1990-1991). Preliminarni spisak vrsta za crvenu listu kičmenjaka Srbije. Zaštita prirode 43-44: 121-132. Vuković, N. (1985).Ekološke i biosistematske

242

LITERATURA karakteristike Leuciscus souffiaRisso, 1826 iz gornjeg toka reke Drine. Doktorska disertacija, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo, 191 p. Vuković, T. (1977).Ribe Bosne i Hercegovine. Svetlost & Zavod za izdavanje udžbenika, Sarajevo. Vukovi T. & B. IvanZemaljski ović (1971).Slatkovodne ribeć,Jugoslavije. muzej BiH, Sarajevo. Webster, D. & M. Webster(1974).Comparative vertebrate morphology.Academic Press, New York, London. Wheeler, A. (1978).Key to the fishes of northern Europe. Frederick Warne & Co. Ltd, London. Wheeler, A. (1983). Freshwater fishes of Britain and Europe.Kingfisher Books Ltd, London. Whitehead, P.J.P., M.-L. Bauchot, J.-C. Hureau, J. Nielsen & E. Tortonese (eds.)(1986). Fishes of the North-eastern Atlantic and the Mediterranean (FNAM).UNESCO, Paris. Zhakov, L.A. (1974). Sostav i sukcesij ozernih ikhtiocenozov v svyazi so specifikoj faunisticheskij kompleksov ryb.Voprosy ikhtiologii 14 (2): 237-248.

243

RIBE SRBIJE

INDEX

244

A Abramis ballerus 120,124 Abramis brama 120, 126, 230 Abramis sapa 120, 127, 230 Acanthopterygii 70 Acipenser guelden staedti 84, 85, 230 Acipenser nudiventris 83, 86, 230 Acipenser ruthenus 84, 88, 230 Acipenser stellatus 84, 90 Acipenser sturio 84, 91 Acipenseridae 69, 71, 83 Acipenseriformes Actinopterygii 69 69 Agnatha 69, 75 alborela 130 Alburnoides bipunctatus 121, 128, 230 Alburnus albidus 121, 230 Alburnus alburnus 121, 122, 230 Alosa caspia 110, 111, 230 Alosa immaculata 110, 112, 230 ammocoetes 75, 76, 78, 80, 82 amurski čebačok 122, 170 androga 140 Anguilla anguilla 108, 109 Anguillidae 69, 70, 108 Anguilliformes 69

INDEX Apollonia 217 Arystichthys nobilis 124, 130 Aspius aspius 121, 134, 230 atlantska jesetra 84, 91

B babica 187 Babka 216 babur 173 babuška 117, 141 badelj 183 balavac 200, 202 balkanski vijun 186 Balonov balavac 200, 201 bandar 204 Barbatula barbatula 186, 188, 189, 229 Barbus barbus 136 Barbus cyclolepis 137 Barbus peloponnesius 138 barjaktarica 105 bas 212, 214, 215 beli amur 122, 148 beli tolstolobik 124, 157 belica 121, 159 belka 121, 159 beluga 92 bezribica 170 Blenniidae 70, 74, 224 Blennioidei 70 Blicca bjoerkna 120, 140, 230 bodorka 123, 175 bolen 134 brcak 118, 166 brkica 187 brotfiš 161

brzak 162 bucov 120, 134, 135, 145

C Carassius auratus117, 141, 230 Carassius carassius 117, 142, 230 Centrarchidae 70, 74, 212 Cephalaspidomorphi 69 Chalcalburnus chalcoides 120, 145, 230 Chondrostei 69 Chondrostoma nasus 119, 146, 230 Clupeidae 69, 74, 110 Clupeiformes 69 Clupeoidei 69 Clupeomorpha 69 Cobitidae 70, 74, 181, 187 Cobitis elongata 182, 229 Cobitis taenia 182, 183 Coregonidae 69, 72, 93 Coregonus peled 93, 94, 230 Cottidae 70, 73, 225 Cottus gobio 225, 226 Craniota 69 crnka 115, 116 crnomorski sleđ 110, 112 crnooka deverika 120, 127 crvenookica 175 crvenperka 122, 176 Ctenopharyngodon

245

RIBE SRBIJE idella 122, 148, 230 cverglan 72, 192, 193 Cyprinidae 69, 74, 117 Cypriniformes 69 Cyprinus carpio 117, 149

Č

čavčica 121, 171 čikov 74, 181, 184

D deverika 120, 126 dunavska haringa 110, 111 dunavska jesetra 85 dunavska paklara 76, 77 dužičasta pastrmka 95, 98

E

Elopomorpha 69 Esocidae 69, 73, 113 Esocoidei 69 Esox lucius 113, 229 Eudontomyzon danfodi 76, 77, 229 Eudontomyzon mariae 76, 78, 230 Eudontomyzon vladykovi 78

G Gadidae 70, 72, 193 Gadiformes 70 gaovica 121, 171 Gasterosteidae 70, 73, 196 Gasterosteiformes 70 Gasterosteoidei 70 Gasterosteus aculetus 197, 230 gavčica121, 171

glavaš 157, 220 glavata ružica 216 glavatica 96, 100 glavoč 216, 217, 219, 220 glavoč cevonos 216, 223

Hypophthalmichthys molitrix 124, 157, 230

glavoč glavaš 220 glavoč kruglak 216, 221 glavoč peskar 216, 217 glavoč trkač 216, 219 Gnathostomata 69 Gobiidae 216 Gobio albipinnatus 119, 151, 230 Gobio gobio 119, 151, 152, 229 Gobio kessleri 119, 151, 154, 229

Ictalurus nebulosus 192, 230 istočna mrenka 118, 137

Gobio uranoscopus 119, 151, 155, 229 Gobioidei 70 govedarka 119, 151 govedarica 119, 151 grčka crvenperka 122, 177 gregorac 197, 230 grgeč 200, 204 grunec 123, 173 Gymnocephalus baloni 200, 201, 229 Gymnocephalus cernus 200, 202, 230 Gymnocephalus schraetser 200, 203, 229, 230

H haringa 110, 111, 112 Hucho hucho 95, 96, 97, 229 Huso huso 83, 92, 230

I Ictaluridae 70, 72, 192

J jaz 123, 161 jegulja 108, 109 jelšovka 163 jesetra 84, 85, 91 jez 123, 161 jezerska pastrmka 102, 103 jezerska zlatovčica 96

K kalifornijska pastrmka 98 karapatka 140 karaš 117, 141, 143 kečiga 84, 88 kesega 120, 124 klen 123, 160 klenić 123, 162 koljuška 197, 198 koreselj 143 krap 149 krkuša 119, 151, 154, 155 krupatica 120, 140

L Lampetra fluviatilis 76, 79, 230 Lampetra planeri 76, 80, 230 legbaba 183

246

Lepomis gibbosus 212, 213, 230 Leucaspius delineatus 121, 159, 230 Leuciscus cephalus 123, 160, 230 Leuciscus idus 123, 161, 230 Leuciscus leuciscus 123, 162, 230 Leuciscus souffia 123, 163 liniš 178 linj 178 linjak 118, 178 lipljan 106 lipljen 106 Lota lota 193, 194, 229

M mali vretenar 200, 210 manić 193, 194 Micropterus salmoides 212, 214, 230 Misgurnus fossilis 181, 184, 230 mladica 95, 97 Monorhina 69 moranec 118, 166 morska paklara 76, 81 moruna 83, 92 mrena 118, 136, 138

N Neogobius fluviatilis 217, 230 Neogobius gymnotrachelus 217, 219, 230 Neogobius kessleri 217, 220, 230 Neogobius marmoratusi 217, 223, 230

INDEX Neogobius melanostomus 217, 221, 230 Noemacheilus angorae 187, 189

O Oncorhynchus mykkis 95, 98, 230 Ostariophysi 69 Osteichthyes 69 ostriž 204 ozimica 93, 94

P Pachychilon macedonicus 117, 165, 230 Pachychilon pictum 118, 166, 230 Parablennius fluviatilis 224, 230 Paracanthopterygii 70 pastrmski grgeč 212, 214 pastruga 84, 90 patuljasti somić 192 pegunca 120, 145 Pelecus cultratus 119, 167, 230 peled 93, 94 Perca fluviatilis 200, 204, 230 Percidae 70, 199, 204 Perciformes 70 Percoidei 70 peš 220, 225, 226 Petromyzon marinus 76, 81, 229 Petromyzontia 69 Petromyzontidae 69, 75 Phoxinus phoxinus 122, 169, 229 pijor 169, 229 pisanka 121

plašica 121, 130 platnica 123, 174 plavonos 120, 180 pliska 121, 128 plotičica 123, 174 podust 119, 146 Ponticola 217 potočna mrena 118, 137, 138 potočna paklara 76, 80 potočna pastrmka 96, 101 potočna zlatovčica 96, 105 Proterorhinus 217 Protacanthopterygii 69 Pseudorasbora parva 122, 170, 230 Pungitius platygaster 197, 198, 230

R

rečna paklara 76, 79 Rhodeus sericeus 212, 171, 229 ruska jesetra 84, 85 Rutilus basak 123, 173, 230 Rutilus pigus 123, 174 Rutilus rutilus 123, 175, 230 ružica

S Sabanejewia aurata 181, 186, 230 sabljarka 119, 167 Salmo marmoratus 96, 100, 230 Salmo trutta 96, 101, 102 Salmonidae 69, 72,

247

RIBE SRBIJE 95 Salmoniformes 69 Salmonoidei 69 Salvelinus alpinus 96, 103 Salvelinus fontinalis 96, 105, 230 sapača 138 Scardinius erythrophthalmus 122, 176, 230 Scardinius graecus 122, 177 Scorpaeniformes 70 Scorpaenoidei 70 Siluridae 70, 73, 190 Siluriformes 70 Siluroidei 70 Silurus glanis 190, 230 sim 84, 86 sivi 133tolstolobik 124, skobalj 119, 146 slatkovodna slingura 224 smuđ 201, 206 smuđ kamenjar 201, 208 soška postrv 96, 100 srebrni karaš 117, 141 Stizostedion lucioperca 201, 206, 230 Stizostedion volgensis 201, 208, 230 sunčica 212, 213 Syngnathidae 70, 71, 195 Syngnathiformes 70 Syngnathoidei 70 Syngnathus abaster 195

Š šaradan 118, 166

šaran 117, 149 šilce kratkokljuno 195 šljivonos 120, 180 šmrkež 203 šrac 200, 203 štuka 113, 114

T

tankorepa krkuša 119, 155 Teleostei 69 Thymallidae 72, 106 Thymallus thymallus 106, 129 Tinca tinca 118, 178, 230 tivuška 187 tolstolobik 124, 133, 157 trobodlja koljuška 197

U

uklija 131 ukljeva 121, 131 ukrajinska paklara 76, 78 ukrajinska koljuška 197, 198 Umbra krameri 115, 116, 229 Umbridae 73, 115

V velika nežnica 182 veliki vretenar 200, 211 velikousti bas 212, 214 Vertebrata 69 vijun 181, 182, 183, 186 vijunica 181, 182 Vimba vimba 120, 180 vretenar 200, 210,

211

Z zelenak 128 Zingel streber 200, 210 Zingel zingel 200, 211, 229 zlatni vijun 181, 186 zlatovčica 96, 103, 105 zlatva 111 zvezdogled 119, 155

Ž žutalj 173

Ribe Srbije [Knjiga] [2001] [Good Stuff]

Recommend Documents