Припрема за наставни час
Исак Самоковлија: „Рафина авлија“ Обрада новог градива
ОПШШТИ ПОДАЦИ: Назив школе: Разред и одјељење Датум: Вријеме одржавања часа: Ментор:
Средњошколски центар III-1 12.4.2013. 11:25
ОПЕРАТИВНИ ПОДАЦИ:
Програмски/ наставни садржај: Тип часа: Вријеме за реализацију:
Исак Самоковлија: „Рафина авлија“ Обрада новог градива 45 минута
МЕТОДИЧКА ОДРЕЂЕЊА:
Наставне методе: Наставни облици: Наставна средства:
ЛИТЕРАТУРА: Стручна литература:
Дијалошка, монолошка, демонстративна Фронтални, индивидулани, групни Читанка, табла, креда, фотографије
Бабић, Душко/Милешевић, Живко, Књижевност за трећи разред гимназије и средњих стручних школа, ЗУНС, Источно Сарајево, 2005. Станисављевић, Вукашин, Прилози настави књижевности, Књига III, Београд, Наука, 1997.
Примарна литература:
Николић, Љиљана/Милић, Босиљка, Читанка за трећи разред гимназијеи стручних школа, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2002.
Методичка литература:
Илић, Павле, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Прометеј, Нови Сад, 1997.
Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999. Павле Илић, Српски језик и књижевност у наставној теорији и пракси, Змај, Нови Сад, 2003.
ЦИЉЕВИ ЧАСА:
•
Образовни/ сазнајни циљ:
•
•
•
•
•
•
Васпитни циљ:
•
Упознати ученике са основним одликама приповijетке Рафина авлија Упознати ученике са основним мотивима Самоковлијине приповijетке, а наручито се задржати на средишњем мотиву–смрт Приближити основни принцип компоновања дjела Указати на слојевитост у карактеризацији главног јунака Осврнути се на однос појединца и колектива Упознавање објективне стварности и живот људи у одређеном времену и поднебљу Уочити посебности културне средине која је приказана у дјелу, морал, животну филозофију, психологију различитих личности
Пробудити интересовање ученика за
•
•
•
•
Функционални/практични циљ:
•
•
•
•
•
•
Ток часа: Уводни дио часа 5 минута Главни дио 30 минута Завршни дио 10 минута
Уводни дио 5 минута
јеврејску културу и књижевност „Освjетљавати“ значај прожимања различитих вjера и култура Његовати код ученика љубав према читању и тумачењу приповиjедака Развијање моралних и естетичких осјећања Навести ученике да повезују
Оспособити ученике да уочавају приповједачке поступке које користи Исак Самоковлија Подстицати ученике да успоставе аналогију између Рафине авлије и „Проклете авлије“ Подстицати да одреде симболику синтагме Рафина авлија Упоређивати догађаје из књижевног дјела са познатим догађајима из средине у којој живе Направити паралелу између вјеровањасујевјерја Уочити мотиве искреног вјеровања и лицемјерја на примјерима ликова из дјела
Почињем час тако што питам ученике коју наставну јединицу су обрађивали претходни час, и да ли су имали задаћу. Ако су имали задаћу прокоментаришемо.
Затим питам ко ће ми рећи шта су научили о међуратној књижевности и да наброје основне карактеристике те књижевне епохе.
Главни дио часа: 30 минута Питам ученике да ли су прочитали приповијетку и да ли су им познати биографски подаци писца Исака Самоковлије. Пишем на табли: Исак Самоковлија: „Рафина авлија“ Горажде, (1889-1955) Дјела: Од прољећа до прољећа Приповијетке, Носач Самуел, Трагом живота, Изабране приповијетке, Приповијетке, Ђердан, Прича о радостима, Ханка Драме:Ханка, Плава Јеврејка, Он је луд, Фузија Датирамо дјело: Приповијетка је објављена 1927. год. у „Српском књижевном
За вријеме Првог свјетског рата код нас се јавља ексресионизам по угледу на Њемачку и друге европске земље.Нуди нови став према свијету, времену и животу, незадовољство према стварима и збивањима. Експресионистичка поезија која се рађала на нашим просторима у данима ПСР, исписујући пакао и несреће човјека који остаје на балканским ратиштима, тематски је разнородна и комплексна. Експресионизам у јужнословенским књижевностима тече упоредо са њемачким. Сви јужнословенске народе притискају исти проблеми и Главни мотиви: страх и безнађе, умор човјека, нестајање, смрт, бестијалност рата, дезоријентација итд.
гласнику“ Дјело припада међуратној књижевности
Препричавам приповијетку : Старац Рафо излази на Бјелаве и пије воду на Хаџијиној чесми. Стар је и превијен, слаб и уморан. Комшиница Хануча га позива да пије кафу али он одбија. Необична тишина влада у његовој авлији. Чак се не чује ни жамор дјеце ни пјесма баба-Катине Анкице. Рафина соба је скромна, у приземљу, мала и осјећа се мирис влаге, на прозору су шипке, има малу пећ, лежај, а на зидовима су чивије на које је окачена гардероба. Крај врата је лавор и ибрик, и сломљена метла. Рафо осјећа слабост и присјећа се догађаја из кафане. Приказује му се цревар Тинцо, као утвара из мрака, дугачак, чупаве браде, брбљив, пијан, са забаченим масним фесом. Старац се пита зашто је баш тај дан свратио у кафану у који иначе не свраћа, осјећа пробадање и бол. Чује како се додируку листови на дуду и шушкају, чини му се да неко отвара врата и дотакао лавор. Устаје да провјери да ли је неко дирао мезузу крај врата. Након што је провјерио да је све нетакнуто, поново се сјећа догађаја са Тинцом. Шта сте закључили из препричаног дијела приповијетке?
У приповијеци се говори о старом и болесном човјеку, који живи у сиромашној кући. Привиђа му се Тинцо, као утвара и чини да се присјећа немилог догађаја.
Затим замолим ученике да неко прочита одломак из читанке, са 244. странице, који се односи на догађај из кафане када је цревар Тинцо извео Рафа насред кафане и рекао да је „осигуран“. Након прочитаног одломка шта још сазнајемо о овом старцу?
Након што се Рафо сјећа онога што му се десило, још теже је дисао, али је ипак замолио комшиницу Леју да му полије из ибрика да се умије, узима молитвеник и талет и моли своју вечерњу молитву. У другом дијелу приповијетке наставља се прича о Рафионој болести, све је у авлији и даље мирно. У посјету су му долазили: Анкица, Леја, Јусо. Комшије брину о њему. Након што сви одлазе Рафо размишља да ли је његова болест због тога што су се кладили у његову смрт, или је ипак све у Божијим рукама. Мисли: да ли су баш њега, или можда и нису, а не усуђује се да извори ријечосигурали, као да ће тиме да призове несрећу.
Сазнајемо да је јако побожан, добар према свима, и да су се локални мјештани кладили да ће ускоро умријети како би зарадили на његовој смрти.
Шта мислите о Рафиним размишљањима? Како се он осјећа?
Рафо је уплашен јер предосјећа да ће се десити нешто лоше и покушава да одгонетне да ли је тако суђено или је неки догађај могао утицати на његово стање. Он се нада да је све то шала, и да не заслужује да тако поступају с њим.
Рафо све објашњава тако што доводи у везу са јеврејским празником, Јом Кипуром, када се печате Божја одређења и свакоме записује када ће и како умријети, да ли ће осиромашити или се обогатити, да ли ће се раодовати или жалостити. Сјећа се учитеља и како је као дијете ишао на науку Божју. Три смрти су обиљежиле његов живот: смрт оца, мајке, и Шимона јорганџије код кога је учио занат. Када је отац умро Рафина мајка је радила у богаташким кућама, и одатле доносила храну. Рафо је сањарио какву ће вечеру мајка донијети. Након што је умрла мајка имао је шеснаест година и постао је побожан. Радио је код Шимонове удовице, а како је посо ишао слабо, почео је продавати све из куће, ићи по кафанама и пити кафу. Посматрао је како старци брадати и сиједи у издераним хаљинам стоје крај врата и како им трговџи удјељују садаку.
Три дјевојке је могао оженити: стару удовицу, Сарину или Рифку, међутим то се није десило. Какав је то поступак гдје се набраја један за другим догађај поредани по интензитету од најслабијег до најјачег? Ученици препознају у тексту
Приповједач користи стилску фигуру градације.
стилску фигуру градације. Каква је ово градација? Нпр. у народним епским пјесмама јунак савладава три препреке, које су градацијски поредане, а шта примјећујемо у приповијеци?
Догађаји указују на пропадање главног лика. Сваки нови догађај га води у већу пропаст.
Један од ученика чита пасус са 247 стр. „Кад му мајка умрије...“ Како се то молио Рафо? Рафо се молио као да је највећи грешник и набрајао је гријехове које није починио. Никада није пропуштао одлазак у храм. Један од ученика чита посљедњи пасус са 247. стр. и 248. стр. Какав је био Рафин живот? Каква је била његова свакодневица?
Тако су пролазиле Рафине године. Рафо се сјећа како је започињао молитву. Који приповједачки поступак користи писац?
Шта представља та слика мноштва људи у дворани за столом?
И садлуд и видас ( и здравље и живот) Саври маранан (допустите господо) Ле хајим (живјели, наздравље)
Рафин живот је био једноличан. Он иде код Леона, скупља чикове од цигара, од тога прави цигару, добије од некога воће, иде у ашчиницу, одлази на молитву, враћа се кући, пије кафу са комшиницом Лејом, даје дјеци колаче, а Лиси парче сомуна.
Писац користи приповједачки поступак ретроспекцију. Сјећао се какав је живот прије био, а затим се враћа у садашњост и замишља много људи у дворани. Она симболизује славље, молитву, али и смрт, све је свечано, свијеће и кандила, столови, храна
Какви су то изрази, и који је то језик?
То је јидиш, језик којим су говорили Јевреји..
Јидиш значи јеврејски од јидиш дајч, њиме говоре Јевреји широм Европе. Настао је као мјешавина њемачког језика, са позајмицама из хебрејког и арамејског, словенских и романских језика. У овом случају је јудео-шпански језик који се зове Ладино. Одакле то да ликови Рафине авлије говоре Ладино језиком? То су сефардски Јевреји, етничка група јужнословенских Јевреја, потомци избјеглица из Шпаније и Португала, који су населили БиХ крајем петнаестог вијека. Као и остали немуслимани имали су положај раје Други дио приповијетке завршава тако што се Рафо поново сјећа Тинце, моли се, и од умора заспи. Трећи дио приповијетке почиње описом тишине у авлији, само мали врапци пијучу, а дудово лишће шуми.Рафи долазе Видарица Хануча да салије страву, затим муслиман берберин да му испусти крв, покушавајући му помоћи да оздрави. Након свега долази баба Ката која се моли, подиже крстић и крунице призива Дјевицу и Исуса. Када је мујзин са џамије јављао јацију, Рафо се насмијао, узео мало воде и шећера, и дао свој новац који је имао. Његови чувари који су се молили, нису примијетили када је умро. На Рафином спроводу је било пуно свијета , а сви су имали осјећај да су на спроводу неког виђеног човјека. Око подне је завладала тишина, чуло се шушкање лишћа, и само је
Лиса завијала. Какви су ваши утиосци након препичаног трећег дијела приповијетке?
Шта се то дешавало у посљедњим тренуцима Рафиног живота?
Шта је радила Хануча? Да ли вам је познато из живота да је неко прибјегавао таквој методи лијечења?
Осјећај туге, сажаљења, саосјећања итд.
Долазили су многи да му помогну. Комшије су га обилазиле и доносиле му храну, чак су долазили видари да га излијече.
Хануча је бацала ужарено угљевље у ватру, покушавала утврдити шта се десило Рафи. Познато је да неки људи одлазе код гатара и врачара да би ријшили неки проблем.
Шта је радио берберин? У исламу је то познато као један од начина лијечења који је одобрен у њиховој светој књизи. Комбиновање медицинских метода које немају јасно утврђено научно оправдање. Тај поступак се зове „хиџама“ и изводи се на три начина:
Берберин је пуштао крв Рафи да би га излијечио.
1.пуштање крви из носа или путем ножа 2. пуштање крви путем пијавице 3. хиџама на сухо тј. стављање чаша на болно мјесто које ће извлачити нечисту крв на површину коже Тражим од ученика да изнесу своје мишљење: шта је за вас вјеровање, а шта је супротно од тога?
Завршни дио часа 10 минута: Тумачимо непознате ријечи. Ученицима дајем лист са
Уочавају разлику између сујевјерја и вјере у бога код признатих религија у свијету.
фотографијом мезузе, пергамента са молитвом и ибрика. Тумачимо значај мезузе за Рафу.
Мезуза је врло битан религијски предмет, посебно за Рафу у тешким тренуцима, јер он мисли да је неко дирао врата и мезузу. То је једна врста амајлије која чува од злих сила.
Читамо питања из Читанке и одговарамо. 1. Који мотив се налази у средишту ове приповијетке? 2. За Самоковлију је књижевна критика установила да се у својим дјелима бави егзистенцијалним проблемима човјека. Спада ли у њих страх од смрти? 3. У каквом психолошком стању се налази Самоковлијин главни јунак? 4. Чиме је мртав Рафо задобио поштовање своје авлије?
Дајем ученицима домаћи задатке: 1. Одговорите на питање: Приповиједачки поступак Исака Самоковлије одликује се минуциознишћу детаља. Анализирајте сваки детаљ и процијените умјетничке квалитете његово приповиједања. 2.Препишите у свеску непознате ријечи.
Средишњи мотив приповијетке је мотив смрти. Страх од смрти спада у један од егзистенцијалних проблема. Сви проблеми у вези са човјековим опстанком на земљи, све оно што га угрожава и нарушава његова права, тражење смисла, спада у питање егзистенције. Рафо је уплашен, свака његова мисао прекинута је утваром Тинцом који га опомиње на његову судбину. Рафо је задобио поштовање своје авлије тиме што је увијек био добар према свима, поштен и богобијажљив. Посебно је задобио поштовање јер је умро тихо, као анђео.
Руком исписана молитва на пергаменту која стоју у мезузи поред врата
Ибрик
Мезуза
