ILUSTROVAf Č A SO P ISZA PČELARSKU KULTURU w w w .p ce larskizu rn al.co m
godina VIII
broj 29
oktobar-decembar 201
cena 280 din.
SADRŽAJ Povodi 4 APIMONDIJA POTVRDILA DA JE 20. MAJ SVETSKI DAN PČELE Fotoreportaža Franc Šivic 6 APIMONDIJA 2015. -Tedžon, Koreja Esej
Fotografija na naslovnoj strani
Franc i Silvana Šivic u Tedžonu (Koreja) na otvaranju Apimondije foto: Franc Šivic G odina VIII, broj 29 oktobar-decem bar 2015. Adresa redakcije
PČELARSKI ŽURNAL ul. Braće Jerko vić 103/10 11010 Beograd, Srbija Tel: 011/249 78 90, 064/242 44 55 pcelarskizurnal@ yahoo.com w w w .pcelarskizurnal.com Izdavač Izdavačka agencija Um eljić
Čede Dulejanovića 33 34203 Kragujevac Glavni i odgovorni urednik Ivan Um eljić
MarkVinston 11 LEKCIJE IZ KOŠNICE Nauka Dr Jelena Ivanović, Đorđe Ćirić 18 PERGA Pčelarska praksa 23 TOP BAR KOŠNICA Svet 30 PREPOLOVLJENI PRINOŠI U RUSIJI 32 PET LUKSUZNIH HOTELA U KOJIMA SE PČELARI Nauka 36 DEŠIFROVANJE PČELINJEG PLESA 38 BAKTERIJA KOJA POMAŽE RAZVOJ PČELINJE LARVE Medonosno bilje 40 BELA DETELINA Ekologija 42 PČELE I OTROVI
Stručni saradnici Prof. dr Zoran Stanim irović Dr A leksandar U zunov Prof. dr Hrisula Kiprijanovska Dr Slađan Rašić Mr Marjan Arsov llija Malović
Dopisnici
NOVO! Korisni saveti, vesti, zanimljivosti, arhiva starih brojeva, prelepe fotografije i još mnogo toga
www.pcelarskizurnal.com
Mirosava Čin ču rak (Nemačka) Tom až Oštir (Azija)
PČELARSKI ŽURNAL NA KIOSCIMA!
Urednik fotografije Veroljub Um eljić
Prevodioci Ivan Um eljić A ieksandar M ilanković
Redaktura A leksandar M ilanković
Lektura Jovan Marković
U SRBIJI, BOSNI I HERCEGOVINI I M AKEDONIJI CIP - Karanorn3aMuja y ny6nnKaMnjn HapoAHa 6n6nnoTeKa Cp6wje, 5eorpafl 638.1
SD Press, Sm ederevo
PČELARSKI žu rn a l: ilustrovani časopis za pčelarsku kulturu / glavni i odgovorni urednik Ivan Umeljić. - God. 1, br. 1 (2008) - Kragujevac (Ulica Čede Dulejanovića 33): Izdavačka agencija„Umeljić", 2008 (Lapovo: Kolor Pres). - 24 cm
Nijedan deo ove publikacije (tekst ili fotografije) nije dozvoljeno reprodukovati bez prethodne pismene saglasnosti glavnog urednika.
Tromesečno ISSN 1820-9319 = Pčelarski žurnal COBISS.SR-ID 151515660
Dizajn i priprema Denis Vikić
Stampa
C opyright © 2015 - Izdavačka agencija Umeljić
Zbog svojih izuzetnih nutritivnih osobina, perga predstavlja bogat izvor polinezasićenih masnih kiselina. Takođe, ima antioksidativna svojstva, pa za njeno čuvanje nisu potrebni konzervansi niti bilo koja druga hemijska sredstava koja se inače koriste za očuvanje kvaliteta.
S obzirom da sakupljaju nektar i polen sa velikih površina, pčele dolaze u susret sa toksičnim materijalima kako prirodnog tako i veštačkog porekla koje mogu doneti natrag u košnicu.
Ako ste mislili da je najveća pčelarska dilema da li pčelariti DB ili LR košnicama, onda bi trebalo da se upoznate sa nečim sasvim drugačijim.Top bar košnica je najveći hit poslednjih deset godina! 0 njoj je napisan ogroman broj tekstova, i njoj je posvećeno na stotine, ako ne i hiljade, internet blogova.
Časopis Pčelarskižurnal izlazi četiri puta godišnje (januar, april, jul, oktobar)
Pretplata na Pčelarski
la n ru žza 2016. godinu
U 2016. PRETPLATA ZA SRBIJU IZNOS11.100 DINARA. Pretplatu izvršiti na žiro račun broj 205-134375-95 Primalac: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ Svrha uplate: PRETPLATA NA ČASOPIS PČELARSKI ŽURNAL (Pretplata obuhvata četiri broja časopisa iz tekuće godine i dva broja iz prethodnog perioda po izboru pretplatnika) U 2016. PRETPLATA ZAINOSTRANSTVO IZNOS118 EVRA. Instrukcija za uplatu iz inostranstva u evrima: lntermediary Bank / Correspondent Bank *B4um c SWIFT - BIC: DEUTDEFF Name: DEUTSCHE BANK AG City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY Account with institution / Beneficiary's Bank SWIFT - BIC: KOBBRSBG «uicuo«ioo Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD Street: Svetog Save 14 Po izvršenoj uplati City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia obavezno se javiti redakciji telefonom Beneficiary ili elektronskom poštom IBAN/ Account Number: RS35205007100046637333 radi potvrde pretplate. Company name: IZDAVAČKA AGENCIJA UMELJIĆ 011/249 78 90, 064/242 44 55 Street: ČEDE DULEJANOVIĆA 33
[email protected] City, Country: Kragujevac, REPUBLIC OF SERBIA www.pcelarskizurnal.com
~o 0
1 APIMONDIJA POTVRDILA D A JE20.M A J SVETSKIDAN PČELE U Tedžonu, u Južnoj Koreji, održan je međunarodni pčelarski kongres Apimondija 2015. Generalna skuština je usvojila inicijativu Slovenačkog pčelarskog saveza da 20. maj, rođendan Antona Janše, bude proglašen za Svetski dan pčele Saopštenje za štampu Slovenačkog pčelarskog saveza i svetske pčelarske federacije Apimondija
čelarska organizacija Apimondija okuplja pčelare i naučnike iz 125 pčelarskih asocijacija iz 86 država. Delegati generalne skupštine Apimondije su 16. septembra sa velikim zadovoljstvom prihvatili inicijativu Slovenačkog pčelarskog saveza da 20. maj bude Svetski
P
d a n pčele.
Dejan Židan, slovenački ministar poljoprivrede, šumarstva i hrane i potpredsednik Vlade Republike Slovenije obavezao se da će se Slovenija založiti za prihvatanje S v e ts k o g d a n a p č e le u Ujedinjenim nacijama. Židan veruje da međunarodna saradnja posebno osnažuje našu zajedničku brigu za pčele, što će doprineti ostvarivanju bo■ 3
PČELARSKI 2 URNA L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Ijih rezultata u zaštiti pčela i razvoju pčelarstva. U svojstvu predlagača inicijative, predsednik Slovenačkog pčelarskog saveza Boštjan Noč izjavio je da će 16. septembar zauvek biti zapisan u istoriji pčelarstva kao dan kada su pčelari iz celog sveta podržali inicijativu Slovenačkog pčelarskog saveza, a potom i Ujedinjenim nacijama poslali predlog da se 20. maj proglasi za Svetski da n pčele.
Dvadeseti maj je datum rođenja Antona Janše (Slovenija), pionira savremenog pčelarenja. Na severnoj Zemljinoj hemisferi, maj je mesec najburnijeg razvoja pčela, kada se pčelinje zajednice roje i njihov broj ubrzano uvećava, a opra-
"i.. *31
J
'ml
šivanje dostiže maksimum. Na južnoj hemisferi to je vreme za žetvu i prinos proizvoda i, shodno tome, to su dani i nedelje kada je svetska proizvodnja meda na vrhuncu. Bez pčela nema oprašivanja, bez pčela nema hrane... Bez pčela nema života. Prikladno je da se 20. maj proglasi Svetskim danom pčele, kako bismo se sećali važnosti pčela. Pčelari iz celog sveta, hajde da slavimo ovaj dan, a pčele ga svakakozaslužuju. Žil Rasia, predsednik Apimondije rekao je ,,da dolazi vreme kada će naši političari postati svesni važnosti pčela za poljoprivredu i da bi voleo da čestita Sloveniji, članici Apimondije, na izvan-
rednoj inicijativi za proglašavanje Svetskog dana pčele. Buduća pokoljenja bićezahvalna natome". Novi predsednik, Filip MekKejb takođe je čestitao Slovenačkom pčelarskom savezu na inicijativi, jedinstvenoj u istoriji Apimondije. Pčele su vrlo važne za Ijudsku vrstu, u trenutku kada se suočavamo sa prevelikim gubicima pčelinjih zajednica širom sveta. Drago nam je da objavimo da Vlada Slovenije u potpunosti podržava proglašenje 20. maja za Svetski d a n pčele. Apimondija je jedinstvena sa našim slovenačkim članovima u ovoj važnoj inicijativi. Tedžon, 18.9.2015. www.pcelarskizurnal.com
Fotoreportaža
Fotografije i tekst Franc Šivic
Sa lica mesta
APIMONDIJA Tedžon, Južna Koreja
U Tedžonu, u Južnoj Koreji, održan je međunarodni pčelarski kongres Apimondija 2015. Generalna skupština je usvojila inicijativu Slovenačkog pčelarskog saveza da 20. maj, rođendan Antona Janše, bude proglašen za Svetski dan pčele. Ekskluzivno za Pčelarski žurnal, fotoreportažu je napravio Franc Šivic
Uvodna ceremonja prvog dana kongresa započela sa narodnim plesovima i pesmama devojaka u tradicionalnim korejskim nošnjama.
| Q
PČEL ARSKI Ž U R N A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Delegacija slovenačkih pčelara ispred izložbenog prostora Slovenačkog pčelarskog saveza
U okviru kongresa organizovano je i takmičenje u kvalitetu meda, ambalaže pčelinjih proizvoda, pića na bazi meda, pčelarskih knjiga i časopisa, filmova i pčelarskih inovacija. Među najuspešnijima bili su Slovaci. Posle uvodne ceremonije, organizatori kongresa svečano su otvorili svetsku pčelarsku izložbu, na kojoj je učestvovalo 170 izlagača, pretežno iz Azije i Južne Amerike. Na fotografiji, u prvom planu, vidimo izložbeni prostorTurskog pčelarskog saveza, organizatora narednog kongresa Apimondije koji će biti održan 2017. godine u Istanbulu.
Jedna od kategorija u programu takmičanja bili su i aranžmani sa pčelinjim proizvodima, najviše sa medom i voskom. www.pcelarskizurnal.com
Na svakom kongresu Apimondije najveću pažnju fotografa privlače kraljice meda. Na fotografiji su prikazane kraljice meda iz SAD, Kazahstana i Kirgistana (s leva na desno).
H
]
PĆELARSKI 2 URNA L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Među više stotina predavača sa svih kontinenata bili su i Badija Liusi iz Maroka, Kulan Cerenadmid iz Mongolije i Ahmed Hegazi iz Egipta.
Kinezi su na svojim izložbenim štandovima prodavali različite proizvode od meda, voska, propolisa i matične mleči, do sredstava za suzbijanje varoe. Na fotografiji su Mavrik i Manhao, plastične trake na bazi fluvalinata, kopije Bayvarola, ali pet puta jeftinije od nemačkog originala. Zbog toga su njihovi lekovi vrlo brzo rasprodati.
Medalje i nagrade za tri najbolja takmičara u svim kategorijama.
Deo knjiga prijavljenih na takmičenje u kategoriji stručne pčelarske literature. www.pcelarskizurnal.com
Franc Šivic Rođen u Ljubljani 1940. godine. Počeo je da pčelari sa 17 godina u dvorištu porodične kuće u Ljubljani. Nakon 1963. godine, kao apsolvent šumarstva, a na preporuku svog profesora gajenja šuma dr Dušana Mlinška, otišao je u Švajcarsku na specijalizaciju, gde se pored rada na području šumarstva, kao spoljni saradnik, uključio i u rad Pčelarskog instituta u Libefildu kod Berna koji je vodio dr Vile. Na inicijativu direktora, započeo je i pisanje diplomskog rada pod naslovom „Značaj šuma za pčelarstvo u Sloveniji" koji je trasirao njegovu buduću karijeru šumarskog inženjera i pčelara. Šest meseci boravio je u nemačkim kantonima, šest u frankofonim i šest u italijanskim, gde je pored engleskog iz gimnazije naučio tri nova jezika. Kasnije je zbog različitih potreba svoje profesije naučio španski. Od svoje prve plate je kupio dobar fotoaparat i knjigu o makrofotografiji. Od tada se pored pčelarstva intenzivno bavi i
fotografijom. Dobitnik je šest medalja Apimondije za svoje fotografije, od čega tri zlatne. Bio je 2003. godine predsednik slovenačkog organizacionog odbora za pripremu svetskog pčelarskog kongresa Apimondija u Ljubljani, zbog čega je izabran za počasnog člana svetske pčelarske organizacije. Iste godine objavio je šestojezičnu monografiju Ž iv e ti sa p č e ia m a sa izborom svojih najboljih fotografija. Trenutno je predsednik komisije za apiterapiju i član komisije za pčelarski turizam u okviru Pčelarskog saveza Slovenije. U časopisu Slovenski čebelar već nekoliko godina uređuje rubriku„Novosti iz sveta". Dobitnik je ordena za zasluge predsednika Republike Slovenije za aktivnosti na području promocije slovenačkog pčelarstva u svetu. Franc Šivic je dugogodišnji saradnik Pčelarskog ž u rn a la gde je objavio veliki broj članaka i fotografija.
Franc Šivic sa suprugom Silvanom, koja ga prati na svim putovanjima, ispred kongresnog centra u južnokorejskom gradu Tedžonu, gdeje sredinom septembra održan 44. svetski pčelarski kongres Apimondija. Osim slovenačkih pčelara, Franc Šivic je ove godine zastupao i Austrijski pčelarski savez.
PČELARSKI Z U R N A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
LT)
LEKCIJEIZ KOSNICE Priređeno prema motivima nedavno objavljene knjige Vremepčela:lekcijeizkošnice, poznatog kanadskog biologa i pčelara Marka Vinstona Nije dovoljno da našu vezu sa pčelama svedemo samo na puko bavljenje jednom granom poljoprivrede, upražnjavanje plemenite veštine ili hobija. Kroz zajednički život sa pčelama čovek ne saznaje više samo o pčelama i cvetovima več i o Ijudskom svetu. Sebe može da sagleda u novom i drugačijem svetlu i da proširuje vidike o prirodi i neraskidivim vezama u životnoj sredini. Uporedo sa samospoznajom, druženje sa ovim malenim socijalno organizovanim insektom otvara nam nova pitanja o smislu života u zajednici, o konfliktima i ravnoteži između interesa pojedinca i interesa zajednice. Konačno, pčela, kao izuzetno aktivno i vredno stvorenje, suočava čoveka sa fenomenom racionalno organizovanog i raspodeljenog rada, ali i slobodnog vremena. Navodimo neke od najvažnijih lekcija, nastalih u susretu dva sveta, Ijudskog i pčelinjeg. Koliko god nam izgledale poznate, nikada nije suvišno podsetiti se. Ako imamo u vidu čime pčele obogačuju Ijudski um i misli, osim što nam daruju med, vosak, propolis i mleč, nikada nečemo moči dovoljno da se divimo ovom veličanstvenom organizmu i njegovom jedinstvenom stilu života.
Lekcije o pojedincu Pčele su najbolji vodiči ka najintimnijim spoznajama o tome ko smo i kakve su posledice izbora koje vršimo prilikom nastanjivanja okruženja oko nas. U razgovorima sa pčelarima o uticaju vremena provedenog u pčelinjaku na njih iznova i iznova ponavljaju se reči poput„umirujuće", „smireno" i„meditativno. Pčelari su u emotivnoj vezi sa svojim pčelama. Reč je o dubokom i trajnom prijateljstvu, gde naša osećanja, za razliku od druženja sa kućnim Ijubimcima, ne dobijaju uzvratni odgovor. Ovaj odnos sa pčelama je jednosmerno iskustvo, ali jednostranost ne umanjuje njegovu silinu. Od pčela možete da naučite mnoge stvari. Ako ste pčelar, zagledan u košnicu, zaustavite se i obratite pažnju na ono što se dešava - možete da izvučete neke vredne lekcije. To je odličan način da se otarasite stresa. Neki smatraju da pčele mogu da stvore zavisnost, zahvaljujući sposobnosti da stimulišu opuštanje. Često ćete
MA8K
»IKSTOK
n s s o u s fkom TH E H I V E
www.pcelarskizurnal.com
11
čuti:„Kada kročim u pčelinjak, svet nestaje.To je pčelama je pomogao da se suoče sa bolestima meditativno iskustvo. Samo uđem među pčele i bližnjih i da bolje razumeju njihove muke. miran sam." Način na koji pčelari opisuju svoja iskustva pre Tu je i strpljenje. Ako sa pčelama niste strpljivi, podseća na čas joge ili na proučavanje zen buubošće vas i staviće vam to do znanja. Budite dizma nego na uzgajanje insekta koji bi mogao svesni šta se događa oko vas, usredsredite se i potpuno da vas izbode. Kao da postoji prećutradite sve polako, ne žurite. Za mnogeje to umi- no razumevanje između pčelara i pčelinje zarujuće iskustvo, koje pruža priliku da se načini jednice. Ako ste mirni i one će biti mirne. Tako korak unazad i usmeri pažnja na prirodu. To nastaje ono što će pčelar doživeti kao vezu. anestetsko, umirujuće iskustvo pčele mogu da Taj osećaj prisustva koji se širi kroz pčelinju zaprošire i dalje. Nekim pčelarima boravak među jednicu proizvodi sličan osećaj i kod pčelara.
PČELARSKI 2 URNA L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Intenzivno upijanje preobražava se u smirenost, o kojoj su pčelari toliko puta govorili kada su opisivali kako doživljavaju svoje pčele, a ona ne jenjava ni kada napuste pčelinjak i vrate se rutinskoj svakodnevici. Kada je reč o deci, strah se brzo preokreće u radoznalost. Pčele mogu da im pobude interesovanje za poljoprivredu. Iznenađujuće je kako se izraziti strah od pčela kod dece vrlo brzo pretvara u začuđenost. Jedna naučnica navela da je, jednom prilikom, odvela decu do roja pčela i
■ T ir r fc i H
f
' 1/ 1 2 !__________■
predložila im da nežno dodirnu roj - jedno dete reklo joj je da mu se čini kao da može da oseti otkucaje njegovog srca. Pčelarima je potrebno izvesno vreme da dostignu smirenje. Za početnike, pčelarenje često znači prevazilaženje strahova. Mnogi se u početku plaše da dodirnu košnicu i godinama nose rukavice. Vremenom prelaze na sve tanje i tanje rukavice, sve do trenutka kada će ih u potpunosti odbaciti, do trenutka kada će strah nestati. Tada će se susresti sa smirenim pčelama, što nisu očekivali. Pored toga, sledeća značajna pouka o kojoj govore pčelari je pojačana sposobnost zapažanja stvari, naročito onih suptilnih, ispod praga svesti, koje toliko često određuju razne situacije.To je vrednost malih stvari, koje opažamo kada usporimo i obratimo posebnu pažnju na njih. Pčelari često ističu kako njihova iskustva sa pčelama premašuju granice pčelinjaka. Ne radi se samo o košnici. Dok šetamo okolo, razgledamo cvetove i posmatramo da li pčele sakupljaju polen, počinjemo da opažamo nove detalje, a to nas obogaćuje. Uči nas da usporimo i cenimo male stvari. Lekcije o prirodi Ne smemo sebi da dozvolimo luksuz da ignorišemo ono što nam posmatranje pčela može reći o našoj vezi sa prirodom. Mi smo vrsta koja smatra da napredak, a često i opstanak, zavise od naše sposobnosti da kontrolišemo prirodu putem usmeravanja polja, šuma i vodotokova ka našim ciljevima, stvarajući tako između nas i ostalih organizama jaz poput onog koji postoji između gospodara i sluge. Uživati i ceniti ili koristiti i ubirati: to su ekstremni krajevi naše dileme. Prečesto grešimo u korist ekonomije, a na
Neki smatraju da pčele mogu da stvore zavisnost, zahvaljujući sposobnosti da stimulišu opuštanje. Često ćete čuti: „Kada kročim u pčelinjak, svet nestaje.To je meditativno iskustvo. Samo uđem među pčele i miran sam."
štetu ekologije. Pčele nam govore da još uvek potrebno izobilje različitog cveća koje će ih nismo otkrili tu slatku tačku na kojoj možemo snabdeti nektarom i polenom, dok su biljkama da izvučemo korist od ekosistema a da ne de- neophodne pčele kako bi se kretale između setkujemo prirodu. Govore nam i da postojeći cvetova i obavljale oprašivanje. ekosistemi mogu da nam pruže ekonomsku ko- Ta međuzavisnost nigde nije bolje artikulisana rist, samo ako im damo šansu. Pčele predstavlja- nego u poljoprivredi, gde je Ijudska ekonomija ju ubedljivi dokaz da je održiva poljoprivreda nadređena prirodnom poretku pčela i cveća. U praktična i dostižna. svojim najuspešnijim vidovima, poljoprivreda Pčelari su svesni dejstva cvetova na njihove ži- prepoznaje tu vezu i stvara raznovrsna i zdrava vote. Posmatrate knjige i počinjete da uviđate staništa, zajedno sa pčelama. Ali, u svojim najda postoji veoma duga lista medonosnih bilja- neuspešnijim vidovima, ona predstavlja smrtnu ka, kojih ranije niste ni bili svesni, kao što niste kaznu i za divlje i za gajene pčele - apsolutnu bili svesni ni da se od njih pravi med. Ako se pa- štetu, za prirodu i za nas. žljivije pogleda, pojavljuje se jedan novi i dru- Jedna od najvažnijih pouka koje možemo da nagačiji svet. učimo od pčela je i da je naš sistem ishrane loše Ekosistemi mogu da budu izuzetno složeni, ali ustrojen. Dominantni model proizvodnje hrane njihova složenost počiva na nekim veoma jed- je loš za pčele u divljini. Naime, tokom svega nenostavnim i neposrednim vezama. U slučaju bi- koliko sedmica u godini cveta mali broj poljopriIjaka i pčela, zajednička evolutivna veza svodi se vrednih kultura, a u ostalom periodu pejzaž je na sledeće: zavise jedno od drugog. Pčelama je prilično ogoljen, ne cvetaju ni usev ni korov. PCEL ARSKI Ž U R N A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Prečesto grešimo u korist ekonomije, a na štetu ekoiogije. Pčele nam govore da još uvek nismo otkrili tu slatku tačku na kojoj možemo da izvučemo korist od ekosistema a da ne desetkujemo prirodu. Govore nam i da postoječi ekosistemi mogu da nam pruže ekonomsku korist, samo ako im damo šansu. Pčele predstavljaju ubedljivi dokaz da je održiva poljoprivreda praktična i dostižna. Očigledno da intenzivno obrađivanje poljoprivrednih površina ima negativan uticaj na pčele. Pouka koja proističe iz provođenja vremena sa pčelama u bilo kom poljoprivrednom okruženja je jasna: ako se umešate u oprašivanje, patiće i pčele i usevi. Osim toga, divlje pčele ostaće bez staništa. A i gajene pčele neće imati šta da sakupljaju. Ostaće okružene hektarima zasada samo jedne poljoprivredne kulture, u moru veoma štetnih herbicida, insekticida i fungicida koji će, ako ih odmah ne ubiju, toliko oslabiti njihov imuni sistem da će ih vrlo lako dokusuriti neka od bolesti. A kada je reč o poljoprivrednim kulturama, smanjiće se prinosi usled nedostatka oprašivača, opašće profit poljoprivrednika. Cene proizvoda će skočiti zbog sve manjeg broja pčelinjih zajednica i, shodno tome, sve skupljeg oprašivanja. Rešenje je lako predvideti, izvesti i primeniti. Potrebno je da vrednujemo pčele kao svojevrsnu službu ekosistema i da obezbedimo zdrava staništa koja će biti od koristi kako divljim, tako i domaćim pčelama. Mehanizmi promene su jasni i obuhvataju, pre svega, smanjenje upotrebe pesticida i uzgajanje raznovrsnih poljoprivrednih useva. Ovi izazovi nisu praktične prirode već se tiču promene načina razmišljanja. Reč je o ekonomski održivim alternativama, a mogućnost njihovog sprovođenja je dobro istražena. Uspeh će doći samo ukoliko se udaljimo od naših trenutnih u p ra v lja j-i-k o n tro liš i stavova u
pravcu strategija koje će učvrstiti naše savezništvo sa prirodom. Ideja po kojoj ekosistemi mogu da obezbede funkcionisanje pčela i drugih korisnih organizama protivna je trenutno raširenoj praksi, gde se štetočine kontrolišu hemijskim putem a oprašivanje vrši primarno uz pomoć rentiranih pčelinjih zajednica. Možda će trenutna kriza stimulisati širenje vidika o načinima uzgajanja hrane i njihovoj održivosti. Pčele nam i na neke druge načine ukazuju kako da preoblikujemo odnos prema zemljištu i doprinesemo izlečenju dugotrajnih konflikata u životnoj sredini. Možda nijedan ožiljak na zemlji nije bio tako vidljiv, niti je izazvao toliko protesta kao slučaj unakaženog zemljišta oko napuštenog površinskog kopa u Kentakiju, ali čak su i ovde pčele ukazale na put ka izlečenju zemljišta, ali i odnosa između zabrinutih građana i kompanija za preradu uglja. Kao i poljoprivreda, vađenje uglja je vrelo pitanje u kojem se sudaraju ekonomija i ekologija. Međutim, entuzijasti su, zahvaljujući pčelama, uspeli da unaprede kvalitet zemljišta. Ne samo to. Zainteresovani naučnici i pčelari zajedno rade na tome da sa kompanijama koje iskopavaju ugalj iznova zasade nove medonosne biljke i tlo prekriju divIjim cvećem. Projekat je zasnovan na istom principu kao Kremenova vizija poljoprivrede u Kaliforniji: ekonomska raznovrsnost zavisi od biološke raznolikosti životnog okruženja. Ovakve inicijative prate veliki izazovi. Bilo je potrebno izvesno vreme da pčelari i čelnici korporacija steknu međusobno poverenje. Bilo da je reč o vađenju uglja u planinama Apalačija ili o poljoprivredi u Kaliforniji, pčele služe kao most koji nas povezuje sa zemljištem - izmenjenim do neprepoznatljivosti. Ipak, ima do-
Stepen selekcije u slučaju pčela je gotovo zanemarljiv, a rojevi iz naših košnica vrlo lako, bez ikakve intervencije, pronalaze stanište u šupljini drveta. Krave, svinje, pilići i druge domaće životinje obično se brzo suoče sa neuspehom ako se nekud upute samostalno, bez nas. www.pcelarskizurnal.com
Mi težimo altruizmu, radnoj etici, fleksibilnosti, timskom radu i komunikaciji, što su vrhunci života u pčelinjoj zajednici, mada nam često ne uspeva da dostignemo ono što pčele rade s lakoćom.
možemo ponešto da naučimo o isceljenju našeg odnosa sa zemljom.
Lekcija o društvu Pčele nas privlače iz mnogih razloga. Njihovo socijalno ponašanje je fascinantno. Mi i pčele predstavljamo vrhunac društvenosti među zemaljskim stvorenjima i možemo mnogo da naučimo posmatrajući ih. Posebno interesantno u vezi sa pčelinjim zajednicama, sa njihovim funkcionisanjem, jeste neprimetno prožimanje individualnih i kolektivnih interesa. Imamo toliko voljno ostataka izvornih ekosistema koji nam toga zajedničkog, a, ukoliko uopšte i postoji omogućavaju da započnemo rekonstrukciju ži- neka naglašena razlika ona se ogleda u tome votne sredine, uz poštovanje odgovarajućeg koliko se mi, Ijudi, borimo da pronađemo odgobalansa između ekologije i ekonomije. varajuću ravnotežu između ličnog zadovoljenja Pčelarenje nas povezuje sa zemljom i kroz ka- i društvenih imperativa. rakteristike lokalnih vrsta meda iz svake pojedi- Fascinirani smo pčelinjom društvenošću jer ranačne regije, ali i sa pčelarima koje smo upozna- dilice postižu one vidove kolektivnog funkcioli zahvaljujući proizvodima njihovih pčela. U nisanja kojem i mi težimo ali ga ne postižemo hrani više uživamo uz priče o regijama i ličnosti- uvek. Veliki deo njihovog uspeha proizilazi iz ma vezanim za njeno poreklo. teškog rada i sposobnosti da podrede individuZavršna pouka o okruženju koju možemo da alne težnje kolektivu košnice. Mi težimo altruiznaučimo od pčela dolazi iz ispitivanja granice mu, radnoj etici, fleksibilnosti, timskom radu i između divljeg i domaćeg. Pčele predstavljaju komunikaciji, što su vrhunci života u pčelinjoj neobičnu dimenziju poljoprivrede jer su bliže zajednici, mada nam često ne uspeva da dostisvom divljem obliku više od bilo koje druge gnemo ono što pčele rade s lakoćom. odomaćene vrste. U suštini, one ostaju divlje, Pčelari će često naglasiti izuzetnost društvene čak su i košnice koje im pravimo prilično slične organizacije pčela, stavljanje interesa zajednice njihovim prirodnim staništima. Stepen selekcije iznad jedinke. Mnogi su često pomislili da pčele u slučaju pčela je gotovo zanemarljiv, a rojevi iz uopšte nemaju lični interes, kao jedinke, već da naših košnica vrlo lako, bez ikakve intervencije, su, u potpunosti i savršeno posvećene zajednipronalaze stanište u šupljini drveta. Krave, svi- ci. Ovaj vid altruizma javlja se i u Ijudskom živonje, pilići i druge domaće životinje obično se tu. Slavimo vojnika koji je izleteo pred granatu brzo suoče sa neuspehom ako se nekud upute ne bi li sačuvao drugove, monahinju koja osnusamostalno, bez nas. je kuhinju za siromašne, neudatu ćerku koja žrTo što smo u situaciji da organizujemo divlju vr- tvuje svoju budućnost da bi se brinula o ostarestu omogućava nam da uvidimo koliko smo iz- lim roditeljima. menili svet oko nas. Ironično je što su pčele, ko- Ipak, ovi altruistički činovi su obeleženi crtom liko god da su divlje, postale žrtva prekomerne sebičnosti koja je, takođe, deo Ijudskosti. Možekontrole pčelara i načina na koji su organizova- mo da proslavljamo činove nesebičnosti ali, u na poljoprivredna gazdinstva. isti mah, pozdravljamo sebičnost koja od mePčele u gradovima pružaju suprotan primer nadžera hedž-fonda pravi milijardera. Privučeni kako bolje integrisati nešto divlje i nešto doma- smo i jednim i drugim polom Ijudskog karakteće, zahvaljujući savremenim strategijama urba- ra, uskim sebičnim interesom koji je zastupala nog planiranja. Pčele su postale sve brojnije a Ejn Rend i samopregornim dobrotvornim rapčelarenje sve lakše, jer se proširuju zelene po- dom MajkeTereze. vršine i promoviše urbana poljoprivreda. Mož- Kod pčela nema takve dvosmislenosti; kod njih da bi ova lekcija iz gradova mogla da se primeni je zajednica uvek na prvom mestu. U svetu pčei na slučaj poljoprivrednih gazdinstava. Možda la nema nejednakosti u prihodima, u zajednici od tog neverovatnog učitelja, urbanih pčela, nema zločina, nema nagrada ili statusnih sim16
PČELARSKI 2 URNA L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Ironija našeg doživljaja pčela kao vrednih radnika je u tome što one provode većinu vremena ne radeći. Ne samo to, pčele održavaju ravnotežu rada i odmora kako bi imale snage, a zajednica balans u slučaju potrebe za preraspodelom rada. U savremenom dobu, gde je ravnoteža u radnom životu svojevrstan izazov, može nam dobro doći da naučimo tu lekciju umerenosti umesto da promovišemo ideju„vredan kao pčela". bola kojima se procenjuje uspeh neke pčele kao veći od ostalih. Konflikti postoje ali su uređeni socijalnim sistemom koji daje prednost saradnji nad individualnim dobitkom. Mi nismo pčele i provođenje vremena u pčelinjacima neće eliminisati našu tenziju između ličnog i socijalnog. Ipak, bićemo nadahnuti primerom pčelinjeg žrtvovanja, što nas može navesti da promislimo gde želimo da smestimo sebe u in d iv id u a ln o ka -ko le k tiv n o m kontinuumu. Lekcija o radu Pčele istovremeno fokusiraju našu pažnju na rad: kako ga izvršavamo i koju vrednost mu pridajemo. Radilice su simboli pravednog truda u religioznim, građanskim i literamim prikazima hiljadama godina unazad u skoro svakom Ijudskom društvu. Smatramo pčele modelima efikasnosti u tom smislu da jedna drugoj poveravaju mnoge ciljeve koje zajednica mora da dostigne kako bi opstala i prosperirala. Međutim, mi pripisujemo vrlinu njihovom radu, što je težnja
koja se neće pronaći u košnici već prožima dobar deo našeg Ijudskog razmišljanja o radu. Ironija našeg doživljaja pčela kao vrednih radnika je u tome što one provode većinu vremena ne radeći. Ne samo to, pčele održavaju ravnotežu rada i odmora kako bi imale snage, a zajednica balans u slučaju potrebe za preraspodelom rada. U savremenom dobu, gde je ravnoteža u radnom životu svojevrstan izazov, može nam dobro doći da naučimo tu lekciju umerenosti umesto da promovišemo ideju„vredan kao pčela".
Mark Vinston, poznati kanadski biolog i pčelar u svojoj knjizi Vreme pčela: lekcije iz košnice izneo je najvažnije pouke, proistekle iz susreta dva sveta: Ijudskog i pčelinjeg. Knjigu je 2014. godine objavila renomirana izdavačka kuća Harvard University Press. Priredio Aleksandar Milanković www.pcelarskizurnal.com
Nauka
Dr Jelena Ivanović, Đorđe Ćirić
PERGA 0 značaju perge u pčelinjoj zajednici, kao i njenoj upotrebi u ishrani Ijudi postoji veliki broj naučnih radova, objavljenih u eminentnim međunarodnim žurnalima. Međutim, uprkos tome, mali broj pčelara se odlučuje na proizvodnju perge, a ni potrošači nisu dovoljno upoznati sa njenim pozitivnom dejstvom na zdravlje Ijudi. Mnogi potrošači pčelarskih proizvoda (med, propolis, matična mleč) često bivaju zbunjeni i pokazuju nedovoljno znanja čak pri samom pominjanju termina„perga". Zašto? Često nismo u mogučnosti da se opredelimo za druge proizvode osim onih koje nam plasiraju mediji i reklamni materijali. Poslednjih godina, i perga polako hvata korak sa ostalim pčelinjim proizvodima. 0 pergi je več delimično pisano u Pčelarskom žurnalu (broj 15, april-jun 2012, str. 20-26). Urednik je detaljno izneo neprocenjive podatke koji se odnose na simbiozu bakterija i medonosnih pčela, što predstavlja ključnu stvar za funkcionisanje pčelinje zajednice. Naredni tekst se, prvenstveno, odnosi na hranljive sastojke perge, njen uticaj na zdravlje pčelinje zajednice i zdravlje Ijudi, kao i na neke metode prikupljanja ove dragocene supstance. Cilj je da pčelari, pre svega, edukuju svoje potrošače, kao i sve koji vode računa o svom zdravlju i pravilnoj ishrani. oznatoje da je polen dobar izvor proteina u ishrani pčelinje zajednice. Ima veliki uticaj na kvalitet reprodukcije matice, a samim tim i na razvoj legla, odnosno pčelinjih zajednica. Poznato je da matica znatno više zaleže čelije kada je polenska i nektarska paša kvalitetna (sl. 1). Međutim, naučno je dokazano da nisu svi hranljivi sastojci koji se nalaze u polenu dostupni pčelama jer poseduju izuzetno jak ćelijski omotač sp o ro p o le n in . Da bi podmirile svoje potrebe, pčele pakuju polen u saće, gde usled fermentacije brojnih enzima nastaje perga (sl. 2). Zbog izuzetnog značaja za ishranu pčelinje zajednice naziva se i „pčelinji hleb" (eng. bee bread). Da u pčelinjem društvu nema perge, ne bi bilo ni legla, ni razvoja, samim tim ni pčela. Perga sadrži sve što je potrebno za uspešan razvoj i život pčelinjeg društva: proteine,
P
' Kontakt: [email protected] 18
PCELARSKI 2 URNA L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
vitamine, aminokiseline, etarska ulja, šećere, mineralne materije, enzime, hormone i brojne mikroorganizme. Perga je osnovni izvor proteina za razvoj legla. Razlika u hranljivom sastavu polena i perge pripisuje se metaboličkoj aktivnosti nekih rodova bakterija (Lactobacillus spp., B ifd o b a c te riu m spp.)2. Dokazano je da perga sadrži veći procenat redukovanih šećera u odnosu na polen koji je sakupljan sa istih biljnih vrsta. Osim toga, kao i drugi fermentisani proizvodi, ima visok sadržaj mlečne kiseline (pH je oko 4,3) i druge metabolite koji je čuvaju od dejstva mikroorganizama i sprečavaju njeno kvarenje. Perga sadrži i mnoge druge komponente koje su od izuzetnog značaja za zdravlje pčelinjih zajednica, pre svega vitamin K. 2Vasquez A, Olofsson T. (2009). The lactic acid bacterian involved in the production of bee pollen and bee bread. Journal ofApicultural Research. 189-195.
19
Nutritivni sastav perge 0 hemijskom sastavu polena i perge objavljen je veliki broj naučnih radova. Međutim, hemijski sastav nije isti na svim područjima. Zavisi, pre svega, od godišnjeg doba, geografskog područja kao i od preovladavajuće flore u regionu. Smatra se da perga u proseku sadrži 2,43% mineralnih materija, 22% proteina, 35% šećera 1 oko 1,6% masti. Bogata je vitaminima (A, B1, B2, B3, B6, B12, C, PP, E, D, K, H), mineralima (P, S, Cl, K, Ca, Na, Mg, Fe, Cu, Zn, Co, Mo, Se, Cr, Ni, Si) i pojedinim amino kiselinama (fenil-alanin, leucin, valin, izoleucin, arginin, histidin, lizin, metionin, triptofan). Tabela 1. Hemijski sastav perge3 Hemijski sastav perge Parametar Pepeo Proteini Celuloza Mast **BEM Mineralne materije Element Ca P K Mg Fe Zn X Mn
X ± SD* 3,05±0,23 29,93±8,58 2,64±0,87 4,92±0,69 65,26±3,02
0,65±0,17 0,65±0,03 0,74±0,04 0,27±0,02 121,99±31,86 44,09±3,86 29,92±0,60
* vrednosti su prikazane kao srednja vrednost i standardna devijacija (SD) ** BEM - bez azotne ekstraktivne materije
[X)
Slika 1
Zbog svojih izuzetnih nutritivnih osobina, perga predstavlja bogat izvor polinezasićenih masnih kiselina. Takođe, ima antioksidativna svojstva, pa za njeno čuvanje nisu potrebni konzervansi niti bilo koja druga hemijska sredstava koja se inače koriste za očuvanje kvaliteta. Veliki broj Ijudi pergu koristi sa medom, kao dodatak ishrani, a posebno se prepuručuje u ishrani dijabetičara i osoba sa artritisom. Pored svih ostalih karakteistika, pre konzumiranja, perga mora da zadovolji odgovarajuće senzorne, mikroskopske, mikrobiološke i hemijske osobine. Senzorna ocena se, pre svega, odnosi na miris i ukus, bez prisustva vidljivih zagađivača (delova pčela, vosak). Miris i ukus zavise od botaničkog porekla polena. Boja perge takođe zavisi od prethodno navedenih faktora, ali se najčešće kreće u rasponu od svetlo žute do tamno braon. Mikroskopske analize odnose se na utvrđivanje botaničkog i geografskog porekla polena, mikrobiološke analize na prisustvo pojedinih grupa bakterija koje se mogu naći i u medu, dok se hemijske analize radi utvrđivanja prisustva različitih zagađivača, pre svega teških metala i pesticida.
Perga predstavlja, takođe, dobar izvor masnih kiselina. Bogata je kaprilnom, laurinskom, miristinskom, palmitinskom, stearinskom, oleinskom i arahidonskom kiselinom. Linolna, palmitinska i linoleinska kiselina su zastupljene u visokim koncentracijama. Takođe, odnos w-3/w-6 masnih kiselina je izuzetno povoljan.3
3 Anđelković B. i sar. (2012). QUAUTY OF POLLEN AND HONEY BEE BREAD COLLECTEDIN SPRING. Journal of Hygienic Engineering and Design. 275-277. 20
PČELARSKI 2 URN A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Slika 2
Slika 3
Perga u ishrani Ijudi Danas se na tržištu nalazi ogroman broj proizvoda, takozvanih„dodataka ishrani", koji imaju povoljan efekat na zdravlje Ijudi. Farmaceutske kuće svakodnevno plasiraju nove proizvode koji koji praćeni agresivnom reklamom donose veliki profit svojim kompanijama. Međutim, ono što često zaboravljamo, jeste da su najzdraviji upravo oni proizvodi koje nam nudi priroda i da ni jedan sintetički preparat ne može tako dobro iskorišćen i resorbovan kao prirodne materije, bez aditiva, boja, aroma i konzervansa. U ovu grupu spada i perga. Među najznačajnije efekte perge na zdravlje Ijudi ubrajaju se: antibakterijsko i antigljivično dejstvo; antioksidativna svojstva; hepatoprotektivno i hemoprotektivno i antiinflamatorno dejstvo; sprečavanje pojave osteoporoze; imunomodulatorno dejstvo; sprečavanje nastanka anemije; antiteratogeno dejstvo; pozitivan uticaj na rad urinarnog sistema i pozitivan uticaj na potenciju. Ono što joj omogućava širok stepen dejstva jeste, pre svega, njen hemijski sastav, a posebno visok sadržaj flavonoida. Perga 4 Bogdanov S. (2015) Pollen: Production, Nutrition and Health: A Revievv. Bee Product Science. 5Zukovvska i sar. (2013). Chemical composition and antioxidant activity of beebread, and its influence on the glioblastoma cell line (U87MG). J. Apic.Sci. 147-157.
sadrži rutin,fitosterole i beta-karoten u visokim koncentracijama4. Takođe, postoje instraživanja o uticaju perge na pojavu glioblastoma, gde su pozitivne efekti perge ispitivani na kulturama ćelija5. Perga se posebno prepuručuje u ishrani dece. Zbog toga što poboljšava pamćenje, nezamenIjiva je kao dodatak ishrani studentima. Ono što pergu izdvaja u odnosu na ostale pčelinje proizvode, jeste činjenica da je reč o fu n k c io n a ln o j hrani.
Načini sakupljanja perge Pergu je najbolje oduzimati u periodu kada polena u prirodi ima u izobilju. Na taj način, pčelinja zajednica neće biti deficitarna ovom drago-
Slika 4 www.pcelarskizurnal.com
21
Slika 5
cenom supstancom. Reč je o periodu od maja do jula, u zavisnosti od vremenskih uslova i geografskog područja. Ono što je neophodno da svaki pčelar zna jeste da mlečno kiselinska fermentacija i obogaćenje polena u pergu traje oko 15 dana. Nakon toga, pčele će pergu zaliti medom ili voskom i samo takva perga će biti dostupna za oduzimanje iz prethodno pripremljenih pčelinjih zajednica. O načinu prikupljanja perge postoje podaci koji najčešće govore o upotrebi sakupljača perge. Upotrebom m e h a n ič k e p u m p ic e može se izbeći oštećenje voštanih ćelija. Međutim, primenom ove metode, često se događa da komadići perge bivaju potisnuti na dno voštanih ćelija što onemogućava njihovo adekvatno vađenje. Osim na ovaj način, određeni broj pčelara prikuplja pergu pomoću čačkalica, igala i skalpela. Tada se iz pčelinjih zajednica vade se ramovi koji su predviđeni za oduzimanje perge (sl. 3). Prostorija u kojoj se obavlja oduzimanje mora biti čista, dovoljno osvetljena. Preporučuje se da se vađenje perge obavlja na sobnoj temperaturi. Sto na kome se radi mora biti prekriven čistim belim papirom, a neophodna je i stakle-
22
PČELARSKI Ž U R N A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
na čaša sa dezinfkijensom, gde se alat može dezinfikovati. Saće se prvo odvaja od satonoše, zatim i od žice i tada je spremno vađenje perge. Duž svake voštane ćelije, oštrim skalpelom se povlače linije niz saće (sl. 4). Nakon toga, perga se iglom ili čačkalicom odvaja od voštanih ćelija i prikuplja u staklene tegle (sl. 5). Ovako prikupljena, perga se može čuvati u frižideru, a neki pčelari čuvaju je i u zamrzivaču. Prema naučnim saznanjima, perga koja je adekvatno čuvana zadržava svoje prirodne osobine do 17 godina, za razliku od sirovog polena koji već nakon 12 meseci gubi do 50% svojih korisnih sastojaka. Tokom dobrih pašnih prilika i povoljnih vremenskih uslova, pčelari u jednoj sezoni mogu prikupiti i do 10 kg perge. Na našem pčelinjaku (10 DB12 košnica) ove godine prikupljeno je oko 2,5 kg perge. Perga se danas najčešće konzumira zajedno sa medom, gde se dodaje od 15 do21 gram perge u 250 g meda (prema preporuci proizvođača perge u medu).Takav proizvod nema rok trajanja, osim kod osoba kod kojih je izražena alergija na pčelinje proizvode.
Pčelarska praksa
Top bar košnica
(1. deo)
Ako ste mislili da je najveća pčelarska dilema da li pčelariti DB ili LR košnicama, onda bi trebalo da se upoznate sa nečim sasvim drugačijim. Top bar košnica je najveći hit poslednjih deset godina! 0 njoj je napisan ogroman broj tekstova, i njoj je posvećeno na stotine, ako ne i hiljade, internet blogova. Pravi se od svih vrsta materijala i predmeta - od korpi i žardinjera do recikliranih komada drveta, dasaka, tankih uvezanih grana, čak i od raspolovljenih plastičnih buradi. www.pcelarskizurnal.com
ako to p b a r košnica uopšte ne predstavlja ni- GLAVNI ELEMENTITOP BAR KOŠNICE kakvu novu tehnologiju, ona je značajno od- Tri ključna elementa svih to p b a r košnica su šustupanje od konvencionalne LR košnice, p ljin a tela košnice, satonoše i ulaz. koja, još od sredine 19. veka, dominira pčelarskim pejzažima Sjedinjenih Američkih Država. Šupljina Ako hočete, moglo bi da se kaže i da postoje Zapremina šupljine koju će pčele nastaniti dva tabora. Jedan tabor čuva verovanje u du- mora biti dovoljno velika da može da udomi zagotrajnu tradiciju a drugi želju da se učini nešto jednicu odgovarajuće veličine s obzirom na lodrugačije, jer se ono što činimo poslednjih 150 kalne klimatske uslove. Ona mora da pruži dogodina ne čini kao održivo. voljno prostora za leglo i hranu, kako bi pčele Nastala je uskomešana baruština informacija preživele regionalne zimske uslove. Top b a r praćena snažnim osećanjima i strastima. Emo- košnica sa 30 satonoša, po svemu sudeći, ima cije unose zabunu kod početnika koji nemaju dovoljno prostora. osnov za poređenje i često im je teško da razumeju zašto su Ijudi toliko nepopustljivi povo- Satonoša dom ličnih izbora u pčelarenju. Pokušaćemo da Satonoše se polažu preko naspramnih bočnih objasnimošta su to p b a r košnice, takoda može- ivica tela košnice i pčele će od njih započeti da te da izvršite poređenje i izaberete onaj metod grade saće. Satonoše treba da budu konstruisapčelarenja koji je, po vama, najsmisleniji. ne tako da mogu lako da se izvade, pregledaju Top b a r košnice prave se od svih vrsta materija- i vrate u košnicu, bez ugrožavanja pčela. Ono la i posuda - od korpi i žardinjera do reciklira- što je najvažnije jeste da pčelama mogu da nih ostataka drveta, dasaka, tankih uvezanih obezbede dobar putokaz za izgradnju saća. grana, čak i od raspolovljenih plastičnih buradi. Mnogi su eksperimentisali sa raznim načinima Top b a r košnica može da bude elegantna usled izrade satonoša i opšti zaključak je da je najsvoje jednostavnosti. Ona koristi prirodnu sklo- praktičniji putokaz za saće sa o b o re n im ivic a m a nost pčela da nastanjuju šupljine; ne iziskuje (videti sliku na 26. stranici). mnogo toga, osim prostora odgovarajuće za- Povećanje dužine putokaza celom dužinom sapremine koji odgovara pčelama i nekoliko le- tonoše takođe pomaže da se predupredi zatvica-satonoša o koje će okačiti svoje saće. krivljenje saća. Nesumljivo je da pčele, u svaNaravno, neka staništa i neke to p b a r košnice su kom trenutku, mogu da odluče da sasvim ignopraktičnije od drugih. Mnogo Ijudi eksperimen- rišu sve naše najbolje osmišljene planove. Ipak, tisalo je sa oblicima i veličinama prostora koje ispostavilo se da su se satonoše sa n a g ib o m sa će pčele dobrovoljno da zaposednu. Identifiko- donje, u n u tra šn je strane pokazale kao najbolje u vane su neke tendencije i sklonosti, ali ne do te najvećem broju slučajeva i u najdužem vremere da ponašanje pčela može da se predvidi menskom periodu. sa jasnom preciznošću - u stvari, mnoga čudna Ovakav putokaz za saće može da se smatra inmesta na kojima su pronađene pčele, u velikoj tegralnim delom konstrukcije košnice koji služi meri su u deo„pčelarskih priča" - koje nisu bez i za fiksiranje satonoša - sprečavajući ih da klisličnosti sa„ribolovačkim pričama". zaju nazad i napred, preko bočnih zidova košniSuština je u tome da to p b a r košnice ne moraju ce. Međutim, imajte u vidu da deo na kojem se da budu precizno izrađeni komadi drveta - na nalazi putokaz, označena ivica nagiba, o koju kraju krajeva, pčelarenje nije aeronautika. Po- će pčele kačiti saće, treba da bude pod takvim stoje planovi, dostupni za preuzimanje sa inter- uglom da ne dodiruje bočne strane košnice, jer neta, iz više izvora; ima i košnica izrađenih od je pčelama potrebno tih tri osmine inča (oko otpadaka, maštovitih kreacija pčelara; osim 9,5 mm) prostora na svakom kraju, kako bi motoga, i nekoliko malih preduzeća proizvodi to p gle da šetaju između bočnih ivica saća i unub a r košnice. trašnje strane bočnih stranica košnice. PČELARSKI 2 U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Širina letvica u to p b a r košnici u velikoj meri uti- satonoša u središtu košnice, između dve preče na uspeh ili neuspeh pčela prilikom izgrad- g ra d n e ploče. Ovo je od velike koristi tokom nje saća od čega zavisi da li saće može da se hladnog proleća, kada je vreme često nepredpregleda. U principu, širina koja je potrebna vidljivo. Veličina ulaza u košnicu treba da bude pčelama da izgrade saće kreće se između 1,25 prilagodljiva - ulaz mora da bude dovoljno veinča (31,75 mm) do 1,375 inča (34,92 mm). Me- liki da može da odgovori na intenzivne sakuđutim, pčele će graditi saće širine i do dva inča pljačke aktivnosti zajednice na vrhuncu pčelar(50,80 mm).To pčelara koji koristi to p b a r košni- ske sezone. S druge strane, treba da bude i docu stavlja pred dilemu. Kako bi se pčelama voljno mali kako bi zajednica mogla da se odomogućilo da izgrade p riro d n o saće, mudro bi brani ukoliko je reč o pomoćnom društvu ili bilo postaviti satonoše različitih širina, ali ovo bespašnom periodu. Kada je reč o ulazu na može da bude frustrirajuće, jer je teško predvi- sredini, okrugli otvori, koji se mogu zatvoriti deti koliko satonoša i kolikih dimenzija i na ko- plutom kada nisu u funkciji, pokazali su se sajim mestima treba postaviti u košnicu. svim dobro. Prorez koji može biti zatvoren čeKompromis se postiže tako što će se sve sato- tvrtastim parčetom drveta sa malom rupom noše prilagoditi saću širine 1,375 inča (34,92 dobro funkcioniše ako se ulaz nalazi na kraju mm), a onda će se između njih ubacivati tanke košnice. Ulaz bi trebalo da bude takav da tu drvene trakice kako bi se razmakle satonoše i može da se postavi i mišolovka. Generalno, pčelama omogućilo da grade šire saće. Ove tra- pčele ne mare mnogo za mesto na kome se nakice igraju ulogu ra z m a k a u standardnim koš- lazi ulaz, međutim, to definitivno utiče na organicama. Ovakvi „razmaci" koji imaju pravouga- nizovanje košnice od strane pčelara - recimo, oni presek, debljine 1/8 inča (3,175 mm) na gde postaviti pregradne ploče i da li ih uopšte užoj strani i 1/2 inča (12,7 mm) na široj strani, postavljati. nude dve mogućnosti - njihovim postavljanjem po užoj strani dobija se dodatnih 3,175 Različito organizovanje košnice mm prostora, a ubacivanjem po široj strani do- u zavisnosti od pozicije ulaza daje se 12,7 mm prostora. Na taj način, dobijaju Ukoliko se ulaz u košnicu nalazi na sredini bočse tri različite širine između satonoša (0 mm, ne stranice, pčele će graditi saće u jednom 3,175 mm i 12,7 mm), čime se ovaj problem re- smeru, kao i kada se ulaz nalazi na čeonom krašava prilično racionalno. ju košnice - dakle, počevši od jedne pregradne Kako bi se pčele zaštitile treba uzeti u obzir i de- ploče ka suprotnom kraju košnice. Ali, kada zabljinu satonoša, tj. vertikalnu stranicu svake sa- vrše s tim, jedna trećina košnice ostaće prazna tonoše koja dodiruje susednu letvicu - tri osmi- - ona trećina sa druge strane pregradne ploče, ne inča (9,525 mm) sasvim je dovoljno. Što je upravo tik do mesta gde je matica počela da vertikalna stranica satonoše deblja, teže je polaže leglo, gde je hranilica prvobitno postavsprečiti gnječenje pčela prilikom vraćanja letvi- Ijena. Kako bi se pčele podstakle da nastave izca u košnicu tokom pregleda. Osim toga, kraje- gradnju u istom smeru i uskladište med na jedvi satonoša treba malo da se„protegnu" preko nom kraju košnice, pčelar vrši p rem eštanje na bočnih stranica košnice. Na taj način, pčelaru će sre d in ip če la rske sezone: uklanjaju se prazne sabiti lako da izvuče satonošu sa saćem. tonoše i cela košnica se premešta u taj prostor; a neupotrebljene satonoše se premeštaju na Ulaz suprotnu stranu tako da pčele mogu da nastaUopšteno rečeno, među to p b a r košnicama ve s izgradnjom medišnog prostora u tom smepreovladavaju dva stila - sa u la zo m n a s re d in i i ru. Pregradna daska, sa rupom za pristup hranisa ula zo m n a kraju. Prilikom izbora između na- lici takođe se uklanja, kao i sama hranilica. Važvedena dva tipa verovatno da presudnu ulogu no je svaku to p b a r košnicu organizovati tako igra lična sklonost pčelara. Međutim, ovi stilovi da se med skladišti samo na jednoj strani zone iziskuju različite tehnike organizovanja. Pred- legla. To je važno zbog prezimljavanja zajedninost ulaza na sredini duže strane košnice je što ce. Ukoliko bi zalihe meda bile raspoređene sa zajednica može da se oformi na osam do deset obe strane zone legla, tada može da se dogodi www.pcelarskizurnal.com
25
nice, a koje se pomeraju u stranu prateći snagu pčelinje zajednice. Kada se pčele nasele, pregradne daske se razdvajaju na rastojanje od osam do deset satonoša, levo i desno od ulaza, što im pruža odgovarajući prostor za izgradnju saća koji može da se proširuje za jednu ili dve satonoše kada za to bude došlo vreme. da pčele, tokom zime, kada potroše sav med na jednoj strani, ne mogu da pređu prazan prostor kako bi stigle do meda na drugoj strani košnice, što može da prouzrokuje glad u zajednici u hladnijim krajevima. Pregradne daske Košnica sa ulazom na kraju (sa čeone strane) obično ima samo jednu pregradnu dasku, koja se prilikom formiranja zajednice postavlja na razdaljinu od osam do deset satonoša od ulaza, što pčelama ostavlja odgovarajući prostor za izgradnju saća, da bi se potom pomerala za po jednu ili dve satonoše, kako se zajednica bude razvijala. Top b a r košnice sa ulazom na sredini dužnih stranica imaju standardno dve pregradne daske koje predstavljaju„lažne krajeve" koš26
PČELARSKI Ž U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Krov T o p b a r košnici potreban jetakav krov koji će da zaštiti satonoše od prirodnih nepogoda. To se postiže na različite načine. Zabat (ili k alkan trouglasta čeona strana neke zgrade sa dvovodnim krovom) je izuzetno praktičan jer odvodi kišu i sneg i ostavlja „tavanski prostor" iznad satonoša. Ovaj prostor je upotrebljiv za skladištenje rezervnih satonoša i„razmaka", pa čak i pčelarskog alata. Tokom zime, taj prostor može da se napuni izolacionim materijalom, dok leti omogućava strujanje vazduha iznad satonoša i rashlađivanje košnice.
Postolje Generalno, košnice sa ulazom na čeonoj strani imaju postolje, dok košnice sa ulazom na sredi-
ni nemaju. Obično je prvi komentar u svakoj diskusiji o postoljima da drveće nema postolje. Na stranu, da li je pčelama bitnojedno ili drugo, kod košnice sa postoljem je zabavno posmatrati pčele kako sleću i ulaze u košnicu. Međutim, i u slučaju košnice sa ulazom na sredini, gde nema postolja i gde su ulazi probijeni direktno kroz dužnu stranu košnice, takođe je zabavno gledati kako pčele lagano lebde izvan vratanca i potom odjednom ulete pravo u rupu. One su veoma sposobne za sletanje kroz ulaz sa strane (mislite o tome: drvo!) i da, potom ušetaju u ulaz tim putem. Prozori za posmatranje lako to nije neophodno, u to p b a r košnici se jednostavno može instalirati prozor za posmatranje. Prozor pruža saznanja, zabavan je i pomaže u vršenju preliminarnih provera košnice tako da je koristan. Trebalo bi obezbediti i kapak za pokrivanje prozora kada ne virite kroz njega, jer pčele vole tamne šupljine.
Druge značajne odlike top bar košnica Najznačajnija i, ponekad, kontroverzna razlika između to p b a r košnica i konvencionalnih košnica tiče se upotrebe satnih osnova. Top b a r košnica je košnica bez satne osnove. Ona ne iziskuje niti podržava upotrebu satnih osnova - u stvari, pčelar koji je sklon ovakvom načinu razmišljanja protivan je samoj ideji satnih osnova jer smatra da se tako osujećuje sposobnost pčela da grade gnezdo u skladu sa svojim instinktima, gde je najvažnija veličina ćelija saća - a posebno jer se to tiče sposobnosti pčela da grade ćelije po meri radilice i ćelije po meri truta. Osim toga, kako je došlo do širenja varoe i česte upotrebe hemijskih tretmana u konvencionalnom pčelarenju, satne osnove koje su danas komercijalno dostupne zagađene su (zahvaljujući recikliranju hemijski tretiranog saća) hemikalijama i drugim toksinima, što potpuno odstupa od ekološkog i prirodnog usmerenja većine to p b a r pčelara. Još jedna opaska o izgradnji saća: postojanje srednjeg rebra na listovima satne osnove ubačene vertikalno u ram prouzrokuje da pčele grade od centra i dalje.
One tako rade, ali u prirodi ne bi tako radile, jer ne bi bi bilo centralne tačke od koje se počinje. Još jedna kontroverzna razlika između fop b a r košnica i konvencionalnih Langstrotovih košnica, barem u SAD, tiče se orijentacije košnice tj. horizontalnog naspram vertikalnog. Pčele stvaraju staništa u šupljinama i veoma su sposobne da iskoriste bilo koju šupljinu u prirodi koju zauzmu. Nezavisno od njene orijentacije, započinjuči saće od vrha i gradiće ga na dole. Rečeno je, a neki Ijudi to prilično naglašavaju, da„pčele moraju da se kreću napred". U stvari, pčele koje zauzmu šupljinu u prirodi kače saće na vrh zauzete šupljine i potom grade na dole - produžujući okačeno saće u lančanom zakrivIjenom obliku, kako bi ispunile dostupni prostor. Dakle, dok mogu da se nađu u vertikalnoj šupljini, one grade prirodno saće odozgo na dole. Međutim, Langstrotova i njoj slične košnice napravljene su od nizova naslaganih tela, sa novim telima koja su postavljena iznad ili su dodata na vrh. Zajednica mora zbog toga da se kreće vertikalno unutar košnice kako bi izgradila dodatno saće.
PČELARSKI Z U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Između konvencionalnih i to p b a r košnica postoji još jedna razlika: način na koji se vazduh i vlaga kreću unutar košnice. U konvencionalnoj (LR) košnici, ramovi su razdvojeni s određenom svrhom jer pčelama mora da se omogući da se kreću vertikalno između nastavaka. To takođe ima uticaj na kretanje vazduha unutar košnice. Vazduh ulazi preko donjeg ulaza i kreće se na gore, gde može da prostruji ostavljanjem otvorenog ulaza na vrhu. Vlaga se kreće ka vrhu košnice i kondenzuje se na vrhu. Tokom zime, ona se tamo zamrzava. Kod konvencionalnih pčelara uobičajena je praksa da ubace neku vrstu izolacionog materijala iznad poklopne daske kako bi se upila vlaga. Opasnost leži u kapanju vlage na vrh mladog legla u proleće - ova vlaga može da ohladi i ubije leglo. Često se naglašava da, tokom zime, najveća opasnost za pčele ne vreba od niskih temperatura, već od vlage. U to p b a r košnici, satonoše dodiruju jedna drugu - formirajući čvrstu površinu, nalik vrhu šupljine u unutrašnjosti drveta. Vazduh se ne kreće na gore između satonoša, već cirkuliše horizontalno kroz košnicu.To je glavna razlika! Pro-
4$ t t f ifttl
blema sa vlagom koji se javljaju u Langstrotovoj košnici nema u to p b a r košnici, jer nema mogućnosti da se pojavi kondenzacija u gnezdu, odnosno iznad legla. Vlaga ponekad može da kondenzuje na prozoru za posmatranje, ukoliko ga ima, ali kako je pčelama potrebna voda u košnici, to ne predstavlja problem već može da bude i od pomoći. O poređenju Vareove i top bar košnice Na kraju, jedno kratko poređenje sa Vareovom košnicom. Njen konstruktor je otac Emil Vare, a ponegde je poznata i kao „Narodna košnica". Vareova košnica se često opisuje kao vertikalna to p b a r košnica. Ona takođe ima satonoše umesto ramova i omogućava pčelama da izrađuju prirodni vosak, što je jedna od najvažnijih odlika svake košnice. Vareova i to p b a r košnica spadaju u alternativnu kategoriju košnica bez satn ih osnova - što ih čini sličnim. Ipak, veliko odstupanje od u suštini tehnički skromne jednostavnosti to p b a r košnice jeste što mora da se podiže cela košnica kako bi se podvuklo telo. Druge dve odlike zbog kojih se razlikuju Vareo-
m m ’m m e' mmme 'm m ’ va i to p b a r košnica: (1) satonoše u Vareovoj košnici se ne dodiruju već su razdvojene s razmakom od manje od pola inča (12,7 mm), što dovodi do strujanju vazduha kao u Langstrotovoj košnici; (2) satonoše su često zakucane ili nekim drugim putem fiksirane.To onemogućava pčelara da pregleda saće, što nije baš previše mudro rešenje, a, osim toga, fiksirane košnice su nelegalne u mnogim delovima SAD. U sledećem broju: Tehnika pčelarenja top bar košnicom
Preveo i priredio Aleksandar Milanković Izvor Christy Hemenway (2013) The thinking beekeeper: a guide to natural beekeeping in top barhives, New Society Publishers
www.pcelarskizurnal.com
Svet
PREPOLOVLJENI PRINOSI U RUSIJI Tekst: Elizabeta Vorjokina, Moscow Times Posetioci ovogodišnjeg sajma meda, koji će ove jesni pod pokroviteljstvom Nacionalne unije pćelara biti organizovan u južnom delu Moskve, u Muzeju Kolomenskoj, moraće da izdvoje više novca, jer se oćekuje da kolićina meda proizvedenog u Rusiji u 2015. bude upola manja u poređenju sa 2014. „Prošle godine u Rusiji je proizvedeno 105.000 tona meda, međutim u 2015. oćekujemo 60.000 tona", kaže Arnold Butov, rukovodilac Ruske nacionalne unije pćelara. Pad u kolićini je, jednim delom, rezultat neuobićajeno niskih temperatura na poćetku leta, praćenih vrelim talasom u julu. Viktor Volodin (71 godina) koji živi u selu Bobrovka u Orjolskom regionu na zapadu Rusije, rekao nam da je proizvodnja znaćajno opala ove godine.„Usled kiša a potom i iznenadnih letnjih vrućina, period cvetanja heljde na mom imanju od 120 hektara bio je prepolovljen, tako da pćele nisu prikupile dovoljno nektara. Ove godine prinos po košnici iznosio je 20 kilograma, za razliku od prošlogodišnjeg proseka od 45 kilograma", kažeVolodin. Med i ekonomija Volodin nema štand na godišnjem sajmu, ali nekoliko puta godišnje prodaje med moskovskoj kooperativnoj o d -n jive -d o -trp e ze prodavnici LavkaLavka. Ipak, taj posao je daleko od stabilnog izvora prihoda.„LavkaLavka ponekada proda sve u jednom mesecu, a nekad za tri meseca", kaže Volodin. ,,Ne očekujem nikakav profit. To radim jervolim pčele i prirodu." Proizvodnja jednog litara meda Volodina košta oko 100 rublji (1,50 dolar). On LavkaLavki prodaje med u teglama od 300 mililitara po ceni od 298 rublji i za 300 rublji po kilogramu na lokalnoj pijaci u Orjolu. Vladimir Plotnikov, pčelar iz regiona Tambov, koji ima 120 košnica, kazao nam je da mali proizvođači jednostavno ne mogu sebi da priušte troškove dolaska na sajam u Moskvi. „Rekli su mi da jeza štand na jednom od moskovskih sajmova cena štanda 300.000 rublji (4476 dolara). Nisam mogao to sebi da priuštim, jer bi mi, pored toga, bilo potrebno još dodatnih 300.000 rublji (4476 dolara) za transport i troškove boravka u Moskvi tokom dva meseca trajanja sajP Č E I A R S K I 2 U R N A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5
ma", kaže Plotnikov. Ali, iako već ne može da prodaje svoj med u Moskvi, Plotnikov čak ne može ni da proda sav med koji njegove pčele proizvedu. Od 2013, godišnje se otarasi po 30 košnica. Butov iz Unije pčelara kaže da su pčelarima potrebni novi putevi zarade, ali da im rusko zakonodavstvo to otežava. „Rusiji su potrebni propisi slični onima u SAD, gde pčelar dobija novac od farmera za svaku pčelu koja se nalazi u blizini farme, jer pčele pospešuju oprašivanje", rekao je Butov.
KAIiJTAH
Grigorij Kondratec, koji brine o 90 košnica u selu Petriševo, južno od Moskve, rekao nam je da je zatražio od lokalne samouprave da mu iznajmi četiri hektara lokalnih šuma kako bi ih pčele oprašivale, ali da je bio odbijen.„Administracija Naro-Fominske me je čak kaznila sa 6000 rubalja (89 dolara) jer sam nelegalno postavio košnice", kaže Kondratec. „Žalio sam se Ruskoj nacionalnoj uniji pčelara, pisao pisma lokalnoj samoupravi ali ništa nije pomoglo." Pčelari na sibirskoj teritoriji Altaj tragali su za nekim još neobičnijim putevima kako bi zaradili više novca od meda. Članovi lokalne kooperacije A lta j-Z e m lja m e d a nude aranžmane„medenog turizma" gde se posetiocima pruža prilika da spavaju u blizini košnica ili da dobiju medeni spa-tretman. Pravi i lažni altajski med Jurij Boguslavski, predsednik organizacije A lta jZ e m lja m eda, rekao je da je med iz njegovog regiona na posebnoj ceni. „Altajski med je jedinstven, sa preko 1.000 zdravih hemijskih sastojaka, u poređenju sa svega 300 kod drugih vrsta meda." Više od 20.000 pčelara živi na Altaju, koji ima izuzetan biodiverzitet i obuhvata nekoliko zona: tajgu, listopadnu šumu, stepe i
planine. Boguslavski kaže da, upravo jer je med iztog regionatoliko cenjen, altajski pčelari konstantno moraju da se bore protiv lažnog meda sa oznakom„altajskog porekla".„Da bismo predupredili falsifikate, ove godine smo registrovali brend A lta is k y M y o d (Altajski med), a svaki proizvod sa ovim nazivom mora da ispuni standarde u laboratorijskim testovima koje mi sprovodimo", izjavio je Boguslavski. Butov iz U nije p če la ra kaže da je najbolji način da se izbegne lažni med da se kupuje od pčelara tako što će se proveriti„pasoš" meda, koji sadrži sve informacije o njegovom poreklu i proizvodnji. ,,U nekim regionima Rusije, i do 70 procenata meda čine falsifikati" rekao namje Butov.„Lažni med napravljen je od šećera, skroba ili sirupa." Trenutno, Unija pčelara ima 330.000 članova širom zemlje, ali, prema Butovu, broj Rusa uključenih u pčelarenje je u opadanju, uzopasku da se situacija neće promeniti u skorije vreme. „Bivši gradonačelnik Moskve i posvećeni pčelar Jurij Lužkov, imao je običaj da popularizuje pčelarstvo. Organizovao je pčelarske sajmove i promovisao je pčelarenje na televiziji", izjavio je Butov.„Kada je Lužkov dao ostavku, pčelarstvo je utihnulo i nema znaka da će u dogledno vreme povratiti popularnost". www.pcelarskizurnal.com
gućnost da, putem poručivanja jela sa hotelskog menija, potpomognu ekološke inicijative, kao što je ponovna upotreba peškira - uz nagradu u vidu tegle meda. Karta pića: K o ktel „D o m a ć i m e d " u Baru 8 p ra v i se o d Juzu likera, č a ja o d ja s m in a sa đ u m b iro m , ša m p a n jc a i d o m a će g m eda.
ste u proizvodnji sapuna u njihovoj fabrici koja zapošljava radnike sa telesnim oštećenjima. Karta pića: K oktel „D ito k s M a rtin i", u baru Woo, p ra v i se o d Belvedere vodke u k oju je d o d a tz e le n i čaj, p ić a G rand M arnier, soka o d pom o ra n že , ju z u soka, S p rajta i dom a će g m eda.
VVTAIPEI FERMONT VOTERFRONT, VANKUVER Posle dobrih osam meseci pripremnog rada, Predvodnici u proizvodnji domaćeg meda i u hotel VVTaipei postao je prva urbana pčelarska podršci opštem zdravlju pčela jesu hoteli Ferustanova u Tajvanu, kada je, u partnerstvu sa mon, čiji o d rž iv i p ro g ra m za pčele obuhvata Sjin Lu fondacijom za društveno blagostanje, pčelinjake na više od 20 lokacija širom sveta. uređen prostor na njegovom vrhu, na 32. spra- „Izgradnjom više desetina luksuznih pčelinjih tu, kako bi primio oko 150.000 vrednih pčela. hotela, od obale do obale, mi dajemo svoj doPosle šest meseci i dve paše u okviru programa prinos izgradnji održivijeg sveta", kaže Džejn S latka n a g ra d a , pčelinja društva su preseljena u Meki, potpredsednica Fermonta. U junu ove drugu zgradu u centru, što je deo šireg projek- godine, FermontVoterfront je postao jedan od ta urbanog pčelarenja navedene fondacije. prvih hotela u grupi koji je izgradio pčelinji hoUkoliko preostanu neke količine meda koje ku- tel za solitarne oprašivače (prigodno nazvan vari ne kupe od Sjun Li fondacije (koja proizve- Pčela i Pčela), konstruisan tako da im pruži odde više od 800 kg meda iz 94 košnice tokom mor između „oprašivačkih misija". Hotel je, taprvog dela godine), one se ili prodaju ili se kori- kođe, domaćin i za 500.000 pčela nastanjenih u bašti površine 195 kvadratnih metara, na trećem spratu, sa zonom sakupljanja od preko 67 kvadratnih kilometara i 60 različitih biljaka (naročito su im omiljeni polen od cvetova kupine i američkog bambusa). Od maja do septembra, gosti mogu da se priključe dnevnom obilasku pčelinjaka i bašte na krovu, uz stalno prisutnog pčelinjeg batlera, i da zavire u svet pčela putem posmatračke košnice. Gosti, takođe, mogu da se opredele i za šetnju O prašivačkim k o rid o ro m kroz grad, u pratnji aktivistkinje organizacije Pčeleza čovečanstvo, Džulije Komon. Kartapića: K o k te l„K o le n a V o te rfro n t p č e la "p ra v i se u ARC b a ru o d d žin a B o m b a j Safir, soka o d lim u n a , d o m a će g m e d n o g sirupa, a n a vrhu je p e n a o d Erl g re j čaja.
Koktel„Ditoks Martini" P Č E L A R S K I Ž U R N A L • 29 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2015.
HOTEL SENT ERMIN, LONDON Sent Ermin već nekoliko godina čuva pčele, najpre na glavnom krovu, da bi potom proširio celu postavku koja obuhvata posebno zasađenu terasu sa divljim cvećem, gde se nalazi novi ,pčelinji hotel" - prvi takve vrste u Velikoj Britaniji. Hotel je izvršio analizu svog meda, a rezultati pokazuju da njihove pčele sakupljaju nektar sa preko 50 različitih biljaka u radijusu od
Krov hotela Fermont
četiri kilometara (koji obuhvata i vrtove Bakin- lu Godar iz organizacije Kepital Bi, organizuje gemske palate i Sent Džejms parka). U hotelu radionicu o urbanom pčelarenju. je septembar mesec posvećen pčelama, kada se, u svim jelovnicima i kartama pića proslavlja Karta pića: K oktel „K uglaše v šešir" u b a ru Keknjihov domaći ćilibarski nektar. Tokom istog sto n p ra v i se sa suvim v e rm u to m , London džinom , meseca, hotel, uz svog stručnog pčelara, Kami- p re sn im d o m a ć im m e d o m i sokom o d lim u n a .
Medonosne i solitarne pčele, zajedno na terasi hotela Sent Ermin u Londonu
www.pcelarskizurnal.com
Nauka PČEL ARSK I 2 U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m
čele radilice u Velikoj Britaniji dobile su novi posao - prikupljanje podataka za istraživače na Univerzitetu u Saseksu. Margaret Kuvijon i njeni saradnici su osmislili sistem nadziranja životne okoline koji koristi medonosne pčele sakupljačice i njihove „njihajuće" plesove za merenje kvaliteta zemljišta. Ova tehnika mogla bi da pomogne naučnicima da procene ekološke promene nastale različitim načinima korišćenja zemljišta. Evropska unija je od 1994. godine potrošila više od 41 milijarde evra na podsticaje i inicijative koje ohrabruju primenu poljoprivrednih tehnika koje štite životnu sredinu. Međutim, ispostavilo se da je evaluacija uticaja različitih strategija korišćenja zemljišta na okruženje komplikovana. Tradicionalna ispitivanja zemljišta, koja obuhvataju pokrivanje velikih oblasti putem pešačenja i ručnog popisivanja biljaka i životinja mogu da traju veoma dugo i da budu skupa. Kuvijon i tim koji predvodi Frensis Retniks obratili su se pčelama za pomoć.„Pustićemo da pčele obave težak posao za nas", kaže Kuvijon.„One mogu da ispitaju zaista velike oblasti zemljišta i da pruže biološki relevantne podatke".Ti insekti su sakupljači nektara i polena sa velikih udaIjenosti, ponekad i do 10 km od košnice.„Sklonosti medonosnih pčela ka određenim lokacijama mogle bi da ukažu na oblasti bogate divIjim cvetovima i drugim biljkama važnim za insekte oprašivače", kaže Kuvijon. Kada pčele sakupljačice otkriju bogate izvore hrane, vraćaju se u košnicu i saopštavaju izdašnu lokaciju podrhtavanjem tela. Ugao koji zaklapaju osa položaja tela pčele i vertikalna osa pokazuje pravac na kom se nalazi neka lokacija, a trajanje pčelinjeg plesa predstavlja informaciju o udaljenosti od košnice. U nedavnom istraživanju, Kuvijon je primenila navedenu tehniku da bi posmatrala kako različite sheme upotrebe zemljišta utiču na navike medonosnih pčela.
P
I
Margaret Kuvijon
Njen tim analizirao je 5.484 njihajućih plesova zabeleženih u tri košnice na Univerzitetu Saseks. „Duž sakupljačkog dometa od 94 kvadratna kilometra, pčele su preferirale ruralne oblasti, sa najrestriktivnijim standardima upotrebe zemljišta, uključujući i (prirodne) nedirnute zabrane u određenoj oblasti. U isto vreme, nisu pokazivale sklonost prema „organski" tretiranim poljoprivrednim parcelama, verovatno jer neke organske poljoprivredne tehnike iziskuju čestu kosidbu, što može da onemogući cvetanje pojedinih biljaka bogatih nektarom", kaže Kuvijon. Sklonosti medonosnih pčela su samo jedan od pokazatelja zdravlja životne okoline, ali su od izuzetne važnosti za Ijude, primećuje Kuvijon. „Medonosne pčele daju veliki doprinos svetskoj ekonomiji svake godine, ali njihov broj je, tokom poslednjih 100 godina, u opadanju", kaže ona. „Ako bismo ostali bez oprašivača, Ijudska ishrana bi izgledala vrlo oskudno".„Dakle, same pčele bi mogle da kažu koje im tehnike obrade zemljišta odgovaraju, ali ne samo njima, već i mnogim drugim životinja" napominje Kuvijon. Izvor Helen H. Shen, Inner VVorkings: Breaking down bees'dances, PNAS, vol. 111, no. 45,2014.
Margaret Kuvijon koristi protraktor da bi izrmerila ugao njihajućeg plesa pčele, dok se pokreti insekata puštaju kadar po kadar na računarskom monitoru (foto Rodžer Surč, Univerzitet Saseks, Velika Britanija) www.pcelarskizurnal.com
Nauka
BAKTERIJA KOJA POMAŽE RAZVOJ PČELINJE LARVE Pčele su pod neprekidnim pritiskom velike grupe stresnih faktora: bolesti, slabe ishrane, pesticida i sl. Naučnici več godinama slute da postoje izvesne grupe bakterija kod pčela koje im pomažu u borbi sa ovim faktorima. Nedavno je identifikovana prva bakterija koja pomaže pčelinjim larvama. Molekularna biološkinja Vanesa Korbi-Haris i ekolog Kirk E. Anderson iz Istraživačkog centra Hejden pri Poljoprivrednom istraživačkom centru u Tusonu (Arizona, SAD) dali su novoj vrsti bakterija naziv - Parasaccharibacterapium.
čele imaju četiri glavna životna stadijuma: jaje, larva, pupa i odrasla jedinka. Rad na P. a p iu m inicirala je naučnica Lana Vojvodić, koja je prva otkrila da ove bakterije mogu da se nađu u izobilju u larvama i da uspevaju i u matičnom mleču. Matični mlečje proteinski bogata suptanca. Proizvode je odrasle pčele u svojim hiperfarengalnim žlezdama, koje podsećaju na gomile grozdova na svakoj strani glave. Pčele negovateljice luče mleč kojim hrane mlade larve i u kojem se može naći P. a p iu m . Mleč jejedina hrana koju larve jedu tokom prvih par dana života. Potom se intenzivnije hrane medom, za koji je utvrđeno da, takođe, u većini košnica, sadrži P. a p iu m . U laboratorijskim eksperimentima koje je osmislila Korbi-Haris, larve su hranjene ili mlečom koji je sadržavao P a p iu m ili sterilnim, kontrol-
P
Lana Vojvodić, Univerzitet Rouan PCELARSKI Ž U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5
nim uzorcima mleča. Grupa koja je uzimala P. a p iu m imala je za 20 odsto višu stopu preživljavanja u prvom eksperimentu i 40 odsto višu stopu u drugom.„Još uvek nismo identifikovali šta tačno bakterija P. a p iu m čini i na koji način pospešuje opstanak larvi. Možda je reč o proizvodnji organskih kiselina i o snižavanju pH vrednosti, što bi moglo da ima antiseptički efekat. Moguće da njeno prisustvo izaziva imuni odgovor koji bi kasnije mogao da deluje protiv nekog patogena", kaže Korbi-Haris. Dok je bakterija P. a p iu m koja je otkrivena u košnicama različita i nova vrsta, u poređenju sa onim prethodno identifikovanim, ona ima vrlo bliske rođake koji se prirodno javljaju u nektaru mnogih cvetova, poput kaktusa, bele rade, čkaIja i jabuke. Bakterije Acetobacteraceae, koje su prisutne u cvetovima, još uvek nisu testirane kako bi se utvrdilo da li bilo koja od pospešuje opstanak larvi, niti je sprovedeno šire istraživanje koje bi odredilo pojavljivanje vrsta sličnih P. a p iu m u ekonomski važnim medonosno-polenonosnim biljkama.„Izvršili smo sekvencioniranje genoma P. a p iu m i počeli da analiziramo funkcionalna svojstva koja razlikuju Acetobacteraceae, koje žive u cvetovima od onih koje su se prilagodile uslovima u košnici. Ukazivanje na ove ekološke razlike biće ključ za razumevanje funkcije P. a p iu m u košnici", kaže Anderson. Uz minimalan trud, bakterija P. a p iu m je prona-
Ključne činjenice
•Otkrivena je nova vrsta bakterije u košnici, Parasaccharibacter apium •P. apium je prva bakterija za koju se zna da pomaže pčelinjoj larvi ■ P. apium može da se nađe i u matičnom mleču
đena u skoro svakoj zdravoj pčelinjoj zajednici koju su naučnici ispitivali. Kroz buduća istraživanja trebalo bi ispitati količinu P. a p iu m u slabim i nedovoljno dobro razvijenim pčelinjim zajednicama. lako mehanizam putem kojeg bakterija pomaže larvama tek treba da bude razjašnjen, njena važnost je očigledna i KorbiHaris i Anderson već vrše terenska testiranja njene upotrebe. „Zajedno sa P. a p iu m , testiramo i broj bakterija koje mogu da doprinesu oprašivanju i proizvodnji meda", kaže Korbi-Haris. ,,U jednom širem smislu, naše istraživanje ukazuje da zajednica bakterija kojoj pripada i P.
a p iu m doprinosi opštem higijenskom kvalitetu
sredine kakva je košnica", kaže Anderson. ,Shodno tome, apelujemo da pčelari prestanu sa štetnom i nepotrebnom praksom korišćenja antibiotika jer se, po svemu sudeći, na taj način šteti i korisnim mikroorganizmima koji nastanjuju košnicu. Samim tim, slabe se i antiseptička svojstva meda i zdravlje larvi, sve u svemu, sposobnost pčelinje zajednice da se izbori sa patogenima." Izvor Kim Kaplan, Bacteria Help Honey Bee Larvae Thrive, AgResearch M agazine, May 2015 www.pcelarskizurnal.com
Tekst i fotografije
Veroljub Umeljić
Bela detelina Trifolium repens Fam . F abaceae
P Č E L A R S K I Ž U R N A L - 7 ? • o k t o b a r : dei
L
ela detelina je višegodišnja zeljasta biljka sa golim puzećim stablom, dugim do 40 cm, koje se na čvorovima ukorenjuje. Listovi imaju tri sedeća listića na kojima postoji beličasta šara. Skoro po čitavom obodu su nazubljeni, na dugim golim drškama. Listići su klinasto objajasti do eliptični. Beli cvetovi su sakupljeni u glavice, okruglog oblika, rastresite, oko 2 cm široke. Cvetovi obrazuju glavičaste cvasti na dugim drškama, okrugle i rastresite. Najčešće ih čini 30-80 cvetova koji su nakon cvetanja oboreni nadole i mrke su boje. Cveta od maja do septembra. Najbolje medi na temperaturi od oko 25°C. pri optimalnoj vlažnosti vazduha sa jutarnjim rosama. Cvetanje traje oko 20 dana. Dobra je medonosna biljka. Dnevni unosi kreću se do 3 kg nektara po košnici, a ukupni prinosi sa 1 ha su oko 200 kg meda. Osim nektara, daje i nešto cvetnog praha mrke boje. Ako se pokosi ili je stoka popase, bela detelina ponovo izraste i cveta posle nekoliko dana. Med je svetao, prijatnog ukusa i mirisa. Spada u red najfinijih vrsta. Brzo kristališe u tvrdu sitnozrnastu belu masu.
B
Postoji i mutacija koja ima četiri listića, a nalaženje ovakve deteline smatra se znakom sreće. U stvari, to je obična bela detelina sa degenerisanim genom koji određuje broj listova.
Bela detelina raste na nizijskim, brdskim i planinskim livadama i pašnjacima, bilo da je reč o neplodnom ili o plodnom zemljištu. Rastom je najmanja od svih vrsta detelina. Među medonosnim livadskim biljkama, bela detelinaje najmasovnijezastupljena. Odlično podnosi gaženje, pa se može koristiti u smešama za zatravljivanje sportskih terena. Razmnožava se semenom. Zbog značaja za pčelarstvo, seme bele deteline treba koristiti za zatravIjivanje dvorišta, parkova i ostalih slobodnih površina. Ubraja se u biljke odličnog kvaliteta za ishranu stoke. Lekovita je biljka. U narodu se koristi protiv gihta i reumatizma.
Poreklo naučnog imena TRIFOLIUM: od I. tres = tri, i folium = list REPENS: puzavi www.pcelarskizurnal.com
Ekologija tE 3
PČELEIOTROVI Insekticidi su hemikalije koje se koriste za ubijanje insekata, stoga ne iznenađuje što su štetni i za medonosne pčele (Apis mellifera). Međutim, pčele su izložene i velikom broju drugih, izuzetno raznovrsnih otrovnih hemikalija, uključujuči flavonide i alkaloide koje proizvode biljake, mikotoksine koje proizvode gljive, antimikrobe i akaricide koji potiču od pčelara i fungicide, herbicide i ostale zagađivače iz spoljašnje sredine. Premda se smatra da su osetljive na toksične supstance, medonosne pčele su se adaptirale da tolerišu, pa čak i da napreduju uz, toksične supstance sa kojima se susreču u svom životnom okruženju. Šteta prouzrokovana izloženošču određenoj koncentraciji otrovnih hemijskih jedinjenja može da zavisi od nivoa istovremene izloženosti drugim jedinjenjima, nivou prisustva patogena, ishranjenosti, kao i od mnogih drugih faktora. U ovom pregiednom članku izložen je jedan sveobuhvatan prikaz takozvanih ksenobiotika* kojima su pčele izložene.
edonosne pčele neprestano su izložene promenljivom mnoštvu ksenobiotika iz prirodnih i veštačkih izvora. Večina dosadašnjih tekstova o toksikologiji pčela bila jefokusirana na posledice izloženosti pčela pesticidima, pre svega insekticidima. Krajem prošlog veka došlo je do velikih promena u pčelarskoj praksi kada su pčelari počeli da p rim e n ju ju pesticid e u k ošnici u cilju suzbijanja štetočina i patogena. lako su prirodni ksenobiotici
M
prisutni u biljkama i iako se životna sredina malo izmenila, mnogo toga se tokom poslednjih decenija naučilo o interakciji između pčela i prirodnih otrova prisutnih u njihovom spoljašnjem okruženju. Izloženost ksenobioticima Hiljade starijih pčela izletnica prevaljuje više kilometara kako bi sakupile nektar, polen, vodu i propolis neophodan za opstanak mladih radili-
* Ksenobiotik je supstanca koja je prisutna u organizmu, ali se u njemu ne proizvodi niti se očekuje da bude prisutna. U
ksenobiotike se mogu svrstati i supstance koje su prisutne u mnogo većoj koncentraciji od uobičajene. Lekovi, poput antibiotika, su ksenobiotici za Ijude, zbog toga što ih Ijudsko telo ne proizvodi i nisu deo uobičajene ishrane. Prirodne supstance, takođe, mogu postati ksenobiotici, ako ih unese drugi organizam. lzraz„ksenobiotik" često se koristi i za polutante, kao što su dioksine i polihlorisane bifenile i njihov uticaj na biotu,jer se ksenobioticima smatraju supstance koje su strane čitavom biološkom sistemu, veštačke supstance, koje ne postoje u prirodi. Izraz ksenobiotik izveden je izgrčkih reči fevoc (xenos) - stranac i pioc; (bios) - život.
PČELARSKI Z U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
ca, legla i trutova. S obzirom da sakupljaju sa velike površine, one dolaze u susret sa toksičnim materijalima kako prirodnog tako i veštačkog porekla koje mogu doneti natrag u košnicu. Pčele sakupljaju nektar kako bi zadovoljile potrebe pčelinje zajednice za ugljenim hidratima, iako ovaj izvor hrane nije sasvim neškodljiv. Između 9% i 55% cvetnog nektara sadrži takođe i ksenobiotike koje su biljke sintetizovale, dok je šećer koji je prisutan u nekim vrstama nektara nesvarljiv. Pčele koriste polen kao osnovni izvor amino kiselina, ali većina polena takođe sadrži i ksenobiotike sa potencijalnom toksičnom biološkom aktivnošću. Nektar i polen mogu u sebi sadržati zagađivače izživotne sredine: pesticide poreklom izzemlje, zatim one koji se direktno spolja apliciraju na biljke, ili, pak, pesticide koji se raspršuju sa drugih tretiranih biljaka. Insekticidni otrovi iz genetski modifikovanih biljaka mogu se takođe naći u polenu. Pčele sakupljaju i propolis sa pupoljaka stabala kako bi ga iskoristile kao lepak, smolu i antimikrobnu supstancu unutar košnice. Propolis sadrži bogatu lepezu biološki aktivnih fenola. Pčele takođe sakupljaju vodu iz spoljašnjih izvora kako bi razblažile med i rashladile gnezdo. Osim ovih spoljašnjih izvora, površinska voda ili voda koja potiče od gutacije, odnosno voda koju su proizvele biljke na ivicama listova može biti kontaminirana visokim koncentracijama sistemičnih insekticida. Ksenobniotici se mogu pojaviti u pčelinjoj zajednici i na druge načine, preko gljiva i bakterija koje proizvode otrovna jedinjenja. Pčelari takođe primenjuju lekove na samu pčelinju zajednicu kako bi suzbijali patogene i parazite, uključujući i varou (V arroa d e stru cto r). I lekovi i poljoprivredni pesticidi mogu se godinama zadržati u pčelinjem vosku. Pored toga, u periodima kada je slab unos nektara pčelari prihranjuju zajednice šećerom i proteinskim suplementima koji sadrže ugljene hidrate koji su otrovni za pčele.
NEORGANSKI KSENOBIOTICI Gasovi Pčele generišu ugljen-dioksid kroz metaboličke procese, čija koncentracija dostiže 4,25% tokom leta i 6% tokom zime. Kada se pčele na kratko izlože koncentraciji od 80%, ugljen-dioksid onda ima narkotičko dejstvo koje se ogleda u skraćivanju života radilica, kao i u njihovom preranom prelasku sa negovateljskih na izletničke poslove. Narkoza ugljen dioksidom ubrzava razvoj jajnika i polaganjejaja kod matice i sprečava razvoj janika kod radilca. Metali i zagađivači iz spoljašnjeg okruženja Pčele su korišćene kako bi se procenio nivo zagađenja životne sredine na teritoriji koju pokrivaju izletnice iz jedne košnice, a to je 7 km2. Kontaminirane čestice prljavštine mogu se zalepiti za pčele ili zagađivači mogu biti apsorbovani od strane biljaka i tako zagaditi polen i nektar. Takvi zagađivači uključuju takozvaneteške metale, koji se mogu prirodno pojaviti u okruženju, ali pčele s njima najčešće dolaze u kontakt zahvaljujući zagađenju iza koga stoji čovek. Arsenik, koji je primenjivan kao poljoprivredni insekticid početkom XX veka i koji je takođe ispuštan kao industrijski otpad, uzrokuje trenutnu smrtnost kod pčela pri dozi od 400-500 pg/ pčeli što odgovara dozi olovnog arsenata kojom su prskani voćnjaci tokom proleća. Arsenik se ukršta sa ćelijskim metabolizmom i može proizvesti oksidativni stres. U košnicama smeštenim u zoni industrijskog zagađenja arsenikom i kadmijumom bilo je manje pčela, a manja je bila i proizvodnja meda, dok je zagađenost polena i masnog tkiva pčela metalima bila veća. Kadmijum može pogoršati funkcionisanje mišića kod pčela. Selenijum jeste industrijski i poljoprivredni zagađivač koji se akumulira u nekim biljkama i prisutan je u polenu sakupljenom sa pčela. Pčelinja larva je izuzetno osetljiva na selenijum čak 50 puta više nego odrasle pčele. Osim ovih, pčele u košnicu mogu doneti i druge teške metale. www.pcelarskizurnal.coin
43
Medonosne pčele neprestano su izložene promenljivom mnoštvu ksenobiotika iz prirodnih i veštačkih izvora. Čestice izvazduha (označeno crvenom bojom) najčešće se sakupljaju na bočnim ivicama krila,zadnjim nogama i prednjem delu glave pčele (izvor: PloS ONE)
PRIRODNITOKSINI U HRANI Toksični ugljeni hidrati lako pčele žive najduže kada se hrane saharozom, šećeri fruktoza, glukoza, maltoza, melezitoza i trehaloza su bezbedna hrana za pčele. S U
)
PČEL ARSKI 2 U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
druge strane, monosaharidi arabinoza, manoza, ksiloza i galaktoza, kao i oligosaharidi koji sadrže galaktozu (meliboza, rafinoza i laktoza) skraćuju životni vek pčelama ako je njihova koncentracijama u nektaru ili šećernom sirupu
Fruktozni kukuruzni sirup koji se koristi za prihranu pčela sadrži neke potencijalno toksične oligosaharide i pektine koji mogu oslabiti snagu zajednice. Proteinski suplementi za pčele na bazi soje mogu takođe sadržati toksične saharide, s obzirom da je približno 40% šećera u soji otrovno za pčele. HMF (hidroksimetilfurforal) je prisutan u medu pri temperaturama iznad 40 stepeni i otrovan je za pčele. Izloženost pčela HMF-u skraćuje njihov život. Nepoznat je mehanizam otrovnosti HMF-a za pčele. Fenoli Flavonidi su prisutni u tkivima biljaka i mogu odvratiti insekte biljojede i ometati varenje listova koej su pojeli. Med i polen takođe sadrže različite flavonide.
Š ta je LD50?
iznad 2%. Nektar lipe (7/7/0 spp.) sadrži manozu i može uzrokovati paralizu kod pčela. Polen sadrži pektine u polenskom omotaču. lako u visokim koncetracijama mogu da budu toksični za pčele, pektine razgrađuju mikroorganizmi iz crevne flore pčela. Skrob takođe može da bude toksičan za pčele, međutim odrasle pčele poseduju enzime koji ga razgrađuju i pretvaraju u energiju za letenje.
U toksikologiji, LD50označava skraćenicu za „letalnu" tj. smrtonosnu dozu (lethal dose) koja može da ubije polovinu članova testirane populacije za vreme trajanja testa. Oznaka LDS0 često se koristi kao indikator akutne toksičnosti neke supstance. Što je manja vrednost LDS0 za neku supstancu to znači da je ona otrovnija. Ovu vrstu testa osmislio je J. V. Trevan 1927. godine. LD50se obično određuje testiranjem na miševima. Numerički posmatrano, LDS0označava masu ispitivane supstance po jedinici telesne mase ispitivanog subjekta, najčešće kao miligrami suptance po kilogramu telesne mase ali može da se izrazi i u nanogramima (kada se radi o izuzetno otrovnim supstancama kao što je botulinum), mikrogramima, miligramima, ili gramima (što je prikladno kada je reč o paracetamolu) po kilogramu. Ovakvo izražavanje omogućava da se uporedi relativna toksičnost različitih supstanci. www.pcelarskizurnal.com
Štaje ppm? Miligram je milioniti deo kilograma. Tako, na primer, 1 ppm je ekvivalentan jednom miligramu nečega po litru vode (mg/l) ili jednom miligramu nečega po kilogramu zemlje (mg/kg). Amigdalin Amigdalin proizvode medonosne biljke iz roda Prunus a prisutan je i u nektaru badema u koncentracijama od 10 ppm, što može predstavljati opasnost po pčele jer je LC50 amigdalina za odrasle pčele 30 ppm.
Prašina
Ostaci pesticida na listovima Nektar Polen
Alkaloidi Alkaloidi su raznovrsna grupa molekula male mase, sastojaka koji sadrže nitrogen sa različitim vidovima dejstva. Mnogi alkaloidi proizvedeni su od strane biljaka radi zaštite od biljojeda, a prisutni su u večoj koncentraciji u listovima, prašnicima i cvetovima nego u samom nektaru i polenu koga pčele sakupe.
Raspršivanji pesticida
Prirodni toksini koji se koriste u pčelarstvu Mravlju i oksalnu kiselinu koje su prirodno prisutne u slabijoj koncentraciji u medu pčelari koriste u visokoj koncentraciji za suzbijanje varoe. Mravlja kiselina aplicira se na pčelinju zajednicu. Tom prilikom, u zavisnosti od uslova, mravlja kiselina može da ima efekat na stepen preživljavanja larvi, radilica i matica i da negativno utiče na snagu pčelinje zajednice i njenu produktivnost.
Pesticidi (sistemici)
voda
Oksalna kiselina obično se rastvara u vodi i Pčele su izložene i manjim količinama mononakapa na pčele (u šećernom rastvoru). Kristali terpenoida koje cvetovi koriste za oglašavanje, oksalne kiseline mogu se zadržati na tretiranim ali se monorterpenoidi, uglavnom je reč o tipčelama, što može stimulisati bištenje i ukla- molu, koriste takođe za suzbijanje varoe. Trenjanje grinja. lako pčele izbegavaju unošenje tman timolom može kontaminirati med do nioksalne kiseline, može se dogoditi da neka ma- voa od 8 ppm i vosak do nivoa 575 ppm. Trenja količina bude progutana, što može dovesti tman timolom može biti uzrok uklanjanja legla, do ubijanja ćelija iz utrobe pčela, redukovanja a ishrana larvi sa 500 ppm timola rezultira slabiaktivnosti, negovateljskog ponašanja i dugo- jim stepenom preživljavanja legla. večnosti pčela. 46
PČELARSKI Z U R N A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Sredstva za zaštitu drveta Prikaz različitih načina na koje pčele mogu da budu izložene potencijalno otrovnim ksenobioticima. Boldiranim slovima označene su materije koje pčele aktivno sakupljaju.
Prirodni toksini proizvedeni unutar pčelinje zajednice Gljiva Aspergillus razvija se u polenu, odnosno pergi, u košnici i proizvodi ohratoksine i aflatoksine. A spergillus spp. u laboratorijskim uslovima proizvodi mikotoksine u koncentraciji 1-5 pmm. Pčele koje su hranjene aflatoksinom B1 ili ohratoksinom A putem šećerne pogače koja je
sadržavala 5 ppm ovih mikotoksina preživele su 24 časa, ali su umrle u naredna tri dana. U utrobi pčela živi raznovrsna mikroflora koja je potencijalni izvor prirodnih toksina, što je do sada nedovoljno istraženo.
www.pcelarskizurnal.com
47
BACILLUS THURINGIENSIS I BTTOKSINI Bakterija Bacillus th u rin g ie n sis se nalazi u širokoj upotrebi kao biološki insekticid. B. th u rin g iensis ubija insekte proizvodeći takozvane Cry toksine.
deluje na mozak pčele nego nikotin. Neonikotinoidi poput imidakloprida, klotianidina, tiametoksama i dinotefurana veoma su toksični za pčele. Smrtonosna koncentracija (LDS0) iznosi 0,004-0,075 mikrograma po pčeli.
ANTIMIKROBNI SASTOJCI Pčelari koriste antibakterijske sastojke kako bi suzbili bakterijske patogene koji izazivaju američku i evropsku trulež legla (antibiotici, fumagilin). U Srbiji jezabranjena upotreba antibiotika u pčelarstvu.
PROMENLJIVA TOKSIČNOST Kontakt sa ksenobioticima je neophodan da bi se proizveo toksičan efekat, ali mnogi prirodni toksini u nektaru i polenu, kao i pesticidi, odbijaju pčele. Pčele se loše snalaze u detektovanju prisustva toksičnih sastojaka u hrani. Toksični efekat određenog ksenobiotika zavisi, takođe, od fiziologije i iskustva pojedinačne pčele. Na toksičnost utiču životno doba, kasta, starost, godišnje doba, temperatura, ishrana kao i izloženost pesticidima. Pčele iz različitih zajednica nisu podjednako osetljive na insekticide, a reč je, najverovatnije, o genetskim razlikama.
HERBICIDII FUNGICIDI Svrha herbicida i fungicida nije da ubiju insekte a njihova akutna toksičnost za odrasle pčele je, generalno, niska. Na ovoj vrsti pesticida nema oznake upozorenja za ograničenje izlaganja pčela, tako da pčele mogu pokupiti velike količine ovih supstanci ako su aplicirane na medonosne biljke u cvetu. Neki herbicidi mogu imati direktnih efekata na pčele; na primer, parakvat je jedan takav proizvod koji izaziva oksidativni stres kod sisara i koji ima štetno dejstvo na pčele, što je potvrđeno u laboratorijskim uslovima. INSEKTICIDI KOJI UTIČU NA NERVNI SISTEM I RAD MIŠIĆA Organofosfatni insekticidi utiču na nervni sistem pčela. Toksičnost kumafosa (LD50) iznosi 31,2 mikrograma po pčeli. Ukoliko se često aplicira, kumafos će se zadržati u vosku u koncetraciji preko 90 ppm. Zbog toga može doći do povišene smrtnosti larvi. Takođe, larve koje su uzgajane na hrani koja je sadržavala 8 miligrama po litru kumafosa umirale su pre nego što bi se razvile do odraslog stadijuma. Nikotin Srednja vrednost smrtonosne koncentracije nikotina za pčele iznosi 2.000 ppm. Neonikotinoidi su sintetički analog nikotinu koji snažnije
48
PČELARSKI 2 URN A L • 2 9 • o k t o b a r - d e c e m b a r 2 0 1 5 .
Interakcija između toksičnih sastojaka i patogena je nova oblast istraživanja u nauci. U nekim slučajevima, izloženost ksenobioticima može pčele učiniti otpornijim na štetni uticaj patogena. Na primer, propolis suzbija štetni uticaj gljivice A scosphaera apis koja izaziva krečno leglo. S druge strane, izloženost nekim pesticidima može intenzivirati štetni uticaj patogena. Laboratorijski eksperimenti pokazali su da N osem a ceranae i N osem a apis u sadejstvu sa imidaklopridom imaju još štetniji uticaj nego inače.
Priredio Ivan Umeljić Izvor Reed M.Johnson Honey Bee Toxicology Annual Review of Entomology Vol. 60:415-434 (2015)
