Obrada plastike

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

TEHNIČKI FAKULTET - ČAČAK

UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC KRAGUJEVAC

TECHNICAL FACULTY - CACAK

Smer: Inženjerski menadžment menadžment Predmet: Tehnološki procesi

SEMINARSKI RAD

Tema: !RADA P"ASTIKE P"ASTIK E

Pro#esor:

St$denti:

Čačak, april 2011 2011.god. .god.

The world’s largest digital library

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.











Seminarski rad

Obrada Plastke

SADR%A&:

1. UVOD...................... UVOD.................................. ......................... .......................... .......................... ......................... ....................................3 ........................3 2. Karakteristike Karakteri stike plastičnih p lastičnih masa......................... masa...................................... ......................... .................................. ......................44 2.1 Podela plastičnih masa........................ masa..................................... ...................................................... ......................................... 3. Vrste Vrste plastičnih masa......................... masa...................................... .......................... ................................................ ...................................!! 3.1 Polimeri i n"iho#a podela........................... podela....................................... ......................... .......................... .......................! ..........! 3.1.1 Podela plimera prema porekl$.............................. porekl$............................................................ ..............................%% 3.1.2 Podela polimera prema hemi"skom sasta#$........................................% 3.1.3 Podela polimera prema pona&an"$ pri 'agre#an"$..............................% 3.1.4 Podela sintetičkih polimera(........................... polimera(....................................... ......................... .........................) ............) 4. Vrste i oso*ine termoreakti#nih plastičnih masa..........................................11 . Prerada plastičnih masa........................ masa..................................... .......................... ......................... ......................... ...................12 ......12 .1 Osno#ne opera+i"e prerade plastičnih masa............................................13 !. a#ari#an"e plastičnih masa......................... masa...................................... .......................... .......................... .......................1% ..........1% !.1 -pa"an"e -pa" an"e lepl"en"em............................. lepl"en"em.......................................... .................................................... .......................................1 1 !.2 O*rada plastičnih masa re'an"em................................... re'an"em............................................................1 .........................1 %. akl"$čak........................... akl"$čak........................................ ......................... ......................... .......................... .......................... .........................20 ............20 ). / /U........................ U.................................... ......................... .......................... .......................... ................................21 ...................21











Seminarski rad

Obrada Plastke

'( )*D Po"a Po"am m plas plasti tike ke se pr#i pr#i p$ p$tt $p $pot otre re*i *ioo po poče četk tkom om 1 15o 5ogg #eka #eka,, a i'mi i'misl slio io "$ "e le6ander Parkes 1)!0 god. Plastika "e postala pop$larna tek $ posledn"ih nekoliko de+eni"a i &iroko "e rasprostran"ena, a naročito $ o*lasti proi'#odn"e. Po'nato "e da posto"i #i&e hil"ada #rsta plastike. U pro&losti se $gla#nom koristila 'ato &to "e *ila "e7tina, ali danas ni"e tako i n"ena proi'#odn"a "e $ #elikom porast$. Plastika se odlik$"e s#o"om č#rsto8om, 7leksi*ilno&8$, lako8om i otporna "e na koro'i"$. ah#al"$"8$i o#im oso*inama plastika "e otporna i d$gotra"na pod ra'ličitim $slo#ima, tako9e "e *iora'gradi#a, t". pod $ti+a"em s$nče#e s#etlosti i #ode se ne raspada lako. Plastika se do*i"a preradom na7te. :og$ se pra#iti "ače, mek&e ili lak&e plastične 7orme, s#e $ 'a#isnosti kako se na7ta o*ra9$"e. Plastika "e polimer. Polimeri s$ d$gi lan+i mlek$la sasta#l"eni od man"ih pona#l"a"$8ih delo#a. Plastične mase s$ proi'#odi hemi"ske ind$stri"e, ko"i s#e #i&e da"$ o*ele;"e #remen$ $ kome ;i#imo. a man"e od "ednog #eka, na$ka "e st#orila mnogo no#ih materi"ala od ko"ih čo#ek pra#i predmete ko"ima se sl$;i, #i&e nego pre toga $ period$ od hil"ad$ godina. O#aka# ra'#o" proi'#odn"e i potro&n"e plastičnih masa pro$'roko#an "e, kako ra'#itkom tehn tehnol olog ogi" i"ee n"ih n"iho# o#ee proi proi'# '#od odn" n"ee i prer prerad ade, e, tako tako i pron pronal ala; a;en en"e "em m no no#i #ih, h, sa aspe aspekt ktaa ekonomskog gledi&ta, po#ol"nih siro#inskih i'#ora. :no&t#o proi'#oda od plastičnih masa, n"iho# ogroman *ro" i stalno tragan"e 'a no#im r'i ra'#o" proi'#odn"e sintetičkih polimera i neprestano &iren"e n"iho#e $potre*e $ na"ra'ličlti"im podr$či"ima karakteristika s$ ra'#o"a ind$stri"e $ s#et$. a'log naglog &iren"a plastičnih masa tre*a tra;iti $ čin"eni+i da "e nemog$8e po#e8a#ati proi'#odn"$ prirodnih materi"ala tako *r'o kao &to raste potre*a 'a n"ima. Proi'#od od, ili sa #elikim $če&8em polimernih materi"ala "e "e7tini"i i ima *ol"e eksplata+ione eksplata+ione oso*ine nego kad "e siro#ina 'a n"ego#$ proi'#odn"$ prirodni materi"al. >e' proi'#oda od polimernih materi"ala te&ko "e 'amisliti 'amisliti slede8e slede8e o*lasti( o*lasti( elektroni elektronik$, k$, transportn transportnaa sredst#a, sredst#a, ind$stri"$ ind$stri"$ name&ta"a name&ta"a,, &irok$ &irok$ potro&n"$, #o"n$ ind$stri"$, ind$stri"$, am*ala;$, am*ala;$, itd. Plastične mase na&le s$, dakle, tak#$ primen$ da "e #e8 sada te&ko 'amisliti ;i#ot *e' n"ih, "er se $*otre*l"a#a"$ $*otre*l"a#a"$ skoro $ s#em$ &to "e #e'ano #e'ano 'a čo#eko# čo#eko# ;i#ot. :ada ne mog$ da 'amene s#e materi"ale, 'nača" plastičnih masa $ čo#eko#om ;i#ot$ s#akim dano "e s#e #e8i. *og toga ima"$ s#e #e8$ #rednost, tako da se stepenom n"iho#e proi'#odn"e počin"e da se meri stepen ;i#otnog standarda $ "edno" 'eml"i.











Seminarski rad

Obrada Plastke

+( Karakteristike plasti,nih masa Plasti Plastične čne mase mase s$ mater materi"a i"ali li ko"i ko"i kao osn osno#n o#n$$ kompon komponent ent$$ sadr;e sadr;e polime polimerno rno "edin"en"e. Pod odre9enim $slo#ima i $ i'#esnim stadi"$mima proi'#odn"e, plastični materi"ali mog$ da se pod $ti+a"em do#edene toplote i pritiska o*lik$"$, a posle hla9en"a 'adr;a#a"$ do*i"eni o*lik. Plastične mase odlik$"$ se niskom toplotnom pro#odl"i#o&8$ i #isokom #redno&8$ koe7i+i"enta linearnog &iren"a <510 p$ta #e8i nego kod dr$gih konstr$k+ionih materi"ala=. ?a"#e8i *ro" plastičnih masa "e otporan prema delo#an"$ #ode i #odenih rast#ora kiselina, *a'a i soli. :e9$tim, mnoge plastične mase se lako rast#ara"$ ili *$*re $ organskim rast#aračima. -taren"e predsta#l"a #rlo o'*il"an nedostatak mnogih plastičnih masa. Do n"ega n"ega dola' dola'ii tokom tokom #reme #remena na $sled $sled 'agre# 'agre#an" an"a, a, delo#a delo#an"a n"a s#etl s#etlost osti, i, kiseon kiseonika ika i dr$gih dr$gih 7aktor 7aktora.U a.U na"#e na"#e8em 8em *ro"$ *ro"$ sl$ča sl$ča"e# "e#aa plasti plastične čne mase mase se sasto" sasto"ee i' polime polimera ra
Plasti#ikatori s$ materi"e $ ko"ima se polimeri rast#ara"$ '*og čega dola'i do promene n"ih n"iho# o#ih ih meha mehani ničk čkih ih oso* oso*in inaa










Seminarski rad

Obrada Plastke

+(' Podela plasti,nih masa U 'a#isnosti od pona&an"a polastičnih materi"ala 'a #reme 'agre#an"a ra'lik$"$ se( ► ►

ermoplastični ermoplastični materi"ali
Termoplasti,ni Termoplasti,ni materijali pod de"st#om pritiska i temperat$re mog$ neograničeno men"ati s#o" o*lik. Oni pri 'agre#an"$ omek&a#a"$ i posta"$ plastični, a pri hlad"en"$ se #ra8a"$ $ pr#o*itno stan"e. ermoplasti ermoplasti se mog$ pod#rga#ati pod#rga#ati #i&estepenom 'agre#an"$, ali ne preko temperat$re rast#aran"a i hla9en"a *e' 'nača"nih promena korisnih oso*ina. ermoplstični materi"ali s$( poli#inili, polietileni, polistiroli, polikar*onati, polimetakrilati, poli7l$oretileni, plastične mase na *a'i +el$lo'e +el$lo'e <+el$lo'ni nitrati, a+etati a+etati i a+eto*$tirat=. Termoreakti/ni materijali ima"$ ograničen$ sposo*nost men"an"a o*lika pod de"st#om #i&ih temperat$ra i pritiska. O#i materi"ali kad se "ednom 'agre"$ do odre9ene temperat$re prela'e $ nerast#orl"i#o stan"e. U o#$ gr$p$ spada"$( 7enoplasti, aminoplasti, epoksidi, alkidi, silikoni, ne'asi8eni polistri i ka'einske plastmase. plastmase.

TERMP"ASTI

D)RP"ASTI

KA)1)K

Slika 1.- Podela plastičnih masa

Podela plastičnih masa se mo;e i'#r&iti prema mehaničkim oso*inama na( ► lastomere ► Plastomere

Elastomeri s$ sintetički materi"ali kod ko"ih "e molek$larna str$kt$ra tako9e me9$so*no po#e'ana, ali oni s$ p$no mekani"i $ $spored*i sa d$roplastima. ?a o#a" način omog$8eno "e da o#i materi"ali posed$"$ odre9en$ elastičnost, a to 'nači da nakon pri#remene de7orma+i"e pono#no mog$ poprimiti pr#o*itni i'gled. ?akon konačne o*rade










Seminarski rad

Obrada Plastke

Plastomeri s$ sintet sintetičk ičkii polime polimeri ri či"i či"i s$ molek$ molek$li li d$g d$gi, i, linea linearni rni ili ra'gra ra'granat natii lan+i. lan+i. Plastomeri podle;$ 'natno 'natno man"em elastičnom elastičnom de7ormisan"$ de7ormisan"$ <0. A 200 @= A plastomeri. plastomeri. Osno#no Osno#no s#o"st#o s#o"st#o plastometra plastometra "e da 'agre#an"em omek&a"$, 'agre#an"em omek&a"$, a hla9en"em a hla9en"em oč#rsn$ oč#rsn$ a da ne promene s#o"a s#o"st#a. s#o"st#a. Mehaničke osobine plastomera: plastomera: iste'an"e, sa#i"an"e, otpornost na $dare, p$'an"e, t#rdo8a. Fizičke Fizičke osobine osobine plastom plastomera: era:

g$stina, g$stina, gori#ost, gori#ost, sk$p sk$pl"an"e l"an"e,, apsorp+i" apsorp+i"aa #ode #ode,, m$tno8a, m$tno8a,

prop$snost s#etla. s#etla. spe+i7ičn spe+i7ičnii toplotni toplotni kapa+itet kapa+itet
Termičke Termičke osobine plastomera: plastomera:

Električne Električne osobine plastomera plastomera:: dielektrična č#rsto8a, dielektrična konstanta, 7aktor snage.

2( *rste plasti,nih masa eč plasti plastiča čann 'nači 'nači pog pogoda odann 'a model modelo#a o#an"e n"e i o*liko o*liko#an #an"e. "e. O# O#aa reč go# go#ori ori o sa#itl"i#osti i sposo*nosti da se neprestano men"a ili stalno preinača#a na odre9eni način *e' loml"en"a. sto#remeno o#a reč $ka'$"e i na sposo*nost 'adr;a#an"a do*i"enog o*lika. ?es$mn"i#o "e da s$ pr#e plastične plastične mase one ko"e ko"e s$ nastale $ prirodi. prirodi. Plastični materi"ali s$ #elika i ra'no#rsna gr$pa sintetičkih polimera ko"i se ra'nim pro+esima o*rade o*lik$"$ $ goto#e proi'#ode.

2(' Polimeri i njiho/a podela Polime Polimeri ri s$ slo;e slo;ene ne organs organske ke s$p s$psta stan+e n+e ko"i ko"i se do* do*i"a i"a"$ "$ hemi"s hemi"skom kom sinte' sinte'om om "ednosta#nih "edin"en"a 5 monomera. O#a #rsta hemi"ske sinte'e na'i#a se polimeri'a+i"a. Polimeri'a+i"a predsta#l"a reak+i"$ reak+i"$ do*i"an"a polimera i' odgo#ara"$8ih odgo#ara"$8ih monomera, monomera, tako da $ op&tem sl$ča"$ #a;i rela+i"a( n: C :n












Seminarski rad

Obrada Plastke

t#rdo8om i č#rsto8om, #odoneprop$stl"i#o&8$ #odoneprop$stl"i#o&8$ i otporno&8$ otporno&8$ na ra'ličite hemi"ske hemi"ske reagense, reagense, ograničenom otporno&8$ na po#i&ene temterat$re, otporno&8$ na mra' itd. Polimeri se koriste 'a do*i"an"e plastičnih masa, hidro i termo i'ola+ionih materi"ala, materiala materiala poro'ne poro'ne str$kt$re str$kt$re
2('(' Podela polimera prema porekl$ Podela polimera prema porekl$( ► Prirodni polimeri ► Ve&tački polimeri ► -intetički polimeri

Prirodni polimeri A U prirodi ih nala'imo kao delo#e *il"aka ili ;i#otin"a, npr( +el$lo'a, skro*, *elanče#ine, ka$č$k, itd. *ešta,ki polimeri A Do*i"a"$ se hemi"skom preradom prirodnih polimera, npr( g$ma "e proi'#od #$lkani'a+i"e #$lkani'a+i"e prirodnog ka$č$ka. ka$č$ka. Sinteti,ki polimeri A Do*i"a"$ se sinte'om niskomolek$lskih "edin"en"a
2('(+ Podela polimera prema hemijskom sasta/$ Podela polimera prema hemi"skom sasta#$( ► Organske ► ?eorganske

r3anski polimeri s$ (










Seminarski rad

Obrada Plastke

2('(4 Podela sinteti,kih polimera Podela sintetičkih polimera( '( Polipropilen +( Polietilen 2( Poli#inil hlorid PVB 4( Polikar*onat 5( Polistiren 6( Polietilen tera7talat
Poliprop Polipropilen ilen 7PP8 A "e po s#o s#o"o" "o" hemi"s hemi"sko" ko" prirod prirodii #isoko #isokomol molek ek$la $larni rni,, mlečno mlečno *eli, *eli, termoplastični materi"al *e' mirisa, ko"i se mo;e o*o"iti $ #i&e *o"a. Polipropilen imamal$ g$stin$, i'#anredn$ hemi"sk$ i termičk$ otpornost, ako i sposo*nost da se lako termički i mehanički o*a9$"e. Eedna od na"#a;ni"ih oso*ina propilena "e n"ego#a posto"anost pri #isokim temperat$rama. Vrlo "e posto"an prema #odi, neorganskim hemikali"ama, kao i prema kiselinama i *a'ama. *a'ama.

Slika 2.- PP Polipropilen

Slika 3. – Dečije flašice ira!ene od polipropilena











Seminarski rad

Slika ".- P# Polietilen

Obrada Plastke

Slika $.– %eer&oar a &od' ira!en od polietilena

Poli/inil hlorid 7P*98 A se do*i"a post$pkom polimeri'a+i"e #inil hlorid monomera. ma #isok$ ;ila#ost, elastičnost, otpornost na kidan"e i ha*an"e, a mal$ g$stin$. Otporan "e na delo#an"e hemikali"a, organskih i neorganskih kiselina, alkali"a, idr. PVB "e na"#i&e kori&8eni plastični materi"al. a'lik$"emo( ► #rdi neplasti7i+irani poli#inil hlorid
Slika (. – P)* Poli&inil hlorid











Seminarski rad

Obrada Plastke

elektrotehni+i. :ehaničke oso*ine s$ im slične metalima. ma"$ "ako do*r$ otpornost na kli'an"e i #isok pritisak.

Slika 0. – Polikarbonat

Slika1 . – erasa ira!ena od polikarbonata

Polistiren A "e polime polimerr stiren stirena. a. Polist Polistire irenn "e kop kopoli olime merr ko kodd ko ko"eg "eg s$ polime polimerni rni lan+i lan+i kopoli kop olime mera ra #e'an #e'anii na gla#ni gla#ni lana+ lana+ dr$gog dr$gog kop kopoli olime mera ra ko""i ko""i ima dr$ga dr$gači" či"$$ hemi"s hemi"sk$ k$ str$kt$r$. On "e pro#idan, *e'*o"ni plastomer ko"i se mo;e *o"iti $ ra'ličite *o"e. Otporan "e na #od$, ali počin"e da ;$ti i posta"e krt pod $ti+a"em $ltra#iolentnog 'račen"a, pase ne prepor$č$"e 'a $potre*$ $potre*$ na ot#orenom ot#orenom prostor$. ?a tr;i&t$ se "a#l"a"$ $ tri osno#ne #ari"ante( #ari"ante( ► ?ormalni polistiren ► :odi7i+irani polistiren
Slika 11. – Polistiren

Slika 12. – potreba polistirena pri iolaciji











Seminarski rad

Slika 13.- Polietilen teraftalat P#4

Obrada Plastke

Slika 1". – P# ambalaa a &od'

4( *rste i oso-ine termoreakti/nih plasti,nih masa Vrste Vrste termoreakti#nih plastičnih masa( ► Fenoplasti ► Poliestri ► -ilikoni

;enoplasti A s$ do*ili ime po siro#ini ko"a se koristi 'a n"iho#o do*i"an"e A 7enol$. Dr$ga siro#ina ko"a se koristi 'a i'rad$ 7enoplasta "e 7ormalde5hid, to "e "edin"en"e do*i"eno i' mra#l"e kiseline. Otporni s$ prema #e8ini rast#arača i sla*i"ih kiselina. ?edostatak im "e &to tamne pri d$;o" i'lo;enosti s$nče#o" s#etlosti, pa se '*og toga proi'#ode $ tamni"im *o+ama. Primen"$"$ Primen"$"$ se i $ elektrotehni+i. elektrotehni+i.













Seminarski rad

Slika 1+ . – Poliesterska smola

Obrada Plastke

Slika 1/. – 6ro& i7ra!en od poliesterse smole

Sili Siliko koni ni A s$ sintetičke plastične mase sa osno#nim karakteristikama( -ta*ilnost prema toploti, otpornost prema oksida+i"i, otpornost prema #odi. Osno#ni pro+es do*i"an"a silikona "e de"st#o hlorida na sili+i"$m. Do*ri s$ i'olatori i'olatori električne energi"e energi"e i termički s$ pro#idni+i. pro#idni+i.

5( Prerada plasti,nih masa Pod Pod prer prerad adom om plas plasti tičn čnih ih masa masa po podr dra' a'$m $me# e#a" a"$$ se s#i s#i po post st$p $p+i +i ko ko"im "imaa se od polimeraAsiro#ine do*i"a"$ pol$7a*rikati ili goto#i proi'#odi. Posto"e d#a osno#na post$pka prerade( ► Prer Prerad adaa *e' *e' $pot $poter ere* e*ee prit pritis iska ka










Seminarski rad

Obrada Plastke

tempe temperat$ rat$re re pri prerad preradii d$ropl d$roplast astaa dola' dola'ii do sni;en sni;en"a "a #isko' #isko'nos nosti, ti, ali pri odre9enim temperat$rama dola'i do reak+i"e $mno;a#an"a, #isko'nost naglo raste i nasta"e plastičnost
Slika 10a. Slik lika

10b.

Slika 10c.

5(' sno/ne operacije prerade plasti,nih masa Osno#ne opera+i"e prerade plastičnih masa s$( ► ► ►

Kalandro#an"e Preso#an"e










Seminarski rad

Obrada Plastke

1. e'er#oar 2. adni #al"+i 3. Kalem 4. Pomo8ni kalem Slika 2. – 8ematski prika kalandro&anja

Preso/anje plasti,nih masa se #r&i $ kal$pima 'a preso#an"e ko"i ima"$ "edno ili nekoliko pro7ilisanih $d$*l"en"a sa kont$rom ko"a odgo#ara o*lik$ dela. Ud$*l"en"a alata se isp$n"a#a"$ plastičnom masom $ č#rstom ili rastopl"enom stan"$ i pod de"st#om toplote i pritiska i'#odi se o*liko#an"e dela. Osno#ni post$p+i i'rade delo#a od plastičnih masa $ alatiama 'a preso#an"e s$( ► ► ►

O*ično
Pr# Pr#a d#a način čina pre preso#a so#ann"a se pre prete;n te;noo prim rimen"$"$ "$"$ kod i'ra i'radde delo delo#a #a termoreakti#nih plastičnih masa, dok se li#en"em pod pritiskom na"če&8e i'rad"$"$ delo#i od termoplastičnih masa.











Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 22. – Posredno preso&anje ododo9 a4p'njenje: b4preso&anje: c4ibaci&anje

Slika 23. – ,lat sa ibaci&ačkom i baci&ačkom pločom – ot&orena poicija a inekciono preslika&anje4 preslika&anje4

Ekstr$diranje "e ko kont ntin in$i $ira rann po post st$p $pak ak prer prerad adee plas plasti tičn čnih ih masa masa.. -iro -iro#i #ina na ko ko"a "a se neprekidno do#odi i' re'er#oara <1=, omek&a#a se $ 'agr"anom +ilindr$ <2=. Kontin$alnim kretan"em p$;nog prenosnika <3= dola'i do isto#remenog me&an"a mase i n"enog transporta ka i'la'$ i' +ilindra. :asa se dal"e $#odi $ pro7ilisani ot#or matri+e <= gde se dodatno 'agr 'agre# e#aa $ man" man"em em +ili +ilind ndr$ r$.. ?a i'la i'la'$ '$ i' matr matri+ i+ee proi proi'# '#od od ko kont ntin in$i $ira rano no oč#r oč#r&8 &8a# a#aa 'adr;a 'adr;a#a #a"$8 "$8ii dati dati presek presek.. :etoda :etoda se prime primen"$ n"$"e "e 'a proi'# proi'#odn odn"$ "$ pro7ila pro7ila od polist polistire irena, na, polietilena, poli#inil hlorida, hlorida, polimetakrilata, +el$loida +el$loida i dr.











Seminarski rad

Obrada Plastke

1. p$; 2. +ilind +ilindar ar 3. spo"ni+a spo"ni+a 'a spa"an"e spa"an"e sa alatom alatom 4. #oden #odenoo hla9ena $la'na $la'na 'ona . le#a le#ak k !. pogo pogonn ekstr$d ekstr$dera era %. temperiran temperiran"e "e p$;a p$;a ). sistem tem 'a temperiran"e i hla9en"e p$;a . gre" gre"ni ni elem elemen enti ti 'a gre" gre"an an"e "e +ilindra Slika 2$. – Skica jednop'no7 ekstr'dera

Ve8ina 8ina plasti plastični čnihh 7oli"a 7oli"a proi'# proi'#odi odi se dan danas as pomo8 pomo8$$ pro+e pro+esa sa ekstr ekstr$di $diran ran"a "a 7oli"a 7oli"a d$#an"em #a'd$ha. Posto"i #i&e #rsta ekstr$diran"a 7oli"a d$#an"em #a'd$ha( ► ► ►

hori'ontalna ekstr$'i"a #ertikalna ekstr$'i"a prema dole #ertikalna ekstr$'i"a prema gore

O#im post$pkom rastopl"ena plastična masa ekstr$dira kro' prstenasti alat i 7ormira +e#i odred"enog prečnika i odred"ene de*l"ine 'ida. De*l"ina 7oli"a 'a#isi od istisn$te mase,













Seminarski rad

Obrada Plastke

osno#nih karakteristika plastične mase. ermo7ormiran"e "e tehnika prerade 7oli"e kod ko"e se one 'agre#a"$ do #isokog elastičnog stana" i onda o*lik$"$. ?a"#e8e promene o*lika posti;$ se i'nad temperat$re omek&a#an"a. omek&a#an"a. Posto"e d#a osno#na post$pka termo7ormiran"a( sa#i"an"e i pro#lačen"e t". #$čen"e










Seminarski rad

Slik Slikaa 2/. 2/. Prib Priboor i pom pomo;ni o;ni ala alat

Obrada Plastke

Slik Slikaa 20. 20. )o!ica ica sa 7rejače jačem m a do&o do&odd topl toplo7 o7 7as 7asa











Seminarski rad

Obrada Plastke

Slika 33. -
Os#a"an"e i'rade, $sa#r&a#an"e i primena plastičnih masa 'ahte#ala "e i ra'#o" i os#a"an"e odgo#ara"$8ih post$paka spa"an"a topl"en"em, odnosno n"iho#og 'a#ari#an"a. U











Seminarski rad

Obrada Plastke

6(+ -rada plasti,nih masa re.anjem Plastične mase ko"e s$ na o*ično" temperat$ri t#rde mog$ da se o*rad"$"$ pomo8$ s#ih tehnika rada ko"e s$ $o*iča"ene pri o*radi metala. a o*rad$ plastičnih masa o*ično se $potre*l"a#a"$ ma&ine 'a o*rad$ dr#eta ili lakih metala, t". ma&ine sa #elikom *r'inom re'an re'an"a, "a, a hla9en hla9en"e "e se i'#odi i'#odi #od #odom om,, em$l' em$l'i"om i"om ili '*i"en '*i"enim im #a'd$ #a'd$hom hom.. >e' tak#og tak#og hlad"en"a kod termoplasta dola'i do plasti7ika+i"e i lepl"en"a, a kod d$roplasta do raspadan r aspadan"a. "a. Kod o*rade plastičnih masa #rlo "e #a9an re'ni $gao alata, pomak i *r'ina re'an"a. Pri str$gan"$ ima"$ prednost no;e#i sa 'ao*l"enim #rhom, dok pri glodan"$ samo spiralno o'$*l"ena glodala. e'an"e na#o"a tre*a i'*ega#ati, ali ako se mora"$ nare'ati tre*a raditi sa #e8im $sponom i 'aokr$;enom osno#om. Pore Poredd na#e na#ede deni nihh meha mehani ni8k 8kih ih op oper era+ a+i"a i"a term termoa oakt kti# i#ne ne mase mase mog$ mog$ se *r$s *r$sit itii kar*idnim to+ilima, *r$snim papirom ili mehani8ki. Poliran"e se mo9e i'#esti polirnim pastama ili 7lanelom na rota+ionim ma&inama. ma&inama.











Seminarski rad

Obrada Plastke













Seminarski rad

Obrada Plastke

>( "ITERAT)RA

hnički 7ak$ltet, Čačak , 1). god.

Obrada plastike

Recommend Documents