Mitrović R. - Projektovanje Tehnoloških Procesa

PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKTHPROCESA

-rV-ci-

..

B E O G R A D , 1991.

PREDGOVOR 1 SJVOD 2. TEHNOLOSKIPROCESI KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA

1 3

2.1. Proizvodni sistem

3

2.2. Proizvodni proces 2.3. TehnoloSki proces i njegova struktura

7 9

2.3.1. Elementi tehnoloSkog procesa

10

2.3.2. RazmeStaj tehnoloSkih procesa

13

2.4. TehnoloSke zakonitosti 2.5. Vrste proizvodnih i tehnoloSkih procesa 2.5.1. Karakteristihe vrste tehnoloSkih procesa 2.5.2. Oblici tehnoloSkih procesa 2.5.3. TehnoloSki procesi prema tipovima proizvodnje

16 16 17 18 20

2.5.4. Proizvodni procesi prema putevima i vremenu kretanja proizvoda 25 2.5.5. Proizvodni procesi prema mehanizaciji i automatizaciji proizvodnje 27 p.

3. POTREBNI ELEMENTI ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH PROCESA

3.1. Program proizvodnje

31 31

3.1.1. Postupak tatnog iskazivanja programa proizvodnje 3.1.2. Postupak svedenog iskazivanja programa proizvodnje

34

3.1.3. Postupak indiferentnog iskazivanja programa proizvodnje

37

3.2. Osnovni principi projektovanja tehnoloSkih procesa 3.3. Konstruktivno-tehnoloh dokumentacija

33

37 39

3.4. NaCin iskazivanja tehnoloSke dokumentacije

44

3.5. Proizvodni oblici

48

3.6. Proizvodni ciklusi prekidnih tehnoloSkih procesa

50

3.6.1. Uzastopno puStanje predmeta obrade u rad

51

3.6.2. Paralelno puitanje predmeta obrade u rad

52

3.6.3. Kombinovano puitanje predmeta obrade u rad 3.7. Proizvodni ciklusi neprekidnih tehnoloSkih procesa 3.7.1. Vreme trajanja ciklusa obrade kod neprekidnih procesa

57

3.8. Sinhronizacija vremena trajanja operacija 3.8.1. Sinhronizacija kod proizvodnih obradnih linija 3.8.2. Sinhronizacija kod montainih linija 3.9. Varijante izvodjenja tehnoloSkih operacija 3.10.Vremenski normativi u strukturi tehnoloSkog procesa 3.1 1 .EkonomiCnost varijanata tehnoloSkih procesa 3.12.Proizvodnost tehnoloSkog procesa

4. SHEMATIZACIJA PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIH PROCESA

90 97

4.1. Sheme pogodne za uporednu analizu tokova 4.2. Sheme funkcionisanja procesa 4.3. Sheme grube tehnologije

.

4.4 Sheme tokova materijala 5.

106 106

OPSTIPRINCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTORA TEHNOLOSKIH PROCESA 111 5.1. Dimenzionisanje kapaciteta

111

5.1.1. Vremenski kapaciteti 5.1.2. KoliCina opreme kao funkcija vremenskih pokazatelja

111 116

5.1.3. KoliCina opreme kao funkcija koliC ine proizvoda

118

5.1.4. ProraCun potrebne radne snage 5.1.5. ProraCun energetskih potreba 5.2. Proizvodne povrSine

5.2.1. Neto proizvodne povrSine 5.2.2. Montaine povriine

5.2.3. Transportne povrSine 5.2.4. Medjuskladiine povrSine 5.2.5. Pomocne povriine

6. RAZMESTAJPROSTORA I OPREME 6.1. Cilj projektovanja razmeStaja 6.2. Vrste razmeStaja 6.3. Uslovi za optimizaciju razmeStaja 6.4. Sf stematsko planiranje razmeitaja

157

6.4.1. Ulazni podaci za planiranje razmeitaja

159

6.4.2. OpSti razmeStaj - I1 faza

159

6.4.3. Detaljan razmeStaj - I11 faza

160

6.4.4. Faze sistematskog planiranja razmeStaja

160

6.5. Neka pitanja realizacije razmeStaja

166

6.6. Osnovne informacije o planiranju razmeStaja pomocu raCunara

168

6.7. Modeli razmeStaja radnih mesta

169

6.7.1. Model trougla 6.8. Grupisanje proizvodnog i pomocnog prostora

170 174

6.9. Osnovni normativi za izradu dispozicionih planova proizvodnih i tehnoloSkih procesa 176 6.10.Dispozicioni plan -LAYOUT

183

LITERATURA

188

PREDGOVOR Ovaj udibenik obuhvata deo materije predvidjene za studente Cetvrte godine studija na MaSinskom fakultetu u Kragujevcu, koja se izlaie u okviru predmeta "PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA (CADICAM) ". Izlozena materija je koncipirana tako da, pored osnovnih pojmova i postavki daje potrebne elemente za dimenzionisanje kapaciteta, prostora i projektovanje tehnoloSkih procesa, kao i studiozne analize oko razmeStaja prostora i opreme. Kompletna materija je prezentirana tako da, ljudima koji su je obradili, omogucava brzo i lako ukljuCivanje u problematiku tehnoloSkih tokova bilo kog proizvodnog procesa metalopreradjivaeke industrije. Pored ovoga udibenik se moie koristiti u praksi od strane tehniCko tehnoIoSkih funkcija koje su ukljuCene u razvoj i usavrSavanje postojecih i projektovanje novih kapaciteta. Za koncepcijska poboljianja i korisne sugestije u izradi ovog udibenika zahvaljujem se recenzentima Prof. Dr Branku Ivkovicu i Prof. Dr Milanu Perovicu. Udibenik se Stampa kao drugo izdanje,uz odgovarajuce dopune i korekcije, kao i otklanjanje primecenih greSaka koje su se pojavile u prvom izdanju. Kragujevac, 28. maja 199 1.

AUTOR

UVOD U sklopu radova koji se izvode u cilju industrijalizacije proizvodnje jednog artikla, deo radova na projektovanju tehnoloSkih procesa zauzima vidno mesto. Prema literaturi U8] u tabeli 1 prikazan je primer udela vremena potrebnog za projektovanje tehnoloSkih procesa u odnosu na vreme potrebno za izvodjenje konstrukcijskih radova, koji dovoljno slikovito govori o vainosti prouCavanja problematike projektovanja tehnoloSkih procesa. Tabela I . Ulofeno vreme na: PROIZVOD

Projektovanju tehnoloskih procesa % U Casovima

Konstrukciji I

U Casovima

.

1

%

207 125

252

202 400

300

100

43 710

420

51 575

100

94 481

125 000

100

620 000

Parna turbini

82 292

100

Hidroturbina

67 800

100

Kran

10 433

Bager Traktor guseniCar

.

183

I

496

Izneta materija koja se odnosi na projektovanje tehnoloSkih procesa ne tretira samo problematiku vezanu za postavljanje i izvodjenje tehnoloSkih operacija vec obuhvata i polazne elemente potrebne za kvantitativne proratune kolitina proizvodne opreme i radne snage, zatim razmeStaj te opreme u prostoru

5:):: .,;;!;. llUi

,

:I

.",.,C .,:,;, .....,

WHB. 6p

. , < , ; ; ; c. -.

: ; , .. : ; , I

\,

i,

':.-,,

,, . ' '-.- . . %,.. . i..v:

2

PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH PROCESA

kao i konfiguraciju prostora potrebnog za izvodjenje pojedinih vrsta tehnoloSkih procesa. Pravilno odabrani i postavljeni tehnololki procesi treba da obezbede maksimalno korilcenje proizvodnih kapaciteta uz uslov minimalnog ulaganja. Iz tih razloga neophodno je postavljanje vile varijanata koje su funkcija niza tehno-ekonomskih parametara Cijom je varijacijom moguce doci do optimalnih tehnololkih reSenja.

TE H N O L O S KI PROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA -I"/

2.1. PROIZVODNI SISTEM Osnovne postavke savremene proizvodnje su, da se obezbedi Sto je moguce bolji kvalitet proizvoda uz minimalna ulaganja koja prate sve njegove faze od iniciranja ideje do njegove uspeSne realizacije na triiStu.

Sl. 1. Sistem pr'oizvodnje

PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

4

Naucne prognoze Drustveno ekonomsko postovlianie zadataka

Istrazivanje tnista.podloga. ciljeva i sl.

I 1

1

Organizacija

TEHNIKA PROIZVODNJE

ORGANIZACIJA PROIZVODNJE

Formiranje i organizovanje proizvodnih prpzesa u vre menskom--iniewalu. postupci organizacije, metode i sredstva organizacije.

PFaizvodni postupci, instalacije, proizvodna sredstva, pomocni materijali.

t

Livenje

proizvodnog procesa

I -

H Formiranje pomocnih proizvodnih procesa

-

Toplotna obrada

- Promena osobina mot. -

Nanosenje prevlaka

H Organizovanje teh. pripreme, pr0izv.i stud-rada

-

-

Tehnoloski nadzori glavnih i pomocnih procesa

1 I

Tehnoloska forrnimnjo i projektovanje celokupnog proizvodnog procesa

I OPTlMAWl PROIZVODNI PROCES

S1.2. ~.-.-Sistem tehnologije u sklopu metalopreradivatke industrije (211 ---

5

TEHNOLOSKI PROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA

Sistem pro.izvzdAe se sastoji iz tri osnovna podsistema koji su u medjusobno uzajamnoj sprezi, tiji je zajednitki cilj stvaranje racionalnih i ekonomitnih materijalnih dobara. Ova tri podsistema su: . .Y

tehnika sa tehnologijom, organizacija i ekonomija proizvodnje.

,I,,,

Tehnika ima za cilj da koriiknjem prirode, od strane ljudi, ostvaruje materijalna dobra, korisna za materijalne i duhovne potrebe pojedinaca i druStva. Ona je u neprekidnom kretanju i razvoju.

:J-

Ret tehnologoa je grtkog porekla i u bukvalnom prevodu znati "Nauka'o zanatskim veStinamaU.Primena ovakvog prevoda na danaSnju industrijsku formu i/dozvoljava veci broj defmicija medju kojima se neke i navode.Naprirner, tehnologija je nauka o sveukupnim proizvodno-tehnitkim pojavama, Ciji je cilj da stvoriosn&e za formiranje materijalnih proizvod-nih procesa prema znanjima pr@dnih naukai tehnike, uzimajudi u obzir ljudski rad i ekonomske efekte. \

J _Gledano u -;s_mislu lehnologija je nauka o r i a l n i m sredstvimai p&tupcini&-pomodu kojih se odgovarajudem proizvodu, pokv od sirovina preko preGdjenog materijala, uz koriSknje prirodnih zakona, daje upotrebna vrednost. Tehnologija masinogradnje je nauka o preradi sirovina u delove koje se prilagodjavaju i ugradjuju u gotove proizvode kao Sto su masine, masinski sistemi i sl.

Nauka tehnologije kowetno se bavi istrgivanjem sistema i sistematskih reSenja vezanih z a - m u ~oGvodnje.lz tih razloga tehnika i organizacija proizvodnje predstavljaju
--

_

.

Jr Nauka tehnologije, u prvom redu, ima zadatak da posredstvom ggtegracije

'prirodnih, tehnjtkih, kibernetskih-i, orga&acionih saznanja iznalazi takva tehnoloSka reSenja koja omogucaviju postizanje maksimalno-moguce proizvodnosti i ekonomitnosti. /

Organizacija proizvodnje obuhvata rasporedjivanje i uredjivanje radnih hodova odnosno formiranje proizvodnih procesa. Ona povezuje i uredjuje elemente proizvodnje pomocupostup_aka, metoda-i sredstava organizacije pri temu su svi ciljevi usmereni prema optimizaciji tehnoloSkog procesa. \/

/

i/~lconomija.~ro~uvodnje ku
.

6


Q

S1.3. Strukturna shema proizvodnog sistema metalopreradivatke industroe


7

-

Proziv-i se od-delovanja uzajamno za_vVisn&j-ppvezanih podsistema koji su ~bjedinjeni~zajednitkirn proizvodnim i razvojnim ciljevima. Stikturna shema--proizvodnog sistema metalopreradjivatke industrije ilustrovana je na sl. 3. Prikazani sistem predstavlja jedan sloieni kompleks koji obezbedjuje funkcionisanje svih delova proizvodnog procesa satinjenog iz tri osnovne faze: pripreme, obrade i monta2e. =aM da se j@m&em saaoji-u viSe podsistema. Podsistemi u okviru jednog proizvodnog sistema mogu se s v r s t a f i u d v e g i a n e ~ i t o k a ~ ~ ZajedniCki cilj procesa i _ funkcija u p@zv@nom sistemu je~ydase, na osnovu~omaGjjaa.-posreAsh'_~m ..e~ne_rg~j~~s_red_stavazara_d~I:oveka, vr$e promene na p_r_&m-e.tuk-ada..izni2e N.. viSu~upp_treb!!uUv~d.nostt,~p_riii~~mu,,~aj_nj~ prokvod doMa vrdnost k~ja ~je~.dmS~ueno.~.privla.ta.~~~~. t_rZiS&. Procesi i funkcije 6 n e skupove aktivnosti u sastavu proizvodnog sistema koji medjusobno deluju uskladjeno i sa sistemom u celini. ..._

_.

,

,

Funkciie lokviru jednog-proizvgnog -sistema predstavljaju vertikalnu potjelu aada u predvidjanju, pripremi, izvrsenju, pradenju, analizi i kontroli proizvodnje, poslovanja i razvoja. -.---

Jedan od uslova organizovanja proizvodnog sistema u svrsishodnu celinu funkcija i procesa jeste uvodjenje efsinw-Fsletmafor-macijama se y~&p.ovezivanje - _ - _ _ _ _pojedinir@sistema .__ u radnu celinu i integrisanje proizvodnog procesa sa polsovima 1iskaZivatko - rkvojnim procesima kao i sa o W e n j e m radne organizacije. @Informacije mogu biti: akcione i izvegtajne. Akcione informacije sadr2e u sebi skupove podataka s opisom glavnih tinilaca i uslova na osnovu kojih treba raditi i poslovati. IzveStajne informacije su sa povratnim dejstvom i sadrZe skupove podataka o izvrSenoj aktivnosti s eventualnim opisom rezultata aktivnosti.

2% PROIZVODNI P R O C E S ~

-

Pod proizvodnim procesima podrazumeva _se sve ono -30 se zbiva sa predmetima rada od ulaska sirovina u proizvodnju d o izlaska got-ovih proizvodc Proizvodni procesi se sastoje iz sledecih sedam elen~entarnihprocesa: rad na proizvodnim radnim n~estima,


8

kontrola kvaliteta, unutraSnji transport, uskladiStenje u proizvodnji, preventivna zaStita na radu, preventivno odrgavanje sredstava za rad i obezbedjenje energije i fluida za proizvodnju. Shema elementarnih.procesailustrovana je na sl. 4.

S1.4. Struktura proizvodnog procesa -

--

-

---

Proiektovati prouvsd_ni~roceqf znati projektovati svih sedam elemen--tarnihprocesa proizvodnje sa normativima: I

%remenad *l.mateiij@la) *';g-n2rj,ije i 'fluid,&; . . .- .. . eipotrebnih -..- .-. . . . xadnika i maSinai ,.' uredjaja i instakcija,' prostorijqzgrade ikruga radne organizacije i prilaznih puteva i zelenila. / ,-~--

.,

./

TEHNOLOSKIPROCES KAO DEO PROIZVODNOG SISTEMA

9

Prema [21] podela proizvodnih procesa,prema podeli rada,moie biti na: glavne, sporedne i " pomocne.

L---

Glavni procesi obuhvataju neposrednu izradu gotovih proizvoda za koje svi uredjaji, podsklopovi ili sklopovi ne moraju biti uradjeni u okviru glavnih procesa. Ovi delovi se mogu proizvoditi u okviru nekog drugog proizvodnog procesa koji takodje Cini zasebnu celinu i predstavlja tzv. sporedni proizvod~ proces. U okviru gkvnog i sporednog procesa uvek su urneSani i pomocni procesi koji uslovljavaju izvodjenja prva dva pomenuta. .Upomocne procese spaaju enexgetii, alatnica, odr;iavanje, unutraSnji tran*ort i sl.lillavni,-sporedni i _pomocniproizvodni pro& poseduju pak sopstvene tehnoloSke procese.

.Q 4'TEHNOLOSKI PROCES I NJEGOVA STRUKTURA Eroces stvaranja materijalnih koji je na najcelishodniji naCin _-_ ._---dobara, - propisan tehnologijom, predstavlja tehnoloSki proces. /Tehnoloiki proces se moie definisati i kao deo proizvodnog procesa koji je vezan za redosled i naCin obavljanja tehnoloSkih operacija u kojima se vr3i promena oblika, dimenzija, mehanitkih i drugih osobina sirovina ili poluproizvoda u cilju dobijanja gotovih proizvoda. Tehnoloiki procesi ne postoje samo u proizvodnji vec i u drugim delatnostima, gde su u pitanju odnosi medju ljudima i druStva (promet, obrazovanje, zdravstvo, i sl.). .

1_

Tehnoloiki .p_rp_cestreba. ...da... bude W.~.projektovan..da se obezbedii . . . ..

.

.. .

.

maksimalni~2hak~~'n~&a1_n01n n q o @ne ~ snage.Re_Zimirada,-maSiLne.,-dati~ i pribori takodje mom da obezbge maksimalan uCinak .IS. minimalne gubitke. i ulaganja.

0 strukturitehnoloSkog procesa postoji vise miiljenja. U literaturi je mogude sresti razliCite Cinioce strukture kao Sto su na primer: rada na proizvodnim radnim mestima,

f

normativi vremena i sioieriost rada:

Prema drugim autorima strukturu tehnoloSkog procesa Cine sledeCi navedeni elementi: i,

vrsta i asortiman proizvoda,

J


10

obim proizvodnje, osnovni i pomocni materijali, , % proizvodne metode, \ sredstva za proizvodnju, , reZimi rada, , normativi vremena i potrebna radna snaga." Prema GOST-u 14.301-73 projektovanje tehnoloSkog procesa uklljuCuje pak sledece aktivnosti: izbor polufabrikata, izbor tehnoloSkih baza, utvrdjivanje tipa tehnoloSkog procesa, definisanje postupaka i sadrZaj operacija, izbor potrebne tehnoloSke opreme ukljuCujuCi i sredstva za kontrolu i ispitivanje, utvrdjivanje reZima rada, definisanje normativnih elemenata procesa, izbor profila i kvalifikacije radne snage, izbor sredstava mehanizacije i automatizacije pojedinih elemenata tehnoloSkog procesa kao i transportnih sredstava, izradu tehnoloSkih osnova proizvodnih - organizacijskih jedinica kao i razradu kretanja predmeta o b r a d e i otpadnih materijala, i formiranje potrebne radne dokumentacije.

--

+@

2.3.1. Elementi tehnoloSkog procesa

Pri izradi jednog proizvoda tehnoloSki proces se rastlanjava na tehnoloSke postupke, sl. 5. -

-.

.~

.

.

Pod tehnoloSkim postupkom se p o d ~ u . m e r ~ svih ~ h n da na-predmetu obrgad.-koje se &v.ode..na@gova,~ju@m ,_majinan_a uz p s u potrebnog rezns>g,st_ez.nog_imemng~akitakaoire2imeob.rad.e. Elementite-molg$kogpostup-b su operacije. Pod pojmom@peracij~odrazumeva o se obrada predmeta obrade na jednoj ma~inl:odn%o na jdnom -radnom-mestu uz jednu pripremu masine. OpeFacijom su obuhvaceni svi radovi na jednom predmetu obrade od momenta

njegovog uzimanja do momenta odlaganja na predvidjeno mesto. U okviru jedne operacije moie da postoji vise podoperacija. Podoperacija predstavlja/Jdiniolo~aj/predmeta obrade u odnosu na stezni a at ... . b.o;oi;-. & . - =i . i . s e .a .ahi.~..jednepodoperacije izvode sve obrade prl jednom pozicioniranju i stezanju predmeta obrade. Podoperacije se rastlanjavaju na zahvate. . P ~ ~ f f o ~ s e j 4 @ r r ~ uistovremeno m e v. a dejstvo jednog~ili [email protected] Ili vise obradjlvanih. po,vrSina. jednog predmeta obrade pri obrade.., - ~-

jednu ,j-m-.reZi,mu.

~

Zah\.ati mogu biti pripremno-zavrSni i zahvati izrade. Obe vrste zahvata su tipizirane. Postup 1

I

TehnoJoski'- Postup proces 2

I I

\

I I I I Postup rn

Operacija 21

t

loperacija 22

I I I I I I Operacija 2n

Podoperac. 221

I

Zahvat 222 1

Prolaz 2222 1

Podoperac.1222 I I I I I I I I I I I I Podoperac. Zahvat 222q 2 2 ~

Prolaz 22222

-

I I

I I

I I Prolaz 2222r

1

LI

Pokret 222221 Pokret 222222 I I I I I I Pokret 22222s

S1. 5. Elementarni delovi tehnoloSkog procesa Tipizirani pripremno-zavrgni zahvati su: eprjjemi proutavanje tehnitke dokumentacija - (crteii, operacije i radne liste), prijem i pregled materijala, prijem i pregled specijalnog alata, l prijem i podesavanje masine, l predaja probnog komada kontroli, predaja obradjenih komada, predaja dokumentacije, l

l

S1.6. Primer rastlanjavanja tehnoloSkog procesa [211

predaja specijalnih alata, prijem i zamena standardnih alata i potroSnog materijala i raspremenje i CiScenje maSine, alata i pribora na radnom mestu. --

I

Tipizirani zahvati izrade su:

,;stavljanje predmeta obrade na maiinu, podeiavanje predmeta obrade, stezanje predmeta obrade, podeiavanje maSine (ukoliko je neophodno za svaku operaciju), obrada, zaustavljanje masine, merenje i kontrola i otpuitanje i skidanje predmeta obrade sa maiine. ' Svi pomenuti zahvati imaju za cilj da omoguce izvrSenje zahvata OBRADE. Zahvati obrade se dele na prolaze.

Pmlazom se v r S i - ~ ~ d ~ n sloja--meatenjala je pxdmeta srlatom. Za izvrSenje jednog prolaza potrebno je vise pokreta.

..obade jednim

Pokret je element prolaza i obuhvata primicanje alata, rezanje, odmicanje alata i sl. Pokreti se mogu rasClaniti i na mikropokrete koji sene rnogu deliti-na manje delove. Postoji viSe metoda za standardizovanje mikropokreta od kojih su u organizaciji rada najprimenjenije: metoda merenja vremena mikropokreta, tzv. (MTM), #a merenja osnovnih vremena, t z v . (BMT). TehnoloSki proces se, u cilju izvodjenja radnih tokova moie razloiiti prema [21] na radne hodove., radne stupnjeve, zahvate, elemente zahvata i pokrete sl. 6. . -

0

2:3.2. RazmeStaj tehnoloSkih procesa Nekorrtpo~matranom~te~olo5kom~procesu moie da pr_ethdi jedan. ili viSe . drugih tehnoloSkih procesa. Takodje,posle posmatranog tehnoloSkog procesa moie~. da sledi veci broj drugih t e h n o l o S k. i-h..~ ~ c. e~~. s Na a ~ primeii tehnoloSkog procesa obrade metala rezanjem,sl. 7 , prethodi tehnoloSki proces izrade polufabrikata, dok po zavrSetku procesa obrade sledi novi tehnoloSki proces montaie odgovarajucih podsklopova i sklopova. Isprekidana linija sa strelicom oznaEava medjusobnu zavisnost posmatrana dva uzastopna tehnoloSka procesa. -/

-~

~~~

~~


14

Pored linijskog _ tehhnol_oSkih p r o c e s a l odnosu na - _ - -_raspqreda-ostalih _ posmatran jwu_aase i n j i h ~ v & @ g @ i j G s p o f dsklopu 7 ~ popreCnog rasporeda L tehnoloSkih procesa pojavljuju se pomocni tehnoloiki procesi kao Sto to ilustmje sl. 8. Prethodni tehnoloski proces 1.stepena

v )

Pri~prema polufabrikata

Noredni tehnoloski proces 1 .stepena

Posmatrani tehnoloski proces

0brada metala rezanjem

--

v Montaza podsklopova

Sl. 7. Linijski uredjeni tehnolodki procesi

specijalne

lzrada polufabrikata

Obrada metala rezanjem

specijalne

S1.8. Tehnolodki sistem

podsklo * Montaza pova i sklopova

J Ovakva konfiguracija tehnoloSkih pr:c&a

ein=$6&i

.

iiiteid(

,. .

.. .,.

T&d~S&liniju ili - tehnoloSki . .. lanac .. Cini niz tehnoloSkih procesa koji se odvijaju unutar i v-a.n.gos.matramgpogona. Na prikazanom uopStenom primeru, sl. 9, u vanpogonske tehnoloike procese spada proces valjanja materijala kao i -

~

J

Tehnolcski lanac

S1.9. TehnoloSka linija ili tehnoloSki hnac proces postavljanja maSina kod korisnika. TehnoloSki lanac unutar posmatranog pogona Cini niz tehnoloSkih procesa kao Sto su, na prikazanom primeru, proces izrade polufabrikata, proces obrade rezanjem, proces montaie podsklopova i sklopova kao i zavrina montaia. '

-

- ---u*v-e.

-- ,'

I

Jedan tehnoloSki. .proces da ispunjava 0snovne%%i"1~~e~i~konomske ~. .. mora . . .. . . .. '7

,.

Te,hni$g uslovi se odnose na-sve -- one-uticajne -Cinioce koji uslovljavaju postizanje maksimalnog kvaliteta finalnog proizvoda Tu spadaju,~prvom redu, konstrukcija i funkcija odgovarajucih delova, uredjaji i maSine kao i oblik predmeta obrade, njegove mere, kvalitet obradjene povrSine, materijal polufabrikata itd. , onomski uslovi se odnose na /troSkove-proGvodnje\pa je za utvrdjivanje k-.= . . -_ -. ~~. ..- . .. optimalne !XlinoloSke varijante :neophodno-.sprovesti niz tehno-ekonom&h uporedjenja, s obzirom da za izradu jednog proizvoda uvek postoji veci broj mogucnosti. ~

-

@ Bitan je zakljuCak, da jedan planirani tehnololki proces treba da obezbedi Sto je moguce jpouzdaniju i kvalitetniju konstrukcijv.. uz postizanje minimalnih ukupnih troSkova proizvodni.


16

Zakonitost --u opitem sluCaju. znaCi ponovljivost , --- odredjenih pojava jedne se moie reci da se tehrii30iki~'procesizvodi vrste pod istlm okolno~~ma.~Sioga pod ddredjenim zakonitostima i r i kojima daje ponovljive rezuitate. ~

Svi tehnoloiki zakoni usmereni su ka ostvarenju odredjenih ciljeva, - - ----odnosno rezultata. PofieZulltatima se ne podrazumeva samo dobijanje konatnog proizvoda, vec se isti odnose i na pravilno koriicenje normativa vremena izrade, potroine materijale, troikove proizvodnje, vek trajanja proizvodne opreme i sl. \

..

Jednom izabrani tehnoloiki tok ne sme se shvatiti kao-akon, vec se mora menjati u skladu sa napretkom nauCnih saznanja proizvodne tehnike i organizacije. U-pravo ~ e _U, _ posredstvom tehnologa, ogleda fleksibilnost tehnoloikih zakona kao i njihova manipulativnost. @nomLza8aci-tehmlogal e ku promenama okolnosti u okviru tehnoloikog procesa tako da se ide u smeru njegovog stalnog usavriavanja i poboljSanja. ZnaCaj tehnoloikih zakona baz/ra na bitnijim pitanjim tehnologije kao Sto su: W* ostvarenje

nauCno-tehnitkih maksimuma u proizvodnji,

~delatnost primene raznih normativa, \ /

-.*'

tehnoloika objedinjenost kroz vidove tipske, grupne, okvirne i standardne tehnologije, zahtevi na unapredjenju tehnoloikih disciplina u proizvodnji i osnovni zakoni novih tehnika i novih normativa.

X Pridrzavajuci se tehnoloikih zakona u okviru normativnog procesa dolazi do novih saznanja Cime se izbegavaju dupliranja i paralelni radovi u istraiivanju i razvoju.

,a A 1

\@'VRSTE PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIHPROCESA 'd

Prema miiljenjima istoCnih i zapadnih autora proizvodni procesi se- mogu podeliti prema: -

karakteristienim vrsiama tehnoloSkih procesa koji treba da se obavljaju u sastavu proizvodnih procesa, oblicima tehnoloikih procesa koji se obavljaju u sastavu proizvodnih procesa,


l

l

17

tipovima proizvodnje koje mogu biti pojedinaCne, serijske i masovne, putevima i vremenu kretanja predmeta obrade kroz proces proizvodnje i nivou mehanizacije i automatizacije proizvodnje.

2.5.1. Karakteristitne vrste tehnoloSkih procesa

0 koji treba da se obavljaju u sastavu proizvodnih procesa mogu se podeliti na: :~TehnoloSkiprocesi

a)l tehn010Ske procese u proizvodnji cne-raje i , ,, b) mtehnolo~keprocese u preradi. materije u/.c

,IL

,A)TehnoloSkjpmcesb-proizvodnji ene~gijemogu se -opet podeliti na: mehanitke, hemijske, toppthe, elektriene, s&me i nuweame, pri Cemu svaki od ---"_

n'ih ima svoj--proizvodni proces. *~~,hnoloSki procesi u preradi materije mogu se pak podeliti na: mehaniCke, toplotne, toplotno-mehanieke, hemijske, bioloSke, fiziCko-hemijske i fiziCko-bioloSko-hemijske procese. Me_haniCki tehnoloSki procesi se sastoje iz operacija kojima se menjaju oblici i dimenzije predmeta obrade posredstvom spoljaSnih sila. U ove procese spadaju: drob-evenje i prosejavanje, sve vrste obrade p n--d- e f o m l s m (kovanje, valjanje, presovanje, seCenje i sl.), zatirn sve vrste obrade skidanjem -. s t r u g d m (struganje, glodanje, buienje, bruSenje i sl.), itd. xToplotno tehnolo9ki.procesi se sastoje iz - operacija -koje dovade do dimenzijama i unutraSnjim svojstvima predmeta obrade, romena P-- -u-- oblic~ma, -delovanjem toplote. U ove procese spadaju: i s _ ~ a r a v a n ~ i e ~ i e k s t r a k c i j a , t~vlienje,~ kandenzov~nje~ i31. &Toplotno-mehaniekitehnoloSki procesi dovode do promena u oblicima, dimenzijama i unutraSnjim svojstvima predmeta obrade uz istovremeno dejstvo mehaniCkog i toplotnog opterecenja. Ovde spada , livanje pad pritiskom, toplo ~ a l i a n i ei kovanie &lika i sl. Ostali navedeni tehnoloSki procesi u preradi materije su u svakom slutaju prisutni ali manje zastupljeni u procesima metalopreradjivaCke industrije pa se iz tih razloga i ne komentariSu: -_._


18

I

2.5.2. Oblici tehnoloIikih procesa TehnoloSki procesi koji se obavljaju u sastavu proizvodnih procesa svrstavaju se u sledeca Cetiri vida i to: jednostavne, analitiCke, sintetitke i meSovite.

Sl. 10. Jednostavan tehnoloSki proces

Jednostavan vid tehnoloSkih procesa je jednolinijski, sl. 10, pri Cemu predmet obrade menja svoj oblik, dimenzije ili unutraSnje svojstvo od sirovine (S) preko materijala (M), poluproizvoda (PP) i finalnog proizvoda (P).

Sl. 11. Analititki tehnoloSki proces

Ovo predstavlja najprostiji vid tehnoloSkog procesa, na primer, pri proizvodnji kamena od vadjenja pa do njegove prerade u vidu kamenih blokova, tucanika i sl. Pri analitiCkom tehnoloSkom procesu polazi se od raselanjavanja sirovine (S) na raznovrsne materijale (M) koji se u vise tehnoloSkih nizova granaju u poluproizvode (PP), a oni se opet dalje granaju do gotovih proizvoda (P), sl. 11.


19

Sl. 12. Sintetieki tehnoloSki proces

Ovo je sloieniji vid tehnoloSkog procesa i karakteristieanje kod prerade nafte i gasa u petrohemijskoj industriji i sl.

a.

b. S1.13. MeSoviti tehnoloSki procesi: a ) AnalitiCko sintetieki, b) Sintetieko analitieki

U sintetiekom tehnoloSkom procesu finalni proizvodi (P) se dobijaju postepenim sklapanjem veceg broja sklopova (SP) i podsklopova (PS) sastavljenih iz viSe delova (D), sl. 12. Ova vrsta tehnoloSkih procesa je sloienija


20

od prethodnih i ima Siroku primenu u proizvodnji automobila, aviona, brodova i sl. -MeSoviti tehnoloSki proces moZe da se pojavi u dve varijante: kao analitieko-sintetieki i kao sintetitko-analitieki, sl. 13. Kod analititko-sintetiekog tehnoloSkog procesa najpre se vrSi raselanjavanje sirovine (S) na pojedine materijale (M) Cijom se preradom dobijaju odgovarajuci poluproizvodi (PP) iz kojih se dalje dobijaju gotovi proizvodi (P). Kod sintetitko-analitiekog tehnoloSkog procesa iz vise sirovina (S) formiraju se odgovarajuci materijali (M) kojima se dodaju i drugi materijali Cime se formiraju poluproizvodi (FP) iz kojih se dalje sastavljaju odgovarajuci proizvodi.

-+-a

2 c 9 . TehnoloS

i prema tipovima proizvodnje

Treca podela proizvodnih procesa je prema tipovima proizvodnje, koje mogu biti pojedinatne, serijske i masovne.

Tabela 2. VeliCina Otpresaka Veliki 250 do 1000 mm Srednji .50 do 250 rnm Mali do 50 mm

GodiSnji obim proizvodnje u hiljadama komada Maloserijska Srednje serijska Velikoserijska Masovna do 5

5 do 50

50 do 500

preko 500

do 20

20 do 200

200 do 2000

preko 2000

do 50

50 do 500

500 do 10000

preko 10000

' ':

U procesima pojedinaCne proizvodnjeep~o-ise_ s a m o j _ l ili istovremeno __-- nekoliko proizvoda iste vrste. Proizvodni program se Cesto menja. $riprema konstgktivn_e dokumentacije svodi se na izradu jediniCnih c r t e b po pojedinim delovima proizvoda dok se, tehnoloSka priprema,vrSikroz razradu operacija po pojedinim zahvatima. Vremenska norma imavede pripremno zavrSno i komadno vreme, Sto stoji u tesnoj vezi sa primenom prete2no standardnih alata na univerzalnim maSinama. Takvoj proizvodnji su potrebni visoko struCni kadrovi. Proizvodna radna mesta su zatvorenog tipa, Sto znaCi da su ista potpuno o p r e m svim. potrebnim sredstvima i rasporedjena po odgovarajucim grupama. Posle svake operacije kontrola kvaliteta je potupna ili stopostotna. Kretanje predmeta obrade u unutraSnjem transportu je sa prekidima. ZaStita na radu i odriavanje proizvodne opreme su preventivnog karaktera. Prisustvo vremenskih gubitaka u proizvodnji je veliko. SkladiSta sirovina i materijala

1

I

.

,


21

snabdevena su raznovrsnim zalihama. Zbog Sirokog asortimana proizvoda, stepen iskorigknja kapaciteta je nizak. Svi pomenuti uticajni faktori na ovaj tip proizvodnje povechvaju troSkove proizvodnjeSto dovodi do rasta cena kogtanja jedinice proizvoda. Zbog Sirokog asortimana proizvoda troSkovi istrdivanja i razvoja su visoki. Seriisku proizvodnju karakteriSe veCi ---.---broj grupa istih-proizvoda -----iaovih delova. Takve grupe proizvoda ili d e l ~ ~ a - k se ~ j istovremeno l puStaju u pi&vodnju nazivaju se serijama. Za manji as~rtimmroizvoda~sedje su veCe. dok sa ~ v e c a n j e masortimana proizvoda, serije su manje. Serijska proiz-< vodnja moie da K d e maloserijska, --. srednjeses~~vel~kose~j_s~Orijentacioni Cbroj komada, za primere presersluh 1 livatkih radova, na osnovu kojih se odredjuje tip proizvodnje dati su u tabelama 2 i 3. Tabelarni pregledi proizvodne opreme u zavisaosti od tipa proizvodnje za proizvodno organizacijske jedinice mehanitke obrade i obrade plastitnim deformisanjem, dati su u tabelama 4 i 5. Tabela 3.

---

Vrsta odlivka

GodiSnji obim u MN odlivaka Maloserijska Velikoserijska i srednjeserijska

Masovna

Pribori u maSinstvu, raCunske i SivaCe .masine, el. aparature, armature i sl.

5 do 20

20 do 60

preko 60

Autornobili, traktori mali kompresori, pumpe, polj. maSine

8 do 30

30 do 90

-

-

1500 do 1600

Automobili od 15 MN P

Autornobili od 30 MN

P P

-

-

500 do 600

b Priprema konstruktivne dokumentacije kod maloserijske i srednjeserijske proizvodnje svodi se na izradu radionitkih crte2a po delovima, dok kod velikoserijske proizvodnje radioniiki crte2i mogu biti razradjeni po odgovarajucim operacijama.

h

P ~ a w b . i 3 c d & m e n U c i j a . - s ~ jma1oserijske.pr.ok~od~nje~ je kao i za pojed1naCabdak.k-od_velikoserijske. .pqkw dnje . . . operacije se rastlanjavafu na --zahvate, p~laz~e-pa-Cak.-i-na~..~krete. Raspored radnih mesta pri .

>_-

.. .. .

Tip proizvodnje Oprema Pojedinacna Masine: -Konvencional. -NUMA, KUMA, ADUMA i sl.

Univerzalne -strugovi -glodalice -brusilice i dr.

Serijska Maloserijska

Srednjeserijska

Produkcione -strugovi -revolver strugovi i dr.

Poluautomati i automati -jednovreteni i dr.

Velikoserijska Autiomatske -visevreteni automati i dr.

Masovna Spec.automati -0bradne jedinice -transfer linije i dr.

Rezni

Standardni -nozevi -glodala i dr.

Specijalni za jednu ili vise operacija -Profilni nozevi i glodala. stepenaste burgije, programski alati idr.

Specijalni samo za jednu operaciju

-

.--D-+ -x

Merni

Stezni Postavljanje komada na masinu

Pod-esljivi Kontrolnici za odredjenu operaciju -kl~un.merilo-racve, cepovi, zavojni kontrolnici i dr. -mikrometar

Automatski kontrolnici

Univerzalni -stezna glava -masinska st.

Potpuno automatizovani

Rucno

Stezanje pomocu pneumatskih, hidraulicnih elektricnih,magnetskih i ostalih steznih uredjaja Rucno ili pomocu uredjaja

Poluautomatski

Automatski

Pomocu posebnih uredjaja

Automatski pomocu trans fer uredjaja


Tip proizvodnje Oprema

Malo i srednjeserijska

Prese

Univerzalne

Alati

Jednostavni, uni verzalni sa izmenljivim elementima

RuCni pomak lirnova traka i komada. Za sLpen automatizaveCe predmete obra cije de uredjaj za postav ljanje Obim proizvodnje

Mali i srednji

Velikoserijska

Masovna

Brzohodna sa uredSpecijalne i jajima za dotur

Kombinovani jednoSpecijalni za veCi stavni sa vise operabroj operacija cija Automatski pomak limova i traka. Poluautomatski dotur velikih predmeta obrade

Potpuno automat. pomak, dotur i skidanje predmeta obrade svih veliCina

Veliki

Neprekidna proizvodnja

maloserijskoj proizvodnji je grupni, pri velikoserijskoj linijski, dokjepri srednjeserijskoj proizvodnji kombinovan. K6tr-akvalitemjeeji maloserijgkoj proizvodnji ~ot~t@a,-pi-yelikaserijskoj se vrSi putem uzor-aka-a- pri srednjeserijskoj ___ _ -_ --kombinovana. -_ ___--Kretanje predmeta obrade u unutraSnjem transportu je pri maloserijskoj proizvodnji sa prekidima, pri velikoserijskoj neprekidno, tekude, dok kod srednjeserijske proizvodnje kombinovano. ZaStita na radu i oddavanje proizvodne opreme su preventivnog karaktera. U odnosu na pojedinatnu proizvodnju vremenski gubici sa povecanjem serijnosti se smanjuju a stepeni iskoriSCena kapaciteta povedavaju. Iz navedenih_reloga - -kodpoveCanj_aserijnosti --___ troSkovi proizvodnje a samim tim i prodajne cenepro&voda -su niZe. Zbog uZeg asortimana proizvoda troSkovi razvoja i istfiivanja su takodje niZi.

-

4 Masovna proizvglnja predstavlja takav tip proizvodnje kod koje se u istom evodnomc
Masovna proizvodnja se mo2e vrSiti u vidu kontinualnog i prekidnog protoka.


24

Karakteristike masovne proizvodnje sa.kontinualnim protokom su takve Sto se predmeti obrade ili delovi neprekidno krecu od jednog do drugog radnog mesta koja su postavljena prema redosledu tehnoloskih operacija. Vremena obrade na svimradnim mestima su se tempom ili taktom proizvodnje. ~ k o .--_ ista i_nazivaju _se na svim maSinama ne mo2e postici ravnomernost vremena obrade, onda se za neke operacije predvidja veCi broj istorodnih maSina Ciji ukupan kapacitet treba da bude najmanje jednak kapacitetu najproduktivnije maSine na liniji.

@ Kod masovne proizvodnie sa preh~mprotokom,~tehnoloSke operacije se razbijaju na pojedina radna mesta koja su rasporedjena prema redosledu faza izrade. Vremena potrebna za izvrSenje pojedinih operacija nisu jednaka, pri &mu protok postaje diskontinualan. Priprema konstmktivne~okumkumen@~e za masovnu proizvodnju sastoji se u izradi ~dionir;kihcrte2azasyaki dea, pri Cemu se crte2i razradjuju po operacijama i zahvatma-Kroz tehnoloSku pripremu razrada operacija se vrSi detaljno sve do -pokreta pa i mikropokreta. Pripremno-zav_rSno vreme odnosi se na celu liniju a ---vreme, u -@nosu-na ostale tipove proizvodnje, svedeno na minimum. komadno Za sve zahvate koristi se specijalnaoprema. Priprema proizvodnje se proverava kroz izradu prototipova, probnih, nultih i prvih serija, pa se tek onda prelazi na masovnu proizvodnju. Struktura kadrova je sa niiim kvalifikacijarna. Radna mesta su stabilizovanog tipa rasporedjena dui linije prema redosledu operacija. Kontrola kvaliteta se vrSi uglavnom na osnovu uzorka i ima preventivni karakter. Bilo kakvi gubici, zastoji i Cekanja kod ovog tipa proizvodnje mom da budu 1, iskljuCeni. TroSkovi proizvod~esunis&pajg cena po jedinici- pmizvoda znatno niZa u odnosu na pojedinaCnu i serijsku proizvodn.. 4

Tip proizvodnje je mogude odrediti preko koeficijenta serijnosti Ks , Cije vrednosti mogu biti: Ks = I d 0 2

za masovnu,

KS = 2 do 10

za velikoserijsku,

Ks = 10 do 20

za srednje seriijsku,

Ks = preko 20

za maloserijsku proizvodnju.

~~eficijentserijn_o-dobij'a se kao odnos taktaiansmana proizvoda tL i veliC&srednjeg komadnog vremena svedenog na jednu operaciju, tj.:

Taktfiansmana zavisi od aktivnog godiSnjeg fonda dsova rada opreme Fg i godiSnjeg plamflansmana izraienog u komadima N, odnosno:


25

Srednje komadno vreme svedeno na jednu operaciju dobija se kao odnos zbira komadnog vremena svih operacija C tki i broja operacija zastupljegh na izradi proizvoda nop Sto daje:

/

@

, -

'i

2 3 4 . Proizvodni procesi ,\.

i v_remenu_kreta_nja

,*yPodela proizvodnih procesaprgpa putevima ivremenu kretanja proizvoda /\

,

%&or proces proi~~@~jef%@i+i r e S ~ a ~ a - Z K ; E ~ r n ~ ~ o ~ ~ o d Z ~ C pri Cemu~ddefi~gupravci, . . smerovi i duiine transportnih r&mle(laa-opcr~clja,~ =.puteva/zatim .. vremena kretanja kroz proces proizvodnje . .. .. u koja s e ukljuCuju viemena. izrade i kontrole kvaliteta, vremena unutraSnjeg transporta i skladiStenja .i vremena predvidjenih zastoja i Cekanja u proizvodnji. ~

~ je moguce kraci, Sa glediita puteva treba teiiti da transportni putevi b u d Sto pravolinijski bez povratnih hodova sa obezbedjenjem minimalnog zamora angaiovane radne snage. A

'2

\

Utvrdjivanje vremena kretanja predmeta obrade kroz proces proizvodnje -/vrSi se na osnovu operacija tehnoloSkog procesa..Vreme kretanja predmeta obrade zavisi _od tipa proizvodnje. Pri projektovanju treba teiiti da brzina kretanja predmeta obrade u procesu bude optimalna a vreme zastoja i Cekanja minimalno sa njegovim sagledavanjem unapred. Struktura vremena proizvodnog procesa prikazana je na sl. 14.

Proizvodni ciklus predstavlja aktivnu fazu vremena proizvodnje na osnovu Cega je moguce donoSenje odgovarajude ocene o nivou organizacije proizvodnog procesa. Proizvodni ciklus se rastlaniava na vr,eme ~ s k a i v ~ e m prekida e proizvodnog-oje ukljuCuje i noci k o ~ v o s m e n ~ k ~ g _ r ~i a , ~ n ~ ~ ~ e _ -..-.---- pr-;tz@k Vreme prolaska ukljuCuje vreme radnog perioda, vreme trajanja s o d n i h procesa (ukoliko ih ima), kao i vreme prekida nastalo usled tehnitkih i organizacijskih neispravnosti.

-

-

1 . -

a y r e m e ra&og~e&da_predstavl~n~b~~ji-.v_remens~ deo jer u okviru ovog vremena Covek pomocu sredstava rada vrSi neposrednu promenu na predmetu rada. Ukoliko-se vreme prolaska pribliiava vremenu radnog perioda radi se o boljoj 6ganizovanosti proizvodnog t o k g A


26

PTehniEki i organhacijski prekidi u okviru vremena radnog procesa nastaju zbog potreba oko transporta izmedju radnih rnesta, Cekanja pre i posle izvcdjenja operacija, razne tehniCke provere i sl. 4'

2 Sa glediSta vremena kretanja predrneta obrade posebno treba razmotriti

takt i ritam proizvod&. P r g i z _ v ~ n j ~ ~ ~ i ~ p ~ k i d n a . i n e p r eodnosno kidna, bez ritma-i sa ritmom._Za objagnjenje ritrna proizvodnje najjednostavnije je poci

//

a

Ciklus radnl;g ~ i r o c e s a

0

Tt-ajat-lje p:-iro::lnih pr-ocesa CjLri2,

-;'. te\-,r,n1 , L,2 K,i I-,

+--, c-.->,,: 8

L

r. " crc!

i'ekorlje

Tranz~ort.

Sl. 14. TehnoloSki,ciklus u sklopu vremena prolaska od pojma takta. Taktprojzvodnje -predstavlja vrernenski interva1.uk~mese proizvod predaje sa jedne operacije na d r u g ~dok , ritam predstavlja brzinu izvrSe_njamad< na jednom delu ili operaciji, izrafenu koliCinorn uradjenih komada u jedinici vremena. Prekidna proizvodnja je zastupljena kcd pojedinaCne i rnaloserijske proizvodnje gde je raspored radnih mesta grupan. U ovirn slui-ajevima predmeti obrade Cekaju na radnim mestima na dalju obradu ili se posle pojedinih operacija


27

Salju u skladiSta. Prekidna proizvodnja je po pravilu sa promenljivim ritmom i sa nizom promenljivih parametara vezanih za transport, univerzalnost opreme, reiime rada, opterecenje kapaciteta, i sl. Neprekidna proizvodnja se kodsfi ..11.~ e f i k o s e ~ j s k- oi j .,maloserijskoj proizvodn.ii saJinijski-m.raspo.~_eP_o_m_. mesta, takQ_-da... predmet. .abrade..uz.isti ili promenljivi- rltam po zavrSetku jedne, prelazi na drugu operaciju, itd.

Nepr_ekidni.p_rocesi.p-roj~y~dnj~~u~daleko povoljniji od prekidnih te se uvek teii p a s k u od pojedinaCne ka serjjsko~iod--serijse ka'masovnoj proizvodnji, Cime $ obezbedjuju standardni kvaliteti i niii troikovi proizvodnje. procesi prerna mehanizaciji i automatizaciji proizvodnje ~ l a . p _ o ~ i--.-z v o d nprocesa ih prema nivou ~ . . mehanizacije .. .. . . i automatizacije pr&vo~nje..zavisjodJ@~'a_gro~vodnee opread na kojoj :se procesi obavljaju. -~roizvodnaoprema karakteriie' podruCje primene i naCin dejstv-an a predmet obrade. Prema podruCj~.~rimene i..dejstvu,proizvolna oprema u koju se ubrajaju i masine moie da se podeli na: .. . univerzalnu, specijalizovanu, specijalnu, automatsku i agregatnu. . . yrSe se ruCna.. podeiavanja . . pri Cemu . se Kod univepalne proizvodne.opreme op~r2c;ije--iz~.ode.. uz neposredno uCeSce radnika.. Primena o&e opreme je viSestruka i koristi se pri obradi malog broja komada raznorodnog asortimana. ~

. s . , .

Specijalizovana oprema omogucuje podeiavanje prema predmetu obrade periodu vremena. Ovakav vid opreme se primenjuje u serijskoj proizvodnji radi obrade raznih proizvoda posle podeSavanja prema odgovarajucem proizvodu i operaciji.

odreqzom .u.-

Osnovna karakteristika specijalne opreme je njena automatizov@ost ciklus-a p ~ ~ i z v r ~ v ~ ~ a g o ~ a r a ~ f k v p e r a e oi d skidanje v a n jpredmeta e obrade na ovakvim maiinama-obavlja seposredstvom radnika. Ovakva oprema se primenjuje kod velikoserijske i masovne proizvodnje, a u odredjenim uslovima i serijske proizvodnje radi obavljanja odredjene operacije.

$

kornals-b-opremu ,karakteriSg _a~utom~izovanost_ ciklusa obrade uz paralelni rad na vise operacija, automatsko dovodjenje predmeta obrade u radni poloiaj i automatsko skidanje po izvrSenoj operaciji. Ovakva oprema se

,

primenjuje pri serijskoj, velikoserijskoj i obrade delova odredjenih oblika.

masovnoj proizvodnji prilikom

Agregatna oprema ima-- karakteristike --slitne kao i specijalna, s _tom .razlikom &je iastaljena d vise specijalnih maSina komponovanih u jednu radnu jedinicu sa-automatskim_pgmeranjem sa jedne operacije na drugu. Ova oprema se upotrebljava za obradu samo odredjenih predmeta obrade i na odredjenim operacijama masovne i velikoserijske proizvodnje. OStra granica izmedju pojedinih nivoa automatizacije i mehanizacije proizvodne opreme ne postoji. Na sl. 15. ilustrovana je medjusobna zavisnost tipa proizvodnje (senjnosti) i broja razlititih predmeta obrade uz primenu Serij nost

2 mali

8

1 00

800

srednji Broj razlicitih proizvoda

veliki

S1. 15. Proizvodna koncepcija

proizvodne opreme sa razliCitim stepenom automatizacije i mehanizacije. Srafirane povrsine govore o preklapanju pojedinih tehnoloskih koncepcija. U tim slubjevima se ide na detaljnije analize programa sa gledista koliCine i asortimana delova a posebno je odlutujuci faktor vezan za ekonomske razloge, kao Sto su buduci porast proizvodnje, intezitet tehniCkih promena kao i poslovna politika proizvodnje.


29

Sa glediita fleksibilnosti proizvodne opreme ne sme se prenebregnuti nesigurnost triiinog potencijala, Ceste pojave oko konstrukcijskih izmena i du8ine veka proizvoda, Sto ima za posledicu visoke investicije uloiene u pro'izvodnu opremu.

*

Mehanizaciiu i automatizaci~~proizvodne .- .-_ opreme moguce je razvrstati u d e s t nivoa k a h ,jedalo ~ ~ a b _ e l i 6 , ,osnovu Na ovih $m4novoa moize--iij$rehail i oceniti nivo zastupljene mehanizacije i automatlzacije u nekom proizvodnom procesu. Potrebno je napomenuti da o broju nivoa mehanizacije i automatizacije proizvodne opreme postoje i druge gradacije, koje u manjoj ili u vecoj meri preciznije razgranitavaju navedene nivoe.

Nivo meh . i automat.

UpravljaCki sistem

Uticajni faktori

Primeri primene

1.

Covek bez alata

Covek

RuCna montaia i pakovanje

2.

Covek sa ruCnim alatom

Covek

Rad CekiCem, testerom, kljuCem i sl.

3.

Covek sa motorizovanim alatom

Covek

Motorni odvijati, motorne testere i sl.

MaSine radilice na motorni pogon

Covek

Strugovi, glodalice, brusilice, buSilice, rendisaljke i sl.

MaSine radilice i proizvodni uredjaji sa ponavIjajuCim ciklusom obrade

Covek i maSina

Poluautomatske maSine radilice, razne peCi za zagrevanje sa regulacijom i slitno.

Automatske masine radilice, uredjaj~sa programskom sarnokontrolom

MaSina

NumeriCki upravljane masine

Automatske masine i uredjaji sa samokontrolom i samopodeSavanjem

RaCunar

Adapt~vnoi kompjuterski upravljane masine

5.

7.

'

30


Izloieni pojmovi i vrste proizvodnih i tehnoloSkih procesa predstavljaju osnovna predznaja koja su neophodna za projektovanje pomenutih procesa.

POTREBNI ELEMENT1 ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH PROCESA Pri projektovanju tehnoloikih procesa neophodno je raspolagati podlogama ' i potrebnim podacima za proj.ektovanje. O s n o v n e ~ ~. - .~ g e ~ ~ ~ obuh.~p-od~ci -vaceni su kroz: *)i%-ogram -.- - proiziodnje i * k ~ i s t r u k c i j s k o - t e h n o l k udokumentaciju ~

~

-~

I

Program proizvodnje se definiSe strukturom odnosno asortimanom i obimom -. ili koliCin.om proizvoda koje treba proizvesti u pred-vidjenom-vxemenskom intervalu. Programom proizvodnje treba obuhvatiti:

-

proizvodnju finalnog proizvoda za triiSte, proizvodnju rezervnih delova i nadoknadu Skarta. Definisanje programa proizvodnje vrSi se prouCavjem.triiSta iplasmana b u du ~ e.~~ d i.z. ~Bitno-je da, razlikovati proizvode namenjene proSirenoj reprodukciji i proizvode namenjene potroSnji. ~

Proizvodi namenjenibr_S.i~_enoj reprodukciji ./treba da podmire potrebe proSirenja postojecih kapaciteta i izgradnJe novih, potrebe plasiranja na inostranom~tr2iStui potrebe odriavanja postojecih kapaciteta kroz obnavljanje dotrajalih sredstava rada.

/t'U pioizvode namenjene potroSnji spadaju: /

*~@ioTiiilC5&i&ate_rijali-< =zv.odi

Siroke potroSnjei

,;,Pri projektovanju programa proizvodnje reprodukcionih materijala polazi ~oB-postojeCegnivoa proizvodnje i potrosnje, planiranog porasta proizG&nje i potroSnje kao i mogucnosti i potrebe zadovoljenja inostranog triista. Kod projektovanja proizvodnih programa Siroke potroSnje neophodno je obuhvatiti postojeke nivoe potroSnje i proizvodnje, prosetnu potroSnju u zemljama sa viSim standardom, kupovnu moc na domacem i inostranom triiStu sa vizijom porash u narednom periodu, i sl.

U cil-iu Sto realnijeg planiranja programa proizvodnje neophodne- su Eocene realnosti ---- -fiasmana --sawdi5Ei sadagnje-pr0EvTfije 1 potroSnje kao i sa glediStanjihovogpokrivanj& --- - -- - uGza. --- Takodjese mora voditi ratuna i o plan6?ima -proSirenja < proizvodnje u postojedim konkurentnim proizvodnim organizacijama. Pored navedenih faktora, kod utvrdjivanja programa proizvodnje potrebno je koristiti i planove privrednog razvoja kao i statistitke i njima sliCne publikacije. Kao Sto se vidi predstavljanje proizvodnog programa je dosta sloien zadatak i ukljutuje veliki broj uticajnih faktora. Struktura proizvoda se moie oznatiti sa pi (i = 1,2,3,...,n) a kolitina sa qi (j= 1,2,3,;..,m), koja se dalje mofe izraziti kolitinski u jedinicama

Sl. 16. Zavisnost tipa proizvodnje od strukture i obima programa proizvodnje

POTREBNI ELEMENT1 ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

33

proizvoda (JP) po vremenskom periodu (vP), . teiinski u teiinskim jedinicama (TJ) po (VP) i vrednosno u novtanim jedinicwa (NJ) po (vP). Medjusobna zavisnost strukture programa pi i kolitine proizvoda qj za odredjene uslove prikazana je grafiCki na sl. 16. na osnovu koje se orijentaciono moZe utvrditi tip proizvodnje.

KarakteristiCn~-je-~a-~anieasodimane sa vecim obimima koristitj ___ ~peciiah-u~premu manje fleksi@l?os< dok za Sire asortimane sa mm anproizvodnje ici-na fleksibilnijuopremu u pogled&verzalnos~@vadva graniCna -ivodnje odnosese na maGvnu i pojedinatnu proizvdnju izmedju kojih se nalazi serijska. \ A -

Prema 1381 proizvodni program je moguce iskazati kroz &Can, svedeni i indiferentni postupak.

----

Postupak taenog iskazivanja-proizvodnogprograma koristi se kod manjeg broja asortimana proizvoda i kod tipova velikoserijske i masovne proizvodnje ~pro~zvodnjaautomobila, traktora, poljoprivrednih malina, projektovanje livnica i sl.). Karakteristike proizvoda u pogledu geometrije, tatnosti, kolitina, vrednosti i sl. su u potpunosti definisane. %

List: Listova: Proizvod din Glavne karakteris- KoliCina u Vrednost U hilpdama kOmadima JediniCna tike Naziv Oznaka Ukupna Max. snaga 33 kW, max.brz~na 40 000 2-102 PI 90 -40 000 90 135 km/h,

ProizvodjaC:

,

Redni broj 1.

2.

GodiSnji program proizvodnje:

2-101

P2 I

3.

2-750

P3

Max. snaga 40 kW,max.brz~na 135 km/h, nosivost 4 kN Max. sna a 18 kW, max. rzina 110 km/h

!

90000

80

0 80 ~ 9 000

50 000

50

50 50 000

Na primeru datom u tabeli 7. za svaki proizvod iskazuje se asortiman, kolitina i odgovarajuca vrednost proizvoda.


34

Ovaj naCin projektovanja zahteva detaljnu razradu tehnoloikih delova uz racionalno koriicenje radnog vremena pa je i projektovanj svedenog iskazivanja programa proizvodnje Postupak svedenog iskazivanja programa prouvodnje se koristi kada se .. .. --

_-._--

...nemaju potpuno ~ptn-i .pCodaci:. .pr&vkdu :tj. kaddase radi o vecem groju grupa

slienih proizvoda., Ovakav naein prikazivanja~programaproizvodnje je karakte&tiCan za neke tipove serijske proizvodnje.

---

P m k svedgnen-kkazivanja p_roizvodnog.programa najCeSce sp vrii po metodrtipskog predstavnika (reprezentanta). Za ove sluCajeve tehnoloikog process bilo bi necelishodno poci od kompletne nomenklature proizvoda pa tek onda ici na njeno suiavanje. T o znaCi d s s e kod W e n e metode tipskog predstavnika svi prouvodi grupiiu prema tehnoloSko-proizvodnoj i konstrukcijskoj srodnosti pa se za svaku grupu odabere jedan proizvod koji najpotpunije reprezentuje odgovarajucu grupu proizvoda. Za tipske predstavnike se izradiujecelokg~naEhniCka dokumentacija kao i sluCaj taenog .iskaziva_njapr~grama-proizvodnje: -za- -Ti skipredstavnici 1 .- -mogu biti fiktivni ili realni.. -

.

-

.

.

.

..

Flktivni-Gpskjpredsta-vnik se bira onda kada se radi o vecem broju proizvoda koji nemaju mnogo zajedniCkih karakteristika. Takav usvojeni fiktivni tipski predstvnik Tp obiCno ima neku karakteristiku K T ~ ,koja je aritmetitka sredina nekih zajedniCkjh karakteristika pojedinih proizvoda i moie se izraziti u vidu: I

gde su: ki - uoCena karakteristika proizvoda i-te grupe, - ni - broj proizvoda u i-toj grupi, - n - ukupan broj proizvoda iz svih grupa. -

Naprimer,ako se radi o grupama proizvoda A, B i c koje sadrie po nA = 10 kom, nB = 20 kom i nc = 15 kom, pri Cemu se uzima .masa kao zajedniCka karakteristika koja za proizvode u pojedinim grupama iznosi K IA = 6 kglkom, K I B = 3 kglkom i Klc = 4 kglkom, onda masatipskog predstavnika bide K T ~ = 4 kako je to prikazano u tabeli 8.

-

-

-

-

-

-

Tabela 8.

KoliCina tipskih predstavnika po pojedinim grupama proizvoda Q T ~ proraeunava se na osnovu o d g o v a r a j u c i h ~ a C--C u ~ a ~ a n j a a, ftj.: pii Q T ~= ni . fpi

,

gde je: ng- broj proizvoda u okvku posmatrane i-te grupe.

'4JJedan od naeina za odredjivanje vrednosti fpi sastoji se u poznavanju potrebnog vremena izrade proizvoda, ti iz i-te grupe i potrebnog vremena izrade tipskog predstavnika t~p,:

k) U slueaju da vreme izrade nije poznato, faktor fpi moie se odrediti na osnovu mase proizvoda mi iz i-te grupe i mase tipskog predstavnika mTp iz odnosa:

dok se,prema Jegorovu,za s1uCa.i mehaniCke obrade moie koristiti izraz u vidu polukubne parabole: r

il/f(

.1'" J c),Faktor preraeunavanja se moie dobiti i kao odnos teiine ukupne godiinje proizvodnje Gu sa teiinom godiinje proizvodnje tipskog predstavnika GTP odnosno:

Za jedan sluCaj projektovanja livnica preratunavanje zadatog na svedeni ~ je u tabeli 9, [40]. U datom program proizvodnje preko teiina Gu i G T prikazano primeru potrebna koliCina programiranog liva svedena je na tipski predstavnik strugova. Njihova teiina po zadatorn programu iznosi G T ~ = 44 M N / ~ o a~ .


36

ukupna teiina liva Gu = 100 ~ ~ I g o dpa. je faktor preratunavanja fpi = 2,273 a ukupan broj tipskih predstavnika tj. broj strugova u svedenom programu bide:

Zadati pro ram proizTipski predstavnik vo3nje detoda Terine UkuprapBrOj BrOi Teiina na u MN N.aziv
,

J~~~~~

Svedeni program Broj komada Tetina MN

5680

100

5 680

100

-

Po Glodalice 1 000 xedsta vnici- 1 Brusillce 1 000 ma Rendisalj. 1 200 Llkupno

6 250

16 22 10 100

2 500

44

Faktori preratunavanja mogu da obuhvate i velitinu serije, sloienost proizvoda i , druge elemente koji utitu na realnost iskazivanja proizvodnog programa. . :\7 ?I. G-, Ako se neki proizvod iz grupa pioizvoda moie tako odabrati da sadrZi veci brojzaj-gdlitkih oznaka ili karakteristika onda se radi-o realnom t@SkCm paiinikL w-

Neka,naprimer,postoje tri grupe proizvoda A, B i c sa potrebnim normativima vremenskih jedinica (VJ) po grupi ~ N ( A ) = 300, ~ N ( B ) = 100 i ~N(c) = 200 i neka su proizvodi srodni po obliku, onda kao realni tipski predstavnik po vremenskim normativima moie da se usvoji grupa C(=TP) pa je njegov normativ vremena: f

Faktori preratunavanja vremena mogu da se piSu kao odnos:

pri Cemu sredjivanje datih podataka izgleda kao u tabeli 10.


37

Tabela 10. Grupa roizvo a A B C(Tp) Tp

f

tN

VJ

fpi

300 100 200

1,5

03 1,O 1,o

200

Realni broj komada 2 000 1 000 1 000 Zbir: 4 000

Svedeni broj komada 3 000

500 1 000 Zbir: 4 500

0

3@3. Postupak indiferentnog iskazivmjn programa proizvodnje -Postupak indiferentno~iskazivanb-poizvodnog programa karakteristitan ----.-.-.--..--..-. .. . - .. -. ... je-za &@!no promenlj~~eeea_sortimane-pP~oizxda. .a.,okv~ru ..odgo~arajucih grupa St0 -.tipove --... maloserijske -... i .pojedinaene proizvodnje. karakteriie _ Kada se radi o indiferentnom iskazivanju programa proizvodnje, proratunavanje programa proizvodnje prema prikazanim metodama nije moguce. Za ove slutajeve program proizvodnje nije definitivan pa ne postoji ni detaljno uradjena tehnieko-tehnoloika dokumentacija. Za takve slu(saeve p_rq&v-@ni program, se deli na karakteristitne tezinske .grupe i. aperiSe .se . s a srednjb...tg~im delova a. i. n$hovim srednjim dime~ijama,-ojno* kru.p,nim-,gokazateljima.Ovakav natrin je pogodan za 'izradu idejnih projekata i za slueajeve serijske i masovne proizvodnje. -.-

.

;3

3.2. .,OSNOVNI PRINCIPI PRO JEKTOVANJA PROCESA

TEHNOLOSKIH

Na osnovu prethodno izloienog mo2e se zakljutiti da je iskazivanje programa proizvodnje moguce: po krupnim pokazateljima, po postupku tipskih predstavnika, po taCnom postupku. Prema tome i projektovanje tehnoloSkih procesa se vrSi prema ovirn istim principima. Projektovanje tehnoloSkih pjocesa po krupnim pokazateljima, kao Sto je reCeno, koristi se kod pojedinaene i maloserijske proizvodnje dok kod serijske i masovne samo kada se radi o prethodnim studijama radi sagldavanja elemenata investicionog programa i utvdjivanja osnovnih koncepcija. I_.

38


Projektovanje po ovoj metodi sastoji se u koriicenju podataka iz sliCnih projekata i postojeceg materijala proizvodnog procesa. Za ovaj naein projektovanja podaci treba da obuhvate: godiSnji proizvodni program, tehnoloSke pokazatelje iz iliCnih projekata ili postojeceg materijala u okviru posmatranog proizvodnog procesa, izraiene ukupnim vremenom, strukturom tehnoloikih operacija, ili strukturom maiina kao i drugim pokazateljima svedenim na jedinicu proizvoda. Primenom ovih pokazatelja dolazi se do pribliinih elemenata tehnologije. Projektovanje tehnoloSkih procesa po postupku tipskih predstavnika (reprezentanata) moie se primeniti za tri sluCaja.

U prvom sluCaju se tehnoloiki postupci razradjuju za svaki sastavni deo tipskog predstavnika, a vreme obrade se preratunava na ukupan broj delova svih artikala u grupi, uz primenu faktora preraeunavanja ili na vec preraeunatu koliCinu delova. U drugom slueaju se tehnoloiki postupci razradjuju za svaki izabrani element tipskog predstavnika, a rezultati se primenjuju na sve ostale elemente dotiCne grupe. U trecem sluCaju tehnoloSki postupak se razradjuje za 1 do 2 predstavnika grupe, a rezultati se primenjuju na sve ostale delove dotiCne grupe. Projektovanje tehnoloSkih procesa po taCnom postupku zahteva razradu tehnoloikih postupaka za svaki sastavni deo proizvoda. Prema tome osnovni polazi za projektovanje tehnoloikih postupaka sadrie: program proizvodnje iskazan kroz tehnoloiku i strukturnu sastavnicu delova za svaki proizvod ili svaki predstavnik, konstruktivnu dokumentaciju proizvoda, sklopova, podsklopova i sopstvenih delova, opis proizvoda, tehniCke uslove, ispitivanje i sl., sav tehniCko-komercijalni materijal opreme koja ce se koristiti za ieljeni proces proizvodnje. 7 .

Za rekonstrukciju i proSirenje postojecih kapaciteta potrebni su joS: postojeci tehnoloiki postupi, specifikacija postojece opreme sa osnovnim karakteristikama i stepenom dotrajalosti i podaci o problemima postojece tehnologije.

tehniCkim

Ovi podaci vaie i za projektovanje prema tipskom predstavniku.


39

-

3 .'3. KONSTRUKTIVNO TEHNOLOSKADOKUMENTACIJA U sklopu ostalih potrebnih podataka za projektovanje tehnoloSkih procesa neophodno je raspolagati dokumentacijom o proizvodu koju iihekonstmktivni crteii~iLsasta~n~ce~de1~-a-i-materijal~ Konstruktivni crteii definiSu proizvod kao i svaki njegov sastavni deo. .. Crteii pored ostalog -sadrie taCnedmena~e~ zahkuxqmgledu taCnosti i Wliteta, us&-i-kvalitetmaterijala k ~ ioposebne pqstupke-oeade. Konstruktivni crteii se posebno rade za kompletan proizvod, za sklopove i podsklopove a posebno za detalje odnosno radioniCke crteie. Crteii kompletnog proi~voda_de.finiS11m~edjusobni odnos pojedinih sklopova - U' i uglavnom si5 kiriste .fi-definisanje montaie proizvoda,l --

----

Crtegima $klopova i podsklopova definiSu s e medjusobni odnosi delova u uzajamGJ vezi i funkciji, a sluie i za definisanje montaie. \I RadioniCki crteii delova definiSu dimenzije, taCnost obrade, tolerancije, vid termiCke i povrSinske obrade i materijal. Oni sluie za definisanje vrste i naCina obrade, sastava proizvodnog procesa po tehnoloSkoj strukturi obrade, kao i z a . projektovanje pojedinihtehnoloSkih procesaJ - .-dokumentacije -'' Savremeni naCin formirania - konstruktirn_e_iit_ehnoloS&e5: bazira na primeni elektronskih raCunskih maSina (kompjutera). Uvodjenje ovog naCina konstruisanja i razrade tehnologije nije jednostavan posao, jer pored ulaganja u savremeni raCunski centar neophodne su temeljne izmene i dokvalifikacije kadrova koji bi bili spremni da pridju potpuno novom naCinu formiranja dokumentacije. Svioblici informacija koji se koriste u projektovanju konstruktivno-tehno1oSk;;dokumentacije javljaju se u vidu bisaonih ideja, crteia, tekstova, tahela i sl. pa su kao takvi nepogodni za ubacivanje u raCunar. Iz tih razloga sve te informacije se moraju nGpre prikazati u vidu simbola (cifara. slova, reti, formlala, itd .) koji -Cine sastavni-deo-nekag- formalggjez*. Takav formalni jezik se islovno naziva predmetnim jezikom, tj. jezikom opisivanja konkretnih predmeta. Predmetni jezik predstavlja prvi nivo informacionog jezika. Drugi nivo informacionog jezika sastoji se u formiranju drugog jezika pomocu kojeg je moguce opisivanje elemenata ili odnosa nekog drugog modela, koristeci pojmove vezane za polazni osnovni model. NaCin konstruisanja i formiranje tehnologije putem raCunara danas ,je u svetu veoma razvijen. U ovom delu knjige nije predvidjeno prouCavanje problematike kompjuterizacije konstrukcije i tehnologije pa se navode samo neki radovi koji Citaocu nude povezivanje sa daljom literaturom [8, 9, 271.


40

b ) Sastavnica -delova .predstavlja . specifikaciju .svih sklopova, podsklopova . . i sastavnih delova jed~g~~~pr~izvoda.~~Sastavnicom su obuhvaceni: broj crteZa, naziv sklopa, podsklopa; odnosno sastavnog dela, broj-odgo~arajucih k,~m~ada,teiinapolufabrikata-~i finalnog -. dela, naziv i vrsg maFnjala, mehanitke osobine kao i vrste prethodne obradex-S&tavnicasluii kao pom_mocCnnooo~red~ttvo za klasifikaciju delova .... pri utvrdjivanju proizvodnog zad&a_poje&g&radionica -..-.. . . ... k~spec~fika~~amat'eijala~,~~iin~tehnolo~ke sastavnice delova koju koriste ZCZ iz Kragujevca, dat je u tabeli 11.

7

_ I C __..__~..-

Specifikacija osnovnog materijala mora da .saki.. .podatke.... kao Sto su: naziv e l a ibroj...crteia, broj delova-u. sklopu, vrstu i kyalitet..materijala (broj ... .-. ili teh~C~uslove--~prijema~ko~i_C~ejed~~ceeep-ro~~v_oda,, stanje standarda isporuke kao i posebne uslove. -

,

1

Pored specifikacije osnovnog materijala formira. se i specifikacija pomocnog materijala tj. onog materijala koji nije direktno vezan za predmet obrade. Tu- spadaju meiva, goriva, -sredstva za hladjenje i podmazivanje, sredstva za CiScenje i sl. Potrebne koliCine pomocnog ma~erijalase obitno odredjuju na osnovu empirijskih podataka ili iskustava u funkciji obimaproizvodnje. ktivne dokumentacije neophodno painju \ -- ------_ je posvetiti _ _ _ strukcije 1 pravilnoj izradi crteia.r / - - -

ST-a 14.310-73 razrada tehnoloSkih procesa mehanitke obrade tehnologiCnoScu konstrukcije. Konstrukcija radjena na bazi bolje tehnologiCnosti pogodnija je sa glediita povecanja proizvodnosti, smanjenja vremena konstruisanja kao i vremena obrade delova, tehnoloike pripreme proiz vodnje, itd. Naprimeru konstrukcije izvedene u dve varijante, sl. 17.a i b. evidentne su prednosti u pogledu smanjenja vremena mehaniCke obrade (za Eetiri puta); ukupnog vremena izrade (za dva puta) i utroSka materijala (za tri puta) u korist varijante b. --Sa-gledBta naCina --- kairanja _crteZa takodje se znatno moie uticati na proizvodnost i ekonomiCnost kroz izbegavanje nepotrebnih operacija koje obavezuju na postizanje odgovrajucih tatnosti nefunkcionalnih kota.

Na sl. 18. prikazani su naCini, a) nepravilno i b) pravilno kotiranih crteZa pri Cemu se za sluCaj b) izbegavaju suviSne operacije mehaniCke obrade.

@Jedanrm preduslova za pravilno projektovanje tehnoloSkog procesa mehaniCke obrade jeste pravilan izbor osnovnih ili baznih povrSina za oslanjanje, stezanjei merenje-odgovarajucih kota. Osnovna povrSina definiSe orijentaciju predmeta obrade u odnosu na maSinu i alat. Od pravilnog izbora osnovne povrSine zavisi i pravilan medjusobni poloiaj svih povrSina predmeta obrade a

'

Tabela I I . ZCZ Fabrika automobira

ForOsqovni tip mat

Br.sostavn. 0snov.br: List

Tehnoloska sastavnica

Rec Osnovvi Broj br. broj dela

Naziv: Osnovni Naziv dela materijol tip

Datum:

Radio:

Artikal:

-

JM Kolicina KR

Mesto tronsforrnaciie:

N

PL patum IZmeQe

Kontrolisao:

" PL" Planski "N" Kljuc nabavke kljuc 1 -1zradjen i montiran u fob. A-Rezervni deo 2-lzradjen u fabrici 1-20 k o o ~ e r a n 3-12 spoljne kooperacije te 4-Materijal nabav1j.u zemlji N-Normalna 5-Materijal iz uvoza proizvodnja 6-Moterij. iz interne koop. S-lzrada u 7-Materijal nobavljen iz sklopu uvoza ili kooperacije T-Po potrebi na kome se vrsi obrada Z-Po zahtevu kupco

"KR" Korakter kljuc D-Deo K-Otkovak L-Odlivak M-Materijal N-Nedeljiv spoj P-Patent. delovi R-Pornocni materijal S-Sklop T-Standardni delovi U-Uputstvo za kupca

Mesto transforrnacije

Odobrio: " JM" Jedinica mere 11-kgr 42- cm kv. 12-gr 43- rnm kv. 20- m 50- m kub. 51 - dm kub 21 - dm 52- cm kub 22- cm 23- mm 5 3 - m m kutl 30- kom 60-litara 31 - par 32-garnit. 33-tabak 40- m kvod. 41 -rn kub.

Sf. 17. Poklopac: a-nevedto izvedena konstrukcija, b-konstrukcija bolje tehnologii'nosti

w 18. Kotiranje crteia: a-nepravilno, b-pravilno

takodje i gubitak vremena za izvodjenje pomocnih operacija. S obzirom da je prva osnovna povrSina neobradjena povrSina ona se oznaeava k a o m h a a s n o v n a povrSina. Iz razloga male tatnosti ova povrSina se koristi kao osnovna povrSina samo jedne operacije. U odnosu na tu povrSinu obradjuje se nova povrSina koja predstavlja Cistu povrSinu i koristi se za veci broj sledecih operacija.

w P r o i zvod

l-4

Polufabrikat

I I operacija

II operacija

b

S1. 19. PovrSina otvora predstavlja Cistu osnovnu povriinu

U vecini sluCajeva nije moguce u prvoj operaciji doci do Ciste osnovne povrSine, pa se u toj operaciji obradjuje jedna povriina koja se koristi kao pomocna osnovna povriina izmedju grube i Ciste. U sledecoj operaciji se predmet obrade steie po pomocnoj osnovnoj povriini i pomocu nje se obradjuje Cista osnovna povriina.

Na primeru obrade prstena sl. 19. unutrainja povrSina otvora sluii kao Cista osnovna povrSina. Polufabrikat u vidu otkovka spoljnog preenika 65 steie se po ovom preCniku tako da otkovana povrSina cilindra sluii kao gruba osnovna


44

povrSina. U prvoj operaciji se obradjuje unutraSnji otvor 30, pa ta povrSina u drugoj operaciji sluii kao Cista osnovna povriina. Na sl. 20. ilustrovan je primer obrade Sipkastog materijala. Polufabrikat se ste2e po cilindriCnoj spoljnoj povrSini Sipke koja predstavja grubu osnovnu povriinu i pri tom stezanju se vrSi odsecanje. Navedena povrSina s l d i u sledecoj fazi kao pomocna osnovna povrSina u kojoj se vrSi poravnjavanje i zabuSivanje obe Ceone strane. ZabuSena,gnezda dalje sluie kao Cista osnovna povrSina jer se dalja obrada vrSi pri baziranju izmedju Siljaka.

fy-Tv+ Gruba osnovna povriina

Pomotna osnovna povrfina

7, /

Sl. 20. Spoljna neobrudjena povrSina je kao osnovna pomocna povrSim

NaCini razrade i formiranja tehnoloikih postupaka za sluCaj projektovanja po krupnim pokazateljima vrSi se tabelarno uz koriScenje iskustvenih podataka, dok za sluCaj projektovanja po tipskim predstavnicima i po tatnom postupku ide se na tehnoloike izveitaje, operacijske liste i tehnoloike karte.


I

I

'

45

--Iskustvsni- -podaci obuhvataju strukturu obrade kao i druge tehnoekonomske pokazatelje dobijene na bazi sliCnih projekata ili poznatih tehnologija. Primer obrasca tehnoloSkog postupka mehanitke obrade za sluCaj iskustvenih podataka dat je tabelom 12. U tabeli se unose podaci o operacijama postignutim na pojedinim maSinama pa se na osnovu tih podataka vrSi procena i popunjava kolona korigovanih podataka za ieljeni program proizvodnje.

Tabela 12. TehnoloSki postupak prema is. kustvenim pokazateljima Radionica: Naziv postupka:

Ukupno: p,,k\

I..

Proizvod: lskustveni podatak:

Za koliCinu kom. Casova po kom. KoliCine lskustvene

Korigovane

Za program

Kol. u kom. Sat po kom Sati pro- Primedbe Po kom. gram

,-

& pyod~:

0"

41skazivanje krupnih tehno-ekonomskih pokazatelja mo2e biti Ikroz ukupan broj maSinskih Casova za neku te2insku meru proizvoda (npr. ~ s o v a ~ ~ ~ ~ o z I broj Casova angaiovanog radnika takodje za usvojenu teginsku meru,zatim je 1 moguce iskazivanie koliCine po proizvodnom radniku kao i koliCina svedenih na jkdinicu mere proizvodne povGine i sl. Koji naCin Ce biti usvojen zavisi od tehnoloSkih karakteristika procesa.i . . '\ T A L A I\ ycrjiu p , -

I

i

TehnoloSki izveStaji se koriste za definisanje tehnoloSkih postupaka po vrsti i naCinu obrade ni@osao-i$,-pri Cemu se za svaki deo ili predstavnikide na utvrdjivanje potrebnih normativnih elemgata ne uzimajuci u obzir redosled jzvodjenja- operacija.. ~ehnolo~ki izveitaji obuhvataju broj dela ili predstavnika, koliCinu definisanu proizvodnim zadatkom, vrstu obrade kao i vreme potrebno za izvodjenje iste. Primer zaglavlja tehnoloSkog izveStaja dat je u tabeli 13. Operacijske liste i tehnoloSke karte predstavljaju tehnoloSka dokumenta kojima se definiie-redosledi naCin obrade za svaki deo.

,

Qpera~rjsk~1isterno.g~-biti tako uradjene da se za svaki deo na jednom listu p r i m e naCin obrade po redosledu, ili da se za svaku operaciju uradi poseban list. Koji ce od ova dva naCina biti usvojen zavisi od namene dokumentacije. Za

roiektovanje tehnoloikog procesa -.._uglavnom j _-_ e dovoljno -iskazivanje operacija f a jednom- &sru_izuzjmajuci obrade na specijalnim magnama=!m, za radionitke potrebe pogodnije je da se za svaku operaciju uradipo-ebna operacijska . -lists, a posebno ako se radi o serijskoj i masovnoj proizvodnji. U praksi se _ . I _ -

r

Ukupno:

mogu sresti razlititi oblici operacijskih listi, medjutim, sve one sadrZe podatke o naCinu izvodjenja operacije propradene sa skicama i objasnjenjima, o opremi potrebnoj za izvodjenje operacije, mesto izvodjenja operacije, stezni, rezniL,. --

Sastavio:

Kontrolisao:

lzmene

Datum Sproveo

?

,


47


48

merni alat kao i posebne uredjaje koji se koriste pri izvodjenju i kontroli operacije, podatke o reZimu obrade, normative vremena i zahteve kontrole. Primer zbirne operacijske liste za mehanieku obradu dat je u tabeli 14. Tehnologija izrade operacijske liste sastoji se u odgovorima na pitanja:

KAKO? STA? ZASTO?

GDE? Najpre se upisuju opSti podaci o predmetu obrade i definiSe redosled operacija uz dovoljno opisivanje interesantnih detalja vezanih za postupak, kontrolu i kvalitet finalnog proizvoda. Posebno k t & obratiti pgniu na b n centracijugperacija da bi-_transport bio_Jto ie moguce"kraci, _--- Potom se odluCuje na kojoj Ce se ma%i i u kojoj radionici o p e r a c i J ~ e s t iEodefmisanju . maSine defmiSu se potrebni -stezni, rezni i merni alati i uredjaji po potrebi praceni skicama, kako bi konstruktor alata mogao'da realizuje ideju projektanta. Posle ovoga definiSu se svi elementi reiima obrade i potrebni vremenski normativi. ~ 4 e f i n i s a n a b _ 0 4 r ~ e h n o l o S kdokumentaciia a sluii zautvrdjivanje ostalih d e l ~ v pa - r ~ ~ k t a t e h n ~ l o ~ k o_kao g ~ ~_$to ~ o su c ~utvrdjivanje ~ broja maSina,_koJitina svih vrsta alata i pribora, potrebnih povrSina, analizu tokova procesa obrade i sl. Izgled operacijske liste koju koriste ZCZ iz Kragujevca dat je tabelom 15. \---

hZ,

? r (3.5~PROIZVODER OBLICI --

Proizvodni principi ili proizvodni oblici se odnose na organizacioni sistem proizvodnog procesa. W o v n i proizvodni-principi mogu se svrstati prema:

r\

tehnoloSke opreme i organizacije kretanja kao i RazmeStaj tehnoloSke opreme i organizacija kretanja proizvoda mogu biti prema -- -- specijalnosti'opreme'i prema specijalnosti proizvoda.

A 9) Kod proizvodnje sa tehnol&kim razmeStajem opreme prema specijalnosti vrSi se grupisanje maSina, uredjaja ili radnih mesta prema slitnostima. Tako se vrSi grupisanje maSina za obradu struganjem, za obradu buSenjem, bruSenjem itd., sl. 21. Za ovakav J . sluiktj. ~~proizv~odnog~~procesa karakteristiCno je prisustvo velikih tr&swrtnih troSkova i dugo ~reme..prokska proizvoda kroz proces, . . -. . -

> .

-

POTREBNI ELEMENT1 ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSUHPROCESA

49

il 4 ) Za sluCaj tehnoloSkog razmeStaja opreme prema specijalnosti proizvoda, proizvodna oprema i radna mesta se uredjuju prema tehnoloSkom toku odgovarajuceg postupka. Tala su strugovi, buSilice, glodalice itd. postavljene jedna za ddrugom po- redosle8u izvodjenja tehnoloSkih operacija, 3-22:

----

Strugovi

I

P4 Brusilice

-

1 Medu -

BuJilice 7

l!! Sl. 21. TehnoloSki razmeStaj prerna specijalnosti opreme 2 ) Kretanje proizvQdavokvim p~aiZvadnog~pcesa_moie -biti-prekidno . i neprekidio.XI\ Kod prekidnog toka proizvodnog procesa ne govori se o prekidima posle svakog komada veC posle odredjenog broja uradjenih komada. ObiCno se radi o prolazu ogranitenog broja istih ili sliCnih komada ili kompletnog proizvoda, pri Cemu se Stedi na priprernnozavrSnim vremenima.

2 b, Neprekidni tok predstavlja takvu organizacionu formu proizvodnog toka, kod koga pojedine mogucnosti dozvoljavaju postizanje maksimalnih i ekonomskih nivoa jednog proizvodnog procesa.

P o s t a v po~ redosledu ~ operacija ne znaCi - -.. neprekim-.lok -proizvodnje. Tek kroz utvrdjisnje taCnih vremenskih normi i hodova kao i uspostavl~anjem~ radn~gtakkpQ!itjliiseneprekidniitok~o~vodnjeee - - - --

I


50

S1.22. Tehnolo~kirazmeStaj prema redosledu operacija

Ukoliko su _m_aSinerasp_oredjene_po - -r-dosledu - -0peracija a- nije ~ u s p o s t a _ v ~ ~ _ e ~ o ~ d g ~ ~ atakt, r a j uonda ~ a dse n iradio@~proizv~dnji~. Medjusobna povezanost proizvodnih oblika za prikazane sluCajeve ilustruje sl. 23. __ -- -- - - --Razmestaj opreme prema specijalizo-

Razmestaj opreme prema specijalizovanosti proizv.

opreme

proizvodnje

Neprekidni tok proizvodnje

S1.23. Shema organizacionih oblika proizvodnje 49 3.6. PROIZVODNI CIKLUSI -- PREKIDNIH TEHNOLOSKIH PROCESA

4

1

'-

\_--A

Pod proizvodnim ciklusom se p o d r a z u m e v @ ~ s - T ( T ~ 7 ~ ~obuhvata Eoji sva vremena potrebna za realizaciju operacija, vre6enske gubitke, kao i pripremno potrebna za pripremanje i raspremanje maSina. U cilju -zavrSna ;. -- - vremena . .-utvrdjlvanja proizvodnog ciklusa neophodno je poznavanje naCina kretanja materijala u okviru tehnoloikog procesa a takodje veliCinu 1 vreme puitanja serije u rad.


51

-

Planiranje termina puStanja serije u rad treba da bude u zavisnosti od isporuke proizvoda, iz razloga da sene bi zalihe gotovog proizvoda duie zadriavale po skladigtima. '

Ukupno vreme trajanja proizvodnog ciklusa zavisi od naCina puStanja predmeta obrade u rad. PuStanje predmeta obrade u rad moie biti: uzastopno ili periodiCno, paralelni i kombinovano. 4?,

71

@I

3.6.1. Uzastopno puStanje predmeta obrade u rad U sluCaju uzastopnog puStanja predmeta obtade u rad, sl. 24., odnosno uzastopnog redosleda izvodjenja operacija, predmeti obrade prelaze sa jednog na sledece radno mesto po zavrSetku odgovarajuce operacije na svim predmetima obrade.

I

Vreme

Sl. 24. Proizvodni ciklus uzastopnog pustanja predmeta,obrade u rad

Prednosti ovognacinakretanja materijala sa operacije na ,_ -. se u uproScenom planiranju, snabdevanju i entroli proizvodnog --. -.. . ~

__I___ ~

>


52

jeloSa strana Sto je dugatko vreme trajanjaproizvodnogciklusa. Ovaj na8n kretanja predmeta obrade karakteristitan je za manje serije. DuZina trajanja uzastopnog proizvodnog ciklusa moZe se izratunati iz izraza:

I

tpzi + 4 C ti+ C toi I , i=1 i=l L.---

Tuu -

C

!,--

gde su:

- m - broj operacija, - tpzi - pripremno zavrSno vreme i-te masine, - q - velitina serije, - ti - vreme obrade i-te operacije, - toi 2,

- vreme gubitaka izmedju dve operacije. @

3.6.2. Paralelno puStanje predmeta obrade u rad &rakteristi@ paralelnqg-mging puStanjgpredmeta obrade-u rad, sl. 25., sastoji se u tome-duv& p-redme~obrade iz serije prelgi na sledecu operaciju tim je na njemuzavdena prethodna operacija. DuZina trajanja paralelnog proizvodnog ciklusa moZe se pisati u obliku:

gde.velitine tpzi, q, m, ti imaju znatenje kao u prethodnom slutaju a toi - vreme pomeranja poCetka sledede operacije od zavrSetka prethodne.

*

2 ~ a j ~ o ~ o d nnatin i j i organizacije proizvodnje paralelnog puStanja u rad posti2e se po zavrSetku prve operacije na prvom predmetu obradei isti premeSta na slede& radno mesto. Po zavrSetku dmge operacije na prvom predmetu obrade opet se isti pomera na sledecu maSinu, i tako redom do zavrietka zadnje operacije na prvom predmetu obrade. U tim slutajevima na pojedinim maiinama rad ne potinje istovremeno, s s a z a k a s tiji je zbir jednak zbim vremena prethodnih operacija na jednom predmetu obrade. Na ovaj natin se angaiuju sve , masine, dok se predmeti obrade krecu od maSine do maiine, odnosno od operacije do operacije. %I.;-,


53

Pribliino.--.kontinualni rad na maiinarna je-obezbedjen su vremena ----.--- -- -- -- -- -onda -. ako -- - ---trajanja __ operaclja prlbllino jednaka. ^

I

Uz pretpostavku da se pripremno-zavrSni radovi izvode paralelno na svim maSinama, onda se vreme trajanja ciklusa moie da piSe u obliku:

m Tup.= tpzm& + f

C ti +

i= 1

m- 1 (9- 1) tmax +

2 toi

i= 1

,

gde su: tpzmax - najduie pripremno-zavrSnovreme, - vreme obrade i-te operacije, - ti - tmax - vreme obrade najduie op'eracjje.

-

to(m- I )

-

,,

d

.

Turn

-.

I

zblr

tpzmax

S1.25. Proizvodni ciklus paralelnog puStanja predmeta obrade u rad Ovakav naCin - puStanJa _ --u- rad ste- p-rimeniuje za sluCajeve pribliZno j e a k i h $i jednakih vremena trajanja pojedinih operacija Sto je karakteristiEno za neprekidne tokove velikoserijske i masovne proizvodnje. -

54


3.6.3. Kombinovano puStanje predmeta obrade u rad naCin puStanja predmeta obrade u rad reSava problematiku -Kombinovani _dugog vremena trajanja uzastopnih procesa i stepena iskoriScenja maSina kod paralelmh procesa. Za sluCaj da je vreme trajanja naredne operacije ti *krace od vremena trajanja prethodne operacije ti-1,

reSavanje problema pojave medjuvremena tm koje dovodi do manjeg stepena vremenskog iskori5cen.a maSine za i-tu operaciju, postiie se odlaganjem poCetka rada sledece overaciie za vremenski veriod t sl. 26.b. Vreme t bira se tako da - -druga._operacij'a na ;-tom komadu 'po~inje hpravo po zavrSetku q-tog komada-- -. -. na prethodnoj operaciji. Na osnovu ovoga veliCina t iznosi:

.

r = (q-1)ti-1- (q-l)ti= q 1) ti-1 tl ) . -7

J,t k

?

Kada se radi o vecem broju operacija, vreme trjanja proizvodnog ciklusa mo2e se izraCunati na osnovu izraza Cija se logika vidi na sl. 27., tj. :

r. I r. I Vreme Vreme -4 b)

S1.26. Kornbinovani prelaz sa operacije 1 na operaciju 2 pri

< t1

U sluCaju da se predmeti obrade transportuju sa opercije na operaciju po partijama pri Cemu jedna partija sadrii p komada, onda se vreme ciklusa moie pisati u obliku:

1

Vreme

,

>

S1.27. Ciklus kombinovanog puStanja predmeta obrade u rad. Moie se zakljuCiti da je ovakav naCin prelaza sa operacije na operaciju kraci od paralelnog za veliCinu zbira zj,(j+ 1) i da se u vremennu zj,(j + 1) maSina moie koristiti u druge svrhe. L-

!-Qa>. PR O I Z V O D N I CIKLUSI NEPREKIDNIH TEHNOLOSKIH PROCESA -N_eprekidni tehnoloSki p r o c e s i s izvode na linijskim jednopozicionim i vi$gozicionim ma$i_nskim sistemima. MaSine su poredjane po redosledu ~peracija~koje_r&.~_knttinua!no sa vis0h.m stepenom sinhronizacije vremena . ~i miniima1nimm_eiljuop_racijskim vremenima.

,-~.

~

Neprekidni tehnoloSki procesi izvode se na tri tipa tehnologkih linija, sl. 28., i to na:


56

blok linijama, linijama sa nezavisnim tehnoloikim jedinicama i linijama sa nezavisnim grupama tehnoloike opreme. Blok linijepredstavljaju Cvrstopovezge_n_eprekidnesisteme razlititih tehnolpgkih jedinic- a u t o m a ~ d e j s t v asa ravnomernom predajom predmeta obrade sa jedne na drugu poziciju.

S1.28. Shema neprekidnih tehnoloSkih linija: a) blok linija, b) linije sa nezavisnim tehnoloSkim jedinicama i c) linije sa nezavisnim grupama tehnolojke opreme; 1-tehnoloSke jedinice, 2-uredjaji za skladijtenje

Linije._saan_eez_avi~nimmmm te@ololoSSkim . jedinicama . .preds.tavljaju neprekidne.. sisteme~ elastitno vezank.. nezavisnih tehnoloikih jedinica kod kojih svaka .. elastiCna veza . predstavlja uredjaj za - prijem i skladiitenje predmeta obrade sa prethodne jedinice. . . Liniie sa ne ru~am ..tebo!o_Ske.~._oprgne. ~ ~.predstavljaju...opSti slutajlinijske . p o v e x ~ i ed e g u kao . .. ~ep~ekidnielastiEno po~vezani sistemi nezgvavnih g r u ~ Cvrsto , ~ povezanih . ... . . . ...tehnoloSkih.jedinica.--ElastiCne . 'veze u okviru ovog tipa po%&ujuuredjaje za prijem i skladiitenjepredmeta obrade. m

U radu neprekidnih sistema sa elastiCnim vezama "bunkerima" u opitem slutaju se mogu pojaviti mogucnosti ilustrovane na sl. 29. Naime, skica a) ilustruje sluCaj rada prethodnog i narednog dela linije pri Cemu se skladiite "bunker" ravnomerno puni i prazni. U slutaju da se javi zastoj na prethcdnom delu linije naredni deo moie da radi sve do prainjenja bunkera, skica b). Za slutaj zastoja na narednom delu linije, prethcdni deo moie da radi do ispunjavanja bunkera, skica c) i zadnja skica d) ilustruje zastoj na oba dela linije.

POTREBNI ELEMENT1 ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKJH PROCESA

-

.

Prethodni deo linije -

a.

Fiadi

Radi

b.

Stoji

Radi

Radi

Stoji

Stoji

Stoji

C.

. d.

u n k e, ~

Naredni deo linije

57

-

-1

1

S1.29. Sherna rada linije sa elastic'nom vezom Problematika pravilnog odredjivanja elastitne veze "bunkera" reSava se na analizi efekata povekanja stepena iskoriScenja cele linije i zahteva posebno anga2ovanje. .,\). J

<,:j:'

' 3 ,

3.7.1. vreme trqjanja ciklusa obrade kod neprekidnih procesa Vreme trajanja ciklusa obrade kod neprekidnih procesa svodi se na definisanje: hukupnog vremena trajanja obrade, :jvremena kretanja predmeta obrade od jednog do drugog radnog mesta i

3 vremena zadrkavanja predmeta obrade na odgovarajucem transporteru. Pri popunjenim elastitnim vezarna vreme zadriavanja predmeta obrade na odgovarajucim transporterima ne utite na vreme trajanja obrade predmeta ______.- njego~__utkaj-.s.ejaul~n~ ukoliko linija radi sa utvrdjenim ritmom. Medjutim, kolitinu predme.taobrade koji se istovremeno nalaze u radu . .~ .- k a o , ciklus ~ izrade ,[email protected]. Objasnjenje ovog uticaja lako je shvatljivo-ria m-deli prototne linije, sl. 30.,-~remaDem~aiijuku[6]. Protok je ovde dat u vidu protoka vode koja silazi stupnjevito sa jednog na drugo mesto snabdeveno sa posudom za odredjenu kolitinu vode. Polazi se od kaskadne lestvice bez protoka vode. PuStanjem vode ona dolazi na prvi stupanj


58

(operacija obrade 1) i ne ide na drugi stupanj (operacija 2) dok ne napuni posudu na prvom stupnju sa 5 jedinica (5 predmeta obrade). Tek tada voda pada na drugi stupanj (operacija 2) i popunjava posudu sa 4 jedinice (4 predmeta obrade), a zatim dalje do osmog stupnja (operacije 8).

-----Vreme

V8

Operac. 8. 5

S1.30. Uslovni prikaz prototne linije sa rezervoarima (bunkerima) na radnim mestima [6]. Po silasku vode sa zadnjeg, osmog stupnja, popunjene su sve posude pa Ce sa linije silaziti ona kolitina vode koja dolazi na liniju. Ako na primer uzmemo za jedinicu zapremine jednu posudu vode i svakih 2 min sipamo na liniju po jednu posudu, to znati da je takt t = 2 min. Prva posuda vode sici ce sa poslednjeg stupnja posle vremena: m

m

t c i = t x Vi+ t-i = t ( i + x V i ) i= 1 i= 1

,

gde su:

- t'ci- ciklus vremena, neophodnog za proticanje prve posude vode po svim stupnjevima do kraja,

. . .

- t - takt nalivanja vode, - i - broj stupnjeva (operacija), - vi- zapremina posude svakog stupnja.

Za dati primer veliCina Tci bide: Tci = 2(5+4+4+7+3+4+12+5).

+ 2 - 8 = 104 min,

Sto znatii da je za proticanje vode po lestvici neophodno 104 min pri ikmu'sa poslednje lestvice silazi tek 45-ta posuda, dok su prethodne

smeStene u rezervoare na pojedinim stupnjevima koje kod linija sa nezavisnim tehnoloSkim jedinicama igraju ulogu skladiSta predmeta obrade - bunkera. Vreme proticanja svake posude vode posle 45-te zavisice od du2ine 1 koju voda treba da savlada na pojedinim stupnjevima i iznosi:

Sto za zadati sluCaj iznosi: DuZha..stupPnjal_nalestuicMgovara .vreme.nu obrade.. nd odgo~ara@oj ma~inypase duZina t.ehn~lgSkogv ~ $ m e ~ - T c t jednog l predmeta obrade mo2a izraziti u vidu zbira

gde je: ti - vreme trajanja obrade jednog komada na i-toj maSini. Shodno ovom primeru skica kretanja predmeta obrade na protoCnoj liniji . . ~.. ' i:, . , .,< ... . !/ .' ilustrovana je. na. sl.. .3- 1.- . ,.

\

3

. ,

, .,

I

>

.:

D&&; vremena trajanja tehnoloSkog ciklusa prvog predmeta obrade mote se pisati u obliku:

-

gde su: m

- t = i=- 1 i

- broj.predmeta obrade na radnom mestu veci od 1, - ni - i = m - broj operacija (stupnjeva).

S1.31. Sherna neprekidnog toka. @ Vreme trajanja proizvodnog ciklusa jednako je zbiru vremena trajanja tehnoloSkog cilusa ~ctlimedjuoperacijskihvremena toi tija velitina zavisi od odnosa: '

gde su: Iri- rastojanje izmedju pozicije maSina v

- brzina toka,

odnosno:

Za drugi i ostale delove koji silaze sa linije, ne teka se napopunjavanje uredjaja sa sk1adiStima;pa je duBina trjanja tehnoloSkog ciklusa tih delova:


61

m

Tctj= i.r

=

2

ti,

i= 1

dok du2ina trajanja proizvodnog ciklusa iznosi:

Ukoliko se predmeti obrade predaju po partijama p Cjedinica proizvoda po partiji), onda du2ina trajanja proizvodnog ciklusa iznosi:

Ako se Zeli proratunati du2ina proizvodnog ciklusa za obradu nekog proizvoljnog broja komada Qi koji je manji od velitine serije q, onda se analogno dosadaSnjem izlaganju najpre proratuna duiina trajanja tehnoloikog ciklusa:

Cijim uvrStavanjem u izraz za proratun duiine trajanja vremena proizvodnog ciklusa sledi:

odnosno:

Na osnovu izloienog moie se zaklutiti da su proizvodni ciklusi kod neprekidnih prototnih linija viSestruko kraci od onih u prekidnoj proizvodnji. d'

a

3. SPNHRONIZACIJA VREMENA TRAJANJA OPERACIJA U radu neprekidnih proizvodnih i tehnoloSkih procesa skoro uvek se javlja problem neujednaCenosti vremena trajanja pojedinih operacija Sto oteiava ravnomernu vremensku opterecenost proizvodne i tehnoloSke opreme. -Pitan. sinhronizacije vremena traianja- pojedinih operacija bavi se ujednaCavanjem vremena trajagap_ojedimh operacija sa taktom linije. U opStem slueaju duiina trajanjaTEi5ena izvodjenja jedne proizvodne operacije mo2e da bude :

--

Teinja je ostvarivanje idealnog sluCaja pri Cemu vaii jednakost

---

F-=-i' J -\--

-

Sinhronizacija se @j&Sce kvcdi u dve etape, i to: ---a

u prvoj etapi projektovanja procesa (prethodna sinhronizacija) i u drugoj etapi probnog rada u proizvodnim uslovima (zavrSna sinhronizacija). .

RazreSavanje problema sinhronizacije vremena trajanja operacija bice detaljnije razjaSnjeno kod sluCajeva proizvcdnih linija obradnog i montainog procesa.

fl\

%.I.'Qhronizacija

kod proizvodnih obradnih linija

Uravnote2avanje ili sinhronizacija vremenskog opteredenja obradnih linija je znatno sloZenije nego kad se radi o mon-nim linijama. TeSkoCe leZe u Cesto potrebnim koncentracijama i diferencijacijama tehnoloSkih operacija, raznovrsnosti postupaka obrade kao i u stepenu sloZenosti strukture obradnog sistema. U opStem slutaju mogu se pojaviti tri mogucnosti duiine vremena trajanja operacije ti u odnosu na du2inu takta linije t kako ilustruje sl. 3 2 . J w ~ r n sluCaju. duZine trajanja obrade elementarnih operacija se W u u granicama: Sto govori da se radi o visokom stepenu sinhronizacije i maSina i radne snage ukljuknih u jednu proizvcdnu liniju. Ovaj stepen sinhronizacijese poboljSava kada ti teZi t. Drugi sluCaj se odnosi na podruCje:

I


ZELJENA SINHRONlZAClJA MASIN SKOG SISTEMA I RADNE SNAGE POSEBNO KADA ti tezi t

NEOPHODAN RAD NA KONCETRACIJI OPERACIJA, ANGAZOVANJE JEDNOG RADNIKA NA VISE RADNIH MESTA

63

ICI NA OSTRIJE REZIME OBRADE. UVODJENJE PRO DUKTlVNlJE OPRE' ME, BPWA ORGA NlZAClJA RADNIH MESTA. POMOCNA

A

S1.32. Sinhronizacija proizvodnih obradnih linija pri &mu je neophodno intervenisati u smislu koncentracije operacija kako bi se ti pribliiilo vremenu takta t. S druge strane, potrebno je ispitati mogudnosti a e v a n . e d n o g radnika, Eija o-lX1~~~6atko~~a~e, na opsluZivanju d d i x z e kradih operacija. TreCi sluEaj poklapa pak podrutje:

3

Sto bi znaEilo5astoju odnosu na postavljeni takt proizvodnje. U ovom slutah najpre je mogude vrSiti intervencije u pravcu&travanja reZima ~bBde'Cimese skrakuje vreme ti , zatim u v o d j e n j e ~ r o ' d u k t ~ _ e ~ r o i zoprem&tamo vo~e gde je usko grlo kao i sa poboljSanjem organiza6je radnih mesta. U nekim sluCajevima se ovo pitanje moZe reSiti uvodjenjem vedeg broja radnika ili uvodjenjem pomodnih radnika. ---.--


64

3.8.2. Sinhronizacija kod montainih linija

a

specifitnosti montainih radova uravnotehvanje montaZniili~jaje daleko fleksibilnije. ---- - -....Za - si&ro~aciju ovih - linija koriste ~ ...se ~ .- dva kriterijurna.

U'prvom se odredjuje minimalni broj radnih mesta prema zadatom taktu linije t dok se u drugom za zadati broj radnih mesta odredjuju minimalni gubici u vremenu toi .

..; . , ; - - .

-;~ . ; : , ,.., , . : . . , . .,d. ,r;--.c,;,i2, Minimalni broj radnih mesta prema zadatom taktu (kriterijum 1) , . :

,,

t

:.,: '

,;

.

,

"

Za uravnoteiavanie vremena trajanja operacija na osnovu-__. kriterijuma -koji - --Z-F r o j a element+za dati takt t Craii minimalni broj radnih -- mesta-polazi -- se nedeliivih qeracijaeakoje su poznata parcij-en tek . RedXledgFadnje elemenata mo2e se dati uproScenom shemom mre2nog dijagrama za Cije je postavljanje neophodno znati prioritet izvodjenja kod pojedinih elementarnih operacija. Ako je operacija m uslovljena izvodjenjem operacije m-1 onda su ta dva elementa na mreinom dijagrarnu povezana kao na sl. 33.a., ili pak ukoliko su

Sl. 33. Shema postavljanja redosleda elementamih operacija: a) element m uslovljen elementom m-1, b) element m i m + 1 su medjusobno nezavisni i uslovljeni izvedbom elementa m-1

-

operacije m i m + 1 medjusobno nezavisne a obe su uslovljene izvodjenjem elementarnog dela m- 1 onda njihova shema izgleda kao na sl. 33.b. Minimalni broj radnih mesta za slutaj m_aksimalnog vremenskog uravnoteienja dobija se iz izraza: ,-./-

,-,

-

-\

.

POTREBNI ELEMENT1 ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIH PROCESA

65

Kako se raCunskim putem ne dobija ceo broj, minimalni broj radnih mesta zaokruZuje se na prvu v&u celobrojnu vrednost.

+'

Za utvrdiivanie ras~oredaoperacija na odgovarajucim radnim mestima i, polazi se od poiktnog sQnjamatrjce -

Cija razvijena shema izgleda kao na sl. 34. Ako se element operacije e dodeli radnom mestu i, onda se u polje (e, i) matrice upisuje zvezdica. Ostala polja ostaju nepromenjena.

S1.34. PoCetno reSenje problema vremenske sinhronizacije montdnih linija Na osnovu unapred poznatag takta t i poznatih velifina vremena za obavljanje eleme&-iihoperacija tekza svako radno mesto i , odredjujese velif ina izgubljenog vremena toi iz izraza: toi = t - tek . -

Ukoliko se na jednom radnom mestu izvodi j elementarnih operacija onda je:

Po prethodnom utvrdjivanju minimalnog broja radnih mesta potrebno je naci ona reSenja razmeStaja operacija po radnim mestima za koja ce vaiiti uslov:

PRO~EKTOVANJE TEHNOLOSKIH

66

PROCESA

--

Kombinacije rasporeda elemenata operacija po radnim mestima u matrici treba da obezbede minimalni zbir gubitaka vremena po pojedinim radnim mestima. . -dobnm kod kojih va2i relacijai Sva reSenja seismatraju

dok d~timal~smatmono~e~enje~kd-kogxsu ra&a mesta_najravnomanije optere@na,Jasnije sagledavanje ovog problema bice ilustrovano primerom prema -podacima iz [39]. -

- -

-

e

1

2

3

4

5

6

7

8

9

tek s

9

14

7

11

16 14 19 10 26

sumo tek=l26 s

Sl. 35. P o k n i elementi za sinhronizaciju vremena na montainoj liniji; a) trajanje elementarnih operacija,b)pretpostavljeni redosled operacija

Neka je dat takt linije t = 30 s sa vremenima trajanja tehnoloSki nedeljivih elemenata operacija e i predpostavljenimredosledom ugradnje ovih elemenata kako to ilustruje uproSceni mre2ni dijagram na sl. 35. Minimalni broj radnih mesta iznosi:

na osnovu Cega se usvaja stvarni minimalni broj radnih mesta: ;


67

PoCetno reSenje uravnoteienja monWne linije izgleda kao na matrici sl .36. Neke varijante rasporeda elementarnih operacija po odgovarajucim radnim mestima date su na sl. 37. Elementame operacije uneSene su kruiicima mreinog dijagrama, a radna mesta oznaCena brojevima od 1. do 5 upisana su pored podebljanih linija koje simboliSu elemente operacija koje se izvode na jednom radnom mestu.

S1.36. Poc'etno reSenje problerna uravnoteienja linije

U varijanti V1 na radnom mestu br. 1 izvodi se elementarna operacija 1 i 2, za Cije je izvodjenje potrebno vreme: Izgubljeno vreme na radnom mestu broj 1 bide to1

=

t-(tel

+ te2) = 30 - (9+14) = 7

s.

Po ovom sistemu dat je pregled vremena ti i toi po svim radnim mestima za sve Cetiri varijante pri Cemu se vodilo raCuna da vremena trajanja radova na pojedinim radnim mestima budu uvek u relaciji:

PoSto je ovaj uslov zadovoljen kod svih posmatranih varijanata znaCi da se sva reSenja mogu smatrati povoljnim. Medjutim, za najpovoljnije treba izabrati ono koje je najpovoljnije i sa glediSta ravnomernosti opterekenja, Sto se ogleda kroz razliku ekstremnih veliCina vremena trajanja operacija na pojedinim radnim mes-

tima. Razmatranjem o razlika (timax -timin )

1

2

1 2 3 4 5 6 7 8

3

* *

4

5 ti<=t

* * *

*

*

*

9 ti 23 30 . toi 7 0

,

timaxtimin=9

*

-

26 21 26 ti= 126 4 9 4 toi= 24

-

1

2

1

2 3 4

5 6 7

*

3

5

* I

*

4

* *

8 9 ti- 23 30 26 toi 7 0 4

ti<=t timaxtimin=9

* *

-

*

21 26 ti=126 9 4 to;= 24

S1.37. Varijante vl,

1 1

2 3

4

* *

2

3-

4

5 ti<=t

*

*

5 6 7 8 9 ti 23 18 toi 7 12

* *

timoxtimin4 2

* *

30 29 0 1

* 26ti=126 4 toi= 24


69

(3 Minimalni vremenski gubici na bazi datog broja radnih mesta (kriterijum 2) Drugi naCin ura~note2avanjavremena opegcija- M. montainirn . s . v trabnja linijarna zasniva se na prethodnom ~ ~ ~ ~ ~ azatim r n se u n m operacija korak ~ - m pribb2ava k optimalnom resenju. Pretpostavirno da treba uravnotef itigE_otoEnu ---.-- m o n t a 2 n u w koja ima strukturu datu na sl. 38. i radi-.a d&vn6kaFacitetorn qi . Na osnovu prethodno utvrdjenih podataka .proraeunava se takt rada linije

sk - broj smena u toku dana, nk - broj sati u smeni, qk - stepen vremenskog iskoriScenja linije.

e

tek

1

2

tel te2

3

--------

te3

--------

j-1 te ...

j tej

Zbir tek

S1. 38. Polazni elementi za sinhronizaciju vremena nu montainoj liniji: a) trajanje elementarnih operacija, b) mrezni dijagrarn

Potreban minimalni broj radnih mesta raCuna se iz izraza:

U daljem postupku vrSi se formiranje prve varijante, tabela 16., pri temu se j elementarnihoperacija raspodeli na broj stvarnih radnih mesta Mist . Zbir vremena

e

s

70

PROJEKTOVANJE TEHNOLO~KIHPROCESA

elementarnih operacija za svako radno mesto predstavlja vremena t i , t2 ,...,ti pri Cemu maksimalna vrednost timax od svih dobijenih vrednosti za ti Cini takt linije. Ovako dobijeni takt linije je veci od stvarno proratunate vrednosti, odnosno ti(max) >tst. Na osnovu ovako dobijenog takta proratunavaju se vremenski gubici po pojedinim radnim mestima

&=!

.

-

timax)-ti,i

toi . Razlika ekstremnih vrednosti trajanja operacija na svim radnim mestima pogodna'je za orijentaciju kod formiranja daljih varijanata. Pokazalo se pxalnimmsa-jgdnog-radnag mesta prebagujus drugo oni elementi oper_a_cjje_Cijeje_ vreme a n j a t pribluno jednakopolovini razlike e - b t m n i h vrednosti vremenaa a h n i a operacija na radnim mestima, odnosnopri Cemu se izraCunava zbir

7

--

A

Uz poStovanje ovog kriterijuma kao i vodeci raCuna o redosledu operacija neka je na primer u prvoj varijanti dobijeno da je: Sada se u varijanti 2 elementarni deo operacije te('-1) sa i-tog radnog mesta prebacuje na primer na (i-1) tako da se vremena t(i- 1lII i tiII u drugoj varijanti koriguju i iznose:

Na ostalim radnim mestima vremena ti vaie i za drugu varijantu pa se prepisuju u odgovarajucirn kolonama. Po postupku kao za varijantu I, najpre se izabere takt varijante II,ti(-)lI, na osnovu Cega se proratunavaju gubici vremena varijante 11: -

toill = ti(max)ll - till, Ciji se zbir unosi u zadnju za to predvidje'nu kolonu. Za I11 i ostale varijante ponovo se utvrdjuje veliCina leip' na osnovu koje se bira pribliZna vrednost teo-q)I , koja se sa izbatenog radnog mesta prebacuje na

A

POTREBNI ELEMENTI ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

Varii

janta

RADNO MESTO

1

2

..... i- 1

Mi i

Takt timax

timax-timin 2

71

sumo toi 1

to1

to3

to2

te5

te...

te( ...)

neko drugo mogude, zatim se za radna mesta na kojima je dodato odnosno oduzeto tea-q), proraeunavaju vrednosti: t(i-n), = t ( i - n ) @ - ~ )+ feu-q)~ t(i-m)p =.t(i-m)@-l) - tea-q)~ .

Ostala radna mesta popunjavaju se zadnjim vrednostima ti iz varijante @-I).


72

Na osnovu tabelarnaregleda svih izratunatih __varijanata u w u j e s e - k o d m, t ~ i - i t g ~ . x ) ~ d i , m iminimahinia n) se te varijante usvaiaju.,kao ~ p m n e . - Z aoptimalnu varijantu formira se montaZna linija koja sadrZi konatan raspored elementarnih operacija za svako radno mesto, tabela 17.

Radno mesto

Elementi operacija

1 2

1,4,6 2,3,5,7

ti tl t2

i

j-r,j-2,j

ti

z ti = 2 tek

3.9. VARIJANTE IZVODJENJA TEHNOLOSKIHOPERACIJA (Ti\ L:'

U sklopu projektovanja tehnoloSkog procesa neophodno je poznavanje broja i redosleda tehnoloSkih operacija kao i njihovih elemenata. operacija -.mofe biti izvedena: U opStem slutaju posmatrano tehnoloSka . iz vise radnih prolaza, sa vise alata i u jednoj ili vise pozicija.

-

Koji ce naEin izvodjenja operacija biti prirnenjen zavisi od niza uticajnih faktora izmedju kojih su kvalitet obradjene povrSine, tatnost, zahtevana proizvodnost i sl. Proizvodne operacije kao i njihovi elementarni delovi mogu se izvesti u devet karakteristienih varijanata kako to ilustruje sl. 39. Svaka od pomenutihvarijanata Eini po~ jednu o d ~ m o g u c i ~ @ i n a c i joperacua a i e l e m e n G i h delova operacija. ... -..TehnoloSke -~ g.eraci-ie i e1ementammi~eJ~vi-o.pe.racijamogu~biti~uvv~~~n~:.. -

rednim ili uzastopnim, paralelnim i I* kombinovanim postupkom.

(0

Postupak redne obrade sastoji se u tome Sto svaka sledeh operacija ili njen elementarni deo potinje neposredno po zavrSetku prethodne ili po isteku odredjenog vremena.


73

Postupak paralelne obrade karakteristitanje po tome Sto se vise operacija ili njihovih elementamih delova izvodi istovremeno. Njihov poiktak ili zavrSetak ne mora da bude istovremen.

SZ. 39. Shema osnovnih varijanata obrade sa j-operacija i i-elementarnih delova.

$rafirana polja oznatavaju preklopljena vremena obrade.


74

Postupak kombinovane obrade Cini upravo kombinaciju rednog i paralelnog postupka. OpSti slutaj obrade moie da sadrii j-operacija oznaCenih sa 0 1 , 02 ....Oj i i-elementarnih delova, na primer prolaza, oznaCenih sa pl , p2 .. .pi . Radi uporedljivosti pojedinih varijanata u narednom tekstu bide date analize glavnih vremena tg i idealnih ili tehnoloSkih proizvodnosti Qi za svaku varijantu. Prema varijanti obrade 1 sve elementame i sve tehnoloSkeoperacije se izvode redno, pri temu je p2stignut-najvec>_stepen razbijenosti ili stepen diferencijacije tehnoloSkogproc_esa. --Na sl. 40. dat je ciklograii o6Fade iarijante 1 na t i E je apscisi naneSeno glavno vreme tg , a na ordinati broj elementarnih operacija i, kao i broj tehnoloSkih operacija j.

--

tg(O1)

-0

tg(02)

i,j

1

--Y

-

-

1 1

1

1

tg(pl)

Qi= 1/tg(u) tg(u)

S1.40. Ciklogram varijante 1 za jo =4, io =16

Iz ciklograma se dobija ukupno glavno vreme tg(u) potrebno za obradu jednog predmeta obrade:

gde su: tg (oj ) - glavno vreme za j-tu tehnoloSku operaciju, tg (pi ) - glavno vreme za i-tu elementarnu operaciju.

Varijanta obrade 2 karakteristitna je po tome Sto se elementarne operacije izvode kombinovano(redno-paralelno) dok su tehnoloike operacije redne, sl. 41. Na prikazanom primeru usvojeno je da se paralelno izvode po r = 2 elementarne operacije, Sto moZe biti i druktije, pa se ukupno glavna vreme tg(u) dobija na osnovu zbira maksimalnih glavnih vremena unutar paralelnih elementarnih operacija prema izrazu:

Sl. 41. Ciklogram varijante 2 za j, = 4, i,= , 16 U varijanti 3 sve elementarne operacije se izvode paralelno, dok su tehnoloSke redne. Prema ciklogramu prikazanom na sl. 42. uotava se da Qe ukupno glavno vreme za obradu jednog predmeta obrade jednako zbiru glavnih vremena najduiih elementarnih operacija u okviru svake tehnoloSke operacije, tj.: ido f g ( ~= ) I tg@i)max. i= 1 /-

Yarijqte 4 . 5 i.6 pcikazane na sl. 43. mogu se razmatrati zajedno jer su sve tri karakGristitne po kombinovanom r@osledu tehnoloSkih operacija. Od ove tri --

_1_-_---

,


76

varijante najopStijaje varijanta 5 jer su kod nje i elementame i tehnoloSke operacije kombinovane (redno-paralelne).

-

SZ. 42. Ciklogram varijante 3 za jo = 4, io =16

S1.43. Ciklogrami varijanti 4 , 5 i 6 za j o =4, io =16

POTREBNI ELEMENT1 ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSWHPROCESA

77

Iz ciklograma varijante 5 vidi se da je ukupno glavno vreme tdu) za izradu jednog predrneta obrade jednako zbiru vremenski najdu2ih redno izvedenih tehrioloSkih operacija, dok se vremena ostalih operacija uklapaju u vreme najduZe operacije.

,

Ako se prema varijantama 4, 5 i 6 paralelno istovremeno izvodi w = 2 tehnoloSke operacije, Sto moBe biti i drugatije, a pri varijanti 5, r = 2 elementarne operacije, onda se ukupno glavno vreme za sve tri varijante moZe da piSe u obliku zbira:

gdeje tg(oj)max - glavno vreme najduZe tehnoloSkeoperacije iz istovremenih

I

w - tehnoloSkih operacija. Prema ciklogramima varijanata 4, 5 i 6 dolazi se do

I

veliCina maksimalnog glavnog vremena: imax

2

tg(o~)max = i=

1

tg@l~

- za varijantu 4,

;ma/,

Og(oj)max =

2

i= 1

tg@i)max

- za varijantu 5,

- za varijantu 6, imax - broj elementarnih operacija najduZe od w - istovremenih tehf g ( o ~ ) m a x= lg@i)nlax

noloSkih operacija, tg(pi) -,glavno vreme obrade i-te elementarne operacije najduZe od w-istovremenih tehnoloSkih operacija, tg(pi)max-vreme obrade najdute elementarne operacije iz r-- istovremenih operacija, koja je najduta u w- istovremenih tehnoloSkih operacija. .- .

Takdje B i varijante 7.8 i 9 mogu proanalizirati zajedno jer re kod svih / tehnoloSke ,' operacije izvode paralelno, sl. 44. Ukupno glavno vreme za obradu .,-/

jednog predmeta obrade jednako je glavnom vremenu obrade najduie tehnoloSke operacije, tj.: pri Cemu su: inlax tg(oi>nlax =

2

i= 1

tg@i)

- za varijantu 7.

, ,


78

imaL

- za varijantu 8 ,

fg(oj)max = 2 tg@i)max i= 1

- za varijantu 9. ts(oi)mx= tg@iImx Za sve varijante mogude je definisati tehnoloSku ili idealnu proizvodnost na osnovu poznavanja ukupnog glavnog vremena, tj.: 1

>\I . .,,,

S1.44. Ciklogrami varijanti 7, 8 i 9, za jo = 4 i io = 16.

Goredjivanjem prikazanih ciklograma posmatranihv_ariianti uotava se, da se primenom kombinovanih ...-_ i paralelnih - variJanata ~ o s t i i eveca koncentracija 3peraciia,-tLpo_stiie... -se. istovremena ...,. .. ... - i z v ~ i e _ p j e d I n i helememmih .. opera.cija ~ n u ~ ~ _ o d g a ~ a ~ u C i h ~ ~ ~ ~ ~ h ~ .o pistovsmeno e r a ~ a.~-. ~izvrSenje . ~-- k a o .. vise ~. . i . k%holoSkih operacija jednog tehnoloikog procesa. -

I' Sfegen & l koncentracije je_razlitit za razne vr~gobrgi, p a i za /--" azlltite varckte. Povedanje b;og stepena je od/pivGrema devetoiyarijanu! U stom smeru se odvija i m a n j e tehnoloSke - - pGizvodnosti.

Stepen tehnoloSke koncentracije usko je povezan sa konstrukcijom i svim :ksploa@cijskim karakteristikama maiina, alata i pomocnih pribora. Povecanje


79

stepena konwtracijeqeracija po pravilu dovodi do uske specijalizacij# proizvodne opreme. Cesto su za ovakve sluCajeve neophodna dodatna inyesticiona ulaganja pa je uvodjenje novog tehnoloikog procesa onemoguceno. @ Iz tih razloga kod izbora stepena tehnoloSke koncentracije nije uvek opravdano ici na maksimalnu proizvodnost, vec je neophodno utvrdjivanje kompromisa izmedju vrste tehnoloSkog procesa, kolitinskog i vrednosno/g proizvodnog programs, proizvodnosti, stabilnosti proizvodnje jednog proizvoda u toku vremena, mogucnosti izmene tehnoloikog procesa, itd.

&dnlozic10~~

.

.

Pri izvrienju bilo kakvog tehnoloikog procesa moguca je primena svih devet varijanti obrade, ali su ipak za potrebe metalopreradjivatke industrije sve varijante neprimenljive. .~. ~_ . .. . --Prema [37] pri obradi predmeta obrade na malinama ;p-eiiodiCnbg dejstva vecinom dolazi u obzir jedna od prve tri varijante, pri Cemu treda samo u slutajevima kada se finansiranjeredosledaelementarnih operacija ne javlja kao tehnoloiki neopravdano. Primer za varijantu 1 ~redstavljaobradclaai . univerzalnom strugu jednim alatom za. -varij* .~ . 2 obrada narevolvg-skomstrugu !'gi jedn~vretenom~~automatu.,.. dok kao primer varijante 3 moie da p s l u i i obrada na vir;esecnom strugu.

'

,

-

~~

~

:

\

.-'

'

&JJs~anekii spec_'@&i.j-qlnopozicionih . maiina ~. .perioditnog . dejstva (na-primer-specijalna devetovretena glodalica za obradu povrSina postolja struga ili trostrana agregatna buiilica ii 73 vretena za buienje bloka motora) radi se po irarijanti 6 ili 9. ~

;.

_

.

,

Varijante 4, 5, 7 i 8 ne m~~_s-~_o_stvariti_pri.obradi na jednopo~icion~im m a h a m a periodi6nog dejstva, jer je na njima nemoguce istovremeno izvodjenje paralelnih i kombinovanih tehnoloSkih operacija, dok je na jednopozicionirn maSinama agregatnog tipa neracionalno da se elementarne operacije izvode redno odnosno kombinovano. Kod obrade na jednopozicionim maSinama neprekidnog dejstva, broj mogucih tehnoloSkih varijamti je ogranikniji nego kod maiina perioditnog dejstva. Naime-varijante 1 , 2 , 4 , 5 , 6 , 7 i 8 nemoguce su za maSine neprekidnog dejstva, p@to r.dnoi.kombinovano izvodjenje elementarnih operacija nije u saglasnosti sa neprekidnoSCu tehnoloikog procesa i maiina se timepretvara u maSinu periodiCnog dGs6a. Od varijanata 3 i 9 koje ostaju za ove maiine deveta se ne moiekoristiti za jednopozicione vec samo za viiepozicione maiine.

9

2 Kod obrade na viSe~ozicionimm obrada se vrSi paralelno u nekoliko r no rasporedjenih radnih pozicija, nezavisno od broja operacija na koje je podeljen tehno1oSk.i proces. Sve elementarne operacije odgovarajude tehnoloike operacije na svakoj poziciji maiine izvode se takodje paralelno. Medjutim, moguci su i slutajevi da se na pojedinim pozicijama 'kod maSina perioditnog dejstva elementarne operacije izvode redno ili kombinovano. Na taj se naCin predmeti


80

obrade na viSepozicionim maSinama perioditnog dejstva pri paralelnom i kombinovanom agregatiranju obradjuju u nekim slutajevima po 3., 7. i 8.,a uglavnom po 9. varijanti, dok kod viSepozicionih maSina kontinualnog dejstva samo po varijanti 9. ViSepozicione--maSine perioditnog-dejstva su na primer Sestovreteni automat pr!premljen za obradu klipa motora s unutraSnjim sagorevanjem sa preklopljenim svim ~ z d ~ n ii m popretnim operacijama (varijanta 9), dvostrana horizontalna buSilicaza izradu otvorazapodmazivanje na klipu motora (varijante 7 i 8), dvostrani automat perioditnog dejstva za glodanje zuptanika sa prethodnom i zavrSnom obradom zubaca (varijanta 3). .. .

Na osnovu izlo2enog sledi zakljutak da kod projektovanja tehnoloSkih procesa nije dovoljno poznavanje samo maSine na kojoj ce isti biti izveden veC je neophodno pravilno odabiranje tehnoloSke varijante za koju Ce maSina biti pripremljena. --

(?\

'

3.10. VREMENSKI NORMATIVI U STRUKTURI PROCESA

TEHNOLOSKOG -.

1

Problematika tehnickog normiranja radova predstavja va2an i sloBen sastavni elemenat tehnoloSke pripreme proizvodnje. Sdavanje normativarada dovodido skracivanja rokova tehnitke pripreme proizvodnje novih proizvoda, Sto je od interesa za Stednju sredstava u fazi osvajanja projektovanih kapaciteta a posebno za kasnije faze. Osnovni zadatak-tehniekog normiranja sastoji se -u -utvrdjivanju -4 odgovarajucih mera r e m g d j u--kojima --je_p o ~ b n ov a Z ~ vremenska - now-a-fli norma vremena.

--

U uS1Ov@a metalopreradjiva&e industrije -- --- vremenske-norme se vezuju za proizv~dnu~peradj~koj~ini osnoyni-element u sklopu jednog proizvodnog . w s a . Prema Siroj literaturi struktura vremenske norme jedne proizvodne operacije prikazuje se u obliku: .-

gde su: tki - komadno vreme bez pripremno zavrSnog vremena, tg - glavno vreme obrade, tp - pomocno vreme, tor - vreme za organizaciono opsluiivanje radnog mesta,


81

tt - vreme tehniCkog opsluZivanja radnog mesta, i to1 - vreme za odmor i liCne potrebe radnika. ObiCno se zbir vremena tor, tt i to1 oznahva kao dodatno vreme td , odnosno: ,td = tor

c--

-

+

tt + toll.

,(>\ Kada se radi o masovnoj proizvodnji u kojoj se koristi automatska - - proizvodna gr_ema onda se elementi dodatnog vremena procentualnopovecavaju u funkciji glavnog i pomodnog vremena prema izrazima: -

pa je dodatno vreme:

Za serijsku prozvodnju sva tri komponentna vremena tor , tt i to1 proporcionalna su osnovnom vremenu (tg + tp), pa se dodatno vreme izratunava iz izraza:

Za uslove maloserijske i pojedinatne proizvodnje dodatno vreme se dobija iz izraza:

gde je: K - procentualno povedanje~~no_~.no~~eraena~na~~a~un~~organ~acijs tehni~Gh -- gu@@a%o 1odmor.i.liCnepotrebe radnika.. Pomenuti organizac.ono-tehniCkigubici At i Aor obuhvaceni su vremenom Y potrebnw za otklanjanje sitnijih zastoja, vremenom za otklanjanje smetnji oko loma alata ili manjeg kvara masine, pogonskih smetnji, nadoknade pogunskih sredstava i alata, kontrole, razgovori sa rukovodiocima, CiScenje i podmazivanje i sl. Procentualne vrednosti vremenskih gubitaka At + Aor za razne vrste radova date su u tabeli 18.


82

(&b&i-oz-na&ni sa Aol koji se ne mogu izbeci sw_uglarnom nezavisni od tehnoloSkog procesa pa se ocenjuju kao stalan procenat radnog vremena. .Gubici koji nastaju zbog neopreznosti, hotimiCno ili krivicom radnika ne ulaze u vremenske gubitke. Kod proraCuna normativa vremena unagred se zna veliCina serije q pa je za tu velitinu serije potrebno ukupno pripremno zavrSno vreme tpzu svesti na jednu operaciju, odnosno:

Tabela 18. Redni broj 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

9.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

At

Vrsta radova Bravarski radovi Montafni ruCni radovi Montafni radovi sa uredjajima Radovi na buS~licama Radovi na univerzalnim strugovima Radovi na horizontalnirn buS~licama Radovi na vertikalnim strugovima Radovi na glodalicarna Radovi na rendlsaljkarna Radovi na vertikalnim rendisaljkama Radovi na brusilicama Radovi na revolver strugovima Radovi na autornatlma Radovi na presama (prosecanje, probijanje) Slofeni radov~na presama (IzvlaCenje, presovanje Radovi na kovaCkirn CekiCima

+ Aor u %

4-8 5-25 3-8 4-10 5-12 6-15 4-15 5-12 5-10 5-10 6-12 8-20 25-40 3-5 4-8 8-15

Na osnovu izloZenog opSti izraz za proratun ukupnog komadnog vremena za bilo koji tip proizvodnje moZe da se piSe u obliku: I

-tpz---+

Ilk =

tp

+ tg +

tk

td.

-/

Kalhlacije vremenskih normi treba da potnu joS u konstrukcijskom birou gde se formiraju monta2ni crteZi i specifikacije njihovih sastavnih elemenata, tj. monta2ne sastavnice. Na osnovu monta2nih sastavnica moie se izvriiti selekcija sliCnih delova koji se mogu zajednitki obradjivati. To znati da konstruktor ved u fazi konstruisanja treba da vodi ratuna o maksirnalnoj primeni standardnih i tipiziranih elemenata Po tom principu se'inicira stvaranje grupne tehnologije proizvodnje srodnih elemenata, pa i bez samog proraeuna pojedinih komadnih vremena, konstruktor je utinio mnogo u cilju skracenja vremenskih normativa.


83

Detaljne analize i proraCuni vremena vrSe se u biroima za normiranje uz koriScenje detaljno razradjene tehnoloSke dokumentacije.

@ .vre~metrajanjapoje$+ihger$$ijri.moZe.seutvrditi po ui kara&reristiEne metode, tj. na osnovu ... . amet~de . rio'$Yativ.d,~metode~uporedjiv+ja ....-i metode . snimanja. ~~

~,

ai) Osnovna -- - --. .. - metoda . odredjivanja vremegkih n o m u mmlopreradjivatkoj industriji uglavnom je prema.postoj.ecim~normativima. .Vremenski noqativi se 'formiraju io;blil&-hbela, grafika i nomograma.

Vremenski normativi se formiraju na bazi preporuka i iskustava a kasnije se sistematski podvrgavaju proverama i korekturama.

bl\~etod~-ugpredji\lanjasastoji se e p&edjivanju normativa vremena u uslovima pojedinaCne i maloserijske proizvodnje i to uglavnom za radove relativno G----E ~ F i a j i n J a . Prilikom razrade normativa vremena za uslove pojedinatne i maloserijske proizvodnje treba se orijentisati na tipitne operacije, na tipitne tehnoloSke procese, kao i na tipihu organizaciju rada i radnog mesta. Iz tih razloga norme odredjene po ovom metodu predstavljaju tzv.ppiCne __ ... _ --normel TipiCne norme se odredjuju na osnovu klasifhcije predmeta obrade po g w a m a u skladu sa karakteristikama ili sliCnoScu konstrukcije kao i tehnoloSkog place% Iz svake grupe se bira reprezentant tzv. tipieni predstay@..]~a reprezentanta se definiie optimalan tehnoloSki proces za koji se odredjuju detaljne vremenske norme.

.

Za svah&i~_~ouvgd. koji je van reprezentanta vremenska norma-.se __..- - _ ... ..- . odredjuie uporedjiv.mjem.s.a.reprezentantom.

X

I

C) Metoda odredjkanja vremenskih normativa na osnovu prouEavanja ~ d n o g vremena -- --snimgnjem, predstavlja najprecizniju i najzametniju metodu. U tu svrhu je p3rebno raspolagati visoko struCnim normircima koji mogu da koriste specijalnu instrumentaciju za registrovanje. Ova metoda je posebno interesantna za tipove veljkoserijske i masovne proizvodnje. ,

Vreme --. potr_ebnoezapfipem+je i rasprern~.n~radr!_og.. mesta pred~tavlja priprgno-zavrgno vreme .. I odnosi se na wlu seriju. VeliCina pripremno-zavrdnog vremena defmiSe se tehnoloSkim procesom, sloienoScuposla, uveibanoScu radnika i stepenom organizacijeproizvodnje. Bitno je napomenuti, da se organizaciji pripremno-zavrsnih radova ne poklanja skoro nikakva painja i da su retki primeri racionalizacije tih poslova. tih razloga se i daje vrlo g e b o , osenjivanjem. Dobro je ovo vreme preciznije definisati i pronaci mogucnosti za njegovo skracenje. ~


84

& Pripremno-zavrSni radovi obuhvataju sledede aktivnosti:

upoznavanje dokumentacije, podizanje materijala, alata i pribora sa skladiSta, pripemanje radnog mesta (namegtanje, proveravanje, uCvrSCivanje i skidanje alata i pribora, premeStanje pojedinih delova i uredjaja, i sl.), izrada probnih komada, predaja gotovog proizvoda, vracanje alata i pribora u skladiSte, raspremanje radnog mesta do poCetnog stanja.

> Glavno vreme tg Pod glavnim ili efektivnim vremenom izrade, podrazumeva se vreme utroSeno na neposrednu promenu predmeta obrade. Glavno vreme izrade kod razliCitih tehnoloSkih procesa troSi se za: promenu oblika i dimenzija predmeta bez skidanja strugotine (kovanje, presovanje, valjanje, savijanje i sl.) ili sa skidanjem strugotine (struganje, buSenje, glodanje, bruSenje i sl.), promenu oblika i dimenzija predmeta ruCnim i mehanitkim alatima (setenje, zakivanje, buSenje elektritnom buSilicom i sl.), promenu strukture i svojstava materijala u termiCkoj obradi (kaljenje, Zarenje, normalizovanje i sl.), promenu spoljaSnjeg izgleda predmeta i njegovih povrginskih svojstava (poliranje, glaCanje, galvanizacija, bojenje i sl.), raspored ili mesta spajanja delova u okviru sklopova ili podsklopova (sastavljanje, lemljenje i sl.). 9"

',-.-> .-

9"' ZnaCi a j ~ g l a ~ _ n e v x e m ~koje-se~~soSine~_radddbilo.daa ~n~~.a. je ruCni.ili majins_ki,-Za razliCite tehnoloSke procese glavno vreme se odredjuje na osnovu . - -tabela, dijagrama i odgovarajucih formula.

Pjavno. vreme,~-uokviru vre-menskog normativa, je jedino korisno vreme i moie se smanjiti uglavnom kroz pooStravanje rezimskih parametara rada.


85

@ PomoCno vreme tp

PomoCnim vremenom se naziva vreme potrebno za obavljanje pomocnih poslova koji omoguCavaju izvodjenje tehnoloSkih operacija. Pomocno - vreme-je obiho rutm,mnoZe biti ima_Shsk. Rutno pomoQo vreme se odredjuje pomocu unapred odredjenih normativa tabelarno sredjenih, dok se maSinsko pomdno vreme najkSce odredjuje pomoCu formula. PomoCna vremena su potrebna za izvodjenje sledecih aktivnosti: nameltanje, skidanje, stezanje i otpuStanje predmeta obrade, razna kontrolna merenja, ukljutivanje i iskljutivanje masine, promena reZima obrade u toku rada, primicanje i odmicanje alata, zamena alata (van pripreme), regeneracija alata, prazan hod alata ili maSine i sl. Smanjenje pomoCnog -vremena postiZe -ss-dobrom razradom tehnoloSkog process, dobcom organizacijom radnog mesta, kao i sistematskim proutavanjem polg-e-ta radnika._ --

Dodatno vreme td

;

Detaljna objaSnjenja vezana za dodatno vreme data su na potetku ovog poglavlja. '3jQ"q

3.11. EKONOMICNOST VAIUJANATA TEHNOLOSKIHPROCESA ezultate poslovanja jednog proizvodnog sistema -karakteriSu uzajamna -----. ,medjusobna uslov1jenost, koje se uprojceno mogu p.lkazati shemom: __-..____---..-..-L ..-I.

F

AKUMULATIVNOST (RENTABILNOST) J. T

EKONOMICNOST J.

T

PRODUKTIVNOST

Ne mo2e se zamisliti akumulativno odnosno rentabilno poslovanje jednog proizvodnog sistema, proizvodnog i tehnoloSkog procesa, a da se istovremeno ne postfie odgovarajuci stepen ekonomitnosti. Utvrd-jivanje ekQnomb%nrtt_Doledinih-rijanata tehnoloSw procesa .kpji .obuhya.taiu-- troSkove 2iyv_og.i -zasnivase na analhi troskova proiz~.odnje. opredm&nog r.ad.a. NajteSce primenjivani natin odredjivanja troSkova proiz--. - -vodnje T jedne serije od q komada mo2e se pisati u obliku: . . ~. .. , + $ - . ~ ~ ~ ~+dne : t ~ink, ~' /T i..= . . A~-. gde su: A - troSkovi zavisni od broja uradjenih komada, B - konstantni troSkovi. .TroSkovi-proizvodnjesvedeni na jedan proizvod T i dobijaju se deljenjem prethodnog izraza sa brojem komada u seriji, tj.: -'

Sa grafitkog prikaza T = f(q) i T1 = f(q), (sl. 45.), vidi se da sa povecanjem broja komada u seriji jedinitni troSkovi opadaju po hiperboliCnom zakonu. T1 din kom

T

-

din

I

>

I

0 B

q kom

S1.4.5. Promena troSkova proizvodnje T i jedinitnih troSkova T1 sa promenom broja bmada u seriji q

Ovakav pad jedinitnih --troSkoya projzvodnje ne moie 'da se o c e n u j ~za proizvoljno veliki broj komada u seriji q v & s h o do odredjene serije q l k@vaZi za-j&u --. obradnu jedinicu. Za veck serije neophodno je angaiovanje sledece --A


87

obradne jedinice koja uvedava vrednost konstantnih troikova a tehnoloSki proces se osposobljava za prjjem serije od q2 komada, itd. (sl. 46.).

Sl. 46. Promenu troikova proizvodnje prosirenjem tehnoloSkog procesa sa

din

7

q kom

Bl'

S1.47 Uporedjivanje varijamta tehnoloikih procesa


88

.pr.ocesakod bjjih.~u.mqguCn_o sti upogledu -.Za .-. . ..r . .u- n e vanjante tehnoloSkih _ serijnosti proizvodnje razlitite, neophodno .je .utvrditi ekonomski najopG daniju varijantu. Tako na primer pri obradi serije za interval 0
A"

Srafirana povrSina La pokazanom dijagramu daje pregled minimalnih troSkova na osnovu kojih je uoCljivo i sagledavanje najekonomitnije varijante sa glediSta serijnosti proizvodnje. Interesantno je uoCiti da pri uporedjivanju I i I1 varijante, I je ekonomitnija i za serije u intervalu q3
U prethodnimkrazima konstanta B obuhvata sve troSkove nabavke kao -- ..-.i troSkove pripremanja i raspremanja proizvodne opreme. Koeficijent A ukljuCuje cenu koStanja finalnog ~ ~ v i i a ~ , ' - ~ r e d r'proizvodne ioSt i neproizvodne radne snage, troSkove rashoda vezane za amortizaciju i remont opreme, odr2avanje . objekata, troSkove energije, svih vrsta standardnog i specijalnog alata, pribora itd. Rashode nastale u okviru pogona moguCe je izraziti procentualno u zavisnosti bruto liCnih dohodaka proizvodnih radnika. TroSkove _obuhv@ne -k-. -o e- f i c ~ n t o _ m _ . . ~ ! ~ ~ ~ ~ o . r ~ o ~ ~ ~preko ~ ~ ~ tizraza: ~*~m~~e.i~..~_~~iti. . TW ~ p r ( l rO OQ) ,--

YA-=

L_-

~

..+x

"

gde su: Tfp- jediniCna cena koStanja finalnog proizvoda, Kpr- bruto liCni dohodak proizvodnog radnika, Tr - zbir troSkova rashoda ili dodatnih troSkova procentualno izra2enih od vrednosti Kpr. JediniCna cena koStanja finalnog proizvoda ukljutuje cenu materijala i vrednost obrade, pri Cemu u cenu materijala neulaze troSkovi otpadnog materijala. Procenat dodatnfi troskova se drgljuje na- bazi kvartalnih obraCuna odgovarajuceg pogana-i uglavnom su zavisni od uslova-proizvodnje (serijnosti, opremljenosti i veliCine pogona, stepena automatizacije, organizacione strukture, itd.). A___--

Ovakav metod utvrdjivanja optimalnog tehnoloSkog procesa je jednostavan i pregledan, ali izra2avanje pogonskih dodatnih troSkova u procentima od liCnih dohodaka proizvodnih radnika (Cije se vrednosti prema sovjetskim autorima kreCu Cak od 150 - 800%), ne daju mogucnost sagledavanja najrealnije ekonomske situacije.


89

Iz tih razloga prethodno dati metod proratuna ekonomitnosti tehnoloSkog procesa nije najpogodniji i moie se koristiti pri pribliinim testovima kalkulacije troSkova.

dell, c,

P

<

.. .

'

o

4.i'

Elementarni metod proraCuna ekonomiCnosti tehnoloSkih procesa TaCniji metod proraCuna ekonomitnosti varijanata tehnoloSkih procesa predstavlja elementarni metod ili metod direktnog proratuna svih elementarnih troSkova. Ovako proratunati troSkovi proizvodnje predstavljaju tzv. tehnoloSke troSkove oznaCene sa Tt .

U opStem sluCaju tehnoloSki troSkovi se mogu izraziti u obliku zbira:

gde su: K1 - bruto liCni dohoci proizvodnih radnika, K2 - bruto liCni dohoci reglera, K3 - troSkovi prouzrokovani potroSnjom elektritne energije, K4 - troSkovi od pomocnih materijala (maziva, sredstva za hladenje i podmazivanje), K5 - troSkovi amortizacije i odriavanja svih vrsta univerzalnih i specijalnih reznih alath, K6 - troSkovi amortizacije i remonta univekalnih i specijalnih mernih uredjaja, K7 - troSkovi amortizacije opreme i instalacije, K8 - troikovi remonta i nlodernizacije opreme i instalacija, K9 - troSkovi remonta i amortizacije univerzalnih i specijalnih pribora, K10- troSkovi amortizacije i odriavanja prostorija, Kl1- dodatni troSkovi reiijske radne snage (u SSSR-u, iznose 35%40% od K), K12- troSkovi polaznih polufabrikata. "

Ovakav pristup proratuna tehnoloSkih troSkova publikovan je u najnovljim radovima sovjetskih autora.


90

Pri utvrdjivanju ekonomitnosti varijanata tehnoloSkih procesa kod kojih se radi o uvodjenju izmena u organizacijskoj strukturi proizvodnih radionica ili pogona ili pak o izmeni strukture reiijske radne snage (novi inienjerski i drugi tehniCki kadrovi potrebni pri uvodjenju autornatskih linija, maSina sa programskim upravljanjem i sl.) neophodna je intervencija na korekciji dela troSkova K11 . Pri izradi proizvoda na osnovu vise varijanata polufabrikata, neophodne su korekcije na delu troSkova K12 . Ova velitina za odredjeni proizvodni program uglavnom zavisi od mase i cene ulaznog materijala kao i zahtevane tatnosti i metode izrade ulaznog polufabrikata. Elementarni metod proratuna predstavlja osnovni metod utvrdjivanja ekonomitnosti tehnoloSkih procesa za sve odgovorne slutajeve a posebno masovne i velikoserijske proizvodnje. Kod manje odgovornih slutajeva, kao i za nivoe maloserijske i pojedinatne proizvodnje ovaj metod se primenjuje uz evidentiranje grubljih nomativa utrosaka. Ovakav pristup proratunu troSkova tehnologkih procesa primenljiv je na sve tehnologke procese mehanitke obrade, tehnoloSke procese livnica, kovaCnica, preseraja, termitkih i transportnih postrojenja a takodje i za sve nivoe serijnosti proizvodnje. -7 @ 3.12. PROIZVODNOST TEHNOLOSKOG PROCESA

Proizv~~ehnoloSkog~roc.esa ogl~edase~hoz probvodnost odgovarajude maS-@e i mo2e se graziti posebno za zavrgnu, a posebno za grubu obradu. Za zavrgnu obradu proizvodnost se obitno izraiava kolitinom obradjenih proizvoda - u jedinici vremena dok se za grubu obradu kao merilo proizvodnosti uzima teZinastrugatineskinute _u.odredjenom vremenu. Odmah pada u oti da je ovako izraZavanje proizvodnosti uglavnom karakteristitno za obradu rezanjem. Sire primenljiva je prvo pomenuta, odnosno kolitinska proizvodnost, jer se pored proizvodnosti maSina u obradi rezanjem moie primenjivati i za preserske, kovaCke, IivaCke i sl. masine. _Pgd koliCinskomproizvodnoS~u .--jedne maSine 1-odrazumeva se-Wk-na njoj-obradjenihproizvoda u jedinici vremena. U daljem izlaganju, razmatranja se odnose na .koli6in~.ku_.proizvodnost. U cilju ocenjivanja stepena savrSenosti konstrukcije kao i eksploatacijskih karakteristika jedne maSine uvedena su tri vida proizvodnosti:

- idealna ili tehnoloika proizvodnost,. QT - teorijska proizvodnost i Qe - efektivna ili stvarna proizvodnost. Qi


91

.@-1dealna proizvodnost Qi predstavlja onu proizvodnost koja bi se postigla bez prisustva bilo kakvih vremenskih gubitaka, odnosno kada bi jedini vremenski utroSak l6lo -glavno vreme tg. Idealna ili tehnoloSka proizvodnost mo2e se izraziti odnosom.

@ T~~r_i&a,,,p~~vodnost.Q~ predstavlja onu proizvodnost kod koje se kao vremenski utroSak uzima osnovno vreme saCinjeno od glavnog tg i pomocnog vremena tp, tako da se dobija:

-~ ~-

~.

-

~

1 ]QT = -. t -! L .t 8 + ..P~

Na osnovu izraza za Qi i QT uoCava se da je kod marina pojedinatnog dejstva QT
i smenom u izraz za QT sledi relacija:

u kojoj uvodjenjem smene:

sledi:

YeliCina a, karakteriie stepen kontinualnostj r q d a ~ e d n emaSine s- Cijim p e C a n j e m . , uz . o d g e C ~ @ ~ - s iiFiisiove, tanf marina posfaje>mlzvodnija a takodje. i savrrenija. PoSto ii~zadnjeg~ilz;r~aza sledi'dajei

:.

~

.o

'


92

Sto se vidi i iz uvedene smene za qn , to je evidentno da stepen tehnoloSke neprekidnosti zavisi od odnosa pomodnog prema glavnom vremenu. Sa povecanjem ovog odnosa, qn naglo opada, kao Sto ilustruje sl. 48.

S1. 48. Funkcionulna zavisnost qn = f(tp ltg ) Na osnovu funkcionalne veze tin I

=

f(tp /tg ) vidi se da je za: - -

t~ > t~

tln > 0,51

tg = tp I tg < tp

tln = 0,5,

if(,:;-,-,, ' , . T , , v - -- ~ --~ ~

'

tin < 0,5.' - -

.

. .

-

~

Kod maSina.pe+bdi~~g dejstva veliCina t]n = 1. Na osnovu izloienog mogu se izvesti sledeci zakljuCci: I. Kod maSina kontinualnog dejstva, za tin = 1, QT se povecava linearno sa skracenjem glavnog vremena tg , o d n o s n o s a povecanjem idealne proizvodnosti Qi . 2. Kod maSina kontinualnog dejstva kod kojih je radni ciklus veci od tehnoloSkog, odnosno gde je tp>tg , postoji nepokriveni viSak pomocnog vremena Atp, pa se povecanjem idealne proizvodnosti Qi ne povecava teorijska proizvodnost QT .

POTREBNI ELEMENTI ZA PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA

93

3. Kod maSina perioditnog dejstva, povecanjem idealne proizvodnosti Qi pri tp = const, povecava se i QT jer je QT = Qi q n, ali se smanjuje qn , jer vafi ranija relacija:

-1Pri skradivanju pomodnog vremena tp i povecanju idealne proizvodnosti za istu vrednost, teorijska proizvodnost ne raste proporcionalno sa Qi vec se javlja relativni pad teorijske proizvodnosti za velitinu AQT , sl. 49. Sa grafika proistite da se QT asimtotski pribliiava maksimalno mogucoj teorijskoj proizvodnosti QTmax kao limesu, tj.:. Q M =~lim Qi-

>OD

Qi

l+Qi.tp

Am

Sl. 49. Pad teorijske proizvodnosti QT =f(Qi,.

1, --

tp

Qi

usled nelinearnosti veze

'TNa osnovu oblika krivih datih na sl. 50. vidi se da pri istoj vrednosti Qi I

dolazi do povdanja QT uz smanjenje pomocnog vremena tp , Sto znati da QT raste sa porastom velitine vn , pa je prema tome najveda teorijska proizvodnost QT kada qn te2i jedinici, tj.:

Iz izlofenog sledi da sa povecanjem Qi uz tp;t

const ili povecanjem q.h uz Qi = const, sl. 51, za svaku maSinu postoji granitna vrednost QTmax. =


94

Ukoliko se istovremeno povecava Qi i qn moie se pokazati da teorijska proizvodnost teii beskonaCnosti:

8

tp 1 >tp2> .........tpi

,888 ,8888

#8

tpi

tp2 tp 1

> Qi

S1- 50. F'fomena Q'l" u funk~ijiQi za razlitite vrednosti tp

tpl >tp2> .............

t pi

ipz tp'

Sl. 51. qn u zavisnosti od Qi za razlitite vrednosti tp


7'

7

2

,

95

1 :

\\

6'Iz pojmova idealne i teorijske proizvodnosti proistiik i pojam efektivne ili stvarne proizvodnosti maSine Qe . B Efektivna proizvodnost se dobija kada se uzmu u obzir ciklusni vremenski gubici obuhvaceni pomocnim vremenom tp raz1iC:ito od 0, kao i vanciklusni vremenski gubici tv razlieito od 0, ko.ji se mogu izraziti zbirom:

gde su: t 1 - gubici od pripremno-zavrSnog vremena, t2 - gubici za zamenu alata, t3 - gubici za podmazivanje maSine,

tn - gubicioko dodatnog vremena. Izmedju teorijske QT i efektivne proizvodnosti Qe postoji veza:

gde je - ukupni stepen iskoriScenja maSine koji karakterik eksploatacijska svojstva jedne maSine i predstavlja meru u kojoj se projektovana proizvodnost jedne maSine stvarno koristi. Kako je: QT = Qi-qn,

to sledi:

Kako je ?F, = Q ~ I Q T sledi da ce se qu povedavati sa smanjenjem vancikluskih gubitaka tv .VeliCinaukupnogstepena iskoriSCenja za metalopreradivatke alatne maSine krece se u granicama:: I = 0,60 do 0,95! -.-- -

__--

S1. 52. Bilans proizvodnih gubitaka

Proizvod stepena iskoriScenja tfn i tfu karakteri~sestepen_.pr~iziz~.nosti maSine rip.. koji .. predstavlja odnos efektivne i idealne proizvodnosti, tj.: -

VeliCina stepena proizvodnosti tfpkarakteriSe stepen savrlenstva konstrukcije maSine i njena eksploatacijska svojstva. GrafiCki prikaz bilansa proizvodnosti i proizvodnih gubitaka jednog tehnoloSkog procesa ilustruje s1.52.

SHEMATIZACIJA PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIH PROCESA 4.1. SHEME POGODNE ZA UPOREDNU ANALIZU PROCESA K r o z m u tehnoloSkih postupalg j. tehn~loSkih.. . karata definiiu se dgovori na p i t a n j a x x----.L o..L - -gde - 2n a- Cem.u,.i .ko treba..-~Kizvrti odredjenu oEaciju u~-06kvirutehnoloSkog procesa. Pored ovoga potrebno je-definisati i redosld'tokovaotjrade~sob~i^fom~ ria- medjusobne odnose proizvodne opreme, transporta i kretanja radnika. i ~ k ~ k d j a j l l f d ~ s l e d . - r a dkoje nji u toku formiranja gotovog proizv~.da. treba obaviti -_- . . ... .. . . . ~

f--

,_.-

Tokovi radnji obuhvataju aktivnosti: obrade (0), transporta (T), kontrole (K), Cekanja ili zastoja (Z), skladiStenja (S) i istovremeno vise vezanih obrada (VO), za koje su usvojeni simboli prikazani na sl. 53.

S1.53. Simboli pojedinih radnji


98

-

QObrada sastojl u f u--i t- k k , m-ehanjCkim ili hemijskim promenama . -se /-7 materijala u cilju medjusobnog spajanja predmeta obrade ili pripreme za sprQvodjenje neke od radnji prikazanih na prethodnoj slici. To znaei da se obrada ne poistoveduje sa tehnoloSkom operacijom s obzirom da tehnoloSka operacija mote da ukljuti aktivnosti odlaganja, kontrole i sl. 1 33Tran-1ort - predstavlja a n p kojoj_se jedan p r e d m e t p r e s a j e d n o g mesta na drugo, sem kad to premeStanje ne predstavlja deo postupka rada, ili kad-to obavlja Sam radnik u sklopu neke druge radnje. Pod kontrolom se podrazumeva radnja kojom- se utvrdjuje ili ispituje kvalitet ili kvantitet predmeta -. obrade. H

-

D Cekanje, zastoj ili odlaganje predstavlja radnju tekamja na izvrSenje sledece operacije. Odlaganje se vrSi neposredno pored radnog mesta.

SkladiSknjejezadrZavanje prouvoda u skladiStu za dute ili krace vsme. u.- --Radnje pre i posle skladiStenja -prdstavljaju radnje transporta. d

@ q Medjusobno vezane obrade predstavljaju viSe istovremeno izvrSenih obrada od strane istog radnika i u okviru jednog radnog mesta.

Tokovi se prikazuju prikladnim shemama, dok se u okviru njih odgovarajuce radnje oznatavaju prikazanim simbolima. Tokovi procesa definiSu teeenje obrade pojedinih komponenata - - po redosledu, njihovo sklapank, kao i tok sklipanja finalnog proizvoda. delova, od

-urivanje u proces 1 tok monta2e. 7

. .

- -

-

--- -

Prikazivanje tokova proizvodnje vrSi se pomocu shema koje mogu biti manje ili vise razradjene. Na sl. 54. prikazana je principijelna shema toka proizvodnog procesa, u kojoj horizontalne linije oznatavaju ulazak materijala u odredjeni tok proizvodnje, dok se vertikalna polja ili blokovi odnose na raspored toka procesa pojedinih kompnenti. Komponente se rdjaju tako da prva zdesna bude k o m ~ o n sa e~ mjvecim a, vremenom-trajanja proce-sa, a levo od n& _sa ..---- --- b r ~ j ~ m a b r a d odnosnosve .-.--.& a h , i -PO_red_osledu-medJuYsobn_sgpovezivanja tokova. Shematsko predstavljanje tokova koristi se kao pomocno sredstvo za . planiranje maSinskih linija obrade.

-

Ako se svaki tok procesa sa prethodne sheme prikaie odgovarajucim simbolom dobija se razradjena shema toka.

SHEMATIZACIJA PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIHPROCESA

99

S1. 54. UproScem shema toka procesa

Shema toka procesa na sl. 55. moie se dopuniti unoSenjem manje ili vise tekstualnih podataka koji obuhvataju: naziv sheme sa bliiim podacima o samom procesu, podatke o svakom sastavnom delu i njegovom procesu obrade i skracene oznake i redne brojeve svake radnje, tako da se iz sheme m o i e uotiti koliko je radnji u toku procesa potrebno izvrSiti.


100 I

Oslonac Vre Sim Opis me bol radnje min

Ulozak Vre- Sim Opis me bol radnje min

K3

Vijak Vre- Sim- Opis me bol radnje min

Kontrola

K2

Kuciste Vre Sim- Opis me bol radnje min

Kontrola

K1 Kont

ti

Mazivo

Rekapitulacija Simbol

0

Broj radnji

rem me

17

6.8 sati

>

lspitivanje

K5

1 S1.55. Shema toka obrade sklopa

SHEMATIZACUA PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIH

PROCESA

101

Shematsko prikaz!v~jgtokp_va im-a-za-cilj da na uoCljiv naCin ukazuje na uskladjenost ciuusa i uopSte na otklGjanjg -- -slabih mesta. - - - , Osim toga Lreba da au2i za analizu varijanti ako seradi ogrojgktovanju novih procesa, odnosno za u ~ ~ ~ ~ ~ p o s t o j e C i m ~ p r oukoliko c e s qj emreC o rekonstrukciji. U sluCaju ugoredjivanja sa postojedim sGjem, pri rekonstrukciji, treba to-stanje prethodno snimiti.

Pri--upgedjivanju, vreme obra& daje uvid o postignutirn rezultatima sinhronizacije, a broj radnji -- - ukazuje-M --du2inu traianj_aa.i_kllusaSveG u osnovi znaCi da je konabn cilj postizanje odredjenih ekonomskih efekata, bez kojih Citav rad ne bi imao svrhg,,,,,, , , kr, w bra 0P , ~ O - ~ V C L X ~ C LJ~' Kao izvom po aci za sastavljanje a~a~~-~hra4~e,_sluZei6'podaci iz tehnoloSkih karata .. . . _5_-

A

04

Tok procesa rada predstavlja redosled svih radnji koje treba obaviti u cilju izrade nekog proizvoda. Dakle, pored radnji na mestima na kojima se materijal uvodi u obradu, a koje su definisane operacionim listama, dolaze u obzir i radnje koie treba obaviti da bi se materijal doveo do mesta obrade. Ove radnje-sutr&sp_ort2 odla~ari~el-'uskl8distenje.Prema tome, ovaj tok daje$o@unu slild pavezanasti --svih radnj [email protected]&da-se dodje do finalnog proizvoda.

@

Tok procesa rada predstavlja razradjeniji tok obrade koji mote biti sveden na: tok rada koji obuhvata postupanje materijalom i tok rada koji se odnosi na rad radnika. Tokovi procesa rada vrikazuju se shemama pomocu simbola pojedinih radnji, s1.56. do~unjenih~kmalnimpadacima, kojLrnil~l!illd&.&ja.$njWu karakteristh-toh. Sheme ponovo mogu da se odnose na postupak sa jednom -- komponentom ili na postupak sa vise komponenata. Raspored tokova je sliCan kao shema toka obrade, ali poSto su oznatene i radnje transporta, odlaganja i skladiStenja, to ove sheme odgovaraju nazivu toka procesa rada. .. Ako se sastavlja shema koia se odnosi na iednu k a a n p o n e U na jedaog radnika. onda nema horizontalnih liniia, koje predstavljaju dopremu materijala, nego samo raspored simbola po vertikali, koji oznatavaju redosled toka procesa - -mogu . - - da - prikazuju rada. zbog: t o g ~ s ~ - t ~ kprocesa o-_ v ~ ~G-jedndkomponentu ~ na _-_unapred _ _..__ u&r_djenim - .fo~u!agma. PoSto sheme sluie 7a uporedjivanje varijanti ili za predlog reSenja prema postojecem stanju, to je podesno da formular ima dve strane, od kojih se leva odnosi na postojece stanje, a desna na predlozeno reSenje, odnosno varijantu. Formular na sl. 57. trebada sadrii tri karakteristitnazaglavlja. Prvo zaglavlje obuhvata: naziv formulara i predmeta na koji se ovaj odnosi,

102


SL.57. Sherna toka procesa rada za postupak sa voSe komponenti [I 01


SL.57. Primer sheme taka rada zu jednu komponentu

9

103

104


broj listova kao i broj svakog lista, oznaku materijala, koliCinu po godiSnjem programu i jedinicu mere na koju se razmatraju troSkovi i polazno i zavrSno mesto posla (na primer skladiSte sirovina i skladiSte montaf e). Druga celina zaglavlja podeljena je na dva dela: leva strana odnosi se na poCetni tok tj. na stanje sa kojim se uporedjuje, a desna strana na predlozeni tok. U sluCaju ako se radi o postojecem proizvodjaCu nekog proizvoda, onda je leva strana snimljeno stanje toka. U vertikalne kolone se unose sledeci podaci: Preuzeta koliCina, koja oznaCava koliCinu na kojoj se obavlja odredjena radnja; Opis radne operacije predstavljene simbolom na primer za obradu (strugati, buSiti, brusiti); Vreme obrade u Casovima, pri Cemu se u kolonu unose Casovi svedeni na preuzetu koliCinu navedenu u koloni, tj. na jedinicu obratuna; Transport koji se izraZava u minutima i Casovima; Simboli za oznaCavanje radnje; Kontrola, odlaganje i uskladiStenje se ne izrazavaju posebnim jedinicama mere za veliCinu. Treca celina zaglavlja saddi slede6e pokazatelje: "Ukupno" u levoj koloni predstavlja zbir veliCina obrade i transporta i zbir radnji pojedinih simbola za poCetni tok; "Ukupno" u desnoj koloni isto kao u levoj samo se odnosi na podatke predloiene varijante; Horizontalna kolona "Razlika", predstavlja razliku izmedju veliCina i broja radnji za poCetni tj. razmatrani i predlozeni tok; Podaci za overu. Osnovni cilj uporedjivanja tokova je utvrdjivanje tehno-ekonomskih efekata koji se mogu postici dobrom organzacijom tokova procesa rada i analizom pojedinih elemenata, kao Sto su operacijski postupci, redosled radnih mesta, skladiSta, itd.

SHEMATIZACIJA PROIZVODNM I TEHNOLOSKIH PROCESA

105

/,i4.2. SHEME FUNKCIONISANJAPROCESA . PomoCu sheme fuakcionisan~procesa definiSu se~Kp3i:tokovi pjedinih proizvod_ni_h_stupnjeva. Ovakva s m a a j ~ j n pi r i E i 2 7 e m e C--

ulazni urcdaj

--

I

arnbalaia

prljava zavrietko

1-

1

1 sklad~dte gotove robe otprerna

nalog

* -

propralnd dokurnentac~~a

I

----cTok

Glavnl tok (vrernenska r a z r n e r ) T0k reparalure

-----

Tok trobkova

Sl.58. Izgled sheme jhkcionisanja odrtavanja jednog proizvoda

t


106

funkcionisanja proizvodnog procesa ali bez uvida u potrebna vremena i povrgine. Cesto se izradjuju i sheme funkcionisanja procesa koje daju uvid i u vremenske tokove kako to ilustruje sl. 58. Ovako prikazivanje proizvodnog procesa je od posebnog znahja za funkcionalno rastlanjavanje istog. Ovako prikazane medjusobne funkcionalne veze koje ukljutuju raspored pomdnih i snabdev&.h aktivnosti, olakSavaju pnpremu p o d o dokov6i ~~f Katerijga .na osnovu kojih se Msnije lakSe definiSe prostorna struktura proizvodnog procesa.

(Q i

f ~ n \ c ~ o . q ~ ~ : , protrku

~.YSEME GRUBE TEHNOLOGUE (Id?/

. e l ? '

Gruba tehnologija karakteriSe shematsko predstavljanje tokova pojedinih tehnoloSkih procesa sa pravilnim rasporedom neophodne proizvodne opreme (maiiina, uredjaja, postrojenja i sl.). Na primeru izrade cisterni sl. 59. prikazan je pregled grube tehnologije izrade. NanoSeqiem u visinskom rasteru, uz primenu -- --@goPvar~&erazmtxe, o m q ~ ~ e ~ i ~ j ~ ~ s t o m o ~ o p s 1 proizvodnih u ~ i v a npovr9ina. j a _Iskazivanjem visinskog opsluZivanja pojedinih uredjaja iznad nivoa neophodnih fundamenata, transportnih kanala, nadpodnog transporta i sl. dolazi se do prostornog pregleda postrojenja u okviru jednog gradjevinskog objekta. GrafiCko prikazivde-pojediqih v-arijanti_omoguCava ocenjivanje praviln o s t i ~ s l @ i v a nmaSina i kao i r s r e d a proizvodne radne snage. 7

<

4.4. SHEME TOKOVA MATERJJALA NA

v

Pod shemama tokova materijalal>odrazumeva -- - - se organizacio_~~o,~vremensko -iprostorno _ o_@&-_ vanje obraik-trole -------L--uskladiiitenja, transports [email protected], Ovo olanhvanie obuhvata sve-aktimosti tokova_osnoOynihi pomoCnih materijala, &lo-a, .pa,dsklopoua i- sklopova kao i dtpadnih materijala unutar proizvodnog pogona ili drugog industrijskog kompleksq. Analize tokova materiiala, bilo prowsa jll_prssa u --- novoprojektovan% - -rekonstrukciji stvarmJuasnmce za narednarazm&~anja:o ]/izboru-t_ragspor@iti - _____sredstava i uredjpja. Manja ili veCa detaljisanja tokova materijala su neophodna i mogu se prikazati dokumentom datim u tabeli 19.

m

Prikazivanje tokova materijala je vrlo praktitno i pomoCu Senkievog dijagrama, sl. 60., koji daje vrlo jasan pregled kolitina kao i neophodne prostome predstave o tokovima. Praktiiie se da se Sirine tokova izra2avaju u

SHEMATIZACIJA PROIZVODNIH I T E H N O ~ S K I PROCESA H

Skladiite lima

Skladi Hte dna

Odgrevanje ivica dna

E

lspitivanje zaptivenosti

'

Zavari vanje omota?a I

Rentgensko 2a3tita snimanje otvora

ZaHti ta od korozije

El ktm1u2no s etenje

-

Savijan'e omotada

I

Obeleia va nje

SkladiHte okruglo rmter~jda

107

SeEenje p o d bablona

Zavarivan'e ombtata $1

~edusklad ~ i t edelwa

Skla panje d na

ugrad"ja drugih delwa

Otpremno skladi i t e

Sl. 5 9 .primer prki~ary'~~b_e_etehnologijekod kr&- re&rvw;2 -----i--

nekim kolitinama po usvojenim vremenskimjedinicama. Na primer masa izra2ena u t po vremenskim jedinicama7-mm]T

@ U slutaju viSe diferenciranihprocesa, tokovi materGala su slozeniji i mogu se kterpretirati pomocu tzv. Senkievihkruinih dijagrama koji su takodje pregledni i sa glediSta kolitinskih analizajako upetatljivi. Iz pri_kazanog W n o g dijagrama mogude je formiranje tzv. Aa,,ele- ap recen a na w e r tabela 20, koje sadr2e

r---i-c--

SI.60. Senkijevi dijagrami toka muter&&, a) linijski, b) kruini


109


pregled protoka koliCina materijala kroz pojedine pogone ili radionice i raspored protoka materijala u sklopu Citavog proizvodnog procesa.

Protok rnaterijala kroz preseraj Prosecanje i probijanje Galvanizacija SeCenje lirna

KoliCine t/VJ

%

450 300 150

5,O 3,4 1,6

Ukupno za preseraj 10,O 900 Ukupni protok materijala iednog proizvodnog procesa KoliCine 3edni Pogon broj % t/VJ Prosecanje i probijanje SeCenje lirna 2. 3. BuSenje 4. Lakiranje 5. Presovanje Galvanizacija BruSenje Ukupno

2 300 2 050 1 850 1 100 900 550 230

25,6 22,8 20,6 12,3 10,O 6,1 2,6

8 980

100,O

O P S T I PRINCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTORA T E H N O L O S KI H PROCESA Posle definisanja funkcionalnih karakteristika nekog procesa, bilo tehnoloikog ili kompletnog proizvodnog, pristupa se odredjivanju i proratunu kapaciteta i prostornih parametara. Dimenzionisanja se vrSe na osnovu tehnoloSkog koncepta, a posebno na osnovu grube tehnologije i proizvodne dokumentacije odakle se koriste odgovarajuce kolitine po pojedinim asortimanima, vremenske norme i druge proizvodne karakteristike. U najvekem broju slubjeva polazni podaci se crpe iz grubo zacrtanih planova a isti se kasnije menjaju i prilagodjavaju zavrSnom tehnoloikom konceptu. Dimenzionisanje se vrSi postupno u ciklusimai to postupno od grubljih ocena prema fmijim doterivanjima, tj. od procene odgovarajucih pokazatelja do tatnih proratuna.

5.1. DIMENZIONISANJE KAPACITETA Dimenzionisanje kapaciteta preciznije znati definisanje vremena, objekata u koje spadaju maiine, uredjaji, postrojenja i radna mesta, radne snage i energije.

fi? i 5.1.l. Vremenski kapaciteti 1

~od,'fondomvremena nekog objekta podrazumeva se rasp0102ivo vreme za rad u odredjenom vremenskom periodu, najtelde u jednoj godini.

PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKIHPROCESA - -\

' P 3 )

'2

Nominalni godiSnji fond vrmena nekog objekta moie se pisati u obliku:

gde su:

Fg

- nominalni godiSnji fond Casova,

dk - kalendarski fond dana,

- nedelje, praznici i neradne subote, zs - broj smena,

ds

hs - broj Casova u smeni. Za naSe uslove jednosmenskog rada sa 42 radna Casa u nedelji i sa 8 dana odbitaka na raCun praznika, godiSnji nominalni fond Casova iznosi Fgl

=

2.13Wg0d.

Nominalni godiSnji fond Casova radne snage moBe se proraCunati iz izraza: Fgr -

= (dk

- ds) .hs - hi,

ili

gde su: hi - broj izgubljenih Casova u toku godine, di - broj izgubljenih dana na raCun odmora i bolovanja radnika. Za rad u jednoj smeni ovaj fond Easova iznosi pribliBno: -

Fgr 1.900 Wgod . ,G> Li2~on_d_potrebnog . v g m g - p o pojedinim radnim mestima zavisi od tipa proizvoJnJe. ..Z.a-.~Lu&aj., plocesa,r'p.~Jdha~ne pri$z%ixJnje' proraCun fonda potrebnog vremena vrSi se na o s n b vremenskih pokazatelja ranije izvedenih procesa.

-

Izraz za fond potrebnog vremena Fp piSe se u obliku: &P>----/-

gde su:

-

Q-h

_

I

VJmp,

OPSTIPRINCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTORA

113

Q - broj jedinica proizvoda (JP) po vremenskom periodu (VP).,

3P

7'

h - vremenski normativ izralten u vremenskim jedinicama (VJ) po jedinici proizvoda (JP). ~3 c-

-3 1" Tabela 21.

(2)Kada se radi o kolitinskoj proizvodnji, onda slh&jeve: --

treba

razlikovati

prekidnih i neprekidnih procesa.

a)m v i m a prekidnih t a l o $ c i h pmcesa fond potrebnog vremena mote se izraziti u K i c i j i vremenske norme tnVJIJP koju jenajjednostavnije ev-redstvom ka2fvGmena >ljTJFu@&Idiii'primer dat u tabeli 21. Polazni podaci o prouvodu (kolone 2, 3 i 4) unose se u kartu vremena za odgovarajucu operaciju iz tehnoloSke karte operacija. Shodno principima,datim u predrnetu "Proizvodni sistemi" vrSi se proratun optimalne serije qopt JPIser:

PRO.IEKTOVANJETEHNOLOSKIHPROCESA

114

gde su:

- posmatrani vremeni interval, Qo - plan potreba (tra2eni ulaz),

8

Tc - veliCina konstantnih trolkova, C

k

- cena materijala po komadu, - trolkovi dtZanja zaliha (kamate, osiguranja i sl.),

Qp - izlazna koliBna, na osnovu koje se dolazi do broja serija u odredjenom vremenskom periodu: (8) -/ -

. =Q \ 11

- qopt =--.-

1-

,'

Kolone 7 i 8 koje se odnose na pripremno-zavrlno vreme tpz VJIser i vreme obrade ti VJIoperaciji popunjavaju se opet na osnovu tehnololke karte, posle Cega sledi izratunavan-r5na:

--

i t n= tPz

-

+ qoptnti \, ___ - -

vfieriji

.

Fond potrebnog vremena za izvaijenje- odredjene operacue-u-nekom v w o m periodu unosi - se u zadnju kolonu i dobija se iz izraza: -y

I . .

$p .L-_----

= i.tn

v

.

.

.(

Na osnovu karte vremena formira se i karta vremena za radno mesto, /&bela 22. na osnovu koje se dobija fond radnog vremena za radno mesto: Fp = C. top Kada se radi o proizvodnji sa odgovarajudim ritmom, onda se veliCina Fp dobija posredstvom kolieinske norme qn JPNJ, ondosno razlika je od prethodnog sluCaja samo u veli6ni tn koja se za ovaj sluhj dobija kao recipmtna vrednost veliCine qn , tj.:

OPSTI PRINCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTORA

115

Tabela 22. 1

KARTA VREMENA ZA RADNO MESTO Redni broj

1

Radno mesto-masina Oznaka 2

Naziv 3

List: Listova:

Fond vremena za radno mesto Fp (h/god.) 4=top (za ista radna mesta)

b\ Z_a_slutajeve neprekidnih t e h n w h $ r o c e s a fond potrebnog vremena neophodan za proraCun broja jedinica opreme vrSi se: 1 - prema postupku obrade na osnovu vremenske norme, i prema ritmu linije na osnovu kolitinske norme. U prvom slutaju fond potrebnog vremena Fp jednak je ukupnom vremenu trajanja proizvodnih operacija ti, :

gde je: JPO - broj jedinica proizvodnih operacija. Vreme ti se ovde proraeunava na bazi postupka obrade.

@

U drugom slufaju, kada se fondpotrebnog vremena odredjuje prema ritmu linije,-polazi se od velitine koJJiCinske-normeqnJPIVJ na osnovu koje se dobija vreme trajaqja proizVodliioperacija ti pa je kao za prethodni slutaj: [ ~ =p ti

/

'$PO

.

Na osnovu izlotenog sledi, da je pravilno odredjivanje fonda potrebnog vremena Fp za odredjeno radno mesto od posebnog znaCaja, jer ova problematika posebno odra2ava efektivnost rada odgovarajuceg tehnoloSkog procesa.


116

@5.G&

KoliCina opreme kao funkcija vremenskih pokazatelja ProraEun koliEine opreme ili broja pojedinih objekata Mi vrSi se Eesto na osnovu odnosa potrebnog fonda vremena Fp i korisnog kapaciteta od-govarajufig objekta Fk: +

-

--

Tabela 23. Ako je Mi* Ako je Mi

R1

R2

R3

< = 1,l 1

< = 1,1(Mi)

> l,l(Mi) (Mi)

(Mi)

+

R4

> =lo

1

(Mi)

U najvecem broju slutajeva ratunski se dobijaju decimalni brojevi koji se mogu oznatiti zvezdicom:

& - ratunski broj objekata . Usvajanje konaEnog broja vrSi se zaoknriivanjem van matematitkih pravila, prerna tabeli 23.

- zaokruieni ceo broj, (Mi ) - prva manja celobrojna vrednost Mi . Mi

Za ovaj slufaj proratuna polazi se od uhpnog fonda vremena potrebnog za proizvodnju delova ili artikala iskazanog izrazom: FP = Q - h . Za izvrSenje ovog prograrna vremena koliCina istoimene opreme dobija se iz izraza:

ili

poito, kako je vec reteno & obitno nije ceo broj, ved se zaokruZuje na broj Mi , to se javljakfae$t_optg@enja opreme.: .-

I = 70 --_

.

'

-.I

Mi ,;

.__

,::./ ,Q

,,

I

-1


117

I

I

I

I

I

I

I

I I I

I

I I

-

0 aJ

I

C

.-

r

-0

.-

m

I

0

I

L

-

2" 5 .-

I

N Q,

e 2 a g .G2

I

I I

.-

I

I

;

I

I

i

I

I ! I

j

/

Y

.5 "

N

h (/I

*N y .

I L

E

3

O

-

3

P

2 k 0 ) O

C]

7 0 ,2, %i

0

'

,, o.c

N

,2 x4 Q,

0) * 0 o .-Ea), N a : ; . mU

.-

o

a

x n n o o 2 0 - :0) 4 n g a.-l

"'

u

o

V)

u

g c : > E E g "'

g

.E

.- .-

-- E x :.-? .O . - .c

1 n > 0 ° 2 V )9 o%p - )

r , 3 o & m ~ x ; I

I

U zavisnosti od metode projektovanja ukupno normirano vreme Fp utvrdjuje se kako sledi. Kod projektovanja po krupnim pokazateljima Fp se utvrdjyjeena osnovu iskustvenih podataka,datih uyidu tehno-ekonomiih-poka~atGa.

-_

\

Ako se zna da strukturu proizvodnog programa Cine skupovi delova A, B, C itd. onda se na osnovu dokumentacije moie proraCunati ili oceniti ukupno potrebno vreme 2 FPi. Norma vremena po elementu strukture pxoiz~.odaFp m 0 ~ 6 &proratunati .n&novu 2 Fpi0je pGnat procenat uCeSCa jddnog proizvoda u sklopu ukupne 'strukture Ks , odnosno:

projektovanju PO repremtantima -ili tipskim -prdstavnicima Fp - --seutvrdjuje na osnow dokumentacije razrade tehnoloikih procesa, koja moie da bude iiradjena u vidu tehnololkih izveltaja, operacijskih lista ili tehnoloikih karata. Kada se odredi vremenska norma izrade kompletnog programa svedenog na odgovarajuci reprezentant Fpr uz poznavanje teiine delova stvarnog proizvodnog programa Gs i te2ine delova programa preko reprezentanta Gr , onda se stvarno vreme za izradu svih komada Fp moie da izrahna na osnovu preporuCenog izraza: A

U praksi se obitno za svaku vrstu i tip maline, Cija koliCina treba da se proratuna, koristi pogodno prilagodjeni formular. $&i-Elr_~jektovanju PO tatnom postupku Fp s e utvijuje 3 osnow tehnoloSkih karata i operacijskih l i s ~ ~ ~ k & h dv mn i svaku operaciju. Tako se najpre u odgovarajudu tabelu 24. unose vremena obrade za svaki d m po operacijama. Ukupni fond vremena Fp jednak je zbiru vremena po pojedinim tipovima magina.

me,)yJ>i c 7

%

.

: ; !>sL, ,:, i' '

1

.

hL!13!r/> 2':;:

1

~ I ! ~ ~ ~ ~ K J O ~ ~ ~ ~

5.1.3. Kolifina opieme kao f"nkc~nkolitin; proizvoda Proratun potrebnih kolitina odgovarajucih sredstava rada vrSi se posebno za pojedinatnu a posebno za kolitinsku proizvodnju, pri Cemu se kod koliCinske proizvodnje opet pravi razlika izmedju prekidnih i neprekidnih tokova, kako to ilustruje shema data na sl. 61.

OPSTI PFUNCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTORA

119

&3 ProraCun broja maSina u pojedimtnoj i maloserijskoj proizvodnji vrSi se rema tehno-ekonom5kim-p1~kazateljim~FliZnikiiec - izvedenih tehnoloSkih !ro_=a\ Za ove autajeve tehnoloSkih procesa radi se o Sirokoj stmkturi proizvoda za kojepe pxt&sta konstruktivn0=tehnolo9luldokumentacija.

MASINE

KOLICIWSKA

ALATl I PRlBORl

P0JED.i MALOS.

NEPREKIDNA

S1.61. Neki karakteristitni slutajevi proraturn potrebnih sredstava rada preko koliEine proizvoda

Proratun broja m Sina ili slitnih objekata posredstvom uCinka obradnog sistema u smeni za dati v emenski period, vrSi se prema izrazu:

1

Q~i = 4'~s-qk

jedinica,

1

/

1

1

gde su:

/ Q - koliCina proizvoda datog programa u JPNP, q - utinak obradnog sistema u JPJVP jedne smene, ', I


120

zs - broj smena na dan, p k - srednji koeficijent iskoriSCenja m a h e .

Ovako se-na vrste maS&a prema strukturi --- dobijeni - b_rjjg&jnic_a_Mi analizom - @vedenihprocesa. ZnaCi da se u sklopu proizvodnog procesa dobijenoj mora unapred definisati procentualni udeo pojedine strukture u odnosu na ukupnu strukturu opreme. -. --

I I

I

b) w a se radi q~koliCinskojproiz~odnj~rekidnihhtehnolo~h procesa broj maSina se proraCunav3iaab~i;Zma-proiZvod& tj. k o l ~ ~ m e osnovu n a izraza:

I

I

/--"

gde su: qn --

_--

obradnog sistema u jqinici vremena JPIJV,

qks - koris-inak

obradnog sistema u jedinici vremena JPIjednoj

VJ Ako se qn i qks izraze preko tn - vremena obrade po jedinici proizvoda na datom obradnom sistemu i t ks - vremenske norme, tj. nominalnog ritma proizvodnje, onda se broj maSina mote izraCunati iz izraza: -._---

jedinica . .-.- .

.-

.- --::=..-

p -

-

..

-- /

.

-.

Za slutaj kolitinske proizvodnje sa neprekidnim linijskim procesom obrade broj maSina se proraCunava: na osnovu postupka obrade, i na osnovu ritma proizvodnje.

U prvom sluCaju neprekidnost postupka uslovljava. direktnu zavisnost izmedju broja obradnih sistema na radnom mestu Mii , fonda potrebnog vremena Fp i takta t VJIJP odakle sledi broj jedinica opreme na radnom mestu jedinica ,

gde su: tii = Fp - vreme trajanja i-te operacije VJIJP, t-

takt linije VJIJP koji se dobija na osnovu relacije


121

gde su:

Kk - koristan kapacitet VJIVP, qj - kolitina proizvodnje za dati vremenski period JPIVP. _U_kuw_hr~j-~a-.~jed~~..~ 1jnije _ pbsde zag@ ___zadati program proizvodnje predstavlja zbir svih maSina po pojedinim radnim mestima,' tj.: , . .~

Mn

.

~. ..

i=m

-

C

Mii .i

=

~

.'.

---..i=l--\ /---

I'

Na osnow ritma proizvodnje broj jedinica obradnih sredstava raCuna se iz izraza: . ..

gde su:

- potreban utinaklinije u JPNV , ql ._ - --- qksi - koristan uCinak i-te maSine u liniji. D ~ d a v d sledi e broj jedinica po pojedinim operacijama:


122

Broj jedinica Mii mora biti ceo broj Min pri Cemu mogu da nastupe dva slutaja: MiiMin - izaziva pojavu uskih grla Sto zahteva diferencijaciju operacija, pooStravanje reiima rada, uvcdjenje produktivnije opreme, itd.

t

Povrsi- Pogon. Vredna snaga Tezina nost

OBRADNI SISTEM Red Ozbr no- Naziv ka

\

-

3.Tehnicka Jed karakteristika r n e ; ~ i ~

0g E.%

5

6

7

0-

u

w

2 8- 9

0 0 0 N-r.-, C 0

wzt; 1 3 y w

u w

5 .5 -

z W 10 11 12 13 14

Ez -o:= 0

- O W E w c O L O O ? P ) aaL

Y

0 0 0

0 0

N-Ef

N*

p g

wQv,

woo

-.%C

0

c:=

r.XC

--a -.-= z k c gKz W O O

Ovako proraCunati broj potrebnih jedinica maSinskih objekata ubacuje se u tabele koje predstavljaju pregled tehnoloike opreme i koriste se kao podloge za projektovanje razmestja, energije, transports i finansija kako to ilustruje tabela

43

25. [_ ProraCun potrebnih koliCina alata i pribora takodje predstavlja vaian i sloien -

--

posao, s obzirom da se njihovi troSkovi u sklopu metalopreradjivaCkih industrija kreCu od 3 do 5 procenata od ukupnog prihoda. Za nesmetano odvijanje proizvodnog procesa, pored dobrog izbora alata i pribora, kvaliteta konstr~kcije i izrade, posebno se mora obratiti painja na snabdevenost tehnoloSkog procesa i dobru manipulaciju alatima i priborima. Postupak planiranja alata zavisi od vrste alata (rezni, stezni, merni i kontrolni) i od naCina njegove potrosnje. Pod naCinom potroSnje alata podrazumeva se zakonitost ponalmja potroSnje u odnosu na neku karakteristiku alata.

OPSTIPRINCIPI DIMENZIO

123

Planiranje potreba, na primer, reznog alata u operacijama obrade skidanjem strugotine pritinjava posebne teSkoce s obzirom da je zakonttost potroSnje vrlo teSko definisati. Usled toga postoji veci broj metoda i postupaka, koje pored pouzdanih parametara, preko kojih se planiranje potreba alata realizuje, obuhvataju i veci broj korekcionih faktora preko kojih se vrSi usaglaSavanje. U osnovi postoje dve metode planiranja i odredjivanja potreba reznog alata i to: analitiCki i statistitki postupak. Analititki postupak se primenjuje tam0 gde se moie uspostaviti direktna zavisnost potreba alata i broja proizvedenih delova. Kod reznog alata to se moie postici uspostavljanjem zavisnosti postojanosti alata i broja uradjenih komada predmeta obrade. Ovakav postupak se mote uspeSno primeniti u relativno jedinstvenim uslovima, odnosno tam0 gde jedan rezni alat uCestvuje u procesu na jednoj operaciji. U slutajevima kada jedan rezni alat ima vise mesh upotrebe na razlititim operacijama, ovaj postupak se u velikoj meri posloiava i gubi u svojoj tatnosti.

~ k seopostojanost alata izmedju dva oStrenja oznati sa T , i ako se u tom periodu izradi q l (kom) predmeta obrade, pri trajanju operacije tg (minlkom), moie se pisati:

U toku svog radnog veka alat moie da uradi z l (kom) pa je: Zl =

T.(i+ 1) 9

'g

gde je: i - broj oitrenja (regeneracija) alata. Za proizvodnju z (kom) predmeta obrade u nekom posmatranom periodu potrebno je Q (kom) alata:

'


124

gde je: a1 - koeficijent koji uvecava dobijenu kolitinu za procenat loma i koliCinu potrebnu za manipulaciju na relaciji pogonsko skladiSte - radno mesto - oltrionica. Kako analititki postavljen izraz za Q ima u sebi tvrste parametre samo za z i tg , koji se odredjuju planom i programom proizvodnje, odnosno tehnoloSkim postupkom, elementi navedenog izraza a1 , T , i, se ne mogu odrediti sa potpunom sigurnoldu analititki, ved se odredjuju ispitivanjima i statistitkim putem. Broj oltrenja (regeneracija) alata mote se dobiti iz izraza:

gde su:

- debljina sloja oStrice alata dozvoljenog za skidanje oltrenjem; hl - debljina pohabanog sloja do' p ~ o oltrenja, g h 2 - debljina sloja koja se skida ostrenjem. h

Pod uslovom da je h l = h2 = h , dobija se izraz:

h- h' - h

1. i=h.--h' Koeficijent izraza a1 dobija se statistitkim pracenjem povecanog habanja i lomova alata u manipulaciji a; , a dodaje mu se kolitina potrebna za obezbedjenje manipulacije a: . Na osnovu toga je: '

EkonomiCna postojanost alata Te moZe se odrediti analitiCki relativno komplikovanim izrazima, prema kriterijumima minimalnih troSkova proizvodnje, dok se stvarna postojanost T moie odrediti samo ispitivanjima na radnom mestu pomocu statistiekih metoda. Izloteni analititki postupak za odredjivanje plana potreba reznog alata je vrlo pogodan za automatsku obradu podataka primenom elektronskog ratunara Sto se sve vise uvodi u praksu. Medjutim, kako je Cesto vrlo teSko odrediti varijabilne parametre obuhvacene analititkom izrazom za odredjivanje potreba alata, u praksi su vile u primeni statistieke metode planiranja potreba alata.

-


125

Statistieke metode planiranja alata zasnivaju se na pracenju potroSnje alata u prethodnom periodu i postavljanjem te potroSnje u direktnu zavisnost od, u istom periodu, izvrSene proizvodnje predmeta obrade. Ako je u periodima f l realizovana proizvodnja zi a ostvarena potroSnja alata Qi , onda se to moZe prikazati tabelom 26. Ako se plan proizvodnje u posmatranom periodu povedava i iznosi zi u odnosu na plan proizvodnje u proteklom periodu (i-I), kada je iznosio zi-1 , odnosno ako je sada: Smox

Smin

Alat Bro. Oznaka

1

2

Naziv

3

Kolicine

Dimenzije Qmin Jed/god din/jed 4

5

6

7

din/god

8


126

mo2e se iskazati potreba alata izrazom: Qi =

Qi-l.all

gde

SU:

- koeficijent korekcije plana proizvodnje, al' - koeficijent korekcije potroSnje alata. a1

Korekcioni koeficijent a1 i a1 ' ponadaju se pribliino jednako stim Sto pri veCem planu proizvudnje neSto b d e raste koeficijent a 1' od koeficijenta al. Ovakav natin izratunavanja potroSnje je najjednostavniji, s obzirom da se svi potrebni podaci stalno registmju preko skladiSnih kartica, i zbog toga je najviSe u primeni. Na jedan ili drugi natin odredjuje se potroSnja ili se planira potroSnja reznog alata za neki vremenski period. Na osnovu toga projektuju se zalihe alata u centralnom skladidtu (stokovi) koji se izraeunavaju na sledeci naCin: minimalna zaliha "stok minimumn: smin = P~afs, maksimalna zaliha "stok maksimum ": pg , Smax = Smin + fp

gde su: pr - potrodnja alata u roku isporuke od strane proizvodjaCa, odnosno isporutioca alata;

- koeficijent sigurnosti isporuka; Pg - godisnja potroSnja alata; f p - koeficijent porutivanja (odnosi se na broj pomCivanja u roku od godinu fs

.

dana)

Ujedno, odredjuju se i kolitine za porutivanje po izrazu:

Ovakav naCin odredjivanja zaliha u centralnom skladidtu, pored neophudnosti poznavanja uslova u sopstvenom proizvodnom procesu, zahteva dobro poznavanje uslova na tr2iStu alata, moguce rokove izrade i isporuke alata kao i titav niz uslova komercijalno-finansijskog poslovanja preduzeca.


127

Ilustracije radi, kretanje zaliha alata u centralnom sMadiStu, za uslove kada je: r = 6 mes; fs = 1,l; Pr = 40 kom, Pg = 80 kom i fp = 2 moie se prikazati dijagramom datim na sl. 62. Prikaz potrebnih koliCina alata i pribora daje se u vidu tabela i sluii kao projektovanje snabdevanja tehnoloikog procesa alatom, tabela 27.

potrebne radne snage

-

U sklopu projektovanja tehnoloikih procesa neophodno je odrediti broj radnika, kao i strukturu radne snage koja moie biti:

,r

proizvodna, tj. ona koja je zaposlena u neposrednoj proizvodnji i direktno je angaiovana na obradi; 6) -2, tj. ona koja posluiuje radno mesto i obavlja druge poslove koji nisu neposredno vezani za proizvodnju; .- -tj. ona koja je ukljuCena u administrativc\ inienkier_sko-tehniCka, no-tehniCke poslove, rukovodjenje i kontrolu procesa. 0

-_F

0) Broi ~r~izv~dniluadni-si od naeina izvodjenja operacija obrade, odnosno od sredstava ralda, naCina rada i vremena potrebnog za izvrSenjeoperacija. Odnos broja radnika prema sredstvima za rad moie da bude takav, da jedan radnik obavlja odredjenu operaciju, da vise radnika obavlja odrecijene opcracije ili veci broj operacija, kao i da jedan radnik istovremeno opsluiuje viSe maSina. Prema naCinu izvodjenja radova, radovi se mogu obavljati na maSinama i rueno. eoraCunayanje-broja radnika se v~Siobitno na osnovu krupnih pokazatelj_ai-na osnovu taCnih podata-ka.

ProraCun broja radnika za maiinsku obradu, kao i za bravarske, ruCne montaine i sl. radove na osnovu ~ p h p o k a z a t e l j vrSi a se na osnovu izraza:

gde su: Ri - raCunski dobijeni broj radnika, P - godiinji broj istoimenih delova, t k - komadno vreme po jedinici proizvoda, Fgr - stvarni fond radnog vremena radnika. Ukoliko jedan radnik opsluiuje n maiina, onda je:

PROJEKTOVANJE

128

TEHNOLOSKIHPROCESA

gde je: Tu - ukupno vreme maSinske obrade.

-

. ~. podataka, za -. ProraCun b r.o j a ~ d n i k a z a ~m~.a S i n s ~ o b ~ osnovu ~ d u . ~taCnih s l u a j kada jedan radnik opsluiuje vise maSina sledi: ~

-

.

-

~

gde su: - broj malina,

n

- prosetan broj maSina koje opsluBuje jedan radnik, q sr - srednji koeficijent vremenskog iskoriScenja maSina, Fsm - stvarni godiSnji fond Casova za jednu maginu. nr

,?]Broj radnika za stacionarnu monta.2~sklopova i proizvoda iznosi:

gde su: T ks - normirano vreme po jednom sklopu, podsklopu ili proizvodu, Ps - godiSnji program sklopova, podsklopova ili proizvoda. Broj pomocnih radnika kao i broj in2enjersko tehniCkog kadra zavisi od organizacije procesa i u daljem tekstu nece se detaljnije komentarisati.

5.1.5. Prorairun energetskih potreba U sklopu izrade projekta proizvodnog procesa neophodno je poznavanje podataka o pojedinim energetskim potrebama. U sklopu realizacije tehnoloSkog procesa koriste se potroSaCi koji rade na principima:

/-

elektritne eqergije, komprimovanog vazduha, energije pare, vode,

OPSTI PRINCIPI DIMENZIONISANJA

KAPACITETA I PROSTORA

129

raznih vrsta goriva, gasa i sl.

na- -nivou Da bi se doSl~_d~podatakslcqx~@inimenerg_e.skimgptrebama proizvodnog procesa ~ o l dsSe od potreba -za ~ p a j a n j e pojedinih potroSaCa u okviru odgovarajuceg _ t_e_hno!oSkog pzcesa. Naime, na osnovu -Fasporedjenih -plans prostorija sa razmeStajem proizvodne i druge opreme izradjuju se specifikacije pojedinih energetskih potroSaCa pri Cemu se pored oznake svakog potroSab upisuje i veliCina o maksimalnoj potroSnji odgovarajuceg vida energije. a)Elektrifna energija Elektro energija u okviru jednog odeljenja distribuira se na napajanje elektro prijemnika u koje spadaju elektro motori, elektro peci i sl. kao i na osvetljavanje _ __tehnoloSkih - _ _ procesa grupiSu se prema prostorija. Elektro prijemnici-_ pojedinih ----ssdnim g r u p a m u za - ~ ~ gwpu a h se-yr$i-s~aCunavanjeukupne instalirane Pi , tj. :snage Tabela 28.

__

Vrsta elektroprijemnika

fo fi

El. motori kranova, raznih automata i maSina alatki

0,15 do 0,25

Trafoi urdjja za zavarivanje i elektromotori kovaCkih i preserskih maSina

0,33 do 0,45

Uredjaji za grejanje, ventilatori sanitarne tehnike

0,60 do 0,70

Razne pumpe, konvejeri, kompresori, osvetljenje i sl.

0,75 do 0,80

gde su: n - broj instaliranih srodnih elektro prijemnika. Posle ovoga vrSi se proratun aktivne snage Ps svake gnlpc elektro prijemnika iz izraza: --

-

Tabela 29.

fo - koeficijent koji uzima u obzir veliCinuaer~.cenjaelektro prijemnika,

fi - koeficijent slninh09nnizac1&.ukljuCivanjaelektro prijemnika, fg - koeficijent gubitaka u provodnicima elektro energije. VeliCine proizvoda koeficijenata fo fi, u zavisnosti od vrste elektro prijemnika date su u tabeli 28. VeliCina koeficijenta fg je takodje manja od jedinice i u prethodnom izrazu se nalazi u imeniocu poSto se sa ovim gubicima mora da povecava veliCina aktivne snage PS. GodiSnje potrebe u elektro energiji Pg proraCunavaju se tako St0 se zbir aktivnih snaga svih grupa elektro potroSaCa mnoii godiinjim fondom Casova rada ovih potroSaCa Fg , brojem smena Zs i vremenskim stepenom iskoriScenja qv Cija je pribliZna vrednost q v= 0,75, odnosno:

gde je: m - broj grupa elektro prijemnika.

OPSTIPRINCIPI DIMENZIONISANJA

KAPACITETA I PROSTORA

131

GodiSnja potroSnja elektro energije koja se koristi za osvetljavanje prostorije odgovarajucih namena, moie se u danainjim uslovima vrlo precizno proraCunati, ali za orijentacione proraixlne dobijaju se zadovoljavajuci rezultati na osnovu preporuka o potroSnji elektro energije izraiene u W na Cas, potrebne za osvetljavanje povrSine od jednog kvadratnog metra, tabela 29. Ako se uzima u obzir i planiranje smanjivanja ili proSirivanja energetskih kapaciteta onda se uzimaju u obzir i ove velieiire, tako da yotrebe u elektro energiji iznose: gde su: Pp - perspektivne energetske potrebe, Pk - korigovane potrebe.

Komprimovani vazduh Komprimo~ani vazduh-

se -kor-isti za CiScenje maSina od strugotine, izduvavanjedelova posle pranja, za pneumatske stezne pribore i alate, pneumatske prere, vazduSne Cekice, pneumatske dizalice, razne vazduSno strujne aparate i ja sadrii druge specijalne uredjaje. P ~ o & a t _ p n e u m ~ p ~ s t r o j e ntreba-da proraCun u-kypni_h potreba u komprimovanom vazduhu, izbor tipova i broja odgovarajum kompresora, raspored kompresorskih stanica, konstrukciju i Semu kompletne vazduSne mreie, itd.

3

PotroSnja u m /h

Pritisak u kPa

MaSine alatke

0,75 do 1 ,O

30

DuvaCi za produvavanje delova pri montaZi

0,75 do 1 ,O

30

0,1

60 do 70

Pneumatski alati

2,5 do 4,5

50 do 60

Pneumatske dizalice nosivosti 2 do 20 kN

0,l do 0,4*

30 do 60

2.,0

30 do 60

PotroSaC

Pneumatski pribori

RasprSivaCiboja *) PotroSnja u m kubnim po jednom dizapju


132

Pritisak komprimovanog-~azduhak r e k se u grancama -.. od (30-70)-kPay._ . @._RaCunska --~~ sred~asounapotroS~.komprimo~anog vazduha-.u--ohiru jednog _. odeljenja .. racuna se.-iz-krazat. . Qyii = QniaKUi+i L-._

_

. .- .-

!

-

gde su: Qni - potroSnja vazduha jednog odeljenja pri neprekidnom radu izrdena u m3/h, Kui

- koeficijent vremenskog iskoriScenja potroSa& vazduha.

@ '-

i & a - - s r & ~ s o ~ ~ n ~ ~ & a ~ j e - v _ e czaa oko -1,s pu_@od raCunske Qsri zbog raznih gubitaka koji se javljaju kao posledica slabe zaptivenosti postrojenja tako da se dobija:

&t?rama maksimalnal~sovnapotro~njavazduha' na osnovu koje se vrSi izbor kompresorskih postrojenja iznosi: : ~onaCna/~odiSnja ,.-.... .... .... potreba .. u komprimovqnom vazduhu odredjuje se i z izraza: ~

. . ,. .

-

rQg '\

---

=

.-... .

m

.

.

!

1,5.Fg*rs.qo.Z ~ n i . ~ u i /

._

-----

+= .I..

3 m /god,

gde su:

Fg - godiSnji fond tasova pri radu u jednoj smeni, Zs - broj smena, qo - vremenski stepen iskoriScenja rada postrojenja. Orijentacione potrebne kolitine komprimovanog vazduha koji se koristi na pojedinim potroSaCima u zavisnosti od radnog pritiska potroSaCa date su u tabeli 30.


133

P - a a ~ e ~ ~ - ~ ~ _ t ~ e e h e h e p r o i ~Z_\rro oc ed~na .___ _ za grejanje -- i yentilaciju pri radnim pritiscima o d W 0 kPa --zavisnim od namene. .

. . .

-.

%

Para namenjena proizvodnim potrebama koristi se za zagrevanje raznih ohladjenih materija, zagrevanje vode u maSinama za pranje, raznih komora za suSenje i drugih potreba. --.-.

KoliCinapare u zavisnosti od _-- vrstepotroSnje - .-. .odredjuje - .~e;!i~,,t~~l~tn6~bll:ans$ -. Cije su analize ip.mraJv_ni. s10kn.i. i detaljno se prouhvaju. u__te-%-@tamsk _ -Orijentaciona godiSnjaqotroSnja pare koja se troSi na -greianie i ventilaciju rostorija moZe se izraCunati iz izraza: --..: . . . .-

. . .

. ....

..

. ..

.

.

/

---.

-__A_--

--..--.....:z:<.<

M&od

,

gde su: qt - proseCna potroSnja.pare za grejanje u J/i3h , H - grejni period u hlgod, V - zapremina koju treba grejati u m! i - toplota koja se troSi za zagrevanje jednog MN pare u JIMN. Za globalne proraCune potroSnje pare mogu se uzeti veliiine za qt : qt = 65-85 qt = 100-150

Jim kubnih po h za grejanje bez ventilacije, J/m kubnih po h za grejanje sa ventilacijom.

Voda--u proizvvx!n~m potreEi---

procesima koristi se za proizvodne i sanitarne

Tabela 31 m

Potrebe

Litara po radniku u smeni

Za opSte potrebe

25 do 35

Za tuSeve u proizvodnji sa veCom zaprljanoSCu

40 do 60

Za tuSeve sa manjim ~ntezitetomrada Za umivaonike

25 3 do 5


134

Voda za proizvodne potrebe ima primenu kao pripremna voda za pripremu sredstava za hladjenje i podmazivanje na maiinama alatkama, pranje delova, hladjenje u termiCkoj obradi, postrojenjima struje visokog napona, ispitivanje sklopova i proizvoda, za hidrofiltre rasprSivaCkih komora i sl. Gididnja potr!injaYode-potrebne za pripremu sredstava za h1adjenj.e- i podmazivanje na madinama alatkama u obradi rezanjem izraCunava se iz izraza: --

"3/god,

gde su: qv - potrodnja vode po jednoj maSini u m3kubnih,

S

- broj madina.

Za prarije delova u kadama potroSnja vode zavisi od zapremine kade i gabaritnih mera delova koji se ispiraju. Za kade veliCine 1,5 do 2,5 m3 srednja Casovna potroSnja vode iznosi 10 do 15 litara. Kod pranja delova u maSinama za pranje, potroSnja vode zavisi od karakteristika madine'i krece se u granicama od 0,12 do 0,5 m3 PO 10 kN delova. PotroSnja vode za hidrauliCna ispitivanja zavisi od dimenzija delova koji se ispituju. GodiSnja potroSnja vode za higijensko sanitarne potrebe moie se izraCunati koridcenjem pribliZnih normativa datih u tabeli 31.

Proizvodne povrdine su samo jedan deo kompleksa potrebnih povriina, sl. 63., koje Cine jedan proizvodni sistem. Proizvodne povrSine Ap se raselac japaju na Cetiri elementarna dela, sl. 64., tj.:

gde su: AN - net0 proizvodne povrdine, AT - transportne povrSine,


135

Bruto povrsina

1

I Neto povrsina,

I

I

1 Korisna psvrsina

ransport pri grodnji

I

Glavna povreina

Pomocne povrsine

r lavna proizv.

Zostita no rod onit.uredjaji Gotove proizv

-Za

-

$ 7 1-4 4 Pornoc.u proiz

Pomoc.sklad.

Sl.63. Kompleks povrSina proizvodnog procesa

fizkulturu

~

136

PROJEKTOVANJE

TEHNOLOSKIHPROCESA

. Sl. 64. Sastavni delovi proizvodne povrSine:Ap - proizvodna povrSina AN - net0 proizvodna povriina, AM - meajuskladiina povrSinaApp - pomocna povrSina (kontrole, izdavaonice alata i dr.) (331 5.2.1. Neto proizvodne povrBine

Neto proizvodnu povrSinu Cine povrSine neophodne za izvodjenje proizvodnih operacija i odriavanje. Pri projektovanju proizvodnih radionica u prvom redu su interesantne one povrSine na kojima se vrSi proizvodnja delova, podsklopova, sklopova kao i kompletnih proizvoda. Na ovim povrSinama su

Sl. 65. Funkcionalne povriine: a) struga S, b) rendisaljke R

OPSTIPRINCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTOM

137

instalirane maSine i postrojenja, zaeim radna mesea za rucne radove, a istovremeno ---uIZljiG%jij--Zl@v;iTrajuce za odla@nje.__ ------ _ _ povrSine Ukupna net0 proizvodna povrSina predstavlja zbir svih povrSina pojedinih radnim mesta ARi:

U sklopu povrSine jednog radnog mesta ulazi i tzv. ukupna osnovna povrSina instaliranog objekta Au koju eini kontura horizontalne projekcije instaliwne maSine ili drugog posmatranog objekta. Na veliCinu ukupne proizvodne net0 povrSine ueicu karakteristike: a

objekta (masine, uredjaja i sl.), proizvodne grane, organizacije proizvodnog procesa, proizvoda (vrsta, veliCina, masa), skladiSta za odlaganje, odrtavanje objekta i sl.

tehnoloikih i proizvodnih procesa pogodno je _-Za prqktiCna projektovanja _ -_ - povrSinu radnog mesta --. - --. rastlaniti na cdgovarajuce srodne povriine po funkciji,

.ms.

VeliCine pojedinih funkcionalnih povriina zavise od radnog zadatka kao i od _ .____ povrSine se~jusobn_o..prek1.apaju strukture samog objekta. Funkcionalne tako da je povrsina radnog_me.s.@A~_manjao d zbira funkcionalnih povrdinaA~i, tJ.: ,.,

___

@ Ukupna __._ osnovna _- povrS!na Au ukljutuje i povrdine horizontalne ravni preko kojih se vrSi otvaranje vrata, pokeranje konzole glodalice ili zaokretanje iste kod radijalne buSilice, zatim povriine na kojima se oslanjaju pogonski motori, upravljaeki ormani i sl. Mote se reci da je povrSina AD samo vidljiva kod dvodimenzionalnog projektovanja u horizontalnoj ravni. @PovrSina -z a ~ s l u t i v a n j Ao e ---- obuhvata - - pvrSinu za izvodienle. radova

kao alata,&lagan~e zavisi od vrste opreme, kolieina

Sto su stezanie predmca --obrade, sprovodjenje kontro!eAzanlena

&tai.cteta Is1,eliCina i oblik povriine A. dopremanja i odpremanja materijala i sl.

@ PovrSina za oditavanie obiekta (maSirIq)-A~du k l j u e povrsine -. .. potrebne -. ..-.-.. masine, . .. ... . ..kao -. ... .i za odnosenje strugotine za-enje, _podm.azivaje...inegovanje .. -i drugog otpadnog materijala. Granlca ove povrSine je nrnajmanjoj udaljenosti od maSine od 800 mm. ,

SI. 66. Funkcionulna zavisnost AR = f (Au) prema raznim autorima. Bob - Sirina objekta

b a ukJjuCuje medjuskladiite AM , na kome se vrSi odlaganje proizvoda i dntgih potrebnih podsklopova ili sklopova kodpripreme maSine, zavisi od vrste uskladistenja, transportnih sredstava i organizacije transporta. PovrSina neophgna-za-reparaciju ARE treba da omoguci demontaiu pojedinih elem_e_mi ssklopova u cilju njihove popravke (na primer demontaia Gatila, osovina, izvla&>je motora, leiiita i sl.). Ove povrSine se koriste povremeno pa se pri normalnom radu objekta (maSine) mogu koristiti u druge svrhe. PovrSina moguCih smetnji As je od posebne vainosti i obuhvata povriine za smeStaj strugotine i odvodjenje praSine, mesta oko kaiSnih prenosnika, povrSine koje obezbedjuju distancu od jaCih izvora toplote, radioaktivnog zraknja, svetlosnih izvora kao Sto su kod zavarivanja, itd.


T g k o ~ a n efunkcionalne povriine nekog objekta - -- -ili de1imiC~o-se,medjusobno preclapaju. - -

139

vise

objekata

I

Mera preklop1:lenosti radne povrSine ----- -AR-i ukupne funkcionalne p_vrSineA~ izraiava se p r o 9 t u a l n t~ . . 1lnutraSnjW stepenom preklopljenosti qi; Tabela 32.

-

A" m2

AR m2

Glodalica FNS 10x60

03

4,5

BuSuilica BKR 10x2

0,8

48

Dubilica StV 315

0,9

4,9

BuSilica BKR 10x3

1,o

5,3

Brusilica za unutaSnje bruSenje Si 10x40

12

6,1

Strug Dz 300x500

18

7,7

Strug Dz 300x600

18

7,7

Strug Dz 300x750

22

10,l

Glodalica FNW 20x400

2,4

10,6

Glodalica FNW 32x400

2,4

10,6

ViSevretena buSilica BWFM 250x400

28

11,5

Strug 300x800

2,6

11,5

Revolver strug DAR 12,5

23

12,2

Precizna buSilica BWF 125x250

3,3

13,8

Tip objekta

Tabela 33.

Ly


140

Na primer, veliCina ovog stepena za strugove i glodalice iznosi 5 0 4 0 % . Prethodno napisani pribliini izraz za net0 proizvodnu povrSinu:

ne uzima u obzir preklopljenost funkcionalnih povrSina kao ni prisustvo slobodne povrSine Asi koja se predvidja za sluCajeve pojave objekata razliCitih geometrijskih oblika. Iz tih razloga taCniji izraz za proratunate proizvodne -- . povrSine moie se pisati u obliku: --n AN = C A R ~ ' +~ As,, s i= 1 _---PC

_C__-----

-

- tzv.---spoljaSnji stepen preklopljenosti radnih povrSina -gde je 7s-___

vise objekata Cija se vrednost,na p r i m e s a strugove srednje veliCine krece u granicama od 10 do 25%. -

Povecanje spoljaSnjeg stepena preklopljenosti qs moie se postici smanjenjem slobodnih povrSina kroz pravilan raspored radnih mesta. Definisanje povrSine radnog mesta AR moie se vrSiti na vise naCina Sto ilustruje sl. 66.,a u funkciji ukupne povrSine kojurprekriva objekat AR . Optimalno odredjivanje veliCine A, zahteva detaljno poznavanje svih funkcionalnih povrSina kao i buducih proizvodnih uslova. . , ! ; I ' Orijentacione vrednosti za AR mogu se odrediti preko: !.i '"' I

'-.I"'

,

ukupne povrSine zgrade Auz , tj.':

A R = (0,2 do 0 , 8 ) . A u z , broja zapoSljenih radnika, pri Cemu na jednog radnika dolazi:

.ARI-- ( 7 3 do 10)

2

m /radniku

,

broja maSina, pri temu po srednjoj veliCini maSine dolazi:


141

Prema nemafkom standardu TGL 13382 veli~inaradne povrSine po jednoj alatnoj maSini prikazana je u tabeli 32. 4 Ukoliko se poznaje veliCina povrSine objekta A, , a Sto je kod projektovanja nabavke opreme uvek sluCaj, onda je veliCinu povrSine radnog mesta AR mogude izraCunati posredstvom faktora preratunavanjah , tj.:

pri Cemu je veliCina faktorah data u tabeli 33. Postoje i druga miSljenja kod proraCuna veliCine AR data u [33] a takodje i u drugoj literatun koju je, u svakom slubju kod projektovanja povrSina, potrebno detaljno analizirati -

--

< \

2:

5.27. MontaZne povrSine Definisanje veliCine povrSine za montaine radove se razlikuje za ruCne i automatske monmne radove. Montaine radionice ili procesi su najCeSce zadnji stupanj proizvodnog procesa. Kod projektovanja kontinualnih montainih

Sl. 67. Vrste montafnih radnih mesta: 1) montata nq podu, 2) rad na monpinom stolu, 3) radna mesta ispitivanja, 4) rod na traci, 5) na radnorn stolu, M-montalna jedinica, PR-pripr-emna povrSina, RS-radni sto, TStransportno sredstvo, MS-montcrtni sto, PK-povrSina kretanja radnika


142

procesa potrebno je predvidjanje i medjuskladiSta koja mogu biti jednostavna ili Cak potpuno automatizovana. KocJ grubljih proraCuna montainih povriina interesantna su Cetiri elementarna dela, tj. :

gde su: AMO- ukupna monta2na povriina, 'AN - net0 povrSina (zbir svih AR), AT - transportna povrSina (oko 0,15AN), AM - medjuskladiSns povriina (oko 0,1 AN), App -pomocna povrSina (kontrolna mesta, izdavanje alata, rukovodjenje, i sl.). icTaCnije odredjivanje veliCina AMO moguce je prema standardu TGL 13383184 koji ukljuCuje Sest razliCitih vrsta radnih mesta CijesupovrSine: AM - montatna povriina jedinice proizvoda, \

\,

'

'

h1

'

c'4

ARS- povrSina radnog stola, ApR - povrSina za pripremu, ASD - povrSina sredstva za dizanje, .AT - povrSina koju zauzima transportno sredstvo, ADP - dodatna povrSina, A1

- povrSina za ispitivanje,

Am - povrSina za zaddavanje (stanice). Odredjivanje povrSine ARza razliCite tipove radnih mesta, sl. 67.,moie se vrSiti po izrazirna:


143

A R -~za ostale oblike,proraCun ove povrSine, kao kod ostalih maSina ili objekata, gde su: n a - broj stanica, n nR - broj radnika na radnom mestu. b

5.2.3. Transportne povrSine + Transportne ograniCene p m i n e . iskljuCivo sluie za kretanje sredstva podnog i nadpodnog - - trgsporta, kao i-za-kretanje radnika,-Ubqxraiinctransport a u odnosu na ostale povrSine ranije se predvidjao is-hstvena. Za taCnije --------_odredjivanje t r ~ i i i f i f i p o ~ ~ i T a n e O pJZ f i poznavanje ~~o veliCine i oblika gradjevinskog objekta, organizacije transports i raspored opreme. Cesto se veliCina transportne povrSine AT raCuna na bazi net0 proizvodne povrSineA~koja se mnoii odgovarajucim faktorom udela transportne povrSine f~, odnosno: .

pri Cemu se vrednosti faktora f~kredu u granicama: f~ = 0,30 do 0,80

za drvnu industriju,

Za taCnije proratune -.m-o p - s e koristiti vec postojece preporuke Sirina saobraxjnica datih y @eli 3 4 . J ~ovoj tabeli se nalaze miGmalne veliCine Sirina sao6racaJn~z~transport materijala i kretanje peSaka. Mere su date u mm. 7---

---.

Prema pamem----1 vrsti,:prolazi mogu biti: --I-lavni (sluie za snabdevanje odeljenja, radionica i drugih prolaza),


144

c ~ p o m o c n(sluie i za snabdevanje radnih mesta i glavnih prolaza i odnose se na u i e zone), Tprolazi za radnike ili peSaCke prolaze, i ~ s k o n t r o l n e prolaze (sluie za nadzor, kontrolu tehnoloSkog procesa). ;I

--

S obzirom na smer kretanja prolazi mogu biti: jednosmey dvosmerni dok prema naEinu snabdevanja prolazi mogu biti: jednoboCni (snabdevanje s jedne strane), dvoboCni (snabdevanje sa obe strane).

~ i r i n e peSaCkih prolaza br proraEunavaju se na osnovu Sirine saobracajnice za evakuaciju pri nekoj opasnosti bo i broja ljudi koji se nalaze u prostoriji do koje se prolaz projektuje: p

Tabela 34. Vrsta transporta


145

Jednosmerno kretanje (rn~terijala)

Dvosrnerno kretanje (materijala)

Kombinovana soobracbjnica

Pesacko saobracajnica

Sl. 68. Transportne saobracajnice p r e h TGL 20694 i 8646

Wa sl. 68. dat je shematski prikaz karakteristitnih saobracajnica.

Izrnedju pojedinih faza obrade test0 se ukazi~je potreba za privremenirn skladistenjem materijala, delova ili Citavih sklopova. Gpiblji proratuni povrsina rnedjuskladigta vrSe se na bazi net0 povrSina AN i faktora za preratunavanje rnedjuskladigtaf~: AM

=

AAN.~M,


pri Cemu se vrednosti faktora fnkrecu u granicama: fM = 0,2 do 0,3

za maiinogradnju,

f~

za drvnu industriju,

=

0,3 do 0,6

w Kompenzaciona ili rezervna skladigta

c

Kod visokoproduktivnih _maSina, olanCanih postrojenja ili montainih linija neophodno je obezbediti odgovarajuce zalihe prokv-oda fii materijala u -cilju izbegavanja nepotrebnog Cekanja. Iz tih razloga postavlja se odgovarajuci ' broj tzv. kompenzacionih skladiita Cija se povriina dobija iz izraza: I I

ASM = L S . ~ S .V,

gde su:

\

ASM - povrSina kompenzacionog skladiita,

LS - broj komada u kompenzacionom skladiitu,

fs V

- korekcioni faktor m3/m,

- zapremina odgovarajuceg proizvoda m3/kom.

VeliCinaLs

dobija se na osnovu izraza:

gde su: tst

- srednje vreme zastoja,

ts - srednje vreme izrade predmeta obrade, zs

- dodatni broj predmeta obrade.

Jomocna povrSinavicljuir_uje. povrSine kontrolnih radnih mesta, rasi_nih mesta rukovodilaca .. _. vezanih za proizvodnju, Z d ~ F ~ - u , ' = i r u - i z d a v a n j a . snaadevanja;pro_storijaza ruCavanje iodmor i sl. -'Dobra -orijentacija o inaterijala, .

OPSTI PRINCIPI DIMENZIONISANJA KAPACITETA I PROSTOR4

147

veliCini ovih povriina dobija se posredstvom faktora za proraCun pomocnih povrSina fp i net0 povriine AN , tj. : L

'APP= AN *fp,

pri Cemu je.~ fp

=

0,l - 0,2 za maiinsku i drvnu industriju.

~

Za taCnije proraCune, od strane specijalnih projektanata, dobijaju se podaci o povriinama svakog pomocnog radnog mesta.

".

R A Z M E S T AJ PROSTORA I OPREME

(3 -1

RazmeStaj prostora i opreme moie se definisati kao proces optirnizacije plana rasporeda fiziCkih sredstava jednog proizvodnog procesa. Ovakvim razmeStajem obuhvata se prqstorza kretanje.materijala, skladigtenje, radnu snagu - -.. -- . i sire ~ s t a l delatnosti. e \-Pod razmeitajem prostora i opreme se podrazumeva stanje stvarno postavljene opreme i rad na planiranju razmeStaja u okviru novog proizvodnog procesa. -

A?

6.1. CILJ PROJEKTOVANJA RAZMESTAJA

I

-Pravilnim - - _ _ projektovanjem razmeStaja prostora i opreme post%e se ekonomiCnije manipulisan~ematerijalom i sirovinama, kas-optimalnije i bezbednije koriScenje zaposlene radne snage. P o r e d ekonomiCnosti koriScenja prostora i opreme neophodno je voditi raCuna i o elementima perspektivnog razvoja bji uk1iuCuju pitanja neophodnosti staln

150

Svako prethodno projektovanje ili projekt rekonstrukcije ima svoje ciljeve koji se mogu menjati pod uticajem razliCitih faktora. U d j u efikasnijeg planiranja razmeStaja prostora i proizvodne opreme bitno je~stavljanjejasnih i reaGiKclijeVaCii s&om potetku projektovanja, Pl&&mje pomenutog razmegiija mora da se zasniva na kompromisima raznih prednosti i ogranitenja, koja se vremenom mogu korigovati. -7 Pri planiranju razmeStaja prostora i opreme moraju se imati u vidu sledeci ciljevi: wobjedinjavanje svihkaktodkoji -utitu na razmeStaj opreme, efikasno kori~ienjeprostora, opreme i radne snage, mogudnost proSirenja kapaciteta, mogudnost preuredjivanja i reorganizacije, mogudnost prilagodjavanja izmena na proizvodu, pravilna podela prostora na relativno jednake povrSine koje su odvojene zidovima, spratovima i sl., minimalno rastojanje pri prenosu materijala izmedju;pomocnih slutbi i radne snage, urednost povrSina radnog prostora, udobnost za rad na svim radnim mestima, zadovoljstvo i zaStita na radu.

-

Koja vrsta razmeStaja prostora i opreme u okviru jednog proizvcdnog procesa mo2e da se primeni zavisi od oblika tehnoloSkih tokova materijala predmeta obrade, odredjene proizvodne opreine i radne snage, sl. 69.

U funkciji tipa proizvodnje materijal predmeta obrade, kako u tehnoloSkom procesu obrade tako i u tehnoloSkom procesu mantas,,-m32e g fiksirati zajedan polotaj, kretati se iz radionice -u radionicu i linijski od jdnog do h g o g radnog mesta prema.prdh$dje_nom redosledu operac&e,sl. 70. U p s m slutaju se radi o izradi ili monWi pojedinatnih objekata vecih gabaritnih mera kao Sto su izrada brodova, turbina i sl. Drugi slutaj kretanja predmeta obrade iz jedne u drugu radionicu karakteristitan je z a / g ~ nraspo+-maSina i istih vrsta i koristi se zaproizvodne programeShb&ukbm i manjih-kdiCina S a j e karakteristigno za mal~serjjskui-serijsku projZ\mdn.- TreCi slutaj kretanja --predmeta obrade od masine do maSine u linijskom obliku po redosledu izvodjenja tehnoloSkih operacija karakteristitan je za velikoserijsku i masovnu --

RAZMESTM PROSTORA I OPREME

151

* proizvodnju koje zahtevaju veliku sinhronizaciju vremena obrade, ritmiCnost i paralelnost proizvodnje.

Oblici tehnoloskih tokova

stava rada

meta obrade

t

U funkciji tipa proizvodnje

-

.a

-

J

U

funkciji polozaja U L A Z - I Z W -Paralelni -Pravolinijski -Univerzalni -Kruzni -Specijalni za -U-oblik masine razlicitog -Serpentinski kapaciteta -Nepravilan

-

-Fiksireni polozaj predmeta obrade -Redionicki oblik -Linijski oblik

5,-)

I

S169. Moguci oblici tehnoloSkih tokova

\ . , '

W U funkciji poloZaja mesta "ULAZ-IZLAZ", oblici tehnoloskih tokova predrneta obrade zavise od: tehnoloSkih karakteristika proizvoda, raspolorivih povrSina, etapa razvoja kompletnog proizvodnog sistema, saobracajnica i veza i drugih uticaja , i mogu se pojaviti u karakteristitnirn oblicima prikazanom na sl. 7 1. --Y U zavisnosti od karakteristika predrneta obrade kao i njegovog stepena slorenosti putanje, kretanje predmeta obrade u okviru prikazanih oblika zavisnih od mesta "ULAZ-IZLAZ" mogu irnati oblik:

pravolinijski, kru2ni, slova U , serpentina, nepravilan,


152

paralelni, univerzalni i specijalni za maSine razlititog kapaciteta. Kombinacijom datih oblika putanja pred~netaobrade datih na sl. 72. moie se postiCi niz razlititih reSenja koja odgovaraju odredjenim uslovima rada proizvodnog procesa i raspolo8ivih povrSina. a)Fiksirani prrdmet obrade

1 I \

b)Radionicki tok predmeta obrade r----------------I Odeljenje 1 I

I

proizvoda

Finalni proizvod

c)linijski tok predmeta obrade

-,

r-----------------------------

n ~ I I 0.1 1 Osnovni deo

e 1 o ADeo 2

:

1 Deo

SL 79 Oblici tokova materijala u montaZi

lzlaz

RAZMESTAJPROSTORA I OPREME

153

U nekim proizvodnim procesima neophodno je kretanje proizvodne opreme (maSina, alata, raznih uredjaja i sl.), Sto pri projektovanju procesa zahteva analize intenziteta, smera, oblika i vremena trajanja ciklusa. Razmatranjem ovih elemenata vrSi se optimizacija u postavljanju Bkova kretanja pro~vo_dnepprem_e. ---.

S1.71. Osnovni oblici tokova predmeta obrade u w c i j i izbora mesta "ULAZmLAzn1391 +Sa glediSta radne s-mge, neophodj-o je njena kretanja usmeriti tako da se ne remete tokovi predmeta obrade. Ovo se postiZe projektovanjem odgovarajucih saobradajnica, prilaza, prolaza i sl. Projektovanje kretanja radne snage potrebno je vrSiti u skladu sa postojeCim propisima o higijensko - tehnitkoj zagtiti, sa principima minimalnih rastojanja, minimainih utrohka energije i sl. @Na osnovu pomenutih tokova materijala, proizvodne opreme i radne snage, razmeStaj prostora i opreme u okviru proizvodnog procesa moie biti: sa fiksnim mestom obradjivanja materijala,

PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKM PROCESA

154

a Linijskf

6

5

Paralelni

4

Serpentinski

Univerzalni Nepravilni

-

0p.br.

Ulaz Karakteristican za masine razlicitog kapaciteta

5

Sl.72. Karakteristitni oblici putanja kretanja rnaterijalapreheta obrade

sa rasporedom jednorodne opreme i sa linijskim rasporedom opreme. Za slu&j fiksnog mesta obradjivanja materijala osnovni delovi proizvoda ostajunadr'edjeno radnanmestu dok se masine, alat i ostali delovi donose do tog radnog mesta. Karakteristihn primer ovog slutaja je brodogradnja, izrada turbina i sl. 8 Prednosti ovog naCina razmeStaja su sledeci:

minimalno kretanje osnovnog dela proizvoda, fleksibilnost u konstruktivno tehnoloSkim izmenama, fleksibilnost u pogledu organizovanja poslova,planiranja proizvodnie,preduzimanja potrebnih mera protiv zasto-ia i sl. Tabela 35. Vrsta razmeStaja

Primenjena u sluCaju: - primena ruCnog alata i prostih maSina - nekih pojedinaCnih i maloserijskih proizwda Fiksirani polofai predmeta abrade - visokih troSkova transporta osnovnog naterijala - kada za kvalitet odgovara pojedinac

- skup maSina i opreme Prema jednostavnosti - Siroke strukture proizvoda opreme - velikih razlika u tg izmedju operacija - male i periodiCne potrafnje proizvoda

Linijska

- velikoserijske i masovne proizvodnje - standardnih i unificiranih proizvoda - ujednaCene potroSnje proizvoda - ujedna~enos~vremena tg izmedju operacija

- m a s l u a j razmeStaia iednorgne opreme, vrSi se grupisanje srodnih tehnoloSkih operacija ili srodnih postupaka. Prednosti ovog razmeStaja leZe u: boljem iskoriSCenju m a h a , prilagodljivosti raznim strukturama proizvoda i promenama ,u redosledu operacija, boljem stimulansu istaknutijih radnika, lakSem odriavanju kontinuiteta proizvodnje za sluCajeve nastanka kvarova na proizvodnoj opremi, nestaSice materijala, odsutnosti radnika i sl. a sluCaj lifijskog rgmestaja- opreme, materijal se kreCe od jednog do mesta prema unapred s t r o g propisanom tehnoloSkom procesu. Dobre strane ove vrste razmeStaja svode se na sledede: minimalna ulaganja u manipulisanju materijalom, minimalne koliCine materijala, minimalno vreme proizvodnje, efikasnije koriSCenje radne snage, jednostavnije rukovodjenje,

bolje koriSCenje radionitkog prostora. Specifitnosti bitne za navedene vrste razmeStaja prostora i opreme date su u

MZa bilo koji razmeStaj prostora i opreme neophodno je poznavanje tri osnovna faktora: medjusobna povezanost raznih aktivnosti, prostor i prilagodjavanje kako to ilustruje sl. 73.

Sf. 73. Osnovni principi pluniranja raunejtaja prostora: a) medjusobna povezanost, b) prostor, c) prilagodjavanje (1 91 Svako reSenje.~meS&hprostorg i_olreemepredstavlja kompromis razn& __ -postavki i metoda. I z neophodnosti kompromisa javljaju se neizbeZni propusti u razmeStaju koji Cesto dovode do propusta u elementima Ciji su efekti od posebne vdnosti. Pdljivom primenom osnovnih principa u planiranju razmeStaja prostora' i opreme ti propusti se mogu izbeci. Prva fwa se odnosi naprethodno planiranje celine a zatim d e _ t a l a e . Po ovom principu vrSi se planiranje---- lokacije fabrike, opStih . potreba, razmeStaj prostora i opreme, radne snage; materij&la:.it$l; \

RAZME~TAJPROSTORA I OPREME

157

Druga faza obuhvata idealizaciju planiranja koja se zasniva na teorijskim postavkarna kao i prilagodjavanje stvarnim uslovima rada. Kod m o d j a v a n j a Marnim uslovima_- svakako se vrSi naruSavanje idealizovanog stanja, medjutim, mora se shvatiti da je to neophodno.

TreCa faza se odnosi na analizu razmeStaja prostora i opreme uz obezbedjivanje medjusobne povezanosti. Cetvrta faza o b u h v a ~ p ~ ~ ~ m j ~ p m i zpastupka ~ o d n oi~ maSina prema materijalnim mogudnostima. Peta Eaza obuhvata gdaniranje- razmeSta:la~rostora i- opreme prema tehnoloSkom postupku i predvidjenim maSinama. Sesta faza obuhvata plan izrade gradjevinskog objekta prema vec utvrdjenom razmeStaju prostora i opreme. Kroz sedmu fazu neophodno je da istaknuti strutnjak za projektovanje razmeStaja .da vizueb&reSenje. i izdiskutuje gasa --.-A ljudima---zaduZenim za rad u odgovarajudim odeljenjima, pogonima i sl. .

-.

Osma faza podrammeva _proluenr. postavljenog gradjevinskog objekta od strane struhog kolegijuma koji Cine zainteresovana lica za izvodjenje objekta. Deveta faza predvidja zavrSne pro1ee.u pogledu razme% prostora i opreme i daje odgovarajuda odobrenja za dalJi rad. U ovoj fazi se proverava rad svih faza odmah po zavrktku radova u odgovarajudoj fazi. Razlog je, da se izvrSi stopiranje daljeg rada, ukoliko se u nekoj od faza pojave neke ozbiljne smetnje.

Deseta faza predvidja detaljno.objaSnjenje_us_vojenog plaga razmeStaja. Ovo je neophodno jer svako reSenje je satinjeno na bazi kompromisa a pitanje kompromisa za pojedince, koji Cine kariku u lancu odlutivanja, moZe biti subjektivno. Ovom pitanju treba posvetiti posebnu pajfnju.

bde Za planiranje razmeStaja prostora i opreme postoji vise metoda kao Sto su: be

metode instikta i intuicije, metode gotovih reSenja, metode miSljenja svih zainteresovanih, metode analize protoka materijala i metode sistematskog planiranja.

Od svih pomenutih, metoda sistematskog planiranja razmeStaja predstavlja najprihvatljiviju. Naime, ovom metodom se koriste sve dobre strane ostalih i

I

w 1

"t

a 11

I

Lokacija

I

I

Opsti razmestaj

1

I

Detalini razmestai Postavljan je

I

I

Vreme

>

SI.74. Faze planiranja razrneStaja prostora i oprerne Citav proces planiranja se pretvara u jedan racionalni sistem. Prihvatanje ove metode zahteva veliko angdovanje ali po prihvatanju postaje veoma efikasna i nudi veliku kreativnost u radu. Sistematsko planiranje razmeStaja prostora i opreme primenjlivo je kod kancelarijskog prostora, laboratorija, servisnih radionica, skladiSta, proizvodnih pogona i sl. Takodje je primenljivo pri razliCitim rekonstrukcijama i adaptacijama postojedih ili novih objekata, a takodje i kod odredjivanja lokacije za izgradnju novih fabrika. Sistematsko planiranje razmeStaja sastoji se prema [24] od Cetiri karakteristihe faze shematski prikazane na sl. 74. U prvoj fazi odredjuje se lokacija kao i veliCina prostora za razmeStaj pri Cemu ne mora da se radi o novoj lokaciji.

,

s;

Druga faza ukljuCuje planiranje celokupnog razmeStaja prostora i opreme pri Cemu se utvrdjuju sheme m o k a materiiala na prostoru za koji se vrSi planiranje razmegtaja. U toku ove faze takodje se definiSu velitine, odnos i oblik svakog vedeg postrojenja, odeljenja ili prostora. U tr&j fazi se vrSi pripremadetaljnihplanova razmeStaja prostora i opreme sa planiranjem polohja postavljanja maSina ili uredjaja. Cetvrta faza obuhvata radove na instaliranju opreme ukljuCujuCi i sva ostala fiziCka pomeranja iste. Prva i ktvrta faza Cesto ne spadaju u nadleznost Menjera koji vrSi planiranje pomenutih razmeStaja veC su koncentrisani na drugu i trecu fazu. Iz tih razloga u daljem izlaganju bide reCi o pitanjima relizacije druge i trek faze.


159

6.4.1. tflazni pdaci za planiraqje razme€w*a

Za rad na planiranju druge i trece faze razmeStaja prostora i opreme vr3i se definisanje ulaznih podataka za koje su usvojeni sledeci slovni simboli: P - specifikacija proizvoda ili materijala, Q - kolitina svake stavke, R - tok tehnoloSkih operacija sa redosledom postavljanja maSina i postrojenja, S - pomocne operacije za realizaciju postavljenog procesa, T - podeSavanje vremena prema redosledu postavljenih slovnih elemenata. Dakle, svi planovi razmeStaja prostora i opreme poCinju ovim elementima i oslanjaju se na njih.

Planiranje opSteg razmeStaja prostora i opreme poCinje prudCavanjem ulaznih podataka (PQRST) pri Cemu se najpre vrSi Miza protoka materijala i odnosa pojedinih aktivnosti._Iod pojedinim aktivnostba _se podrazumevaju aktivnosti pratedih sluZbi i pomodne opreme. U daljem koraku se vrSe objedin; javanja ova d%piiGG;gde se prostor za rune aktivnosti unosi u tzv. dijagrm odnosa--_ne_ ulazeci--u kvantitativne velitine potrebnog prostora. --.-

Kod formiranjaja_ijag~a-fiM5
-


160

Ulaz: (P,Q,R,S,T)

Analiza protoko

Zahtevi u pogledu prostora

-

-

Rospolozivi prostor

o

Y

m

1

odnoso

I

Prihvatljive rnodifikacije

--

1

Orgonizacija u

pmksi

SI. 75. Aktivnosti 11i 111 faze

-

6.4.3. Detaljan RazmeStqj I11 faza

',pi

k ''P.y\

U okviru ove faze vrSi se detaljan razmeStaj prostora i opreme pri &mu se utvrdjuje tatno mesto za svako postrojenje, maginu, uredjaj, prolaz, skladiste, odeljenje, itd. To znati da se uzirnaju u obzir svi detalji neophodni planeru za defmitivan razmeStaj prostora i opreme.= realizacije trede faze ide se istim r_edosledom kao i u drugoj fazi, slim Sto se kretanje m a t e r i ~ a E - ~ E ~ f ~ u n u t a r mona

6.4.4. Faze sistematskog plana razrnegtqja

(

5 5

Na sl. 76. data je pricipijelna shema razmeStaja prostora i opreme prema R. Mutheru koja se koristi pri sistematskom planiranju razmeStaja. Ovaj uproSCeni

RAZMESTAJ.PROSTORA I OPREME

161

S!. 75. ..Prir.ciynij,olna sherna sve Cetiri faze sistemadskog plana rczmeStaja prostora i oprerne prema R. Muther-u


1 62

Sl.77. Primer karte mdjuzavisnosti aktivnosti

S1.78. Dijagram mdjuzmCNIsnosti aktiwsti pojedinih odeljenja '

RAZMESTAJ PROSTORA I OPREME

S1.79. Dijagram prostomog odnosa prikaz ilustruje prvu fazu, koja se odnosi na izbor lokacije, drugu fazu opSteg razmeStaja prostora i opreme, trecu fazu detaljnog razmeStaja prostora i opreme po pogonima i odeljenjima kao i &tvrtu fazu postavljanja i instaliranja opreme.

U prikazanoj shemi javljaju se odgovarajuki sirnboli i oznake koji su neophodno sredstvo za sporazumevanje u procesu sistematskog planiranja.


164

Medjuzavisnost pojedinih aktivnosti u razmeStaju prostora i opreme definisane su kartom medjuzavisnosti aktivnosti tzv. REAL - CHART. Stepen va2nosti pojedinih veza u karti medjuzavisnosti aktivnosti definisan je kroz sedam slomih simbola:

Sl. 80. Dve varijante dijagrarna medjuzavisnosti aktivnosti izmedju 10 odeljenja

A - apsolutno potrebno,

0 - potrebno, U - neva2no,

- nepoteljno, XX - krajnje nepoteljno. X

Primer karte medjuzavisnosti aktivnosti ilustrovan je na sl. 77. na kojoj se ilustmje intenzitet protoka materijala kroz pojedina odeljenja.


165

Na osnovu karte medjuzavisnosti aktivnosti formira se dijagram medjuzavisnosti alrtivnosti pojedinih prostorija. ili proizvodne opreme Cije su vdnosti medjuzavisnosti oznakne paraleleno povezanim linijama. VeCi broj linija izmedju dve prostorije govori o v e h j vdnosti sprege i obmuto. Za nevdne medjuzavisnosti nije predvidjeno nikakvo povezivanje blokova prostora i opreme, dok veze sa jednom izlomljenom linijom su nepoZeljne a sa dve kongruentne izlomljene linije

Sf. 81. Dijagram prostornog odnosa krajnje nepoZeljne veze.

,

S1. 78. ilustruje dijagram medjuzavisnosti aktivnosti pojedinih odeljenja. Brojevima su oznakna odeljenja sa kvadraturom porstora oznaCenom sa A1 do A10,vrednosti u zagradama. Na osnovu dijagrama medjuzavisnosti aktivnosti formira se dijagram prostornog odnosa pri &mu se vodi raCuna o raznim ogranitenjima, izmenama i dopunama, sl. 79. Dijagram prostornog odnosa radi se u v i k varijanata pri Cemu se usvaja najpogodnija. Kod kvantitativnog pristupa u projektovanju razmeStaja prostora, opreme i radnih mesta k s t o se koriste i tzv. "OD -DOu karte. Ove karte omogucavaju da se priWe, na primer, protok materijala izmedju pojedinih faza. Kolitina materijala koji se h e & moZe da se izrazi brojem komada, teiinskim jedinicama, brojem transportnih jedinica kao i brojem transportnlih ciklusa.

166


Navedeni primer najbolje ilustruje analizu transports izmedju 10 proizvodnih odeljenja. Brojevi odeljenja su kolone i redovi matrice, odnosno tzv. "OD-DO" karte kako ilustruje tabela 36t "OD-DO" karta se popunjava tako Sto se aenziteti aktivnosti upisuju u odgovarajuda polja tabele matriCnog oblika. Za prikazani primer predvidja se transport 1200 komada nekog proizvoda iz odeljenja 1 u odeljenje 2, zatim i7,odeljenja 2,800 komada idu u odeljenje 3, 2 0 komada u odeljenje 4 i 2 0 komada idu u odeljenje 6, itd. Pri formiranju "OD-DO" karte mora se voditi raCuna da se poklapaju ulazne sa izlaznim koliCinama iz odeljenja Sto se za ovaj sluCaj pogodno kontroliSe upisivanjem ulaznog i izlaznog zbira u 'pojedina odeljenja. Na osnovu postavljenih veza izmedju pojedinih odeljenja uneSenih u "OD-DO" kartu, formiraju se dijagrami medjuzavisnosti aktivnosti sa vise varijanata, dve su date na sl. 80.a) i b), pri &mu se sa glediSta ocene prioriteta komunikacije izmedju prostora bira najoptimalnija. Od prikazanih varijanata a) i b) u svakom slutaju je varijanta b) povoljnija jer omogudava najkrace puteve izmedju pojedinih odeljenja. Ako se prema varijanti b) napravi raspored odeljenja dobija se dijagram prostornog odnosa prema sl. 81. Posebno znatajna analiza protoka materijala posredstvom "OD-DO" karti je u uslovima velikoserijske proizvodnje. Razlog le2i u nepreglednom tabelarnom pregledu velikog broja operacija. "OD-DO" karte mogu se javiti u viSe oblika i konstiti na razliCte naCine. Tabelama je mogude obuhvatiti sve delove koji se proizvode ili pak samo nekoliko karakteristiCnih. Svako prenoSenje se registruje u odgovarajudem polju preseka reda i kolone "OD-DO" karte. 6.5. NEKA PITANJA REALIZACUE RAZMESTAJA

Realizacija razmeStaja prostora i opreme, kao Sto je vec napomenuto, Cini ktvrtu fazu rada na ovom problemu. Potrebni podaci za realizaciju razmeStaja nalaze se u sledebj dokumentaciji:

u spiskovima novih maSina i uredjaja kao i spiskovima postojece opreme koju treba razmestiti; u crte2ima i shemama razmeStaja prostora i opreme u kojima se nalaze objaSnjenja elemenata nbvih mesta; u planovima razmegtaja; u tehniCkim uslovima koji govore o naCinu iskljutivanja, premeStanja i ponovnog instaliranja odgovarajude opreme. NaCin planiranja manjih izmena u razmeStaju maSina ilustrovan je na sl. 82. Realizacija ovakvog razmeStaja se planira uglavnom neradnom subotom kada se post211 minimalni zastoji u procesu proizvodnje.


167

Srafirane povrSine oznataaju lokaciju maSina sa kojih iste treba da budu uklonjene. Isprekidane linije oznatavaju putanje kojima se maSina premeSta. Novi raspored maSina prikazan je punim linijama kao i raspored onih koje se ne pokredu.

rn

ELI Brusilica

Brusilica

Operacija 4 Operoc~jo2

1

1

i

---I

IDI

' I

Brusilico

E l LI Brusilica

Brusilico

Splsak mosina koje treba premestiti'

El Brusilico

Nalog so tehnologijom prernestonjo

Kod planiranja premeStanja maSina najpre se pravi spisak maSina koje treba premestiti i Sta treba postidi, ali ne i kako to realizovati. .Redosled izvodjenja operacija pri premelitanju, tj. kako treba izvrSiti premeStanje prdstavlja drugi i zavrSni korak u premestanju. Ostala pitanja koja se odnose na realizaciju plana razmeStaja opreme su: upoznavanje odgovarajudeg osoblja o izmenama, razreSavanje problema koji ometaju razmeStaj, utvrdjivanje vremena realizacije, realizacija samog razmeStaja kojom su obuhvadene sledede faze: planiranje, obezbedjenje potrebnih sredstava, pripremu, preseljenje, montafu, puStanje u pogon i raStiSdavanje, odredjivanje osoblja koje utestvuje na postavljanju i montaf i, obelefavanje mesta za postavljanje, koordiniranje rada na montafi, pradenje radova na licu mesta, sprovodjenje potrebnih provera prema novom razmeStaju i afuriranje izmena u realizaciji plana razmeStaja.

6.6. OSNOVNE INFORMACIJE 0 PLANIRAN JU POMOCU RACUNARA

RAZMESTAJ A

Do dams je u svetu razvijeno vise programa za planiranje razmeStaja prostora i opreme uz pomoc elektronskih ratunara. U SAD-u su javnosti najpoznatiji: CRAFT, razvijen 1963. god. (Computerized Relative Allocation of Facilities Technique) CORELAP, razvijen 1967. god. (Computerized Relationship Layout Planning) ALDEP, razvijen 1967. god. (Automated Layout Design Program) RMA Comp. I (Richard Muther and Assocates) kao i niz drugih novijeg datuma kao Sto su: PLANET, LSP, LAYOPT, COFAD, itd. kao i mnogi drugi koji nisu dostupni Siroj javnosti. Podaci o nekim razvijenim programima za planiranje razmeStaja pomodu elektronskih ratunara koriSceni su iz [19] str. 11-69. Program CRAFT su razvili autori Armor (Amour), Bufa (Buffa) i Volmen (Voliman), a mofe se dobiti preko biblioteke SHARE, specijalizovane za


169

programe ove vrste. Prilitno iscrpan opis programa CRAFT objavljen je u publikaciji Harvard Business Review, u dvobroju mart-april 1964. Program CORELAP razvila je katedra za industrijski in2enjering Northeastern University koju je vodio profesor D2ems Mur (James Moore), a mo2e se dobiti preko zastupnika u Bostonu (Engineering Management Associates at Northeastern University, Boston). Opis ovog sistema objavljen je u hsopisu za industrijski inZenjering od marta 1967. (Journal of Industrial Engineering). Program ALDEP je razvila firma IBM, Rochester, Minnesota, a mo2e se nabaviti preko prodajne sluZbe IBM. U Casopisu Proceeding od 1967. koji donosi materijale sa godiSnjeg skupa AIIE u Torontu, objavljen je detaljan prikaz programa ALDEP. Finna Richard Muther and Associates, iz Kanzas Sitija, driava Misuri, razvila je program RMA Comp. I, i od te firme se mogu dobiti sve informacije. Posredstvom razvijenih programa planeri razmeStaja prostora i opreme dobijaju niz korisnih podataka, a nikako kompletno gotove nacrte Korisna primena ratunara je i tamo kada se izvesni odnosi ne mogu uklopiti. KoriScenjem ratunara uz k l a s i h natin programiranja p o s t h se izvedbe takvih alternativnih reSenja koja bi klasitnim metodama verovatno bila propuStena. , ,--,

, d

1;

'

'

-3,"

6-72 MODELI RAZMESTAJA RADNIH MESTA 3 (,

-U nizu moguCih reSenja razmeStaja radnih mesta, treba odrediti onaj koji je sa aspekta svih uticajnih tinilaca najoptimalniji.

S1.83. Trouglasti razmeStaj radnih mesta. TP-transportniput, P-paleta

Za prekidne proizvodne procese razvijeni su sledeci modeli razmeStaja radnih mesta: model trougla, model krugova i numeritki model. -i

,

6.7.1. Model trougla

Model trougla razvio je Bloch [3]. Postupak je heuris'titki (bazira na nauCnim ali nedokazanim tvrdnjama) i ima za cilj da rasporedi radna mesta tako da se transport izmedju njih izvodi prema najkracim putevima. ,

Sl. 84. Sherna razmeStaja Eetiri radna mesta

I

n.Pakovanje

Zbir JP/VP

S1. 86. Karta toka za program proizvodnje Sire stnrkture

,g Postupak bazira na sledecim postavkama:

3 ;

.za sluEaj dva radna mesta koja su medjusobno povezana transportom, postiie se najbolji raspored pri postavljanju radnih mesta u krajnjim taCkama jedne bazne linije, za sluCaj tri radna mesta izmedju kojih postoji o d r e d j e n ~

.

./

S1.8 7. Kvadratm matrica inteziteta za program Siroke strukture i kolitina komuniciranje, najkraci putevi se postiBu ako ih postavimo u temena ravnostranog trougla, sl. 83.


172

OD - DO .1

1

2 b12 bnr I I

1

2

1

3 b13 (b311 I I b23 ( b32 I

3

1

I

---

m

bk

blk

1 bkl 1 lb2k1 I bk2 I

I

I

I

I

b3k Ibml

m

x b/ S1.88. Matrica ranga inteziteta RM. za sluCaj Cetiri radna mesta izmedju k A i h _p o s t-k o - a k o -m ~ n ~ i & C e t v r t oradno mesto je mogu%e locirati u tri ta5ke ----kao Hto ilustruje sl. 84., z a sluCaj veCeg broja radnih mesta, ista s e razmegtaju po temenima mrete ravnostranih trouglova prikazane na sl. 85. -.-

S1.89. Shema veza inteziteta kretanja izmedju radnih mesta i polo2ajem mesta "ulaz- izlaz "


b , &1

173 brcil

_ r , \

r4d!

> I

7,,

\,>I(?,\',

Osnovu ovog naCina razmeStaja Cini matrica intenziteta transporta B sa Clanovima bikkoji mogu oznaCavati teiine, broj transportnih jedinica ili frekvenciju kretanja u odredjenom period~.Matrica intenziteta moie da se piSe u obliku:

--

gde su: i

=

1,2,...,n

Za praktiCan rad na razmeStaju radnih mesh neophodno je poznavati karakteristicne funkcionalne povrSine radnog mesh Ciji oblik za strug i rendisaljku ilustruje sl. 65. Dati model je interesantan za manje sloiene procese razmeStaja radnih mesta, dok za. sloienije procese ovakav mode1 postaje nepregledan i neprak-----titan. RazmeStaj radnih mesta po metodi trouglova se svodi na sledece postavke:

_--

a

m n a osnovu vostwpka abrade izradjuje . _ k a r k t o k a koja daje r e d o s l e d u m a a a , kolitiinama-koje treb_a_trmsportovati i potrebnim odatke o p----- radnim mestima, sl. 86. Na osnovu stepena sloienosti, koliCina u programu proizvodnje i korisnog kapaciteta, odredjuje se potreban broj jedinica opreme za svako radno mesto (RM). 2. Na osnovu podataka iz karte toka formira se matrica:

=

bi,k + bk,i > 0 ,

Sto daje matritinu shemu datu na sl. 88. 3. -now formirane trouglaste matrice postavlja se poligon vezan na erouglastom rastqu- sa shematskim prikazom integiteta kretanja izmedju 63iGlime~a. Debljina Srafiranih tokova intenziteta unosi se u odgovarajucoj -.\ razmeri. Ka ovakvog razmeitaja radnih mesta neophodno je posebno odabrati poloiaj mesh "ULAZ" koji se odnosi na prvo, "IZLAZ" koji se odnosi na zadnje radno mesto, sl. 89. -

?m

Na kraju se vrSi izrada odredjenog broja varijanti uz uzimanje u obzir odgograjudih ogranifenja, kao Sto su zgrada, raspon, zidovi, stubovi i sl. , i nalazi minimum vrednosti funkcije kretanja gde je: li,k rastojanje dva radna.mesta


174

izmedju kojih se transport izvodi. Ova vrednost jednaka je zbim duiine stranice ravnostranih trouglova,najkracim putem.

Model krugova bazira na principirna razmeStaja radnih mesta po modelu trouglova i dobra mu je strana Sto daje jednoznatne rezultate i realniji razmeStaj, izbegnuta je kruta veza sa trouglastim rasterom i veza izmedju dva radna mesta se oCitava iz rastojanja. Medjutim, nedostaci su Sto se teSko uzimaju u obzir ograniCenja (ulaz-izlaz, oblik zgrade i sl.), ograniCena je primena na programe u2e strukture sa proizvodima manjeg stepena sloBenosti i postupak je graficki. NumeriCki model prema [12], bazira na funkciji kretanja uz teLnju postizanja minimahog uCinka kretanja. RazmeStaj radnih mesh po modelu krugova i numerickom modelu neCe se dalje razmatrati.

6.8. GRUPISANJEPROIZVODNOG I POMOCNOG PROSTORA NaCin razmeStaja proizvodnog i pomocnog prostora zavisi od vrste i oblika - tehnololkog procesa, tokova prwesa proizvodnje, broja proizvodnih i pomodnih prostorija, kao i od potrebe njihove medjusobne povezanosti. Gradjevinski objekat se moZe koristiti za smeStaj jedne, dve ili vise faza tehnoloSkog procesa, kao i jedne, dve ili v i k tehnologija koje ukljuCuju odgovarajude faze procesa. U ovom sluCaju tehnoloSki proces obuhvata vrstu i naein obrade, dok njegove faze Cini stepen dovrgavanja,a tok procesa proizvodnje redosled jzvodjenja radova kojima se podvrgava materijal .uprocesu proizvodnje. U funkciji ovih faktora u daljem tekstu su dati,neki principi razmeStaja proizvodnih i pomocnih prostorija.

Na sl: 90.a. data je shema konfiguracije prostorija u objektu sa viSe paralelnih polja pri Cemu su skladiSne povrSine na Ceonim stranama objekta. Ovakav raspored je karakteristih za jednu fazu procesa u kojoj su zastupljenost tokix skladiSte - obrada - skldigte. Pomodna odeljenja su obitno sa strane i dui toka obrade. KarakteristiCna primena ovakvog rasporeda je za mehaniCku obradu. S1. 90.b. daje uvid u raspored rada u dve faze obrade Sto je karakteristibo za mehaniCku obradu sa monWm. Tok procesa je: skladiSte I faze, obrada I1 faze, skladiSte druge faze. Konfiguracija prostorija za slutaj dve paralelne tehnologije koje se slivaju

u zajednitku obradu ilustruje shema data na sl. 90.c i d. Ovaj slutaj je karakteris-

titan za tehnologije preseraja i mehanitke obrade koje se obavljaju u prvoj fazi i obe se slivaju u drugu fazu koju Cini zajednitka montaia. Tok kretanja materijala je popretan i uzduian u odnosu na duiinu polja izmedju stubova, sa zajedniCkim skladiStem materijala i snabdevmjem. Pomocne prostorije se smeStaju obitno u jednom od uzduinih polja. Za sluCaj proizvdnje dva ili viSe proizvoda u jednom gradjevinskom objektu, pri Cemu se proizvodnja svakog proizvoda organizuje sa zatvorenim ciklusom, princip razmeStaja se moie ilustrovati na sl. 90.e.

-

I t

PO

-

US

PP

4

A

-

a)

IU 1

IS

BP 1

PP I Fozo

US

A

PP zo , <-

1

d)

1 g

I

>

PP It Foza IS

4

MS PO I Fazo

'

PP I Faza

U

-

E , , MS

-

aL -

US >-

IPP& PO $2 PO I Faza = e)

I

ee,-++. Ill Foz. 1s 6

MS = I PP Faz. 6 I FQZ.

MS PP -2t II Fazo 11 Foz0

A

1U

I Fota

MS

6

us <

I Faza

1

VPPV

b)

1U

US

I

J. l

MS

PO

1

PP II F ~ Z C PO

Foz. PO -

+

IS

I

U - ' us

t----Pb

Po hi

b LL

-

us

us

t i
1s o

U

.

f

+I

PP PP 1 I Fazo 1111 Fozo

E MS z > -pjD PO p;D PO PPI FOZ-Fat -FoZ 2 B --+us +us +us - N

e ,cz

: a V ) ,

7

PO

f--

-U

9) h) i) Sl. 90. Shematski prikaz razmeStaja proizvodnog, skladiSnog i pomoknog prostora: U-ula materijalu, I-izlaz materijalu, US-ulazno skladiSte, IS-izlazno skladiite, MS - medjuskladiSte, PP - proizvodniproces, PO - porndm odeljenja

Objekat je najCeice podeljen u centralnim prolazima na dva dela, pyi Cemu svaki predstavlja jednu proizvcdnu celinu. Snabdevanje skladiSta materijala se odvija centralnim prolazom a proizvodnja teCe po Semi: skladilte materijala obrada I faze - skladiSteI faze - obrada I1 faze - zajedniCko skladilte I1faze. Pomocna odeljenja se nalaze u krajnjem delu polja. Za proizvodnju u teSkoj maSinskoj industriji objekti se izvcde sa uzduinim i popreCnirn poljima, sl. 90.f. Druga faza obrade se obiCno izvodi u popreCnim poljima sa opsluiivanjem kranovima v e k nosivosti. Snabdevanje materijalom se ostvaruje direktnim ulazom koloseka u skladiSte a otpremanje proizvcda kolosekom koji ulazi u popreCno polje. Pri pojedinaCnoj i maloserijskoj groizvodnji velikih CeliCnih zavarenih ili zakovanih konstrukcija (kotlovska i generatorska postrojenja, kranski mostovi i sl,) primenjuje se raspored prostorija kao na sl. 90.g. PopreCno u cdnosu na uzduina polja nalazi se Ceono popreCno polje sa kolosekom koji ulazi u skladiite materijala. Zbog teiine delova za prebacivanje sa jedne na drugu fazu koristi se poseban pomocni kolosek. S1. 90.h. prikazuje primer razmeltaja proizvodnih i ostalih prostorija kod proizvodnje teSkih CeliCnih konstrukcija. Ova proizvodnja se izvcdi po shemi: skladiite materijala - obrada I faze - skladiSte I faze - obrada I1 faze - obrada I11 faze - skladiSte 111 faze. Za snabdevanje materijalom i otpremanje proizvoda koriste se koloseci sa iste strane objekta. Gradjevinski objekti sa CeSljastim oblikom osnove pogodni su za kovaCnice i teSke maSinogradnje, sl. 90.i. PopreCno polje osnove se obiGno koristi za zajedniCke obrade faza koje se slivaju iz ostalih polja. Snabdevanje materijalom se obiCno izvodi popreCno u odnosu na uzduina polja preko ielezniCkih koloseka. Pored prikazanih varijanata koriste se i mnoge druge kod kojih su sklad1Sta smeStena unutar samih objekata. Pored ovakvog tipa rasporeda prostorija postoje i tipovi proizvodnje kod kojih su skladiSta smeStena van objekta, na otvorenom prostoru. Primeri ovakvih proizvodnih objekata su livnice, vece kovaCnice i sl. L,

-

1' '3

'6.9. OSNOVNI NORMATIVI ZA IZRADU DISPOZICIONIH PLANOVA PROIZVODNIH I TEHNOLOSKIH PROCESA

Na osnovu proraeunatih povrlina, usvojenih tehnoloikih procesa i odgovarajucih sluibi razmeitenih po odeljenjima, a uzimajudi u obzir i uslove gradnje gradjevinskog objekta, pristupa se izradi dispozicionog plana, za koji je u zapadnoj literaturi usvojen izraz LAYOUT.


SI. 91. Grubi i j h i kvadratni raster jednog industrijskog kompleksa

Sl. 92. Raster R sa postavljanjem maSina

177


178

Oznake i nazivi nekih maSina

Sto za obelefavanje

Rendisaljke

Glodalice

8

Komandni pult

El


179

Tabela 38. Prolaz za: feleznice sa elektriCnom vuCom feleznice sa parnom vuCom Kamioni Kamioneti PutniCki autrzmobili Elektrokolica

~irina x visina u m

4,5x 6,5 4,5x 5,O 3,Ox 4,5 3,Ox 2,25 2,Ox 2,25 2,Ox 2,5

Faze izrade dispozicionog plana su sledeke: najpre se crta osnova zgrade sa spoljnim zidovima i temeljima potrebnih stubova, zatim se vrSi razmeStaj povrSina pojedinih odeljenja sa unoSenjem glavnih prolaza, koloseka, pregradnih zidova i odgovarajucih vrata, na tako pripremljenoj osnovi vrSi se razmeStaj proizvodne opreme i radnih mesta, ucrtavaju dizalice sa svojim stazama a takodje i ostali uredjaji medjuoperacijskog transporta.

S1.93. Rastojanja izmedju M i n a i pokretnih a) podnih, b) nadpodnih transportera

/s :p,il B D T9

I,,,

8

VeliCine rasojanja u mm za gabaritne mere maSina do:

Oznaka rastojanja a b c d e f 9

1 800x800

4000x2000

8000x4000

700 700 1 300 2 000 1 300

900

1500

800

1200

1500 2 500

2000 3 000

700 1 300

16 000x6 000

2000 1500

1 600

800 1 500

900 2 000

1 000


181

Tabela 40.

Sirina puta i rastojanje maSina Nadpodni transport Odnose se na skicu

Kranovi Vise6 transport Maksimalne mere transportnih delova e800

A

B

a)

b,

e

el500 A

m

B

A

B

-

2000

2500

el500

A

B

2500 3000

3000 A

B

3500

4000

1200 2500' 2000 3300 2000 3300

2500

3800 3500 4800

1200 3200

2500

4500

2000 4000

2000 4000

3500

Tabela 41. Sirine prolaza u m Prolaz za broj ljudi Minimalne

Normalne

Do 100

1,10

1,20

Do 300

1,65

1,80

Do 500

2 ,a

2,40

5500

182

PROJEKTOVANJE TEHNOLO~KIHPROCESA

Polofaj transportnih puteva

TranynnO ~osivostu t sre stvo mm A

B

<1 3 000 <3 3 500 <5 4 000 3 500 < 0,5 Elektro <1 4 000 viljuSkar <3 5 000 <1 4 500 Motorni viljuSkar 5 500 <5 Odeljenje montafe Elektrokolica ElektroviljuSkari nosivist u t nosivost u t < 1,5 <2 < 1,5 < 0,8 (< 0,5) (> < 5) (< 5) (< 1) Elektro kolica

Vrsta

"I orta

.

A

g'jy B

A

B

A

B

A

B

A

B

mm 3 400 4 000 4 500 4 000 4 500 5 500 5 000 6 000

<2 (< 3) A B

Jednos- 2000 2500 2500 3000 3000 3500 2500 3000 3000 3500 4000 4500 merni Dvosmerni 3000 3500 3500 4000 4000 4500 3500 4000 4000 4500 5000 5500

merni

(m(3300;(250:(m,(3000)(4300;(2500:(3800)(3000)(4300)(4000)(5300)

DVOs:

mernl (2000)(4000) (2500:(4500:(3000:(5000)(2500:(4500:(3000:(5000)(4000)(6000)

Radi . lakkg snalaZenja na LAYOUT osnovi, na istoj se ucrtava odgovarajuda lwadratna mre2a tzv. raster. Ukoliko jedan proizvodni proces obuhvata veci broj hala onda se ceo prostor lokacije-hala deli grubim lwadratnim rasterom R1 , a povrSina osnove hala u kojima se vrgi razmegtaj proizvodne i druge opreme finijim lwadratnim rasterom R2 , kako to ilustruje sl. 91.

-

Medjusobna veza grubog i finog rastera R1 , odnosno R2 , izraZava se u oblh :


183

-

pri Cemu velitina n mora biti ceo broj. Izgled razmeitaja maSina u o b i finog ~ rastera ilustruje sl. 92. Improvizacija razmeStaja proizvodne opreme i radnih mesta vrSi se Sablonima isetenim od papira, pri temu se gabaritne mere opreme uzimaju prema najisturenijim delovima na opremi i krajnjim isturenim poloPajima pokretnih organa na opremi. Gabarime mere opreme i odgovarajucih temelja uzimaju se iz kataloga proizvodjaCa odabrane opreme. Osnove dispozicionog plana najCeSCe se crtaju u razmeri 1: 100 a za velike pogone i 1:200. PopreCni yreseci zgrada crtaju se u razmeri 150, 1:100 pa Cak i 1:200, pri Eemu se maSine takodje prikazuju u odgovarajucoj srazmeri na shematski naCin.

U tabeli 37. dat je jedan od naCina shematskog prikazivanja maSina alatki i pribora u osnovnoj ravni. Pri komponovanju grupa ili linija maSina u c b i m radionice ili pogona, kao korisno pomocno sredstvo, mogu da se koriste i trodimenzionalni modeli maSina. Dimenzije vrata regulisane su raznim standardima. Tabela 38. daje podatke o Sirini i visini vrata prema DIN normama broj 18223. Medjusobna rastojanja rasporedjenih maSina kao i njihovi polo2aji u odnosu na stubove, zidove i saobracjnice data su u tabeli 39. Na sl. 93. prikazane su velitine rastojanja izmedju maSina i pokretnih a) podnih i b) visedih transportera. VeliCine Sirina transportera A i rastojanja izmedju maSina rasporedjenih u liniju B, za sluCaj mehanizovanog nadpodnog transports date su u tabeli 40. Sirine prolaza za radnu snagu prema DIN-u 18225 date su u tabeli 41. Kada se radi o podnom transport- velitine A i B, u zavisnosti od vrste transportnih sredstava i njihove nosivosti, date su u tabeli 42. Donji deo tabele se odnosi na odeljenja montaie.

0

6.10. DISPOZICIONI PLAN - LAYOUT Ono Sto su konstruktivni crte5i za .-__I__._---izradu jedriog~-prokvoda . - - . to .. . . ~ ... je-_ dispozicioni plan ili LAYOUT - G ~ a l u a c i j u~ d ~ n opro&vocJao.g. g. ili tehnoloSkog prkesa. -~~ispozicionim-phnomm ~e eeeuPravoobuhvata jedna koncentrisana forma koja daje pregled prethodno zamiSljenih oblika i prostornih medjuzavisnosti buducih proizvodnih i tehnoloSkih procesa. Dispozicioni .je nosilac informacija _ o razmeStaju .proizvodne .opreme . . i radne snage, tokovima,

on.

Sl.94. Dispozicioni plan jednog proizvodnog procesa [33] . GP-gluvni transportni put; SP-sporedni transportni put ; OA-orman za alut; R-regal; PP-peSaeki prolaz.


185

SZ. 95. UproSCeni dispozicioni plan prema /39]: G-galvanizacija sa visecim tramp., M -mehanifka obr& sa podnim tranrportorn. F-prototna linija. Mmontda sa trakom, L-skladiste, E-izkno skladiste .

m . .a 3 a l a ,

svim saobradajnicama i energetskim instalacijama. Pri izradi disp o z i c i o X - - p E ~ p r o i T ciEih--i z -teholoiEih~iGesa-Gophodno je voditi ratuna o ostvarenju postavljenih ciljeva u pogledu: mten&_rai_nimalnih . _povrSina ---._ i prostora, zaddavanja optimalnih radnih uslova, obezbedjenja ~dgovarajuf%i me& zait ite na radu, obezbedjenja visokog kvaliteta proizvoda, ekonomisanja materijalom i sl. Predstavljanje dispozicionog plana mote biti vodimenzionalno ----u vidugrafika, i z-a-sjufaj k o m p l e k s n i ~ c ~ c ~ ~ d i r n e n - n :ionalno, u vidu modelskog prikazivania ifi--miki&-xrmer dvodimenzionalnog L A Y O U T - g r a m e na sl. 94. i 95.

'

LAYOUT predstavlja samo jedan deo projekta protvodnog procesa i kao takav Cini deo integralne celine kompletnog industrijskog kompleksa. -On se razvija u vise stupnjeva, polazeci od grubljih do zavrinihdoterivanja, najpre -~~u~m~taJuzavisnosti, koja se tokom razvoja remeti raznim ogranitenjima i time postepeno dobija realni zavrSni oblik.

PROJEKTOVANJETEHNOLOSKIHPROCESA

186

S1.96. Uticaj ni faktori nu LAYOUT proizvodnog procesa 1331

Kod postavljmja gradjevinskog objekta, u kome treba da budu smeSteni proizvodni i tehnoloSki procesi, mora se voditi ratuna o nizu uticajnih faktora shematski oznaknih na sl. 96.Na ovoj slici oznake uticajnih faktora su sledece:

TT - osa glavnog transportnog toka, RS - osa glavnog toka radne snage,

PK - osa glavnog proSirenja kapaciteta, O - okruZenje, DVS- dnevno i veStatko svetlo, RM - radno mesto, OP - op
F IP

- maksimalno rastojanje, - instalacija, - fundament, - podna instalacija,


187

- unutraSnja klima, IM - istovarna mesta, RO - rastojanje izmedju objekata, ZP - zastita od poiara, GTM - glavni tok materijala, TM - tok materijala, MO - mesto odlaganja predmeta obrade, TS - transportno sredstvo, VP - vrsta poda, $0- Sirina objekta, DO - du2ina objekta. UK

Pored ovih neophodno je sagledavanje i drugih faktora koji u kasnijim rekonstrukcijama omoguCavaju druga funkcionalna pobouhanja. Kroz projektovanje proizvodnih i tehnoloSkih procesa vaino mesto zauzima i pitanje pouzdanosti proizvodnje koje je istovremeno i garancija kvaliteta projektovanog procesa. Ako se u fazi razvoja jednog procesa obuhvate sva pomenuta pitanja, onda se znatno mo2e uticati na kvalitet projektovanja i realizacije tog procesa.

188


LITERATURA [ I ] AISENBERG, J.B.,Organizacija i metodika projektirovanija, BD. I., MaSinostroenie, Moskva (1974). [2] APPLE, M . , Plant Layout and Materials Handling, 2d ed., The Ronald Press Company, New York (1963). [3] BLOCH, W., Maschinenaufstellung nach dem Dreieckverfahren, Industriale Organisation, Zilirich 19 (1950). [4] BRUINS, H.D., DRAGER, J.H. ,Werkzeuge und Werkzeugmaschinen, Carl Hanser Verlag, Muinchen,Wien (1978). [5] DANILEVSKII, V.V. ,Tehnologija maSinostroenija, "VisSaja Skola", Moskva (1977). [6] DEMJANJUK, S.F.,Tehnologiteskie osnovi pototnoavtomatizirovannogo proizvodstva, VisSaja Skola, Moskva (1965) [7] FEDOSEEV, N.D. ,Proektirovanie tehnologiteskih procesov sborki priborov, MaSgiz-Moskva (1963). [8] GATALO, R., P ~ l l o grazvoju integralnog sistema za automatsko projektovanje rotacionih izradaka i njihove tehnologije izrade u metalopreradjivatkoj industriji, Disertacija na Univerzitetu u Novom Sadu (1978). [9] GORANSKI, K.G.,Avtomatizirovannie sistemi tehnologiteskoi podgotovski proizvodstva v maSinostroenii, MaSinostroenie - Moskva (1976). [ l o ] GURALJ, S . , Natela projektovanja i organizacije procesa mafinske industrije, EXPORT-PRESS - Beograd, (1966) . [ l 11 IVKOVIC, B., Obrada metala rezanjem, Gradjevinska knjiga, Beograd, (1978). [12] JAEGER, H.,Metode optimizacije rasporeda radnih mesta pri projektovanju proizvodnje, Disertacija, MaSinski fakultet, Beograd (1970). [ 131 KAPUSTIN, M.N. ,Razrabotka tehnologiteskih procesov obrabotki detalei na stankah s pomoStj0 EBM, MaSinostroenie, Moskva (1976) [14] KLAHARST, H.T. ,Rationalisierung durch flexible Fertigungs systeme, Werkstatt und Betrieb, Carl Hanser Verlag, Miinchen, Nr. 111 (1978) [ 151 KORSAKOV, S .V. ,Osnovvi tehnologii maSinostroenija, MaSinostroenie, Moskva (1977) [16] KUCIAK, G., SACS, K., BRODEL, W.Der Produktionprozess im Industriebetrieb, Berlin, Verlag die Wessenschaft .(1961).


189

1171 KUZNECOV , M . M ., VOLCKEVIC, I. L.,ZAMCALOV, P. JU.AVtomatizacija proizvodstvenjih processov, "VisSaja Skolan, Moskva (1978). [18] MATALIN, A.A.,Tehnologija mehaniteskoi obrabotki, MaSino stroenie, Leningrad (1977). [19] MAYNARD, B.H., Industrijski in8enjering, Knjiga Cetvrta, Privredni pregled, Beograd (1975). [20] MILEUSNIC , N., Organizacija procesa proizvodnje, Privredni pregled, Beograd (1977). [21] MUELLER, G. ,Technologische Planung Maschinenbau, Band I., Planungsprozess, VEB Verlag Technik Berlin 1974. Unveranderte Nachdruck (1976). [22] MUELLER, G. ,Technologische Fertigungsvorbereitung Maschinenbau, VEB Verlag Technik, Berlin (1975) [23] MUSAFIA, B.,Projektovanje tehnoloSkih procesa, I deo, Metodologija projektovanja sa primenom, Univerzitet u Sarajevu, Sarajevo (1966). [24] MUTHER, R., Systematic Layout Planning, Industrial Educa tion Institute, Boston (1961). [25] MUTHER, R., Practical Plant Layout, McGraw-Hill Book Company, New York (1955). [26] MUTHER, R., WHEELER, J., Simplified Systematic Layout Planning, Managament and Industrial Resarch Publications, Kansas City, Mo., (1962). [27] MITROVIC, R., Osnovi CADICAM tehnologija, NauCna knjiga, Beograd (1990). [28] PEROVIC, M., ~ r o i z v o d n isistemi, MaSinski fakultet, Kragu jevac (1976). [29] POPOVIC , D., FabriCka postrojenja, MaSinski fakultet, Beo grad (1965). [30] REED, J. R.,Plant Layout Factors, Principles, and Techniques, Richard D. Irwin, Inc., Homewood, I1 I., (1961) [31] ROCKSTROH, W.,Technologische Betriebsprojetierung, VEB Verlag Technick, Berlin (1965). [32] ROCKSTROH, W. ,Die technologische Betriebsprojekierung, Band 1. Grundlagen und Methoden der Projektierung. Verlag Technik, Berlin (1977) [33] ROCKSTROH, W., Die technologische Betriebsprojektierung, Band 2. Fertigungswerkstatten, Verlag Technik, Berlin (1977). [34] ROCKSTROH, W. ,Die technologische Betriebsprojektierung, Band 3. Gestaltung von Fertigungswerkstatten. Verlag Technik, Berlin (1977). [35] SMIRNOV, V .S., Mehanizacija rastetov norm vremeni v maSinostroenii, MaSinostroenie, Moskva (1976).

PROJEKTOVANJE TEHNOLOSKMPROCESA

.

[36] STANKOVIC, P., MaSine alatke 1.,Koncepcijska i eksploatacijska analiza maSina za obradu rezanjem, Gradjevinska knjiga, Beograd (1975). [37] S OLAJA , V., TehnoloSki sistemi, Maginski fakultet, Beograd, (1963). [38] WOITHE, G., Projektierung von Betribsanlegen des Maschinenbaubetriebes, Lehrbrife fuir des Hochschulverstudium1 bis 6. TH Magdeburg, (1970)., [39] ZELENOVIC, D.,Proizvodni sistemi, Deo 1, NauCna knjiga, Beograd (1973) [40] ZRNIC, Dj., PROKIC, M. ,MILOVIC,P., Projektovanje livnica, Masinski fakultet, Univenitet u Beogradu (1978).

Mitrović R. - Projektovanje Tehnoloških Procesa

Recommend Documents