ZAŠTO JE BIL GEJTS BOGAT? Kada pitate ljude zašto su bogati ljudi bogati, dobi ćete mnogo različitih odgovora koji će, po pravilu i najčesće ukazivati na mnogo stvari, ali ne i na ono sto je najvažnije. Tako ćete čuti da su neki neki bogati zato što su dobili veliko nasledstvo. nasledstvo. Naslednik tu nema zasluga - ostavilac je taj ko je bio produktivan. U drugom slučaju čućete kako je neko bogat zato što je vešto pribavio državnu pomoć. Države danas daju pomoć za razne svrhe, bilo da su to subvencije, opraštanje poreza, rente ili neka vrsta zaštite. Ali, na taj način ne možete se obogatiti ako vec niste imali neku preduzetničku aktivnost i bili dobrostojeći. Teško da će neko postati bogat tako što prima nadoknadu za nezaposlenost. Ali može postati bogat ako proizvodi velike količine soje, a država obilno subvencioniše njen uzgoj. U trećem slučaju pojedinac je bogat usled monopolske rente. Taj uzrok po prirodi spada u kategoriju iz prethodnog pasusa, ali zaslužuje da se posebno pomene. U ranijim vremenima pojedinci su od vladara dobijali razne vrste monopolskih prava, recimo pravo da jedini u zemlji uvoze so, stoku ili knjige. Privilegovani položaj u kupovini resursa po nižim cenama od tržišnih ili privilegije u trgovini ili drugoj privrednoj aktivnosti jedan su od puteva do bogatstva. I danas se u nekim afričkim zemljama sreću neki takvi oblici monopola. U jednoj afričkoj zemlji kćerka predsednika jedina ima pravo da organizuje taksi-službu. Naravno, usluge te taksislužbe jedne su od najskupljih u svetu, iako je zemlja vrlo siromašna. U ovom slučaju izvor bogatstva je monopolsko pravo ili renta. U četvrtom slučaju izvor bogatstva je korupcija. Da bi se neko obogatio korupcijom, mora da bude na vrlo visokom položaju u državnoj hijerarhiji. Službenici nižih i srednjih nivoa državne uprave nemaju tu mogućnost. Najčešće su to diktatori i njihovi najbliži srodnici ili saradnici. U tom smislu je položaj na vrhu vlasti izvor bogatstva. U petom slučaju pojedinci se mogu obogatiti zahvaljujući igrama na sreću. Dobitaka od nekoliko desetina ili stotina miliona evra nema mnogo tokom godine u svetu, ali ih bude bar nekoliko. Izvor bogatstva u tom slucaju jeste ono sto su Latini zvali fortuna. U šestom slučaju Ijudi su bogati zahvaljujući prevarama, kradji, pljački i drugim oblicima kriminalne aktivnosti. Spektar ovih aktivnosti je širok. Oni koji su samo izbegavali plaćanje dela ili ukupnog poreza obično bi i bez toga bili bogati, a sada su samo malo bogatiji. Malo je onih koji su krali mnogo, jer je teško ukrasti više stotina miliona evra ili dolara i ostati neotkriven. Naravno, postoje i trgovci drogom i oruzjem na crno, koji se mogu obogatiti ako ih posluži sreća da ih niko ne ubije ili da ne budu otkriveni. Broj onih koji su bogati usled navedenih razloga simboličan je u odnosu na jedinu preostalu kategoriju bogatih, a ipak se a prethodnih šest kategorija bogatih govori i piše mnogo više nego a toj preostaloj, sedmoj i, zapravo, najznačajnijoj kategoriji. A to je kategorija kategorija onih koji koji su se obogatili obogatili zahvaljuju zahvaljujući ći svom radu, radu, znanju, znanju, veštinama veštinama ili preduzetništvu. To su oni koje je Šumpeter (Shumpeter) još davno nazvao inovatorima. Naravno, nisu bogati svi koji rade, imaju znanja i sklonosti preduzetništvu. Neki potpuno propadnu, nekada čak i fizički a ne samo finansijski, neki posle propasti svog posla idu da rade kod drugih. Neki jedva preživljavaju, a veoma je malo onih koji postanu vrlo bogati. Ako se kaže da su postali bogati zahvaljujući radu, umecu i zalaganju - to je tačno. Medjutim, to su činili mnogi, a samo su neki postali bogati. Zašto su oni postali bogati? Šta ćete tačno čuti kao odgovor, zavisi od toga da li želite ciničan ili neutralan odgovor. Cinik bi rekao da pare idu od ruku onih koji ne znaju da ih koriste, ka rukama onih koji to znaju. Taj odgovor ne osvetljava dovoljno sam proces bogaćenja, čak bi se reklo da prikriva najvažnije, a koncentriše se na posledicu i njenu uporednu ocenu. Bogaćenje je, zapravo, posledica nagrade koju neki pojedinci dobijaju za ono sto čine. Bil Gejts (Bill Gates) smislio je operativni sistem i prateće programe koje pojedinci vrlo lako mogu da koriste. Još preciznije, taj operativni sistem je najjednostavniji za
upotrebu a dovoljno efikasan, tako da pogoduje ljudskim navikama i očekivanjima. Drugi su postali bogati zato što su organizovali proizvodnju nekih drugih dobara i usluga koje ljudi dobrovoljno žele da kupe. Osnivač kompanije Sony shvatio je da ljudi u istoj prostoriji ili u kolima žele da slušaju različite programe, pa je smislio vokmen. To je dalo snažan snažan podsticaj podsticaj brzom rastu kompanije. kompanije. Pogrešno je verovanje da je neki fundamentalni izum, kao mikročip ili operativni sistem, uslov da bi se čovek obogatio. Ima mnogo različitih poboljšanja koja su radna, marketinška, organizaciona ili bilo koja druga, a koja njihovim autorima donose nagradu. Nekada su to proizvodne firme, nekada restorani ili lanci prodavnica, a nekada telekomunikacione usluge. Sem Volton (Sam Walton) lansirao je lanac trgovina Wallmart. I ranije je bilo lanaca prodavnica, ali ovaj je srednjem sloju ponudio mnogo različite a relativno kvalitetne robe, većinom po nižoj ceni u odnosu na konkurenciju. Ne treba zaboraviti da je sreća bila važan faktor u životu nekih koji su se obogatili. Bogatim pojedincima novac je bio nagrada za usluge koje su činili drugim ljudima. Zato što su dobro pogodili ono što mnogi ljudi žele da imaju, kupci visoko vrednuju njihove usluge. Da nema tog vrednovanja, ne bi bilo ni tako obilne nadoknade. U standardnim slučajevima razmene isključeno je to da jedna strana može eksploatisati drugu. Razmena je dobrovoljna, na dobitku je svako ko učestvuje u njoj. Bogati čine dobro drugima jer im nude ono što žele. Naravno, ne obogati se svako ko učestvuje u razmeni prodajući dobra i usluge. To se desi samo onima koji čine dobro velikom broju ljudi i koji jedini imaju neki privlačan proizvod. Proizvod može biti i sportski i zabavljački. Teniseri i golferi su bogati jer mnogi žele da vide njihov nastup, a gimnastičari i plivači nisu zato što je manji interes publike za njihove rezultate. Sloboda i udoban život u kome uživaju bogati predstavljaju nagradu za prolazak kroz čistilište tržišta. Tržište je kontrast dokolici i bezbrižnosti, tamo disciplinu drže tržišne sile koje se naslanjaju na cene i odluke aktera. Profit je nagrada za one koji uspeju da zarade više od troškova, a gubitak je kazna. Tržište gubitkom kažnjava preduzetnike koji od resursa naprave manje od onoga koliko su resursi vredeli. Većina ljudi u svim zemljama sveta ne voli bogate. Neki ih ne vole zato što nisu sigurni da li je bogatstvo stečeno zahvaljujući umeću ili nekim spornim sticajem okolnosti. Drugi zavide bogatima zato što to sami nisu. Treći ne razumeju zašto su bogati to što jesu. Naprotiv, treba da budemo srećni što ima bogatih. Što ih je više, to je pokazatelj boljeg, a ne lošijeg sveta. A i pokazatelj toga koliko nam koristi čine. Miroslav Prokopijević- Sloboda izbora
