Linux Za Pocetnike

LINUX ZA POCETNIKE

LINUX ZA POCETNIKE

Ime i prezime: Kolar Nemanja E-mail:[email protected]

SADRZAJ: LINUX ZA POCETNIKE ............ ........................ ....................... ....................... ........................ ................. .......... .......... .......... .......... .......... .......1 LINUX ZA POCETNIKE ............ ........................ ....................... ....................... ........................ ................. .......... .......... .......... .......... .......... .......2 ....................... ........... ....................... ....................... ........................ ....................... ................ .......... .......... ..... 2 Ime i prezime: Kolar Nemanja E-mail:NemanjaKolar@gmai E-mail:Ne [email protected] l.com........... ....................... ....................... ..................... ............... .......... .......... .......... .......... ....... .. 2

SADRZAJ:.................................... ............................................................ .................................. .................... .................... ............3 1.UVOD:...... ............. ............... ............... .............. .............. .............. .............. .............. ............ ......... ........ ........ ........ ........ ........ ......1 1.0.UVOD U SEMINARSKI SEMINARS KI RAD:....... .............. .............. .............. .............. .............. ............ ......... ........ ........ ...... ..1 Linux je besplatan,brz,pouzdan i mocan opretaivni sistem.Ako zelite da probate nesto novo i vidite da ima boljih stvari od blotabilnog i skupog Windowsa onda procitajte ovaj seminarski rad i saznajte sve sto treba da znate o Linuxu.Ovaj seminarski seminars ki rad je pisan dijelom kao seminarski rad a dijelom kao tutorijal pa ce tako svako ko procita ovaj rad moci da sazna dosta korisnih informacija o Linuxu i dosta teorija ali i sa prakticne strane mocete nauciti dosta stvari:od stvari:od osnova kao sto su priprema i zahtjevi za Linx,preko samo instalacije sistema,pocetnih podesavanja sistema i jos mnogo toga.Dosta savjeta i trikova vas ocekuje koji ce vam rad na vasem sistemu uciniti mnogo ugodijim i brzim.Seminarski brzim.Semi narski rad je podjeljen u tri oblasti pod imenima: imeni ma:............ ........................ ................. .......1 Uvod.......... ...................... ........................ ....................... ....................... ........................ ....................... ....................... ........................ ................. .......... ....... .. 1

1.1.UOPŠTENO 1.1.UOPŠ TENO O LINUXU(ISTORIJAT LINUXU(ISTORI JAT I ORGANIZACIJA) .... ........ ........ ........ ....... ...... ...... ..... ..2 1.2.PREDNOSTI 1.2.PREDN OSTI I MANE LINUXA ....... .............. .............. .............. ............... ............... .............. ............. .......... .... 4 1.3.WINDOWS 1.3.WINDO WS VS LINUX....... .............. .............. .............. .............. .............. .............. ........... ........ ........ ........ ........ ......7 1.4.LINUX 1.4.LINU X GRAFIČKA OKRUŽENJA OKRUŽ ENJA – KDE I GNOME ....... ............. .......... ........ ........ ........ ........ ......9 1.5. LINUX ALTERNATIVE ZA WINDOWS .......................................................................... .................................. ...................................................................... ..............................13 1.6.OSNOVNI LINUX POJMOVI(LINUX RIJEČNIK) .......................................................................... .................................. ...................................................................... ..............................17 2.TUTORIJAL 2.TUTORI JAL INSTALACIJE INST ALACIJE LINUX LI NUX MINT 10 KROZ SLIKE I TEKST .... ........ ....... ..... ..21 2.1. Upustvo za instalaciju ....... .............. ............... ............... .............. .............. .............. .............. ........... ........ .... 21 2.2.Uvod::....... 2.2.Uvod .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. ............. ...... 21 2.3.Pripreme 2.3.Prip reme...... ............. ............... ............... .............. .............. .............. .............. .............. .............. .............. ............. ........ ..21

2.4.INSTALACIJA ................................................................................ 22 3.Osnovne komponente Minta...........................................................32 3.1.Terminal-uloga i svrha................................................................. 32 3.2.Predefinisani programi u Linuxu Mintu 10 (popis programa i opis) . 34 3.3.Osnovne opcije u Mintu(Welcome screen, The Menu, The Software Manager, The Update Manager, The Upload Manager) ........................38 3.4.Linux Control Center.................................................................... 47 ZAKLJUCAK ....................................................................................... 57 4.Druge distribucije za početnike ....................................................... 58

1.UVOD:

1.0.UVOD U SEMINARSKI RAD:

Linux je besplatan,brz,pouzdan i mocan opretaivni sistem.Ako zelite da probate nesto novo i vidite da ima boljih stvari od blotabilnog i skupog Windowsa onda procitajte ovaj seminarski rad i saznajte sve sto treba da znate o Linuxu.Ovaj seminarski rad je pisan dijelom kao seminarski rad a dijelom kao tutorijal pa ce tako svako ko procita ovaj r ad moci da sazna dosta korisnih informacija o Linuxu i dosta teorija ali i sa prakticne strane mocete nauciti dosta stvari:od osnova kao sto su priprema i zahtjevi za Linx,preko samo instalacije sistema,pocetnih podesavanja sistema i jos mnogo toga.Dosta savjeta i trikova vas ocekuje koji ce vam rad na vasem sistemu uciniti mnogo ugodijim i brzim.Seminarski rad je podjeljen u tri oblasti pod imenima: Uvod •

Tutorijal instalacije Linux Mint 10 kroz slike i tekst

•

Osnovne komponente Minta

Sto se tice izbora distribucije uzeta je Linux Mint distribucija.Vecina se pita zasto?Ubuntu je  poznatiji i ima vecu podrsku ali je Mint slicniji Windowsu po izgledu i laksi je za koristcenje tako da ce pocetnici koji u velikoj mjeri dolaze sa Win operativnih sistema ce se lakse snaci sa recimo npr jednim taskbarom sa meni ikonom lijevo nego sa dvopanelnim Gnome Ubuntu okruzenje.U linux svijetu vlada misljenje da je Mint Ubuntu kakav bi treba biti tj Ubuntu na stereodima.Mint je zasnovan na Ubuntu Linux OS ali od doticnog se razlikuje po nekim opcijama i vise user frendly okruzenjem. A da se vratim na oblasti seminarskog.U prvoj oblasti pod imenom Uvod ocekuju vas uopstene stvari o Linuxu,cisto da shvatite njegovu filzofiju i nacin rada tog OS.Ocekuju vas tu sledece teme:Uopšteno o Linuxu(istorijat i organizacija),Prednosti i mane Linuxa,Windows Vs Linux,Linux grafička okruženja – KDE i Gnome,Linux alternative za Windows,Osnovni linux pojmovi(Linux riječnik).U drugoj oblasti kao sto je i ime kaze imate upustvo u slikama i tekstu kako da instalirate Linux Mint 10 na svoj racunar,U trecoj oblasti objasnjenja su osnovna podesavanja i koponente Linux Minta.Ne znate nesto podestiti na svom Linuxu onda je treca oblast prava stvar za vas.Treca oblast sadrzi sledece teme:Terminal-uloga i svrha,Predefinisani programi u Linuxu Mintu 10(popis programa i opis),Osnovne opcije u Mintu(Welcome screen, The Menu, The Software Manager, The Update Manager, The Upload Manager),Linux Control Center.

1.1.UOPŠTENO O LINUXU(ISTORIJAT I ORGANIZACIJA) Linux je operativni sistem za računare i njegovo jezgro.Ime linux je tokom godina postalo sinomim za poliktiku otvorenog koda i slobodni softver.U osnovi uzima se kao glavni konkuret komercijalnom softveru i OS koji praktikuju kompanije tipa Microsoft i Apple sa svojom Windows OS i Mac OS i aplikativnim softverom koji se plaća. Za razliku gorepomenutih operativnih sistem njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga slobodno koristi, menja i redistributira(otvoren kod). Preko 300 Linux distribucija pakuju razni softver zajedno sa GNU/Linux sistemom.O tome šta je Linux distribucija biće riječi kasnije u nastavku. U početku, Linux su razvijali i koristili entuzijastični pojedinci tipa . Richard Stallmana i Linus Torvalds Od tada, Linux je dobio podršku od strane velikih korporacija kao što su IBM, Hewlett-Packard i Novell za upotrebu u serverima i počinje da ulazi u upotrebu i na ličnim kompjuterima. Promoteri i analitičari tvrde da je ovaj uspeh zahvaljujući njegovoj nezavisnosti od bilo kakvog centralnog proizvođača, niskom trošku, sigurnosti i pouzdanosti. Linux je originalno razvijan za Intel 386 mikroprocesore a danas podržava niz mikroprocesora i računarskih platformi. Upotrebljava se u dijapazonu od ličnih računara do superkompjutera i integrisanih sistema kao što su mobilni telefoni i lični video rekorderi. Istorija Linuxa Priča počinje od čovijeka pod imenom Richard Stallman.On je krajem sedamdesetih i  početkom osamdesetih radio u labaratoriji za vještačku inteligenciju prestižnog američkog fakulteta MIT.U to vrijeme su računari bili dosta slabi i skupi(za današnje pojmove) i moglo se na njima uopšte raditi većinom po labaratorijima prestižnih fakulteta,tako da u početku nije  bilo govora o komercijalnom softveru i u osnovi komercijalnom operativnom sistemu.Bilo je nekih pomaka ali ništa ozbiljno do pojave na sceni svima poznatog Bill Gatesa koji je osnovao kompaniju Microsoft i koji je imao viziju komercijalnog OSa i softvera(koji se  plaća).Ubrzo je pokrenuo određene akcije da to i ostvari što je za posledicu imalo za reagovanje Richard Stallmana koji je 1983-e osnovao GNU projekta koji je imao za cilj da napravi operativni sistem zasnovan na UNIXU 1.GNU predstavlja akronim za "GNU's Not Unix" - "GNU nije Unix".Fondacija za slobodni softver je najveći sponzor GNU projekta.I u osnovi Stallman je 1984 otvorio početni kod i raširio ga po svijetu da u osnovu na razvoju novog OSa rade svi zantersovani programeri na svijetu,potpuno besplatno da stvore besplatni sistem.Krajem osamdesetih većina programa potrebnih za rad operativnog sistema su bili završeni(tekst editori,window menadžer,compajleri,UNIX školjka...) ali neki programi niskoga nivoa nisu bili dovršeni i nisu mogli optimalno da funkcjonišu(demoni,drajveri i kernel).Upravo kernel je bio glavna muka jer verzija kernela sa MITa nije bila dovoljno dobra i optimalna.I baš tad u vrijeme zastoja u priču ulazi osoba po kojoj je Linux i dobio ime: 1

http://hr.wikipedia.org/wiki/UNIX

Linus Torvalds(dvadesetjednogodišnji finski student).U osnovi napravio je upotrebljiv kernel čime je kompletirao cjelokupni operativni sistem. Linux je u svojoj prvoj verziji objavljen u oktobru 1991. U ranim danima linux je služio kao eksperimentalni sistem koji su koristili studenti, hakeri, programeri i uopšteno ljudi koji su  jako orijentirani na rad sa računarima. Nije bilo šire komercijalne upotrebe. To se promijenilo s nastankom Apache Web Server 2a, koji je zajedno sa linuxom pružio pouzdano i besplatno rješenje za pokretanje velikog broja web stranica. Tako je linux u par godina istisnuo mnoge drugesisteme slične Unixu te u velikoj mjeri i Windows NT sa serverskog tržišta.  Napredovanje linuxa na desktopu ide puno sporije i linux je još uvijek rijetka pojava na kućnim i uredskim računarima. S vremenom je nastalo mnogo novih programa za linux (ali i ostale UNIXe) za razne svrhe: uredski paketi, sve vrste programa za internet, PDF, gledanje i uređivanje slika, multimediju, snimanje CD/DVDa te mnogi specijalizirani programi. Može se reći da danas za linux postoje svi potrebni programi za prosječnog kućnog i uredskog korisnika koji se ne igra previše i ne koristi svoj kompjuter za visoko specijaliziranu  profesionalnu svrhu.Od 1995-e uporedo sa razvojem Linux servera kreće se sa aktivnim razvojem i korisničkih distribucija.I opet dolazimo do pitanja šta je distribucija? Distribucija (distro) - predstavlja zaokruženu celinu linux kernela (jezgra) sa dodatnim softverom kao što su grafičko okruženje i prateći programi. Kako kernel može da se kombinuje sa velikim  brojem različitih okruženja i/ili aplikacija postoji i veliki broj (preko 300) različitih linux (ili GNU/Linux) distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati opštu ili neku specifičnu namenu. Primer distroa bi bili Debian, Mandriva, OpenSuSE, Fedora, Ubuntu,Mint... Distribucija obično uključuje i kolekciju raznog slobodnog softvera mada neke distribucije sadrže i komercijalan softver .U ovom trenutku postoji preko 200 Linux distribucija u aktivnom razvoju. Veliki broj distribucija kao i nepostojanje standarda - poput jedinstvenog načina instaliranja  programa - mnogim korisnicima računala otežava prelazak na Linux, ali i komercijalnu upotrebu.Distribucije se mogu podijeliti u tri osnovne skupine s obzirom kako se distribuira softver uz pojedinu distribuciju. Softver se može distribuirati u izvornom kodu (kao kod distribucije Gentoo) ili u zato predviđenim paketima (koji sadrže izvršne inačice softvera) ili  pak kao izvršni programi ili skripte koje same instaliraju softver (također u izvršnom obliku). Dva najčešća sustava za upravljanje paketima su rpm i dpkg pa se stoga distribucije koje ih koriste često nazivaju nazivaju RPM distribucije, odnosno distribucije temeljene na Debianu. U distribucije vrste RPM spadaju npr. RHEL, Fedora, Mandriva, PCLinuxOS, OpenSuse, dok  u distribucije vrste Debian spadaju (osim samog Debiana): Ubuntu, Xandros, Mepis, Knoppix, Sidux i dr.

2

http://hr.wikipedia.org/wiki/Apache_%28webserver%29

1.2.PREDNOSTI I MANE LINUXA Prednosti:

1.

Sigurnost-Linux je poznat po svojoj sigurnosti.U osnovi ne treba vam nikakav antivirusni softver za Linux.U osnovi zlonamjerni softver(trojanci,virusi,crvi....) mogu  prodrjeti u Linux ali se u njemu osećaju „kao Alisa u zemlju čuda“ i ne mogu napraviti štetu na sistemu.Svaka linux distribucija ima firewall snažan kao betonski zid i skoro  je nemoguće hakerima da provale u njega.Dozvolite samo da navedem jedan primjer  nepobedivosti Linuxa:prije nekoliko godina u Americi je održano zanimljivo takmičenje:u osnovi ideja je bila pred najbolje svetske hakere staviti najbolje laptove sa popularnim operativnim sistemima na njima(Win 7,Win Vista,Mac OS,Linux) i sa svom zaštitom vidjeti koliko će trebati hakerskoj eliti da provale u određeni sistem;haker koji prvi provali u neki od ovih OS kao nagradu je dobio nov laptop koji  je koji je korišten u takmičenju.Takmičenje je trajalo sedam dana:prvi dan su pala oba Windowsa,malo poslije probijen je čak i Mac OS(koji je dijelom zasnovan na Linuxu) ali Linux je ostao zaštićen,ni jedan haker ga nije uspio srušiti.Mnoga istraživanja su dokazala da je Linux trenutno najsigurniji OS na tržištu.

2.

Stabilnost-Kada instalirate Linux zaboravite na reinstalacije sistema,formatiranje i defragmentaciju fajlova,ako imate normalan kompjuter i normalno održavate svoj Linux sistem možete komotno da zaboravite na ove Windows boljke,jer Linux je stabilan sitem što se može objasniti i njegovom konstrukciojom,najlakše ću to objasniti ovako:Windows OS je kao kuća,ali ta kuća je stvarana da je prvo napravljena fasada,pa je kasnije krenuto prema zidovima,pločama i temelju,i baš zato zbog toga je Win toliko bagovit i nesiguran,nije programiran na pravi način.A šta je sa Linuxom od  prvih dana Linux OS je građen od temelja,pa zidovi,ploča pa tek onda fasada-nadam se da ste shvatili metaforu.Kao posledicu ovo ima da je Windows na prvi pogled oku ljepši od Linuxa,ali je Linux stabilniji i sigurniji.U osnovi nema potrebe da se uopšte restartuje računar na kojem je Linux,bilo koji program,update ili drajver da se instalira  poslije toga nema potrebe za restartom.U samom radu osijeti si isto razlika npr ako zablokira određeni program u Windowsu sistem postaje trom ili i on sam „zaledi“ kod Linuxa ako zablokira program može se normalno nastaviti raditi na računaru bez ikakvih poteškoća ili usporenja.To je posledica modularne prirode Linux,tj svaki  program radi samostalno i nije povezan sa drugima tako da krah jednog programa neće povući sa sobom i ostale komponente sistema.

3.

Jednostavnost –U osnovi dosta govori da je Linux dosta komplikovan ali riječ je o neistini.Sve zavisi od distribucije na koju naiđete ali najače distribucije su dosta  pojednostavile stvari(Ubuntu,Mint,PCLinuxOS,Open Suse...).Danas je recimo naprimjer moguće instalirati u Mintu iz početnog menija bilo koji dodatni program

koji vam je potreban.Mnogi su spremni reći da su glavna Linuxova GUI:Gnome i KDE duplo lakši za upotrebu od Windows Explorera.Instalacija programa je svedena na bukvalno na dva klika:Linuxi imaju svoje servere sa programima kojima se  pristupa pomoću aplikaciju integrisanih u sistem(npr. Ubuntu Software Centar) i kada izaberemo željeni program on se downloaduje sa interneta i automacki sam instalira(znači nikakav wizard i milion ponuđenih opcija),znači npr dva klika i instalirali ste skype.Sama instalacija Linuxa se obavlja preko Wizarda koji je  jednostavan i lak za upotrebu,a samom sistemu je potrebno oko 5-15 min za instalaciju. 4.

Sloboda - Ovo je, meni, veća prednost od svih ostalih. Zašto? Jedan razlog jest što bez  problema smijete promjeniti/pogledati kod nekog programa.Ako ste programer onda ćete u Linuxu imati sve otvoreno.Možete promjeniti apsolutno sve:grafički interfejs,programe,kernel....

5.

OpenSource zajednica - Ova prednost mi je odmah nakon slobode mjenjanja koda. OpenSource zajednicu možete pronaći na raznim forumima i stranicama o Linuxu i ostalim OpenSource proizvodima. Zaista će vas začuditi da često nakon samo nekoliko sekundi netko odgovara na vaše pitanje. Linuxaši su uvijek spremni pomoći! Istakao bih zajednicu korsnika Ubuntua i Minta kao najbolje u Linuxu i na njihovim forumima možete naći odgovor na gotov svako pitanje,a niko vas neće prozivati da ste početnik i neznalica.

6.

Terminal - Novim korisnicima je ovo često mana, ali bez njega Linux ne bi bio Linux! Terminal je zaista moćan alat, ako se znate njime služiti. Čak su neke stvari  jednostavnije nego u grafičkom sučelju. Terminal može apsolutno sve, a i lakše je npr. na internet staviti naredbu za terminal nego objašnjavati istu stvar kroz GUI.U osnovi moćna alatka(sličan izgledu Windowsovom Comand Promtu ali od navedenog mnogo moćniji).Svrha terminala je u tome da mnoge stvari možete uraditi preko njega brže i  jednostavnije nego preko GUI(npr instaliranje programa,stanje hard diska....).Ukucate nekoliko komadni i prisnete enter.Ali u mnogim distribucijama stvari su toliko  približene i pojednostavljene da se može desiti da godinama koriste Linux a nikad da niste ušli u termina,izbor je kranjeg korisnika da li će koristiti terminal.

7.

Besplatan je - Da, ova tvrdnja je istinita. Većina Linux distribucija je besplatno. Sve navedeno iznad (a i ispod) možete dobiti za 0 KM.Cijena Windows 7 OS i osnovnog aplikativnog paketa softvera košta oko nekoliko hiljada dolara a isto to,možda ćak i  bolje možete da dobijete potpuno besplatno i da iz svog života konačno maknete  pirateriju.

8.

Mnogo distribucija - Ovo bi "zli jezici" mogli smjestiti i u lošu stranu Linuxa. Ako se mene pita, to je velika prednost. Zašto? Jer je gotovo svaka distribucija različita od druge. Npr. 2008-e sam kao početnik instalirao sam Ubuntu, nakon nekog vremena Ubuntu mi je dosadio. Idem vidjeti Xubuntu. Sa vremenom sam napredovao, idem sada na Vector Linux. Također, vlasnici pojedinih distribucija se trude da njihova  bude najbolja, te tako poboljšavaju cijeli Linux. Zajedničko svim distribucijama jest

Linux kernel, a pošto se u kernel "ubacuju" driveri znači da će jedan hardver jednako raditi na svim distribucijama. 9.

Mnogo besplatnog softvera - Kao dobru stranu ću staviti i brojnost različitih  programa. Programi za Linux su također većinom slobodni pa je lakše iz jednog  programa nadograditi drugi nego sav posao raditi ispočetka.

10.Izgled - Linux zaista čarobno izgleda ako uključimo Compiz Fusion i

stavimo (ili napravimo) lijepu temu. Što se tiče izgleda, Linux možete "srediti" da izgleda kako god hoćete. Spomenuo sam Compiz Fusion. On je vrlo kvalitetan i lijep. A što je najvažnije lako se podešava.A samo grafičko okruženje KDE je po sebi mjerilo  jednostavnosti i ljepote.

11.Više radnih površina - Ovo je prilično korisno ako imate

otvoren velik broj prozora. Možete podesiti sustav da ima npr. 4 radne površine te pomoću Compiz Fusiona dodati efekte (takozvana "kocka").

12.Radi na starim računarima - Linux je idealan za stara računala. Drugim riječima,

daje ima život. Postoje posebno razvijene mini distribucije poput DamnSmallLinux-a koji zauzima tek 50 mb na vašem računalu!Ako imate striji računar sa 256 ili 512 RAM bez problema ćete naći distribuciju za sebe.Ne pomišljajte na WIN 7 bez 1 GB RAM i 30 GB slobodnog prostora na HDD.

Ali nije sve med i mljeko,da se ne varamo ima i Linux svojih mana koji su dosad mnoge  bukvalno odbile od ovoga OS-a.

Mane: 1.Profesionalni softver: - Ako imate Softver bez kojeg ne možete živjeti, a da nije izdana verzija za Linux imate velik problem. Moguća rješenja su: 1. Probajte pronaći dobru i kvalitetnu zamjenu (npr. Photoshop -GIMP), 2. Pogledajte da li se taj program nalazi na listi za WINE (program za otvaranje nekih Windows aplikacija) Inače, još jedno rješenje  je VirtualBox - program kojim možete pokrenuti virtualne windowse u jednom  prozoru.Nema još dovoljno kvalitetnog profesionalnog softvera za linux,postoje alternative za recimo Auto Cad ili Photoshop ali su to ipak alternatve.Ipak primjetan je  pozitivan trend kod softverskih kompanija koje sve više prave verzije svojih programa koji mogu da rade i na Linuxu. 2. Igre - Ako ste strastveni igrač, ako morate imati svaku najnoviju igru, zaboravite Linux. Ako vam je do igranja bolje vam je pare koje ste odvojili za kupovinu Windowsa date i kupite sebi neku igraću konzolu:XBOX 360 ili Play Station 2,a sebi potpuno  beslatno sa interneta skinete i instalirate Linux.

3. Hardver - Iako na Linuxu mnogo Hardvera radi Out of Box (bez drivera), postoji mnogo hardvera koji, zbog proizvođača, ne radi na Linuxu.Ovo se inače zna pretvoriti u noćnu moru i potragom za drajverima koji će konačno da osposobe zvučnu kartu,web kameru....Samo na mom ličnom primjeru možete shvatiti koliki to zna biri problem:sve Ubuntu(i distribucije zasnovana na njemu) a koje su mlađe od verzije 9.10 ne rade kod mene zato što mi nije podržana matora integrisana grafička iz 2004-e tako da sam morao tražiti alternativne distribucije.Da li je krivica programera ili proizvođača hardvera,svejedno je,ali ako se stvari ne poprave sa podrškom hardvera mnogo eventualnih korisnika će odmah na početku dići ruke od Linuxa što nikome ne odgovara,niti programerima niti zajednici.

1.3.WINDOWS VS LINUX U ovom poglavlju ću u kratkim crtama objasniti u cemu je bolji Linuks od Windowsa ali i obrnuto koje su prednosti Windowsa u odnosu na Linux:

Prednosti Linuksa su: 1. 1. Jedini legalni operativni sistem koji je free za razliku od Mac OS,Windows Osova i UNIXa 2. Za njega nije potreban antivirus niti bilo kakva zaštita od virusa jer je Linuks toliko dobro organizovan da čak ako i nekim čudom uđe zloćudni program u sistem on ne može napraviti štetu kao Windows sistemima, 3. Nikada mu nije potrebna defregmentacija i u linuksu to i ne postoji jer se podaci totalno na drugaciji nacin pakuju u hard disk, 4. Za razliku od windowsa dosta distribucija Linuksa(izmeđe ostalog Ubuntu i srodne distribucije) izlaze na svakih 6 meseci tacno u minut,tako da na Linuksu nema govora o zastarjelim operativnim sistemima, 5. Firefox web Browser dolazi kao glavni kao sto je u windowsu IE Internet exploler  6. Od ostalih browser-a postoji google hrome i opera i jos desetak linux-ovih browsera 7.Linuks je stabilan kao stjena i ne mora se nikad restartovati za razliku od Wina,također  može vam računar sa Linuksom biti uključen danima,čak i mjesecima a da se ne osjete nikakve negativne perfomanse na sistemu. 8.Linuks ima terminal,koji je jedna od najmoćnih i najobuhvatnijih alatki uopšte.Sa njim komunicirate direktno sa OS-om i možete da uradite apsolutno sve:instalacije  programa,drjavera,kodeka,podešavanja zvuka,particija,informacije razne vrste,manipulacija folederima i fajlovima i još mnogo mnogo toga. 9.Linuks ima mnošto GUI:od estetski dopadljivih KDE-a i Gnoma do laganih interfejsa za starije računare tipa LXDE i Xfce.Windows ima samo Windows Explorer. 10.Na linuksu možete da promjenite apsolutno sve,od fizičkog izgleda programa sve do strukture kernela,grafičkog interfejsa i sl.U osnovi sve.Dok je licencirani Windows zaštićen i

mnoge stvari je zabranjeno dirati ili u osnovi nema uopšte opcije da se promjeni izgled ili neka opcija u Win(npr da se naprave dva toolbar u Win,dok linuks tu opciju ima) 11.Linuks možete probati sa CD koji se zove LIVE CD ili DVD.U osnovi cijeli sistem vam se diže sa CD i vi možete imati pristup operativnom sistemu i njegovim opcijama iako on nije instaliran na hard disku.Donekle mane ovoga su:mora se podesiti u BIOSU butovanje prvo sa CD-što zna biti prava noćna mora za početnike.I drugo ovakav sistem sa CD je dosta sporiji nego Linuks sa hard diska,jer ipak koristi se CD koji je dosta sporiji od HDD a i cijeli operativni sistem se prilikom butanja ucitava u RAM. 12.Veliku većinu hardvera ipak linuks prepozna i instalira sam drajvere za njih pa nije  potrebno ručno instalirati dravjere za zvučnu,gafičku,mtaičnu,web kameru.... kao što je slučaj sa Windowsom.Ima i korisnu opciju „Out of box“ koja omogućava da određeni hardver radi na njemu čak ako i nema odgovarajućeg drajvera.

Prednosti Windowsa u odnosu na Linuks su: 1.Igrice-Ako ste gejmer u pravom smislu te riječi i pratite dešavanja sa novim igrica onda zaboravite na Linuks.U ovoj sferi je Win bolji jer velika većina igrica je pravljenja za Win i nije podržana na Linuksu.Postoje alternativna rešenja za gejmere kao što su(u virtuelnoj mašini na linuksu instalirajte Win Xp ili Win 7 pa tako igrajte) ili koristite Windows emulator   programa-WINE. 2.Softver za profesijonalce(najviše u sferi video i foto obrade)-Linuks nije podržan toliko  profesijonalnim softverom i većina tih softverskih kompanija izbacuje softver pod licencom isključivo za Win operativne sisteme.Postoje alternative za svaki taj program(npr PhotoshopGIMP) ali opet to ostaju alternative koje zahtjevaju vrijeme da se navikne na njih.Iako  pozitivni pomaci postoje(npr određeni Adobe i Nero programi su dostupni i na Linuksu) još cijeli taj proces teče sporo,slično ko i sa komercjalnim igricama. 3.Hardver,drajveri i podržanost hardvera-Ovdje je Win u globalu bolji jer kao i za igrice i  programe dosta proizvođača ne vidi korist u linuksu pa dosta njih i ne odradi drajvere za Linuks zbog čega krajnji korisnici ispaštaju. 4.Popularnost-Windows OS-ovi su daleko više zastupljeni od Linuksa i to kao posedicu ima da postoji veća podršaka,softver,igrice,drajveri za Windows nego za Linuks operativne sisteme. 5.Nezavisnost od interenta-Prednost Windowsa je što nije ovisan o internetu za razliku od Linuksa(kome je internet potreban za update,instalaciju programa,dodatnih drajvera i sl).Možda i najveća prednost XP je što za razliku od recimo Ubuntu možemo nesmetano da funkcjoniše i bez stalne interent konekcije.Imati Linuks na računaru bez internet konekcije je kao da imate ferari koji vozite po makadamu.

1.4.LINUX GRAFIČKA OKRUŽENJA – KDE I GNOME

U Windowsu grafički izgled aplikacija koje dolaze uz operativni sistem je jedinstven. Sve aplikacije koriste iste biblioteke funkcija za prikaz elemenata grafičkog okruženja. U Linuxu  je situacija nešto drugačija. To je operativni sistem zasnovan na Unixu. Iako postoje razlike u samoj arhitekturi između Linuxa i klasičnih Unix OS-ova, korisničko okruženje, bilo zasnovano na komandnoj liniji, ili na "desktop" sintaksi, u svojoj suštini vuče korene iz koncepata nastalih na Unixu. Dva najpopularnija desktop okruženja pod Linuxom su KDE i GNOME. KDE je zasnovan na Qt, a GNOME na GTK+ grafičkim bibliotekama Aplikacije  pisane korišćenjem Qt i KDE biblioteka je moguće koristiti pod GNOME grafičkim okruženjem i obrnuto, aplikacije pisane korišćenjem GTK+ i GNOME biblioteka je moguće  pokrenuti pod KDE grafičkim okruženjem. Ono što je neophodno da bi ovo i bilo moguće je da su na računaru instalirane osnovne biblioteke koje aplikacija koristi. Osnova svih Linux desktop okruženja je menadžer prozora. Kao što i sam naziv govori, u  pitanju je poseban program koji manipuliše prozorima aplikacija i njihovom naslovnom linijom. Najpopularnija desktop okruženja menadžeru prozora dodaju još nekoliko vrlo važnih specijalizovanihMeđu njima su i desktop menadžer (specijalizovana aplikacija za upravljanje ikonama, pozadinom i menijima koji se dobijaju klikom određenim dugmetom miša na desktop), menadžer datoteka (grafička aplikacija za upravljanje datotekama – često integrisana sa desktop menadžerom), paneli (specijalizovane aplikacije koje obično sadrže glavni meni, menadžer virtuelnih prozora, menadžer pokrenutih aplikacija i oblast za obaveštenja). Pored ovoga, većinu Linux desktop okruženja čini i veliki broj pratećih aplikacija, kao i određeni broj servisa. Ovo su obično servisi za pristup hardveru, servisi koji olakšavaju ili proširuju mogućnosti menadžera datoteka korišćenjem virtuelnih fajl protokola za određene tipove datoteka ili mrežne lokacije, servisi za pristup multimedijalnim mogućnostima računara, mrežni servisi i servisi za upravljanje zadacima. Izbor aplikacija koje dolaze sa desktop okruženjima zavisi od slučaja do slučaja. Dok, recimo, dva najpopularnija desktop okruženja, GNOME i KDE, dolaze sa kompletnim setom aplikacija za svakodnevnu ličnu i poslovnu upotrebu

KDE

KDE Desktop

Trenutno se najviše koriste KDE 3.5 i KDE 4.1 verzije,iako je najnovija verzija 4.6 ali većina korisnika čeka više testova i provjerenu stabilnost nove verzije tako da odugovlače sa updejtom na 4.6. Interfejs KDE 3.5 je prilično sličan onome u Windowsu XP (funkcionalno, ali ne i vizuelno).  Na dnu ekrana se nalazi panel sa „K“ dugmetom (pandan Start meniju), zatim ikonice nekoliko KDE aplikacija (obično Konqueror i Kmail), menadžer virtuelnih radnih površina, linija sa listom trenutno pokrenutih aplikacija (pandan taskbaru), zatim oblast za notifikaciju sa ikonicama programa pokrenutih u pozadini i na kraju sat. Radna površina je klasična. Na njoj se nalazi nekoliko osnovnih ikona. Ikona Sistem (ukoliko je prisutna) pruža vam mogućnost jednostavnog pristupa mrežnim i uređajima za skladištenje, kao i korisničkom direktorijumu. Svaki element desktopa se može ukloniti ili dodati novi. KDE 3.5 dolazi sa širokim spektrom aplikacija različitih namena. Tu su aplikacije za rad sa multimedijom, aplikacije za rad sa grafikom, Internet aplikacije, kancelarijski paket (KOffice), razvojne

aplikacije, sistemske alatke, mali alati i igre.KDE se inače smatra najzahtjevim Linuks okruženjem sa najvećom „gladi“ za hardverskim resursima računara. K meni je podeljen funkcionalno - aplikacije su poređane po kategorijama. Sam izgled stavki kategorija zavisi od odgovarajućih podešavanja u kontrolnom centru. Kontrolni centar(KDE kontrol panel) omogućava lako i jednostavno prilagođavanje radnog okruženja. KDE 4.1 dolazi sa novim „plazma“ grafičkim interfejsom. Radna površina je čista i  jednostavna i obično sadrži samo „folder view“ vidžet koji omogućava jednostavan pristup kućnom direktorijumu, direktorijumu desktopa ili korisnički definisanom direktorijumu. Ikone je moguće prevući na radnu površinu. U tom slučaju one se ne ponašaju na klasičan način, već kao vidžeti. Svaki vidžet je moguće premestiti, ukloniti ili, ukoliko vidžet to omogućava, podesiti njegove parametre. Glavni panel je redizajniran. KDE meni sada  prikazuje meni podeljen sa pet listova. Prvi je list sa omiljenim lokacijama korisnika (podrazumevano su to Web browser, kontrolni centar i menadžer datoteka), drugi - list sa aplikacijama, treći - list sa skladišnim uređajima, četvrti – list sa spiskom nedavno otvaranih datoteka i poslednji peti list sa opcijama za gašenje računara. Na vrhu menija se nalazi polje za pretraživanje. Unosom teksta u polje za pretraživanje vrši se pretraga gore pomenutih listova. Ostale stvari su veoma slične kao kod KDE 3.5. Razlika je nepostojanje dugmadi za skrivanje  panela i jedno novo dugme na desnoj strani. Klikom na ovo dugme izlazi „produženje“ panela koje služi kao zamena za dijalog sa podešavanjima iz prethodne KDE verzije.Novost je novi menadžer datoteka. Iako je Konqueror i dalje prisutan, podrazumevani menadžer datoteka je Dolphin. Oba imaju podršku za prikaz u grupama i više opcija u vezi sortiranja datoteka (vrlo slično Windows Exploreru u Windows XP i Windows Visti). Ukoliko imate 3D grafičku kartu i trenutni drajver podržava njene 3D funkcije, KDE 4.1 dolazi sa većim brojem dopadljivih vizualnih efeketa.

GNOME Korisnički interfejs GNOME desktop okruženja je nešto drugačiji nego Windows. Sastoji se od radne površine sa ikonama i dva panela. Gornji panel u gornjoj levoj strani sadrži tri menija: meni sa programima, meni sa prečicama ka često korišćenim lokacijama i sistemski meni. Meni sa programima je podeljen funkcionalno. Imena podmenija govore o svrsi  programa koji se nalaze u njima. Sistemski meni je centralni konfiguracioni centar u kome se nalaze sva podešavanja okruženja. Nakon menija sledi nekoliko ikona ka često korišćenim aplikacijama (najčešće Web browser, email program i menadžer datoteka), sat, dugme za  pristup trenutno pokrenutim programima i na kraju oblast za notifikaciju. Donji panel sadrži „desktop“ dugme za prikaz radne površine i smanjivanje svih trenutno aktivnih prozora, spisak trenutno pokrenutih aplikacija i na kraju menadžer virtuelnih radnih površina. Na radnoj površini se nalaze ikone koje je moguće premeštati, preimenovati, brisati i prevlačiti na  panele. Ukoliko imate 3D grafičku kartu i koristite drajver koji podržava ove mogućnosti,

korišćenjem kompozitnog menadžera prozora (Compiz Fusion) dostupan je veliki broj vizulanih efekata.

GNOME desktop

*DODATAK: OSTALA LINUX DESKTOP OKRUŽENJA: Pored pomenutih, postoji veći broj alternativnih desktop okruženja. Neka od njih ne odgovaraju u potpunosti metafori „radne površine“. Popularna alterantivna desktop okruženja su XFCE (www.xfce.org), Enlightement (www.enlightenment.org), Equinox desktop okruženje (equinox-project.org) i recimo, LXDE ( http://lxde.org/).

Ako ste zaintersovani za desktop okruženja i želeli bi ste saznati više preporučujem pored  potrage na googlu pogledate i sledeći članak: (Operating System Interface Design Between 1981-2009) http://www.webdesignerdepot.com/2009/03/operating-system-interface-design-between1981-2009/

1.5. LINUX ALTERNATIVE ZA WINDOWS

Većini otežava prelaz sa Windowsa na Linux upravo programi na koje su navikli na svom Win OS-u.Ali postoje Linux alternative koje moge da odrade posao isto ili još bolje nego windows program.Ovo govorim pod uslovom ako taj isti program ne radi na Linuksu,jer  veliki broj popularnih programa radi bez problema i na Linuksu(Opera,Mozilla Firefox,Google Chrome,Thunderbird,Jdownloader,Adobe Reader,Nero....).U nastavku daću  popis najpoznatijih windows programa i njihove Linux alternative,ako se neki od poznatih  programa ne nađe na ovoj listi onda je taj program najvjerovatnije podržan i na Linuksu. AutoCAD

QCAD (http://www.ribbonsoft.com/qcad.html) FreeCAD (http://juergenriegel.net/FreeCAD/Docu/index.php/Main_Page) BrisCAD (http://www.bricsys.com/en_INTL/) DraftSight (http://www.3ds.com/products/draftsight/) pomoću Wine-a

BSPlayer, MicroDVD  player,...

SMPlayer (http://smplayer.sourceforge.net/) VLC (http://www.videolan.org/vlc/) MPlayer (www.mplayerhq.hu) Xine (www.xinehq.de) Totem (http://www.gnome.org/projects/totem/)

Adobe Audacity (http://audacity.sourceforge.net/) Audition,SoundForge,... Rezound (http://rezound.sourceforge.net/) Adobe Illustrator, Corel Inkscape (http://www.inkscape.org/) Draw,... Xara Xtreme (http://www.xaraxtreme.org/) Karbon14 (http://www.koffice.org/karbon/) Skencil (http://www.skencil.org/) Adobe PageMaker

Scribus (http://www.scribus.net/)

Adobe PhotoAlbum

F-Spot (http://f-spot.org/Main_Page) Digikam (http://www.digikam.org/) lPhoto (http://www.easysw.com/~mike/flphoto/)  jBrout (http://jbrout.manatlan.com/) gThumb (http://live.gnome.org/gthumb/) Shotwell (http://www.yorba.org/shotwell/) F-Spot (http://f-spot.org/Main_Page) KPhotoAlbum (http://www.kphotoalbum.org/) Scan Tailor (http://scantailor.sourceforge.net/)

Adobe Photoshop

GIMP (http://www.gimp.org/)

CinePaint (http://www.cinepaint.org/) Krita (http://www.koffice.org/krita/) Adobe Premiere, MS Movie Maker,...

kdenlive ( http://kdenlive.sourceforge.net/) avidemux (http://fixounet.free.fr/avidemux/) Cinelerra (http://cvs.cinelerra.org/) Kino (http://www.kinodv.org/) OpenShot (http://www.openshotvideo.com/) PiTiVi (http://www.pitivi.org/wiki/Main_Page) LiVES (http://lives.sourceforge.net/) VideoLAN Movie Creator (http://trac.videolan.org/vlmc/)

Dreamweaver,MS Frontpage,..

Quanta Plus (http://quanta.kdewebdev.org/) Komposer (http://www.kompozer.net/) Bluefish (http://bluefish.openoffice.nl/index.html)

DVDhrink

k9copy (http://k9copy.sourceforge.net/) OGMRip (http://ogmrip.sourceforge.net/) xdvdshrink (http://dvdshrink.sourceforge.net/) qVamps (http://vamps.sourceforge.net/) dvd::rip (http://www.exit1.org/dvdrip/) AcidRip (http://untrepid.com/acidrip/)

Daemon Tools

AcetoneISO (http://www.acetoneteam.org/) ISO Master (http://www.littlesvr.ca/isomaster/) CDemu (http://cdemu.sourceforge.net/) silicon (http://www.hyperray.net/hyperget/silicon-auto-imagemounter )

WinAmp, iTunes,...

Audacious (http://www.audacious-media-player.org/) Clementine (http://code.google.com/p/clementine-player/) Amarok (http://amarok.kde.org/) Banshee (http://banshee-project.org/Main_Page) Rhythmbox (http://www.gnome.org/projects/rhythmbox/) Exaile (http://www.exaile.org/) Decibel (http://decibel.silent-blade.org/) Quod Libet (http://www.sacredchao.net/quodlibet) SongBird (http://www.songbirdnest.com) gtkpod (http://www.gtkpod.org/) aTunes (http://www.atunes.org/) Listen (http://listengnome.free.fr/) qmmp (http://qmmp.ylsoftware.com/index_en.php) xmms2 (http://xmms2.org/wiki/Main_Page) Foobnix (http://www.foobnix.com)

MS Internet Explorer

Firefox (http://www.mozilla.com/firefox) Google Chrome (http://www.google.com/chrome?platform=linux)

Opera (http://www.opera.com) Konqueror (http://www.konqueror.org/) Seamonkey http://www.mozilla.org/projects/seamonkey/) Flock (http://www.flock.com/) Epiphany (http://gnome.org/projects/epiphany/) MS Office

OpenOffice ( http://www.openoffice.org/) Calligra Suite (http://www.calligra-suite.org/) LibreOffice (http://www.libreoffice.org) Gnome Office (http://www.gnome.org/gnome-office/)

MS Windows Media Center 

Freevo (http://freevo.sourceforge.net/) Elisa Media Center ( http://www.fluendo.com/elisa/) MythTV (http://www.mythtv.org) Moovida (http://www.moovida.com) XBMC Media Center (http://xbmc.org/) Boxee (http://www.boxee.tv/) LinuxMCE (http://www.linuxmce.com/)

Nero Burning Rom

K3b ( http://www.k3b.org/) Brasero (http://projects.gnome.org/brasero/) GnomeBaker (http://sourceforge.net/projects/gnomebaker/) Graveman (http://www.nongnu.org/graveman/) X-CD-Roast ( http://www.xcdroast.org/)  Nero (http://www.nero.com/enu/linux4.html)

Notepad

kwrite ( www.kde-apps.org) Scribes (http://scribes.sourceforge.net/) gedit (http://www.gnome.org/projects/gedit/) Leafpad (http://tarot.freeshell.org/leafpad/ Mousepad (http://www.xfce.org/projects/mousepad/) tpad (http://tclpad.sourceforge.net/) Vim (http://www.vim.org/) Emacs (http://www.gnu.org/software/emacs/)

FileZilla, WS_FTP,...

gFTP (http://gftp.seul.org/) FireFTP (http://fireftp.mozdev.org/) FileZilla (http://filezilla-project.org

3D Studio Max

Blender (http://www.blender.org) K-3D (http://www.k-3d.org/) Art of Illusion (http://www.artofillusion.org/) Wings 3D (http://www.wings3d.com/)

ACDSee

KuickShow (http://kuickshow.sourceforge.net) ShowImg (http://www.jalix.org/projects/showimg/) Geeqie (http://geeqie.sourceforge.net/)

Gwenview (http://gwenview.sourceforge.net/) GQview (http://gqview.sourceforge.net/) Eye of GNOME (http://www.gnome.org/projects/eog/) Viewnoir (http://xsisqox.github.com/Viewnior/) BitTorrent

Ktorrent (http://www.ktorrent.org) Vuze (http://www.vuze.com/) Deluge (http://deluge-torrent.org/) Transmission (http://www.transmissionbt.com/) BitTornado (http://www.bittornado.com/) OneSwarm (http://oneswarm.cs.washington.edu/) qBitTorrent (http://qbittorrent.sourceforge.net/)

Total Commander

Krusader (http://www.krusader.org) Gnome commander (http://www.nongnu.org/gcmd/) Tux Commander (http://tuxcmd.sourceforge.net/) Dolphin (http://dolphin.kde.org/)  Nautilus (http://live.gnome.org/Nautilus) Gentoo (http://obsession.se/gentoo/) xfe (http://roland65.free.fr/xfe/) Midnight Commander (http://www.midnight-commander.org/) Worker (http://www.boomerangsworld.de/worker/) 4Pane (http://www.4pane.co.uk/) emelfm2 (http://emelfm2.net/) Thunar (http://thunar.xfce.org/index.html) PCManFM (http://pcmanfm.sourceforge.net/) Rox Filer (http://roscidus.com/desktop/ROX-Filer/)

Download menadžeri (GetRight,Go!Zilla,..)

KGet (http://www.kde.org/applications/internet/kget/) Multiget (http://multiget.sourceforge.net/) Fatrat (http://fatrat.dolezel.info/) Steadyflow (https://launchpad.net/steadyflow) D4X (http://www.krasu.ru/soft/chuchelo/) wget (http://www.gnu.org/software/wget/) aget (http://www.enderunix.org/aget/) Jdownloader(http://jdownloader.org/ )

1.6.OSNOVNI LINUX POJMOVI(LINUX RIJEČNIK)

U ovoj oblasti imaće objašjenje osnovnih Linux pojmova sa kojima ćete se susretati za vrijeme korišćenja Liuksa ili ako budete istraživali o njemu često ćete čuti sledeće riječi a baš će vam one biti jednostavno objašnjene.Pa da krenemo: •

•

•

•

Distribucija (distro) - predstavlja zaokruženu celinu linux kernela (jezgra) sa dodatnim softverom kao što su grafičko okruženje i prateći programi. Kako kernel može da se kombinuje sa velikim brojem različitih okruženja i/ili aplikacija postoji i veliki broj (preko 300) različitih linux (ili GNU/Linux) distribucija koje razvijaju firme, online zajednice ili pojedinci i koje mogu imati opštu ili neku specifičnu namenu. Primer distroa bi bili Debian, Mandriva, OpenSuSE, Fedora, Ubuntu...

root (superuser) - na sistemima nalik UNIX-u root predstavlja korisnički nalog koji ima najviše administratorske privilegije. Ovaj pojam ne treba mešati sa pojmom root (koreni, osnovni) direktorijum. root korisnik ima sva ovlašćenja na sistemu i ovaj nalog treba koristiti samo za potrebe administracije sistema, a nikako u svakodnevnom radu. U emulatorima terminala (kozola) root korisnik se razlikuje od običnog korisnika i po odzivnom znaku #, dok je za obične korisnike taj znak $. Regularni korisnici mogu privremeno dobiti administratorske privilegije upotrebom komande su (switch user) koja će tražiti šifru root naloga ili upotrebom sudo programa koji određenim korisnicima (tzv. sudoers) dozvoljava izvršavanje programa sa root ovlašćenjima. repozitorijum (repo, online skladište ili riznica) - jeste online lokacija na kojoj se nalazi softver pripremljen za određenu distribuciju sa koje korisnik, upotrebom menadžera paketa, instalira dostupne i željene programe. Za jednu distribuciju može  postojati više repozitorijuma (free ili propriatery softver, repo sa testing softverom...). Zvanično podržani repozitorijumi obično su već uneti u menadžer paketa određenog distroa, dok je ostale potrebno dodati naknadno. Instalacija softvera upotrebom menadžera paketa i online repoa je najlakši način instalacije softvera na GNU/Linuxu  jer je korisnik oslobođen problema zavisnosti paketa koje instalira.

kernel (jezgro) - osnova operativnog sistema. On je zadužen da upravlja resursima računara (memorija, procesorsko vreme...) i na zahtev pojedinačnih aplikacija te resurse im i dodeljuje. Linux kernel je započet kao projekat Linusa Torvaldsa, tada

studenta na Univerzitetu u Helsinkiju, ali pošto je Linus odlučio da otvori (oslobodi) kôd na kojem je radio i pozove druge programere da mu se priključe u razvoju, linux kernel postaje proizvod velike zajednice programera širom sveta. Linux kernel sa kolekcijom GNU softvera čini GNU/Linux operativni sistem, a ako se ovome doda i aplikativni softver (npr. grafičko okruženje i prateći softver) dobijamo linux distribuciju.

•

•

•

•

Konzola (shell, terminal, školjka) - Zanemarujući istorijski aspekt (mainframe računare, teleprintere i "glupe terminale") konzola predstavlja korisnički interfejs koji  je bio standard na *nix sistemima pre omasovljenja grafičkih okruženja. Korisnik  upravlja radom računara tako što ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tumači i izvršava. U savremenim uslovima, konzola na GNU/Linux sistemima služi za obavljanje velikog broja radnji koje nije moguće obaviti iz grafičkog okruženja. U tu svrhu se koriste razni emulatori terminala (Konsole, Terminal, XTerm, rxvt...) i veliki broj različitih shell programa (Bourne shell, BourneAgain Shell, Korn shell, Z shell...)

GNU - GNU je rekurzivni akronim od "GNU nije Unix" i predstavlja operativni sistem koji se u potpunosti sastoji od slobodnog (free) softvera i koji bi bio sličan unixu, ali koji ne bi sadržao delove unix koda. Ričard Stalman (Richard Stallman) je sredinom osamdesetih pokrenuo GNU projekat i do danas je uspešno napravljena osnovna kolekcija GNU alata potrebnih za rad jednog operativnog sistema, ali je najbitnija komponenta - kernel (za GNU bi to bio Hurd), daleko od upotrebljivog pa se kao zamena koristi slobodni linux kernel (otuda i naziv GNU/Linux). GNU projekat, takođe, upravlja i pravnim aspektom razvoja slobodnog softvera kroz objavljivanje odgovarajućih licenci od kojih je svakako najpoznatija GPL verzija 2 i 3.

Source code (izvorni kod, source, sors) - jeste datoteka u tekstualnom obliku (pretežno), koja sadrži instrukcije programskog jezika u kome pišemo program. Izvorni kod je najčešće običan tekstualni fajl koji je čitljiv i razumljiv za svakoga ko  poznaje programski jezik koji je upotrebljen. Nakon što programer završi sa pisanjem koda za svoj program on ga kompajliranjem dovodi u stanje u kome može da se izvršava na određenom operativnom sistemu.

kompajliranje (compiling, compile) - je postupak u kome se izvorni kod (source code) nekog programa prevodi u mašinski kod koji računar može da razume i izvršava. Za postupak prevođenja upotrebljava se program (tj. skup programa) pod

nazivom kompajler. Njegov zadatak je da učita datoteku sa izvornim kodom i  proizvede datoteku koju će operativni sistem moći da izvrši. Takav kompajlirani izvorni kod se zove izvršna ili binarna datoteka. Naravno, za određeni programski  jezik i operativni sistem, potrebno je koristiti i odgovarajući kompajler.

•

•

•

•

CMMI - je skraćenica koja predstavlja postupak kojim se u konzoli, na GNU/Linuxu, obavlja instalacija nekog programa iz njegovog izvornog koda. Postupak podrazumeva izvršavanje određenih komandi u pravilnom redosledu i ukoliko se prethodna komanda uspešno izvršila (tj. nije bilo grešaka). Komande i redosled su: $ ./configure - pokreće skriptu koja proverava da li su svi potrebni preduslovi za uspešnu upotrebu programa zadovoljeni (postoje li svi potrebni paketi i programi) $ make - pokreće automatizovan postupak kojim se iz postojećeg izvornog koda dobija izvršni fajl (kompajliranje) # make install - instalira na sistem izvršnu datoteku dobijenu prethodnim postupkom Znakovi ispred komandi ($ i #) su oznake u konzoli za tip korisnika koji ima dozvole za obavljanje određenog postupka, pa je $ znak za regularnog korisnika, a # znak za root tj. superuser korisnika koji ima pravo instalacije.

Kernel Modul je deo kernela koji se učitava po potrebi i proširuje mogućnosti istog. Bez modula, na svakoj mašini bi morao da bude učitan ceo kernel, što bi uvećalo zahtevnost operativnog sistema i zahtevalo rekompajliranje kernela i restart pri svakom dodavanju novih drajvera ili drugih funkcija. Umesto toga, kernel module je moguce ucitati bez restartovanja računara. Pri instalaciji operativnog sistema, kernel učita sve dostupne module, a kasnije kada uredno prepozna hardver, samo one koji su  potrebni za rad računara.

Binarni BLOB je izraz za kernel modul koji čiji je izvorni kod zatvoren. Neke hardverske kompanije ne žele da objave dokumentaciju o svom hardveru (kako bi  programeri mogli da naprave slobodan drajver), niti da otvore izvorni kod drajvera za svoje proizvode. Umesto toga, podržavaju Linux samo tako što dostavljaju gotove drajvere u binarnom (kompajliranom) formatu, čiji kod nije dostupan nikome sem zaposlenima te kompanije. Korisnici u tom slučaju imaju samo dve mogućnosti, da koriste drajvere u vidu binarnih blobova, ili da prekinu da koriste sporni hardver. (iako  postoji i treća mogućnost u vidu drajvera koje razvija zajednica kao otvoreni kod, oni vrlo često po funkcionalnosti i upotrebljivosti zaostaju za vlasničkim rešenjima upravo iz razloga zatvorenosti specifikacija proizvoda)

Tainted Kernel (sputani kernel) je izraz za kernel koji u sebi ima učitane module koji nisu slobodan softver. Tu spadaju BLOB-ovi, ali i kernel moduli čiji je kod otvoren,

ali licenca nekompatibilna sa GPL-om. Sputanost kernela se ogleda u tome da  programeri kernela iz pravnih razloga nisu slobodni da reše sve probleme koji se nalaze u takvom kernelu. Ako odreženi problem stvara non-free kernel modul (što se nikad ne može sa sigurnošću reći ako se radi o BLOB-u, jer je kod zatvoren), jedini koji je autorizovan da problem reši je proizvođač dotičnog modula. Zato su BLOB-ovi loši po korisnike. Nažalost, većina korisnika nije ni svesna ovoga i koristi sputani kernel. Profesionalne linux kompanije kao što su Red Hat i Novell uvek ohrabruju korisnike da kupuju hardver za koji su dostupni slobodni drajveri. Tako je i njima lakše da reše moguće kernel oops!-eve.

•

•

Kernel oops! (čita se kernel ups!) je termin za greške u kernelu koje nisu fatalne, ali mogu da utiču na pravilan rad. Otuda reč ups! (npr. "Ups... valjda neće niko  primetiti"). Najveći broj "kernel upseva" se dešava zbog drajvera i to najviše u kernelima koji koriste non-free module. Mnogi korisnici nisu ni svesni toga, jer  nemaju sve distribucije instaliran aplet za monitoring kernel oops-eva. Debian i Fedora su dve distribucije koje podrazumevano imaju uključen applet za obaveštenje o kernel upsevima. Kada se dese, sistem naizgled ne daje nikakve znake da je bilo  problema. Ali ako kernel posegne za podacima koji su izgubljeni zbog greške, može se desiti kernel panic.

Kernel Panic - je događaj koji je posledica velike greške u radu unix-like operativnog sistema. Može se opisati kao pandan Windows-ovom BSoD-u u Linux-u, ali je termin stariji i od Windowsa i od Linux-a. Kernel panic može biti prouzrokovan otkazivanjem hardvera ili greškom u programiranju kernela. Prosečan korisnik linux-a vrlo retko (da ne kažem nikada) viđa kernel panic iz čista mira, pri normalnom radu računara.

Više informacija o linuks terminologiji terminologiji i riječniku možete naći naći na sledećim sledećim stranicima: http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_distribution http://sh.wikipedia.org/wiki/Linux_distribucija http://en.wikipedia.org/wiki/Linux_kernel http://www.kernel.org/ http://en.wikipedia.org/wiki/Unix_shell http://en.wikipedia.org/wiki/Terminal_e http://en.wikipedia.o rg/wiki/Terminal_emulator mulator http://en.wikipedia.org/wiki/GNU http://en.wikipedia.org/wiki/Source_code http://en.wikipedia.org/wiki/Compiler http://www.tuxfiles.org/linuxhelp/softinstall.html

http://en.wikipedia.org/wiki/Loadable_k http://en.wikipedia.o rg/wiki/Loadable_kernel_module ernel_module http://en.wikipedia.org/wiki/Binary_blob http://en.wikipedia.org/wiki/Kernel_panic http://www.novell.com/support/php/search.do? http://www.novell.com/support /php/search.do? cmd=displayKC&docType=kc&externalId=3582750&sliceId=1&docTypeID=DT_TI D_1_1&dialogID=54010884&stateId=0%200%2089004593

2.TUTORIJAL INSTALACIJE LINUX MINT 10 KROZ SLIKE I TEKST 2.1. Upustvo za instalaciju 2.2.Uvod:

Prvo sto vam je potrebno da bi ste instalirali Linuks na svoj racunar je iso slika sistema koju  besplatno mozete da skinete sa zvacnicne stranice Linuks Minta:

http://www.linuxmint.com/ Ako imate noviji racunar(5 godina starosti i mladi)predlazem da uzmete KDE ili Gnome ediciju Minta jer su one najslicnije Windowsu i dobre su za pocetnike.Ako imate stariji racunar onda predlazem da skinete Fluxbox,Xfce ili LXDE edicije koje su prilagodene starijim racunarima sa slabijim perfomansama.Ako perfomansama.Ako ste napredni korisnik Linuksa i Mint vam nije prva distribucija onda vam predlažem da skinete Mint Debian.Iso sliku možete skinuti  preko torenta(preporucujem) ili preko direktnog downloada-svi linkovi za download su  postavljenji na zvanicnoj stranici.Kada ste skinuli iso sliku srežite je pomocu posebnog  programa(iso slike se režu na poseban nacin,ne rade ako se srežu na obican nacin preko npr   Nera).Link za download posebnog programa pod imenom Infre Recorder imate ispod: http://infrarecorder.org/?page_id=5

2.3.Pripreme

I srezali ste iso sliku i sad bi da probate Linuks.Dvije stvari morate uraditi prije toga:1)Da  provjerite da li imate potreban hardver za Linuks i 2)da podesite da vam se sistem dize preko CDa 1)Hadrverska zahtjevnost zahtjevnost Linux Minta.Morate imati ovaj minimum da bi instalirali Mint na svoj racunar  Minimum

Preporuceno

Procesor

600 MHz

1 GHz

RAM memorija

256 MB

512 MB

Hard disk(slobodni prostor)

5 GB

10 GB

Rezolucija monitora

800×600

1024×768

*Napomena:Mint podržava 32-bitne(Intel x86) i 64 bitne (AMD64)procesore.Ima edicije i za  jedan i za drugi tip procesora. 2) •

•

Ubaciti instalacioni instalacioni Linuks Mint CD u optički uredjaj (stvar za cd-ove cd-ove ) Pre nego što kompjuter učita postojeći operativni sistem, pritisnuti "Delete" (ukoliko taj "magični taster" nije Delete, konsultujte se sa uputstvom matične ploče)

•

Strelicama otići do "boot" kartice

•

Ući u "boot devices" (ili slično).Ovde se nalazi lista butabilnih uredjaja.

•

Kao prvo na listi staviti optički uredjaj.

•

Izaci iz boot kartice (kliknuti Esc 2 puta)

•

Otici do exit kartice, i izabrati "Save changes and exit" (ili sličnu opciju)

2.4.INSTALACIJA

Ako ste sve dobro pripremili(imate podrzan hardver i namjesitli ste da se sistem prvo dize sa CDa )onda bi vam se po ubacivanju Cda sa instalaciom Minta i paljenja racunara trebao ukazati ekran kao na slici ispod.

U ovome periodu nista ne dirajte.Sacekajte da ucita svoje tj sacekajte da se pred vama ukaze desktop.

Ipak ako bi ste vise opcija pri ucitavanju pritisnite enter dok on obrojava i ukazace vam se slika iznad gdje imate vise opcija(da startujete Live Mode Minta,da provjerite je li instalciski CD ili DVD ostecen,Test memorije...)

Jos malo ucitavanja prije pojavljivanja dekstopa.

I ovako izgleda pocetni desktop minta u Live Modu.A sta je Live Mod?Live Mode ili Live CD je posebna odlika Linuksa koja vam za razliku od Windowsa dopusta da probate operativni sistem a da ga ne instalirate na hard disk.Slika dekstopa sto vidite iznad iako odaje utisak da je sistem instaliran na hard disk on u stvari nije,digli smo cjelokupni sistem preko CDa.Odlicna stvar ako na primer želite samo da testirate sistem ili recimo treba vam Linuks da ocistite viruse sa Windowsa.I testirali ste Linuks preko Live CD i htjeli bi ste da instalirate Mint na hard disk.Kako to da uradite?Jednostavno kliknite na dekstopu na ikonu „Instal Linux Mint“(ikona sa nacrtanim CDom) i pokrenuce vam se graficki wizard za instciju Minta na vas hard disk.Kako wizard izgleda pogledajte na slikama ispod.

*Napomena:Linuks dignut preko CD ili DVDa je uvijek znatno sporiji nego Linuks instaliran na hard disku-jer je hard disk brža memorija.Tako da ako vam je Linuks prespor preko CD,instalirajte ga na hard disk i osjetite njegovu pravu brzinu.

Kliknuli smo na instal Linux Mint i otvorio nam se wizard za instalciju.U prvom koraku  biramo jezik instalcije(imaju cak srpski,bosanski i hrvatski).Izaberete jezik po izboru i idete na forwad.Zbog globalne upotrebe engleskog ja sam izabrao bas taj jezik.

U sledecem koraku nas Mint obavjestava sta nam je potrebno tj sta trebamo da obezbedimo za instalciju na har disk:minimum da imamo 2.6 GB slobodnog prostora na hard disku,da je racunar prikljucen na izvor napananja i da smo konetkovani na net(tj da imamo validnu internet konekciju).Ako imam ovo gore navedeno idemo na forwad.

Za ovaj korak bih rekao da je najvazniji u procesu instalcije.Moramo da izvrisimo dodjelu  prostora na hard disku za Linuks.Prvu opciju izaberite ako instalirate Mint na virtelnu masinu ili na prazan hard disk.VRLO VAZNO je da znate da ce prva opcija da obrise cijeli hard disk i sve podatke na njemu i na frisko formatiranom hard disku ce da instalira Mint.S obzirom da instaliram ovaj Linuks na virtuelnu masinu izabracu prvu opciju.Ako na svom hard disku imate Windows onda izaberite drugu opciju i napravite dvije particije: root  particiju(sistemsku)-prerucujem da je formatirate u ext3 ili ext4 format i swap  particiju(particija za virtuelnu memoriju).Opciono mozete dodati i trecu particiju,tj home  particju gdje cete cuvati filmove,muziku i sl.Iz licnog iskustva savjetujem vam da napravite samo root particiju i swap particiju a da podatke cuvate na NTFS Windows particijama jer 

Windows ne vidi Linuks particije dok Linuks vidi Windows particije.Kako da napravite root i swap particiju mozete da vidite na ovom linku: http://vladaj.com/?page_id=111

U ovome koraku potvredujemo da sam izabrao cijeli drav za instalaciju i Mint prikazuje moju velicinu virtuelnog hard diska(8.6GB) kod ovoga koraka samo idite na instal now i vasa instalacija ce da pocne

 Na slici iznad vidi se na donjem dijelu koliko je instalcije proteklo.A dok se sistem isntalira mi cemo da postavimo neke osnovne stvari na sistemu,user akaunt,vrijeme,tastatura i sl.Prvo sto nas pita je odakle smo.Predefinisana vrijednost je New York a ako niste iz Njujorka kliknie na mapi svijeta na vas lokaciju.Za nase prostore je predoženo Sarajevo,Zagreb i Beograd.Kad izaberete lokaciju idete na dugme forwad.

Zatim je potrebno da izaberete tastaturu.Imate cirilcne i latinicnu tastature.Tasture postoje takoder na svim balkanskim jezicima a ako mislite to kasnije namjestiti ili kao i ja koristite USA tj EN tasturu onda idite samo na dugme forwad. Kao sto vidite u donjem djelu slike i dalje se prikazuje dokle je dosla instalcija vaseg sistema.

Zatim je potrebno da napravite prvi user akaunt.U osnovi dajete opste podatke sistemu kao sto su:Vase Ime,Ime racunara,Username,Šifra akaunta i ponovljanje sifre akaunta.Zapamtite ili zapisite svoje username i sifru jer se preko njih logujete u sistem i radite dosta stvari na sistemu.Linuks je takav sistem da dosta drži do sigurnosti pa tako za mnoge stvari koje radite na sistemu trazice od vas sifru.Dodatne opcije u ovome prozoru su:ako prvu cekirate logovace vas sistem autmatski tako da necete trebati ukucavati sifru,driga je opcija da ipak traži sifru  pri logovanju,i treba opcija je enkripcija home foldera-nista pretezno vazno.Savjetujem vam da cekirate samo drugu opciju.

Cestitam upravo ste zavrsili pocetnu konfiguraciju sistema i instalaciskog wizarda.Uzmite kolu ili pivo,zavalite su u fotelju i uzivajte u nastavku instalacije.Vi ste svoj posao zavrslili.U  prozoru iznad vam na donjem djelu je prikazano dokle je dosla instalacija a na gornjem u vidu slajd showa su vam prikazane sve prednosti Linuks Minta(dobijate sve kodeke i Flash odmah instalirane,veliki broj instaliranih programa,Java....).Instalacija traje oko 10-15 minuta i vasa konfiguracija u wizardu isto traje 5-10 min tako da se moze reci da vam je potrebno samo 1520 minuta da instalirate Mint na svoj hard disk 

Ovaj prozor vas obavjestava da je instalacija zavrsena,idite na dugme restart now i sacekajte da se restartuje sistem.

 Nakon sto ste restartovali racunar i izvadili cd ucitace vam se prozor za logovanje.Izaberite svoje username i ukucajte sifru,zatim idite na dugme Log In.

Ako ste se uredno logovati docekace vas pocetni desktop Minta kao na slici gore(u pitanju je Gnome verzija).Konfiguraciju precica,dodavanje programa i sl prepustam vama.A u narednom poglavlju opisacu vam osnovne funkcije Minta,programe koji su instalirani po defoltu i Control Centar(ekvilavent Control Panelu iz Windowsa).Takoder bice opisan i terminal.

3.Osnovne komponente Minta 3.1.Terminal-uloga i svrha

Prvo malo uopsteno: Zanemarujući istorijski aspekt (mainframe računare, teleprintere i "glupe terminale") konzola predstavlja korisnički interfejs koji je bio standard na *nix sistemima pre omasovljenja grafičkih okruženja. Korisnik upravlja radom računara tako što ukucava tekstualne komande i parametre koje komandna linija tumači i izvršava. U savremenim uslovima, konzola na GNU/Linux sistemima služi za obavljanje velikog broja radnji koje nije moguće obaviti iz grafičkog okruženja. U tu svrhu se koriste razni emulatori terminala (Konsole, Terminal, XTerm, rxvt...) i veliki broj različitih shell programa (Bourne shell, Bourne-Again Shell, Korn shell, Z shell...)..Vise info mozete naci na sledecim linkovima: http://en.wikipedia.org/wiki/Unix_shell http://en.wikipedia.org/wiki/Terminal_emulator  A sad malo da podobnije kazem koju rijec o terminalu: Terminal ili konzola je jedna od najmocnijih stvari na Unix sistemima i sa njim mozete da uradite gotovo sve(od instalacije programa,drajvera,pravljenja foldera,kompajliranja i jos mnogo drugih stvari).U pravim rukama moze da bude strasno mocan program.Ali vecina Linux user frendli distribucija koje su okrenute pocetnicima imaju takav nacin rada da nije  potrebno uopste ukljucivati terminal za veliku vecinu podesavanja.Velika vecina stvari i  podesavanja sistema se moze odraditi preko GUI programa(Control Center,paket menadzer,Network manager i sl).I sad se namece pitanje zasto je to tako?Zasto je upotreba terminala prakticki izbacena iz Ubuntua,Linux Minta,PCLinuxOSa i drugih user frednli distribucija?Pa jer jednostavno velika vecina korisnika su razocarani korisnici Windowsa i dolaze u Linux da probaju nesto bolje,jer su tako od nekoga culi ili negdje procitali.Ali sa sobom donose u Linux svijet i Windows filozofiju(keep it simple) cija je sustina da se sve radi na klik i tezi se sto vecoj jednostavnosti.Ako tu Windows jednostavnost ne nadu na Linuxu i moraju da koriste terminal i u istome kucaju komande da bi instalirai npr Skajp onda ta „komplikovanost“ im digne zivce i dio njih se predaje odmah na pocetku i vrati se Windowsu.Zato najpopularnije Linuks distribucije teze da sto vise pojednostave sisteme i da se sve radi na klik. Laicki receno terminal izgleda slicno kao Command Promt u Windowsu i ima slicnu terminologiju rada tj otkucamo komandu,ako je potrebna sifra unesemo je i zatim idemo na enter i komanda se izvrsi.Recimo ako hocemo da napravimo novi folder preko terminala ukucamo u terminalu mkdir ili sudo mkdir(sudo komanda nam daje root tj administratorska oprava) i na ovu komandu kopiramo link do tacne lokacije novog foldera npr  User/Home/Desktop/Novi Folder.I da ne bi sve bila suva teorija ispod postavljam sliku terminala iz mog Linux Minta,cisto da vidite kako izgleda:

Linux Mint terminal

3.2.Predefinisani programi u Linuxu Mintu 10 (popis programa i opis)

Ako vam je Mint prva distrubucija sigurno poslije njegove instalacije mislite da treba isntalirati drajvere i hrpu programa.Ali to nije slucaj sa Mintom.Sto se tice drajvera velika vecina hardvera je podrzana a i moze da radi out of box na Mintu,eventalno je potrebno instalirati drajver za graficku kartu.A sto se tice programa velika vecina programa koji sluze u svakodnevnom radu na kompjuteru vec je unapred instalirana sa instlacijom sistema.Ispod cu vam dati popis svih programa,i njihov opis,koje dobijete odmah instlirane i dostupne poslije instalacije Minta.Mint Menu(dosta slican Windows meniju ali mnogo mocniji po opcijama i funkcijama) sadrzi sav vas softver podjeljen u kategorije.Mint je poznat po velikom broju instaliranih programa po defoltu.

Mint Menu

1.U kategoriji “Accessories” nacete sledece programe: Ime programa

Opis

Calculator

kalkulator  

Character Map

Alat za umetanje i kopiranje specjalnih znakova u npr dokumenta ili terminal

Disk Usage Analyzer

Alat koji pokazuje sta vam sve zauzima  prostor na hard disku

Manage Print Jobs

Alat za upravljanje i podesavanja stampaca

Passwords and encryption keys

Alat za podesavanje lozinki i enkripciskih kljuceva na vasem sistemu

Take Screenshot

Jednostavan program za slikanje vaseg desktop(tzv Screenshot) ili aktivnih prozora i sl

Terminal

Uloga i funkcija ovog programa su opisanu u ispod naslova 3.1

Text Editor

Linukosov notepad,jednostavni editor   teksta.U slucaju GNOME okruzenja rijec je o  programu gedit

Tomboy Notes

Aplikacija za pisanje zabeleski

Tracker Search Tool

Linuksov „search“ program

2.U kategoriji “Graphics” nacete sledece programe: Ime programa

Opis

GIMP Image Editor

Besplatni ekvilavent Adobe Photoshopa.Ima vecinu opcija PS i vrlo je koristan za rad sa fotografijama

OpenOffice.org Drawing

Open Office paint,program za jednostavno crtanje

Scanner Utility

Program pomocu kojeg mozemo da spasimo slike koje su postavljene na skener tj skenirane

3.U kategoriji “Internet” nacete sledeci softver  Ime programa

Opis

Firefox

Popularni besplatni Web broswer.Program za surfanje internetom

Giver

Program za dijelnje fajlova na internetu

Thunderbird

E-mail aplikacija.Ekvilavent Microsoft Outluka

Pidgin

Internet Mesendzer-ekvilavent Windows Live Mesengeru samo sto podrzava mnogo vise  protokola za chat: AIM, Bonjour, GaduGadu, Google-Talk, GroupWise, ICQ, IRC, MSN, MySpaceIM, QQ, SIMPLE, Sametime, XMPP, Yahoo,Zephyr i Facebook  chat

Transmission

Torent klijent.Lagana spartanska verzija uTorenta

Xchat

IRC chat program(chat rooms)-preko njega se mozete recimo konektovati na Linux Mint chat room i kontaktirati sa drugim korisnicima Minta

4.U kategoriji „Office “ mozete naci sledece programe:

Ime programa

Opis

Dictionary

rijecnik  

OpenOffice.org Base

Program za baze podataka.Alternativa Microsft Acssesu

OpenOffice.org Impress

Program za kreiranje i citanje  prezentacija.Alternativa Microsoft Power  Pointu.Ovaj program moze da cita i MS  prezentacije,tj moze da cita PPT format

OpenOffice.org Calc

Aplikacija za rad sa tebelama.Program slican  po izgledu i funkciji Microsft Excelu.Moze da cita Excel dokumenta pod XLS ekstenzijom

OpenOffice.org Writer

Program za naprednu obradu teksta.Alternativa Microsoft Wordu,moze da cita i Word dokumenta sa ekstenzijam doc i docx

 Napomena:Open Office je besplatan Office paket programa kompanije Oracle

5.U kategoriji “Sound & Video” mozete naci sledece programe

Ime programa

Opis

Brasero

Aplikacija za rezanje CD/DVD diskova.Program slican programu Nero(ako vas ovaj program ne zadovolji postoji drugi dobri programi kao sto su K3B ili Linuks varijanta Nera)

Movie Player

Media Player(slican po izgledu i funkcijima Windows Media Playeru)

Mplayer Movie Player

Alternativni media player.Poznat po velikoj  podrzanosti formata i stabilnosti

Pulse Audio Device Chooser &

Program za konfiguraciju Pulse Audio sound servera

Volume Control Rhythmbox

Program za slusanje on-lajn radija,strimovane muzike i internet muzickih servisa.Takoder se moze koristiti za slusanje vasih kolekcija muzickih fajlova(alternativa iTunesu). Rhythmbox moze takoder da ripuje audio CDove u MP3 format.

Sound Recorder

Program za snimanje zvuka

VLC Media Player

Jedan od najpopularnih plejera uopste.Poznat  po jednostavnosti,brzini i sirokom spektru  podrzanih formata.

3.3.Osnovne opcije u Mintu(Welcome screen, The Menu, The Software Manager, The Update Manager, The Upload Manager)

Linux Mint 10 dolazi sa updejtovanim softverom i donosi nove pogodnosti i nove opcije kako  bi krajnjim korisnicima bilo sto lakse i ugodnije da koriste ovaj OS.U nastavku bice opisane neke od osnovnih opcija u Linux Mintu 10:

•

The Welcome Screen

Prozor kao na slici ispod ce vas docekati kao na slici ispod.I za razliku od konkurencije nudi vam da saznate nove stvari i uradite puno korisnih radnji a da ne morate da sami kopate po internetu ili trazite po Help sekciji OSa.Recimo htjeli biste da saznate kako da instalirate drajver za svoju ATI graficku kartu ili kako da instalirate Skajp?

Ili imate problema sa web kamerom koja nece da radi ili biste htjeli da saznate nesto vise o Mintu,sta je u stvari on i ko stoji iza ovoga sjajnog OSa?Ili biste recimo htjeli da sredite svoj

desktop da izgleda kao recimo moj na slici ispod?

 Nema problema na pravom ste mijesti u Welcome Screen je rijesenje za vas.Linkovi do drugih korisnik stranica i dokumenata su podjeljeni u grupe radi lakseg snalazenja. U prvoj grupi pod imenom Documentation(nalazi se skroz lijevo) se nalaze uopstene stvari o distribuciji:Popis novih stvari(New Features) i opcija u ovoj ediciji Minta, poznati problemi(Know Problems) koji se znaju desiti sa Mintom i User Guide-vodic za pocetnike u PDF formatu(neki bi rekli i vodic za prezivljavanje). U drugoj grupi pod imenom Support se nalaze sledece stvari: Tutorials-razna upustva kako da uradite dosta stvari na svom Mintu-od banalnosti kao sto je promjena pozadine do kompleksih stvari koje se rade preko terminala,programiranja i kompajliranja, Forums-u osnovi link do Linux Mint foruma gdje mozete ako ne nadete resenje svog problema ili biste zelili nesto pitati registrujete se na njihov forum,postavitite pitanje ili otvorite novu temu i  jedna od najboljih zajednica u Linux svijetu ce vam izaci u susret i ponuditi resenje vaseg  problema,takoder mozete na forumu procitati dosta korisnih stvari i tutorijala sto su  postavljali develepori Mint ili samo korisnici Minta, Chat Room-Imate problem a neda vam se registrovati na forum i cekati odgovore na vasoj temi kako biste rijesili svoj problema ili

dobili odgovor na pitanje.Za vas pravo rijesenje je opcija Chat Room koja ce vas odvesti u Chat Room linux mint zajednice i gdje cete odmah moci postaviti pitanje i u roku od nekoliko minuta dobiti odgovor na vase pitanje.U osnovi uvijek ima neko dezuran to-bio to neko od iskusnih korisnika ili clanova razvojnog tima distrubucije. U trecoj grupi pod imenom Project- je u prikazano da uprkos tome da je Mint besplatan i slobodan za sirenje za postojanje i nastavak ovoga OSa je ipak potreban novac.Mint kao i vecina Linuxa to ne radi kao konkurencija stavljajuci astronomske cijene za svoj OS i prateci softver vec se novac pribavljaja na razne nacine a jedan od nacina je i opisan u prvoj opciji ove grupe pod imenom Sponsors-gdje je opisano ko su svi sponzori Minta i u osnovi sta novcani prilozi koji daju ta fizicka i pravna lica znace za Mint i za zajednicu uopste.Vrlo lako mozete i vi postati donator i pomoci razvoj Minta i zajednice.Cak ako date simbolican iznos od recimo pola ili jednog dolara dobicete zahvalnicu i bicete uvrsteni u spisak  donatora.Donations- prestavlja gore opisani spisak sponzora i donatora koji su recimo u  jednom mjesecu ili godini dali novcani prilog Linux Mintu. Get Involved-Linux nije samo razvojni tim programera koji razvijaju OS,Linux je puno vise od toga,svi korisnici Linuxa su  jedna velika ogroman zajednica sa hiljadama ljudi i programera koji se zajedno trude da naprave Linuxom iz dana u dan sve boljim i boljim.I sada se pitate sta je moja uloga u svemu tome?Ako vam je Linux potreban za obican rad ili posao i ne zelite da ulazite u njegov razvoj nema problema niko vas na to ne tjera.Ali ako zelite da pomognete razvitak Minta i ako zelite da i vas rad i trud budu videni u Linux Minta onda idite na opciju Get Involved,gdje cete moci saznati vise o tome kako da postanete aktivan clan zajenice.Npr nacrtajte slike,skenirajte  je,posaljite je Mintu i mozda cak vasa slika bude u sledecoj ediciji Minta kao jedana od  predefinisanih pozadina.Ali mogucnosti vaseg ucesca u razvoju ovoga sistema su neogranicene-mozete da ispravljate greske u kernelu,programirate svoje aplikacije,ispravljate greske i sredujete los dio nekog programa u Mintu,da kreirate nove teme za Mint i jos mnogo mnogo toga.Ako sam vas zainterosvao kliknite na Get Involved i neka vase putovanje kao Linux devolopera zapocne. U sledecoj grupi pod imenom Comminity mozete naci sledece opcije: Idea Pool-imate neku sjajnu ideju i mislite da bi je cijela zajednica trebala imati na uvidu.Ili ste rijesili neki problem na nov nacin-kliknite na idea pool i postavite svoju ideju ili resenje problema tako da bi kasnije zaintersovani korsnici Minta mogli naci svoje resenje svog problema ili nauciti nesto novo zahvaljujuci vamo.A ako je ideja u vezi neke nove opcije u Mintu mozete biti sigurni da ce je razvojni tim Minta uzeti u obzir prilokom kreiranja nove edicije Minta.Sledeca opcija Software Rewiews-ce vam dati uvid recenzije i ocijene mnogo programa a koje su pisali sami korisnici Minta.Ako vas intersuje kako recimo radi Google Chrome na Mintu idite na ovu opciju i procitajte utiske i ocjene korisnika Minta.Zadnja opcija iz ove grupe je Hardware Database i sadrzi spisak dostupnih drajvera za raznorazni hardver. *Opcija koju slobodno mozete decekirati nalazi se u donjem desnom uglu Welcome Screena i kada je iskljucite nece vam se WS pokazivati svaki put prilicom dizanja sistema,vec jedino kad ga vi pokrenete.  Napomena:Linux Mint iso sliku je moguce skinuti sa dvije razlicite edicije po velicni: CD i DVD.CD za razliku od DVD ima manje dodatnog softvera i nema instalirane kodeke ali mu je

 prednost sto je manji od DVD edicije.Oni koji su instalirali Mint preko CD izdanja imace kod Welcome Screena i dodatne dvije opcije: Add Miltimedia Codecs(dodavanje kodeka koji ce omoguciti podrsku za multimedijalne formate tipa mp3,AVI,MPG,DVD...) i drugu opciju Upgrade To The DVD Edition -da se odradi nadogradnja na DVD ediciju cime biste automatski pored kodeka dobili neke nove opcije i vise dodatnog softvera.

The Menu Slican po izgledu Windows XP Start Meniju samo sto je od doticnog mnogo mocniji po funkcijama i konfiguraciji.Sadrzi sledece opcije: Imam search polje u sebi koji kada ukucate ime programa on vam omogucava da taj  program,drajver i sl potrazite na googlu,na wikipediji,u rijeciniku,da pretrazi vas sistem ili da direktno izaberete paket tog programa i instalirate sebi taj softver,tj kliknete na taj paket i vas  posao oko instalacije programa je zavrsen,poslije toga ostatak posla oko downloada i instalacije programa ce da odradi vas Linux.Pogledajte na slici ispod kako to sve izgleda  prakticno:

Vecini je postalo jasno da je serch polje u meniju sjajna stvar za pretrazivanje podataka na internetu.Lakse je kliknuti jednom na ikonu menija i u serch potraziti nesto sto vam je  potrebno a ne da otvarate svoj web brosver.Znaci search polje se moze realno da koristi i kao  primarni search engine.Za vise detalja pogeldajte sliku ispod da vidite kako to izlgeda u praksi sa dodatnim opcijama za pretrazivanje sadrzaja.

GTK bookmarks-vrlo zanimljiv koncept koji je uveden u Mint 10.Naime recimo da kad otvorite Windowsov My Computer ili Linuxov Computer sa lijeve strane ste sigurno primjetli  popis precica do raznih lokacija na sistemu.Stvar je u tome da recimo u Win XP nemate pravo da mjenjate te precice dok u Linux imate to pravo i mozete da postavite na lijevu stranu i razne svoje precice a te site precice koje se nazivaju GTK bookmars mozete da postavite da vam se vide i u Mint Meniju. GTK themes-Jos jedna opcija prvenstveno za one koji drze do izgleda svog sistema.Naime GTK themes za meni daju mogucnost da izaberete razlicite boje i izgled svog menija a da se ostatak teme na sistemu ne promjeni.Znaci jedan izgled menija po vasem izboru a drugi izgled ostatka sistema. Da ne idem u detalje samo cu reci da Menu ima jos dosta korisnih opcija koje mozete da istrazite sami ili uz pomoc ogromne kolicine Helpova i zajednice Mint korisnika.

The Software Manager  Jedna od prednosti Linuxa sto ogromnu kolicinu sotvera Linux distribucije drze na svojim servera i vi mozete pomocu posebnih programa da ih skinete i instalirate na svoj sistema bez ikave potrebe da se zamarati preopsirinim vizardom,neodgovarajucim softverom i virusima ali najvaznije od svega korsteci linux nema potrebe da kopate po googlu traze odgovarajuci  program ili recimo kljuc,crack ili patch za neki program,jer piraterija na Linuxu nema mjesta  jer je 95% distribucija i svog softvera besplatno. Jedan od instaliranih programa pomocu kojeg mozete brzo i bezbolno da skinete potreban  program je i The Software Manager.

Sav softver je podeljen u kategorije a ima i u gornjem desnom uglu i search polje gdje mozete ukucati ime trazenog programa.Nakon sto nadete potreban program ukazace vam se kratak  opis programa i recenzije i ocjene korisnika tog programa.Ako ga zelite instalirati idete ne

zeleno dugme Instal i to je to.Nakon klika na instal mozete cak izadi iz programa,isntalacija ce se obaviti u pozadini.

The Update Manager  Mintov razvojni tim dosta drzi do update opcije jer kroz njega se salju nove verzije softvera na vaseg sistemu,sigurnosne ispravke i jos mnogo korisnih stvari.Paketi updatea su podljeni u  pet kategorija po testiranosti i pouzdanosti.Preporucujem vam da izabereta samo prve dvije kategorije i odradite update kada stigne.Evo kako Update Manager izgleda na slici ispod:

The Upload Manager  Opcija koja ni za svakoga ali ako se bavite postavljanjem raznih podataka na internet onda je Upload Manager dobar izbor.Koristan je za developere i administratore.Ako npr imate svoj domen i sl onda nema potrebe da koristite dodatne programe pored ovoga:

3.4.Linux Control Center

U redu shvatili ste osnove Linux Minta i sad bi htjeli da vrsite odredena podesavanja svog sistema.U Windoswsu ste to radili u Control Panelu,ali gdje se to radi u Linux Mintu?I Mint ima slicnu stvar koja je slicna i po imenu i organizaciju Windowsovom Control Panelu.Naime radi se o opciji pod imenom Control Center u kojoj mozete preko jednostavnog grafickog interesa napraviti 90% svih podesavnja svog sitema-bukvalno od podesavanja tastature pa do  podesavanja vremena i datuma...Po mom licnom misljenju bolje i ljepse je odraden Linux Mint Control Center od Win Control Panela a vi slobodno testirajte ovu opciju pa definiste svoje misljenje.Ok prosli smo osnovno ali kako doci do Control Centera?Najednostavnije je objasnjeno na slici ispod,znaci idete na u donjem lijevom uglu na Menu i zatim idete na Control Center.

I kada udete control Centar docekace vas prozor kao na slici ispod:

Kao sto vidite docekace vas pregrst opcija,vecini previse ali opet sve je lijepo uredeno i  poredano tako da ne bi trebalo biti problema.Naime sa desne strane su katregorije svih  podesavanja sto sam moze olaksati snalazenje.Iznad popisa kategorija imate Filter opciju gdje mozete ukucati ime opcije pa da vam on automacki nade to podesavanje.Sa desne strane su sve opcije poredene po kategorijama jedne ispod druge.Ako kliknete na jednu od kategorija lijevo npr System bice istaknut spisak svih opcija desno tako da je rad znatno olaksan.Kako to sve izgleda u praksi pogledajte na slikama ispod.

1.Kategorija opcija-Personal

U ovoj kategoriji opcije imate podesavanja za razne uopstene stvari a da ne bi zabunio nabrojacu i kratko opisati svaku opciju: 1. About Me-podesavanje opstih stvari na sistemu kao sto su ime samog sistema,vase ime i prezime,oznaka racunara na mreze(tj kako ce ga vidjeti drugi ljudi i sl.) 2. Apprearance-podesavnja pozadine desktopa,podesavanje fonta,podesavanje ikona,speclajnih vizuelnih efekata i sl

3.

Assistive Technologies-Podesavanja za slabovidne i nagluhe osobe.Ako ste jedna od ove dvije grupacije onda ovdje mozete prilagoditi svoj Linux da ga sto lakse koristite.

4. CompizConfig Settings Manger-Ako zelite da od svog Minta napravite bukvalno vizuelno carstvo onda je ova opcija za vas.Udite u nju i uz pomoc tutrijala napravite od svog sistema vizuelno carstvo(Compiz vam nudi mnostvo efekata od npr 4 desktopa koje mjenjate kao kocku pa do recimo da svaki put minimizirate prozor  doticni izgleda kao da polako izgara).Ako imate vremna i volje posvetite se Compizu i uzivajte..... 5. Desktop Settings-Jos jedna u nizu opcija podesavanja desktopa-ovdje podesavate npr  da li ce vam dugma za zatvaranje,maximiziranje i minimiziranje prozora biti sa lijeve ili desne i strane.Ili recimo npr ovdje mozete namjestiti koje ce vam se sve osnovne ikone vidjeti ne desktopu. 6. Keybord Shortcuts-za podesavanje precica tastature 7. Main Meny-Podesavanje glavnog Mint Menija.Od teme menija pa do izgleda doticnog,bukvalno sve o meniju na jednom mijestu 8. Natilus Actions Configuration-Natilus je jedan od mnogobrojnih Linux file managera kao sto je Windows Explorer na Windowsu.U ovoj opcije imate osnovna podesavanja ovog mocnog i brzog file managera koji je po izgledu slican Windows Exploreru. 9. Preffered Aplications-Predefinisane aplikacije.Ovdje namjestate aplikacije koje cem vam biti primarne na sistemu.Npr dobijete link u e-mailu ili dvokliknete na neku  pjesmu,e u ovoj opciji se podesava koji ce program nakon toga da pusti pjesmu ili da otvori link. 10. Screensaver-Podesavanje svima poznatog cuvara ekrana. 11. Simple CompizConfig Settings Manager-Slicna opcija kao gore navedena pod brojem 4 ali sa manje mogucnosti ali je lakse podesavanje vizuelnih efekata nego na gore navedenoj opciji 12. Startup application-podesavanje koji se programi dizu sa ucitavanjem sistema. 13. Windows-Podesavanja prozora u Mintu

2.Kategorija opcija-Internet and Network 

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi podesavanja Interneta i mreze.Podesavanje svoje LAN i WAN mreze odradujte u ovoj kategoriji osim ako ste napredni korisnik.Onda i mocni terminal moze da posluzi.Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. Bluetooth-podesavanje bluetootha na vasem sistemu.Takoder Mint vam dolazi sa instaliranom podrskom i program za bluetooth pa vam dodatan program nije potreban kao kod Windowsa 2. Network Conections-Podesavanje LANa,WANa,Dial Upa,Mobilnog Interneta i DSLa,sve to se moze podesiti pod ovom opcijom. 3. Network Proxu-Podesavanje mreznog proxy servera, 4. Remote Desktop-Podesavanje udaljenog desktopa

3.Kategorija-Hadware

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi podesavanja svog harvera. Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. Additional Drivers-Instalacija i podesavanje dodatnih drajvera na vasem sistemu 2. Keyboard-Podesavanje tastature 3. Monitors-Podesavanje opcija monitra 4. Mouse-podesavanja misa 5. Power Managment-upravljanje opcijama napajanja 6. Printing-podesavanje stampaca 7. Sound-Podesavanje zvuka 8. Startup disk creator-Kreiranje instalacije Minta preko USB tako da sledeci put ne morate koristi CD/DVD za instalaciju Minta vec mozete da odradite posao preko USB u Live modu.

4.Kategorija –System

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi mnoga podesavanja svog sistema. Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. APTonCD-Program pomocu kojeg mozete napraviti na CD/DVD svoju kolekciju  programa i koji mozete kasnije instalirati na bilo kojim sistem sa Mint/Ubuntu/Kubuntu.... operativnim sistemom cak iako ta masina nema pristup internetu. 2. Backup Tool-Alat za pravljenje sigurnosne kopije vitalnih podataka-backup, 3. Domain Bloker-Ako zelite da niko ko koristi vas Mint nema pristup odredenoj stranici  pod ovom opcijom mozete blokirati pristup odredenim stranicama. 4. Firewall Configuration-Podesavanje zastitnog zida-Firewalla. 5. Language Support-Podesavanje jezika sistema 6. Log File Viewer-Prikaz svih dogadaja koji su se desili na sistemu, 7. Login screen-Podesavanje pocetnog ekrana za logovanje na sistem 8. Network Tools-mrezni alati 9. Software Manager-Alat za instalaciju programa.Detaljan opis ovoga programa nalazi se na strani 41 ovoga rada,

10. Software Sources-Organizacija programa u Linuxu je takva da se vecina programa drzi na posebnim serverima koji se zovu reprezitorijumi i kojima pristupate i skidate/isntalirate programe pomocu posebnih programa koji dolaze instalirani na sistem kao sto je npr Software Manager.U ovoj opciji namjestate sa kojih sve servera mozete da skidate sebi programe. 11. Start-Up Manager-poseban program pomocu kojeg podesavate koji ce se programi i servisi dizati sa ucitavanjem vaseg Minta 12. Synaptic Pacage Manager-Pomocu ovog programa mozete pored samih programa da  preuzmete i instalirate razne serviese,desktop okruzenja i jos mnogo toga.Opcijama mocniji od Software Managera ali je pocetnicima za nijansu teze raditi na njemu. 13. System Monitor-Program slican Windows Task Manager,samo sto pomocu njega imate vise opcija pregleda i samo program je bolje organizovan,pogotovo po pitanju  preglednosti. 14. Time And Date-Podesavanje vremena i datuma 15. Update Manger-Program za manipulaciju updateom sistema.Detaljan opis imate na strani 42 ovoga rada 16. Upload Manager-Alat za postavljanje podataka(upload) na mrezu.Detaljan opis imate na strani 44 ovoga rada 17. Users and groups-Podesavanje korisnickih naloga i grupa na Mintu 18. Windows wirless drivers-podesavanje Windows wirless drajvera

5.Kategorija-Other

U ovoj kategoriji opcija mozete odraditi mnoga jos nekoliko dodatnih podesavanja sistema. Ova kategorija vam nudi sledece opcije: 1. Brodcast Accounst-Korisnicki nalozi za broadcast 2. Broadcast Preferences-podesavanje broadcasta 3. Input Method Switcher-dodatno podesavanje tastature 4. Passwords and Encryption Keys-podesavanje lozinki i enkripciskih kljuceva 5. PulseAudio Preferences-dodatno podesavanje zvuka 6. Sun Java 6 Plugin Control Panel-panel za podesavanje Java platforme 7. Sun Java 6 Policy Tool-dodatni alat za podesavanje Jave

Dodatana kategorija- Set preferred applications

U Common Tasks se nalazi ova opcija pomocu koje namjestate koji se vam programi biti  primarni tj predefinisani

*Napomena:Dodatna galerija slika Minta vas ocekuje na sledecem linku: http://www.dropbox.com/gallery/22380934/1/Linux%20Mint?h=172cf0 dosta screenhotova Minta i korisnih slike nacete u albumu na ovom linku.

ZAKLJUCAK 

 Nadam se da ste uzivali citajuci seminarski kao sto sam ga ja uzivao pisuci ga.Ako ste naucili neke nove zanimljive i korisne stvari o Linuxu onda je moj posao uspjesno odraden.Linux je  buducnost i prestavlja moc i stabilnost koja je besplatna sto samo po sebi prestavlja izuzetno  plemenitu ideju.Kao sto ste vidjeli iz prilozenoga Linux zahtjeva vrijeme i posvecenost ali se ulozeni trud kasnije višestruko isplati.Usteda,stabilnost,ogromna mogucnost izbora i jos mnogo dosta dosta vam moze pruziti Linux.Ali da se ne zavaravamo nije sve med i mlijeko.U seminarskom sam naveo da Linux ima slabiju podrsku za hardver od Windowsa i da je to  jedna od najvecih boljki Linuxa.Isto tako gore pomenuta velika moc izbora je mac sa dvije ostrice jer recim kod Microsofta imate tri OS u ponudi koje mozete uzeti i staviti na svoj komo(XP,Vista i Windows 7) ,kod Apple nude jednu verziju sistema(MAC OS X) a kod Linuxa imate bukvalno na stotine raznih distrubucija sto za krajnjeg korisnika moze biti izuzetno zbunjujuce.Na linxu se mora jos raditi i dosta stvari ispravljati na njemo ali ljepota u tome je sto sve mozete sami da ispravite sto vam ne odgovara jer je Linux za razliku od ostalih operativnih sistema slobodan i otvorenog koda tako da svaki bug i sl mozete da ispravite sami,samo sto je potrebno da ulozite vrijeme da bi stekli znanje kako to da odradite.Ovaj seminarski rad je u osnovi tutorijal za pocetnike u Linux svijetu i sa takvom vizijom je i pisan ali je i dalje vodeno racuna da ipak prije svega ima formu i stil seminarskog rada.Nadam se da ce ovaj rad pomoci dosta ljudi jer Linux zasluzuje da postane velik poput Windowsa i Maca.

DODATNO: 4.Druge distribucije za početnike

Prvo izdanje Ubuntua je ugledalo svetlost dana 20. oktobra 2004. godine kao privremeno fork  izdanje Debian GNU/Linux distribucije sa ciljem bržeg izdavanja verzija od Debiana, što doprinosi da uvek u sebi sadrži najsvežiji softver. Za razliku od drugih Debian fork-ova kao na primer Xandros, Linspire i Libranet, Canonical je ostao blizak Debian-ovoj filozofiji sa Ubuntu-om i koristi slobodan softver pre nego da se oslanja na ne slobodan. Ubuntu Linux je distribucija koja je uglavnom namenjena korištenju na desktop-računarima. Ubuntu najviše pažnje posvećuje lakoći korištenja, slobodi od ikakvih restrikcija, regularnom toku izdavanja na svakih 6 meseci i jednostavnoj instalaciji. Ovakva politika razvoja i rezultovala je renomeom Ubuntu-a kao najpopularnije distribucije. Ubuntu sponzorira Canonical Ltd., privatna firma koju je osnovao Južnoafrički biznismen Mark Shuttleworth. Ime distribucije dolazi od afričke ideologije ubuntu (doslovno "humanost prema drugima"). Ubuntu ne dolazi samo po defaultu sa Gnome okruzenjem vec postoji i ostala: KDE (K)ubuntu; Xfce (X)ubuntu... Karakteristike Ubunta: * biti jednostavan za upotrebu; * imati jednostavnu instalaciju i biti distributivan; * biti dostupan u raznim jezicima;

* uključiti što više zajednice je moguće, promovirajući značenje "humanosti" unutar  softverskog sistema. Korisni Linkovi: http://www.ubuntu.com/ http://www.ubuntu-rs.org/

http://forum.ubuntu-rs.org/

PCLOS započeo je svoj život kao niz RPM paketa koji su poboljšavali tadašnji Mandrake, a sada Mandriva Linux.Ove pakete održavao je Bill Reynolds poznatiji kao Texstar. 2003 godine Texstar je napravio fork Mandrake Linuxa verzije 9.2. Od tada razvio ga je u  punopravnu distribuciju. PCLOS je naširoko poznat po svojoj lakoći korišćenja. Uz njega dolazi veliki broj paketa kao i Compiz i Beryl, dok su video i audio kodeci, zajedno sa još 5000 paketa, dostupni preko online repozitorijuma i poznatog Synaptic Package Manager-a. Control Center pomaže pri velikom broju podešavanja sistema čime se u najvećoj meri eliminiše potreba za konzolom. Podrazumevano grafičko okruženje jeste KDE 3.5.6 dok postoji i verzija sa GNOME-om verzije 2.21 dostupna kao zasebni bootable live CD. Velika zajednica okupljena je oko ove distribucije što dalje olakšava njeno korišćenje. Siguran izbor za svakog početnika u Linux svetu!

KORISNI LINKOVI:

http://www.pclinuxos.com/ http://distrowatch.com/table.php?distribution=pclinuxos http://www.pclinuxos.com/?option=com_smf&Itemid=58

Izvorno, SUSE je nemački projekat nastao 1992. godine koji u svom imenu sadrži skraćenicu od Software- und System-Entwicklung (Software and system development). Nemačku firmu 2004. godine preuzela je poznata kompanija Novell i posle dve godine zatvorenog razvoja, odlučeno je da se promeni način rada pokretanjem projekta OpenSUSE. U pitanju je distribucija koja sadrži GNU/Linux operativni sistem i priprema se za korisnike na jednom DVD-u ili četiri CD-a (od čega je samo prvi neophodan za instalaciju sistema). OpenSUSE je postao odbojan nekim sledbenicima FLOSS filozofije nakon Novellovog  potpisivanja ugovora sa Microsoftom, ali mora se priznati da i kao takav predstavlja jednu od najkompletnijih GNU/Linux distribucija danas.

Instaler sistema je standardan i nije doživeo neke veće promene, s tim što važi za jedan od najlakših i najkompletnijih instalera u svetu GNU/Linuxa. YAST, jedna od glavnih karakeristika ili zaštitni znak ove distribucije, u aktuelnoj verziji, kompletniji i bolji nego ikada. S prihvatljivom dozom jednostavnosti i pouzdanosti omogućava centralizovanu administraciju svih bitnijih elemenata operativnog sistema. Instaliranje programa iz drugih repozitorijuma sasvim je jednostavno, tako da se da se svodi na jedan klik. Ako želite da

 pustite neku multimedijalnu datoteku neslobodnog formata, dobićete obaveštenje o tome koji  je kodek u pitanju i odakle se može preuzeti, čime je baratanje kodecima znatno olakšano.

Programe koje dobijate instalacijom ove distribucije predvodi OpenOffice paket. Za multimediju zaduženi su Totem i Banshee, za narezivanje diskova Brasero, za obradu grafike GIMP, a za pregled fotografija F-Spot i Eye of GNOME. Za vaš izlaz na internet tu je Firefox , za pregledanje pošte Evolution, a kao IM klijent dolazi Pidgin. Tu su još i Samba, Linux dc+ + i još mnogo toga.

Pošto na svom računaru imam multi boot, prilikom instalacije, OpenSUSE je prepoznao sve operativne sisteme. Prilikom sledećeg startovanja računara, sačekao me je lep grafički interfejs sa izbornikom instaliranih OS-ova. Opcijom Boot Loader možete postaviti sistem koji će se podrazumevano podizati. Ono što bi za početnika mogao biti problem, pod uslovom da ima dual boot, jeste to što Win particije mora ručno montirati.

Korisni linkovi: http://www.opensuse.org/en/ http://opensuse-community.org/Welcome_to_openSUSE-Community.org http://en.wikipedia.org/wiki/OpenSUSE

Literatura: •

Operativni sistemi:UNIX i Linux-Viša elektro tehnicka škola Beograd,2004

Autori:

dr Borislav Đorević mr Dragan Pleskonjić  Nemanja Maček 

Recenzenti:

prof. dr Borivoj Lazi mr Slobodan Obradovi