Kosta Milutinović - Iz Istorije Narodnog Preporoda Primorskih Srba

-fl()]ТI1 ОЈ Е. � r:I

БИБЛИОТЕКА СТУДИЈЕ

ПОЛt1Тl1l\f:Il1!tРVШТВО

Књиге обј а вљене 1994. године: 1. Драгољуб Поповић:

СТВАРАЊЕ МОДЕРНЕ ДРЖАВЕ

2. Драгољуб Поповић и Драгош Јевтић:

Коста Милутиновић

ПРАВНА ИСТОРИЈА ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА

3. Јовица Тркуља: ОСВАЈАЊЕ ДЕМОКРАТИЈЕ (оглед о посткомунизму)

ј,

1, l'

4. Божидар Павићевић и Миодраг Мићовић: ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

5. Коста Чавошки:

УВОД У ПРАВО 1 (Основни појмови и државни облици)

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНОГПРЕПОРОДА ПРИМОРСКИХ СРБА

6. Првослав Лукић: ПРАВНЕ ОСНОВЕ СИСТЕМА ОДБРАНЕ САВЕЗНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

у припреми: 1. Мирјана Стефановски: ИДЕЈА ХРВАТСКОГ ДРЖАВНОГ ПРАВА И СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

2. Весна Николић-Ристановић и Наташа Мрвић: ДРУШТВЕНА КОНТРОЛА И КРИМИНАЛИТЕТ ЖЕНА

3. Првослав Лукић: ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ РАТНОГ ПРАВА И МИРНО РЕШАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ СПОРОВА

l'

�I �!

'/ ј fI

;� ;r:

!\,

11

IJ

11

I1здавачка задруга Политика и друштво, Београд Издавачка агенциј а "ДРАГАНИЋ" Београд

ИЗДАВАЧКИ САВЕТ Блажо ПЕРОВИЋ, Божидар С. МАРКОВИЋ, Војин ДИМИТРИЈЕВИЋ, Данило БАСТА, Добрица ЋОСИЋ, Драгаш ДЕНКОВИЋ, Драгољуб ПОПОВИЋ, Коста МИХАИЛОВИЋ, Љиљана АЛЕКСИЋ, Миодраг . ЈОВИЧИЋ, Павле НИКОЛИЋ, Радован САМАРЏИЋ, Слободан КОМАЗЕЦ, Слободан ПЕРОВИЋ и Чедомир ПОПОВ

1

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР

r.

Божидар С: МАРКОВИЋ (главни и одговорни уредни , к) ВаСИЛИЈе КРЕСТИЋ, Милош МАЦУРА, Миодраг ЈОВИЧИЋ и Предраг ПАЛАВЕСТРА

'@) ,! I

!

Коста Милутиновић .

ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНОГПРЕПОРОДА ПРИМОРСКИХ СРБА

Издавачка зад руга Полит ика и друшт во, Београд Издавачка агенциј а "ДРАГАНИЋ" Београд

Коста Милутиновић ИЗ ИСТОРИЈЕ НАРОДНОГ ПРЕПОРОДА ПРИМОРСКИХ СРБА

Jutarnji prdež, RapidSerbia, 2013.

За !Lздаваче:

Божидар С. Марковић Миодраг Драганић Реце1Lзенши:

Василије Крестић Чедомир Попов Уредник:

Јован Зивлак Технички уредник:

Горица Машуловић

1

Слoi и йрелом:

Самостална графичка радња ;ДИЗ"

Лекшура и корекшура: "Политика и друштво". И.здавачu:

Издавачка задруга "ПОЛИТИКА и ДРУШТВО", Београд, Пролетерских бригада 74 . Издавачка агенција ,ДРАГАНИЋ", Београд, Градски парк 2, Земун Тира:ж: 250 примерака Шйiамиа:

BODEX CIP

Катал()ГИЗаЈ\ија у публикацији Нар()дна библи()тека Србије, Бе()град

325.1(=861) (497.13) МИЛУТИНОВИЋ, Коста Из историје народног препорода приморских Срба I Коста Милутиновић. - Б еоград : . Политика и друштво : Агенција Драганић, 1994 (Бе()град : BODEX). - 87 стр. ; 21 Тираж 250. - Белешке уз текст ISBN 86-441·0043-2 949.713(=Я61) а) Срби - Далмација б) ДалмаЦија - Ист()рија ИД=З1782412 Теле

()НИ

пласман а кљиге: 17-78-566 и 100-770

СРБИ У ДАЛМАЦИЈИ У ВРЕМЕ НАПОЛЕОНОВИХ РАТОВА

1. Под првом аустријском владавином

-�

Млетачка Република владала је над Далмацијом пуна три века. После француско-аустријскоr рата и по­ беде на фронтовима у северној Италији, Наполеон је приморао Аустрију на примирје у Лео бену, а пола го­ дине доцније и на мир у Кампоформију (17. Х 1797). Тим уговором Млетачка Република з брисана је са гео­ графске карте. Француска је до била, између осталог, млетачке територије у Албанији и острва у Јонском мору, док су Аустрији додељен е Венеција, Истра, Дал­ мација и Бока Которска. За време млетачке владавине над Далмацијом становништво неких приморских гра­ дова делимично се романизовало, али је покрајина као целина сачувала своје изразито словенско обележје. Од укупног БIlоја становништва Далмације 90% остало је словенско. Бор ба за организацију православне цркве у овим крајевима датира још из млетачких времена. Примор­ ски Ср би су у више махова тражили да им се дозволи из бор епископа. Тек после дуге бор бе постигнуто је компромисно решење: није им допуштен из бор епи­ скопа, него само генералног викара. Из бор је обављен на скупштини у Книнском Пољу 30. VП 1796. За викара је изабран Герасим Зелић, архимандрит манастира Крупе. Сада, у новим приликама, када је Далмација постала аустријска провинција, поставило се питање Зелићевог потврђивања. Војни заповедник Далмације, генерал Мато Рукавина, потврдио је Зелића као викара. 1

Ј. Тадић, Далмација од 1683. до краја ХУIIJ века. ИСШорија народа Јуlославије, П, Београд 1960,1157.

У

КЊИЗИ: 5

С овим се доцније сложио и намесник Далмације гроф Турн. Имајући у виду да је карловачки митрополит Стефан Стратимировић врховни старешина право­ славне цркве у Хабсбуршкој Монархији, 3елић се о бра­ тио и њему с молбом да прими " православни народ у Далмацији" под своју заштиту. Стратимировић му је одговорио позитивно. . . 2 у Ратном архиву у Бечу ПОСТОЈИ Један драгоцен поверљиви извештај, датиран 2. У! 1797, о приликама у Далмацији. Ту, између осталога, известилац јавља да су се у православном манастиру Крупи састали калуђери, КОЈИ обављају парохијску службу у околним сердарија­ тима, и њему у поверењу саопштили " кад би они само до били царску и краљевску ријеч да ће Краљевини Угарској б ити присаједињени они би се са весељем, без и најмањег отпора, покорили и ступили под цар­ ско-краљевско окриље ( ... ) Исто сам расположење на­ шао у Sкрадину и Шибенику и свуда, камо год сам стигао. " Сачувано је и једно значајно писмо, датирано у самостану Карину 14. У! 1797, са ПОТП I;1сима :управи­ теља и секретара фрањевачке ПрОВИНЦИЈе, о заједнич­ ком залагању далматинских фрањеваца и православног клера да се Далмација сједини са Хрватском и YraI?­ ском. У писму се каже између осталог: "... а како нас је осим тога извјестио пречасни генерални викар грчког (православног) ста"!овништва да ту исту Ж,�i�У имају и сви православци, КОЈИ под њега припадаЈУ... На OCHO�y овога писма водећих личности фрањевачке ПрОВИНЦИЈе Грга Новак закључије "да су у ДаЛмацији у то вријеме католички фратри и православни калуђери заједнички радили на сједињењу Далмације с Хрватском и да су били успјели за себе придо бити народне поглавице у својим парохијама и око својих самостана" . Ова сло!'! између католичког и православног клера у ДалмаЦИЈИ билаје " без сумње, плодрадазагребачкога бискупаМак-

симилијана Врховца, сењског бискупа Ј ежића и право.s славнога карловачког митрополита Стратимировића". Лустријска обавештајна служ ба, према дирек­ тивама бечке владе, организовала је систематско трага­ ње за поверљивом преписком католичкоги православног клера с протагонистима сједињења Далмације са Хрватском и Угарском. Није ухваћено ни једно писмо митрополита Стратимировића православном клеру у Далмацији, али се дошло до неких писама његовог поузданика пакрачкогепископаКирила Живковића по­ јединим истакнутим свештеницима и калуђеРJ:IМа. Исто тако, ушло се у траг преписци МаКСИМИЛИјаН!l Врховца са бискупима у 3адру, СI<Радину и МакаРСКОј. Сва су та писма достављена канцелару Тугут:у као доказ да се у Далмацији и даље води агита�ИЈ� за СЈедињеЈ:Ье. у бечком Државном архиву ПОСТОЈИ jeдa� значаЈан историјски документ из времена прве аУСТрИЈске влада­ вине у Далмацији, који садржи драгоцене податке о политичким кретањима тога важног раздо бља. "Аутор тога списа с једне је стране непознат, али с �pyгe је до бар познавалац прилика у Далмациј.и. " · Прет­ поставља се да.Је овај поверљиви извештај састављен око 1800. године. По свој прилици, то је "реферат за цара" . Из целога извештаја јасно излази да велики део клера и племства у Далмацl-!ји није б.ио про немачки оријентисан. Аутор извештаја сасвим јасно и дециди­ рано констатује: "Доказано је да је далматинско плем­ ство и свештенство, у најмању руку оно у 3адру, Трогиру и Шибенику, сасвим раздражено прот�в не­ мачке управе. Свештенство оба о бреда у ДалмаЦИЈИ на­ стојава да чак и fРИЛИКОМ исповеди народу омрази немачку управу. " Као главне иницијат?ре овог анти­ немачког расположења аутор извештај а означава са српске стране митрополита Стефана Стратимировића

�

2

3 4

Кriegs-Arћiv Wien, Nr. 6, 2. УI 1797. . О. Novak, Pokret za sjedinjenje Dalmacije s Hrvatskom. Rad JAZU, . knj. 269, 1940. Т. Erl�r, Storia della Dalmazia da11797. a11 814, 1,,25-26.

5 6 i

I i

7

О. Novak, ор. cit., 13. . . . S. Antoljak, Jedan nepoznati akt о пасюпаlпоm radu bJskupa MaksJml­ liјапа Vrhovca. Croatia Sacra, Ьг.13 i 14, 1937, 119. Haus-, нос- und Staatsarchiv Wien. Staatskanzlei - Provinzen Dalma­ tien 1756-1822. F.8 .

.1

6

I -1 Ј 1

7

и еПИСКQпа Кирила ЖИВКQвића, а са хрватске стране загреба'lКQг бискупаМаксимилијанаВРХQвца и сеЊСКQГ бискупа Ивана Ј ежића. Прве српске ШКQле у Далмацији датирају јQШ из ДQба млета'lке владавине: то. нису ни државне, ни ве­ РQИСПQвер.не ШКQле, него. приватне, QСНQване иниција­ тивQм ПQЈединих свештеника. Герасим Зелић ПQшаQ је KQpa� даље и наСТQјаQ да нађе и Qбезбеди ПQтребна ма­ терИЈална средства за Qснивање и издржавање српских ШКQЛа, без Qбзира . на тешко. еКQНQМСКQ стање СРПСКQГ наРQда.у Qвим краЈевима. Не раСПQлажући сам ни нај­ НУЖНИЈИМ средствима за QргаНИЗQвање ШКQлства и на­ ставе, Зелић је ДQшаQ на идеју да уведе неку врсту ПQреза на свештенство. у КQРИСТ издржавања ШКQла и У'lитеља. Међутим, ПQзнајући праВQслаВНQ свештен­ ство. у Далмацији, Зелићје преТПQстављаQ "да ни цркве­ ни ПРQкураТQРИ, ни паРQСИ и капелани то. драГОВQЉНQ дати неће" - и зато. се јеДНQМ ИСЦРПНQМ предстаВКQМ Q браТИQ саМQМ Намесништву, с МQлБQМ да QНQ уведе такву врсту ПQреза за ШКQЛСТВQ и У'lитеље. Међутим, НамеСНИШТВQ Је QдБИЛQ QВУ његову МQл бу са 'lудним . QбраЗЛQжењем. .Сам Зелић каже: "На QВУ МQју ПРQШЊУ QДГОВQрила �и Је гув�рнија, да Qна ПQхваљује МQју рев­ нQст к ПрQСВЈештеНИЈУ МQга QTe'leCTBa и РQда, но. да Qни не МQГУ дати таке заПQвиједи, него да се ја старам лије­ пим на'lИНQМ при�ести и увјеШ'lати паРQхе и прQкура­ ТQре, да сваки по. Један цекин принесе драГОВQЉНQ на жртвеник QTe'leCTBY и РQда СВQГа." Зелић је заиста и то. ПQкушаQ, али није успео. да убеди СВQје свештенство. да треба да принесе и ту жртву: "Тако. је QCT�a МQја рев­ нQст мртва и труд до. данас беСПЛQдан..." Међутим, !'IaK? Зелићев ПQкушај није ДQнеQ жељених резултата, Јер ЈQШ нису �или сазрели УСЛQВИ неQПХQДНQ ПQтребни за реализаЦИЈУ Qваквих далеКQсежних планО,ва, Qн има несумњив КУЛТУРНQ-ИСТQријски зна'lај. УПРКQС неПQ­ вQљним приликама, КQје су владале у QВQ тешко. ДQба прв� аустријске вл�авине у Далмацији, Зелићева на­ СТQЈања представљаЈУ КQД Срба први Qз биљан ПQкушај 8 жuш.uје Г. Зелuhа, 11, 153.

8

тр�ж.ења и Кр'lења нQвих путева на ПРQсвеТНQМ ПQЉУ, КQЈе Је све ДQТ:Лt? л�жалQ неQбрађеНQ и запуштеНQ. у раНИЈQЈ ЈУГОСЛQвеНСКQј ИСТQРИQграфији Зе­ лићеви далеКQсежни плаНQВИ о. Qрганизацији ШКQлства КQД прИМQрских Срб� и његови смишљени наПQРИ да Qве плаНQве реалИЗУЈе нису били ДQВQЉНQ УQ'lени и ПРИЗl;lати. Неки ИСТQРИ'lари ПQКУШали су да их QКВали­ ФИI\УЈУ само. као. ДQБРQнамерне експерименте и УТQпије. O� ЈУ.ГОСЛQвенских ИСТQРИ'lара Грга НQвак је био. први КQЈИ Је - ГОВQрећи Q. QВQМ зна'lајНQМ разДQбљу - с при­ зна�ем и�т�каQ да Је Зелић био. "далеКQвидан и уман 'ЈQВЈек, КQЈИ Је до. ТQга BI?eMeHa већ био. у тежњи за нау­ КQМ и УПQзнавањем ,?ВИЈета прQПУТQваQ (... ) Овај неми­ pal;l и QбраЗQван 'ЈQВЈек видио. је лако., како. је један QД наЈвећих УЗРQКа, да се далмати}-{ски Hap �д не придиже, !ЬеГQва �Qтпуна културна заQсталQСТ. " ДуБQКQ Qсећа­ Јући QваЈ неДQстатак, Зелић је развио. велику аКТИВНQСТ на Qтвар.ању нQвих ШКQла и на ПРQналажењу У'lитеља. ДаЈући добре примере и будећи замрле енергије на свим �TpaHaMa, Герасим Зел�ћ је био. један од првих међу СВQЈИМ савременицима КQЈИ су, неПQВQЉНИМ усло­ вима упркос, ЈСР'lИЩ1 путев� братству и јединству југо­ словенских народа.

9

О. Novak, ор. cit., 106.

9

.

2. П од францус ком владавином

Некадашње млетачке покрајине нису остале дуго под влашћу Хабсбуршке Монархије. Услед новога ау­ стријско-француског рата Далмација је на основу одре­ даба Пожунског мира, закљученог 26. ХII 1805, дошла под француску власт и прикљученаКраљевини Итали­ ји, под круном самога Наполеона и вице-краља принца Евгенија Боарнеа, његовог пастор ка. Француска влада­ вина битно се разликовала од ранијих феудалних ау­ стријских и млетачких режима. Наполеон је за генералног провидура Далмације поставио Винценца Дандола, ранијег члана " муниципалите" Млетач�е Де­ мократске Републике и генерала француске аРМ!1је. На челу оружаних снага, које су извршиле окупациЈУ Дал­ мације, стајао је генерал Лористон. Нови управљачи нису заузели истоветан став према далматинским Ср бима. Једни су били расположени, а други пуни предрасуда и преду беђења. На челу Срба стајао је Гера­ сим Зелић као генерални викар православне цркве У Далмацији. Одмах после извршене окупације Зелић је осумњичен и оптужен француским војним властима као "опасан русофил" и франкофо б. Начувши да је оп­ тужен, 3елић је из властите иницијатеиве, не чекавши позив, дошао у Задар и сам се пријавио главном стану француских оружаних снага. Лористон је запитао Зе­ лића зашто православно свештенство у цркви помиње аустријског и руског цара, YMeCT� цара Наполеона. З�­ лић му је одговорио да су аУСТРИЈСКОГ цара - O�KaK
.

Лористоново питање зашто је ишао у Русију, Зелић је одговорио да је путовао у Русију ради милостиње, зато што је његов манастир Крупа сиромашан, а зато што Срби HeM'}.iy штампаних црквених књига и до бијају их из Русије. Тиме је дијалог био завршен, али је сумња остала. Међутим, сасвим други став према далматин­ ским Ср бима заузео је провидур Дандоло. Он није о бра­ ћао пажњу ни на каква сумњичења, упознао се са правим стањем међунационалних и међуверских односа на те­ рену, осетио је да су Срби у неравноправномrоложају и заузео се да се њихово тешко стање поправи. Као што је Дандоло заузео позитиван став према православним Ср бима, тако су се и Ср би у ПО�Iетку афирмативно опре­ делили према новим управљачима. Као викар, Зелић је из своје сопствене иницијативе упутио једну окружни­ цу свештенству. Иако сам није био франкофил, Зелићје у тој окружници написао и објавио приморским Срби­ ма да је Божја промисао предала Далмацију "једном највишем монарху, праведном, који милује све своје поданике као синове своје, били они од кога му драго закона", и позвао с�ештенство да о бјави народу да сада наступа ново до ба. Карактеристична је преписка из­ међу Дандола и Боарнеа о Србима. Боарне је писао Дандолу да сумња у лојалност православних свештени­ ка, који се "договарају саЦрногорцима, а противу Фран­ цуза" . Дандоло је покушавао да разувери Боарнеа у његовим сумњама и у својим писмима јамчи за лојал­ ност православних свештеника, признајући да " само поједини ,рокељски свештеници симпатишу са Црно­ горцима". Међутим, ни Боарне, ни Дандоло нису зна­ ли да је велики део бокељског свештенства још и русофилски оријентисан, исто као и црногорски клер. Као провидур Далмације, Дандоло је постепено укидао раније обичаје незаконитог мешања католичког 1 )Кuшuје Г. 3елuh, 11, 164-165. 2 хлзд, президијелни списи генералног провидура Далмације бр. 509, od 1. Х 1806. 3 Regio Dalmata - Кraljski Dalmatin, 20. IХ 1806. 4 хлзд президијални списи бр. 510 од 31. Х и 19ХI 1806.

11

клера у унутрашње послове православне цркве. Још у доба Млетачке Републике уведен је био обичај да у неким православним црквама постоје и посебни като­ лички олтари, као на пример у Задру и у Шибенику. Дандаловим декретом укинути су ови посебни олтари и у њима се престало служити. Исто тако, Дандоло је забранио да убудуће католички жупници прате право­ славне покојнике до гроба и остављено је то право искључиво православним свештеницима.5 Дандоло је во�ио посе�ну бригу о међуверским односима у Далма­ ЦИЈИ, наСТОЈ.ећи да се унесе дух т�леранције. Тај његов став ДОI.Ifа� Је потпуно до изражаЈа у случају каноника БО!"lа, КО�И Је у цркви св. Шиме у Задру држао придике у КОЈима Је· с много религиозног фанатизма нападао " шизматике". Дандоло је за ове придике дознао и 12. ЈУ 1807. написао службени протест генералном викару �атоличке надбискупије у Задру, саопштавајући му да Је воља цара Наполеона да све вероисповести буду сло­ бодне, да то исто важи и за православну веру, коју морају пош� овати и ,,�лужитељи господујуће римокатоличке вере и наређУЈе да се канонику Бону изрази негодова­ ње и да му c� забрани да убудуће напада и вређа право­ славну веру. Од посебног је значаја Дандолов писмени пред­ лог од 15. УIII 1807. по�несен Наполеону, с образложе­ њем да су �oд раНИЈИМ режимима " православним поданицима, чињене теш!<е неправде, да се њиховим оправданим захтевима НИЈе излазило у сусрет и да је због тога у више махова долазило до масовног исељава­ ња у друге земље.-Дандоло предочава Наполеону чиње­ ницу да 200.000 католика у Далмацији имају 12 бискупа, aд� близу 80.000 православних немају ниједногеписко­ па. Дандоло је поднео свој образложени писмени пре­ длог 15. УIII 1807. Међутим, требало је да прође још читава година да ствар потпуно сазре и крене са мртве тачке. После, дугих разговора, Наполеон је у своме дво5

6 7

12

Љid, ћr. 515/1806. Љid, ћr. 5 16/1806. Ср6ско-Дал.м.ai11uн.скu .м.atазuн., 1870, З-6.

ру у Сен-Клу, 19. ЈХ 1908, потписао и прогласио ове одлуке:

" Ј.Ј Биће у Даљиацuји један uравослав1iU еаискоа. дЈ биће iIlaKo/)ep конзиСй1Орија (кauиШулЈ, а шако исй1О и сје.меЈШf!дl1e за образовање uравославноlа к.лuра. Iд) Одре/)шемо 15.000 лира у име ншраде еаискоаа, коју ће он добивat11U из н(Ц!јЕ краљевске БЛalај1iUце.JV.Ј Толика се uciIla cBoiIla .oдpe�yje из наше БЛalајНflце за издржавање КОliЗисй1Орије .и Cje.m-еНЩjjJlla. VJ у Мјесецу новембру ове [одине саСШаЈе се у 3адру аод uредсједfШШ/1160М н(Ц!јЕС lенерално[ apoвeдUй1Opa црквено-народна скуu!JjilШна од 40 uравослав1iUХ аодаIiИка, које ће u.мeHOBat11U исшu uро­ вeдUй10p из..ме/)у лица, која ће му у dBOCt11pYKOM броју uредложf!ШU apxu.мaHapUiJl. И.Ј СКУUl1l1тшна ће нам uзра­ зUi11U свОЈе ..мисли о начину како да се добро уреде црквеIiИ Uословu. VII.J И ciIla ће нам CKYU!Jj.t11UHa iIlaKo/)ep аодIiИје­ t11U нацрш о бољем о.ме/)ашењу аарохија и наЗliачиће uошребне ШРО!Јј.Кове за црквену службу. VIILJ Половину t11Ux ШРО!Јј.Кова аод..мириваће сам uравослав1iU народ на начин како се Шй уреди, а apyia ће се uоловина издавat11U из наше краљевске БЛalај1iUце. Iх.Ј Наре/)ује..мо ..миIiИ­ Cй1pu.мa финансија, државне БЛalај1iUце и БО[О!Jj.йlOвља наше краљевине ИiIlaЛUје, свакоме уколико [а се t11Uче, да изврше ову одЛуку која ће бut11u uро[лашена и уврШilleна s у збор1iUК закона."

Пет дана после потписивања државни секретар Ант�нио. Алдини упутио је ове царске одлуке Дандолу, а оваЈ ИХ Је одмах званично саопштио Герасиму Зелићу као викару, с тим да их окружницом обелодани свима православним црквеним општинама у Далмацији и да му п �едложи кандидате " за црквено-народну скупшти­ ну". Од 80 кандидата Дандоло је изабрао 40 (20 светов­ њака и 20 свештеника) и својим декретом заказао већање у цркви св. Илије у Задру за 30. ХI 1808. Било је укупно 8 седница. Последња је одржана 22. ХII 1808. Председавао је сам Дандоло. Скупштина је донела чи-

l 1

8 9

11. Милаш, Пра.вославн.а дал.ll1Дцuја, 48З Неки историчари вазивају ова већања "вародно-црквеним сабо­ ром", а други "народно-црквеним синодом".

13

тав низ закључака о уређењу и организацији православ­ не .цркве у Далм�цији. У п.огледу устројства КОНЗИСТО­ рИЈе, одлучено Је да ће Је образовати епископ са 6 свештеника, које ће постављати цар. Закључено је даље да се оснује православно семениште, које ће се време­ ном претворити у богословију. Прецизираће се тарифа прихода за свештенике, а свако примање преко утврђе­ не тарифе сматраће се симонијом. Установљено је укупно 53 парохија. . Већ у току прве године француске управе у Далма­ ЦИЈИ извршен е су велике реформе у аграрним односи­ ма. Дандоло је 24. �II 1806. објавио посебан проглас у коме саопштава да Је " наш краљ Наполеон учинио на­ род" власником земље коју обрађује и да више нема враћања .земље др�ви, као у млетачка времена, него да она остаЈе народу. У поређењу с правосуђем за време Млетач.ке Републике и прве аустријске владавине, пра­ восуђе Је под француским управљачима коракнуло ко­ рак напред. Француска влада је сваких пола године обј�вљивала извештај е о раду судова са статистикама о БР?ЈУ �ивилних и кривичних парница. Из ових извеш­ таЈа даЈе се сагледати експедитивност судских органа и опадање кри.минала. Д?к је у току другог полугодишта 1805. у цеЛОЈ ДалмацИЈИ било 350 убистава, дотле је у другом полугођу 1807. било свега'5 таквих случајева. Многе парнице које су датирале још из доба Млетачке Републике решене су за сразмерно кратко време. С ра­ зумљивим поносом истицало се да су прошла "времена млетачка, када овде дохођаху на јата гладне крвопие с именом од судаца и посленика за испити крв овога пука, тере �e одиљеваху f ИТИ и богати, давећи невољне и ' продаЈући правду". 1 Док је Млетачка Република за време своје влада­ вине над Далмацијом безобзирно експлоатисала при­ морске шуме, дотле је Дандоло покушавао да поново пошуми ову покрајину. У једном свом извештају Напо10 Proglasenje, штампано на српскохрватском и италијанском јези, ку. �ЗД збирка ш :га�паних прогласа из 1806, бр. 469. 11 Rеgю dalmata - КralJskl Dalmatin, Ьг. 16, 1808.

14

леону Дандоло констатује да је Велебит некада био по�ривен богатим храсто�има, буквама и оморикама, а да Је сада на �алмаП!НСКОЈ страни све пус�о и голо, док су !1а ТУрСКОЈ страни шуме сачуване: "СУСЈедне Осман­ ЛИЈе могу сrrfОНОСИТИ, да су у овом обзиру мање дивља­ ци од нас!" Ова сеча шума погодила је у подједнакој мери и српс!<о и хрватско становништво у овим погра­ ничним краЈевима. Привредни развој Далмације није се могао ни замислити без добрих путева и друмова. Дандоло је уочио нужност повезивања путевима и друмовима не само главних далматинских градова на морској обали, него и � еко.номски најмање р�звијеној Буковици, КНИНСКОЈ КраЈ ИНИ и ДалмаТИНСКОЈ Загори, у којима су саобраћајне Be�e и .еко.номске прилике биле најгоре, а где Је било наЈБРОЈНИЈе српско становништво. Чим је дошла француска управа у Далмацију (1806) Дандоло је отпочео с грађењем друмова. У току 1807, уз свесрдно учешће Домаћег становништва, које је радило скоро бесплатно или за најскромнију награду, градило се не­ колико стотина миља друмова. У току 1808. су изграђе­ ни безмало сви. Посебна пажња посвећенаје подизању колских путева. У свом прогласу од 22. 11 1807. Дандоло саопштава: "З� довr шити велико дјело од опћених пута за кола и КОЧИЈе, КОЈИ н а сваки начин приносе становито и корисно опћење међу свим поглавитим мистим од Да.лмације, не остаје више друго него начинити и пут, КОЈИ из Задра води у Книн. С овом најзадњом радњом видети ће ДалмаЦИЈа, да оно што прво виђаше се cff' у један час обратило се је у чудновату истинитост." у току 1807. године покушало се са формирањем . Једног батаљона српских добровољаца у оквиру фран­ ЦY�K� војске. Генерал Мармон позвао је викара Зелића, КОЈИ Је баш тада боловао од маларије у манастиру Кру­ пи, да дође њему на договор. Иако болестан, Зелић је дошао и Мармон му је отворено рекао да захтева од њега 12 В. Poparic, Dalmatinske �итe u I1istoriji. Glasnik Matice Dalmatinske, Zadar, 1901, 239,247. 13 ХАЗД, збирка шП\мпаних прогласа бр. 503, од 22. II 1807.

15

"једну услугу": да пође по Далмацији и да народу " при­ дикује" да српски младићи "добровољно дођу у службу императора Наполеона". Зелић је покушавао да се из­ вуче с образложењем да то њему не пристоји као викару и да тај задатак требада повери " свјетовнијем поглавару од крајине и сердаром". На то Мармон " намргоди лице" и срдито му рече: " Ј а сам чуо да ће тебе више народ послушати, него све поглаваре и сердаре у 8� мацијИ, већ оћу да ми ту услугу неодмјено учиниш... " Мармон је био тачно обавештен да је Герасим Зелић не само по свом положају него и по стварном значају највећи ауто­ ритет међу приморским Србима. Зелићу није ништа друго преостало него да покуша са врбовањем. Успех је био незнатан, али тачан број добровољаца није утврђен. Неки од њих су се у војсци поразбољевали, а неки су се одметнули у хајдуке. Црквени сабор или " народни синод" - како га назива Зелић - изабрао је депутацију од три члана која ће ићи у Париз да поднесе Наполеону молбе православ­ ног становништва да се утврде положај и права њихове цркве у Далмацији. Са одређивањем планова депутаци­ је ишло је тешко и споро, зато што су се многи бојали да путују у Париз због опасности проласка кроз ратне зоне. На крају је одлучено да у Париз путују као депуд: ти: Јован Батиста Стратико као " президент и министар од Далмације"; Герасим Зели�као генерални викар, и Георгије Ћурић, задарски трговац, као представник српске грађанске класе у Далмацији. Српскадепутщија стигла је у Париз 19. ХI 1809. Већ 21. ХI депутаЦИЈа је примљена у аудијенцију " баш кад су многи краљеви и кнезови били у царском двору". Сам Зелић прича: Ја " сам стајао у сриједи, Ћурић с десне, а Стратико с лијеве стране мене. Ћурић је држао карте од синода у књигу свезане, а Стратико је говорио Наполеону из карте пох­ вално слово." Када је Стратико завршио, Наполеон је рекао: " Ј а сам био најпосле мало задовољан с Далматин­ цима. " Стратико му је одговорио: Ваше Величанство! " Воопште Далматинци нијесу злочести, само је једно �

14 Жиillије Г. 3елиhа, 11, 178.

16

мало число било преварено од њиовије ближњије." Ди­ јалог се водио на италијанском, а овде се цитира у Зелићевом преводу. Алузије, наговештене у овом разго­ вуру, Зелић објашњава овако: Ово је Наполеон говорио " генерал Подвен непра­ из тога узрока, што је из Задра ведно дао написати у новинама, које су послије долете­ ле у Париз, да послије бечкога мира неће Далматинци да се подложе Французима. На ове ријечи Подвенове одговорио је Дандоло такође у новинама и бранио је Далwтинце, и похваљивао ји је, да не може боље би­ ти. " Српској депутацији из Далмације указивана је у Паризу велика пажња. Били су позивани на разне руч­ кове и пријеме у двору, па чак и на Наполеоново венча­ ње с аустријском принцезом Маријом Лујзом. Приликом последње аудијенције 24. IV 1810. Наполеон је рекао Зелићу и осталим члановима депутације: " Ајдете у Ва­ ше отечество, и кажите како сте били овђе дочекани; и реците ДаfIматином да ја држим у једној руци правицу, а у друГОЈ мач, rl; наградити добре и казнити зле, и учинићу за њи. " Неки историчари су сувише поједноставили узро­ ке устаничких покрета у Далмацији против Француза (1807-1809). Тако Никодим Милаш помиње да су неми­ ре и побуне изазвали они који нијесу задовољни били " што је Далмација под Наполеоновом В.JI�шћу" и на прво место ставља латинско свештенство". Међутим, Ми­ " чињеницу да је и један део православлаш прећуткује 15 lIа другом месту Зелић се поново враћа на Подвена: "Ми смо су­ дили да је томе највише био крив генерал Подвен, који је својим клеветама из Задра омразио код Наполеона све Далматине, а су­ пише восточног закона народ. Он је, сирјеч писао да послије ми­ ра у Бечу 1809. неће Далматини да положе оружје и да се предаду по други пут Французима" ()Киillиje, Н, 227-228). Поле­ мика између генерала Подвена и провидура Дандола није вође­ на преко Кraljskog Dalmatina, него вероватно преко неког мање познатог француског лист:!, данас тешко приступачног. 16 Жиillије, Г. 3елиhа, 111, 225-226. 17 Н. Милаш, ор. cit., 452. К. Милутиновић, Војоодин.а и далма­ циЈа 1760-1914. Нови Сад 1973, 228-275, 310-317, 335-344, 370-372 -

17

I

ног клера био исто тако незадовољан француском упра­ вом, да је био оријентисан према Русији и подстицао народ на устанак. Исто тако, он не наводи да је било и других узрока који су изазивали незадовољство и отпор широких народних маса без обзира на националност и вероисповест. Он не помиње да је једна од основних Наполеонових грешака лежала у томе што је - после закључења Пожунског мира - потчинио Истру, Далма­ цију и Боку Краљевини Италији, уместо да је већ тада формирао Илирске Провинције. Друга грешка била је обавезна регрутација. Устанак једнога дела далматин­ ских Хрвата, под вођством фрањевца Андрије Доро­ тића, и једнога дела Срба, под вођством игумана Дубајића и харамбаше Борчила, изазвао је оштро реаго­ вање француских управљача (1809). Док је Мармон слао казнене експедиције у побуњене крајеве, дотле је Дан­ доло упућивао прогласе, у којима је претио бунтовни­ цима. Дандоло је у једноме прогласу обећао ономе који живог ухвати и преда властима или убије харамбашу Борчила " или друге главаре од разбојника", да ће доби­ ти награду од q�отину цекина за сваку главу ијош "шест кампа земље". Устанички покрет у северној Далмаци­ ји нагло се ширио. Први се придружио устаницима Скрадин. Једна устаничка чета, !ЈОД заповедништвом . капетана Добрешевића, успешно је напредовала по Буковици. -------'" ' Када се устанак разбуктао и раширио на све стра­ не, генерал Мармон, који се с француском војском ута­ борио у Островици, позвао је епископа Венедикта Краљевића19 и затражио од њега "да приведе к свијести православне свештенике да буду послушни власти, а кроз свештенике да би се и народ умирио". Краљевић је 18 Regio Dalmata - Кraljski Dalmatin, бр. 20, 1809. " 19 Бенедикт Краљевић, право му је име Паћавура, цинцарског поре­ кла (БаЛИI\, код Солуна, 1765 - 8енеција, 1862), калуђер - аванту­ риста проблематичне ПРОШ,llOсти,просећи милостињу по Босни купио је владичанство и постао помоћник босанског митропо­ лит:\. У Далмацију је дошао на позив неких француских офици­ ра грчког порекла и декларисао се за франкофил:\. ,

! !

једва дочекао ову прилику да делом посведочи своју " " подаНИ'IКУ вјерност : покушавао и речју и пером да умири устанике; ишао је лично у главна жаришта устанка и разговарао са КОЛОВОђама, покушавајући да их смири; био у сталном контакту са Мармоном и Дандо­ лом, и с устаницима; а када није успео бацио је нај­ страшнију анатему и проклео Дубајића и Борчила, и њихово потомство, И посебном окружницом (29. ЈУ 1809) саопштио ову казну свештенству, које је било обавезно да је прочита са олтара у свим црквама_ Ова је окружница постигла жељени ефект, устанак се почео стишавати, а Дандоло је јавно похвалио Краљевића и јавио му да је о TO�& " извијестио Наполеона, који ће га знати наградити" . У почетку аустријско-француског ратовања 1809. аустријска војска, под командом генерала Петра Кне­ жевића, имала је успеха и ушла је уДалмацију. Распо­ ложење становништва било је подељено: један део био је за Французе, а други за Аустријанце. Краљевић се експонирао за Французе. Када је аустријска војска кра­ јем јула 1809._заџосещ ЦЈибеник, затеклаје тамо Краље­ вића, кога " приврженици Аустрије" оптуже "да је он главни, који се противи аустријској идеји у Далмацији и да нема њега, да би се лако протерали Французи из земље". Дознавши то, генерал Кнежевић нареди да се Краљевић као аустријски заробљеник депортира у Оси­ јек, али је после договора генерала Симбшена, коман­ данта сремско-славонске команде у Петроварадину, и митрополита Стратимировића упућен у манастир Без­ дан, где је остао до склапања мира у Шенбруну (14. Х 1809), по коме је Далмација поново потпала под Фран­ цузе, тако да се и он вратио у Шибеник. Краљевић је за своје држање за време далматинског устанка био награ­ ђен од Француза: на основу Дандоловог предлогаНапо­ леон је 26. III 1810. поставио Краљевића за далматинског епископа и придружио његовој дијецези 20 N. Milas, ор. cit., 492.

18 ,.

I,

19

Боку Которску, а ГерасимаЗелића наименовао за викара

�m

.

Миром у Шенбруну од 14. Х 1809. изме!"Ьена Је географска карта овог дела Европе. Изгледа да Је и сам Наполеон увидео да је учинио велику неПЈ�авду Далма­ цији кадју је прикључио краљевини ИталИЈИ. Добивши одАустрије Ис:ру, Крањску: и делов�Корушке и Xp�aT­ ске , Наполеон Је ове покраЈине СПОЈИО с ДалмацИјОМ, . . коју је издвојио из ИталИЈе. Тако Је постала н�ва државна заједница под именом Илирске ПРОВИНЦИЈе, у саста­ ву француске империје. Декретом од 25. ХII 1809. Наполеон је ову нову покрајину поверио генералу Мар­ мону, кога је унапредио у чин маршала, са седиштем у Љубљани. Дандоло је сада подређен �31� мону, своме ривалу. Овај амбициозни Млечанин, КОЈИ Је сматрао да је својим заслугама он морао доћи на чело нове покра­ јине, поднео је оставку и вратио се натраг у ВенеЦИЈУ. у историјском развоју Јужних Словена уопште, а Далмације посебице, краткотрајна француска владави­ на представља не само једну карактеристичну епизоду него и значајан догађај од велике историјске важности. На раскрсници путева између Истока и Запада, са Me�o­ витим становништвом хрватским и српским, раЗВИЈа­ јући се под разним културним утицајима, екон.омски неразвијена и друштвено хеч�рогена, ДалмаЦИЈа се У овом временском раздобљу, крајем ХУIII и почетком XIX века, у бурно доба наполеоновских ратова, налази­ ла у тешком положају. Српско становн � штво упирало је све своје погледе у Црну Гору и РУСИЈУ, а од 1�04. и У Србију. Међунационални и међуверски односи јОШ ни­ су били усклађени, алије већ тада и 1>!-еђх Србима и међх Хрватима почео дадолази до изражаја И један танак СЛОЈ грађанске класе, који се налазио тек у првој фази свога формирања, али коме нису биле туђе идеје француских енциклопедиста и Револуције. Сељачке масе ни код Срба ни код Хрвата у Далмацији у то време нису се још могле ослободити утицаја клераједног и другогобр�да, с том разликом што је католички клерикаЛИЗilМ био ЈОШ 20

дубљи и обухватнији од православног. Услед тога је франкофила и код једних и код других било релативно мало у поређењу с присталицама конзервативни х друштвених снага. Међутим, објективност захтева да се констатује да је и међу свештеницима једног и другог обреда било и људи ширих погледа, који су се знали уздићи изнад верских предрасуда и религиозног фана­ тизма. Није било без разлога Наполеонове Илирске Про­ винције окарактерисати као "словинску државу". То је, у ствари, био први покушај формирања једне мале Ју­ гославије од Корушке до Боке Которске. У оно време, кад је велики део Балканског Полуострва још увек сте­ њао под турским феудалним јармом, а знатан део Поду­ навља под аустријским централизмом и апсолутизмом, Илирија је била кључ за нова решења и шире, обухвата­ није захвате.

21

11

ПРИМОРСКИ СРБ И У БОРБ И ПРОТИВ УНИЈАЋЕ ЊА

------

. -- � .�

Покушаја унијаћења било је у југословенским приморским покрајинама већ у доба млетачке и прве аустријске владавине, али ти покушаји нису били ни унапред планирани, ни систематски организовани. За време француске владавине владала је верска равно­ правност. Када су ове покрајине поново потпале под аустријску владавину'! почело се с планским и органи­ зованим унијаћењем. Главни иницијатор ове акције био је сам цар ФрањаI. Главни извршиоци овакве верске политике били су државни канцелар и министар уну­ трашњих послова гроф Франц Саурау, министар поли­ ције гроф Јозеф Седлницки, министар спољних послова кнез Клеменс Метерних, и царски намесници у Далмацији, прво генерал Фрањо Томашић, а затим генерал Бенцлав Лилиенберг. Они су имали под собом читав штаб нижих ч иновника и службеника, који су ревносно извршавали свако њихово наређење. Примор­ ски Срби били су од почетка одлучно против сваког покушаја унијаћења. Не само мали сеоски свештеници и сељаци него и Срби грађани у већим местима одмах су наслутили да унијаћење представља тек прву фазу у процесу постепеног однародњавања Срба и снажно су се супротставили сваком таквом покушају од стране владајућих кругова. Ј едан од малобројних православаца у Далмацији, који није осетио опасност од унијаћења, био је сам далматински епископ Бенедикт Краљевић. Постоји претпоставка да је Краљевић " позван у Беч и он је ту, 1

Ј. Сксрлић, Срuска књuжевносШ у XV/lI веку, Београд 1966, 42-43.

25

под претњом да ће бити уклоњен са епископске столи­ це, дао228. II 1818. писмену изјаву да ће радити за унију". У прилог овој претпоставци не наводи се ни један доказ, па чак ни једна индиција. Међутим, на основу целокупног његовог понашања, може се закљу­ чити да Краљевић није попустио само под притиском из Беча, него и из своје сопствене иницијативе. Од свих црквених људи који су седели на далматинској епи­ скопској столици, Краљевић је имао најмање моралних скрупула, а највише личних амбиција. Далеко пре свога боравка у Бечу он је нашао пута и на'IИна да се препо­ ручи аустријском двору и владајућим круговима. Још 28. Ill814. он је денунцирао далматинском намеснику Томашићу црногорског сердара Саву Пламенца и оба­ " вестио га о његовој емисарској "мисији У Русији. ТО­ обавештењу, на захвалио машић му је писмено похвалио његову ревност, затражио даз га и убудуће о свему информише и обећао му награду. По свему суде­ ћи, Краљевић је први обавестио бечки двор о евентуал­ ним могућностима да се У Босни дигне устанак - у корист Аустрије! Сачувано је његово оригинално пи­ смо од 3.1II1814. Месец дана доцније (14. IV) Томашић је јавио Краљевићу да је цар наредио да му c� исплаћује годишња плата у износу од 15.000 форинта. Нико није рекао Краљевићу тако отворено истину као Герасим Зелић у својој препирци са њиме: "Некијем си по Дал­ мацији изпрва казивао да сиБугарин, а сад Грек, а уБечу кажу трговци из Мацедоније да нити си Грек, ни Буга­ рин, него прави Цинцар, зато су те они најприје у Далмацији и потписивали 5И изабрали, а не клер и српски народ у Далмацији." Занимљив је Зелићев покушај да заинтересује за судбину приморских Срба и самога цара Фрању 1. Тога 2

6

л. GаКОТИћ, Срби у Далмацији, 30. списи далм :пинске православн�' епархије, бр. 1138 и

3

хлзд,

4

ХЛЗД, президијални списи lIамеСlIиштва за Далмацију, бр.

5

2870/1814. Жишије Т. 3елиhа, 1II,113,114.

26

ради је путова
1 13(}/18 14.

7 8 9

Ори�иналан текст 3елићеве представке до данас није сачуван, али је 011 сам по сећању реконструисао њену садржину овако: ,,]а сам у ПРОШЊИ цара просио, да би се достојао по својој мило­ сти �ати народу далматинском из свога царства и од нације слаВјеносрпске друтога епископа и архипастира, а онога Грка да �ошље из Далмације, будући да сам ја Зllао и добро предвидио, ЈОШ при његовом ПЈ�ишествују под Французи, каква је духа и ка­ . кав је волк под ОВЧИјОМ кожом... " (Ор. сј!. III ,85). АрХИ8 САНУ У Ср. КаРЛ08цима "А" бр. 103/1813. ХА3д, списи далм. прав. епархије бр. 368/1813. Ор. cit. br. 408 i 118/1813 i br. 239/1814. Архив САНУСк, "А" бр. 46/1815.

27

је постао подложан утицајима са разних страна. Веро­ ватна је претпоставка да је прва сугестија о прихватању уније потек�н од његовог секретара, Италијана Андри­ је Руђерија. На Краљевићево повезивање с аустриј­ ском владом свакако је утицао и бечки адвокат Улрих Афенбах, којег је узео за свога браниоца и који му је издејствовао и аудијенције код цара и довео га у дирек­ тан контакт с водећим аустријским државницима. Кра­ љевић је први пут примљен у аудијенцију код цара за време његовог боравка у Трсту, у rajy 1816. Већ прва аудијенција трајала је 45 минута.1 Приближујући се постепено унији, Краљевић је денунцирао свога глав­ ног противник� Герасима Зелића да му чини сметње у њеГОВItr наСТОЈањима да се постигне компромисно ре­ шење. Стратимировић је у својим поверљивим писмима пријатељима изнео низ података који јасно показују да је главни иницијатор унијаћења био сам цар Фрања 1. Један од најближих царевих сарадника, државни кан­ целар Саурау отворено је рекао Стратимировићу: "Мо­ рам Вам искрено рећи: Цар је увртео себи у главу да Ваши истоверници увек Н ff ИЊУ Русима, и зато је он опредељен за ове основе. " Стратимировић се пожа­ лио цару против насилног наметања уније, али му је цар одговорио: "Ви нећете постати блажени док не при­ мит� унију! " Стратимировић је то одлучно одбацио, али Је ap ао при своме "Можда ћете Ви ипак поста­ � ?Тl Бечки двор, :да би лакше наметнуо унију ти УНИЈат! приморским Србима, дозволио је поунијаћеним свеш­ теницима да .остану у браку, о чему је Централна двор­ ска комисш а (7.I1I 1816) обавестила намесника Томашића. Двор је претпостављао да ће овим уступ10 Н. Милащ ПfXWJCЛG8lШдал.мација, 510·511. 11 Д. Руварац, АвI1lo6иОlрафија ароawсин.f)ела Кирила UвјеШКО­ вића, Београд 1898, 88·90. 12 ХА?д, списи далм. прав. епархије бр. 120/1815. 13 ТаЈн.а аис.ма архueаискоаа СiIlефан.а СiIlраШu.мировиhа из Беча оо 4-29. окшо6ра 1798. Беседа, Нови Сад' бр. 18 1868. 14 Љid. 15 ХАЗД, тајни списи Намесништва, св. IV, бр. 142/1816. "

28

ком лакше придобити православни клер за унију. Тома­ шић је о овом уступку одмах обавестио Краљевића, који гаје саопштио свештенству, али ни тај уступак није био довољан да би сломио отпор против унијаћења. Приликом цареве посете Далмацији, 'i мају 1818, Краљевић је три пута био примљен у аУДИЈенцију код цара, и том приликом је поново било говора о оснивању семеништа у Далмацији. Министар Рајмонд фор Вер­ бна саопштио је Краљевићу као цареву жељу да дође лично у Беч, д� би се питање отварања семеништа ко­ начно решило. 6 Краљевић је провео у Бечу, о владином трошку, од краја септембра 1818. до краја фебруара 1819. у Бечу је саставио 29. ХI 1818. и поднео влаДI} � сцрпан елаборат о спровођењу уније у Далмацији. . Цар је Краљевићевим елаборатом и његовим предлозима био изванред'!'g задовољан, похвалио је његов рад и повисио му плату. Вести о Краљевићевој унијатској оријентацији изазвале су међу Србима Далмације право запрепашће­ ње. Прве cy�њe изазвал
18

19 20

и објављена и на српском: Преаиска о ун.ији дал.машин.ско[ еаи­ скойа Вен.едuкша l(paљeвићa са аусШријск.и.м uравиiIlелааов.м, Београд 1863. Из овде објављених докумената јасно се даје са­ гледати процедура коју је Краљевић предлагао као најбржи пут ка унијаћењу Срба у Далмацији и Боки. Н. Милаш (Православн.а Далмација, 522) помиње плату од �O.OOO франака. Француска валута била је у Далмацији у Qптица­ ЈУ за време француске владавине И провизоријума, али 1819. би­ ле су већ у оптицају аустријске форинте, које су замениле француске франке. Авшо6иОlрафија uроiIlOcин.f)ела Кирила UвјеШКО6иhа, 125-130. О њиховом броју постоје неслагања међу историчарима. По Н. Милашу (Православн.а Далмација, 523) дошла су свега троји·

29

Када се Краљевић вратио с пута (у априлу 1820) у Ши­ беник, нико га није дочекао, а сутрадан је 12 црквених тутора дошло да му каже очи у очи "да се он у Бечу поунијатио и да га више никада неће познавати за свога пастир� нити инијем унијатом давати своје дјеце на 'l науку". Депутација шибенских Срба пошла је у Задар и изнела Намесништву своје тужбе против епископа. Њима'-су се придружили и задарски Срби и дали им пуну подрЏIКУ. Када су сви ови кораци остали без резул­ тата, Срби су се обратили Стратимировићу. Писмо је датирано у Шибенику 30.2hV 1820. Написао га је и први потписао Герасим Зелић. У писму Зелић, у име при­ морских Срба, детаљно обавештава Стратимировића о Краљевићевој унијатској оријентацији и о његовим ", у припремама око оснивања "унијатског сјеменишта " коме настава " има бити у њемачком језику . На крају овог исцрпног и образложеног поднеска Зелић се обра­ ћа Стратимировићу овом МО� бом: "Вопијемо к Вам: спа­ си нас, да не погибнемо... " Стратимировић се није оглушио о овај вапај далматинских Срба, него је о њица: Алексије Ступницки, одређен за ректора и наставника мо­ ралног и пастирског богословља; Јаков Честински за црквену историју и црквено право; и Јаков Чировски за библијску науку и догматско богословље. Међути�, по Љ. Влашићу (Мalаэин сје­ верне Дал.мације, 1, 67-70) дошла Су�етворица; четврти се звао Василије Терлецки. Трећи наставник се није звао Јаков Чиров­ ски, него Јаков Шеровски, као што то разговетно стоји на њихо­ вом поднеску, датиранем у Шибенику 13. УI 1821 (Тајни списи Намесништва, УIlI, 87/1821). Није тачно тврђење Љ. Влачића (Ор. cit. 57) да је Краљевић позвао Вука Караџића за учитеља се­ меништа; баш супротно томе, Вук је сам, из своје инициј ативе, писао Краљевићу и понудио му се за учитеља, али га је овај на љУ.9азан начин одбио, јер су за његову политику били потреб­ НИЈИ и кориснији унијатски свещтеници из Галиције него један Вук (1<. Milutinovi6, Vuk КaradZi6 i dalmatinsko vladiQjnstvo. Grad Zadar - presjek kroz povijest, Задар 1966, 531-535) 21 Жишије Г. 3елиhа, IlI, 121. 22 Ibid., ПI,122. 23 Ibid. ,lII,1зо. .

30

ховим оправданим захтевима обавестио руског цара Александра 1. За време конгреса Свете Алијансе у Љу­ бљани (у марту 1821) руски цар заузимао rf код аустриј­ Осим тога, ског цара за ствар приморских Срба. представник православних општина из целе Далмаци­ је, Боке и Истре, Михаило Бесаровић, секретар тршћан­ ске цркв.ене општине, предао је л�� но цару у Љубљани меМОрИЈал са српским з� хтевима. Ни један од карло­ вачких митрополита НИЈе се тако свесрдно ангажовао у борби против униј аћења далматинских Срба као Стра­ тимирови�. Он се није ограничио само на усмене жалбе цару и ПОЈединим његовим министрима, него им је слао и образложене писмене поднеске у истој ствари?6 Цар и Метерних на ове Стратимировићеве представке уопште нису реаговали, а министар Саурау одговорио Је (11. IХ 1820) да му цар није помињао његов поднесак о Србима у Далмациј и, да су цареве тежње за правично­ шћу и толеранцијом према свима народима и вероиспо­ вестима у Њ�ГOBoj царевини уопште познате и да ДОВОђење УНИЈатских свештен��а у Далмацију не пред. ставља никакво верско насиље. Краљевић је преко свога бечког адвоката Афенба­ ха убрзо дознао за СТР�ТИМИРОВИћеве поднеске цару и министрима, и одмах Ј.е почео да се свети својим про­ тивницима у ДалмаЦИЈИ. Први на ударцу био је архи­ мандрит Герасим Зелић, којега је Краљевић - не без разлога . - сматрао за најопаснијег противника. Један ПОЛИЦИЈС� И КО!iфидент, по имену Сима Орловић, у не­ датираНОЈ ПрИЈави из 1820, предложио је Намесништву "да би требало Архимандрита Зелића што скорије ОТ­ правит� из Задра у Беч и тамо га ставити под строги ПОЛИЦИЈСКИ надзор". 28 Осим овога конфидента нашао 24 Ј. РаДОНИћ, Римска курија и јужнословенске земље' Београд, 1950,620. 25 Авщо6иО[рафија арашосинt;ела Кирила ЦвјеШковhа, 257-262. 26 Архив САНУСк, " А" бр. 262/1820. 27 Ibid, 265/1820. 28 В. Ђорђевић, Црна Гора и Аусшрија, 21. 31

се још један обавештајац који је о Зелићевој акцији на терену реферисао Краљевићу. Ca � Зелић не И ЗН ОС2� његово име, али претпоставља да га Је он денунцирао. Убрзо после тога (у јулу 1820) намесни к Томашић позвао је Зелића и наредио му да отпутује у Беч и да се с његовим щ��пратним писмом јави државно м кан це­ лару Саурау: Зелић је био конфини ран у Бечу три године, а затим у Будиму све до краја живота. Други на ударцу био је шибенички парох Кирил Цвјетковић. Краљевић га је прво лишио његове парохије и Ч:llНа, а затим отерао у манастир као обичног калуђера. - Де­ нунцирао је полицији низ најистакнутијих Срба. За­ тим су настала масовна хапшења. Широм Далмације пуниле се тамнице, а незадовољство међу Србима је расло. " До отварања "унијатског семениш та у Шибени­ придобије да покушао је ку ипак није дошло. Краљевић најнужнији број ученика, да би школа могла започети с радом, али је опозиција била тако УПQj1на и организо­ вана, да су се уписала свега шесторица. Врбовање уче­ ника по свима православ ним општинам а Далмације и Боке изазвало је још веће огорчење. Краљевић је постао најомрзнутија личност код Срба и тај колективни ре­ волт до чtfо је до изражаја и у плановима о његовом убиству: - Најзад, дошло је и до крвавог обрачунавања. У кочијама далматинске епископије (10. УI 1821) прово­ зали су се по ОКОЛИЦИ Шибеника ректор семеништа Ступницки, командант града пуковник Гример, поли­ цијски комесар Геталди и један артиљеријски мајор. При повратку с излета у град " из једног грма пукоше Г. Зелић ()Кuшuје, 1II, 132) казује: " У толико народа нађе се и јеЈуда, који ово изда Краљевићу (...) Нама' је Краљевић ово ре­ дан , . портира у двор цару, да је Зелић узбунио народ против њега и његовије учитеља. " 30 Зеленић је стигао у Беч 31. УIl 1820. Пријавио се канцелар у Сау­ рау, овај је прочитао Томашићево писмо и саопштио: " Запове­ дио је цар да стојиш у Бечу, и да се учиш методу аустријском." 31 АвшоБUОiрафuја К. ЦвјеШк.овuhа, 161. 32 Сао.меник. Мuлорадов. Гласнuк. арав. дал.м. црк.ве, бр. 10, 1905. 33 АвшоБUОlрафuја К. ЦвјеШк.овuhа, 225.

29

32

неколике пушке, и један хитац погоди каноника Ступ­ ницког у прса, други рани команданта Гримера, а трећи удари .у шешир комесара Геталди. Ступницки је одмах посл�!е тога умро, а мјесец дана касније умро је и Гри­ мер. "- Атентатори су одмах похватани. На суђењу испоставило се да су они намеравали да убију самога епископа, П �,етпос!ављајући да је он у кочији "у виоле­ TOBO � алару , а то Је, међутим, био Ступницки. Краље­ вић Је осумњичио као духовног подстрекача Кирила Цвјетковића, којије �aBOДHO подговорио поменуту тро­ ЈИЦУ сељака да га уБИЈ):'. Призив н и суд у Задру известио Је Краљевића,� Је ЦВЈетковић затворен " као мандатор оних крвника . 5 Карактеристичне су ове појединости:

,,3aдap�Ke И f!JllбеЈШчке се tIla.Мнuцe наауНLtШ-e Срби­ .м.еЬу KOju.м.a је био и ароilloсинЬео l(ирило Цвjei1lк.o­ вић (...Ј У исшражно.м Зail1fJОРУ држаше l(ирила 4 iодине lf 3 .месеца, а Зай1Ј1.М са осудifше на 20 содина робије, коју је он у Градuшцu, у СлавС!ЈШјИ, и одробовао. С љu.м.a су још љих 20 осудили на роБИЈУ и довели у ГpaдUIjjК.y, од којих су с.е 1838. налазили у живоi11y сем l(ирилg само љих 6 двОЈица. Осйlд.!Ш су сви у Градuшцu ао.мрли." ма,

Крвави догађај '1 Далмацији (10. УI 1821) још више . Је погоршао положаЈ интернираног Герасима Зелића. Претпос�ављало се да је и он један од "духовних под­ стрек�ча на убиство. Зелић је поново зван у бечку по­ ЛИЦИЈУ и сатима испитиван и њаслушаван. После тога Зелић .се осмелио и затражио аудијенцију да каже цару да му Је "дошла полиција инквизицију УЧ!1НИТИ", али да H �KBe доказе нису нашли " него да Је клевета и лаж". . На крају аудијенције Зелић је замолио цара да му .f1.0 ПУСТИ да оде "ако не у отечество, а оно у Млетке, ђе Је воздух за старост лакши". Цар је обећао да ће његову м�лбу препоручити канцелару Саурау. Међу­ тим, када Је Зелић - после извесног времена - посетио , 34 Н. Милаш, ор. cit., 537. 35 ХАЗД, списи далм. прав. епархије, акт Призивног суда у Задру бр. 2900 од 23.VП 1831. 36 д. Рува рац, ДодCШlак Авazо6UОСрафuја Кuрила Цвјешковuha, 244. 37 Г. Зелић, ор. cit., 1II, 156. 33

Саурауа и споменуо му царево обећање, овај му је кратко одго��рио "да њему цар није дао никакве заповије­ ди .. ." - Остао је у заточењу до смрти. Стратимировић је претпостављао да ће после овог крвавог догађај а бечка влада уклонити Краљеви ћа из Далмације. Из приморских градова стално су му дола­ зиле жалбе и тужбе на Краљевића. Стратимировић се обратио опширни м писмима министрима Метерниху и Саурау (22. I V 1822), тражећи да Краљевић буде укло­ њен. Метерних му ни овога пута није одговорио, а Ca�9 рау је реаговао (28. V 1822) арогантно и с иронијом . Стратимировић није остао дужан државном канцелару, него му је одговорио (30. УI 1822) таквим убедљивим аргумеЈОтима и противдоказима, да га је потпуно обезо­ ружао. После ових догађаја Стратими ровић је инсисти­ рао да се далматинска епископија стави потпуно под јурисдикцију Карловачке митрополије и да се постави нови епископ. Намесник Томашић затражио је од Кра­ љевићада му достави списак најспособнијих свештени­ ка и калуђера своје дијецезе. Краљевић је одговорио да од 124 световна свештеник а и 58 калуђера, колико их укупно има у Далмацији, ни један од Itrx нема способ­ ности да би могао постати епископ. Томашевић је предложио бечкој влад�ахримандрита манастира Го­ мирја Јосифа Рајачића. Истога кандидата предлагао је и миторополит Стратимировић. Али влада је одло­ жила ствар и наредила Томашићу да управу епископије повери једној поверљивој особи која ће њоме привре­ мено руководити. Томашић је' поверио управу Спир 'tз дону Алексијевићу, пароху цркве св. Илије у Задру. lbid" III, 158. Архив САНУСК, Стратимировићева преписка, бр. 151/1822. ,lbid., 151/1822. ХАЗд, тајни списи Намесништва. Поверљиви извештај В, Кра­ љевића од 12. V 1822, св. ХI, бр. 160/г. 42 ХАЗД, поверљиви извештај намесник а Томашића (14. V 1822) министру Саурау, св. ХI, бр. 185/г. 43 Спиридон Алексијевић (Житомислић, 1769 - Задар, 1841), шко­ лован у Сремским Карловцима. Краљевић, у поверљивом изве-

38 39 40 41 ,

'

34

Бечка влада оставила је Алексијевића на управи далма­ тинске епископије пуних шест година (од почетка 1823. до почетка 1829). Тек 29. ХII 1828. Краљевић је пензио­ нисан, а на његово. MeCT�p COTaвљeH је већ раније пре­ дложени Јосиф РаЈ ачић. Десет година после убиства унијатског конијат­ ског кано':!ика Ступницког захватио је Далмацију нови Ta-!la� УНИЈаћења. Нови намесник, генерал Лилиенберг, КОЈИ Је заменио преминулог намесника Томашића -био је у сваком погледу још безобзирнији и осиониј � од совга претходника. ФаI-!атичан клс;рикалац и тежак ре­ акционар, !lилиенберг Је - не бираЈући средства - спро­ водио УНИЈаћење, свестан подршке бечке владе и самога цара. Док је 10машИћ пазио. бар на спољашњу форму, Лилиенберг Је наметао УНИЈУ отворено и без икаквих скрупула, не презајући ни од безобзирног гажења јав­ ног морала и основних законских прописа. Лилиенбер­ гов . главни сарадник био је Василије Бубановић, УНИЈатски викар за Далмацију. ллиленберг је био у тој мери бахат и неспретан да га је чак Бабуновић морао упо?орити да му H�Baц за унијатску пропаганту не ша­ ље Јавно него потаЈНО, � не би изазвао подозрење код православних верника. Поред Бубановића, на унија­ ћењу су ра�или �рески начелници у свима оним срезо­ вима у КОЈима Је . био Срба. Сви су они, у својим Повt;рљивим извештај има, заваравали Лилиенбега да УНИЈаћење успешно напредује, осим задарског среског наЧt:?лника Навершнига, који му је рекао истину: да се УНИЈ а не прихвата драговољно и да се већина поунијаштају Томашићу од 12. V 1822 (Тајни списи Намесништва, св. ХI, бр. 160/г), помиње да је Алексијевић био ученик Доситеја ОбраДОВИћа за време његовог боравка у Скра.цину; они су се и дописивали, о чему сведочи Доситејево писмо, упућено из Трста (29. 1 1805) Алексијевићу Џ10.IIШhа uис.м.а д. 06радО6иЛа, 81-82), У свом дневнику, чији су фрагменти у наставцима објављени у �ласнuку uраоославне дал.м.ашuнске цркве (1904-1908), Алекси­ Јевић го �ори о многим догађајима и личностима из историје ДалмаЦИЈе свога времена. 44 ХЛЗД, тајни списи Намесништва, св. XI, бр, 270/г. 45 ХАЗД тајни списи Намесништва из 1832, св, ХХIlI, бр. 29/Р.

35

: '"

ћених :православаца још увек кришом држи старих обреда. ( Лилиенберг одговара Навершн игу да је вла­ дина жеља да православни прихвате унију, и још "га УП9зорава - " само ради његовог СОП
36

Ор. cit., св. ХУ/1832, бр. 432/г. Ibid ХАЗд, св. ХЩ бр. 90/г. Ор. cit., св. ХIII, бр. 91/г. Ор. cit., св. XIV, бр. 188/г.

це-':l арије - упутио ПОје�иним свеште ��цима у својој ДИЈецези поверљива СВОЈеручна писма. Али, врење у српс�им сел� ма северне Дал!"ације није престајало, него је постајало све озБИЉНИЈе и опасније. До новог сукоба дошло је крајем 1832. Лилиен­ берг је захтевао o� Рајачића да нареди свештеницима у оним селима у КОЈима су неки православни поунијаће­ ни. Да дотична лица и њихове п?родице бришу из паро­ ХИја.нских књига. Међутим, Рајачић - сматрајући да је УНИјаћење извршено под притиском власти, да нису читаве породице преобраћене него само поједини чла­ нови и да ће се они! пре или после, поново вратити у праотачку веру - НИЈе упутио тражено наређење своме свештенству. ЛI;Iлиенберг је то схватио као непослуш­ ност и тужио Рај ачића самом цару. Услед тога строго је опоменут. Међутим, он није попуштао од свога става, услед чега је Лилиенберг предлагао цару да се против " " непослушног епископа употребе строге администра­ тивне мере. Али, Дворска канцеларија је (14. УЈ 1833) упозорила Лилиенбега да ће цару "свака администри­ тативна мера против епископ �l, оваквим околностима изглеД!lТИ као c aMo�oљ.a H акт": Јаз између Лилиенбер­ га и Рајачића постајао је све дубљи, а врење у народним масама стално је расло. Ваздух је био презасићен елек­ трицитетом. била је довољна само једна мала варница, па да народно огорчење букне елементарном снагом и дође до отвореног сукоба између непријатељских табо­ ра. И�ко је процес унијаћења споро и слабо напредовао, Ипак је бечка влада наредила да се у Кричкама и Баљци­ ма - тобожњим "тврђавама унијата" - подигну о држав­ ном трошку велике и лепе унијатске цркве. Камен темељац цркви у Кричкама положен је 26. јуна, а у Баљцима 30. јуна 1833. Свечаностима су присуствовали царски намесник, шибенички бискуп и велики број 51 Пuс.м.о еаUСlCоаа Рајачuhа (од 1 0. V 1 832) эадарско.м. аароху Саиридону Алексuје6uhу. Гласнuк ИСi1l0рuјскоt дРУшi1lва у Но­ оо.м. Саду, 1934, УН, 1-3, 170. 52 ХАЗд, президијални списи Намесништва св. XVI/1833, бр. 54/г.

37

53 других великоДостојника. Свечаности у Кричка.ма и Баљцима изазвале су супротан утисак од ?нога КОЈИ су владајући кругови очекивали. Склопљена Је завера пр?­ тив поунијаћених свештен ика. Први на ударцу био Је Петар Кричка, који је убијен 2.. II1 1834. Његово убиство одјекнуло је широм ДалмаЦИЈе и озбиљн.о заплашило унијатске присталице. Да би ободрио УНИЈ �те, Лилиен­ берг је наредио да се убрза са зидањем УНИЈ атских црка­ ва, које су заиста довршене у. рекордно м времену. Осветио их је крижевачки УНИЈЗтски бискуп Смичи­ клас: у Кричкама 19. П 1835, а у Баљцима 26. п.прису­ ствовали су царски намесник, пет бискупа, преко 8р свештеника и калуђера, представн ици цивилних и ВОЈ­ них власти, Из Сплита је доведен специјал н и пиро­ техничар, који је приредио в �лики BaTpOM�T. Лилиенберг је честитао цару: "ОваЈ . важан дoгaђ�j у историји Далмације отвориће значаЈНУ еп �*у и ЈОШ више овековечити име Вашег Величанства. " Све чешће оптужбе и све тежа Лилиенбергова сумњичења против Рајачића допринели су његовом премештају из Далмације у Војводину, за епископа вршачке дијецезе. Последњи сукоб између њих избио је у неслагању о личности новог далматинског еписко­ па. Док је Лилиенберг инсистирао на томе да то б�де домородац, Далматинац, који неће стајати под утицајем карловачког митрополита; познатог као одлучног про­ тивника уније, дотле је Рајачић форсирао да то БУ.1!е баш један из Стратимировићевог круга. Лилиенберг Је предлагао цару задарског катихету Симеона Тркуљу или провикара Марка Грушића, док је Рајачић предла­ гао Пантелејмона Живковића, архимандрита фрушко­ горског манастира Раковца, или Платона Атанацковића, архимандрита манастира Шишатовца. Пос�е дугог оклевања, цар се одлучио за Живковића. Рајачић
38

5. УЈ 1834, а да се од Лилиенберга није ни опростио. 55 Живковићево именовање сматрао је Лилиенберг као свој пораз и одмах је почео с интригама против њега. Већ у свом првом поверљивом извештају цару и влади Лилиенберг јавља да је вест о Живковићевом наимено­ вању " код римокатоличког становништва изазвала изразито неповољан утисак", наводно зато ШТ � је он живео на двору митрополита Стратимировића. 6 Дошавши у Далмацију као епископ у време заош­ трен их односа због насилног унијаћења, зидања уни­ јатских цркава и убиства Петра Кричке, Живковић је покушао да лавира између завађених табора и да приме­ њује једну врло сложену тактику. Међутим, поред свих изјава лојалности, Живковић је од првог дана наставио борбу против унијаћења, коју је започео његов претход­ ник. Знајући да су Дрниш и Врлика највише угрожени од унијатске пропаганде, Живковић је сматрао за своју дужност да прву своју канонску визитацију обави баш у овим крајевима. Наравно, то није могло остати неза­ пажено. Шибенички бискуп Бордини јавља (29. 1 1835) Лилиенергу: "Живковић је дошао да би вратио у право­ славље оне, који су се обратили на праву веру ( ..) и да би тако осујетио активна настојања Ваше екселенције, а нарочито очинска доброчинства � BOГ Величан­ ства, најпобожнијег нашег Монарха." Лилиенбергу обратио се већ после десетак дана и сам Живковић, претпостављајући да ће он имати бар мал о разумевања и за његове аргументе. Из Дрниша, у чиј им је околним селима владала глад, чиме су се вла­ сти користиле да разним обећањима приволе Србе на унију, Живковић је упутио ( 1 1. 11 1835) Лилиенбергу опсеЖ�l жалбу, у којој је изнео низ конкретних поједи­ ности. Живковић се посебно жали на понашање дрнишког општинског начелника Пленковича, сре­ ског начелника Буратија и шефа пореске управе Јована .

55 56 57 58

Ор. cit., св. ХУIll/1834, бр. 114/r. Ор. cit., св. ХУIll/1834, бр. 93/г. Ор. cit., св.ХХIl/1835, бр. 25/г. Ор cit., св. ХХIll/1835, бр. 25/п.

39

Вежића (поунијаћеног Србина), који су се нарочито истицали 5'�иловањем савести" и "противзаконитим радњама". ( Лилиенберг је држањем новога епископа био још незадовољнији него његовог претходника. У поверљивом извештају (12. ЈУ 1835) министру полици­ је Седлницком Лилиенберг назива Живковића "фанgо ТWlНим прелатом" и оптужује га разним сумњичењима. Озбиљно забринут за свој живот, Лилиенберг је одмах предузео административне мере: наредио је сре­ СК им начелницима у Дрнишу и Шибенику да пооштре обавештајну службу, да трагају за ауторима анонимних писама, да будно надзиравају кретање " сумњивих лица" и да не жале "трошкове у проналажењу и хватању зло­ чинаца". Од посебног је значаја Лилиенбергово строго поверљиво наређење шибеничком среском начелнику Наталиу од 21. ЈУ 1835, У коме се, између осталога, траже информације о понашању и политичким назорима осо­ ба KoJ1e окружују епископа и имају на њега већега ути­ цаја.! Међутим, Натали - и поред све своје ревности није успео да задовољи радозналост царског намесника. у недостатку посебног закона за припаднике пра­ вославне вероисповести у Далмацији, чији правни по­ ложај није био легализован као у осталим југословенским земљама Хабсбуршке Монархије које су имале/ своју црквено-школску аутономију и своје саборске институ­ ције, Намесништво је издало " привремене прописе као упуте у случајевима који се често збивају, делом према постојећем обичају, делом у духу прописа који о томе постоје у другим покрајинама". Будући да је Наме­ сништво ове прописе донело без знања карловачког митрополита и српског народно-црквеног сабора, кој и 59 Гласник дал.мaдlинске аравославне цркве, Задар, св. 9; 1906. 60 Између осталога Лилиенберг пише: "Ја се свакога дана све више

уверавам да је он много опаснији од епископа Рајачић11, који је одовуд премештен у Угарску ( :.) Моји су ме поузданици увери­ ли, да православни намеравају да убију мене и мога сина._ " (љ. Влачић, Паншелеј.мон Жи6КО6иh као дал.мaдlински еаискоа, по lIеобјављеним тајним актима архиве далматинског намесништ­ В11, Сарајево 1937, 20) Ор. cit., 25. .

61 40

су били надлежни за све Србе у Монархији, то их епи­ скоп Живковић није признаВ!lО. Лилиенберг, навикнут га да сви без .ПОГОВОI62 слушаЈУ, оптужио је Живковића цару и беЧКОЈ влади. Обавештен о тешким оптужбама царског намесника, Живковић је п?кушао да се брани, о чему сведоче његови поднесци ПОЈединим министри­ ма, државно� канцелару и самом цару. Кад све то није помогло, он Је лично пошао у Беч, да се жали цару И влади наЛилиенберга, на насилно унијаћење и на про­ гоне православних свешт�ника у Далмацији, наводећи конкретне примере. Цар Је обећао да ће његове жалбе бити испитане. Међутим, два месеца доцније (20. Х 1835) пала је у Бечу одлука да се Живковић премести из Шибеника у Будим, на упражњено место епископа будимске дијеце­ зе. Његов изненадни премештај изазвао је жаљење и узбуђење међу далматинским Србима зато " што их оставља усред борбе, не з �ајући да је то уследило на непосредни налог царев".6 Стратимировић није дочекао попуњавање упраж­ њене епископске столице у Далмацији: умро је у Кар­ ловцима 23. ЈХ 1836. Слободни зидар, далек од сваког религиозног фанатизма и националистичке тесногру­ дости, Стратимировић је јасно сагледао да је борба против унијаћења нераздвојно повезана са борбом про­ тив националног угњетавања и однарођивања далма­ тинских Срба и зато је тако упорно и доследно давао отпора свим покушајима унијаћења. Лилиенберг је захтевао да се епископска столица премести из Шибеника у Задар, како би могао из непо­ средне близине вр6.РИТИ контролу над сваким кораком будућег епископа. Кад је у Бечу дознао да влада оду­ Говлачи с доношењем коначне одлуке, Лилиенберг се обратио (28. УII 1837) посебним елаборатом самом цару, 62 хлзд президијални списи НамеСIIИШТВ11, бр. 58/г. 1835. 63 Д Николајевић, Прилоw.ци иСШорији сраске дал.мaдlинске цркве. БО[ОСЛО6Ски Сласник., 1909, УIII, 359. 64 хлзд Ilрезидијални списи Намесништв11, св. ХХI/1836, бр. 90/г. 41

пок�шавајућИ да га придобије за ствар истим разлози­ ма. (, Најзад, после поновног инсистирања, цар је пот­ писао указ о премештају епископске столице из Шибеника у задар.ОО То је изазвало незадовољство међу Србима у Шибенику и околним местима, с једне стра­ не, и гласно одобравање у режимским круговима око Намесништва, с друге стране. Насилно унијаћење у Далмацији трајало је све до 3. ХI 1841. године, кад је нови намесник барон Аугуст Турски објаll'?О царски декрет против прозелитизма. од 25. IX 184 1 . Генерал Лилиенберг био је последњи далматински намесник који је покушавао да силом на­ метне унију Србима. Од тада број унијата је у сталном опадању: 1 841. било је у ДалмацИЈИ 622 унијата; 1857. њихов број је �ao на 342 унијата; 1880. преостало их је још свега 206.6 Ј едно тамно раздобље, које је деценија­ ма трајало у бурној историји приморских Срба, било је завршено.

.�

\

65 Ор cit., сп. ХХЩ1837, бр. 83/г. 66 Ор. cit., св. ХХIУ/1838, бр. 78/г. Иако је цар потписао одлуку о пресељењу епископије у Задар 19. УН 1838, само пресељење из­ вршено је тек 30. IХ 1841. Вероватно се ствар толико одлагала због огорчења шибеничких Срба, па се чекало да се оно мало стиша, да не би дошло до нових сукоба и немира. 67 ХЛЗД президијални списи Намесништва, бр. 22.492, од 3. ХI 1841. 68 Luigi Maschek, H.epertorio geografico statistico dei lougl1i abitati пеl regno di Dalmazia sulla base di dati ufficiali elaborati, Zera 1888, 172.

42

ЈП СРПСКЕ ШКО ЛЕ И ПРВ И ЧАСОПИС ПРИМОРСКИХ СРБА

1. Српске школе на Јадрану

Када је реч о приморским Србима мора се имати у виду чињеница да је далматинска православна дије­ цеза у почетку друге аустријске владавине обухватала све приморске области. Тек су 1870,. Бока Которска и Дубровник издвојени у посебну епископију. Према ста­ тистичким подацима, сачуваним у архиву православне. далматинске епархије у Задру, на територији ове епар­ хије било је крајем прве п оловине ХIХ BeKf у ку п но 81.164 Србина православне вероисповести. Њихов број, распоређен по срезовима, изгледао је овако: Кнински Которски Скрадински Херцегновски Обровачки Будвански Врлички Бен ковачки 1

20,.816 14.475 6.974 6.778 5.987 5.384 5.0,96 4.888

Дрнишки Задарски Сињски Имотски Шибенички Дубровачки Неретвански Истарски

4.771 2.254 1 .0,96 1.0,19

828 341 237 220,

Ђ. Николајевиh, Еаархија араоославна у Да.л.мацuјu, Ср6СЈ<О­

дал.м.ail1.UНСЈ
45

На територији далматинске епископије било је, према статистичким подацима из 1847. године укупно 52 српске школе, над којима је водило надзор io школ­ ских надзорника. У овим шко�ама учило је у то време 2599 ученика и 1239 ученица. Ове школе нису биле државне него конфесионалне, а издржаване су сред­ ствима српских задужбина, основаних од наро� их до­ бротвора или од ПОЈединих црквених општина. Прву српску основну школу на Јадрану oCJI oBao је у Шибенику скрадински трговац Јован Бован. Усвом тестаменту Бован је " одредио да се одмах по његовој смрти доведе учитељ у Шибеник, који ће бити плаћен из оставштине његова легата годишње уз обавезу да бесплЗ1;НО подучава омладину у књизи грчко-руско-и­ ЛИРСКОЈ и да се не дозволи да ова школа буде нити за неколико дана без учитеља". Тадашње француске вла­ сти, у духу политике националне и верске равноправ­ ности, одобриле су без даљега оснивање Бованове школе и она је свечано отворена и започела са радом 15. IX 1807. Прили.ком отварања представник француске управе одржао Је поздравни говор, а одговорио му је " " први научите;'Ь започете УЧИ9нице MaT"�Beja " с бого­ љубним гаНУТЈем од харности и радости . � _ 2 3

4

5

46

Србске школе у Далмацији, Србско-далМаЩински Мatазин, ХII, 1847, 143. Познате су задужбине: Јована Бована за издржавање српске основне школе у Шибенику; Герасима Зелића за школовање православних свештеника у Карловачкој богословији; Г. Зелића за издржавање основних школа; задужбина Бошковић-Ђуровић­ Лакетић за поморску школу у Херцег-Новом; Макарија Вукади­ новића за грађење једне основне школе; Силвестра Вучковића за школовање свештеника; Ђорђа Николајевића за школовање српских младића из Дубровника и Боке Которске; Црквене оп­ штине которске за издржавање основне школе у Котору; Цркве­ не ОПIl!тине задарске за издржавање Девојачке школе у Задру. р. Вепс, Jz prosJosti " Muske zakladne Воуапоуе skole" u Sibeniku Skolski vjesni k, Сплит, Х, бр. 5, 1960. Јован Бован (Љубиње, 1736 � Скрадин, 1806) завештао J� тестаментом своје имање за подиза­ ње и издржавање српске школе . у Шибенику. Његова удовица Ана пред смрт завештала је и свој део имања у исту сврху. l(paљски ДалМuЩин, 11, бр. 39, од 25. ЈХ 1807.

Оснивање српских школа на Јадрану за време ау­ стријске владавине ишло је много теже него у доба француске управе. Као први приватни учитељи, који су по кућама дубровачких Срба повремен о поучавали де­ цу, помињу се књижевни к Сава Мркаљ, затим Јово Мрзикић и Јован Рајевић. Прву српску основну школу за време аустријске владавине основао је у Дубровнику Ђорђе Николајеви ћ,један од највредниј их књижевних, научних и културно�п росветr их радника међу далма­ тинским Србима у XIX веку. Николајев ић је стигао у Дубровник 22. ХII 1829. Тамошњи Срби су га срдачно пригрлили и он је одмах започео с припремама. Школа је отворена и започела с радом већ 1. 1 1830. Међутим, тадашњи намесник Далмације, генерал Фрањо Тома­ шић, ревносан поборник унијаћења, обавештен о осни­ вању српске школе у Дубровнику, већ после месец дана наредио је да се она затвори и да се позову " на строги испит" не само Николајевић, који је без посебног одо­ брења Намесништва отворио школу, него и родитељи који су своју децу дали у ту школу. Дубровачки Срби су се одмах обратили епископу Јосифу Рајачићу, затим Намесништву у Задар, министарству богоштовља и на­ ставе у Беч, и самоме цару, са посебним молб'lJ'1 а да се дозволи даљи рад српске школе у Дубровнику. Намесништво је испрва наредило да Н иколајевић "као свештеник из туђе епархије, који по тадашњим наредбама не сме и не може у Далмацији никакво јавно Далмацију напустити и у звање отправљат и, има одмах своју отаџбину повратити се". На интервенцију епискоЂорђе llиколајевић (Јазак, Срем, 20. ЈУ 1807 Сарајево, 8. J I 1896) потиче и з старе свештеничке породице. Гимназију и ,Бого­ словију завршио је у Сремским Карловцима, а филозофију ј е студирао у Будимпешти. Када с у се дубровачки Срби обратили Стратимиро вићу с молбом да им пошаље једног способног мла­ дог човека за учитеља, његов избор пао је на Николајевића, које­ га је ПОЗllао да прекине даље студије и одмах пође у Дубровник. Он је осетио важност Стратимиро вићеве поруке и послушао његов савет. 7 Д. Руварац, }Киоошоаис "Ј.,ор!)а Николајевиhа, мишроаолиша дafJробосаНСКОl, Земун 1898, 10.

6

-

47

па Рајачића Намесништво је, истина, повукло прво бит­ но Ha'peђeњ� о Николајевићевом протеривању из Дал­ маЦИЈе, али Је поставило врло тешке услове у од којима би му дозволило рад као приватногучитеља. На ј едно­ душну молбу ду бровачких Ср ба Николајевић је при­ стао на постављен� услове и продужио с прекинутом наставом, подучаваЈући децу по приватним становима. Међутим, ни то се није толерисало и Намесништво се обр�тило Министарс�у просвете за сагласност. Одго­ вор Је б':lО нег.ативан. После оваквог одговора из Беча НиколаЈевић Је већ помишљао да напусти Дубровник_ М�ђу.Тим, управо тих дана стигао је епископ Рајачић КОЈИ Је вршио канонску визитацију по целој дијецези. Детаљно о бавештен о сметњама које се чине дубровач­ �им �р бима око поновног отварања њихове школе, Ра­ ЈачићЈе пр�дложио Николајевићу да ступи у свештенички чин, за КОЈИ има све услове као свршен карловачки бо­ гослов. Тако је Николајевић 29. ХI 1833. инсталираza "као први мирс�и свештеник-парох у Ду бровнику" . Као такав, он Је ЈОШ исте године поново отворио раније затв?рену школу - "по� видом катехизирања". Наравно, у ТОЈ школи предавао Је он не само веронауку, него и друr:е предмете, исто као и у ранијој школи. НИКQлаје­ вић Је учио децу "не само мушку, него и женску, не само из Ду бровника, него и са стране, и то без икакве плате и награде". У оно време, кад су родитељи васпитавали женску децу на строго патријархалан начин, слање женске деце у школу представљао је велики Николај е­ вићев успех. Ђорђе Николајевић дао је пример на који су се 1:' други угледали. Тако, у основним школама са итаЛИЈанским наставним језиком у Боки - по примеру Ду бровника - у току четврте деценије XIX века кроз наставу православt:Iе веронауке уводи се у школску упо­ требу и народни . Језик- ПI?ВИ наставник православне веронауке у ВИШОЈ ОСНОВНОЈ школи У Котору био је поп 8

Хисторијски архив Дубровник, акт Градског поглаварства бр. , 838-42, од 20. IV 1830. 9 Ор. cit., 1882-87, од 25. IX 1830. 10 Д. РУllарщ, ор. cit., 12.

48

Вук Поповић, постављен за вероучитеља 6. УIII 1834.- 1 1 Све дотле била су и православна деца о бавезна да зајед­ но са католичком децом редовно похађају часове като­ личк�г катихете. Исто као Николајевић у Ду бровнику, тако Је и Вук Поповић - упоредо с веронауком - посте­ �eHO почео да уводи и наставу СРПСf� Г језика у итали­ Јанским основним школама у Боки. Великих заслуга за оснивање српских школа на Јадрану несумњиво :мма и I:IОВИ далматински епископ Ј еротеЈ Мут� барИћ. Чим Је ступио на своју дужност, Мути ба�Ић Је развио велику активност, о бишао читаву СВОЈУ ДИЈецезу, дошао У контакт са свештеницима, учи­ тељима и представницима црквених општина, да се обавести о њиховим проблемима и потребама. Дошав­ ши у Ду бровник, упознао се прво с Николајевићем и од њега дознао, између осталог, и о школовању женске деце у тамош!"Ьој српској школи. То га је подстакло да покрене аКЦИЈУ за оснивање прве српске девојачке шко­ ле у ДалмаЦИЈИ, и то У 3адру, седишту влawчанства. Први прилог од 100 форинти дао је он сам_ Мути ба­ рићевом примеру следили су сви чланови одборници задарске црквене општине, приложили одмах у фонд 473 форин�е и о бавезали се да ће свакога месеца упла­ ћивати СВОЈ допринос за учитељицу у току првих пет ГОД",!на. На Мутибарићев предлог црквено-школски од­ бор Је одлучио да се у једној од црквених зграда обез бе­ де потребне школске просторије и бесплатан стан за учитељицу. Уз свој поднесак Намесништву Мутибарић Је доставио на одобрење и нацрт наставног програма за 11 М. С. Николић, Вук Поаовиh - сарадник Вука Караџ.иЛа, Сшварање, бр. 1 1 , 1952, 700. 12 С. М �јушковић, Борба за сраски језик у КоilЮру за вриЈеме ау­ сшриЈС,;-е владавине, Историјски заilиси, ХУIIl, 1965, 8. 13 ЈеротеЈ Мутиба� Ић (Бегсч, 1799 - Сремски Карловци, 1858), за­ вршио гимнаЗИЈУ и богословију У Карловцима; био професор Карловачке и Вршачке богословије, затим архимандрит мана­ стира Гргстега и најзад епископ далматинске дијецезе (18431853). 14 хлзд, списи далматиске православне епархије, фасцикл 42' бр. 94, од 19. УIIl 1844.

49

I !

! �

троразредну девојачку школу. Када је, после дугога че­ кања и ургирања, издејствовао одо брење, приступило се организованом прикуп�ању до бровољних � рилога не само у Задру и 8алмацИјИ, него и у другим јУГОСЛО­ венским земљама. У формирању школске би блиотеке учествовале су својим поклонима и н �чне установе и издавачке куће из Ср бије и Војводине. Акција за оснивање српског православног учи­ лишта с рангом богословије у Далмацији датирајош из до ба француске владавине. Од Наполеонове одлуке до њеног остварења морало је да прође пуних 25 година. Далматински намесници и бечке владе стално су про­ налазили све нове разлоге да се ствар одложи. Тек је епископ Јосиф Рајачић успео да издејствује одобрење Дворске школске комисије у Бечу (30. IХ 1832) за отва­ рање Клирикалне школе у Шибенику, тадашњем се­ дишту епископије. Први наставници били су Атанасије Ћурлић и Стефан Крагујевић, некадашњи ученици Карловачке богословије. Школа је прес�љена (20. Х 1841) заједно са епископском резидеJ;IЦИјОМ, у Задар. Царском о.q.лном од 5�-YI 1869. шко.Ј1а је претво­ рена у БОГОСЛОВИјУ. За време аустријске владавине бор ба ПР9ТИВ су­ прематије италијанског језика у југословенскимпри­ морским земљама била је сталн? aKTye�Ha и у � PBOM плану: "Неприродна супремаЦИја талИјанског језика (...) очитовала се у XIX стољећу као голема кочница нашег националног развоја. А то је управо OДГOBap�o аустријској политици. И зато је рушење супремаЦИЈе туђега језика било истовремено и кидање I-I:аметнутих 15 доаис из 3оора, Србски дневник, Нови Сад, 11. XI 1853. 16 Dimidium апјтае теае, извјештај о свечаној прослави ' 25-годишњице Српске дјевојачке школе, Задар 1894, 29. 17 ИсШорич,ко-Ci1loЛlисШич,ки аодаци 6ивше аравоr;лавне Клири­ калне школе у Далмацији (1833-34 - 1863-64), ИзвјеШШај о Пра­ вославном 6010СЛОвском заводу у 3оору школску lодину 1878-79, Задар 1879, 17-30. Љ. Врцељ, Клирикална школа у Ши6енику и 3оору (1834-1864), Алманах Срби и аравослав.м у далмацији и Ду6ровнику, Загреб 1971, 107-121. за

'

50

,, окова аустријске политике. 18 Шпиро Поповић, Ср бин из Шибеника, 1848. предлагао је "да се с почетком идуће школске године по свим почетним учионицама у отаџ­ бини нашој заведе уредно учење језика нашега народ­ њег с абецедом или КИРИЛI1\ЈОМ ПО ВОЉИ И из брању принадлежећих општинах". У једном свом писму 1848. из Кромјерижа, где је као народни посланик б ио на заседању аустријског парламента, Божидар Петра­ новићјес разумљивим поносом поменуо својезалагање да издејствује допуштањ� за прео бражај школства у " народном духу и језику". о На територији далматинске православне епархи­ је било је две врсте српских основних школа: с наставом искључиво на народном језику и с паралелном наста­ вом и на народном и на итаЛИјанском језику. У извеш­ тају православне епархије, датираном у Задру 15. III 1864. изричито се каже да у прву врсту спадају српске школе у Книну, Скрадину, Шибенику, д�нишу, Ду­ бровнику, Перасту, Браићу и у клирикалНОј и деВОјач­ кој школи у Задру, а у другу врсту школе у Кистањима, Братишковцима, Бијелој, Зелен ици, Топлој, Вран 0вићу, Главотичићу, Радовићу, Ораховцу, Рисну, 11ори­ њу, Будви, f.аштел-ластви, Режевићу, По борима и Прасквици. 2 На подручју Боке Которске било је више српских школа него у северној Далмацији yc.!!eДZIoгa што су економски услови у Боки били ПОВОЉНИЈИ. По 18 1. Peric, Bort1a ponarodenje dalmatinskog skolstva 1860-1918. Загреб 1974, 7. , 19 Zora Dalmatinska, Задар, 110, 1848. 20 У. Кisic, Osvit u Dalmaciji, Задар 1913, 31. 21 ХАЗД президијални списи Намесништва, фасцикл VI U/l864, бр. , 5193/1228. ' za

_

22 И. Злоковић (Школе у Приморју у XIX veku, необјављен руко­ пис, 6) овако приказује привредне прилике у Боки: " Захваљујући томе што је највећи део њене радне снаге био запослен у трго­ вачкој морнарици, сељачко и кметско питање није било ни из­ близа Оllако тешко као у осталим крајевима тадање покрајине Далмације. Имања ранијих млетачких Феудалаца постепено су откупом прелазила у руке помораца. На броду поморац. а код куће земљорадник, бокељски сељак није тешк о долазио до вла­ стите земље, па је тако постајао независан. "

51

Општински начелник му је на то мирно одговорио да на подручју ове општине живи српско становниш!во (" изузев неколико чиновника"), да општина из СВОЈИХ сопствених средстава издржава ту школу и Ј!.а он школски надзорни!< - " може тако заповеда!и Гдle ВЛ�!2� учитеља плаћа, а Гдle опћина свер.о паре дaJ�, никако! Из изложених чињеница Јасно се даЈе са�ледати како се код приморских Срба постепено разВИЈала на­ ционална свест, како су они политички сазр�вали и социјално се изграђивали у грађане свесне СВОЈе вред­ ности, своје бројне снаге и својих права. Пробуђени за време краткотрајне француске владавине из дуге летар­ гије, први пут у својој историји изједначени у правима и дужностима с грађанима друге националности и ве­ роисповести, Срби су под аустријском владавином CB� отвореније почели да дају колективног отпора беЧКОЈ политици националног YГЊ�Taвaњa, е!<ономске .екс­ плоатације и културне реаКЦИЈе. АУСТI?ИЈСКИ владаЈући кругови су осетили важност борбе ПОдlармљених наро­ да за понаРОђивање школства ка,? снажног инструмен­ та против туђинске супремаТИЈе, и зато су се тако агресивно супротставили учењу ћирилице у српс�им и мешовитим школама. Осим тога, у очима владаЈућих круговаа ћирилицаје зна:ила везу !1РИМОРСКИХ Срба с великом словенском РУСИЈОМ, од КОЈе су они очекивали моралну подршку и материјалну п�моћ у тешкој борби за свој национални опстанак и СВОЈУ економску, социјалну и КУЛ РНУ еманципацију. .

свом историјском развоју, српске школе на овом по­ дручју могу се поделити у четири групе: 1) ман�стир­ ске; 2) парохијске; 3) повремене школе с ПУТУЈућим учитељима; 4) сталне задужбинске школе. Которска гимназија настала је још за време млетачке владавине над овим крајевима. За Bper.;te француске управе р�дила је у Котору нижа гимназИЈа. Под другом аУСтрИЈСКОМ владавином, на учестане молбе и захтеве Которана, 023 ворена је поново нижа гимназија у Котору 7. 1 1865. . Школа је подигнута на ранг осморазредне гимназИЈе школске 1872-1873. године. Од средњих стручних шко­ ла на територији Боке радиле су још Српска поморска школа у Херцег-Новом и Наутичка школа у �OTOPY. . Покрајинско школско веће за ДалмацИЈУ :- док Је било још у аутономашким рукама - донело Је пред почетак нове 1869-70. школске године одлуку �f се у дубровачкој гиманзији не сме учити ћирилица. Уче­ ње ћирилице увео је у тој гимназији професор Перо Будмани� Србин католик, да би учени� могли "читати Вукове H pOДHe пјесме и приповјетке". Забрана ћири­ лице примењивала се и у основним, па чак и у конфе­ сионалним школама. Тачно је уочено да су приликом доношења одлуке о забрани ћирилице играли улогу це само политички него и верски раз;,t26И' а н?рочито " утицај носилаца ул!рамонтанизма . АНТИЈУГОСЛО­ венски ставови владаЈућих кругова Хрвата и аутонома­ ша дошли су до најдрастичнијег изражаја ПI�И�ИКОМ инспекције школског надзорника Шкарпе, КОЈИ Је до­ шао у село Кистање, у Буковици, видео да се школа зове " Србско-нароДна школа", чуо да деца уче поред латини­ це и ћирилицу, и поставио питања: "Шта ће та ћирили­ ца, што ће то српство, то треба из учиона истиснути."

23 Према истраживањима и. Злоковића (ор. cit. 24), " ово је БИ !lа прва гимназија у тадањој покрајини Далмацији са наставним Је­ зиком српскохрватским", захваљујући у првом реду упорном заузимању Стефана Митрова Љубише, народног посланика Бо­ ке у аустријском парламенту. 24 Narodni list, Задар, бр. 69, 1869. 25 М. Re�etar, Pero Budmani, Ljetopis JAZU, 39, 1926, 97. 26 1. Peric, ор. cit. 89.

52

f

i i t

I

I

27 Narodni list, бр. 33, 1870. .

53 Jt ;

2. П р в и српски часопис у Далмаци ји

Народни препород у нашим приморским покра­ јинама не даје се ни замислити без правих српских и хрватских часописа у овим крајевимCL Онк су пред­ стављали први израз колективних културних стремље­ ња народа на источним обалама Ј адрана, прве јавне манифестације удружених писаца и научних Р?дНика у оном времену и простору. Има историчара КОЈИ су по­ кушавали да прикажу Кraljski Dalmatin (18О6-1810) као прву повремену пу бликацију на Словенском Југу. У ствари, то је био званичан орган "главне упра�е Далма­ ције" за време француске владщзине, али НИЈе би� ни часопис; ни алманах, него политички лист. .иНИЦИЈати­ ва за по ретање првог часописа у овим крајевима има се_ прип rсати у заслугу несумњиво Божидару Петра�о­ вићу. Он)е у то време био секретар православне ДИЈе.

Божищр Петрановић (Шибеник, 18, Il 1809 - Венеција, 12. IХ . 1874) потиче из старе српске грађанске породице из Шибеника.. Основну ш колу учио У Шибенику, гимназију у Сремским Кар­ ловцима, филозофију у Грацу, правне науке у Бечу, докторирао у Падови. Био је секретар православне дијсцезе у Ш� бенику, су­ дија у разним градовима Далмације и Боке и, н а к раЈУ, саветник Земаљског суда у Задру. У младости сарађивао је на Гајевој Да­ ници и био први Србин Илирац на Јадрану. Према оцени Грге Новака' био је "први који је у ТОМ смислу започео рад на народ­ I I O М бу ђењу у Далмацији", У книнском срезу изабран је за H�- · родног посланика аустријског парламента 1848. Покренуо Је IIрВИ југословенски правнички часопис (1 851 ) и био његов глав­ ни сарадник. Pravdoflosu, И ницијатор, ОСlIивач и први председ-. ник Матице далматинске (1862-1874). Писао је несме, есеј е, књижевне критике, литерарне, историјске и правне студије, Дао је П Р ВУ историју светске књижевности шt српскохрватском јези-

54

цезе и уживао пуну моралну подршку далматинског епископа ПантелејмонаЖивковића. Међутим, већ прве Петрановићеве припреме да покрене један алманах на српском језику за ширу читалачку публику изазвале су сумњичења и оптужбе од стране владајућих кругова и ултрамонтанаца. Један од првих који је служ бено . оба­ вестио намесника Лилиен берга о ПетрановићеВОЈ на­ мери био је дрнишки срески начелник Бурати: у свом акту од2 1 1. Х 1835. јавља да је дознао из загребачке штампе да Петрановић покреће за своје " компатриоте" едицију ПрuјaiJ1eЉ ПросвјешhеlШја, cp6cko-дa.л.мaiIil.lН.­ cкu ал.маllах (за6авIШК) за лeiШJ 1836. Бурати сматра да би требало већ унапред забранити појаву ове едиције, јер претпоставља да ће она имати ,,�'умњиве .и опасне тенденције у садашњим оконостима . H� краЈУ Бурати је денунцирао Петрановића да припада ,,)eД�OJ од OHl-!Х ши беничких православних породица, КОЈе гаЈе авеРЗИЈУ према католицизму". Бурати није био једини пред­ ставник власти који је предлагао да се не дозволи пQ­ кретање планираног алманаха. Слични. предлози стизали су и са других страна. Лилиен берг Је н сам био истога мишљења и поднео је (10. Х 1835) У томе смислу поверљиви извештај министру полиције грофу Се­ длни:vком, сугеришући да се не одо бри щдавање алма-. наха. Међутим, и поред неповољног мншљщъа цар(.;ког намесника, бечка влада је ипак ДОПУСТlща Ilеl'рановићу да покрене планирани "срБСКО-ДIIЛМi\ПIНЩО,\ �MaHax�'; Према извесним ИНДИЦИЈама судећн. ()д()бреtъ� Q"1 "1 J?�-. чу издејствовали потпредседник ДВОРСК()f рат нщ' Qabe-. та генерал Радошевиh и члан СЩI�ЛI, ЦQДмаршал Михајловић (чијој је деци неКIIДЦ БИQ ущп� �пиукоп Живковић), затим митрополит СТРЦТ\1М\1РЏВИЦ И, ин-. директно, сам еПИСЈ(QП ЖИ!Нl\ еI\II О Г одсљења Матице Српске, 2 Даница ХорооЩf;ЈЩ, СAШJQI/-C/l:q И Jl'f/f:1ЈaйlIfI/-С�а," �I\ � Заг��б,. 3

16. IХ 1835. ХАЗд, тајни СПИСИ Ј Јаt.!ef/ЩЩТ!I:I, {:II, ЦI1835" бр. Џ4/г.

55

изишле су под насловом ЉубtШleљ uросвјеgШlelШја, Србск.о-дaл.мaJ11lН l СIШ (Ul.маяах (1836-1837). Затим: Љу­ бtШleљ uросвје!JjiйefШја, Србск.о-дaл.мaJ1llJ.НСIШ мaIазuн (1838- 1853). Најзад: Србск.о-дaл.мaJ1llJ.НСIШ Мaiазuн (1865-

1873). Уредник првих шест година био је Божидар Пе­ трановић (1836-1841); затим Ђорђе Николајевић (1842- 1861. и по други пут 1869); Герасим Петрановић (1862- 1868. и по други пут 1870-1871); Љубомир Вујано­ вић и Никодим Милаш (1873). Свака свеска имала је просечно 160 штампаних страна, а укупно је изишло 30 свезака. Према оцени Грге Новака, Божидар Петрано­ вић " покреће прву књижевну ревију", Србск.о-дал.ма­ шuнсlШ маiазuн, који " није више календар, него доиста литерарни магазин, у KOjer.a има приповиједака, пјеса­ ма, расправица и осталога". Поред књижевних прило­ га Мaiазuн је доносио највише историјских текстова, и то првенствено из прошлости Далмације, Дубровника и Боке Которске. Петрановић је уређивао Мaiазuн од 1836. до 1841, када " принуђен буде да преда уредништво Bp�eДHOMe дубровачком проти Георгију Николајевићу". Његов биограф не каже изричито, али из његовог излагања јасно излази даје Петрановић био принуђен да напусти уређивање Мaiазuна зато што је премештен за адМИНИ­ стративног службеника на ВИС.б Он је могао уређивати Мaiазuн у Шибенику, Сплиту, Задру, али на Вису тој е, из разумљивих разлога, било немогуће. Вероватно је зато и премештен чак на Вис. Петрановић се на овом удаљеном острву осећао као заточеник, и он се жали О. Novak, Povij!;st Splita, III, Сплит 1865. 98. Ј. Sundccic, Zivot i rad Bo�idara Pctranovica, Дубровник 1879, 21. 6 1. Тартаља (Поч.еци рада нд uClllopuju оашйlе књижевн.ОСйlи код Срба, Београд 1964, 47-48) износи овај детаљ: "Није лако зами­ слити далматинског Робинзона који, пошто је отаљао дневне послове, и прочитао земљацима по неке новине, седа да састав­ ља историју књижевности целога света. Па ипак, Петрановиh је обрађивао овакву историју средином ХIХ века, живеhи на дал­ матинском острву, знатно удаљеном од културних центара све­ та. "

4 5

56

Теодору Павловићу, уреднику СербсlШХ НCfродfШХ нови­ на: Ј а сам овде готово - у средини адРИјатическе пу­ чин'� - као заточен, и од милогсрбства редко што чујем. . Пишите ми, дакле, молим рас и обрадујте ме тамош­ њим народним новостима. " Остали познавао�и Петра­ новићевог живота и рада такође помињу .18а је он био принуђен да напусти уређивање Мaiазuна. Избор новога уредника показао се као добар. Иако није био Далматинац, и тек пре десетак година дошао у Дубровник, Николајевић је овде нашао своју дpy�y отаџбину, сродио се с новом средином и пригрлио је Мaiазuн с исто толико љубави и одушевљења колико и његов претходник. Преузимајући редакцију у своје ру­ ке, нови уредникје сматрао за своју прву �жност да ода заслужено признање своме претходнику. Као уредник Мaiазuна Николајевић је настојао да развија национа.l1ну свест код далматинских Срба, али без национали­ стичких фраза и романтичарског идеализма. У том смислу од посебног је значаја његов уводни чланак, у ствари читав мали манифест, у коме се обраћа углавном српској грађанској класи с позивом да допринесе даљем развоју књижевности, науке и културе на овом тлу:

" ЖалоСi1lJiО је зauсt1la, к.ада један родољуб к.ому нааредак. Рода на срцу лежu, чуf11U мора да ви ваше собсil113ене србске к.њШе uрезuреille! - Of11UcHe му с.е зau­ сша, ако ће u нехоf11Uце, дубоlШ уздах uз срца! - И Ја са.м с вама, као YJflЮ чесшо lоворtШle, да у Heмeцкuм, uшaлu­ јащкuм u фрdяцусlШМ к.ЊUiaмa већеја окуса налазtШle; но fШ србске, забоtа, fШсу баш шолuко оаоре, да у њ� fШкакве сласf11U нема, следовailleЛНО да за њу не маjJИllre! (-Ј да су друси народи {јЈДЈ(.о {оворили u чufШЛU к.ао ви; шо јесщ да су са.мо i11ybe к.ЊUie к.уuовали u с њuмa се забав­ љали, а своје арезuрали, не бu зauсша, у дaHQ!dJ.Њeм cille7 8 9

Са OClllpвa Виса, Сер6ске н.ародн.е н.овин.е, бр. 30, 1844. Е. Чекра, Похвалн.а реч. Божuдару Пейlроновuhу, Ја60Р, lIови Сад, 18. 1 1876. Ћ. Николајевић, ДpalU Далњaйluн.u, Ср6ско-далњallluн.ски њаfазин., YII, 1842, 3-4.

57

аеиу иailp�Ka, fШ ОfШ У и�?�ражењу, fШ њихов језuк у совеР!J,J€flСШ1ЗУ, flалазшш се. · "-

I

I !

Николајевић, при свем том, није против позитив­ них страних утицаја, учења страних језика и упознава­ ња западноевропских литература, али инсистира на томе да се приоритет дадомаћОЈ књижевности. Никола­ јевић се у истом чланку посебно обраћа .омладини, првенствено младим српским трговцима, КОЈИ су чини­ ли окосницу српске грађанске класе у Далмацији и имали чврсту материјалну базу под собом, да приложе свој обол ширењу и помагању књижевности и културе. Овај Николајевићев апел снажно је одјекнуо не само широм Далмације, него и у оближњим југословенским земљама, нарочито у Херцеговини и Црној Гори, ода­ кле су се такође почели јављати претплатници и сарад­ ници. За свега десетак година боравка у Далмацији и истраживач ког рада у богатом дубровачком архиву Ни­ колајевић је ишао тако дубоко у прошлост ових крајева да је дао неколико добрих историјских текстова, пуних важних података. То нису праве историјске студије и расправе у научном смислу него обрађена архив�ка гра­ ђа и низ корисних прилога, савесно проучених и ролид­ но документованих. Илустрације ради, довољно је навести само наслове ових текстова: Дал.ма'o,uја;

Окружuје задарско; Окружије салеtllCко; Окружuје ду6ровачко; Окружuје кошорско; Еаархија аравославflа у Дал.мацuјu; Православflа 06"-lшеСil1iЗа у ИСШријu. Они

који су доцније писали о историји Далмације, а наро­ чито они који су обрађивали прошлост приморских Срба обилато су користили резултате Николај евићевих истраживања, али му - осим Димитрија Руварца - нису одали дужно и заслужено признање. Као уредник Ма­ lаЗUflа Николајевић је- супротно већини представника тадашње православне црквене хијерархије - на страни Вука Караџића, иаI\О питање реформе књижеВJ:lОГ језика 10 госаодо, србљи дал..м.ai1lUн.ск.u, Мaiазuн. Х, 1845, 3-4.

58

./

У оно време кад је он постао уредн.ик још није било

кона'ЈНО решено. BfP 1 845. НиколаЈевић се отворе �iO опредељује за Вука. У погледу правописа, Никол.аЈе­ вић и остали сарадници МatаЗUflа били су све до ПОЈаве Даничићевог Pcu11a за cpacкu језик и ар'авоаис (1847) начелно за стари правопис, али после ПОЈаве овога зна­ чајног списа Мatазиfl " мало по мало, без хуке и бу�е, пристнде сасвијем уз Вука и Даничића. Писцима Мша­ ЗUflа главно је било чист народни језик, а кашње су се лако увјер ��и да таквом језику најбоље одговара и нови правопис." Као уредник МatаЗUflа Николајевић је увео .у књижевност неколико младих писаца, међу КОЈи.ма Је CBaKa�o најзначајнији Стефан Митров Љубиша, Једа!! од наЈв�ћИХ српских приповедача - "Његош у ПРОЗl! ' како гаЈе први обележио Владан Ђорђевић. НиколаЈе­ вић је у МatаЗUflУ објавио први Љубишин рад Оашше­ сшво Пашшровско у Окq/lжију l(оШорско.м са симпат и ч н и м коментаром. Из напомене испод тек­ ста, који носи потпис самога � иколајевића, даје се ра­ забрати да је он био ИНИ�ИЈатор сас-:ављања овога написа, да је рукопис у ПРВОЈ стилизаЦИЈИ прегледао и пропратио својим " примјечанијама", да их је Љубиша " " све готово усвојио, по њима поступио и п рерађен рукопис у новом облику натраг послао, и дата Је Нико­ лајевић у ко �ачној редакциј и " онако, како Је описано, читатељима на забаву предложио". Један Љубишин биограф с разлогом је истакао да је ова! његов први састав " многоструко карактеристичан." l Поред Љу­ бише, Николајевић је увео у књижевност, поред оста­ лих, и Јан ићија Памучину, скромног, али заслужног . 11 Мaiазuн, ХIJI, 1848, 143-144. 12 Ј. ВУЧКОIJИћ, Мuшроаолuш "ЕюрЬе Нuк.олајС6uh, Летопис МС, IV, 1897, 87. 13 ОШаџ6uн.а, Београд, I, 1, 1875, 100. 14 Мaiазuн., Х, 1846. 15 В. ЖИlJојиновић, ЛредIО60Р Целок.уан.uм делuма с. М. ЈЪу6uше, Београд 1 928, XXXV.

59

сакупљача народних умотворина и изворне грађе за 16 историју Херцеговине. Његови радови, објављивани броју у Мalазuну, запажени су и изван Дал­ у велико-r l мације. Четири деценије доцније, на комеморативној сед­ ници Књижевног одељења Матице српске у спомен Ђорђу Николајевићу, његов некадашњи колега из за­ дарске Богословије Јован Вучковић, евоцирајући успо­ мене на Николајевићеву полувековну деЛ �gНОСТ у Далмациј и, одао му је заслужено признање. Док је Божидар Петрановић издавао и уређивао Мalазuн шест година, а Герасим Петрановић осам година, дотле га је Н иколајевић издавао и уређивао пуних дванаест годи­ на, под врло неповољним условима и уз велике матери­ јал,не жртв�. За Мalазuн није н имало пр�терано речено да Је био - Југословенског опредељења. Оцењујући вредност Мalазuна и културно-исто­ ријски значај рада и напора српских народних препо­ родитеља на источним обалама Ј адрана, Грга Новак је овако синтетизовао свој суд: "И тако су Срби у нацио­ налном погледу предњачили у Далмацији, која је била у то вријеме јаче запљускивана валови� што !;;у долазили са српске стране, него из Загреба. " �

I !

\. \

..

ПРИМОР СКИ СРБИ . У РЕВОЛУЦИОНАРНОМ ПОКРЕТУ 1848 - 1849.

.

16 ЈаНИћије П:-Iмучина (Заградиње, 1810 - Мостар, 1870), школован по Мal lастирима и на двору мостарског митрополита Григорија, код кога је научио грчки и стекао шира знања. После његове . смрти био је администратор митрополије. Прикупљао је народ­ не умотворине, описивао обичаје и сабирао историјску грађу. Био је један од највреднијих сарадника Мalазиllа (1846-1869.) 17 Из Далмације, Србски дllевllик, бр. 12, 30. УН 1852. 18 Ј. Вучковић, ор. cit., 79. 19 ЈуtОСЛО6еllски алмаllах, ПолиШика, 5. ХI 1972. 20 О. Novak, Dalmacija па raskrncu 1848. godine. Загреб 1938, 57.

60

IV

(

1. "Народна захтевања" дубровачкнх Срба Револуција у Бечу 13. III 1848. снажно је одјекнула у свим земљама Хабсбуршке Монархије, па и у Далма. цији, где су слободарске традиције биле живе јощ из доба Дубровачке Републике. Нарочито је било живо у самом Дубровнику, у коме се осеhало велико незадо. l вољство против яустријске владавине. По .-раду се ра· знео глас да је Цар Фердинанд V упутио проглас свима народима Аустрије о 1Ј,звању устава, са загар;ц-пованом слободом штампе, 'збора и договора, юбором н.арОДI-ЩХ послан ика, формирањем народне страже итд. Дубровачка оnштина, сматрајући се у неку руку наследницом Дубровачке Републике, и забрала је чети· ри посебна одбора, којима је c:r�BљeHo у дужност да пр ипреме и формулиwу �aXTeBe који ће се упутити аустријској :влади. Општинско ,веће Јрада Дубровника на својој пленарној седници од 17. IV 1848. расп рављало је и усвојИЛОJIредложене �TeBe и ,доставило влади. Међутим, .ови з.ахтеви Дубровачке општине нису наи· �и на разумеваље код бечке владе. · Тражена изгрa.q.ња ЈедНDг ар-сенала у -Гружу уТала 6и великих џаН�рИЈал· 1

Ћ Н иколајевић (Нек.е .ЧR.рШе о .ду6ровн.uЈЧј !848. ШумадU/lКа, бр. .2З,:1850) о.вако ево ци р а прве дане револуционарних к р етања у Дубровнику: .. Нскочивша искра слободе у овој години у глав­

НОМ фран цуском граду Паризу, .где се орио глас слободе, бра­ тинство и је.днакоот, ДОПРО је овај глас у лреСТОЛJlиј град Беч, а оданде и 110 читавом царству, те тако и у Дубровник, rде одмах по пр имер у оеталије градова установе мобилну гарду илити на­ -родну стражу. .Свак је ово препорођење новоскушавше уставн о .сти -ра.дооним �рцсм поздр.аilЉ
.

·

.

."

63

ј I

I

I

них средстава. Осим тога, арсенали су се подизали обично негде у централним местима, у индустријским градовима, а не на периферији Харсбуршке Монархије. Захтев да се Дубровник прогласи за отворену луку имао би за последицу да и други градови на источним обала­ ма Јадрана поставе исте захтеве, који би се такође мора­ ли испунити ако се не жели изазвати антагонизам између појединих приморских градова. Захтев да се укине кућарина и директан порез "док се не донесе устав" - бечка влада је такође одбила, и то с �lОтивацијОМ да то спада "у компетеНЦИЈУ парламента". Дубровачки Срби, иако су били заступљени у гр.адском већу, нису успели да протуре своје захтеве у заједничке захтеве Дубровачке општине, формулисане и прихваћене на пленарној седници градског већа од 17. JV 1 848. Иницијативу је дала српска црквена општи­ на у Дубровнику, на предлог ЂОрђа Николајевића. На седници црквене �>Пштине од 18. IY 1 848. он је предло­ жио да се упути један позив ахимандриту манастира Крке Стефану Кнежевићу, с молбом да он исти позив саопшти српским црквеним оштинама у северној Дал­ мацији. Николајевићев предлог је прихваћен И/ОН је саставио позив, у коме се предлаже да се све ррпске општине обрате цару Фердинанду У једном заједнич­ ком представком, у којој ће формулисати захтеве при­ морских Срба. Николајевић је предложио и дубровачка српска црквена општина је усвојила његов нацрт за 3ахшевање н.ародн.о у ових 10 тачака: .' . " lЈИlLllIle.мо aOilli1YHY слободу н.аше цркве, н.ашеС вјероисаовједања и свију н.аших обреда и књша црквених.

2Ј К.ако coa !!J{l1O се из н.ашеСа закон.а у рu.мcки без сваке

замјерк;е apeћu �же, шако исtllO и да се .може из pu.мcKO­ . С:! и свију друси вјероисаовИјесшu у н.ашу без сваке заареке ирећu, ко има вољу. 3Ј Да н.аши аарохијални свје!Ј!Д1еНИЦИ буду алаћени из државн.е касе. 4Ј И!JjiJle.м.o aOilli1YHY сло­ боду н.ашах lJjJ(.ола. 5Ј Да се аовЩјЈЕ свију србских шхола 2 ' s. Obad, DlIbrovllik 1I revoluciji 1848-1849 (Докторска д�сертација, . IIсоБЈављен рукопис), 35-40. '

у Далмацији аосшавиједан. врховни ин.саекi1lOр с �лatllOМ [одишЈЬОМ из ерариума и два Славн.а дирекi1lOра, један. за окружје 3адарско и Сaлut1lCко, а друси за Дубровачко и к.оiШJрско (_Ј 6) Сви н.аша учuшeљи и ао срадовима и ао селима да имају бuшu алаћени он.олико и из он.оса фон.да, од куда се алаћају и ме!ЈјД1рИ шaлuјан.ских; !ЈјКол.а. 7Ј Школске књше за србске !ЈјКоле у ДалмаЦИЈИ f11W-ЈУ. са­ чuн.utJ1и ин.саекtllOри с два диpeкi1lOpa у саораЗУМјеНИјУ са емскоаом (_.) 8Ј да н.аши заслужни људи и н.а већа дОсiШJјан.сt1ltЗа аосшављају се и ари Гуверн.у И ари ОКРУЈ!С­ н.u.м, кааеша н.uмa и ари шрибун.aлu.мa И дpycuм офИЦИја­ ма. 9 Ј Да се код н.ашеСа еаискоаа у 3адру усшан.ови УЈД1О аре кон.зисшоријум с алаћен.uм acecopuмa. lOJ Да н.ар'од uмaдe араво у н.ааредак еаискоаа избирaшu, као УЈД1О је у Ердељу, iIlј. СкуаШiIlUн.а да се саСtllOји из све!Ј!Д1ен.сt1ltЗа, срађан.а И аросшuх сељан.а, која ће i11pU лица цару кан.ди­ дИРai11J1, или .може да се ари избору И аОt1ltЗрди дaл.м,ai11J1н.­ ска ei1ucкdla Mjeн.uje аpatЮC.llGВнoiа н.щ:хХЈа дал.м,ашuн.скоса зauшillе, или да се деауtпail1JJ. дaлмaiIlUн.ски н.а србски н.а­ еаискоаа код миродни сабор YJlЏby да ари избору своСа ' iIlроаоЛUilla арисусt1ltЗују."3

Као што је у овој последњој тачци наговештено, дубровачки Срби су прижељкивали да се избор далм�­ тинског епископа убудућеврши или у Скупштини, КОЈУ ће сачињават�представници клера, грађанске класе и сељаштва, као код Румуна у Ердељу, или на заседању Српског народно-црквеног сабора у Сремским Карлов­ цима, под председништвом карлов�чког митрополита, као што је то Стратимировић у СВОЈе време предлагао. у пропратном тексту, уз предложени нацрт Народних захtlleвања, српска ' црквена општина у Дубровнику истиче потребу да се изабере депутација од три члана, која ће ове захтеве однети у Беч и предати цару, и пре­ длаже да ,;'глава ове депутације" буде далматински епи­ скоп Ј еротеј Мутибарић, а чланови др Божидар "

3

.--

Д. Рупарац, 3ахшевања ду6ровачко-да.АЈН.аШинских Срба 1848. Решсшаров зборник из ду6ровачке арошлосШu, ДуброВНИК I931, 196-197.

65

64 "?

Петрановић и архимандрит Стефан Кнежевић. У пи­ сму се на крају позивају српске црквене опШТине у северној Далмацији да одмах предузму потребне кораке у горњем смислу. О судбини ових захтева нема података, можда због неприхватања друге тачке 3ахшевања. Зна се, међутим, да су они врло слични новим захтевима које су примор­ ски Срби у путили Слав но м Државном Сабору" (Reichsrat-y) крајем "1848. и почетком 1849. Њихов основни циљ изражен је у тражењима да се отклоне притисци на православну веру и цркву, да им се обезбе­ де равноправност и бољи услови за рад и да се побољша ­ положај свештенства. Уз то, захтева се омогућавање већег утицаја грађанске класе у пословима цркве која се третира не само као верска већ и као национална инсти­ туција. У погледу националних права Срба н а Примор­ ју највећи акценат се ставља на проширивање употребе народног језика и ћирилског п исма у јавним послови­ ма. Значајна пажња поклоњена је борби против унија­ ћења и одбрани од аутократских тежњи епископата! Остајући на ч исто верско-пол итичком терену, српска грађанска класа ч ије су интересе и тежње изражавали ови захтеви испустила је из в ида економске потребе најброј н ијег сталежа ових крајева - сељаштва; Па и тако ограниче ни захтеви српских црквен их општина Далма�ије и Боке, решавани у. склопу о пштих одлука аУСТРИЈСК ИХ власти о п оложаЈУ правосла вног станов­ н иштва Хабсбурш ке Монархиј е, садржали су у себи прогресивне тежње српске грађанске класе које су дош­ ле до изражаја у току револуцио нарног покрета 1848-

1849.

Међунационални односи у Дубровнику и Боки за време револуције поново су се заоштрили, али ипак није дошло до крвавих сукОР'а, као у доба Наполео нових ратовања у овим крајевима. О револуционарно м врењу у Дубровнику у мартовским данима сачувано је једно 4

5

66

Архив САНУБ, бр. 7234, 7235 и 9016. П. Ј. Поповић, ирн.а Гора у доба Пеill.ра 1 1951, 66-87.

u Пеill.ра

ll, Београд

својеручно писмо Ђорђа Николајевића, датирано 22. III 1848, У коме јавља епископу Мутибарићу ове поједино­ сти:

" Ово.м аршшко.м само YKpail1КO усуђује.м се саоа· шi1lui1lu, како с.мо .ми овдје у Дубровю1КУ, одкако је кон, сшишуција арOlЛ(ЦјЈЕна, YMjecillO весеља велuчајшuј ell1pax аодњeлu, будуtш су нам јавно и у очи арuјеi1lUЛU, да he нас на нај.мање KoMaduhe иејеtш. Иct11Ll Ha да се данде и од cUHoh .мало уiJlJJШ.aва, но ако и нај.мања искра 6 букне, .ми смо ароаали.,,

. Када је дошло до затегнутих односа из међ у Хрва­ та и дубровачких Срба, ови су се- као обично- обратили за савет Николајевићу како да се држе. Он им је одгово­ рио: "Не бојте се, браћо, ја ћу п рвиј, ако што буде, n рм вама барјак носити и сразиће� се нашим могућим силама; и бранити .се .од :зла... :" До отвореног СУЈј:оба између Хрвата и Срба у Дубровнику ипак .није дошло, захваљујући у првом реду присебности и nо�н-tрљивО­ сти Ђорђа Николајевића. Сем КОД MO.l:laXa ИСУСОВoки. l{и колај свић fjЗIIОСИ: "Глас o�aJ

:стигне

у Котор, ·гдје су п раВОСJlавниј Ср би МНОГ9 ПРС'ј'СЖI !И)И. К оторски Срби поруче.дуБРОl!чанима, да нс тичу 'ј'аМ О Ш J l .У бра­ ћу, јер aKO �TaKHY и једнога, они ни једн о г .католика у животу оставити неће. Но и ова ВРСПЈ..а разјаренс Дубро вч ан е .ниј е мо­ тла укротити, док.им нс СТИГНС другиј глас, који у слnају оби­ :стињења не би имао ша.пс, да се вод градом Будном укрцало у . брод десет иљада Црногораца, који долазс Дубр овчанима у по­

' ходе, и да ИЧ1итају, шта .hс они са Ср б и ма. " ([bid 92) , S д. l'ушЦ)ац (ор. сit._2б-26) је забележио : ,,9стали р и м о каТ О Ј\ И Ч КИ ТlYK, па и сама госп ода, llоштовали су проту Ђорђа и за време

184&-49 (... ) lПта вишс, ,њсга су Они бирали у то време и за б ир а' који су Иl>!али l lр аво бираrи ПОСЛ3Ј1ИКС З3 Сабор."

ча,

67

нији прилог за сирочад без родитеља. У писму од 16. 1 1849. Николајевић пише патријарху Рајачићу у Карлов­ це: " Чuшају/'ш у новинама iрозна свирјеасшва, fllyie и невоље, Шil10 наша браћа у Војводшш. аодносе, а у ucillD доба и Ваше у.мuљаше и ШРОiашелне аозиве, срце се .моје више ayfl1a cUfl10 наалакало, и лицем на Божић, ареко св. ЛUfll!Jрсије кад сам .моје оаYJ,i11eсшво с араздюЈ.ЈСОМ аоз­ дравио, аозовем их да оној јадној сирочади у аомоћ ари­ fl1eKY. Ријечи .моје, кроз Мач иЗiоворене, сваком су у цркви, и мушком и жен�крм сузу сw,fрљења на очи на­ fl1eрале, и нису биле недјејСшвUfl1eЛне. Уз писмо Николајевић је приложио на посебном листу списак " Имена доброчинаца, који су помоћ дали удовицама и сирочадима чији су мужеви и очеви поги­ нули у бојевима против непријатеља". Из овога списка се види да је прикупљена сума од 630 фор ината и 20 сребрних новчића. Највећи ПРИЛQГ дала је трговачка фирма Милаковић и Шкуљевић у износу од 60 форина­ та, а најмањи Тодор Мандић (40 новчића). Било је укуп. но 56 приложника. Николајевић је доставио Рајачићу и један с�поцен златан сат, поклон Христифора С. Кова­ чевића. Међутим, иако српски родољуб и праВОС;IaВНИ свештеник, Николајевић исто тако саосећа и са страда­ њима хрватског народа за време револуције: плаче ње­ " гово срце и raд тугом братског савезника, народа у 1 ,, Хрватској . .. Суму од 630 форината, прикупљену на . Божић у српској цркви у Дубровнику, Николајевић де­ ли на два једнака дела и шаље по 315 форинти српском патријарху Рајачићу и хрватском Јосипу Јелачићу. У пропратном писму, датирано м у Дубровнику 16. 1 1849, Николајевић пише бану Јелачићу: 9

С. Гавриловић, доку.мен.шu о ао.моћu Срба Тршhан.а и Дубро6чан.а сраско.м аокрешу у Војводин.и. Зборн.ик за UСШорију 1, Но­ ви Сад 1970. 130. 10 Ibid., 131. 11 Ј. Вучковић, ор. SiL, 69.

68

" Ово мало сраско у Дубровнику оаYJ,i11eсшво (...) ша­ ље на Ваше великодуYJflО расаоложење 315 форинtl1U (...) с illDM нашом аонизном .молбом, да ове новце извоЛUfl1e раздјеЛUiJlLi оним најсиро.м.аш;шјuм. y�oвицa.мa и �и�qчр­ дима без разлике закона у Xpeafl1CKOj и СлавОНИЈи... Овакво држање Ђорђа Николајевића у тадашњи!"1 заоштреним међунационалним односима оставило � e дубок утисак међу дубровачким Хрватима и знатно Је допринело попуштању опште затегнутости у граду и смиривању духова и на једној и на друrо) страни. Н!1колајевић је био један од оних ретких ПОЈединаца КОЈ И су сматрали за своју дужност да СТИ?Ја�ају наци.онали­ стичке страсти и крче путеве будућОЈ заЈеДНИЧКОЈ сарад­ њи. Као Николајевић и дубровачки Срби, тако је и епископ Мутибарић дао свој обол војвођанским Срби­ ма: преко Маргарите Шумански, Хрватице из Петрова­ радина, Мутибар ић ј е послао 500 форинти као ПРИfIОГ Одбор r за прикупљање помоћи пострадалима у ВОЈВО­ , дини. Револуционарна стремљења 1848-1849. дошла су до изражаја и на страницама далматинских часописа и листова, посебице Србско-дал.маШlIЯСК?i .мaiазина и Зо­ ре дал.маiJlLiнске, као и у великом БРОЈУ штампаних и . литографисаних брошура, прогласа и летака. Од ових посебну пажњу заслужује проглас ЂОрђа Николајевића Славни, ваљани, верни, велики, но разсејани и аоiажени народе србски! Одмах у почетку он упозорава на T��дeH­ цију разједињавања у духу познатог начела DlVlde et impera: , . " Послушај швоју ucfl1Opujy! Одкако се швОје вeлu�о царсшво на Косову 1389. уароаасi11ШlО, tl1Ll си се мнOlО резцеаио. Једни смо осfl1aЛU аод Шур6ано.м Турским; дру­ [и с.мо аодаaлu аод круну Уюарску; једни аод круну Аусшрианску, дру[и аод владу BeHeцujaНCKY, а мноси смо најдоцније а06еlли од apo[oнc�a аод круну аро­ Сй1ране Pycиje� oc06Ufl1o у време МаРИЈе ТереЗИЈе и вeHeцu-

12 Д. Руварац, ор. CiL, 27. 13 ХАЗд, списи прав. далм. епархије, св. 50, бр. 28.

69

I i ,

јанскџ дуждева. - Љихово злобно и завидљиво срце усеја­ ло је .међу нас и друси раздор, како би се још �UШ-� у CaмLLМ. нЩјД1..At кућа.ма и аородица.ма разцеuuлu; Јер ЈедflИ смо осШа.л.u у наше.м UЕавославно.м. зс:..КОНУ и fо данас верflИ, l друге су шурчшш, шреhе су УflUЈaшuлuооо" Николајевић упозорава не само на верску поцепа­ ност него и на национално раскомадавање Срба и оста­ лих Ј ужних Словена на мале етничке групе, а затим указује на тежак положај српског народа у аустријским земљама: . " Ти си, роде .мој, неизображен (.-Ј Где су f11l,l роде .мој, ах нећу реhи србске философије и aKaдe.мuje, јде су ши србске еле.меншарне !ЈјКоле? За iшюје новце f11eби се србске школе flИсу дале држat11.u! (оооЈ Ти си досС}д све ШR.fобе ерариалне као и друш aoдaHЏЦU у равНОЈ .мери аодносио; ши си десеf11llне и данке uлаhао; f11ll си јранице о сво.м хлебу чувао, али flИси све блalодеf11ll као друји аодаflИци у равној .мери уживаоо Изброј колико си имао, и колико имаш феuш.иана, вицuшuана, СОЛlабирова, коли­ ко ли ко.мандирендера, tенерала' КОЛИКО од й1воСа рода 5 консuлuера и чuновflUка имаш?" 1 На крају свога прогласа Н иколајевић 2пелује на општу словенску солидарност без обзира на вероиспо­ вест, што је врло карактеристично за оно доба, када су религиозне супротности између православних И като­ лика у Далмацији биле још увек врло наглашен е и свуда ' I присутне: " ЉуБUiJ1R. ceaKoia човека као своСа ближњеiа (оооЈ ЉуБUt11R. свакоСа СлавјаflUна, које .му дршо вере био, као ceoia рођеноса брail1д, t110 вас ја uреклuње.м и .молим (.-Ј љубав ће биi11ll основаflИје нашеlа једиНСй1ва џ наше славео" 16 Николајевићев проглас ј е одударао од уобичаје­ них свештеничких беседа о празницима, а садржавао је и извесне опозиционе, демократске компоненете, из

којих јасно избија опште незадовољство далматинс ких Срба подређени м положајем и њихова тежња за слобо­ дом, једнакошћу и равнопра вн�шћу CB�� народа виоше­ језичке Хабсбуршке МонаРХИЈе, У КОЈОЈ су Бладаџr ће нације вековима угњетавале и експлоатисале п оД)ар­ мљене народео

О '

14 МaiаЗUfl, ХIII, 1848, 30 15 Ibid., 4-90 16 Ibid., 1 Оо

70

-,

)

71

2.Дубро вачки културни круг у току револуци�нарног покрета 1848-1849. у Ду­ бровнику се .формира ЈедаI:I мали КУ.!fV,рни круг Срба !<атолика, КОЈИ има ИСТОрИЈСКИ значаЈ. Главни иници­ Јатори и организатори овога подухвата била су три истакнута дубровачка књижевника: Матија Бан, Медо -!lуцић и Иван Аугуст Казначић. Резултат њихових за­ Једничких стваралачких напора и остваривањ� је алма­ нах ДубровlШК, цвиеш ндроднос књuжевсlIll3а. Иако је био краткога Tp�jaњa (излазир је свега три године, 18491851), алманах Је врло значаЈан и по свој им национал­ но-политичким концепцијама и по књижевној врещ-lOСТИ н�ких објављ�них прилога. Главни уредник био Је �аТИЈа Бан. Иако Један од Гарашанинових еми­ �apa у Ј УГОСЛО!Јенским земљама Хабсбуршке Монархи­ Је, Бан се НИЈе заносио идејама уставобранитељског режима. У оно доба, кад су православни клерикалци идентифи�овали српство са православљем, Бан је био први КОЈИ Је отворено устао против овог уског конфе­ сионалног гледишта овим аргументима: 1

На појаву Срба католика упозорио је већ Марко Цар (Владика Раде и Ср6и КaJJlолици, Бран.ково коло, бр. 4-5, 1902), својом ан �.изом Његошеве песме Ср6иn Cp6u.м.a па чосi1lи захваљује, у КОЈОЈ песник са много непосредне топлине евоцира своје госто­ вање код конта Јосифа Ивановића, Србина католика у Доброти 1833. По Душану Недељковиhу (Ње[о& фuло:юф осл060дuлач­ Кој ху.м.a;tизм.а, Београд 1973, 130-131), ово је "прва Његошева . пе�ма наЈО �ТРИЈе волтеровске критике свих верских предрасуда КОЈе завађаЈУ народе и људе, и уједно Његошевског борбеног хума�l!"зма братства и �е.ди�ства народа и људи". 2 1. Репе, Preporodno-polltlcki i kulturni znaeaj almanaha ..Dubrovnik'� Часопис Dubrovnik, бр. 2, 1986.

72

" до сада, у овим HCl!J!ll.М сшранама, а и свуд [ОtllOво, иод именом. Срба разум.евао се сам.о онај дел ЩIЈјј.еlа илем.ена, који следи исtIЮЧну цркву. Та убuIi1aчна м.ucao иоизчезла је осоБUtllO у иоследњu.м. aOla/Jajuм.a, йlep см.о увидели да см.о Срби сви који србсlШ.М наречuем. [овори­ .мо, били иак �сtIЮчне или зauадне цркве, хрuшћанске или турске вере." Матија Бан, у песми Kapaђ�pђy нап исаној 1845, први пут помиње реч Ј угославија. У Бановим песмама, чланцима и брошурамајош се н е дају одређеније сагле­ дати контуре те будуће Југославије, има код њега још много унутрашњих противречности. Тако, на пример, у коментару својој оди Карађорђу, Бан за њега каже: "Без икаквога одхрањења душевнога он је показао толи­ ко редких крепости и толику у свему вештину да се има сматрати као једно од најређих појављенах у историј и Славјанства. КарађОрђе перви је наумио подигнути царство Душаново, спојив уједно све готово Југослав­ јане. " Бан очевидно н ије био довољно обавештен о гран ицама Душанове државе, која ниј е имала јужно­ словенско обележје. "Словински" правац у Дубровнику инаугурисали су Матија Бан и Медо Пуцић алманахом Dubrovnik, штампаним новим Гајевим правописом, са задатком оживљавања "словинске књижевности и словинства" у овим крајевима. Иако су од овога аламанаха изишле свега три свеске, он је значајан као први покушај сарад­ ње дубровачких писаца на Једној широј јужнословен­ кој, " словинској'� платформи. Матија Бан и његови другови око Dubrovnika нису били само " словинци" него истовремено и панслависти, по угледу на ч ешке и словачке панслависте, чије су се идеје јављале и у та­ дашњем Дубровнику. Банове панславистичке преоку­ пације дошле су до пунога изражаја у његовој расправи Основа свеславенскоfа језика. Ту он дели " славиански језик" На 14 нарјечја, која " могу се догнати на четири 3 Dubrovnik, cviet narodnog knjifevstva, П, 1850, 184-185. 4 Различnе ајес.ме MaJJluje БаnаДу6јЮ6чаnиnа, Београд 1853, 56.

73

"\

I

главна I?риечја, то јест: на руско, илирско, пољско И чешко". Под илирским Бан подразумева српскохрват­ ско " нариечје" . Анализирајући његове теорије о фор­ мирању заједничког међусловенског језика, један Банов критичар је дошао до закључка да оне не могу издржати критику и �а се "данас одбацују као чисте сањарије и шимере". Међу ове спада и његов предлог да се изради једна нова азбука која би била као нека " "фузија ћирилице и латинице. Занимљив је циклус песама Антун а Казначића под заједничким насловом Виенац народне славе. То су пригодне оде: Људевиту Гају (" кадај е походио Дубров­ ник" 1841); Божидару Петрановићу, покретачу Мalазu­ на; Дубровнику ( када би год. 1844. издан у Загребу " Гундулићев Ос.ман"); Јосифу Рајачићу (" сербс �ому па­ тријарху") и хрватском бану Јосипу Јелачићу. Казна­ чић је 1849. био један од оних дубровачких народњака, који су се одушевљавали Јелачићем и Рајачићем; доц­ није и њега ће стварност Баховог апсолутизма лишити . и последњих илузија. Дубровачки културни круг није дуже: потрајао. " "Бахови хусари преплавили су целу Хабсбуршку Мо­ нархију, па су неки од њих доспели и у Дубровник и угушили и последњи зрачак четрдесетосмаш�ог оду­ шевљења. Нестали су услови неопходни за даЈье изда- . вање алманаха, уређиваног у српском, југословенксом и међусловенском духу. ОсетИБШИ да У' своме граду више није пожељан, Матија Бан се поново преселио у Београд, где су услови за књижевни и научни рад били много повољнији. Оставши без агилноги предузимљи­ вог Бана, Пуцић и Казначић су одлучили да ОIЩКав алманах, уређиван у истом духу, више нема основних услова за даљи опстанак, У сваком случају, иако кратко­ га века, овај аламанах има свој културно-историјски значај и узорао је своју бразду. 5 6 7

М. Вап, Osnova sveslavenskogjezika. Dubrovnik, 1 , 1849, 263-307. п. Поповиh, Матија Бая и Mloe књиже8lЩ рад у Дубровнику

(1849-1852), Из књижевНОСШи II, Београд 1919, 131 . . ' ]) ubrovnik, cviet narodnog knjitevstva, 1 1849. ,

3 . Револуционарно врење у Боки :Которској Формирање Млетачке Демократске Републике у Венециј и (22. III 1848) имало је извесног одјека и у југословенским приморским покрајинама. Нова при­ времена влада Данијела Манина покушавала је да иза­ зове револуционарно врење у Истри, Далмациј и и Боки и почела да врбује морнаре за посебне добровољачке легије у оквиру млетачке морнарице. Манинова влада је развила, преко свој их емисара, нарочиту агитацију у Боки, која је вековима била под млетачком владавином и где је постојало дубоко незадовољство аустријским управљачима. Тадашњи митрополит Црне Горе, Петар II Петр овић Његош, први ј е осетио �)П асност која прети Боки. Дознавши за расположење Једног дела станов­ ништва и за живу агитацију млетачких агената наро­ чито у приморским градовима, Његош је упутио два прогласа " нашој браћи од обје цркве Бокељима и Дубр.овчанима", у којимаје O�TP�осудио млетачке аги­ тацИЈе и запретио репресалИЈ ама. Његошеви прогласи доспели су и до руку окружним начелницима у Котору и Дубровнику, који су их одмах ДОfТавили далматин­ ском намеснику генералу Турском. Револуционарно врење пренело се из Боке и у оближње Конавле, где су увек постојале слободарске тежње и демократске идеје. Многи кметови отказују послушност својим господарима, обустављају своја да1 2 3

К. Милутиновиh, IbeIош и То.мазео, Зборник исшорије књижев­ носШи САНУ, У. Београд 1966, 35-69. П. п. Његош, Пис.ма, 1lI, Београд 1955, 385. s. Obad, Dubrovnik u revoluciji 1848-1849, 82. ;�

74

75

вања, неће да чују за кулучења и припремају се за борбу. Долази до хапшења и дубровачке тамнице су препуне непослушних кметова. Крајем марта 1 848. у конавлан­ ским селима, на јавним местима појавили су се ПОЗИВИ на устанак с потписом "Ваша браћа Црногорци". О по­ јави ових позива извештено је одмах окружно начел­ ство у Дубровнику и Намесништво у Задру. Конзул Ј еремија Гагић јавио је руској влади "да су се у Дубров­ нику појавили црногорски прогласи, којим се позивају становници те области, а по имену Конавлани, да је дошло вријеме да се Словени уједине". Према изве­ сним индицијама изгледа као да је донекле и Гагић посумњао да иза ових прогласа стоји сам Његош и да је затражио од њега обавештења о свему томе. Црногор­ ски позив Конавланима изазвао је озбиљну забрину­ тост код Намесништва у Задру. Према добијеним директивама, власти су међу сеоско становништво у Конавлима убацили вести о заједничком упаду Црно­ гораца и Херцеговаца, што је међу сељацима изазвало панику. Власти су желеле "народни ГЈЬев од себе окре­ нути против православних сусједа':. Да би што јаче продубили јаз између Конавлана, с једне стране, и Црногораца и Херцеговаца, с друге, власти су РОНОВО наоружале сеоско становништво Конавала, коме је ра­ ниј е било одузето оружје због неисплаћене кщприбу­ ЦИЈе. Организовањем и наоружавањем становништва у Конавлима руководио је један пуковник земаљске стра­ же, а при мобилизацији помагали су му конавоски жуп­ ници, распирујући при томе верске супротности баш у овоме крају, у коме је некада било много православних Cp�a, који су у доба Дубровачке Републике.покатоличена . Према свим индицијама, планирана заједничка борба удружених Бокеља, Црногораца, Херцеговаца и .

4 5

76

.

'

S . .Ol)ad, ор. cit, 60. Један део католичког клера говорио је Конавланима "да не буду уз Славене, јер ће се на тај начин повлашити, већ да буду уз Та\ лијане, јер је тамо папа" (S. Obad, ор. cit, 72).

Конавлана могла је изазвати6далекосежне последице и имати историјско значење. Далматински ' намесник Турски није сагледао у заједничкој борби Бокеља, Црногораца и Херцеговаца елементе једног национал­ но-ослободилачког покрета него јој је приписивао само нечасне мотиве. ОН се толико уплашио од ове заједни­ чке акције да се обратио чак и херцеговаЧК9 М везиру, очекујући и помоћ турских оружаних снага. Херцего­ вачки везир је заиста предузео све могуће мере да спре­ чи евентуалне упаде Херцеговаца у јужну Далмацију. Тако је дошло до турско-аустријске колаборације про­ тив ослободилачких снага отпора. Војне власти су претпостављале да предстоји н.е­ посредна опасност од искрцавања с мора. Гарнизон у Дубровнику био је малобројан, а посаде у Цавтату, Сто­ ну и Бргату још слабије. Због тога је хитно послата у Дубровник једна дивизија личког пограничног пука. Сва је незгода била у томе што је у овом пуку било много Срба, за које се с разлогом претпостављало да се неће хтети борити против удружених ослободилачких снага Бокеља, Конавлана, Црногораца и Херцеговаца. Главна команда у Задру поставила је за команданта оружаних снага у Јужној Далмацији, са седиштем у Дубровнику, генерала Вилхелма Рајхеа, који је начи­ нио план одбране. Немајући довољно поверењау дубро­ вачки , гарнизон, састављен углавном од Далматинаца, Личана, Банијаца и Кордунаша, Рајхе је затражио да му се пошаљу нова појачања, и то састављена од јединица немачке националности. Војни магазини били су снаб­ девени врло малим количинама оружја и муниције, а 6

7

дио Боке Которске, те њихове "Упади Црногораца у погранички везе с Грб.љанима у циљу истјеривања Аустријанаца из јужне Далмације говоре у прилог тврдљи да је постојао савез између Црногораца и херцеговачке раје о упаду у дубровачки крај (...) Црна Гора није само помагала херцеговачку рају да се ослободи " Турака,- већ и становнике јужне Далмације од Аустрије. (S. Obad, opp.cit. 61-62). )(АЗД, президијални списи Намесништва бр. 2950/870 од 30.IIl

1848.

77

народ је био недовољно наоружан. Узалуд су власти и каТОЛИ
I

I

Угушење револуционарних, националноослобо­ дилачких покрета у аустријским земљама 1848-1849. тешко је погодило и југословенске народе. Уместо уставних слобода и грађанских права завладала је реак­ ција, позната под именом Баховог апсолутизма. Какво је било право политичко стање у Далмациј и у доба " "Бахових хусара показују, између осталога, два писма далматинског епископа Јеротеја Мутибарића право­ славној црквеној општини у Котору, која гаје обавести­ ла о доласку црногорског митрополита п. п. Његоша. У првом писму (7. IV 1850) Мутибарић дозвољава да Његош " може да буде позван, кад дође у храм да слуша свету ЛИIургију, да заузме место у нашем владичанском трону... " Међутим, само три дана доцније Мутибарић саопштава да не дозвољава да митр� олит Црне Горе може да седне за " епископски трон" . . Ђорђе Николајевић био је много храбрији од сво­ га црквеног старешине. Без обзира на " Бахове хусаре", Николајевић је имао смелости да исте године посети Београд. Никол� евићев долазак забележила је и бео­ градска штампа. Приликом свога боравка у Београду Николајевић је дошао у контакт с водећим личностима кнежевине Србије, а био је примљен и у аудијенцију код кнеза Александра и кнегиње Персиде. Свуда ј е оставио нај �?љи утисак.

ј, I

l'

11:

1 ХЛЗД, списи прав. далм. епархије, св. 50, бр. 375/1850. 2 Љid., св. 50, бр. 390/1850. 3 ШУ.ll1.адultка (4. УН 1850) донела је ову вест: "Пре неколико дана дошао нам је г. прота дубровачки Георгије Николајевић, који је као ревни српски списатељ познат."

78

79

Николајевић ј е и даље остао повереник Гараша­ нина и Црне Горе. Његошев наследник, кнез Данило високо је ценио Николајевића, позивао га на caBeTOBaњ� и био с њиме у вези. Сачувана су два значајна Никола­ јевићева писма, из Koj � се јасно може наслутити њего­ ва политичка улога. НиколајеВИћ инсистира на успостављању ближе политичке сарадње између Бео­ града и Цетиња и чини конкретне предлоге у том сми­ слу. Одговор Кнеза Данила није сачуван. Даљих Николајевићевих писама у Даниловој заоставштини нема, али је врло вероватно даје курирску у логу између Кнеза Данила и Николајевића обављао кнежев секретар Димитрије Милаковић, за кога се зна да је био чест гост у Николајевићевој кући и да се ту састајао с руским конзулом Јеремијом Гагићем.6 Николајевићева кућа сматрана је главним жариштем "панславистичке хи­ дре" у Дубровнику, како се говорило тадашњим поли­ цијским језиком. Ј ачање руског уrицаја на Јадрану озбиљно је за­ бринуло владајуће кругове не само у ДалмацијИ 7Iего и у Бечу. Царски намесник генерал Лазар Мамула пока­ зао се претерано ревностан и наредио је својим подруч­ ним органима да обрате посебну пажњу на русофиле и " Милутиновић, Гарщу.аIlUIlО6U uoвepelluuu ' у дал.маuuјu,

4

К.

5

ИСiЛорuјскu IласIlUК, Беогр:щ 1 -2, 1974. Д. Вуксан, Два аис.ма 'Ьор!Ја Нuколаје6uhа Кllезу ДаIlUЛУ, 3ааи­ си, Цетиље 1941, XIV, 1 06.

6

7

Јеремија Гагић (1783-1854), рођен у Србији, али се не зна у ком месту; истакао се за време првог српског устанка; као угледан члан русофилске странке прешао у руску дипломатску службу и постао руски конзул у Дубровнику (1815-1856). Био је у стал­ ном контакту с Црном Гором и водио преписку с I Ьегошем и Кнезом Данило. Милан Ћ Милићевић истиче да је l-IиколајеВИћ био "добар пријатељ пок. Јеремији Гагићу" (ПО.IН.еIlUК ЗIlа.ЈН.еIlU­

ШUХ људи У cpaCKol llapoaa 1l06Ujei до6а,

Београд 1888,

88).

Лазар Мамула (Гомирје, 1795 - Беч, 1878) истакао се 1 848-1849. у борбама против Мађара и постао генерал. Као намесник Далма­ ције (1852-1865) завео оштар полицијски режим, фаворизовао аутономаше и прогонио народљаке. Као особа од царског 1I0ве­ рењз, добио је чин подмаршала и титулу тај ног дворског савет­ ник:\.

панслависте н а Приморју. Први на ударцу био је Ђорђе Николајевић, који је од руског цара добио на дар скупо­ цен брилијантски прстен, који му �e свечано уручио Јеремија Гагић н а Нову Годину 1853. О томеје говорио цео Дубровник. Према Мамулином наређењу, епископ Мутибарић позове НиколаЈевића к себи "и почне га лепим речима наговарати да даде оставку надубровачку парохију", а он ће му дати професуру на задар ској Бого­ словији. Мутибарић му уједно наговести какве су тужбе против њега влади и њему поднесене. До дисциплин­ ске истраге овога пута није дошло, али је још исте године епископ Мутибарић пензионисан, а Николаје­ вић стављен под тајну полицијску присмотру. Наме­ сник Мамула ј е био незадовољан ЩТО Мутибарић није довољно енергичан ни према Н иколајевићу, ни према неким другим "политички сумњивим" свештеницима у Далмацији и Боки, и зато више није могао остати на свом положају. На његово место пост�вљен је за далма­ тинског епископа Стефан Кнежевић. За време Кримског р ата (1853-1856) у Целој Ау­ стрији почела је нова хајка на русофиле. У ДалмацИЈИ за најизразитијег русофила сматран је Ђорђе Никола­ јевић. Тражио се само згодан повод да се уклони из Дубровника. Посебна пажња се обраћала свему што се збива у српској цркви и црквеној општини. Николаје8

9

Том приликом руска штампа је донела обавештење о Николајевићевом одликовању и с признањем писала о IЬСГОВИМ заслуга­ м:\. Од тога времена њему се из Русије шаље у све већој мери "и од приватних особа и путникз, који су У Дубровник долазили и кроз њега пролазили, много црквених књига, јеванђеља и иркве­ них сасуда и одежда (.. .) што је све поклањао сиромашним црквама по Херцеговини, Боки Которској и Далмацији" (д. Рува­ рац, ор. cit., 43). Стефан Кнежевић (Очестово, код Книнз, 1806 - Задар, 1 890), по­ реклом из сељачке породице; био прво монах, па игуман и архи­ мандрит манастира Крке; као вирилни члан Далматинског сабора прво је држао с народњацимз, а затим је, под Мамулиним утиuајем, пришао аутономашима и постао инструмент режим­ еке политике. Као епископ дошао је у сукоб с народом и изазвао оштру опозицију великог дела свештенства и грађанске класе против себе, нарочито у Боки.

80 81

вићевом иницијативом приређиване су сваке године о св. Сави свечана богослужења. Светосавској прослави 27. 1 1855. присуствовао је један жандармеријски подна­ редник, који j� чуо појањ� хеl?увимске песме, у којој се помиње цар ( јако да цаРја ВСјех...") и одмах је одјурио " окруж�ом начелнику Рознеру и пријавио да се у СрПСКОЈ цркви читала молитва за руског цара Николаја 1. Начел�ик је одмах наредио истрагу и поднео исцрпан извештај намесништву. Начелник, између осталога, обавештава намесника Мамулу да је истрагу водио де­ лимично сам, а делимично преко свој их органа; даје са " свом потребном обазривошћу" испитао неколико пра­ вославних Дубровчана ( особе мога поверења") и да су " га они убедили да надан прославе св! Саве н Иј· е читана . . о " ни једна молитва за цара Николаја..." Међутим намесник Мамула није био задовољан Рознеровим из �ешта­ јем, него је убрзо, тобоже другим званичним послом, допутовао у Дубровник, позвао Николајевића у начел­ ство и поставио му питање кога он помиње ' на великом входу" ? Николајевић му одговори кога све � омиње. На то га �амула упита: А помињете ли руског цара? " " Николајевић му мирно одговори да руског цара не по­ миње. Мамула га отпусти с речима: Ја сам чуо да Ви и " њега п �rињете, и за мало што Вас не послах везанога у Задар. " . У доба Кримског рата против Русије - иако је АУСТРИЈа остала неутрална- већ само-помињање руско­ га цара у аустријској провинцији Далмацији звучало је русофилски. У Баховој Аустрији, у ћесарском Бечу још су се памтиле речи великог католика Николе Томазеа, упућене водећим аустријским министрима, кнезу Ме­ терни � и IJ>Офу Кол�врату, једну дeцeНl�jy раније: ,,1:'УСИјС! не .миРУЈе, Lf међу оне аУСШрUјске aoдaн.uKe, КОји су њеНOlа o peдa, сеје ЗЛай1О, .мржњу, обећања, I11aKO да су у аУСШРUјСЈШ.М, зе.м.ља.ма aoдaн.uцu аравославноl обреда неуаоредиво вщg.e арuвржен.u ПеillpОlраду неСо Бе•

�

10 ХАЗД, тајни списи Намесништва бр. 37 од 18. 111 1855. 11 Д. Руварац, ор. cit. Ова је монографија написана не само на осно­

ву архивских истраживања, него и усмених казивања самога Ни­ колајевића.

82

чу, и В,н.u, када кажу цар, сшурно не .мисле на Фердuнан­ да_"

13 Новија историјска истраживања су показала да је у периферијској аустријској провинцији Далмацији, и у доба најтеже реакције, под режимима Метерниха и Баха, било далеко више русофила и панслависта н его што су то претпостављали чувари постојећег поретка у Хабсбуршкој царевини.

", '

..

12 N. Tommaseo, Del presente govemo della Dalmazia. У књизи: Scriti C::diti е inediti sula Dalmazia е sui ророli Slav� 1, 211. 13 S. Peritit, Odnos Dalmatinaca prema Rusiji u pro�lom stoljetu. Du­ brovnik, Х, 2,�967. 83

5.

Дубровачки Срби и Вукаловићев устанак

. Везе Луке Вукаловића (1823 - 1873) с Бокељима и Далматинцима датирају још из његове младости, кад је као млад пушкар био запослен у једној занатској радио­ ници у Херцег-Новом. Своје прво ратничко крштење доживео је у херцеговачком устанку 1852-1853. У зиму 1857. букнуо је у источној Херцеговини нови устанак, п од РУКОВОДС1;'вом Луке Вукаловића, кога су устаници изабрали за свога војводу. Док су Црна Гора и Србија активно помагале устанак, Аустрија је, водећи и даље своју 1"уркофилску политику, од самог почетка Зf1узела отворено непријатељски став према устаницима. Срби у Дубровнику, упркос свим забранама, потајно су пома­ гали устанике, излажући се при томе највећим опасно­ стима. То је из�вало разна сумњичења, денунцијације и репресалије. Приликом преметачине у/ Н иколаје­ вићевој канцелариј и у српској црквеној ОЈ1ШТИНИ и у његовом стану одузета му је сва преписка коју је годи­ нама водио не само са црквеним великодостој ницима него и с многим државницима, политичарима, књижев­ ним и научним радницима. Он је у неколико махова . тра�ио да му се преписка врати, али је све остало уза­ луд. Затим су извршене преметачине и у кућама Мила1 2

3

84

В. Ћоровић, Лука Вукаловиh и херцetовач.ки усшан.ци од 1 852. до 1862. loaune, Београд 1929. "Непријатељи Српства почеше јавно по Дубровнику говорити и викати како Срби Дубровчани с протом Ђорђем потпомажу устанике и крадом им достављају прах, олово, оружје и новац, и најцрнијим бојама описаше их код владе..... (д. Руварац, ор. cit, 46). Д. Руварац, ор. cit., 56.

ковића, Алексића, Бравачића, Опујића, Путића и дру­ гих осумњичених српских дубровачких породица, али није пронађено ни оружје, ни муниција. Николајевиће­ ва конфискована преписка послата је одмах из Дубров­ ника намеснику Мамули, кој и је наредио да се формира посебна комисија која ће прегледати сва пронађена пи­ сма и повести истрагу ради утврђивања Николајевиће­ ве кривичне одговорности. Када ни ова истрага, месецима вођена, није дала жељене резултате, присту­ пило се другим, ефикаснијим средствима. Намесник Мамула није уклонио Н иколајевића сам, својим декре­ том, него је тај посао поверио новом далматинском епископу Стефану Кнежевићу, чији је лабави карактер одмах прозрео. У писму, датираном у Задру 7. IY 1858, Мамула покушава да представи Николајевића као агре­ сивног противника католицизма, као активног сарад­ ника и п.рмагача Луке Вукаловића и као опасног русофила. Примивши ово Мамулино писмо, Кнеже­ вић без даљег. проверавања премешта Николајевића за професора Богословије у Задар, на катедру коју је дотле држао Теодор Јанковић, а овога пошаље за дјејстви­ " телног пароха" у Дубровник. Н иколајевићев одлазак изазвао је велику жалост међу дубровачким Србима, о чему речито говори њему упућено писмо Српске праs вославне црквене општине у Дубровнику од 18. У 1 858. Напуштајући Дубровник НиколаЈевић је добио велики број опроштајних писама из разних местајужне Далмације, Боке, Црне Гop� и Херцеговине, у којима му се одају највећа признања. Обележен као русофил и панслависта, стављен под сталну полицијску присмотру због сумњ.е да пома­ же херцеговачке устанике и да одржава таЈне везе с Цетињем, Београдом и Петроградом, Николајевић ј е у ХАЗД списи прав. далм. епархије, президијално, св. 70, Е. бр. 8. У писму се, између осталога, каже: ..Печалнијег тренутка нема за нас, него кад помислимо на растанак Ваш од нас (.. .) мислеhи на дaHoHohнe труде и подвиге Ваше. . (Ј. Вучковић, ор. cit, 92). 6 А. Ивиh, Архивска rpat;a о cpac/CU/tI. и xpвai1lc/CU/tI. /Сњцжевн.U/tI. и кулШурн.и.IК paдnuuU/tl.a,. 11, 257. 4

5

. ..

85

доба Вукаловићевог устан ка постао позната лич ност не само у Далмацији, Боки и Херцеговини него и у ино­ странству. О њему говоре поверљиви извештаји ћесар­ ских намесника. Његов рад са великим симпатијама прате руски конзули и О свему обавештавају меродавне факторе у Русији. Нешто касније, Николајевић добија високи руски орден св. Ане IП степена истовремено с најеминантнијим предсчвницима српске науке и књижевности свога доба. Док је скоро сва српска штампа с одушевљењем п исала о Вукаловићевом устан­ ку, поздрављала сваки успех устаничког оружја и пружала пуну моралну подршку овом национално-о­ слободилачком покрету, дотле је Ђорђе Николајевић на други, још ефикаснији начин помагао устанак, иако његовим тајним везама власти нису могле ући у траг. Ако можда и није имао писмених доказа у рукама, на­ м�сник Мамула ј е - на основу многих при)ава оба�еш­ таЈне службе и разних других ИНДИЦИЈа, о КОЈима архиви ћуте - дошао до уверења да је Н иколајевићево даље присуство у близини херцеговачких устан ичких кретања непожељно, те је нашао 'начина да га премести у Задар, где се на сваки његов корак могло још будније пазити него у Дубровнику - жаришту панславистич­ " ких агитација".

САДРЖАЈ Страна

Ј. Срби у Далмацији за време Наполеонових ратова 3 ' 1. Под првом аустријском владавином . . . . . . 5 2. Под француском владавином . . . . . . . . . . . 10 11 . Приморски Срби у борби против унијаћења . . 23

1" I

\ ,

I

III. Српске школе и први часопис приморских Срба 43 1. Српске школе на Јадрану . . . . . . . 45 2. Први српски часопнс у Далмациј и . 54 ' ЈУ. Приморски Срби у револуционарном покрету 1848-1849 . . . . . . . . . . . .

1. "Пародна захтевања" дубровачких Срба 2. Дубровачки културни круг . . . . . . . . . 3. Револуционарно врење у Боки Которској 4. Под Баховим апсолутизмом 5. Дубровачки Срби и Вукаловићев устанак

61 63

72 75 79 84

r f

7

86

Ј, Скерлић (Омладина и њена к.њижевносШ, 1966, 168), истиче да " приликом прославе хиљадугодишњице руског царства, ру­ ска влада одликује као руске пријатеље: Вука Караџића, Јована СуБОТИћа, Јована Хаџића, Корнелија Станковића, митрополита Михаила, архимандрита Јанићија Памучину и Ђорђа Николаје­ вића",

87

до САДА ИЗАШЛЕ СВЕСКЕ ОБНОВЉЕНЕ БИБЛИОТЕКЕ "ПОЛИТИКА И ДРУШТВО" 52. 53. 54.

Александар А. МИЉКОВИЋ У СЛУЖБИ ИСТИНЕ И ДЕМОКРАТИЈЕ (Делапюст предратне Библиотеке ..Политика и друштво") Радован САМАРЏИЋ СЕОБЕ У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ (Време туђинске власти, до 1739) Милан ГРОЛ ИСКУШЕЊА ДЕМОКРАТИЈЕ

55.

Јеремија Д. МИТРОВИЋ

56.

Миодраг ЈОВИЧИЋ

57.

СРБОФОБИЈА И ЊЕНИ ИЗВОРИ ДРЖАВНОСТ ФЕдЕРАЛНИХ ЈЕдИНИUА Коста L�АВОШКИ ПРАВО КАО УМЕЋЕ СЛОБОДЕ (Оглед о владаВИIIИ права)

58.

Милан БУЛАЈИЋ

59.

Коста МИЛУТИНОВИЋ

60.

Михаило ИЛИЋ ПОЛИТИЧКИ ЧЛAlЩИ

..ЈАСЕНОВАЧКИ МИТ" ФРАЊЕ ТУЂМАНА

из ИСТОРИЈЕ НАРОДНОГ ПРЕПОРОДА ПРИМОРСКИХ СРБА

у

ПРИПРЕМИ

Милош МЛUУРА СРПСКИ ПОПУЛАUИОНИ ПРОБЛЕМИ Мирослав ПАНТИЋ СРБИ КАТОЛИUИ У ДУБРОВНИКУ Драгољуб ЖИВОЈИ НОВИЋ ВАТИКАН И СРБИ У ХХ ВЕКУ Василије КРЕСТИЋ ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБА У ХРВАТСКОЈ '

Предраг ПАЛАВЕСТРА

КЊИЖЕВНОСТ И ЈАВНА РЕЧ Адам П РИБИЋЕВИЋ ЗАПИСИ ИЗ ЕМИГРAll ИЈЕ