Istorija Gim III

Радош Љушић

ИСТОРИЈА за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера

ФРЕСКА – Београд 2012.

Радош Љушић Исто­ри­ја за трећи раз­ред гимназије општег и друштвено-језичког смера Пр­во из­да­ње, 2012. го­ди­на Рецензенти Др Сузана Рајић, ванредни професор Одељења за историју, Филозофски факултет у Београду др Александра Вулетић, научни сарадник Историјског института у Београду Биљана Крстић, професор историје у Првој београдској гимназији у Београду. Из­да­вач­ка ку­ћа „Фре­ска“ д.о.о., Бе­о­град Високог Стевана 14, Београд За из­да­ва­ча: Алек­сан­дра Љу­шић, ди­рек­тор Уред­ник: др Радомир Ј. Поповић Ли­ков­ни уред­ник: Алек­сан­дар При­би­ће­вић Kо­рек­т у­ра: Зорица Бачковић Из­ра­да ка­ра­та: мр Ми­ло­ван Ми­ли­во­је­вић Штам­па: Министар просвете и науке Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у трећем разреду гимназије општег и друштвено-језичког смера својим решењем број 650-02-405/2011-06 од 7. 2. 2012. године. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37 . 016 : 94 ( 075 . 2 ) СТЕФАНОВИЋ, Данијела, 1973 Историја : за пети разред основне школе : уџбеник, историјска читанка, радна свеска / Данијела Стефановић, Снежана Ферјанчић, Зорица Недељковић ; [ израда карата Милован Миливојевић ] . - Доштампано 1. изд. - Београд : Фреска, 2011 ( Суботица : 1909. Минерва ). 127 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000. - Речник појмова: стр. 126 - [ 128 ]. ISBN 978-86-88341-03-5 1. Ферјанчић, Снежана, 1967- [ аутор ] 2. Недељковић, Зорица, 1967- [ аутор ] COBISS.SR-ID 185445388

ISBN © Фреска, 2012.

САДРЖАЈ Предговор

4

I. ИЗУМИ И ОткРИЋа 1. С новим открићима у Нови век 2. Град и мануфактура 3. Хуманизам и ренесанса 4. Велика географска открића

5 6 9 13 19

II. ВЕРСкЕ РЕФОРМЕ И РатОВИ 1. Свето римско царство немачке народности 2. Реформација 3. Римокатоличка обнова

25 26 29 33

III. ЕВРОПСкЕ МОНаРХИЈЕ 1. Шпанија и Низоземска револуција 2. Енглеска и Француска 3. Пруска, Шведска, Пољска 4. Русија

36 37 41 45 48

IV. ОСМаНСкО ЦаРСтВО (16–18. век) 1. Ратови и освајања 2. Уређење државе 3. Друштво, исламизација, култура

53 54 58 61

V. СРБИ У ОСМаНСкОМ ЦаРСтВУ 1. Поданици и њихов живот 2. Пећка патријаршија 3. Сеобе Срба 4. Босански пашалук и хајдучија 5. Кнежинска самоуправа у Београдском пашалуку

66 67 70 72 76 79

VI. ХаБЗБУРШка МОНаРХИЈа (16–18. век) 82 1. Успон Хабзбурга и стварање Аустријске монархије 83 2. Хабзбуршки просвећени апсолутизам 88

IX. ЕВРОПа НаЦИОНаЛНИХ дРЖаВа 1. Француска против свих 2. Уређење Француске и њени порази 3. Доба обнове 4. Мир омеђен револуцијама (1830–1848) 5. Националне револуције 6. Националне државе 7. Велика Британија, Француска и Русија

121 122 125 129 133 138 144 147

X. ПРИЈатЕЉСкЕ И СУСЕдНЕ МОНаРХИЈЕ 1. Турска 2. Аустро­Угарска

152 153 157

XI. СРПСка РЕВОЛУЦИЈа – РатНО дОБа (1804–1815) 1. Востани, Сербије! 2. Иванковац, Мишар, Делиград 3. Херојска одбрана и пораз 4. Цвети у Такову 5. Држава и њене установе 6. Европа и устаничка Србија

161 162 166 170 175 180 185

XII. СРПСка РЕВОЛУЦИЈа – МИРНОдОПСкИ ПЕРИОд (1816–1835) 1. Аутономна кнежевина 2. Живети у вајату и на двору 3. Три вожда и три препорода

188 189 193 197

XIII. кНЕЖЕВИНа СРБИЈа 1. Обреновићи – отац и синови 2. Уставобранитељи 3. Обреновићи – поново на престолу 4. Независна Србија 5. Привреда и друштво (1835–1878)

199 200 206 211 215 221

XIV. ЦРНа ГОРа 1. Теократска заједница племена 2. Кнежевина 3. Племенска привреда и друштво

227 228 233 239

XV. СРБИ У ОСМаНСкОМ И ХаБЗБУРШкОМ ЦаРСтВУ 1. Раја, бегови и немири 2. Срби у Јужној Угарској 3. Институције Срба у Хабзбуршкој царевини

241 242 247 252

VII. СРБИ ПОд ВЛаШЋУ ХаБЗБУРГа И МЛЕтака 1. Борба за стицање и очување привилегија 2. Друштво и свакодневни живот 3. Дубровник, Венеција, ускоци

91 92 95 99

VIII. атЛаНтСкЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 1. Енглеска револуција 2. Америчка револуција 3. Француска револуција – од апсолутистичке до уставне монархије 4. Француска револуција – доба републике

104 105 108

XVI. СРПСка НаЦИЈа И БаЛкаН 1. Деобе 2. Културне, образовне и научне установе 3. Балкан

258 259 262 265

113 117

Хронолошка табела Литература

270 282

Уџбеник Историја за трећи разред гимназије општег и друштвено-језичког смера у много чему следи уџбеник за седми разред основне школе, с тим што је проширен и састоји се од шеснаест одељака. У односу на основношколски уџбеник, неке тематске целине су исте, неке сличне, неке подељене, а има и нових одељака. Малу предност и у броју лекција и у обиму добила је српска повест у односу на општу историју. Веза између националне и опште историје успостављена је приказивањем прошлости трију држава у којима је живео српски народ – Османског царства, Хабзбуршке монархије и Млетачке републике. У њима су општа и национална повест приказане тако да предстaвљају прелаз из једне у другу историјску стварност. Повест нашег народа у поменутим државама припада општој историји онолико колико се може изучавати и као национална прошлост. Свака целина започиње кратким уводом о суштини збивања која се описују у том одељку, а завршава се задатком посвећеном неком од важних проблема. Одељци су подељени на наставне јединице, а оне – на уже целине. Настојали смо да одељци и наставне јединице буду, колико је могуће, уједначени како по обиму, тако и по садржају. Свака лекција почиње освртом на претходну лекцију, како би ученике успешније увела у ново градиво. Уџбеник завршавамо одељком Срска нација и Балкан у намери да ученицима приближимо наше суседе и упознамо их подробније с њиховом и нашом прошлошћу. Градиво је проширено према наставном плану и програму, а уџбеник је намењен ученицима општег и друштвено-језичког смера. Ученицима друштвено-језичког смера намењено је целокупно градиво уџбеника, док је за ученике општег смера, сходно мањем броју часова, предвиђен мањи број лекција. О њиховом избору одлучује наставник имајући на уму потребе и интересовања ученика. Новине у овом издању јесу одељци са одабраним историјским изворима и историографским текстовима, који су у непосредној вези са градивом и питања која следе иза сваке лекције. Објашњења мање познатих појмова дата су на маргинама лекција. Времелов је обједињен и представља компаративну хронологију, а налази се на крају уџбеника, као и попис одабране литературе. Аутор Поднаслов

Пратећи текст

Број теме

Питања и задаци лекције

Наслов лекције

Непознате речи

Карта

Задатак Остале иконице у уџбенику

Текст додатак

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

I

Н

о­ви век по­чи­ње от­кри­ћи­ма у обла­сти на­у­ке, тех­ни­ке, при­вре­де и упо­зна­ва­њем соп­стве­не пла­не­те. За­то се као да­тум по­чет­ка но­вог ве­ка узи­ма Ко­лум­бо­во от­кри­ће Но­вог све­та (Аме­ри­ке) 1492. го­ди­не. Ге­о­граф­ска от­кри­ћа, по­ја­ва штам­пе, уна­пре­ђе­ње рат­не тех­ни­ке, на­пре­дак на­у­ке, ре­фор­ма цр­кве и ду­хов­ног жи­во­та, као и бур­ не по­ли­тич­ке и дру­штве­не про­ме­не – све је то обе­ле­жи­ло по­че­так но­вог до­ба. Евро­пља­ни су по­че­ли да про­у­ча­ва­ју и ме­ња­ју се­бе, сво­ју око­ли­ну, на­ви­ке, оби­ча­је и на­чин жи­во­та. Бит­на од­ли­ка овог за­ни­мљи­вог до­ба је­сте на­гли по­раст ста­нов­ни­ штва и убр­за­ни раз­вој гра­до­ва. Евро­пља­ни су упо­зна­ли ста­нов­ни­ке дру­гих кон­ти­не­на­та, ко­ји су се од њих раз­ли­ко­ва­ли по кул­ту­ри, сте­пе­ну ци­ви­ли­за­ци­је, бо­ји ко­же, из­гле­ду, оде­ва­њу, ве­ри… Ово нео­че­ки­ва­но по­знан­ство су­на­род­ни­ка са пла­не­те Зе­мље упот­пу­ње­но је и са­зна­њи­ма о ан­тич­ком све­ту, кул­ту­ри и тра­ди­ци­ји у вре­ме ху­ма­ни­зма и ре­не­сан­се.

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

1 с нОВим ОткриЋима у нОВи Век ШТАМПА

П

исана и одштампана реч веома је допринела напретку људског духа, образовању, као и развоју наука и уметности. Писменост је била и остала једно од мерила напретка сваког друштва и његовог успона ка модерној држави. Пронала зак штампе приписује се Немцу јохану Гу тенбергу (око 1400 до 1468) у граду Мајнцу. Гутенберг је осмислио технику штампања покретним словима, која су се изливала од олова, а затим се од њих састављале речи и формирали редови будућих књига, новина и свих облика штампаних радова. Прва књига коју је он штампао била је Библија (1455). За технику штампе Кинези су знали већ хиљаду година, али њен вртоглави напредак почиње с Гутенберговом штампаријом. Појавом пресе нестала је потреба за средњовековним списима у формату фолија. Замениле су их књиге мањег формата које су се лакше и једноставније користиле и остале незамењиве и непревазиђене до данас. Улогу књиге постепено преузимају визуелни медији – телевизија, филм, компјутер. Преса за штампање брзо је освојила свет, те се појавила и код нас. Прве штампане црквене књиге код срба, Октоих и Псалтир, рађене су у ободу, изнад Ријеке Црнојевића (1493). током 16. века штампарија је било и у Горажду, Грачаници, Милешеви, Београду и скадру. Први штампани примерци биле су црквене књиге и карте за играње. Иако су због нове технике књиге биле јефтиније, њихова цена и даље је висока. Због великог процента неписмених за штампану књигу углавном су се интересовала црквена лица и образовани слојеви – лекари, трговци, чиновници, учитељи. Штампарије постају центри књижевности, у којима се окупљају писци, преводиоци, илустратори, научници. Непознате речи

фолија – лист у виду свитка. цензура – оцењивање, прегледање, критичко испитивање неког текста или књиге. схоластика – црквена, теолошка учења.

6

Јохан Гутенберг

Ширење књига је брзо изазвало и реакцију цркве. На Латеранском концилу (1515) тражено је да црквене власти испитају све књиге, те је тако уведена црквена, а потом и световна цензура. Због непожељног садржаја књиге су забрањиване, чак и спаљиване. Папа је 1559. године објавио први списак забрањених књига. На њему су се нашла и дела Никола Макијавелија, Еразма Ротердамског, Ђовани Бокача и Дантеа алигијерија.

НАУКA И ТехНИКА

Ч

овек није могао откривати се бе, сопствену планету и васиону без напретка у наукама – географији, астрономији, математици, медицини. Пошто је латински језик у то време био универзални језик цркве, науке и културе, образовани људи широм Европе су лако могли да се разумеју, размењују идеје и полемишу. са развојем штампе књиге су постале доступније, а научне расправе су брже отклањале грешке и нудиле нова решења. откривање античких списа, проучавање аристотела и Платона, као и утицај арапских достигнућа у природним наукама довели су до нових погледа на свет. Подвргавају се критици схоластичка учења, што доводи и до сукоба с црквом.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Током 14. века часовници су ретко имали бројчанике јер им је функција била да оглашавају сате. Око 1500. године часовник на Велшкој катедрали у Енглеској откуцавао је четврт сата, али још није показивао мину те. За мерење мину та коришћени су пешчани часовници. Казаљке за мину те се додају од времена када се примењује клатно, а око 1670. године часовници су добили и секундару.

Брз и огроман напредак, праћен значајним открићима, започет је у области астрономије. Никола Коперник превазишао је античко и схоластичко учење да је Земља центар васионе и развио хелиоцентричну теорију о сунцу као центру око којег се окрећу Земља и сва небеска тела (О кружењу небеских тела, 1543). Његов спис је био једна од првих штампаних књига која је изазвала и покренула масовну расправу широм Европе. Нешто даље је отишао Ђордано Бруно тврдњом да сунце није центар света, већ само нашег планетарног система, каквих иначе има безброј у васиони. До још значајнијих сазнања дошао је Галилео Галилеј, који је усавршио телескоп и њиме открио нове звезде, невидљиве голим оком. своја схватања о бесконачности васионе изложио је у делу Небески весник (1610). Кретање планета сунчевог система проучавао је јохан Кеплер, а Исак Њутн открио је закон гравитације (1684). Напредак у проучавању природе и друштва често су покретали обични људи – занатлије. они су осмишљавали нове техничке справе које су омогућиле бољи живот и олакшале пловидбу морима и океанима. Први преносиви сат изумео је Петер Хајнлајн 1504, а потом су конструисани: микроскоп 1590, телескоп 1608, барометар 1644. и поморски хронометар 1735. године. Усавршавају се дурбин и компас, што омогућује каравелама успешну и дугу пловидбу. Иако су изумитељи нових техничких справа биле занатлије, научници су их прихватили и унапређивали. Често су у тим техничким проналасцима видели и решења неких научних питања. јохан Кеплер, који је поставио темеље нове науке – физике, читав универзум је поистоветио с часовником. Његов рад је, додуше, покренула божанска сила, али даљи развој одвија се по законима природе.

Црква није могла да се помири с рушењем њеног мита о човеку и Земљи као центру света, па је прогонила све оне који су заступали нова и далековида схватања. Прогонила је Коперникове следбенике, ухапсила, утамничила и спалила на ломачи Бруна, а Галилеја држала у тамници док се није одрекао учења, мада је после тога, према легенди, изговорио: „Ипак се окреће“, мислећи на Земљу.

Галилео Галилеј

Јохан Кеплер

Исак Њутн

Рене Декарт

Математика је, без сумње, била полазиште свим природним наукама, нарочито астрономији и физици. отуда значај открића у области једначина, геометрије, интегралних рачуна. Представу о напретку употпуњује развој филозофије науке, у чему су се посебно истицали Френсис Бекон и Рене Декарт (Расправа о методу, 1637). Бекон је родоначелник материјалистичке филозофије, а Декарт – рационализма. Декарт: Cogito, ergo sum – Мислим, дакле, постојим. 7

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Колико год деловало наивно, човек овог доба мало је познавао себе, сопствене физичке и духовне особине. анатомија људског тела била је предмет посебних проучавања, у чему се истицао андреас Весалијус (О саставу људског тела). Крајем 18. века примењена је и вакцина против малих богиња. Унапређивањем медицине и хигијенских услова све више се поклања пажња здрављу народа. Нешто раније почела су да се оснивају научна друштва и академије.

ПРОМеНе У дРУШТвУ

т

ехнички и научни изуми и проналасци у великој мери су утицали и на промену у начину ратовања. још од краја стогодишњег рата (1453) барут и ватрено оружје све се више користе. Међутим, иако је већина армија почивала на добровољној регрутацији, број дезертера је био велики. Нова војна техника захтевала је и нову војску, увежбану и обучену, па је Европа постала стециште професионалних војника и дружина. они су се стављали у службу владара који су могли да их плате. Шпански војник опремљен мачем и пушком

Час анатомије

У 16. веку војске користе примитивне пушке аркебузе и мушкете. са применом новог наоружања, пушака и топова повећава се и производња ме тала у Европи (захваљујући изуму високих пећи за топљење руда). Пошто је оружје било скупо, вођење ратова преузимају владари који су једини могли да их финансирају, често узимајући кредите од водећих банкарских породица. Племство, које је изгубило своју војну улогу, почиње да губи и политички значај у друштву. Да би задржало део моћи, покорава се владарима – и тако све више јача централна власт. тиме је нова техника ратовања отворила пут стварању апсолутистичких монархија. ова промена у односима владајућих друштвених група довела је до смањења утицаја племства, његове политичке и војне моћи, те је створен простор за јачање нових друштвених група градског становништва – трговаца, чиновника, банкара, лекара. Војске постају масовне тек у време Наполеона, а до тада су само Луј XIV и турци могли да покрену већу војну силу. током новог века највеће поморске силе биле су Шпанија и Португал, а затим је Велика Британија преузела водеће место и задржала га до 20. века.

1. Покушајте да објасните декартову изреку. 2. Наведите три највеће поморске силе. 3. како се зове научник који се бавио анатомијом људског тела? 4. Где и када су Срби штампали Октоих и Псалтир?

8

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

2 град и мануфактура Гу­тен­бер­гов про­на­ла­зак штам­пе омо­гу­ћио је убр­за­ни­ји раз­вој кул­ту­ре, по­себ­но оне ко­ја је по­ чи­ва­ла на пи­са­ној ре­чи. Њу пра­ти раз­вој на­у­ке и тех­ни­ке, на­ро­чи­то вој­не. По­ја­ва зна­чај­них на­уч­них де­ла и про­ме­не у дру­штву, ука­зу­ју у ко­јем ће се прав­цу кре­та­ти људ­ски род.

Градови

В

е­ћи­на ста­нов­ни­ка Евро­пе је око 1500. го­ ди­не жи­ве­ла на се­лу или у ма­лим ва­ро­ши­ ма. Мно­ги од њих ви­ше ни­су би­ли кме­то­ ви, већ сло­бод­ни љу­ди, те су мо­гли да рас­по­ла­жу сво­јом имо­ви­ном и да на­пу­шта­ју се­ла. Плем­ство је и да­ље по­ла­га­ло пра­во на за­куп зе­мље, на гло­ бе, на по­ли­циј­ску и суд­ску власт. Ме­ђу­тим, про­ ме­не у од­но­си­ма по­да­ни­ка пре­ма вла­да­ру ка­ко у на­чи­ну ра­то­ва­ња, та­ко и у по­гле­ду вој­не оба­ве­зе, до­во­де до то­га да мо­нар­си при­сва­ја­ју ши­ру по­ ли­тич­к у моћ и ве­ћа пра­ва. Од 15. ве­ка др­жа­ва и ње­но суд­ство све ви­ше и све че­шће се упли­ћу у жи­вот град­ских за­јед­ни­ца. Но­ви век ка­рак­те­ри­ше убр­з а­но по­ве­ћа­ње бро­ја ста­нов­ни­ка, по­себ­но у гра­до­ви­ма. При­ род­ни при­ра­штај ста­нов­ни­штва у ве­ли­кој ме­ри де­сет­к у­ју ра­то­ви, епи­де­ми­је ку­ге и ти­фу­са, глад и исе­ља­ва­ње на от­кри­ве­на под­руч­ја. Ко­ли­ко је још увек сла­бо на­се­љен наш кон­ти­нент, го­во­ри по­да­так да је у Евро­пи по­чет­ком 17. ве­ка жи­ ве­ло око 90.000.000 ста­нов­ни­ка, а у нај­ве­ћој и нај­на­се­ље­ни­јој др­жа­ви – Фран­цу­ској би­ло их је 18.000.000. Нај­ве­ћи број ста­нов­ни­ка и да­ље је жи­вео на се­лу иако су гра­до­ви на­гло по­че­ли да се раз­ви­ја­ју и уве­ћа­ва­ју, а град­ски жи­вот да да­је обе­леж­је но­вом до­бу. Непознате речи

десетковати – значајно смањити, преполовити.

По­чет­ком но­вог ве­ка нај­ве­ћи град био је Ца­ ри­град, ко­ји је имао ви­ше од 100.000 ста­нов­ни­ка, као и Рим, се­ди­ште па­пе и ри­мо­ка­то­ли­чан­ства. За њи­ма су сле­ди­ли Ве­не­ци­ја, Ђе­но­ва, На­пуљ, Ми­ла­но, Па­риз, Лон­дон, Ан­твер­пен, Мо­сква,

Ренесансни град Сијена

Ли­бек, а не­што ка­сни­је и Ма­дрид. Ан­твер­пен је био нај­моћ­ни­ји град у дру­гој по­ло­ви­ни 16. сто­ ле­ћа, али му је ту уло­г у у сле­де­ћем ве­к у пре­о­тео Ам­стер­дам. Овај град је по­том ус­пео да по­ти­ сне Ве­не­ци­ју у тр­го­ви­ни и још ви­ше оја­ча. У то вре­ме на­гло су на­пре­до­ва­ла два гра­да – Па­риз и Лон­дон, док су Ита­ли­ја и Флан­дри­ја би­ле нај­ ви­ше ур­ба­ни­зо­ва­не и ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­не обла­ сти Евро­пе. У Ен­гле­ској, нај­ур­ба­ни­јој зе­мљи у Евро­пи, у 18. ве­к у жи­ве­ла је у гра­до­ви­ма јед­на тре­ћи­на ста­нов­ни­штва. Кра­јем 15. ве­ка у гра­до­ви­ма су углав­ном вла­ да­ле оли­гар­хи­је, па­три­ци­јат тр­го­ва­ца и имућ­ них љу­ди, док је плем­с тво и да­љ е жи­в е­ло у 9

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА зам­ко­ви­ма на сво­јим по­се­ди­ма, да­ле­ко од гра­ до­ва. Ве­ћи­на гра­ђа­на би­ла је вр­ло си­ро­ма­шна и ни­је ужи­ва­ла по­ли­тич­ка пра­ва. И по­ред све­га, град је пру­жао по­вољ­не по­слов­не мо­г ућ­но­сти, па је при­вла­чио мла­де љу­де ко­ји су се ма­сов­но до­се­ља­ва­ли са се­ла. Гра­до­ви су би­ли утвр­ђе­ни зи­ди­на­ма, са ма­ сив­ним ку­ла­ма, ка­ко би мо­гли да одо­ле све моћ­ни­јој ар­ти­ље­ри­ји. У уну­тра­шњо­сти гра­до­ва нај­пре­по­зна­тљи­ви­је гра­ђе­ви­не би­ле су цр­кве са зво­ни­ци­ма, ка­те­дра­ле, град­ске већ­ни­це, пи­јач­ни тр­го­ви и фон­та­не. Да би обез­бе­дио хра­ну, сва­ ки град–др­жа­ва имао је под сво­јом кон­тро­лом бли­ж у око­ли­ну, тзв. кон­та­до. Гра­до­ви ко­ји су по­ста­ли пре­сто­ни­це др­жа­ва и у ко­ји­ма су све че­шће бо­ра­ви­ли вла­да­ри до­би­ја­ју на зна­ча­ју и ти­ме што су у њи­ма би­ли скон­цен­три­са­ни сви вр­хов­ни др­жав­ни ор­га­ни – пар­ла­мент, вла­да, су­до­ви. У њи­ма се сти­чу сви др­жав­ни при­хо­ди и од­и­гра­ва­ју нај­ва­жни­ји по­ли­тич­ки и кул­т ур­ни до­га­ђа­ји. Ве­ћи­на ита­ли­јан­ских гра­до­в а, од ко­јих је Фи­рен­ца нај­бо­љи при­мер, има­ла је не­ки об­лик ре­пу­бли­кан­ског уре­ђе­ња. Дру­ги гра­до­ви би­ли су мо­нар­хи­стич­ки уре­ђе­ни. Ита­ли­јан­ски гра­до­ ви су по­чет­ком но­вог ве­ка би­ли во­де­ћа свет­ска си­ла у тр­го­ви­ни, бан­кар­ству, оси­гу­ра­њу, књи­го­ вод­ству, кре­дит­ним тран­сак­ци­ја­ма, те је власт би­ла у ру­ка­ма тр­го­вач­ко-бан­кар­ских ку­ћа. Гра­до­ви су нај­ви­ши сте­пен по­ли­тич­ке не­за­ ви­сно­сти има­ли у оним обла­сти­ма у ко­ји­ма је тр­го­ви­на би­ла нај­ра­зви­је­ни­ја. Не­за­ви­сност или ауто­но­ми­ја гра­до­ва би­ла је у обр­ну­тој сра­зме­ ри са сна­гом мо­нар­хи­је. Све­то рим­ско цар­ство има­ло је сла­бу цен­трал­ну власт, али за­то обла­ сти и гра­до­ве с нај­ве­ћом ур­ба­ни­за­ци­јом и сте­ пе­ном не­за­ви­сно­сти. Ме­ђу­тим, вла­да­ри за­пад­не Евро­пе, пре све­га фран­цу­ски, успе­ва­ју то­ком 16. ве­ка да над­зор над фи­нан­си­ја­ма, као и над ци­вил­ним пра­во­су­ђем ста­ве под сво­ју кон­тро­ лу. Вре­ме­ном су власт пре­у­зи­ма­ли чи­нов­ни­ци, адво­ка­ти, „ма­сти­ља­ва го­спо­да“ ко­ја је има­ла до­ бре по­ло­жа­је на дво­ро­ви­ма. Непознате речи

трансакција – поравнање, споразум, крупнији трговачки посао. процес – ток, развој.

10

Фиренца

Мануфактура

П

о­раст град­ског ста­нов­ни­штва усло­вљен је при­род­ним при­ра­шта­јем и до­се­ља­ ва­њем се­о­ског ста­нов­ни­штва. Сма­ње­ ње рад­не сна­ге на ве­ли­ким по­се­ди­ма плем­ства, на­ро­чи­то у сред­њој и се­вер­ној Евро­пи, до­ве­ло је до по­нов­ног за­во­ђе­ња фе­у­дал­них оба­ве­за. Успон су до­жи­ве­ли ма­ну­фак­т у­ра и гра­ђе­ви­ нар­ство. Ве­ћи број рад­ни­ка у гра­до­ви­ма под­ста­ као је по­раст про­из­вод­ње. Мно­го­број­ни тех­нич­ ки про­на­ла­сци омо­гу­ћи­ли су љу­ди­ма но­вог до­ба да пре­ва­зи­ђу за­нат­ску про­из­вод­њу и пре­ђу на ма­ну­фак­т у­ру (ma­nu fa­ce­re – ру­ком ра­ди­ти). То је био по­чет­ни об­лик ка­пи­та­ли­стич­ке про­из­вод­ње. У ма­ну­фак­тур­ним ра­ди­о­ни­ца­ма сви по­сло­ ви су оба­вља­ни руч­ним ра­дом, али за раз­ли­ку од за­нат­ских, про­цес про­из­вод­ње је био по­де­љен на ви­ше опе­ра­ци­ја. По­ве­ћа­ње бро­ја ста­нов­ни­ка зах­те­ва­ло је убр­за­ни­ју и ве­ћу про­из­вод­њу тек­ сти­ла, пре све­га сук­на и сви­ле. А да би се то по­сти­гло, би­ло је нео­п­ход­но кон­стру­и­са­ти но­ву ауто­мат­ску пре­ди­ли­цу, ко­ја је у исто вре­ме пре­ ла и на­мо­та­ва­ла ву­ну, и но­ви ткач­ки раз­бој, ко­ји је по­кре­тан но­гом.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

по­го­до­ва­ло је раз­во­ју ма­ну­фак­т у­ре, а њен но­ си­лац је гра­ђан­ска кла­са, ко­ја је би­ла у по­во­ју. За уна­пре­ђи­ва­ње дру­гих ви­до­ва при­вре­де би­ли су нео­п­ход­ни про­на­ла­сци но­вих из­во­ра енер­ги­је. Во­да, ве­тар и рад­на сна­га би­ли су одав­но не­до­вољ­ни, па је кон­стру­ис­ а­но тзв. во­де­но ко­ло, ко­је је при­ме­њи­ва­но у мли­нар­ству и ме­та­ лур­ги­ји. Да би ме­та­ли мо­гли да се то­пе у ве­ћим ко­ли­чи­на­ма, на­пра­вље­ни су огром­ни ме­хо­ви ко­ји су по­кре­та­ни во­де­ним мо­то­ром (ко­ло). На тај на­чин су се ли­ли гво­жђе и дру­ги ме­та­ли нео­ п­ход­ни за про­из­вод­њу по­љо­при­вред­них алат­ки и оруж­ја. Не­с ум­њи­во нај­ве­ћи на­пре­дак до­нео је про­на­ла­зак пар­не ма­ши­не у 17. ве­к у, али до ње­ног уса­вр­ша­в а­ња и ре­во­лу­ци­је у про­из­вод­њи до­шло је тек у на­ред­ном сто­ле­ћу. Од та­да ма­шин­ска ин­ду­стри­ја по­ти­ску­је ма­ну­фак­т у­ру и ства­ра усло­ве за ин­ду­стриј­ску ре­во­лу­ци­ју. Ма­ ну­фак­т у­ра је би­ла нај­ра­зви­је­ни­ја у Хо­лан­ди­ји, Ен­гле­ској, Фран­цу­ској, Не­мач­кој и ита­ли­јан­ ским гра­до­ви­ма. Због по­ве­ћа­не про­из­вод­ње хра­не и си­г ур­ ни­јих пу­те­ва тр­го­ви­на, та­ко­ђе, до­жи­вља­ва про­ цват. Коп­не­ни и реч­ни пу­те­ви су по­с та­ли си­ гур­ни­ји за­хва­љу­ју­ћи ефи­ка­сно­сти цен­трал­них вла­с ти. Ро­ба ко­ја се сла­ла коп­не­ним пу­тем је то­ва­ре­на на ма­зге; рет­ко је пре­во­же­на ко­ли­ма јер су пу­те­ви би­ли ло­ши. Тр­гов­ци су ви­ше во­ле­ ли да ро­бу пре­во­зе бро­до­ви­ма и да пу­ту­ју мо­рем и ре­ка­ма, не­го коп­ном. Та­ко је би­ло јеф­ти­ни­ је, бр­же и без­бед­ни­је. Од Ве­не­ци­је се у Бри­сел сти­за­ло за 10 да­на, до Па­ри­за за 12, до Лон­до­на за 24 да­на, а до Ца­ри­гра­да се пло­ви­ло ви­ше од ме­сец да­на.

Мануфактурне радионице

По­љо­при­вред­на про­из­вод­ња, на­ро­чи­то сто­ чар­ство, по­при­ми­ла је ка­пи­та­ли­стич­ке обри­се у Ен­гле­ској, а по­том и у дру­гим за­пад­но­е­вроп­ ским зе­мља­ма. Ен­глез Џе­тро Тал из­у­мео је се­ ја­чи­цу на бра­зде и олак­шао за­се­ја­ва­ње њи­ва. „Огра­ђи­ва­њем“ оп­штин­ске утри­не, ку­по­ви­ном или при­сва­ја­њем се­љач­ке зе­мље ен­гле­ско плем­ ство (џен­три), ко­је је при­хва­ти­ло бур­жо­а­ске на­ ви­ке и на­чин про­из­вод­ње, по­ста­ви­ло је те­ме­ље по­љо­при­вред­ној ин­ду­стри­ји. Сна­же­ње гра­до­ва

Ц

Револуција цена

е­не на­мир­ни­ца су то­ком сред­њег ве­ка ми­ро­ва­ле, а кра­јем тог пе­ри­о­да чак и па­да­ле. По­чет­ком 16. ве­ка су се ме­ња­ ле у за­ви­сно­сти од го­ди­шњег до­ба и ква­ли­те­та же­тве, али је од сре­ди­не ве­ка по­чео оп­шти по­ раст це­на. „Ре­во­лу­ци­ја це­на“ озна­ча­ва, у ства­ри, ин­фла­ци­ју због ко­је се за 150 го­ди­на, у 16. и пр­ вој по­ло­ви­ни 17. ве­ка, це­на жи­та по­ве­ћа­ла пет пу­та (у Фран­цу­ској чак се­дам пу­та). Ра­зу­мљи­во је што су тр­гов­ци жи­том би­ли омра­же­ни, бу­ду­ ћи да су ко­ри­с ти­ли не­с та­ши­це у гра­до­ви­ма и 11

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

остваривали велику добит. Владари су покушавали да их ограниче разним мерама, али у томе нису увек успевали. У току поменутог периода, италијански градови, који су били и главни снабдевачи Европе житом, изгу били су своја тржишта око Црног мора због турских освајања. Њихово место преузели су трговци са севера Европе и они су постали главни снабдевачи житом, које су довозили из балтичких земаља. „Кварење“ новца, односно смањивање количине племенитог метала у монетама, непосредно је утицало на појаву инфлације. Европа је осетила недостатак сребра, између осталог, и због тога што су балкански рудници пали у руке турака (сребрница, Ново Брдо, Брсково и сл.). Владари су тада почели да кују новац с мањим примесама сребра, па је енглеска фунта изгубила чак 2/3 тог метала из свог састава. овај процес је делом заустављен откривањем нових налазишта сребра у средњој Европи, нарочито у Чешкој. Увоз злата и сребра из јужне америке, који се дуго сматрао главним кривцем за револуцију цена, почео је да утиче на инфлацију тек средином 16. века, готово педесет година пошто је она започела. тај увоз није пресудно утицао на стање економије јер се злато увозило готово исто колико је и извожено за плате прекоморских чиновника, трговину и сл.

ЗАРАЗе У ГРАдОвИМА

Г

радске четврти у којима је живела већина становника биле су мрачне, прљаве, нехигијенске. тек крајем 16. века у неким градовима у Италији и Низоземској почело је да се организује редовно чишћење улица и уклањање отпадних вода. током средњег века епидемије куге су често избијале услед нехигијенских услова живота у граду, а од 14. века у све дужим размацима. осим куге, смртоносне су биле и друге епидемије, на пример, епидемија грипа средином 16. века. Богати становници градова су у тим приликама одлазили на своја сеоска имања, док су сиромашни остајали у градовима и своју несрећу тумачили божјом вољом. Када би избила епидемија, власт је заводила карантин, организовала спаљивање одеће умрлих и предузимала разне друге мере како би спречила ширење заразе. Болнице се у већем броју отварају од 16. века, углавном као добротворне установе. Биле су прибежишта за сиромашне јер у њих нису одлазили они који су могли да плате лекара, или бар надрилекара. Поред учених медицинара, лекарске услуге су пружали и бербери, самоуки видари, занатлије.

Италија је страдала од епидемије куге 1575–76. године, док је у Лисабону 1580. умрло чак 35.000 људи. Читаво Средоземље је опустошено између 1596. и 1600. године, а нарочито Кастиља, у којој је умрло 600.000 људи.

Банкари Непознате речи

инфлација – слабљење вредности новца, а повећање вредности робе.

1. Чему све може да служи контадо једном граду? 2. Објасните циљ „ограђивања“ земље. 3. Зашто се заразе јављају у градовима, а ретко у селима?

12

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

3 хуманизам и ренесанса По­ве­ћа­ње ста­нов­ни­штва усло­ви­ло је раз­вој гра­до­ва и њи­хо­вог уре­ђе­ња. У њи­ма се раз­ви­ја ма­ ну­фак­тур­ни об­лик про­из­вод­ње, ко­ји, уз пар­ну ма­ши­ну, ства­ра усло­ве за ин­ду­стриј­ску ре­во­лу­ ци­ју. Сва­ки, па и овај на­пре­дак пра­те не­га­тив­не по­ја­ве, као што су по­ве­ћа­ње це­на ро­бе и за­ ра­зе ста­нов­ни­штва. По­зи­тив­не по­ја­ве су раз­вој обра­зо­ва­ња, на­у­ке и кул­ту­ре.

Пре­по­род

У

спон гра­до­ва и но­вих дру­штве­них гру­ па до­вео је и до по­с те­пе­них про­ме­на у кул­т у­ри и на­чи­ну жи­вље­ња. Обра­зо­ва­ни сло­је­ви, жељ­ни но­вих зна­ња, по­чи­њу све ви­ше да се окре­ћу ан­тич­ким узо­ри­ма. Ин­те­лек­ту­ал­ни на­ра­штај ко­ји је те­жио об­но­ви све­тов­не умет­но­ сти, књи­жев­но­сти и на­у­ке, и ко­ји је био по­знат као „љу­би­те­љи ста­ри­на“, на­зван је ху­ма­ни­сти­ма, а њи­хов по­крет – ху­ма­ни­зам. Они су по­че­ли да от­кри­ва­ју ла­тин­ске и грч­ке кла­си­ке и да прихва­та­ју њи­хо­ве вред­но­сти, пре све­га, у књи­жев­ но­сти и ети­ци. Ху­ма­ни­зам је на­стао на Апе­нин­ском по­лу­о­ стр­ву и био је по­ве­зан с ур­ба­ним дру­штвом пет ита­ли­јан­ских др­жа­ва – Ве­не­ци­је, Фи­рен­це, Ми­ лан­ског вој­вод­ства, Пап­ске др­жа­ве и На­пуљ­ске кра­ље­ви­не. Све оне, а по­себ­но Фи­рен­ца, оства­ ри­ле су ве­ли­ке успе­хе. Раз­вој гра­до­ва усло­вио је по­ја­ву гра­ђан­ске кла­се, чи­ји су по­гле­ди на свет и жи­вот би­ли дру­га­чи­ји од схва­та­ња цр­кве. По­ја­ва ху­ма­ни­зма и ре­не­сан­се сим­бо­ли­зу­је по­сте­пе­ну про­ме­ну та­да­шњег дру­штва, ње­го­ву пи­сме­ност, бо­гат­ство и по­ли­тич­ку моћ. На­пор да се об­но­ви ан­тич­ка кул­т у­ра на­зван је ка­сни­је ре­не­сан­сом (пре­по­род). Пре­по­род се нај­ви­ше ис­ка­зи­вао у књи­жев­но­сти и умет­но­сти­ма (ар­хи­тек­ту­ри, сли­ кар­ству, ва­јар­ству). Реч је о кул­т ур­ном пре­по­ ро­ду ко­ји је ан­тич­ке вред­но­сти тре­ба­ло да при­ ла­го­ди ду­ху хри­шћан­ства. Он је за­хва­тио ско­ро све европ­ске др­жа­ве и оста­вио за со­бом трај­на де­ла не­пре­ва­зи­ђе­не вред­но­сти. Непознате речи

ур­бан – ва­ро­шки, град­ски.

Црква Светог Петра у Риму

За раз­ли­к у од сред­њо­ве­ков­них ин­те­лек­т у­а­ ла­ца ко­ји су сла­ви­ли Би­бли­ју, ис­по­сни­штво, ри­ те­ре, ху­ма­ни­сти и пре­по­ро­ди­те­љи су уз­ди­за­ли при­ро­ду, жи­вот и ле­по­т у људ­ског те­ла, ко­ји­ма су по­све­ти­ли сво­ја нај­вред­ни­ја де­ла. Ху­ма­ни­сти су ожи­ве­ли кла­си­чан ла­тин­ски је­зик, омо­гу­ћи­ли ње­го­ву упо­тре­бу у на­ред­ним ве­ко­ви­ма у књи­ жев­но­сти и ад­ми­ни­стра­ци­ји и од ње­га ство­ри­ли свет­ски је­зик. Вре­ме у ко­ме су на­с та­ла зна­чај­на де­ла ве­ ли­ких умо­в а би­ло је тра­гич­но, су­ро­во, оп­те­ ре­ће­но мно­го­број­ним су­ко­би­ма и ра­то­ви­ма. Ми­ке­лан­ђе­ло и Ма­ки­ја­ве­ли су ства­ра­ли усред гра­ђан­ских ра­то­ва и оп­са­да гра­до­ва. Ху­ма­ни­зам и ре­не­сан­са афир­ми­са­ли су људ­ске вред­но­сти на­су­прот ствар­но­сти ко­ја је би­ла за­хва­ће­на ду­ бо­ким кри­за­ма. 13

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

КњИЖевНОсТ И ПОлИТИчКА лИТеРАТУРА

П

рви трагови хуманизма припадају средњем веку. то време дало је више знаменитих књижевника. Данте Алигијери написао је Божанствену комедију, у којој је описао загробни живот у три дела („Пакао“, „Чистилиште“, „Рај“), оштро подвргавши критици цркву и њен врх. Франческо Петрарка, песник, страствено је сакупљао античке рукописе и био одушевљен Вергилијем, а славу је стекао лирским песмама – сонетима. Ђовани Бокачо је у свом славном делу Декамерон још јаче подвргао критици цркву, исмевајући попове, калуђере, разна народна и црквена празноверја, племство и тадашње друштво. Књига о дворанину дело је Балтазара Кастиљонеа које промовише лепоту понашања у друштву, стављајући у средиште пажње универзално образованог човека.

Данте Алигијери

Хуманисти су допринели откривању античких рукописа и њиховом штампању, нпр. Цицерон – Писма пријатељима, тацит, тит Ливије – Римска историја. Знамените италијанске породице, попут Медичија, заснивају прве значајније библиотеке. Развој штампарства донео је важне промене у европској књижевности и омогућио њен бржи развој повећањем броја одштампаних дела. јавља се читалачка публика различитог књижевног укуса, а расте и значај популарне литературе. Природа читања изменила је и формате књига. 14

Франческо Петрарка

одавно једна епоха није дала толико великана као ренесанса. Највише домете досегле су италијанска политичка литература и енглеска књижевност. На самом врху налази се фирентински политичар, песник, писац и историк Ни­ коло Макијавели. Написао је Историју Фире­ нце, Расправу о првих десет књига Тита Ливија и чувеног Владаоца. он је зачетник идеје о националној држави, први теоретичар уједињења Италије, који је владару такве државе саветовао да буде „јак као лав, а лукав као лисица“. По мишљењу Макијавелија за успешну политичку акцију потребне су три силе: врлина, потреба и срећа. он је још говорио да право почива на сили и да се у политици не бирају средства за постизање циља. ово гледиште и учење назива се макијавелизам. Под његовим утицајем стварао је и Томазо Кампанела, који је био активан борац против шпанске превласти у јужној Италији. Као дугогодишњи затвореник написао је познато дело Град Сунца и у њему изнео начела идеалног друштвеног уређења. Најбољи представник теорије отпора тиранији и тиранима био је бискуп од Винчестера Џон Понет. он је у делу Кратка расправа о по­ литичкој моћи (1556), истицао да је од Бога допустиво убити злог владара кога је нација дуго трпела. теорију суверенитета и божанског права краљева разрадио је Жан Боден у Републици, препуштајући врховну, суверену власт монарху. Његова теорија о „божанском праву краља“, била је све популарнија међу монарсима, који су настојали да створе националне државе. Непознате речи

формат – облик, величина (дужина и ширина) новина и књиге.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

У Не­мач­ким др­жа­ва­ма ху­ма­ни­сти су отво­ ре­но кри­ти­ко­ва­ли цр­кву зах­те­ва­ју­ћи ње­ну ко­ ре­ни­т у ре­фор­му. Ера­змо Де­зи­де­ри­је, по­знат као Ро­тер­дам­ски, књи­жев­ник, пр­ви се упу­стио у су­коб с не­до­дир­љи­вом цр­кве­ном дог­мом. Бив­ ши мо­нах, као ху­ма­ни­стич­ки пи­сац, под­вр­гао је кри­ти­ци ста­ње у Не­мач­кој у сво­јој оштро­ум­ној са­ти­ри По­хва­ла лу­до­сти (1511). Ера­змо је мр­ зео рат и био ве­ли­ки по­бор­ник обра­зо­ва­ња и то­ле­ран­ци­је. Ње­гов циљ био је да се по­бо­жност опле­ме­ни ху­ма­ни­стич­ким уче­њем. Ње­го­ва бор­ ба за иде­ал­но дру­штво, у ко­јем обра­зо­ва­њу при­ па­да ва­жно ме­сто, оце­ње­на је као уто­пи­стич­ка. У уто­пи­зму га је над­ма­шио Ен­глез То­мас Мор, ко­ји се у свом по­зна­том де­лу Уто­пи­ја (1516) за­ла­гао за уки­да­ње нов­ча­не еко­но­ми­је и при­ ват­ног вла­сни­штва. У по­тра­зи за са­вр­ше­ном др­жав­ном за­јед­ни­цом Мор је спо­рио кра­љу пр­ вен­ство у вер­ским пи­та­њи­ма, па је сво­је уве­ре­ ње пла­тио гла­вом.

Николо Макијавели

Еразмо Ротердамски

Ра­бле пи­ше ро­ман Гар­ган­туа и Пан­та­гру­ел, а Ду­бров­ча­нин Ма­рин Др­жић чу­ве­ну ко­ме­ди­ју Дун­до Ма­ро­је. И же­не по­чи­њу све ви­ше да се ба­ве књи­жев­но­шћу. Њих углав­ном за­ни­ма­ју две те­ме – љу­бав и ре­ли­ги­ја. Фран­цу­ски­ња Лу­из Ла­ бе пи­ше Рас­пра­ву о љу­ба­ви и пре­ва­ри. Иако су се же­не углав­ном ба­ви­ле по­е­зи­јом, Ма­ри­ја На­ вар­ска пи­са­ла је и по­зо­ри­шне ко­ма­де. Ен­гле­ска 16. ве­ка да­ла је јед­ног од нај­ве­ћих европ­ских дра­ма­т ур­га, Ви­ли­је­ма Шек­спи­ра (1564–1616). Ан­тич­ка и ен­гле­ска по­вест пру­жи­ ле су му ма­те­ри­јал за нај­бо­ље дра­ме, о ја­ким љу­ ди­ма и ја­ким стра­сти­ма. Ње­го­ве нај­бо­ље тра­ге­ ди­је ко­је се и да­нас из­во­де, у свим по­зо­ри­шти­ма све­та, су: Ха­млет, Оте­ло, Ро­мео и Ју­ли­ја, Маг­ бет, Краљ Лир... Шпа­нац Ми­гел де Сер­ван­тес пи­ше пр­ви мо­де­ран ро­ман – Дон Ки­хот.

Уметност

С

вој нај­пот­пу­ни­ји из­раз ре­не­с ан­с а до­ жи­вља­ва у умет­но­сти. Но­ви гра­до­ви, у ко­ји­ма се од­ви­јао са­свим дру­га­чи­ји на­ чин жи­во­та, тра­жи­ли су и но­ву ар­хи­тек­т у­ру – све­тов­ну и цр­кве­ну. Када је у пи­та­њу све­тов­на ар­хи­тек­т у­ра, ка­рак­те­ри­стич­не су јав­не згра­де, двор­ци вла­да­ра и, на­ро­чи­то, при­ват­не ку­ће. Нај­ по­зна­ти­је ре­не­сан­сне при­ват­не згра­де, па­ла­ци, са­зи­да­не су у Фи­рен­ци. Непознате речи

хе­до­ни­зам – чул­но ужи­ва­ње, за­до­вољ­ство. конструкција – начин градње, зидање.

Томас Мор

Вилијем Шекспир

Са­ти­ра до­жи­вља­ва успон и као књи­жев­ни род. Под­сме­ху и кри­ти­ци не под­вр­га­ва­ју се са­ мо цр­ква и све­штен­ство већ и дру­ги дру­штве­ ни сло­је­ви, на­ро­чи­то вла­да­ју­ћи. Оми­ље­не те­ме би­ле су по­х ле­па, твр­дич­лук, хе­до­ни­зам, не­у­ ме­ре­ност. У Фран­цу­ској књи­жев­ник Фран­соа

У цр­кве­ној ар­хи­тек­т у­ри и да­ље до­ми­ни­ра сред­њо­ве­ков­ни гот­ски стил, али се ја­вљу­ју но­ ви­не са ка­рак­те­ри­стич­ним јед­но­став­ним об­ли­ ци­ма и кон­струк­ци­ја­ма (скло­ност ка си­ме­три­ји итд). Ре­не­сан­сни пе­ри­од оста­вио је за со­бом мно­го­број­не мо­ну­мен­тал­не ка­те­дра­ле ши­ром Евро­пе ко­је и да­нас иза­зи­ва­ју ди­вље­ње. Јед­на од нај­бо­љих је цр­ква Све­тог Пе­тра у Ри­му, ко­ ју су гра­ди­ли нај­ве­ћи ита­ли­јан­ски ре­не­сан­сни и ба­рок­ни мај­сто­ри: Бра­ман­те, Ми­ке­лан­ђе­ло, Ра­ фа­ел и Бер­ни­ни. У мо­ну­мен­тал­ним гра­ђе­ви­на­ма гот­ски лук за­ме­њу­је по­лу­кру­жни лук, а згра­де се укра­ша­ва­ју и сту­бо­ви­ма у јон­ском, дор­ском 15

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА и коринтском стилу. Лувр је најпознатија таква грађевина, затим Вавел у Кракову, Кремљ у Москви, Палацо Строци у Фиренци. Када је реч о сликарству и вајарству, уместо светаца и светица сликају се и вајају обични људи, при чему се ис тиче њихова телесна лепота: људско лице (портрет), природа, теме из антике... У вајарству је изванредне ре зултате постигао Микеланђело Буонароти (кипови „Мојсије“, „Давид“, „Брут“). Универзални геније ренесансе, успешан у многим областима

уметности, нарочито у сликарству, па чак и као проналазач, био је Леонардо да Винчи („Мона Лиза“, „тајна вечера“). Рафаело Санти радио је имајући пред собом моделе живих жена („сикстинска мадона“), а вредан је пажње и Тицијан Веничело („Цар Карло V“, „Човек с плавим очима“). Пре по род је по том за хватио ско ро целу Европу. Холандски сликари предност су давали природи и грађанском животу. У Немачкој се посебно истицао сликар Албрехт Дирер.

Леонардо да Винчи – тајна вечера „Израдио је такође у Милану, у Манастиру доминиканске браће Санта Марија деле Грација, једну Тајну Вечеру – врло лепо и изванредно дело; главама апостола дао је толико величанствености и лепоте, док је Христову главу оставио недовршену, јер је осећао да неће имати снаге да изрази сву божанску лепоту коју изискује Христов лик... Треба истаћи да је Леонардо замислио и успео да изрази сумњу апостола и жељу да сазнају ко је издао њиховог учитеља. На свим лицима изражени су љубав, страх, презир или туга што не могу у потпуности разумети смисао Христових речи; они не заслужују мање дивљења него фигура Јуде, на којој је изражена упорност, мржња и издаја; свака и најмања стварчица на овом делу израђена је са невероватном пажњом; чак је и столњак приказан тако да се ткање ни на правом ремском платну не може боље видети.

Прича се да је приор* овог манастира наваљивао наметљиво да Леонардо заврши дело... Он се потужи војводи, досађујући му толико, да је овај био приморан да поша ље по Ле онарда... Ле онардо, познавајући оштри и обазриви дух овог владаоца,... рекао је да му је остало да изради још две главе: Христову...и Јудину главу, која му је такође задавала бриге, јер није веровао да ће моћи замислити лик који би приказао онога ко је, примивши толико доброчинства, имао тако окрутно срце да се усуди да изда свог учитеља и створитеља света. Обећао је да ће за ову главу тражити одговарајући лик, али ако на крају не нађе ништа боље, остаје му једино да узме лик тог тако наметљивог и неувиђавног приора. То је толико насмејало војводу, да му је рекао да хиљаду пу та има право...“ Ђорђо Вазари, Живои славних сликара, вајара и архиекаа, Београд 2000.

Интрига (сплетка) је честа појава у повести, углавном са негативним призвуком. Зашто је у овој причи добила повратно дејство? Има ли то везе са Јудиним ликом (приор). *приор – старешина римокатоличког манастира.

16

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ПРИвАТНИ ЖИвОТ

У Рафаело Санти

Тицијан Веничело

Дави, Микеланђело Буонароти

15. веку долази и до промене у приватном животу људи. Породица се повлачи из заједничког и окреће приватном животу, што се посебно уочавало у начину становања. Просторије у кући се одвајају, лође које су биле отворене и гледале на улицу се затварају, а просторије за живот се окрећу ка дворишту, заштићене од погледа и буке. Простор се приватизује и развија се ново осећање међу члановима породице, у којој је оцу припадало највише место. Његова улога била је да заштити и збрине породицу, да буде пример побожности и врлине. он је могао да кажњава јер је телесна казна сматрана средством васпитавања деце и слугу. Жене су гајиле децу, надгледале послугу, водиле бригу о кући. Уз то, успешно су се бавиле различитим професијама – од грађевинарства и пољских радова до златарства и медицине. Жене чији су се мужеви бавили трговином и прометом робе учествовале су у њиховим пословима. а било је и успешних владарки, попут Катарине Медичи и Елизабете I.

Катарина Медичи

Непознате речи

професија – занимање, занат, струка, стручни позив.

За разлику од средњег века, старосна граница ступања у брак се помера, па се девојке удају, у просеку, у 22, а младићи жене у 24. години. Породице су просечно имале по петоро или шесторо деце, од којих би двоје или троје доживели одраслу доб. Велику смртност деце пратила је и велика смртност породиља, те је на хиљаду порођаја умирало чак 25 жена. Мушкарци су потом у нови брак улазили врло брзо. 17

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ОбРАЗОвАње

У

овом периоду велике промене су настале и у односу према деци, њиховом васпитању и образовању. Богати слој трговаца и банкара први је схватио значај образовања деце. осим што су тежили материјалном успеху, били су им потребни и други видови успеха у друштву, пре свега због истицања свог угледа. За разлику од богатих, сиромашне породице су школовањем детета губиле приход који би оно радом могло да оствари. Владајући слојеви друштва су се прибојавали образовања због утицаја који би оно могло да има на њихове поданике. Део свештеника прибојавао се да ће писмени и учени људи још више огрести у јерес. а готово сви су страховали од образовања девојака, које би могло да их удаљи од дужности домаћице.

Универзитет у Оксфорду

Ученици

обра зовање је ипак напредовало, између осталог, и због тога што је држави и друштву био потребан добар чиновник. Нова друштвена елита је стицала образовање учењем латинског језика и проучавањем класичне књижевности, развијајући критичку способност и моралну одговорност. Деца су почетна знања писања и читања стицала код куће, код месног пароха или код приватних учитеља. Велики број сиромашнијих је потом обучаван за посао шегртовањем. само су деца имућнијих родитеља могла да наставе да похађају школе. Ученици су често у току предавања стајали јер се сматрало да то подстиче марљивост у учењу. Дисциплина се одржавала похвалама, срамоћењем и телесним кажњавањем, које је често прерастало у грубост. Ученици су подучавани да поштују родитеље, ауторитете, као и да потребе друштва стављају изнад сопствених. такво образовање постало је временом друштвена потреба, а за појединце – добра основа за изградњу професионалне каријере. На универзитете су одлазили они који су желели да се баве медицином, законодавством или црквеним занимањима. У 16. веку основани су многи нови универзитети.

1. Шта повезује ренесансу са хуманизмом? Објасните. 2. Наведите имена двораца и цркава из ове епохе? 3. У претходним разредима сте учили о књижевницима и уметницима овог времена. Присетите се још неких књижевних и уметничких дела која су обележила ову епоху.

18

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

4 ВеЛика геОграфска ОткриЋа Повратак античкој култури, грчким и латинским класицима, обележио је доба хуманизма и ренесансе. Ниједан ранији период повести људског друштва није дао толико нових идеја и дела у свим људским доменима, нити је боље и више упознао земљину куглу.

ПУТ КА ИНдИјИ

с

тановницима Европе дуго је била позната само територија од средоземног мора на југу до Балтичког мора на северу. Знања о азији била су оскудна, чак и после путовања Млечанина Марка Пола у Монголију, Кину и на суматру у другој половини 13. века. Нешто боље су познавали приобаље северне африке, док о америци и аустралији нису знали ништа. од 14. века у италијанским градовима су почеле да се израђују поузданије и прецизније географске карте, од којих је најпознатија била карта фирентинског астронома Паола тосканелија. Пошавши од претпоставке да је Земља округла, он је морепловцима указивао да путујући на запад могу стићи до источне обале азије, односно до Индије. Проблем је био у томе што није знао да постоји амерички континент, чиме је омогућио његово откриће. одраније је постојало сазнање да се и опловљавањем африке могло доћи до Индије, чаробне земље зачина. Пред морепловцима су била отворена два пута – на запад и око африке, и они су пошли у оба правца. За дуга, неизвесна и скупа путовања било је неопходно створити предуслове – економске и техничке. Потражња ро бе са ис тока, кинеске свиле и зачина, била је све већа. Млечани и Ђеновљани су ту робу откупљивали од арапских трговаца и продавали је у Европи по веома високим ценама, те је бибер вредео као злато. трговину са Истоком отежала су турска освајања Мале азије и пад Цариграда, па је отпочела потрага за новим путевима ка Индији. основни предуслов који је омогућио отискивање непознатим морима били су технички проналасци. Нови бродови, каравеле, оспособљени су за дугу пловидбу јер су имали већа и покретна једра.

Компас

Затим су усавршени компас, астролаб, дурбин и географске карте, што је допринело да се крене у непозната пространства копна и мора. У Португалу је 1492. године направљен први глобус. За три деценије, од Колумбовог открића америке (1492) до Магелановог опловљавања света (1522), човек је више сазнао о сопственој планети него за све време до тада. Непознате речи

астролаб – астрономска справа за мерење висине Сунца и звезда.

У потрагу за Индијом и ис точњачком робом, из бегавајући трговачко по средништво арабљана и турака, први су пошли Португалци, изабравши пут око африке. Занимљиво је да унутрашњост континента до 19. века никога није знатније заинтересовала. Канарска острва су одраније била позната, док је западну обалу африке озбиљније почео да истражује Енрике Морепловац, а наставио Бартоломео Дијаз, који је допловио до југа континента – Рта добре наде, у зиму 1487/8. године. Морепловцу Васку да Гами припала је част да настави истраживање пута до Индије и организује три експедиције. 19

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА У првој експедицији (1497–1499), са три јаке и добро наоружане лађе, стигао је до Калкуте. скромним поклонима засмејао је тамошњег раџу, који је био покривен златом и драгим камењем. организовао је потом још два путовања у Индију да брани португалске интересе као њен вицекраљ (1502/3, 1524), а отуда се вратио богат, са великом количином зачина. Пошто је поморски пут до Индије пронађен, Португалци су наставили са истраживањем и освајањем суседних острва – Борнеа, суматре, јаве. ти успеси омогућили су Португалу да постане велика поморска и колонијална сила. али велико географско откриће није била Индија, за којом се толико трагало, већ америка.

Колумбо је био даровити морепловац, који је знао да изабере најбоље ветрове и најбоља је­ дра и да плови руководећи се звездама.

ОТКРИЋе АМеРИКе И ПУТ ОКО свеТА

с

тупивши у службу шпанског краља Фердинанда и краљице Изабеле, Ђеновљанин Кристофор Колумбо (1451–1506), стекао је услове и средства за велику поморску експедицију. основни мотив његовог путовања нису била географска открића, већ жеља за ширењем хришћанске вере. Подстицај му је дало дело Марка Пола и ка зивање да кинески цар жели да пређе у хришћанство, због чега му је Колумбо и носио писмо шпанског краља. Најславније путовање у историји предузео је 1492. године када је испловио из луке Палос са три брода – санта Марија, Пинта и Ниња, и путујући на запад стигао до острва сан салвадор. Уверен да је стигао у Индију њене становнике назвао је Индијанцима. током овог и наредна три путовања (1493–1496, 1498–1500, 1502–1504), открио је многа острва у Бахамском архипелагу – Кубу, Хаите, Порторико, јамајку, тринидад, делове средње и јужне америке. Иако је открио нови континент, он није добио назив по њему, већ само једна држава у јужној америци – Колумбија. откривене земље постале су поседи шпанског краља, прве прекоокеанске колоније. Колумбова географска открића нису донела брзо и баснословно богатство шпанском двору јер у америци није било зачина, па је Колумбо изгубио положај гувернера новооткривених области. Убрзо је славни морепловац умро, разочаран и у беди. 20

Сана Марија, Колумбов брод

У потрази за Новим светом Португалцима и Шпанцима придружили су се Енглези и Французи. Њихова интересовања била су усмерена ка северу, где су морепловци Џон и себастијан Кабот открили северну америку: Њуфаундленд и Гренланд, Лабрадор, Хадсонов залив. Француски краљ је три пута слао морепловца Жака Картијеа да истражује канадску обалу, залив и реку сен Лоренс, просторе данашњег Монтреала и Квебека. Непознате речи

Сан Салвадор – Свети Спаситељ.

Португалци и Шпанци наставили су истраживање јужне америке. америго Веспучи приспео је на територију Венецуеле (1499), а Педро Кабрал стигао до Бразила (1500). Васко Нуњес де Балбоа, више авантуриста и разбојник него морепловац, први је видео тихи океан и прогласио га поседом шпанског краља (1513). Награда је била проглашење за гувернера Пацифика и Панаме, али много важније било је то што је Балбоа подстакао Магелана да крене на пут око света.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Велика открића

Америго веспучи (1454–1512). Био је писац, његови путописи су Mundus Novus и Quatuor Navigaciones. Тим пу тописима извршио је утицај на групу ерудита из Сен Деја, који су у новој књизи о географији назвали нови континент по њему – Америка (1507), уместо Колумбија. Док је Колумбо био документариста, Веспучи је књижевник који подстиче машту читалаца. „Они не носе одећу, ни вунену, ни ланену, ни памучну, јер им једноставно није потребна; код њих не постоји појам наследства јер су им сва добра заједничка свима. Они живе без краља и без гувернера, а свако је сам свој господар. Имају онолико супруга колико им је воља, а син живи са мајком, брат са сестром, рођак са рођаком, а и сваки мушкарац са првом женом која наиђе. Раскидају бракове онолико често колико им је воља и у том погледу не поштују никакав закон. Немају ни храмове, ни религију, нити су идолопоклоници. Шта више да кажем? Они живе по законима природе.“ Овај опис је био инспирација Томасу Мору за Уоију.

21

I.

ИЗУМИ И ОТКРИЋА

Конквистадори – хероји или разбојници

Ч

Фернандо Магелан

До­ба ве­ли­ких от­кри­ћа, ко­ја је за­по­чео Ко­ лум­бо, за­вр­шио је Пор­т у­га­лац Фер­нан­до Ма­ге­ лан (1480–1521). По на­ре­ђе­њу шпан­ског кра­ља Ма­ге­лан је по­шао у до та­да нај­ве­ћу не­из­ве­сност са пет бро­до­ва и 250 мор­на­ра (1519). Пре­пло­ вив­ши ју­жни део Атлан­ти­ка, сти­гао је до мо­ре­ у­за ко­ји је де­лио Ог­ње­ну зе­мљу од кон­ти­нен­та, а ко­ји је ка­сни­је по ње­му до­био на­зив. Пло­ве­ ћи ду­го Па­ци­фи­ком до­шао је до Фи­ли­пин­ских остр­ва, где је по­ги­нуо у су­ко­бу с до­мо­ро­ци­ма. Ње­го­ви мор­на­ри ус­пе­ли су да опло­ве Ази­ју и Афри­к у и да 1522. го­ди­не стиг­ну у Шпа­ни­ју с јед­ним бро­дом и осам­на­ест пре­жи­ве­лих мо­ре­ пло­ва­ца. Био је то нај­ве­ћи по­мор­ски под­виг, ко­ ји је под­ста­као да­ља от­кри­ћа и ис­тра­жи­ва­ња на свим про­сто­ри­ма зе­маљ­ске ку­гле. Тим пу­то­ва­ њем прак­тич­но је до­ка­за­но да је Зе­мља окру­гла.

Фернандо Кортес

Франциско Писаро

Непознате речи

конквистадор – освајач, пустолов.

22

е­ти­ри по­мор­ске си­ле то­га до­ба на­ста­ви­ ле су утак­ми­цу ис­тра­жи­ва­ња и осва­ја­ња Аме­ри­ке – Ен­гле­зи и Фран­цу­зи Се­вер­не, а Шпан­ци и Пор­т у­гал­ци Ју­жне. У тој утак­ми­ци би­ло је већ те­шко раз­дво­ји­ти ге­о­граф­ско от­кри­ ће и осва­ја­ње од раз­бој­ни­штва. По­што су пу­то­ ва­ња би­ла ду­га, ис­хра­на и усло­ви на бро­ду ло­ши, че­сто је до­ла­зи­ло до по­бу­на мор­на­ра, углав­ном бив­ших ка­жње­ни­ка. Шпан­ски кон­кви­с та­дор Фер­нан­до Кор­тес пре­шао је с Ку­бе у Мек­си­ко са 400 пу­сто­ло­ва и 13 то­по­ва и осво­јио га по­сле тро­го­ди­шњег от­ по­ра (1519–1522). Кор­тес се ве­што слу­жио до­ у­шни­ци­ма и ло­кал­ним су­пар­ни­штви­ма. Ац­те­ке ни­је сма­трао љу­ди­ма и по­што је уни­штио њи­хов кул­т ур­ни иден­ти­тет и фи­зич­ким са­ти­ра­њем их свео на 10%, ци­нич­но је де­ло­ва­ло ње­го­во на­сто­ ја­ње да пре­о­ста­ли део са­чу­ва као све­до­чан­ство на­пред­не ац­теч­ке кул­т у­ре. Фран­ци­ско Пи­за­ро, по­што је за­јед­но с Бал­ бо­ом от­крио Ју­жно мо­ре, по­ко­рио је Ин­ке ко­ ји су би­ли у гра­ђан­ском ра­т у и за­по­сео Пе­ру (1531–1535). Шпа­ни­ја је до­би­ла те­ри­то­ри­ј у че­ти­ри пу­та ве­ћу од сво­је. Шпан­ске скит­ни­це уни­шти­ле су ци­ви­ли­за­ци­ју ко­ја је би­ла на ви­ шем ни­воу од њи­хо­ве: „Та­ко ле­пих пу­те­ва не­ма у це­лом хри­шћан­ству.“ Шпан­ци су убр­зо от­кри­ли ве­ли­ке ко­ли­чи­не ру­де зла­та и сре­бра, па је град По­то­си по­стао нај­ве­ће ру­дар­ско на­се­ље на све­ ту. Мно­ге дра­го­це­но­сти и умет­нич­ке вред­но­сти пре­то­пље­не су и из­во­же­не у Евро­пу. Би­ла је то пљач­ка ко­ју је на­до­пу­нио још без­об­зир­ни­ји вид на­си­ља – ста­ро­се­де­о­ци су при­си­ља­ва­ни на нај­ те­же об­ли­ке ра­да, па су мно­ги стра­да­ли. Шпан­ ци и Пор­ту­гал­ци у Ју­жној, а Ен­гле­зи и Фран­цу­зи у Се­вер­ној Аме­ри­ци по­че­ли су да до­во­де африч­ ке црн­це, фи­зич­ки из­др­жљи­ви­је од до­мо­ро­да­ца, пре­тва­ра­ју­ћи их у ро­бо­ве. Осим пле­ме­ни­тих ме­та­ла, Но­ви свет је дао Евро­пи ду­в ан и ва­ни­лу, ку­к у­руз и кром­пир, ла­му и ћур­ке, као и низ дру­гих биљ­них и жи­ во­тињ­ских вр­с та. Евро­пља­ни су на аме­рич­ки кон­ти­нент пре­не­ли мно­ге европ­ске биљ­ке и жи­во­ти­ње, опле­ме­њу­ју­ћи ти­ме тај про­стор, па се то мо­же сма­тра­ти леп­шом стра­ном исто­ри­је овог до­ба. Ту пле­ме­ни­ти­ју стра­ну овен­ча­ло је

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

неколико хришћанских мисионара, као што су Касас и сагун. један од најзначајнијих сусрета у повести човечанства био је сусрет европских морепловаца и америчких староседелаца. Нажалост, он је био погубан по Индијанце. опљачкани, мучени, преверавани у хришћанство и сатирани тешким радом, они су скоро сасвим нестали с већег дела америчког континента. Њихова цивилизација временом је препуштена забораву.

ПИРАТИ И ИсТРАЖИвАчИ

Ч

овеку су остала непозната још многа про странства – копнена и помор ска. аустралија је последњи континент који су Европљани открили средином 17. века. Њу је опловио холандски морепловац тасман. Човечанству је било потребно неколико векова после Колумба да истражи унутрашњост америчког, азијског (пре свега сибир), аустралијског и афричког континента, као и свих океана. Захваљујући великим географским открићима Европљани су се упознали са свим пространствима Земље, дотада мало или нимало познатим. Уследила је размена пољопривредних добара, трговина зачинима и племенитим металима, као и полет у бродоградњи. Западна Европа, пре свих Шпанија и Португал, затим Енглеска, Холандија и Француска почеле су брже да се развијају, док су италијански градови изгубили утакмицу у трговини и почели да заостају. Најнегативнија последица открића, свакако, је уништење домородачких цивилизација у обе америке и почетак афричког црначког ропства. Искрцавање на копно Новог света

бартоломео де ла Касас је био доминиканац, који је стекао епитет „заштитника Индијанаца“. Био је поборник мирољубиве колонизације. У свом делу Веома крака овес у разарању Иније написао је: „Природни закони и правила, као и права људи, заједнички су свим народима, без обзира на њихову веру, закон, државу, боју коже, услове живота, и то без икакве разлике.“ Као свештеник био је за христијанизовану асимилацију а не за истребљење Индијанаца, код којих „нема ни зависти, ни мржње, ни жеље за осветом“. бернардино ди сагун је био фрањевац, који је поучавао индијанску децу и научио нау тал, језик Ацтека. Написао је енциклопедијско двојезично дело о ацтечкој култури – Оша исорија свари Нове Шаније, објављено тек у 19. веку. „Оно што је извесно то је да су сви ти људи наша браћа, потекли од Адама, као и ми сами. Они су наши ближњи које треба да волимо као себе саме.“ И он је чинио све да Индијанци прихвате хришћанство, али на што безболнији начин.

1. Покушајте да откријете која нит повезује Индију са америком. 2. Шта је по вама већи проналазак – колумбово откриће америке или Магеланово опловљавање земље? 3. Покушајте да раздвојите херојско и разбојничко код конквистадора. 4. Зашто Европа открива свет, а нико из света не открива Европу? Урадите на часу лествицу најважнијих географских открића у 15. и 16. веку – по редоследу значаја.

23

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

бесМРТНИ дАН НУњесА де бАлбОе ИлИ ПРвИ ПОГлед НА ТИхИ ОКеАН „Нема веће среће у судбини човека него усред жи­ вота, у стваралачким годинама мужевности, открити свој животни позив. Нуњес де Балбоа добро зна шта га чека – бедна смрт на губилишту или бесмртност. Треба, пре свега, купити од краља мир и накнадно оправдати и озаконити своје рђаво дело узурпирања власти! [...] Васко Нуњес де Балбоа поручује у Севиљу да му је потребна само трупа од хиљаду људи и он се нада да ће с њом учинити за Кастиљу толико колико ниједан Шпанац пре њега. Обавезује се да ће открити ново море и најзад задобити нађену земљу злата коју је Колумбо узалуд обећавао, а коју ће он, Балбоа, осво­ јити [...]. И првог септембра 1515. године, да би избегао вешала или тамницу, почиње Нуњес де Балбоа, јунак и разбојник, авантуриста и бунтовник, свој марш у бе­ смртност. [...] После јуначких напора током осамнаест дана, чини им се да су савладали најтеже; већ се диже пред њима планинско било, са чијих се врхова, по речима инди­ јанских спроводника, могу видети оба океана, Атлант­ ски и онај још непознати и безимени, Тихи [...]. Ево тог Балбоиног величанственог геста: увече, не­ посредно после покоља, показа му један домородац неки оближњи вис и обавести га да се са те висине већ може видети море, непознато јужно море [...]. У томе часу наређује Балбоа својој чети да стане. Нико не сме да иде за њим јер тај први поглед на непознати океан неће ни са ким да дели. Он хоће да остане за вечна

времена први и једини Шпанац, први Европљанин и први хришћанин који је, препловивши један огроман океан нашега света, то јест Атлантски, у исто време гле­ дао и други, онај још непознати, Тихи океан. Лагано, док му је срце лупало, прожет значајем тог тренутка, пење се он држећи у левој руци заставу, а у десној мач. Усамљена силуета усред огромног хоризонта. Полако се пење, без журбе, јер је прво дело већ учињено. Још само неколико корака, и још мање, све мање, и заиста, чим стиже на врх, пред њим се отвори бескрајан по­ глед. Онамо иза све нижих брда, онамо где се спушта­ ју шумовити зелени брежуљци, лежи до у бескрај јед­ на џиновска, сјајна метална плоча, сјајна као метално огледало, море, море, ново, непознато, још невиђено, баснословно море, о коме се дотад само сањало и ко­ је су годинама и годинама узалудно тражили Колумбо и сви његови следбеници; море чији таласи запљуску­ ју Америку, Индију и Кину. И гледа Нуњес де Балбоа, и гледа, гледа, поносан и блажен, напајајући се свешћу да је његово око Европљанина у коме се огледа бес­ крајно плаветнило тога мора [...]. Онда она шездесет седморица сиђоше са брежуљка и од тога 25. септембра 1513. дознаде човечанство и за последњи дотле непознат океан на Земљи.“ Штефан Цвајг, Звезани часови човечансва, Београд 1983.

 Покољ индијанских домородаца, који су их спречавали да изађу на Тихи океан.

Задатак Напишите кратку биографију једног морепловца. Нека вас води идеја да је реч о јаким личностима, вели­ ким напорима, бројним природним и другим опасностима. доба великих географских открића створило је снажне, сурове и борбене личности.

24

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ

II

Ц

р­ква је тра­ди­ци­о­нал­но кон­зер­ва­тив­на уста­но­ва, увек спрем­на да се ус­про­ти­ви сва­кој про­ме­ни. Ре­фор­ма цр­кве је исто што и дру­штве­на ре­во­лу­ци­ја. Сто­га су и нај­ма­ње про­ме­не у цр­кви пра­ва рет­кост, док су ре­фор­ма­ци­ја и на­ста­нак но­вих цр­ка­ва и вер­ни­ка (пре све­га, про­те­стан­ти­зам и ан­гли­ка­ни­ зам) нај­ве­ћа про­ме­на од цр­кве­ног рас­ко­ла 1054. го­ди­не. Ре­фор­ ма­ци­ја се од­и­гра­ва­ла у пр­вој, а ри­мо­ка­то­лич­ка об­но­ва у дру­гој по­ло­ви­ни 16. сто­ле­ћа, а вер­ски ра­то­ви су се на­ста­ви­ли и у 17. ве­ ку. Пра­во­слав­не цр­кве одо­ле­ле су овом ис­ку­ше­њу.

II.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ

римскО царстВО 1 сВетО немаЧке нарОднОсти ОсНИвАње

с

вето римско царство немачке народности настало је као државна творевина различитих традиција, народа, језика, политичких циљева и потреба. Први владар који је био на прагу уједињења целе западне Европе, Карло Велики, крунисан је за цара 800. године у Риму. У средњем веку идеје универзализма на пољу политике, нашле су свој одраз у идеји о једном царству. Због тога су царство и папство били у сталном сукобу око превласти. сваки цар је морао да дође у Италију и потврди своју световну власт, и приволи папу, некад милом, а чешће силом, да га крунише за цара. Како је ренесанса донела нове идеје и покрете, у својој суштини индивидуалистичке, 16. век је постао доба прекида са средњовековним јединством хришћанске Европе и време успона нових монархија. У првој половини 16. века, у Европи су се појавила чак три царства с универзалистичким захтевима: свето римско царство, османско царство и Московска Русија. свето римско царство немачке народности користи се од 962. године и крунисања отона I за цара, а назив Немачка јавља се тек око 1500. године, јер је до тада коришћен појам немачке земље. Немачка национална свест споро и дуго се развијала, али када се укоренила, постала је снажна и моћна. Реформација је у немачким државама имала великог успеха, па је у њој било протестаната, калвиниста, а на југу и римокатолика. После сељачких немира, тридесетогодишњи рат је опустошио немачке територије и десетковао становништво. Немачке земље биле су двоструко раздвојене – територијално и верски, те је стога Немачка била културни а не политички појам. Непознате речи

традиција – предање, наслеђе претходних времена.

26

Круна Светог римског царства

титула цара није била наследна, већ изборна, што је био један од фактора који су имали више разједињујуће, него обједињујуће дејство. територијама које је царство обухватало, заједнички су били само владар и скупштина – Рајхстаг. Царство је било скуп 2000 царских витезова и њихових поседа, десетак црквених кнежевина, око 80 слободних царских градова и неколико независних световних кнежевина. Моћ царства је почела да расте од тренутка када су кнежеви изборници почели, од 1438. године, да бирају цареве из породице Хабзбурга. Ширење царства започео је Максимилијан I (1493–1519), и то не ратовима, већ добро осмишљеним брачним везама.

Ц

КАРлО V

арство је врхунац досегло у време Карла V, који је за цара изабран 1519. године. Карло је по оцу припадао кући Хабзбурга, и од њих је наследио аустрију и Бургундију, а од мајке Шпанију и прекоморске колоније. Иако је држава Карла V испуњавала услове да постане универзално царство, оно није успело да заживи, пре свега, јер је било скуп различитих традиција, језика, култура, веровања и политичких интереса. Нарочито моћну опозицију чинили су немачки кнежеви и слободни градови, који су настојали да учврсте и прошире аутономију, с једне стране, и шпански Кортес, с друге стране. Разноликост је уочљива и у бројним владарским титулама које је носио Карло V.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Свето Римско царство немачке народности

Цар је трагао за идејом која би обједињавала огромну територију његове државе. тежио је да постане морални и политички вођа хришћанског света у борби против ислама и протестантизма. За супротстављање Лутеру и другим јересима које су се шириле царством, није добио подршку папе. он му је оспоравао право да се бави питањима вере, чиме је поново отворен средњовековни проблем световне и духовне власти у западној Европи. У сукобу са Карлом, папа се обратио за помоћ његовом највећем супарнику, француском краљу Франсоа I. сукоб ова два владара започео је у време избора за цара, јер је један од кандидата био и француски краљ. Учестали неспоразуми и ратови исцрпљивали су обе државе. Уз чувену и непобедиву шпанску пешадију и придобијену ђеновљанску флоту, Карло је приморао Франсоа I да се одрекне својих права на Италију. Заузврат, цар се одрекао права на Бургундију миром у Канбреу (1529). После измирења са Француском, Карло

Карло V

Држава Карла V је обухватала територије данашњих држава: Шпаније, Холандије, Белгије, Луксембурга, Италије (без Папске државе, Венеције, Ђенове и делова Савоје), Немачке, Аустрије, Чешке, Мађарске, Хрватске, упоришта у северној Африци, Мексика, средње Америке, Перуа, Боливије, делове Чилеа, Аргентине, Парагваја и Уругваја. Царство је имало 2,5 милиона квадратних километара и између 45 и 48 милиона становника.

27

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

се посветио смиривању верских немира у Немачкој и покушају да лутеране врати у окриље римокатоличке цркве. Ни ту није имао успеха због отвореног сукоба са папама. од 1535. године ратовао је против турака и ослободио тунис. Како је ускоро савезник турске постала Француска, обновљено је ратно стање у Европи. Ратовање је завршено тек после смрти Франсоа I, миром у Като-Камбрезију (1559). Карло је коначно схватио да је пропала његова империјална, универзалистичка идеја. Последњи успех остварио је женидбом сина Филипа II са Маријом тјудор. Карло је крунисан у катедрали у ахену и име је добио по славном Карлу Великом. Није имао сталну престоницу, већ је цео живот провео селећи се из дворца у дворац, са скромном послугом и оскудевајући у новцу. Уморан, одрекао се престола 1556. и повукао у манастир.

ПОделА И КРАј цАРсТвА

се са краљем Фридрихом Великим наметнула севернонемачким државама, насупрот аустрији која се све више осамостаљивала, али се није одрицала патронатства над Царством. територијално расцепкана, распета између Беча и Берлина, немачка нација осмишљавана је у главама образованих људи (елите) као „чиста културна нација“. симболи и средиште нације били су град Вајмар, и књижевници Гете и Шилер. Немачке државе које су чиниле свето римско царство биле су различите по својој величини, државном уређењу, богатству и војној снази. Француска револуција и Наполеонови ратови окончали су судбину светог римског царства немачке нације. Наполеонова освајања и руски притисак свели су 314 немачких кнежевина и градова на 30, а затим се њих 16 потчинило Француској. Цар Франц II се 6. августа 1806. одрекао римске круне, чиме је Царство престало да постоји.

К

арло V је сину Филипу II поверио власт над Низоземском, Шпанијом, Италијом и америком, док је брату Фердинанду дао на управу аустријске, угарске и чешке поседе. тако је кућа Хабзбурга подељена на шпанску и аустријску грану, као и само царство. Раздвојеност је владала немачким тлом и духом за све време постојања Царства. Чим су завршени верски ратови аугсбуршким миром (1555), настао је најдужи мирнодопски период у историји Немачке, који је трајао до почетка тридесетогодишњег рата (1618). овај рат, у којем су се аустрија и Француска бориле за превласт над Немачком, уназадио је и десетковао њено становништво. Представу о Царству промениће Пруска са Бранденбургом, коју је предводила династија Хоенцолерн. Коначним заузимањем Шлезије у седмогодишњем рату (1756–1763), Немачка је реком Мајном подељена на два табора. Пруска Филип II

1. Размислите да ли негдашњи појам немачка народност одговара данашњем појму немачки народ? 2. да ли је династија Хоенцолерн брандембуршка, пруска или немачка?

28

II.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ

2 рефОрмација Свето римско царство немачке народности је по свом државном нејединству и по територи­ ји једна од најинтересантнијих држава Европе. За владавине Карла V постигла је врхунац. Две немачке династије бориле су се за његово наследство све до друге половине 19. века.

МАРТИН лУ ТеР – РефОРМАТОР

Х

ришћанска црква је била и после раскола из 1054. године, једина међународна институција. она није могла тако дуго да одржи свој непомућени углед. томе су посебно допринели њени поглавари, ренесансне папе, које су се често понашале као световни владари, занемарујући духовност и препуштајући се раскошном животу и корупцији. отуда незадовољство Римокатоличком црквом, испољавано према целокупном свештенству – од папе, па до обичног свештеника, које је кулминирало у 16. веку. Римокатоличка црква изгубила је ореол светости. Ренесансна схватања била су у супротности са традицијом цркве, која је подразумевала обожавање икона, реликвија и томе слично. Реформисти захтевају да се црква врати Светом писму, правој вери, оличеној у непосредној вези верника са Богом, без посредника. отуда захтев да се Библија преведе са латинског на народне језике, како би могао да је чита обичан верник. Реформацију Римокатоличке цркве је започео Мартин Лутер (1483–1546), а његови претходници били су Џон Виклиф и јан Хус. Лутер, професор Универзитета у Витенбергу, устао је 1517. године против продаје индулгенција. У познатих „95 теза“ изнетих у спису Спор о моћи и корисности индулгенција оспоравао је право папама да за новац продају опроштајнице грехова, тврдећи да се права вредност вере огледа у покајању и признавању грехова. Не хтевши да се одрекне свог учења о опросту грехова, папа је искључио Лутера из цркве, на шта је он одговорио спаљивањем папске буле (1520). тиме је започет процес реформације у Немачкој, а Лутер засновао нову веру – евангелистичку, потом

„Добра дела не чине човека добрим, али добар човек чини добра дела“, истицао је Лутер.

уједињену са другим реформисаним верама, и названу протестантска. Лутер је 1520. године објавио три списа: Ва­ вилонско ропство цркве, О слободи хришћан­ ског човека и Позив хришћанском племству не­ мачког народа. За Лутера се не може рећи да је био систематичан теолог, већ критичар цркве и њених лоших страна. он се залагао за реформе, које су се састојале у следећем: укидање римског папства, свођење седам светих тајни на три (крштење, покајање, причешће), верска служба мора да буде заједничка радња свештенства и верника, уз симболично певање химне, и коначно, црква нема право да буде чувар тела Христовог, уз помоћ хлеба и вина. Непознате речи

индулгенција – опроштајница грехова. була – папино или владарево званично писмо.

29

II.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ На са­бо­ру у Вор­мсу, у при­су­ству ца­ра Кар­ла V, плем­ства и кле­ра ни­је ус­пео да од­бра­ни сво­је уче­ње (1521). Осу­ђен је Ворм­ским едик­том због од­ба­ци­ва­ња све­тих тај­ни и увре­де па­пе, и екс­ко­ му­ни­ци­ран је из Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве. Лу­тер се по­том по­ву­као у Варц­бург, где је пре­вео Све­то пи­смо на не­мач­ки је­зик. Од Лу­те­ра по­ти­че иде­ја да про­у­ча­ва­ње ве­ре мо­ра би­ти је­дан од пред­ме­ та обра­зо­ва­ња. Са ре­фор­ма­ци­јом, по­че­ле су да се ства­ра­ју мно­ге сек­те.

ми­ром (1555) ри­мо­ка­то­лич­ка и про­те­стант­ска ве­ра по­ста­ле су рав­но­прав­не. Сло­бо­да ве­ре при­ зна­та је кне­же­ви­ма и фе­у­дал­ци­ма, док су по­да­ ни­ци мо­ра­ли да ис­по­ве­да­ју ве­ру свог фе­у­дал­ног го­спо­да­ра. Овим ми­ром оза­ко­њен је прин­цип: „Чи­ја је зе­мља, ње­го­ва је и ве­ра“ („Cu­i­us re­gio, il­li­us re­li­gio“), чи­ме је знат­но огра­ни­че­на сло­бо­ да ве­ро­и­спо­ве­сти. Ово огра­ни­че­ње оста­ви­ло је мно­го не­га­тив­них по­сле­ди­ца у по­ве­сти.

Ширење реформације

Л

у­тер је имао мно­ге след­бе­ни­ке, од ко­ јих су не­ки при­хва­ти­ли ње­го­во уче­ње, а не­ки су га још и ра­ди­ка­ли­зо­ва­ли. Пр­ву си­сте­мат­ску про­те­стант­ску те­о­ло­ги­ју на­пи­сао је Фи­лип Ме­лан­хтон (Оп­шта ме­ста те­о­ло­ги­ је). Во­ђа ра­ди­кал­не ре­фор­ма­ци­је био је То­мас Мин­цер, ко­ји је про­по­ве­дао веч­ни спо­ра­зум иза­бра­них са Бо­гом и њи­хо­ву по­све­ће­ност Све­ тим ду­хом. Он је од­ба­цио Све­то пи­смо – сим­бол цр­кве и су­шти­ну цр­кве­ног уче­ња. За­ла­гао се за дру­штве­ну јед­на­кост, као осно­ву не­ког но­вог бу­ ду­ћег дру­штва. Сла­ба је би­ла нит ко­ја је де­ли­ла про­те­стант­ски ра­ди­ка­ли­зам од ре­во­лу­ци­је, па ни­је ни­ма­ло чуд­но што је 16. век ис­пу­њен се­ љач­ким устан­ци­ма. У Не­мач­кој је 1524. го­ди­не из­био уста­нак се­ља­ка, по­знат у по­ве­сти као Ве­ли­ки се­љач­ки рат. Се­ља­ци су зах­те­ва­ли: осло­бо­ђе­ње од кмет­ ске за­ви­сно­сти, сма­ње­ње да­жби­на, по­вра­так оп­ штин­ске зе­мље, пра­во ло­ва и ри­бо­ло­ва и пра­во би­ра­ња све­ште­ни­ка. Се­љач­ки зах­те­ви су по­ста­ вља­ни са ци­љем да се плем­ство и све фе­у­дал­не оба­ве­зе уки­ну и пре­ста­не са огра­ђи­ва­њем зе­ мље. Лу­тер је у по­чет­к у осу­ђи­вао и плем­ство и се­ља­ке, али је, на кра­ју, стао у од­бра­ну плем­ства. Се­ља­ци су сло­мље­ни 1525. го­ди­не, а Мин­цер је по­гу­бљен. Од овог ра­та се­ља­ци су по­ста­ли си­ла, ко­ја се ни­је сме­ла за­не­ма­ри­ти. Рат­ни су­ко­би у Не­мач­кој су про­ду­же­ни. Све­ моћ­ном ца­ру Кар­лу V ни­је од­го­ва­ра­ла Лу­те­ро­ва ре­фор­ма­ци­ја, јер је про­те­стан­ти­зам сла­био цен­ трал­ну, а ја­чао ло­кал­ну власт кне­же­ва. По­што је про­пао по­ку­шај из­ми­ре­ња на два др­жав­на са­бо­ ра, Кар­ло V је за­по­чео рат про­тив не­мач­ких кне­ же­ва, али је био по­ра­жен. Ауг­збур­шким вер­ским 30

Томас Минцер

Жан Калвин

Кал­ви­ни­зам и ан­гли­кан­ска цр­ква

О

нај вид ре­фор­ма­ци­је, ко­ји је под­ра­зу­ ме­вао са­рад­њу и по­др­шку све­тов­не ло­ кал­не вла­с ти про­ши­рио се из Не­мач­ ке у Швај­цар­ску, у ко­јој су се ис­та­кла дво­ји­ца ре­фор­ма­то­ра – Ул­рих Цвин­гли и Жан Кал­вин. Ул­рих Цвин­гли увео је про­те­стан­ти­зам у Ци­ ри­ху и про­ши­рио га на Берн и Ба­зел. По­ги­нуо је у рат­ном су­ко­бу про­те­стант­ских и ка­то­лич­ких кан­то­на, по­сле че­га је за­кљу­чен вер­ски мир и кан­то­ни­ма би­ло до­пу­ште­но да ис­по­ве­да­ју ону ве­ру ко­ју же­ле. Уме­ре­ни­ји од Цвин­гли­ја био је Жан Кал­вин (1509–1564). У Те­ме­љи­ма хри­шћан­ства (1536) про­по­ве­дао је да чо­век при­па­да Бо­г у, да је чо­ ве­ко­ва ду­жност да му се жр­тву­је и по­сред­ством жр­тве, да се сје­ди­ни с њим. Из­ме­ђу чо­ве­ка и Бо­га не­ма по­сред­ни­ка. Кал­вин је раз­вио још две док­ три­не. Пр­ва се од­но­си на пре­де­сти­на­ци­ју, уна­ пред од­ре­ђе­ну суд­би­ну, а дру­га на љу­де од Бо­га иза­бра­не. Основ за сво­је уче­ње цр­пио је из Све­ тог пи­сма. У област ње­го­вих по­ли­тич­ких иде­ ја ула­зи уве­ре­ње да се без­бо­жни ти­ра­ни мо­ра­ју

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

свргавати са власти, а да црква треба да буде независна од државе и да усмерава друштво. У том циљу, Калвин је укинуо многе црквене празнике и повећао број радних дана. Црквени живот морао је да буде морално беспрекоран. Да би црква била јевтина, он је из ње избацио све што је подсећало на раскош – украсе, распећа, оргуље, црквено певање. Док је Лутер осуђивао давање новца под интерес, дотле је Калвин учио да продуктивни зајам и камата нису грех. отуда се извлачио закључак да је Калвинов протестантизам подстицао индивидуализам и слободно предузетништво, и тиме помогао развој капитализма. Лутеров протестантизам имао је феудално обележје, па се стога калвинизам сматра напреднијим. Из Швајцарске, протестантизам

се ширио по Француској, где су присталице нове вере познате као хугеноти. Џон Нокс пренео је реформацију у Шкотску, а потом се она с напором укорењивала у Енглеској, у којој је протестантизам познат као англиканска црква. томас Крамер написао је Правила Англиканске цркве. Парламент је у два маха у 16. веку проглашавао краља за врховног поглавара енглеске цркве. Радикални протестанти, познати као пуританци, потрудили су се да енглеску цркву очисте од римокатоличке догме и церемонија. Пуританци су се истакли као поборници моралне дисциплине, строго су одвајали свето од световног, позивали Енглезе да раде суботом и залагали се за једноставније погребне церемоније. Непознате речи

Верске поделе у Европи

догма – званично црквено учење; наметнуто мишљење.

31

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ПОследИце

Р

еформација је из темеља прео бра зила веру, верске догме и учење, и тиме уништила јединство Римокатоличке цркве. Протестантизам је за основу вере узео Свето писмо, укинуо монашки живот и манастире, а свештеницима дозволио да се жене, што је у односу на дотадашњи живот Римокатоличке цркве била незамислива промена. Папе су изгубиле власт над протестантима и њиховом земљом, што је знатно умањило њихов углед и моћ. Уместо папе, у тим земљама свештенике је постављала држава, односно владар: немачки кнежеви, енглески краљеви... Лутерова Реформација је задала најтежи ударац Римокатоличкој цркви и моћи папа у целокупној повести. од Лутера и Калвина, ретке су биле државе у Европи чији су житељи испољавали само једну веру, а неке су, попут Немачке, биле драстично подељене. Најважније тековине реформације су: 1. разбијање јединства западног хришћанства, односно римокатолика, и 2. превод Библије са латинског на народне језике и обављање црквене службе на народном, а не на латинском језику. Реформа цркве је успела, али на штету јединства Римокатоличке цркве, а последице ће се осетити у верским ратовима.

вАсе љеНсКА ПАТРИјАРШИјА И УНИјАТИ

о

д реформације, хришћанство се дели на римокатолике, протестанте и православне вернике. Најбројнији су били римокатолици, док је број протестаната и православних био скоро исти. Римокатолици су имали врховног старешину у лику папе, што је овој цркви омогућило да централистички уреди црквену организацију. У томе је била знатно

испред Православне и Протестантске цркве, које нису имале једног признатог поглавара, те стога никада нису постигле црквено јединство и строгу хијерархијску организацију Римокатоличке цркве. Васељенска патријаршија је најстарија православна црква и једна од најзначајнијих византијских тековина. Њено седиште је у Цариграду, а њен заштитник је апостол свети андреј Првозвани. У повести је прошла многа искушења, али је пад Византије под турке било најтеже. Васељенски патријарси имали су духовну власт над хришћанима у османском царству (Грци, срби, Бугари, албанци и др.). Васељенска патријаршија признала је самосталност српској православној цркви (1219, поново 1879), Бугарској православној цркви (1235), Руској православној цркви (1448), Румунској православној цркви (1885), као и још неким мањим црквама. На челу сваке од ових цркава је патријарх, који ужива самосталан положај, али сви и даље сматрају Васељенску патријаршију „Мајком црквом“. Руска право славна црква је пре у зела примат у православном свету и постала највећа православна црквена организација. од Петра Великог, до 1917. године, њом је, уместо патријарха, управљао Правитељствујушчи синод. Постоји посебан вид верника – унијати – са особеном верском организацијом, Унијатском или Гркокатоличком црквом. Унијати су задржали православно богослужење и обреде, и разликују се од православних верника само по томе што признају папу за врховног црквеног поглавара. Значајнији покушаји сједињења (уније) две цркве покушани су у Фиренци (1439) и Брест-Литовском (1596), али већег успеха није било. Унијаћење, спровођено насилним путем, онемогућило је приближавање римокатоличких и православних верника. Унијата има у Пољској, Украјини, трансилванији, Египту, Етиопији, а у малом броју, и код срба и Македонаца.

1. ко је предлагао да вера постане део образовног система? да ли је овај предлог примењиван? 2. У чему је све разлика између Римокатоличке, англиканске и Православне цркве? 3. Покушајте да објасните појам „гркокатолички“.

Задатак

Напишите кратак есеј или биографију Светог андреја Првозваног.

32

II.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ

3 РИМОКАТОЛИЧКА ОБНОВА Ре­фор­ма­ци­ја је иза­зва­ла нај­ве­ће про­ме­не у исто­ри­ји Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, пре све­га из­два­ја­ње про­те­ста­на­та, кал­ви­ни­ста и ан­гли­кана­ца. Ре­фор­му Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве је за­по­чео Мар­тин Лу­тер а до­вр­шио Жан Кал­вин. Та­ко су на­ста­ле три хри­шћан­ске ре­ли­ги­је и уни­ја­ти.

Је­зу­и­ти

Р

е­фор­ма­ци­ја је иза­зва­ла нај­ве­ћу кри­зу у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви од рас­ко­ла 1054. го­ди­не. У 16. ве­к у чи­ни­ло се да ће Евро­па по­ста­ти про­те­стант­ска, а Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква из­г у­би­ти оре­ол уни­вер­зал­не цр­кве. При­ти­снут ти­ме Рим је уз­вра­тио сво­јом ре­фор­ма­ци­јом – ри­мо­ка­то­лич­ком об­но­вом. И код ри­мо­ка­то­ли­ ка је би­ло по­бор­ни­ка ре­фор­ми, не­за­до­вољ­ни­ка по­сто­је­ћим ста­њем. Они су ус­пе­ли да за­у­ста­ве опа­да­ње цр­кве, па је већ у 17. ве­к у ре­фор­ми­са­на ри­мо­ка­то­лич­ка ве­ра по­ка­за­ла креп­кост и ди­на­ ми­к у. Др­жа­ва ко­ја је пру­жи­ла нај­ве­ћу по­др­шку об­но­ви би­ла је ри­мо­ка­то­лич­ка Шпа­ни­ја, ко­ја је у то вре­ме, у кр­ста­шком по­хо­ду про­те­ра­ла Ма­ ва­ре, ко­ји су ис­по­ве­да­ли ислам, и ство­ри­ла код Шпа­на­ца на­ци­о­нал­ну са­мо­свест. По­тре­б а за ре­ф ор­ми­с а­њем цр­кве би­ла је не­спор­на, и кад већ ни­је пред­у­зе­та на вре­ме и спре­чи­ла рас­кол, би­ло је нео­п­ход­но ура­ди­ти то што пре и из­бе­ћи још те­жа бу­ду­ћа ис­к у­ше­ња. Ри­мо­ка­то­лич­ка об­но­ва за­по­че­та је осни­ва­њем но­вих мо­на­шких ре­до­ва, од ко­јих је ред је­зу­и­та нај­ва­жни­ји. Та за­ми­сао по­те­кла је од Шпан­ца Иг­ња­ци­ја Ло­јо­ле (1491–1556), сор­бон­ског те­о­ ло­га, ко­ји је осно­вао је­зу­и­те 1534. го­ди­не („Дру­ жба Ису­со­ва“). Они су та­да по­ло­жи­ли за­кле­тву па­пи, при­ста­ју­ћи да се бо­ре за цр­кву сву­да где их по­ша­ље. Је­зу­и­ти су до­не­ли ста­т ут и сход­но ње­ го­вим про­пи­си­ма, ор­га­ни­зо­ва­ли се у ви­ду вој­не ор­га­ни­за­ци­је, на че­лу са „ге­не­ра­лом“ Ло­јо­лом. Је­зу­и­ти су би­ли љу­ди но­вог ко­ва, при­ла­го­ дљи­ви и ме­то­дич­ни, до­бро обра­зо­ва­ни. Основ­ но и сред­ње обра­зо­ва­ње би­ло им је са­вр­ше­но, ди­сци­пли­на бес­пре­кор­на. Се­ди­ште обра­зов­ног си­с те­ма би­ло им је у Ри­м у (Col­le­gi­um Ro­ma­ num). Они су се у бор­би про­тив је­ре­си слу­жи­ли

Игњацио Лојола

свим сред­стви­ма, чак и ин­три­га­ма, прет­ња­ма и уби­стви­ма. Сто­га се мо­же ре­ћи да је њи­хо­во основ­но на­че­ло би­ло: Циљ оправ­да­ва сред­ство! За­хва­љу­ју­ћи та­квој де­лат­но­с ти они су су­зби­ ли про­те­стан­ти­зам у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји, Пољ­ској, у ју­жном де­лу Не­мач­ке, а у Шпа­ни­ји, Ита­ли­ји и Фран­цу­ској, у ко­ји­ма је он био слаб, са­свим ис­ти­сну­ли. У ар­хи­тек­т у­ри по­ста­ви­ли су те­ме­ље но­вој цр­кви ба­рок­ног сти­ла. Мо­ћан и бо­гат, је­зу­ит­ски ред је уки­нут 1773, а об­но­вљен 1814. го­ди­не. У по­чет­к у је био у слу­жби цр­кве и фе­у­да­ла­ца, а по­том – цр­кве и бур­жо­а­зи­је. Непознате речи

те­о­лог – на­уч­ник, струч­њак за вер­ска пи­та­ња, бо­го­слов.

Осим цр­кве­них ре­до­ва и цен­трал­ни ин­кви­ зи­тор­ски суд, осно­ван у Ри­му 1554. го­ди­не, био је у слу­жби ри­мо­ка­то­лич­ке об­но­ве. Њи­ме је на­ ста­вље­на сред­њо­ве­ков­на ин­кви­зи­тор­ска прак­са, моћ­но ору­ђе у ру­ка­ма па­па. Жр­тве ин­кви­зи­ци­је би­ле су мно­ге по­зна­те лич­но­сти (Га­ли­леј, Кам­ па­не­ла, Ке­плер, Бру­но...). Про­те­стан­ти­зам је су­ зби­јан и за­бра­ном књи­га, ко­је су од 1559. го­ди­не 33

II.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ ста­вља­не на тзв. спи­сак за­бра­ње­них књи­га (In­ dex li­bro­rum pro­hi­bi­to­rum), што пред­ста­вља, са гру­бом и за­ста­ре­лом ин­кви­зи­тор­ском по­ли­ти­ ком, ло­ши­ју стра­ну ри­мо­ка­то­лич­ке об­но­ве.

Трент­ски кон­цил

Р

и­мо­ка­то­лич­кој ре­фор­ма­ци­ји мно­го је до­ при­нео Трент­ски кон­цил, ко­ји је одр­ жа­ван у три на­ста­ва­ка, од 1544. до 1563. го­ди­не. Са­бор је са­звао па­па Па­вле III, али је ду­го че­као да Кар­ло V окон­ча ра­то­ва­ње и да им се при­кљу­чи. Кон­цил је рас­пра­вљао о пи­та­њи­ ма дог­ме и ре­фор­ме цр­кве. Од­мах је од­ба­че­но про­те­стант­ско на­че­ло да се Све­то пи­смо мо­ра по­што­ва­ти као апо­стол­ска тра­ди­ци­ја цр­кве. Као аутен­ти­чан текст Би­бли­је сма­тра­на је „Вул­га­та“, а не про­те­стант­ски пре­во­ди Све­тог пи­сма. По­ твр­ђе­но је пра­ви­ло тра­ди­ци­о­нал­не при­че­с ти – ствар­но при­с у­ство Хри­ста под ви­дом хле­ба и ви­на (те­ла и кр­ви) ра­ди опро­шта­ја гре­хо­ва и веч­ног жи­во­та. У од­но­с у на кал­ви­ни­с тич­ко уче­ње ко­је сма­тра да при­чест ни­је те­ле­сно, већ ду­хов­но сје­ди­ње­ње Хри­сто­во са вер­ни­ком, раз­ли­ка ни­је бе­зна­чај­на. Ради обра­зо­ва­ња све­ште­ ни­ка, бит­на је од­лу­ка кон­ци­ла да сва­ка ди­је­це­за мо­ра да има се­ме­ни­ште (школ­ски бо­ра­вак, дом и шко­ла). Трент­ски са­бор је учвр­стио дог­му у Ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви и по­ја­чао цр­кве­ну ди­ сци­пли­ну.

Трентски концил Непознате речи

концил – римокатолички црквени сабор.

34

Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква мо­гла је, по­сле ова­ квих про­ме­на, да се упу­с ти у бит­к у са про­те­ стан­ти­змом. Ме­ђу­тим, ни­је би­ло ла­ко бо­ри­ти се про­тив про­те­с тант­ског уче­ња о сми­слу и на­чи­ну чо­ве­ко­вог жи­во­та на зе­мљи, јер је би­ло при­хва­тљи­ви­је обич­ним смрт­ни­ци­ма. Је­зу­ит­ски ри­мо­ка­то­ли­ци­зам пре­по­зна­вао се по то­ме што је при­да­вао зна­чај про­по­ве­ди­ма, спек­та­кли­ма, ге­сто­ви­ма и сим­бо­ли­ма, док се про­те­стан­ти­зам усред­сре­дио на про­по­ве­ди, чи­та­ње Би­бли­је на на­род­ним је­зи­ци­ма и пе­ва­ње хим­ни. Раз­ли­ке не та­ко бе­зна­чај­не, али и не та­ко ве­ли­ке да би иза­зва­ле то­ли­ке бу­ду­ће су­ко­бе и кр­во­про­ли­ћа.

Вер­ски ра­то­ви

В

ер­ни пра­ти­лац ре­фор­ма­ци­је и ри­мо­ка­то­ лич­ке об­но­ве би­ли су вер­ски и гра­ђан­ски ра­то­ви, ко­ји су да­ли обе­леж­је Евро­пи у 16. и пр­вој по­ло­ви­ни 17. ве­ка. Де­сет гра­ђан­ских и вер­ских ра­то­ва за­хва­ти­ло је Фран­цу­ску. Нај­ стра­шни­ји од свих по­ко­ља из­вр­ши­ли су ри­мо­ ка­то­лич­ки фа­на­ти­ци над фран­цу­ским кал­ви­ни­ сти­ма, ху­ге­но­ти­ма, у тзв. Вар­то­ло­меј­ској но­ћи (1572) у Па­ри­зу и про­вин­ци­ја­ма. О ка­квој вер­ ској не­тр­пе­љи­во­сти се ра­ди­ло, до­вољ­но је на­ве­ сти да су два фран­цу­ска кра­ља па­ли као жр­тве вер­ских ри­мо­ка­то­лич­ких фа­на­ти­ка (Ан­ри III и Ан­ри IV), док је по­ко­ља ху­ге­но­та би­ло и пре и по­сле Вар­то­ло­меј­ске но­ћи. Тек Нант­ским едик­ том (1598) ху­ге­но­ти­ма је до­зво­ље­на огра­ни­че­на сло­бо­да ве­ро­и­спо­ве­сти, чи­ме је тра­си­ран пут ка вер­ској то­ле­ран­ци­ји. Вер­ска сло­бо­да по­твр­ђе­на је 1629. го­ди­не Але­ским едик­том. Ри­мо­ка­то­лич­ка об­но­ва иза­зва­ла је Три­де­ се­то­го­ди­шњи рат (1618–1648), нај­ра­зор­ни­ји вер­ски рат у по­ве­сти Евро­пе. На­пе­тост из­ме­ ђу се­вер­но­е­вроп­ских про­те­стант­ских и ју­жно­ е­вроп­ских ка­то­лич­ких др­жа­в а, до­ве­ли су до уси­ја­ња је­зу­и­ти сво­јим ра­дом у Ба­вар­ској и Хаб­ збур­шкој мо­нар­хи­ји. Хаб­збур­гов­ци су по­ста­ли ва­тре­не при­ста­ли­це ри­мо­ка­то­лич­ке ре­фор­ма­ ци­је, по­себ­но од ка­да су за­у­ста­ви­ли тур­ске про­ до­ре у дру­гој по­ло­ви­ни 16. ве­ка. Не­тр­пе­љи­ви је­зу­и­ти, по­др­жа­ва­ни од па­пе и ца­ра, при­мо­ра­ ли су не­мач­ке про­те­стант­ске кне­же­ве да осну­ју „Про­те­стант­ски са­вез“ под вођ­ством фа­лач­ког кне­за (1608). Ка­то­ли­ци, пред­во­ђе­ни ба­вар­ским

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

војводом, основали су „Католичку лигу“ (1609), чиме су створена два непријатељска верска табора. Кад су чешки протестанти, хусити, устали против немачког цара, започет је овај дуги рат. Вођен је на територији Немачке и Чешке, а у њему су учествовале Данска, Шведска и Француска. Материјално су помагале протестанте Енглеска и Холандија, а римокатолике Шпанија. Био је то први општеевропски рат.

Вартоломејска ноћ

језуити су преплавили Чешку и постали свемоћни, те је она изгубила све изгледе да стекне националну независност и остала је у саставу римокатоличке аустрије до 1918. године. Швеђани и Французи спасили су протестанте и нанели пораз аустрији код Лицена (1632). Моћна личност у овом рату, на челу аустријске војске, био је алберт фон Валенштајн, један од најбогатијих људи тог времена. Потом су се завадили Швеђани и Французи, што је представљало последњу фазу овог крвавог рата. Мир је склопљен у вестфалским градовима Минстеру и оснабрику. Никада до тада није било толико убијених војника нити цивила пострадалих од болести и глади. Вест фал ским ми ром про ши ри ле су се Шведска и Француска. Немачким кнежевима и осталим фе удалним владарима призната је независност, па је Немачка остала распарчана на око три стотине држава и више од хиљаду ритерских поседа. слобода вере призната је не само протестантима, већ и калвинистима. Рат је разорио Немачку и Чешку, а ојачао Француску, која је добила алзас, и Шведску, која је добила Померанију и градове на северу Немачке, а тиме и потпуну контролу у Балтичком мору. Француска и Шведска постале су две најјаче државе у Европи. Непознате речи

едикт – наредба, указ, закон.

Алберт фон валенштајн (1583–1634). Рођен је у богатој протестантској породици, а код језуита и на италијанским универзитетима стекао је лепо образовање. Пријатељство са језуитима учинило је да пређе у римокатоличанство. Током Тридесетогодишњег рата постао је гроф и војвода, створио моћну римокатоличку војску и предводио је против протестаната и Швеђана. Извојевао је више победа (Десау, Лех…), али је доживљавао и поразе, нпр. код Лицена. Током рата, захваљујући својој вештини и способностима, стекао је огромну моћ, велику војску, огромне поседе, уз све то још се и оженио богатом удовицом, те ни од кога није зависио. Цар Фердинанд II страховао је од његове моћи, па га је сменио, оптужио за издају и погубио. 1. ко су Исусовци? 2. Зашто се превод Библије на народне језике сматра битним? да ли Срби имају превод Библије, и да ли се тај превод користи у богослу жењу? 3. којим државама је Вестфалски мир донео највише користи и које су?

Задатак

Сазнајте више о верској подељености Немачке. Послу жите се картом из претходне лекције.

35

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

III

В

ла­дар, ди­на­сти­ја и мо­нар­хи­ја нај­че­шћи су пој­мо­ви ко­ји се ко­ри­сте при опи­су по­ве­сти ско­ро свих на­ро­да и др­жа­ва. У овом пе­ри­о­ду рет­ке су др­жа­ве ко­је ни­су уре­ђе­не на мо­нар­хи­стич­ким прин­ци­ пи­ма. Вр­ху­нац у раз­во­ју мо­нар­хи­зма, као ви­да вла­да­ви­не, пред­ста­вља­ ју, тзв. ап­со­лу­ти­стич­ке мо­нар­хи­је. Рет­ке ме­ђу њи­ма су оне зе­мље у ко­ ји­ма је уве­ден про­све­ће­ни ап­со­лу­ти­зам. Тек од Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је на­ста­је до­ба ре­пу­бли­ка, а у др­жа­ва­ма ко­је су за­др­жа­ле мо­нар­хи­стич­ки об­лик, нај­че­шће по угле­ду на Ен­гле­ску, сле­ди до­ба устав­них мо­нар­хи­ја, у ко­ји­ма је власт вла­да­ра огра­ни­че­на устав­ним нор­ма­ма и пар­ла­мен­том. По­вест европ­ских мо­нар­хи­ја, из­у­зи­ма­ју­ћи Осман­ску и Хаб­збур­шку, од Ен­гле­ске на за­па­ду, до Ру­си­је на ис­то­ку, при­ка­за­на је у овом те­мат­ском одељ­ку.

III.

1 шпанија и низоземска револуција Апсолутистичке монархије

И

де­је ху­ма­ни­зма и ре­не­сан­се, као и ре­ фор­ма­ци­ја и про­ти­вре­фор­ма­ци­ја, има­ ле су ве­ли­ки ути­цај и на по­ли­тич­ке про­ ме­не у Евро­пи. Од 16. ве­ка мо­нар­хи­је бе­ле­же успон, и по­зна­те су у исто­ри­ји као ап­со­лу­ти­ стич­ке мо­нар­хи­је. То су би­ле др­жа­ве фе­у­дал­ног ти­па, у ко­ји­ма је вла­да­ру, мо­нар­ху, при­па­да­ла сва власт, па су још на­зи­ва­не нео­гра­ни­че­не мо­ нар­хи­је (са­мо­др­жа­вље). Вла­да­ре­ва власт је све­ та, очин­ска и ап­со­лут­на, али је под­ра­зу­ме­ва­ла ра­зум­не од­лу­ке и по­што­ва­ње за­ко­на. Ства­ра­ње овог ти­па мо­нар­хи­ја пот­по­мо­гла је но­ва, еко­ ном­ски моћ­на гра­ђан­ска кла­с а. Иако је гра­ ђан­ски слој имао ве­ли­к у еко­ном­ску моћ, ни­је имао по­ли­тич­ка пра­ва, ни­ти пра­во да од­лу­чу­је. Фе­у­дал­ни ра­то­ви и са­мо­во­ља плем­ства, ко­ја је до­ве­ла до рас­цеп­ка­но­сти др­жав­не те­ри­то­ри­је, ни­је пру­жа­ла си­г ур­ност, ни­ти је­дин­ство тр­жи­ шта. За­то је др­жав­но је­дин­ство, оли­че­но у вла­ да­ру, омо­гу­ћа­ва­ло гра­ђан­ској кла­си да­љи раз­вој. Плем­ство је из­гу­би­ло по­ли­тич­к у са­мо­стал­ност, а њи­хо­ва вој­на уло­га је про­ме­ње­на упо­тре­бом ва­тре­ног оруж­ја и ства­ра­њем ста­ја­ћих вој­ски. У ери мо­нар­хи­зма би­ло је ва­жно има­ти енер­ гич­ног и спо­соб­ног вла­да­ра, ко­ји је био га­ран­ ци­ја ми­ра и на­прет­ка у др­жа­ви. Ап­со­лу­ти­стич­ки вла­да­ри из­гра­ђу­ју управ­ни апа­рат, ад­ми­ни­стра­ ци­ју, и за­во­де цен­тра­ли­стич­ки об­лик уре­ђе­ња др­жа­ве. Они осни­ва­ју вр­хов­не и ло­кал­не ор­га­ не вла­сти и ме­ђу­соб­но их по­ве­зу­ју. Као вр­хов­ни ор­ган, уз кра­ља, нај­че­шће се по­ми­ње др­жав­ни са­вет, ко­ји вре­ме­ном до­би­ја об­лик вла­де, из­вр­ шног ор­га­на вла­сти. У овом пе­ри­о­ду по­чи­ње да ра­сте моћ пар­ла­мен­та, али он је још увек био бли­жи сред­њо­ве­ков­ној ста­ле­шкој скуп­шти­ни, не­го за­ко­но­дав­ном те­лу 19. ве­ка. Двор, у ко­јем бо­ра­ви вла­дар и ко­ји се ве­зу­је за глав­ни град, по­ста­је уста­но­ва од мо­ћи и упли­ва на по­ли­ти­ ку. Вла­да­ри по­кла­ња­ју на­ро­чи­т у па­жњу вој­сци, ко­ја се ви­ше не ре­гру­т у­је са­мо из плем­ства и за по­тре­бе ра­та, већ по­ста­је стал­на ору­жа­на си­ла, и ко­ри­сти се и у дру­ге свр­хе. Да би из­др­жа­ва­ли

„Кра­љу се мо­ра слу­жи­ти жи­во­том и те­лом, до­бри­ма и имет­ком, ча­шћу и са­ве­шћу, та­ко што му се пре­пу­шта све осим спа­се­ња ду­ше. Ово по­след­ње је пре­пу­ште­но Бо­гу. Али све оста­ло мо­ра би­ти мо­је“, ре­као је пру­ски краљ Фри­дрих Вил­хелм I. За­да­так: При­се­ти­те се о ко­јим сте све др­жав­ним уре­ђе­њи­ ма до са­да го­во­ри­ли. Ко­је др­жа­ве су би­ле де­спо­ ти­је, мо­нар­хи­је или ре­пу­бли­ке у ан­тич­ком или до­бу сред­њег ве­ка?

вој­ску и ад­ми­ни­стра­ци­ју, вла­да­ри за­во­де раз­не по­ре­зе, раз­ре­зу­ју­ћи их на сво­је по­да­ни­ке. Непознате речи

ре­гру­то­ва­ти – по­пи­си­ва­ти и при­ма­ти вој­не об­ве­зни­ке за слу­же­ње вој­ске.

Ја­ке мо­нар­хи­је би­ле су би­тан пред­у­слов ства­ ра­ња моћ­них др­жа­ва, че­му се све ви­ше те­жи­ло. Вре­ме­ном, мо­нар­хи­је су из­г у­би­ле од свог сја­ ја и угле­да, мно­ге су се чак из­ви­то­пе­ри­ле, те је би­ло нео­п­ход­но да се вла­да­ре­ва нео­гра­ни­че­на „бо­жан­ска“ пра­ва огра­ни­че за­ко­ни­ма. Ти­ме се 37

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

залази у време друге половине 18. века, у доба монархија просвећеног апсолутизма. Владари просвећеног апсолутизма у Русији, аустрији, Пруској и тоскани (у њој је просвећени апсолутизам досегао врхунац), све више пажње поклањали су законодавству и поданицима. Велики ратни сукоби, у којима су учествовале многе земље, условили су да вештина преговарања стекне велики значај, те је дипломатија постала цењена грана спољне политике. Већина држава је успоставила међусобне дипломатске односе, посредством дипломатских представника: амбасадора, посланика, отправника послова и конзула. Дипломатијом су се бавили представници аристократије, образоване личности које

38

су говориле стране језике. Дипломатски језик је био француски, али га од Берлинског конгреса 1878. све више потискује енглески. Међународни односи били су и остали веома сложени, те је поред званичних дипломатских органа био веома ис такнут рад тзв. тајне дипломатије. У ово време настаје појам равнотежа сила, који је представљао читав сплет односа између великих сила, и дао основно обeлежје европској и светској повести до данашњих дана. три царства исказивала су универзалне захтеве: Шпанија, османско царство и Московска Русија. Временом, томе ће тежити још Француска, Енглеска, аустрија и Пруска, које су у исто време, стицале статус светских сила.

Европа у 17. веку

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Шпанија

К

ар­ло V Хаб­збур­шки, од­но­сно Кар­ло I, шпан­ски вла­дар, не са­мо да је до­но­сио сам све ва­жне од­лу­ке, већ је до­де­лио чла­ но­ви­ма сво­је по­ро­ди­це нај­ва­жни­је по­ло­жа­је у др­жа­ви. На­сле­дио га је на шпан­ском пре­с то­ лу син Фи­лип II (1556–1598). Ап­со­лу­ти­стич­к у власт одр­жа­вао је по­мо­ћу ин­кви­зи­ци­је. Мо­ри­ сци, ко­ји су жи­ве­ли на ју­го­и­сто­ку Шпа­ни­је и би­ ли до­бри зе­мљо­рад­ни­ци, на­сил­но су пре­ве­де­ни у хри­шћан­ство и би­ли ве­о­ма угње­та­ва­ни. По­сле не­у­спе­ле по­бу­не (1568) ра­се­ље­ни су по Ка­сти­љи. Кра­љев по­лу­брат Дон Ху­ан, вој­во­да од Аустри­је, по­ра­зио је тур­ску фло­т у код Ле­пан­та, на се­вер­ ној оба­ли Пе­ло­по­не­за. Го­ди­не 1580. из­вр­ше­но је ује­ди­ње­ње Пор­т у­га­ли­је са Шпа­ни­јом, чи­ме је им­пе­ри­ја знат­но уве­ћа­на. Фи­лип II је ушао и у рат са Ен­гле­ском, за­то што је тај­но по­ма­га­ла про­те­стан­те, а као по­вод на­вео је по­г у­бље­ње Ма­ри­је Стју­арт, шкот­ске кра­љи­це. Фи­лип је при­пре­мао ве­ли­к у фло­т у у лу­ци Ка­диз за ин­ва­зи­ју на Ен­гле­ску. Кра­јем ју­ла 1588. го­ди­не по­кре­нуо је „Ве­ли­ку ар­ма­ду“, ко­ја је до­жи­ве­ла по­раз у Ла Ман­шу. По­том је до­шло до еко­ном­ског за­о­ста­ја­ња, чи­ме је Шпа­ни­ја то­ком 17. ве­ка пре­тво­ре­на у дру­го­ра­зред­ну др­жа­ву, са бе­зна­чај­ним вла­да­ри­ма. Ре­ал­ну сли­к у шпан­ског дру­штва дао је Сер­ван­тес у Дон Ки­хо­ту. Шпа­ни­ ја је мо­ра­ла да при­зна Пор­ту­га­ли­ји не­за­ви­сност (1668) за вла­да­ви­не по­след­њег Хаб­збур­га, Кар­ ло­са II. Хаб­збур­ге су сме­ни­ли фран­цу­ски Бур­ бо­ни, по­што је на пре­сто до­шао Фи­лип V, унук Лу­ја XIV. У Ра­т у за шпан­ско на­сле­ђе, ми­ром у Утрех­т у (1713), Шпа­ни­ја је из­г у­би­ла све по­се­де у Ита­ли­ји и шпан­ску Ни­зо­зем­ску (Бел­ги­ју), ко­ји су при­па­ли Хаб­збур­зи­ма, и Ги­брал­тар, ко­ји су осво­ји­ли Ен­гле­зи. Шпа­ни­ја је од та­да би­ла ма­ ња др­жа­ва, али бо­ље уре­ђе­на. Кар­лос III цен­ тра­ли­зо­вао је др­жа­ву, па су Ара­гон, Ка­та­ло­ни­ја и Ва­лен­си­ја из­г у­би­ле сво­ја са­мо­у­прав­на пра­ва. Фор­ми­ра­ни су кор­тес, као пред­став­нич­ко те­ло це­ле кра­ље­ви­не, и вла­да.

Непознате речи

Морисци – Мавари.

Карлос III

Ре­во­лу­ци­ја у Ни­зо­зем­ској

П

о­ред му­сли­ма­на, краљ Фи­лип II је не­ вер­ни­ци­ма сма­трао и про­те­стан­те. Ни­ зо­зем­ска, ко­ја је би­ла ур­ба­ни­зо­ва­на и жи­ве­ла од тр­го­ви­не, пру­жа­ла је уто­чи­ште мно­ гим про­те­стан­ти­ма и би­ла је вер­ски то­ле­рант­ на сре­ди­на, а чи­ни­ле су је да­на­шња Хо­лан­ди­ја, Бел­ги­ја, Лук­сем­бург и део се­вер­не Фран­цу­ске. На се­ве­ру зе­мље го­во­ри­ло се не­мач­ким, а на ју­гу фран­цу­ским је­зи­ком. Ве­ра је би­ла кал­ви­ни­стич­ ка, али би­ло је и ка­то­лич­ких на­се­о­би­на, на­ро­чи­ то на ју­г у. Фи­лип је сво­јом агре­сив­ном вер­ском по­ли­ти­ком иза­звао сна­жну опо­зи­ци­ју. Еко­ном­ски на­пре­дак омо­г у­ћио је по­ја­ву бо­ га­те и ути­цај­не гра­ђан­ске кла­се, ко­ја ће из­ве­ сти пр­ву гра­ђан­ску ре­во­лу­ци­ју у по­ве­сти. Ви­ љем Оран­ски пред­во­дио је две по­бу­не про­тив Шпа­на­ца (1566, 1572), ко­је су за­вр­ше­не Ган­ским 39

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

споразумом (1576). Револуција је запала у кризу када је јужно, валонско католичко становништво проценило да им је калвинизам већи непријатељ од Шпанаца, па су створили араску унију (1579) и остали поданици Шпаније. седам провинција северне Низоземске, које је предводила највећа и најбогатија – Холандија, настављају борбу и исте године оснивају Утрехтску унију. ове провинције проглашавају уједињење и независност и настављају борбу за слободу. Нова држава названа је Уједињене провинције, али је убрзо добила име Холандија, а међународно признање је стекла Вестфалским миром 1648. године. Била је то прва грађанска република у Европи. Холандија се истовремено ослободила шпанске власти и феудализма, и брзо постала узорна капиталистичка држава. Виљем орански је потврђен у звање штатхолдера са правом наследства. У Хагу је заседала скупштина државних сталежа, највиши државни орган.

Виљем Орански

Последица ових догађаја јесте подела земље на Холандију и, касније насталу, Белгију. створене су две нације: северна – холандска, калвинистичка и републиканска, и јужна – белгијска, католичка и монархистичка. Амстердам

1. Наведите апсолу тистичке монархије, као и монархије просвећеног апсолу тизма. 2. када се појављује прва грађанска република у Европи?

40

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

2 ЕНГЛЕСКА И ФРАНЦУСКА Ап­со­лу­ти­стич­ке мо­нар­хи­је, по­том мо­нар­хи­је про­све­ће­ног ап­со­лу­ти­зма, би­ле су моћ­не др­жа­ве, а јед­на од њих би­ла је Шпа­ни­ја. Ди­пло­ма­ти­ја је по­ста­ла ва­жна гра­на спољ­не по­ли­ти­ке свих ве­ли­ких си­ла. У де­лу огром­не шпан­ске мо­нар­хи­је из­би­ла је пр­ва гра­ђан­ска ре­во­лу­ци­ја – Ни­зо­ зем­ска.

Ен­гле­ска

Е

н­гле­ском је у 16. ве­к у вла­да­ла ди­на­с ти­ ја Тју­до­р а (1485–1603). У том пе­ри­о­ду Ен­гле­ска, иако из­му­че­на Сто­го­ди­шњим ра­том и Ра­том ру­жа, ус­пе­ла је да, од дру­го­ра­ зред­не, по­ста­не во­де­ћа европ­ска др­жа­ва и ве­ ли­ка по­мор­ска и ко­ло­ни­јал­на си­ла. За­хва­љу­ју­ћи вер­ски то­ле­рант­ном вла­дар­ском ап­со­лу­ти­зму, у Ен­гле­ску су по­че­ли да при­сти­ж у про­те­стан­ти про­те­ри­ва­ни из Фран­цу­ске, Не­мач­ке и Шпа­ни­је. Они су до­но­си­ли но­вац, зна­ње и уна­пре­ди­ли су ма­ну­фак­т ур­ну про­из­вод­њу, па је за крат­ко вре­ ме Ен­гле­ска по­ста­ла нај­ве­ћи про­из­во­ђач си­ро­ве ву­не, а за­тим и го­то­вих тка­ни­на. Евро­па је у 16. ве­к у би­ла по­го­ђе­на вер­ским ра­то­ви­ма и су­ко­ би­ма, ко­ји су ути­ца­ли на сма­ње­ње и пре­ста­нак про­из­вод­ње. Те не­да­ће ми­мо­и­шле су Ен­гле­ску, и она је ис­ко­ри­сти­ла сво­ју изо­ло­ва­ност да су­стиг­не и пре­стиг­не раз­ви­је­не европ­ске др­жа­ве. Си­ стем „огра­ђи­ва­ња“ оп­штин­ске зе­мље пре­тво­рио је мно­го­број­но се­о­ско ста­нов­ни­штво у бес­к ућ­ ни­ке, ко­ји су у по­тра­зи за по­слом на­се­ља­ва­ли ма­ло­број­не гра­до­ве и по­ста­ја­ли јеф­ти­на рад­на сна­га за ма­ну­фак­т ур­не ра­ди­о­ни­це. Тју­до­ри су се осла­ња­ли на но­во плем­с тво и бо­га­то гра­ђан­с тво, ко­ји­ма је од­го­ва­рао вла­ дар­ски ап­со­лу­ти­зам. По­сле по­бе­де над ста­рим плем­ством, кра­љу је као про­тив­ник оста­ла са­мо још ка­то­лич­ка цр­ква, ко­ја је у Ен­гле­ској има­ла огром­не по­се­де и ве­ли­ко бо­гат­ство. Хен­ри VI­II (1509–1547) је у по­чет­к у сво­је вла­да­ви­не био одан цр­кви, те је до­био од па­пе ти­т у­лу „бра­ни­ о­ца ве­р е“. Раз­во­дом бра­ка од шпан­ске прин­ це­зе Ка­та­ри­не, за­о­штрио је од­но­се и рас­ки­нуо са Ри­мо­ка­то­лич­ком цр­квом (1534). Од та­да је краљ по­гла­вар ен­гле­ске цр­кве. Дог­ме и цр­кве­но бо­го­слу­же­ње су оста­ли и да­ље ри­мо­ка­то­лич­ки,

Хенри VIII

али је уме­сто ла­тин­ског уве­ден ен­гле­ски је­зик. Ма­на­с ти­ри су за­тва­р а­ни, а њи­хо­в а имо­ви­на кон­фи­ско­ва­на, што је кра­љу омо­г у­ћи­ло да по­ пу­ни ри­зни­цу и на­гра­ди вер­но плем­ство. Та­ко је на­ста­ла Ан­гли­кан­ска цр­ква. У Ен­гле­ској је и да­ље по­сто­јао ве­ли­ки број ка­то­ли­ка, на­ро­чи­то ме­ђу ста­рим плем­ством, ко­ је је са оду­ше­вље­њем до­че­ка­ло на пре­сто­лу Ма­ ри­ју Тју­дор, ћер­к у Хен­ри­ја VI­II и Ка­та­ри­не. За пет го­ди­на сво­је вла­да­ви­не оста­ла је упам­ће­на као Кр­ва­ва Ме­ри, због про­го­на про­те­ста­на­та и по­врат­ка ри­мо­ка­то­ли­чан­ству. До­ба Ели­з а­бе­ти­не вла­да­ви­не (1558–1603) је до­ба успо­на при­вре­де, по­ра­ста тр­го­ви­не, из­ град­ње фло­те, по­чет­ка ко­ло­ни­за­ци­је Се­вер­не Аме­ри­ке и кул­т ур­ног про­цва­та. Ра­ди­ла је на ује­ди­ње­њу са Шкот­ском и Ир­ском. Иако су се ри­мо­ка­то­лич­ки Ир­ци по­бу­ни­ли уз по­моћ Шпа­ ни­је, Ен­гле­зи су угу­ши­ли уста­нак, за­пле­ни­ли им по­се­де и на­се­ли­ли их ен­гле­ским до­се­ље­ни­ци­ма (1579–1601). Ели­за­бе­та је по­ма­га­ла на­пре­дак ин­ду­стри­је, тр­го­ви­не и по­мор­ства. Лон­дон­ски 41

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

фРАНцУсКА

с

едамнаести век је столеће Француске, будући да је ратовима и дипломатском вештином успоставила доминацију у Западној Европи. осим неколико успешних владара, посебно су се истакли и двојица политичара – Ришеље и Мазарен. Анри IV (1589–1610) је стабилизовао династију добијањем мушког наследника, којег нису имала тројица претходних владара. Наследио га је малолетни син Луј XIII, уместо кога је владало регентство мајке Марије Медичи. Због сукоба који је избио у скупштини сталежа (1614) између грађанства и племства, она је распуштена и није се састајала 175 година, до избијања Француске грађанске револуције. Француска се стабилизовала и проширила на про сторе северно а меричког континента, на провинцију Квебек.

Eлизабета I

трговци и банкари су основали своју берзу, успели да се осло боде посредништва низоземских трговаца и Ханзе. Најзначајније трговачко удружење била је Источно-индијска компанија, која је добила монопол над трговином у целом подручју источно од Рта Добре наде, до Магелановог мореуза. смели поморци су, уз помоћ владе, водили гусарски рат против Шпаније, уништавали бродове и отимали насеобине, попут Френсиса Дрејка. тежиште своје политике Енглеска је са Европе, где је изгубила и последњу средњовековну територију Кале, пренела на колоније у северној америци и Индији.

Непознате речи

берза – установа у којој се обавља процена, куповина и продаја вредносних хартија и деоница. регенство – намесништво.

42

Арман Жан де Плеси, познатији као кардинал Рише­ ље (1585–1642), краљев је први министар од 1624. до 1642. године. Био је вешт и препреден политичар, веома реалан, а успехе је постизао селек тивним осветама и егзекуцијама. Осмислио је и водио више ратова – против Шпаније, немачких држава, Аустрије. Истакао се угушењем побуне хугенота на југу Француске, освојивши Ла Рошел, као и издавањем алеског едик та милости (1629). Њиме су хугеноти изгубили политичке привилегије, градове и луке, али су задржали верске слободе и коначно се утопили у француску заједницу. Француска више није западала у велике верске кризе, али је у другој половини 18. века протерала језуите. Ришеље је скршио и моћ крупног племства, привезавши га за краља. Побољшао је финансије и успешно угушио све завере. Ришеље је био велики поборник безусловне покорности грађана владару, и сматра се творцем јаке апсолутистичке државе.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Жил Мазарен (1602–1661). Пореклом Италијан, папин дипломата, кардинал и први министар Француске (1643–1661), у време малолетства Луја XIV. Његова политичка моћ потицала је отуда што је био љубавник краљице Ане. Суверено је управљао уместо малолетног краља, којег је обучавао у политици. Сурово је угушио фронду. Одликовао се дипломатском способношћу, у животу скроман и љубазан, али вешт у стицању богатства.

смрћу Ришељеа, затим и краља, на власт дола зи краљица ана као намесник малолетном Лују XIV (1643–1715). Дужност првог министра обављао је Жил Мазарен. Крупни феудалци покушали су да ограниче краљевску апсолутистичку власт. Њима се придружила и париска буржоазија, па се Француска нашла у грађанском рату (1648–1653), познатом под именом фронда. Побуна, иако дуготрајна, није била успешна, па је племство коначно прихватило апсолутистичку монархију, која ће наредних година достићи врхунац. Ришеље и Ма зарен припремили су основе за правог апсолу тистичког монарха какав је био Луј XIV, најуспешнији владар Француске. Крунисан је у Ремсу (1654), а венчао се са Маријом-терезом, ћерком шпанског краља Филипа IV. Дофен Француске рођен је две године касније. На церемонији приређеној у ту част, Луј XIV се обукао као римски император. Када је умро Мазарен (1661) изјавио је да ће бити сам свој први министар. Краљ је дневно проводио за радним столом просечно око седам часова. Био је солидно образован, а велику пажњу посвећивао је сопственом изгледу. Да би представио свој краљевски сјај, подигао је велелепни парк у Версају. Ласкавци су га назвали „Краљ сунце“, а приписује му се да је изрекао мисао, којом се често сликовито представљао модел апсолутистичке монархије: „Држава – то сам ја“!

Луј XIV

једина личност која се, поред њега, посебно истакла је Колбер, министар финансија. он је творац економске политике познате под именом меркантилизам, која се заснива на интензивирању трговине и захтева да се роба из Француске што више извози у стране земље, а да се што више смањи увоз робе из истих тих држава. тим начином стицале су се велике количине новца у француску државну благајну. Француска је у овом периоду успела да прошири своје колонијалне територије. Непознате речи

фронда – праћка. дофен – престолонаследник.

43

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Лују XIV пошло је за руком да створи највећу стајаћу војску у Европи. Потом се упустио у многе ратове: са Шпанијом, са Холандијом, а водио је рат за Фалачку и Рат за шпанско наслеђе (1701–1713). У прва три рата успео је да мало прошири државну територију дуж границе. Последњи рат Француска је водила против „Велике алијансе“ – Енглеска, Холандија, аустрија, Пруска. До 1704. године она је имала успеха, а затим је трпела поразе. Утрехтским миром (1713) Француска је задржала алзас и Франш-Конте, а изгубила, у корист Енглеске, северноамеричке колоније – Њу Фаундленд, залив Хадсон и акадију, и признала Хановерску династију. аустрија је одузела од Шпаније Шпанску Низоземску, Милано, Напуљ и сицилију, а Енглеска Гибралтар. Лујева владавина није сјајно завршена, а на њу је пала мрља и због повлачења Нантског едикта, забране протестантизма и одласка хугенота из Француске. При крају његове владавине, теолог Фенелон га је упозоравао да је изгубио поверење грађана, који су пуни „горчине и

очаја“, будући да се посветио само стицању моћи и славе. Изрека Луја XV – „После нас потоп“, најречитије одсликава ово време. англо-француска борба за колонијално царство развила се у 18. веку. Четрдесетих година Француска је успешно ратовала у Европи, али није бележила успехе и у борбама са Енглезима. Равнотежа снага помериће се, и поред подршке Шпаније Француској, у корист Енглеске, у бесмисленом седмогодишњем рату (1756–1763), завршеним миром у Паризу. Губици Француске били су велики: расточила је своје колонијално царство – морала је да преда Канаду и територије источно од Мисисипија, Гренаду, тобаго, и да се повуче из Индије. Француска колонијална империја свела се на неколико острва: Гвадалупу, Мартиник, сан Доминго, Маурицијус и сејшеле. она више није била у стању да се такмичи око колонија са Енглеском. Међутим, Француска је и даље била на копну надмоћнија од Енглеске, јер је имала бројније становништво и јачу војску. Версај

1. како је настала англиканска црква? 2. Шта је Француска изгубила миром у Паризу?

44

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

3 ПРУСКА, ШВЕДСКА, ПОЉСКА Фран­цу­ска до­жи­вља­ва вр­ху­нац под Лу­јем XIV, а Ен­гле­ска све ви­ше на­пре­ду­је као ко­ло­ни­јал­на си­ла, са ја­ком при­вре­дом, обе као ап­со­лу­ти­стич­ке мо­нар­хи­је. Мер­кан­ти­ли­зам је обе­ле­жио еко­ но­ми­ју овог до­ба у обе зе­мље.

Пру­ска

Н

ај­зна­чај­ни­је не­мач­ке из­бор­не др­жа­ве (кра­ље­ви­не, кне­же­ви­не, вој­вод­с тва и мар­кгро­фо­ви­је) би­ле су Ба­вар­ска, Сак­ со­ни­ја, Бран­ден­бург и Пру­ска. Вој­на ор­га­ни­за­ ци­ја и ди­сци­пли­на Бран­ден­бур­га и Пру­ске, омо­ гу­ћи­ли су њи­хов успон по­сле Вест­фал­ског ми­ра. Бран­ден­бург и Пру­ска су на­ста­ли по­ко­ра­ва­њем сло­вен­ских и ли­тав­ских пле­ме­на. Оне су би­ле и оста­ле до­бре вој­нич­ке др­жа­ве, ко­лев­ка пру­ског и по­том, не­мач­ког ми­ли­та­ри­зма. Ди­на­с ти­ја Хо­ен­цо­лерн до­шла је на пре­с то мар­кгро­ф о­ви­је Бран­ден­б ург по­чет­ком 15, а вој­вод­с тва Ис­точ­не Пру­ске по­чет­ком 17. ве­ ка. Пр­ви зна­чај­ни­ји вла­дар ове ди­на­сти­је био је Фри­дрих Вил­хелм, ве­ли­ки из­бор­ник. У вре­ме ње­го­вог на­след­ни­ка, Фри­дри­ха I Пру­ског, до­ шло је до ује­ди­ње­ња ове две др­жа­ве пер­со­нал­ ном уни­јом, и та­ко је на­ста­ла је­дин­стве­на пру­ска др­жа­ва. Ста­т ус кра­ље­ви­не сте­кла је 1701. го­ди­ не, уз са­гла­сност ца­ра Све­тог рим­ског цар­ства, а ве­ли­ке си­ле при­зна­ле су је Утрехтским ми­ром. Краљ Фри­дрих Вил­хелм I (1713–1740) уре­ дио је др­жав­ну упра­ву, удво­стру­чио вој­ску (вој­ ни рок тра­јао је 25 го­ди­на, не­кад и ви­ше), по­ве­ ћао по­ре­зе и за­вео штед­њу. Осно­вао је и чу­ве­ну офи­цир­ску шко­лу у Бер­ли­ну, ко­ју су по­ха­ђа­ли са­мо ода­бра­ни си­но­ви јун­ке­ра. Они су чи­ни­ ли го­то­во ком­пле­тан офи­цир­ски ка­дар, све до Пр­вог свет­ског ра­та. Пру­ски краљ је ис­ко­ре­нио бес­по­сле­ност, за­вео су­ро­ву ди­сци­пли­ну, па је за вла­да­ви­не твор­ца пру­ског ми­ли­та­ри­зма вла­да­ло пра­ви­ло: „Слу­ша­ти, а не ми­сли­ти!“ По­ме­ра­ни­ју је при­са­је­ди­нио 1719. го­ди­не. Већ за ње­го­ве вла­да­ви­не, а по­себ­но за вла­ да­ви­не ње­го­вог на­след­ни­ка Фри­дри­ха II (1740– 1786) Пру­ска је по­с та­ла ве­ли­ка си­ла. У вре­ме

Фридрих II

Ра­та за аустриј­ско на­сле­ђе пру­ска вој­ска је за­ у­зе­ла Шле­зи­ју. Ти­ме је за­по­че­та бор­ба за во­де­ ћу уло­г у у Не­мач­кој, из­ме­ђу ње и Аустри­је. За Шле­зи­ју су во­ђе­на три ра­та, и оста­ла је трај­но у са­ста­ву Пру­ске, за­вр­шет­ком Сед­мо­го­ди­шњег ра­та (1756–1763). Рат је био кр­вав и оби­ло­вао је мно­гим бит­ка­ма. Непознате речи

ми­ли­та­ри­зам – др­жав­на по­ли­ти­ка ко­ја се осла­ња на вој­ ску и ње­не ин­те­ре­се. јун­ке­ри – пру­ско ни­же плем­ство.

45

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

Фри­дрих II је скр­шио от­пор јун­ке­ра и од сво­ јих по­да­ни­ка тра­жио сле­пу по­слу­шност. Пру­ски ми­ли­та­ри­зам осна­жен је кул­том др­жа­ве, ис­ка­ зи­ва­ним по­зна­том из­ре­ком да је краљ њен пр­ви слу­га. Пру­ска је би­ла то­ле­рант­на про­те­стант­ска др­жа­ва, на­ро­чи­то од до­ла­ска из­гна­них фран­цу­ ских ху­ге­но­та. Аустриј­ско-пру­ска не­тр­пе­љи­вост и ме­ђу­соб­ ни ра­то­ви, као и успон Ру­си­је, обе­ле­жи­ли су 18. век. Пру­ска је уче­ство­ва­ла у де­о­ба­ма Пољ­ске, и тим пу­тем про­ши­ри­ла сво­ју те­ри­то­ри­ју.

Шведска

З

а пре­власт на Бал­ти­ку бо­ри­ло се не­ко­ли­ко др­жа­ва – Дан­ска, Швед­ска, Пољ­ска и Ен­ гле­ска као нај­ве­ћа по­мор­ска си­ла, да би им се у 18. ве­к у при­дру­жи­ла и Ру­си­ја. Дан­ска је би­ ла из­бор­на мо­нар­хи­ја са ди­на­сти­јом Ол­ден­бург и ни­је ус­пе­ла да по­ста­не ве­ли­ка си­ла, као што је то по­шло за ру­ком Швед­ској. Дан­ска и Швед­ска

во­ди­ле су не­ко­ли­ко ра­то­ва у 17. ве­к у, из ко­јих је Швед­ска иза­шла као по­бед­ник, с пра­вом при­ сту­па на Се­вер­но мо­ре. Пре­ра­да гво­жђа и ба­кра, кон­тро­ла про­ла­за Сунд и уби­ра­ње луч­ких так­са, омо­г у­ћи­ли су Швед­ској да се со­лид­но на­ор ­ у­жа и во­ди успе­шно не­ко­ли­ко тзв. се­вер­них ра­то­ва са Дан­ском, Ру­си­јом и Пољ­ском. За вла­да­ви­не Гу­ста­ва Адол­фа (1611–1632) она по­ста­је европ­ ска си­ла. Швед­ска ши­ри сво­је те­ри­то­ри­је на ју­гу, Три­де­се­то­го­ди­шњи рат до­но­си јој По­ме­ра­ни­ ју. Кар­ло X (1654–1660) на­но­си по­раз По­ља­ци­ ма код Вар­ша­ве. Вла­дар по­с те­пе­но кр­ши моћ круп­них фе­у­да­ла­ца и Рик­сда­га, чи­ме се сте­кла мо­г ућ­ност да се­ља­ци от­к у­пом по­ста­ну сло­бод­ ни. Ап­со­лу­ти­стич­ки об­лик вла­да­ви­не уста­љен је 1693. го­ди­не кра­ље­вим до­но­ше­њем Про­гла­са о су­ве­ре­но­сти, ко­јим је вла­дар осло­бо­ђен од­го­ вор­но­сти за сво­је по­ступ­ке. Швед­ска, као европ­ска ве­ли­ка си­ла, бе­ле­жи вр­ху­нац за вла­да­ви­не кра­ља Кар­ла XII (1697– 1718). Она во­ди Се­вер­ни рат про­тив Ру­си­је, Пољ­ске и Дан­ске (1700–1721). У ра­т у са Пољ­ ском има­ла је ви­ше успе­ха не­го са Ру­си­јом. Ми­ ром у Ни­шта­ду (1721) Швед­ска је из­г у­би­ла Ли­ во­ни­ју, Есто­ни­ју, Ка­ре­ли­ју, али је за­др­жа­ла део Фин­ске. Кра­јем ве­ка Швед­ска је ко­нач­но скло­ пи­ла ду­го­трај­ни мир са Ру­си­јом и спа­ла у ранг дру­го­ра­зред­не европ­ске си­ле.

Пољ­ска

П Карло XII Непознате речи

Рик­сдаг – скуп­шти­на ста­ле­жа.

46

ољ­ска је по­с та­ла из­б ор­на мо­нар­хи­ја по­сле из­у­ми­ра­ња ди­на­с ти­је Ја­ге­ло­ви­ ћа 1572. го­ди­не. На пре­сто су до­ла­зи­ли вла­да­ри из дру­гих ди­на­сти­ја, и би­ли су из­бор­ ни а не на­след­ни. Пољ­ски из­бор­ни вла­да­ри ни­ су би­ли моћ­ни као за­пад­ни на­след­ни вла­да­ри. Сејм, ко­ји су чи­ни­ли круп­но плем­ство и шљах­ та, имао је до­ми­на­ци­ју над вла­да­ром. Пољ­ска је ри­мо­ка­то­лич­ка зе­мља, у ко­јој је ја­чао уни­јат­ски по­крет и спро­во­ђе­на дис­кри­ми­на­ци­ја про­те­ста­ на­та. У ди­пло­ма­ти­ји је ду­го вла­да­ло уве­ре­ње да је Пољ­ска „праг пре­ко ко­јег Ру­си­ја сту­па у Евро­пу“. У по­чет­ку Ру­си су тр­пе­ли по­ра­зе од По­ља­ка, ко­ ји су чак ушли у Мо­скву (1610). Ме­ђу­тим, кра­јем ве­ка Пољ­ска је из­гу­би­ла пе­ти­ну сво­јих ис­точ­них

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

тадеуш кошћушко (1746–1817). Пољски и литвански револуционар и јунак. Рођен у племићкој породици, после нередовног школовања завршио Универзитет за војне и државне чиновнике. Емигрирао је у Пруску, па у САД. Истакао се као инжењеријски официр у Рату за америчку независност и стекао чин бригадног генерала. Вратио се у Пољску и ступио у војну службу, али је поново емигрирао (1792). Друга подела Пољске подстакла га је да подигне устанак, ослободи Варшаву и прогласи укидање кметства. Руси и Пруси угушили су устанак, Кошћушко је рањен, заробљен и одведен у Петроград. Пуштен је на слободу две године касније, и остатак живота провео је у САД, Француској и Швајцарској.

територија, које су припојене Русији. Несрећна околност за Пољску састојала се у томе што је била окружена ратоборним непријатељима и са њима непрекидно водила ратове. Највише проблема имала је са Шведском, која је 1655. године заузела Варшаву. Пољска је ратовала и са турском. јан собјески (1674–1696) нанео им је пораз код Хоћима, помогао аустрији у одбрани Беча и увео Пољску у свету лигу (1684). Карловачким миром (1699) Пољска је добила Подолију и западну Украјину. Крајем 17. века она је још била моћна држава. судбина пољске државе најбољи је пример бројних предности које наследна монархија има у односу на изборну монархију. сејм је ограничавао владарева права посебним уговором, названим „Пакта конвента“. сваки племић могао је спречити сејм у доношењу корисних одлука користећи право вета. свако војводство имало је право да одбаци одлуке краља и сејма, чиме је уништена централна власт и Пољска више није била у могућности да брани своју државну

самосталност. она је донекле успевала у одбрани своје државности у Рату за пољско наслеђе (1733–1735). Нешто касније, руска царица Катарина II поставила је свог љубавника станислава Поњатовског за краља Пољске. Потоњи краљеви су били марионете великих сила и право је чудо како је Пољска опстајала као независна држава. Уследили су најнесрећнији тренуци у њеној историји, губљење државности трима поделама (1772, 1793, 1795) извршених између трију суседних сила – Русије, Пруске и аустрије. ове поделе Пољске довеле су до тога да Русија и Пруска постану суседи. Устанак тадеуша Кошћушког (1794) против Русије био је неуспешан, па су Пољаци остали без државе до 1918. године. Непознате речи

Сејм – Сабор, сталешка скупштина. шљахта – пољско ниже племство.

1. који је пруски владар присајединио Померанију и које године? 2. када је Шведска постала велика сила? 3. Наведите период непостојања пољске државе? Шта је томе био узрок?

47

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

4 русија Шведска је у 17. и 18. веку напредовала и за краља Карла XII била на врхунцу своје моћи. Пољска је као изборна монархија дуго била у кризи, док је у трима поделама нису покориле Русија, Пру­ ска и Аустрија. Милитаристички уређена Пруска забележила је велики успон у 18. веку.

ШИРење МОсКОвсКе РУсИје

М

осковска кнежевина ослободила се татара 1480. године, за владавине Ивана III Васиљевича (1462–1505). он је, потом, ујединио независне руске територије, тзв. удеоне кнежевине: Новгород, твер, Ростов, јарослав и друге, и постао владар националне државе, чије основе је поставио још Димитрије Донски. Заустављањем продора турака, Русија је постала моћно царство, бранилац православља. Радио је и на уређењу државе уводећи јединствен правни и административни систем, као и сваки поборник апсолутног начела власти. Као велики кнез Москве постао је самодржац, али је овој титули придодао, при крају владавине, још три речи – „и све Русије“. овог начела владавине, царско самодржавље, држали су се сви потоњи руски владари и по томе је она била монархија западног типа, са некада јаче, а некада слабије израженим апсолутистичким видом управљања. Московска Русија постала је наследница византијске традиције, јер је црква признала цару врховну власт, што је знатно ојачало владарева права. отуда потиче идеја о Московској Русији као универзалној држави. Према књигама пророка – два су Рима пала, трећи, Москва, постоји, а четвртог неће бити. У снажењу руске државе важну улогу имала је и руска аутокефална црква (од 1448), посебно у области остварења националног идентитета. Пошто је преброђена династијска криза, а на престо дошао Иван IV Грозни (1533–1584), слава и моћ Русије нагло су уздигнути. Његова мајка јелена, српског је порекла. Царску титулу узео је 1547. године, када је свечано миропомазан и крунисан. Затим је основао стајаћу 48

Иван Грозни

војску и личну гарду, и посветио се централизовању државне управе. Реформу је наставио стварањем Изабраног већа и Крунског савета, и Управе за спољне послове, остављајући благу самоуправу локалним војводама. Уредивши државну управу, није му било тешко да заузме Казан и астрахан, али су га Шведска и Пољска спречиле да избије на Балтик. Процес модернизације државе и руског феудалног друштва трајао је дуго, а он га је започео. Руско друштво делило се на две групе: властелу и тежаке. Властелу су чинили кнежевићи, бојари (крупно) и дворјани (ситно племство). Иван IV био је даровит владар, али, у позним годинама, необуздано плаховит. Убиство сина Ивана донело му је епитет – „Грозни“. Наследио га је син Фјодор, човек благе нарави, али слаб владар. За царевог првог саветника изборио се Борис Годунов, који је 1589. године основао патријаршију, остваривши тиме вековни сан Руске цркве. смрћу Фјодора (1598) угасила се лоза Даниловича из династије Рјуриковича, те се држава нашла у расулу, захваћена грађанским ратом, сељачким немирима и бунама (смутное время, 1605–1613). Непознате речи

самодржац – государь , владар.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Ро­ма­но­ви

П

о­што су ис­ти­сли По­ља­ке, са­с тао се у Мо­скви Зем­ски са­б ор 1613. го­ди­не. Уче­сни­ци Са­бо­ра су би­ли пред­став­ни­ци свих дру­штве­них ста­ле­жа, и они су иза­бра­ли за ца­ра Ру­си­је Ми­ха­и­ла Фјо­до­ро­ви­ча Ро­ма­но­ва (1613–1645). Са њим по­чи­ње тро­ве­ков­на вла­да­ ви­на ди­на­сти­је Ро­ма­нов (до 1917).

То­ком 17. ве­ка из­би­ли су на Па­ци­фик, и код Аму­ра до­шли у до­дир са Ки­не­зи­ма. У Укра­ји­ни („Ма­ла Ру­си­ја“) по­диг­нут је ко­зач­ки уста­нак под вођ­ством Бог­да­на Хмељ­ниц­ког, у ко­ји се упле­ла и Ру­си­ја. Рат је окон­чан при­па­ја­њем укра­јин­ских те­ри­то­ри­ја на де­сној оба­ли Дње­пра (1667). Ко­ ли­ко се Ру­си­ја ши­ри­ла пре­ма за­па­ду, то­ли­ко су за­пад­ни ути­ца­ји, по­сред­ством Укра­ји­не и Бе­ло­ ру­си­је, про­ди­ра­ли у Ру­си­ју: по­зо­ри­ште, ба­рок, ико­но­пи­са­ње и сл.

Пе­тар Ве­ли­ки

Н

ај­ви­ше успе­ха Ру­си­ја је по­сти­гла за вла­ да­ви­не свог нај­ве­ћег вла­да­ра Пе­тра I (1682–1725), ка­да је по­не­ла све атри­бу­ те ап­со­лу­ти­стич­ке мо­нар­хи­је за­пад­ног ти­па и, за­јед­но са Пру­ском, сте­кла ста­т ус ве­ли­ке си­ле. Пе­тар је по­с тао цар у де­се­тој го­ди­ни, за­јед­но са сво­јим ма­ло­ум­ним бра­том Ива­ном. Уме­сто њих, вла­да­ла је њи­хо­ва по­лу­се­стра Со­фи­ја, ко­ју је Пе­тар зба­цио 1689. го­ди­не. Као млад вла­дар

Михаил Фјодорович Романов

Ца­ру Ми­ха­и­лу пру­жао је по­др­шку у упра­вља­ њу Ру­си­јом отац, ми­тро­по­лит Фи­ла­рет. Он је окон­чао ра­то­ва­ње са По­ља­ци­ма и за­у­зео тур­ско утвр­ђе­ње Азов на До­ну (1637). Цар је из­вр­шио по­пис ста­нов­ни­штва и ре­фор­ми­сао др­жав­ну упра­ву, чи­ме су се ба­ви­ли ско­ро сви ру­ски вла­ да­ри, али не увек успе­шно. Зем­ски са­бор био је ста­ле­шка скуп­шти­на плем­ства, све­штен­ства и тр­го­ва­ца, а при­ка­зи јед­на вр­ста ми­ни­стар­ста­ва, чи­ме се, у др­жав­ној упра­ви, Ру­си­ја ве­о­ма при­ бли­жи­ла уре­ђе­њу за­пад­них др­жа­ва. Ру­си­ја је бр­зо уве­ћа­ва­ла те­ри­то­ри­ју, али у од­но­су на за­пад­не др­жа­ве, она је још увек би­ла за­о­ста­ла зе­мља. Да би по­ста­ла ве­ли­ка си­ла, би­ ло јој је нео­п­ход­но да иза­ђе на Бал­тич­ко и Цр­но мо­ре, по­што је има­ла са­мо јед­ну лу­к у на се­ве­ру – Ар­хан­гелск. Раз­до­бље нај­ве­ћег ру­ског ши­ре­ња је пе­ри­од из­ме­ђу 1689. и 1855. го­ди­не. Ра­то­ви­ма и осва­ја­њи­ма по­че­ла је да ши­ри сво­је гра­ни­це пре­ма Си­би­ру, осво­јив­ши Урал, бо­гат ру­да­ма.

Петар I Велики

49

III.

ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ

обишао је западну Европу: Пруску, Холандију, Енглеску и хабзбуршке земље, и упознао се са њиховим друштвеним, техничким и, посебно, војним тековинама, не либећи се да ради обичне послове у познатим бродоградилиштима. Потом је, по угледу на Холандију и Енглеску, довео у Русију мајсторе свих струка, извршио реформе и земљу припремио за ратне подухвате. Велик број младих Руса упутио је у западне земље да уче језике, бродоградњу, грађевинарство и медицину. Цар Петар провео је већи део своје владавине у ратовима са својим главним непријатељима: Пољском, Шведском и турском. У рату са турском (1710–1711) доживео је пораз на реци Пруту, али је успео да задржи све раније територије, осим азова. Петар I је успешно ратовао против Персије и Шведске. Шведски краљ Карло XII бележио је у почетку успехе, посебно победом код Нарве, али је 1709. године, у Украјини, код Полтаве, доживео страховит пораз. Миром у Ништаду (1721) Русија је задобила Естонију, Ливонију и део Карелије и коначно постала балтичка земља. Петар I је прихватио титулу цара Стварање руске државе

50

(императора), и тиме показао колико је уздигнут међународни углед Русије. све ове успехе овековечио је изградњом нове престонице – санкт Петербурга (Петрограда), на ушћу Неве у Балтичко море.

Санкт Петербург

Уследиле су и унутрашње реформе у држави: створио је стајаћу војску и морнарицу, отворио многе руднике и мануфактуре, увео гајење нових пољопривредних култура, уредио порески

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

систем, бојар ску думу за менио сенатом, модернизовао извршну власт увођењем колегија (министар става), увео нову административну поделу на губерније са губернаторима као управницима; основао свети синод и укинуо звање патријарха; отворио многобројне школе за морепловство, технику, медицину; основао академију наука (1725), док је Универзитет Русија добила тек 1755. године; потчинио бојаре и забранио им да носе дуге браде и дуге капуте, а женама скинуо покривке са лица и допустио да излазе из кућа. овим променама, Русија је постигла висок степен централизације, осна жила владарева аутократска права и моћ, увела једнообразност управе у земљи и изменила животне услове. Велика освајања и проширења учинили су је вишенационалном државом. Биле су то корените промене, које су повукле руско друштво напред, створиле модерно феудално царство и приближиле Русију Западу, због чега му је синод доделио епитет „Велики“. Потом се на руском престолу сменило неколико неспособних владара. тек средином века, Петрова кћерка јелисавета (1741–1762) стабилизовала је државу. Иако ратовање није престало ни за њене владавине, познатија је по сјају, забавама и раскоши које је завела на двору. За њене владавине, населили су се срби из јужне Угарске у Украјину. Катарина II

цАРИцА КАТАРИНА

Р Грб династије Романов

усија се стабилизовала и наставила са освајањима нових територија за владавине способне Катарине II (1762–1796), немачке принцезе. она је вешто уклонила супруга, цара Петра III, и сама владала. Петар Велики извео је Русију на хладни Балтик, а Катарина на топло Црно море, чиме је потврдила да је моћна сила. турке је поразила у рату (1768–1774) и на копну и на мору. Руска флота је из Балтичког мора упловила у средоземно море, и код Чешме (1770) поразила турску флоту, да би потом запо села Крим и северну обалу Црног мора. Руска војска продрла је преко Дунава у северну 51

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Бугарску, и тиме означила пут којим ће убудуће ићи руске снаге. Кучук-Кајнарџијским миром (1774) Русија је добила проширење на подручју Кубана, између Буга и Дњепра, пролаз кроз Босфор и Дарданеле и право заштите хришћана у турској. Био је то велики успех руског оружја и дипломатије, и огроман добитак за православне балканске народе. од тада, они не виде ослободиоца од турског ропства само у аустрији, већ и у Русији. Катарина II је наставила агресивну политику према турској. о подели турске између Русије и аустрије царица је осмислила, тзв. „Грчки пројекат“ (1781). Њиме је утаначена прва подела османског царства, према којој је србија припала аустрији, што ће се поновити и у наредним договорима ових земаља. Нови успешни рат против турске (1787–1792) омогућио јој је наставак проширења на Црном мору, између Прута и Буга, и коначно освајање азербејџана. Коначно је освојен и Крим (1783), где је саграђена база за будућу црноморску флоту. Због постигнутих успеха и она је стекла епитет „Велика“. У унутрашњој политици, показала је чврсту руку угушењем великог устанака сељака, предвођених Пугачовим (1773–1775). Јемељан Иванович Пугачов (1742–1775). Козак, храбар и вешт војник, учесник неколико ратова које је водила царица Катарина II. Предводник је сељачког устанка на Уралу и Поволожју. У местима која је ослободио увео је козачку самоуправу, укинуо војну обавезу и дажбине, и сељацима даровао земљу. У једном тренутку је његов устанак запретио распламсавањем у централној Русији. Царска армија, под командом Суворова, поразила је устанике код Царицина (Волгоград), Пугачова ухапсила и погубила у Москви. Устанак је био велика опомена владару да поведе бригу о тешком положају руских сељака.

Русија је поделом Пољске добила највећи део, па се може рећи да је постала највећа држава у Европи. осамнаести век је век руског територијалног експанзионизма и пораста њеног међународног значаја и угледа. осетан је велики и убрзани раст утицаја западне културе на живот у свим њеним друштвеним структурама. У Русији је преовладавао утицај француске културе, што се може запазити и у делима руских класика, у којима се разговори често воде на француском језику.

Кремљ, Москва Непознате речи

експанзионизам – тежња ка освајању нових територија и тржишта.

1. како се зове руска династија којој је припадао Иван Грозни? 2. колико дуго је владала Русијом династија Романов? 3. На која мора су Русију извели Петар Велики и катарина Велика?

Задатак

Покушајте да из ове тематске целине уочите и запишете све карак теристике апсолу тистичких монархија и власти њихових владара.

52

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

IV

Д

о по­чет­ка но­вог ве­ка Осман­ско цар­ство је већ за­вла­да­ло го­то­во це­лим Бал­кан­ским по­лу­о­стр­вом. Оно је би­ло ја­ка вој­нич­ка си­ла са чвр­стом ор­га­ни­за­ци­јом и ја­ком сре­ди­шњом вла­шћу. Има­ло је од­лич­ну вој­ску, пе­ша­ди­ју и ко­њи­цу. Сва по­ли­тич­ка, вер­ска и вој­нич­ка власт би­ла је у сул­та­но­вим ру­ка­ма. Сул­тан је био нео­гра­ни­че­ни го­спо­ дар у др­жа­ви, а ха­ли­фа, вер­ски по­гла­вар му­сли­ма­на по­стао је по­ко­ра­ ва­њем Егип­та и све­тих ме­ста Ме­ке и Ме­ди­не. Та­ко је у тур­ској др­жа­ви оства­ре­но је­дин­ство по­ли­тич­ке и вер­ске вла­сти, за ко­јом су уза­луд те­ жи­ли хри­шћан­ски европ­ски вла­да­ри. Тур­ска је већ у 16. ве­ку би­ла јед­на од нај­ве­ћих си­ла, али је као не­при­ја­тељ хри­шћан­ства при­мље­на у кон­ церн ве­ли­ких си­ла тек у 19. сто­ле­ћу. Уре­ђе­ње др­жа­ве, дру­штве­ни и еко­ ном­ски од­но­си, кул­ту­ра и на­чин жи­вље­ња бит­но су је одва­ја­ли од оста­ лих европ­ских др­жа­ва. Ори­јент је био си­но­ним за ислам­ско Осман­ско цар­ство, као што је по­јам За­пад по­кри­вао др­жа­ве и дру­штва За­пад­не Евро­пе.

IV.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

1 РАТОВИ И ОСВАЈАЊА

Нај­ве­ћи осва­јач­ки ус­пе­си

када је реч о Аустри­ји, и до дру­ге по­ло­ви­не 19. сто­ле­ћа, ка­да је реч о Ру­си­ји. Тур­ци су осво­ји­ли у 16. ве­к у: Ка­и­ро, Бе­о­град (1521), Ро­дос, Баг­дад, Бу­дим, Три­по­ли и Ба­нат. Сул­тан Су­леј­ман Ве­ли­чан­стве­ни умро је за­у­зи­ ма­ју­ћи Си­гет. Тур­ска је осво­ји­ла ско­ро цео Бал­ кан, Ирак, Еги­пат и Ту­нис и та­ко се учвр­с ти­ ла на три кон­ти­нен­та, а кон­тро­ли­са­ла је Цр­но, Цр­ве­но и ис­точ­ни део Сре­до­зем­ног мо­ра. За­у­ зев­ши је­дан од нај­бо­љих стра­те­шких по­ло­жа­ја, са огром­ним те­ри­то­ри­јал­ним про­стран­ством, Тур­ска је по­ста­ла ве­ли­ка си­ла, али пра­во да до­ би­је овај ста­т ус при­зна­то јој је тек на Па­ри­ском кон­гре­су 1856. го­ди­не.

П

а­дом Ца­ри­гра­да 29. ма­ја 1453. го­ди­ не пре­ста­ло је да по­сто­ји Ви­зан­тиј­ско цар­ство. За на­след­ни­ка и но­си­о­ца иде­је уни­вер­зал­ног цар­ства, по­ла­га­ле су пра­во Шпа­ ни­ја, Ру­си­ја и Тур­ска. По­след­ња си­ла не са­мо да је на­сле­ди­ла ви­зан­тиј­ску те­ри­то­ри­ју, већ ју је знат­но про­ши­ри­ла, за­хва­та­ју­ћи про­сто­ре три­ју кон­ти­не­на­та – Ази­је, Афри­ке и Евро­пе. Нај­ве­ће осва­јач­ке успе­хе Тур­ска је по­сти­гла у 16. ве­ку, за вла­да­ви­не сул­та­на Се­ли­ма I (1512–1520) и Су­ леј­ма­на I Ве­ли­чан­с тве­ног (1520–1566). Био је то вр­ху­нац осман­ске мо­ћи, те се сто­га Су­леј­ман сма­тра нај­ве­ћим европ­ским вла­да­рем 16. сто­ле­ ћа, због че­га је до­био епи­тет Ве­ли­чан­стве­ни, док су га Тур­ци осло­вља­ва­ли са Ка­ну­ни. На­ ред­но сто­ле­ће би­ло је до­ба ста­би­ли­за­ци­је, али и по­че­так опа­да­ња Тур­ског цар­ства. Тур­ци су ве­ро­ва­ли да их је бог за­ду­жио да оруж­јем и си­лом ши­ре ислам, и да онај ко­ји је пао за Ала­ха ни­је мр­тав. Оту­да уве­ре­ње да су му­сли­ма­ни во­ди­ли све­те ра­то­ве про­тив не­вер­ ни­ка, пред­с тав­ни­ка свих оста­лих ве­ра. Сто­га су ра­то­ви и осва­ја­ња би­ли зна­чај­на по­ја­ва у по­ ве­сти Ту­ра­ка од 14. до 20. ве­ка. Нај­ве­ћи до­мет у по­хо­ди­ма Осман­ли­ја био је њи­хов про­дор до Бе­ча (1529, 1683), ко­јег ни­ка­да ни­с у ус­пе­ли да осво­је. Из Бе­ча, по­том и из Мо­скве, кре­та­ће осва­јач­ки по­хо­ди пре­ма Ца­ри­гра­ду, до кра­ја 18, 54

Сулејман I Величанствени Ка­ну­ни – За­ко­но­да­вац.

За­да­так: По­ку­шај­те да се се­ти­те ка­ко се звао тур­ски сул­тан ко­ји је осво­јио Ца­ри­град. По че­му је још остао упам­ћен?

Срп­ски на­род жи­вео је на про­сто­ри­ма три за­ра­ће­не др­жа­ве – Тур­ске, Аустри­је и Мле­тач­ ке ре­пу­бли­ке – те је мо­рао да уче­ству­је у свим

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Османско царство

њиховим међусобним сукобима. Када се томе дода да су ти ратови вођени на територијама где су живели срби, стиче се права слика о страдању и њих и њихове имовине. Највећа последица тих ратова јесу сеобе срба, које су дуго трајале, и биле бројне и масовне. У повести срба и у обликовању српског идентитета, ратовима и сеобама припада најважније место. турска је била значајна поморска сила све до битке код Лепанта (1571), у којој је шпанско-млетачко-папска флота нанела турској флоти велики пораз и разбила легенду о османској непобедивости на мору. Уследио је још један неуспех турака у рату са аустријом (1593–1606). турци су поражени код сиска и изгубили су део територија у Подунављу. Миром на реци Житви, аустрија се ослободила трибута, данка који се плаћа победнику од 1547. године, а турска је, по први пут, признала Хабзбуршкој монархији равноправност.

Битка код Лепанта, 1571. године

55

IV.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

Битка код Каленберга, пробој опсаде Беча 1683.

Кандијски и Велики рат

Т

ур­ска је во­ди­ла ду­го­го­ди­шњи рат са Мле­ ча­ни­ма око Кри­та, ко­ји ни­је ус­пе­ла да са­ чу­ва – Кан­диј­ски рат (1645–1669). Мно­ го зна­чај­ни­ји био је рат Тур­ске про­тив Аустри­је (1683–1699), ко­ју су по­др­жа­ле Ру­си­ја, Пољ­ска и Мле­тач­ка ре­пу­бли­ка, док је Фран­цу­ска оста­ла не­у­трал­на. Овај са­вез хри­шћа­на по­знат је као Све­та ли­га. Ве­ли­ки ве­зир Ка­ра Му­ста­фа сти­гао је до Бе­ча (1683), али су Аустри­јан­ци, уз по­моћ По­ља­ка, ус­пе­ли да се од­бра­не. Усле­ди­ли су вој­ни по­ра­зи и по­вла­че­ње Ту­ра­ка: Бу­дим је пао 1686, Бе­о­град 1688, а на­ред­не го­ди­не Аустри­јан­ци су за­у­зе­ли Ниш, При­зрен и Ско­пље. Услед по­ра­за сул­тан је зба­чен са пре­сто­ла. У Ма­ке­до­ни­ји је из­био Кар­по­шев уста­нак (1689). По­што је не­ка­ ко кон­со­ли­до­ва­ла сво­је сна­ге до­во­ђе­њем Му­ста­ фа-па­ше Ћу­при­ли­ћа за ве­ли­ког ве­зи­ра и вој­ног пред­вод­ни­ка, Тур­ска је од­не­ла по­бе­ду код Ка­ча­ ни­ка, за­тим кре­ну­ла у про­тив­о­фан­зи­ву, и бр­зо осво­ји­ла Ниш и Сме­де­ре­во (1690). Усле­ди­ла је ве­ли­ка се­о­ба Ср­ба под па­три­јар­хом Ар­се­ни­јем III Цр­но­је­ви­ћем. Тур­ци су пре­шли Ду­нав, али су по­ра­же­ни код Слан­ка­ме­на (1691) и Сен­те (1697). За­по­вед­ник аустриј­ске вој­ске принц Еуген Са­ вој­ски, про­дро је до Са­ра­је­ва и спа­лио га. У Срем­ским Кар­лов­ци­ма су во­ђе­ни пре­го­во­ ри и скло­пљен је мир из­ме­ђу Тур­ске, Аустри­је, 56

Пољ­ске и Мле­тач­ке ре­пу­бли­ке, а на­ред­не го­ди­не и мир са Ру­си­јом. Кар­ло­вач­ки мир је био пр­ви не­по­во­љан спо­ра­зум ко­ји је Тур­ска пот­пи­са­ла: из­г у­би­ла је Тран­сил­ва­ни­ју, нај­ве­ћи део Угар­ске, осим Ба­на­та и за­пад­ног Сре­ма, и део те­ри­то­ри­ је у Бо­сни, што је при­па­ло Аустри­ји, као и део дал­ма­тин­ске оба­ле, ко­ја је при­па­ла Ве­не­ци­ји. На ра­чун Тур­ске про­ши­ри­ле су се и пре­о­ста­ле две хри­шћан­ске си­ле. По­сле вој­них по­ра­за и ве­ли­ ких гу­би­та­ка те­ри­то­ри­ја и скла­па­ња не­по­вољ­ ног ми­ра, Тур­ска је пре­ста­ла да бу­де озбиљ­на опа­сност по хри­шћан­ски свет.

Тур­ско-аустриј­ски ра­то­ви и Ку­чук Кај­нар­џиј­ски мир

М

ле­тач­ка ре­пу­бли­ка ус­пе­ла је, по­сле осва­ја­ња Кри­та, да се про­ши­ри и на Пе­ло­по­нез и де­ло­ве Дал­ма­ци­је. Тур­ци су Мо­ре­ју по­вра­ти­ли 1715. го­ди­не, пре не­го су за­по­че­ли но­ви рат про­тив Аустри­је. Од та­да је Мле­тач­ка ре­пу­бли­ка по­че­ла да сла­би, бр­же не­го Тур­ско цар­ство. Ни­је пре­ста­ја­ло ни ра­то­ва­ње са Ру­си­јом, све моћ­ни­јом си­лом и све ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­ном за сло­вен­ски свет на Бал­ка­ну и за из­ла­зак на Цр­но и Сре­до­зем­но мо­ре. Рат ко­ји је за­по­че­ла 1768. го­ди­не про­тив Ру­си­је, Тур­ска је во­ди­ла

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

не успешно. Руска балтичка флота стигла је у средоземље, и код Чешме поразила турску флоту (1770). Руска војска окупирала је Крим, Влашку и Добруџу и стигла до Дунава. Рат је завршен 1774. године, миром у Кучук Кајнарџију. Крим је стекао независност. од непроцењивог је значаја тада стечено право Русије да има сталног амбасадора у Цариграду, и врши заштиту (покровитељство) над хришћанима на Балкану. од тада нагло расте култ Русије код балканских народа, као и нада да ће их православна сила ослободити. ова одредба мира носила је собом једну негативну одредницу – сукоб интереса Русије и аустрије на Балкану, а од тог сукоба у великој мери зависила је судбина балканских народа, понајвише срба. турска и аустрија водиле су три рата у 18. веку. ако њима додамо ратове против Русије и Персије, изузетно сурове, стиче се представа да су турци ратовали на све стране и да су морали имати велике губитке. турска је објавила рат аустрији, која је била у савезу са Млетачком републиком, 1716. године. Принц Еуген савојски поразио је турке код Петроварадина и Београда, освојио Банат, део Влашке, северни део Босне и северну србију. Рат је завршен миром у Пожаревцу (1718). Био је то велики успех аустрије и без ње се Источно питање више није могло да решава. аустрија је турској објавила рат 1736. године, а њена војска је продрла до Ниша, Ужица и Новог Пазара, али је поражена код Бања Луке. Много срба учествовало је у овом рату на страни аустријанаца, предвођени станишом Марковићем Млатишумом и старовлашким кнезом атанасијем Рашковићем. турска противофанзива била је силовита, те су аустријанци поражени код Ваљева и Гроцке. Мир је склопљен у Београду (1739), којим је турска повратила ср-

бију, а аустријско-турска граница усталила се на рекама сави и Дунаву, и више се није мењала. По след њи аустриј ско-тур ски рат (1788– 1791) вођен је у исто време када и руско-турски рат, будући да су пре тога, Катарина II и јозеф II склопили ратни савез. овај рат, код срба упамћен као Кочина крајина, није донео никакве територијалне промене, а завршио се свиштовским миром. аустрија више није ратовала са турском, а Млетачка република је нестала као држава, па су вођење ратова против турске у следећем столећу преузеле Русија и тек створене балканске државе. Ратовање против турске на Балкану окончано је тек 1912. године.

Eуген Савојски Непознате речи

Мореја – Пелопонез.

1. којих година су турци опседали Беч? 2. Наведите године и имена српских градова у којима су склапани мировни уговори између турске и аустрије? 3. Зашто је кучук кајнарџијски мир значајан за Србе? 4. После којег рата је турско­аустријска граница устаљена на рекама Сави и дунаву?

57

IV.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

2 уреЂеЊе дрЖаВе Турска у 16. веку бележи највеће успе хе у проширењу државе, у 17. почиње да стагнира, а у 18. њена моћ опада. Велики непријатељи Турске били су Венеција, Аустрија, Русија и Персија, са којима је највише ратовала.

АдМИНИсТРАТИвНА ПОде лА

о

сманско царство било је централизована држава. Престонице Царства биле су Бурса, једрене, па Цариград. У административном погледу турска је била подељена на три управне установе: беглербеглуке (касније ејалете, пашалуке), санџаке и нахије. У почетку су постојала само два беглербеглука, који су до краја постојања турског царства били од посебног значаја – анадолијски у азији, и Румелијски на Балкану. Ширењем Царства број беглербеглука се повећавао, а највише их је било почетком 17. века – 32. Највиша административна јединица – беглербеглук, имао је за управника беглербега (касније везира и пашу), а делио се на санџаке, којима су управљали санџакбези. Нахија је била најмања турска административна јединица и у време успона, турска управа није сезала испод овог нивоа, препуштајући локалном становништву самоуправу од нахије до села, а управници нахија носили су различите титуле. санџаци су се још делили и на кадилуке, судске територијалне јединице, у којима је судску власт вршио кадија. Насеља су у турској разврстана по категоријама – село, трг, варошица (касаба), град (шехер). Шехери и касабе делили су се на џемате (општине) и махале (градске четврти). Арапске провинције чиниле су огроман део турског царства. У њима је систем управе био нешто другачији. Када је Царство запало у кризу, арапске провинције су почеле да се осамостаљују и постају аутономне, а затим суверене државе: алжир, тунис, Египат, Иран, Ирак... 58

дИНАсТИјА, двОР И ПОРТА У престоници, где се налазио султанов двор, смештени су и најважнији органи власти. Највиша власт била је сконцентрисана у рукама сул­ тана, а он је управљао земљом апсолутистички. султан и династија Османлија били су стожер моћи, угледа и значаја турске државе. У турској није постојао закон о наслеђивању престола (до Устава из 1876), те је на власт долазио најстарији члан владајуће лозе. овај принцип наследства престола познат је као сениоратски. стога је у турској смена на престолу увек била болна, и са жртвама. Касније је сениоратски принцип замењен, те је све чешће на престолу син наслеђивао оца. освајањем арабије султан је постао халифа, заштитник Меке и Медине, поглавар исламског света. У турској се за шест векова променило 36 султана из једине династије османлија. султани су живели у раскошним дворовима у све три престонице, посебно Цариграду. Царска палата била је средиште свих важнијих збивања, а најпознатија је топкапи сарај.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Цариград

Извршна власт (влада) припадала је Дивану (Царско веће), познатијем као Порта. Диван су сачињавали неколико везира, а на челу је био велики ве зир, најзначајнија личност Царства после султана. још једна личност налазила се у врху централизоване власти – шеих­ул­ислам, највиши верски достојанственик муслимана у турској. Нижи верски чиновници били су мула, кадија и наиб.

Двор су чиниле мушке просторије (селамлук) и женске одаје (харем). У другом делу двора налазио се султанов престо који се користио у церемонијалне сврхе, а одмах до њега била је соба за пријеме. Иза су била „Врата среће“, иза којих је био владарев приватни простор, у којем је био забрањен приступ непожељним особама. У њему је султан проводио најлепше тренутке са својим бројним женама и децом. На неке султане вршиле су велики утицај њихове супруге, на пример Рокселана на Сулејмана Величанственог, и мајке, валиде султаније, на пример Косем султанија на два своја сина и једног унука. Султане су опслуживале бројне службе, какве није имао ниједан владар на свету.

Топкапи палата Непознате речи

топкапи сарај – Дворац топовских врата.

59

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

вОјсКА

о

косницу турске моћи чинила је турска војска. Војска се делила на морнарицу и копнене трупе, а ове на централне јединице и провинцијску војску. Дунавом се кретала дунавска флотила. Елитни војнички род били су јаничари, пешадија и корпус коњице, стално уз султана, најчешће регрутовани данком у крви. Најважнији војнички род у провинцијама били су спахије – коњаници, власници тимара. турска војска имала је више родова – акинџије, азапи, џебеџије, кумбараџије, лагумџије итд. У турску војску позивани су и хришћани, и они су образовали посебне родове, а заузврат уживали су разне привилегије. Најпознатији хришћански родови у турској војсци били су: војнуци, дербенџије, мартолоси, стрелари, соколари и други.

Јаничари

даНак У кРВИ (турски, девширма – одбир) Султан је вршио одбир најбољих дечака од 7 до 20 година међу хришћанима на Балкану, а касније и Анадолији. Одбир је вршен по потреби, сваке треће или седме године. Само су још муслимани из Босне и Херцеговине давали девширму. Одабрани дечаци постајали су робови, те је овај обичај представљао врхунац суровости према хришћанским породицама. Срби су с правом ову појаву назвали анком у крви! Да би спречили одвођење деце, родитељи су обогаљивали децу секући им прсте или их женили младе, чак и са осам година, пошто су ожењени били изузети од данка у крви. Било је случајева, мада ретких, да су сиромашне а многобројне породице, уступале за новац своју децу и тако им омогућавали друштвени успон. Има примера када су муслимани мењали своју децу за хришћанску децу, да би девширмом правили каријеру. Бирани према физичкој и интелек туалној обдарености, ови дечаци су смештани у Истамбул или Бурсу, где су неко време радили као робови, насилно примали ислам, учили турски, пролазили кроз војну обуку, а одабранији завршавали посебне школе. Део њих одлазио је у јаничаре, најдисциплинованији род војске у то време, те им је било забрањено да се жене, како би се искључиво посветили војсци. Мањи а бољи део, пажеви, слу жили су султане. Њима је каријера била неограничена и многи су досегли висока управна звања беглербега и великог везира. Један од најпознатијих таквих везира био је Мехмед-паша Соколовић, пореклом из Босне. Одвођење деце одбиром престало је почетком 18. века.

1. На колико управних јединица се делило турско царство? Наведите њихова имена. 2. На који начин се улазило у елитне турске одреде? 3. колико династија је владало турском? Сетите се њихових имена.

60

IV.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

3 друштВО, исЛамизација, куЛтура Турска држава је била централистички уређена, са неограниченим правом владара. Она је имала моћну војну силу и на мору и на земљи, а јаничари су били елитна трупа. Данком у крви попуњаване су војне јединице, дворске и административне службе.

ИслАМ

о

сманско царство било је вишенационална и вишерелигијска држава. Ислам је био државна вера, а све остале верске заједнице су толерисане и уживале су известан степен самосталности. само су муслимани могли да врше државне и остале важне послове, што је било привилегија за припаднике муслиманске вере и дискриминација према припадницима других религија. Муслимани су подељени на суните и шиите, а њихова учења разликују се по питању – да ли после Мухамеда ико има право да тумачи Куран, муслиманску свету књигу у којој се посредством Мухамеда преноси Божја воља на вернике. турци и остали муслимани су сунити, Иранци су шиити. Муслиманска вера познаје више дервишких, мистичних редова, од којих су најпознатији мевлевије и бекташије. Верски фанатизам прожет мистиком био је њихова одлика.

ИслАМИЗАцИјА

И

сламизација је преверавање хришћана, прелазак у исламску веру, у муслимане. освајањем југоисточне Европе, пре свега Балкана, у чијем средишту је живео српски народ, турци су извршили многе промене. Најважнија по последицама је исламизација. турско царство почивало је на шеријату, верском законодавству, које је давало повлашћен положај муслиманима у односу на друге вероисповести. сваки житељ је прихватањем ислама постајао повлашћен поданик Царства. Исламизација је остваривана насилно, најбољи пример је данак у крви, и добровољно. Да

двоверје. Процес исламизације дуго је пратила појава двоверја – поје динци и породице су се пред турским властима представљали као мусли­ мани, али нису прекидали да иду у цркву, да се у њој жене и крштавају децу. Вид мимикрије се ис­ пољавао и у коришћењу два имена: исламског и хришћанског (Хасан­Богдан). Поштовали су старе обичаје и празнике, па су често називани „Алахо­ вим хришћанима“. Највише криптохришћана (при­ кривених хришћана) било је у Албанији али и на другим просторима Балкана. Често се дешавало да су исламизовани житељи славили крсно име, скривене чували славску икону и Свето писмо, и поштовали крст, све до 19. столећа. У почетку про­ цеса исламизације чести случајеви били су да је један брат био муслиман а други хришћанин, или отац хришћанин а деца муслимани. Синан­паша Сијерчић, погинуо у бици на Мишару (1806), поди­ гао је припрату уз цркву у Горажду, на гробу пра­ деде Радослава.

Непознате речи

фанатизам – занесеност неком идејом или личношћу. мистицизам – тајанственост.

61

IV.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

би сачували привилегије или стекли оне које им је ислам нудио, а то је значило подношљивије услове живота, хришћани – појединци, породице и веће скупине, напуштали су своју веру. Градско становништво је, за разлику од сеоског, било изложеније исламизацији. Највише муслимана било је у градовима, који су се делили на махале окупљене око џамија.

Исламизација је била дуготрајан процес – највише је дошла до изражаја у 16, али преверавање није престајало све до почетка 20. века. Прихватањем ислама људи су мењали веровање, начин живота, мишљење, чак и изглед, будући да су се муслимани разликовали од неверника и гардеробом. све то утицало је да исламизовани свет стекне другачије менталне особине. На просторима старе србије прелазак у ислам добио је још једну пропратну особеност. албанци, фаворизовани у погледу насељавања и привилеговани као муслимани, наметали су србима име, језик и обичаје. тај процес познат је као арбанашење.

ТУРсКИ феУдА лИЗАМ

У Џамија у Сарајеву

Битан чинилац у заустављању исламизације на балканском простору била је верска организација хришћана, православних и римокатолика. тамо где је она била слаба, исламизација је била јача, као у Босни и Херцеговини. Иако је делимично продрла у скоро целу југоисточну Европу, исламизација је највише захватила два народа – албанце и србе. од доласка турака до данас, ова два народа исповедала су и исповедају три вере – православну, римокатоличку и исламску, с тим што срба има највише православних, а албанаца муслимана. срби су највише исламизовани на простору од Лике до Метохије, у Рашкој области и Босни и Херцеговини.

турској су постојала два законодавства – султаново које се испољавало издавањем закона (кануни) и верско (шеријат). све султанове наредбе, фермани, постајали су закон. турско друштво делило се на две класе: ас­ кер, којем су припадали сви војници и они који су их опслуживали, и – рају, поданике који су били дужни да производе и плаћањем дажбина издржавају државу. Припадници аскера чинили су владајућу класу, раја је била радна класа. Прву су сачињавали муслимани, другу већином хришћани и народи других вера. османско друштво није било друштво феудалног типа, јер се турски феудализам битно разликовао од западног феудализма. Прави власник земље била је држава, односно султан, а феудалци су били само уживаоци прихода са феудалних добара, док су на западу феудалци били власници свог поседа. Покушај да се у турској уведе западни феудализам, у виду читлучења, није имао успеха. Оџаклук­тимар је посебна врста феудалног поседа позната у Босанском пашалуку, који се наслеђивао у кругу породице (оџак). Ова врста феудалног лена била је важна у настанку босанског племства (беговата).

Непознате речи

менталан – уман, мисаон, сазнајан.

62

У европском делу турског царства сва земља припадала је држави, односно султану, и звала

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

се ми­риј­ска зе­мља. Имо­ви­на у на­се­ље­ним ме­ сти­ма, гра­до­ви­ма и се­ли­ма, би­ла је при­ват­но вла­сни­штво по­је­ди­на­ца и др­жа­ва се у то вла­ сни­штво ни­је ме­ша­ла. Тур­ски фе­у­дал­ни си­стем зна за че­ти­ри вр­сте до­ба­ра: хас, зе­а­мет, ти­мар и ва­к уф. Пр­ви је био нај­ве­ћи и ње­го­ве при­хо­ де ужи­ва­ли су нај­ви­ши тур­ски ве­ли­ко­до­с тој­ ни­ци, од сул­та­на до сан­џак­бе­га, док су зе­а­ме­те и ти­ма­ре до­би­ја­ле спа­хи­је. Ти­ма­ра је би­ло нај­ ви­ше у др­жа­ви, јер је био нај­ма­њи и до­но­сио је ма­ли при­ход, па је по ње­му до­био име чи­тав дру­штве­но-еко­ном­ски по­ре­дак – ти­мар­ски си­ стем. Ужи­ва­о­ци фе­у­дал­них до­ба­ра би­ли су ду­ жни, пре­ма ве­ли­чи­ни при­хо­да ко­је су до­би­ја­ли са по­се­да, да као ко­ња­ни­ци, са не­ко­ли­ко вој­ни­ка иду у вој­не по­хо­де, на сва­ки сул­та­нов по­зив. Ко се не би ода­звао по­зи­ву сул­та­на, гу­био је по­сед. Фе­у­дал­ни по­сед, зе­а­мет или ти­мар, мо­гао је на­ сле­ди­ти син од оца, по­што би прет­ход­но до­био од сул­та­на бе­рат и при­хва­тио исте оба­ве­зе. Ва­ ку­фи су би­ли за­ду­жби­не по­бо­жних му­сли­ма­на, по­ди­за­ни у ре­ли­ги­о­зне и ху­ма­ни­тар­не свр­хе, на­ме­ње­ни до­бро­твор­ним ци­ље­ви­ма. Спа­хи­је су са ти­ма­ри­ма до­би­ја­ле и се­ља­ке ко­ји су жи­ве­ли на њи­ма. Је­дан фе­у­дал­ни по­ сед са­ста­вљен је од ба­шти­на и чи­тлу­ка. Пр­ве је об­ра­ђи­ва­ла хри­шћан­ска, дру­ге му­сли­ман­ска ра­ја. Ра­ја је би­ла ду­жна да да­је по­ре­зе спа­хи­ји и сул­та­ну, тј. др­жа­ви. У Тур­ској ни­је по­сто­јао је­дин­ствен по­ре­ски си­стем, те је сто­га вла­да­ ла огром­на не­у­јед­на­че­ност. Му­сли­ман­ска ра­ја би­ла је по­ште­ђе­на не­ких по­ре­за (нпр. ха­ра­ча), у од­но­су на хри­шћан­ску ра­ју. Оба­ве­зе ра­је пре­ма др­жа­ви би­ле су: ха­рач (џи­зи­ја или гла­ва­ри­на), ко­ји се на­пла­ћи­вао од од­ра­слог му­шког ста­нов­ ни­штва, за­тим чи­бук и глав­ни­ца. Се­ља­ци ко­ ји су об­ра­ђи­ва­ли има­ња, сва­ке го­ди­не да­ва­ли су спа­хи­ја­ма на­т у­рал­не да­жби­не од про­из­во­да са зе­мље, од ко­јих је де­се­ти­на (ушур) би­ла нај­ ва­жни­ја. Чи­тлук­са­хи­би­ја­ма да­ва­ла се де­ве­ти­ на. Рад­на оба­ве­за ра­је пре­ма спа­хи­ји и др­жа­ви зва­ла се ку­лук. На­род је по­себ­но оп­те­ре­ћи­ван ку­лу­ком та­мо где су, и ка­да су, про­ла­зи­ле вој­ске. Кри­за је за­хва­ти­ла осман­ско дру­штво и др­ жа­ву, он­да ка­да су пре­ста­ла осва­ја­ња, а про­ду­ би­ла се гу­бље­њем осво­је­них те­ри­то­ри­ја. У то вре­ме не­ста­ло је рат­ног пле­на, број ти­ма­ра је остао исти, а по­том се сма­њи­вао. Мно­ге про­ вин­ци­је за­хва­ти­ле су по­бу­не, гу­био се ауто­ри­тет

цен­трал­не вла­сти, вој­ска се на­шла у оску­ди­ци, фи­нан­си­је у кри­зи. Ти­мар­ски си­стем по­чео је да се ра­за­ра чи­ тлу­че­њем, про­це­сом ко­ји је тур­ски фе­у­да­ли­зам при­бли­жа­вао за­пад­ном фе­у­да­ли­зму. Чи­тлук­са­ хи­би­је су ку­по­ви­ном или оти­ма­њем ба­шти­на од ра­је ства­ра­ли чи­тлу­ке, при­ват­не по­се­де у окви­ ру ти­ма­ра. Оне су се на­ме­та­ле као по­сред­ни­ци из­ме­ђу ра­је и спа­хи­је, на­сил­но оти­ма­ју­ћи пра­ва и од јед­них и од дру­гих. Ра­ја је оста­ја­ла без свог по­се­да, на ко­јем је за­др­жа­на са­мо као рад­на сна­ га, од ко­је су и спа­хи­је и чи­тлук­са­хи­би­је узи­ма­ ли рен­т у. И она­ко те­жак по­ло­жај се­ља­ка (ра­је, кме­то­ва, чиф­чи­ја) овим про­це­сом још ви­ше је оте­жан и био је узрок мно­гим со­ци­јал­ним не­ ми­ри­ма.

Спахије Непознате речи

бе­рат – по­ве­ља. рен­та – ов­де раз­не вр­сте при­хо­да.

63

IV.

ОСМАНСКО ЦАРСТВО (16–18. ВЕК)

КУлТУРА

о

свајањем територија и ширењем ислама распростирала се и исламска култура, образовање, наука и уметност. она се искључиво исказивала у градовима. Најзаступљенија верска установа била је џамија (најлепше – селимија у једрену и сулејманија у Цариграду), а знатно ређе текија, верска установа дервишких фанатика. Значајне инсти ту ције религијског образовања биле су мектеби, почетна верска школа, и медреса, средња верска школа. турци су подизали и многе споменике меморијалне културе: турбета, мостове, безистане, караван-сараје, ханове, чесме, водоводе, хамаме, имарета, мусафирхане. У књижевности важно место припада Евлији Челебији, који је у Књизи о путовањима оставио драгоцене податке о многим областима и народима у оквиру турског царства, па и о србима. Хаџи Калфа је аутор многих дела енциклопедијског значаја, посебно из области османске географије. Иако број муслимана у европском делу турске никада није био велик, турци су оставили снажан печат, нарочито у градовима, који су били сасвим оријентални. османска цивилизација дубоко је продрла у многе видове живота балканских народа, па и срба. Најбољи пример томе су турцизми, иако турски језик наш народ никада није масовно прихватио.

Муратово турбе – спомен­обележје на Косову пољу, подигнуто на месту где је погинуо султан Мурат

Непознате речи

турбет – маузолеј. мусафирхана – гостионица.

синан-паша. Најславнији градитељ Османског царства, пореклом из хришћанске грчке породице из Мале Азије. Живео је 90 година и саградио 343 грађевине: 81 џамију, 55 медреса, 50 текија, 34 сараја и 33 амама. Најмонументалнији споменик који је подигао на нашим просторима је ћуприја на Дрини.

1. У верском погледу муслимани су се делили на две групе. које су то групе и којој су припадали турци? 2. колико врста добара познаје турски феудални систем? како се називају? 3. У чему се огледа разлика између европског и турског феудализма? 4. ко је саградио на дрини Вишеградску ћуприју?

64

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ШТА је ТУРсКА влАдАвИНА ПРОМеНИлА У ЖИвОТУ АлбАНАцА „Турско освајање значило је крај релативно стидљивих покушаја Албанаца да у средњем веку створе државу. Због тога је готово петстогодишња турска владавина у албанској историографији била и остала забележена као лош период. Међу тим, у оправданост овакве оцене се свакако може сумњати. Освајање Албаније од стране Турака по свом учинку никако се не може мерити са оним у Бугарској или Србији јер су Турци тамо изазвали гашење високих средњовековних култура. У Албанији то није био случај. У средњем веку тамо није било ни црквене организације нити државне традиције, уметности или књижевности, за које би се могло рећи да су албанске. Писарнице албанске власти издавале су документа на грчком, латинском и српском, али не и на албанском. Албанци су у средњем веку били изложени утицајима грчке, ромејске и словенске културе, а са Турцима долази још један утицај који само потискује оне претходне. Захваљујући чињеници да је велики део албанског становништва током векова примио ислам, Албанци су имали значајну улогу у историји Османског царства. У воде-

ћем војном, политичком и културном слоју Албанци су били заступљени у мери која никако није била сразмерна њиховој снази. Чак им је под турском влашћу омогућено и да знатно прошире област коју су насељавали. Из свега тога је јасно да турска владавина за Албанце – ако не узмемо у обзир период распада Османског царства – никако није имала негативан учинак. Албанска историја није прекинута турским освајањем да би петсто година касније била поново настављена оснивањем националне државе, нити је то била историја непрестаног отпора против страног завојевача... Почетком нашег (20) века у Албанији је било 70% Албанаца који су прихватили ислам. Ни у једној земљи југоисточне Европе, па чак ни у Босни, религија турског освајача није пустила тако дубоке корене. Као што смо већ нагласили, властелини су били ти који су зарад материјалне користи прихватили нову веру... Масовно прелажење у ислам десило се тек у 17. и 18. веку. Петер Бартл, Албанци о срење века о анас, Београд, 2001.

1. које су вере заступљене у албанији? 2. да ли су албанци у средњем веку имали своју националну државу и цркву? 3. У којим деловима данашње албаније има католичког и православног становништва? 4. Зашто су албанци били заступљени у врховној турској власти више него што је било сразмерно њиховој реалној моћи?

ТУРсКО НАслеЂе У свАКОдНевИцИ „И у приватни живот балканских народа унели су Турци врло много свога у градско становништво, док је тај утицај на селу био много мањи. Турска ку хиња се све до данас сачувала код свих балканских народа. Називи јела су скоро искључиво турског порекла: чорба, ћевап, халва, бурек, сарма итд. Колики је био турски утицај на кухињу, најбоље карактерише чињеница да је по градовима било доста хришћанских кућа у које није никада уношена свињетина ни свињска маст нити се она употребљавала. Исто је тако највећи део и кухињског посуђа турског порекла. И то се најбоље види из самих назива, као сахан, тепсија, тенџера, кашика итд. Премда су Турци у старија времена донекле и бранили да се становници других вера одевају сасвим једнако као и муслимани, ипак су и хришћани и Јевреји по градовима прилагођавали своју ношњу турском одевању. Тако су и код њих поједини делови одела имали турске називе, као чакшире, шалваре, фермен, долама, џубе итд. И кројем је било скоро све једнако, тек ако се је ту и тамо разликовало само у боји. И кућно уређење и намештај по градовима, не само код муслимана већ и код грађана других вера, били су чисто турски. Називи појединих просторија као одаја (ода), чардак, му твак, ћошак, диванхана, софа итд., сачувани су све до дан данас. Исто је и са намештајем, као ћилим, душек, јорган, сећија итд.“. Фехим Спахо, „Из јавног и приватног живота из доба Турака“, у: Књиа о Балкану, 1, Беора, 1936. 1. Наведите називе јела турског порекла? Задатак:

Пронађите у речнику турцизама значења непознатих појмова наведеног посуђа, гардеробе и кућних просторија и предмета?

65

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

V

Т

ур­ска вла­да­ви­на оста­ви­ла је огро­ман траг у исто­ри­ји срп­ског на­ ро­да. Тур­ско, али и хаб­збур­шко на­сле­ђе, као не­спор­на по­сле­ди­ца њи­хо­ве вла­да­ви­не Ср­би­ма, осе­ћа­ју се и да­нас. Тур­ска пре­власт на Бал­ка­ну тра­ја­ла је ду­го, а ње­ни тра­го­ви би­ли су сла­би­ји се­вер­но од Са­ ве и Ду­на­ва, а сна­жни­ји што се за­ла­зи­ло ју­жни­је од по­ме­ну­тих ре­ка. Ср­би су би­ли по­да­ни­ци, ра­ја Тур­ског цар­ства. Си­но­ним су за рат­ни­ка и се­об­ни­ка, по­што су ра­то­ви и се­о­бе нај­ва­жни­је по­ја­ве, а Пећ­ка па­три­ јар­ши­ја и кне­жин­ска са­мо­у­пра­ва у Бе­ог­ рад­ском па­ша­лу­ку нај­зна­чај­ни­ је ин­сти­ту­ци­је срп­ског на­ро­да овог вре­ме­на. У све­сти и тра­ди­ци­ји Ср­ба, нај­бо­ље ис­ка­за­ним у њи­хо­вој епи­ци, зна­ча­јан траг оста­ви­ли су хај­ду­ци, бор­ци за сло­бо­ду. Бо­сан­ски и Бе­о­град­ски па­ша­лук две су управ­не је­ди­ ни­це Тур­ског цар­ства, у ко­ји­ма су се од­и­гра­ли нај­ва­жни­ји до­га­ђа­ји овог пе­ри­о­да срп­ске по­ве­сти.

V.

1 ПОДАНИЦИ И ЊИХОВ ЖИВОТ Ад­ми­ни­с тра­ци­ја и дру­штве­не гру­пе

О

сво­је­не срп­ске зе­мље Тур­ци су од­мах укљу­чи­в а­ли у свој др­жав­ни си­с тем. Услед стал­ног ра­то­ва­ња и но­вих осва­ ја­ња че­сто се ме­ња­ла ад­ми­ни­стра­тив­на по­де­ла Цар­ства. У по­чет­к у Ср­би су жи­ве­ли у Ру­ме­лиј­ ском бе­глер­бе­глу­к у, а за­тим у Бу­дим­ском, Те­ ми­швар­ском и Бо­сан­ском. Бе­глер­бе­глу­ци су се де­ли­ли на сан­џа­ке: Скоп­ски, Охрид­ски, При­ зрен­ски, Ву­чи­трн­ски, Кру­ше­вач­ки, Сме­де­рев­ ски, Бо­сан­ски, Хер­це­го­вач­ки, Срем­ски, По­же­ шки. По­гра­нич­ни срп­ски пре­де­ли при­па­да­ли су сан­џа­ци­ма су­сед­них на­ро­да, као што су Ви­ дин­ски, Со­фиј­ски, Ћу­стен­дил­ски, Те­ми­швар­ски, Се­ге­дин­ски и дру­ги. Ср­би, као и оста­ли хри­шћа­ни, осим рет­ких из­у ­зе­та­ка, при­па­да­ли су две­ма ве­ли­ким дру­ штве­ним гру­па­ма – ра­ји и ста­нов­ни­штву са по­вла­шће­ним по­ло­жа­јем. Ср­би су углав­ном би­ли при­пад­ни­ци број­ни­је ка­те­го­ри­је – ра­је, од­но­сно зе­мљо­рад­ни­ка ко­ји су ужи­ва­ли сво­је ба­шти­не на спа­хиј­ским по­се­ди­ма. Они су би­ли оба­ве­зни да пла­ћа­ју по­ре­зе др­жа­ви, од ко­јих је нај­ва­жни­ји био ха­рач, и спа­хи­ја­ма, од ко­јих је нај­зна­чај­ни­ји био де­се­так, да иду у рат, на по­зив и у прат­њи фе­у­да­ла­ца. Чи­тав век Сме­де­рев­ски сан­џак је био кра­ји­ ште са ко­јег су по­ла­зи­ли тур­ски по­хо­ди пре­ма Угар­ској и Аустри­ји, те је сто­га ње­го­во ста­нов­ ни­штво ужи­ва­ло из­ве­сне при­ви­ле­ги­је. Ма­ли део хри­шћа­на сте­као је по­ло­жај спа­хи­ја и углав­ном су то би­ли сит­ни фе­у­дал­ци. Ужи­ва­ли су ти­ма­ре са ма­лим при­хо­ди­ма, а зауз­врат су ис­пу­ња­ва­ли вој­не оба­ве­зе, као и му­сли­ма­ни. Ни они ни­с у мо­гли ду­го да оп­ста­ну на сво­јим по­се­ди­ма, јер су по­том при­си­ља­ва­ни да при­ме ислам или да се се­ле у Угар­ску. Круп­ни срп­ски фе­у­дал­ци или су би­ва­ли од­мах по­г у­бље­ни од осва­ја­ча, или су успе­ва­ли да се по­ву­к у у Угар­ску (Бран­ко­ви­ћи, Јак­ши­ћи, Бел­му­же­ви­ћи, Ба­ки­ћи). Нај­ве­ћа и нај­зна­чај­ни­ја ка­те­го­ри­ја по­вла­шће­ ног ста­нов­ни­штва би­ли су вла­си, Ср­би ко­ји су

Српски војник

се ба­ви­ли сто­чар­с твом. Сто­чар­ска се­ла би­ла су ра­су­та по бр­ди­ма и пла­ни­на­ма и из­у­зе­та из ти­мар­ског си­сте­ма. Они су жи­ве­ли у ка­т у­ни­ма ко­је је чи­ни­ло ви­ше по­ро­ди­ца или ску­пи­на по­ ро­ди­ца, на пла­нин­ским па­шња­ци­ма и пла­ћа­ли су по­се­бан по­рез, тзв. фи­лу­ри­ју (ду­кат на ку­ћу, две ов­це са по јед­ним јаг­ње­том, и јед­ног ов­на), осло­бо­ђе­ни свих оста­лих ра­јин­ских оба­ве­за зе­ мљо­рад­ни­ка. Ср­би–вла­си су има­ли сво­ју кне­ жин­ску ор­га­ни­за­ци­ју, са сво­јим ста­ре­ши­на­ма – кне­зо­ви­ма и при­ми­ћу­ри­ма. Они су из­г у­би­ли до сре­ди­не 16. ве­ка при­ви­ле­го­ван по­ло­жај и по­ ста­ли су ра­ја. По­р ед хри­шћа­на спа­хи­ја и вла­х а, по­с то­ји још чи­тав низ по­вла­шће­них ста­нов­ни­ка ко­је су Тур­ци ко­ри­с ти­ли у вој­не свр­хе, а зауз­врат их осло­ба­ђа­ли ра­јин­ских оба­ве­за. Реч је о мар­то­ ло­си­ма (по­гра­нич­не че­те за упа­де на не­при­ја­ тељ­ску те­ри­то­ри­ју, по­са­де у твр­ђа­ва­ма, шај­ка­ши на Ду­на­ву), вој­ну­ци­ма (ко­њу­ша­ри и ко­мор­џи­је), џе­бе­ли­ја­ма (оклоп­ни ко­ња­ни­ци), дер­бен­џи­ја­ ма (чу­ва­ри пла­нин­ских пре­ла­за и кла­на­ца), со­ ко­ла­ри­ма, стре­ла­ри­ма и дру­гим. 67

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ Као и ве­ћи­на по­ко­ре­них на­ро­да, та­ко су и Ср­би тр­пе­ли број­на на­си­ља, угње­та­ва­ње и не­ прав­де. Од мно­штва не­га­тив­них по­ја­ва, две су оста­ви­ле нај­ду­бљи траг у све­сти на­ших пре­да­ка и њи­хо­вих по­то­ма­ка – да­нак у кр­ви и исла­ми­ за­ци­ја. Као што су Ср­би у Тур­ској би­ли из­ло­же­ ни исла­ми­за­ци­ји, та­ко су Ср­би у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји би­ли под­врг­ну­ти по­ка­то­ли­ча­ва­њу. Про­зе­ли­ти­зам је би­ло нај­и­зра­же­ни­је у се­вер­ним кра­је­ви­ма Хр­ват­ске (Жум­бе­рак) и у Дал­ма­ци­ји. Срп­ско дру­штво, ко­је је до та­да углав­ном би­ло пра­во­слав­но, по­с та­ло је мул­ти­кон­ф е­си­о­нал­ но. При­па­да­ло је три­ма ве­ра­ма: пра­во­слав­ној, ри­мо­ка­то­лич­кој и ислам­ској. Вер­ска по­де­ла је нај­тра­гич­ни­ја по­ја­ва у по­ве­с ти срп­ског на­ро­ да, бу­ду­ћи да је ра­зо­ри­ла ње­гов иден­ти­тет, и у 19. и 20. ве­к у оне­мо­г у­ћа­ва­ла ње­го­во ује­ди­ње­ ње. Срп­ско на­ци­о­нал­но би­ће оста­ло је тро­дел­ но, али док се пра­во­слав­ни Ср­би из­ја­шња­ва­ју као при­пад­ни­ци срп­ске на­ци­је, ри­мо­ка­то­ли­ци и му­сли­ма­ни све ви­ше се сма­тра­ју Хр­ва­ти­ма, од­но­сно Бо­шња­ци­ма. Вре­ме­ном се срп­ско ста­ нов­ни­штво, ко­је се у се­о­ба­ма од­се­ли­ло да­ле­ко на се­вер и се­ве­ро­и­сток, уто­пи­ло у ма­ђар­ску и ру­мун­ску сре­ди­ну и из­г у­би­ло сво­ју на­род­ност.

Пашин конак у Врању Непознате речи

про­зе­ли­ти­зам – пре­ве­ра­ва­ње мул­ти­кон­фе­си­о­нал­но – дру­штво са ви­ше ве­ра.

68

Туркињa у пратњи робиње

Сва­ко­дне­ви­ца и при­ват­ни жи­вот

М

а­ло се зна о сва­ко­дне­ви­ци, при­ват­ном жи­во­ту и при­ват­но­сти Ср­ба у 16. и 17. сто­ле­ћу. Као и све дру­ге ет­нич­ке за­јед­ ни­це, та­ко се и срп­ска за­тва­ра­ла у сво­је тра­ди­ ци­о­нал­не окви­ре, из ко­јих је, по­том, те­шко и са на­по­ром из­ла­зи­ла. Не­с пор­н а је дис­к ри­м и­н а­ц и­ј а хри­ш ћа­н а, са­мим тим и Ср­ба, у Осман­ском цар­ству. Му­ сли­ма­ни­ма, убра­ја­ју­ћи ту и исла­ми­зо­ва­не Ср­ бе, хри­шћа­ни ни­с у сме­ли да ре­ме­те удоб­ност жи­во­та: тур­ски по­да­ни­ци мо­ра­ли су да пла­ћа­ју по­рез, да се скла­ња­ју с пу­та му­сли­ма­ни­ма, да их го­сте, да их не уз­не­ми­ра­ва­ју сво­јим бо­го­слу­же­ њем; ни­је им би­ло до­зво­ље­но да их ими­ти­ра­ју у оде­ва­њу, фри­зу­ри, го­во­ру и обла­че­њу; за­бра­ње­ но им је би­ло ја­ха­ње, но­ше­ње оруж­ја, из­град­ња ку­ћа ви­ших од му­сли­ман­ских, да се же­не са му­ сли­ман­ка­ма итд. Ра­но су стро­го од­ре­ђе­не раз­ли­ке и у обла­ че­њу му­сли­ма­на и хри­шћа­на, ко­је по­нај­ви­ше обе­ле­жа­ва­ју сва­ко­днев­ни жи­вот по­је­ди­на­ца и на­ро­да, по ко­јем не­му­сли­ма­ни ни­с у сме­ли ни по че­м у да ли­че на му­сли­ма­не. Осим што је по­сто­ја­ла раз­ли­ка у ко­ри­шће­њу бо­ја (зе­ле­на – му­сли­ма­ни), она се ис­по­ља­ва­ла и у бо­гат­с тву

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

одеће: капа, костим, обућа. Временом су Срби подражавали турско господство у свему, па и у облачењу. У томе се ишло далеко, па срећемо кнеза Милоша са турбаном на глави, који је но­ сио на почетку своје владавине, а Вука Караџића са фесом, који је носио целог живота! У варо­ шима Срби су се одевали и живели по турским обичајима.

Вуков и Доситејев музеј, Београд

Простор у којем се понајвише одвијао сва­ кодневни приватан живот јесте кућа. Варошка кућа попримила је облике архитектуре оријен­ талног типа, и имала је, најчешће, приземље и спрат са малим прозорима. Кухиња је смештена у приземљу, док се на спрату налазила диванха­ на у којој се окупљала породица и дочекивали гости. Зграда Доситејеве Велике школе леп је пример варошке куће у Србији овог времена. Сеоске куће (брвнаре, бондру чаре…) биле су скромног изгледа, једноставног ентеријера и екстеријера. У средини куће налазило се отво­ рено огњиште, са једном, а потом и са две собе. Трем се јавља тек у 19. веку. Недалеко од куће били су вајати у којима су укућани спавали. Се­ оско покућство било је оскудно. Обедовало се за софром (синијом) а седело на троношцима. Кревет, сто и столице користе се од 19. века.

Турци су у начин ис хране унели значајне промене. Пост код хришћана, а ра ма зан код муслимана, добили су верски садржај, који је у дужем периоду године одређивао њихов начин ис хране. Поред пиринча, Турци су увели по­ себне врсте хлеба: погачу и симит, а затим су понудили бурек, уштипак, алву, бозу итд. Свињ­ ско месо и маст су јели само хришћани, док су муслимани јели овчетину и масло, и у томе је била највећа разлика у њиховој исхрани. Мусли­ манима је била забрањена употреба алкохола, али временом су се и они одавали овом пороку. Најзначајнију новину донели су стимуланси – дуван и кафа. Пијење кафе и пушење дувана, осим у кући, постали су битан део друштвеног живота, пренетог у нову институцију – кафа­ ну. За разлику од крчме, у кафани се није слу­ жио алкохол. Поред џамије и текије, у кафани се одвијао сав друштвени живот, и са њом наста­ ју „ноћни“ проводи у градским насељима, одн. она постаје средиште јавног живота исламског, али и осталог мушког света. Дуван се пушио уз помоћ лула и наргила. Дуго времена је морало да прође да би се схватило да је дуван штетан по људски организам, за разлику од почетног периода, када се сматрао лековитим. Турци су редовно упражњавали кратке изле­ те у околину, познате као теферичи. Музика и игре битно су се разликовали код представника двеју вера, иако су се временом осетили међу­ собни утицаји. Срби су се забављали уз звуке фруле, двојница, гајди и гусала, муслимани уз удараљке и дувачке инструменте. Српско цркве­ но појање није замрло, док су дервишки редови изводили своје верске обреде уз посебно пева­ ње и игре.

непознате речи

симит – сомун. наргиле – источњачка справа за пушење у којој дувански дим пролази кроз воду и хлади се.

1. Наведите називе повлашћеног српског становништва? 2. У чему се састојала филурија? 3. По ком делу одеће је био препознатљив Вук Караџић? 4. Покушајте да направите разлику у обавезама раје и влаха?

69

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

2 ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА Па­дом под Тур­ке срп­ско плем­ство је уни­ште­но или се исе­ли­ло у Хаб­збур­шку мо­нар­хи­ју. Сви Ср­би су по­сте­пе­но по­ста­ли ра­ја, обес­пра­вље­ни зе­мљо­рад­ни­ци, уз рет­ке при­ви­ле­го­ва­не гру­пе. Сва­ко­дне­ви­ца Ср­ба у гра­до­ви­ма, де­ли­ми­це и у се­ли­ма, по­при­ми­ла је тур­ске оби­ча­је и на­ви­ке.

Об­но­ва Па­три­јар­ши­је

У

ду­гом пе­ри­о­ду жи­во­та Ср­ба под вла­шћу Ту­ра­ка, Аустри­ја­на­ца и Мле­та­ка, по­сто­ ја­ла је са­мо јед­на уста­но­ва ко­ја је оку­ пља­ла це­ло­куп­ни срп­ски свет и бри­ну­ла о ње­му. Би­ла је то Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, ко­ја под ту­ђин­ском вла­шћу ви­ше ни­је ужи­ва­ла ста­т ус и при­ви­ле­ги­је ко­је је има­ла у вре­ме по­сто­ја­ња срп­ских сред­њо­ве­ков­них др­жа­ва. Ње­на бри­га о па­стви ви­ше ни­је би­ла ис­кљу­чи­во вер­ска. Вре­ ме­ном, она је све ви­ше пре­у­зи­ма­ла на се­бе, уз вер­ску, још и кул­т ур­ну и по­ли­тич­к у уло­г у. Све до об­но­ве срп­ске др­жа­ве, Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква би­ла је нај­ва­жни­ја на­род­на ин­сти­т у­ци­ја. Тур­ци су од­мах по осва­ја­њу Ср­би­је при­зна­ли Срп­ску па­три­јар­ши­ју и па­три­јар­ху Ар­се­ни­ју II на­мет­ну­ли пла­ћа­ње дан­ка. Ју­жне епар­хи­је Пећ­ке па­три­јар­ши­је при­по­је­не су Охрид­ској ар­хи­е­пи­ ско­пи­ји, чак и са­мо се­ди­ште – Пећ. Па­три­јар­ши­ ја је за­др­жа­ла сво­ју цр­кве­ну власт на про­сто­ри­ ма се­вер­не Ср­би­је, Бо­сне и Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре. Тур­ци су је уки­ну­ли сре­ди­ном пр­ве по­ло­ ви­не 16. ве­ка и при­са­је­ди­ни­ли Охрид­ској ар­хи­е­ пи­ско­пи­ји, ко­ја је би­ла у са­ста­ву грч­ке Ва­се­љен­ ске па­три­јар­ши­је. По­вод за уки­да­ње да­ло им је др­жа­ње срп­ских фе­у­да­ла­ца уочи Мо­хач­ке бит­ке, ка­да је Па­вле Ба­кић са сво­јом бра­ћом пре­бе­гао у Угар­ску. Ова­кав по­тез Ту­ра­ка иза­звао је бу­ну сме­де­рев­ског епи­ско­па Па­вла (1528–1532), ко­ји је за­тво­рио охрид­ског ар­хи­е­пи­ско­па, и у Пе­ћи се про­гла­сио па­три­јар­хом. До об­но­ве Пећ­ке па­три­јар­ши­је до­шло је 1557. го­ди­не. Два су раз­ло­га на то бит­но ути­ ца­ла: уче­шће Ср­ба у осва­ја­њу Ба­на­та (1551/2) и же­ља ути­цај­ног ве­ли­ког ве­зи­ра Мех­мед-па­ше Со­ко­ло­ви­ћа да се и на тај на­чин оду­жи свом на­ ро­ду. Пр­вих пет па­три­јар­ха би­ли су из по­ро­ди­це 70

Пећка патријаршија

Со­ко­ло­вић, ко­ја је у по­ве­с ти срп­ског на­ро­да обе­ле­жи­ла 16. сто­ле­ће. Ју­рис­дик­ци­ја Пећ­ке па­три­јар­ши­је про­сти­ра­ ла се на свим те­ри­то­ри­ја­ма где су жи­ве­ли Ср­ би и где су ус­по­ста­ви­ли цр­кве­ну ор­га­ни­за­ци­ ју: Ма­ке­до­ни­ја, ис­точ­ни део Бу­гар­ске, Ср­би­ја, Цр­на Го­ра, Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, Вој­во­ди­на, и срп­ска на­се­ља у Ма­ђар­ској, Сла­во­ни­ји, Хр­ват­ ској и Дал­ма­ци­ји. У вре­ме нај­ве­ћег оп­се­га она је об­је­ди­ња­ва­ла око 40 ми­тро­по­ли­та и епи­ско­па.

Ор­га­ни­за­ци­ја и је­рар­хи­ја

П

ећ­ка па­три­јар­ши­ја ор­га­ни­зо­ва­ла се, у скла­ду са др­жав­ним уре­ђе­њем Тур­ске и соп­стве­ном сред­њо­ве­ков­ном тра­ди­ ци­јом, као фе­у­дал­на уста­но­ва. Она ви­ше ни­је мо­гла да ра­чу­на на при­ви­ле­ги­је ко­је су јој да­ва­ ли срп­ски вла­да­ри у сред­њем ве­к у и мо­ра­ла је да се за­до­во­љи са­мо­у­пра­вом до­би­је­ном од сул­ та­на. Ту при­ви­ле­ги­ју ис­пла­ћи­ва­ла је ве­ли­ким го­ди­шњим три­бу­том од 100.000 ак­чи. Ту су­му мо­гла је да ис­пла­ћу­је за­то што је би­ла нај­ве­ћи хри­шћан­ски зе­мљо­по­сед­ник, јер је по­се­до­ва­ла

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

имања на целој територији где се простирала њена јурисдикција. Јерархију Пећке патријаршије чинили су патријарх, архиепископ, митрополит, владика, архимандрит, игуман, монаси и обични свеште­ ници. На челу цркве био је Архијерејски сабор, који је бирао патријарха и епископе, а султан их потврђивао бератима, уз новчану надокнаду. Црква је имала и судску власт: пресуђивала је у брачним и још неким мање важним споровима. За време свог постојања, нешто дужег од два века, Пећка патријаршија је одржавала цркве и манастире, обнављала их, када је било могуће, подизала мање цркве, најчешће брвнаре. Наве­ дена права чинила су њену црквену самоуправу. Пећка патријаршија била је верска, нацио­ нална и политичка организација Срба. Њен зна­ чај процењује се према повесним чињеницама: 1. окупила је под своје окриље сав српски на­ род; 2. чувала је његову средњовековну нема­ њићку државну традицију и пренела је почетком 19. века творцима обновљене српске државе; 3. старала се о јединству православних Срба; 4. очувала је веру, штитећи народ од унијаћења и исламизације; 5. оживела је и унапредила неке културне установе.

учешће у бунАмА и рАтовимА

Д

о почетка 17. века црква је одржавала добре односе са турским властима. Ме­ ђутим, ратне прилике и погоршање по­ ложаја српског народа натерали су цркву да се меша у политичке односе Турске и хришћанских држава, Аустрије, Венеције и Русије. Она је по­ магала хришћанске државе и учествовала у мно­ гим немирима и устанцима свог становништва. У томе се истакао патријарх Јован (1592–1614), током чијег понтификата су се десили већ по­ мињани устанци у Банату, околини Никшића и у Северној Македонији. Њега је наследио

патријарх Пајсије (1614–1647), који је боравио у Цариграду да би спречио потчињавање Пећке патријаршије Охридској архиепископији. На­ писао је житије и службу последњем српском цару – Урошу. Порта је коначно изгубила поверење у Пећку патријаршију после двеју великих сеоба Срба, предвођених патријарсима, многим црквеним великодостојницима и обичним свештенством. Након сеобе из 1690. године султан је именовао новог патријарха у Пећи – Калиника. Пошто су Срби у Јужној Угарској основали своју црквену организацију на сабору у Крушедолу, признали су пећког патријарха за духовног поглавара. Још један ударац нанет је Патријаршији сеобом коју је предводио патријарх Арсеније IV Црнојевић (1739). После те сеобе су за пећке патријархе долазили Грци, који су задуживали и доводили Пећку патријаршију у све већу зависност од Ва­ сељенске патријаршије. Сеобе, устанци, окретање врха српске јерар­ хије према хришћанским државама, настојање Грка фанариота и саме Васељенске патријаршије да је потчине, давало је довољно повода султану Мустафи III да изда ферман 1766. године, којим укида Пећку патријаршију. Следеће године иста судбина задесила је и Охридску архиепископију, те су обе цркве враћене под окриље Васељен­ ске патријаршије. Био је то најтежи ударац срп­ ском народу после пада средњовековне Срби­ је. Међутим, остале су две њене митрополије, које су, свака на свом простору и према својим могућностима, наставиле да брину о српском народу, о његовом црквеном и политичком жи­ воту – Карловачка и Цетињска митрополија, једна у Турском царству, друга у Хабзбуршкој монархији. непознате речи

паства – припадници једне вере, овде православне. јерархија – редослед по првенству у оквиру једне цркве­ не организације. понтификат – време владавине једног папе или патри­ јарха.

1. Колико су пу та Турци укидали Пећку патријаршију? 2. Ко је све образовао јерархију Српске православне цркве? 3. Наведите имена двојице патријарха који су водили антитурску политику? 4. Две митрополије наставиле су традицију Пећке патријаршије. Наведите имена њихових седишта?

71

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

3 СЕОБЕ СРБА Пећка патријаршија је најзначајнија установа српског народа у време турске превласти. Ње­ на јурисдикција простирала се на просторима Турске, Аустрије и Венеције. У почетку водила је протурску, а затим антитурску политику, због чега је забрањена.

побуне и сеобе

С

рби су дуго пружали отпор Турцима и турском продору у Европу. Моћно Тур­ ско царство покорило је српске државе и већи део српског народа, али није скршило његов дух и снагу отпора. Срби су учествова­ ли у свим ратовима Турака и хришћанских др­ жава Угарске, Аустрије и Млетачке републике. Кад њима придодамо само важније буне из овог периода, којих је било на свим територијама то­ ком турске превласти, стиче се представа о не­ мирном балканском простору насељеном Срби­ ма. Отпор турском насиљу, политички, верски и економски, подгрејаван од стране суседних хри­ шћанских држава, њихов је основни узрочник. Једна од већих буна била је буна Срба у Банату 1594. године, из времена, тзв. Дугог или Сисач­ ког рата. Иако су Срби прогласили ердељског владара Жигмунда за српског краља, изостала је његова помоћ, као и помоћ Аустријанаца. Током побуне Турци су пренели мошти Светог Саве из Милешеве у Београд, где су спаљене. Две године касније избила је буна херцеговачких племена под вођством никшићког војводе Грдана. Без помоћи са стране, устаници су поражени код Гацког. У време Бечког рата, у североисточној Македонији избио је устанак (1690), познат као Карпошев, по предводнику, хајдучком харамба­ ши. У турској противофанзиви против аустриј­ ске војске Карпош је ухапшен у Куманову и на­ бијен на колац у Скопљу. Било је много узрока који су доводили до учесталих сеоба Срба под турском влашћу: тур­ ски војни походи, пустошења, насиља, учешће у бунама, устанцима и ратовима, глад и немашти­ на. Пре доласка Турака, Срби су се селили пре­ ма југу – Византији, а од тада, правац њихових 72

Арсеније III Црнојевић (1633–1706). Рођен је у Баји­ цама, умро у Бечу, а сахрањен у Крушедолу. Служио је код патријарха Максима, био игуман манастира Пећке патријаршије и митрополит хвостански. Изабран је за патријарха 1672. године. Посетио је Христов гроб и са тог пу товања сачуван је његов дневник. Најзначајнији моменат у његовом животу јесте предвођење Срба у Великој сеоби (1690). У Хабзбуршкој монархији истакао се као борац против унијаћења Срба у Угарској, Хр­ ватској и Далмацији. Поставио је темеље Пакрачком владичанству и Карловачкој митрополији. За време Ракоцијевог устанка бранио је, са сународницима, ин­ тересе Беча, ратујући против Мађара. Цар Јозеф I до­ делио му је феудални посед Даљ.

сеоба ишао је ка северу и западу, на просторе Угарске, касније Аустрије и Венеције. Сеобе су започеле у време првих турских упада, а поста­ ле су масовне у другој половини 15. века, када је непознате речи

јурисдикција – право пресуђивања и остваривања дру­ гих верских одлука на неком подручју.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

приведено крају дуго покоравање српских држа­ ва. Оне су настављене до краја 17. века, а било их је и у следећа два столећа, мада у знатно ма­ њој мери. Срби су се селили непрекидно, па су сеобе постале зла коб српског народа. Ср би су се селили понајвише са простора Косова и Метохије, старе Рашке, Брда, источне Херцеговине и Македоније, и допирали на се­ вер до Будима, а на северозападу до Жумберка. Насељавали северну Србију, Срем, Банат, Бачку, Босанску крајину, Лику, Славонију, Хрватску и Далмацију. Највише је насељена Војна граница. Где год да су се населили, подизали су цркве и манастире, понајвише на просторима Фрушке горе и Мале Влашке (између Пожеге и Пакраца). Сеобе Срба у Славонију и Хрватску изазивале су, касније, низ неспоразума и сукоба између до­ маћег хрватског становништва и досељеника.

велике сеобе

С

еобе су покретане после ратних неуспе­ ха аустријске војске против Турака. Биле су појачане уколико су Срби учествова­ ли у аустријској војсци, као што је био случај у време Бечког рата (1683–1699). Да би привукао

Србе на своју страну, аустријски цар Леополд I обратио им се једним прогласом, нудећи им по­ себне повластице, привилегије, и они су се ма­ совно одазвали позиву. Кад су Турци почели да бележе успехе у рату, после битке код Качани­ ка и угушења Карпошевог устанка, уследила је, тзв. Велика сеоба Срба 1690. године. Патријарх ПАЈА ЈОВАНОВИЋ, СЕОБА СРБАЉА Од свих сеоба, од 15. до 20. века, у народном пам­ ћењу посебно је остала, тзв. Велика сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Црнојевићем 1690. године. Срби с простора Старе Србије (понајвише с Косова и из Метохије), због учешћа и помоћи аустријској војсци у Бечком рату (1683–1699), пред турским на­ летом и из страха од освете, прешли су Саву и Дунав и настанили се на просторима Угарске. Тај догађај представио је наш познати сликар Паја Јовановић (1859–1957) својом сликом „Сеоба Србаља“ (1895). Јовановић је урадио прво мању скицу, а затим велику композицију. Он је у слику унео више савремених ликова. Тако је за лик патријарха Арсенија III „по­ зајмио“ лик тадашњег патријарха Георгија Бран­ ковића. Овом сликом представила се Карловачка патријаршија на угарској миленијумској изложби 1896. године. Критика је слику оценила као „врхунску тачку српског историјског сликарства у 19. веку, рођеног у генерацији наших романтичара“.

73

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ Арсеније III Црнојевић је, бежећи пред Турци­ ма, у пратњи свештенства и народа са простора Македоније, Косова и Метохије и Рашке, носећи са собом црквене драгоцености, кренуо на север и стигао у Београд. Ту су одржали народно­цр­ квени сабор, који је одлу чио да пошаље у Беч епископа Исаију Ђаковића да тражи црквену аутономију, и за патријарха јурисдикцију какву је имао под Турцима. Турци су покушали да их задрже и врате обећањима да ће им све опро­ стити и ослободити их данка за две године, али у томе нису успели. Срби сеобници прешли су Саву и Дунав и населили се на просторима Ју­ жне Угарске, допирући далеко на север, до Ара­ да и Сентандреје. Претпоставља се да се пресе­ лило више од 60.000 душа. Следећа значајна сеоба одиграла се пола века касније, у сличним ратним условима. Поново је један патријарх, најважнија институција српског народа у Турској, повео Србе у сеобу. Био је то патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, који је са Србима узео учешћа у аустријско­тур­ ском рату (1737–1739) и потом морао да се сели

Арсеније IV Јовановић Шакабента (1698–1748). Ро­ ђен је у Рашкој области, умро у Сремским Карловцима, а сахрањен у Крушедолу. Млад је постао рашки митро­ полит, потом егзарх и помоћник пећког патријарха Мојсија Рајовића. Хиротонисан за патријарха 1725. го­ дине. У време турско­аустријског рата (1737–1739) бо­ рио се да поправи положај Срба у Јужној Угарској и да избори аутономију за Србе у Србији. Током рата пове­ зао се са старовлашким кнезом Атанасијем Рашкови­ ћем, а када је сазнао да му Турци прете смртном ка­ зном, побегао је из Рашке у Васојевиће. Исте, 1737. године постављен је за администратора Карловачке митрополије, а потом га је царица Марија Терезија именовала за патријарха. У Сремским Карловцима по­ дигао је патријаршијски двор.

74

у Угарску. Ова сеоба била је по броју исељеника знатно мања, али је поред Срба обухватила и албанско племе Клименте. Она је оставила више негативних последица на Српску православну цркву у Турском царству, слабећи њене пози­ ције и положај српског народа, истовремено ја­ чајући улогу цркве и повећавајући бројно стање становништва у Јужној Угарској. Јужна Угарска није била крајње одредиште српских сеоба. Србима је било суђено да оду и са свог новог огњишта, те су се селили и у Русију 1751/2. године. Ову сеобу подстакло је укидање Потиско­поморишке границе, а сеобнике у Ру­ сију предводили су Рајко Прерадовић, Јован Ше­ вић и Јован Хорват. Територијама које су насели­ ли дали су имена Нова Србија и Славеносрбија.

мигрАције

М

и гра ци о на кре та ња ни су за де си ла само Ср бе, већ и муслиманско ста­ новништво. Турци су муслимане на­ сељавали у градовима, нарочито пограничним. А када су престала турска освајања и започето њихово повлачење пред Аустријом, муслиман­ ско становништво из Угарске, Славоније, Лике и Далмације вратило се на просторе испод Саве и Дунава. А на српска огњишта, опустошена у време велике сеобе Срба, Турци су насељавали Арбанасе дуги низ година. Тако је после Велике сеобе Срба на просторе Косова и Метохије на­ стањено албанско становништво. Срби су користили следећа имена за исти народ: Арбанас, Арнау тин, Шиптар и Албанац.

Изузетно негативна последица сеоба Срба, посебно у најудаљенијим и рубним местима, би­ ла је њихово однарођавање, које се испољавало на разне начине. Насељавајући се у новим држа­ вама – Млетачкој, Угарској, Аустрији и Русији – Срби су примали тамошњу веру, прихватали језик и антрополошка својства народа са којима су живели. Данас на тим просторима на Србе подсећају само сачувани топоними. Један од по­ узданих видова очувања националног иденти­ тета била је и борба за стицање самоуправних повластица у држави у којој су се населили.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

непознате речи

хиротонисати – рукоположити неког за православног свештеника или владику. антрополошка својства – физичке и психичке особине условљене историјским развојем. топоним – властито име насељеног места, планине, реке и сл.

Сеобе Срба у 17. и 18. веку

1. У којој буни су спаљене мошти Светог Саве и у којем граду? 2. Које године је била друга велика сеоба Срба? 3. У које земље су се Срби селили?

75

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

4 БОСАНСКИ ПАШАЛУК И ХАЈДУЧИЈА Се­о­бе су обе­ле­жи­ле вре­ме тур­ске вла­да­ви­не, а две ме­ђу њи­ма сте­к ле су епи­тет Ве­ли­ке се­о­бе (1690, 1739). Узро­ци су им би­ли на­си­ље, ра­то­ви, исла­ми­за­ци­ја, обес­пра­вље­ност. Ср­би су при­бе­ жи­ште на­ла­зи­ли у Ве­не­ци­ји, Угар­ској, Аустри­ји и Ру­си­ји.

Па­ша­лук и ње­го­во уре­ђе­ње

У

по­в е­с ти срп­ског на­р о­да две ад­ми­ни­ стра­тив­не је­ди­ни­це има­ле су ва­жну уло­ гу – Бе­о­град­ски и Бо­сан­ски па­ша­лук. На њи­хо­вим про­сто­ри­ма по­сто­ја­ле су сред­њо­ве­ ков­не др­жа­ве Ср­би­ја и Бо­сна, и они ће по­но­во по­слу­жи­ти као осно­ва за об­но­ву сред­њо­ве­ков­не др­жав­но­сти – на про­сто­ру пр­вог, по­чет­ком 19, а дру­гог, кра­јем 20. ве­ка. Иако су обе обла­сти по­зна­те под име­ном нај­ви­ше управ­не је­ди­ни­ це Осман­ског цар­ства – па­ша­лук, пр­ва је увек зва­нич­но но­си­ла на­зив ни­же ад­ми­ни­стра­тив­не је­ди­ни­це – сан­џак, а дру­га са­мо у по­чет­ном пе­ ри­о­ду (1463–1580). Па­дом Бо­сне (1463) и Хер­це­го­ви­не (1481) ни­с у пре­ста­ла тур­ска осва­ја­ња. Са њи­хо­ве те­ ри­то­ри­је вр­ше­ни су не­пре­ста­ни упа­ди и осва­ја­ ња Дал­ма­ци­је, Хр­ват­ске и Сла­во­ни­је. По­след­ње зна­чај­ни­је ме­сто ко­је су Тур­ци осво­ји­ли био је Би­хаћ (1592). Сва до­та­да осво­је­на те­ри­то­ри­ја би­ла је по­де­ље­на на сан­џа­ке, ко­ји су би­ли об­је­ ди­ње­ни у окви­ре нај­ви­ше ад­ми­ни­стра­тив­не је­ ди­ни­це – Бо­сан­ског бе­глер­бе­глу­ка, за ко­ји су ка­сни­је ко­ри­шће­ни на­зи­ви еја­лет и па­ша­лук. У ње­гов са­с тав ула­зи­ли су сле­де­ћи сан­џа­ци: Бо­сан­ски, Хер­це­го­вач­ки, Звор­нич­ки, Кли­шки, За­ча­зман­ски и Крч­ки, а ка­сни­је Би­хаћ­ки и По­ же­шки. Се­ди­ште Па­ша­лу­ка би­ло је у Ба­ња­лу­ци, а ка­сни­је је два пу­та пре­ме­шта­но, у Са­ра­је­во и Трав­ник. Бо­сан­ски па­ша­лук је нај­ду­же био тур­ска по­ гра­нич­на те­ри­то­ри­ја, све до дру­ге по­ло­ви­не 19. ве­ка. Ис­т у­рен пре­ма Хаб­збур­шкој мо­нар­ хи­ји и Мле­тач­кој ре­п у­бли­ци, са ње­га се од­ ла­зи­ло у мно­ге рат­не по­хо­де. Из тог раз­ло­га су Тур­ци, дуж по­гра­нич­ног по­ја­са, ко­ји је по­ знат под име­ном сер­х а­та, осно­в а­ли по­себ­не 76

Тврђава Зворник

вој­но-ад­ми­ни­стра­тив­не је­ди­ни­це – ка­пе­та­ни­је, ко­јим су упра­вља­ли ка­пе­та­ни. Би­ло их је ви­ше од три­де­сет. Оне су на­с та­ле у дру­гој по­ло­ви­ ни 16, а уки­ну­те у пр­вој по­ло­ви­ни 19. сто­ле­ћа. На­су­прот ова­квом вој­ном уре­ђе­њу тур­ског по­ гра­нич­ног про­сто­ра, ста­ја­ла је, на стра­ни Хаб­ збур­шке мо­нар­хи­је, Вој­на гра­ни­ца. Оне су се раз­ли­ко­ва­ле са­мо по то­ме што је хаб­збур­шка власт сво­јој вој­ној уста­но­ви по­кла­ња­ла ви­ше па­ жње и бо­ље је уре­ди­ла не­го Тур­ци сво­ју. Непознате речи

сер­хат – кра­ји­ште, по­гра­нич­на област.

Про­цес исла­ми­за­ци­је нај­ви­ше је за­хва­тио Бо­сну и Хер­це­го­ви­ну. За­по­чео је кра­јем 15. ве­ ка и тра­јао је ду­го, а то­ме је би­ло ви­ше раз­ло­га. Ме­ђу пре­ве­ре­ним нај­ви­ше је би­ло при­ста­ли­ца, тзв. бо­сан­ске цр­кве, а знат­но ма­ње пра­во­слав­ них и ри­мо­ка­то­ли­ка. Нај­број­ни­ја ка­те­го­ри­ја исла­ми­зо­ва­ног ста­нов­ни­штва би­ли су бо­сан­ ски се­ља­ци, по­нај­ви­ше срп­ског по­ре­к ла, ко­ји

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

су преверавањем бежали од тешких феудалних обавеза, у положај привилегованог становни­ штва. Због заслуга стечених у ратовима, они су добили тимаре и зеамете и тиме ојачали свој по­ ложај. Од домаћих феудалаца и високих пред­ ставника власти Босанског пашалука временом је настало босанско племство (аге и бегови), ко­ је се разликовало од турског племства по то­ ме што је говорило својим матерњим, српским језиком. Још више су свој положај учврстили, и по томе се разликовали од осталих спахија, изборивши се за породичне (оџаклук) тима­ ре и насилно претварање феудалних поседа у читлуке, нарочито у 17. веку. Отуда је положај раје, кметова, на поседима босанског племства био тежи него у другим провинцијама Царства. Стога су учесталији бежање са поседа и побуне у Босанском пашалуку, него у другим провин­ цијама Турског царства. Сам врх овог племства чиниле су капетанске породице – Куленовићи, Џинићи, Церићи и Градашчевићи. Међу управницима Босанског пашалука било је много познатих исламизованих Срба. Први управник Пашалука био је Ферхат­паша Со­ коловић, рођак великог везира Мехмед­паше Соколовића, који је оставио чувену задужбину, џамију Ферхадију, у Бања Луци. Вредан помена је још Хасан­паша Предојевић, један од најбор­ бенијих управника. непознате речи

оџаклук тимари – види антрфиле на страни 62.

Хасан-паша Предојевић (?–1593). Рођен у Клобуку, Херцеговина. Као и многа српска деца, у Стамбол од­ веден данком у крви. У султановом двору именован за старешину соколара, одатле за намесника у Сеге­ дину. Премештен је у Босански беглербеглук, где је на положају беглербега провео од 1591. до 1593. го­ дине. Подигао је град Петрињу на Купи, одакле је често упадао у Хрватску. Године 1593. покушао је да освоји Сисак, али је доживео пораз и утопио се у Купи.

У Босанском пашалуку живело је и римока­ толичко становништво, организовано под окри­ љем фрањевачког реда. Они су представљали

мањину у односу на православне и муслимане и у првој половини 18. века било их је око 25.000. Економска моћ сконцентрисана је у почетку у рударским трговима, касније у градовима: Са­ рајеву, Мостару, Бања Луци, Фочи, Јајцу, Ливну и Травнику. Последње насеље, иако је било седи­ ште беглербега, односно паше, одавало је утисак касабе а не града. У политичком и економском погледу, најважнија два насеља су Сарајево и Мостар. У градовима су се развијали занати и трговина, а у исто време били су културна и вер­ ска средишта.

хАјдучијА

Р

атови, сеобе, побуне и разне врсте немира стварали су погодне услове за разне врсте разбојништава како на простору Осман­ ског, тако и Хабзбуршког царства. Није оправ­ дана њихова подела на разбојништва северно од Саве и Дунава, и хајдучију јужно од поменутих река, будући да су учесници у њима били при­ падници истог народа, који су се бавили истим или сличним послом и обављали га на исти или сличан начин. Хајдук је одметник од власти и друмски раз­ бојник, а хајдучија је настала после пада бал­ канских земаља под Турке и била обично раз­ бојништво и вид отпора тур ској власти, као последица турског насиља и неправде. Није увек могуће раздвојити када су хајдуци наступали као разбојници и пљачкаши, а када су пружали от­ пор турском насиљу. Хајдучије је увек било више у време ратова, насиља и анархије. Тада је било више хајдука и хајдучких дружина, које су имале и по 500 људи. Када су хајдуци и њихове дружине прилазили аустријској војсци и, заједно са њом или самостално, ратовали против Турака, хај­ дучија је примала политичко обележје. У мирно доба, када је турска управа била уреднија, хај­ дучија је била ретка појава, а број хајдука мањи. Посебан вид хајдучије код Срба јављао се у планинским крајевима, где се живело племен­ ским животом. Племенска хајдучија имала је пљачкашко обележје. У хајдуке се одлазило из различитих побу­ да, а најчешће ради освете, пљачке, прибавља­ ња доброг оружја и гардеробе. У народну епику 77

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

хајдуци су ушли као национални јунаци, као, тзв. горски хајдуци. Њихове хајдучке дружине бро­ јале су од 10 до 30 бораца. Хајдучки старешина звао се харамбаша, а његов помоћник барјактар. Хајдуцима су јатаци, код којих су се зими скри­ вали, били највећа подршка. Хајдуковало се од Ђурђевдана до Митровдана. У свести српског народа и његовој традицији хајдучија је схватана као изразито позитивна на­ ционална појава. Међутим, хајдучка идеологија је врло једноставна и могла би да се представи само са две речи из познате народне песме о Старини Новаку – стићи и утећи. Хајдуци су били храбри, не увек и разборити. Они нису во­ дили рачуна о последицама сукоба и пљачкања Турака, и то је био њихов највећи недостатак. После хајдучке акције следила је турска освета становништву које је хајдуцима пружало уточи­ ште. Њихово схватање ропства и слободе било је примитивно, и оплеменила га је тек Српска револуција 1804. године.

Најпознатије хајдучке старешине су: Стари­ на Новак, Стари Вујадин, Бајо Пивљанин, Ма­ ли Радојица, Лазар Добрић (Лаза Харамбаша), Станоје Главаш, Хајдук Вељко Петровић, Кара­ ђорђе Петровић. Важну улогу хајдуци су оди­ грали у време Првог српског устанка, посебно 1804. године, током дизања буне. Чувену битку на Чокешини (1804) водили су хајдуци, предво­ ђени браћом Недић. После Српске револуције хајдучија постепено губи национални ореол и претвара се у разбојништво, не само у Турској већ и у Србији. Хајдука је било на свим просторима Балкана, на пример у Грчкој су то били клефти.

1. Како се зове последње значајно место које су Турци освојили у Босни? 2. Две војне установе на реци Сави представљале су одбрану два Царства. Сетите се њихових назива? 3. Које две речи најбоље карак теришу хајдучку идеологију? 4. Чувена битка коју су предводили српски хајдуци одиграла се у Првом српском устанку. Поред којег манастира је одржана и ко ју је предводио?

жене у босни и херцеговини „После пропасти балканских хри­ шћанских држава положај женскиња се мења нагоре. Женске се из јавног живота потискују у кућу и у ужу по­ родицу. По турским законима жена не приступа сама суду, него је засту­ па њен мушки пуномоћник. У опхо­ ђењу међу мушкарцима сматра се срамотом упитати му жа за здравље његове жене или друге његове жен­ ске чељади. Мушкарац се устручава споменути име своје жене, па, када је мора спомену ти, вели ‘она моја’. Није само муслиманско одрасло женско чељаде излазило из куће покривена лица и тела, него и хришћанке и Је­

врејке. Сматрало се зазорним да жен­ ско прође кроз чаршију. Хришћанске девојке су ишле у цркву само онда када су ишле на причешће. Овакав је положај женскиња био по варошима, где је турски утицај био јачи. На селу је било пак друкчије. Ту је положај женских остао бољи, али не много. Жена је на селу могла бити старешина породице и водити по­ слове кућне заједнице. По именима таквих жена често су породице доби­ јале своја презимена, па су се тако по некој Мари називали Марићи, по Ка­ ти Катићи итд. У кућној заједници, где је све имање било заједничко, жене

су могле имати и нешто свога приват­ ног имања, своје власништво. По тур­ ским аграрним законима жена је као кћи, сестра и мати могла наследити право на уживање спахијске земље, коју је пре смрти држао њен отац, брат или син, и на земљу добити од спахије тапију. Хришћанско женски­ ње на селу није сакривало свога ли­ ца. Штавише, у неким крајевима није то морало чинити ни муслиманско женскиње. [...] Владислав Скарић, „Утицај турског владања на друштвени живот“, у: Изабрана дјела, књ. 2, Сарајево, 1985.

Размислите које су сличности, а које разлике у правима жена муслиманки и православки.

78

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

САМОУПРАВА У 5 КНЕЖИНСКА БЕОГРАДСКОМ ПАШАЛУКУ Босански пашалук је уз Београдски имао посебан значај, јер је вековима био погранична провин­ ција. Војнички је био добро уређен и имао добре управнике. Хајдучија је најзначајнији вид отпо­ ра нашег народа Турцима, али она је имала и одлике разбојнишва.

кочинА крА јинА

Б

еоград је, после освајања 1521. године, припао Смедеревском санџаку и постао његово седиште. Међутим, званичан на­ зив Смедеревски санџак остао је на снази све до стицања независности Србије (1878). Током 18. века све више је употребљаван термин Београд­ ски пашалук, и са тим незваничним називом за­ шло се у судбоносне догађаје с почетка 19. века.

Анђелковић Коча (око 1750–1788). Пре последњег аустријско­турског рата (1788–1791), познатог, по име­ ну, као Кочина крајина, бавио се сточном тргови­ ном. Био је присиљен да бежи у Банат са братом Пе­ тром (1787). Када је избио рат, укључио се у фрајкоре Михаљевића и Брановачког, али се убрзо издвојио и самостално ратовао. Његов одред стално се повећа­ вао и бројао је 1.500 бораца. Територија на којој се борио била је долина Велике Мораве, где је контро­ лисао Цариградски друм онемогућавајући турској војсци да пру жи помоћ опсађеном Београду. Ту је Турцима нанео неколико пораза (нпр. код Багрдана). У манастиру Јошаници био је његов ратни логор. Ње­ гово четовање трајало је током пролећа и лета 1788. године. Када га је потиснуо турски заповедник Дели Ахмет, повукао се у Банат. Код села Брзаске заробљен је у сукобу са Турцима и код Текије набијен на колац.

Последњи аустријско­турски рат познат је код нас као Кочина крајина (1788–1791). Пре њега склопљен је савез између Русије и Аустри­ је, према којем је Србија постала део аустриј­ ске интересне сфере. Аустријска обавештајна служба сакупила је довољно података о стању

у Београдском пашалуку, али њене војне акци­ је, предвођене фелдмаршалом Лацијем и мар­ шалом Лаудоном, биле су млаке и неодлучне. Активнији су били аустријски фрајкори, саста­ вљени од добровољаца из Јужне Угарске и Срби­ је, које је предводио капетан Михаило Михаље­ вић. Аустријанци су с напором заузели Београд и допрли до Крушевца и манастира Студенице. Помоћ су им пружали Срби, предвођени Кочом Анђелковићем, који су ратовали дуж Помора­ вља 1788. године. Рат је завршен Свиштовским миром, којим је Аустрија вратила Турској север­ ну Србију, а султан дао амнестију свим Србима учесницима рата.

Покоравањем српских средњовековних др­ жава српско племство је нестало, изузимајући један мањи део, који се склонио на просторима Хабзбуршке монархије. Од тада је стожер срп­ ског друштва био сељак, а оно мало варошана у градовима Србије занимало се занатима, и жи­ вело и облачило се по турским обичајима. Стога их је народ презирао и није их убрајао у Србе. Турци су, као господа, племићи и обични гра­ ђани, живели у градовима и варошима, а у села су залазили ретко, понајвише ради сакупљања пореза. Турско становништво у Београдском па­ шалуку чинили су прави Турци и исламизовани Срби, али је потурчењака било мало, знатно ма­ ње него у Босни и Херцеговини. непознате речи

фрајкор – добровољачки одред. интересна сфера – подручје деловања, утицаја и експан­ зије неке велике силе над одређеним државама.

79

V.

СРБИ У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ

Београдски пашалук

кнежинскА сАмоупрАвА

Т

урску управу у Београдском пашалуку оличавао је београдски везир, паша са три репа, који је био и заповедник бе­ оградског утврђења. У седишту сваке нахије живео је муселим, представник управне, и ка­ дија, представник судске власти. Заповедник свих спахија, њих је могло бити око 900, звао се алај­бег. Турска легална власт није имала своје представнике у кнежини и у селу. Ако се изу­ зме време ратова и читлучења, за турску власт могло би се рећи да је била подношљива. За ве­ зировања Хаџи Мустафа­паше, крајем 18. века, Порта је подарила Србима три фермана (1793, 1794, 1796), којим је правно уредила кнежинску самоуправу, највећу управно­политичку теко­ вину Срба, после Пећке патријаршије. Из тих разлога, Срби су Мустафа­пашу ословљавали са „српска мајка“ и „добри отац“! Кнежинска самоуправа испољавала се на три нивоа: у нахији, кнежини и селу. Најизра­ женија била је у кнежини, те отуда и на зив 80

– кнежинска са моуправа. Нахија, кнежина и село имали су са моуправне органе власти – обор­кнеза и нахијску скупштину, кнежинског кнеза и кнежинску скупштину, сеоског кмета и сеоски збор. У надлежност самоуправних орга­ на спадали су послови за које турска власт ни­ је била посебно заинтересована, а тицали су се искључиво српског живља – сакупљање пореза, одржавање путева, обнова и изградња цркава и манастира, бирање кнезова, решавање личних и земљишних спорова и томе слично. непознате речи

ферман – наредба. бимбаша – војни старешина над хиљаду војника.

Кнежинска самоуправа ојачана је зарад ве­ зирове потребе да створи српске војне одреде ради одбране Београдског пашалука од број­ них Портиних одметника, пре свих, видинског заповедника Пазван Оглуа. У почетку су Срби узимани само као везирова пратња, да би после

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Село – сеоска скупштина (збор) – сеоски кнез (кмет) – први ниво

Кнежина – кнежинска скупштина – кнежински кнез – други ниво

Нахија – нахијска скупштина – нахијски кнез (обор­кнез) – трећи ниво Кнежина (касније срез) – простирала се, отприлике, на територији величине данашње општине.

Кнезови су старешине кнежина, а кнежеви су владари! 1797. године њихови одреди бројали до 16.000 војника. Предводио их је Станко Арамбашић, код кога је Карађорђе био бимбаша.

кА српској револуцији

С

еоски кме тови, кнежински и нахијски кнезови, хајдучке харамбаше, заповед­ ници српских војних одреда и свештен­ ство издвајали су се од обичног народа и били његови предводници, његова елита. Разлика из­ међу такве елите, додуше разнородне али сла­ бо изнијансиране на хијерархијској друштвеној лествици, и обичног света била је скоро безна­ чајна, јер су сви Срби били раја, обесправљени поданици Турског царства. Живот Срба у Београдском пашалуку није био нимало лак, посебно у доба нереда и анар­ хија који су захватили Османско царство крајем 18. столећа. Без сопствене државе, Срби су жи­ вели у уверењу да ће им слободу донети Аустри­ ја. Кочина крајина разбила је ову илузију, а Срби

су масовним учешћем у рату (1788–1791) стекли уверење да до слободе могу доћи и сопственим напорима. Током аустријско­турских ратова, као и у време Првог и Другог српског устанка, приме­ ћена је једна значајна појава: збег­раја, како је зову турски извори. Бежећи од турске освете, у потрази за сигурнијим пребивалиштем, народ се повлачио дубоко у планине и шуме, и ту жи­ вео једним посебним животом. Обрасла шумом, по којој је добила име Шумадија, земља српских сељака пружала је свом народу сигурно уточи­ ште. Дугогодишње ропство, испуњено страдањем и насиљем, улило је у крв Срба страх од турске силе и моћи. Зулум и страховлада дахија учини­ ли су страх још већим – досезао је границе ужа­ са и био озбиљна препрека Србима на путу ка слободи. Вук Караџић бележи да се од турскога зулума похајдучио десети део српскога народа, и није се више знало ко је хајдук, а ко сељак. Кне­ жинска самоуправа и хајдучија, с једне, и турско безакоње, са друге стране, припремили су ср­ бијанско друштво за револуционарна збивања 1804. године. Шумадија – централни и највећи део Бео­ градског пашалука

1. Који је био званичан назив за Београдски пашалук? 2. Зашто се последњи аустријско-турски рат зове Кочина крајина? 3. Објасните кнежинску самоуправу у односу на турску власт. 4. Зашто је хајдучија досегла врхунац уочи Српске револуције 1804. године?

ЗАДАТАК

Разговарајте о положају хришћана у Турској. Која су све права уживали, а која су им била ускраћена? У чему су се састојале привилегије хришћана који су слу жили у турској војсци?

81

ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА (16–18. ВЕК)

VI

О

ва моћ­на др­жа­ва на­зив је до­би­ла по ди­на­сти­ји (као и Осман­ско цар­ство) иако јој је зва­ни­чан на­зив од 1711. го­ди­не био Аустриј­ ска мо­нар­хи­ја. Њен сим­бол ни­је би­ла Аустри­ја, сре­ди­ште и по­ сед с ко­јег се да­ље ши­ри­ла, већ ди­на­сти­ја Хаб­збур­га, је­ди­ни ду­го­веч­ни ко­хе­зи­о­ни фак­тор те ви­ше­на­ци­о­нал­не, мул­ти­кон­фе­си­о­нал­не и ве­о­ма сло­же­не др­жав­не за­јед­ни­це – то­ком це­ло­куп­ног ње­ног по­сто­ја­ња. За на­шу по­вест од зна­ча­ја су ње­ни ра­то­ви про­тив Тур­ске, али она је ра­то­ ва­ла и с дру­гим европ­ским др­жа­ва­ма, на­ро­чи­то са Фран­цу­ском и Пру­ ском. Хаб­збур­зи су за­хва­љу­ју­ћи ра­то­ви­ма и брач­ним ве­за­ма по­ста­ли јед­на од нај­по­зна­ти­јих вла­дар­ских ку­ћа то­га вре­ме­на. Де­ли­ли су се у две ло­зе – шпан­ску и аустриј­ску.

VI.

ХАБЗБУРГА И СТВАРАЊЕ 1 УСПОН АУСТРИЈСКЕ МОНАРХИЈЕ хАбзбурзи

Х

абзбурзи су били немачка династија. Она је у почетку давала надвојводе Аустрији, да би временом постала једна од најду­ готрајнијих, најпознатијих и најутицајнијих ди­ настија у Европи. Била је подељена у две гране, од којих је једна имала поседе у Аустрији и да­ вала владаре Светом римском царству немачке народности. Максимилијан I омогућио је брач­ ним уговорима својих рођака брз успон дина­ стије. Осим Корушке, Крањске и Штајерске, њи­ ма су припадале области доње и средње Рајне и Тирол. Тада је настала чувена изрека, којом је изражаван смисао династијског и државног успеха Аустрије: „Нека други воде ратове, а ти, срећна Аустријо, жени и удај!“ Максимилијанов унук Карло V наследио је Бургундију и Холан­ дију (1506), Шпанију и Напуљ (1516), а од 1519. године био је владар Светог римског царства. Царство Хабзбурга ширило се у два правца. Други је био усмерен према истоку и југоисто­ ку. Карло V је свом брату Фердинанду доделио титулу надвојводе, као и управу и заступање над делом Светог римског царства у средњој и југо­ источној Европи. После битке на Мохачу (1526) чешки сталежи су га изабрали за краља, као и један део угарског племства. У рату с Турцима и Иваном Запољом Фердинанд је заузео западни део Угарске. Када се Карло V повукао у мана­ стир (1556), сину Филипу је доделио управу над шпанским поседима, а Фердинанд је постао цар Светог римског царства. Од тада су шпански Хабзбурзи владали Шпанијом, Низоземском, деловима Италије и Латинском Америком, а аустријски Хабзбурзи – Аустријом и Светим римским царством. Последњи хабзбуршки краљ у Шпанији био је Карлос II. Он није имао на­ следника, те је престо припао Филипу V (1700), унуку Луја XIV, и од тада су Шпанијом владали француски Бурбони. Хабзбурзи су остали влада­ ри само у средњој Европи – све до 1918. године.

Грб Хабзбурга непознате речи

кохезиони – повезујући

Титуле Хабзбурговаца: војвода, надвојвода, краљ, цар. Фердинанд I се већ 1529. године суочио с пр­ вом турском опсадом Беча, који је одолео захва­ љујући помоћи немачких кнежева. Наредна два века Хабзбурзи су водили ратове са Османским царством с циљем да врате освојене угарске те­ риторије. Потом је ширење ка истоку постало главни циљ спољне политике Хабзбурга – до по­ четка 20. века. Верска подела на римокатолике и протестанте поделила је Хабзбуршку монархију и изазвала ратове. Први модеран рат у Европи, по новом оруж­ ју, по пустоши коју је оставио за со бом и по учесницима из целе Европе, био је Тридесето­ годишњи рат (1618–1648). Калвинистичка Че­ шка побунила се 1618. године. Чешко племство поражено је у бици на Белој гори 1620. године. Рат се потом водио на територији Немачке, а за­ вршио се Вестфалским миром. Чешка је опстала као административна јединица Хабзбуршке мо­ нархије до 1918. године. 83

VI.

ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА (16–18. ВЕК)

Хабзбуршка монархија

Територије којима су владали Хабзбурзи биле су наследне: Горња и Доња Аустрија, Штајерска, Корушка, Крањска, Истра, Тирол, Салцбург, Чешка, Галиција, Буковина, Далмација, и изборне: Чешка, Шлезија, Угарска, Хрватска, Славонија.

АустријскА монАрхијА

О

сим браковима, Хабзбурзи су државу увећавали и освајањем. Карловачким миром (1699) добили су Ердељ, миром у Утрехту (1713) припали су им шпанска Низо­ земска (Белгија), Ломбардија и Напуљска кра­ љевина, коју су убрзо изгубили, али су добили Тоскану и још неке делове Италије. 84

У то време Хабзбурзи су се борили да све територије повежу у једну државну целину, ко­ ја је од 1711. године имала на зив Аустријска монархија. Било је неопходно централизовати власт, па су основане нове институције као што су Државна канцеларија за иностране послове, Државни савет, Дворски ратни савет, Тајни са­ вет, Царска канцеларија итд. Уређене су и др­ жавне финансије.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Аустрија је, осим с Турском, водила ратове и са западним и северним државама. Угарско племство 1711, а хрватско 1712. године праг­ матичним санкцијама признали су наследну власт Хабзбурзима. И кад се учинило да је пи­ тање наследства, једно од најважнијих за сваку династију, било решено, отворило се још једном – смрћу краља Карла VI, којег је наследила кћер Марија Терезија (1740–1780). Она је била удата за Франца Лотариншког, па је од тада династија називана и Хабзбуршко­лотариншка династија. Њој су оспорили право наследства баварски и саски војвода и тако је започео Рат за аустриј­ ско наслеђе (1740–1748). Осмогодишњи рат за­ вршио се признавањем права наследства Ма­ рији Терезији. Она је задржала све територије, осим Шлезије, коју јој је преотео пруски краљ. У наредном, Седмогодишњем рату (1756–1763) Аустрија је покушала да врати изгубљену покра­ јину, у чему није успела, али се проширила на Галицију и Буковину (1774). Хабзбуршка монар­ хија достигла је тада свој највећи територијални опсег. непознате речи

Прагматична санкција – државна уредба, закон.

Само су Османлије дуже владале од Хабзбур­ га. Историја средње Европе не може се зами­ слити без њихове династије. Од исусоваца су научили да буду стрпљиви, лукави и театрални.

Хабзбурзи су били стожер католици зма и у Шпанији и у Аустрији и велики противници ре­ формације. У 18. веку били су поборници про­ свећености, а у 19. столећу – конзервативизма.

војнА крА јинА

Т

урци су у то време пограничну област проглашавали крајином (серхат). Најче­ шће је то била територија дуж устаљене аустријско­турске границе, нарочито у Босни. Она је била привремена и није уређена тако да би послужила као важна војна установа. У по­ граничне просторе серхата Турци су насељава­ ли Србе сточаре (влахе). За разлику од Турака, Хабзбурзи су основали праву војну установу под називом Војна крајина или граница. И они су на опустеле просторе Угарске, Хрватске и Сла­ воније насељавали Србе сточаре који су бежали од Турака и тако стварали одбрамбени простор, који су временом организовали као војну ин­ ституцију. Срби су добијали напуштена имања, уживали личну слободу јер су били ослобођени фе удалних ду жности и имали локалну са мо­ управу, уз обавезу да бране границу и одла зе у рат на позив владара. Погранични простор Османске и Хабзбуршке монархије настањива­ ли су Срби, погранични чувари, ратници и стра­ далници обеју држава. Војна крајина је настајала постепено. На про­ стору од Сења до Саве, са седиштем у Карловцу,

Војна крајина

85

VI.

ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА (16–18. ВЕК)

створен је Карловачки генералат (1579), а из­ међу Саве и Драве – Вараждински генералат. Карловачки генералат чиниле су Приморска и Хрватска крајина, а Вараждински генералат – Банска и Славонска крајина. Потом се Крајина ширила на исток, пратећи ослобађање Славо­ није, Срема и Баната. Тако су почетком 18. века настале Градишка, Бродска и Петроварадинска регимента (Славонска и Сремска крајина), По­ савско­подунавска и Потиско­поморишка кра­ јина. Последња је расформирана средином 18. века, после сеобе Срба у Русију. Привилегије које су Срби уживали у Војној крајини и војне обавезе које су испуњавали би­ ле су прописане, тзв. Српским статутима. Њих је 1630. године Србима даровао аустријски цар Фердинанд II. Статутима су регулисане личне слободе, самоуправа, судство и трговина. Краји­ на је подељена на дистрикте, а они на општине. У дистрикту је судска власт припадала збору, у општини – магистрату. Срби су располагали својим непокретним добрима и уживали слобо­ ду трговине. Они су били обавезни да служе као посаде у шанчевима дуж границе, да нападају непријатеља чим пређе границу и да се одазо­

ву владару на позив у војни поход изван Војне границе. Војна крајина је била изу зе та из цивилне управе, одвојена територијално од Хрватске и Угарске и стављена под непосредну управу Дворског ратног већа, са седиштем у Грацу. По­ кушаји хрватског и угарског племства да Краји­ шнике доведу у зависан (кметски) положај нису успели, пре свега због тога што је Војна крајина била поуздана заштита од турских упада. То се показало још у Дугом рату, који је вођен од 1593. до 1606. године. Крајина је представљала целину и имала по­ себан положај у Аустријској монархији. Њен по­ ложај је почео да се мења, а она да губи значај са престанком опасности од Турака – од краја 18. века. У другој половини 19. века постепено је развојачена и присаједињена хрватској и угар­ ској цивилној територији. непознате речи

дистрикт – округ, управна јединица. магистрат – седиште општинске управе, у овом случају судске. регулисати – уредити

Крајишници

1. Сетите се назива владарских титула Хабзбурга. 2. После којег проширења је Аустрија постигла свој највиши територијални опсег? 3. Наведите привилегије које су Срби добили Српским стату тима.

86

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

На пијаци

ФРИДРИХ ВИЛХЕМ ФОН ТАУБЕ О СРБИМА „Под турским јармом Илири су задивљали; примили су пороке својих господара а не и њихове врлине. Они који живе у Срему још су најбољи од свих. Може се рећи да су према Хрватима и Далматинцима они анђели. Сви Или­ ри у аустријским и турским земљама веома су препре­ дени, лукави и умеју да се претварају; сељаци нису онако глупи и прости, нису онакви мамлази као у другим зе­ мљама. У религији су ревносни, заправо скоро сујеверни, и за свештенство имају не само највеће страхопоштова­ ње, него су им и слепо послушни… Главне врлине Илира су верност владару, гостољуби­ вост, неустрашна одважност и смелост која не преза ни од какве опасности, склоност рату и ванредна храброст у њему. Главни су им пороци тромост и лењост, чему ће свакако нешто доприносити и поднебље; склоност раз­

бојништву и пљачки, необуздани нагон за жестока пића, са свим пороцима који настају одатле, као што су много­ женство, развратност и повреда брачне верности са обе стране, невиђен нехат за будућност, презирање уметно­ сти и науке итд., даље потпуно охлађена љубав према ближњем, осветољубивост која често траје годинама, не­ вероватно непознавање основних начела религије, са свим својим лошим последицама, то јест сујеверје, скло­ ност врачању, занемаривање основних ду жности итд., као и лукавост, сплеткарење, варање у трговини, веома себичан начин мишљења, који је као небо од земље да­ лек племенитим осећањима великодушности, истинитим обележјима великог духа.“ Сви Илири су у своје обичаје и навике, начин живота и језик много примили од Турака.“

Фридрих Вилхелм фон Таубе, Историјски и географски опис Краљевине Славоније и Војводства Срема како с обзиром на њихове природне особине, тако и на њихово садашње устројство и ново уређење у црквеним, грађанским и војним стварима, Нови Сад, 1998. Илири – аутор увек мисли на Србе.

1. У тексту о Србима Фон Таубе наводи њихове особине. Које од тих особина он сматра манама? 2. Које врлине Срба наводи писац текста?

87

VI.

ХАБЗБУРШКА МОНАРХИЈА (16–18. ВЕК)

ПРОСВЕЋЕНИ 2 ХАБЗБУРШКИ АПСОЛУТИЗАМ Хабзбурзи су били најзначајнија европска династија. Иако је држава носила званичан назив Аустријска монархија, она је по њима познатија као Хабзбуршко царство. Да би успешно бра­ нили државу, Хабзбурзи су основали Војну крајину дуж границе са Турском.

племићи, кметови, побуне

Х

абзбуршка монархија била је вишенаци­ онално царство. Најбројнији народ би­ ли су Словени (Чеси, Словаци, Пољаци, Словенци, Хрвати, Срби), потом Немци, Мађа­ ри, Италијани и Румуни. Земљопоседницима (племству) припадала је водећа улога у друштву, као и у свим другим феудалним монархијама. Њима су припадали најважнији положаји у земљи, пре свега у др­ жавној управи, војсци и цркви. Њихови земљи­ шни поседи били су заштићени, па они нису плаћали никакве порезе. Племићи су приређи­ вали разне забаве, ишли у лов и живели како до­ ликује привилегованом слоју друштва. Иако су аристократију чинили Немци и Мађари, власт земљопоседника у Угарској била је израженија и сконцентрисана у рукама тридесет познатих породица. Најпознатије угарске племићке по­ родице биле су Естерхази, Палфи, Одескалки, Сечењи, Ердеди, Тиса, Ракоци... У Угарској је далеко бројније било ситно племство, полуо­ бра зовано и конзервативно. Положај сељака био је тежак јер су они били везани за земљу и веома оптерећени феудалним обавезама, као и разним порезима. Обрађивали су спахијску земљу, кулучили им и плаћали разне дажбине у натури и новцу. Држави су плаћали порез, а цркви десетак. Преоптерећени обавезама, они су често дизали устанке који су углавном били неуспешни, као устанак Матије Гупца у Хрват­ ској 1573. године. непознате речи

палатин – највиши државни службеник, краљев намесник у Угарској.

88

Палата породице Естерхази

естерхАзи Била је то једна од највећих угарских властелин­ ских породица. Имала је више од милион ју тара зе­ мље. Корени Естерхазија сежу дубоко у средњи век, а у 20. столећу они улазе у ред петсто аристократских и велепоседничких породица које су у економском и политичком животу Мађарске имале важну улогу. Ова породица дала је у 17. веку два палатина Угар­ ске – грофа Миклоша, песника и композитора Пала, и кнеза Пала, министра спољних послова у револу­ ционарној влади 1848. године.

Хабзбурзи су били изборни владари у Угар­ ској и Хрватској, па су долазили на престо из­ бором на Угар ском и Хрватском сабору. Ус­ по стављајући апсолу тистичку власт, они су претворили Чешку у обичну провинцију и кр­ шили права Угарског и Хрватског сабора. Хр­ ватско и мађарско племство два пута су озбиљ­ није покушали да се ослободе власти Хабзбурга. Прво је дошло до завере Зринских и Франко­ пана (1671) с на мером да одвоје Хрватску и

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

„чардаш је најпознатија мађарска народна игра ко­ ју играју мешовити парови. Сам назив је скупни и обухвата више врста и шаролике локалне називе, од спорог до олујног ритма. Данашње име игра је доби­ ла преко чарде, крчме у пустари, изван насељеног места, некој врсти свратишта и коначишта за путни­ ке и намернике. Сам назив је дошао у мађарски пре­ ко српског језика – чардак; а у српски је реч стигла посредством турског, али из персијског. Чардаш је, дакле, музика и игра која се играла и свирала некада у чардама, али и пре постојања самих чарди“. Сава Бабић, Мађарска цивилизација, Београд, 1996.

Угарску од Беча, али је она завршена неуспехом, а вође су биле погубљене. Аустријски цар Лео­ полд приморао је мађарско и хрватско племство да у Пожуну (Братислави) донесу саборски за­ кључак којим признају наследним земљама Хаб­ збурговаца Угарску и Хрватску (1687) у време великих успеха у рату против Турске. Део угар­ ског племства није могао да се с тим помири, па је Ференц Ракоци подигао устанак уперен против бечког апсолутизма, а за обнову угар­ ске државности (1703–1711). Ракоцијев покушај

да придобије Србе је пропао, највише због тога што угарске сталешке скупштине нису Србима признале привилегије, те су се они борили на страни бечког двора. Рат је за собом оставио велику пустош на просторима где су живели Мађари и Срби.

Д

мАријА терезијА

ва најис такнутија хабзбуршка владара 18. века су Марија Терезија (1740–1780) и њен син Јозеф II (1780–1790). Они су били велики поборници просвећеног апсолу­ тизма, син више од мајке. Чим је ступила на престо, Марија Терезија морала је још једном да призна угарском племству сталешка права, чиме су по стављени темељи будућем дуали­ стичком развоју државе – Аустрије и Угарске. После два рата за Шлезију вођена против Пру­ ске Аустрија се за њу неуспешно борила у Ра­ ту за аустријско наслеђе (1740–1748), потом и у Седмогодишњем рату (1756–1763). Царица је успела да њен муж Франц Лотариншки постане цар Светог римског царства, а њега је на престо­ лу тог више титуларног него стварног царства

Марија Терезија са породицом

89

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

наследио син Јозеф II. За његове владавине за­ почет је последњи аустријско­турски рат (1788), који ће окончати његов брат Леополд II (1791). И Марија и Јозеф настојали су да реформишу земљу. Марија Терезија је подстицала мануфак­ турну производњу и трговину, чији је носилац било немачко грађанство. Она није са зивала племићке саборе, управу је сконцентрисала у државном савету и министарствима, а државу је поделила на округе (у Угарској и Хрватској – жупаније). Положај сељака делимично је по­ правила смањењем дажбина и ограничавањем кулука на три дана у недељи. У Бечу је основала „Терезијанум“, где су у хабзбуршком духу васпи­ тавани млади племићи.

Јозеф II

јозеФ II

Р

еформама Јозефа II извршена је центра­ лизација монархије и рационализација државне управе, а немачки је постао зва­ ничан језик, чиме је започет процес германиза­ ције друштва. Сељак није више био везан за зе­ мљу нити лично зависан од феудалца, те је тиме знатно поправљен његов положај. Проглашена је једнакост грађана пред судом, а порез су поче­ ли да плаћају племићи и свештеници. Патентом о толеранцији (1781) омогућена је слобода веро­ исповести, што је допринело да се делимично сузбију права католичке цркве. Цар је унапре­ дио основно школство, које је постало обавезно и за мушку и за женску децу. Основао је, потом, Војну академију, укинуо цензуру и са још неко­ лико мање значајних промена сасвим преуредио друштво и државу. Овако значајне реформе није спровела ни­ једна земља у Европи. Реформама нису били задовољни племство и свештенство, те је Јозеф II, „цар добрих намера“, постао најнеомиљенији владар 18. века. Црква и земљопоседници ис­ користили су Француску револуцију и побуну у Белгији 1789. године и присилили цара да их, већином, опозове и врати државу у пређашње стање. Мада је био већи просветитељ од своје мај­ ке Марије Терезије, биланс владавине Јозефа II био је слабији. Умро је несхваћен и разочаран као и већина владара који су свом народу и др­ жави желели и нудили бољи поредак. Наследио га је брат Леополд II (1790–1792), који је прет­ ходно био владар у Тоскани, где се исказао као изузетан просветитељ, у понечему напреднији од свог брата. Један је од ретких владара који је био свестан својих владарских обавеза према поданицима.

1. Зашто Срби нису подржали устанак Мађара под Ракоцијем? 2. Шта је жупанија и у којим се земљама Хабзбуршке монархије јавља? 3. У којој, од двеју држава, је Леополд био успешнији владар и зашто?

ЗАДАТАК

Напишите есеј о Хабзбурзима. У списку литературе на крају књиге пронађите оне које се баве овом династијом. Користите и друге изворе знања, родослове, интернет, књижевна дела, филмове.

90

срби под влАшћу хАбзбургА и млетАкА

VII

С

елећи се северно и северозападно од Саве и Дунава Срби су изборили привилегован положај. У почетку су самоуправна права проширивали, потом су се борили да их очувају, а све то време ратовали су у хабзбуршкој војсци, не само против Турака већ и на просторима Европе. Хришћанска монархија омогућила им је боље услове живота од оних у Турској, те су Срби бележили економ­ ски, верски и културни напредак. Доба просветитељства дало је зна­ чајна имена и велика дела барокне уметности, историографије и књижевности. Расути на скоро свим просторима огромне Хабзбур­ шке монархије, Србе је било тешко објединити и у верском и у сваком другом погледу, будући да су за њих важила посебна правила на про­ стору Војне границе, посебна у Провинцијалу. Срби су својим при­ суством етнички ојачали и млетачку Далмацију, као и Дубровачко залеђе. При крају овог периода нестале су обе републике – Млетач­ ка и Дубровачка, и ускоци, национални борци и бранитељи хришћан­ ства.

VII.

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА

ЗА СТИЦАЊЕ И ОЧУВАЊЕ 1 БОРБА ПРИВИЛЕГИЈА На­се­ља­ва­ње

С

е­о­бе Ср­ба про­ме­ни­ле су ет­нич­к у сли­к у Бал­ка­на. Вре­ме­ном, Ср­ба је у Тур­ском цар­ству би­ва­ло све ма­ње, а у Хаб­збур­ шкој мо­нар­хи­ји и Мле­тач­кој ре­пу­бли­ци све ви­ ше. Се­о­бе у Угар­ску и Хр­ват­ску су уче­ста­ли­је од ка­да су Тур­ци до­пр­ли до Са­ве и Ду­на­ва. Би­ле су ма­сов­ни­је то­ком вла­да­ви­не Су­леј­ма­на Ве­ли­ чан­стве­ног и за ве­зи­ро­ва­ња Мех­мед-па­ше Со­ ко­ло­ви­ћа, да­кле, у вре­ме ве­ли­ких рат­них по­хо­да Ту­ра­ка. Нај­ма­сов­ни­је се­о­бе би­ле су у вре­ме ка­да су па­ли Де­спо­то­ви­на (1459) и Бе­о­град (1521), ка­да су пред­у­зи­ма­ни по­хо­ди на Беч (1529, 1683) и ка­да је осва­ја­на Угар­ска (1541, 1551). Ср­би су до­жи­ве­ли и ту не­сре­ћу да су, по­ко­ра­ва­њем Ју­ жне Угар­ске у 16. ве­ку, ско­ро сви по­но­во до­шли под тур­ску власт, из­у­зев оних ко­ји су се по­ву­кли још да­ље на се­вер и за­пад. Ју­жна Угар­ска – по­ли­тич­ки и ге­о­граф­ски по­јам ко­ји озна­ча­ва пре­де­ле Угар­ске ју­жно од Пе­чу­ја, Се­ге­ди­на и Ара­да. На том про­сто­ру Ср­би су ужи­ва­ли при­ви­ле­ ги­је, ко­је су ка­сни­је по­слу­жи­ле као осно­ва за на­ста­ нак Вој­вод­ства Ср­би­је и Та­ми­шког Ба­на­та. Да­на­шња Вој­во­ди­на је не­што ужи ге­о­граф­ски и по­ли­тич­ки по­ јам за не­гда­шњу Ју­жну Угар­ску.

Осво­је­не те­ри­то­ри­је Тур­ци су укљу­чи­ли у свој већ до­бро раз­ра­ђен ад­ми­ни­стра­тив­ни си­ стем. Срп­ски на­род у Ју­жној Угар­ској при­па­дао је сле­де­ћим сан­џа­ци­ма: Срем­ском, По­же­шком, Се­ге­дин­ском, Беч­ке­реч­ком, Ча­над­ском и Те­ ми­швар­ском. Ти сан­џа­ци ула­зи­ли су у са­с тав Бу­дим­ског, Те­ми­швар­ског и Је­гар­ског бе­глер­ бе­глу­ка. Пре­ла­зи­ти Са­ву и Ду­нав и на­се­ља­ва­ти про­ сто­ре Ју­жне Угар­ске, знат­но ши­ре не­го што је да­на­шња Вој­во­ди­на, по­ста­ло је уоби­ча­је­на по­ја­ ва све до 1815. го­ди­не, ка­да за­по­чи­ње сво­је по­ сто­ја­ње Кне­же­ви­на Ср­би­ја. Две се­о­бе, по­зна­те у исто­ри­ји Ср­ба као ве­ли­ке, обе­ле­жи­ле су то 92

Ђорђе Бранковић

раз­до­бље (1690, 1737). И пре тур­ских осва­ја­ ња Ба­нат и Срем би­ли су на­с та­ње­ни Ср­би­ма, док је Бач­ка на­се­ље­на у 16. ве­к у, а по­ме­ну­те две обла­сти по­пу­ње­не но­вим до­се­ља­ва­њем. Се­о­бе су се кре­та­ле и ка Сла­во­ни­ји и Ба­ра­њи, а на се­ ве­ру и се­ве­ро­и­сто­к у су до­пр­ле чак до Бу­ди­ма, Сен­тан­дре­је и Ара­да. Све те се­о­бе, не­по­сред­но или по­сред­но, под­сти­ца­ла је хаб­збур­шка власт има­ју­ћи од њих ви­ше­стру­ку ко­рист: на­се­ља­ва­ње опу­сте­лих пре­де­ла, по­ве­ћа­ње бро­ја ста­нов­ни­ ка и сти­ца­ње од­ва­жних бра­ни­ла­ца Мо­нар­хи­је. Ср­би су та­ко по­ста­ли ва­жан чи­ни­лац и у вој­ном и дру­штве­ном жи­во­т у Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је. Ср­би су у Се­ге­ди­ну има­ли по­себ­ну епи­ско­ пи­ју, ко­ја је по­том ушла у са­став Пећ­ке па­три­јар­ ши­је, као и не­ко­ли­ко но­вих епи­ско­пи­ја – беч­ке­ реч­к у, те­ми­швар­ску, је­но­пољ­ску. Непознате речи

при­ви­ле­ги­је – по­вла­сти­це, до­ку­мент ко­јим се до­де­љу­ју не­ко­ме са­мо­у­прав­на пра­ва. ху­сар – ла­ко на­о­ру­жа­ни ко­ња­ник.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Зна­чај­ну уло­г у у овом раз­до­бљу, на­ро­чи­то у вре­ме ра­то­ва­ња про­тив Ту­ра­ка, има­ло је не­ ко­ли­ко срп­ских пле­мић­ких по­ро­ди­ца: Ба­ки­ћи, Јак­ши­ћи, Бел­му­же­ви­ћи, Бран­ко­ви­ћи. Ме­ђу чла­ но­ви­ма по­ро­ди­це Ба­кић ис­та­као се Па­вле, ко­ји је био по­след­њи срп­ски де­спот, док су оста­ли, као Пе­тар, би­ли по­гра­нич­ни ка­пе­та­ни и ху­са­ ри, а је­дан члан по­ро­ди­це био је ри­мо­ка­то­лич­ки би­скуп. По­ро­ди­цу Бран­ко­вић тра­ди­ци­ја је ве­зи­ ва­ла за срп­ску сред­њо­ве­ков­ну ди­на­сти­ју. По­ред гро­фа Ђор­ђа Бран­ко­ви­ћа, та по­ро­ди­ца да­ла је три ми­тро­по­ли­та, од ко­јих је нај­по­зна­ти­ји ње­ гов брат Са­ва, ер­дељ­ски ми­тро­по­лит. Ђор­ђу је гро­фов­ску ти­т у­лу по­да­рио аустриј­ски цар. Он се ис­та­као у Беч­ком ра­т у као ве­ли­ки бо­рац за пра­ва Ср­ба у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји, ка­да га је на­род иза­брао за вој­во­ду. Због ве­за с Ру­си­ма и на­ме­ре да са Ср­би­ма по­ве­де рат за осло­бо­ђе­ње од Ту­ра­ка био је ухап­шен и умро је у за­тво­ру. Сво­јом де­лат­но­шћу и де­лом Сла­ве­но-серб­ска хро­ни­ка мно­го је до­при­нео ја­ча­њу срп­ске на­ ци­о­нал­не све­с ти. Хро­ни­ке се сма­тра­ју пр­вим по­ли­тич­ким про­гра­мом Ср­ба.

Привилегије Србима цара Лепополда

Срп­ске при­ви­ле­ги­је

П

о­ло­жај Ср­ба у Ју­жној Угар­ској се ме­њао: за вла­да­ви­не Ту­ра­ка био је под­но­шљив, за­тим је по­гор­шан, док се за вла­да­ви­не Аустри­је во­ди­ла ду­га и за­ни­мљи­ва бор­ба око сти­ца­ња и очу­ва­ња при­ви­ле­ги­ја. Од 1690. до 1695. го­ди­не аустриј­ски цар Ле­ о­полд I (1657–1705) из­дао је ви­ше до­к у­ме­на­та, ко­ји су за­јед­но чи­ни­ли осно­ву срп­ским при­ви­ ле­ги­ја­ма. При­ви­ле­ги­је сте­че­не у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји би­ле су за­сно­ва­не на са­мо­у­прав­ним пра­ви­ма ко­ја су Ср­би ужи­в а­ли у Осман­ском цар­ству. Пр­вом при­ви­ле­ги­јом сма­тра се по­зив ца­ра упу­ћен Ср­би­ма и Ал­бан­ци­ма 6. апри­ла 1690. го­ди­не да уста­ну и при­кљу­че се аустриј­ској вој­сци. Цар је Ср­би­ма обе­ћао сле­де­ће по­вла­сти­ це: сло­бо­ду ве­ре, из­бор вој­во­де и осло­ба­ђа­ње од јед­ног де­ла по­ре­ских оба­ве­за. Те по­вла­сти­це Ср­би­ма су ну­ди­ле не­к у вр­сту вој­но-гра­ђан­ске ауто­но­ми­је. Ле­о­полд I је то­ком на­ред­них го­ди­ на, до 1695, из­дао још не­ко­ли­ко прав­них ака­та, на осно­ву ко­јих су уоб­ли­че­не срп­ске при­ви­ле­ ги­је. Оне су Ср­би­ма пру­жа­ле пра­во да би­ра­ју ми­тро­по­ли­та, ко­ји је упра­вљао цр­квом, по­ста­ вљао епи­ско­пе и на­сле­ђи­вао зе­мљу умр­лих Ср­ба без на­след­ни­ка. Ср­би су до­би­ли још две ва­жне уста­но­ве – На­род­но-цр­кве­ни са­бор и Ар­хи­ је­реј­ски си­нод. Осим што су ужи­ва­ли сло­бо­ду ве­ре, мо­гли су да ко­ри­сте ста­ри пра­во­слав­ни ка­ лен­дар и да не пла­ћа­ју де­се­так ка­то­лич­ким све­ ште­ни­ци­ма. Срем­ски Кар­лов­ци по­ста­ли су цен­ тар срп­ског цр­кве­ног, кул­т ур­ног и по­ли­тич­ког жи­во­та, а Кар­ло­вач­ка ми­тро­по­ли­ја нај­зна­чај­ ни­ја ин­сти­т у­ци­ја Ср­ба у Ју­жној Угар­ској. Смрт па­три­јар­ха Ар­се­ни­ја III (1706) омо­г у­ћи­ла им је да са­зо­ву Са­бор и иза­бе­ру ми­тро­по­ли­та, чи­ме су у прак­си при­ме­ни­ли две сво­је при­ви­ле­ги­је. Осни­ва­њем По­сав­ско-по­ду­нав­ске и По­ти­ ско-по­мо­ри­шке кра­ји­не (1702/3) Вој­на гра­ни­ца је про­ши­ре­на и на ње­не про­сто­ре су до­се­ље­ни мно­ги Ср­би, ко­ји ни­с у би­ли под жу­па­ниј­ском вла­шћу. Од та­да су се Ср­би де­ли­ли на оне ко­ји су жи­ве­ли у Вој­ној гра­ни­ци, а ко­ји су би­ли под беч­ком вој­ном вла­шћу, и оне ко­ји су жи­ве­ли у Про­вин­ци­ја­лу и би­ли под ци­вил­ном угар­ском вла­шћу. Жи­вот у Гра­ни­ци био је под­но­шљи­ ви­ји од жи­во­та у Про­вин­ци­ја­лу, где су ва­жи­ла угар­ска фе­у­дал­на пра­ва. Кад је Фе­ренц Ра­ко­ци 93

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

подигао почетком 18. века устанак против цара, Срби су у знак захвалности за добијене приви­ легије стали на страну двора и одлучили исход рата у корист Беча. Очувати стечене привилегије није било ла­ ко. Када је развојачена Потиско­поморишка крајина (1749), Срби су реаговали селидбом у Русију (1751/2). Уместо ње, убрзо су основани Потиски и Кикиндски дистрикт, затим и Шај­ кашки батаљон. У време када је све више јачао српски грађански сталеж ове мере бечког двора сматране су почетком ограничавања народних привилегија.

Централизу јући државу, Марија Тере зија наставила је да сужава привилегије Срба. То је драстично учињено издавањем два акта – Регу­ ламента (1770) и Деклараторија (1779). Регула­ ментом је митрополиту укинута световна власт, али не и верска, и прописани су му приходи. Уз пристанак Синода, смањен је број верских пра­ зника и забрањени су неки нехигијенски обича­ ји током погреба. Школским уставом школе су одузете цркви и постале су државне установе. Укинута је Илирска дворска депутација, једина државна цивилна установа Срба. Декларато­ ријем су протумачена сва ограничења и она су остала на снази пуних деведесет година. Због изгубљених права од тада је то била црквено­ ­школска аутономија. Уз извесна побољшања у 19. веку, она је постојала све до 1912. године. Од свих сабора које су Срби одржали у то време најважнији је био Темишварски сабор (1790). Од тада, па током 19. века аустријски вла­ дари су чешће сазивали српски сабор као про­ тивтежу угарском сабору пошто су Мађари били знатно јачи противник бечком двору од Срба. Темишварски сабор био је изборни јер је за ми­ трополита изабран Стеван Стратимировић, један од највећих духовних предводника Срба у Монархији. Сабор је био и расправни, будући да је расправљао и захтевао од цара да се Србима врате раније привилегије и, посебно, Банат као аутономна област. Овај захтев представљао је покушај да Срби добију своју административну територију на којој би примењивали преостале привилегије и, поред црквеног, остварили поли­ тичко јединство. У томе нису имали успеха, па ће наставити да се за њу боре и у 19. веку.

Стеван Стратимировић

1. Шта се подразумева под појмом Ју жна Угарска? 2. Како се зове дело грофа Ђорђа Бранковића, и по чему је познато? 3. Наведите установе Карловачке митрополије. 4. Које две делатности одликују Темишварски сабор?

94

VII.

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА

2 ДРУШТВО И СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ На­се­ља­ва­њем Ју­жне Угар­ске Ср­би су ет­нич­ки оја­ча­ли овај про­стор. Сте­кав­ши при­ви­ле­ги­је кра­ јем 17. ве­ка, они су уре­ди­ли цр­кве­ни жи­вот у Кар­ло­вач­кој ми­тро­по­ли­ји. У дру­гој по­ло­ви­ни 18. сто­ле­ћа њи­хо­ве при­ви­ле­ги­је су све­де­не на цр­кве­но-школ­ску ауто­но­ми­ју.

Про­све­ти­тељ­с тво и кул­т у­ра Ср­ба

С

р­би су жи­ве­ли на про­сто­ри­ма три­ју др­ жа­ва, али је срп­ско дру­штво би­ло нај­ра­ сло­је­ни­је у Ју­жној Угар­ској. Оно се де­ ли­ло на плем­ство, све­штен­ство, гра­ђан­ство, под­л о­ж но се­љ а­ш тво и гра­н и­ч а­р е. Срп­с ко плем­ство ула­зи­ло је у ред сит­ног плем­ства и у том по­гле­ду ни­је мо­гло да се упо­ре­ђу­је с угар­ ским плем­ством. Нај­зна­чај­ни­је пле­мић­ке по­ро­ ди­це би­ле су: Чар­но­је­ви­ћи, Ра­шко­ви­ћи, Те­ке­ли­ је, Ни­ко­ли­ћи, Ба­ји­ћи... Гра­ђан­ство је би­ло ду­го у по­во­ју, али је вре­ме­ном по­ста­ја­ло све број­ни­ је и бо­га­ти­је. Ср­би и Цин­ца­ри по­нај­ви­ше су се ба­ви­ли тр­го­ви­ном. Нај­зна­чај­ни­ји град би­ли су Срем­ски Кар­лов­ци, као се­ди­ште ми­тро­по­ли­та и ва­жан цр­кве­ни и кул­т ур­ни цен­тар. Гра­до­ви са ве­ћин­ским срп­ским ста­нов­ни­штвом би­ли су Слан­ка­мен, Пан­че­во, Вр­шац, а Ср­ба је би­ло и у ве­ли­ким гра­до­ви­ма – Се­ге­ди­ну, Бу­ди­му, Те­ми­ шва­ру. Ср­би су у Угар­ској и Хр­ват­ској по­ди­гли мно­ ге цр­кве и ма­на­сти­ре. Нај­ви­ше их је са­гра­ђе­но на Фру­шкој го­ри (Кру­ше­дол, Хо­по­во, Гр­ге­тег, Ре­ме­та, Врд­ник и др.), у Сен­тан­дре­ји, Пе­шти, Оси­је­к у, Па­кра­цу, Ву­ко­ва­ру, Но­вом Са­ду. Сви су гра­ђе­ни у та­да мо­дер­ном ба­рок­ном сти­лу. Ба­рок је оста­вио тра­га у цр­кве­ном сли­кар­ству, пре све­га у сли­ка­њу ико­на и цр­та­њу ми­ни­ја­ту­ра. По­зна­ти ба­рок­ни сли­ка­ри би­ли су: Те­о­дор Кра­ чун, То­дор Илић Че­шљар, Ја­ков Ор­фе­лин и Ар­са Те­о­до­ро­вић (пор­трет До­си­те­ја Об­ра­до­ви­ћа). По­сле кра­ћег по­сто­ја­ња бо­го­слов­ске шко­ле у Но­вом Са­ду ми­тро­по­лит Па­вле Не­на­до­вић осно­в ао је Бо­го­сло­ви­ј у у Срем­ским Кар­лов­ ци­ма (1749). Ка­то­лич­ке гим­на­зи­је по­сто­ја­ле су у Су­бо­ти­ци и Но­вом Са­ду и би­ле су до­ступ­не

Тодор Илић Чешљар, Визија Св. Јована еванђелисте

срп­с кој омла­д и­н и. Ср­б и су ипак отво­р и­л и соп­стве­ну гим­на­зи­ју у Срем­ским Кар­лов­ци­ма (1791). Тим ва­жним школ­ским уста­но­ва­ма при­ до­да­те су мно­ге основ­не шко­ле, ко­ји­ма је све ви­ше па­жње по­кла­ња­ло оја­ча­ло срп­ско гра­ђан­ ство. У кул­тур­ним де­лат­но­сти­ма ис­ти­че се Хри­ сти­фор Же­фа­ро­вић, пи­сац, ба­кро­ре­зац и цр­тач, по­знат по пре­во­ду с ла­тин­ског и пре­ра­ди чу­ве­не Сте­ма­то­гра­фи­је Па­вла Ри­те­ра Ви­те­зо­ви­ћа. То де­ло бу­ди­ло је ро­до­љу­би­ва и на­ци­о­нал­на осе­ ћа­ња, као и крат­ка исто­ри­ја срп­ског на­р о­да ру­ског офи­ци­ра Па­вла Ћу­лин­ца. Мно­го ви­ше тра­га оста­вио је Јо­ван Ра­јић, пи­сац и исто­рик. На Ра­ји­ће­вој Исто­ри­ји по­чи­ва бу­ду­ћа срп­ска исто­ри­о­гра­фи­ја. 95

VII.

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА Нај­по­зна­ти­ји срп­ски пи­сац 18. ве­ка био је До­си­теј Об­ра­до­вић (1742–1811), тво­рац мо­ дер­не срп­ске књи­жев­но­сти, про­све­ти­тељ, пр­ви ми­ни­стар про­све­те тек ства­ра­не срп­ске др­жа­ве. Ње­го­ва нај­ва­жни­ја де­ла су: Жи­вот и при­кљу­че­ ни­ја, Со­вје­ти здра­ва­го ра­зу­ма, Пи­сма љу­бе­зном Ха­ра­лам­пи­ју, Ба­сне... Она су ду­го би­ла основ­на лек­ти­ра не са­мо за де­цу већ и за од­ра­сле.

Сва­ко­дне­ви­ца и при­ват­ни жи­вот Јо­ван Ра­јић (1726–1801). Ро­ђен је у Срем­ским Кар­ лов­ци­ма, а умро у ма­на­сти­ру Ко­ви­љу. Обра­зо­ва­ње је сти­цао у ма­на­сти­ру, је­зу­ит­ској и про­те­стант­ској гим­ на­зи­ји у Ко­мо­ра­ну и Шо­про­ну и Ду­хов­ној ака­де­ми­ји у Ки­је­ву. Пре­да­вао је ге­о­гра­фи­ју и ре­то­ри­ку у Ла­тин­ској шко­ли у Срем­ским Кар­лов­ци­ма. Слу­жио је на дво­ро­ ви­ма епи­ско­па те­ми­швар­ског Ви­ћен­ти­ја Јо­ва­но­ви­ћа Ви­да­ка и бач­ког – Мој­си­ја Пут­ни­ка. За­мо­на­шио се 1772. го­ди­не и био ар­хи­ман­дрит ма­на­сти­ра Ко­ви­ља. Пи­са­ње исто­ри­је срп­ског на­ро­да сма­трао је пре­ком по­тре­бом и од­мах се ла­тио тог по­с ла, ко­ји је до­вр­шио 1768, а штам­пао тек 1794/5. Го­ди­не: Исто­ри­ја ра­зних сла­вен­ ских на­ро­дов на­и­па­че Бол­гар, Хор­ва­тов и Сер­бов… Ра­ јић се огра­ни­чио на исто­ри­ју Ју­жних Сло­ве­на, при че­му је дао кра­так пре­глед по­ве­сти Бу­га­ра и Хр­ва­та, а оп­ши­ран пре­глед по­ве­сти Ср­ба. Исто­ри­ја пра­ти до­ га­ђа­је од сред­њег ве­ка до уки­да­ња Пећ­ке па­три­јар­ ши­је. Аутор се по­тру­дио да де­ло упот­пу­ни исто­риј­ ским кар­та­ма и ро­до­слов­ним та­бла­ма, а ко­ри­стио је по­нај­ви­ше до­ма­ће из­во­ре. Ра­ји­ће­ва Исто­ри­ја из­вр­ ши­ла је ве­ли­ки ути­цај на раз­вој срп­ске исто­ри­о­гра­ фи­је, кул­т у­ре и по­ли­ти­ке и би­ла је­дан од из­во­ра на­ дах­ну­ћа бу­ду­ћег срп­ског кул­т ур­ног пре­по­ро­да. Одан иде­ји про­све­ће­но­сти, са­гле­дав­ши срп­ску про­шлост у це­ли­ни, „као нај­ве­ће не­при­ја­те­ље срп­ског на­прет­ка про­гла­сио је не­зна­ње и ње­го­ве по­сле­ди­це: не­сло­г у, не­по­кор­ност и са­мо­љу­бље“. На­пи­сао је и але­го­риј­ско-исто­риј­ски спев Бој зма­ја са ор­ло­ви. Непознате речи

ар­хи­ман­дрит – ста­ре­ши­на ма­на­сти­ра. сте­ма­то­гра­фи­ја – ге­не­а­ло­ги­ја, опи­си­ва­ње ро­до­сло­ва и гр­бо­ва.

За­ха­ри­је Сте­фа­но­вић Ор­фе­лин по­све­тио се цр­кве­ним про­бле­ми­ма и ис­та­као у бор­би про­тив ри­мо­ка­то­лич­ког ути­ца­ја. Он је штам­ пао пр­ви срп­ски ча­со­пис Сла­ве­но-серб­ски ма­ га­зин и по­вест ру­ског ца­ра Пе­тра Ве­ли­ког, оба у Ве­не­ци­ји. 96

П

ре­крет­ни­цу у по­ве­сти Ср­ба у Хаб­збур­ шкој мо­нар­хи­ји до­не­ла је ве­ли­ка се­о­ба (1690). За­хва­љу­ју­ћи вр­ху цр­кве­не је­рар­ хи­је, с па­три­јар­хом на че­лу, Ср­би су из­бо­ри­ли низ при­ви­ле­ги­ја ко­је су им омо­г у­ћи­ле да уре­ де свој на­род­ни и цр­кве­ни жи­вот. Бу­ду­ћи да су има­ли др­жа­ву уре­ђе­ни­ју од тур­ске, са дру­штвом отво­ре­ним за мо­дер­ни­за­ци­ју, за раз­ли­ку од тур­ ског ко­је се већ оки­ва­ло у тра­ди­ци­о­на­ли­зам, Ср­ би су на овим про­с то­ри­ма вре­ме­ном оти­шли знат­но ис­пред сво­јих су­на­род­ни­ка оста­лих на ста­рим ог­њи­шти­ма – у по­ли­тич­ком, цр­кве­ном, кул­т ур­ном и сва­ко­днев­ном жи­во­т у. Срп­ско дру­штво у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји пр­во је ре­фор­ми­са­ло цр­кве­ну ор­га­ни­за­ци­ју и уве­ло је­дин­ствен по­ре­дак и ред. До­не­та су пра­ ви­ла за све­ште­ни­ке и уве­де­не цр­кве­не ма­ти­це (књи­ге ро­ђе­них, вен­ча­них и умр­лих). Бо­го­слу­ же­ње је по­ста­ло ре­дов­ни­је, на­ро­чи­то не­дељ­не ли­т ур­ги­је. Ви­ше па­жње се по­кла­ња­ло по­што­ ва­њу све­тих тај­ни – кр­ште­ња, ми­ро­по­ма­за­ња, по­ка­ја­ња и бра­ка. Срп­ски свет по­стао је по­бо­ жни­ји. Цр­кве и ма­на­сти­ри ба­рок­ног вре­ме­на би­ли су мо­ну­мен­тал­ни­ји и рас­ко­шни­ји. Ми­тро­по­ли­ тов двор (Кру­ше­дол, Бе­о­град, Срем­ски Кар­лов­ ци) био је се­ди­ште кон­зи­сто­ри­је, глав­ног ад­ми­ ни­стра­тив­ног те­ла пра­во­слав­не цр­кве. Хаб­збур­шка др­жа­ва би­ла је за­ин­те­ре­со­ва­на да по­бољ­ша и сва­ко­днев­ни жи­вот сво­јих по­да­ ни­ка. Ср­би у оба цар­ства жи­ве­ли су ште­дљи­во. Је­дан од раз­ло­га те ште­дљи­во­сти би­ли су ду­ги по­сто­ви, ко­ји су сма­тра­ни вр­ли­ном и при­да­ва­ на им је ве­ли­ка ва­жност у очу­ва­њу ве­ре. То­ком че­ти­ри ве­ли­ка по­ста жи­ве­ло се, углав­ном, на па­ су­љу, со­чи­ву и хле­бу, без ме­са, мле­ка и оста­лих

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Манастир Хопово

Манастир Шишатовац

мр­сних на­мир­ни­ца. Пост је сма­њи­в ао рад­ну моћ по­је­ди­на­ца, по­ве­ћа­вао смрт­ност услед сла­ бе ухра­ње­но­сти и чи­нио на­ци­ју тро­мом. Ви­ше од по­ло­ви­не ка­лен­дар­ске го­ди­не ис­пу­ња­ва­ли су пра­зни­ци, што је сма­тра­но узро­ком срп­ске ле­ њо­сти и си­ро­ма­штва. У Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји то­ком 18. ве­ка, по­сле три скра­ћи­ва­ња, број не­ рад­них пра­зни­ка све­ден је са 164 на 27, док је у Тур­ској оста­ло по ста­ром. Ре­фор­ма је за­хва­ти­ла и обра­зо­ва­ње. За­др­жа­ не су ве­ро­и­спо­вед­не шко­ле, а осни­ва­не су не­ мач­ке др­жав­не шко­ле у ко­ји­ма су де­ца оспо­со­ бља­ва­на за др­жав­ну слу­жбу, бу­ду­ћи да су мо­ра­ла до­бро да зна­ју не­мач­ки је­зик. Школ­ске згра­де би­ле су ква­ли­тет­ни­је и нај­че­шће су има­ле две учи­о­ни­це – за жен­ску и за му­шку де­цу. Шко­ле су се у гра­до­ви­ма по­ха­ђа­ле мно­го ви­ше не­го у се­ли­ма.

Срeмски Карловци

Ве­ли­ка је раз­ли­ка у оде­ћи Ср­ба у Осман­ском и Хаб­збур­шком цар­ству. Мо­на­си су но­си­ли цр­ ну, а све­ште­ни­ци пла­ву оде­ћу. Они ко­ји су слу­ жи­ли вој­ску обла­чи­ли су уни­фор­ме. Број­не са­ чу­ва­не сли­ке све­до­че о ње­ној рас­ко­ши. Же­не из пле­мић­ког, а све ви­ше и из гра­ђан­ског ста­ле­жа, по­чи­њу да се обла­че по беч­кој мо­ди. Кин­ђу­ре­ње се огле­да у број­ним мод­ним де­та­љи­ма, ђин­ђу­ ва­ма и на­ки­ту. Сва­ко­днев­на оде­ћа је, ипак, би­ла скром­ни­ја. Непознате речи

кин­ђу­ре­ње – ки­ће­ње упо­тре­бом на­ки­та. ђин­ђу­ва – на­кит, би­жу­те­ри­ја, као што су мин­ђу­ша или на­ у­шни­ца.

Хи­ги­је­на је у то вре­ме би­ла на ни­ском ни­воу. Љу­ди су се рет­ко ку­па­ли и ме­ња­ли оде­ћу, а шу­га 97

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

и ваш биле су учестала појава. У брак се ступа­ ло знатно раније него данас. Срби су још увек живели у кућним задругама, где се знало ко је старешина. Његов ауторитет био је неспоран. Мајчино име није се ни помињало иако је она била стуб породице. Положај жена у племићким и градским породицама био је знатно повољни­ ји него у сеоским.

Жена из градске породице

Деци се, међутим, поклањало све више па­ жње. Жене су рађале и по четрнаесторо деце, као у случају браће и сестара Симеона Пишче­ вића, али је већина њих умирала млада. У на­ веденом случају остало је само двоје у животу. Одрастању, васпитавању и образовању прида­ вао се све већи значај. Женска деца, уколико ни­ су похађала школу, учила су кројење и шивење. Она из виших кругова одлазила су чак и у Беч да се образују, да уче сликарство и свирају харфу. Домаћи простор, сеоски и градски, састо­ јао се од куће, дворишта и економских зграда. У Хабзбуршкој монархији није било ограничавањâ поданика према господарима каквих је било у Османском царству, те су градске куће Срба би­ ле репрезентативне већ у 18. веку. Састојале су се од три просторије: кухиње с великом пећи и две собе, гостинске и за спавање. Собе су биле патосане, простране и високе, са бојеним или осликаним плафонима. Имале су складан на­ мештај. Осим огледала, у њима је било икона, породичних портрета, каткад и портрета вла­ дарских или православних достојанственика, који су украшавали и чинили пријатнијом њи­ хову унутрашњост. Двориште с баштом било је уређено. Поред обичних кола, господске поро­ дице поседовале су каруце и кочијаша. Истакну­ те племићке породице имале су на спахилуцима своје дворце, као, на пример, породица Чарно­ јевић. Сеоске куће биле су под земљом, са једном или две собе, огњиштем и отвором на крову како би у унутрашњост допирала светлост. Од краја 18. века напуштају се такве земунице, расуте по имањима, и граде се ушорене куће поред пута.

ЖЕНИДБА СИМЕОНА ПИШЧЕВИЋА „Ја сам се са својом невестом видео, али нисмо једно другом ни речи казали, већ зато што је било против обичаја разговарати са девојком, иако сам ја ту смелост смео себи допустити, пошто сам се шетао с њеним бра­ том. Могао сам јој прићи и упитати је за здравље и указати јој поштовање, а уз то још штогод проговорити, али ја се нисам усудио да то чиним да њени родитељи већ првога дана не помисле о мени штогод рђаво. Ипак, по­ ред свега тога, наши су се погледи сретали. Девојка ми се чинила мила и врло лепа. Она је била годину дана млађа од мене, а ја сам имао седамнаест година. Ето какав сам ја био младожења.“ (Пишчевић, Мемоари) 1. Наведите имена најистакну тијих српских племићких породица. 2. Ко је наш највећи књижевник 18. века? Која су његова дела? 3. У којим местима је било седиште митрополије?

98

VII.

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА

3 ДУБРОВНИК, ВЕНЕЦИЈА, УСКОЦИ Просветитељство је оставило трага и на српско друштво, његов живот и културу. Поред по­ знатих сликара, вредни су помена историк Јован Рајић и књижевник Доситеј Обрадовић. Ре­ формама је уређен црквени живот и образовање, а свакодневица је бивала све разноврснија.

Д

дубровАчкА републикА

убровник, град–држава, познат под на­ зивом Дубровачка република, саградио је утврђење 1481. године које га је шти­ тило од многих неприлика. Односе с Турском решио је уговором тако што је Порти плаћао годишњи харач од 12.500 дуката и на тај начин стекао право заштите својих људи на турској територији. Данак Турцима редовно је плаћао до почетка 19. века. Добре односе успоставио је и са Шпанијом, која је читава два столећа била његов главни заштитник на Западу. У почетку су односи Дубровачке и Млетачке републике били добри, али су касније били велики супарници на Јадранском мору.

Дубровачки новац

Дубровчани су се бавили оним што им је са­ мом природом географског положаја било пред­ одређено – поморском и копненом трговином. Република је располагала с 200 трговачких бро­ дова, те је поморство представљало основну грану привреде. Исти значај имала је и копнена трговина, због које је у свим важнијим местима, на српским и другим просторима, имала своје

Дубровник

99

VII.

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА

ко­ло­ни­је – од Ба­ња Лу­ке, Но­вог Са­да, Бе­о­гра­да, Ни­ша до Ско­пља. У тим ме­сти­ма Ду­бров­ча­ни су по­ди­за­ли скла­ди­шта ро­бе, цр­кве и отва­ра­ ли тр­го­вач­ке су­до­ве. Тр­го­ви­на Ду­бров­ча­на на про­сто­ри­ма Осман­ског цар­ства, са­мим тим и на на­шим про­сто­ри­ма, од ве­ли­ког је зна­ча­ја за еко­ном­ски раз­вој и Ду­бров­ни­ка и Ср­ба. Ду­бров­ ча­ни су у Тур­ској ку­по­ва­ли аграр­не и сто­чар­ске про­из­во­де (ву­ну, ко­ж у, кр­зно, ће­бад, во­сак, сир, жи­то, ме­тал и жи­ву сто­к у), а из­во­зи­ли раз­ли­чи­ ту ро­бу за­пад­ног по­ре­кла и соп­стве­не про­из­во­ де, као што су раз­не вр­сте тка­ни­на и сл. За раз­вој Ду­бров­ни­ка би­ла је од ва­жно­сти и про­из­вод­ња со­ли у со­ла­на­ма Сто­на. Со се нај­ви­ ше про­да­ва­ла на ушћу Не­ре­тве, ода­кле се лак­ше тран­спор­то­ва­ла у уну­тра­шњост коп­на. Ду­бров­ ча­ни су се ба­ви­ли и нов­ча­ним тран­сак­ци­ја­ма.

де­ли­ло се на вла­с те­лу и гра­ђа­не. Вла­с те­ла се ба­ви­ла по­мор­ским по­сло­ви­ма, пре све­га оси­г у­ ра­њем, да­ва­њем нов­ца у за­јам и др­жа­њем ма­ну­ фак­т ур­них ра­ди­о­ни­ца. Она је има­ла сву власт у ру­ка­ма, па је тај уза­ни круг вла­да­ју­ћих по­ро­ди­ца био са­свим за­тво­рен. Гра­ђа­ни у еко­ном­ском по­ гле­ду ни­су мно­го за­о­ста­ја­ли за њи­ма. Ду­бро­вач­ко за­ле­ђе би­ло је срп­ско, а са­ми ста­нов­ни­ци осе­ћа­ли су се „Сло­ви­ни­ма“ и ве­ ро­ва­ли да су аутох­то­ног по­ре­кла. По­нај­ви­ше у гра­ду, али и око ње­га жи­ве­ли су Ср­би–ка­то­ли­ци. Ду­бров­ча­ни су има­ли раз­ви­је­ну кул­т у­ру, на­ро­ чи­то књи­жев­ност, и не­пре­кид­но су одр­жа­ва­ли кул­т ур­не ве­зе с ита­ли­јан­ским гра­до­ви­ма. Ду­ бров­ник је дао ве­ли­ког пе­сни­ка Џи­ва Гун­ду­ли­ћа, ко­ми­ча­ра Ма­ри­на Др­жи­ћа, исто­ри­ча­ра Ма­вра Ор­би­на, ма­те­ма­ти­ча­ра и астро­но­ма Ру­ђе­ра Бо­ шко­ви­ћа. Ду­бров­ник је ве­ко­ви­ма одо­ле­вао свим не­да­ ћа­ма, али је по­чео да опа­да од ка­да га је за­де­сио зе­мљо­трес 1667. го­ди­не. Одо­ле­вао је моћ­ном Тур­ском цар­ству, по­но­сно се но­сио с Ве­не­ци­ јом, али ни­је мо­гао са На­по­ле­о­но­вим рат­ним по­хо­дом. Фран­цу­зи су оку­пи­ра­ли град 1806, а укљу­чи­ли га у Илир­ске про­вин­ци­је 1808. го­ди­ не. Тим чи­ном пре­ста­ла је ве­ков­на са­мо­стал­на по­вест Ду­бро­вач­ке ре­пу­бли­ке. У на­ред­ном пе­ ри­о­ду Ду­бров­ник је био фран­цу­ска и аустриј­ска по­кра­ји­на.

Мле­тач­к а ре­пу­бли­к а и Ср­би

М

Руђер Бошковић Непознате речи

ко­ло­ни­ја – ов­де: ор­га­ни­зо­ва­ни скуп љу­ди из јед­не зе­мље у дру­гој др­жа­ви или гра­ду.

Ду­бро­вач­ка ре­пу­бли­ка има­ла је сво­ју ор­га­ ни­за­ци­ју вла­с ти. На вр­ху је био кнез, а пред­ став­нич­ка те­ла чи­ни­ли су Ма­ло и Ве­ли­ко ве­ће и Ве­ће умо­ље­них. Ста­нов­ни­штво Ду­бров­ни­ка 100

ле­тач­ка ре­пу­бли­ка или Ве­не­ци­ја би­ ла је у успо­ну при кра­ју сред­њег ве­ка, ка­да је, по­ред по­мор­ске, по­ста­ла и ја­ ка кон­ти­нен­тал­на си­ла. Осим по­се­да у се­ве­ро­ и­сточ­ном де­лу Ита­ли­је, др­жа­ла је Ис­тру и ве­ћи део дал­ма­тин­ског при­о­ба­ља, не­ка грч­ка остр­ва у Јон­ском мо­ру, а у Сре­до­зе­мљу – Ки­пар и Крит. Ве­не­ци­ја је би­ла нај­моћ­ни­ја ита­ли­јан­ска др­жа­ва. Сам град Ве­не­ци­ја имао је по­чет­ком 16. сто­ле­ћа 100.000 ста­нов­ни­ка, ко­ли­ко и Ми­ла­но. Мле­тач­ка ре­пу­бли­ка од­ре­кла се осва­јач­ке по­ли­ти­ке по­сле ра­та с Кам­бреј­ском ли­гом (Фран­цу­ска, Аустри­ ја, па­па, ита­ли­јан­ске др­жа­ве), по­чет­ком 16. ве­ка, али је за­др­жа­ла мо­но­пол у тр­го­ви­ни с Ле­ван­том, ко­ји је не­ко вре­ме био угро­жен уво­зом из Аме­ ри­ке. Од та­да је уз­ми­ца­ла пред на­ле­ти­ма Ту­ра­ка,

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

из­г у­бив­ши мно­ге по­се­де у Сре­до­зе­мљу. У ра­т у ко­ји су про­тив Тур­ске во­ди­ли Ве­не­ци­ја, Шпа­ни­ ја, па­па и мал­те­шки ви­те­зо­ви из­во­је­ва­на је јед­на од нај­ве­ћих по­мор­ских по­бе­да – код Ле­пан­та (1571). Ме­ђу­тим, Ве­не­ци­ја ни­је ус­пе­ла да за­др­жи Ки­пар. У чу­ве­ном Кан­диј­ском ра­т у (1645–1669) из­г у­би­ла је Крит (Кан­ди­ју), а рат се де­ли­мич­но во­дио и у Дал­ма­ци­ји, где су уче­ство­ва­ли срп­ски уско­ци Јан­ко­вић Сто­јан и Сми­ља­нић Или­ја. У Мо­реј­ском ра­т у (1684–1699) до­би­ла је Пе­ло­по­ нез и уну­тра­шње пре­де­ле Дал­ма­ци­је, али је Пе­ ло­по­нез за­др­жа­ла крат­ко, до 1715. го­ди­не.

си­но­ним сло­бо­де овог гра­да–др­жа­ве. Ве­ли­ко ве­ће би­ло је вр­хов­но суд­ско и за­ко­но­дав­но те­ло. Мле­ча­ни су вла­да­ли це­лом дал­ма­тин­ском оба­лом од Квар­не­ра до Ал­ба­ни­је, остр­ви­ма и за­ ле­ђем с гра­до­ви­ма За­дром, Ши­бе­ни­ком, Спли­ том, Ул­ци­њем и дру­гим ме­сти­ма, из­у­зи­ма­ју­ћи Ду­бро­вач­ку ре­пу­бли­ку. Дал­ма­ци­јом је упра­вљао ге­не­рал­ни про­ви­дур, а ње­го­во се­ди­ште би­ло је у За­дру. Ста­нов­ни­штво Дал­ма­ци­је де­ли­ло се на пле­ми­ће, пу­ча­не и се­ља­ке кме­то­ве. Јед­на од обла­сти у ко­је су се Ср­би до­се­ља­ва­ ли под при­ти­ском и зу­лу­мом Ту­ра­ка, на­ро­чи­ то по­сле па­да Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, би­ла је и Дал­ма­ци­ја. Ср­би су на­се­ли­ли опу­сте­ле пре­де­ле Бу­ко­ви­це, Книн­ске Кра­ји­не, Рав­них Ко­та­ра и дру­гих кра­је­ва. Уз Хр­ва­те и Ита­ли­ја­не, они су од та­да чи­ни­ли че­твр­ти­ну ста­нов­ни­штва. Бе­же­ ћи од исла­ма, мно­ги од њих ни­су мо­гли да по­ бег­ну од ри­мо­ка­то­ли­чан­ства. Део срп­ског ста­ нов­ни­штва за­др­жао је пра­во­слав­ну ве­ру, а део је при­мио ри­мо­ка­то­лич­к у ве­ру. Ср­би–ка­то­ли­ци вре­ме­ном су се, под­врг­ну­ти ра­зним ис­к у­ше­њи­ ма, по­хр­ва­ти­ли.

Венеција

Мле­тач­ка ре­пу­бли­ка се ду­го, упор­но и ве­што бо­ри­ла да очу­ва не­за­ви­сност. У 18. ве­к у би­ла је у кри­зи и ни­је ус­пе­ла да се ре­фор­ми­ше огра­ни­ ча­ва­њем пра­ва мле­тач­ком па­три­ци­ја­т у. Ве­не­ ци­јан­ско плем­ство би­ло је сно­бов­ско и жи­ве­ло је нај­лук­су­зни­је у Евро­пи. Мле­тач­ка ре­пу­бли­ка не­ста­ла је као др­жа­ва На­по­ле­о­но­вим осва­ја­њем, ми­ром у Кам­по­фор­ми­ју (1797). У вре­ме ка­да је мо­нар­хи­стич­ки об­лик вла­да­ ви­не пре­о­вла­да­вао у Евро­пи, би­ло је не­ко­ли­ко ита­ли­јан­ских гра­до­ва ко­ји су ство­ри­ли др­жа­ ве–ре­пу­бли­ке, ка­кав је био и Ду­бров­ник. Уре­ ђе­ње Мле­тач­ке ре­пу­бли­ке ни­је би­ло кла­сич­но ре­пу­бли­кан­ско, већ не­ка вр­с та ме­ша­ви­не. На че­лу Ре­пу­бли­ке на­ла­зио се дужд (вођ – мо­нар­ хи­с тич­ка ин­с ти­т у­ци­ја), за­тим Ве­ли­ко ве­ће – пред­став­нич­ко те­ло це­лог плем­ства (де­мо­крат­ ска уста­но­ва), и Се­нат – пле­мић­ки пар­ла­мент (ари­сто­крат­ско те­ло). Те три уста­но­ве би­ле су

Книнска тврђава Непознате речи

па­три­ци­јат – дру­штве­ни ста­леж: плем­ство, ари­сто­кра­ти­ја.

Бу­ду­ћи да су Ср­би би­ли под стал­ним при­ ти­ском ка­то­лич­ке цр­кве, пре­ве­ра­ва­ње је би­ло не­пре­ки­дан про­цес, ко­ји се оства­ри­вао не­по­ сред­но или по­сред­но, уни­ја­ће­њем. По­што би при­зна­ли па­пу за вр­хов­ног цр­кве­ног по­гла­ва­ ра, сле­де­ћи ко­рак био је пот­пу­но при­хва­та­ње ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре, о че­му је пи­сао књи­жев­ник 101

VII.

СРБИ ПОД ВЛАШЋУ ХАБЗБУРГА И МЛЕТАКА

Симо Матавуљ у приповеци Пилипенда. У Боки Которској тај процес је био мање изражен. И православна црква имала је проблеме с римокатоличким бискупима и римским папом. Православље је очувано захваљујући црквама и манастирима које су Срби подизали у Далма­ цији и Боки Которској – Крупа, Крка, Драговић, Савина. Они су помогли Ср бима да сачувају верску и националну посебност. Срби и Хрвати нису били задовољни мле­ тачком управом, па су дизали буне, од којих је најпознатија она на Хвару (1510).

Најпознатији ускочки јунаци били су Стојан Јанковић и Илија Смиљанић, опевани у народ­ ним песмама. Стојан Јанковић родом је из Рав­ них Котара (између Задра и Шибеника). Био је политички вођа Срба у северној Далмацији, а водио је преписку с патријархом Арсенијем III Црнојевићем. Четујући против Турака допао је ропства, које је провео у Цариграду.

ускоци

С

рпско и хрватско становништво Млеча­ ни су користили у свим ратовима против Турака. Део тог становништва називан је ускоцима. Они су били слични хајдуцима. Че­ товали су на просторима Далмације и Боке Ко­ торске, а највише их је било у Равним Котарима, Макарској крајини и око града Пераста. Сењски ускоци стекли су славу ратујући против Турака у време њиховог успона и освајања наших зема­ ља. Ускоци нису били само Срби – међу њима је било и Хрвата. Почетком 17. века, после, тзв. Ускочког рата, они су пресељени у Жумберак и стекли привилегије житеља Војне крајине. Ускоци су се борили и на мору и на копну. Они су гусарили на Јадрану, од Ријеке до Кото­ ра, на својим лаким бродовима, продирали су уз Неретву, Цетину и Зрмању и четовали на про­ стору од Сења до Драве. Учесници су свих рато­ ва које су водиле Аустрија и Венеција, а нарочи­ то Дугог (1594–1606) и Кандијског (1645–1669), када је Мле тачка репу блика уз помоћ ускока проширила своје поседе у Далмацији. Док су хајдуци били одметници од турске власти, уско­ ци нису били одметници од млетачке и аустриј­ ске власти. Заједничка им је била борба против Турака, с тим што су ускоци били у повољни­ јем положају јер су имали сигурна склоништа и заштиту Венеције, понекад и Аустрије. После упада на турску територију, освете и пљачке они су се враћали својим кућама. Ускоци су били на удару Турака приликом њихових изненадних освајачких или пљачкашких упада. Тада су стра­ дали и они и целокупно становништво. 102

Стојану Јанковићу су посвећене две народне песме: Женидба Стојана Јанковића и Ропство Јанковић Сто­ јана. У једној песми приказан је следећим стиховима: „Оно ти је Стојан Јанковићу, Оно ти је стари мејданџија, Љу та, брате, под каменом гуја; Додиј’о је цару и ћесару.“

Као и Јанковићи, тако су и Смиљанићи били позната ускочка породица. Николу Смиљанића изабрали су Срби за ускочког харамбашу уместо његовог погинулог оца Илије. Млечани су га по­ себно уважавали и обдарили многим почасти­ ма. Погинуо је изнад манастира Крупе враћају­ ћи се из похода на Удбину. Срби из Далмације, Морлаци, како су их називали Млечани, изабра­ ли су затим његовог брата Филипа за харамба­ шу. И овај назив за предводника говори много о томе колико је танана нит делила хајдуке од ускока. И хајдуци и ускоци оставили су видан траг у повести српског народа и његовом иден­ титету, националном поносу и родољубљу. Само је хајдучија била масовнија појава од ускоштва.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

1. Који су органи власти постојали у Дубровачкој републици? 2. Наведите српске манастире у Далмацији. 3. Направите паралелу између ускока и хајдука – сличности и разлике.

прАзници

Покретни празници Цвети – падају пре Ускрса и као и Ускрс увек у недељу. Ускрс – највећи хришћански празник, посвећен васкр­ сењу Христову. Код православних он је покретан пра­ зник, који може да падне најраније 4. априла, а најкасни­ је 8. маја, по новом календару. У римокатоличкој цркви Ускрс је непокретан празник од 1583. године. Спасовдан – празник Вазнесења Христовог (Вазнесења Господњег); Исус је узнет на небо на десној страни Бого­ оца. У народном веровању Спасовдан је важан за сточа­ ре и земљораднике. Непокретни празници Божић – највећи празник после Ускрса, дан Христовог рођења. Празник је сваке породице која је тог дана на окупу. Први посетилац у кући назива се полажајник, за кога се верује да је Божји изасланик који се дочекује с пажњом и дарива, јер се сматра да од њега зависи срећа и напредак домаћинства. Када полажајник џара ватру гранчицом од бадњака, најчешће изговара: Колико варница, толико здравља, радости и весеља. Колико варница, толико среће, мира и љубави. Колико варница, толико парица и остварених жеља.

Сретење – светковина сусрета Симеона Богопримца са Исусом Христом. У народном веровању на Сретење се сусрећу зима и лето, отуда народни назив Средозимци. Код нас је познатији као празник када је избила Српска револуција (1804) и када је донет Сретењски устав (1835). Благовести – арханђел Гаврило је на тај дан дојавио Де­ ви Марији да ће, промишљу Божијом, родити Сина. Ђурђевдан – код нас познатији као народни него као црквени празник. Један је од календарских међаша, који годину дели на два дела, од Ђурђева до Митрова дана. Тројице – или Ду хови празник су Светог Тројства (Бог Отац, Бог Син и Бог Дух) и њиме се чува спомен на сила­ зак Светог духа на апостоле. Код нас су познате по дево­ јачким поворкама, тзв. краљицама. Видовдан – дан Светог Вида, код нас је познатији као дан Светог Лазара, српског кнеза погинулог у Косовској бици (1389). Сећање на овај важан историјски догађај дало је Видовдану обележје најважнијег српског националног празника. Петровдан – празник Светих апостола Петра и Павла. Илиндан – дан Светог Илије или Громовника Илије, нај­ већег међу огњеним свецима, који је светкован са вели­ ким страхопоштовањем.

Богојављење – празник јављања Светог тројства; дан када је Јован Претеча крстио Христа у реци Јордану. Тада се небо отворило и Бог Отац је обзнанио да је Исус син његов и да је на Исуса слетео Свети дух у виду голуба.

Преображење Господње – празник који чува спомен на божанску славу Исуса Христа; његова је намена да очу­ ва наду и веру у спасење.

Јовањдан – дан кумства, Јован Крститељ је кум Божји.

Крстовдан – дан уздизања Часног крста, на којем је Исус Христос издахнуо разапет. Једнодневни пост.

Савиндан – дан српског светитеља Саве, првог архие­ пископа српског, сина Стефана Немање, Растка. Школска слава у Кнежевини и Краљевини Србији и Републици Ср­ бији (1840–1945. и од 2002).

Митровдан – дан Светог ратника Димитрија. Срби су о Ђурђевдану и о Митровдану плаћали Турцима порез, а хајдуци се састајали и растајали.

1. Како се данас обележава Сретење? 2. Да ли се данас обележава Видовдан. Ако се обележава, како? ЗАДАТАК: Наведите данашње државне и друге празнике, нпр. школски празник. Шта још знате о тим датумима?

103

АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

VIII

Р

еч ре­во­лу­ци­ја озна­ча­ва на­гли али ду­бок дру­штве­ни, еко­ ном­ски и др­жав­ни пре­о­крет, при­ме­ну или пре­об ­ ра­жај. Та реч по­ја­ви­ла се још у 14. ве­ку, али је вре­ме­ном ме­ња­ла и до­пу­ња­ва­ла зна­че­ње. Нај­че­шће је би­ла си­но­ним за по­бу­ну, пре­ врат, гра­ђан­ски рат. По­сто­ји ви­ше вр­ста ре­во­лу­ци­ја, а оне ко­је се по­ми­њу у уџ­бе­ни­ку раз­вр­ста­не су у гра­ђан­ске и на­ци­он ­ ал­не ре­во­лу­ци­је. Не­ке од њих по­при­ми­ле су обе ка­рак­те­ри­сти­ке, те их је те­шко раз­дво­ји­ти. Иако су Ни­зо­зем­ска и Ен­гле­ска ре­во­лу­ ци­ја из­би­ле у 16. и 17. ве­ку, ре­во­лу­ци­о­нар­на епо­ха по­чи­ње се­ дам­де­се­тих го­ди­на 18. ве­ка, а за­вр­ша­ва се сре­ди­ном 19. ве­ка. Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја је ис­кљу­чи­во гра­ђан­ска. Аме­рич­ка, Срп­ ска, Грч­ка и Бел­гиј­ска ре­во­лу­ци­ја, као и ре­во­лу­ци­је 1848/9. го­ ди­не у Евро­пи су или на­ци­о­нал­не, или об­је­ди­њу­ју оба ви­да – на­ци­о­нал­ни и со­ци­јал­ни. Ско­ро све ре­во­лу­ци­је пра­те гра­ђан­ски ра­то­ви, ко­ји се во­де у окви­ру јед­не др­жа­ве и јед­ног на­ро­да. Ре­во­лу­ци­је су ру­ши­ле мо­нар­хи­је и уво­ди­ле ре­пу­бли­ке као об­ лик др­жав­не за­јед­ни­це. Атлант­ским ре­во­лу­ци­ја­ма на­зи­ва­ју се ре­во­лу­ци­је ко­је су из­би­ле на оба­ла­ма Атлан­ти­ка – Ен­гле­ска, Аме­рич­ка и Фран­цу­ска, и оне су пред­мет овог одељ­ка. На­ци­о­ нал­не ре­во­лу­ци­је об­ра­ђе­не су у дру­гом одељ­ку.

VIII.

1 ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

П

Сме­на ди­на­сти­ја

о­чет­ком 17. сто­ле­ћа уга­си­ла се ди­ на­с ти­ја Тју­дор, а на власт је до­шла ди­на­сти­ја Стју­арт. Ен­гле­ска је по­чи­ ва­ла на чвр­стим мо­нар­хи­стич­ким те­ме­љи­ ма, и би­ла је до­бро уре­ђе­на цен­тра­ли­стич­ка др­жа­ва. Пр­ви вла­дар из ди­на­с ти­је Стју­арт ис­ти­цао је као на­че­ло мо­нар­хи­стич­ке вла­да­ ви­не да Бог и краљ има­ју пра­во да ства­ра­ју и уни­шта­ва­ју и да сво­јим по­да­ни­ци­ма да­ру­ју жи­вот и смрт. Та ди­на­сти­ја на­сто­ја­ла је да уве­де ап­со­лу­ти­зам и сло­ми моћ пар­ла­мен­та, чи­ме је иза­зва­ла две ре­во­лу­ци­је. Ен­гле­ску је од­ли­ко­ва­ла и раз­ви­је­на при­ вре­да. Про­цес „огра­ђи­в а­ња“ зе­мље био је за­вр­шен. Њи­ме је ство­ре­но но­во плем­ство – ка­пи­та­ли­стич­ки фар­ме­ри. Ен­гле­ска је по­ ве­ћа­ла про­из­вод­њу ву­не, жи­та и ме­са, а пре­ ко­мор­ска тр­го­ви­на би­ла је у успо­ну. Но­во плем­ство и гра­ђан­ство знат­но су се обо­га­ ти­ли и ни­с у ви­ше мо­гли да под­но­се ја­к у и са­мо­вољ­ну вла­да­ре­ву власт. Уме­сто ап­со­лу­ ти­стич­ке, они су же­ле­ли устав­ну мо­нар­хи­ју.

Џејмс I Стјуарт Непознате речи

фар­мер – вла­сник по­љо­при­вред­ног има­ња.

Ен­гле­ска је ста­ви­ла Ир­ску под вој­ну упра­ ву, а са Шкот­ском је ство­ре­на пер­со­нал­на уни­ја, по­што је Џејмс I на­сле­дио сво­ју мај­к у Ма­ри­ју Стју­арт на пре­сто­лу Шкот­ске.

Гра­ђан­ски рат и ре­пу­бли­к а

С

у­коб вла­да­ра и пар­ла­мен­та из­био је на то­ме да ли вла­дар мо­же да уби­ра по­ ре­зе без до­зво­ле пар­ла­мен­та. Пра­во од­лу­чи­ва­ња о раз­ре­зи­ва­њу по­ре­за је основ­но пра­во на ко­јем су вла­дар и пар­ла­мен­т за­сни­ ва­ли сво­ју власт и моћ. Де­мо­крат­ски си­сте­ ми и у мо­нар­хи­с тич­ки и у ре­пу­бли­кан­ски уре­ђе­ним др­жа­ва­ма на­ста­ли су он­да ка­да је ис­кљу­чи­во пар­ла­мент рас­по­ла­гао тим пра­ вом, ко­је је ка­сни­је на­зва­но пра­во до­но­ше­ ња бу­џе­та. Ка­да је краљ Чарлс I (1625–1649) хтео да уве­де но­ве по­ре­зе, мо­рао је да за­тра­ жи са­гла­сност пар­ла­мен­та. Пар­ла­мент је дао свој при­ста­нак, под усло­вом да се прет­ход­но по­твр­де ње­го­ва пра­ва. Краљ је из­дао Пе­ти­ ци­ју о пра­ви­ма (1628), ко­јом се оба­ве­зао: 1. да не­ће уби­ра­ти по­ре­зе без до­зво­ле пар­ ла­мен­та и 2. да не­ће за­тва­ра­ти гра­ђа­не без суд­ске пре­су­де. То су два основ­на пра­ва бу­ ду­ћих де­мо­крат­ски уре­ђе­них др­жа­ва. По­том је рас­пу­стио пар­ла­мент, ко­ји се ни­је са­ста­јао је­да­на­ест го­ди­на, и на­ста­вио да вла­да ап­со­лу­ ти­стич­ки. Про­го­ном пу­ри­та­на­ца и уво­ђе­њем но­вих по­ре­за про­тив се­бе је, осим пар­ла­мен­ та­ра­ца, окре­нуо и на­род. Уста­нак у Шкот­ској при­си­лио га је да са­зо­ве, тзв. Крат­ки пар­ла­ мент (1640), чи­ји рад је тра­јао све­га три не­ де­ље, а од­мах за­тим Ду­ги пар­ла­мент, ко­ји је ра­дио две де­це­ни­је (1640–1660). Пар­ла­мент се де­лио на при­ста­ли­це вла­да­ра – ка­ва­ље­ре, и опо­зи­ци­ју вла­да­ру – окру­гло­глав­це (ко­ји су до­би­ли на­зив по но­вом оби­ча­ју ши­ша­ња ко­се). По­сле по­г у­бље­ња јед­ног кра­ље­вог ми­ ни­стра и јед­ног би­ску­па пар­ла­мент је до­нео сле­де­ће ме­ре: 1. уки­да­ју се ван­ред­ни су­до­ви, 2. пар­ла­мент се мо­ра са­ста­ја­ти нај­ма­ње јед­ ном у три го­ди­не, 3. по­ре­зи се не мо­г у уби­ ра­ти без ње­го­ве до­зво­ле. Та­квим од­лу­ка­ма оне­мо­г у­ће­на је ап­со­лу­ти­стич­ка вла­да­ви­на. Краљ ни­је мо­гао да се по­ми­ри с тим од­ лу­ка­ма, те су у зе­мљи ство­ре­на два не­при­ја­ тељ­ска та­бо­ра. На стра­ну вла­да­ра ста­ли су 105

VIII.

АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

ви­со­ко плем­ство, ан­гли­кан­ска и ка­то­лич­ка цр­ква, док су на стра­ни пар­ла­мен­та би­ли но­ во плем­ство, гра­ђан­ство и пу­ри­тан­ска цр­ква. Вла­да­ре­ва опо­зи­ци­ја ни­је би­ла је­дин­стве­на: јед­ни су же­ле­ли са­мо да огра­ни­че ње­го­ву власт, дру­ги да по­пра­ве свој со­ци­јал­ни по­ ло­жај. Та­ко се Ен­гле­ска на­шла у пр­вом, а за­ тим и дру­гом гра­ђан­ском ра­т у (1642–1649).

Оливер Кромвел

Лич­ност ко­ја је да­ла обе­леж­је овој епо­ си био је Оли­вер Кром­вел, се­о­ски пле­мић и пу­ри­та­нац, пред­вод­ник гра­ђан­ства, рад­ ни­ка, за­на­тли­ја и се­ља­ка. Он је ор­га­ни­зо­вао ре­во­лу­ци­о­нар­ну вој­ску, чи­је су од­ли­ке би­ле хра­брост и ди­сци­пли­на. Вој­нич­ки та­ле­нат ис­ка­зао је у бит­ка­ма про­тив кра­ља Чар­лса I код Мар­стон Му­ра (1644) и Не­зби­ја (1645) и Пре­сто­на (1648). У по­след­њој би­ци за­ро­био је кра­ља, ко­јег је осу­дио Ви­со­ки суд на смрт (1649). Ен­гле­ска је про­гла­ше­на ре­пу­бли­ком, пр­ви и по­след­њи пут у сво­јој по­ве­сти. Ве­ћи­ на европ­ских мо­нар­хи­стич­ких др­жа­ва ни­је при­зна­ла ре­пу­бли­кан­ску Ен­гле­ску. Оли­вер Кром­вел успе­шно је угу­шио уста­ нак ди­ге­ра, а за­тим устан­ке у Шкот­ској и Ир­ској. Ир­ци су би­ли су­ро­во ка­жње­ни спа­ љи­ва­њем се­ла и од­у­зи­ма­њем зе­мље. Оту­да ве­ков­на мр­жња Ира­ца и Ен­гле­за. Кром­вел је Шкот­ској и Ир­ској си­лом на­мет­нуо уни­ ју с Ен­гле­ском. По­том је узео ти­т у­лу лор­да про­тек­то­ра ре­пу­бли­ке, од­бив­ши кра­љев­ ску кру­ну. Ти­т у­лу је до­био је­ди­ним пи­са­ним уста­вом Ен­гле­ске, по­зна­тим под на­зи­вом „Ин­с тру­мент вла­да­ви­не“ (1653). Упра­вљао је Ен­гле­ском као дик­та­тор. 106

Кром­вел је ве­ли­ки успех за­бе­ле­жио у тр­ го­вин­ском ра­ту с Хо­лан­ди­јом. Да би се успе­ шно но­сио с том моћ­ном по­мор­ском си­лом, из­дао је На­ви­га­ци­о­ни акт (1651) по ко­јем са­мо ен­гле­ски бро­до­ви мо­г у уво­зи­ти ино­ стра­ну ро­бу у Бри­та­ни­ју. Та­ко је под­ста­као убр­за­ни раз­вој ен­гле­ске тр­го­ви­не и из­во­је­ вао пре­власт на мо­ру. Са успе­хом је окон­чао ра­то­ве про­тив Ни­зо­зем­ске и Шпа­ни­је. Умро је 1658. го­ди­не, а на­сле­дио га је не­спо­соб­ни син Ри­чард, ко­ји ни­је ус­пео да одр­жи ре­пу­ бли­к у. Ен­гле­ска ре­во­лу­ци­ја ни­је ко­ре­ни­то пре­о­бра­зи­ла дру­штво, већ је из­ме­ни­ла об­лик вла­да­ви­не – ство­ри­ла је пу­ри­тан­ску ре­пу­ бли­к у (1649–1660). Све­моћ­ни пар­ла­мент је ус­по­ста­вио гор­њи дом, ко­ји је Кром­вел уки­нуо, по­звао на пре­ сто Чар­лса II (1660), си­на по­г у­бље­ног кра­ља, об­но­вио мо­нар­хи­ју, али ни­је вра­тио ста­ри по­ре­дак. Кра­ље­ва власт оста­ла је огра­ни­че­на, за­др­жа­на су пра­ва пар­ла­мен­та и гра­ђан­ске сло­бо­де, те се из то­га из­вла­чио за­кљу­чак да је Ен­гле­ска по­ста­ла пр­ва европ­ска устав­на гра­ђан­ска мо­нар­хи­ја. Ти­ме је пр­ва ре­во­лу­ ци­ја за­вр­ше­на. Непознате речи

ди­гер – ко­пач. про­тек­тор – по­кро­ви­тељ, за­штит­ник.

У

Слав­на ре­во­лу­ци­ја

ен­гле­ском пар­ла­мен­т у обра­зо­ва­ле су се две стран­ке: ви­гов­ци, пред­с тав­ ни­ци бур­жо­а­зи­је и но­вог плем­ства, и то­ри­јев­ци, пред­став­ни­ци ста­рих фе­у­да­ла­ца. Оне су за­чет­ни­це бу­ду­ћих две­ју по­ли­тич­ких стра­на­ка – ли­бе­рал­не и кон­зер­ва­тив­не. Кра­ ље­ве при­ста­ли­це би­ли су то­ри­јев­ци. У устав­ ном уре­ђе­њу Ен­гле­ске још је­дан до­к у­ме­нат имао је ва­жно ме­с то – Ha­b e­as cor­pus act (1679), ко­ји је про­пи­сао да ни­ко не мо­же да бу­де ухап­шен без пи­сме­ног на­ре­ђе­ња су­ди­је, ни­ти да ду­же оста­не у за­тво­ру без пре­с у­де су­да. Краљ Џејмс је Де­кла­ра­ци­јом о то­ле­ран­ ци­ји омо­гу­ћио сло­бо­ду ве­ро­и­спо­ве­сти пу­ри­ тан­ци­ма и ка­то­ли­ци­ма, чи­ме је иза­звао от­пор

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

у земљи, те га је парламент збацио (1688) и на престо устоличио Виљема III Оранског. Пошто је малодушни краљ побегао у Фран­ цуску, промена на престолу извршена је без проливања крви, па је у историографију ушла под називом Славна револуција. Торијевци – првобитан на зив за като­ личке ирске хајдуке, а виговци – за пу­ ританске шкотске хајдуке. Парламент је у овом периоду донео два закона: првим је штитио грађанска права, а другим, „Декларацијом права“ (1689), ставио је у своју искључиву надлежност одобравање пореза и сакупљање војске. Потом је донео и „Акт о престолонаследству“ (1701), којим је на енглески престо довео немачке кнежеве из државе Хановер, будући да Виљем III није имао наследника. Овим мерама парламент је стекао огромну власт, а краљеву власт знатно је ограничио и онемогућио владаре да само­ стално воде политику Велике Британије. Током 18. века Енглеска је учврстила и проширила права парламента усавршавањем изборног система и одређивањем имовин­ ског цензуса. Енглески парламент састоји се од два дома: горњег – који чине вирил­ ни посланици и доњег – који чине изабрани посланици. У 18. веку учврстио се енглески парламентарни режим, под којим се подра­ зумевало да краљ краљује али да не управља. Друга битна одлика тог режима била је да се извршна власт – влада, формирала из парла­ ментарне већине, из чијих су редова бирани министри.

И у доба монархије и у доба репу блике Енглеска је имала убрзан привредни развој. Неколико проналазака, као што су „летећи чунак“, парна машина (1765) и локомотива (1814), омогућили су развој машинске ин­ дустрије. Употре ба каменог угља и прона­ лазак ткачке машине убрзали су текстилну и железничку индустрију. Железнице су по­ везале велике индустријске градове и луке. Захваљујући јакој индустрији и превласти на мору Британија је постала колонијална и индустријска сила, снажнија од осталих европских држава. Све то, као и напредак који је остварила између 1830. и 1850. годи­ не назива се енглеском индустријском ре­ волуцијом. Енглеска је успела да примири Ирце и да потпуно уједини Шкоте (1707). Пошто је од Француске отела колоније у Северној Амери­ ци, од Шпаније Гибралтар, освојила Индију, многа острва у Тихом океану, Аустралију и Нови Зеланд – постала је светска империја, без премца, те је ушла у 19. век као првора­ зредна светска сила.

Доњи дом

непознате речи

вирилни посланик – посланик који долази у парламент према неком стеченом праву, без избора (високо плем­ ство, високи клер, владареви сродници...)

1536. – Велс припојен Енглеској 1707. – Уједињење Шкотске са Енглеском и Велсом, назив државе: Велика Британија 1801. – Унија са Ирском, назив државе: Велика Британија и Ирска 1922. – Подела острва и оснивање Ирске

1. Да ли можете да доведете у везу убирање пореза и доношење буџета. 2. Покушајте да објасните титулу Оливера Кромвела. 3. Шта подразумевате под синтагмом – „краљ краљује али не управља“?

107

VIII.

АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

2 АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА Сме­на ди­на­сти­је, два гра­ђан­ска ра­та, ре­во­лу­ци­ја ко­јом је уки­ну­та мо­нар­хи­ја па по­том вра­ће­на, ни­су за­у­ста­ви­ли при­вред­ни раст Ен­гле­ске, односно Ве­ли­ке Бри­та­ни­је (од 1707). То­ком 18. сто­ле­ћа она је по­ста­ла свет­ска им­пе­ри­ја. Успе­шно је пре­бро­ди­ла ре­во­лу­ци­ју у зе­мљи, али не и у аме­рич­ким ко­ло­ни­ја­ма.

Европ­ске ко­ло­ни­је у Аме­ри­ци

О

ли­вер Кром­вел је сме­ном мо­нар­хи­ је и уво­ђ е­њем ре­п у­бли­ке по­ка­з ао да власт не до­ла­зи од Бо­га, већ од на­ро­да. Том про­ме­ном је до­та­да­шњи сред­ њо­ве­ков­ни вла­да­лач­ки прин­цип ста­вљен на­ гла­вач­ке, али још увек ни­је би­ло усло­ва да се уста­ли. Аме­рич­ка, по­том Фран­цу­ска ре­во­лу­ ци­ја, ус­по­ста­ви­ле су га и с њи­ма је за­по­че­ла ре­пу­бли­кан­ска ера: ре­пу­бли­ке су сме­њи­ва­ле мо­нар­хи­је. Мо­нар­хи­зам је ипак оп­стао и све др­жа­ве на све­ту уре­ђе­не су на та два прин­ци­ па. За раз­ли­к у од сред­њег ве­ка, но­во­ве­ков­не мо­нар­хи­је, по­сле ап­со­лу­ти­стич­ког пе­ри­о­да, све ви­ше су за­ви­си­ле од на­ро­да, а све ма­ње од Бо­га. Шпан­ци и Пор­ту­гал­ци по­ко­ри­ли су Ју­жну Аме­ри­к у, а Ен­гле­зи, Фран­цу­зи и Хо­лан­ђа­ни осно­ва­ли су ви­ше ко­ло­ни­ја на за­пад­ној оба­ ли се­вер­но­а ­ме­рич­ког кон­ти­нен­та. Ен­гле­ ска је у то­ме пред­ња­чи­ла и пр­ва је осно­ва­ла Џејм­с та­ун у Вир­џи­ни­ји (1607), Фран­цу­ска Кве­бек (1608), а Хо­лан­ди­ја Њу Ам­с тер­дам (1614), док су се Шпан­ци по­сте­пе­но ши­ри­ ли из Сред­ње Аме­ри­ке ка се­ве­ру. Бу­ду­ћи да су се агил­ни Ен­гле­зи нај­ви­ше исе­ља­ва­ли на атлант­ску оба­лу Се­вер­не Аме­ри­ке, ус­пе­ли су да ство­ре три­на­ест ко­ло­ни­ја, чи­ји су ве­ћи гра­до­ви би­ли Њу­јорк, Бо­стон и Фи­ла­дел­фи­ ја. Ен­гле­ска је по­сте­пе­но ис­ти­ски­ва­ла Хо­лан­ ђа­не и Шпан­це из Се­вер­не Аме­ри­ке, да би у Сед­мо­го­ди­шњем ра­т у (1756–1763) од­у­зе­ ла Фран­цу­ској све по­се­де, па је та­ко сте­кла кон­тро­лу над чи­та­вом се­вер­но­а­ме­рич­ком атлант­ском оба­лом. На че­лу ко­ло­ни­ја био је гу­вер­нер, чи­ј у власт је огра­ни­ча­ва­ла ло­кал­на скуп­шти­на. 108

Амерички колонисти

Се­вер­но­а­ме­рич­ке ко­ло­ни­је бр­зо су еко­ном­ ски и по­ли­тич­ки на­пре­до­ва­ле, те су те­шко под­но­си­ле цен­трал­н у власт у Лон­до­н у и на­сто­ја­ле су да сво­ја ауто­ном­на пра­ва про­ ши­ре. Зе­мља се по­ка­за­ла бо­га­том, ни­кле су мно­ге план­та­же ду­ва­на, па­му­ка и пи­рин­ча, отва­ра­ни су руд­ни­ци и ма­ну­фак­ту­ре, жив­ну­ ла је тр­го­ви­на из­ме­ђу ко­ло­ни­ја и ма­ти­це. За рад су ко­ри­шће­ни африч­ки црн­ци, као ро­ бо­ви. Бо­гат­ство је аме­рич­ким на­се­ље­ни­ци­ма да­ло са­мо­по­у­зда­ње и они су по­ста­ли отво­ ре­ни­ји пре­ма де­мо­крат­ским уста­но­ва­ма, за раз­ли­ку од кон­зер­ва­тив­не цен­трал­не вла­сти. Ен­гле­ска је на­сто­ја­ла да одр­жи им­пе­ри­јал­но је­дин­ство, а ко­ло­ни­је да одр­же и про­ши­ре ауто­ном­на пра­ва. Су­коб се на­зи­рао при до­ но­ше­њу за­ко­на, у чи­јој из­ра­ди ни­су уче­ство­ ва­ли пред­став­ни­ци ко­ло­ни­ја, а мо­ра­ли су их по­што­ва­ти. Непознате речи

ко­ло­ни­ја – ов­де: те­ри­то­ри­ја без су­ве­ре­ни­те­та, за­ви­сна од ма­тич­не зе­мље.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Да би подмирила дугове, Енглеска Џорџа III (1760–1820) увела је нове порезе и њима изазвала велико незадовољство у колонија­ ма. Потом је посебним законом увела таксе (1765), затим повећала царине и опорезовала многе производе, на пример чај. Американ­ ци су се успротивили таксама и царинама, да би напослетку дошло до бојкота енглеске робе. То је приморало Енглеску да повуче до­ нете законе. Одбијањем да повуче порез на чај она је изазвала велики протест у Бостону (1773), када је америчка омладина побацала велике количине чаја у море.

Р

Сједињене Америчке Државе, од Атланти­ ка до Мисисипија, једна од највећих и нај­ моћнијих држава на свету јер ће временом проширити своју територију до обала Тихог океана. Енглеска је успела да задржи Канаду. Многи појединци из Европе борили су се за америчку независност, на пример маркиз Лафајет, истакнути учесник Француске рево­ луције, и Тадеуш Кошћушко, пољски борац за слободу.

нАстАнАк сједињених Америчких држАвА

еволуционарни наговештаји осећали су се још од Париског мира (1763), али је тек Рат за независност између трина­ ест колонија и Енглеске (1775–1783) створио Сједињене Америчке Државе. Све предности биле су на страни Енглеске, чија војска је би­ ла бројнија, опремљенија и дисциплинова­ нија, док су америчку војску чинили добро­ вољци. Почетак рата припао је Енглезима. Американци су на конгресу у Филаделфији донели Декларацију независности (1776). Њом је проглашено да су уједињене колоније „слободне и независне државе“ и да прекида­ ју сваку везу с Великом Британијом. Тако је настајала нова држава, на супротној страни Атлантика. Американци су затим почели да бележе по беде пошто их је Француска подржала, слањем добровољаца, оружја и новца. Про­ радило је и америчко са мопоу здање када је на чело колонијалне војске стао фармер Џорџ Вашингтон, добар војни организатор и командант. Уследиле су победе у Вирџи­ нији и Северној Каролини (1776), затим код Принстона и у држави Њујорк (1777). Фран­ цуска је потом отворено ушла у рат (1778), а придружиле су јој се Холандија и Шпанија. Вашингтон је поразио Енглезе код Монмаут Корт Хауса (1778) и Винсенса (1779). Пора­ зом код Јорктауна (1781) завршено је рато­ вање. Париским миром (1783) створене су

ТОМАС ЏЕФЕРСОН (1743–1826) Рођен је у Вирџинији у породици плантажера. Сту­ дирао је на Универзитету „Вилијам“. Написао је Декларацију независности. Да би у њој прокламована права остварили, људи стварају државе и организују праведну власт. Ако је та власт штетна, они могу да је измене, укину и установе нову државу. Џеферсон је творац Закона о религијским слободама (1786). Као присталица републиканске странке залагао се за већа права савезних држава, а мања права за федералну државу. Био је председник САД у два мандата. Пензи­ онерске дане провео је у Монтичелу, где је и умро. непознате речи

Декларација – свечано проглашење принципа или ста­ вова о важним питањима.

уређење и проширење држАве

С

једињене Америчке Државе добиле су Устав 1787. године и тим чином завршена је Америчка револу ција. Устав САД, уз мале допуне, остао је на сна­ зи до данас. Заједница држава била је кон­ федерална јер су чланице задржале знатну 109

VIII.

АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

самосталност. Ништа се није мењало ни кад се држава проширивала новим територија­ ма. Војска, царина и део финансија били су у надлежности централне власти. Амерички устав увео је начело трипартитне поделе вла­ сти на законодавну, извршну и судску, што је касније служило као узор свим напреднијим уставима у свету. САД су постале држава са представничким системом, с председником који се бира сваке четврте године и који за­ једно с владом има велику извршну власт. Законодавна власт припала је Конгресу, који се дели на два дома – Представнички дом и Сенат. Судска власт је независна, а Врховни суд има право одбацивања сваког закона ко­ ји је у супротности са Уставом, као и право надзора над радом председника. Председ­ ник, Конгрес и Врховни суд су стожер аме­ ричке државе и демократије.

4. јули, Дан независности, будући да су тог дана постале самостална држава. У време Америчке револуције дошло је до деобе енглеског народа у две самосталне државе, са два сасвим различита друштвена уређења – републиканским и монархистич­ ким. У северним и јужним колонијама, потом државама, није било јединства око питања

Џорџ Вашингтон

Први председник САД био је Џорџ Ва­ шингтон (1789–1797), командант и победник у многим биткама и председник Уставотвор­ не скупштине у Филаделфији. За председни­ ка је биран два пута, а трећи пут је одбио да се кандидује. Главни град државе назван је по њему – Вашингтон. Државни празник САД је 110

непознате речи

САД и Јужна Америка

трипартитан – троделни, троструки.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

црначких робова. То питање је решено у вре­ ме немилосрдног америчког грађанског рата (1861–1865), када је коначно успостављено јединство САД, забрањена сецесија и уки­ нуто ропство. Већ тада су САД биле најјача индустријска сила на све ту. Бездушна ек­ сплоатација црнаца, којима су била ускраће­ на грађанска права, и сурово искорењивање Индијанаца освајањем западних територија чине тамнију страну америчке повести. Сједињене Америчке Државе су савезна држава постале 1788. године. Тај поредак су задржале и придруживањем нових држава: Северне Каролине (1790), Лујзијане (1803), Флориде, Аљаске (1867), Тексаса (1836), Но­ вог Мексика и Калифорније (1846–1848). Остале територије су придру жене осваја­ њем од Индијанаца. САД су водиле један рат с Канадом, која је била у поседу Енглеске (1812–1814). Тада је између њих успоставље­ на граница и нису је више мењале, нити су међусобно ратовале.

нАстАнАк ју жноАмеричких држАвА

С

тварање САД и ратовање Наполео­ нове Француске против Португала (1807–1811) и против Шпаније (1808– 1813) имало је одјека у шпанским и португал­ ским колонијама у Јужној Америци. Нетрпе­ љивост колонија прерасла је у отворени рат против Шпаније и Португала у периоду од 1810. до 1826. године. Тада су настале нове државе Латинске Америке: Мексико, Колум­ бија, Еквадор, Чиле (1810), Парагвај, Венецу­ ела (1811), Аргентина (1816), Бразил (1822), Перу (1824), Уругвај, Боливија (1825). Све те државе биле су републике, осим Бразила, који је био уставна монархија све до 1889. године.

СИМОН БОЛИВАР (1783–1830) Био је јужноамерички револуционарни вођа. Водио је борбе за независност у Венецуели, Колумбији, Еквадору, Перуу, Панами и Боливији. Све државе Јужне Америке сматрају га херојем. Успоставио је везу с Наполеоном у време француског напада на Шпанију (1808). После краћег боравка у Лондону, вратио се у Венецуелу, где је предложио да се прогласи независност, што је и учињено (1811). Кад су га шпанске трупе поразиле, напустио је Венецуелу и повукао се у Нову Гранаду (Колумбија). Тамо је имао више успеха, наневши им неколико пораза. У рату за ослобођење Јужне Америке прелазио је Анде и учествовао у стварању државе Колумбије, а 1824. године ослободио је Перу. Проглашен је оцем, спаситељем и ослободитељем домовине (Libretador de la patria) и изабран за првог председника Колумбије и првог председника Горњег Перуа, названог по њему Боливија. Није успео да са себе скине сумњу да жели да се прогласи монархом, те је абдицирао (1830). Његов сан био је стварање јединствене јужноамеричке државе, независне и снажне, али он никада није остварен. На јужноамеричком континенту никло је много републиканских држава.

1. Који догађај је узет за државни празник САД? 2. Направите хронолошку таблу америчко-британских битака у време Рата за независност. 3. Које три институције чине стожер америчке државности и демократије? 4. Која држава са простора Ју жне Америке није имала републиканско уређење?

111

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ДЕКЛАРАЦИЈА НЕЗАВИСНОСТИ (1776) „Кад у току историјских догађаја постане нужно за један народ да раскине политичке везе које су га спајале с другим и да заузме међу силама овога света посебно и равноправно место које му дају закони природе и бог те природе, дужно поштовање мишљења човечанства захтева од њега да објави све оно што га је навело на то одвајање. Ми сматрамо очигледним истинама да су људи створени једнаки и да их је њихов Творац обдарио неотуђивим правима, међу које спадају живот, слобода и тражење среће. Да би осигурали та права, људи установљавају међу собом државе које своју праведну власт црпу из пристанка оних којима се влада. Право је народа, када нека форма владавине постане штетна по те ци­ љеве, да измени или укине и установи нову владу, оснивајући је на таквим принципима, и организујући њену власт у таквом облику да му највероватније осигурају безбедност и срећу. Разборитост, додуше, налаже да се одавно установљени владајући поредак не мења због незнатног и пролазног узрока; и, сходно томе, сва су искуства показала да је човечанство више расположено да подноси све док су зла икако подношљива него да ослобађа себе неправде, укидајући форме на које је навикло. Али, када дуги низ злоупотреба и насиља, која увек иду за истим циљем, открије план који иде за тим да народ подвргне потпуном деспотизму, његово је право, његова је дужност да збаци такву вла­ давину и да створи нове чуваре своје будуће безбедности. Управо тако су стрпљиво трпеле ове колоније; таква је сад нужност која их присиљава да мењају свој првобитни систем владавине... Поглавар (енглески краљ) који је тако обележен својим делима, која карак теришу једног тиранина, није подесан да влада једним слободним народом. Нисмо, такође, ускраћивали пажњу ни нашој британ­ ској браћи. Опомињали смо их на околности нашег исељавања и смештаја у ове крајеве. Позивали смо се на њихово осећање правде и великодушности и заклињали смо их везама нашега сродства да осуде та насиља која ће неизбежно довести до прекида наших веза и наших добрих односа. Они су, такође, остали глуви на глас правде и сродства. Ми се, према томе, морамо покорити нужности која тражи наше одвајање и морамо их сматрати, као што сматрамо и остало човечанство, непријатељима у рату, а при­ јатељима у миру. Према томе, Ми, представници Сједињених Држава, скупљени на генерални конгрес, позивајући се на Врховног судију васељене да буде сведок праведности наших намера, а у име и по овлашћењу добрих народа ових колонија, свечано објављујемо да ове уједињене колоније јесу, што по праву треба да буде, слободне независне државе; да су разрешене сваке покорности Британској круни и да све политичке везе између њих и држава Велике Британије јесу и треба да буду потпуно уништене; да као слободне и независне државе оне имају пуну власт да воде рат, закључују мир, склапају савезе, уређују трговину и врше све остале делатности и ствари које независна држава има право да врши.“ Темељи модерне демократије. Избор декларација и повеља о људским правима (1215–1989), Београд, 1989.

1. На ком је конгресу донета Декларација независности? 2. Шта све Декларација подразумева под независном државом? 3. У чему су се САД разликовале од Енглеске?

112

VIII.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ

РЕВОЛУЦИЈА – ОД 3 ФРАНЦУСКА АПСОЛУТИСТИЧКЕ ДО УСТАВНЕ МОНАРХИЈЕ Рат за независност тринаест колонија против Британије омогућио је стварање нове и моћне државе. САД ће постати модел скоро свим државама на америчком континенту републиканским обликом уређења, осим Бразилу. Уставом је загарантовано демократско и савезно уређење земље, са осмишљеним државним установама.

У

епохА просвећености

Европи никада није дуго владао мир, а доба о којем ће бити речи једно је од најбурнијих у историји. Започело је Француском грађанском револуцијом, а завршено Бечким конгресом (1789–1815). То доба оставило је најдубљи траг у повести човечанства. Француска је била покретач и носилац немира, који је прерастао у револу­ цију, и ратова који су уследили. Крајем 18. и почетком 19. века била је на врхунцу своје моћи. Епоха просвећености обележила је време у култури уочи Француске револуције. Успе­ шне су биле све науке, нарочито филозофија, која је развила посебан правац – рационали­ зам. Француски филозофи – рационалисти занимали су се и политиком, залажући се за оплемењивање апсолу тистичке монархије просвећеним апсолу тизмом. Предводни­ ци просвећеног рационализма били су Шарл Монтескје, Франсоа Волтер, Жан­Жак Русо и енциклопедисти – филозоф Дени Дидро и математичар Жан Даламбер (Енциклопедија науке, уметности и занатства у 35 томова). Волтер се истакао оштром критиком поли­ тичког уређења Француске, али и цркве, око­ мивши се на њено богатство и верску нетр­ пељивост. Русо се прославио делом Расправа о наукама и уметности и педагошким рома­ ном Емил, који је био оновремена омиљена лек тира. Делом Друштвени уговор (1762) инспирисао је ауторе будуће Декларације о правима човека и грађанина и утицао на формирање идеологије Француске грађанске револуције. Он је развио теорију о суверени­ тету народа, на основу које се дошло на идеју

Дени Дидро

Франсоа Волтер

Жан­Жак Русо

ШАРЛ МОНТЕСКЈЕ (1689–1755) Био је аристократског порекла и солидног образо­ вања. У младости је упознао друштвене односе и пар­ ламентарно уређење у Енглеској, које му је касније послу жило као узор. У првом значајнијем делу, Пер­ сијска писма, духовитим опаскама подвргао је критици француско друштво, осврнувши се на верску нетрпе­ љивост, утицај дворског племства и привилегија које је оно имало. Његово најзначајније дело је Дух закона (1748). Усудио се да предложи да се Француска уреди као уставна монархија, у којој ће власт бити подељена на законодавну, извршну и судску. Парламенту би при­ пала законодавна, суду судска, а владару извршна власт. Само таквим уређењем државе може се пости­ ћи пуна политичка слобода и осигурати грађанска права. На оваквој трипартитној подели власти почи­ ваће демократски устави и парламентарне демокра­ тије. непознате речи

идеологија – систем идеја изражен у разним облицима друштвених делатности (политика, религија, уметност...).

113

VIII.

АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

о за­ме­ни мо­нар­хи­је ре­пу­бли­ком. Ен­ци­кло­пе­ ди­сти су би­ли но­си­о­ци ду­хов­не ре­во­лу­ци­је, ко­ја је при­пре­ми­ла фран­цу­ски на­род за бор­ бу про­тив ап­со­лу­ти­зма и за­о­ста­лих фе­у­дал­ них од­но­са.

Ф

Три сталежа

ран­цу­ска је би­ла нај­на­се­ље­ни­ја зе­ мља у Евро­пи. Уочи Ре­во­лу­ци­је има­ ла је 25.000.000 ста­нов­ни­ка. Уре­ђе­на као ап­со­лу­ти­стич­ка мо­нар­хи­ја, са фе­у­дал­ним дру­штве­ним и еко­ном­ским од­но­си­ма, има­ ла је раз­ви­је­но ви­ше­слој­но дру­штво. Оно се де­ли­ло на три ста­ле­жа: све­штен­ство, плем­ ство и тре­ћи ста­леж. Пр­ва два ста­ле­жа би­ла су при­ви­ле­го­ва­на, по­се­до­ва­ли су две пе­ти­не зе­мље и ужи­ва­ли ве­ли­ке при­хо­де са сво­јих по­се­да, без ика­квих фи­нан­сиј­ских оба­ве­за пре­ма др­жа­ви. Све по­ре­ске оба­ве­зе раз­ре­ зи­ва­не су на тре­ћи ста­леж. У том ста­ле­ж у нај­те­же је би­ло се­ља­ци­ма. Док се на дво­ру жи­ве­ло у ве­ли­кој рас­ко­ ши, нај­ве­ћи део на­ро­да жи­вео је те­шко, био обес­пра­вљен и угње­та­ван. Тре­ћи ста­леж оку­ пљао је ни­же све­штен­ство, се­ља­ке, град­ско ста­нов­ни­штво, бан­ка­ре, тр­гов­це, за­на­тли­је, про­фе­со­ре, учи­те­ље… Опат Жо­зеф Си­јес, у сво­јој бро­шу­ри Шта је тре­ћи ста­леж из­нео је иде­ју да тре­ћи ста­леж чи­ни фран­цу­ску на­ци­ ју. Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја по­ве­шће се за тим на­че­лом. Раз­ли­ке из­ме­ђу ви­шег плем­с тва и ви­шег све­штен­ства и тре­ћег ста­ле­жа би­ ле су не­пре­мо­сти­ве и во­ди­ле су фран­цу­ско дру­штво у ре­во­лу­ци­ју ка­кву чо­ве­чан­ство до та­да ни­је до­жи­ве­ло. Гу­би­так ко­ло­ни­ја за вла­да­ви­не Лу­ја XV озна­чио је по­че­так кри­зе у Фран­цу­ској. За вла­да­ви­не Лу­ја XVI (1774–1792) она је до­ сти­гла вр­ху­нац. И док се вла­дар за­ба­вљао у ло­ву, кра­љи­ца Ма­ри­ја Ан­то­а­не­та, не­по­пу­лар­ на због аустриј­ског по­ре­кла, ор­га­ни­зо­ва­ла је ра­зно­вр­сне за­ба­ве на дво­ру у Вер­са­ју. При­ нуд­ни рад се­ља­ка на одр­жа­ва­њу пу­те­ва и мо­ сто­ва, две не­род­не го­ди­не и глад још ви­ше су по­гор­ша­ли по­ло­жај на­ро­да. Ре­ше­ње је мо­ра­ ло да се по­тра­жи у ре­фор­ма­ма, на­ро­чи­то по­ сле „Из­ве­шта­ја кра­љу“ бан­ка­ра Жа­ка Не­ке­ра. 114

Ме­ђу­тим, ре­фор­ма­тор­ске иде­је ми­ни­с тра Ро­бе­ра Тир­гоа (штед­ња, урав­но­те­же­ње бу­ џе­та, уки­да­ње фе­у­да­ли­зма) по­ву­че­не су због про­ти­вље­ња по­вла­шће­них ста­ле­жа. По­што ни­је про­на­ђе­но ре­ше­ње кри­зе, краљ је мо­рао да са­зо­ве др­жав­не ста­ле­же, ко­ји ни­с у за­се­ да­ли од 1614, пу­них 175 го­ди­на. Скуп­шти­на др­жав­них ста­ле­жа са­ста­ла се у Вер­са­ју 5. ма­ја 1789. го­ди­не.

Луј XVI

Марија Антоанета

Тре­ћи ста­леж имао је по­сла­ни­ка ко­ли­ко пре­о­ста­ла два по­вла­шће­на ста­ле­жа (600), али је мо­гао да бу­де над­гла­сан, бу­ду­ћи да је сва­ ки ста­леж да­вао по је­дан глас. Да би из­бе­гао над­гла­са­ва­ње, про­гла­сио се 17. ју­на на­род­ ном скуп­шти­ном, а она је до­не­ла од­лу­к у да се не ра­зи­ла­зи све док Фран­цу­ска не до­би­је устав. Кра­љев по­ку­шај да рас­те­ра скуп­шти­ну за­вр­шио се не­ус­ пе­хом – „На­ро­ду се не на­ре­ ђу­је“, усле­дио је од­го­вор с ре­во­лу­ци­о­нар­ним при­зву­ком.

Б

Устав­на мо­нар­хи­ја

ур­ни до­га­ђа­ји већ су се на­слу­ћи­ва­ли, а тон су им да­ва­ли по­сла­ни­ци тре­ћег ста­ле­жа ко­ји су скуп­шти­ну про­гла­си­ли уста­во­твор­ном по­што су им се при­дру­жи­ла дру­га два ста­ле­жа. Вла­да­рев од­го­вор на тај по­тез био је оку­пља­ње вој­ске око Па­ри­за и Вер­са­ја с на­ме­ром да рас­те­ра уста­во­твор­ну скуп­шти­ну. Ра­то­бор­ни Па­ри­жа­ни, охра­бре­ни го­во­ром Ми­ра­боа, су­прот­ста­ви­ли су се кра­ ље­вој вој­сци. За­у­зе­ли су и спа­ли­ли там­ни­цу и твр­ђа­ву Ба­сти­љу, сим­бол ап­со­лу­ти­зма и ти­ра­ни­је, иако је у том тре­нут­к у би­ла ско­ро пра­зна (у њој је би­ло са­мо пет ло­по­ва и два

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Оноре Габријел Мирабо, је­ дан од вођа Револуције, пред­ водник трећег сталежа, пору­ чио је краљу Лују XVI: „Идите и реците вашем го сподару да смо се ми овде састали снагом народа и да нас од наших ме­ ста могу одвојити само снагом бајонета.“ Добар пример гра­ ђанске непослушности и отпо­ ра!

лудака). На улицама Париза појавило се ново знамење Револуције – француска тробојни­ ца, плаво­бело­црвена. Најзначајнији социјални моменат, који је овој револуцији прибавио епитет грађан­ ске револуције, била је одлука уставотворне скупштине од 5. августа 1789. године о уки­ дању феудализма у Француској. Тим поте­ зом учињено је више од свих дотадашњих друштвених и економских реформи. Реше­ но је аграрно питање, нестало је племства и титула, а у међусобном комуницирању ко­ ришћен је израз „грађанин“. Други значајан акт који је та скупштина донела била је Де­ кларација права човека и грађанина (26. август 1789). Декларација је прокламовала да су сви људи „слободни и једнаки у прави­ ма“, да су закони једнаки за све грађане и да суверенитет почива на нацији. Грађани мо­ гу да буду богати и сиромашни, да не буду једнаки по свом имовном стању, али не могу да буду феудално угњетавани и експлоати­ сани. Осталим одредбама прописана су људ­ ска права и њихова заштита. У Декларације се не помињу ни краљ, ни краљевина. Наве­ деним одлукама Декларација је омогућила корените промене у француском друштву. Под притиском народа, у чему су се нарочи­ то истакле жене, скупштина је премештена из Версаја у Париз.

Пад Бастиље 14. јули 1789. године проглашен је за национални и државни празник Фран­ цуске. непознате речи

вето – право државног тела да спречи доношење неке одлуке.

Уставотворна скупштина донела је још је­ дан значајан акт 1791. године – устав. Тим револуционарним кораком Француска је пре­ стала да буде апсолутистичка и постала је уставна монархија. За разлику од Енглеске и САД, овим уставом је предвиђена скупштина као једнодомно законодавно тело. Краљу је припало суспензивно вето: он је могао да од­ ложи, али не и да одбије усвајање закона или доношење важнијих одлука. Бирачко право још увек је било ограничено. Само једна пе­ тина богатијег становништва могла је да би­ ра и да буде бирана (тзв. активно право), док су четири петине имале право само да бирају 115

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

(тзв. пасивно право). Француска је подеље­ на на департмане, укинуте су царине унутар државе, проглашена слобода вере, уведене јединствене мере, новац и судови и центра­ лизована државна управа. Скупштина је и да­ ље заседала и доносила законе, те отуда њен нови назив – законодавна скупштина. Политички живот био је веома буран и због свестраног рада скупштине. Истоми­ шљеници су почели да се окупљају у клу­ бове, пре те че будућих поли тичких стра­ нака. Најпознатији и најратоборнији био је

Јакобински клуб, који је окупљао републи­ канце, а предводио га је адвокат Максимили­ јан Робеспјер. Његово радикално крило оку­ пљало се око жирондинаца (Варвил Брисо, Пјер Верњио, Мари Кондорсе), а демократ­ ско крило око монтањара. У Кордиљерски клуб одлазила је ситна буржоазија и сирома­ шније становништво, а међу њима су се ис­ тицали Жан­Пол Мара и Жорж­Жак Дантон. Фејански клуб био је монархистички. непознате речи

департман – округ.

1. У ком делу је изнета теорија о суверенитету народа? Шта се под тим подразумева? 2. Зашто се тако дуго није састајала Скупштина државних сталежа? 3. Која реченица у овој лекцији је добар пример грађанске непослушности?

ДЕКЛАРАЦИЈА ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА (1789) „Представници француског народа, конституисани у Националну скупштину, сматрајући да су непознавање, заборављање или презирање права човека једини узро­ ци општих несрећа и корупција Влада, решили су да из­ ложе, у једној свечаној декларацији, природна, неотуђи­ ва и света Права човека да би их ова декларација, стално пред очима свих чланова друштвеног тела, непрестано подсећала на њихова права и дужности, да би акта Зако­ нодавне власти, као и Извршне власти била у већој мери поштована самим тим што се у знатном тренутку могу упоредити акти са циљем сваке политичке институције, да би жалбе грађана, засноване до сада на једноставним и неоспорним принципима, биле усмерене увек на одр­ жавање Устава и на срећу свих... Чл. 1. Људи се рађају и живе слободни и једнаки у пра­ вима. Друштвене разлике могу бити засноване само на заједничкој користи. Чл. 2. Циљ сваког политичког удруживања је очување природних и незастаривих права човека. Ова права су слобода, својина, сигурност и отпор угњетавању. Чл. 3. Принцип сваког суверенитета суштински почива у Нацији. Ниједно тело, ниједан појединац не може врши­ ти власт која изричито одатле не проистиче... Чл. 5. Закон има право да забрани само радње штетне за друштво. Све оно што није забрањено законом не мо­

же бити спречено, а нико не може бити принуђен да чи­ ни оно што он не наређује. Чл. 6. Закон је израз опште воље. Сви грађани имају право да учествују лично, или преко својих представника, у његовом доношењу. Он мора бити исти за све, било да штити, било да кажњава. Пошто су сви грађани једнаки пред њим, под једнако су им доступна, према њиховој способности, сва достојанства, места и јавне службе, без обзира на било какаву разлику, осим оне која се тиче њи­ хових врлина и њихових талената. Чл. 7. Ниједан човек не може бити оптужен, ухапшен ни задржан, осим у случајевима одређеним законом и пре­ ма поступку који је он прописао... Чл. 11. Слободна измена мисли и мишљења је једно од најдрагоценијих права човека; сваки грађанин може, да­ кле, слободно говорити, писати, штампати, с тим што од­ говара за злоупотребе ове слободе у случајевима одре­ ђеним законом... Чл. 17. Пошто је својина неприкосновено и свето право, нико је не може бити лишен, осим ако то очигледно не захтева законито утврђена јавна потреба и под условом правичног и претходног обештећења.“ Темељи модерне демократије. Избор декларација и повеља о људским правима (1215–1989), Београд, 1989.

1. Зашто се у Декларацији права човека и грађанина не говори о социјалним правима? 2. Како је Декларација дефинисала својину? 3. Шта закон може да забрани? 4. Наведите људска права која се помињу у Декларацији.

116

VIII.

ВЕРСКЕ РЕФОРМЕ И РАТОВИ

РЕВОЛУЦИЈА – 4 ФРАНЦУСКА ДОБА РЕПУБЛИКЕ При­пре­мље­на ду­хов­но од стра­не ра­ци­о­на­ли­ста, но­ше­на ра­то­бор­ним тре­ћим ста­ле­жом, Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја је уки­ну­ла фе­у­да­ли­зам и де­к ла­ра­ци­јом про­пи­са­ла пр­ва гра­ђа­ни­ма. Фран­цу­ска је про­гла­ше­на устав­ном мо­нар­хи­јом, са за­ко­но­дав­ном скуп­шти­ном са­ста­вље­ ном од по­сла­нич­ких клу­бо­ва. Уче­шће гра­ђа­на у до­га­ђа­ји­ма би­ло је од­лу­чу­ју­ће.

П

Ра­ђа­ње ре­пу­бли­ке

о­што су ре­во­лу­ци­о­на­ри осу­је­ти­ли бек­с тво кра­ља и кра­љи­це и кра­ља вра­ти­ли у дво­рац Ти­ље­ри, где су га др­жа­ли у за­ро­бље­ни­штву, он је при­хва­тио устав. Бу­ду­ћи да мо­нар­хи­стич­ке сна­ге, пред­ во­ђе­не Фе­јан­ским клу­бом, ни­су мо­гле да по­ мог­ну вла­да­ру у су­зби­ја­њу ре­во­лу­ци­о­нар­них сна­га, оста­ла му је са­мо по­моћ из ино­стран­ ства, из Аустри­ј е, кра­љ и­ч и­н е до­м о­в и­н е. Фран­цу­ска је, пред­во­ђе­на ра­то­бор­ним жи­ рон­дин­ци­ма Жан-Ма­ри Ро­ла­ном и Шар­лом Ди­му­ри­је­ом, об­ја­ви­ла рат Аустри­ји, ко­јој се при­дру­жи­ла Пру­ска. Не­ко­ли­ко по­ра­за на­те­ ра­ло је скуп­шти­ну да про­гла­си да је отаџ­би­на у опа­сно­сти, да са­ку­пља до­бро­вољ­це и са­че­ка не­при­ја­тељ­ске вој­ске. Та­да је на­ста­ла бу­ду­ћа фран­цу­ска хим­на Мар­се­ље­за, пе­сма Ру­же де Ли­ла. Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја је за­и­ста би­ла у опа­сно­сти, спо­ља и из­ну­тра. Ја­ко­бин­ци, ко­је су пред­во­ди­ли Ма­ра и Ро­бе­спјер, а по­др­жа­ ва­ли Па­ри­жа­ни, пред­у­зе­ли су од­лу­чан ко­рак. Они су по­шли на кра­љев двор Ти­ље­ри, ли­ши­ ли кра­ља сло­бо­де и од­ве­ли га у там­ни­цу. Тог 10. ав­г у­ста 1792. го­ди­не уки­ну­та је мо­нар­ хи­ја у Фран­цу­ској. Усле­ди­ли су рат­ни ус­пе­си ре­во­лу­ци­о­нар­ не вој­ске, ко­ја је по­т у­к ла не­при­ја­те­ље код Вал­ми­ја (1792). У ме­ђу­вре­ме­ну су спро­ве­ де­ни из­бо­ри, те се у сеп­тем­бру 1792. го­ди­ не са­с та­ло за­ко­но­дав­но те­ло по­зна­то као На­род­ни кон­вент. Кон­вент је 22. сеп­тем­бра про­гла­сио ре­пу­бли­ку, уз кри­ла­ти­цу „Сло­бо­ да јед­на­кост, брат­ство“. Увео је нов ре­во­лу­ ци­о­нар­ни ка­лен­дар. Ор­га­ни­зо­вао је су­ђе­ње кра­љу, ко­ји је по­г у­бљен по­чет­ком сле­де­ ће го­ди­не, а по­сле ње­га и кра­љи­ца Ма­ри­ја

Максимилијан Робеспјер

Ан­то­а­не­та. За­тим је усле­дио те­рор у ко­јем је по­би­је­но не­ко­ли­ко хи­ља­да љу­ди, по­нај­ви­ше не­при­ја­те­ља Ре­во­лу­ци­је. Тај те­рор по­знат је и као „ре­жим ги­љо­ти­не“, пре­ма спра­ви на ко­јој су из­вр­ша­ва­не смрт­не ка­зне. Непознате речи

конвент – скуп­шти­на рав­но­прав­них гра­ђа­на.

По­г у­бље­ње кра­ља и кра­љи­це иза­зва­ло је не­за­до­вољ­ство на свим мо­нар­хи­стич­ким дво­р о­ви­ма, те су се Ен­гле­ска, Хо­лан­ди­ја, Шпа­ни­ја и Сар­ди­ни­ја при­кљу­чи­ле Аустри­ји и Пру­ској, док је Ру­си­ја пре­ки­ну­ла ди­пло­мат­ ске од­но­се с Фран­цу­ском. По­што је оста­ла без вла­да­ра, Фран­цу­ском су вла­да­ли ис­так­ ну­ти чла­но­ви Кон­вен­та. Из­вр­шна власт би­ла је у ру­ка­ма Ко­ми­те­та за јав­ну без­бед­ност и Ко­ми­те­та јав­ног спа­са. У њи­ма су се ис­ти­ца­ ли Дан­тон, Ро­бе­спјер и Ла­зар Кар­но. То­ком 1793. го­ди­не из­би­ло је ви­ше по­бу­на про­тив Ре­пу­бли­ке, а нај­ја­чи је био мо­нар­хи­стич­ки уста­нак у Ван­де­ји, ко­ји је пред­во­дио мар­киз 117

VIII.

АТЛАНТСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

Шарл де Бон­шан. И слав­ни Ди­му­ри­је хтео је да по­ђе на Кон­вент, али му је ре­во­лу­ци­ о­нар­на вој­ска ис­ка­за­ла не­по­слу­шност, па је мо­рао да по­бег­не из зе­мље. Ње­го­во бек­ство за­о­штри­ло је су­коб у Кон­вен­ту, а те­рор је до­ сти­гао вр­ху­нац ка­да су ја­ко­бин­ци про­те­ра­ли жи­рон­ди­нце и за­ве­ли дик­та­ту­ру. Сит­на бур­ жо­а­зи­ја и си­ро­ти­ња пре­у­зе­ле су власт.

Д

Ја­ко­бин­ска дик­та­ту­ра

ик­та­т у­ра се огле­да­ла у чи­ње­ни­ци да су ја­ко­бин­ци у Кон­вен­т у сје­ди­ни­ли за­ко­но­дав­ну, из­вр­шну и суд­ску власт. Да би спа­сли Фран­цу­ску од не­при­ја­те­ља уве­ ли су оп­шту мо­би­ли­за­ци­ју и на­род­ну вој­ску. По­чет­ком 1794. го­ди­не ус­пе­ли да про­те­ра­ју не­при­ја­те­ље са сво­је те­ри­то­ри­је. Пре то­га су ко­нач­но уки­ну­ли сва фе­у­дал­на пра­ва и уни­ шти­ли до­к у­мен­те о фе­у­дал­ним оба­ве­за­ма. Они су усво­ји­ли но­ви, ре­пу­бли­кан­ски и де­ мо­крат­ски устав (1793), ко­ји ни­је сту­пио на сна­г у. Нај­зна­чај­ни­ја лич­ност ја­ко­бин­ске дик­та­ ту­ре (1793–1794) био је Мак­си­ми­ли­јан Ро­бе­ спјер, „не­под­ми­тљи­ви“, ка­ко су га на­зи­ва­ли Па­ри­жа­ни. До­но­сио је нај­ре­во­лу­ци­о­нар­ни­је од­лу­ке и био оли­че­ње сит­не бур­жо­а­зи­је. Од ње­га су би­ли ра­ди­кал­ни­ји ебе­ров­ци (бе­сни), ко­је је по­слао на ги­љо­ти­ну. Дан­тон је, као шти­ће­ник имућ­не бур­жо­а­зи­је, укло­њен из Ко­ми­те­та јав­ног спа­са, ухап­шен и ги­љо­ти­ ни­ран, а са њим још Ка­миј Ди­му­лен и мно­ги дру­ги. Ја­ко­бин­ска дик­та­ту­ра пред­ста­вља­ла је вр­ху­нац Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је иако је ње­на дру­штве­на осно­ва све­де­на на сит­но гра­ђан­ ство и си­ро­ти­њу. Ро­бе­спјер се за­но­сио иде­јом, по­пут по­ то­њих ко­му­ни­ста, да мо­же у пот­пу­но­сти да пре­у ­р е­ди фран­цу­ско дру­штво. Он је увео но­ви ре­пу­бли­кан­ски ка­лен­дар и по­к у­шао да ста­ви на­у­к у и цр­кву у слу­жбу Ре­во­лу­ци­је. Због мак­си­ми­ра­ња над­ни­ца дик­та­т у­ром ни­ је би­ло за­до­вољ­но ни бо­га­то гра­ђан­ство, ни си­ро­ти­ња. Нај­го­ре од све­га би­ло је то што је по­о­штрен те­рор, те се ни чла­но­ви Ко­ми­те­та јав­ног спа­са ви­ше ни­су осе­ћа­ли си­гур­ним од са­мо­во­ље Ро­бе­спје­ра и Сен Жи­ста. Чла­но­ви 118

Погубљење Луја XVI

Ко­ми­те­та ско­ва­ли су за­ве­ру про­тив њих и, по­сле сла­бог от­по­ра, за­тво­ри­ли их, а за­тим по­сла­ли на ги­љо­ти­ну (28. јул 1794). Био је то крај ре­во­лу­ци­о­нар­ног те­ро­ра.

Р

Ди­рек­то­ри­јум и крај Ре­во­лу­ци­је

е­во­лу­ци­о­нар­ни те­рор иза­звао је тер­ ми­дор­ску ре­ак­ци­ј у, кон­зер­в а­ти­в а­ца про­тив екс­трем­них ја­ко­бин­ских ре­во­ лу­ци­о­на­ра, на­зва­ну бе­ли те­рор. Тер­ми­дор­ ци, но­ви го­спо­да­ри Кон­вен­та, уки­ну­ли су уста­но­ве дик­та­т у­ре и угу­ши­ли, тзв. хлеб­ни уста­нак па­ри­ске си­ро­ти­ње. У исто вре­ме, и ра­то­ва­ње са Пру­ском, Хо­лан­ди­јом и Шпа­ ни­јом при­ве­де­но је кра­ју. Успе­ха је би­ло и у Лом­бар­ди­ји и Егип­ту, где се ис­та­кла но­ва ге­ не­ра­ци­ја фран­цу­ских офи­ци­ра, пред­во­ђе­на Непознате речи

дик­та­ту­ра – нео­гра­ни­че­на власт по­је­дин­ца, ор­га­ни­зо­ва­не гру­пе или стран­ке. те­рор – вла­да­ви­на на­си­ља, стра­хо­вла­да. тер­ми­дор – је­да­на­е­сти ме­сец фран­цу­ског ре­во­лу­ци­о­нар­ ног ка­лен­да­ра.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Наполеоном Бонапартом. У областима које су Французи освојили укидани су феудални односи и привилегије племства.

једнаких организовало је заверу против Ди­ ректоријума, али је она откривена, а Бабеф гиљотиниран. Француска револуција омогу­ ћила је грађанству да се искаже – сиромашни су морали да сачекају 20. век. Директоријум је имао успеха у војним и дипломатским пословима, као и у смири­ вању Револуције. Директоријум је подржао Наполеона Бонапарту да изврши државни удар, под изговором спречавања јакобинске побуне. Наполеон је с војском запосео згра­ ду законодавног тела, затражио овлашћење да спасе нацију и пошто је био одбијен, рас­ терао је посланике. Чланови Директоријума поднели су оставке 9. новембра 1799. године. Сутрадан су власт преузела три конзула – Бонапарта, Сијес и Роже­Дико.

Конзул: 1. Два највиша државника у римској републици. 2. Три државна поглавара са неограниченом влашћу у Француској (1799–1804). 3. Дипломатски службеник који у иностранству оба­ вља административне и комерцијалне послове. Члан Директоријума

Револуција је, изнутра и споља, запловила у мирније воде. Сплашњавање бунтовничког заноса осетило се и у трећем револуцио­ нарном уставу (1795). Конзервативнији од претходна два устава, он је задржао републи­ канско уређење, али је укинуо опште право гласа, док су активно и пасивно право гласа добили они који су плаћали висок порез. За­ конодавна власт припала је дводомном Са­ вету, а јака извршна власт – Директорију­ му, који се састојао од пет директора. Сви су били чланови Конвента и краљеубице. Париска сиротиња имала је важну улогу у Француској револуцији. У почетку је била окупљена око радикалних жирондинаца – ебероваца, које је предводио новинар Жак­ ­Рене Ебер. Још радикалнијом исказала се у Удружењу једнаких Франсоа Бабефа. Он се залагао за неку врсту аграрног комунизма и тражио укидање приватне својине. Удружење

Преузимање власти од стране Наполеона

Потом је донет четврти устав (1799), ко­ ји је дао велика овлашћења првом конзулу – Наполеону. Уследио је период Наполеоно­ ве диктатуре, током које је васкрснута мо­ нархија у виду царства. Француска је и као грађанска монархија и као република била 119

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

уставна и парламентарна држава. У наредна два века у њој се више пута смењивало мо­ нархистичко и републиканско уређење. Француска револуција (5. мај 1789 – 9. но­ вембар 1799) била је завршена, али њен ути­ цај на даљи ток збивања у Француској, и у свету, тиме није престао – осећао се још дуго.

Њене основне тековине су: 1. укидање феу­ дализма и омогућавање развоја капитализма, 2. увођење републиканског облика владави­ не, 3. стварање француске нације успоста­ вљањем грађанске једнакости, 4. преображај француског друштва, који је потом преобра­ зио свет.

Вође Француске револуције Револуција је изнедрила многе значајне личности, међу првима Мирабоа и Робеспјера. Ипак, најзначајнија личност поникла у Револуцији био је Наполеон Бонапарта.

ШАРЛ-ФРАНСОА ДИМУРИЈЕ (1739–1823)

ЖОРЖ-ЖАК ДАНТОН (1759–1794)

Пре Револуције обављао је поверљиве тајне дипло­ матске послове за краља Луја XVI. Потом је, као при­ сталица жирондинаца, унапређен у генерала Францу­ ске револуције. Био је неколико месеци министар иностраних послова (1792). Потом је предводио фран­ цуску војску и потукао Прусе код Валмија, а Аустријан­ це код Жемапа. Освојио је Белгију, али је поражен у Холандији (1793). У сукоб с Конвентом дошао је због уређења Белгије. Његов контрареволуционарни по­ кушај растеривања Конвента завршио се неуспехом, после чега је побегао у Аустрију.

Био је адвокат, члан Конвента, председавао је Коми­ тету јавног спаса, основао револуционарни суд и био министар правде. Предводио је народ у освајању Ба­ стиље и Тиљерија. Он и Мара основали су Кордиљер­ ски клуб, који се ујединио с јакобинцима. Налазио се на десном крилу јакобинаца, спреман за сарадњу с крупном буржоазијом. У сукобу с радикалним Робе­ спјером либерални Дантон је поражен и гиљотиниран. За њега се говорило да је био снага Револуције која је оборила краљевство. Настојао је да Француска доби­ је природне границе: Пиринеји, Атлантски океан, Рајна, Алпи. Позната је његова изрека: „Потребна нам је од­ важност, опет одважност и увек одважност.“

1. У француском парламенту један клуб је био монархистички. Који? 2. Чије присталице су у радикализму надмашиле јакобинце? 3. Набројте тековине Француске револуције?

ЗАДАТАК

Напишите биографију једног од револуционарних вођа Америчке или Француске револуције.

120

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

IX

Д

р­жа­ва и на­ци­ја, два су пре­суд­на чи­ни­о­ца у по­ве­сти европ­ских на­ро­да 19. ве­ка. По­сле Ру­соа, не­мач­ки фи­ло­зоф Хе­гел нај­по­зна­ ти­ји је за­ступ­ник ове иде­је. Он је при­пи­си­вао на­ци­ји нај­ви­шу моћ, а др­жа­ви нај­ви­шу власт, док је у ра­ту ви­део нај­бо­љу при­ли­ку за ис­по­ља­ва­ње на­ци­он ­ ал­не из­др­жљи­во­сти. Др­жа­ва је при­род­ни ор­га­ни­ зам, као што је и ор­га­ни­зам по­је­дин­ца, али је сло­бо­ду по­је­дин­ца мо­гу­ ће сте­ћи са­мо по­сред­ством др­жа­ве. Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја про­гла­си­ла је на­ци­ју не­при­ко­сно­ве­ном. На­ци­ја је ис­пу­ња­ва­ла сво­ју ми­си­ју та­ко што се бо­ри­ла да у окви­ре соп­стве­не др­жа­ве сме­сти су­на­род­ни­ке. Сто­га ово вре­ме на­зи­ва­мо до­бом ства­ра­ ња на­ци­о­нал­них др­жа­ва, ко­је су се ме­ђу­соб­но раз­ли­ко­ва­ле по на­чи­ну уре­ђе­ња. Че­ти­ри во­де­ће ве­ли­ке си­ле има­ле су раз­ли­чи­те по­ли­тич­ке си­сте­ме. Ен­гле­ска и Фран­цу­ска од­ли­ко­ва­ле су се де­мо­кра­ти­јом и пар­ ла­мен­та­ри­змом, док се у Пру­ској, од 1870. го­ди­не Не­мач­кој, и Ру­си­ји, сва власт на­ла­зи­ла у ру­ка­ма вла­да­ра.

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

1 ФРАНЦУСКА ПРОТИВ СВИХ На­по­ле­о­но­ве по­бе­де

Н

а­по­ле­о­но­ве ра­то­ве (1792–1815) за­по­ че­ла је ре­во­лу­ци­он ­ ар­на Фран­цу­ска као кра­ље­ви­на, на­ста­ви­ла као ре­пу­бли­ка и окон­ча­ла као цар­ство. Фран­цу­ска је ра­то­ва­ла ско­ро про­тив це­ле Евро­пе, па је од 1792. го­ди­не из­г у­би­ла оре­ол „до­мо­ви­на свих ко­ји во­ле сло­ бо­ду“. Ка­да су до­шли на ми­ни­стар­ске по­ло­жа­је Ро­лан и Ди­му­ри­је, Фран­цу­ска је об­ја­ви­ла рат Аустри­ји, ко­јој се при­дру­жи­ла Пру­ска. Чим су аустриј­ска и пру­ска вој­ска пре­шле фран­цу­ску гра­ни­цу, За­ко­но­дав­на скуп­шти­на је про­гла­си­ла да је „Отаџ­би­на у опа­сно­сти!“ Фран­цу­ске тру­ пе, уз зву­ке бу­ду­ће фран­цу­ске хим­не Мар­се­ље­ зе, кре­ну­ле су им у су­срет. У би­ци код Вал­ми­ја (1792) не­при­ја­тељ је по­ра­жен и фран­цу­ска вој­ска пре­шла је у офан­зи­ву, ушав­ши у Бел­ги­ју, и отев­ ши од Сар­ди­ни­је Ни­цу и Са­во­ју. Го­ди­не 1793. у рат про­тив Фран­цу­ске сту­пи­ле су Ен­гле­ска, Хо­лан­ди­ја, Сар­ди­ни­ја, Пор­т у­гал и Шпа­ни­ја, а Ру­си­ја је пре­ки­ну­ла са њом ди­пло­мат­ске од­но­ се. Фран­цу­ска ре­пу­бли­ка бо­ри­ла се за оп­с та­ нак, угро­же­на спо­ља и из­ну­тра, јер је у Ван­де­ји бук­нуо уста­нак, а ге­не­рал Ди­му­ри­је је пре­бе­гао не­при­ја­те­љу. Са­мо за­хва­љу­ју­ћи ди­сци­пли­ни и об­но­ви вој­ног ка­дра спа­ше­на је Фран­цу­ска. Сле­ де­ће го­ди­не по­ра­же­ни су и Бри­тан­ци и Аустри­ јан­ци, те је 1795. го­ди­не скло­пљен мир у Ба­зе­лу, ко­јим је Фран­цу­ској при­зна­та ле­ва оба­ла Рај­не. На­по­ле­он Бо­на­пар­та (1769–1821) је та­да из­ био у пр­ви план, за­хва­љу­ју­ћи успе­шном ра­то­ва­ њу у се­вер­ној Ита­ли­ји. Из­ба­цив­ши Сар­ди­ни­ју из ра­та, фран­цу­ска вој­ска ушла је у Ми­ла­но и од осво­је­них те­ри­то­ри­ја про­гла­си­ла Лом­бар­диј­ску ре­пу­бли­ку. По­ку­шај Фран­цу­за да фло­том осво­је Ир­ску, за­вр­шио се не­у­спе­хом. Уз ве­ли­ка нов­ча­на сред­ства и по­ве­ре­ње Ди­рек­то­ри­ју­ма, На­по­ле­он је при­си­лио Аустри­ју на мир у Кам­по Фор­ми­ју (1797). Од осво­је­них ита­ли­јан­ских те­ри­то­ри­ја у Лом­бар­ди­ји ство­рио је Ли­г у­риј­ску и Ци­сал­ пиј­ску ре­пу­бли­к у, анек­ти­рао Бел­ги­ју и Јон­ска остр­ва, пре­пу­стив­ши Аустри­ји Ве­не­ци­ју, Ис­тру и Дал­ма­ци­ју. 122

Битка код Валмија

Ра­то­ва­ло се ско­ро без пре­ки­да. Фран­цу­зи су за­у­зе­ли Рим и про­гла­си­ли Рим­ску ре­пу­бли­к у (1798). По­том је Бо­на­пар­та упао у Еги­пат и осво­ јио га из стра­те­шких раз­ло­га, ка­ко би обез­бе­дио пут за Ин­ди­ју. Фран­цу­зи су се по­ву­кли из Егип­ та тек 1800. го­ди­не, иако их је ен­гле­ска фло­та, под ко­ман­дом Нел­со­на, по­ра­зи­ла код Абу­ки­ра. Аустриј­ски над­вој­во­да Кар­ло на­нео је по­раз у до­ли­ни Рај­не фран­цу­ским ге­не­ра­ли­ма Жур­да­ ну и Ма­се­ну. Та­да је ру­ски ко­ман­дант Су­во­ров, по­што је на­нео по­раз Фран­цу­зи­ма у Ита­ли­ји, из­ вео чу­ве­ни пре­ла­зак из Ита­ли­је у Швај­цар­ску, пре­ко пре­во­ја Све­ти Гот­хард, што је сма­тра­но ве­ли­ким вој­ним под­ви­гом. Ен­гле­ска је би­ла у стал­ном ра­т у са На­по­ле­ о­но­вом Фран­цу­ском, ко­ја је од­лу­ком Ра­штат­ ског кон­гре­са за­др­жа­ла сво­је „при­род­не гра­ ни­це“ – Рај­на, Ал­пи, Пи­ри­не­ји (1799). На­по­ле­он се ти­ме ни­је за­до­во­ља­вао – пре­у­зео је ко­ман­ду над Ита­ли­јан­ском ар­ми­јом, та­ко­ђе пре­шао Ал­ пе код Све­тог Гот­хар­да, осво­јио Ми­ла­но, ту­као не­при­ја­те­ља код Ма­рен­га и са­свим про­те­рао Аустри­јан­це из Ита­ли­је. Фран­цу­ска ар­ми­ја ге­ не­ра­ла Мо­роа за­у­зе­ла је Мин­хен (1800). Спо­ра­ зу­мом у Ли­не­ви­лу (1801) Аустри­ја је при­зна­ла од­ред­бе Ми­ра у Кам­по Фор­ми­ју и усту­пи­ла То­ ска­ну Фран­цу­зи­ма. На­по­ле­он је за го­ди­ну да­на по­вра­тио Ита­ли­ју и об­но­вио ра­ни­је са­те­лит­ске др­жа­ве. Ен­гле­зи су пот­пи­са­ли са Фран­цу­зи­ма

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

спо­ра­зум у Ами­је­ну (1802). Њи­ме се Фран­цу­ска од­ре­кла Егип­та, ко­ји је вра­ћен Тур­ској и при­зна­ ла Ре­пу­бли­ку Јон­ских остр­ва. На са­мом по­чет­ку 19. ве­ка На­по­ле­он је вла­дао Фран­цу­ском, Бел­ ги­јом, Хо­лан­ди­јом, Не­мач­ком за­пад­но од Рај­не, Швај­цар­ском и ве­ли­ким де­лом Ита­ли­је. Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја од­не­ла је жи­во­те мно­ гих сво­јих пр­вих гра­ђа­на, од кра­ља Лу­ја XVI до Ро­бе­спје­ра. Успон На­по­ле­о­на Бо­на­пар­те био је вр­то­глав ка­ко на вој­ном, та­ко и на по­ли­тич­ком пла­ну. Пред њим је би­ло вре­ме стал­них успе­ ха, све до Ва­тер­лоа. Хе­рој ра­то­ва у Ита­ли­ји, по­ врат­ник из Егип­та, при­мо­рао је Ди­рек­то­ри­јум да под­не­се остав­к у и власт пре­пу­сти тро­ји­ци кон­зу­ла (1799). Био је то по­чет­ак на­пу­шта­ња ре­пу­бли­кан­ског уре­ђе­ња и по­вра­так мо­нар­хи­ зму. Уста­вом из 1799. Бо­на­пар­та је по­стао пр­ ви кон­зул, а пре­о­ста­ла дво­ји­ца кон­зу­ла има­ла су са­ве­то­дав­ну власт. Вој­ник Ре­во­лу­ци­је, ка­ко је за се­бе го­во­рио, про­гла­шен је до­жи­вот­ним кон­зу­лом 1802. го­ди­не. Но­вим уста­вом сте­ као је пра­во да име­ну­је свог на­след­ни­ка, што је био још је­дан ко­рак у усме­ра­ва­њу ре­пу­бли­ке ка мо­нар­хи­ји. Ко­нач­но, 1804. го­ди­не Се­нат га је про­гла­сио за ца­ра свих Фран­цу­за. На­по­ле­он је при­мо­рао па­пу Пи­ја VII да до­ђе у Па­риз и да га у ка­те­дра­ли Но­тр Дам кру­ни­ше, за­јед­но са су­пру­гом Жо­зе­фи­ном. Он је та­да, у за­вр­шном кру­нид­бе­ном чи­ну, сам се­би ста­вио кру­ну на гла­ву, по­ка­зу­ју­ћи ти­ме да је из­над ри­мо­ка­то­лич­ ког по­гла­ва­ра. Фран­цу­ска је по­ста­ла гра­ђан­ска мо­нар­хи­ја, а њен цар се усу­дио да пр­ко­си и не­ при­ја­те­љи­ма и Бо­г у.

Ца­ре­ва осва­ја­ња сред­ње Евро­пе

С

трах да Фран­цу­ска не стек­не не­до­сти­жну пред­ност на­те­рао је Ен­гле­ску, увек буд­ну и опре­зну, да об­но­ви рат (1803). До зна­ чај­ни­јих про­ме­на ни­је до­шло до 1805. го­ди­не, ка­да је но­во­пе­че­ни мо­нарх На­по­ле­он, про­гла­ сио Ита­ли­јан­ску ре­пу­бли­к у Ита­ли­јан­ском кра­ ље­ви­ном и у Ми­ла­ну по­нео ње­ну кру­ну. По­том је Ли­г у­риј­ску ре­пу­бли­к у и Ђе­но­ву при­са­је­ди­ нио Фран­цу­ској. Од­го­вор на ове про­ме­не био је ства­ра­ње ко­а­ли­ци­је из­ме­ђу Ен­гле­ске и Ру­си­је, ко­ји­ма су се при­дру­жи­ле Аустри­ја и Швед­ска, док је Пру­ска оста­ла по стра­ни.

По­бе­дом код Тра­фал­га­ра Ен­гле­ска је сте­кла ве­ков­ну пред­ност на мо­ру. На коп­ну, Бо­на­пар­ та је још био не­по­бе­див, са­вла­дао је не­при­ја­те­ ља код Ул­ма, ушао у Беч и стра­хо­ви­то по­т у­као аустриј­ско-ру­ске тру­пе код Аустер­ли­ца. Ми­ром у По­ж у­ну Аустри­ја је пре­да­ла На­по­ле­о­но­вој Кра­ље­ви­ни Ита­ли­ји Ве­не­ци­ју, Ис­тру (без Тр­ста) и Дал­ма­ци­ју, док су Ба­вар­ска и Вир­тем­берг про­ гла­ше­ни за кра­ље­ви­не, ко­ји­ма су при­дру­же­ни хаб­збур­шки по­се­ди у Не­мач­кој. Све­то рим­ско цар­с тво не­с та­ло је 6. ав­г у­с та 1806. го­ди­не, а мно­ге не­мач­ке др­жа­ви­це обра­зо­ва­ле су Рајн­ску кон­фе­де­ра­ци­ју под окри­љем Фран­цу­ске. По­след­њим На­по­ле­о­но­вим од­лу­ка­ма Пру­ска се осе­ти­ла угро­же­ном, па је ушла у рат, али је по­ ра­же­на код Је­не и Ауер­шпе­га. На­по­ле­он је ушао у Бер­лин и Сак­со­ни­ју при­кљу­чио Рајн­ској кон­ фе­де­ра­ци­ји. По­сле по­бе­де над пру­ско-ру­ским тру­па­ма код Фри­длан­да па­ла је ис­точ­на Пру­ска и На­по­ле­он се на­шао на гра­ни­ци са Ру­си­јом. На спла­ву, на ре­ци Ње­мен, са­ста­ла су се два ца­ра – Алек­сан­дар I и На­по­ле­он Бо­на­пар­та. Ми­ром у Тил­зи­т у (1807) ко­ји су пот­пи­са­ле Фран­цу­ска и по­ра­же­не Пру­ска и Ру­си­ја ство­ре­но је Вар­ шав­ско вој­вод­с тво. Пру­ски краљ и ру­ски цар при­зна­ли су На­по­ле­о­но­ву бра­ћу Жо­зе­фа, Лу­ ја и Же­ро­ма, за кра­ље­ве На­пу­ља, Хо­лан­ди­је и Вест­фа­ли­је. Тек на­ста­ле са­те­лит­ске ре­пу­бли­ке за­ме­ње­не су ма­ри­о­нет­ским кра­ље­ви­на­ма ди­на­ сти­је Бо­на­пар­та. Не­мо­ћан да је вој­но по­р а­зи, На­по­ле­он је Ен­гле­ској за­вео, тзв. „кон­ти­нен­тал­ну бло­ка­ду“ ука­зи­ма из­да­тим у Бер­ли­ну и Ми­ла­ну. Ве­ро­вао је да ће је та­ко изо­ло­ва­ти и до­ве­сти до еко­ном­ ског сло­ма и по­ли­тич­ког по­ра­за, али у то­ме ни­је ус­пео, иако му је при­шла Дан­ска, а он још по­ ко­рио и ен­гле­ског са­ве­зни­ка Пор­т у­гал (1807). Бо­на­пар­та се сле­де­ће го­ди­не уме­шао у уну­тра­ шње раз­ми­ри­це шпан­ске кра­љев­ске по­ро­ди­це и при­мо­рао Шпа­ни­ју на по­слу­шност. Убр­зо су се Ма­дри­ђа­ни по­бу­ни­ли, а Шпан­ци­ма је у по­моћ при­сти­гла ен­гле­ска вој­ска, ко­ја је код Ви­ми­е­ра по­т у­кла Фран­цу­зе. Фран­цу­ски из­гле­ди у Шпа­ ни­ји ни­су по­бољ­ша­ни ни име­но­ва­њем На­по­ле­ о­но­вог бра­та Жо­зе­фа за кра­ља. Ен­гле­зи су ус­пе­ли да уву­к у Аустри­ју у рат 1809. го­ди­не, ко­ји је по њу и овај пут био по­ ра­зан. На­по­ле­он је по­но­во ушао у Беч и ус­пут на­нео не­ко­ли­ко по­ра­за хаб­збур­шким тру­па­ма, 123

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

да би их докрајчио код Ваграма. Миром у Шен­ бруну Аустрија је капитулирала, предала Салц­ бург Баварској, западну Галицију Варшавском војводству, ис точну Галицију Русији. Од ју­ жнословенских територија које су припадале

Аустрији, Наполеон је створио Илирске про­ винције. Пошто се развео од Жозефине, која ни­ је могла да има децу, оженио се ћерком аустриј­ ског цара Маријом Лујзом (1810).

ЖОЗЕФИНА БОАРНЕ (1763–1814)

МАРИЈА ЛУЈЗА (1791–1847)

Првог мужа, виконта Боарнеа, изгубила је на гиљо­ тини (1794). Са њим је имала сина и кћер Хортензију, која се удала за Наполеоновог брата Луја и била кра­ љица Холандије и мајка цара Наполеона III. Удовица Жозефина живела је слободно, као и многе жене Па­ риза обузете страшћу према раскошном животу и при­ ређивању разних пријема. Раскошна одећа, богат из­ бор јела и пића, занимљиво ћаскање и леп провод, подстицали су Парижане и Парижанке да се учестало жене и удају, и исто тако, разводе. За Бонапарту се уда­ ла 1796, а развела 1809. године.

Kћер аустријског цара Франца I, удала се за Наполе­ она 1810. године и родила му сина, принца Наполеона II. Развела се од њега у време Наполеонових „сто дана“ (1815), вратила у Аустрију и била војвоткиња од Парме (1814–1847). Наполеон није био веран својим супругама. Упуштао се у многе љубавне авантуре, али се само једна може назвати правом, она са пољском грофицом Валевском, у замку Франкенштајн (1807).

Пажљиво разгледајте слику и покушајте да одгонетнете: а) Које личности препознајете? б) Чиме су окиће­ не главе Наполеона и Жозефине и на шта вас то подсећа? в) Које знаке царског достојанства примећујете?

1. Која територија чини природне границе Француске и када их је стекла? 2. У чему се огледа разлика у градацији: конзул, први конзул и цар свих Француза? 3. Када и којим миром су створене Илирске провинције?

124

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

2 УРЕЂЕЊЕ ФРАНЦУСКЕ И ЊЕНИ ПОРАЗИ Бо­на­пар­та је био је­дан од нај­у­спе­шни­јих вла­да­ра рат­ни­ка. По­ко­рио је ско­ро цео европ­ски кон­ ти­нент, из­у­зи­ма­ју­ћи Бри­та­ни­ју, Ру­си­ју, Тур­ску и скан­ди­нав­ске зе­мље. Ство­рио је мно­ге ма­ри­ о­нет­ске др­жа­ве, по­ве­зао их ме­ђу­соб­но и са Фран­цу­ском, ство­рив­ши нај­ве­ћу др­жа­ву у Евро­пи.

Уре­ђе­ње моћ­ног цар­с тва

Н

а­по­ле­он је био вла­дар ка­квог Фран­цу­ ска, од Лу­ја XIV, ни­је има­ла: успе­шан ад­ми­ни­с тра­тор, вешт ди­пло­ма­та, не­ над­ма­шан вој­ско­во­ђа и ве­о­ма да­ре­жљив пре­ма бли­ским ро­ђа­ци­ма. Број­ни вој­ни и ди­пло­мат­ ски ус­пе­си учи­ни­ли су ле­ген­дар­ног вој­ско­во­ђу та­штим, а та­кво са­мо­за­ва­ра­ва­ње га је, на кра­ју, од­ве­ло у про­паст. На­по­ле­он је цен­тра­ли­зо­вао Фран­цу­ско цар­ ство. Два уста­ва, из 1799. и 1802. го­ди­не, да­ла су му нео­гра­ни­че­ну власт, као пр­вом кон­зу­лу би­ ра­ном на де­сет го­ди­на. Из њих је из­ба­че­на чу­ ве­на де­кла­ра­ци­ја о пра­ви­ма гра­ђа­на. Уста­ви­ма су све ин­сти­т у­ци­је би­ле ње­му под­ре­ђе­не – Др­ жав­ни са­вет, ми­ни­стри (ис­ти­ца­ли су се Та­ље­ ран за спољ­не и Фу­ше за уну­тра­шње по­сло­ве), Се­нат, За­ко­но­дав­ни дом и пре­фек­ти. Фран­цу­ ски прав­ни струч­ња­ци из­ра­ди­ли су Гра­ђан­ски за­ко­ник (1804), За­кон о гра­ђан­ској про­це­ду­ри (1806), Тр­го­вач­ки за­кон (1807) и За­кон о кри­ вич­ном по­ступ­к у (1810). Они су чи­ни­ли чу­ве­ни На­по­ле­о­нов ко­декс – Co­de Na­poléon, би­бли­ју ње­го­ве епо­хе. На­по­ле­о­нов ко­декс омо­гу­ћио је да др­жа­ва по­ста­не моћ­на, уво­де­ћи ди­сци­пли­ну, по­ ре­дак, бр­зо су­ђе­ње, гра­ђан­ску јед­на­кост и сло­ бо­ду ве­ро­и­спо­ве­сти. Њи­ме су на­ђе­на ре­ше­ња за из­ми­ре­ње ин­сти­ту­ци­ја фе­у­дал­ног и бур­жо­а­ског, мо­нар­хи­стич­ког и ре­пу­бли­кан­ског уре­ђе­ња, по­ сред­ством раз­ли­чи­тих прав­них ме­ра. Еко­но­ми­ја је би­ла сла­би­ја стра­на На­по­ле­о­ но­вог упра­вља­ња Фран­цу­ском. Вој­не опе­ра­ци­је од­но­си­ле су сав бу­џет, али су мно­ги на­ме­ти на по­ко­ре­ним те­ри­то­ри­ја­ма спа­са­ва­ли фран­цу­ске фи­нан­си­је. Про­из­вод­ња ни­је на­ро­чи­то по­ра­ сла, али је тр­го­ви­на би­ла у успо­ну, док је по­ себ­но на­пре­до­ва­ла из­град­ња пу­те­ва, ка­на­ла и

Цар Наполеон Непознате речи

ко­декс – ов­де: збор­ник прав­них про­пи­са.

мо­сто­ва. По­љо­при­вре­да је оста­ла на ни­воу за­до­ во­ље­ња по­тре­ба ста­нов­ни­штва. Обра­зо­ва­њу је по­кло­ње­на ве­ћа па­жња ства­ра­њем Цен­трал­ног уни­вер­зи­те­та (1806). У дру­штве­ним од­но­си­ма На­по­ле­он је увео хи­је­рар­хи­ју по­ча­сних ти­т у­ ла, окру­жио цар­ски пре­сто бли­ским ро­ђа­ци­ма, уста­но­вио но­во, цар­ско плем­ство (у стро­го еко­ ном­ском сми­слу), без мо­г ућ­но­сти по­врат­ка мо­ ћи ста­рог пле­мић­ког ста­ле­жа, ко­ји би ње­му био не­сум­њи­ва кон­к у­рен­ци­ја. На­по­ле­он ни­је био за­до­во­љан ни са­те­лит­ ским кра­ље­ви­на­ма, па је Фран­цу­ској зва­нич­но при­по­јио: Пи­је­монт (1802), Ђе­но­ву и Ли­г ур­ску 125

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

ре­п у­бли­к у (1805), То­с ка­н у и Пар­м у (1807), Илир­ске по­кра­ји­не (1809), Хо­лан­ди­ј у (1810). Фран­цу­ска је та­да би­ла по­де­ље­на на 130 де­парт­ ма­на и има­ла је 43 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. По­сле Рим­ског цар­с тва, би­ла је то нај­ве­ћа др­жа­ва у Евро­пи! Фран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја и На­по­ле­о­но­ви ра­то­ ви иза­зва­ли су мно­ге про­ме­не у Евро­пи. Ен­гле­ ска је ан­га­жо­ва­ла сво­је нај­бо­ље љу­де у ра­т у са Фран­цу­ском и 1807. го­ди­не до­не­ла за­кон о за­ бра­ни тр­го­ви­не ро­бо­ви­ма на свим те­ри­то­ри­ја­ ма под бри­тан­ском вла­шћу, што је био зна­ча­јан ко­рак у оп­штој бор­би за сло­бо­ду и до­сто­јан­ство љу­ди. У Не­мач­кој је знат­но сма­њен број др­жа­ ви­ца, а Пру­си су уло­жи­ли нај­ви­ше на­по­ра да др­ жа­ву пре­у­ре­де – у Пру­ској је уки­ну­то кмет­ство (1810), ре­ор­га­ни­зо­ва­на вој­ска, осно­ван Бер­лин­ ски уни­вер­зи­тет.

Д

фран­цу­ских вој­ни­ка. Би­ла је то нај­ве­ћа ар­ми­ ја ко­ју је свет до та­да ви­део. По­што је за­у ­зео Смо­ленск, На­по­ле­он је по­ра­зио тру­пе ге­не­ра­ ла Ку­т у­зо­ва код Бо­ро­ди­на (1812), али је и сам имао ве­ли­ке гу­бит­ке. Де­вет да­на ка­сни­је ушао је у Мо­скву, ко­ју су пред ње­го­вим очи­ма спа­ли­ ли пре­ру­ше­ни ру­ски вој­ни­ци. Ру­ски цар се са вој­ском и на­ро­дом по­ву­као, и по­што ни­је на­ ме­ра­вао да по­пу­сти, Ве­ли­ка ар­ми­ја и На­по­ле­он мо­ра­ли су да се вра­те. Са­да је пре­ко Ње­ме­на пре­шло са­мо 50.000 вој­ни­ка, оста­ли су по­ги­ну­ли или про­мр­зли на ру­ској зи­ми.

Поход на Русију

о­шла је нај­те­жа и пре­суд­на го­ди­на ра­та. На­по­ле­он је оп­т у­жио Ру­си­ју да не по­ шту­је про­пи­се кон­ти­нен­тал­не бло­ка­де и за­пре­тио јој. Из тог раз­ло­га је Ру­си­ја би­ла при­ си­ље­на да пре­ки­не ра­то­ва­ње са Тур­ском, скло­ пи Бу­к у­ре­шки мир (1812) и по­ву­че сво­је тру­пе из Ср­би­је, ра­ди соп­с тве­не од­бра­не. У на­па­ду на Ру­си­ју пре­шло је Ње­мен 430.000 ис­к у­сних

126

Михаил Илирионович Кутузов

Бородинска битка

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Овај пораз није уразумио француског цара и рат је настављен под предводништвом Руси­ је, којој су пришле изнурене ратовима Пруска и Аустрија. У „Бици народа“, код Лајпцига (1813),

савезници су нанели пораз Бонапарти и пре­ шли Рајну. Енглески командант Велингтон је из Шпаније, преко Пиринеја упао у Француску. Са­ везници су заузели Париз 31. марта, Наполеон је абдицирао 11. априла, и споразумом у Фон­ тенблоу био присиљен да буде владар мајушног острва Елбе. Наполеон није хтео да се задовољи понижа­ вајућом владавином, па се искрцао на францу­ ску обалу 1815. године. Пришли су му многи одани војници и војсковође, као маршал Неј. Његова поновна владавина од „Сто дана“ није донела никакво добро Француској. Коначно је поражен од савезничке војске у бици код Ва­ терлоа. Сигурности ради, Наполеон је одведен на удаљено острво Света Јелена на Атлантику, одакле није могао да побегне и где је умро 1821. године.

ТРАФАЛГАР (1805)

ВАТЕРЛО (1815)

У поморским биткама учествовали су спорији ли­ нијски бродови високих јарбола, и брже фрегате и корвете. Викторија је назив брода енглеског коман­ данта Хорација Нелсона, поринут 1765. године, дужине 62 метра, са посадом од 660 људи и 102 топа. У бици код Трафалгара (1805), недалеко од Гибралтара, фран­ цуско­шпанска флота имала је 33 брода, од којих су 23 потопљена или заробљена, док је погинуло 4.000 и рањено 2.500 помораца. У овој великој поморској би­ ци погинуо је енглески адмирал Нелсона и још 448 војника, а рањено је 1.214 помораца, али Енглези нису изгубили ни један од 27 бродова. Енглеска победа остварена је захваљујући већем ратном искуству на мору, а делимично и бољој поморској опреми. Нелсон (1758–1805) је био један од једанаесторо деце енгле­ ског свештеника.

У бици код Ватерлоа (недалеко од Брисела, Белгија) учествовале су савезничке трупе – аустријске, пруске, руске и енглеске. На бојно поље изведено је 750.000 војника, а у Низоземској је чекало још 225.000 бораца. Наполеон није имао више од 150.000 војника под сво­ јом командом. Мираова напуљска војска није успела да се придружи Наполеону, јер су је Аустријанци по­ разили почетком маја. Наполеон је успео да забележи так тичку победу над пруским трупама у белгијском месту Лињију. На пољу Ватерлоу, обавијеном маглом, 18. јуна 1815. године, стаменост енглеског команданта војводе Велинг тона, и долазак пруских резервиста, уништили су половину француске армије. Била је то последња Наполеонова битка, после које је по други пут абдицирао.

Артур Велингтон

127

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

добА нАсиљА

Н

аполеоново доба је време сукоба и на­ сиља, ратних ра зарања и пустошења, великих политичких и државних про­ мена. Водеће политичке личности Француске завршиле су на гиљотини: краљ, краљица, Брисо, Ебер, Дантон, Демулен, Сен­Жист, Робеспјер… Шарлота Корде д‘Армон, антијакобински рас­ положена, убила је Жан­Пол Марау и завршила на гиљотини. Убијени су и руски цар Павле I, енглески председник владе Спенсер Персивал и многи други. У ратним сукобима, на поприштима великих битака, остајало је и до половине мртвих војни­ ка поражене армије. Француска је регрутовала два милиона војника, од којих је страдало око 400.000 на самом бојишту или од последица ра­ товања. Зарад окупљања тако великих армија, све сукобљене стране су прибегавале регрутаци­ ји становништва, уместо дотадашњег „извлаче­ ња имена“ по селима и служења војног рока до 25, или чак и 30 година! Војске су биле снабдеве­ не новим униформама, али је наоружање споро напредовало. Пруси су основали Ратну академи­ ју, која је већ 1813. године дала добре официре. Саставни део Наполеонових ратова био је привредни рат. „Енглеска није располагала копненим снагама којима би се супротстави­ ла Наполеону; Наполеон није имао морнари­ цу која би могла да се носи са непријатељском флотом…“, записао је енглески адмирал Механ. Континентална блокада није исцрпела ни јед­ ну страну, али је драстично смањила британски извоз. Последица свега је чињеница да је Фран­ цуска сведена на копнено царство, а поморско царство остало је Енглезима.

Наполеон на коњу, Жан Луј Давид

Разгледај слику и прочитај шта на њој пише. Наве­ дите имена тројице војсковођа који су прешли са војскама Алпе.

1. Шта чини Наполеонов кодекс и у чему је његов значај? 2. Упоредите битке код Трафалгара и Ватерлоа, шта све можете да закључите? 3. Које су све личности окончале живот на гиљотини, и зашто?

128

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

3 ДОБА ОБНОВЕ Фран­цу­ска је за­ве­ла нов об­лик вла­да­ви­не и уре­ђе­ња, раз­ли­чит и од прет­ход­ног и од по­то­њег, али ко­ји ни­је мо­гла да уса­вр­ши услед не­пре­ки­дног ра­то­ва­ња. На­по­ле­о­но­ва епо­ха за­вр­ше­на је ве­ли­ким вој­ним по­ра­зи­ма. До­ба на­си­ља сме­ни­ло је до­ба ми­ра ус­по­ста­вље­но на Беч­ком кон­гре­су.

Беч­ки кон­грес

Б

еч­ки кон­грес ра­дио је осам ме­се­ци то­ ком 1814. и 1815. го­ди­не. Њи­ме су ко­нач­ но уста­но­вљен по­јам ве­ли­ке си­ле, ко­ји зна­чи да не­ке др­жа­ве рас­по­ла­ж у вој­ном си­лом ко­ја над­ма­шу­је си­лу оста­лих зе­ма­ља. Сле­де­ће др­жа­ве до­би­ле су ста­т ус ве­ли­ке си­ле: Ен­гле­ска, Фран­цу­ска, Ру­си­ја, Аустри­ја и Пру­ска. Тур­ска, ко­ја је по сво­јим по­тен­ци­ја­ли­ма би­ла ве­ли­ка си­ ла, при­мо­ра­на је да че­ка још че­ти­ри де­це­ни­је да би ушла у ову ка­те­го­ри­ју др­жа­ва. Кон­гре­с у су прет­хо­ди­ла два Па­ри­ска спо­ра­зу­ма, оба по­ сле На­по­ле­о­но­вих по­ра­за, 1814. и 1815. го­ди­ не. Овим спо­ра­зу­ми­ма Фран­цу­ска је све­де­на на гра­ни­це из 1792. го­ди­не, са ма­лим из­ме­на­ма. Уз то, Фран­цу­зи су мо­ра­ли да вра­те умет­нич­ке пред­ме­те ко­је су од­не­ли из европ­ских дво­ра­ца и му­зе­ја, и пла­те рат­ну ште­т у, у ви­си­ни од 700 ми­ли­о­на фра­на­ка у го­то­ви­ни. Кон­грес је ра­дио у пре­сто­ни­ци Аустри­је, где се оку­пио ве­ли­ки број вла­да­ра и пре­ми­је­ра, с ци­љем да ко­нач­но уре­де Евро­пу. Беч­ки кон­грес је нај­ве­ћи ми­ров­ни кон­грес одр­жан у 19. ве­к у, по­што је оку­пио ви­ше од две­с та пред­с тав­ни­ ка ра­зних европ­ских др­жа­ва. Ра­ди­ло се у де­сет по­себ­них ко­ми­си­ја, са мно­го не­зва­нич­них али ва­жних раз­го­во­ра, во­ђе­них по­нај­ви­ше у аустриј­ ском дво­ру Хоф­бур­г у, где је цар Франц I при­ре­ ђи­вао го­сти­ма број­не за­ба­ве. Циљ кон­гре­са је био „ус­по­ста­вља­ње ле­ги­тим­них пра­ва вла­да­ра“ и одр­жа­ње рав­но­те­же европ­ских др­жа­ва. Тре­ ба­ло је вра­ти­ти те­ри­то­ри­је и пра­ва др­жа­ва­ма и на­ро­ди­ма ка­ква су има­ли пре Фран­цу­ске ре­ во­лу­ци­је, на­рав­но, уз из­ве­сне из­ме­не у ко­рист по­бед­ни­ка. Два нај­те­жа про­бле­ма од­но­си­ла су се на Пољ­ ску и Сак­со­ни­ју. Кра­ље­ви­на Пољ­ска ста­вље­на

Бечки конгрес 1815.

је под упра­ву ру­ског ца­ра, по­што јој је Пру­ска вра­ти­ла вар­шав­ску област без По­зна­ња, док се Аустри­ја од­ре­кла Га­ли­ци­је, а Кра­ков је про­гла­ шен сло­бод­ним гра­дом. Пру­ски вла­дар до­био је ве­ћи део се­вер­не Сак­со­ни­је, По­ме­ра­ни­ју, Вест­ фа­ли­ју и област до Рај­не и та­ко знат­но про­ши­ рио гра­ни­це сво­је зе­мље. Ру­си­ји су при­па­ле Бе­ са­ра­би­ја и Фин­ска и део Вар­шав­ског вој­вод­ства. Ен­гле­ској су до­де­ље­не Мал­та, Цеј­лон, Три­ни­дад и пра­во за­шти­те Јон­ских остр­ва. Аустри­ји су вра­ће­не све ње­не те­ри­то­ри­је (Лом­бар­ди­ја, Ве­ не­ци­ја, Илир­ске про­вин­ци­је, ба­вар­ски Ти­рол, кне­же­ви­на Салц­бург) и до­би­ла је део Га­ли­ци­је. Дан­ској је од­у­зе­та Нор­ве­шка, али су јој при­по­је­ ни Шле­звиг, Хол­штајн и Ла­у­ен­берг. Нор­ве­шка и Швед­ска ује­ди­ни­ле су се и обра­зо­ва­ле јед­ну кра­ ље­ви­ну. Ује­ди­ње­њем Бел­ги­је и Хо­лан­ди­је ство­ ре­на је Ни­зо­зем­ска кра­ље­ви­на. Швај­цар­ска је про­ши­ре­на и би­ла је са­ста­вље­на од 22 кан­то­на, и при­зна­та јој је веч­на не­у­трал­ност. Непознате речи

по­тен­ци­јал – ов­де: мо­гућ­ност, спо­соб­ност да се раз­ви­је. ле­ги­ти­ман – за­ко­ном про­пи­сан, за­ко­нит, зва­ни­чан.

129

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

Бечки конгрес није се упустио у решавање про бле ма Ита ли је и Не мач ке, ко је су оста­ ле разједињене. Немачке државе нашле су се у лабавом Немачком саве зу, са заједничком Скупштином, а под Аустријском превлашћу. Део Италије био је под влашћу Аустрије, део под династијом Бурбона (Краљевина обеју Си­ цилија), док су остале територије чиниле неза­ висне државе: Сардинија, Папска држава, Пар­ ма, Модена, Тоскана. Шпанија и Португалија успо ставиле су бивше режиме. Француска је изгу била све што је освојила, а Енглеска није до била територије сра змерно свом војном и

дипломатском ангажовању у ратовима против Наполеона. Француском револуцијом започете су дубоке и далекосежне промене у европском друштву, али прекид са феудалним друштвом није био потпун. Од Бечког конгреса почиње период ре­ стаурације, који се поклапа са периодом Свете алијансе, али снага носилаца обнове није била таква да би европско друштво вратила у време пре 1789. године. Тада је настала парола „трон и олтар“ којом је поздрављан повратак монархија, односно племства и свештенства, уједињених у борби против демократије и грађанства.

Европа 1815.

130

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Све­та али­јан­са

С

ве­та али­јан­са је пр­ви по­к у­шај ус­по­ста­ вља­ња европ­ског је­дин­с тва. Ру­ски цар Алек­сан­дар I, аустриј­ски цар Франц I и пру­ски краљ Фри­дрих Вил­хелм III, скло­пи­ли су са­вез – Све­т у али­јан­с у, 26. сеп­тем­бра 1815. го­ ди­не. Иако су по­зва­не да се при­кљу­че, Са­ве­зу ни­су при­сту­пи­ле Ен­гле­ска, Тур­ска и па­па. То је био глав­ни раз­лог да у на­ред­ном пе­ри­о­ду, по­зна­ том као до­ба Све­те али­јан­се, ни­је до­шло до пот­ пу­ни­јег и чвр­шћег европ­ског за­јед­ни­штва. Три европ­ска вла­да­ра до­го­во­ри­ла су се да бри­ну о сво­јим на­ро­ди­ма у скла­ду са Хри­сто­вим уче­њем. При скла­па­њу са­ве­за вла­да­ри ни­су ис­ка­зи­ва­ли на­ме­ру да се бо­ре про­тив ре­во­лу­ци­о­нар­них по­ кре­та, што су ка­сни­је чи­ни­ли. Али­јан­са је би­ла са­вез три­ју вла­да­ра, а не три­ју на­ро­да. Кле­менц Ме­тер­них, аустриј­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ ва, ка­сни­је кан­це­лар, уз ру­ског ца­ра Алек­сан­дра I, тво­рац је овог по­ли­тич­ког си­сте­ма. Циљ Све­те али­јан­се био је да са­чу­ва по­ре­дак у Евро­пи, ус­ по­ста­вљен од­лу­ка­ма Беч­ког кон­гре­са. Та­ква по­ ли­ти­ка по­зна­та је као „прин­цип ле­ги­ти­ми­зма“. У на­ред­них се­дам го­ди­на, вла­да­ри су се оку­ пи­ли на кон­гре­си­ма че­ти­ри пу­та. Пр­ви кон­грес одр­жан је у Екс ла Ша­пе­лу (1818), ко­ји је до­ нео од­лу­к у о по­вла­че­њу оку­па­ци­о­них тру­па из Фран­цу­ске и о уки­да­њу тр­го­ви­не ро­бо­ви­ма. Ру­ ски цар је чак пред­ла­гао да се фор­ми­ра ме­ђу­на­ род­на вој­ска, ко­ја би шти­ти­ла на­че­ла Али­јан­се. Тек од на­р ед­них кон­гре­с а (Тро­пау, 1820; Лај­бах/Љу­бља­на, 1821) Све­та али­јан­са до­но­си од­лу­ке да ин­тер­ве­ни­ше где год су за­ко­ни­ти ре­ жи­ми би­ли у опа­сно­сти. То је и ура­ђе­но у Шпа­ ни­ји, На­пу­љу, Пи­је­мон­ту и Ита­ли­ји. На кон­гре­су у Ве­ро­ни (1822) по­след­њи пут су се оку­пи­ли сви чла­но­ви Али­јан­се, бу­ду­ћи да се Ве­ли­ка Бри­та­ни­ ја, при­сут­на на прет­ход­ном кон­гре­су, по­вла­чи­ла из са­ве­за. Са овог кон­гре­са по­сла­те су фран­цу­ ске тру­пе да при­ми­ре ре­во­лу­ци­о­нар­на зби­ва­ња у Шпа­ни­ји. По­сле­ди­ца ова­квог ра­да Али­јан­се је­ сте за­во­ђе­ње су­ро­вих ре­жи­ма у Шпа­ни­ји, Пор­ ту­га­лу и не­ким ита­ли­јан­ским др­жа­ва­ма. Непознате речи

али­јан­са – ов­де: са­вез др­жа­ва, удру­жи­ва­ње.

Александар I

Франц I

Фридрих Вилхелм III

Мир и на­ста­нак но­вих др­ж а­ва

З

на­чај­не про­ме­не де­ша­ва­ју се у то вре­ме на аме­рич­ком кон­ти­нен­т у, где Али­јан­са ни­је има­ла мо­г ућ­ност да ин­тер­ве­ни­ше. По­сле ви­ше­го­ди­шњих по­бу­на про­тив шпан­ске вла­да­ви­не, у Ју­жној Аме­ри­ци ни­кле су но­ве ре­ пу­бли­ке – Ар­ген­ти­на, Ко­лум­би­ја и Мек­си­ко, чи­ју не­за­ви­сност је при­зна­ла Ве­ли­ка Бри­та­ни­ ја 1825. го­ди­не. „Но­ви свет тре­ба да по­сто­ји да би се по­бољ­ша­ла рав­но­те­жа Ста­рог“, из­ја­вио је ен­гле­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва. У Ва­ шинг­то­ну, на кон­гре­су одр­жа­ном 1823. го­ди­не, пред­сед­ник Џејмс Мон­ро из­ја­вио је да европ­ске си­ле не­ма­ју ви­ше пра­во на ко­ло­ни­за­ци­ју аме­ рич­ког кон­ти­нен­та. Да би се одр­жа­ло искре­но при­ја­тељ­с тво из­ме­ђу САД и европ­ских си­ла, не­по­же­љан је сва­ки по­к у­шај ши­ре­ња европ­ских по­ли­тич­ких си­сте­ма на аме­рич­ком кон­ти­нен­ту. Уко­ли­ко ве­ли­ке си­ле бу­ду ра­ди­ле про­тив ове од­ лу­ке, САД ће сма­тра­ти да је угро­жен њен мир и без­бед­ност. Ова од­брам­бе­на и за­штит­на по­ли­ ти­ка САД по­зна­та је као „Мон­ро­о­ва док­три­на“. У Евро­пи је до­ми­ни­ра­ло још увек пет ве­ли­ ких си­ла (Ен­гле­ска, Ру­си­ја, Фран­цу­ска, Аустри­ ја и Пру­ска), ни­је би­ло Пољ­ске, али се по­ја­ви­ла но­в а др­жа­в а – Грч­ка (1829). Ка­рак­те­ри­с ти­ка овог вре­ме­на је­сте и то да је би­ло ма­ње др­жа­ва (услед ује­ди­ња­ва­ња и про­ши­ри­ва­ња) и да, осим др­жа­ва, са­да и на­ци­је по­ста­ју зна­ча­јан фак­тор. Би­ло је то и вре­ме у ко­јем су мо­гле да се ис­по­ ље ди­пло­мат­ске ве­шти­не, у че­му су се по­себ­но ис­ти­ца­ли др­жав­ни­ци Кле­менц Ме­тер­них, Фран­ цуз Шарл Та­ље­ран и Ен­гле­зи Ро­берт Ка­слреј и Џорџ Ка­нинг. У Евро­пи је на­гло по­рас­тао број ста­нов­ни­ка, по­себ­но у гра­до­ви­ма, а у Па­ри­зу, сре­ди­ном ве­ка 131

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ШАРЛ МОРИС ТАЉЕРАН (1754–1838) Пореклом је из познате аристократске породице. Посветио се свештеничком позиву и постао бискуп. Папа га је екскомуницирао пошто је стао на страну трећег сталежа. Био је председник Уставотворне скуп­ штине. Проглашење републике отерало га је у емигра­ цију (Енглеска и САД), а вратио се после угушења ја­ ко бин ске дик та ту ре. Бр зо је сте као по ве ре ње Наполеона и био министар спољних послова (1797– 1807). Прво је пао у немилост, затим напустио Наполе­ она и био председник владе и министар спољних по­ сло ва (1814–1815). На Беч ком кон гре су ве што је заступао интересе своје земље, користећи неслогу победника. У време Јулске монархије био је амбасадор у Енглеској.

живи преко милион житеља. Дуготрајно ратова­ ње довело је привредно и финансијски моћну Енглеску у доста тежак положај. У индустрији машина постаје незамењив строј у производњи, а ради прехране становништва гајење кромпира се све више шири. Уједињена Низоземска по­ делила се на Белгију и Холандију (1830). Бел­ гија је била најнапреднија индустријска држава на европском копну, док је Холандија највише улагала у трговину. Немачке државе основале су Царински савез (1834). У Русији се апсолутизам Александра I граничио са тиранијом, којој су се безуспешно супротставили декабристи (1825), подстакнути доласком Николаја I на престо. Систем Свете алијансе подстакао је цензуру штампе и књига, полицијску шпијунажу, док су противници режима, опозиционари, све више радили на организовању политичких странака, тајних друштава, завера и коришћења штампе у борби за слободе. Друштвену мисао обликују – Сен Симон и Шарл Фурије, Франсоа Шатобријан, Вилхелм фон Хумболт, Имануел Кант, Фридрих Хегел; економску мисао Дејвид Рикардо; у природ­ ним нау ка ма ис тичу се Пјер Симон­Лаплас,

Алексадар Волт, Мајкл Фарадеј; у историогра­ фији Георг Нибур и Леополд фон Ранке. У уметности је преовладавао бидермајер, а јавља се и нови стил – романтизам. Као сликари, истицали су се Франциско Гоја, Ежен Делакроа, Вилијем Тарнер. У музици нагло је порастао зна­ чај опера, а као музички ствараоци, избили су у први план Бетовен, Пучини, Чајковски. Опера је ишла за корак испред романа, који у ово вре­ ме постаје важан књижевни жанр. Међу књи­ жевним ствараоцима предњаче Валтер Скот, Александар Пушкин, Џејн Остин, Стендал; а у филологији браћа Грим. Револуције 1830. године збрисале су конзер­ вативни систем Свете алијансе привремено, а Револуције 1848. године – сасвим.

ЛЕОПОЛД ФОН РАНКЕ (1795–1886) У Лајпцигу је завршио теологију и филологију. Док­ торирао је 1818. године, био професор на тек основа­ ном Берлинском универзитету и члан Пруске акаде­ мије нау ка. Је дан је од најплод нијих и најбољих европских историка. У познатом делу Историја роман­ ских и германских народа истакао је да је задатак пове­ сника да пише по начелу – „како је то у истину било“. Није успео да доврши Светску историју у 10 томова. У Бечу је упознао Вука Караџића и, као што је Копи­ тар у њему открио филолога, Ранке је препознао да­ ровитог историографа. Из племените сарадње наста­ ло је заједничко дело Српска револуција (Хамбург, 1829), али је објављено само под његовим именом. Он овим није исцрпео своја интересовања за српску по­ вест, те је написао још једно дело Србија и Турска у де­ ветнаестом веку. Овим делима упознао је европске народе са блиском српском прошлошћу, а Друштво српске словесности и Српско учено друштво изабра­ ли су га за свог почасног члана.

1. Велика сила је појам који је у ово време настао. Шта се под њим подразумевало тада, а шта данас? 2. Како је изгледало Апенинско полуострво после одлука Бечког конгреса? 3. У чему је смисао Монрове док трине? 4. Како се зове нова европска држава настала 1829. године? 5. Вук је помогао Ранкеу у писању једног дела. Како се зове то дело?

132

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

ОМЕЂЕН РЕВОЛУЦИЈАМА 4 МИР (1830–1848) Евро­па ни­је мо­гла да се вра­ти на вре­ме пре 1789. го­ди­не и по­ред свих на­по­ра тво­ра­ца Све­те али­јан­се, али се фе­у­дал­ни по­ре­дак за­др­жао још не­ко вре­ме. Беч­ки кон­грес ус­по­ста­вио је мир, за­сно­ван на пра­ву ле­ги­тим­но­сти. Аме­рич­ке др­жа­ве уве­ле су си­стем за­шти­те од европ­ског екс­пан­зи­о­ни­зма.

Јул­ска ре­во­лу­ци­ја

У

исто­ри­ји Евро­пе усле­дио је дуг пе­ри­од ми­ра, од 1830. до 1859. го­ди­не. Са­мо су ре­во­лу­ци­о­нар­на зби­ва­ња 1830. и 1848/9, Грч­ка ре­во­лу­ци­ја (1821–1829) и крат­ко­тра­јан рат Ру­си­је про­тив Тур­ске 1828/9. го­ди­не, ре­ме­ти­ли овај мир­но­доп­ски пе­ри­од. Од Фран­цу­ске гра­ђан­ске ре­во­лу­ци­је, ре­во­ лу­ци­о­нар­ни за­нос ви­ше ни­ка­да ни­је на­пу­штао Евро­пу. Па­дом На­по­ле­о­на Фран­цу­ска се вра­ти­ ла ста­ром об­ли­к у вла­да­ви­не – мо­нар­хи­ји. Двор и плем­ство пре­у­зе­ли су упра­вља­ње др­жав­ним ин­с ти­т у­ци­ја­ма, а гра­ђан­с тво и си­ро­ма­шни­ји сло­је­ви би­ли су по­ти­сну­ти. За­то се ово вре­ме и на­зи­ва до­бом ре­ста­у­ра­ци­је. На­кон што је Фран­ цу­ска за­у­зе­ла Ал­жир, краљ Шарл X Бур­бон из­ не­на­да је об­ја­вио че­ти­ри уред­бе ко­ји­ма је за­вео цен­зу­ру, рас­пу­стио скуп­шти­ну, из­ме­нио из­бор­ ни за­кон и за­ка­зао из­бо­ре, не­све­стан да је ти­ме из­вр­шио др­жав­ни удар (1830). Тро­днев­ну ре­во­ лу­ци­ју за­по­че­ли су но­ви­на­ри по­го­ђе­ни уво­ђе­ њем цен­зу­ре, а при­дру­жи­ли су им се увек спрем­ ни на не­ми­ре па­ри­ски гра­ђа­ни. Краљ је по­бе­гао у Вер­сај, Рам­бу­је, па у Ен­гле­ску, на сво­је тре­ће и ко­нач­но из­гнан­ство. Ди­на­сти­ја Бур­бо­на за­у­век је на­пу­сти­ла фран­цу­ски пре­сто. По­бор­ни­ци ре­ пу­бли­ке из­г у­би­ли су бит­к у од мо­нар­хи­ста, ко­ји су до­ве­ли на пре­сто Лу­ја Фи­ли­па I Ор­ле­ан­ског и он је по­ло­жио за­кле­тву на из­ме­ње­ној По­ве­љи (Уста­ву) из 1814. го­ди­не. При­зна­ва­њем но­вог по­рет­ка у Фран­цу­ској од стра­не ве­ли­ких си­ла, са­хра­ње­на је Све­та али­јан­са, а Па­риз је по­стао ра­сад­ник ре­во­лу­ци­ја. У то­ку не­ко­ли­ко на­ред­них го­ди­на, ве­штом ди­пло­мат­ском по­ли­ти­ком Лу­ја Фи­ли­па, Фран­цу­ска је по­вра­ти­ла свој по­ло­жај у Евро­пи.

Јулска револуција у Паризу 1830. Непознате речи

екс­пан­зи­о­ни­зам – скло­ност ка те­ри­то­ри­јал­ном про­ши­ ре­њу.

Ре­во­лу­ци­о­нар­ни не­ми­ри су по­том пре­не­ти у Вар­ша­ву, Пар­му, Мо­де­ну и Бо­ло­њу (1831), а би­ ло је ме­те­жа и у дру­гим европ­ским гра­до­ви­ма, али су би­ли без­у­спе­шни.

При­вре­да

П

ро­цес ин­ду­стри­ја­ли­за­ци­је за­по­чет је у Фран­цу­ској и Ен­гле­ској, и на­ста­вљен у Бел­ги­ји. На­гли по­раст ста­нов­ни­штва и по­ја­ва ма­сов­не ин­ду­с триј­ске про­из­вод­ње до­ при­не­ли су бр­жем при­вред­ном раз­во­ју Евро­пе. Ма­ши­не на пар­ни по­гон до­при­не­ле су да се уна­ пре­ди и под­стак­не раз­вој па­муч­не ин­ду­стри­је, ме­та­лур­ги­је, грн­чар­с тва и про­из­вод­ња пи­ва. Ко­р и­ш ће­њ ем угља по­в е­ћ а­н а је про­и з­в од­њ а гво­жђа и че­ли­ка што је уна­пре­ди­ло ма­шин­ску ин­ду­стри­ју, док је ко­ри­шће­ње па­му­ка знат­но уз­ ди­гло тек­стил­ну ин­ду­стри­ју. Сре­ди­ном 19. ве­ка 133

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

Ен­гле­ска, Бел­ги­ја и Фран­цу­ска има­ле су нај­ра­ зви­је­ни­је ин­ду­стриј­ско дру­штво. До кра­ја ве­ка во­де­ћа ме­ста при­па­шће Не­мач­кој и Ен­гле­ској.

Прва локомотива Ракета Џорџа Стивенсона

По­сле про­на­ла­ска по­крет­не пар­не ма­ши­не би­ла је мо­гу­ћа из­град­ња же­ле­зни­ца, ко­ја је да­ла ве­ли­ки под­сти­цај ин­ду­стриј­ском раз­во­ју и ус­ по­ста­вља­њу бо­љих ко­му­ни­ка­ци­ја. Си­сте­мат­ска из­град­ња пру­га за­по­че­та је че­тр­де­се­тих го­ди­на, а вр­ху­нац је до­се­гла у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1850. и 1870. го­ди­не. По­сле ли­ни­је Сток­тон – Дар­линг­ тон, вред­ног про­на­ла­за­ча и кон­струк­то­ра пр­ве ло­ко­мо­ти­ве (1814) Џор­џа Сти­вен­со­на, пу­ште­на је у про­мет још ва­жни­ја же­ле­знич­ка пру­га на ли­ ни­ји Ли­вер­пул – Ма­н­че­стер (1830). Фран­цу­зи су из­гра­ди­ли же­ле­зни­цу из­ме­ђу Сент Етје­на и Ли­о­на (1832), Ру­си, на ли­ни­ји Санкт Пе­тер­бург – Мо­сква… Же­ле­зни­ца је про­ме­ни­ла у све­сти љу­ди пред­ста­ве о бр­зи­ни и раз­да­љи­ни. Ин­ду­с три­ју је пра­ти­ло са­вре­ме­но бан­кар­ ство, а у овој де­лат­но­сти се ис­та­кла је­вреј­ска по­ро­ди­ца Рот­шилд, ко­ја је жи­ве­ла у Франк­фур­ ту на Мај­ни. Нај­бо­љи бан­кар­ски си­с тем ду­го ће има­ти Ен­гле­ска. Тр­го­ви­на је пра­ти­ла раз­вој ин­ду­стри­је и са­ма бе­ле­же­ћи зна­тан успон. То је омо­г у­ће­но по­бољ­ша­њем ко­му­ни­ка­ци­ја же­ле­ зни­цом, оства­ри­ва­њем иде­је о сло­бод­ној тр­го­ ви­ни и ру­ше­њем ца­рин­ских ба­ри­је­ра. И по­ред убр­за­ног раз­во­ја, ин­ду­стри­ја још ни­ је би­ла до­ми­нант­на при­вред­на гра­на. То ме­сто при­па­да­ло је по­љо­при­вре­ди. Још увек је знат­но ви­ше ста­нов­ни­ка жи­ве­ло у се­ли­ма, не­го у гра­до­ ви­ма. По­сле пше­ни­це, на дру­го ме­сто се­ља­ко­ве про­из­вод­ње из­био је кром­пир, иде­ал­ ан за пре­ хра­ну ста­нов­ни­штва. На раз­вој по­љо­при­вре­де 134

бит­но је ути­ца­ло уки­да­ње кмет­ских од­но­са на се­лу – у Фран­цу­ској ко­нач­но 1807, у оста­лим зе­ мља­ма по­сле Ре­во­лу­ци­је 1848/9. го­ди­не. У Ру­ си­ји је до уки­да­ња кмет­ства до­шло нај­ка­сни­је – тек 1861. го­ди­не. Раз­вој ин­ду­стри­је уна­пре­дио је и раз­вој гра­ до­ва у ко­ји­ма су ин­ду­стриј­ска по­стро­је­ња би­ла сме­ште­на. Ста­рим гра­до­ви­ма Лон­до­ну, Па­ри­ зу и Ли­о­ну при­дру­ж у­ју се но­ви луч­ки гра­до­ви – Хам­бург, Гла­згов, Ли­вер­пул, Мар­сељ, али и кон­ти­нен­тал­ни гра­до­ви као што је био Бер­лин. По­бољ­ша­ни су усло­ви жи­во­та сред­ње кла­се За­ пад­не и Цен­трал­не, али не и Ис­точ­не Евро­пе. У на­чи­ну жи­во­та ви­шу кла­с у ни­с у по­го­ди­ле по­ ме­ну­те про­ме­не. Ни­же кла­се, по­себ­но рад­нич­ ка, ко­ја је би­ла тек у по­во­ју, жи­ве­ла је нај­го­ре. Ин­ду­стриј­ски про­ле­та­ри­јат по­стао је ствар­ност у раз­ви­је­ним ин­ду­стриј­ским др­жа­ва­ма – Ен­гле­ ској, Не­мач­кој, Фран­цу­ској и Бел­ги­ји. Жи­ве­ло се у бед­ним рад­нич­ким на­се­љи­ма, нај­че­шће у пред­ гра­ђи­ма. Број за­по­сле­них же­на и де­це по­рас­тао је а рад­ни дан, док ни­је по­себ­ним за­ко­ни­ма од­ ре­ђен, тра­јао је ду­го, и до пет­на­ест ча­со­ва. Не са­мо усло­ви ра­да већ и усло­ви ста­но­ва­ња че­сто су би­ли ја­ко ло­ши. То је до­при­не­ло по­ја­ви син­ ди­ка­ли­зма, ор­га­ни­зо­ва­ња рад­ни­ка и за­шти­те рад­нич­ких пра­ва. Непознате речи

до­ми­нан­тан – пре­о­вла­ђу­ју­ћи, пре­сти­жан. син­ди­ка­ли­зам – ор­га­ни­зо­ва­ње рад­ни­ка ра­ди за­шти­те сво­јих пра­ва.

Иде­је 1830–1878.

Е

вроп­ско дру­штво и по­ли­ти­к у овог раз­до­ бља про­жи­ма­ле су три иде­ол­ о­ги­је – ли­ бе­р а­л и­з ам, на­ц и­о ­н а­л и­з ам и со­ц и­ј а­ ли­зам – за­сту­пље­не пре­ма по­тре­ба­ма раз­во­ја сва­ке од др­жа­ва ста­рог кон­ти­нен­та. Ује­ди­ње­ње Ита­ли­је и Не­мач­ке два су нај­зна­чај­ни­ја до­га­ ђа­ја ко­ји су обе­ле­жи­ли ову епо­ху и утр­ли пут мо­дер­ним на­ци­о­нал­ним др­жа­ва­ма. Ен­гле­ска је, за­хва­љу­ју­ћи свом острв­ском по­ло­жа­ју и одво­је­ но­шћу од европ­ског коп­на, знат­но ра­ни­је ство­ ри­ла усло­ве да се ње­но ста­нов­ни­штво сма­тра на­ци­јом. Сло­вен­ски на­ци­о­на­ли­зам про­из­вео

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

је панславистички покрет, којем је Русија била стожер. Према осмишљеном циљу пансалви­ стички покрет био је значајнији и од италијан­ ске и од немачке идеје уједињења, али је имао два нерешива проблема, који су онемогућили остварење постављене замисли – различитост религија и језика. Када знамо да су се овој оп­ штесловенској замисли противиле велике за­ падне силе, које су страховале од могућег на­ станка моћне словенске државе, можемо га назвати утопистичким национализмом. Нација и држава чине језгро свих национа­ листичких европских покрета, а овом пробле­ му поклањају посебну пажњу највећи европски умови 19. века. Француска револуција прогла­ сила је нацију неприкосновеном. Ослањајући се на идеју Жана Жака Русоа – „Нација, једна и недељива“, истакнути немачки филозоф Хе­ гел проповедао је мисао да је држава природни организам, сличан организму човека. Слободу, тврдио је Хегел, човеку је могла донети само др­ жава. Хегел је обавезе према нацији ставио у пр­ ви план, запостављајући обавезе према човеку и људским правима.

Георг Вилхелм Фридрих Хегел

Хегелове националистичке идеје даље је раз­ радио Хајнрих фон Трајчке, прилагођавајући их основном циљу – немачком уједињењу. Трајчке се залагао за вођство Пруске при немачком ује­ дињењу, још више истичући култ нације изнад личних слобода. Енглези нису имали потребу да се баве на­ ционализмом, па су своје снаге усмерили ка преображају друштва у складу са либералним и демократским идејама. Џон Стјуарт Мил пише своје чувено дело О слободи, али када је у време

ЂУЗЕПЕ МАЦИНИ (1805–1872) У младости је припадао револуционарном удруже­ њу карбонара, и у време револуционарних немира у Италији 1831. године био је ухапшен. Протеран је чим је ослобођен затвора, и у Марсеју је основао ново тај­ но друштво Млада Италија. Мацини се борио за ује­ дињење Италије уз подршку папе. За разлику од Хеге­ ла, Мацинију су и појединац и нација били под једнако важни. Настојао је да помири либерализам и нацио­ нализам. Његов позив на национално освешћење, прожет је религиозним осећањима и веровањем у де­ мократију. „Не верујмо у расе за сва времена, верујмо у јединство – јединство човечанства“. У књизи Начела вере прогласио је националност светињом, док је ње­ го ва књига Човекове ду жности ду го слу жи ла као основа на којој је почивао италијански национализам. Мацини је подржавао националистичке покрете раз­ једињених Пољака, Мађара и Ју жних Словена.

друге изборне реформе у Енглеској предлагао да и жене добију гласачко право, његов аманд­ ман био је одбијен и исмејан. Џереми Бентам, Одломци о влади, делу написаном 1776. године, имао је велики утицај у викторијанској ери. У Француској напредне идеје заступао је Алексис де Токвил, писац чувене књиге – Демократија у Америци. Настанак радничке класе пратила је појава социјализма, који се делио у две скупине – уто­ писте и марксисте. И једни и други имали су своје идеологе. Сен­Симон је указивао на два савремена зла – рат и сиромаштво, и раднике као наследнике кметова. Следили су га Фран­ цуски утописти Шарл Фу рије и Пјер Жозеф Прудон, заговорник идеје о одумирању државе, коју ће потоњи социјалисти илу зионистички развијати до друге половине 20. века. Енглески утописта био је Роберт Овен, који је изнео идеју 135

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

о јед­на­ко­сти по­ло­ва као пред­у­сло­ва за успех со­ ци­ја­ли­зма. Ра­ди­ка­ли­зам у ис­по­ља­ва­њу ре­во­лу­ ци­о­нар­них иде­ја ис­по­ља­вао је Огист Блан­ки.

У овом пе­ри­о­ду ли­бе­ра­ли­зам је за­бе­ле­жио успех, а и пад, док су на­ци­о­на­ли­зам и со­ци­ја­ли­ зам би­ли у ве­ли­ком успо­ну. Иде­је ли­бе­ра­ли­зма су про­же­те иде­јом на­прет­ка пу­тем ми­ра и при­ вред­ног раз­во­ја, на­ци­о­нал­не иде­је су за­сно­ва­не на ра­т у као сред­ству за оства­ре­ње ује­ди­ње­ња на­ци­је, а со­ци­ја­ли­стич­ке – на не­тр­пе­љи­во­сти пре­ма гра­ђан­ској кла­си. илу­зи­о­ни­стич­ки – оп­ се­нар­ски, са­мо­об­ма­њу­ју­ћи. Непознате речи

ма­ни­фест – про­глас, пи­сме­но са­оп­ште­ње. анар­хи­ста – по­бор­ник ру­ше­ња по­сто­је­ћег по­рет­ка и за­ во­ђе­ња без­вла­шћа.

Карл Маркс

Фридрих Енгелс

Со­ци­ја­ли­стич­ка ми­сао при­бли­жи­ла се ре­ал­ но­сти но­вом те­о­ри­јом Кар­ла Марк­са и Фри­дри­ ха Ен­гел­са – те­о­ри­јом ди­ја­лек­тич­ког ма­те­ри­ја­ ли­зма. За да­љи раз­вој со­ци­ја­ли­стич­ког по­кре­та и иде­ја од ве­ли­ког је зна­ча­ја де­ло Марк­са и Ен­ гел­са Ко­му­ни­стич­ки ма­ни­фест (1848). У Ма­ ни­фе­сту не са­мо да су бра­ње­на пра­ва про­ле­ та­ри­ја­та, већ је упу­ћен по­зив са да­ле­ко­се­жним по­сле­ди­ца­ма: „Про­ле­те­ри свих зе­ма­ља ује­ди­ни­ те се“! Карл Маркс об­ја­вио је сво­је чу­ве­но де­ло Ка­пи­тал (1867), ко­је је по­ста­ло би­бли­ја со­ци­ја­ ли­стич­ке ми­сли и со­ци­ја­ли­стич­ког по­кре­та до да­нас. Он је ус­пео да син­те­ти­зу­је мно­ге иде­је сво­јих прет­ход­ни­ка (исто­риј­ска зби­ва­ња, ви­шак вред­но­сти, кла­сна бор­ба итд.) и да их сло­жи у соп­стве­ни фи­ло­зоф­ски си­стем, при­до­дав­ши им и уче­ње о еко­ном­ским то­ко­ви­ма исто­ри­је људ­ ског дру­штва. Со­ци­ја­ли­с тич­ке иде­је и стал­но по­ве­ћа­ње бро­ја рад­ни­ка, чи­ји су рад­ни и жи­вот­ни усло­ ви би­ва­ли све те­жи, до­ве­ли су до осни­ва­ња пр­ вог ме­ђу­на­род­ног рад­нич­ког удру­же­ња – Пр­ ве ин­тер­на­ци­о­на­ле, у Лон­до­ну 1864. го­ди­не. Ин­тер­на­ци­о­на­ла је одр­жа­ла не­ко­ли­ко кон­гре­са (Ло­за­на, Бри­сел, Ба­зел). Циљ овог удру­же­ња рад­нич­ке кла­се, био је бор­ба за соп­стве­ни на­ пре­дак и еко­ном­ско осло­бо­ђе­ње, са­мим тим и сти­ца­ње вла­сти пу­тем по­ли­тич­ке бор­бе и ре­во­ лу­ци­је. Ме­ђу­на­род­ни рад­нич­ки по­крет ни­је био је­дин­ствен и то је би­ла ње­го­ва нај­ве­ћа сла­бост. У ње­му је би­ло ра­зних стру­ја, од пру­до­ни­ста до ра­ди­кал­них анар­хи­ста Ми­ха­и­ла Ба­к у­њи­на. 136

ди­ја­лек­тич­ки ма­те­ри­ја­ли­зам – марк­си­стич­ки фи­ло­зоф­ ски по­глед на свет.

Друштво

Р

ад­нич­ки по­крет је на­стао да би бра­нио пра­ва рад­ни­ка и ор­га­ни­зо­вао штрај­ко­ве ра­ди по­бољ­ша­ња усло­ва њи­хо­вог ра­да и жи­во­та. Рад­ни­ци су јед­но вре­ме ми­сли­ли да су њи­хов не­при­ја­тељ ма­ши­не а не по­сло­дав­ци. Они су, про­те­сту­ју­ћи, раз­би­ја­ли ма­ши­не, па је овај про­тест на­зван лу­дит­ски, по Не­ду Лу­ду, чо­ве­к у ко­ји је пр­ви пред­у­зео овај ко­рак. Нај­број­ни­ју рад­нич­к у кла­су има­ла је Ен­гле­ ска. По­што су и по­сле из­бор­не ре­фор­ме оста­ ли без по­ли­тич­ких пра­ва, лон­дон­ски рад­ни­ци осно­ва­ли су сво­је удру­же­ње (1836). У чар­те­ру из­не­ли су оправ­да­не по­ли­тич­ке зах­те­ве: оп­ште пра­во гла­са за му­шкар­це, из­бор за пар­ла­мент сва­ке го­ди­не, тај­но гла­са­ње, уки­да­ње имо­вин­ ског цен­зу­са. Био је то пр­ви ор­га­ни­зо­ва­ни рад­ нич­ки по­крет по­знат под име­ном чар­ти­зам. Сво­јим ра­дом са­мо је де­ли­мич­но до­при­нео да се по­пра­ви по­ло­жај рад­нич­ке кла­се (уки­да­ње ца­ ри­на, де­се­то­ча­сов­ни рад­ни дан за же­не и де­цу), пре не­го што је уга­шен 1848. го­ди­не. Не­у­спе­ле по­бу­не у фран­цу­ском гра­ду Ли­о­ну (1831, 1834) ни­су до­при­не­ле да се по­бољ­ша по­ло­жај рад­ни­ка. Слич­но је би­ло и са устан­ком у Шле­зи­ји (1844), ко­ји је по­ли­ци­ја кр­ва­во угу­ши­ла. Град­ски про­ле­те­ри би­ли су обес­пра­вље­ ни део људ­ског ро­да. Ор­га­ни­зо­ва­ње рад­ни­ка ишло је те­шко и спо­р о, али су они ис­ка­з а­ли

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Чартисти

озбиљност у свом деловању и истакли у први план интернационалну идеју о уједињењу, која ће бити остварена тек у другој половини 19. сто­ лећа. Постали су друштвена сила којој се морала поклонити пажња.

Призор из фабрике

Насупрот обесправљеној радничкој класи нала зило се друштво богатих племића, инду­ стријалаца, трговаца, банкара и других дру­ штвених група сврстаних у буржоаску (гра­ ђанску) класу. И док се свет до тада делио на припаднике великих етничких скупина (Слове­ ни, Германи, Арапи…) и припаднике разних на­ рода, тој подели придодата је још једна. Она је

постојала на нижем нивоу у оквиру једне држа­ ве, и на вишем нивоу, изван државних граница, интернационална, и делила је друштво на две класе – буржоаску и радничку. Разлике је било и по богатству и по правима, која се понајвише осећала у свакодневном животу. И док су хлеб и кромпир били основа за прехрану радника и сељака, дотле је исхрана племства била таква да се за вечеру износило по петнаест врста јела. Богато друштво окупљало се у салонима где су жене водиле главну реч, али су у политичком погледу биле још обесправљене, без права гласа. То им, наравно, није сметало да развију женску моду до једног високог степена, са кринолином као статусним симболом. Мушкарци, пак, пре­ стали су да носе перике и да се шминкају, по­ чели су да се шишају и коса им је била кратка и уредна. Коњске трке све више су заокупља­ ле пажњу доконих богатих људи у свим већим градовима, док је преписка била основни вид даљинског комуницирања. непознате речи

чартер – повеља. интернационална – међународнa.

1. Једна француска династија је нестала у револуцији. О којој се револуцији ради и о којој династији? 2. Наведите дела оснивача „Младе Италије“? 3. Размислите и покушајте да одговорите: зашто је радничка класа успела релативно брзо да се организује, а сељаци не?

137

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

5 НАЦИОНАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ Фран­цу­ска је по­вра­ти­ла свој углед у Евро­пи, ен­гле­ска при­вре­да би­ла је у ве­ли­ком успо­ну, же­ле­ зни­ца је да­ла обе­леж­је са­о­бра­ћа­ју; ли­бе­ра­ли­зам, на­ци­о­на­ли­зам и со­ци­ја­ли­зам су во­де­ће дру­ штве­не иде­о­ло­ги­је; рад­нич­ки по­крет по­ста­је дру­штве­но ор­га­ни­зо­ва­на кла­сна си­ла. Евро­пу че­ка го­ди­на ре­во­лу­ци­о­нар­них не­ми­ра.

Н

Грч­к а ре­во­лу­ци­ја

а Бал­ка­ну је де­вет­на­е­сти век за­по­чео Срп­ском, а на­ста­вио Грч­ком ре­во­лу­ ци­јом. Иако су Ср­би кре­ну­ли пр­ви у бор­бу за об­но­ву др­жа­ве, Гр­ци су, за­хва­љу­ју­ћи све­стра­ни­јој по­др­шци европ­ских си­ла, пр­ви до­би­ли ме­ђу­на­род­но при­зна­ту не­за­ви­сну др­ жа­ву. Срп­ска и Грч­ка ре­во­лу­ци­ја ни­с у би­ле са­мо на­ци­о­нал­не, већ и гра­ђан­ске ре­во­лу­ ци­је. Гр­ци су одав­но до­шли на иде­ју да об­но­ве Ви­зан­тиј­ско цар­ство, али њу ни­је би­ло ла­ко оства­ри­ти. У том ци­љу осно­ва­ли су у Оде­ си (Ру­си­ја) дру­штво Фи­ли­ки хе­те­ри­ја 1814. го­ди­не. Мно­ги Гр­ци су има­ли при­ви­ле­ги­је, јер су би­ли у слу­жби Тур­ске и по­зна­ти су као фа­ на­ри­о­ти, уз то су још би­ли цр­кве­ни ве­ли­ко­ до­стој­ни­ци Ва­се­љен­ске па­три­јар­ши­је. Ма­ло њих је, као Ми­ха­ил Су­цос, глав­ни ту­мач Пор­ те, ис­ка­зи­ва­ло ро­до­љу­би­ва осе­ћа­ња. Њи­ма се од­ли­ко­вао Ри­гас Ва­ле­стин­лис, пе­сник, ко­ ји се за­но­сио об­но­вом Ви­зан­ти­је, по узо­ру на Фран­цу­ску ре­пу­бли­к у. Ње­гов по­к у­шај ди­за­ ња устан­ка је про­пао, он је по­том ухап­шен и у Бе­о­гра­ду по­г у­бљен (1798). Хе­те­ри­ја је ор­га­ни­зо­ва­ла по­бу­ну у Вла­ шкој и Мол­да­ви­ји (1821), по­што је прет­ход­ но при­зна­ла ру­ског ге­не­ра­ла грч­ког по­ре­ кла Алек­сан­дра Ип­си­лан­ти­ја за во­ђу. Исте го­ди­не по­бу­на се пре­не­ла на Грч­к у. Рат Гр­ка Непознате речи

Фи­ли­ки хе­те­ри­ја – Дру­штво при­ја­те­ља. фа­на­ри­о­ти – углед­ни и бо­га­ти Гр­ци, ко­ји су у Тур­ској има­ ли ви­со­ке по­ло­жа­је и ути­цај.

138

Ежен Делакроа, Покољ на Хиосу

про­тив Ту­ра­ка тра­јао је осам го­ди­на, и во­ дио се по­нај­ви­ше на Мо­ре­ји (Пе­ло­по­не­зу). Гр­ци су се хра­бро бо­ри­ли, али су че­сто до­ жи­вља­ва­ли по­ра­зе од над­моћ­не тур­ске вој­ ске. Евро­па, за­ин­те­ре­со­ва­на за ан­тич­к у про­ шлост, по­др­жа­ва­ла је Гр­ке, у че­му су би­ли у ве­ли­кој пред­но­с ти над Ср­би­ма. Ен­гле­ски пе­сник лорд Бај­рон, ко­ји се ис­кр­цао у Ми­ со­лун­ги, сво­јим уче­шћем про­сла­вио је грч­к у бор­бу за сло­бо­ду. Гр­ци, ра­су­ти по све­т у, по­ себ­но они из Аме­ри­ке, нов­ча­но су по­мо­гли по­бу­ње­ни­ке. Тур­ској је при­те­као у по­моћ еги­пат­ски управ­ник Мех­мед Али­ја, ко­ји је за­ у­зео Крит, Пе­ло­по­нез, па и град Ати­ну (1827). Та­да су три европ­ске си­ле, Ен­гле­ска, Ру­си­ја и Фран­цу­ска, по­сле до­го­во­ра у Пе­тро­гра­ду,

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ста­ле на стра­ну Гр­ка и по­ра­зи­ле Тур­ску у по­мор­ској би­ци код На­ва­ри­на (1827). Рат је окон­чан 1829, а Грч­ка је на­ред­не го­ди­не по­ста­ла не­за­ви­сна др­жа­ва, уре­ђе­на као мо­ нар­хи­ја. За кра­ља је до­ве­ден ба­вар­ски принц Отон I (1832–1862).

устав­на мо­нар­хи­ја. Раз­вој при­вре­де свр­стао ју је у еко­ном­ски на­пред­ни­је др­жа­ве Евро­пе. Упо­ ре­до с тим, она је би­ла до­бро уре­ђе­на зе­мља, са ефи­ка­сним др­жав­ним ин­сти­т у­ци­ја­ма. Сто­га и не чу­ди што је Ре­во­лу­ци­ја 1848. го­ди­не за­о­ би­шла ову зе­мљу, као и Хо­лан­ди­ју, са слич­ним устав­ним и др­жав­ним уре­ђе­њем. Бел­гиј­ска ре­ во­лу­ци­ја ни­је би­ла со­ци­јал­на већ на­ци­о­нал­на ре­во­лу­ци­ја, чи­ји је циљ био одва­ја­ње од Хо­лан­ ди­је и оса­мо­ста­ље­ње.

Лорд Џорџ Гордон Бајрон

У бор­б а­ма за сло­б о­ду ис­ти­ца­ли су се клеф­ти, не­ка вр­с та хај­ду­ка, а нај­по­зна­ти­ји пред­вод­ни­ци би­ли су Те­о­до­рис Ко­ло­ко­ тро­нис и Јо­а­нис Ка­по­ди­стри­јас, ко­ји је био пред­сед­ник Грч­ке (1827–1831). Грч­ке по­бу­ ње­ни­ке по­др­жа­вао је и кнез Ми­лош Обре­но­ вић, по­нај­ви­ше от­к у­пом грч­ких ро­бо­ва про­ да­ва­них у Бе­о­гра­ду. По­што је још и нов­ча­но по­мо­гао осни­ва­ње Уни­вер­зи­те­та у Ати­ни, грч­ки краљ Отон I му је до­де­лио ор­ден Све­ тог Спа­си­те­ља (1839).

Бел­гиј­ска ре­во­лу­ци­ја

Ј

ул­ска ре­во­лу­ци­ја у Фран­цу­ској има­ла је ве­ ли­ки од­јек у Евро­пи, па и у Ује­ди­ње­ним про­ вин­ци­ја­ма Ни­зо­зем­ске. Бел­ги­јан­ци су би­ли не­за­до­вољ­ни хо­ланд­ском упра­вом. Је­дан су­коб омла­ди­не и вла­с ти у Бри­се­лу био је по­вод за уста­нак (1830), ко­ји је бр­зо за­хва­тио и оста­ле бел­гиј­ске гра­до­ве. У Бри­се­лу се са­ста­ла на­ци­о­ нал­на скуп­шти­на ко­ја је до­не­ла ли­бе­ра­лан устав и про­гла­си­ла Бел­ги­ју не­за­ви­сном др­жа­вом. Но­вим из­бор­ним за­ко­ном Бел­ги­јан­ци су ве­о­ма про­ши­ри­ли пра­во гла­са, али са­мо за му­шкар­це. Фран­цу­зи су по­др­жа­ва­ли от­це­пље­ње Бел­ги­је, док су Ен­гле­зи би­ли на стра­ни Хо­лан­ди­је. За кра­ља је иза­бран Ле­о­полд (1831-1865) из не­мач­ ке ди­на­сти­је Сакс-Ко­бург, па је Бел­ги­ја по­ста­ла

Леополд , белгијски краљ

У

Пољ­ска ре­во­лу­ци­ја

ти­ц ај фран­ц у­с ке јул­с ке ре­в о­лу­ц и­ је осе­тио се и у Пољ­ској, ко­ју су још увек де­ли­ле су­сед­не мо­нар­хи­је: Ру­си­ја, Пру­ска и Аустри­ја. На­ци­о­на­ли­зам пољ­ских пле­ми­ћа и ин­те­ли­ген­ци­је под­гре­ја­ван пе­сма­ ма Ада­ма Миц­ки­је­ви­ча, и не­ми­ри ко­ји су за­ хва­ти­ли за­пад­ну Евро­пу, под­ста­кли су уста­ нак у Пољ­ској (1830). Пољ­ски на­ци­о­на­ли­зам ни­је имао ре­ал­ну под­ло­г у, а имао је моћ­ну Ру­си­ју за не­при­ја­те­ља. У Вар­ша­ви је об­ја­вље­ на пољ­ска не­за­ви­сност, ко­ја је тра­ја­ла до ма­ја 1831. го­ди­не, ка­да су ру­ске тру­пе пред­во­ђе­ не ге­не­ра­лом Па­скје­ви­чем по­ра­зи­ле пољ­ске ре­во­лу­ци­о­на­ре и на ду­жи рок оне­мо­г у­ћи­ле ује­ди­ње­ње ове сло­вен­ске ка­то­лич­ке зе­мље. Ру­ски цар уки­нуо је устав Пољ­ској и огра­ни­ чио јој ауто­но­ми­ју. Уста­нак је био упе­рен про­тив Ру­си­је, али ни­је ус­пео да се про­ши­ри из­ван Вар­ша­ве. Ис­ так­ну­та лич­ност устан­ка био је бив­ши ру­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва гроф Адам Чар­ то­риј­ски. Мно­ги По­ља­ци су еми­гри­ра­ли у Ср­би­ју, Фран­цу­ску и Тур­ску. 139

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

Д

Ре­во­лу­ци­је 1848–1849.

ва су бит­на узро­ка из­би­ја­ња ре­во­лу­ ци­ја 1848. го­ди­не – со­ци­јал­ни и на­ ци­о­нал­ни. Ин­ду­стриј­ска ре­во­лу­ци­ја убр­за­ла је при­вред­ни раз­вој, али ње­га ни­с у пра­ти­ли од­го­ва­ра­ју­ћи дру­штве­ни од­но­си. При­вре­да је на­пре­до­ва­ла, а дру­штво је стаг­ ни­ра­ло. Мно­ги на­ро­ди би­ли су под стра­ном вла­шћу, без сво­је др­жа­ве. По­не­где, ре­во­лу­ ци­је су об­је­ди­ња­ва­ле оба узро­ка, па су би­ле и со­ци­јал­не и осло­бо­ди­лач­ке. Та­лас со­ци­јал­ ног не­за­до­вољ­ства рад­нич­ке кла­се, за­по­чет го­ди­ну да­на ра­ни­је, за­хва­тио је Фран­цу­ску и не­ке не­мач­ке др­жа­ве, док је не­ре­ше­но на­ци­ о­нал­но пи­та­ње по­тре­са­ло Аустри­ју, Ита­ли­ју, не­мач­ки и ма­ђар­ски на­род и Сло­ве­не.

са­зва­ли уста­во­твор­ну скуп­шти­ну, по­што су прет­ход­но уве­ли оп­ште пра­во гла­са. Кра­јем го­ди­не, за пред­сед­ни­ка је иза­бран Луј На­по­ ле­он Бо­на­пар­та. Рад­ни­ци, пред­во­ђе­ни Лу­јом Бла­ном, су­ ко­би­ли су се са бур­жо­а­зи­јом и при­вре­ме­но за­го­спо­да­ри­ли скуп­шти­ном. У тро­днев­ним бор­ба­ма на ба­ри­ка­да­ма, ге­не­рал Ка­ве­њак рас­те­рао је рад­ни­ке и по­вра­тио вла­ди власт. Фран­цу­ска је, по­ред ре­пу­бли­ке и пред­ сед­ни­ка, до­би­ла и је­дан од нај­де­мо­крат­ски­ јих уста­ва, ко­јим је по­твр­ђе­но оп­ште пра­во гла­са. Ни Дру­га ре­пу­бли­ка ни­је ду­го тра­ја­ ла, уки­ну­та је 1852. го­ди­не, ка­да се др­жав­ ним уда­ром, уче­ста­лим по­ли­тич­ким изу­мом за про­ме­ну вла­сти, пред­сед­ник про­гла­сио за ца­ра На­по­ле­он ­ а III (1848–1871).

Р Ежен Делакроа, Слобода предводи народ

С

Не­мач­к а

е­во­лу­ци­о­нар­ни не­ми­ри за­хва­ти­ли су све пре­с то­не гра­до­в е не­мач­ких др­ жа­ва, али по­нај­ви­ше су се осе­ти­ли у Кел­ну, Бер­ли­ну и Франк­фур­т у на Мај­ни. У Бер­ли­ну су де­мон­стран­ти на­те­ра­ли пру­ског кра­ља да обра­зу­је ли­бе­рал­ну вла­ду и уки­не цен­зу­ру. У ре­во­лу­ци­о­нар­ним зах­те­ви­ма 1848. го­ди­не тра­же­на је сло­бо­да штам­пе, оку­пља­ ња и до­зво­ла за рад стра­на­ка. По угле­ду на Пру­ску, у ско­ро свим др­жа­ва­ма обра­зо­ва­не су ли­бе­рал­не вла­де, је­дан од рет­ких ви­до­ва на­го­ве­шта­ја сло­бо­де. А брат­ство и је­дин­ство

Фран­цу­ска

ме­на мо­нар­хи­стич­ког и ре­пу­бли­кан­ ског об­ли­ка уре­ђе­ња пра­ти­ла је ду­го Фран­цу­ску. Не­ми­ри су као и увек за­ по­чи­ња­ли и би­ли нај­же­шћи у Па­ри­зу. Из­ би­ли су у фе­бру­а­ру, ка­да је вла­да за­бра­ни­ла одр­жа­ва­ње по­ли­тич­ких ску­по­ва. Не­за­до­вољ­ ни Па­ри­жа­ни кре­ну­ли су на двор, а ма­ло­ду­ шни краљ Луј Фи­лип од­ре­као се пре­сто­ла и по­бе­гао у веч­но при­бе­жи­ште сме­ње­них вла­ да­ра – Ен­гле­ску. Јул­ска мо­нар­хи­ја је сру­ше­ на, а по­бу­ње­ни­ци су про­гла­си­ли Дру­г у ре­ пу­бли­к у, ор­га­ни­зо­ва­ли при­вре­ме­ну вла­ду и 140

Револуција у Берлину 1848.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

не­мач­ког на­ро­да ис­ка­зи­ва­ло се још увек са­мо ис­ти­ца­њем цр­но-цр­ве­но-жу­те за­ста­ве. Пру­ски краљ Фри­дрих Вил­хем IV ис­ка­зао је спрем­ност да ста­не на че­ло не­мач­ког ује­ ди­ње­ња у вре­ме ка­да се са­ста­ла Све­не­мач­ка скуп­шти­на у Франк­фур­т у. По­раз ре­во­лу­ци­ је у Бе­чу охра­брио га је да ли­бе­рал­ну вла­ ду за­ме­ни ул­тра­кон­зер­ва­тив­ном. Ка­да му је скуп­шти­на, по­што је до­не­ла устав, по­ну­ди­ ла кру­ну Не­мач­ке, ко­ја би би­ла де­мо­крат­ско фе­де­рал­но цар­ство, без хаб­збур­шких те­ри­ то­ри­ја, он ју је од­био, пе­ру­ћи ру­ке од ре­во­ лу­ци­о­нар­них зби­ва­ња. Та­ко је про­пао сан о ује­ди­ње­ној Не­мач­кој. Од­би­ја­њем кру­не, пру­ ски краљ је по­но­во иза­звао не­ми­ре у ско­ро свим не­мач­ким др­жа­в а­ма. Пру­ска вој­ска, пред­во­ђе­на вла­да­ре­вим бра­том Вил­хел­мом, бу­ду­ћим пру­ским кра­љем и не­мач­ким ца­рем, угу­ши­ла је по­бу­не. Не­мач­ка је оста­ла не­у­је­ ди­ње­на, че­ка­ју­ћи бо­ља вре­ме­на.

И

1848. и, по­но­во, код Но­ва­ре 1849. го­ди­не. Пи­је­монт је мо­рао да пла­ти ве­ли­к у рат­ну од­ште­т у, а краљ Кар­ло Ал­бер­то да пре­пу­сти пре­сто си­ну Вик­то­ру Ема­ну­е­лу II. То је иза­ зва­ло по­бу­ну у Ри­му, из ко­јег је па­па по­бе­гао, а уста­во­твор­на скуп­шти­на про­гла­си­ла Рим­ ску ре­пу­бли­к у (1849), ко­ја је тра­ја­ла шест ме­се­ци. На че­ло Ре­пу­бли­ке био је Три­јум­ ви­рат у ко­јем се на­ла­зио и Ђу­зе­пе Ма­ци­ни. Аустри­ја је угу­ши­ла Ве­не­ци­јан­ску, а оста­ле ка­то­лич­ке зе­мље Рим­ску ре­пу­бли­к у, где се у од­бра­ни Ри­ма ис­та­као Ђу­зе­пе Га­ри­бал­ди. Не­у­спех ре­во­лу­ци­је у Ита­ли­ји усле­дио је због су­пар­ни­штва ита­ли­јан­ских др­жа­ва, из­ о­стан­ка по­др­шке па­пе ита­ли­јан­ском на­ци­о­ на­ли­зму и ан­та­го­ни­зма Са­вој­ске ди­на­сти­је и ре­пу­бли­кан­ских др­жа­ва. Сви ти не­у­спе­си од­ло­жи­ли су ује­ди­ње­ње Ита­ли­је.

Ита­ли­ја

та­ли­ја је би­ла још ви­ше раз­је­ди­ње­ на од Не­мач­ке, по­што ни­је има­ла ни кон­фе­де­ра­ци­ју, ни­ти ца­рин­ски са­вез. Уз то, две ње­не еко­ном­ски бо­га­те про­вин­ ци­је, Лом­бар­ди­ја и Ве­не­ци­ја, по­след­ња и са ја­ком др­жа­во­твор­ном тра­ди­ци­јом, би­ле су у са­ста­ву Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је. Ре­во­лу­ци­ја је по­че­ла на ју­г у, у нај­си­ро­ма­ шни­јој обла­с ти, Си­ци­ли­ји, по­чет­ком 1848. го­ди­не, са зах­те­вом да се одво­ји од На­пуљ­ске кра­ље­ви­не. Пр­во је на­пуљ­ски вла­дар до­нео устав, а за­тим су ско­ро све ита­ли­јан­ске др­ жа­ве до­би­ле уста­ве. Чак је и па­па до­нео устав са ве­о­ма огра­ни­че­ним пра­ви­ма. Ка­да се ре­во­лу­ци­ја про­ши­ри­ла и на аустриј­ску те­ри­то­ри­ју, а нај­и­зра­же­ни­ја је би­ла у Ми­ла­ну и Ве­не­ци­ји, усле­ди­ла је ре­ак­ци­ја аустриј­ских вла­сти. У Ве­не­ци­ји је об­но­вље­на Ре­пу­бли­ка Све­тог Мар­ка, а за пред­сед­ни­ ка је иза­бран Да­ни­је­ле Ма­ни­ни. Пи­је­монт је по­том об­ја­вио рат Аустри­ји, али је из­о­ста­ла по­др­шка па­пе нај­моћ­ни­јој ита­ли­јан­ској др­ жа­ви, јер ни­је же­лео да уче­ству­је у ра­т у про­ тив ка­то­лич­ке Аустри­је. Аустриј­ски ге­не­рал Ра­дец­ки по­ра­зио је Пи­је­монт код Ку­сто­це

Побуна у Венецији 1848.

М

Аустри­ја

но­го­на­ци­о­нал­на Хаб­збур­шка мо­ нар­хи­ја пру­жи­ла је мо­г ућ­ност ре­ во­лу­ци­ји да узме ви­ше ма­ха. Мо­ нар­хи­ју је за­хва­ти­ла стаг­на­ци­ја, а за­тим и опа­да­ње мо­ћи, ко­је се мо­гло за­у­ста­ви­ти са­мо ко­ре­ни­тим ре­фор­ма­ма. Чак и он­да ка­да их је пред­ла­гао ци­нич­ни и ко­ле­бљи­ви Ме­тер­них, ни­су има­ле по­др­шку ца­ра Фран­ца I. Аустри­ја се 1848. го­ди­не су­оч­ и­ла са нај­ве­ћом ре­во­лу­ ци­јом у сво­јој по­ве­сти. Не­ми­ре је за­по­че­ло пољ­ско плем­ство у Га­ ли­ци­ји, а за­тим су из­би­ли у Кра­ко­ву (1846), ко­ме је уки­нут по­ло­жај сло­бод­ног гра­да. У мар­ту 1848. го­ди­не из­би­ли су не­ми­ри у оним 141

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

местима где се највише осетила економска криза, у Бечу и у Прагу, да би се пренели и у Будим и у Пешту. У Бечу су побуњени­ ци тражили устав и сукобили се са војском. Метерних је присиљен да поднесе оставку и настани се у Енглеској. Потом је цар издао манифест, којим је укинуо цензуру штампе и обећао устав. Хабзбурзима су већи непри­ јатељ били Мађари и њихов национализам од бечких побуњеника, чију побуну је угуши­ ла војска до октобра 1848. године. Потом је уследила смена владара, и на престо дошао Франц Јозеф.

Револуција у Бечу

Када је Револу ција захватила Угар ску, настали су велики проблеми за Хабзбуршки двор. Мађарски и словенски национализми, пре свих српски, дали су револуцији посебно обележје. Стога је револуција на просторима Угарске била веома сложена: Мађари су се борили против Немаца за стварање нацио­ налне државе, Срби против Мађара за сти­ цање аутономије, коју су од Пеште захтева­ ли и Хрвати. Револуцију у Угарској водило је племство окупљено у дије ти. Законима донетим у сабору, у марту 1848. године, до­ била је нову владу и аутономију. Угарска је 1849. године проглашена независном репу­ бликом, са Лајошем Кошутом на челу, али је опстала само четири месеца. Мађари су против себе имали Аустрију, Србе, Хрвате

и Чехе, што је превазилазило њихову моћ. У овај сукоб умешала се и Русија, позвана у помоћ од аустријског цара. Руска војска по­ ра зила је Мађаре у августу 1849. године, у бици код Вилагоша. Последица револуције у Угарској била је ослобађање сељака феудал­ них обавеза и продаја земље под повољним условима, али и нада да ће свој државноправ­ ни положај поправити дипломатским путем, у оквиру Хабзбуршког царства. Национални покрет Чеха био је знатно слабији од мађарског и српског. У Прагу се састао Свесловенски конгрес (1848), који је окупио многе познате словенске представ­ нике. Све наде Чеха и осталих окупљених словенских представника покопао је кнез Адолф Виндишгрец бомбардовањем Прага и завођењем војне диктатуре. У Револуцији 1848/9. године пропали су покушаји националних уједињења Италија­ на, Немаца, Срба. Успех је постигнут на со­ цијалном пољу: ослобођење робова у фран­ цу ским коло ни ја ма, уки да ње фе удал них обавеза, откуп земље и омогућен је несметан развој либералног капитализма. Револуција је мимоишла многе државе: Енглеску, Русију, Турску, Шпанију, Португал, Белгију, Холан­ дију и неколико мањих аутономних држава, као што су Србија, Црна Гора и Влашка. непознате речи

Дијета – угарски сабор.

Битка код Вилагоша

1. Покушајте да, према карак теристикама, разврстате револуције као: а) социјалне, б) националне и в) социјалне и националне. 2. Која нова држава је настала у време ових револуција? 3. У којој држави су били најсложенији друштвени односи? Зашто?

142

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

РЕВОЛУЦИЈЕ 1848. У ИСТОРИЈИ СВЕТА „Пре него што отворе ову књигу њени читаоци су већином у уверењу да револуција 1848. представља период политичких немира којима је била погођена Француска почев од 24. фебруара 1848. до краја идућег јуна, кад је неу­ спех побуне париских радника означио повратак ’реду’. Ово уско виђење је погрешно. Многи, без сумње, знају да револуција 1848. није остала ограничена на Француску, да је то време било ‘пролеће народа’ и да су револуционар­ ни покрети захватили Немачку, Аустрију, Мађарску, Италију, али скоро сви зацело сматрају да је револуционарни подстрек дошао из Париза. О томе нема ни говора: врење је почело у Италији и Швајцарској 1847, или чак јуна 1846, у време избора папе Пија IX, додуше не још тако видљиво, али ипак уочљиво. То значи да револуција 1848. није огра­ ничена ни на Француску, ни на кратак шестомесечни период. Она је, у ствари, погодила такорећи читаву западну и централну Европу, посебно Енглеску, Француску, Италију, Немачку, Аустрију и Мађарску. Почела је јуна 1846, а завр­ шила се – тријумфом реакције – тек августа 1849. Овај општи поглед на револуцију 1848. ипак је још увек недовољан. Јер какве је циљеве себи постављала огром­ на већина револуционара? Привести крају извршење програма револуције из 1789, настављајући га тамо где је било 1794, 1800. или 1814... Револуција 1848. не може се, дакле, одвојити од револуције 1789. ни у времену, ни у про­ стору јер се свим земљама које су се 1789 – или, тачније, последњих деценија 18. века – нашле на удару револуције то исто поново догодило 1848. Свим?... Сједињене Америчке Државе? У њима је око 1770. започео револуционарни покрет. Године 1848, међу тим, оне остају мирне. Али зато ће дванаест година касније у њима избити страховит гра­ ђански рат који ће за њих представљати исто што и револуција 1848: сецесионистички рат. Тако револуција 1848. представља део револуционарног циклуса који би, по мом мишљењу, уосталом требало да се зове западном или пак атлантском револуцијом будући да је Атлантски океан у почетку представљао његову осо­ вину... Демографска, пољопривредна и индустријска револуција не знају, међу тим, ни за политичке границе, ни за хро­ нолошке међе. Будући споре, те револуције су почеле око 1750, а заустављене су тек тријумфом европске контра­ револуције 1815. Оне настављају старе и, без обзира на сва настојања реакционара, изазивају нове политичке по­ тресе који не престају од 1815. до 1846. Ето зашто се у проучавању револуције 1848. не можемо ограничити на то да прикажемо ’пролеће народа’. Треба почети са 1815. и показати како су револуционарне идеје наставиле, упркос ре­ акцији, да се шире у читавом географском подручју које је већ било захваћено почетком велике револуционарне кризе од 1770. до 1815. Тако ћемо схватити јединство револуције на Западу и видети зашто је револуција 1848. успе­ ла у неким крајевима и у неким сферама, док је у другим пропала или била приморана да одустане од преамбицио­ зних циљева или формула које су тада представљале тек смеле антиципације. Само свеобухватан поглед на револу­ цију 1848, на њене везе са оном из 1789, на раз лог њеног ширења и узроке њеног неуспеха, омогућује да у потпуности схватимо њен смисао. [...] Тако је револуција 1848. постигла најтрајније резултате током пролећа – пролећа народа. Какви су то резултати? Они су политички: опште право гласа за мушкарце у Француској, проширење цензурног права гласа у Немачкој, Белгији, Холандији, Сардинијској краљевини. Они су и социјални: укидање ропства у француским колонијама, уки­ дање феудалних намета (помоћу откупа), као и кулука у оним областима Немачке и Аустријског царства где им се још прибегавало, скраћење радног дана у Француској. Зашто се није ишло и даље? Ићи даље – то је био програм соци­ јалиста; он је предвиђао за сељаке аграрну реформу, прерасподелу земље, а за раднике подруштвљавање средста­ ва за производњу. Буржоазија и земљопоседници – многобројни у Француској, Белгији, Холандији, северној Италији – то нису хтели. Савез буржоазије и сељаштва омогућио је у Француској револуцију 1789. Тај исти савез је 1848. спречио дубљу реформу друштвених структура.“ Жак Годшо, Револуције 1848, Београд, 1987.

1. Жак Годшо каже да Револуција 1848. представља наставак онога што се десило 1789, 1794, 1800. и 1814. године. На које догађаје мисли када помиње последње четири године? 2. Које три револуције не знају за политичке границе и хронолошке међе и у које их временске границе смешта аутор наведеног текста? 3. Покушајте да направите паралелу између те три револуције, с једне, и Америчке и Француске револуције, с друге стране. 4. Који су политички, а који социјални резултати Револуције 1848. године?

143

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

6 НАЦИОНАЛНЕ ДРЖАВЕ Ре­во­лу­ци­је 1848/9. го­ди­не про­др­ма­ле су ве­ћи­ну европ­ских дру­шта­ва, али ни­су до­не­ле ве­ли­ке про­ ме­не. Не­ко­ли­ко европ­ских др­жа­ва је оста­ло не­у­је­ди­ње­но, а две од њих, у на­ред­ном пе­ри­о­ду из­ ве­шће ује­ди­ње­ње,

Ује­ди­ње­ње Ита­ли­је

З

а­п ад­н у Евро­п у (Ен­гле­с ка, Фран­ц у­с ка, Шпа­ни­ја, Пор­т у­гал, Бел­ги­ја и Хо­лан­ди­ ја), се­вер­ну Евро­пу (Швед­ска, Нор­ве­шка, Дан­ска) и ис­точ­ну Евро­пу (Ру­си­ја) чи­ни­ле су на­ци­о­нал­не др­жа­ве. Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја и Осман­ско цар­ство би­ле су ви­ше­на­ци­о­нал­не др­ жа­ве, док су Ита­ли­ја­ни и Нем­ци би­ли раз­је­ди­ ње­ни и жи­ве­ли су у ви­ше др­жа­ва. У Ита­ли­ји су не­ке др­жа­ве би­ле не­за­ви­сне, а дру­ге под вла­шћу Аустри­је, док су не­мач­ке др­жа­ве би­ле оку­пље­не у Не­мач­кој кон­фе­де­ра­ци­ји (1815–1866). Ре­во­лу­ци­ја 1848/9. го­ди­не до­не­ла је устав­ но уре­ђ е­њ е ита­ли­јан­ским др­ж а­в а­ма, али је оства­ре­ње ује­ди­ње­ња оста­ло за бо­ља вре­ме­на. По сво­јим осо­бе­но­сти­ма би­ле су по­зна­те три др­жа­ве – Пап­ска, по­нај­ви­ше по угле­ду ко­ји је па­па ужи­вао у ри­мо­ка­то­лич­ком све­т у, Кра­ље­ ви­на две­ју Си­ци­ли­ја или На­пуљ­ска кра­ље­ви­ на, нај­ве­ћа др­жа­ва на Апе­нин­ском по­лу­о­стр­ву, под вла­да­ви­ном Бур­бо­на, и Кра­ље­ви­на Сар­ ди­ни­ја, по­зна­ти­ја као Пи­је­монт, под вла­да­ ви­ном ита­ли­јан­ске ди­на­сти­је Са­во­ја. Бор­бу за ује­ди­ње­ње Ита­ли­је по­вео је Пи­је­монт, др­жа­ва ко­ја се на­ла­зи­ла на се­ве­ру и ко­ја је ус­пе­ла да ус­по­ста­ви до­бре од­но­се са су­сед­ном Фран­цу­ ском, за­ин­те­ре­со­ва­ном за ре­ше­ње ита­ли­јан­ског пи­та­ња. Ка­ми­ло Бен­цо ди Ка­вур (1810–1861) нај­ва­жни­ја је лич­ност ита­ли­јан­ског ује­ди­ње­ња. Уре­ђи­вао је ча­со­пис Il Ri­sor­gi­men­to (Пре­по­род), чи­је име је пре­у­зео ује­ди­ни­тељ­ски по­крет, био је успе­шан по­сло­ван чо­век и до­бар ми­ни­стар тр­ го­ви­не. Пред­сед­ник вла­де Пи­је­мон­та по­стао је 1852. го­ди­не и бр­зо по­ста­вио при­вре­ду зе­мље на здра­ве осно­ве, из­ме­нио устав и при­бли­жио по­ ли­тич­ки жи­вот пар­ла­мен­та­ри­зму. Све до 1859. го­ди­не ни­је ве­ро­вао у иде­ју ује­ди­ње­ња, иако је 144

Камило Бенцо ди Кавур

1855. по­слао пи­је­монт­ске тру­пе на Крим и ти­ме стао на стра­ну за­пад­не али­јан­се. Па­ри­ски кон­ грес ни­је ни­шта до­нео Пи­је­мон­т у, али је Ка­вур ус­пео да ус­по­ста­ви до­бре од­но­се са фран­цу­ским ца­рем На­по­ле­о­ном III. Ни упад Га­ри­бал­ди­је­вих при­ста­ли­ца у На­пуљ (1857) ни­је га под­ста­као на ак­ци­ју. При­до­би­ја­ње На­по­ле­о­на III и ве­што во­ђе­ње по­ли­ти­ке то­ком ује­ди­ње­ња, до­не­ли су му углед јед­ног од нај­у­спе­шни­јих ди­пло­ма­та 19. ве­ка. Тај­ни и не­зва­нич­ни су­срет са На­по­ле­о­ном III у фран­цу­ској ба­њи Плом­би­је­ри (1859), до­вео је до скла­па­ња бра­ка из­ме­ђу са­вој­ске прин­це­зе Кло­ тил­де и прин­ца Же­ро­ма, и фран­цу­ско-пи­је­монт­ ског са­ве­зни­штва про­тив Аустри­је. Ка­д а је Аустри­ј а за­т ра­ж и­л а раз­о ­р у­ж а­њ е вој­ске Пи­је­мон­та, от­по­чео је крат­ко­тра­јан али кр­вав рат. Пи­је­монт­ске и фран­цу­ске тру­пе по­ ра­зи­ле су аустриј­ску вој­ску у бит­ка­ма код Ма­ ђен­те и Сол­фе­ри­на (1859). По­том су се са­ста­ ли На­по­ле­он III и Франц Јо­зеф у Ви­ла­фран­ки и скло­пи­ли при­мир­је, ко­је је по­твр­ђе­но ми­ром пот­пи­са­ним у Ци­ри­ху кра­јем исте го­ди­не. Лом­ бар­ди­ја је при­па­ла Фран­цу­ској, али ју је На­по­ ле­он III пре­пу­стио Пи­је­мон­т у, док је Ве­не­ци­ју за­др­жа­ла Аустри­ја.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ЦРВЕНИ КРСТ Стравични призори ратишта на којем су зараћене стране, Аустрија и Пијемонт, остављале своје рање­ нике, не водећи о њима рачуна, убијање и пљачкање заробљеника и велика суровост подстакли су Швај­ царца Јан Анри Динана да оформи међународну ор­ ганизацију Црвени крст. Он је основан у Женеви 1863, а наредне године је потписана Женевска конвенција којом се зараћене стране обавезују да штите рањенике и да им обезбеде потребну лекарску по­ моћ. Динан је добио Нобелову награду за мир 1901. године. На иницијативу др Владана Ђорђевића осно­ вано је Српско друштво Црвеног крста (1876). За пр­ вог председника изабран је митрополит Михаило.

Био је то први успешан корак ка уједињењу. Пратиле су га револуције у војводствима Пар­ ми, Модени и Тоскани, где су на миран начин уклоњени тамошњи владари. Потом су три вој­ водства прогласила уједињење са Пијемонтом 1860. године. Обнављање савеза са Наполеоном III коштало је Пијемонт одрицања од Савоје и Нице, које су припале Француској. Наполеоново савезништво било је велика потпора Пијемон­ ту у предводништву за уједињење, које је убрзо захватило и југ полуострва. Ђузепе Гарибалди упустио се у аванту ристички упад са хиљаду људи на Сицилију, коју је претходно захватила буна сељака. Он је потукао бурбонску војску код Калатафимија, освојио Палермо, однео још јед­ ну значајну победу у долини Волтурна и постао легендарна личност италијанског уједињења. Све државе, осим Венеције и Рима, биле су при­ саједињене Пијемонту. У Торину се састао први национални парламент, који је у марту 1861. го­ дине прогласио оснивање Краљевине Италије, Кавура именовао за првог председника владе, али је он убрзо умро. Статут Пијемонта прихва­ ћен је као устав Краљевине Италије, са дводом­ ним парламентом и веома ограниченим правом гласа. Гарибалдијев покушај да освоји Папску државу (1862) завршио се неуспехом. Француска је помогла први део италијанског уједињења, док је други део остварен у савезу са Пруском. Трећи рат са Аустријом сада је води­ ла Краљевина Италија, али је доживела тежак пораз код Кустоце и на мору код Виса, 1866. године. Не успевши ратом, Италија је извршила

уједињење дипломатским путем. После спора­ зума са Наполеоном III и, у великој мери саве­ зништва са Пруском, захваљујући пруској по­ беди над Аустријом код Садове, она је успела да присаједини Венецију (1866). Када је 1870. године повучена француска војска из Рима и у њега ушла италијанска, млада европска држава добила је нову престоницу. Папи је остао само Ватикан – изгубио je световну, а задржао само духовну власт и на њој изграђивао моћ и утицај у свету. Тиме је завршен процес уједињења Ита­ лије (1859–1870) и настанка нове моћне европ­ ске државе. Уједињена Италија стекла је статус велике силе, и у наредном раздо бљу повести Европе играла је значајну улогу. непознате речи

конвенција – споразум, договор, примењиво правило.

уједињење немАчке

Н

емачки царински савез (1834), од ко­ јег се очекивало да се бори за јединство Немачке, спречавао је уједињење не­ мачких држава. Изван савеза остала је Аустрија, док су Пруска и Баварска биле најзначајније чла­ нице савеза. Политичко нејединство није било препрека економском развоју, пре свега градњи железница. Свака немачка држава у савезу има­ ла је независну владу, самосталну спољну поли­ тику и војску. Ривалство немачких држава и државица, по­ себно супарништво Пруске и Аустрије било је највећа сметња немачком уједињењу. Већ у вре­ ме Револуције 1848/9. године поставило се пи­ тање уједињења Немачке под вођством Пруске а не Аустрије, али национализам тада није пре­ вагнуо. Споразумом у Олмуцу (1850) Аустрија је повратила превласт у Немачкој конфедерацији. У конзервативној Пруској на власти су били земљопоседници, познати под именом јункери. Доласком Вилхелма I на престо 1861. године, војна опција однела је предност, иако су у пру­ ском парламенту, Ландтагу, имали већину уме­ рени либерали. Довођењем Ота фон Бизмар­ ка за председника владе и министра спољних послова (1862–1890) започете су припреме за 145

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

немачко уједињење, при чему је реформи вој­ ске била посвећена посебна пажња. Бизмарк је творац немачког уједињења. Епитет „гвоздени канцелар“ добио је по томе што је тврдио да до немачког уједињења може доћи само помоћу „гвожђа и крви“, а то је значило – ратом.

Ото фон Бизмарк

Вилхелм I

Бизмарк је, уз помоћ шефа генералштаба Хелмута фон Молткеа, створио модерну и јаку војску. Први пут су у једном рату коришћени телеграф и железница за мобилизацију војни­ ка, а у борбама пушка са ударном иглом. Он се изборио да се порез убира и без допуштења пар­ ламента, затим је увео цензуру штампе, те се без унутрашњих препрека могао упустити у рат, за који се још и дипломатски добро припремио. Пруска и Аустрија нанеле су у краткотрајном рату пораз Данској и оду зеле јој провинцију Шлезвиг­Холштајн (1864). Потом је супарни­ штво савезница досегло врхунац и решено је међусобним ратом. У највећој битки у Европи 19. века, код Кенигреца (Садове), 3. јула 1866. године, Пруска је нанела тежак пораз Аустрији и преузела водећу улогу у немачком уједињењу. Миром у Прагу, припојени су јој Шлезвиг­Хол­ штајн, Хановер, Хесен­Касел, Насау и Франк­ фурт. Створен је Севернонемачки савез под вођством Пруске, чиме је Аустрија избачена из процеса уједињења и усмерена ка југу. Бизмарк је дипломатском вештином прво изоловао Француску, па је потом изазвао рат, док је Молтке хитро мобилисао војску. Пруска војска је брзо и успешно затворила Французе у тврђави Мецу, поразила их код Седана (1870), а потом ушла у Версај. Ту су прогласили Вил­ хелма I за цара Немачке (18. јануар 1871) и тако основали Друго немачко царство. Мировним уговором у Франкфурту, Немачкој су припојене

провинције Алзас и Лорен, а Француска је при­ морана да плати ратну одштету. Немачка је тада постала најмоћнија држава у Европи. По свом уређењу била је конзерва­ тивна, будући да је задржала устав Пруске из 1849. године. Немачка је била ауторитарна а не демократска држава, понајвише стога што владу није именовао парламент већ цар и она је њему била одговорна. У владаревим рукама била је сконцентрисана огромна власт. Немачки пар­ ламент био је дводоман. У доњи дом улазили су изабрани посланици, а у горњи дом представ­ ници уједињених немачких држава. Бизмарк није био само најмоћнија личност у Немачкој, већ и најуваженији државник дру­ ге половине 19. века у Европи. Развој немачке индустрије био је изузетан, посебно тешке ин­ дустрије и она је у томе дуго предњачила. Инду­ стријализацију је пратио, исто тако, нагли развој радничког покрета. Од 1863. године радници су се окупљали у Општем немачком радничком савезу. Дводомни парламент – два дома: скупштина (доњи дом) и сенат (горњи дом) Једнодомни парламент – само скупштина.

1. Покушајте да упоредите уједињење Италије и Немачке. Приликом поређења одговорите на следећа питања: а) Како су назване новоформиране државе? б) Које битке су довеле до уједињења? в) Где су извршена проглашења нових држава? г) Какво је државно уређење прихваћено после уједињења?

146

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

БРИТАНИЈА, ФРАНЦУСКА, 7 ВЕЛИКА РУСИЈА Иде­је о ује­ди­ње­њу Ита­ли­је и Не­мач­ке за­че­те су у Ре­во­лу­ци­ји 1848/9. го­ди­не. Ита­ли­ја је из­ве­ла ује­ди­ње­ње уз по­моћ Фран­цу­ске и Пру­ске, док је не­мач­ко ује­ди­ње­ње оства­ри­ла Пру­ска, однев­ши по­бе­де над Аустри­јом и Фран­цу­ском. Оба ује­ди­ње­ња оства­ре­на су по­сле ве­ли­ких би­та­ка.

Ве­ли­к а Бри­та­ни­ја

Е

н­гле­ској је у 19. ве­к у осо­би­то обе­леж­ је да­ла ду­го­го­ди­шња вла­да­ви­не кра­љи­це Вик­то­ри­је (1837–1901). При­вред­ни раз­ вој тра­жио је де­мо­кра­ти­за­ци­ју дру­штва, на че­му се ни­је ни­шта бит­ни­је ра­ди­ло још од вре­ме­на Оли­ве­ра Кром­ве­ла. У ко­лев­ци пар­ла­мен­та­ри­ зма нај­ва­жни­ја по­ли­тич­ка ин­сти­т у­ци­ја био је пар­ла­мент, ко­ји је имао пред­ност над кра­љем. Вла­да Ен­гле­ске за­ви­си­ла је од пар­ла­мен­та а не од кра­ља. До­бро уте­ме­ље­на и по­што­ва­на по­ли­ тич­ка пра­ва тре­ба­ло је до­пу­ни­ти про­ши­ре­њем би­рач­ког пра­ва. Два за­ко­на о из­бор­ној ре­фор­ ми (1832, 1867) омо­г у­ћи­ли су пред­став­ни­ци­ма сред­њих кла­са да се из­јед­на­че са вла­да­ју­ћом ари­с то­кра­ти­јом и круп­ном бур­жо­а ­зи­јом. Ен­ гле­ску је ми­мо­и­шла Ре­во­лу­ци­ја 1848/9. го­ди­не, по­нај­ви­ше за­то што су у овој зе­мљи пра­во гла­ са до­би­ли и гра­ђа­ни ко­ји су при­па­да­ли сред­њој кла­си. Овим ре­фор­ма­ма по­ве­ћа­но је за по­ло­ви­ ну би­рач­ко те­ло у Ен­гле­ској, па је пар­ла­мен­тар­ ни жи­вот у овој зе­мљи до­се­гао вр­ху­нац, а де­ мо­крат­ска вла­да­ви­на слу­жи­ла као узор мно­гим др­жа­ва­ма. Ен­гле­ска је на­ста­ви­ла са им­пе­ри­ја­ли­стич­ком по­ли­ти­ком осва­ја­њем Ка­шми­ра, али по­к у­шај да по­ко­ри Ав­га­ни­стан ни­је ус­пео. Све до по­чет­ка се­дам­де­се­тих го­ди­на Ен­гле­ ска бе­ле­жи не­за­пам­ће­ни при­вред­ни раз­вој ко­ји јој је омо­г у­ћи­ла ин­ду­стриј­ска ре­во­лу­ци­ја, да би је по­след­њих пет го­ди­на овог пе­ри­о­да за­хва­ти­ ла кри­за. Лон­дон је по­стао нај­зна­чај­ни­ји град у Евро­пи, а сре­ди­ном ве­ка имао је ви­ше од два ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. Три лич­но­сти обе­ле­жи­ле су ову епо­ху у Ен­ гле­ској сво­јим по­ли­тич­ким ра­дом, као стра­нач­ке во­ђе и пред­сед­ни­ци вла­да – Хен­ри Пал­мер­стон,

Краљица Викторија

Бен­џа­мин Ди­зра­е­ли и Ви­ли­јем Глед­стон. А Фло­ ренс Нај­тин­гејл, ко­ја је као бол­ни­чар­ка пра­ти­ла рат­не не­да­ће вој­ни­ка у Крим­ском ра­т у, сте­кла је ве­ли­к у по­пу­лар­ност. На вла­сти су од 1846. до 1866. го­ди­не би­ли ви­гов­ци, стран­ка ли­бе­рал­ ног опре­де­ље­ња (од 1861. Ли­бе­рал­на стран­ка), за раз­ли­к у од то­ри­је­ва­ца, стран­ке кон­зер­ва­ти­ ва­ца (двор­ске стран­ке). Ен­гле­ска је ина­че би­ла уре­ђе­на др­жа­ва, ко­ја је за­ко­ни­ма ре­гу­ли­са­ла сва ва­жни­ја пи­та­ња: обра­зо­ва­ње, брак, из­бо­ре, тај­но гла­са­ње, син­ди­ка­те, па и про­блем си­ро­ма­штва, ко­је је опи­сао Чарлс Ди­кенс у Оли­ве­ру Тви­сту. Из­бор­ним за­ко­ном из 1867. го­ди­не пра­во гла­са до­би­ли су бо­га­ти­ји пред­став­ни­ци рад­нич­ке кла­ се, а пет го­ди­на ка­сни­је уве­де­но је тај­но гла­са­ње. Не­спор­но је да је Ен­гле­ска би­ла де­мо­крат­ска зе­ мља у ко­јој су плу­то­кра­ти има­ли ве­ли­ки ути­цај. Ен­гле­ску од та­да, па до да­нас, му­чи је­дан уну­ тра­шњи про­блем – ир­ски се­па­ра­ти­зам. Непознате речи

им­пе­ри­ја­ли­стич­ки – за­во­је­вач­ки осва­јач­ки. плу­то­кра­ти – бо­га­ти љу­ди. се­па­ра­ти­зам – те­жња за от­це­пље­њем не­ке за­јед­ни­це.

147

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

Француска

Р

е­во­лу­ци­ја 1848. го­ди­не до­ве­ла је до ства­ ра­ња Дру­ге ре­пу­бли­ке. Фран­цу­ска је до­ би­ла нов устав и оп­ште пра­во гла­са, а за пред­сед­ни­ка је иза­бран Луј На­по­ле­он III (1849– 1871), за ко­га та­да ни­ко ни­је ве­ро­вао да ће се угле­да­ти на свог мно­го слав­ни­јег пре­тка. Већ 1851. из­вр­шио је др­жав­ни удар и при­гра­био сву власт, а 1852. го­ди­не про­гла­сио се ца­рем. Та­ко је у Фран­цу­ској на­ста­ло Дру­го цар­ство, ко­је је тра­ја­ло осам­на­ест го­ди­на. Фран­цу­ска је по­вра­ ти­ла уло­г у ве­ли­ке си­ле, а ца­рев двор био је нај­ ра­ско­шни­ји од свих европ­ских дво­ро­ва. Фран­цу­ска и Ен­гле­ска ушле су у рат про­тив Ру­си­је (Крим­ски рат, 1854–1856) бра­не­ћи Тур­ ску од ру­ског на­ср­та­ја. Ор­га­ни­зу­ју­ћи Па­ри­ски кон­грес (1856) и по­ма­ж у­ћи ује­ди­ње­ње Ита­ли­је, На­по­ле­он III и Фран­цу­ска би­ли су на вр­хун­цу мо­ћи, на­рав­но, и због при­с а­је­ди­ње­ња Са­во­ је и Ни­це. На­по­ле­он је по­ма­гао ма­ле на­ро­де у бор­би за сло­бо­ду, што му је при­ба­ви­ло ве­ли­ки углед њи­хо­вог за­штит­ни­ка. Фран­цу­ска при­вре­ да је цве­та­ла, а пар­ла­мен­тар­ни си­стем, по­што су ми­ни­стри по­ста­ли од­го­вор­ни скуп­шти­ни а не ца­ру, на­ли­чио је ен­гле­ском, а раз­ли­ко­вао се од не­мач­ког. Све то уре­ђе­но је уста­ви­ма – 1852 и 1875. го­ди­не. Фран­цу­ска др­жав­на слу­жба би­ла је нај­бо­ља у све­т у, а углед др­жав­ног чи­нов­ни­ка био је ве­ћи од угле­да по­ли­ти­ча­ра. Цар На­по­ле­он III об­но­вио је углед Фран­цу­ ске и вра­тио је у по­ло­жај ве­ли­ке си­ле. За ње­го­ ве вла­да­ви­не при­вре­да је за­бе­ле­жи­ла про­цват, гра­ди­ле су се же­ле­знич­ке пру­ге, раз­ви­ја­ла ма­ шин­ска ин­ду­стри­ја и по­љо­при­вре­да, ста­нов­ни­ штво се уве­ћа­ва­ло, при че­му је био бр­жи раз­вој град­ског од се­о­ског жи­вља. На­пре­дак се осе­ћао у свим гра­на­ма људ­ске де­лат­но­сти, а Па­риз је сма­тран за јед­ну од нај­леп­ших европ­ских ме­ тро­по­ла. Не­да­ће су по­че­ле да се го­ми­ла­ју од ка­да је Фран­цу­ска од­лу­чи­ла да се упле­те у аме­рич­ка зби­ва­ња. За­јед­но са Шпа­ни­јом ин­тер­ве­ни­са­ла је у Мек­си­к у (1862), ода­к ле су пет го­ди­на ка­ сни­је мо­ра­ли да по­ву­к у вој­ску пред мек­сич­ким ре­во­лу­ци­о­на­ри­ма. За­у­зе­та Мек­си­ком, Фран­цу­ ска ни­је ис­ко­ри­сти­ла не­мач­ко-аустриј­ски су­коб (1866), због че­га ће уско­ро гор­ко за­жа­ли­ти. У ис­про­во­ци­ра­ном ра­т у са Пру­ском (1870–1871) 148

Наполеон III

цар је био за­ро­бљен у Се­да­ну, што је до­дат­но оп­те­ре­ћи­ва­ло по­ра­же­не Фран­цу­зе. Под пред­ вод­ни­штвом Ле­о­на Гам­бе­те у Па­ри­зу је из­би­ла по­бу­на и про­гла­ше­на је ре­пу­бли­ка. По­бу­ње­ни­ци ни­су ус­пе­ли да од­бра­не Па­риз, па је у ње­га ушла пру­ска вој­ска по­чет­ком 1871. го­ди­не. Фран­цу­ска скуп­шти­на за­се­да­ла је у Бор­доу, а у Па­ри­зу је из­би­ла со­ци­ја­ли­стич­ка по­бу­на, по­зна­та као Па­ ри­ска ко­му­на. Кр­ва­ви па­ри­ски гра­ђан­ски рат угу­шио је пред­сед­ник вла­де Адолф Тјер, чи­ме је раз­био за ду­же вре­ме фран­цу­ски со­ци­ја­ли­стич­ ки по­крет. Тре­ћа фран­цу­ска ре­пу­бли­ка ор­га­ни­зо­ва­на је пре­ма уста­ву из 1875. го­ди­не. Са­мо за­хва­љу­ју­ ћи јед­ном гла­су, ре­пу­бли­кан­ски об­лик уре­ђе­ња од­нео је пре­ва­г у над мо­нар­хи­стич­ким. Фран­цу­ ска је би­ра­ла пред­сед­ни­ка на се­дам го­ди­на и он је ужи­вао ве­ли­ка пра­ва (за­ко­но­дав­на ини­ци­ја­ ти­ва, по­ста­вља­ње чи­нов­ни­ка, ко­ман­до­ва­ње ору­ жа­ним сна­га­ма…). За­ко­но­дав­на власт при­па­ла је скуп­шти­ни и се­на­т у. Пар­ла­мен­тар­ни ре­жим са оп­штим пра­вом гла­са (са­мо за му­шкар­це, не и за же­не) де­мо­кра­ти­зо­вао је фран­цу­ско дру­штво. Од­го­вор­на вла­да, ефи­ка­сна др­жав­на слу­жба и на­пре­дак у обра­зо­ва­њу, би­тан су део мир­ног раз­во­ја фран­цу­ског дру­штва. Ре­пу­бли­ка се уста­ ли­ла, а ре­пу­бли­кан­ске ин­сти­т у­ци­је раз­ви­ле.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Ру­си­ја

Р

ет­ке су ди­на­сти­је ко­је су има­ле та­ко су­ ве­ре­ну моћ као Ро­ма­но­ви у Ру­си­ји. Са њи­ма су се у том по­гле­ду мо­гли упо­ре­ ђи­ва­ти са­мо Осма­но­ви­ћи и Хаб­збур­зи, док су ен­гле­ске ди­на­сти­је одав­но омо­г у­ћа­ва­ле пар­ла­ мен­тар­ну вла­да­ви­ну. Ца­ра Алек­сан­дра I за­ме­ нио је брат Ни­ко­лај I (1825-1855), ње­га Алек­ сан­дар II (1855-1881). Као нај­спо­соб­ни­ји вла­дар по­ка­зао се Алек­сан­дар I, а нај­ви­ше мо­ћи би­ло је скон­цен­три­са­но у ру­ка­ма Ни­ко­ла­ја I, ко­ји се пред­с та­вио сво­јом су­ро­во­шћу при­ли­ком угу­ ше­ња де­ка­бри­стич­ке бу­не, као и ве­ли­ког бро­ја се­љач­ких по­бу­на. Ње­го­во са­мо­др­жа­вље ни­је до­ пу­шта­ло ши­ре­ње фран­цу­ских ре­во­лу­ци­о­нар­них и ен­гле­ских де­мо­крат­ских иде­ја у Ру­си­ји. Ру­си­ја је би­ла за­ду­же­на зе­мља и ни­је би­ла до­бро ор­га­ ни­зо­ва­на др­жа­ва. Де­вет­на­ес­ ти век је до­ба ра­то­ва ко­је је Ру­си­ ја во­ди­ла про­тив Тур­ске, без уче­шћа Аустри­је. Ца­ри­град је и да­ље био циљ ру­ских осва­јач­ких по­хо­да пре­ма Тур­ској, ко­јем су се су­прот­ста­вља­ ле, пре свих, за­пад­не си­ле Ен­гле­ска, Фран­цу­ска и Аустри­ја. Ни­ка­да Ру­си­ја ни­је би­ла бли­жа Ца­ри­гра­ду као у вре­ме ра­та 1828/9. го­ди­не. По­вод за рат био је не­ис­пу­ња­ва­ње тур­ских оба­ве­за пре­ма Гр­ ци­ма, те је ру­ска вој­ска ушла у Вла­шку, за­тим осво­ји­ла Мол­да­ви­ју, До­бру­џу и Бу­гар­ску. По­сле за­у­зе­ћа Је­дре­на, у ње­му је скло­пљен мир, пре­ ма ко­јем је Ру­си­ја за­др­жа­ла Бе­са­ра­би­ју. По­том је ру­ски цар по­мо­гао сул­та­ну да се од­бра­ни од еги­пат­ског па­ше Мех­мед Али­је, ко­ји је за­пре­тио за­у­зи­ма­њем Ца­ри­гра­да. Ун­кјар-Ис­ке­ле­сиј­ским уго­во­ром (1833) Ру­си­ја је из­деј­ство­ва­ла за­тва­ ра­ње бос­фор­ских мо­ре­у­за за све рат­не бро­до­ ве, што је оне­мо­г у­ћа­ва­ло фран­цу­ске и ен­гле­ске прет­ње Ру­си­ји у Цр­ном мо­ру. Био је то вр­ху­нац ру­ског ути­ца­ја у Тур­ској, ко­ји је и Ср­би­ји до­нео ауто­но­ман по­ло­жај. Крим­ски рат (1853–1856) је­дан је од нај­те­ жих ра­то­ва ко­ји је во­ди­ла Ру­си­ја. Услед су­ко­ба пра­во­слав­них и ри­мо­ка­то­ли­ка око цр­кве Хри­ сто­вог ро­ђе­ња у Ви­тле­је­му и од­би­ја­ња Тур­ске да дâ Ру­си­ји по­вла­сти­це, из­био је рат из­ме­ђу два вер­ски не­тр­пе­љи­ва су­се­да. Две нај­моћ­ни­је др­ жа­ве За­па­да, Ен­гле­ска и Фран­цу­ска, скло­пи­ле су са­вез, ко­јем је при­сту­пи­ла и Сар­ди­ни­ја, па

Николај I

су сло­жно по­мо­гле Тур­ску. Аустри­ја ни­је узе­ла уче­шће у ра­ту, али је за­у­зе­ла пре­те­ћи став пре­ма Ру­си­ји, ко­ја се на­шла пот­пу­но изо­ло­ва­на. Ср­би­ја се др­жа­ла не­у­трал­но, по са­ве­т у Ру­си­је. Ру­ска фло­та има­ла је успе­ха у би­ци код Си­ но­пе (1853), где је уни­шти­ла тур­ску фло­ту. Са­ве­ зни­ци су се ре­ван­ши­ра­ли на ре­ци Ал­ми (1854), по­сле че­га су го­ди­ну да­на др­жа­ли Се­ва­сто­пољ у оп­са­ди. Од­мах по­сле па­да сим­бо­ла од­бра­не све­те ру­ске зе­мље, Се­ва­с то­по­ља, умро је цар Ни­ко­лај I (1855). Па­ри­ским кон­гре­сом (1856) Ру­си­ја је из­г у­би­ла део Бе­са­ра­би­је, а по­кро­ви­ тељ­ство над ауто­но­ми­јом Вла­шке, Мол­да­ви­је и Ср­би­је пре­шла је из ру­ских ру­к у на све ве­ли­ке си­ле. Моћ Ру­си­је знат­но је опа­ла и она је све­ де­на на дру­го­ра­зред­ну си­лу. То је тра­ја­ло ско­ ро две де­це­ни­је, до Ве­ли­ке ис­точ­не кри­зе. Свој по­ло­жај по­к у­ша­ла је да по­пра­ви 1873. го­ди­не, 149

IX.

ЕВРОПА НАЦИОНАЛНИХ ДРЖАВА

Битка код Севастопоља

склапајући „Савез три цара“ (Русија, Аустро­ ­Угарска, Немачка). Велика источна криза започета устанком у Босни (1875) поново је довела до руско­турског рата (1877–1878). Прет ходно су у Рајхсштату Русија и Аустро­Угарска склопиле споразум о подели интересних сфера на Балкану. Турска је пружила неочекивано жесток отпор руској вој­ сци код Шипке и Плевне, где се истакао турски командант Осман­паша. После вишемесечне одбране Турци су морали да се повуку, те је ру­ ска војска стигла до предграђа Истамбула. Рат је завршен Сан­Стефанским миром и његовом ре­ визијом Одлукама Берлинског конгреса (1878). Европске силе спасиле су Турску од расула, али ни Русији нису дозволиле да неограничено уве­ ћава своју моћ, како је било предвиђено миром у Сан Стефану. Русија је учврстила свој положај на ушћу Дунава и територијално се проширила на просторе иза Кавказа. Не могавши да оствари своје освајачке ци­ љеве на Балкану, Русија се окренула ис току. Она је запосела Казахстан (1861), Бахру (1873) и Туркменију (1885). На крајњем истоку осво­ јила је луку Владивосток и подигла истоимени град (1860), који је повезала са Москвом тран­ ссибирском железницом. Већ тада Русија је била територијално највећа држава на свету. У Русија је царевао феудализам са суровом експлоатацијом кметова. Цар Николај I поку­ шао је 1841. године да ублажи положај кметова укидањем права спахија да их могу продавати. Учестале побуне и немири кметова, као и бур­ на реаговања на дело Ивана Тургењева Ловчеви 150

записи, присилили су његовог наследника Алек­ сандра II да савлада отпор племства. Он је 1861. године издао Указ о ослобођењу сељака кмет­ ске зависности. Кметови су стекли личну сло­ боду и право да откупе земљу. Положај сељака је побољшан, али још није био задовољавајући и остао је такав још дуго. Неуређеност државе, самодржавље влада­ ра и тежак положај сељака битно су утицали на развој друштвене мисли у Русији. Левичари под­ стичу социјалистички покрет (Н. Г. Чернишев­ ски, В. Г. Плеханов) и траже наставак аграрне реформе, оснивају се револуционарне органи­ зације („Народна воља“), јавља се тероризам и организују се атентати на цара, који је у послед­ њем и убијен. Народњаштво и славенофилство (браћа Аксаков, Хомјаков), као и прозападно оријентисани интелектуалци (Херцен, Бјелин­ ски, Тургењев) обележили су друштвена преви­ рања у Русији. Панславистичка идеја подгревана од руских интелектуалних кругова изазивала је страх на западу, а имала је за циљ уједињење словенских народа у једну државу, од којих би временом настао један народ. Међу пристали­ цама ове идеје на Балкану били су и многи Срби.

Руски утицај на Балкану испољавао се у политици и у култури. Русија је имала највише успеха код Бугара, који су је предано следили, потом код Срба. Још током Првог српског устанка Срби су осетили потребу да се супротставе руској ауторитарној власти, која је од балканских народа желела да створи руске провин­ ције. Део српских интелектуалаца школованих на за­ паду, давао је предност западњачком либерализму и демократији у односу на руски панславизам. Срби школовани у Русији преносили су у Србију руске ре­ волуционарне, панславистичке и народњачке идеје. Један од идеолога на којег су се Срби посебно угле­ дали, био је књижевник Николај Георгиевич Черни­ шевски (1828–1889), уредник часописа Савременик и сибирски сужањ. Романом Шта да се ради извршио је велики утицај на Светозара Марковића, најозбиљ­ нијег заговорника социјалистичке мисли у Србији.

Русија је била пример лоше организоване државе, она је вапила за образованим и обуче­ ним људима. Образовано племство, са утврђе­ ним положајем и ранговима, репрезентовало

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

је руско друштво на западу. Русија није знала за устав, те је сва власт била у рукама самодр­ шца­цара. Он је имао своју Царску канцелари­ ју, а Државни савет одређивао је буџет. Извр­ шну власт цар је поверавао влади и канцелару, њему одговорним. Правном систему, углавном суду, нешто више пажње поклоњено је тек од средине 19. века. Русија је била највећа држава по простран­ ству и најмногољуднија, са великим али неиско­ ришћеним природним богатством и са много­ бројном војском, спремном за велика освајања. Руски сељак служио је војску 25 година, али је војни рок смањен на 15, па на 9 година, од друге

половине 19. века. По угледу на пруску војску, у Русији је уведено модерније наоружање и уна­ пређена је војна организација. Велико Руско царство било је тешко админи­ стративно централизовати, привредно уједначи­ ти, те се стога и индустријализација споро одвија­ ла. У односу на ранија времена ово је доба бржих промена, превазилажења историјског наслеђа и осавремењавања привреде. Образовни систем постајао је све солиднији, а Кијевску духовну академију похађају многи студенти са Балкана. Напредак се осећа у уметности и науци, посебно књижевности, која је дала свету велику плејаду књижевника и значајних књижевних дела.

1. Како су именоване владе у Немачкој, Британији, Француској и Русији? 2. Када је укинут феудализам у Француској, Аустрији и Русији? 3. Енглески парламентаризам познаје две странке. Наведите све њихове називе.

СРБИМА ПОСЛАНИЦА ИЗ МОСКВЕ „Добар сте почетак учинили... Тако лепи почеци обећавају још бољу будућност. Српски народ, који је већ стекао поштовање других народа, никада неће оцрнити свој образ. Међу тим, ми знамо да вас после искушења кроз које сте прошли, очекују и многа друга, не мање опасна, премда се чине мање тешка. Слобода, највеће благо сваког на­ рода, намеће му истовремено и велике обавезе; много шта се народу у стању ропства може опростити на име самог ропства и извинити на рачун штетног уплива туђинског јарма. Слобода удвостручава одговорност народа пред љу­ дима и пред Богом... Пороци и слабости који се увуку у душу и живот народа, располу тиће његово уну трашње биће, поткопаће у њему сваку животворну клицу, породиће у њему неизлечиве болести и учиниће да пропадне у доба највећег спољашњег благостања и напретка. Нека, дакле, нама, као вашој браћи, који вас волимо дубоком и искре­ ном љубављу и који душевно страдамо при помисли да вас може стићи ма какво зло, буде дозвољено да вам се обратимо са неколико савета и опомена. Ми имамо више историјског искуства од вас; ми смо прошли кроз разно­ врснија, премда не и тежа, искушења и молимо Бога да сазнања, која смо исувише скупо платили, корисно послуже нашој браћи и да вас наше многобројне грешке опомену на опасности које се често на почетку не виде али имају погибељне последице; опасност по сваки народ ниче у њему самом... Прва је и највећа опасност, која прати сваку славу и напредак, гордост... Благо вама над свим народима што код вас нема таквог закона, већ сваки Србин гледа другог Србина као на себе равног брата и нема међу њима вишег и нижег, благородног и неблагородног осим по својим делима и слу жби народу која одређује свакоме свој посао у државним потребама. Чувајте ту једнакост као своје непроцењиво благо... Учите од западних народа: без тога се не може. Али их не опонашајте, не верујте им као што смо им ми у нашем слепилу веровали. Нека вас Бог сачува таквог искушења... Ви сте ступили у друштво других народа у којих је појам о поштењу и непоштењу изопачен, и по невољи вас морамо опоменути да се чувате таквог зла... Не залуђујте се тиме да будете Европљани... (Они) употребљавају ту реч 'Европљани' као згодан мамац за Словене да би их увели у духовно ропство; и, на несрећу, ми се још и сада препуштамо њиховим обманама. Не ограничавајте своју умну слободу гиздавим псећим огрлицама са натписом 'Европа'... Поштујте своје духовне пастире.“ У Москви, 1860. године – у потпису Алексеј Хомјаков и још 9 руских панслависта. панслависта – присталица покрета (панславизам), који тежи за политичким и културним уједињењем свих Словена.

1. На који вид једнакости код Срба мисле руски панслависти? 2. Покушајте да упоредите руско и српско искуство са Европом.

151

ПРИЈАТЕЉСКЕ И СУСЕДНЕ МОНАРХИЈЕ

X

О

сман­ска и Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја оп­ста­ја­ле су и уве­ћа­ва­ле сво­је те­ ри­то­ри­је че­сто и у ме­ђу­соб­ним ра­то­ви­ма, све до Сви­штов­ског ми­ра (1791). Уста­лив­ши гра­ни­цу на Са­ви и Ду­на­ву, ви­ше се ни­су су­ко­бља­ ва­ле на вој­ном по­љу, чак ни 1878. го­ди­не, ка­да су од­лу­ка­ма Бер­лин­ског кон­ гре­са од Тур­ске од­у­зе­те Бо­сна и Хер­це­го­ви­на и да­те Аустро-Угар­ској на упра­ ву. Тур­ска се ни­је усу­ди­ла да за­ра­ти с Аустро-Угар­ском ни кад јој је та про­вин­ци­ја од­у­зе­та и анек­ти­ра­на. Ову вр­сту до­бро­су­сед­ства и при­ја­тељ­ства дик­ти­ра­ла је моћ не­мач­ког на­ро­да у две­ма др­жа­ва­ма – Не­мач­кој и Аустро-Угар­ској. Обе др­жа­ве су у овом пе­ри­о­ду би­ле у кри­зи: у Тур­ској се она осе­ ти­ла од кра­ја 18. ве­ка, а у Аустри­ји од Ре­во­лу­ци­је 1848. го­ди­не. Обе су ре­ фор­ма­ма ко­ји­ма су за­хва­ће­не др­ж ав­не и дру­штве­не ин­с ти­т у­ци­је – од до­но­ше­ња уста­ва и пот­пу­ног пре­у­ре­ђе­ња др­жа­ве до ло­кал­них уста­но­ва – про­ду­жа­ва­ле свој оп­ста­нак у дру­штву ве­ли­ких си­ла, као нај­сла­би­је од свих. Не мо­же се ре­ћи да на­по­ри ко­је су оне ула­га­ле ни­су би­ли ис­кре­ни и до­бро­ на­мер­ни, али нај­че­шће ни­су би­ли успе­шни и за­то их оце­њу­је­мо као мо­нар­ хи­је не­у­спе­лих ре­фор­ми. Број­ни на­ро­ди ко­ји су жи­ве­ли у оба цар­ства, осим Ту­ра­ка, Не­ма­ца и до­не­кле Ма­ђа­ра, не са­мо да ни­су би­ли за­до­вољ­ни већ су би­ли и раз­о­ча­ра­ни њи­ма.

X.

1 ТУРСКА Ис­точ­но пи­та­ње

Р

ас­про­стра­ње­но, са не­у­јед­на­че­ном упра­ вом, раз­ли­чи­тим на­чи­ном жи­во­та и ло­ шим ко­му­ни­ка­ци­ја­ма, Тур­ско цар­ство по­ тре­са­ли су ра­зни до­га­ђа­ји, али нај­че­шће по­бу­не про­тив цен­трал­не вла­сти. Ко­хе­зи­о­на моћ цар­ ства из 16. ве­ка са­свим је не­ста­ла, што је пред­ ста­вља­ло би­тан пред­у­слов за рас­пад др­жа­ве, ко­ји је те­као спо­ри­је од свих оче­ки­ва­ња. Ис­точ­но пи­та­ње би­ло је пи­та­ње оп­стан­ка Тур­ског цар­ства у Евро­пи, од­но­сно на Бал­ка­ну. Оно по­чи­ње по­ра­зом Ту­ра­ка под Бе­чом (1683), про­ду­бљу­ј е се Ку­ч ук Кај­н ар­џ иј­с ким ми­р ом (1774), а за­вр­ша­ва 1923. го­ди­не, ка­да је Тур­ска про­гла­ше­на ре­пу­бли­ком. Не­рас­ки­ди­во је ве­за­ло суд­би­ну бал­кан­ских на­ро­да, пре свих Ср­ба, Гр­ка и Бу­га­ра, за Ру­си­ју и Аустри­ју и њи­хо­ву осва­ јач­к у по­ли­ти­к у пре­ма Тур­ској. Оне су по­де­ли­ле Бал­кан на две ин­те­ре­сне сфе­ре та­ко да су Ср­би при­па­да­ли и јед­ној и дру­гој. Ре­форм­ски на­по­ри пре­у­ре­ђе­ња Тур­ске, ко­је су спро­во­ди­ли сул­та­ни Се­лим III и Мах­муд II, из­г у­би­ли су на зна­ча­ју због огром­ног гу­бит­ка те­ри­то­ри­ја с кра­ја 18. и то­ком пр­ве по­ло­ви­не 19. ве­ка. Ср­би­ја је сте­кла ауто­но­ми­ју (1830/33), Грч­ка не­за­ви­сност (1829), Ру­си­ја је анек­ти­ра­ ла Крим и Гру­зи­ју (1792), а Је­дрен­ским ми­ром (1829) и спо­ра­зу­мом у Ун­кјар Ис­ке­ле­си­ју (1833) учвр­сти­ла свој ути­цај на Пор­ти, Фран­цу­ска за­ по­се­ла Ал­жир (1830). Тур­ска је до­жи­ве­ла ви­ше вој­них по­ра­за, од Ру­са и од еги­пат­ског па­ше, а по­себ­но у би­ци код На­ва­ри­на (1827) ка­да су за­ пад­не си­ле уни­шти­ле ње­ну фло­т у. Бор­бу хри­шћа­на на­с та­ви­ли су му­сли­ма­ни Егип­та, где је Мех­мед Али­ја из­бо­рио 1840. го­ ди­не ши­ро­к у ауто­но­ми­ју с на­след­ном ти­т у­лом ке­ди­ва. Еги­пат се све ви­ше мо­дер­ни­зо­вао, а по­ сле­ди­ца та­кве по­ли­ти­ке је­сте про­ко­па­ва­ње Су­ ец­ког ка­на­ла 1869. го­ди­не. Опа­да­ње мо­ћи Осман­ског цар­ства за­по­че­ ло је он­да ка­да је пре­ста­ло осва­ја­ње ту­ђих те­ ри­то­ри­ја. Већ од 17. сто­ле­ћа Тур­ци не успе­ва­ју да одр­же осво­је­не по­се­де и цар­ство по­сте­пе­но

Диван Селима III

гу­би део по део те­ри­то­ри­ја. Ви­ше се у др­жав­ну бла­гај­ну ни­је сли­вао но­вац и бо­гат­ство сте­че­но у осва­јач­ким по­хо­ди­ма, већ су се из исте ка­се мо­ра­ли фи­нан­си­ра­ти од­брам­бе­ни ра­то­ви. Све уче­ста­ли­ји по­ра­зи и не­мо­г ућ­ност при­вре­де да по­кри­је тро­шко­ве ра­сип­них сул­та­на, не­з а­ја­ жљи­ве ад­ми­ни­с тра­ци­је и мно­го­број­не вој­ске гу­ра­ли су др­жа­ву из кри­зе у кри­зу. Спа­хи­је су се бо­ри­ле про­тив чи­тлу­че­ња, ако и са­ме ни­су у то­ме уче­ство­ва­ле, и ни­су се ре­дов­но ода­зи­ва­ле сул­та­но­вим по­зи­ви­ма у рат­не по­хо­де. Ја­ни­ча­ри су по­че­ли да се же­не и ба­ве тр­го­ви­ном, те је та­ ко и у вој­сци до­ла­зи­ло до су­ко­ба. Ду­го­го­ди­шња кри­за и др­жа­ве и дру­штва отво­ри­ла је Ис­точ­но пи­та­ње и оно по­ста­је све ак­ту­ел­ни­је. Тур­ска ви­ ше ни­је би­ла свет­ска си­ла из вре­ме­на Су­леј­ма­на Ве­ли­чан­стве­ног, већ ве­ли­ка си­ла у опа­да­њу, за чи­је су се на­сле­ђе бо­ри­ле Ру­си­ја и Аустри­ја, а од 19. ве­ка и бал­кан­ски на­ро­ди. Пре­о­ста­ле две ве­ли­ке си­ле – Фран­цу­ска и Ен­гле­ска, тру­ди­ле су се да је одр­же и од­бра­не од на­ле­та по­ме­ну­ тих др­жа­ва. 153

X.

ПРИЈАТЕЉСКЕ И СУСЕДНЕ МОНАРХИЈЕ

Мо­дер­ни­за­ци­ја др­ж а­ве

Д

а би др­жа­ву и дру­штво из­ву­кли из уче­ ста­лих кри­за, вла­да­ри су мо­ра­ли да пре­ ду­зму ме­ре ко­ји­ма би за­у­ста­ви­ли пад у су­но­врат још увек огром­ног цар­ства. Пр­ви сул­ тан ре­фор­ма­тор био је Се­лим III (1789–1807). Не­за­до­во­љан вој­ском са­ста­вље­ном од раз­у­ла­ре­ них ја­ни­ча­ра и спа­хи­ја, ко­ји су оне­мо­г у­ћа­ва­ли би­ло ка­кву про­ме­ну, за­вео је по­се­бан пе­ша­диј­ ски кор­пус, но­ву вој­ну ор­га­ни­за­ци­ју по­зна­ту под на­зи­вом ни­зам-и-џе­дид. За­тим је за­по­чео мо­ дер­ни­за­ци­ју ди­пло­мат­ске слу­жбе, као и да упу­ ћу­је ам­ба­са­до­ре у за­пад­не пре­сто­ни­це у ко­ји­ма су отва­ра­не ам­ба­са­де. Је­ди­ни вла­дар ко­ји На­по­ ле­о­ну ни­је при­знао ти­т у­лу ца­ра био је сул­тан. Сул­тан је имао ве­ли­ке про­бле­ме са ско­ро свим про­вин­ци­ја­ма. У Ара­би­ји је из­био уста­нак Ва­ха­ би­та, у Тра­ки­ји се по­бу­нио Му­ста­фа Бар­јак­тар, у Егип­т у Мех­мед Али, у се­вер­ној Бу­гар­ској Па­ зван Оглу, у Епи­ру и Ал­ба­ни­ји Али-па­ша Ја­њин­ ски, у Ср­би­ји вожд Ка­ра­ђор­ђе. По­бу­на ја­ни­ча­ра 1807. го­ди­не при­мо­ра­ла је Се­ли­ма III да се по­ву­ че с пре­сто­ла. Се­ли­мо­ва вла­да­ви­на оце­ње­на је као пе­ри­од тран­зи­ци­је, у ко­јој је мо­дер­ни­зо­ва­на са­мо вој­ска, укљу­чу­ју­ћи и мор­на­ри­цу.

Селим III

Махмуд II

Ко­рак ви­ше ка мо­дер­ној др­жа­ви учи­нио је сво­јим ре­ф ор­ма­ма сул­тан Мах­м уд II (1808– 1839). У то­ме му је нај­ви­ше по­мо­гао Му­ста­фа Ре­шид-па­ша, се­ра­скер и ам­ба­са­дор у Па­ри­зу и Лон­до­ну. Тур­ска је за Мах­му­до­ве вла­да­ви­не из­ гу­би­ла мно­ге те­ри­то­ри­је (Ср­би­ју, Грч­ку, Еги­пат, Ал­жир), а у ре­фор­ми­са­њу др­жа­ве ве­ли­к у пре­ пре­ку чи­ни­ли су му уле­ма и про­вин­циј­ске вел­мо­ же. Еги­пат је по­стао на­след­на мо­нар­хи­ја, мно­го бр­же и успе­шни­је ре­фор­ми­са­на од са­мог Цар­ ства. Осим на Бал­ка­ну, про­тив Ср­ба, Гр­ка и Ру­са, 154

Тур­ска је ра­то­ва­ла и у Ази­ји, у Ира­к у и Ира­ну. Сул­тан је, по угле­ду на Мех­мед Али­ју из Егип­та, пр­во пре­у­ре­дио вој­ску уки­да­њем ја­ни­чар­ског ре­ да и спа­хи­ја (1826), не­ми­ло­срд­ним по­гу­бље­њем на­зва­ним „срећ­ни до­га­ђај“. Уз по­моћ стра­них ин­струк­то­ра, ме­ђу ко­ји­ма су се ис­ти­ца­ли Пру­си и По­ља­ци, ор­га­ни­зо­вао је но­ву ко­њи­цу и мор­на­ ри­цу и ти­ме за­по­чео про­цес мо­дер­ни­за­ци­је тур­ ске вој­ске. Се­ра­скер је био ко­ман­дант коп­не­не вој­ске, а ка­пу­дан-па­ша мор­на­ри­це. Вој­ска је до­ би­ла, уз но­ву ор­га­ни­за­ци­ју, и но­ве уни­фор­ме, са фе­сом уме­сто тур­ба­на. По­сле вој­не усле­ди­ла је ци­вил­на ре­фор­ма, из­ве­де­на три­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка. Мо­дер­ ни­з о­в а­ње др­жа­в е у за­пад­ном ду­ху сул­тан је оства­ри­вао с ци­љем да спре­чи рас­пад Тур­ске. И Ср­би­ја је за вре­ме ње­го­ве вла­да­ви­не сте­кла ауто­но­ми­ју. Сам сул­тан да­вао је при­мер ти­ме што се обла­чио европ­ски, по­ја­вљи­вао у јав­но­ сти, оби­ла­зио про­вин­ци­је и го­во­рио фран­цу­ски. Пре­се­лио се из Топ­ка­пи са­ра­ја у Дол­ма­бах­че па­ ла­т у, у ко­јој је, по угле­ду на европ­ске вла­да­ре, ор­га­ни­зо­вао при­је­ме, кон­цер­те, ба­лет и опе­ру. Тур­ци су, уме­сто ве­ко­ви­ма пре­по­зна­тљи­вог де­ ла оде­ће – тур­ба­на, по­че­ли да но­се но­ви – фес. Сул­т ан је за­т им ре­ф ор­м и­с ао цен­т рал­н у упра­ву. Ви­со­ка пор­та (вла­да) до­би­ла је ми­ни­ стар­ства, а пр­во ми­ни­стар­ство би­ло је оно ко­је је тре­ба­ло да одр­жа­ва ве­зе с ино­стран­ством – спољ­них по­сло­ва. Ве­ли­ки ве­зир до­био је зва­ње пр­вог ми­ни­стра, као у Ен­гле­ској, али би­ло је то пре­ви­ше за јед­ну тра­ди­ци­о­нал­ну сре­ди­ну, па су се вра­ти­ли ста­ром оби­ча­ју. Осно­ва­но је ви­ше са­ ве­та, а нај­зна­чај­ни­ји је био Са­вет Ви­со­ке пор­те. Чи­нов­ни­ци су по­де­ље­ни у три ка­те­го­ри­је: ци­ вил­ну, вој­ну и суд­ско-вер­ску. Ни­је за­по­ста­вље­ но ни обра­зо­ва­ње по­што су, уз основ­не шко­ле, отва­ра­не но­ве сред­ње шко­ле као што су вој­не, суд­ске, ме­ди­цин­ске, ин­же­њер­ске и дру­ге. До Мах­му­да II штам­па је из­ла­зи­ла са­мо на фран­ цу­ском је­зи­к у, а од та­да и на тур­ском, али ће се на­пре­дак у но­ви­нар­ству осе­ти­ти тек у дру­гој по­ло­ви­ни 19. сто­ле­ћа. Непознате речи

тран­зи­ци­ја – пре­ла­зни пе­ри­од; вре­ме ре­фор­ми у сми­слу по­бољ­ша­ња др­жа­ве и дру­штва. тра­ди­ци­о­на­лан – ста­рин­ски, уоби­ча­јен, за­сно­ван на пре­ да­њу.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Реформе Махмуда II не би биле тако успешне да није било Мустафе Решид­паше, који је више пута обављао одговорне дужности амбасадора, министра спољних послова и великог везира. Био је припадник масона, солидно образован, до бар зналац европских прилика и манира европске дипломатије. Његово највеће дело је Хатишериф од Гилхане (1839), те је у повести познат као отац танзимата. Хатишериф је на­ стао под притиском великих сила ради реша­ вања нагомиланих унутрашњих проблема. Ова султанова повеља решава разноврсна питања – судска, финансијска, административна, војна. Хатом су проглашени једнаким сви поданици Царства, без обзира на веру и националну при­ падност. Ово прво изједначавање свих поданика настало је под утицајем западних сила, али оно је било у супротности са шеријатом и никада није могло да буде доследно спроведено. Од неправедне поделе поданика засноване на вери боловаће Турско царство до краја свог посто­ јања. Укидањем закупа уведено је непосредно плаћање пореза.

реорганИзацИја државе

М

ноги су дуго жалили за старинском Турском, у којој је поткупљивост чи­ новника, од најнижих до највиших, било уобичајена појава, неизлечива болест. Тур­ ска је започела модернизацију државе с великим закашњењем и зато није успела да заустави рас­ пад Царства, које су сви називали „болесником на Босфору“. Русија је систематски подривала Турску, а ништа мање и национализми балкан­ ских народа. Решење је потражено у реорганиза­ цији турске државе. Она је започета Хатишери­ фом од Гилхане и трајала је до доношења првог устава (1876).

Абдулазис

Хатишериф од Гилхане непознате речи

Хатишериф (Хатихумајун) – султанова наредба са своје­ ручним потписом; акт највишег ранга. танзимат – уредба, реформа. масони – слободни зидари.

Мехмед Али­паша

Абдула зис (1861–1876) био је први турски султан који је путовао по Европи (1867). Прет­ ходно су потписани трговински спора зуми с Француском и Енглеском и њима је омогућен бржи развој спољне трговине. У спровођењу танзиматских реформи ис такли су се велики везир Мехмед Али­паша и још неке личности из врха државне управе, припадници масонске организације. Високи савет реформи унапре­ дио је законодавство доношењем нових закона – казненог, грађанског, аграрног (1858). Проме­ не у војсци су настављене: она је подељена у пет армија и имала је 700.000 војника, са резервом и скраћеним војним роком на четири године. По­ себним законом (1864) извршена је администра­ тивна подела земље на 27 провинција – вилајета (управник валија), а они на санџаке (управник мутесариф), казе (управник кајмакам) и нахије (управник мудир). Од шездесетих година, после многих проме­ на, Централна управа подсећала је на европ­ ску. На челу државе био је султан, који је вршио 155

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

власт посредством Високе порте (Савета мини­ стара). Извршна власт имала је осам министар­ става: за спољне послове, унутрашње послове, правду, финансије, верске фондације, трговину, пољопривреду, јавне радове. Још две институци­ је биле су у врху управе: верски поглавар (шејх ул­ислам) и Државни савет. Сукоб католика и православних око светих места, довео је до Кримског рата (1853–1856). Рат су против Русије водиле Турска, Енглеска, Француска и Сардинија и добиле га. За услу­ гу учињену Турској, велике силе су приморале Порту да, неколико дана пре заседања миров­ ног конгреса у Паризу, изда Хатихумајун (1856), чији је творац велики везир Мехмед Али­паша. Овим највишим правним ак том Турска је га­ рантовала мањинама слободу вероисповести, једнакост са муслиманима пред законом, у по­ реским обавезама и образовању, приступ др­ жавним службама и уживање традиционалних повластица. Сви становници били су подложни војном регрутовању, али су немуслимани могли да се ослободе војске плаћањем посебног поре­ за – беделе. Балкански национализми три пута су про­ дрмали Турско царство – у првој и осмој де­ ценији 19. и почетком друге деценије 20. века. Они чине окосницу завршног периода Источног питања. Немири у азијским арапским провин­ цијама, устанак на Криту, а посебно устанак у Херцеговини (1875) принудили су Турску да об­ народује Устав (1876), први и једини у својој по­ вести. Уставом је султану омогућено да задржи огромну власт, а парламент је био дводоман с правом доношења закона и буџета. Национал­ ним немуслиманским мањинама потврђивао је сва права стечена Хатишерифом од Гилхане и Хатихумајуном. Уставно стање трајало је мање од годину дана. Рат против Русије и балканских земаља (1876–1878) дао је повод султану да рас­ пусти парламент и укине Устав. Рат је био поражавајући по Турску иако је турска војска пружала снажан отпор код Шипке

и Плевне, али не и у Азији. Окончан је миром у Сан Стефану и његовом ревизијом на Бер­ линском конгресу. Да европске силе нису ста­ ле у одбрану немоћне Турске, панславистички покрет Руса, са најјачом подршком код Срба, окончао би турску владавину на Балкану. Срби­ ја, Црна Гора и Румунија постале су независне, од Бугарске су створене аутономна Кнежеви­ на Бугарска и Источна Румелија под султано­ вим суверенитетом, Босна и Херцеговина дате су на управу Аустро­Угарској, Русија је добила Бесарабију и неколико места у Азији, Румунија Добруџу, Енглеска Кипар. Турска је била пред расулом, а Русија надомак Цариграда. Сви реформски напори традиционалне му­ слиманске државе каква је била Турска, у којој европски уставни поредак није могао опстати ни годину дана, нису обећавали бољи и правед­ нији живот хришћанском свету. За разлику од политичких, подстицајније су биле реформе у области културе. Штампа се умножавала, осно­ вано је Османско научно друштво (1862), поја­ вљује се први роман (1870), а у књижевном ства­ ралаштву истиче се Намик Кемал. Наставља се са отварањем стручних школа, царске гимназије (1868) и реалне женске школе (1870). Ствара се језгро нових реформатора – младотурака, који су се борили за успостављање парламентарног режима.

Склапање мира у Сан Стефану

1. У којим провинцијама Турске су избили немири у првој половини 19. века? 2. реформа Турске спроведена је на основу три ак та. Која су то ак та и када су донета? 3. Урадите хијерархијску лествицу турских државних функционера из 1864. године.

156

X.

ПРИЈАТЕЉСКЕ И СУСЕДНЕ МОНАРХИЈЕ

2 АУСТРО-УГАРСКА Осман­ско цар­ство за­у­зе­то број­ним уну­тра­шњим про­бле­ми­ма и ре­фор­ма­ма др­жа­ве и дру­штва ни­је ви­ше би­ло не­при­ја­тељ су­сед­ној Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји. Ту уло­гу пре­у­зе­ла је Пру­ска. Иако уре­ђе­на др­жа­ва, под при­ти­ском Ма­ђа­ра, и она је мо­ра­ла да из­вр­ши зна­чај­ну др­жав­ну ре­фор­му.

Спољ­на по­ли­ти­ка

А

устри­ја је би­ла ве­о­ма угро­же­на у вре­ме На­по­ле­о­но­вих ра­то­ва. Пре­с то­ни град Беч осва­јан је два пу­та. Из­г у­бље­не су и мно­ге те­ри­то­ри­је. Беч­ким ми­ром вра­ће­но јој је спо­кој­ство, а у до­ба Све­те али­јан­се по­пра­вљен на­ру­ше­ни углед. „Вла­дај, и ни­шта не ме­њај“, ре­ чи су хаб­збур­шког ца­ра ко­је у пот­пу­но­сти из­ ра­жа­ва­ју кон­зер­ва­ти­ви­зам ди­на­сти­је и др­жа­ве. Сто­га ни­је за­чу­ђу­ју­ће што ју је Ре­во­лу­ци­ја 1848. го­ди­не до­бро уз­др­ма­ла. Ру­си су је спа­си­ли по­ ко­ра­ва­ју­ћи Ма­ђа­ре иако је тај по­тез био про­тив њи­хо­вих и сло­вен­ских ин­те­ре­са. Ина­че, аустриј­ ско-ру­ски ин­те­ре­си су­ко­бља­ва­ли су се на Ду­на­ ву, ре­ци ко­ја је Мо­нар­хи­ју во­ди­ла ка Цр­ном мо­ ру, што Ру­си­ји уоп­ште ни­је од­го­ва­ра­ло. Аустри­ја се тру­ди­ла да оне­мо­г у­ћи Ру­си­ју да за­у­зме ушће Ду­на­ва и у сво­јим осва­јач­ким по­хо­ди­ма пре­ма Тур­ској пре­ђе ту ре­к у. Ре­во­лу­ци­ја 1848. го­ди­не ни­је са­мо пре­ки­ну­ла мир и по­ре­дак већ је уве­ла Аустри­ју у пе­ри­од кри­за. Од та­да је не са­мо очу­ва­ње Тур­ске већ и Аустри­је по­ста­ло европ­ска по­тре­ба. Устав­ним ре­фор­ма­ма, спро­во­ђе­ним у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду, за­у­ста­вље­но је опа­да­ње др­жав­не мо­ћи и ка­да бу­де ко­нач­но пре­у­ре­ђе­на (1867), Мо­нар­ хи­ја ће и да­ље би­ти зна­чај­на ве­ли­ка си­ла. Ре­во­лу­ци­ја је из­вр­ши­ла сме­ну на пре­сто­лу и до­ве­ла на власт Фран­ца Јо­зе­фа (1848–1916), прет­по­след­њег вла­да­ра хаб­збур­шке ди­на­сти­је. Он је имао нај­ду­жи вла­дар­ски стаж. Ипак, он ни­је био сре­ћан, по­го­то­во по­сле уби­ства бра­ та и са­мо­у­би­с тва је­ди­ног си­на и пре­с то­ло­на­ след­ни­ка Ру­дол­фа, смр­ти две­ју кће­ри и две су­ пру­ге – и све у то­к у јед­не де­це­ни­је. Цар је био вре­дан и мар­љив, про­во­дио је за рад­ним сто­ лом сва­ко­днев­но по осам ча­со­ва. То­ком сво­је

Цар Франц Јозеф

ше­зде­се­то­смо­го­ди­шње вла­да­ви­не нај­ви­ше па­ жње по­све­тио је вој­сци и угле­ду др­жа­ве. За ње­ го­ве вла­да­ви­не Аустриј­ска ца­ре­ви­на бе­ле­жи­ла је не­у­спе­хе и по­ра­зе и, са­свим рет­ко, по­не­ки успех. Ма­ђар­ски на­ци­о­на­ли­зам гур­нуо је хр­ват­ско плем­ство и Ср­бе у на­руч­је Хаб­збур­го­ва­ца. За­по­ чет кра­јем 18. ве­ка, вр­ху­нац је до­жи­вео у Ре­во­ лу­ци­ји 1848/9. го­ди­не. Пре то­га је као слу­жбе­ни је­зик, уме­сто ла­тин­ског, уве­ден ма­ђар­ски је­зик. Али ни­су Ма­ђа­ри, већ су Ита­ли­ја­ни и Ср­би ре­ ши­ли суд­би­ну Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је. Ита­ли­ја­ ни су је уз­др­ма­ли у дру­гој по­ло­ви­ни 19, а Ср­би до­крај­чи­ли на по­чет­ку 20. ве­ка. У ме­ђу­на­род­ним од­но­си­ма Хаб­збур­зи су одр­жа­ва­ли њен по­љу­ља­ ни углед и по­ред мно­гих рат­них по­ра­за. Опа­ сност јој је за­пре­ти­ла од Фран­цу­ске и Пи­је­мон­та по­што су се На­по­ле­он III и Ка­вур до­го­во­ри­ли да је про­те­ра­ју из се­вер­не Ита­ли­је. По­сле по­бе­да код Ма­ђен­те и Сол­фе­ри­на рат је за­вр­шен ми­ ром у Ви­ла­фран­ци (1859); она је из­г у­би­ла Лом­ бар­ди­ју и је­два спа­сла Ве­не­ци­ју. Ме­ђу­на­род­ни 157

X.

ПРИЈАТЕЉСКЕ И СУСЕДНЕ МОНАРХИЈЕ по­ло­жај Аустри­је по­стао је не­за­ви­дан: про­тив се­бе је има­ла Фран­цу­ску, Пру­ску и Ру­си­ју. При­ вре­ме­на пре­власт Хаб­збур­га у Не­мач­ком са­ве­ зу не­ста­ла је по­сле не­мач­ког гра­ђан­ског ра­та, у ко­јем је Аустри­ја по­ра­же­на од Пру­ске 1866. го­ди­не, у бит­ки код Са­до­ве. Пра­шким ми­ром Аустри­ја је мо­ра­ла да пре­пу­сти Пру­ској уло­г у ује­ди­ни­те­ља не­мач­ког на­ро­да и да се, у ко­рист Ита­ли­је, од­рек­не бо­га­те Ве­не­ци­је. Из­ба­че­на из Ита­ли­је и по­ти­сну­та из Не­мач­ке, она се окре­ну­ ла ју­г у, Бал­ка­ну, где је по­тра­жи­ла на­док­на­ду за из­г у­бље­ну пре­власт и те­ри­то­ри­је.

Аустријске трупе напуштају Милано

Од Сви­штов­ског ми­ра Аустри­ја ви­ше ни­је ра­то­ва­ла про­тив Тур­ске, а бла­го­де­ти та­кве по­ ли­ти­ке нај­ви­ше су осе­ти­ли Ср­би. По­сле Крим­ ског ра­та њен ути­цај на Бал­ка­ну је ра­стао, док га је Ру­си­ја гу­би­ла. Њих две по­де­ли­ле су Бал­кан на ин­те­ре­сне сфе­ре спо­ра­зу­ми­ма у Рајхсшта­т у (1876) и Бу­дим­пе­шти (1877).

Ма­ђа­ри, пред­во­ђе­ни Фе­рен­цом Де­а­ком, од­би­ли су да је при­зна­ју, те је вла­дар био при­си­љен да из­да, тзв. Фе­бру­ар­ски па­тент (1861) и за­ве­де при­вре­ме­ну упра­ву под ми­ни­стром уну­тра­шњих по­сло­ва Ан­то­ном фон Шмер­лин­гом. Вла­да је и да­ље би­ла од­го­вор­на вла­да­ру, а не но­вом Др­ жав­ном са­ве­т у. Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја има­ла је ве­лик и про­фе­си­о­на­лан чи­нов­нич­ки апа­рат. Осим Не­ма­ца, сви оста­ли на­ро­ди Аустриј­ ске мо­нар­хи­је би­ли су не­за­до­вољ­ни. Ма­ђа­ри су од­би­ли пред­лог ре­ше­ња на­ци­о­нал­ног пи­та­ ња Ла­јо­ша Ко­шу­та – ства­ра­ње кон­фе­де­ра­ци­је Угар­ске, Ср­би­је, Ру­му­ни­је и Хр­ват­ске („Бо­ље Беч не­го Бе­о­град“), и са­че­ка­ли по­раз Аустри­ је у ра­т у с Пру­ском. По­сто­ја­ла су два кон­цеп­та фе­де­ра­тив­ног пре­у­ре­ђе­ња Хаб­збур­шке мо­нар­ хи­је – на три­ја­ли­стич­кој или на ду­а­ли­стич­кој осно­ви. Три­ја­ли­стич­ка осно­ва под­ра­зу­ме­ва­ла је де­о­бу др­жа­ве на три де­ла: не­мач­ки, ма­ђар­ски и сло­вен­ски, а ду­а­ли­стич­ка на два де­ла: не­мач­ ки и ма­ђар­ски. Пред­вод­ник Ма­ђа­ра, гроф Ђу­ла Ан­дра­ши, сма­трао је Нем­це и Ма­ђа­ре др­жа­во­ твор­ним на­ро­ди­ма, али не и Сло­ве­не. Цар се под ја­ким ма­ђар­ским при­ти­ском од­лу­чио за ду­ а­ли­стич­к у ва­ри­јан­т у, те је с Ма­ђа­ри­ма скло­пио Аустро-угар­ску на­год­бу 1867. го­ди­не и од­мах се кру­ни­сао у Пе­шти за кра­ља Угар­ске. Ова­кав аустро­у­гар­ски спо­ра­зум скло­пљен је на ште­т у Сло­ве­на.

Не­мач­ко-ма­ђар­ски ду­а ­ли­зам

О

д гу­ше­ња Ре­во­лу­ци­је до Аустро-угар­ске на­год­бе (1849–1867) Аустри­ја је пре­ тр­пе­ла не­ко­ли­ко не­у­спе­лих устав­них про­ме­на. Ре­во­лу­ци­ја је ути­ца­ла на то да мла­ди цар за­ве­де по­ре­дак на­зван Ба­хов ап­со­лу­ти­зам по ми­ни­стру уну­тра­шњих по­сло­ва Алек­сан­дру Ба­ху. Због не­за­до­вољ­с тва Ма­ђа­ра и Сло­ве­на, ис­по­ља­ва­ног ду­же вре­ме, а по­себ­но од по­ра­за у Ита­ли­ји, цар је сме­нио ми­ни­стра Ба­ха и за­по­ чео про­цес пре­у­ре­ђе­ња Мо­нар­хи­је (1859). Ок­ то­бар­ском ди­пло­мом (1860) вра­ћен је устав­ни по­ре­дак, као и пра­ва по­кра­јин­ским са­бо­ри­ма. 158

Ђула Андраши

На­год­бом је Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја по­ста­ла двој­на мо­нар­хи­ја, по­де­ље­на на две са­мо­стал­не и рав­но­прав­не др­жа­ве – Аустри­ју и Угар­ску. Ње­ но др­жав­но уре­ђе­ње би­ло је сло­же­но бу­ду­ћи да је сва­ка др­жа­ва има­ла сво­ју те­ри­то­ри­ју, са­бор, вла­ду и за­ко­но­дав­ство. Је­дин­ство др­жа­ве оства­ ри­ва­но је та­ко што им је био за­јед­нич­ки вла­дар,

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

из династије Хабзбург, затим парламент саста­ вљен од две делегације које су се наизменично састајале у Бечу и Пешти, и влада, са четири министра – двора, спољних послова, војске и финансија. Дуалистичка држава била је веза­ на још и царинском унијом. У територијалној подели Далмација је припала аустријском делу царства, а Хрватска, Славонија и Срби у њима и на просторима данашње Војводине – угарском делу царства. Нагодба је обновљена после једне деценије (1877) и у економском погледу одгова­ рала је Мађарима, који су преуређењем државе много добили и у свему били задовољни. Хрвати у Хрватској и Славонији стекли су аутономију, али не и државу, у оквиру круне све­ тог Стефана склапањем Хрватско-угарске нагодбе (1868). Хрвати су добили своју територију

и право „политичког народа“ у Угарској. Аутоно­ мија се састојала у унутрашњим пословима, суд­ ству, вери и просвети. Хрватског бана и владу именовао је заједнички угарски краљ и аустриј­ ски цар. Ревизијом нагодбе (1873) Хрвати су делимично поправили своја права у привреди. Таквим уставним уређењем, са државно­прав­ ног становишта изу зетно сложеним, били су огорчени Чеси и Срби, али оно је опстало до краја постојања Аустро­Угарске. непознате речи

дуализам – двојство, подела на два дела. концепт – предлог, схватање, замисао неког предлога или решења. делегација – посланство састављено од парламентараца једне државе.

Аустро­Угарска монархија 1867.

159

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Као уставно уређена земља, Аустро­Угар­ ска је почела да бележи успехе. У савезништву с Немачком и Русијом од 1871. године, била је значајан чинилац у решавању Источног питања. Да би остварила превласт на Црном мору и у Цариграду, Русија је била спремна да препусти западни Балкан са Србима Аустро­Угарској. О тој подели оне су и преговарале у време Велике источне кризе (1875–1878). Аустро­Угарска је вештом политиком Ђуле Андрашија, председ­ ника угарске владе и министра спољних послова

Аустро­Угар ске, изашла из тог дра матичног периода Источног питања с добитком. Њој је Берлински конгрес доделио управу у Босни и Херцеговини и држање војске у Новопазарском санџаку. Била је то надокнада за изгубљене те­ риторије у Италији и Немачкој. Аустро­Угарска је постала и балканска држава, чиме је повећа­ ла број словенског становништва, незадовољ­ ног својим положајем и правима. Због тога ће се Монархија у наредним годинама суочити с многим проблемима.

1. На којој реци су се сучељавали аустријско-руски интереси? Зашто? 2. Укажите на разлике између федералног и конфедералног уређења, као и између дуализма и тријализма. 3. Зашто су вршене ревизије Аустро-Угарске и Хрватско-Угарске нагодбе, и када?

ЗАДАТАК

Урадите хијерархијску лествицу државних установа Аустро-Угарске монархије.

ВеНЧАЊе ЦАрА ФрАНЦА јоЗеФА и ЦАриЦе еЛиЗАБеТе

Венчање цара Франца Јозефа и царице Елизабете

Сетите се чувене изреке о женидби аустријских владара (погледај тему VI)

Мајка Софија усмерила је цареву пажњу ка младој Хелени, старијој кћери војводе од Баварске. Млађаном цару Јозефу допала се њена петнаестогодишња сестра Елизабета, позната по надимку Сиси. Венчање је 24. априла 1853. године обавио у цркви августинаца бечки надбискуп у присуству педесет бискупа и бројних зва­ ница. „Мушкарци су се одликовали сјајем својих уни­ форми, жене високим стасом, многе међу њима лепо­ том, а скоро све племенитошћу држања, богатством и сјајем изгледа“, забележио је један од присутних на све­ чаности. У Хофбургу, царском двору, приређено је свадбено весеље. Увече је царева мајка одвела Елиза­ бету у њене одаје, па је потом „потражила сина и до­ вела га до његове младе жене, коју сам затекла како му је поже ле ла лаку ноћ, кријући своје лепо лице уоквирено с много лепе косе у јастуку, као што се упла­ шена птица крије у свом гнезду“. Биограф Франца Јо­ зефа тврди да је мајка тим чином повредила младина осећања. Цар и царица нису били срећни, између оста­ лог и због тога што је њихов син Рудолф извршио са­ моубиство (1889). Усамљена и жељна топлине коју ни­ је нашла у браку, цари ца је флерто ва ла с Ђулом Андрашијем, „оличењем њеног романтичног сна“, а он, као какав Хабзбург, неговао је пријатељство да би ца­ рицу јаче везао за Угарску.

160

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

XI

И

сто­ри­ча­ри су се спо­ри­ли око то­га ка­да је ко­ја ре­во­лу­ци­ја за­вр­ ше­на, али не и ка­да је за­по­че­ла. И да­нас не­ки од њих за­вр­ша­ва­ ју Фран­цу­ску ре­во­лу­ци­ју 1794, не­ки 1799, а не­ки тра­же њен крај по­сле те го­ди­не. Исти је слу­чај и са Срп­ском ре­во­лу­ци­јом, за чи­ји свр­ ше­так се узи­ма­ју сле­де­ће го­ди­не: 1813, 1815, 1830, 1833, 1835, па чак и 1918. Ово пи­та­ње ни­је бе­зна­чај­но јер се ње­ним кра­јем од­ре­ђу­је њен успех или не­у­спех и ње­но ме­сто у по­ве­сти не са­мо Ср­би­је већ и срп­ског на­ро­да у це­ли­ни. У овом уџ­бе­ни­ку учи­ће­те да је го­ди­на ње­ног за­вр­шет­ка 1835. Те го­ ди­не уки­нут је фе­у­да­ли­зам у Ср­би­ји, чи­ме су ство­ре­ни усло­ви да ње­ни гра­ђа­ни по­ста­ну на­ци­о­нал­но и со­ци­јал­но (дру­штве­но-еко­ном­ски) сло­ бод­ни гра­ђа­ни. Ауто­но­ми­ја сте­че­на ха­ти­ше­ри­фи­ма из 1830. и 1833. го­ ди­не не би би­ла пот­пу­на и да­ла би Ср­би­ма у Кне­же­ви­ни Ср­би­ји са­мо по­ли­тич­ке сло­бо­де, док би фе­у­дал­не оба­ве­зе срп­ских по­да­ни­ка пре­ма тур­ским фе­у­дал­ци­ма оста­ле на сна­зи. Та­ква сло­бо­да не би би­ла пот­пу­ на и из­не­ве­ри­ла би основ­не иде­је уста­ни­ка ко­ји су по­ди­гли Пр­ви (1804) и Дру­ги уста­нак (1815).

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

1 ВОСТАНИ, СЕРБИЈЕ! Тур­ски зу­лум и да­хи­је

Б

е­о­град­ски па­ша­лук је ад­ми­ни­стра­тив­но-те­ри­то­ри­јал­на је­ди­ни­ца Тур­ског цар­ства у ко­јој је из­би­ла Срп­ска ре­во­лу­ци­ја и од­ и­гра­ли се нај­ва­жни­ји до­га­ђа­ји. Са се­ве­ра он се гра­ни­чио Са­вом и Ду­на­вом и та гра­ни­ца оста­ла је не­про­ме­ње­на све док је по­сто­ја­ла Кне­же­ви­на, по­том и Кра­ље­ви­на Ср­би­ја. Уста­нич­ка др­жа­ва ши­ри­ла се са­мо ка ју­г у, као и по­то­ња срп­ска др­ жа­ва све до 1918. го­ди­не. Да­кле, Ср­би­ја је вас­кр­ сла сво­ју сред­њо­ве­ков­ну др­жав­ност на те­ри­то­ ри­ји Тур­ске и од ње је вра­ћа­ла део по део сво­је те­ри­то­ри­је. Њен се­вер­ни су­сед – Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја, на чи­јој те­ри­то­ри­ји је жи­вео дру­ги део срп­ског на­ро­да, би­ла је још увек моћ­на др­ жа­ва, па се про­ши­ре­ње у том прав­цу још ду­го ни­је мо­гло ни за­ми­сли­ти. Ду­го и те­шко роп­ство и по­дан­ство Ср­ба оп­ шта је ка­рак­те­ри­сти­ка врeмена од па­да срп­ских зе­ма­ља под тур­ску власт до Срп­ске ре­во­лу­ци­је. Тур­ско цар­ство кра­јем 18. и по­чет­ком 19. ве­ка на­ла­зи­ло се у ста­њу ти­хог гра­ђан­ског ра­та. Ја­ ни­ча­ра од­мет­ни­ка би­ло је на свим про­с то­ри­ ма. Вра­тив­ши се у Бе­о­град­ски па­ша­лук, они су уби­ли ве­зи­ра Ха­џи Му­ста­фа-па­шу 1801. го­ди­не и за­ве­ли сво­ју стра­хо­вла­ду. Нај­по­зна­ти­ји ме­ђу њи­ма на­зва­ни су да­хи­је – Фо­чић Мех­мед-ага, Му­ла Ју­суф, Ку­чук Али­ја и Аган­ли­ја. Они су по­ де­ли­ли Бе­о­град­ски па­ша­лук на че­ти­ри де­ла, па је сва­ки да­хи­ја по­ста­вио у свим ва­жни­јим ме­ сти­ма сво­је љу­де – ка­ба­да­хи­је. Ви­дин­ски од­мет­ ник Па­зван Оглу био им је за­штит­ник. Тур­ци ни­су за­ла­зи­ли у срп­ска се­ла, осим ка­да су са­ку­пља­ли по­рез. Ово пра­ви­ло пре­кр­ши­ле су чи­тлук­са­хи­би­је у вре­ме да­хиј­ске упра­ве. У ско­ро сва­ком се­лу они су са­гра­ди­ли хан ку­лу­ком са­мих се­ља­на, нај­че­шће по­ред дру­ма или цр­кве, на ме­ сту са до­брим ви­ди­ком. У сва­ком ха­ну би­ло је не­ко­ли­ко Ту­ра­ка зу­лум­ћа­ра са ста­ре­ши­ном су­ ба­шом или хан­џи­јом, ка­ко га је на­род нај­че­шће на­зи­вао. Због њи­хо­вог зу­лу­ма ха­но­ви су за на­ род би­ли нај­о­мра­же­ни­ја да­хиј­ска уста­но­ва. Срп­ ско се­ло из­г у­би­ло је мир, а срп­ски се­љак образ 162

Убиство Хаџи Мустафа-паше

услед на­си­ља вр­ше­ног над де­вој­ка­ма и же­на­ма. Ку­чук Али­јин брат Са­ли-ага, руд­нич­ки бик, био је нај­ве­ћи зу­лум­ћар у Шу­ма­ди­ји. У на­ве­де­ним, али и у дру­гим об­ли­ци­ма зу­лу­ма, као што је на­ би­ја­ње на ко­ље оних ко­ји ни­с у хте­ли да се по­ ко­ре на­си­љу ја­ни­ча­ра и да­хи­ја, на­ла­зи се узрок из­би­ја­њу Срп­ске ре­во­лу­ци­је 1804. го­ди­не. Непознате речи

чи­тлук­са­хи­би­ја – вла­сник зе­мљи­шног по­се­да, чи­тлу­ка. хан – свра­ти­ште и ко­на­чи­ште за пут­ни­ке.

Страх од Ту­ра­к а

Т

ур­ске спа­хи­је и Ср­би сма­тра­ли су да­хи­је не­при­ја­те­љи­ма. По­што спа­хи­је и срп­ски кне­зо­ви ни­су ус­пе­ли да их укло­не, за­по­ че­ле су при­пре­ме за по­ди­за­ње устан­ка. На сла­ ви Сте­ва­на То­ми­ћа, на Све­тог Аран­ђе­ла 1803. го­ди­не у Ора­шцу, са­ста­ли су се шу­ма­диј­ски пр­ ва­ци из око­ли­не, ме­ђу њи­ма и Ка­ра­ђор­ђе. До­го­ во­ри­ли су се да уста­нак диг­ну у мар­т у на­ред­не го­ди­не. Про­та Ата­на­си­је бу­ко­вич­ки за­клео их је

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

кле­твом слич­ном оној кнез Ла­за­ре­вој пред Ко­ сов­ску бит­ку. Пре то­га мо­ра­ли су се осло­бо­ди­ти стра­ха од из­да­је. Да­хи­је су са­зна­ле за ове при­пре­ме и по­ред тих за­кле­тви. У бе­о­град­ском утвр­ђе­њу одр­жа­ле су ве­ће и до­не­ле од­лу­к у да по­г у­бе све од­ра­сле му­шкар­це. У по­зна­тој „се­чи кне­зо­в а“, ко­ја се одигра­ла из­ме­ђу 4. и 10. фе­бру­а­ра 1804. го­ди­ не, по­г у­бље­не су нај­по­зна­ти­је лич­но­сти: Или­ја Бир­ча­нин, Алек­са Не­на­до­вић, Пе­тар из Гло­жа­ на, Мар­ко Ча­ра­пић, Сте­ван Па­ла­ли­ја, Ха­џи Ру­ вим и мно­ги дру­ги. Ср­би су ко­нач­но схва­ти­ли ка­ко та­на­на нит де­ли жи­вот од смр­ти. Би­ло је то по­но­вље­но вре­ме ка­да су жи­ви за­ви­де­ли мр­тви­ ма. Од­се­че­не гла­ве срп­ских пр­ва­ка су, као опо­ ме­на, ис­ти­ца­не на ка­ле­мег­дан­ским бе­де­ми­ма.

Илија Бирчанин

Станоје Главаш

Дру­гог да­на „се­че“ по­ја­вио се у То­по­ли Узун Мех­мед да од­се­че Ђор­ђу Пе­тро­ви­ћу гла­ву и од­не­се је да­хи­ја­ма на по­клон. У окр­ша­ју, у дво­ ри­шту ње­го­вог до­ма, Ка­ра­ђор­ђе­во вој­нич­ко и хај­дуч­ко ис­к у­ство да­ло је пр­ве ре­зул­та­те – Тур­ ци су раз­би­је­ни. По­том је по­хи­тао Гла­ва­шу и у Ко­пља­ри­ма, у ку­ћи Мар­ка Ка­ра­то­ши­ћа, на бр­ зи­ну оку­пље­ни шу­ма­диј­ски пр­ва­ци од­лу­чи­ли су да ви­ше не тр­пе тур­ски зу­лум, да ха­но­ве па­ле и хан­џи­је уби­ја­ју. Вре­ме за­бу­не тра­ја­ло је се­дам пре­лом­них да­на – од „се­че кне­зо­ва“ до Збо­ра у Ора­шцу. Страх од Ту­ра­ка још је био сна­жан, па су кне­ зо­ви, пред­вод­ни­ци на­р о­да, би­ли у по­мет­њи. Ипак, пре­о­вла­дао је дух хра­бри­јих Ср­ба ко­ји су од­лу­чи­ли да ки­да­ју по­да­нич­ке лан­це роп­ства и по­ста­ну пр­ви ре­во­лу­ци­о­на­ри на Бал­ка­ну. Спа­ ли­ли су шест сто­ти­на ха­но­ва; тај пла­мен са­го­рео је страх од Ту­ра­ка, ра­ју осло­бо­дио по­дан­ства, Ср­би­ма вра­тио по­нос и људ­ско до­сто­јан­ство, вас­кр­сао им др­жа­ву и до­нео сло­бо­ду.

Сре­те­ње у Ора­шцу 1804.

Н

ај­ду­жи рат ко­ји су Ср­би во­ди­ли про­тив Ту­ра­ка тра­јао је је­да­на­ест и по го­ди­на, од 1804. до 1815, и по­знат је као рат­ни пе­ри­од Срп­ске ре­во­лу­ци­је. То је је­дин­стве­на це­ли­на ко­ју су не­срећ­ни ток ра­то­ва­ња и срп­ске во­ђе – Ка­ра­ђор­ђе, Ха­џи Про­дан и Ми­лош, раз­ дво­ји­ли у три вре­мен­ски не­јед­на­ка пе­ри­о­да: Пр­ ви срп­ски уста­нак (1804–1813), Ха­џи Про­да­но­ву бу­ну (1814) и Дру­ги срп­ски уста­нак (1815). Ду­го­го­ди­шњи рат уста­ни­ци су во­ди­ли про­ тив тур­ског ста­нов­ни­штва, бе­о­град­ског ве­зи­ ра и свих окол­них ве­зи­ра, по­себ­но бо­сан­ског и ви­дин­ског, и вој­ске ко­ју је упу­ћи­вао сул­тан из Стам­бо­ла. Рат је био не­рав­но­пра­ван – го­ло­ру­ки на­род про­тив моћ­ног Тур­ског цар­ства. Сто­га је пр­ва уста­нич­ка го­ди­на, 1804, би­ла нај­те­жа. Пре­лом­ни тре­ну­так на­стао је ка­да су обес­ хра­бре­ни Шу­ма­дин­ци пре­ва­зи­шли страх и на Сре­те­ње Го­спод­ње, 2/14. фе­бру­а­ра 1804. го­ ди­не, одр­жа­ли Збор у Ора­шцу. Збо­ру је при­ су­ство­ва­ло око 300 љу­ди са ужег шу­ма­диј­ског под­руч­ја, ме­ђу њи­ма и Ка­ра­ђор­ђе, про­та Ата­ на­си­је Ан­то­ни­је­вић, Ста­но­је Гла­ваш, Ву­ле Илић Ко­ла­рац, Ми­ло­сав Ла­по­вац, Ар­се­ни­је Ло­мо, Та­ на­ско Ра­јић, Те­о­до­си­је Ма­ри­ће­вић, Ма­ти­ја Ка­ ра­то­шић, Мар­ко Ка­тић и Хај­дук Вељ­ко. То ни­је био скуп нај­по­зна­ти­јих љу­ди у Ср­би­ји – ме­ђу њи­ма не­ма ни­јед­ног знат­ни­јег кне­за. Збор је иза­брао Ђор­ђа Пе­тро­ви­ћа за во­жда по­што су по­ну­ду од­би­ли Ста­но­је Гла­ваш и Те­о­ до­си­је Ма­ри­ће­вић. Ка­ра­ђор­ђе је сво­је нећ­ка­ње да се при­ми ста­ре­шин­ства прав­дао ре­чи­ма: „Ја оћу сва­ко­га оно­га ко се и нај­ма­ње у ка­квој из­да­ји ува­ти да уби­јем, да обе­сим, да му­чим и још мно­ го ко­је­шта.“ Прав­да­ње је код оку­пље­них иза­зва­ ло дру­га­чи­је деј­ство: упра­во због обе­ћа­ња да ће би­ти су­ров пре­ма из­да­ји­ца­ма, на­род га је хтео за во­жда. Оку­пље­ни су по­но­во, са­да во­жду, по­ло­ жи­ли за­кле­тву вер­но­сти. Збор је још од­лу­чио да се уђе у отво­ре­ни су­коб с да­хи­ја­ма, да се спа­ле сви ха­но­ви и про­те­ра­ју Тур­ци из уну­тра­шњо­сти. Из­бо­ром Ђор­ђа Пе­тро­ви­ћа Ка­ра­ђор­ђа за во­жда Ср­би су по­ста­ви­ли те­мељ но­во­ве­ков­ној др­жа­ви. По­сле по­ло­же­не за­к ле­тве уче­сни­ци Збо­ ра пре­тво­ри­ли су се у рат­ну че­т у ко­ја је од­мах спа­ли­ла хан у Ора­шцу. Пла­мен је за­хва­тио цео Бе­о­град­ски па­ша­лук, у на­ред­них не­ко­ли­ко да­на 163

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

Збор у Орашцу

са­го­ре­ли су сви ха­но­ви. На зга­ри­шту ора­шач­ког ха­на уста­ни­ци су на­пи­са­ли пр­ва по­бу­ње­нич­ка пи­сма и упу­ти­ли их свим ис­так­ну­ти­јим Ср­би­ма у Шу­ма­ди­ји, а не­ки дан ка­сни­је и свим по­зна­тим до­ма­ћи­ни­ма у Ср­би­ји. У ру­ка­ма хра­брих Шу­ма­ ди­на­ца по­сле угар­ка на­шло се пе­ро, али њи­ма је би­ло те­же да пи­шу пи­сма не­го да па­ле ха­но­ве.

Ву­ле Илић, уче­сник Збо­ра у Ора­шцу, о за­к ле­тва­ма вер­но­с ти: „Кад смо се за­к ли­ња­ли да је­дан дру­го­га из­не­ве­ри­ти не­ће­мо, ко­са ми је на гла­ви, чи­ни ми се, дуп­ке ста­ја­ла, чи­ња­ше ми се да сам окри­ла­тио, и да не­ћу већ ви­ше но­га­ма по зе­мљи хо­да­ти, не­го да ћу од та­да по­че­ти ле­те­ти; чи­ња­ше ми се као да је сам Бог ме­ђу нас си­шао и да већ тај Тур­чин, ни у Ша­му, об­др­жа­ти се и оп­ста­ти не мо­же, ова­ко је осе­ћа­ње, у ди­вља­штву мо­ме, та­да мном овла­да­ло би­ло.“

164

Пр­ве уста­нич­ке бор­бе

К

а­ра­ђор­ђе је из­вео ма­не­вар пре­ма Бе­о­гра­ ду, за ко­ји би мо­гло да се ка­же да је био пр­ви сми­шље­ни рат­ни план. Сти­гао је с ора­шач­ком че­том у Ра­ни­ло­ви­ће, Др­лу­пу и Сиб­ ни­цу, где је раз­био пр­ву тур­ску че­т у. Уз пут је па­лио ха­но­ве и из сва­ке ку­ће узи­мао по јед­ног вој­ни­ка, ми­лом или си­лом. Мно­ги Ср­би ни­с у сме­ли да му се при­дру­же из стра­ха од тур­ске осве­те, али он се до­се­тио ка­ко да их убе­ди: на вра­ти­ма ку­ће обе­сио би мр­твог Тур­чи­на или им под­ме­тао уга­рак под стре­ху, по­сле че­га ко­ ле­бљив­ци ни­су има­ли из­бо­ра – мо­ра­ли су да се при­кљу­че уста­ни­ци­ма. Пр­ва ве­ћа бит­ка од­и­гра­ла се на Др­лу­пи 24. фе­бру­а­ра 1804. го­ди­не. Да­хи­је су про­тив Ка­ра­ ђор­ђа упу­ти­ле Аган­ли­ју са 400 ја­ни­ча­ра и не­што Ср­ба. На бо­ји­шту је оста­ло на де­се­ти­не мр­твих с обе стра­не, а ра­не су за­до­би­ли Аган­ли­ја и Гла­ваш. Су­тра­дан су се Тур­ци по­ву­кли ка Бе­ о­гра­ду, па је то оста­ви­ло ути­сак да су уста­ни­ ци до­би­ли бит­к у. По­сле не­у­спе­лих пре­го­во­ра с да­хи­ја­ма уста­ни­ци су осво­ји­ли Руд­ник. Стој­ко Кри­во­к у­ћа ди­зао је Ре­са­ву, Ми­лен­ко Стој­ко­вић и Пе­тар До­бр­њац по­жа­ре­вач­ки, Ђу­ша Ву­ли­ће­ вић сме­де­рев­ски, а Про­та Ма­те­ја Не­на­до­вић ва­ љев­ски крај. Ја­ков Не­нан­до­вић по­ра­зио је Тур­ке

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

на Свилеуви, а Лазар Мутап и Милић Дринчић спалили су Чачак. Карађорђу су хајдуци прилазили сами. Они су се први латили оружја и с по буњеницима створили прву револуционарну војску на Балка­ ну. Револуција је оплеменила хајдучију, а хајду­ чија је дала Револуцији најбоље борце. Хајдуци су 1804. године одиграли најзначајнију улогу у својој вековној повести. Револуција је први пут објединила све хајдучке чете у борби против Ту­ рака. У битки на Чокешини, која се одиграла на Лазареву суботу 28. априла 1804. године, углав­ ном су учествовали хајдуци. Уочи битке окупи­ ла се устаничка војска у манастирској порти. Пошто нису успели да се договоре око начина пружања отпора муслиманима из Босне, Јаков Ненадовић и харамбаша Ђорђе Ћурчија пову­ кли су се из манастира са својим војницима и хајдуцима. Видно испољавање српске неслоге у тренуцима опасности био је лош наговештај пред окршај. Триста тринаест бораца предвође­ них браћом Недић, супротставило се знатно ја­ чој турској сили од око 7.000 бораца на брду Ли­ повцу, недалеко од манастира Чокешине. Битка је трајала цео дан. Предвече се преосталих десет израњаваних бораца с браћом Недић повукло у Липовички поток и ту су пружили последњи от­ пор, положивши животе за отаџбину. Филип Ви­ шњић је опевао „јунаке срца слободнога“, а по­ знати историчар Леополд Ранке окарактерисао је битку на Чокешини као „Термопиле српских хајдука“. Код Термопилског кланца изгинуло је 300 храбрих Спартанаца, на Чокешини је пало 313 храбрих Срба. Прва половина 1804. године протекла је у борбама против дахија. Њихови одреди од 300 до 400 јаничара испадали су често из Београда, пустошили околину, а понекад продирали дубље у Шумадију. Дахија Кучук Алија упутио се у Кра­ гујевац са 400 бораца и поразио Карађорђа под Букуљом. Карађорђе је храбрио устанике речи­ ма: „Турци се боре за господство, а ми за сло­ боду нашу, за наше жене, децу и наше куће“, па о

поразима нико више није размишљао. Устаници су ослободили Баточину, Јагодину, а после не­ успешних преговора с дахијама у Земуну – По­ жаревац и Смедерево (без тврђаве). Порта је у Београд послала босанског вези­ ра Бећир­пашу да реши спор између устаника и дахија. Првом приликом све дахије су напу­ стиле Београд и побегле шајкама низ Дунав у Адакале, где им је Миленко Стојковић одсекао главе. Кад су сви помислили да је њиховим по­ губљењем нестало у Србији насилника, Гушанац Алија прогласио се новим дахијом и запосео ка­ лемегданску тврђаву, коју ће успешно бранити две и по године. Устаници су могли да буду за­ довољни првом ратном годином, чији биланс је протеривање Турака из унутрашњости у вароши са утврђењима – Београд, Шабац, Смедерево, Ужице, Соко, Карановац.... Српска раја прерасла је у револуционарну војску, а њихов вођ постао је „идол свих Срба“. непознате речи

шајка – већи ратни чамац.

Споменик палим хајдуцима, Чокешина

1. Који догађаји чине ратни период Српске револуције? 2. На који начин је Карађорђе присиљавао колебљивце да се прикључе устаницима? 3. Леополд ранке је назвао Чокешинску битку „Термопилe српских хајдука“. Зашто?

165

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

2 ИВАНКОВАЦ, МИШАР, ДЕЛИГРАД Иза­брав­ши Ка­ра­ђор­ђа за во­жда, уста­ни­ци су 1804. го­ди­не до­жи­вља­ва­ли и по­бе­де и по­ра­зе. Ка­ ра­ђор­ђе и хај­ду­ци обе­ле­жи­ли су по­че­так Пр­вог срп­ског устан­ка, али ње­го­ва суд­би­на ре­ша­ва­ће се на рат­ном по­љу на­ред­не го­ди­не.

Иван­ко­вац

У

ста­ни­ци су ус­по­с та­ви­ли ди­пло­мат­ске од­но­се с Ру­си­јом и Аустри­јом, пре­го­ва­ ра­ли са Тур­ском и на­с та­ви­ли рат с не­ сма­ње­ном же­сти­ном 1805. го­ди­не. Са­знав­ши за уста­нич­ке рат­не пла­но­ве, бе­о­град­ски ве­зир из­ ве­стио је Пор­т у да Ср­би ви­ше не­ће да бу­ду ра­ја. Уста­ни­ци су одр­жа­ли Скуп­шти­ну у Пе­ћа­ни­ ма и од­лу­чи­ли да осло­бо­де По­же­шку, Ужич­к у и Со­кол­ску на­хи­ју. Ра­дич Пе­тро­вић при­мо­рао је Тур­ке да на­пу­сте Ка­ра­новац. Срп­ска вој­ска је оп­ко­ли­ла Ужи­це и спа­ли­ла тур­ску ва­рош, али ни­је ус­пе­ла да осво­ји твр­ђа­ву. Сул­тан Се­лим III по­слао је про­тив уста­ни­ка но­вог бе­о­град­ског ве­зи­ра Ха­фис-па­шу, до­та­да­ шњег за­по­вед­ни­ка Ни­ша. Он је до­шао до Мо­ ра­ве, где су га до­че­ка­ли Ка­ра­ђор­ђе и Ми­лен­ко Стој­ко­вић. У се­лу Иван­ков­цу Стој­ко­вић је по­ ди­гао три шан­ца, а за­тим их је по­ве­зао чи­та­вим си­сте­мом зе­мља­них утвр­ђе­ња. Бит­ка на Иван­ ков­цу по­че­ла је 18. ав­г у­ста 1805. го­ди­не и тра­ја­ ла је цео дан. По­сле упор­них бор­би пр­са у пр­са Тур­ци су за­у­зе­ли ма­ли ша­нац и пр­ва два ре­ду­та у ве­ли­ком шан­цу. Чим је пао мрак, Тур­ци су се по­ву­кли у Па­ра­ћин. Су­тра­дан је вожд пре­шао Мо­ра­ву и при­дру­жио се Стој­ко­ви­ћу на по­ло­ жа­ји­ма из­над Па­ра­ћи­на. Тур­ци су 20. ав­г у­с та на­па­да­ли уста­ни­ке три пу­та и би­ли су успе­шно од­би­је­ни. По­што је у јед­ном су­ко­бу био ра­њен сам ве­зир, Тур­ци су на­пу­сти­ли Па­ра­ћин, а ве­зир је умро од за­до­би­је­них ра­на. Непознате речи

Ка­ра­но­вац – Кра­ље­во.

166

Оља Ивањицки, Бој на Иванковцу

Иван­ко­вач­ка бит­ка јед­на је од нај­ве­ћих би­та­ ка Срп­ске ре­во­лу­ци­је јер је ули­ла са­мо­по­у­зда­ње и уве­ри­ла уста­ни­ке да има­ју сна­ге да се но­се и с моћ­ним Тур­ским цар­ством.

Ми­шар

Т

ур­ска се спре­ма­ла 1806. го­ди­не за ко­на­ чан об­ра­чун с по­бу­ње­ним Ср­би­ма. На­ по­ле­о­но­ви офи­ци­ри при­пре­ма­ли су сул­ та­но­ву вој­ску и из­ра­ди­ли рат­ни план о на­па­ду на Ср­би­ју с три стра­не: из Ви­ди­на, из Ни­ша и с Дри­не. Прет­по­ста­вља се да је тур­ска вој­ска има­ ла ви­ше од 80.000 бо­ра­ца. Тур­ски рат­ни­ци по­ла­ зи­ли су у џи­хад про­тив не­вер­них Ср­ба пра­ће­ни фе­тва­ма ше­их-ул-исла­ма, вр­хов­ног вер­ског по­ гла­ва­ра Цар­ства. И Ср­би су са­чи­ни­ли рат­ни план и вој­ску усме­ри­ли у осам пра­ва­ца: пре­ма Кла­до­ву, Па­ ра­ћи­ну, Кру­шев­цу, Ра­шкој, Ви­ше­гра­ду и Но­вој

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Вароши, Шапцу и Београду. Устаничка војска могла је да броји око 33.000 људи, од тога 3.000 коњаника, затим 48 топова и 3 мерзера.

Ратни план је предвидео успостављање војне сарад­ ње Србијанаца с Црногорцима. У вождовој глави та­ да је настао први план за решавање српског нацио­ налног питања – уједињење Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине. Преносимо овде вождове речи упућене митрополиту Петру I, које исказују су­ штину војне и националне делатности: „Да нам се с војском что се скорије може на помоћ нађете и да такија с леђа отуда на Босну ударите, да дижемо све што се честитим крстом крсти, да устане Босна и Хер­ цеговина на обшчеје свију Сербаља избавленије и да побједимо невјерну нама и цару нашему Босну и да живимо заједно и уједно како што нам Бог заповједа, који је у нас једну исту сербску крв улио и једним нас благочестијем просвјетио, тако да живимо и да буде­ мо једна браћа, једно тјело, једно сердце и једна душа и љубезни сограждани.“

Миленко Стојковић заузео је Пореч и осло­ бодио Неготин и Кладово. Добрњац је запосео Параћин, Ражањ и Алексинац. Главаш и Мла­ ден Миловановић потукли су лесковачког пашу и освојили Крушевац. Радич Петровић продро је долином Ибра и ослободио Пазарску нахију. Милан Обреновић допро је до Вишеграда и Но­ ве Вароши. Устаници су разбили Пазван Оглуа на Џивџибарама, недалеко од планине Ртањ. Је­ дино на јужном фронту нису имали успеха по­ што је Сулејман­паша Скопљак поразио Радича Петровића на Дежеви, а затим је на Цвети опле­ нио и спалио манастир Студеницу. Босански муслимани су загосподарили Ма­ чвом и Подрињем. Вожд Карађорђе пошао им је у сусрет с Јанком Катићем, Миланом и Ми­ лошем Обреновићем и Протом Матејом Нена­ довићем. Код села Крнића дошло је до сукоба с Хасан­пашом, где је погинуо један од најхрабри­ јих људи Првог српског устанка – Јанко Катић Највећа битка Првог српског устанка одигра­ ла се на Мишару, недалеко од Шапца. Устаници су на брзину подигли шанац неправилног четво­ роугаоног облика, где је могло да се смести око 7.000 ратника. Уочи битке одржано је ратно веће

на коме су биле присутне најистакнутије ста­ решине: Карађорђе, Јаков и Прота Ненадовић, Сима Марковић, Милан и Милош Обреновић, Лука Лазаревић и други. Прихваћен је вождов предлог да се коњица склони у оближњу шуму између села Јеленче и Жабара, под командом Луке Лазаревића, Проте Матеје и Лазара Му­ тапа. непознате речи

џихад – ратно­верски поход турске војске. фетва – наредба врховног верског поглавара. мерзер – топ већег домета и калибра.

јАНКо КАТиЋ (? – 1806) Рођен је у Рогачи, испод Космаја. Био је туријски кнез и хајдук код Карађорђа. Припадао је оној групи Срба који нису били окорели хајдуци, већ су се упу­ штали у хајдучију из нужде. Умакао је Турцима у „сечи кнезова“ и није учесник Орашачког збора, али се од­ мах потом прикључио устаницима са својом четом. Учествовао је у скоро свим значајнијим догађајима у прве три устаничке године, носећи звање војводе. По­ што је говорио турски, преводио је Карађорђу у време преговора с дахијским представницима у Земуну. Пре­ говарао је и с босанским везиром Бећир­пашом. Пот­ писник је свих значајнијих устаничких докумената и учесник свих скупштина. После Карађорђа и Ненадо­ вића, Јакова и Проте, био је најистакну тији устанички првак. Од Смедеревске скупштине (1805) члан је Пра­ витељствујушчег совјета. Он је често ратовао поред Дрине, бранећи Србију од босанских муслимана. Са Карађорђем, Ненадо­ вићима и Обреновићима повео је Космајце на Шабац (1806). Код села Крнића, док је гонио Турке, несмотре­ но је погинуо. Сви су га устаници оплакали. Саветник Павле Поповић сматрао га је за „најхрабријег и најпа­ метнијег у оно време витеза Сербског“.

167

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

Бој на Мишару

У ра­но ју­тро, 13. ав­г у­ста 1806. го­ди­не, бит­ка је за­по­че­ла ар­ти­ље­риј­ском паљ­бом и тур­ским на­па­дом. Уста­ни­ци су од­би­ли пр­ви тур­ски на­ пад, али не и дру­ги, те је ша­нац био оп­ко­љен. У нај­ве­ћем је­ку бит­ке јед­на кум­ба­ра па­ла је ис­пред Ка­ра­ђор­ђе­вих но­г у, али ни­је екс­пло­ди­ра­ла. Био је то мо­жда нај­суд­бо­но­сни­ји тре­ну­так у Пр­вом устан­ку. Баш та­да усле­дио је на­пад 2.000 срп­ских ко­ња­ни­ка, с ле­ђа и с бо­ка, а из шан­ца је из­ле­те­ла пе­ша­ди­ја. Кр­ва­ви окр­шај тра­јао је до мра­ка, ка­да су се пре­о­ста­ли Тур­ци по­ву­кли пре­ма Шап­цу и Дри­ни. На бој­ном по­љу оста­ло је 1.172 Тур­чи­на, ме­ђу њи­ма Ку­лин-ка­пе­тан (Мех­мед-бег Ку­ле­но­ вић), са­ра­јев­ски му­ла, дер­вент­ски и звор­нич­ки ка­пе­тан и мно­ги дру­ги. Срп­ски гу­би­ци би­ли су знат­но ма­њи, са­мо је Лу­ка Ла­за­ре­вић био те­же ра­њен. Ср­би су го­ни­ли Тур­ке све до Дри­не; мно­ги су из­ги­ну­ли у не­пре­глед­ној шу­ми Ки­то­га, где су их до­че­ка­ли Сто­јан Чу­пић, Ми­лош По­це­рац и Ни­ко­ла Сми­ља­нић. Ве­ли­ки плен на­шао се у уста­нич­ким ру­ка­ма. Непознате речи

кум­ба­ра – вр­ста ста­рин­ске гра­на­те (бом­бе). му­ла – град­ски ка­ди­ја. јен­дек – ја­рак, ров, ша­нац.

168

Де­ли­град и осва­ја­ње Бе­о­гра­да

И

на дру­гом кра­ју Ср­би­је, на Мо­ра­ви, во­ ди­ле су се кр­ва­ве бор­бе. Пре не­го што су за­по­че­те ка­пе­тан Жи­кић са­гра­дио је нај­ве­ћи ша­нац, по­знат под на­зи­вом Де­ли­град – град ју­на­ка. На су­прот­ној стра­ни Мо­ра­ве по­ди­ гао је и ша­нац на То­по­ља­к у, а за­тим их по­ве­зао јен­де­ком. До ју­на су уста­ни­ци на­пра­ви­ли још не­ ко­ли­ко зе­мља­них оп­ко­па и та­ко ство­ри­ли чи­тав од­брам­бе­ни си­стем уз сам Ца­ри­град­ски друм. Ка­да је ру­ме­лиј­ском ве­зи­ру Ибра­хим-па­ши при­с ти­гао у по­моћ ле­ско­в а­чи Ша­шит-па­ша, Тур­ци су за­по­че­ли на­пад на Де­ли­град. Ср­би су пет не­де­ља пру­жа­ли же­с ток от­пор, док им је вожд хи­тао у по­моћ из Ма­чве. Од­лу­чу­ју­ћа бит­ка од­и­гра­ла се пре ње­го­вог при­спе­ћа, 3. сеп­тем­бра. Пе­тар До­бр­њац, Мла­ден Ми­ло­ва­но­вић и Ста­но­ је Гла­ваш по­ра­зи­ли су тур­ску вој­ску. Охра­бре­ни ве­ли­ким по­бе­да­ма на Ми­ша­ру и на Де­ли­гра­ду, Ср­би су пре­у­зе­ли офан­зи­ву. Ста­ но­је Гла­ваш је спа­лио Про­к у­пље и про­дро до Ла­ба, Бр­ве­ни­ка и Бањ­ске. Вожд је го­нио ве­зи­ра Ибра­хим-па­шу до Ни­ша, а Стој­ко­вић је сти­гао до Ви­ди­на. По­сле тих успе­ха Ср­би су скло­пи­ли при­мир­је с Ибра­хим-па­шом. Уста­ни­ци су за­по­че­ли бор­бе за осло­ба­ђа­ње Бе­о­гра­да са 25.000 љу­ди и 40 то­по­ва. Бе­о­град­ска ва­рош би­ла је опа­са­на шан­цем, са гру­до­бра­ни­ма

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

и караулама. На шанцу су биле подигнуте че­ тири капије – савска, варошка, стамболска и видинска. Утврђење Калемегдан делило се на доњи и горњи град и у њему је било 2.000 кр­ џалија. Према свакој од капија била је усмерена по једна устаничка војна колона, којима су ко­ мандовали Милоје Петровић, Сима Марковић, Васа Чарапић и Станоје Главаш. Београд је био добро утврђен град, те га је било тешко освоји­ ти, а лако бранити. Вожд је наредио напад рано ујутро 12. де­ цембра, на Првозваног Андреја. Устаници су освајали капију за капијом и у тим борбама жи­ вот је изгубио Васа Чарапић. Брзо су освојили београдску варош, опколили Калемегдан и за­ посели Ратно острво. Гушанац Алија побегао је лађом низ Дунав, а Сулејман­паша, београдски везир, предао је тврђаву на Светог Стефана, 8. јануара 1807. године. „Тврђава ислама“, после учесталих и тешких трогодишњих борби, пала је у руке Срба. Београдски везир убијен је недале­ ко од Београда, на путу за Стамбол. Заузимањем Шапца, који се предао без борбе 5. фе бруара 1807, ослобођен је Београдски пашалук и у ње­ му је успостављена пуна власт српског народа. Од тада је рат Срба против Турске добио но­ ви циљ – ослобођење преосталих делова Србије, а потом и српског народа. Ова идеја наишла је на подршку Русије, која је запоседањем Буку­ решта крајем 1806. године ушла у рат против Турске. Срби су јој били потребни као ратни са­ везници и она их више није саветовала да буду умерени и лојални Порти, већ је подстицала њи­ хову ратоборност. Заједничко ратовање Руса и Срба (1807–1812) придодало је значај Српској револуцији и омогућило устаницима да им Ру­ сија буде заштитница и савезник. Смедеревска скупштина одбацила је Ичков мир, а председ­ ник Савета Сима Марковић позвао је Портиног мухасила и саопштио му: „Србија сматра себе потпуно независном и не само што не плаћа да­ нак него никада неће подићи оружје против сво­ јих истоверника“, мислећи на Русе. Устаници су олако одбили Портине предлоге за мир и одмах

прихватили руске понуде за наставак рата. Био је то преломан, револуционаран тренутак, наи­ ван и нимало дипломатски. Ратни план устаника из претходне године је проширен и имао је за циљ продор према Видину и спајање с руском војском. На дринском фронту устаници су ослободи­ ли Јадар и Рађевину и ушли у Лозницу (1807), а затим су успели да продру до Бијељине, и да спале Вишеград и Рудо. Српска војска протерала је Турке из Ужица. Срби и Руси напали су Мула­пашу и нанели му пораз на Штубику. И поред тога српско­ру­ ски односи брзо су запали у кризу јер су Фран­ цузи приморали Русе да склопе примирје с Тур­ цима 25. августа 1807. године у Слобозију. Руси нису успели да своје савезнике укљу че у при­ мирје, што је изазвало код њих незадовољство. Хиљаду осамсто осма једина је устаничка година у којој није било већих ратних окршаја, али је 1809. била веома критична. Румелијски везир Хуршид­паша убеђивао је Карађорђа два пута да обустави рат, али вожд га је по савету Руса одбио и покајао се. Према ратном плану српска војска била је подељена на четири де­ ла и стављена под заповедништво четворице старешина: Миленка Стојковића, усмереног ка Видину, Петра Добрњца (замењен Милојем Пе­ тровићем) према Нишу, Карађорђа Петровића према Старој Србији, Црној Гори и Херцеговини и Симе Марковића према Босни. Српских вој­ ника било је око 45.000. Турци су очекивали же­ стоке борбе и имали су укупно 143.000 војника. Устаницима је био циљ да се њихове трупе, упу­ ћене ка Видину, споје с руским, да освоје Ниш, да се сједине с Црногорцима и Херцеговцима и продру у Босну и Стару Србију. Српски ратни и политички циљ био је – ослобођење и уједињење српских земаља. Да би остварио српски национални програм, Карађорђе је преузео на себе најтежи задатак. непознате речи

крџалија – турски одметник, хајдук.

1. Који догађај се узима као време ослобођења Београдског пашалука? 2. Зашто је Карађорђе закаснио на Делиграду? 3. Шта су устаници планирали 1809. године?

169

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

3 ХЕРОЈСКА ОДБРАНА И ПОРАЗ Године 1805. и 1806. биле су ратне и у њима су устаници извојевали своје најзначајније битке – Иванковац, Мишар и Делиград. Ове битке биле су стамени весници слободе.

Чегар

Н

а свим фрон­то­ви­ма во­ди­ле су се огор­ че­не бор­бе, без пре­с тан­ка. Нај­же­шћа бит­ка би­ла је на Ло­зни­ци. Огром­на бо­ сан­ска вој­ска кре­ну­ла је на Ср­би­ју, пред­во­ђе­на бо­сан­ским ве­зи­ром Ибра­хим-па­шом. Бо­шња­ци су до но­г у по­ра­же­ни на Ло­зни­ци 28. ју­ла 1809. го­ди­не и про­те­ра­ни пре­ко Дри­не, а срп­ске че­те про­др­ле су до Ја­ње и Би­је­љи­не. Вожд је по­вео вој­ску та­мо где је ми­слио да ће би­ти нај­те­же, уве­рен да ће се са­ста­ти са це­ тињ­ским ми­тро­по­ли­том. Осло­бо­дио је Но­ву Ва­ рош, а за­тим Сје­ни­цу. По­том је по­т у­као Тур­ке на Су­во­до­лу и осво­јио ва­рош, али не и твр­ђа­ву у Но­вом Па­за­ру. И док је вожд уза­луд оче­ки­вао Цр­но­гор­це, на ни­шком фрон­т у уста­ни­ци су до­ жи­ве­ли по­раз. Срп­ске тру­пе бр­зо су до­пр­ле до Ни­ша и оп­ ко­ли­ле га, али ни­су би­ле ка­дре да га осво­је. Хај­ дук Вељ­ко је успе­вао да за­у­ста­ви тур­ске ис­па­де из овог гра­да, а за то вре­ме уста­ни­ци су по­ди­гли ве­ћи ша­нац на Че­гру, не­да­ле­ко од се­ла Ка­ме­ ни­це. Не­за­до­вољ­ни ко­ман­до­ва­њем Ми­ло­ја Пе­ тро­ви­ћа, Пе­тар До­бр­њац и Хај­дук Вељ­ко­су се по­ву­кли и знат­но осла­би­ли по­ло­жај уста­ни­ка, што су Тур­ци ве­што ис­ко­ри­сти­ли. Сте­ван Син­ђе­лић, ко­ман­дант че­гар­ског шан­ ца, пред­во­дио је ре­сав­ску, ра­жањ­ску и алек­ си­нач­к у вој­ску. Бит­ка је по­че­ла 31. ма­ја 1809. го­ди­не ују­тро, а окон­ча­на је у под­не. Тур­ци су нај­ма­ње пет пу­та ју­ри­ша­ли на ша­нац и увек су од­би­ја­ни с ве­ли­ким гу­би­ци­ма. Јен­дек ис­пред шан­ца био је ис­пу­њен мр­твим Тур­ци­ма, пре­ко ко­јих су жи­ви уска­ка­ли у ша­рам­пов. Уви­дев­ши да је да­ље пру­жа­ње от­по­ра бе­сми­сле­но, Син­ђе­ лић је пу­цао из пи­што­ља у џе­ба­ну, иза­звав­ши екс­пло­зи­ј у у ко­јој је по­ги­ну­ло нај­ма­ње 3.000 170

Стеван Синђелић

Хајдук Вељко

Ср­ба, а број мр­твих Ту­ра­ка ни­је по­знат. Уз Ца­ ри­град­ски друм, ви­ше Ни­ша, Тур­ци су по­ди­гли Ће­ле-ку­лу, у чи­јих је 56 ре­до­ва узи­да­но 952 срп­ ске гла­ве. Пре­о­ста­ле су као рат­ни тро­феј од­не­те у Ца­ри­град. Ће­ле-ку­ла је оста­ла да опо­ми­ње Ср­бе на тур­ско вар­вар­ство и срп­ско ју­на­штво и ро­до­љу­бље. Ру­си ни­с у пре­ла­зи­ли Ду­нав, па је та­ко из­о­ ста­ла њи­хо­ва по­моћ, као и по­моћ Цр­но­го­ра­ца. Тур­ци су оп­ко­ли­ли Де­ли­град и пре­о­те­ли Ба­њу од хра­брог Хај­дук Вељ­ка. Ка­ра­ђор­ђе је мо­рао да на­пу­сти ју­жни фронт и до­ђе на Мо­ра­ву. Стој­ко­вић је бра­нио Де­ли­град 36 да­на. Тур­ ци су ус­пе­ли, ко­па­ју­ћи дуг ту­нел, да уста­ни­ци­ма пре­се­к у до­вод во­де у шан­че­ве. Ср­би су сто­ич­ки под­но­си­ли уза­вре­лу ав­г у­стов­ску же­г у све док Тур­ци ни­су про­би­ли уста­нич­ки оп­коп до са­мог шан­ца, чи­ме су их при­мо­ра­ли да ис­ко­ри­сте ноћ из­ме­ђу 15. и 16 ав­гу­ста и да се по­ву­ку у То­по­љак. Тур­ска ко­њи­ца па­ли­ла је и уби­ја­ла све што јој је до­ла­зи­ло до ру­ке. Је­дан тур­ски од­ред про­дро је до Ја­го­ди­не, дру­ги до Кра­г у­јев­ца, али су од­ би­је­ни с на­по­ром. Сво­јим по­жр­тво­ва­њем и од­ луч­но­шћу Ка­ра­ђор­ђе је ус­пео да за­у­ста­ви Тур­ке на Ве­ли­кој Мо­ра­ви, а по­том у Бе­о­гра­ду да убе­ ди обес­хра­бре­не да не пре­ла­зе у Аустри­ју, осим

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

КАрАЂорЂеВ роДоЉУБиВ ГоВор У БеоГрАДУ „Родољуби! У оваквој несрећи треба се више него икада охрабрити и показати свету да сте достојни потомци ваших предака. Отаџбина је ваша у опасно­ сти и она данас тражи вашу помоћ. Дочепајте оруж­ је и полетите пред непријатеља да га победите или умрете. Узрок наше борбе је праведан и Бог ће бла­ гословити наше оружје. У свим борбама, па и у нај­ већој опасности, ја ћу увек бити пред вама. Онај ко се уплаши, па био то и мој најближи сродник, неће избећи за то казну; биће кажњен смрћу.“ Овакво во­ ждово држање спасло је Србију пропасти 1809. го­ дине.

руског конзула Родофиникина, Петра Добрњца и Милоја Петровића, који су умакли страхујући да их разбеснели вожд не погуби.

Ј

варварИн И лознИца

есен и зима 1809/1810. године протекле су у знаку великих унутрашњих обрачуна. Њихо­ ву окосницу чинило је одметништво Милен­ ка Стојковића од вожда, који се забарикадирао у Поречу. Великим напором вожд је успео да се прећутно измири са Стојковићем, коме се прет­ ходно придружио Добрњац. Руси су 1810. године показали више инте­ ресовања за своје савезнике. У прокламацији нудили су им „независност и блаженство“. По­ том су прешли Дунав, заузели Велико острво и одмах се повукли. Жестоке борбе водиле су се и на источном и на западном фронту. Храбри Хајдук Вељко био је рањен бранећи Сокобању. Румелијски везир Хуршид­паша покренуо је своје трупе из Ниша против Срба и недалеко од Варварина подигао логор. Он је напао Србе и Русе у варваринском шанцу 18. септембра 1810. године изјутра. Бит­ ка је трајала цео дан и водила се испред шанца. Кад су турски налети на шанац спласнули, руски заповедник Орурк кренуо је у напад и разбио непријатеља. Враћајући се из вр бовке, вожд је тек су­ традан стигао у Варварин да подели радост са

победницима. Прославу је прекинуо румелиј­ ски везир поновним нападом на варварински шанац. После страховите топовске канонаде и успешне Оруркове одбране шанца ступила је на бојно поље српска коњица предвођена Станојем Главашем, изненадила непријатеља и приморала га на повлачење. Босански везир појавио се у логору код Звор­ ника с гајтаном око врата, показујући тиме да ће задавити сваког Бошњака који не пође у рат против Србије. Огромна турска војска прешла је Дрину. Вожд Карађорђе пошао им је у помоћ с једном руском четом. Он је разбио Бошњаке код Црне Баре и вратио их преко Дрине, а за­ тим се појавио пред Лозницом, где су Турци 20 дана опседали Анту Богићевића и непрестано га тукли из пет шанчева. Вожд је преко ноћи саградио шанац и ставио Бошњаке између две ватре. У рану зору, 17. октобра, Турци су напа­ ли вожда и чак привремено продрли у шанац. Устаници су их некако потисли из шанца, а за­ тим се битка пренела на Тичарско поље, где су Турци, на Светог Тому, поражени и принуђени на повлачење преко Дрине. Само трећина тур­ ских бораца прешла је реку с посрамљеним бо­ санским везиром.

Бој на Лозници 1810. непознате речи

шарампов – шанац. врбовка – мобилизација устаничке војске.

171

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

БукурешкИ МИр

Х

иљаду осамсто десе та била је послед­ ња година великих победа. Уследиле су године мањих успеха и великог пораза. Године 1811. Срби су потукли нишког пашу на Грамади, али су без успеха опседали Ниш. Про­ та Матеја и Милош Обреновић пресрели су Тур­ ке на Братачићу, затим на Овчини, и приморали их да се врате преко Дрине. Године 1812. вођени су руско­турски и срп­ ско­турски преговори о миру. Букурешки мир потписан је 28. маја 1812. године. Њиме је пре­ кинут руско­турски рат, а Осмом тачком пропи­ сане су одредбе о Србији. Млада српска држава нашла се у процепу: губила је фактичку само­ сталност и по стајала аутономна провинција Турске, и уместо рата с Турском, Руси су јој по­ нудили рат против Француске. Потом је уследио Србија 1804–1833.

172

последњи удар пред пад Србије – одлука руског цара да повуче војску из Србије ради одбране Русије од Наполеона. Руске трупе биле су стаци­ ониране у Београду, Шапцу, Смедереву и Ужицу и напустиле су Србију августа 1812. године. Од­ лазак Руса обесхрабрио је Србе. Шта чинити после одласка Руса и Портине поруке да Срби предају оружје и буду раја, пи­ тали су се устаници на Скупштини у Крагујевцу 1813. године. Они су одлучили да се припреми одбрана земље, али и да се наставе преговори, који су поново завршени неуспехом. Срби су захтевали аутономију, али су их Турци одбили јер нису желели „у царству краљевство“. Шта је Србима преостало осим да с Портом воде пре­ говоре о миру и бране отаџбину. Устанички ратни план био је добро осми­ шљен. Вожд је обновио звање „главнокомандују­ ћег“ и целокупни фронт према Турској поделио

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

у шест ко­ман­ди, ко­ли­ко је и би­ло „глав­них ко­ ман­да­на­та“. „Глав­но­ко­ман­ду­ју­ћи“ су за­по­ве­да­ли вој­ска­ма са­чи­ње­ним од не­ко­ли­ко на­хи­ја и ви­ше вој­во­да: Лу­ка Ла­за­ре­вић, Про­та Ма­те­ја Не­на­ до­вић, Ми­лош Обре­но­вић, Ан­то­ни­је Пља­кић, Или­ја Бар­јак­та­ре­вић и Хај­дук Вељ­ко Пе­тро­вић. Вожд је иза њих по­ста­вио Си­му Мар­ко­ви­ћа и Мла­де­на Ми­ло­ва­но­ви­ћа ра­ди по­мо­ћи и об­је­ди­ ња­ва­ња це­ло­к уп­ног фрон­та. Ср­би­ја се бра­ни­ла са 7 твр­дих гра­до­ва, 40 по­гра­нич­них утвр­ђе­ња, 150 то­по­ва и 53.500 бо­ра­ца. Тро­стру­ко број­ни­ју тур­ску вој­ску, знат­но бо­ ље снаб­де­ве­ну оруж­јем и му­ни­ци­јом, пред­во­ди­ ли су ве­ли­ки ве­зир Хур­шид-па­ша, ру­ме­лиј­ски ве­зир Мех­мед Ба­хрем-па­ша, бо­сан­ски ве­зир Си­лих­дар Али-па­ша и ви­дин­ски ве­зир Ах­мет-па­ша. Тур­ци су рас­по­ла­га­ли и ја­ком ду­нав­ском фло­том. Узро­ке про­па­сти Ср­би­је не би тре­ба­ло тра­ жи­ти у рат­ном пла­ну, већ у уста­нич­кој ис­цр­ пље­но­с ти, во­ж до­вој бо­ле­с ти и тур­ској вој­ној над­мо­ћи.

Шти­ре, Мо­лер је сво­јом кр­вљу на­пи­сао пи­смо срп­ској ко­ман­ди тра­же­ћи по­моћ. Бра­не­ћи Ло­ зни­цу по­ги­ну­ло је око 600 бо­ра­ца, а пре­жи­ве­ло све­га 200. Вожд је по­том на­ре­дио под­рин­ским ста­ре­ ши­на­ма да се ушан­че на За­са­ви­ци. Си­ми Ка­ти­ ћу Пре­ко­дрин­цу, ко­ман­дан­т у шан­ца, при­сти­гли су у по­моћ Ми­лош Обре­но­вић, Про­та Ма­те­ја, Сто­јан Чу­пић и Зе­ка бу­љу­б а­ша. Се­дам­на­ест да­на Тур­ци су ју­ри­ша­ли док се ни­с у про­би­ли до са­мих бе­де­ма. Кад су Бо­шња­ци по­че­ли ру­ ка­ма да се ве­ру уз ша­нац, а Ср­би­јан­ци уви­де­ли да је уза­луд­но да­ље пру­жа­ње от­по­ра, иза­шли су из утвр­ђе­ња и, бо­ре­ћи се, по­бе­гли низ Са­ву. У шан­цу је оста­ло 800 мр­твих бо­ра­ца, ме­ђу њи­ма Зе­ка бу­љу­ба­ша и вој­во­да Пе­тро­ни­је Ши­шо. „И ту по­ги­бе, хра­брих ју­на­ка, ко­јих зе­мља ви­ше не­ ће ро­ди­ти... Пла­чи, ри­дај слав­на зе­мљо срп­ска, док се обра­ти бож­ја во­ља на те“, за­пи­са­но је на Пен­ти­ко­ста­ру но­ћај­ске цр­кве. Ни Бо­шња­ци ни­ су бо­ље про­шли – по­ги­ну­лих и ра­ње­них би­ло је око 1.400. За­са­ви­ца је па­ла 17. сеп­тем­бра 1813. го­ди­не.

Од­бра­на Ср­би­је

Г

о­ди­ну 1813. обе­ле­жи­ле су три ве­ли­ке бит­ке – Не­го­тин, Ло­зни­ца и За­са­ви­ца, и од­бра­на Де­ли­гра­да. Тур­ски на­пад из три прав­ца – с Дри­не, с Ти­мо­ка и из Ни­ша – био је же­сток и убо­јит. Ре­џеп-ага је пре­шао Ти­мок и оп­сео Не­го­тин, ко­ји је хра­бро бра­нио нај­ве­ћи ју­нак Пр­вог устан­ка Хај­дук Вељ­ко Пе­тро­вић. Ње­га је, док је оби­ла­зио шан­че­ве, усмр­ти­ло то­пов­ско ђу­ ле. Вељ­ко­вом смр­ћу страх је об­у­зео бра­ни­о­це. Они су но­ћу на­пу­сти­ли Не­го­тин и по­ву­кли се у По­реч, чи­ме је Тур­ци­ма и њи­хо­вој ду­нав­ској фло­ти био отво­рен пут ка Бе­о­гра­ду. Ни­шке тру­пе кре­ну­ле су уз Мо­ра­ву, за­о­би­шле Де­ли­град и бр­зо до­пр­ле до По­жа­рев­ца. Кра­јем сеп­тем­бра спо­ји­ле су се тур­ске тру­пе ко­је су по­ шле на Ср­би­ју из Ни­ша и Ви­ди­на. Це­ла Ис­точ­на Ср­би­ја би­ла је по­ко­ре­на, осим Де­ли­гра­да ко­ји су бра­ни­ли Ву­ли­ће­вић, Бар­јак­та­ре­вић и Пља­кић чи­та­вих пет не­де­ља по­сле па­да Ср­би­је. Бо­сан­ски ве­зир пре­шао је Дри­ну и оп­сео Ло­зни­цу и Ле­шни­цу. Ло­зни­цу је бра­нио зна­ме­ ни­ти ју­нак Пе­тар Ни­ко­ла­је­вић Мо­лер. Ка­да су Бо­шња­ци пре­се­кли оп­са­ђе­ни­ма во­до­вод из ре­ке

Погибија Хајдук Вељка Непознате речи

пен­ти­ко­стар – бо­го­слу­жбе­на књи­га.

Вожд Ка­ра­ђор­ђе био је 1813. го­ди­не бо­ле­стан и не­по­кре­тан. Уче­ство­вао је са­мо у јед­ној би­ ци. Он је кло­нуо и пао пре Ср­би­је. У ра­но ју­тро 3. ок­то­бра Ка­ра­ђор­ђе је с по­ро­ди­цом, ру­ским кон­зу­лом Не­до­бом и ми­тро­по­ли­том Ле­он­ти­јем 173

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

пребегао у Земун. Многи житељи Србије нашли су смрт испод турског осветничког мача или у немирним таласима Саве и Дунава. Скопљак­ ­паша ушао је у Шабац, а Бахрем­паша у Београд 5. октобра 1813. године. Кад је неколико дана касније стигла у Цари­ град вест о паду Србије, три дана су по три пута пуцали топови у граду на Босфору у славу тур­ ске победе. Срби су привремено изгубили др­ жаву и били покорени. У том тренутку њихова будућност била је сасвим неизвесна.

Пословица из доба Првог српског устанка: „Нека ми Бог не дâ да будем први међу Србима!“

1. Да ли је устанички ратни план 1809. године био реалан? Покушајте да нађете објашњење? 2. Коју битку су добиле руске и српске трупе? 3. Посматрајте историјску карту и уз помоћ текста пронађите где су се водиле важније битке Првог српског устанка.

КАрАЂорЂе „Сад ћу те упознати са изузетним човеком нашега вре­ мена кога сам овде срео! То је Црни Ђорђе Петровић, бивши врховни вожд српског народа. Његов живот убра­ ја се у ред таквих ретких феномена, којима је обележен крај 18. и почетак 19. века, може се упоредити са тим страшним метеорима који некад долазе на земљу због испуњења неког пророчанства Свевишњег Створитеља, који, наставши из праха, стварају олујне облаке, проузро­ кују страшне урагане, доводе у страх и трепет васељену и – угасе се у ваздуху... Ђорђе има сада око 55 година; он је високог раста и веома је стасит, увек носи народно одело и убраја се у боље коњанике. Нико од његових војсковођа никада ни­ је знао његов ратни план до самог почетка битке; нико­ ме није било познато на какво ће место бити распоре­ ђен. Ђорђе, сазнавши за приближавање Турака, брзо би узјахао на коња и наредио да га прате. Стигавши непри­ јатеља, у једном трену је поделио своје војнике и ударио као гром из ведра неба, први се са сабљом у рукама ба­ цио право на непријатеља и оваквим муњевитим напа­ дом више пу та је решио битке чији је исход био нејасан‘‘. Павел П. Свињин, Писмо брату (1816).

Карађорђе Петровић

ЗАДАТАК: Упоредите запажања Свињина са текстом из претходних лекција. Шта можете да закључите?

174

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

4 ЦВЕТИ У ТАКОВУ Скоро десет година трајао је рат српских устаника против Турске. Велики добитак устани­ ка био је заједничко ратовање са руском војском и уношење Србије у одредбе Букурешког мира.

хаЏИ проданова Буна (1814)

Т

урски команданти који су покорили Ср­ бију 1813. године ставили су њене жите­ ље изван закона. Дванаест дана важила је заповест о истребљењу мушког становништва у Шумадији, док су жене и деца дељени војсци као награда. Била је завидна судбина оних који су успели да побегну на тло Хабзбуршке монар­ хије. Пад Србије вратио је Станоја Главаша хај­ дучији, али и он се, увидевши безизлазно стање, предао Турцима и био именован надзорником Цариградског друма. Увек Турцима сумњив и опасан, убијен је по наредби београдског везира крајем фебруара 1815. године. Стигавши у Београд, велики везир Хуршид­ ­паша прогласио је општу амнестију, изузима­ јући избегле устаничке вође, више из страха да земља не остане пуста него из самилости. Ме­ сец дана касније велики везир поставио је у Бе­ ограду дванаест оборкнезова у дванаест нахија Београдског пашалука. Почетком 1814. године вратио се тријумфално у Цариград као „побе­ дилац Србије“. Београдским пашалуком остао је да управља Сулејман­паша Скопљак, храбар, неповерљив, грамзив за новцем, а надасве зликовац. Једна од првих значајнијих обавеза била му је оправ­ ка тврђава и шанчева. Везир је сазвао кнезове у Београд и затражио да му од напаћеног народа покупе порез. Његов зулум досегао је тих дана врхунац, дотад непознат Европи. Три личности обележиле су најтеже време у повести Србије – Станоје Главаш, Хаџи Продан Глигоријевић и Милош Обреновић. Милош Обреновић је био најзначајнија личност у Београдском пашалуку после пада

ХАЏи ПроДАН ГЛиГоријеВиЋ (оКо 1780–оКо 1825) Звање војводе стекао је тек 1806. године, када је по­ стао старешина једне старовлашке кнежине. Током Првог устанка био је потчињен Обреновићима, прво Милану, затим Милошу, а потом Антонију Пљакићу. По­ себно се истакао у вождовом походу на Рашку 1809. године, кад су његове трупе најдубље продрле у Тур­ ску. Скоро све устаничко време провео је бранећи границу Србије с југа, на просторима Голије и Мучња. На уставним ак тима из 1811. године налази се и Про­ даново име, што сведочи о његовом учешћу у раду ове познате народне скупштине. Глигоријевић је био једи­ ни од четворице старовлашких војвода који није на­ пустио Србију 1813. године, већ се повукао у пећине Мучња, али се убрзо предао ћехаји босанског везира. непознате речи

ћехаја – помоћник и заступник везира.

устаничке државе. Био је главнокомандујући на југоисточном фронту и пружао је жесток отпор босанској војсци на Дрини, да би се напослетку предао Али­аги Серчесми. Чим је постављен за оборкнеза Рудничке нахије, Турцима су се одмах 175

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

Милош Обреновић

Кад је Милоша Обреновића на обали Саве Јаков Не­ надовић позвао да пређе у Аустрију, Милош је одго­ ворио: „Ја, брате, у Немачку нећу, нити имам куда: да ја с голим животом бежим у Немачку, а Турци за жи­ вота мога да робе и препродају моју стару мајку и жену и децу! Боже сачувај! Него идем у моју наију, па куд остали онолики народ, туд ћу и ја: доста је наро­ да изгинуло са мном, неће бити никаква неправда ако и ја с народом погинем и пропаднем.“

предале скоро све значајније личности овог кра­ ја – Лазар Мутап, Милић Дринчић и Арсеније Ломо. Ова чињеница није без значаја за даљи ток догађаја, будући да је Рудничка нахија би­ ла једна од ретких у којој су српске старешине остале да деле судбину народа. Ве зир Сулејман­паша Скопљак нашао је у Милошу Обреновићу првог сарадника, звао га посинком и поставио за баш­кнеза трију нахија – Крагујевачке, Рудничке и Чачанске. После то­ га Милош Обреновић је и формално био најзна­ чајнији, најугледнији и са највишом функцијом у Београдском пашалуку. Хаџи Проданова буна (1814) избила је спон­ тано, без икаквих припрема. Док је Латиф­ага с Хаџи Проданом гонио хајдуке, његов брат Миха­ ило и игуман манастира Трнаве Пајсије, ухвати­ ли су муселимове момке, свезали их, одузели им 176

новац, а затим о томе обавестили Хаџи Продана и Милоша Обреновића. Хаџи Продана је доче­ кало у порти манастира Трнаве две стотине побуњеника и он је постао њихов предводник. Латиф­ага је одмах по бегао у Карановац. Њему је у помоћ притекао Ашим­бег, руднич­ ки муселим, с побратимом Милошем Обрено­ вићем. Хаџи Продан се повукао из манастира у планину, одакле је морао да бежи преко Мораве гоњен од Арсенија Ломе и Ћор Зуке, али они нису успели да га спрече да буни Крагујевачку нахију. Придру жио му се Никола Вукићевић, који је позвао житеље Ужичке, Старовлашке, Новопазарске и Пожешке нахије да се дижу на устанак у име руског цара и вожда Карађорђа. Буна је у Крагујевачкој нахији узела маха ви­ ше него у крају где је подигнута. У Книћу су се сукобили побуњеници с војском Ашим­бега и Милоша Обреновића. Иако су побуњеници од­ нели победу, Милош и Ашим­бег нису напусти­ ли бојиште, што је збунило победиоце, који су се ноћу повукли својим кућама. Никола Вукићевић се вратио свом дому, а Хаџи Продан умакао с браћом и момцима преко Саве у Аустрију. Хаџи Проданова буна избила је без договора устаничких првака и имала је од самог почетка локални значај јер је била усмерена против ча­ чанског муселима. Уз то, избила је у јесен, време непогодно за побуну, што је Милошу Обренови­ ћу послужило само као изговор за одбијање да буде вођ устаницима. Прва жртва турске освете био је игуман Пај­ сије, кога је везир набио на колац у Београду. Крајем новембра у Београду се појавио Милош Обреновић с кнезовима, али није успео да спре­ чи везира да исече или натакне на коље заро­ бљенике. Београд је, као и годину раније, био људска касапница, гнездо ужасâ и страхотâ, је­ динствено место у свету где су мученици наби­ јени на коље разговарали са својим укућанима. Сличних призора било је и у другим местима у Србији – Јагодини, Ћуприји… Хаџи Проданова буна однела је око три стотине српских живота. Време од 1813. до 1815. године је доба најцрњег зулума у повести српског народа. непознате речи

муселим – везиров заступник у провинцији. игуман – старешина манастира.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Таковски сабор

О

бра­ћ а­њ е Про­т е Ма­т е­ј е Не­н а­д о­в и­ћ а и дру­гих Ср­ба свим пред­с тав­ни­ци­ма Беч­ког кон­гре­са ни­је до­не­ло ни­ка­кве ре­зул­та­те. Ру­си­ја је упу­ти­ла чла­но­ви­ма Кон­гре­ са цир­к у­лар­ну но­т у у ко­јој је из­не­ла стра­хо­те тур­ске упра­ве у Ср­би­ји и за­тра­жи­ла да се пре­ ста­не с те­ро­ром (1815). Пла­ше­ћи се ши­ре­ња ру­ ског ути­ца­ја на Ис­то­к у, Беч­ки кон­грес оста­вио је не­дир­ну­то Ис­точ­но пи­та­ње. Ср­би­ма је пре­о­ ста­ла са­мо на­да у соп­стве­ну сна­г у и под­све­сно уве­ре­ње да их Ру­си­ја не­ће за­бо­ра­ви­ти.

Арсеније Ломо

Никола Луњевица

Кад је Ми­лош Обре­но­вић иза­шао пред ве­зи­ ра, ви­део је у Бе­о­гра­ду Гла­ва­ше­ву гла­ву на­би­је­ну на ко­лац. По­сле искре­ног са­ве­та јед­ног Тур­чи­на да је и ње­го­ва гла­ва у опа­сно­сти, усле­дио је од­ го­вор: „Ва­ла ја сам мо­ју гла­ву још одав­но ба­цио у тор­бу и сад већ ту­ђу но­сим!“ Обре­но­вић се гор­ко ка­јао што је до­шао не­по­у­зда­ном ве­зи­ру на но­ге и сми­шљао је ка­ко да жив из­ву­че гла­ву по­што је ве­зир са­мо ње­га за­др­жао у Бе­о­гра­ду. Од та­да ви­ше ни­ка­да Тур­ци­ма ни­је ве­ро­вао и ни­ка­да се­бе ни­је до­вео у слич­ну не­при­ли­к у. При­пре­ме за Дру­ги уста­нак оба­вље­не су као и за Пр­ви, али ужур­ба­но и с ма­ње уче­сни­ка. Ста­ ре­ши­не ко­је ни­су сме­ле да иду у Бе­о­град ве­зи­ру са­ста­ле су се у Ру­дов­ци­ма и у Вре­о­ци­ма. Реч је о љу­ди­ма из Бе­о­град­ске, Ва­љев­ске и Руд­нич­ке на­хи­је, ме­ђу ко­ји­ма су би­ли нај­по­зна­ти­ји бо­го­ вађ­ски игу­ман Ава­к ум, Ар­се­ни­је Ло­мо, Ми­лу­ тин Га­ра­ша­нин, Ла­зар Му­тап, Ми­лић Дрин­чић и Ни­ко­ла Ка­тић. Оба при­прем­на са­с тан­ка за уста­нак одр­ жа­на су без при­с у­ства нај­ва­жни­је лич­но­сти у зе­мљи – Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа, ко­ји је бо­ра­вио

у Бе­о­гра­ду. Уро­ђе­ним лу­кав­ством при­до­био је ве­зи­ро­вог ће­ха­ју да му из­деј­ству­је от­пуст ра­ди от­к у­па срп­ског ро­бља. Кра­јем мар­та сти­гао је у Цр­ну­ћу је­два ве­ру­ју­ћи да је жив. Ми­лош је у Цр­ну­ћу са­че­као од­ва­жне Ср­бе и они су за­тра­жи­ли да их по­ве­де у бор­бу, али он је био оба­зрив – та­кав ће оста­ти це­лог жи­во­та. Дру­ги уста­нак је из­био спон­та­но, пре од­ре­ђе­ног вре­ме­на, и у то­ме се ни­је раз­ли­ко­вао од Пр­вог устан­ка. Ар­се­ни­је Ло­мо је на Цвет­ни че­твр­так у Ја­се­ни­ци рас­те­рао Тур­ке ко­ји су са­к у­пља­ли ха­рач, а Јо­ван Обре­но­вић, Си­мо Па­штр­мац и Бла­го­је из Кни­ћа су на Ла­за­ре­ву су­бо­т у у Гру­жи уби­ли по­реж­џи­ју. Ти­ме је по­чео Дру­ги уста­нак. Ло­мо је из Ја­се­ни­це пре­шао у Ка­чер и с Ка­чер­ци­ ма оп­сео Руд­ник, али ни­је мо­гао да га за­у­зме, те се с Тур­ци­ма до­го­во­рио да их про­пу­сти за Ужи­ це. Не зна­ју­ћи за до­го­вор Ло­ма и аге То­ка­тли­ћа, уста­ни­ци су на­па­ли тур­ску ко­ло­ну, по­се­кли руд­ нич­ког агу и ско­ро све Тур­ке. Ње­гов се­стрић, из осве­те, убио је Ар­се­ни­ја Ло­ма. На Цве­ти 1815. го­ди­не, 11/23. апри­ла, са­к у­ пио се на­род на Са­бо­ру у Та­ко­ву, по­ред цр­кве брв­на­ре, на ли­ва­ди оиви­че­ној гу­стом хра­сто­ вом шу­мом. Из ма­се на­ро­да руд­нич­ко-та­ков­ског кра­ја, из­дво­ји­ла се гру­па углед­них љу­ди: Ми­лош Обре­но­вић, Јо­в ан Обре­но­вић, Ла­з ар Му­тап, Ни­ко­ла Лу­ње­ви­ца, Ми­лић Дрин­чић, Ата­на­ско Ми­ха­и­ло­вић, Ва­са По­по­вић… За­мо­ли­ли су Ми­ ло­ша Обре­но­ви­ћа, нај­зна­чај­ни­ју лич­ност на Са­ бо­ру и у зе­мљи, да им бу­де во­ђа. Обре­но­вић је оба­ве­стио оку­пље­не о те­шко­ћа­ма ко­је им пред­ сто­је, али се при­хва­тио ста­ре­шин­ства под усло­ вом да му бу­ду вер­ни, по­слу­шни и да се ока­ну ме­ђу­соб­них за­ва­да. Из­б о­р ом Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа за во­ж да Дру­гог устан­ка ни­је све ре­ше­но. Вра­тив­ши се у Цр­ну­ћу, Обре­но­вић се по­ко­ле­бао и по­сле ду­жег пре­ми­шља­ња оти­шао у ва­јат, обу­као вој­вод­ско оде­ло, при­па­сао сре­бр­но оруж­је, раз­вио уста­ нич­ки бар­јак и пре­дао га Си­ми Па­штрм­цу го­ во­ре­ћи: „Ево ме­не, а ето ва­ма ра­та с Тур­ци­ма.“ За­тим је ушао у ку­ћу и на­ре­дио пи­са­ру да „рас­ пи­ше књи­ге на све стра­не, да уста­је на оруж­је и ма­ло и ве­ли­ко и да би­ју Тур­ке“. У Дру­ги уста­нак ушло се с не­што ја­чом од­ луч­но­шћу и не­по­ко­ле­бљи­во­шћу. У то­ме су чак пред­ња­чи­ли стар­ци и кме­то­ви, ко­ји су ина­ че увек би­л и про­т ив­н и бу­н и. Осе­т ив­ш и ту 177

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815) Поред Паје Јовановића, Таковски устанак је насликао и наш познати роман­ тичарски песник и сликар Ђура Јакшић (1832–1878). Слика је настала при крају његовог живота и није довршена. Слика Стеве Тодоровића послужила је Винценцу Кац леру да уради графику „Таковски устанак“. Иста слика је урађена и као фреска непознатог аутора на плафону свечане сале Окружног здања у Пожаревцу. Иако се композицијски разликују, Јакшићеви ликови су прилично статични, док је на фресци (графици) у покрету чак и сам вожд Милош. Обе слике имају тробојку, тадашњу званичну заставу Кнежевине Србије, која није постојала у време Другог устанка. Милош Обреновић је у турској одећи (нпр. код Јакшића фес и шалваре, на фресци (графици) турбан и шалваре). Особеност фреске (графике) чини један необичан мотив – сабља у десној руци архимандрита Мелентија, а крст у левој. На обе слике у поза­ дини је моћно стабло храста. Винценц Кацлер, Таковски устанак

Ђура Јакшић, Таковски устанак

ЗАДАТАК: Пронађите слику Паје јовановића „Таковски устанак“ и упоредите заставе, гардеробу и Милошево држање на свим сликама? Шта запажате? Ако ниједна од застава није устаничка, покушајте да нађете одговор какве су биле устаничке заставе?

одлучност, Милош је изјавио пред окупљеним народом у Такову да им другог спаса нема „него да се бију с Турцима док не помру сви“.

Д

БорБе

ок су се Карађорђеви устаници борили против дахија (1804) и Гушанац Алије (до 1807), султанових одметника, чију је узурпацију власти прећутно одобравала Порта, Милошеви устаници ратовали су, од самог по­ четка, против легалне турске власти, београд­ ског везира Сулејман­паше Скопљака. Зато су ратни сукоби 1815. године били одлучни као у време најжешћих битака Првог устанка. Са­ знавши за устанак, Порта је, користећи повољне међународне прилике, упутила на побуњенике две војске с подручја Царства и једну из Бео­ градског пашалука. Обреновић је из Црнућа упутио брата Јована и Мутапа у Драгачево и Мораву да сакупљају војску и да опседну Чачак, место око кога ће се најдуже водити борбе. На сабору у манастиру 178

Моравци позвао је народ на буну, па се упутио према Чачку. Обреновићу су пристигли у помоћ Јован Добрача и Милић Дринчић. Сутрадан су Турци изашли из Чачка и напали устанички шанац на Љубићу, али су били одбијени. Бор­ бе за Чачак трајале су четрдесетак дана. Турке из Ваљева, који су кренули у помоћ Чачанима, сусрео је Милић Дринчић и разбио их на Дру­ жетићима. Милош је оставио код Чачка брата Јована, Дринчића и Добрачу, па је кренуо с војском на Палеж. Турака је у шанцу на Палежу било ма­ ње него устаника, али су били боље наоружа­ ни и добро утврђени. Служећи се двоколица­ ма прикованим даскама и уз помоћ проштаца и фашина Ср би су извршили јуриш на Турке и однели победу маја 1815. године. После бит­ ке на Палежу устаници су успоставили везу с емиграцијом и снабдели се храном и оружјем из Аустрије. Многе устаничке војводе прешле су у Србију: Павле Цукић, Петар Молер, Стојан Чупић, Сима Катић, Сима Ненадовић, прота Ни­ кола Смиљанић.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Из Палежа се Милош Обреновић упутио пре­ ма Ваљеву које је Павле Цукић држао у опсади и заједнички га ослободили. Затим се Обреновић упутио с Павлом Цукићем, Симом Ненадовићем и топовима упутио према Чачку. Сутрадан су Турци напали Љубић, али су их устаници од­ били преко Мораве, потом прешли реку и на њеној левој обали подигли два шанца. Турци су 6. јуна опколили устаничке шанчеве и без вели­ ког напора освојили горњи шанац. Устаници су се разбежали, па је Танаско Рајић остао сам да брани два топа, јуначки положивши живот по­ ред њих. И сам Милош Обреновић је признао да је на Чачку било „страшно пораженије“. Коначан исход битке одредила је случајност. Васа Томић из Кнића убио је из врбака ћехају Имшир­пашу, после чега су Турци напустили Чачак (11. јун). Повлачећи се преко Јелице, у правцу Босне и Ру­ мелије, гониле су их српске чете. Српска војска, предвођена Обреновићем, по­ шла је на Пожаревац пошто је протерала Турке из Крагујевца и Баточине. Чим је прешла Велику Мораву, придружили су јој се Стеван Тодоровић Добрњац и Марко Абдулић. И мада Турака у По­ жаревцу није било много, добро су се утврдили у више шанчева и пружали су жесток отпор срп­ ским устаницима. Када су Турци прешли у напад, устаници су почели да се повлаче, али се испред њих испречио Обреновић и зауставио их прет­ њом. Затим је извадио сабљу и окренуо се тур­ ском предводнику, говорећи му: „Вала, делибаша! ти може бити да имаш куда и на другу страну, али ја заиста немам куд, него ми ваља овде мрети.“ Понети његовим речима, старешине и устани­ ци успели су да Турке врате у шанчеве. Срби су затим саградили своје шанчеве и, уз Милошеву претњу да ће погубити свакога ко буде узмакао, кренули у јуриш и присилили Турке да 7. јула 1815. године напусте Пожаревац и оду у Турску. Смењен с положаја великог везира, Хуршид­ ­паша је именован везиром Босанског пашалука,

а румелијски валија Марашли Али­паша прими­ цао се границама Србије. За то време београд­ ски везир, који је располагао са 1.500 војника, предузимао је испаде из Београда до Остружни­ це и Смедерева, где је био рањен. Поучен иску­ ством Првог устанка, Милош Обреновић није намеравао да ратује против још увек моћног султана, већ је био решен да преговара с њего­ вим везирима и моли за милост. Мачва се колебала и у Другом устанку док је Обреновић строгим заповестима није успра­ вио. Босански везир је део војске улогорио на Дубљу, под командом Ибрахим­паше. Устаници предвођени вождом Другог устанка извршили су јуриш на турски шанац 26. јула 1815. године, у којем је било 1.300 војника и скоро сви су изги­ нули. У бици на Дубљу пали су Милић Дринчић и Сима Ненадовић. Битком на Дубљу окончано је српско­турско ратовање. Срби су у Другом устанку ратовали само с војском београдског везира и нанели јој више пораза, али су и сами трпели неуспехе. У рату од 1804. до 1815. године страдало је око 150.000 Срба, војника и цивила. Србија Београд­ ског пашалука имала је око 400.000 житеља када је почео рат, док је Србија 1813. године, проши­ рена територијама изван Београдског пашалу­ ка, могла да има око 700.000 становника. Једана­ естогодишњи рат однео је око 21% становника – сваки пети Србин положио је живот за васкрс Србије. Била је то прва од три демографске ка­ тастрофе српског народа у 19. и 20. веку. Овај рат има још једну битну карактеристи­ ку: Руси су од православног заштитника поста­ ли ратни савезници Срба, од краја 1806. до 1812. године. То је битно предодредило судбину Ср­ бије и српског народа у 19. и 20. веку. непознате речи

Палеж – Обреновац. фашин – снопови од прућа.

1. Који су разлози неуспеха Хаџи Проданове буне? 2. Да ли је избијање Другог устанка на Цвети било испланирано или спонтано? Постоји ли нека сличност са подизањем Првог устанка? 3. Где је вођена најду жа а где најжешћа битка Другог устанка?

ЗАДАТАК

Направите хронологију битака Првог и Другог устанка.

179

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

5 ДРЖАВА И ЊЕНЕ УСТАНОВЕ Српска револуција није окончана 1813. године. Она је била само привремено примирена, а рато­ вање је настављено Хаџи Продановом буном и Другим устанком, после чега је стечена аутоно­ мија. Устаници су истовремено ратовали и уређивали устаничку државу.

оБнова државе

О

бнова државе највећа је тековина Срп­ ске револу ције. Нововековна српска држава настајала је постепено, ослоба­ ђањем Београдског пашалука, његовим проши­ ривањем и увођењем српске уместо турске вла­ сти. Вековно ропство лишило је Србе осећања државности. Стога неписмени српски сељаци, осим понеког ученог калуђера, нису имали ја­ сну представу о држави и организацији државне власти, па им је у том прегнућу била неопход­ на помоћ са стране. Учени Срби из Хабзбуршке монархије притекли су им несебично корисним предлозима, пре свих карловачки митрополит Стеван Стратимировић, бачки епископ Јован Јо­ вановић, Божо Грујовић, његов брат Михаило и Иван Југовић. Орашац, прво ослобођено место, био је је­ згро нововековне Ср бије. Одатле се ширила територија српске државе, и како су устани­ ци ослобађали које место или област, тако су они постајали њен део. Пошто су ослободили Београдски пашалук, Срби су наставили са ши­ рењем своје територије на запад, југ и исток – Јадар, Рађевина, Стари Влах, Крушевачка, Пара­ ћинска, Црноречка и Крајинска нахија. Избор Карађорђа за вожда, делатност скуп­ штина, оснивање Правитељствујушчег совјета, неометан рад кнежинских самоуправних орга­ на власти, настанак војске и велика улога вој­ них заповедника у Првом устанку – докази су да је српска држава брзо васкрсла. Осмишља­ вање њене државне организације преузео је на се бе, преласком у Ср бију, Божа Грујовић. Он је саставио текстове За памјат и Слово, који представљају правне акте о двема установама – Правитељствујушчем совјету и поглавару земље 180

Карађорђев печат

(вожду). Они су послужили настанку свих по­ тоњих уставних и законодавних списа – 1805, 1808. и 1811. године, доношених у зиму када се није ратовало. Надахну тим речима Грујовић је указивао на пред­ ности правне државе, каквом је желео да створи Ср­ бију. „Првиј, дакле, господар и судија у вилајету јесте закон. Под законом мораду и господари, поглавари и Совјет правителствујушчиј (обшча канцеларија) и свјашченство, и воинство, и сав народ бити; и то под једним и тим истим законом.“ непознате речи

вилајет – овде: држава. губернија – провинција у Русији. конституисати – основати, установити. субординација – потчињеност, подређеност вишем чину или органу. попечитељ – министар.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

уставнИ законИ

У

складу са Грујовићевим начелима, Савет у Боговађи и Скупштина у Смедереву до­ нели су у октобру и новембру 1805. го­ дине прве правне прописе. Тих неколико аката чине целину – први уставни закон о уређењу устаничке државе. Њиме су регулисани односи између вожда и Совјета и дата им права, уређе­ ни су световни и свештенички судови и пропи­ сан судски поступак. Једном одлуком предвиђен је попис добара ради праведног разрезивања порезе. Завршавајући једну од уредаба, законо­ давац је усхићено кликнуо: „Ово се зове сербска слобода!“ Од када су Руси постали српски савезници у рату с Турском и у Београд послали свога кон­ зула, понудили су устаницима два уставна ак­ та, којима су намеравали да уреде Србију попут какве руске губерније. Паулучијева конвенција и Родофиникиново Основаније правитељства сербскаго, оба из 1807. године, нису заживели, на срећу Срба. Ни аустријски покушај из 1810. године да Србију уставно уреди није успео. Од­ лучивши се за бољу идеју – да сами уставно и законодавно уређују своју отаџбину, устаници су исказали, на најбољи начин, самосвест и др­ жавотворност. Стога су 1808. године вожд Карађорђе и Младен Миловановић, уз помоћ Ивана Југо­ вића, припремили уставну реформу. На Светог Климента, на вождовој слави у Тополи, у при­ суству мањег броја старешина, и на Светог Ни­ колу, на Скупштини у Београду, усвојен је други уставни закон. Њиме је конституисана врхов­ на и локална власт у Србији и уведена редовна војска. Узајамном обавезом, потврђеном закле­ твом, вожд и старешине су одлучиле: 1. Савет, команданти, војводе, кнезови и сав народ при­ знају Карађорђа и његово потомство за врхов­ ног предводника Србије, коме ће бити верни и покорни; 2. утврђена је строга субординација власти. Све заповести и наредбе доносе вожд и Савет „у договору“ и оне се саопштавају следе­ ћим редоследом: вожд Савету, Савет нахијским командантима, они војводама и кнезовима, а ови нижим властима. Народна скупштина се не помиње иако је донела уставни закон и при­ знала Карађорђу право наслеђивања престола,

МЛАДеН МиЛоВАНоВиЋ (1760–1822) Рођен је у Ботуњи поред Крагујевца. Био је угледан сточни трговац, ословљаван као газда Младен. Знао да чита и пише. Миловановић није имао војничког да­ ра, већ је испољавао политички и државнички таленат. Његова схватања о држави, организацији власти и во­ ђењу политике била су веома развијена и у томе је био први међу устаничким старешинама. Члан је Прави­ тељствујушчег совјета од 1805, председник 1808. и 1809, а заменик председника, вожда Карађорђа, од 1811. до 1813. године. Године 1807. постао је београдски командант, што је у то време значило први градона­ челник српске престонице, а 1811. именован је за вој­ ног попечитеља. Као такав играо је важну улогу у од­ брани земље. Његова идеја је била да се Србија брани на граници, а вождова – да се војска повуче на плани­ не и ту укопа. У одбрани земље 1813. године нису се истакли ни Карађорђе, због болести, а ни Младен, због недостатка војничког дара. Карађорђе и Младен били су огорчени непријатељи и присни пријатељи. Мило­ вановић се постепено пробио на место друге лично­ сти Првог устанка, после вожда. С пролећа 1808. зала­ гао се да Карађорђе буде збачен с положаја вожда, уверен да ће му припасти устаничко вођство. Одлуку је убрзо променио, па је крајем 1808. и 1811. године осмислио обе уставне реформе и био њихов изврши­ лац. Од тада је постао најбољи вождов саветодавац и поборник централизације власти у устаничкој држави. Младен је с Карађорђем напустио Србију и живео у Аустрији и Русији. Вратио се у Србију 1822. године, ка­ да га је кнез Милош погубио страхујући од његовог ауторитета. Властољубив и среброљубив, стекао је ве­ лико богатство и пре и током Првог устанка. Носилац је руског ордена Свете Ане другог реда.

181

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

чи­ме му је омо­г у­ћи­ла да знат­но учвр­сти сво­ју власт, за­сну­је ди­на­сти­ју и осна­жи др­жа­во­твор­ ни стуб Ср­би­је. Суб­ор­ди­на­ци­ју вла­сти, од во­жда до кме­та, про­пра­тио је Иван Ју­го­вић у јед­ном го­во­ру сле­де­ћим ре­чи­ма: „Не дâ се сва­ки на­у­ чи­ти, али мо­же се на­те­ра­ти.“ Из­у­зет­но пло­до­ твор­но на­че­ло за анар­хи­чан срп­ски на­род, ко­ји се тек при­ви­ка­вао на соп­стве­ну др­жав­ну власт. Бор­ба из­ме­ђу за­ступ­ни­ка др­жав­не иде­је с ја­ ком цен­трал­ном вла­шћу и на­хиј­ске ауто­но­ми­ је ни­је за­вр­ше­на устав­ном ре­фор­мом 1808, већ 1811. го­ди­не. Се­па­ра­ти­зам вој­во­да и ко­ман­да­ на­та из За­пад­не Ср­би­је, пред­во­ђе­них Ја­ко­вом Не­на­до­ви­ћем, био је ја­чи по­чет­ком Устан­ка, а се­па­ра­ти­зам вој­во­да и ко­ман­да­на­та из Ис­точ­не Ср­би­је, пред­во­ђе­них Ми­лен­ком Стој­ко­ви­ћем, био је из­ра­же­ни­ји из­ме­ђу те две ре­фор­ме. Уз Ка­ра­ђор­ђа и Мла­де­на Ми­ло­ва­но­ви­ћа ста­ја­ли су шу­ма­диј­ски ко­ман­дан­ти и вој­во­де, на че­лу са Ми­ла­ном Обре­но­ви­ћем. Ка­да се и он окре­ нуо про­тив во­жда, опо­зи­ци­ја је, има­ју­ћи ру­ску по­др­шку, знат­но оја­ча­ла и би­ла на пу­т у да огра­ ни­чи во­ждо­ву власт.

уре­де ци­вил­не и све­ште­нич­ке су­до­ве и по­ша­љу вој­ни­ке на обу­к у. По­себ­ном уред­бом про­пи­сан је рад и ор­га­ни­за­ци­ја ма­ги­стра­та.

Милан Обреновић

Миленко Стојковић

Петар Добрњац

Скуп­шти­на је ја­ну­а­ра 1811. го­ди­не до­не­ла тре­ћи устав­ни за­кон, са­ста­вљен од се­дам ака­ та. Би­ла је то нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­ја скуп­шти­на то­ком це­лог Пр­вог и Дру­гог устан­ка, ко­ја је, ко­нач­но, при­хва­ти­ла ру­ско по­кро­ви­тељ­с тво. Устав­ни за­кон имао је уго­вор­ну фор­му из­ме­ђу во­жда и ста­ре­ши­на за­сту­пље­них у Скуп­шти­ни и Са­ве­т у, про­пра­ће­ну обо­с тра­ном за­к ле­твом вер­но­сти. Устав­ним за­ко­ном ре­г у­ли­сан је ме­ђу­со­бан од­нос свих вла­с ти. Са­вет је пре­тво­рен у вла­ ду, а сви вој­ни ко­ман­дан­ти до­би­ли су ди­пло­ме. Вој­во­да­ма је на­ре­ђе­но да ор­га­ни­зу­ју по­шту, да 182

Ка­ра­ђор­ђу је још јед­ном при­знат по­ло­жај во­ ђе срп­ског на­ро­да, чи­ме је оства­рио вр­ху­нац у сво­јој вла­да­лач­ко-вој­нич­кој ка­ри­је­ри. По­том су про­те­ра­ни из зе­мље Ми­лен­ко Стој­ко­вић и Пе­ тар До­бр­њац, про­тив­ни­ци но­во­за­ве­де­ног по­ рет­ка, па је ти­ме угу­шен опо­зи­ци­о­ни по­крет. Ка­ра­ђор­ђе­ва власт по­ста­ла је нео­гра­ни­че­на. Од та­да је ва­жи­ло пра­ви­ло: „Или слу­ша­ти Ка­ра­ђор­ ђа, или се се­ли­ти из зе­мље.“ Нео­п­ход­но на­че­ло да Ср­би са­чу­ва­ју тек ство­ре­ну др­жа­ву! Сва три устав­на за­ко­на су аутох­то­на јер су на­ста­ли без ру­ског и аустриј­ског ути­ца­ја, па су уто­ли­ко зна­чај­ни­ји. Срп­ска но­во­ве­ков­на др­жа­ ва на­ста­ла је са­мо­ни­клом бор­бом срп­ског на­ро­ да, а уре­ђе­на је на осно­ву соп­стве­ног ис­к у­ства и зна­ња. Уста­ни­ци су би­ли и хра­бри рат­ни­ци и ва­ља­ни др­жа­во­твор­ци. Непознате речи

ма­ги­страт – на­хиј­ски суд. аутох­тон – до­ма­ћи.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Ц

државне установе

ентралну власт устаничке државе чини­ ли су вожд, Скупштина, Правитељству­ јушчи совјет и попечитељства. Титула вожд званично је прихваћена тек 1811. године. До 1808. Карађорђе је носио звање команданта, а потом предводитеља. Промена назива титуле указује на колебљивост устаника у погледу обликовања владалачког звања. Пи­ тање владалачке власти озбиљније је решено уставним законом из 1808, када је Карађорђу, као предводитељу, додељено наследство. Тиме су устаници васкрсли средњовековну институ­ цију династије, показавши колико су водили ра­ чуна о државној традицији. Карађорђе је 1811. године објединио две функције – вожд и пред­ седник Савета (владе), чиме је сконцентрисао сву власт у својим рукама. Имао је неограничену власт и представљао је шефа државе с војнич­ ким звањем. Несрећни ток догађаја онемогућио је Хаџи Продану да понесе титулу вожда, али није Ми­ лошу Обреновићу. Он је звање вожда Другог српског устанка носио од избора на Цвети до краја ратовања с Турцима 1815. године. Чим је склопио мир с Марашлијом, титулу вожда за­ менио је звањем кнеза. Могло би се рећи да су тек тада Срби коначно добили и усталили вла­ далачку титулу. Дакле, звање вожд било је при­ времено и трајало је колико и рат против Тур­ ске, односно ратни период Српске револуције (1804–1815). Скупштине током Првог српског устанка нису држане редовно због ратних збивања, али су се састајале најмање једном годишње и одлу­ чивале о најважнијим државним и војним пита­ њима. Њихов састав није био утврђен, нити су обављани избори њених представника, већ су им присуствовале најважније војне и цивилне старешине, најчешће на позив вожда и Саве­ та. На њима су доношене одлуке о ратовању, усвајани ратни планови, састављане молбе за султана, писана писма и одговори владарима великих сила, доношени уставни закони, раз­ резиван данак, уређивано судство и остали об­ лици државне власти, вршен избор и имено­ вања цивилних и војних органа власти и томе слично.

Печат Правитељстувујушчег совјета

Правитељству ју шчи совјет је формално конституисан на скупштини у Борку 1805. го­ дине. У историјским изворима чешће се поми­ ње као Народни совјет или Савет. Реч је о уста­ ничком извршном органу који је делио власт с вождом. Будући да му је вожд био председник, Савету је дата највиша власт у земљи уставним законом из 1805. године. Уставним законом из 1808. Савет је постао врховни суд, чиме је битно смањен делокруг његове власти, а у хијерархиј­ ском редоследу заузео је треће место. Уставним законом из 1811. године сасвим је реформисан и сведен на шест чланова, у рангу министара: Младен Миловановић – војни, Миленко Стој­ ковић – иностраних дела, Доситеј Обрадовић – про све те, Јаков Ненадовић – уну трашњих дела, Петар Тодоровић – правде и Сима Мар­ ковић – финансија. Тек тада је Савет постао у правом смислу извршни орган (влада) вожда и Скупштине, са свега шест ресорних министара. Чланови владе или Савета били су равноправ­ ни и доносили су одлуке једногласно. Министри су били самостални само у оквиру надлежности свог попечитељства. Влада је била одговорна вожду и Скупштини. Вожд је председавао сед­ ницама владе и имао право да именује свог за­ меника. Реч и титула вожд домаћег је порекла. Коришћена је још у средњем веку са значењем предводника на­ рода („вожд отачаства“). Карађорђе је упорно одби­ јао руске предлоге да прихвати титулу кнеза, дајући предност војничком звању. То што је Карађорђе оба­ вљао, уз војну и цивилну власт давало је овој устано­ ви владалачко значење.

183

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Током Првог и Другог српског устанка па­ ралелно су постојале цивилна и војна власт. Цивилну власт представљали су органи кне­ жинске самоуправе који су, протеривањем Ту­ рака, преузели на себе дужности првих органа српске државне власти. Њих нико није посебно именовао – они су сами наставили да раде по­ слове који су улазили у надлежност кнежинске самоуправе. Прва вест о успостављању судова пада у вре­ ме рада скупштине у Остружници (мај 1804). Вредно је похвале што су устаници тако рано одлучили, три месеца после Орашца, да оснују судове. Смедеревска скупштина (1805) донела је важан законик о суду – Учрежденије судејств, којим су основани световни и свештенички су­ дови. Све товни судови постојали су у свакој административној јединици – селу, кнежини и нахији (магистрат), док је четврти суд био Ве­ лики суд народни (Савет). Законом је прописан састав судова и судски поступак. Само је врхов­ ни народни суд могао да доноси смртне пресуде, што представља део позитивних прописа који су Београдски пашалук претварали у српску др­ жаву. Овим законом довршена је доградња суд­ ске власти и судске мреже у устаничкој Србији. Позната су два правна прописа на основу којих се судило у држави Првог устанка: тзв. Закон Проте Матеје из 1804. и Карађорђев законик, који није сачуван у целини, а не зна се ни година његовог настанка. Основни стуб државе Првог и Другог срп­ ског устанка била је војска. Војна власт је са­ моникла, иако се делимично заснивала на ор­ ганизацији српске војске из времена кнежинске самоуправе. Почетком устанка војна власт није била одвојена од цивилне, па су многе старе­ шине истовремено вршиле обе власти. Током 1804. године многе старешине су се потписи­ вале као „кнез и војвода“, што значи да су били цивилни и војни управници кнежина и нахија. Тек уставним законима из 1808. и 1811. године одвојена је војна од цивилне власти, али и тада

не у потпуности. Током оба устанка војне вла­ сти су имале предност над цивилним властима. Најважније војно звање током оба устанка било је војводско. Војвода је био заповедник на­ хије до 1808, када га наслеђује командант, а од те године он је војни старешина кнежине.

Устаничка војна организација довршена је 1811. године и њен хијерархијски след изгледао је овако: вожд – попечитељ војни – главнокомандујући изну­ тра – главнокомандујући – командант – војвода – градски командант – капетан – каплар – момак – вој­ ник.

Српску устаничку војску чинили су одрасли и за војне послове способни становници. Сталне војне јединице Србија је добила тек 1808. годи­ не, али оне нису успеле да се развију до те мере да би могле да замене народну војску. Позната су два правила о обуци стајаће војске, тзв. воје­ ниј егзерцир. Јаков Јакшић, капетан регуларне војске, саставио је Војениј устав (1813), у коме је истакао да је главни циљ српског војника да брани веру, отаџбину и државу рода свог. Пешадија је чинила окосницу српске устанич­ ке војске, док су артиљерија и коњица створене уз велике напоре. Оружје и муниција плењени су од Турака, куповани у Аустрији и добијани од Руса. Обичан војник био је наоружан пушком, пиштољем и јатаганом. непознате речи

сконцентрисати – објединити. егзерцир – војничко вежбање.

1. Који Срби из Хабзбуршке монархије су помогли устаницима у организовању државе? 2. Карађорђе није хтео да прихвати титулу кнез. Наведите његова званична звања. 3. Правитељствујушчи совјет и попечитељства су извршни орган власти. Када су и где основани? Који би им савремени називи одговарали?

184

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

6 ЕВРОПА И УСТАНИЧКА СРБИЈА Уз помоћ учених Срба из Јужне Угарске устаници су упорно радили на организацији државне власти. Током прве две устаничке године они су формирали скоро све најважније органе власти (вожд, скупштина, суд, Совјет...). Трима аутохтоним уставним законима разрађивали су и формирали нове институције (династија, попечитељства и сл).

Прота Матеја Ненадовић

дИплоМатИја

Н

есналажење устаника и вожда у међу­ народним односима било је очигледно. Руска дипломатија запазила је српску добродушност и не умешност у вођењу поли­ тичких послова. То се објашњава недостатком учених и за политику способних устаника, наро­ чито у првим двема годинама. Из шаролике ма­ се Србијанаца тек се рађало устаничко вођство, које је требало да осмисли унутрашњу и спољну политику устаника.

Иако су знања устаника о држави и властима била скромна, резултати су били видљиви. Устаници се тиме нису задовољавали, те су рано изградили национални програм. Већ од 1806. године они су ра­ дили на уједињењу Србије, Црне Горе и Босне и Хер­ цеговине. И Доситеј је клицао у Востани Сербије да би „мати“ морала да их ослободи и уједини. Са тим су у непосредној вези и побуне у Дробњацима (1805), Тицанова буна у Срему (1807), Крушчичка буна у Ба­ нату (1808), Јанчићева буна у Босни (1809), као и низ немира у Старој Србији и Бугарској. У згради Савета налазила се слика цара Душана и карта српских зе­ маља – као пу токаз српских тежњи. Вождове снове о српском царству најпотпуније је исказао Иван Ју­ говић у преговорима с руским командантом Прозо­ ровским у Јашију, изневши му јавно идеју о обнови нешто увећаног Душановог царства: Србија, Црна Го­ ра, Бо сна, Херцего вина, Стара Ср бија и Ср би у Аустрији, дакле „сав српски род“. У рат 1809. године пошло се са идејом ослобођења и уједињења српских земаља, али се поклекло у том највећем устаничком прегнућу. Основни циљ устаника од 1805. до 1811. године био је: независност од Турске и уједињење српског народа и српских земаља.

лукавство су исказивали и Срби, о чему је Прота Матеја записао у Мемоарима: „Та моја политика, да не кажем лаж са Делиаметом узрок је што ћете у многим историјама наћи: да је султан послао ферман Кара­ ђорђу да бије јаничаре; али није истина, нити је цар послао пређе, нити је после одобравао, но ми смо доцније сви, да би народ лакше подигли, и да би га слободили, говорили: да цар није против нас, него да је цар с нама противу дахија, тако смо и људма с оне стране казивали, тако су они и веровали, и отуд се то увукло у историју.“

185

XI.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – РАТНО ДОБА (1804–1815)

Срп­ски уста­ни­ци нај­сла­би­је су се сна­ла­зи­ли у ди­пло­ма­ти­ји. Ди­пло­мат­ске пре­го­во­ре са ис­ ку­сним тур­ским, аустриј­ским, ру­ским и фран­ цу­ским ди­пло­ма­та­ма ка­рак­те­ри­са­ла је не­сна­ла­ жљи­вост, не­по­зна­ва­ње ме­ђу­на­род­них од­но­са, по­ли­тич­ких при­ли­ка и за­к у­ли­сних рад­њи, не­ до­ста­так уче­них и спо­соб­них ди­пло­ма­та, као и низ дру­гих про­бле­ма. Уста­нич­ко до­ба пра­ти­ли су бур­ни ме­ђу­на­род­ни до­га­ђа­ји пу­ни обр­та, по­ чев од Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је и На­по­ле­о­но­вих ра­то­ва – до Беч­ког кон­гре­са. У том не­ви­ђе­ном европ­ском рат­ном вр­тло­г у, ко­ји је по­та­пао сто­ лет­на кра­љев­ства и по­не­ко цар­ство, за­и­ста ни­је би­ло ла­ко сна­ћи се. Јед­на во­ждо­ва из­ре­ка упе­ ча­тљи­во све­до­чи о уста­нич­ком не­по­зна­в а­њу европ­ских дво­ро­ва и по­ли­ти­ке. По­сле раз­го­во­ра с До­си­те­јем, Ка­ра­ђор­ђе је ре­као јед­ном са­го­вор­ ни­к у: „Овај ста­рац ако и не зна шта ца­ре­ви је­ду, ја­мач­но зна о че­му го­во­ре.“ Тим ре­чи­ма, по­сред­ ним пу­тем, ис­ка­зао је нај­ве­ћи про­блем уста­нич­ ке др­жа­ве – не­до­ста­так уче­них љу­ди, по­пут До­ си­те­ја, ко­ји су по­зна­ва­ли на­чин во­ђе­ња др­жав­не по­ли­ти­ке ве­ли­ких си­ла. А то им је би­ло то­ли­ко по­треб­но, по­не­кад и ви­ше од хра­бро­сти ко­ју су ис­по­ља­ва­ли у ра­ту с Тур­ци­ма. Уста­ни­ци су би­ли упу­ће­ни на пре­го­во­ре већ пр­вих рат­них да­на. Не­спор­но је да су Тур­ци би­ли ве­шти­ји, а Ср­би на­ив­ни­ји, али се тај од­нос вре­ме­ном ме­њао.

Европске силе и Србија

У

ста­ни­ци су не­у­спе­шно пре­го­ва­ра­ли с да­ хи­ја­ма у Зе­му­ну, са бо­сан­ским ве­зи­ром Бе­ћир-па­шом у Бе­о­гра­ду (1804), пи­са­ли мол­бе сул­та­ну и ру­ском ца­ру – мо­ле­ћи да се ре­ши срп­ско пи­та­ње. На са­мом по­чет­к у Пр­вог устан­ка упу­ће­ни су у Ру­си­ју Про­та Ма­те­ја Не­на­ до­вић и Јо­ван Про­тић да тра­же по­моћ. Све вре­ ме во­ђе­ни су и пре­го­во­ри с Аустри­јом, у ко­јој су уста­ни­ци ку­по­ва­ли оруж­је и хра­ну и до­би­ја­ли по­моћ од сво­јих су­на­род­ни­ка. Ка­да се 1805, од­ но­сно 1807. го­ди­не Фран­цу­ска по­ја­ви­ла на Бал­ ка­ну, а Ру­си­ја об­ја­ви­ла рат Тур­ској, Ср­би су се на­шли у вр­тло­г у европ­ске по­ли­ти­ке и ни­је им би­ло ла­ко. Фран­цу­ска је све вре­ме по­др­жа­ва­ла Тур­ску, с на­ме­ром да за­у­ста­ви ру­ски про­дор ка Ца­ри­гра­ду. Из­ме­ђу Иван­ко­вач­ке и Ми­шар­ске бит­ке Пор­та је по­ру­чи­ва­ла: „Да би Ср­би до­би­ли 186

ми­лост, тре­ба да је тра­же с ко­ноп­цем о вра­ту!“ У вре­ме нај­же­шћих бор­би 1806. го­ди­не Пе­тар Ич­ ко је у Ца­ри­гра­ду пре­го­ва­рао с тур­ским ди­пло­ ма­та­ма о ми­ру, али је, тзв. Ич­ков мир од­би­јен у про­ле­ће 1807. на под­сти­цај Ру­си­је. Пре­го­во­ри с Пор­том во­ђе­ни су и ка­сни­је, на­ро­чи­то 1813. го­ди­не, али ни­ка­да ви­ше ни­с у би­ли ни бли­зу пра­во­ме ми­ру.

Доситеј Обрадовић

Константин Константинович Родофиникин

Ру­ска по­моћ уста­ни­ци­ма би­ла је дра­го­це­на, по­себ­но од до­ла­ска ру­ског ди­пло­мат­ског пред­ став­ни­ка Ро­до­фи­ни­ки­на (1807–1809), по­том Не­до­бе (1809–1813) и за­јед­нич­ког ра­то­ва­ња од 1807. го­ди­не. Ру­си су уста­ни­ци­ма пру­жа­ли по­ моћ у нов­цу, на­о­ру­жа­њу и ди­пло­мат­ским пу­тем шти­ти­ли њи­хо­ве ин­те­ре­се. По­сле по­ра­за 1809. го­ди­не, ка­да се уза­луд оче­ки­ва­ла ру­ска по­моћ, Ка­ра­ђор­ђе је по­чео да пре­и­спи­т у­је спољ­ну по­ ли­ти­к у и да тра­жи по­моћ и по­кро­ви­тељ­с тво Аустри­је, а по­том и Фран­цу­ске. Ни­ка­да се Ка­ ра­ђор­ђе ни­је то­ли­ко дво­у­мио као 1811. го­ди­не у на­сто­ја­њу да се опре­де­ли за Ру­си­ју или Аустри­ју. Аустри­ја је па­жљи­во пра­ти­ла при­ли­ке у Ср­ би­ји, на­ме­ра­ва­ју­ћи да осво­ји Бе­о­град и ста­ви Ср­би­ју под сво­је окри­ље. Не би тре­ба­ло за­бо­ра­ ви­ти да је Аустри­ја пру­жи­ла уто­чи­ште из­бе­глим Ср­би­ма 1813. го­ди­не, ко­јих је би­ло око 150.000. По­ку­шај уста­ни­ка да по­сред­ством Ра­да Ву­чи­ни­ ћа, ко­јег је вожд упу­тио у Па­риз, сту­пи у кон­такт с На­по­ле­о­ном и за­ин­те­ре­су­је Фран­цу­ску за Ср­ би­ју, био је не­у­спе­шан. Ве­ли­ки уда­рац Ср­би су до­жи­ве­ли по­вла­че­ њем ру­ске вој­ске, али су мно­го до­би­ли, иако

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

тога нису били свесни, Буку решким миром, склопљеним 28. маја 1812. године, чиме је завр­ шено ратовање Русије и Турске. Осмом тачком била је предвиђена аутономија за устанике, ве­ ома слична оној коју ће Срби уживати између 1815. и 1830. године. Срби су добили амнестију због учешћа у рату, као и право да брину о уну­ трашњој управи земљом, конкретно – право на умерен порез који ће сами сакупљати. Турци су стекли право да се врате у градове с оружјем, уз претходно рушење свих новоподигнутих утвр­ ђења. Русија је обавезала Порту на договор са Србима око спровођења тих одлука. Буку решки мир је био први међународни уговор у којем су поменути Срби, па је стога у њему Стојан Новаковић видео васкрс државе српске.

По сле успелог Дру гог устанка вожд Ми­ лош је окончао ратовање усменим споразумом с Марашли Али­пашом (1815). Њиме су Срби стекли следећа права: да српски кнезови саку­ пљају порез, да у седишту нахије седе муселим и кнез, који ће заједно судити Србима, да спахије узимају приходе према прописаним правилима, да у Београду ради Народна канцеларија од 12 кнезова, из сваке нахије Београдског пашалука по један, као највише административно тело. Овим спора зумом уведена је двојна, српско­ ­турска управа. непознате речи

амнестија – помиловање, потпуни опроштај кривице.

Београд, почетком 19. века

1. Шта су устаници подразумевали под националним програмом? 2. Покушајте да објасните смисао Карађорђеве реченице о Доситеју. 3. Ко су били руски конзули у Србији? 4. Упоредите привилегије Срба добијене Букурешким миром и усменим споразумом кнеза Милоша и Марашлије.

ЗАДАТАК

револуције рађају велике људе. Напишите биографију једне значајне устаничке личности.

187

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)

XII

С

по­ра­зу­мом кне­за Ми­ло­ша и Ма­ра­шли Али-па­ше окон­чан је Дру­ги срп­ски уста­нак, од­но­сно пр­ви пе­ри­од Срп­ске ре­во­лу­ци­ је (1804–1815), та­ко­зва­ни рат­ни или де­струк­тив­ни пе­ри­од, чи­ ја је основ­на ка­рак­те­ри­сти­ка ру­ше­ње тур­ске вла­сти и др­жа­ве и вас­ крс срп­ске вла­сти и др­жа­ве. У дру­гом пе­ри­о­ду Срп­ске ре­во­лу­ци­је (1816–1835), Ср­би­ја је до 1830. го­ди­не ужи­ва­ла по­лу­а­у­то­ном­ни по­ ло­жај, а по­том ауто­ном­ни. Реч је о кон­струк­тив­ном пе­ри­о­ду Срп­ске ре­во­лу­ци­је, ко­ји се по­к ла­па с ве­ћим де­лом пр­ве вла­да­ви­не кне­за Ми­ло­ша. Тај пе­ри­од пре­по­зна­тљив је по по­нов­ној из­град­њи др­жав­ них вла­сти на про­сто­ру Бе­ог­ рад­ског па­ша­лу­ка, а по­сле 1833. го­ди­не и на те­ри­то­ри­ји на ко­јој се про­сти­ра­ла уста­нич­ка др­жа­ва. Овај пе­ри­ од за­вр­ша­ва се јед­ним од нај­ва­жни­јих со­ци­јал­но-еко­ном­ских до­га­ ђа­ја у по­ве­сти Ср­би­је 19. сто­ле­ћа – уки­да­њем фе­у­да­ли­зма (1835).

XII.

1 АУТОНОМНА КНЕЖЕВИНА хатИшерИФИ

С

поразум вожда Милоша и београдског везира Марашлије није много нудио Ср­ бима, али им је вратио толико жељени мир после скоро дванаест година ратовања. Ми­ лошу Обреновићу, сада већ кнезу, и устаницима предстојао је дуг и непредвидљив пут борбе за аутономни положај Србије. Аутономију је Ср­ бија стекла осамнаест година после окончања Другог српског устанка, на основу међународ­ них уговора и Портиних правних докумената. Кнез Милош је преговоре с Портом водио осла­ њајући се на одредбе Ичковог мира, Осму тачку Букурешког мира и усмени споразум с везиром Марашли Али­пашом. Преговоре с Турском во­ диле су посебне депутације, да би касније ту ду­ жност преузео српски капућехаја, дипломатски представник у Цариграду. Пошто је претходно добила две молбе Ср­ ба, Порта је легализовала споразум кнеза Ми­ лоша и везира Марашлије, тако што је Србима издала осам фермана у зиму 1815–1816. године. Тим актима смањен им је харач, дата амнести­ ја, спахијама је наређено да узимају приходе са феудалних поседа по закону, порез Турској пла­ ћан је у две рате, српски трговци могли су да тргују по целом Царству, турска војска боравила је само у градовима, по паланкама и градовима седео је уз муселима по један српски кнез ра­ ди отправљања српских послова, а у Београду је радила Народна канцеларија састављена од нахијских представника. На тим правима засни­ вала се полуаутономија Срба у Београдском па­ шалуку. Русија и њен дипломатски представник у Ца­ риграду све време су подржавали кнеза Мило­ ша и трудили се да Порта усвоји српске захтеве. Од свих молби упућених Порти најзначајнија је она из 1820. године у којој су Срби најпотпу­ није изнели своје захтеве. Тек деценију касније, под притиском Русије, Порта ће признати Ср­ бији аутономна права. Русија је Акерманском конвенцијом решила само неке своје проблеме

ДиМиТрије ДАВиДоВиЋ (1789–1836) Рођен је у Земуну, где је учио основну школу, поха­ ђао је гимназију у Сремским Карловцима, студирао медицину у Пешти и Бечу, али није их завршио. У Бечу је с Димитријем Фрушићем покренуо Новине сербске (1813–1822) и часопис Забавник. Због противљења уни­ јаћењу Срба у Далмацији и дугова пребегао је у Срби­ ју, где је ступио у слу жбу код кнеза Милоша радећи као лекар и кнежев секретар. Пошто је стекао повере­ ње, кнез му је дао да води спољне послове и слао га на преговоре у Цариград. Истакао се вештим посре­ довањем између кнеза, руске дипломатије и турских министара. После кнеза Милоша, његова улога у до­ бијању хатишерифâ из 1830. и 1833. године је највећа. И у Србији је покренуо и уређивао Новине сербске (1834–1835). Потом је био попечитељ иностраних дела (1834), унутрашњих дела и просвете (1835). У Милетиној буни био је на страни кнеза Милоша и, потом, истакао се као писац Сретењског устава. Пошто се због Сре­ тењског устава замерио Турској, Русији и Аустрији, кнез Милош је сву кривицу свалио на њега и лишио га свих звања. Последње године живота провео је у Сме­ дереву. Иако Новине сербске нису биле прве српске новине, одиграле су значајну улогу у развоју српске журналистике и биле од велике користи Вуку Караџићу у његовој књижевној делатности. непознате речи

депутације – изасланици Србије на Порти. ферман – султанова писмена заповест, наредба.

189

XII.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)

с Турском и обавезала је да Србији изда ферман о аутономији, те је тако недовољну заштиту пре­ творила у прави протекторат. Али нагомилане проблеме с Турском, она је ипак решила ратом (1828–1829), који је завршен Једренским миром. Шестим чланом Русија је обавезала Турску да одмах реши српско питање највишим прав­ ним актом – хатишерифом. Када се има на уму да је учествовала и у изради хатишерифа за Ср­ бију, њена улога у обнови и обликовању српске државности од пресудног је значаја. Нашавши се у тешкој ситуацији због побу­ на у земљи, под притиском Русије и вештом, упорном и поткупљивом политиком кнеза Ми­ лоша Турска је издала Србима три хатишери­ фа – 1829, 1830. и 1833. године. Први је скоро безначајан, док су друга два утемељила Србију као аутономну државу. Хатишериф из 1830. године утаначио је од­ носе Србије и Турске и прописао права српском народу на територији коју су ослободили уста­ ници у Првом устанку. Србија је саставни део Турског царства, а Турци имају право да бораве само у „царским градовима“ (Београд, Шабац, Смедерево, Кладово, Ужице, Соко), док ће сва друга утврђења бити порушена. Турска се неће мешати у унутрашње послове Србије. Србима је призната слобода вероисповести, избор митро­ полита и епископа и употреба звона на црквама, што је потврђено конкордатом с Васељенском патријаршијом (1831). Управа Србијом повере­ на је кнезу и Савету, којима припада извршна власт. Срби имају право да организују судство, да држе војску, да отварају болнице, штампа­ рије, школе и пошту. Српски трговци могу сло­ бодно да тргују у Турској, а Србија има право да држи у Цариграду свог дипломатског пред­ ставника – капућехају. Турчин не може приси­ лити Србина да му служи ако он то неће, како је раније било. непознате речи

протекторат – покровитељство. конкордат – споразум неке државе са Васељенском па­ тријаршијом или папом. берат – повеља, акт о именовању. трибут – данак, порез који је покорени народ плаћао освајачу.

190

Хатом је кнезу Милошу Обреновићу призна­ то право наследства престола према принципу првородства, на основу одлука народних скуп­ штина из 1817. и 1827. године. Султан је кнезу издао посебан акт – Берат (1830), чиме је прав­ но утемељена династија Обреновић. У посебно уприличеном чину објављивања Хатишерифа и Берата видно место припало је миропомазању кнеза Милоша у Саборној цркви у Београду. Овим правним ак тима Ср бија није стекла потпуну аутономију пошто су остала нерешена три питања: исељење Турака, присаједињење, тзв. шест нахија и трибут Турској.

Шест нахија – Реч је о територији изван Београдског пашалука коју су Карађорђеви устаници ослободили после 1807. године. Кнез Милош није управљао њом после 1815. године и узалудни су били сви напори да је поврати. Пошто је претходно побунио локално ста­ новништво, он је ту територију присајединио Србији 1831. и 1832. године. Београдски пашалук захватао је површину од 24.440 km2, док су „шест нахија“ имале 13.300 km2. Србија се од 1833. до 1878. године прости­ рала на 37.740 km2.

Ниједан хатишериф нити берат није сачуван у ори­ гиналу и зато не можемо понудити илустрацију било којег од њих. Сачуван је опис Хатишерифа из 1838. године („Турског“ устава), па се он овде наводи у це­ лини како би се употпунила представа о тим актима толико значајним за настанак нововековне српске државности. „На свима овим султановим хатишерифима и фер­ манима, на врху, челу, налази се велика црна тура, султански монограм састављен из писмена, имена и наслова владајућег султана и његових предака. Али код хатишерифа 1838. године султанска тура, моно­ грам султана Махмуда другог израђен је сав златом; а десно од туре, мало издигну то, налази се бојом и златом нацртани венац, у виду елипсе, са отвореним горњим крајем, који је испунило златом израђено сунце, са разасутим зрацима. У овом венцу налази се својеручно од султана Махмуда другог написано: ’По овој изложеној превисокој наредби Нашој, у свему безусловно поступати и вршити је, а противно не чи­ нити’.“ Мита Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842, Београд, 1897.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Упорним кнежевим залагањем на Порти, које је подржавала руска дипломатија, после приса­ једињења шест нахија Порта је Србији издала Хатишериф из 1833. године. Њиме је и формал­ но признала присаједињење поменутих нахија, утврдила данак на 2.300.000 гроша, продужила Турцима рок за исељење из Србије и утврдила статус Београда. Разграничење између Србије и Турске изведено је у зиму 1833/4. године. Србија је, коначно, после дугогодишњег ра­ товања и дипломатске бор бе стекла положај аутономне кнежевине, односно вазално-трибу тарне државе, са независном унутрашњом управом.

укИдање ФеудалИзМа

У

Србији су живели Срби и Турци, али је било и Румуна, Цигана, Јевреја. Она је 1804. године имала око 400.000 станов­ ника, а 1813. и 1834 – око 700.000. Од тога, Ту­ рака је било око 24.000 и они су углавном били исламизовани Срби. Правих Османлија било је мало. Од 1815. до 1833. године у Србији Бе­ оградског пашалука постојало је двовлашће, двојна српско­турска власт. У Београду је седео везир, заповедник Пашалука, у чијим је рука­ ма била сва турска власт. Важна личност био је алај­бег, старешина спахија, док су старешине нахија били муселими. У Србији су постојале све три врсте феудалних поседа – тимари, зеа­ мети и хасови (мукаде – султанова добра). Ср­ би су давали Турској, везиру и спахијама разне врсте пореза. СеЉАКоВе ДАЖБиНе: Султану (турској држави): харач, чибук, главница. Спахији: у новцу – главница, свињарина, казан, свад­ барина, котарина, попаша, винарина; у усевима – де­ сетак од пшенице, ражи, јечма, зоби, крупника, проје, кукуруза, лука, дувана непознате речи

харач – лични порез, главарина. чибук – порез на ситну стоку (овце, козе). главница – врста новчаног пореза.

Хат из 1833.

Уз турску власт постојала је паралелно и срп­ ска власт – врховни кнез, Народна канцеларија, оборкнезови нахија, кнезови кнежина, кнезови додељени муселимима ради присуства суђењу Србима, сеоски кметови. За издржавање срп­ ске власти сакупљан је посебан порез, док се ку­ лучило за потребе обе власти. Све до стицања аутономије српска власт је била у повоју и није достигла ниво из времена Првог устанка. Поред кнеза, најзначајнија установа била је Народна скупштина, која се састајала два пута годишње због разрезивања и сакупљања пореза, избора Милоша за кнеза, бирања и упућивања депута­ ција у Цариград. Народна канцеларија је, касни­ је, прерасла у Суд народни српски. Правосуђу је кнез Милош поклањао велику пажњу, отимајући судску власт од Турака и преносећи је на српске судове. Потом је увео „уписне пандуре“, скрива­ јући војску иза тог имена. 191

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Једно од најважнијих друштвено­економских питања у Србији 19. века било је укидање феудализма. Устаници су ослобађањем Београд­ ског пашалука истовремено укидали феудалне односе и обаве зе. Ср би у устаничкој држави били су лишени феудалних односа и обавеза. Падом Србије враћен је феудализам у свом кла­ сичном виду – тимарском систему. Споразумом кне за Милоша и ве зира Марашли Али­паше феудални односи и обавезе поново су ставље­ ни на законске основе. Срби су рад на укидању феудализма започели 1820. године, а довршили деценију и по касније. Плаћање данка Турској одсеком подразумевало је уступање феудалних добара Србима, али то није било лако извести због противљења спахија. Ово питање коначно је решено хатишерифом из 1833. године, када је данак пресечен на 2.300.000 турских гроша. У ту суму ушле су све обавезе српских сељака према спахијама и султану, односно феудалцима и др­ жави, једноставније речено – Кнежевине Србије према Османском царству. Стога се може рећи да је турско феудално уређење Србије престало на Митровдан 1833. године, када је последњи пут порез исплаћиван султану и спахијама на дотадашњи начин. Са престанком феудалних односа српских сељака према спахија ма није настао потпун раскид с феудализмом у Кнежевини. Наредне две године српска држава је сакупљала феудал­ не дажбине од српских сељака, а кнез Милош се премишљао да турске феудалце замени срп­ ским. Било је то време када је велики српски препородитељ Вук Караџић тражио од кне за Милоша да га по стави за тршићког спахију. Време од 1833. до 1835. године одликује се по­ луфеудалним стањем: феудалних односа није било, али је било феудалних дажбина које је са­ купљала српска држава уместо спахија. У време немира изазваних Милетином буном и током рада Сретењске скупштине одлучено је да се све

дажбине слију у порез од 6 талира годишње, ко­ ји би порески обвезници плаћали у две рате. Од Ђурђевдана, 5. маја 1835. године престале су и феудалне обавезе, па се он узима као дан коначног укидања феудализма у Србији. То је и крај социјалног процеса Српске револуције. Ср­ би у Кнежевини Србији међу првим народима у Европи ослободили су се феудалних окова, што је будућем развоју земље дало посебно обележје – појава друштва слободних сељака. У наредних неколико година решавано је ва жно пи та ње зе мљи шне сво ји не, од но сно припадности земље. Сељак није био власник земље, већ султан – то важно право стекао је Хатишерифом из 1838 (Турски устав). Он је та­ да проглашен господаром земље коју обрађује и с којом је у потпуности располагао: могао ју је продати, оставити у наследство и завештати. Србијанско друштво 19. века дуго ће бити сељачко, без феудалне и грађанске класе, са ма­ лобројном интелектуалном, политичком и кул­ турном снагом, те је споро добијало друштвену елиту. Оно је било скоро уједначено у сирома­ штву и није могло извести бржи материјални напредак.

Црква и конак кнеза Милоша у Београду

1. У чему је разлика између полуаутономног и аутономног статуса Србије? 2. Ко је покренуо и уређивао Новине сербске?

ЗАДАТАК

Покушајте да сазнате зашто је укидање феудализма најзначајнија друштвена појава у Србији у 19. веку.

192

XII.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)

2 ЖИВЕТИ У ВАЈАТУ И НА ДВОРУ Три­ма ха­ти­ше­ри­фи­ма Ср­би­ја је ре­гу­ли­са­ла др­жав­но­прав­не од­но­се са Тур­ском и по­ста­ла ауто­ ном­на Кне­же­ви­на. Уки­да­њем фе­у­да­ли­зма омо­гу­ћи­ла је бр­жи при­вред­ни на­пре­дак и по­ја­ву гра­ ђан­ског дру­штва.

Рат­на сва­ко­дне­ви­ца

Р

а­то­ва­ње је бит­на од­ли­ка уста­нич­ког до­ба (1804–1815), те је сто­га жи­вот уста­ни­ка био то­ме при­ла­го­ђен. Уста­ни­ци су ве­ћи део вре­ме­на про­во­ди­ли по шан­че­ви­ма, ко­јих је нај­ви­ше би­ло дуж гра­ни­це, на­ро­чи­то по­ред Дри­не. Нај­по­зна­ти­ји шан­че­ви по­диг­ну­ти су на Де­ли­гра­ду, Ми­ша­ру, Ло­зни­ци, Вар­ва­ри­ну, Че­гру, Љу­би­ћу и За­са­ви­ци. И тур­ска вој­ска ко­ри­сти­ла је шан­че­ве у бор­би про­тив уста­ни­ка. Шан­че­ви су би­ли раз­ли­чи­тог об­ли­ка и ве­ли­чи­не, има­ли су гру­до­бра­не, ку­ле и ме­ста за то­по­ве, а у уну­ тра­шњо­сти – скло­ни­ште за му­ни­ци­ју и оруж­је, ко­њу­шни­цу, про­сто­ре за од­мор и спа­ва­ње вој­ ни­ка, чу­ва­ње хра­не, бу­нар или скри­ве­ни до­вод во­де с обли­жњег из­во­ра. Сва­ки ша­нац имао је свог за­по­вед­ни­ка. У ве­ћим шан­че­ви­ма ко­ман­да је нај­че­шће би­ла у ру­ка­ма вој­во­да.

Ада-кале

Уста­нич­ка сва­ко­дне­ви­ца би­ла је углав­ном рат­на: или су се уста­ни­ци ту­кли с Тур­ци­ма, или су се при­пре­ма­ли за бор­бе. Ра­то­ва­ње је пре­ ста­ја­ло с је­се­њим ки­ша­ма и за­по­чи­ња­ло пр­вих

про­лећ­них да­на, а је­дан део рат­ни­ка оста­јао је у шан­че­ви­ма и пре­ко зи­ме. Ду­го ра­то­ва­ње оста­ ви­ло је по­сле­ди­це на он­да­шњег чо­ве­ка: „А у оно вре­ме та­ко су Ср­бљи ди­вљи би­ли и сви­ре­пи ка­ ко исто ти­гри и ла­фо­ви, пак ту тре­ба вр­ло ли­ сич­ка мај­сто­ри­ја с њи­ма жи­ви­ти“, при­ме­тио је са­вре­ме­ник Ни­ћи­фор Нин­ко­вић.

На­се­ља

С

р­би су углав­ном жи­ве­ли у се­ли­ма, а би­ ло их је и у ва­ро­ши­ма, у ко­ји­ма су бо­ ра­ви­ли за­јед­но с Тур­ци­ма. У гра­до­ви­ма су жи­ве­ли, хра­ни­ли се и обла­чи­ли као и Тур­ ци. Због то­га на­род те ва­ро­ша­не ни­је убра­јао у Ср­бе и пре­зи­рао их је. Чак се ни у је­зи­к у ни­с у раз­ли­ко­ва­ли Ср­би од Ту­ра­ка јер је ве­ћи­на му­ сли­ма­на би­ла срп­ског по­ре­кла и рет­ко ко­ји је знао го­во­ри­ти тур­ски. Че­та бе­о­град­ских Ту­ра­ка пе­ва­ла је 1804. го­ди­не, при­ли­ком јед­ног по­хо­да у уну­тра­шњост, пе­сму Чу­ва­ла ов­це То­до­ра, ши­ ро­ким по­љем крај мо­ра. Ме­мо­а­ри­сти с по­чет­ка 19. ве­ка бе­ле­же да су ти му­сли­ма­ни, по­тур­че­ња­ ци, би­ли го­ри и не­сно­сни­ји ра­ји од Осман­ли­ја, пра­вих Ту­ра­ка. Срп­ско се­ло про­сеч­но је има­ло око 50 ку­ћа и би­ло је ра­штр­ка­но, те је сто­га за­хва­та­ло ве­лик про­стор. Кнез Ми­лош је три­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка по­к у­шао да ушо­ри се­ла у Ср­би­ји по угле­ду на на­се­ља у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји, али у то­ме ни­је ус­пео, осим не­ко­ли­ко из­у­зе­та­ка. Се­о­ске ку­ ће у ко­ји­ма се ста­но­ва­ло би­ле су углав­ном пра­ вље­не од сла­бог ма­те­ри­ја­ла. Це­лу уну­тра­шњост чи­ни­ла је јед­на про­сто­ри­ја, с ог­њи­штем у сре­ди­ ни, док су рет­ке би­ле ку­ће ко­је су има­ле две со­ бе. По­што се жи­ве­ло у за­дру­зи, у та­ко ве­ли­ким по­ро­ди­ца­ма мо­гло се на­ћи по ви­ше оже­ње­них 193

XII.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)

људи, па је за сваког од њих грађен поред куће вајат. У кући су спавали само старији, а у вајати­ ма – ожењени и њихова деца. Свака кућа имала је свог старешину. А сваке седмице по једна же­ на (редуша) спремала је храну.

Кућа из околине Ваљева

У Србији су постојале и мале дрвене куће које су могле да се премештају колском вучом по читавом поседу. Живећи дуго под Турцима, Срби су често би­ ли приморавани да се склањају дубоко у шуме и ја­ руге. Они су на тај начин спасавали децу од данка у крви, избегавали плаћање пореза, али и све друге врсте непријатности које је наметао однос раје и фе­ удалаца. Изолован живот у шумама и јаругама био је тежак и нездрав. Кнез Милош је током своје прве вла­ давине предузео значајну меру тиме што је прона­ шао све овакве „скривалице“ и наредио им да куће изместе на осунчане пропланке. Тиме је постигао два циља: натерао их је да уредно плаћају порез српској држави, чиме је знатно увећао државни буџет, а мно­ го је допринео побољшању народног здравља при­ силивши их да напусте влажне и неосунчане просто­ ре и да оду на природно здравије зе мљиште и поднебље.

Срби сељаци живели су од земље и стоке, али је и међу њима било трговаца и занатлија – ко­ вача, качара, ћурчија, дунђера, конопчара, ко­ лара… У исхрани су користили кукурузни хлеб, ређе пшеницу и јечам, кромпир је тек почео да се користи, док су пасуљ, купус, лук, грашак, со­ чиво и ротква редовно употребљавани. непознате речи

ћурчија – крзнар. дунђер – столар и зидар у исто време.

одевање Вајат

Здрављу народа требало је поклонити више пажње, те су, поред домаћих надрилекара, са­ моуких лица, у Србију почели да долази учени лекари. Један од њих био је и Бартоломео Ку­ ниберт, Италијан, лекар београдског везира, а потом кнеза Милоша. Он је за собом оставио занимљиве рукописе, драгоцени извор за проу­ чавање народног живота. Болнице су отваране још за владавине кнеза Милоша, али је прва на­ менска зграда подигнута тек 1866. године. Хи­ гијенске прилике нису биле добре ни у селима, ни у варошима. Највише проблема било је са здравом водом за пиће. 194

М

ушка ношња у Србији била је скоро свуда једнака: опанци, шарене чарапе до колена, гаће од платна, чохане чак­ шире, кошуља до колена с везеним рукавима и колиром, обавијена вуненим црвеним појасом, преко ње од белог сукна кратак зубун и гуњ од црног сукна дуг до колена. На глави више врста капа – шиљата црвена, фес, црна од абе или цр­ на шубара. За појасом лула и разне врсте оружја више као украс. Од мушких игара најпознатије су биле бацање камена с рамена, скакање, рвање и гађање у нишан. Женска ношња разликовала се од краја до краја. Најчешће се на главу ста­ вљала бела марама искићена сребрним новцем.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Кошуља је закопчавана одмах испод врата, а опа­ сана шареном вуненом прегачом од реса. Преко ње је долазила хаљина без рукава од белог плат­ на, с разрезом који је омогућавао да се виде гру­ ди и прегача, рукави су били отворени, а цела ха­ љина искићена плавим вуненим гајтанима. Жене су на ногама носиле црвене или црне чарапе и обичну обућу, а дуго су за појас задевале бритву.

Народна ношња из околине Пирота

Пре него што се упу тио у Травник, босански везир је послао делегацију да с вождом склопи примирје. Карађорђе се појавио пред Турцима са најистакну­ тијим старешинама, али у обичном оделу и лошије одевен од својих пратилаца. Турски преговарачи ни­ су га препознали, па су упитали ко је од њих Кара­ ђорђе. „Којекуде, ја сам Црни Ђорђе, но неком црн, а неком бео.“ Сумњичави Турци вртели су главом и с неверицом се згледали. После склопљеног примир­ ја, при од ласку, за сваки случај, казали су српским преговарачима: „Поздравите Црног Ђорђа!“ И тако су се рас тали. Турци су прешли Дрину уверени да нису видели свог највећег непријатеља.

Мушкарци су, па и кнез Милош и његови чиновници, све до стицања аутономије носи­ ли турско одело. Оно је било лепше и богатије од српске гардеробе, будући да су Турци били спахије и богатством надмашивали Србе. После сваке битке устаници су скидали с Турака одело и облачили га пошто би скинули своје.

Преокрет у облачењу Срба настао је када је стечена аутономија, а најживописније га је иска­ зао Димитрије Давидовић, секретар кнеза Ми­ лоша. Када је читан Хатишериф из 1830. године на турском језику, српски чиновници носили су на глави фесове и турбане као знак поштова­ ња турске власти. Сутрадан, пошто је прочитао кнежев говор, Давидовић, који је носио тегет униформу и турску капу на глави, пред свима је јавно развио и скинуо чалму и, верујући да је турско доба прошло, а српско настало, послао је кући и никада је више није носио. Многи Срби угледали су се на њега. Мушкарци нису шишали косу, као ни жене, и савијали су је у витицу или кику. Пошто је у време дугогодишњег ратовања било тешко одр­ жавати хигијену косе, која је уз то и сметала у биткама, Карађорђе се први ошишао и наредио свим војницима да то ураде 1810. године. По­ сле Другог устанка, у време двовлашћа, коса се шишала, осим што је остављан један чуперак на средини главе, али је и он убрзо нестао из он­ дашње моде. Док је Карађорђе облачио уобичајено срп­ ско одело и по томе се није много разликовао од својих сељака, дотле су се његове војводе и команданти, као и кнез Милош разликовали од обичног света гиздавом гардеробом, с великим турбанима као у најпознатијих Турака.

оБИча јИ

Г

остољубивост је једна од лепих особина српског народа. Њу су запазили сви стра­ ни путници који су боравили у Ср бији. Српски домаћини су с подједнаком па жњом дочекивали и домаће и стране госте на конак и гостили их као своје пријатеље и познанике. „Ништа ми није било чудније него када сам ују­ тру рано, после спавања, виђао младу жену како већ стоји пред вратима са прекрштеним рукама на прсима, чекајући тренутак да нас може услу­ жити“, запазио је Прус Ото Дубислав Пирх. Кревет у Србији дуго није био у употреби. Уместо њега коришћени су душеци, ћилими и јоргани. Кнез Милош је први увезао из Аустри­ је гвоздени кревет, а први клавир пренела је у Србију Давидовићева жена 1822. године. Куће 195

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

угледних Срба, високих кнежевих чиновника, као што је био Давидовић, биле су намештене „по немачки“ (европски) и у њима су се и стран­ ци угодно осећали. Нешто више се зна о дворовима српских вождова – Карађорђа и Милоша. Карађорђе је током целог Првог устанка живео у Тополи, где је три године зидао утврђење од камена (1811– 1813), свој двор. Унутар утврђења налазила су се два велика конака, неколико пропратних зграда и црква. Турци су град спалили 1813, а зидине су срушене 1877. године. У њему је Карађорђе са супругом Јеленом и децом живео скромно. Кнез Милош је мање ратовао од Карађорђа и дуго је живео у миру. Будући да је стекао ве­ лико богатство, саградио је више дворова – у Крагујевцу, Пожаревцу, Београду и Топчидеру. Вук Караџић није претеривао кад је писао да је Обреновић „поградио дворе по целој Србији, и живи као какав прави земаљски Бог“. Ср би су поштовали обичаје и традицију. Народне и црквене пра знике, посебно славе, прослављали су уобичајено весело. Руски кон­ зул Родофиникин запазио је да Срби много пију ракију, па и сам Карађорђе. Његов покушај да вожда научи да пије чај с румом уместо ракије завршио се неуспешно. И дугогодишње ратова­ ње помало је утицало да војници чешће и више пију вино и ракију. Кнез Милош је био умерен у алкохолу. Чибук с дуваном и кафа били су му омиљенији. Неравноправност жена у односу на мушкар­ це, осим што су биле лишене права на наслед­ ство уколико су имале браћу, види се и по томе што нису седале с мужевима за софром, већ су их двориле. То право нису имале ни вождова Јелена, ни кнегиња Љубица. Тек јануара 1838. године, на балу који је приредио енглески кон­ зул Хоџес, забележено је да су први пут жене истакнутих Срба, не сељанке, седеле са својим мужевима за трпезом.

Српско гостопримство

Крсна слава

Династијске славе: Ђурђевдан – Петровић­Његоши. Свети Климент, од 1890. године Свети Андреј Првозвани – Карађорђевићи. Свети Никола – Обреновићи. непознате речи

дворити – стајати поред неког и опслуживати га.

1. Како су устаници још називали шанац? 2. Покушајте да направите разлику у облачењу, пићу и дворовима између Карађорђа и Милоша. Поред текста користите и илустрације.

ЗАДАТАК

Пронађите и напишите објашњења за поједине делове народне гардеробе, нпр. фес – турска капа.

196

XII.

СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА – МИРНОДОПСКИ ПЕРИОД (1816–1835)

3 ТРИ ВОЖДА И ТРИ ПРЕПОРОДА Ратовање с Турцима и време двовлашћа битно су утицали на српску свакодневицу. Исламски утицаји реметили су традиционалне обичаје, више у варошима него у селу. Револуција је зна­ чајним променама створила основе за препород српског друштва.

С

рпска револуција је најзначајнији догађај у нововековној историји српског народа. У време Првог и Другог устанка Срби су обновили државу на територији Београд­ ског пашалука, која је током наредна два века била стожер расутом српском народу у двема монархијама – Османској и Хабзбуршкој. Из Србије Београдског пашалука започета је борба за ослобођење и уједињење Срба. Српска рево­ луција имала је првенствено државотворни или ослободилачки карактер, али њу су одликовали још и социјални преврат и културни препород. Револуција је изнедрила три вожда – Карађорђа Петровића, Милоша Обреновића и Вука Караџића. Прва двојица званично су носила владарску титулу још у доба Револуције, док је трећи то звање добио касније и оно није имало владарски ореол. Карађорђе и Милош стекли су титулу као вождови Првог и Другог српског устанка, као васкрсници нововековне Србије, као државотворци, као носиоци националног и социјалног препорода српског народа. Вук Караџић, непосредни учесник Првог, а посред­ ни Другог устанка, потом најбољи историк оба устанка, није био предодређен, нити је покази­ вао намере ка владарском достојанству. Вожд Карађорђе био је носилац ослободи­ лачког, кнез Милош социјалног, а Вук Караџић културног процеса Српске револуције. Карађор­ ђе је ослободио српску рају од Турака, кнез Ми­ лош укинуо феудалне намете, чиме су створили услове за културни препород српског народа. Носилац тог препорода, без којег претходна два не би имала смислену потку свог постојања, био је Вук Караџић. Тако је он постао трећи вожд српског народа.

Карађорђе Петровић

Милош Обреновић

непознате речи

потка – овде: основа.

Наши преци су добро схватили да национал­ ну и социјалну слободу морају прожети духов­ ним и образовним установама. Надовезујући се на успехе устанака, Вук Караџић је осмишљавао културни препород и приближавао српски сло­ бодарски народ Европи, упознајући је с његовим немалим духовним вредностима. Вук је могао да изврши културни препород српског народа са­ мо зато што се изборио за положај трећег вожда и што је за собом и својим делом имао Србију. Без нововековне српске државе, поникле у Револуцији, не бисмо доживели културни пре­ пород који је својом изворном продуховљено­ шћу давао особит смисао националној и соци­ јалној сло боди српског народа. Национални, социјални и културни процес, које оличавају Ка­ рађорђе, Милош и Вук, прожимају се, условља­ вају и повезују у општи ток појава Српске рево­ луције. Српски сељак је носилац националног и социјалног процеса Револуције. Језик тог сељака 197

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Вук је узео као основу књижевног општења. Се­ љак је стожер Револуције, а његов језик основа културног препорода. Највећа заслуга за такав преображај припада Вуку, који је својим хрони­ чарским и историографским делом представио свом роду ослободилачко и државотворно де­ ло Првог и Другог устанка, много успешније од свих савременика. Као учесник устанака, хроми Вук није мо­ гао да се бори пушком, већ пером. Они који су послужили вождовима као писари и као писци уставних аката, закона Правитељствујушчег со­ вјета, судских прописа и сличних списа, стајали су, такође, уз бок војводама и борцима за осло­ бођење јер су слободу стечену ратом осмишља­ вали пером, те је тако настала устаничка држав­ на организација. Слобода се стицала херојском борбом, а држава се организовала писаним про­ писима. Тако је култура (у њеном најширем зна­ чењу) попримила обрисе државотворности: Ми­ шар, Делиград и Љубић нису ништа значајнији за настанак и обликовање нововековне српске државе од уставних аката из 1805, 1808. и 1811. године. Тек одласком у Беч Вук Караџић посвети­ ће се књижевном раду у најширем значењу тог појма. После граматике (1814), Српског рјечни­ ка (1818, 1852) и буквара, његова најзначајнија дела посвећена су времену Српске револуције: Прва година Српског војевања на даије, Друга година Српског војевања на даије, Правитељ­ ствујушчи совјет сербски, Милош Обреновић, књаз Сербији, већи број устаничких биографи­ ја и друго. Поред тога, издавао је часопис Да­ ницу, сакупљао и објављивао народне песме од најстаријих времена до његовог доба. У буђењу националне свести, осмишљавању народног је­ динства, развоју српске књижевности, где спада и његов текст Срби сви и свуда, Вуковом књи­ жевном раду и народним песмама припало је завидно место.

Доситеј Обрадовић је поставио основе на ко­ јима ће потоња генерација, устаничка, започе­ ти и довршити културни препород. У устанич­ кој Србији он није имао могућности да се бави књижевношћу, али је помагао Ивана Југовића у оснивању Велике школе (1808–1813).

Вук Караџић

Филип Вишњић

Поменимо још и Филипа Вишњића, слепог гуслара и творца најлепших устаничких песа­ ма. У исто време, Димитрије Давидовић штампа Новине сербске (1813–1822) у Бечу, а књижевник Милован Видаковић пише прве српске романе. Седиште српског културног препорода било је у Бечу, потом се преносило на југ, у Пешту, где је основана Матица српска, затим у Нови Сад, па тек онда у Србију. Јернеј Копитар је био покретачка снага српског културног препоро­ да, велика потпора Вуку и његовој генерацији. За Србе је учинио више него за Словенце. Вук Караџић имао је велике противнике у својој је­ зичкој и правописној реформи, међу којима су били најпознатији митрополит Стратимировић и правник и књижевник Јован Хаџић. Тај сукоб, нимало безначајан, трајао је пола века, док Вуко­ ве идеје нису коначно прихваћене у Кнежевини Србији.

1. Која три процеса одликују Српску револуцију? Покушајте да дате објашњење за сваки процес. 2. Зашто је Вук Караџић стављен уз бок Карађорђу и Милошу? 3. У којим местима је било седиште српског препорода? Наведите и четврто место, које се у тексту не помиње.

ЗАДАТАК

Напишите есеј о Вуковој историографској делатности.

198

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

XIII

У

ки­да­њем фе­у­да­ли­зма у Ср­би­ји (1835), ство­ре­но је дру­ штво сло­бод­них се­ља­ка. На Све­то­ан­дреј­ској скуп­шти­ ни (1858/9) зба­че­ни су Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћи, а до­ве­де­ни на пре­сто Обре­но­ви­ћи. Сти­ца­ње не­за­ви­сно­сти (1878) је­дан је од нај­ва­жни­јих до­га­ђа­ја у исто­ри­ји Кне­же­ви­не Ср­би­је 19. ве­ка. У овом пе­ри­о­ду Ср­би­ја је би­ла устав­но уре­ђе­на зе­ мља, што јој је омо­гу­ћи­ло ду­го­тра­јан и ми­ран раз­вој ин­сти­ ту­ци­ја – др­жав­них, по­ли­тич­ких, при­вред­них, кул­тур­них. Не­ко­ли­ко лич­но­сти обе­ле­жи­ло је ову епо­ху, пре свих, уста­ во­бра­ни­тељ­ски пр­ва­ци и они ко­ји су се ба­ви­ли про­бле­мом срп­ског ује­ди­ње­ња.

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

1 ОБРЕНОВИЋИ – ОТАЦ И СИНОВИ апсолутИзаМ И пад кнеза МИлоша „Ама, море, ја сам господар, па оћу да ме служиш; ако оћеш оћеш; ако нећеш, опет оћеш“ – кнез Милош Обреновић.

К

нез Милош је владао апсолу тистички током целе своје прве владавине (1815– 1839). Сви покушаји да се његова власт ограничи су пропали све док на снагу није сту­ пио Устав из 1838. године и започео рад Држав­ ни савет. Његова апсолутистичка владавина у време двовлашћа, дакле до стицања аутономије, имала је извесно оправдање пошто је у прису­ ству Турака било тешко организовати српску власт и учинити је ефикасном. На суров начин он је потчинио својој вољи српски народ, у исто време успешно је сузбијао турску власт и тако створио српску националну државу, још увек ва­ залну. Владао је Србијом као какав везир српске народности. „Он неће ни у чему да је прут, но све (х)раст и голем грм“, запазио је један савре­ меник. Кнежеви самовољни поступци нарочито су се испољавали према чиновницима, што је код њих изазивало велико незадовољство. Није тр­ пео ни преживеле устаничке прваке и са свима који нису хтели да се безусловно потчине њего­ вој власти беспоштедно се обрачунавао. Живо­ том су платили сви који су му се супротставили, и када нису и када јесу подизали буну – Петар Николајевић Молер, Павле Цукић, Сима Мар­ ковић, вожд Карађорђе (1817), Младен Милова­ новић, Милоје Ђак (1825)... Ђакова буна, осим незадовољства кнежевом владавином, мотиви­ сана је и социјалним проблемима. Само Милета Радојковић, предводник буне из 1835. године, последње и највеће, сачувао је главу, што је био предуслов њеном успеху. непознате речи

ефикасан – делотворан, успешан.

200

Кнез Милош Обреновић

Кнез Милош је са успехом обављао посло­ ве с Турском и београдским везиром, служећи се, осим својим дипломатским способностима, често и митом, моћним средством у корумпи­ раној турској држави. Иако је било прописано хатишерифима, он није успео да исели Турке из градова са утврђењима. Настојао је да одржава добре односе и са суседним турским управни­ цима, нарочито видинским, са којим се састао на Тимоку и он му је том приликом уручио сул­ танов орден (1834). На зах тев султана, а под притиском Русије, кнез Милош је боравио у Стамболу 1835. године, у знак захвалности за добијену аутономију. Србија је одржавала добре односе с Црном Гором, Грчком, Влашком и Молдавијом. Док је Карађорђе сарађивао с владиком Петром I, кнез Милош је био упућенији на владику Пе­ тра II. Кнез је потајно подржавао буну босан­ ских бегова под вођством капе тана Хусеина Градашчевића и подучавао црногорског влади­ ку какву политику да води. Србија је пружала помоћ сиромашним црногорским породицама

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

прихватањем на прехрану, заједно са стоком, или их је трајно насељавала. Кнез Милош је у време Грчке револуције откупљивао грчко робље од Турака и враћао њиховим кућама, новчано помогао отварање Атинског универзитета, због чега га је грчки краљ Отон I одликовао орденом Светог Спаситеља. Трговина, посебно сољу, ути­ рала је пут добрим односима подунавским кне­ жевинама – Србији, Влашкој и Молдавији. У спољној политици кнез се држао Русије све до пред крај своје владавине. Био је свестан значаја руске помоћи у настанку нововековне српске државе, али када је Русија стала на стра­ ну опозиције, која је уставом хтела да ограничи његову власт, окренуо се западним силама – Ен­ глеској и Француској. С Аустријом је одржавао коректне односе. Поменуте државе основале су у Београду своје конзулате (1836–1839). Изгу­ бивши подршку Русије, чији је утицај на Порти био огроман, без довољно поуздане подршке западних држава, а под јаким притиском опо­ зиције, кнез Милош је морао да напусти престо. Опозиција се успешно организовала одмах после стицања аутономије. Делила се на оне ко­ ји су захтевали кнежеву смену с престола и оне који су били за ограничење његове власти. Нај­ већи кнежеви противници били су: браћа Стојан и Алекса Симић, Аврам Петронијевић, Милета Радојковић, Ђорђе Протић, Милутин Петровић Ера, Тома Вучић Перишић, Лазар Тодоровић и два члана династије – кнегиња Љубица (више због кнежевог неверства него из политичких разлога) и брат Јеврем Обреновић. Из ове опо­ зиције поникао је уставобранитељски покрет. После Миле тине буне кнез се некако одржа­ вао на власти, све до добијања Турског устава (1838). Притисак опозиционара да прихвати уставну владавину био је неиздржив и он је од­ лучио да опозицију сломи побуном коју је про­ тив њих организовао уз помоћ свог брата Јована, почетком 1839. године. Буна је била неуспешна – угушио ју је Тома Вучић. Кнез је абдицирао јер није желео да прихвати власт уставног монарха. непознате речи

конзулат – дипломатско представништво једне земље у другој земљи. абдицирати – одрећи се престола самовољно или на­ силно.

БрАЋА СиМиЋ СТојАН (1797–1852) и АЛеКСА (1800–1872) Браћа Стојан и Алекса синови су устаничког првака из Крушевачке нахије Ђорђа. Рођени су у Бољевцима, у Срему. Стојан је похађао манастирску школу, док је Алекса учио занат. Рано су ступили у службу кнеза Ми­ лоша и верно га слу жили до стицања аутономије. Осим што су радили у државној служби, бавили су се трговином и већ тада су стекли солидну имовину. Би­ ли су стуб уставобранитељског покрета и носиоци режима: Стојан је био председник Државног савета, Алекса три пу та председник владе и два пу та мини­ стар. Браћа Симићи стекли су велико богатство у Ср­ бији и Влашкој и спадали у ред најбогатијих људи сво­ га времена. Стојан је у Београду подигао лепу кућу, коју је држава откупила и у њу сместила кнеза Алек­ сандра Карађорђевића. Она је била двор (познат под називом Конак) свих потоњих српских владара све до 1903. године, када је срушена. Алекса је дуго био пред­ ставник кнеза Милоша код београдских Турака, па је научио турски језик. Оставио је мемоаре о добу Обре­ новића. Његова супруга Катарина била је благородна жена, увек спремна да помогне сиротињи. Успон и успех браће Симић добар су пример настанка грађан­ ског друштва у Србији.

уставна држава

С

рбија је имала богату уставну историју у 19. веку. Током Првог устанка донела је три уставна закона, у време прве влада­ вине кнеза Милоша два устава, а до краја овог периода још један устав, на почетку владавине кнеза Милана. Уставима се свака држава прав­ но уређује, ограничава се власт владаоца и омо­ гућава несметан развој државних институција. Сви српски устави, по форми и садржини, били су на нивоу ондашње европске уставности. 201

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА Уставни закони: 1805, 1808, 1811. година Устави: 1835, 1838, 1869, 1888, 1901, 1903. година

Устав­ни раз­вој Ср­би­је три­де­се­тих го­ди­на 19. ве­ка био је ве­о­ма бу­ран. Ср­би­ја је та­да до­би­ ла два ха­ти­ше­ри­фа, два уста­ва и ви­ше за­ко­на, из­би­ле су две бу­не, до­го­ди­ла се јед­на вла­дар­ ска аб­ди­ка­ци­ја и две сме­не на пре­сто­лу. Ру­ска ди­пло­ма­ти­ја и вла­да­ре­ва опо­зи­ци­ја ни­су мо­гле да убе­де кне­за да до­не­се устав, осну­је Са­вет и за­шти­ти чи­нов­ни­ке, али је­сте јед­на до­бро ор­га­ ни­зо­ва­на по­бу­на, по­зна­та као Ми­ле­ти­на бу­на. Пред­во­ђе­ни Ми­ле­том Ра­дој­ко­ви­ћем, Сто­ја­ном и Алек­сом Си­ми­ћем, Авра­мом Пе­тро­ни­је­ви­ћем и Ђор­ђем Про­ти­ћем, опо­зи­ци­о­на­ри су по­ди­гли бу­ну 17. ја­ну­а­ра 1835. го­ди­не. До­бро ор­га­ни­зо­ ва­ни, при­мо­ра­ли су кне­за да са­зо­ве Скуп­шти­ну на Сре­те­ње и до­не­се устав. Ми­ле­ти­на бу­на би­ла је нај­ве­ћа и је­ди­на успе­шна бу­на про­тив кне­за Ми­ло­ша.

Сретењски устав

Ве­ли­ка на­р од­на скуп­шти­на са­с та­ла се на Сре­те­ње Го­спод­ње у Кра­г у­јев­цу, а ра­ди­ла је три да­на на кне­же­вој ли­ва­ди. Она је усво­ји­ла Сре­ тењ­ски устав, ко­ји је на­пи­сао Ди­ми­три­је Да­ви­ до­вић. Устав је про­кла­мо­вао по­де­лу вла­сти на за­ко­но­дав­ну, из­вр­шну и суд­ску, али ни­је је спро­ во­дио до­след­но. За­ко­но­дав­ну власт де­ле кнез и Са­вет, у ко­ји ула­зе и ми­ни­стри. За­ко­но­дав­на ини­ци­ја­ти­ва при­па­да кне­зу и ми­ни­стри­ма, за­ ко­не до­но­се кнез и Са­вет. Непознате речи

ци­вил-ли­ста – вла­да­ре­ва пла­та.

202

Кнез је не­при­ко­сно­ве­на лич­ност ко­ја име­ ну­је све вла­сти и све чи­нов­ни­ке у зе­мљи и да­ је по­ми­ло­ва­ња и од­лич­ја. Кне­жев­ско зва­ње је на­след­но. Др­жав­ни са­вет „нај­ви­ша је власт у Ср­би­ји до кња­за“. Број чла­но­ва Са­ве­та ни­је од­ ре­ђен, а у ње­гов са­став ула­зе и шест ми­ни­ста­ра. Пред­сед­ни­ка, чла­но­ве Са­ве­та и ми­ни­стре име­ ну­је и рас­пу­шта кнез, по­сле че­га они оста­ју у том те­лу. На­род­на скуп­шти­на са­ста­је се јед­ном (Ђур­ђев­дан) или ви­ше пу­та го­ди­шње и од­лу­чу­је са­мо о по­ре­зу, а са­зи­ва је и рас­пу­шта кнез. Суд­ ска власт је одво­је­на од управ­не и не­за­ви­сна је. Пред­ви­ђе­но је тро­сте­пе­но суд­ство. Устав је про­кла­мо­вао јед­на­кост свим гра­ђа­ ни­ма пред за­ко­ном и су­дом, не­при­ко­сно­ве­ност имет­ка, уки­нуо је ку­лук, осим др­жав­ног ко­ји се мо­рао пра­вед­но ис­пла­ти­ти, за­га­ран­то­вао је пра­ва чи­нов­ни­ци­ма, про­гла­сио сло­бо­ду ве­ро­ и­спо­ве­с ти и омо­г у­ћио сва­ком ро­бу да стек­не сло­бо­ду чим сту­пи на срп­ско тло. Ср­би­ја као др­жа­ва до­би­ла је све спољ­не сим­бо­ле и атри­бу­ те – гра­ни­це, грб, за­ста­ву. Про­тив уста­ва из­ја­сни­ле су се Ру­си­ја, Тур­ска и Аустри­ја, па га је кнез Ми­лош су­спен­до­вао по­ сле 55 да­на ва­же­ња. По­том се во­ди­ла на­пор­на бор­ба из­ме­ђу кне­за и опо­зи­ци­је, ко­ју је по­др­жа­ ва­ла Ру­си­ја, око до­но­ше­ња но­вог уста­ва, све до 1838. го­ди­не. На­ђе­но је ком­про­ми­сно, али ло­ ше ре­ше­ње да се устав пи­ше у Ца­ри­гра­ду, где су га ура­ди­ли срп­ски де­пу­та­ти, ру­ски по­сла­ник и Пор­ти­ни чи­нов­ни­ци, па је из тог раз­ло­га на­зван „Тур­ским“ уста­вом. Устав из 1838. го­ди­не из­да­ла је Тур­ска Ср­ би­ји као ха­ти­ше­риф. Њи­ме ни­је про­кла­мо­ва­но на­че­ло по­де­ле вла­сти, али је оно спро­ве­де­но, не увек до­след­но. Кне­зу је при­па­ла из­вр­шна, Са­ве­ ту за­ко­но­дав­на, а су­ду – суд­ска власт. Из­вр­шну власт кнез је оства­ри­вао по­сред­с твом вла­де. Кнез је био на­след­ни вла­дар, с тач­но од­ре­ђе­ном ци­вил-ли­стом, и вр­хов­ни за­по­вед­ник вој­ске. Са­ вет је по­стао моћ­на ин­сти­ту­ци­ја, ко­ја је огра­ни­ ча­ва­ла кне­же­ву власт. Са­ста­вљао је бу­џет уме­ сто На­род­не скуп­шти­не, ко­ја у Уста­ву ни­је ни по­ме­ну­та, али њен рад ни­је био за­бра­њен. Суд је не­за­ви­стан и тро­сте­пен – ми­ров­ни, окру­жни и апе­ла­ци­о­ни. Гра­ђан­ска пра­ва су за­јем­че­на, чи­ нов­нич­ка пра­ва и при­ват­на сво­ји­на за­шти­ће­ни, сло­бо­да тр­го­ви­не за­га­ран­то­ва­на, а вас­кр­са­ва­ње фе­у­да­ли­зма за­бра­ње­но.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Устав из 1838. године је непрецизан и не­ доре чен јер је састављен на брзину. Његове вредно сти су следеће: 1. уништио је кнежев апсолу тистички начин владавине, 2. бројним члановима о суду поставио је темељ правном поретку у Србији, 3. омогућио је благу демокра­ тизацију политичког живота у земљи. Потом је донето више значајних закона, којим је уведен правни поредак у земљи и омогућен рад држав­ ним, политичким, судским и другим институ­ цијама. Посебним ферманима Порта је коначно признала Србији право на грб и заставу (1839).

ИнстИтуцИје

Н

азив владарске титуле од 1815. до 1882. године био је кнез. Два вожда, од којих је један био и кнез, основала су две ди­ настије – Карађорђевиће и Обреновиће, које су владале наизменично Кнежевином и Краље­ вином Србијом. Владарева права прописана су уставима и законима. Династија је ужи појам од владалачке поро­ дице. Династију представљају владар, влада­ рева супруга и престолонаследник.

Државни савет, основан 1835. године посеб­ ним законом, био је у овом периоду најзначајни­ ја државна и политичка установа. Најпознатији људи у Србији били су чланови тог тела – Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић, Аврам Пе­ тронијевић, Стојан Симић, Стефан Стефановић Тенка, Цветко Рајовић, Јован Мариновић и мно­ ги други. Све до краја владавине уставобрани­ теља Савет је био најмоћнија државна установа, да би му кнез Михаило одузео политичка права и усмерио га на решавање административних питања. Народна скупштина изгубила је свој пређа­ шњи значај од када је решено питање аутономи­ је јер она више није разрезивала порез и одлучи­ вала о финансијама. У време уставобранитеља скоро да није сазивана, осим 1848 (Петровска) и 1858 (Светоандрејска). Од 1834. године повремено, а од 1839. стал­ но, обновљена је установа владе, али се тај на­ зив још не користи, већ „размотрилиште попе­ читељства“, министарства, министарски савет. У овом периоду највише је влада саставио и најдуже био на тој важној функцији Аврам Пе­ тронијевић (1839–1840, 1842–1843, 1844–1852). Правосуђе је унутрашње огледало државе, као што је дипломатија спољашње. Један апсолу­ тиста какав је био кнез Милош поклањао је ипак

Организација власти у Кнежевини и Краљевини Србији ВЛАДАР ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ Народна скупштина Народно представништво (1901) Народна скупштина Сенат

вожд (1804–1815) кнез (1815, од 1830–1882) краљ (1882–1918)

Државни савет (1835)

ИЗВРШНА ВЛАСТ Правитељствујушћи совјет (1805) Централно правленије (1834) Министарски савет (влада)

СУДСКА ВЛАСТ Мировни суд (1839) Окружни суд (1839) Апелациони суд (1839) Врховни суд (1846) Касациони суд (1858)

Војска

Чиновници Народ 203

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

су­ду па­жњу. Пре­ве­ден је На­по­ле­о­нов ко­декс, из­ ме­њен и до­пу­њен, с на­ме­ром да се обе­ло­да­ни као Co­de Mi­loc­he, али у то­ме се ни­је ус­пе­ло. По­ том се кнез опре­де­лио за аустриј­ско за­ко­но­дав­ ство и у Ср­би­ју до­вео Јо­ва­на Ха­џи­ћа и Ва­си­ли­ја Ла­за­ре­ви­ћа ра­ди из­ра­де за­ко­на.

Прва владавина кнеза Михаила

К

не­з а Ми­ло­ша на­сле­дио је син Ми­лан. Он је убр­зо умро, не остав­ши на пре­сто­ лу ни цео је­дан ме­сец. Бо­ле­сном Ми­ла­ну осно­ва­но је Пр­во на­ме­сни­штво (1839–1840), ко­је су чи­ни­ле три уста­во­бра­ни­тељ­ске лич­но­ сти: Аврам Пе­тро­ни­је­вић, Је­врем Обре­но­вић и То­ма Ву­чић Пе­ри­шић. Ми­ла­но­вом смр­ћу уга­си­ ло се пра­во на­след­ства пре­сто­ла пре­ма Бе­ра­т у из 1830. го­ди­не, али је Пор­та при­зна­ла ње­го­ вог мла­ђег бра­та Ми­ха­и­ла за кне­за. Ми­ха­и­ло је из Вла­шке, где је бо­ра­вио код оца, оти­шао у Ца­ри­град у по­се­т у сул­та­ну, ко­ји му је при­знао пу­но­лет­ство и дао бе­рат на кне­жев­ско зва­ње. Ка­да је сти­гао у Ср­би­ју 1840. го­ди­не, рас­пу­стио је На­ме­сни­штво, пре­у­зео власт и вла­ду по­ве­рио ода­ном Ђор­ђу Про­ти­ћу (1840–1842).

Милан Обреновић са кнегињом Љубицом

204

Михаило Обреновић

Крат­ко­трај­ну али бур­ну вла­да­ви­ну кне­за Ми­ ха­и­ла од­ли­к у­је же­сто­ка бор­ба при­ста­ли­ца уста­ во­бра­ни­те­ља, истих оних пр­ва­ка ко­ји су про­те­ ра­ли кне­за Ми­ло­ша, и при­с та­ли­ца ди­на­с ти­је Обре­но­вић. Ме­ђу­тим, Обре­но­ви­ћи ни­с у би­ли је­дин­стве­ни: јед­ни су би­ли за кне­за Ми­ха­и­ла, док су дру­ги ве­ро­ва­ли да се са­мо кнез Ми­лош мо­же су­прот­ста­ви­ти оја­ча­лим уста­во­бра­ни­те­ љи­ма. Го­ди­не 1839. јед­на ко­ми­си­ја об­и­шла је Ср­ би­ју и на­ро­ду ту­ма­чи­ла Устав из 1838. го­ди­не, ука­зу­ју­ћи му на пра­ва ко­ја је до­био. Да би по­ пра­ви­ла на­пе­то ста­ње у зе­мљи, Пор­та је по­сла­ла свог иза­сла­ни­ка, али он ни­је ус­пео да по­ми­ри за­ва­ђе­не по­ли­тич­ке про­тив­ни­ке. Осе­тив­ши се не­си­г ур­ним, уста­во­бра­ни­тељ­ски пр­ва­ци су на­ пу­сти­ли зе­мљу и скло­ни­ли се у Вла­шку и Тур­ску (1840). Вла­да је по­ву­кла је­дан не­по­пу­ла­ран по­ тез: по­ди­гла је по­рез са 5 на 6 та­ли­ра го­ди­шње, чи­ме је иза­зва­ла не­за­до­вољ­с тво и код сво­јих при­ста­ли­ца. До­бро ор­га­ни­зо­ва­ни, упор­ни и с тур­ском по­др­шком, уста­во­бра­ни­те­љи су, пред­во­ђе­ни То­мом Ву­чи­ћем Пе­ри­ши­ћем, упа­ли у Ср­би­ју и осво­ји­ли Кра­г у­је­вац. Рас­те­ра­ли су вој­ску кне­за

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Михаила, а њега су присилили да напусти зе­ мљу са својим оданим присталицама и скло­ ни се у Аустрију (1842). Уставобранитељи су се

постепено окретали Карађорђевићима и када су кнеза Михаила протерали, на престо су довели сина вожда Карађорђа – Александра.

1. од бројних побуњеника против кнеза Милоша, само један је успео да сачува главу. Ко? 2. Да ли су државе које су приморале кнеза Милоша да укине Сретењски устав, имале у то време уставе? 3. Покушајте да сазнате у чему је разлика између династије и владалачке породице?

ЗАДАТАК

Напишите кратку биографију мајке кнеза Михаила.

ВУКоВА КриТиКА КНеЗ МиЛоШеВе ВЛАДАВиНе Вук Караџић, кнежев биограф и пријатељ, упу тио је кнезу 1832. године писмо у којем је изнео слабости његове владавине. „Сваки човек жели знати шта други људи о њему мисле и говоре; владаоцима и упра­ витељима народа то је особито нужно, зато небројено благо троше да би то дознали; а опомињем се да сте и Ваша Светлост преко магистрата наије и вароши Београдске, за време мога президенства у њему, дирек тору Београдске полиције Цветку Рајовићу за особиту ду жност препоручили да Вам јавља оне људе за које би дознао да су незадо­ вољни са владањем Ваше Светлости. Ово све даје ми слободу да Вашој Светлости пре­ покорно јавим главне тамошње незадовољнике Вашега владања и да Вам исповедим моје мисли о томе, надајући се да Вам засад ничим боље не могу показати знаке моје благодарности и привржености. Истина је оно, што су наши стари казали, да нико не може целом свету колача намеси­ ти; али с данашњим владањем Ваше Светлости готово би се у скупу могло рећи да нико тамо није задовољан; кад би се то пак стало даље разграњавати, онда би се нашло да су најнезадовољнији они чиновници који су најближе и најчешће око Ваше Светлости, а најзадовољнији они људи које Ваша Светлост не познаје никако.“ Вук Стеф. Караџић, Историјски списи I–II, Београд, 1969. президенство – председавање.

Покушајте да објасните зашто су били незадовољнији они људи који су у непосредној вези са кнезом, од оних који му нису били тако блиски.

Конак кнегиње Љубице, Београд

205

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

2 УСТАВОБРАНИТЕЉИ Ср­би­ја је би­ла устав­но уре­ђе­на др­жа­ва за пр­ве вла­да­ви­не кне­за Ми­ло­ша. Уста­во­бра­ни­тељ­ски пр­ва­ци при­мо­ра­ли су и кне­за Ми­ло­ша и кне­за Ми­ха­и­ла да на­пу­сте пре­сто и зе­мљу. До­шло је до­ба њи­хо­вог упра­вља­ња Ср­би­јом.

Кнез и са­вет

В

ла­да­ви­на кне­за Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ ви­ћа по­кла­па се с пе­ри­о­дом уста­во­бра­ ни­тељ­ског ре­жи­ма (1842–1858). Ср­би­ја је све то вре­ме би­ла под ру­ским по­кро­ви­тељ­ством, али је и с Тур­ском би­ла у до­брим од­но­си­ма. Кад је из­био Крим­ски рат, Кне­же­ви­на је би­ла у не­за­ вид­ном по­ло­жа­ју. Ипак, ус­пе­ла је да за­др­жи не­у­ трал­ност. Тур­ска је та­да из­јед­на­чи­ла у пра­ви­ма три по­ду­нав­ске кне­же­ви­не – Ср­би­ју, Вла­шку и Мол­да­ви­ју. Она је Ср­би­ји из­да­ла Ха­ти­ше­риф из 1853. го­ди­не ко­јим ни­ти је на­ру­ша­ва­ла, ни­ти по­пра­вља­ла њен др­жав­но­прав­ни по­ло­жај. По­ твр­ђу­ју­ћи јој сте­че­не при­ви­ле­ги­је, хте­ла је да је при­ве­же за се­бе, а од­би­је од Ру­си­је. Крим­ски рат за­вр­шио се Па­ри­ским ми­ром (1856), ко­јим је Ср­би­ја ста­вље­на под за­шти­т у свих ве­ли­ких си­ла. Ду­нав је про­гла­шен ме­ђу­на­род­ном ре­ком, а Ср­би­ји су при­па­ла од­ре­ђе­на пра­ва и оба­ве­зе. Кне­же­ви­на је про­гла­ше­на вој­но не­у­трал­ном зе­ мљом, што се сма­тра­ло чи­ном упе­ре­ним про­тив Ру­си­је, али њу је та од­ред­ба шти­ти­ла и од упа­ да Аустри­је. Ср­би­ја је са­чу­ва­ла не­у­трал­ност и учвр­сти­ла свој др­жав­но­прав­ни по­ло­жај. Кне­за Алек­сан­дра, во­ж до­вог мла­ђег си­на, до­ве­ли су на пре­сто уста­во­бра­ни­те­љи ди­на­стиј­ ском сме­ном, а не пре­ма на­след­ном пра­ву. Он је би­ран за кне­за два пу­та – 1842. и 1843. го­ди­не, по­што је Ру­си­ја би­ла не­за­до­вољ­на про­ме­ном ди­ на­сти­је. Тур­ска му је да­ла бе­рат и при­зна­ла га за кне­за, али не­на­след­ног. Ње­гов по­ло­жај био је све вре­ме не­ста­би­лан бу­ду­ћи да је де­лио власт са уста­во­бра­ни­тељ­ским пр­ва­ци­ма оку­пље­ним у Др­жав­ном са­ве­т у, нај­моћ­ни­јој уста­но­ви у зе­ мљи. Кнез Алек­сан­дар је био не­та­лен­то­ван вла­ дар, сла­бог обра­зо­ва­ња, по­во­дљив, пре све­га пре­ма по­ро­ди­ци Не­на­до­вић из ко­је је по­ти­ца­ла 206

Александар Карађорђевић

ње­го­ва ле­па, по­но­сна и од­ва­жна су­пру­га Пер­ си­да. Ње­ни ро­ђа­ци, та­ко­ђе не­та­лен­то­ва­ни, за раз­ли­к у од сво­јих пре­да­ка, уста­нич­ке ге­не­ра­ци­ је – Алек­се, Ја­ко­ва, Про­те Ма­те­је, окру­жи­ва­ли су вла­да­ра као са­ве­то­дав­ци и ми­ни­стри, чи­не­ћи тзв. вла­да­ре­ву ка­ма­ри­лу. Без др­жав­нич­ког та­ лен­та и без оче­ве хра­бро­с ти, ко­ју је ви­ше ис­ по­ља­ва­ла ње­го­ва су­пру­га, до­пу­стио је да бу­де ола­ко зба­чен с пре­сто­ла и по­тра­жи уто­чи­ште код бе­о­град­ског ве­зи­ра на Ка­ле­мег­да­ну. Непознате речи

ка­ма­ри­ла – двор­ско окру­же­ње вла­да­ра с ја­ким ути­ца­јем на упра­вља­ње зе­мљом.

Др­жав­ни са­вет ни­ка­да ни­је имао то­ли­ко вла­сти и ни­је био то­ли­ко мо­ћан као за вла­да­ ви­не кне­за Алек­сан­дра. Пре­ма Уста­ву из 1838. и за­ко­ни­ма о Др­жав­ном са­ве­т у (1839, 1858), он

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

је имао 17 чланова и делио је законодавну власт са кнезом, одлучивао о буџету, надзирао рад ми­ нистара и бринуо о државној администрацији. Држава је имала два господара – кнеза и Савет, па чиновници често нису били сигурни кога би требало да слушају. Моћно политичко тело, с много талентованих државника и политича­ ра, било је у огромној предности над владарем лишеним политичког духа. Четири личности обележиле су уставобранитељску епоху – Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић, Стојан Симић и Илија Гарашанин.

АВрАМ ПеТроНијеВиЋ (1791–1852) Рођен је у Текији. У Србију је прешао 1817. године и ступио у кнежеву слу жбу, где је стекао положај кне­ жевог секретара. Припадао је опозицији кнеза Мило­ ша, један је од оснивача уставобранитељског покрета и истакну ти организатор Милетине буне. Предводио је српску депу тацију у Цариграду при изради Устава из 1838. године и истакао се у њеном раду на питању ограничења владареве власти. Одмах потом постао је председник владе и министар иностраних дела. Био је и намесник (1839–1840) болесном кнезу Милану и малолетном и одсутном кнезу Михаилу. Као уставо­ бранитељски првак дошао је у сукоб с кнезом Миха­ илом и морао је да побегне из земље, а вратио се после Вучићеве буне (1842). За владавине кнеза Алек­ сандра Карађорђевића три пу та је био именован за председника владе и министра иностраних дела. Би­ ла је то најду жа влада у историји Србије и једна од значајнијих (1842–1852). За Вучића се говорило да је био снага, а за њега – памет уставобранитељског по­ ретка. Био је политичар источњачког типа, обазрив и умерен у свему. Умро је у Цариграду, током званичне мисије, и тамо је сахрањен. Стекао је скромно основ­ но образовање, али је временом научио многе језике – немачки, грчки, влашки, италијански, турски, фран­ цуски.

Илија Гарашанин

Тома Вучић Перишић

Сукоб између кнеза Александра и Савета ти­ њао је све време, а кулминацију је достигао у тзв. Тенкиној завери (1857) која је имала за циљ да кнеза лиши и престола и живота. Пошто је кнез неке саветнике отпустио, а неке осудио на робију, као своје највеће противнике, Порта је послала свог емисара Етем­пашу, који је осу­ ђенике ослободио, а пензионисане саветнике вратио у Државни савет. После другог избора Александра за кнеза, то је било друго драстично мешање Порте у унутрашње проблеме Србије. У интересу Турске било је да подржава уставобра­ нитеље у борби против владара. А у интересу и Турске и Русије било је да Србија има што сла­ бијег владара и ровиту државну управу. Обреновићи, кнез Милош и кнез Михаило, што из Влашке, што из Аустрије, где су живе­ ли, радили су упорно на свом повратку у Србију. Нарочито су били активни 1843, 1844 (Катанска буна), 1848. и 1857. године. Кнез Александар је под притиском прихватио да после Петровске скупштине (1848) сазове Светоандрејску скупштину (1858–1859) како би решио сукоб са Са­ ветом. Кнез се нашао изолован пошто су Илија Гарашанин и Тома Вучић, са млађим либерал­ ним нараштајем, стали на страну Обреновића. Председник Скупштине био је богати трговац Миша Анастасијевић, који је радио на томе да на престо доведе свог зета Ђорђа Карађорђевића. Не успевши у томе, пришао је Обреновићима. Скупштина је у децембру 1858. године збацила кнеза Александра, на престо довела остарелог кнеза Милоша Обреновића и наставила с радом још неко време. непознате речи

кулминација – највиши домет, врхунац. драстичан – груб, неумерен.

207

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

Пра­во­с у­ђе, обра­зо­ва­ње и при­вре­да

Д

р­жав­ним уста­но­ва­ма уста­во­бра­ни­те­љи су по­к ла­ња­ли по­себ­ну па­жњу. При­вр­ же­ни Уста­ву из 1838. го­ди­не и за­ко­ни­ма до­не­тим на осно­ву ње­го­вих од­ре­да­ба, уста­во­ бра­ни­те­љи су мно­го па­жње по­све­ти­ли пра­во­ су­ђу. Ср­би­ја је осно­ва­ла све су­до­ве – ми­ров­не, окру­жне, Апе­ла­ци­о­ни (1839) и Вр­хов­ни (1846), ко­ји је пре­и­ме­но­ван у Ка­са­ци­о­ни (1858). Да би суд­ски си­с тем функ­ци­о­ни­с ао, до­не­то је ви­ ше нео­п­ход­них за­ко­на. Нај­ва­жни­ји ме­ђу њи­ма био је Гра­ђан­ски за­ко­ник (1844), ко­ји је ура­ дио по­зна­ти прав­ник Јо­ван Ха­џић, по угле­ду на аустриј­ско за­ко­но­дав­ство. То је нај­зна­чај­ни­ји прав­ни акт Ср­би­је 19. ве­ка, као што је за сред­ њи век био Ду­ша­нов за­ко­ник. Вред­ни су по­ме­на још За­кон о по­ли­ци­ји (1850), За­кон о суд­ском по­ступ­к у у гра­ђан­ским де­ли­ма (1853), као и низ дру­гих за­ко­на. Уста­во­бра­ни­тељ­ско суд­ство ра­ ди­ло је спо­ро и због не­до­вољ­но струч­них и пи­ сме­них чи­нов­ни­ка. Чи­нов­ни­штво је за вла­да­ви­не кне­за Ми­ло­ ша би­ло обес­пра­вље­но и под кне­же­вим ту­тор­ ством. Уста­во­бра­ни­те­љи су по­пра­ви­ли по­ло­жај чи­нов­ни­ка та­ко што су им уки­ну­ли те­ле­сне ка­ зне, осло­бо­ди­ли их пла­ћа­ња де­ла по­ре­за, а по­ ста­вља­ли их и уна­пре­ђи­ва­ли ука­зи­ма, чи­ме су они сте­кли си­г ур­ност. Уста­во­бра­ни­тељ­ски чи­ нов­ни­ци по­ста­ли су при­ви­ле­го­ва­ни део ср­би­ јан­ског дру­штва, обра­зо­ва­ни­ји од ма­се на­ро­да, али не­до­вољ­но про­фе­си­о­нал­но спо­соб­ни и не­ ди­сци­пли­но­ва­ни. Школ­ски си­стем за­по­чео је да ства­ра кнез Ми­лош, а уста­во­бра­ни­те­љи су га знат­но уна­пре­ ди­ли. Ср­би при­сти­гли из Хаб­збур­шке мо­нар­хи­ је, ме­ђу ко­ји­ма су се ис­ти­ца­ли књи­жев­ник Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић и Пла­тон Си­мо­но­вић, за­по­че­ ли су про­цес си­сте­мат­ског обра­зо­ва­ња. По­ред основ­них шко­ла, по­сто­ја­ле су по­лу­гим­на­зи­је, гим­на­зи­је, Ли­цеј (1838) и Ве­ли­ка шко­ла (1863), пре­те­ча да­на­шњег Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду. Осни­ва­не су струч­не шко­ле – бо­го­сло­ви­ја, вој­ на, тр­го­вач­ка и зе­мљо­дел­ска шко­ла, а жен­ске шко­ле су одво­је­не од му­шких. У исто вре­ме от­ по­че­ло је план­ско упу­ћи­ва­ње ђа­ка (пи­том­ца) на сту­ди­је у ино­стран­ство, те је за­хва­љу­ју­ћи њи­ма Ср­би­ја уско­ро до­би­ла ин­те­лек­т у­ал­ну ели­т у. 208

Ма­те­ри­јал­но ста­ње на­ро­да се по­сте­пе­но по­ пра­вља­ло, по­што се при­сту­пи­ло из­град­њи пу­ те­ва и омо­г у­ћи­ло по­ди­за­ње кре­ди­та, те су по­ љо­при­вре­да и тр­го­ви­на жив­ну­ле, а ру­дар­ство за­по­че­ло свој раз­вој. Са кр­че­њем шу­ма се на­ ста­ви­ло с ци­љем да се до­би­је што ви­ше плод­ног зе­мљи­шта. По­штан­ски са­о­бра­ћај је уна­пре­ђен, па је пр­ва те­ле­граф­ска ли­ни­ја про­ра­ди­ла 1855. го­ди­не. У до­ба уста­во­бра­ни­те­ља ма­те­ри­јал­но ста­ње срп­ских се­ља­ка је по­пра­вље­но у од­но­су на до­ба кне­за Ми­ло­ша, те се жи­ве­ло лак­ше и бо­ље.

На­ци­о­нал­ни про­гра­ми

А

ко је уста­нич­кој ге­не­р а­ци­ји био циљ вас­кр­са­ва­ње сред­њо­ве­ков­не срп­ске др­ жа­ве и на­с та­нак но­во­ве­ков­не Ср­би­је, по­то­њим ге­не­ра­ци­ја­ма срп­ских др­жав­ни­ка и ин­те­лек­т у­а­ла­ца нај­ва­жни­ја смер­ни­ца би­ло је ује­ди­ње­ње срп­ског на­ро­да. По­себ­ну па­жњу за­ слу­ж у­ју иде­је ује­ди­ње­ња Ву­ка Ка­ра­џи­ћа, Или­је Га­ра­ша­ни­на и Кон­стан­ти­на Ни­ко­ла­је­ви­ћа. Иако су уста­ни­ци не­пре­кид­но ра­то­ва­ли ус­ пе­ли су да осми­сле на­ци­о­нал­ни и др­жав­ни про­ грам, чи­ју око­сни­цу је чи­ни­ло ује­ди­ње­ње три­ју срп­ских зе­ма­ља – Ср­би­је, Цр­не Го­ре и Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, под ру­ским по­кро­ви­тељ­ством. Све до сти­ца­ња не­за­ви­сно­сти (1878) Ср­би ни­су ве­ро­ва­ли у мо­г ућ­ност про­ши­ре­ња др­жа­ве се­ вер­но од Са­ве и Ду­на­ва, на те­ри­то­ри­ји Хаб­збур­ шке мо­нар­хи­је, већ са­мо на про­сто­ри­ма Тур­ске. Осно­ву уста­нич­ке иде­је чи­ни­ла је об­но­в а срп­ског сред­њо­ве­ков­ног цар­ства. Њу ни­је на­ пу­штао ни кнез Ми­лош, али је имао знат­но ма­ ње мо­г ућ­но­сти и при­ли­ка да се упу­сти у ње­но оства­ре­ње. У не­за­вид­ни­јој си­т у­а­ци­ји би­ли су уста­во­бра­ни­те­љи, ко­ји су би­ли про­т ур­ски ори­ јен­ти­са­ни и ни­су има­ли ру­ску по­др­шку због све уче­ста­ли­јег окре­та­ња Ср­би­је пре­ма за­пад­ним си­ла­ма. Баш у тим и та­квим усло­ви­ма на­ста­ла су три нај­ва­жни­ја на­ци­о­нал­на про­гра­ма. Про­грам Ву­ка Ка­ра­џи­ћа – Ср­би сви и сву­да – на­пи­сан је 1836, а об­ја­вљен 1849. го­ди­не. Вук је пр­во од­ре­дио те­ри­то­ри­је на ко­ји­ма жи­ве Ср­би: Непознате речи

си­сте­мат­ски – пре­ма утвр­ђе­ним пра­ви­ли­ма.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Кне­же­ви­на Ср­би­ја, Бо­сна, Хер­це­го­ви­на, Цр­на Го­ра, Зе­та, Ме­то­хи­ја, Ба­нат, Бач­ка, Срем, Сла­во­ ни­ја, Хр­ват­ска и Дал­ма­ци­ја, али ни­је био си­г у­ ран „до­кле Ср­ба има у Ар­на­ут­ској и Ма­ће­до­ни­ ји“. Сви они го­во­ре јед­ним је­зи­ком – срп­ским, а ме­ђу со­бом су по­де­ље­ни по ве­ри („за­ко­ну“) на пра­во­слав­не, му­сли­ма­не и ри­мо­ка­то­ли­ке. Иако су сви у ет­нич­ком по­гле­ду Ср­би, њих че­сто на­зи­ва­ју пре­ма име­ну те­ри­то­ри­је на ко­јој жи­ве – Цр­но­гор­ци, Ба­на­ћа­ни, Сла­вон­ци, Дал­ма­тин­ци… Вук је ве­ро­вао да су Хр­ва­ти у ет­нич­ком по­гле­ду са­мо они ко­ји го­во­ре ча­кав­ским, а Сло­вен­ци – је­кав­ским на­реч­јем. Вук Ка­ра­џић је оме­ђио про­стор на ко­ме су жи­ве­ли Ср­би, ука­зао на њи­хо­во је­зич­ко је­дин­ ство и вер­ску раз­де­ље­ност. У Ву­ко­во вре­ме те­ ри­то­ри­ја, је­зик и ве­ра бит­но су ути­ца­ли на на­ ци­о­нал­но опре­де­ље­ње свих на­ро­да. У при­лог срп­ском је­дин­ству ишао је са­мо је­зик, али не и оста­ла два фак­то­ра, да би се ка­сни­је по­ка­за­ло да Ср­би ни­с у је­дин­стве­ни ни у је­зи­к у и пи­сму (екав­ски, икав­ски, ије­кав­ски; ћи­ри­ли­ца, ла­ти­ни­ ца). Ву­ко­ва иде­ја би­ла је да по­ве­же на­ци­он ­ ал­ни и кул­т ур­ни пре­по­род и ти­ме опле­ме­ни и учи­ни чвр­шћом срп­ску на­ци­ју. Дру­ги про­грам по­знат је под на­зи­вом На­ чер­та­ни­је Или­је Га­ра­ша­ни­на, од­но­сно про­ грам срп­ске др­жав­не и на­ци­о­нал­не по­ли­ти­ке. На­с тао је 1844. го­ди­не. Га­ра­ша­нин је основ­не иде­је за про­грам на­шао у на­ци­он ­ ал­ној по­ли­ти­ ци кне­за Ми­ло­ша Обре­но­ви­ћа, али и код Деј­ ви­да Ур­квар­та, ен­гле­ског ди­пло­мат­ског пред­ став­ни­ка у Ца­ри­гра­ду, Ада­ма Чар­то­риј­ског, во­ђе пољ­ског осло­бо­ди­лач­ког по­кре­та, и Че­ха Фра­ње За­ха, ко­ји је прет­ход­но сту­пио у срп­ску др­жав­ ну слу­жбу. Га­ра­ша­ни­но­ва основ­на за­ми­сао би­ла је да се на­пра­ви на­ци­о­нал­ни про­грам о бу­ду­ћој срп­ској др­жа­ви ко­ји би се оства­ри­вао ја­сно од­ре­ђе­ним прав­цем спољ­не по­ли­ти­ке, во­ђе­не на ду­же вре­ ме. Ср­би­ја мо­ра да во­ди спољ­ну по­ли­ти­к у ко­ја ће јој омо­г у­ћи­ти да око Кне­же­ви­не „оку­пи све на­ро­де срп­ске ко­ји је окру­жа­ва­ју“ ка­да јој то до­ пу­сте ме­ђу­на­род­не при­ли­ке. Та­да би се по­сте­ пе­но са Ср­би­јом ује­ди­ни­ле Цр­на Го­ра, Бо­сна, Хер­це­го­ви­на и Ста­ра Ср­би­ја (Ко­со­во и Ме­то­хи­ ја, Ма­ке­до­ни­ја). Реч је о те­ри­то­ри­ји Осман­ског цар­ства, чи­ји рас­пад је пред­ви­ђао, а на ко­јој је жи­вео срп­ски на­род. Га­ра­ша­нин је ве­ро­вао да

Ср­би­ја не сме оста­ти у по­сто­је­ћим гра­ни­ца­ма, па је пла­ни­рао ује­ди­ње­ње на осно­ву исто­риј­ског пра­ва, што је зна­чи­ло об­но­ву срп­ског сред­њо­ве­ ков­ног цар­ства. Ако би ује­ди­ње­ње би­ло оства­ ре­но, та др­жа­ва би­ла би срп­ска. Бу­ду­ћи да је знао, као и Вук Ка­ра­џић, да и на про­сто­ри­ма Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је жи­ве Ср­би, у На­чер­та­ни­ју је раз­вио иде­ју о на­ци­о­нал­ној про­па­ган­ди на те­ри­то­ри­ји Сре­ма, Ба­на­та, Бач­ке, Дал­ма­ци­је, Хр­ват­ске и Сла­во­ни­је, при­до­да­ју­ћи им још и Бу­гар­ску, ко­ја је би­ла тур­ска про­вин­ ци­ја. Уко­ли­ко би до­шло до ује­ди­ње­ња прет­ход­ них и ових про­сто­ра, та др­жа­ва ви­ше не би би­ла срп­ска, већ ју­жно­сло­вен­ска (срп­ско-хр­ват­ско-бу­гар­ска). Га­ра­ша­нин се ни­је опре­де­љи­вао ни за јед­ну ва­ри­јан­ту, оста­вља­ју­ћи до­га­ђа­ји­ма и љу­ди­ ма да ути­чу на њи­хо­во оства­ре­ње. Др­жав­нич­ка опре­зност на­ла­га­ла је да На­чер­та­ни­је бу­де тај­ ни спис. Про­цес ује­ди­ње­ња Ср­ба и Ју­го­сло­ве­на са­мо се де­ли­мич­но од­ви­јао пре­ма Га­ра­ша­ни­но­ вим за­ми­сли­ма.

Константин Николајевић

Тре­ћи про­грам срп­ског ује­ди­ње­ња са­чи­нио је Кон­стан­тин Ни­ко­ла­је­вић, зет кне­за Алек­ сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа. Он је у Па­ри­зу за­вр­шио пра­ва и био ка­пу­ће­ха­ја у Ца­ри­гра­ду, по­том два пу­та ми­ни­стар уну­тра­шњих де­ла. Бу­ду­ћи да је био у стал­ној пре­пи­сци с Га­ра­ша­ни­ном, прет­ по­ста­вља се да је знао за На­чер­та­ни­је. Ре­во­лу­ ци­ја 1848. го­ди­не под­ста­кла га је да се по­за­ба­ви 209

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

израдом програ ма о „Српским сједињеним државама“. И он је, као и Гарашанин, уједиње­ ње замишљао у два чина. Прво је требало ује­ динити Кнежевину Србију с Црном Гором, Бо­ сном, Херцеговином и Старом Србијом у једну државу, којој је дао прихватљив назив – „Српске сједињене државе“. Та држава не би била неза­ висна, већ би остала у саставу Турске, али би имала свог владара, независну унутрашњу упра­ ву, устав, законе, слободу вероисповести и тр­ говине, слично тадашњем стању Кнежевине Ср­ бије. Иако Српске сједињене државе не би биле самостална држава, оне би са Азијском Турском образовале дуалистичку државну заједницу, као што је касније била Аустро­Угарска. Практично, огромно Османско царство претворило би се у једну лабавију дуалистичку државу (Турска–Ср­ бија), уређену на начелу персоналне уније. Смеле маште, Николајевић је предвиђао и распад Хабзбуршке монархије на германски и словенски део, што му је дало повода да овај план и даље развије. Немачки део Хабзбуршке монархије образовао би Германску конфедера­ цију, а од осталог дела формирала би се друга конфедерација – Чеси, Моравци, Словаци и Пољаци. Јужни Словени, са Мађарима и Руму­ нима, образовали би Јужну Славонију, која би се потом ујединила са Српским сједињеним др­ жавама у Јужнословенско царство. Иако није у свему јасан, у овој компликованој државотвор­ ној комбинаторици предност би добила идеја о Српским сједињеним државама, а тек потом о Југословенском царству, док би Азијска Турска и Немачка конфедерација биле споредна појава. На то нас упућује Николајевићева идеја о томе да би Југословенско царство могло да има сво­ ју „урођену династију“, а то су могли бити само Карађорђевићи. Оваква држава веома личи на потоњу Краљевину Југославију (1918). Срби су средином 19. века већ размишљали о томе да њихова будућа држава може да буде и српска и јужнословенска.

Начертаније по Илији Гарашанину

Српске сједињене државе по Константину Николајевићу непознате речи

интелектуалац – високо образована особа. фактор – чинилац. конфедерација – савез држава.

1. У време уставобранитеља радиле су две скупштине. Које? 2. Како се зову претече Универзитета у Београду? 3. Упоредите Караџићев, Гарашанинов и Николајевићев национални програм. Укажите на сличности и разлике, али и на посебности.

210

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

3 ОБРЕНОВИЋИ – ПОНОВО НА ПРЕСТОЛУ Уста­во­бра­ни­те­љи су уре­ђе­њу Ср­би­је и ње­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма по­к ла­ња­ли ве­ли­ку па­жњу, по­ себ­но прав­ном и школ­ском по­рет­ку. Иако су би­ли при­мо­ра­ни да во­де тур­ко­фил­ску по­ли­ти­ку, Ср­би­ја је, у њи­хо­во до­ба, до­би­ла три на­ци­о­нал­на про­гра­ма.

Усуд Обре­но­ви­ћа

В

ре­ме дру­ге вла­да­ви­не кне­же­ва Ми­ло­ша (1858–1860) и Ми­ха­и­ла (1860–1868) је­ сте до­ба осна­же­не ауто­но­ми­је Ср­би­је. Да би се по­сти­гао тај циљ, оба вла­да­ра во­ди­ла су исту по­ли­ти­к у до 1867. го­ди­не, ка­да су исе­ ље­ни Тур­ци из гра­до­ва с утвр­ђе­њи­ма. Од та­да се ауто­но­ми­ја гра­ни­чи­ла с фак­тич­ком са­мо­стал­ но­шћу. Пор­та ви­ше ни­је има­ла мо­г ућ­ност да се ме­ша у уну­тра­шње про­бле­ме свог ва­за­ла Ср­би­је. Сти­гав­ши из Вла­шке у Ср­би­ју по­чет­ком 1859. го­ди­не, кнез Ми­лош је из­ја­вио да не­ће по­што­ ва­ти Устав из 1838, због ко­га је аб­ди­ци­рао. Он се вра­тио ста­рој по­ли­ти­ци пре­ма Пор­ти, сво­де­ћи је на про­грам од три тач­ке: 1. да Пор­та вра­ти Обре­но­ви­ћи­ма пра­во на­сле­ђи­ва­ња пре­с то­ла, 2. да су­спен­ду­је Ха­ти­ше­риф из 1838. го­ди­не и до­не­се нов устав, и 3. да исе­ли Тур­ке из Ср­би­је. Пор­та ни­је хте­ла да при­зна кне­зу Ми­ло­шу пра­во на­сле­ђи­ва­ња пре­сто­ла кад му је из­да­ла Бе­рат 1859. го­ди­не. Не­за­до­во­љан ти­ме што је то пра­во имао 1830, а не и са­да, на Ма­ло­го­спо­јин­ској скуп­шти­ни до­нео је За­кон о на­след­ству кња­же­ско-срб­ског пре­сто­ла (1859), по ко­јем су пра­во на­сле­ђи­ва­ња има­ли и му­шки и жен­ски чла­но­ви вла­да­лач­ке по­ро­ди­це. Пор­та се ни­је освр­та­ла на тај за­кон, па је и кне­зу Ми­ха­и­лу из­ да­ла Бе­рат (1860) као из­бор­ном кне­зу. Тур­ска ни­је при­хва­ти­ла ни дру­га два пред­ло­га кне­за Ми­ло­ша – ни­је су­спен­до­ва­ла устав и ни­је исе­ ли­ла Тур­ке. Кнез Ми­лош и кнез Ми­ха­и­ло су вла­да­ли не оба­зи­ру­ћи се на зва­ни­чан став си­ зе­рен­ског дво­ра. Непознате речи

фактички – стварно, чињенично. сизерени двор – владарски двор.

Делегација моли Милоша да се врати на престо

Од кра­ја 1858. до 1903, ско­ро 45 го­ди­на, по­но­во су Обре­но­ви­ћи вла­да­ли Кне­же­ви­ном и Кра­ље­ви­ном Ср­би­јом. На пре­сто је вра­ћен кнез Ми­лош, осни­вач ди­на­сти­је, а на­сле­дио га је син кнез Ми­ха­и­ло. Обо­ ји­ца су прет­ход­но би­ли на вла­сти – кнез Ми­лош ду­ же и успе­шно, а кнез Ми­ха­и­ло крат­ко и не­у­спе­шно. Обо­ји­ца су мо­ра­ли да на­пу­сте пре­сто – кнез Ми­лош је при­си­љен на аб­ди­ка­ци­ју, кнез Ми­ха­и­ло је про­те­ ран. Тра­ги­ка ове вла­да­лач­ке по­ро­ди­це се на­ста­ви­ла – окру­тан и су­ров вла­дар кнез Ми­лош умро је на пре­сто­лу, до­бро­ду­шни и ве­ли­ко­ду­шни кнез Ми­ха­и­ло је уби­јен. Ти­ме је кнез Ми­ло­шев огра­нак Обре­но­ви­ ћа оти­шао за­у­век у по­вест, а пре­с то је пре­шао на огра­нак ње­го­вог бра­та Је­вре­ма. Је­врем је имао си­на Ми­ло­ша, а он си­на Ми­ла­на, ко­ји је до­ве­ден, пре­ма на­след­ном пра­ву, на вла­да­лач­ки трон. Суд­би­на се и са овом дру­гом вла­да­лач­ком гра­ном по­и­гра­ла на исти на­чин. Отац, кнез и краљ Ми­лан, аб­ди­ци­рао је до­бро­вољ­но и умро је при­род­ном смр­ћу, син, краљ Алек­сан­дар, уби­јен је од за­ве­ре­ни­ка у свом дво­ру. Ово до­ба вла­да­ви­не Обре­но­ви­ћа обе­ле­жа­ва­ју мно­ ге др­жав­не и дру­штве­не по­ја­ве, али ка­да је реч о ди­на­сти­ји и ње­ним вла­да­ри­ма, основ­на је ка­рак­те­ ри­сти­ка да су оче­ви би­ли др­жа­во­твор­ни­ји, ја­че лич­ но­с ти и успе­шни­ји у вла­да­ви­ни. Кра­ју ди­на­с ти­је Обре­но­вић до­при­не­ла је су­ро­ва бор­ба две­ју ди­на­ сти­ја и њи­хо­вих при­с та­ли­ца – обре­но­ви­ће­ва­ца и ка­ра­ђор­ђе­ви­ће­ва­ца. трон – владарева столица, престо.

211

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

У уну­тра­шњој по­ли­ти­ци кнез Ми­лош ни­је ни­шта ме­њао. Пре­вр­тљи­ви де­спот био је не­ сно­сан и кон­зер­ва­тив­ци­ма и ли­бе­ра­ли­ма – мла­ ђем на­ра­шта­ју по­ли­ти­ча­ра. Кнез ни­је мо­гао да се при­ла­го­ди но­вој срп­ској ели­ти ли­бе­рал­них на­че­ла, шко­ло­ва­ној у Евро­пи, те је сто­га кнез Ми­ха­и­ло го­во­рио за оца: „Ба­бо во­ли ста­ре­ши­не круп­не, гла­ва­те и пле­ћа­те“, чи­ме је да­вао пред­ ност фи­зич­ким, а не ду­хов­ним људ­ским вред­но­ сти­ма. Умро је а ни­је схва­тио да је про­шло вре­ме са­мо­др­жав­не вла­да­ви­не. Непознате речи

деспот – овде: тиранин.

Михаило Обреновић

Балканска политика кнеза Михаила

К

нез Ми­ха­и­ло је на­ста­вио да во­ди агре­ сив­ну по­ли­ти­к у пре­ма Тур­ској. Ско­ро до кра­ја сво­је вла­да­ви­не спре­мао се за рат про­тив Тур­ске и то је би­ла нај­ва­жни­ја тач­ка ње­го­вог про­гра­ма. Ве­ро­вао је да је Ср­би­ји нео­п­ ход­на ја­ка вла­да­лач­ка власт ко­ја по­шту­је за­ко­не: „Док је кнез Ми­ха­ил на вла­ди, не­ка сва­ки зна, да је за­кон нај­ви­ша во­ља у Ср­би­ји, ко­јој се сва­ки по­ко­ра­ва­ти мо­ра“, сто­ји у ње­го­вој про­кла­ма­ци­ји на­ро­ду. 212

Кон­зер­ва­тив­це и ли­бе­ра­ле ни­је мо­гао да из­ ми­ри, те је пр­ви­ма дао пред­ност, а дру­ге је про­ го­нио. Пор­т у ни­је мо­гао да на­те­ра да из­ме­ни устав, сам ни­је имао прав­них мо­г ућ­но­сти да га до­не­се, па је при­бе­гао је­ди­ном мо­гу­ћем ре­ше­њу. Др­же­ћи се на­че­ла да скуп ви­ше основ­них за­ко­на чи­ни срп­ски устав, Пре­о­бра­жен­ска скуп­шти­на (1861) и вла­дар до­не­ли су ви­ше за­ко­на на осно­ву ко­јих је из­гра­ђен по­ли­тич­ки и ад­ми­ни­стра­тив­ ни си­стем кнез Ми­ха­и­ло­ве вла­да­ви­не. Он се са­ свим раз­ли­ко­вао од си­сте­ма ко­ји је увео Тур­ски устав. За­ко­ном о Др­жав­ном са­ве­ту ова зна­чај­на уста­но­ва из­гу­би­ла је по­ли­тич­ка пра­ва и до­би­ла ад­ми­ни­стра­тив­не оба­ве­зе. За­ко­ном о На­род­ној скуп­шти­ни (1861) ова уста­но­ва по­пра­ви­ла је свој по­ло­жај и са­ста­ја­ла се јед­ном у три го­ди­не. За­ко­ ном о цен­трал­ној упра­ви (1862) ми­ни­стри су из­ дво­је­ни из са­ста­ва Са­ве­та и пот­чи­ње­ни су кне­зу. Кнез Ми­ха­и­ло ни­је сти­гао да по­ве­де рат про­ тив Тур­ске, али су ње­го­ве при­пре­ме оти­шле да­ ле­ко. Ка­да је до­вео за пред­сед­ни­ка вла­де и ми­ ни­с тра ино­с тра­них де­ла ис­к у­сног др­жав­ни­ка Или­ју Га­ра­ша­ни­на (1861–1867), ве­ро­ва­ло се да ће Ср­би­ја по­пра­ви­ти свој др­жав­но­прав­ни по­ ло­жај и осло­бо­ди­ти Ср­бе у Тур­ској. Пр­ви по­вод ни­је ис­ко­ри­шћен – тур­ски сеј­ме­ни иза­зва­ли су ин­ци­дент на Чу­к ур-че­сми (1862), по­сле че­га је бе­о­град­ски ве­зир с Ка­ле­мег­да­на бом­бар­до­вао Бе­о­град. Стра­ни ди­пло­мат­ски пред­с тав­ни­ци спре­чи­ли су раз­бук­та­ва­ње су­ко­ба, а Кан­лич­ком кон­фе­рен­ци­јом ре­ше­но је да се сру­ше утвр­ђе­ња у Со­ко­лу и Ужи­цу. Из оста­лих гра­до­ва исе­ље­ но је му­сли­ман­ско ста­нов­ни­штво, осим вој­них тру­па у Шап­цу, Бе­о­гра­ду, Сме­де­ре­ву и Кла­до­ву. Ак­тив­ном спољ­ном по­ли­ти­ком на ује­ди­ње­њу бал­кан­ских др­жа­ва про­тив Тур­ске она је при­ мо­ра­на да 1867. го­ди­не усту­пи по­ме­ну­те гра­до­ве Ср­би­ји. Фер­ма­ном из 1867. го­ди­не про­пи­са­но је да се на њи­ма ви­јо­ри, по­ред срп­ске, и тур­ска за­ста­ва, као је­ди­ни знак сул­та­но­вог су­ве­ре­ни­те­ та над Ср­би­јом. Био је то зна­ча­јан усту­пак Ср­ би­ји и ве­ли­ки успех кне­за Ми­ха­и­ла. Он је по­том по­се­тио сул­та­на у Ца­ри­гра­ду (1867) и био мно­го бо­ље при­мљен не­го пр­ви пут. Непознате речи

сејмени – стражари, пандури. суверенитет – ап­со­лут­на власт вла­да­ра, др­жа­ве и на­ро­да на сво­јој те­ри­то­ри­ји.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

У ред успешних акција кне за Михаила у спољној политици убраја се и настанак Првог балканског савеза. Кнез Михаило је одржавао добре односе с књазом Николом, пружајући му помоћ, што је резултовало склапањем политич­ ког савеза (1866). Овим уговором предвиђено је уједињење Србије и Црне Горе под окриљем династије Обреновић. Потом су склопљени спо­ разуми с хрватском Народном странком (1867) и бугарским одбором (1867), уговор о савезу са Грчком и војна конвенција (1867, 1868), као и уговор о савезу са Румунијом (1868). Први бал­ кански савез чиниле су једна независна и три

зависне балканске државе и две политичке орга­ низације, будући да оне нису имале своје наци­ оналне државе. С обзиром на различите могућ­ ности, положаје и интересе, потписнице савеза још нису биле спремне за рат против Турске. И кнез Михаило је био љут на своје војне мини­ стре због спорих припрема за рат и оклевања, нарочито на Миливоја Петровића Блазнавца. Рат против Турске је изостао – све се свело на несолидне припреме.

јеВреМ ГрУјиЋ (1826–1895) Рођен је у Даросави. Гимназију и Лицеј завршио је у Београду. Један је од оснивача Дружине младежи српске (1847). Студирао је право у Хајделбергу и Па­ ризу. Због брошуре Јужни Словени, 1853, писане с Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипен­ дију. Своја либерална схватања исказао је на Свето­ андрејској скупштини, чији је био секретар. Као обре­ новићевац постављен је за помоћника министра уну трашњих дела и правде, а у влади Филипа Хри­ стића био је министар правде (1860–1861). Преме­ штен је за судију Врховног суда јер се није слагао с унутрашњом политиком кнеза Михаила. Са владарем је дошао у сукоб и поводом Мајсторовићеве афере, после чега је осуђен на три године затвора, али је убрзо помилован. Био је председник Омладинске скупштине, одржане у Београду (1867), члан Држав­ ног савета, дипломатски представник у Цариграду, Лондону и Паризу. Поново је постао члан владе као министар уну трашњих дела (1875) и правде (1876– 1878). Оснивач је Либералне странке. Залагао се за већа права народне скупштине, за јаку извршну власт, за веће грађанске и политичке слободе, за ло­ калну самоуправу… Оставио је мемоарске списе под називом Записи, у четири тома, драгоцен историјски извор за проучавање србијанског друштва 19. века.

Предаја градова 1867. године

унутрашња полИтИка И уБИство кнеза

Д

ржавне установе су стабили зоване и оснажене. Кнежева власт је све више ја­ чала, власт Савета опадала, влада је до­ бијала све више на значају, а Народна скупшти­ на се усталила. Кнез Михаило је први владар који је увео дворска правила. За његове владе радиле су три скупштине – Преображенска у Крагујевцу (1861), Великогоспојинска у Београ­ ду (1864) и Михољска у Крагујевцу (1867). Штам­ па је почела нагло да се развија. Појавили су се и нови листови – Слобода Владимира Јовановића, Србија Љубомира Каљевића, Видовдан Милоша 213

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Поповића, Трговачке новине. Кнез Михаило је у почетку одржавао добре односе с Уједињеном омладином српском, националном организа­ цијом, која је окупљала родољубиве Србе са свих простора. Убрзо је између њих избио сукоб јер кнез није могао да прихвати слободе за које се она залагала, па јој је забранио рад у Кнежевини. Омладина је, иначе, деловала на свим простори­ ма где су живели Срби. После развода брака са супругом Јулијом и сукоба с Омладином, кнез је намеравао да усме­ ри спољну политику према Аустро­Угарској. С тим циљем се и састао с њеним председником владе грофом Ђулом Андрашијем у Иванки. У земљи је постојало незадовољство кнеже­ вом владавином, посебно код једне групе поли­ тичара због његове намере да се ожени рођаком Катарином Константиновић. Група завереника, иза које се не зна ко је стајао, вероватно неко изван Србије, убила га је у Кошутњаку (1868). Сахрањен је уз опште уверење да његове идеје неће отићи с њим у гроб. Био је први владар који је добио споменичко обележје које му је подигла „Благородна Србија“.

иВАНКА Обреновићи су поседовали имовину у Србији, Ру­ мунији, Аустрији и Словачкој. Дворац с имањем – Иванку, недалеко од Пожуна (Братиславе), кнез Миха­ ило је купио 1856. године, пошто се оженио кнегињом Јулијом. До повратка у Србију (1859) они су у њој често боравили. У Иванки је одржан чувени састанак кнеза Михаила и грофа Ђуле Андрашија (1867), на којем су расправљали о многим питањима, па и о подели Бо­ сне. Кнеза је пратио Илија Гарашанин, који је био оду­ шевљен двором и парковима око њега.

КоНАК Саграђена је као породична кућа Стојана Си­ мића, истакну тог уставобранитељског првака и богатог трговца тридесетих година 19. века. Држава ју је откупила за потребе кнеза Алек­ сандра Карађорђевића (1842–1858), коме је слу­ жила као двор од 1843. године, као и свим по­ тоњим владарима из обе династије. Позната је под именом Конак, а срушена је крајем 1903. године, после убиства краља Александра и краљице Драге. Конак, саграђен у стилу рене­ сансе, са незнатним примесама барокних мо­ тива, преправљан је изну тра и лепо намештен. Познати књижевник Милош Црњански напи­ сао је драму под називом Конак, у којој је при­ казао убиство последњег краља и краљице Обреновић.

1. Да ли су кнез Милош и кнез Михаило били наследни владари за време своје друге владавине? 2. Како је решено питање наследства престола? 3. Наведите називе скупштина одржаних у време њихових поновних владавина? 4. Како се називају присталице династија у Србији?

214

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

4 НЕЗАВИСНА СРБИЈА Друга владавина кнеза Милоша била је краткотрајна и безначајна. За разлику од очеве, вла­ давина кнеза Ми хаила, била је успешна. Он је оснажио српску аутономију и водио активну спољну политику. Његова унутрашња политика била је конзервативна.

кнез МИлан И наМеснИштво

М

илан Обреновић, кнез и краљ (1868– 1882–1889), био је ђак Лицеја у Паризу када је проглашен за владара. Будући да је био малолетан, имао је 14 година, изабрано је Друго намесништво (1868–1872) да управља државом док он не стекне пунолетство. За на­ меснике су одабрани Миливоје Петровић Бла­ знавац, Јован Ристић и Јован Гавриловић. Први намесник водио је уну трашњу, други спољну политику, а трећи је бринуо о кнежевом обра­ зовању. Ристић је био јака личност и стамени државник, стожер Обреновића и оснивач Ли­ бералне странке, док је Блазнавац био војник који је први употребио војску у политичке свр­ хе доводећи кнеза Милана на престо. Порта је упутила кнезу Милану Берат (1868), последњи који је издала једном српском владару, с правом наслеђивања престола. Први задатак намесника био је да осуде уби­ це кнеза Михаила – браћу Радовановић, Лазара Марића и још неколицину официра, док је кнезу Александру и Владимиру Јовановићу суђено у Пешти. Већина је њих осуђена на смрт, а неки на дугогодишњу робију. Велика народна скупштина, која је прихва­ тила Милана за кне за и изабрала На месни­ штво, затражила је реформе – проширење права скупштине, министарску одговорност, слободу штампе и поротно суђење. Реформе нису могле да се изведу без промене још формално важе­ ћег Устава из 1838. године и закона које је донео кнез Михаило. Велика народна скупштина, која непознате речи

формалан – званичан.

МиЛиВоје ПеТроВиЋ БЛАЗНАВАЦ (1824–1873) Рођен је у Блазнави. Учио је хемију у Бечу и Паризу, а војну школу у Мецу. Био је у полицијској и војној служби, ађутант кнеза Александра, а у време Српског покрета у Војводини 1848/9. године борио се уз Сте­ вана Книћанина. После ду жности министра војног (1865–1868), постао је први намесник (1868–1872) и председник владе (1872–1873). Блазнавац је био кон­ троверзна личност, мистификатор, човек тренутка, ненадмашан интригант, изузетно прилагодљив, али без великог дара. Историографија није успела да утврди да ли су казивања о његовом кнежевском по­ реклу смела интрига или истина. Претпоставља се да је био један од ванбрачних синова кнеза Милоша. Оженио се Катарином, несуђеном супругом кнеза Михаила. Угушила га је гушобоља, али је остала при­ ча, која није доказана, да је најлукавији Србин тог времена отрован по налогу кнеза Милана. Почива у манастиру Раковици поред сени многих Обренови­ ћа, био или не био њиховог рода.

215

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

се састала о Духовима, донела је Устав из 1869. године познат као намеснички.

Велика народна скупштина се разликовала од обичне народне скупштине по већем броју послани­ ка и по правима која је имала према обичајима или уставима. У њеној надлежности био је избор владара и намесништва, промена устава, одлуке о објави ра­ та, склапању мира и промени територија. У историји Србије 19. века одржано је више таквих скупштина. Скупштина која је доносила устав називана је још и уставотворном.

Намеснички устав потврдио је Обренови­ ћима право наслеђивања престола, забрањују­ ћи истовремено да ико од Карађорђевића може да буде изабран за кнеза. Скупштина је стекла, уз кнеза, законодавну власт, а чинили су је на­ родни посланици и посланици које је поста­ вљао кнез, односно влада. Министре је бирао и отпуштао кнез, па влада није била одговорна скупштини, те стога у Србији још није био уве­ ден парламентарни режим. Устав је увео само кривичну одговорност министара, али не и по­ литичку. Скупштина је добила још и ограничено право доношења буџета (ако не би био усвојен нови буџет, преносио се стари у нову годину). Скупштина није имала право законодавне ини­ цијативе, већ кнез и влада. Састајала се сваке, а не као до тада сваке треће године. Грађанска права су била зајемчена: слобо­ да вероисповести, лична безбедност, имовин­ ска сигурност, слобода говора, неповредивост стана и писма, слобода штампе, збора и удру­ живања, бирачко право. Судска независност је призната, али судије још нису биле заштићене. Државни савет, некада моћно политичко тело, постало је административни суд, односно са­ ветодавни орган владе. Извршна власт није до­ била посебан одељак, али су права владе била знатна. Устав је био умерено либералан. непознате речи

законодавна иницијатива – право предлагања закона. гарантне силе – силе које штите права Србије, потписнице Париског мира.

216

Потом је Скупштина донела неколико ва­ жних закона, од којих помињемо три – избор­ ни, о министарској одговорности и о штампи. Уставом и законима унапређен је политички живот у земљи. Творац устава био је Јован Ри­ стић, стамени државник, вешт дипломата, не­ савитљив као политичар. „Ја нећу популаритет, него аукторитет“, чувена је његова изјава. Устав је знатно поправио положај Ср бије према Турској и коначно онемогућио Порти ме­ шање у унутрашње сукобе врховне власти. Иако је Србија била вазална држава, влада је Порту и гарантне силе само обавестила да је донела устав и тиме окончала своју дугогодишњу бор­ бу за унутрашњу самосталност. Намесништво је водило проруску политику, а кнез Милан посе­ тио је руског цара у Ливадији (1871).

Намесништво кнеза Милана

„Кураж је најсјајнија црта човекова, а плашљивост је најстиднија. Без куражи казати истину, без куражи бранити правду и поштење, без куражи стати насу­ прот насилнику, бранити слободу народну и грађан­ ску, без куражи не би било ни правде, ни закона, ни слободе, ни напретка, без куражи једним словом свет би људски иструлио“ – рекао је Аћим Чумић, пред­ седник владе (1874–1875).

Скоро све владе биле су конзервативне, од којих су три оставиле већи траг у историји Ср­ бије овог времена – Радивоја Милојковића, Љу­ бомира Каљевића и Стевче Михаиловића. Поред либералних идеја, у овом периоду ши­ ре се и социјалистичке идеје Светозара Марко­ вића, а појављују се и социјалистички листови.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

СВеТоЗАр МАрКоВиЋ (1846–1875) Рођен је у Зајечару, а умро у Трсту. Учио је технику у Београду, а потом студирао у Петрограду и Цириху. Рано је прихватио социјалистичке идеје – у Русији од Чернишевског, у Швајцарској од Маркса. Због критике намесничке политике и устава у чланку „Наше обмане“ изгубио је стипендију и морао да се врати у Србију. Посветио се политици и оштро критиковао либерале и Омладину. Покренуо је социјалистичке листове: Ра­ деник, Јавност и Ослобођење. Осуђен је на девет ме­ сеци због текстова у којима је критиковао стање у земљи (1874). Његов утицај на савременике, нарочито на Омладину, био је огроман, и он је имао много след­ беника. Међу њима су и оснивачи Радикалне странке. У свом најзначајнијем делу Србија на истоку подвргао је критици целокупан политички развој Србије. Вре­ дан помена је и његов рад Реалан правац у науци и животу.

српско-турскИ ратовИ (1876–78)

Ј

ован Ристић био је најзначајнија личност уочи стицања независности. Он је изрекао девизу и ње се упорно држао: „Мисли што мислиш, а узми што можеш“, поступно, умерено, али сигурно. Намесници су одустали да Србију прогласе независном на дан пунолетства кнеза Милана (1872), јер нису добили подршку Русије. Ср бија никада није имала тако дуг пери­ од мира: није ратовала од 1815. до 1876. годи­ не, ако се изу зму два мање значајна догађа­ ја – осло бађање, тзв. шест нахија и учешће у Српском покрету у Јужној Угарској. Устанком у Херцеговини започета је Велика источна криза (1875–1878), која је затекла Србију неспремну за рат. Стање у Кнежевини било је напето – споља рат, а изнутра је претила анархија. Било је тешко убедити кнеза, тек ожењеног, да уђе у рат. Диле­ ма је трајала годину дана.

Србија је практично објавила рат Турској 29. јуна 1876. године. Према ратном плану, српска војска подељена је на четири: моравску, тимоч­ ку, дринску и ибарску, под командом генерала Черњајева, пуковника Милојка Лешјанина, ге­ нерала Ранка Алимпића и генерала Фрање За­ ха. Србија је била знатно слабија од Турске по квалитету војске и по наоружању. Била је заиста неопходна кураж да малена и сиромашна Кне­ жевина, са непуних милион и по становника, дипломатски и финансијски неприпремљена, уђе у рат с моћном Турском која је бројала више од четрдесет милиона становника. Једина помоћ били су јој руски добровољци – око три и по хи­ љаде војника и официра. Генерал Черњајев није био само њихов заповедник већ и командант целокупне српске војске.

Јован Ристић

Битка на Шуматовцу

Српске трупе кренуле су у офанзиву, али су поражене код Бијељине и Великог Извора. Са­ мо је Черњајев имао мало успеха. У офанзиви 217

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

Турака пали су Књажевац и Зајечар, а на Шума­ товцу Срби су били одбијени. У међувремену је склопљен споразум у Рајхсштату, којим су Русија и Аустро­Угарска одлучиле да се Срби­ ја и Црна Гора, која је такође заратила против Турске, могу ширити само у правцу Новопазар­ ског санџака. Уколико би српске државе биле поражене, загарантоване су им границе и прав­ ни положај пре рата. Ширење према Босни и Херцеговини, због чега се ушло у рат, није било могуће – та област уступљена је Хабзбуршкој монархији.

продро је до Грачанице на Косову. Чим су Руси склопили примирје у Сан Стефану, обустављено је ратовање. Да би се схватила руска политика на Балкану у 19. веку, самим тим и у доба Велике ис точне кризе, и место Србије у њој, морају се имати на уму речи ру­ ског министра спољних послова упућене српској влади: „Најпре иду интереси руски, па онда бугарски, па тек после њих долазе српски!“

непознате речи

кајмакамлук – округ.

Новопазарски санџак је административна терито­ рија Турског царства која је била у саставу Босанског пашалука. Једно време називан је кајмакамлуком. Као санџак укинут је 1817, а обновљен 1865. године. По­ дељен је на мање административне јединице – казе: Нови Пазар, Сјеница, Пљевља, Нова Варош, Пријепо­ ље, Бијело Поље, Митровица (Косовска), Беране, Ко­ лашин и Трговиште. Краће време Нишки и Новопа­ зарски санџаци били су уједињени у Новопазарски вилајет (1872). Од 1877. до 1912. године у саставу је Косовског вилајета. Од луком Берлинског конгреса Аустро­Угарска је стекла право да у Санџаку држи војску.

Под притиском великих сила Турска је при­ морана да обустави непријатељства, али су Ср­ би започели операције и крајем септембра за­ бележили делимичан успех у бици на Кревету. Убрзо су Турци прешли у противофанзиву и освојили Велики Шиљеговац и Ђунис у окто­ бру 1876, те су покорили целу Источну Србију. Ултиматум Русије упућен Турској спасао је Ср­ бију потпуног пора за, па је склопљен мир 28. фебруара 1877. године, чиме је завршен први део српско­турског рата. Потом је Русија об­ јавила рат Турској (24. април), прешла Дунав, али је застала у борбама за Плевну. Неспремни, Срби су са закашњењем објавили рат Турској, и то тек после пада Плевне, 13. децембра 1877. го­ дине. У други део рата српска војска је ушла без руских добровољаца, а под командом генерала Саве Грујића, подељена у пет корпуса. Офанзива је била усмерена према истоку и југоистоку. За­ узети су Кула, Прокупље, Пирот, Ниш (11. јану­ ар 1878), Лесковац и Врање, а део српске војске 218

каза – срез. ултиматум – захтев праћен претњом; уколико се не испуни, следи рат.

Улазак српских трупа на челу са кнезом Миланом у Ниш

незавИсност (1878)

С

анстефанским миром (2. март 1878) Ср­ бија је призната као независна држава и омогућено јој је територијално проши­ рење у правцу Косовске Митровице. Освајања у правцу истока и југоистока су оспорена – Ср­ бија је добила само Ниш. Европа, пре свих Ен­ глеска, није дозволила да се изврше тако вели­ ке територијалне промене вољом Русије. Стога је сазван Берлински конгрес (13. јун – 13. јул 1878), који је требало да преиспита одредбе из Сан Стефана.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Србија 1833–1878.

Руси су на време саветовали Србима да се обрате за помоћ Аустро­Угарској. Кнез Милан, његова супруга Наталија, Јован Ристић, мини­ стар иностраних дела, и цео један нараштај, који је у Русији видео више од покровитеља, морао се окренути северном суседу. Јован Ристић, бо­ равећи у Берлину без права учешћа на Конгре­ су, склопио је уговор с грофом Андрашијем о изградњи желе зница, трговини, регулисању Ђердапа и предао великим силама едмемоар о територијалним захтевима Србије.

непознате речи

едмемоар – полузваничан акт којим се неко подсећа на неке предлоге и обавезе.

Берлински конгрес признао је Србији независност и одредио јој границе. Спорна су била следећа места: Трн (придодат Бугарској), Пирот (припао Србији), Преполац (задржала Турска) и Врање (прикључено Србији). Србија се проши­ рила на југоистоку за четири округа: Нишки, 219

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Пиротски, Врањски и Топлички (10.300 km2). Од тада се Кнежевина Ср бија простирала на 48.300 km2. Срби су очекивали више и од ратова против Турске и од одлука Берлинског конгреса. Оче­ кивало се више и од Русије, која је зарад својих империјалних интереса, испољених у стварању Велике Бугарске, жртвовала Србе Аустро­Угар­ ској. До уједињења Срба није дошло, а Аустро­ ­Угарска се потрудила да се Србија и Црна Гора не само не уједине већ да не буду ни суседи. И

поред тих слабости и неких нерешених или ло­ ше решених питања по Србе, година 1878. вео­ ма је значајна за државноправни развој Србије и Црне Горе. У праву је био кнез Милан када је објавио одлуке Берлинског конгреса народ­ ним посланицима у Крагујевцу: „Споља мудри, а унутра чврсти одношаји – то су једини путови на којима може процветати Независна Србија.“ Србија је тада добила свој други државни пра­ зник – Дан независности (2. јули).

КНеЗ МиЛАН и КНеГиЊА НАТАЛијА Кнез Милан и кнегиња Наталија били су наш најлепши владарски пар. Милан је рођен у Манасији (Влашка, 1854), а умро у Бечу (1901). Наталија је рођена у Фиренци (1859), а умрла у Паризу (1941). Венчали су се у Саборној цркви у Београду (1875). Милан је имао 14 година када је доведен за кнеза, 28 када је постао краљ, 35 када је абдицирао, а 47 када је умро. Младост и буран живот пратили су овог стаситог човека лепих и правилних црта лица, живих очи­ ју, атлетски развијеног тела. Савременици, међу њима и песник Лаза Костић, запазили су кнегињине лепе црте ли­ ца и тела, једну даму љупке женствености. Њихов брак био је у почетку пун љубави и нежности. Наталијина русофил­ ска опредељења, наклоност радикалима, хладноћа према супругу, а Миланова неверства и политичка превртљивост довели су их до раскола, који се претворио у развод бра­ ка (1888). Мржња није довољна јака реч да би тачно пред­ ставила њихове потоње нетрпељиве односе. Кнегиња је три пу та рађала, али је у животу остао само будући краљ Александар. Разочарана у Србе, династију, чак и у сина, прешла је у римокатоличанство, али је целокупно наслеђе, своје и синовљево, завештала Универзитету у Београду. Није се потом удавала, као што се није женио ни краљ Милан. „Гроф од Такова“, како се Милан представљао после абдикације у иностранству, растао се и од своје велике љубави Артемизе Христић, али је из те везе остао ванбрач­ ни син Ђорђе. Ниједан владарски брак у повести Срба није изазивао толико знатижеље, пажње и зависти као овај – како у зе­ мљи, тако и у иностранству. 1. осврните се на обе ристићеве изјаве и покушајте да их протумачите. 2. Сетите се које су све скупштине радиле као Велике народне скупштине? 3. Како се звао претходни државни празник Србије?

ЗАДАТАК

Напишите рад о уставном развоју Србије од 1805. до 1869. године.

220

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

5 ПРИВРЕДА И ДРУШТВО (1835–1878) Устав из 1869. го­ди­не омо­гу­ћио је Ср­би­ји со­лид­ни­је др­жав­но уре­ђе­ње. По­сле два ра­та са Тур­ском, уз по­моћ Ру­си­је, Ср­би­ја је на Бер­лин­ском кон­гре­су сте­к ла не­за­ви­сност и по­ста­ла су­ве­ре­на др­ жа­ва, по­сле 73 го­ди­не упор­не вој­не и по­ли­тич­ке бор­бе.

При­вре­да

К

не­же­ви­на Ср­би­ја има­ла је по­чет­ком овог пе­ри­о­да око 700.000 ста­нов­ни­ка, а ци­фру од јед­ног ми­ли­о­на до­се­гла је 1859. го­ди­ не, да би при кра­ју овог до­ба има­ла 1.353.890 ста­нов­ни­ка (1874). Осим при­род­ним при­ра­шта­ јем, ста­нов­ни­штво се умно­жа­ва­ло још и до­се­ља­ ва­њем, по­нај­ви­ше из Ста­ре Ср­би­је и Хер­це­го­ви­ не. Бе­о­град је глав­ни град зе­мље од 1841. го­ди­не, а од осло­бо­ђе­ња Ниш је по­стао дру­го ме­сто по ве­ли­чи­ни и зна­ча­ју. Ад­ми­ни­стра­тив­ну по­де­лу на на­хи­је и кне­ жи­не Ср­би­ја је на­пу­сти­ла сти­ца­њем ауто­но­ми­је, а оп­шти­на, срез и округ по­ста­ли су ин­сти­т у­ ци­је ло­кал­не са­мо­у­пра­ве. Њи­хов број вре­ме­ ном се ме­њао: го­ди­не 1839. Ср­би­ја је има­ла 17 окру­га, 52 сре­за и 1.251 оп­шти­ну. Кне­же­ви­на Ср­би­ја ду­го ни­је има­ла до­бре дру­мо­ве, ко­ји су ви­ше под­се­ћа­ли на ста­зе не­го на пу­те­ве. Са­мо су ста­ри Ца­ри­град­ски друм и пут Бе­о­град–Кра­ гу­је­вац би­ли бо­љи и ре­дов­но одр­жа­ва­ни. За­кон о дру­мо­ви­ма до­нет је 1864. го­ди­не. Ни реч­ни са­о­бра­ћај ни­је био раз­ви­јен, а же­ле­зни­цу је Ср­ би­ја до­би­ла шест го­ди­на по­сле не­за­ви­сно­сти. По­штан­ски са­о­бра­ћај био је уред­ни­ји, до­брим де­лом и због то­га што је Бе­о­град био на пу­т у Беч–Ца­ри­град. Не­гда­шње мен­зу­ла­не и њи­хо­ве та­та­ре за­ме­ни­ле су по­ште и ди­ли­жан­се, а рад у њи­ма про­пи­сан је за­ко­ни­ма (1843, 1866). Те­ ле­граф­ска ве­за Бе­о­град–Зе­мун ус­по­ста­вље­на је 1855, а две го­ди­не ка­сни­је и са Тур­ском. Ср­би­ја је би­ла сла­бо раз­ви­је­на по­љо­при­ вред­на зе­мља. Про­сеч­но до­ма­ћин­ство, са шест до се­дам чла­но­ва, има­ло је око 2,5 хек­та­ра об­ ра­ди­ве зе­мље и још не­што шу­ме и па­шња­ка. Дво­стру­ко ма­ње би­ло је об­ра­ди­вих по­вр­ши­на (њи­ве, ви­но­гра­ди, воћ­ња­ци, ли­ва­де) у од­но­су на

Цеђење јабука у Поцерини

шу­ме и оста­ло не­плод­но зе­мљи­ште. Дру­штво је би­ло без ве­ли­ких по­сед­ни­ка и без бе­зе­мља­ша. Ку­к у­руз је био нај­ра­спро­стра­ње­ни­ја по­љо­при­ вред­на кул­т у­ра, а од сто­ке – ов­ца и сви­ња. Сви­ њо­гој­ство је до­но­си­ло се­ља­к у основ­не при­хо­де. Сто­чар­с тво је по­с те­пе­но пре­пу­шта­ло при­мат зе­мљо­рад­њи, али су и да­ље обе гра­не би­ле не­до­ вољ­но раз­ви­је­не. Са­мо тре­ћи­на ста­нов­ни­штва по­се­до­ва­ла је гво­зде­ни плуг. У при­вре­ди Ср­би­је за­на­ти­ма и тр­го­ви­ни при­па­да­ло је ва­жно ме­сто. За­на­ти су још ду­го би­ли по­де­ље­ни на се­о­ске – ко­вач­ки, аба­џиј­ски, му­тав­џиј­ски, и ва­ро­шке – ме­хан­џиј­ски, тер­зиј­ ски, дун­ђер­ски… По­ја­ви­ли су се и европ­ски за­ на­ти – шнај­дер, шу­стер, шло­сер… Еснаф­ском уред­бом (1847) уре­ђе­ни су од­но­си у овој гра­ни при­вре­де и они се ни­су бит­ни­је ме­ња­ли све до 1910. го­ди­не. Тр­го­ви­на је ду­го би­ла ве­за­на за за­ на­те и сто­чар­ство. Сло­бо­ду тр­го­ви­не ус­по­ста­ вио је Устав из 1838, а Тр­го­вач­ки за­кон зе­мља је до­би­ла 1860. го­ди­не. Уну­тра­шња тр­го­ви­на оба­вља­ла се по­нај­ви­ше на па­на­ђу­ри­ма. Стал­ни па­зар­ни да­ни уве­де­ни су знат­но ка­сни­је. Број 221

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

МиША АНАСТАСијеВиЋ (1803–1885) Рано је остао без родитеља. У месту рођења, По­ речу, учио је да чита и пише 1808/9. године. У почет­ ку је радио као учитељ и продавац у дућану. Прве паре зарадио је вукући лађе уз Ђердап, а потом је именован за ђумругџију. Оженио се Христином, се­ стром Симе Урошевића, секретара кнеза Милоша. Са Урошевићевом новчаном подршком започео је тр­ говину стоком, посебно јеленским роговима. Доби­ јеним новцем купио је лађу и упустио се у трговину сољу, тада веома уносан посао. Као успешног тргов­ ца поставио га је кнез Милош за дунавског капетана (1833). Иако је касније добио и чин мајора, у народу је остао познат као капетан Миша. Вредан и тален­ тован трговац, капетан Миша створио је читаву фло­ тилу на Дунаву, на 74 лађе радило је 500 људи, а по­ седовао је и девет спахилука у Влашкој. Београд и Букурешт били су центри његове трговине. Претпо­ ставља се да је његово богатство у новцу износило око 1.500.000 дуката. Политиком се бавио само у вре­ ме Светоандрејске скупштине, када је био њен пред­ седник и када је испољио, једини пут, политичке ам­ биције и то не у своју корист, већ у корист зета Ђорђа Карађорђевића. Потом се повукао у Влашку, где је провео остатак живота. Умро је у Букурешту, а сахрањен у цркви у Клежанима. Тамо се и данас може видети његово добро очувано балсамовано тело. Имао је сина, који је умро млад, и пет кћери, од којих је Персида била удата за Јована Мариновића, а Сара за Ђорђа Карађорђевића. Капетан Миша један је од наших великих добро­ твора. Поклонио је „свом отечеству“ кућу у коју је уложио 100.000 дуката (данашњи Ректорат у Бео­ граду), а у Влашкој подигао више школа и цркава. Народном позоришту поклонио је 1.000, а читаоници београдској поклањао је годишње по 300 дуката. Многе сироте девојке опремио је за удају.

222

вашара непрестано се повећавао – од 18 (1839) до 135 (1889). Извозна трговина била је усмере­ на према Хабзбуршкој монархији (1880 – 88%), Турској и Влашкој. Највише се извозила жива стока (свиње и говеда), затим житарице, руде и воће. Две најбогатије личности овог доба били су кнез Милош Обреновић и Миша Анастасијевић. Испитивање рудног богатства у Србији за­ почео је 1835. године барон Хердер, а закон о рударству донет је три деценије касније. Инду­ стрија у Србији дуго је била неразвијена и, ако се изузме рударство, темељила се на занатима. Једна од првих фабрика била је Правитељствена ледерница у Топчидеру (1837), а највеће инду­ стријско предузеће – Тополивница у Крагујевцу (1853). Давањем разноврсних повластица др­ жава је, на основу Закона о потпомагању инду­ стријских предузећа (1870), настојала да убрза њен развој. За рударство је био заинтересован страни капитал, па је од 1837. до 1900. године отворено око 60 рудника, понајвише угљенокопа и каменолома. Грађевинска индустрија започела је свој развој подизањем стругара и изградњом циглана. После многих покушаја почела је са ра­ дом фабрика стакла у Јагодини, знатно касни­ је и у Параћину. Жито се млело у воденицама разних типова, а први парни млин подигнут је у Београду (1850). Пиваре су чиниле окосницу прехрамбене индустрије. Најпознатија пивара припадала је Ђорђу Вајферту. НоВАЦ У време стицања аутономије у Србији је било у оптицају 43 монете, од којих су најпознатије златна махмудија, цесарски дукат, сребрни талир и бакарни грош. Од 1868. године Кнежевина кује сопствени ба­ карни новац, а од 1873. сребрни и златни новац – динар. Према закону из 1878. године, ковани су злат­ ни и сребрни динар и бакарне паре. Прва српска банка основана је 1869, а Народну банку држава је добила тек 1883. године. непознате речи

панађури – вашари. ђумрукџија – цариник. ледерница – кожара.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Фабрика сукна у Параћину

Фи­нан­си­је Ср­би­је би­ле су нај­бо­ље за пр­ве вла­да­ви­не кне­за Ми­ло­ша, вла­да­ра ко­ји је сте­као огром­но лич­но бо­гат­ство, а др­жа­ва по­сти­за­ла сва­ке го­ди­не бу­џет­ски су­фи­цит. Пр­ви бу­џет­ски де­фи­цит за­бе­ле­жен је 1840. го­ди­не, од ка­да су, с рет­ким из­у­зе­ци­ма, др­жав­ни рас­хо­ди пре­ма­ши­ ва­ли др­жав­не при­хо­де. Од 1835. го­ди­не по­ре­ски си­стем је ви­ше пу­та ме­њан, а не­по­сред­ни по­рез уве­ден је не­ко­ли­ко го­ди­на по­сле сти­ца­ња не­за­ ви­сно­сти. Већ у овом пе­ри­о­ду Ср­би­ја је по­че­ла да се за­ду­ж у­је у ино­стран­ству.

Друштво

С

р­би, не­ка­да­шња ра­ја, рат­ни­ци и се­о б­ ни­ци Тур­ског цар­с тва, без соп­с тве­ног плем­ства, уки­да­њем фе­у­да­ли­зма (1835) по­ста­ли су дру­штво сло­бод­них се­ља­ка. Мно­го го­ди­на ка­сни­је Ср­би­ја је по Хер­бер­т у Ви­ви­је­ну

из­гле­да­ла као „рај си­ро­ма­шних“. По­чет­ком на­ ве­де­ног пе­ри­о­да (1834) се­о­ског ста­нов­ни­штва би­ло је 93%, ва­ро­шког 7%, а пе­де­сет го­ди­на ка­ сни­је (1884) се­о­ског 87% и 13 % ва­ро­шког. Од на­се­ља, Ср­би­ја је има­ла се­ло, ва­ро­ши­цу, ва­рош и град. Са­мо је Бе­о­град мо­гао да се на­зо­ве гра­ дом – он је 1884. го­ди­не имао 35.500 ста­нов­ни­ка. Окру­жни цен­три, као што су Ша­бац, Ја­го­ди­на, По­жа­ре­вац, Сме­де­ре­во, Ужи­це, Кра­ље­во, Кра­гу­ је­вац, раз­ви­ја­ли су се убр­за­ни­је и због то­га што су би­ли ад­ми­ни­с тра­тив­ни цен­три. Без плем­ ства, гра­ђан­ства и ње­го­ве ели­те, ко­ја је ство­ре­ на у по­след­ње две де­це­ни­је 19. ве­ка, ср­би­јан­ско дру­штво је би­ло ујед­на­че­но све до уста­во­бра­ ни­тељ­ске епо­хе. Као што је Вук Ка­ра­џић опи­ сао се­љач­ко дру­штво у прет­ход­ној епо­си, та­ко је са­да о ње­му оста­вио упе­ча­тљи­ву пред­ста­ву Ми­лан – Ми­ли­ће­вић (Жи­вот Ср­ба се­ља­ка). Са­ мо део бо­га­ти­јих се­ља­ка, успе­шни­јих тр­го­ва­ца и за­на­тли­ја, ви­ших чи­нов­ни­ка и не­што ма­ло ин­ду­ стриј­ских пред­у­зет­ни­ка чи­ни­ли су ма­ли део бу­ ду­ћег гра­ђан­ског дру­штва. Имет­ком, обра­зо­ва­ њем, обла­че­њем и на­чи­ном жи­во­та знат­но су се раз­ли­ко­ва­ли од се­о­ског ста­нов­ни­штва Ср­би­је. За­дру­га се раз­ли­ко­ва­ла од мо­дер­не европ­ске по­ро­ди­це по то­ме што је у њој жи­ве­ло и за­јед­ нич­ки об­ра­ђи­ва­ло имо­ви­ну ви­ше срод­ни­ка. Њу су чи­ни­ле осо­бе из не­ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја. Че­сто је бро­ја­ла и до 100 чла­но­ва, а нај­че­шће до 20. За­ дру­гом је упра­вљао нај­спо­соб­ни­ји члан – до­ма­ ћин. Свој­ства за­дру­жне за­јед­ни­це су: за­јед­нич­ка имо­ви­на, за­јед­нич­ки жи­вот и рад, со­ли­дар­ност

Ниш

223

XIII.

КНЕЖЕВИНА СРБИЈА

и колективна одговорност. Јеврем Грујић је за­ писао да је њихова задруга у Даросави имала 60 коза, 300 оваца и 500 свиња. Од почетка наведе­ ног периода инокосних породица било је више него задружних, које су се убрзано распадале. Срби су створили идеалну представу о задрузи и животу у њој, али су били узалудни напори да је очувају. Шездесетих и седамдесетих година 19. века либерали, социјалисти и конзервативци водили су бурну расправу о очувању задруге и њеној улози у привредном и друштвеном жи­ воту земље.

Жена у народној грађанској ношњи

Срби из Хабзбуршке монархије, наставници и чиновници, а потом и српски питомци почели су у свакодневни живот да уносе нове обичаје понашања и одевања. Прелом у свакодневном и друштвеном животу настаје у време револуције 1848/9. године, када је успостављен непосред­ нији однос српских житеља с обе обале Саве и Дунава. Један део српских породица из прека склонио се од мађарске војске у Београд и Ср­ бију и тада су се сународници ближе упознали. Захваљујући и тој чињеници у Србији почело је све више да се европски живи. Турско наслеђе, богато и укорењено, потискивано је европеи­ зацијом српског друштва. Кнез Милош и Тома Вучић Перишић класичан су српско­турски тип, али њихова одећа најчешће је била турска. Већ 224

Димитрије Давидовић и Јован Ристић носили су европска одела. Када се Ристић после доласка из Париза појавио пред кнезом Александром, владар је „појавом најновије париске моде био очаран, и да је у томе црном фраку и сјајном ци­ линдру видео спасење отаџбине“. Није било јед­ ноставно скинути с обичног Србина чакшире и навући му панталоне, гуњ заменити капутом, а фес – шајкачом или цилиндром. Симбол српске гардеробе постаје од 1870. го­ дине шајкача, капа коју су Србијанци наследили од Срба граничара. Колико су споро и тешко прихватани нови обичаји, сведочи и чињени­ ца да су српске власти батинама присиљавале српског сељака да скине фес и стави шајкачу на главу. У време омладинског покрета Срби су по­ кушали да уведу нове капе – „душанке“ и „лаза­ рице“, које су добиле називе по именима двојице најпознатијих средњовековних владара, али су европски обичаји надвладали.

НоШЊА СеоСКоГ МЛАДоЖеЊе СреДиНоМ 19. ВеКА „Илија обуче што је било најбоље од одеће у кући: доламу купљену за женидбу мога оца, коју је после њега носио сваки од браће када се женио, један по­ јас, силав и јелек, затим кратак с рукавима гуњић, црвене чојане тозлуке, калчине и црвене чизме; на глави: црвени фес, за појасом два сребрњака (пишто­ ља) и један белокорац нож (јатаган).“ (Етнографски записи Јеврема Грујића) непознате речи

инокосна породица – родитељи и малолетна деца. питомци – студенти стипендисти. фрак – капут спреда изрезан и са дугим пешевима са зад­ ње стране. цилиндар – високи мушки шешир у облику ваљка.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

И забаве су попримиле европске обрисе. Уместо посела, организовани су балови – пр­ во у двору, потом у конзулским кућама, затим у домовима угледних српских државника и бога­ тих грађана. Коло се одржало до данас, али су на баловима игране многе европске игре: тајч, полка, кадрил… Еманциповање жена био је ва­ жан моменат у развоју ср бијанског друштва. Жене су прво почеле да се појављују на улици, па тек онда на баловима. Много је времена про­ шло док домаћица није изборила право да седи за софром с домаћином, а тек какву је промену чинило играње у паровима на баловима. Пре­ станак обичаја прања ногу мужу и свекру био је најважнији чин у еманциповању жена. Није без значаја ни то да су престале да љубе руку стра­ ним и домаћим гостима и, што је још битније, да су мушкарци почели да љубе руку девојкама и женама. Дуго је времена прошло док муж и жена нису, руку под руку, изашли да шетају местом у којем су живели. Крсна слава била је најважнији породични празник, када су се окупљали рођаци и пријатељи. Ово је време настанка образовних, културних и научних установа. Прво позориште ра­ дило је привремено 1834/5. године у Крагујев­ цу (Вујићев театар). Потом се позоришни живот пренео у Београд, где је новцем кнеза Михаила подигну та лепа зграда Народног позоришта (1868/9). Насупрот позоришту подигнут је спо­ меник кнезу Михаилу (1882). Када је Миша Ана­ стасијевић поклонио своју прелепу кућу, у њу су смештене највише просветне и културне уста­ нове Београда и Србије – Лицеј, Велика шко­ ла и Универзитет. Под окриљем Министарства просвете отворени су Народни музеј (1844) и Народна библиотека Србије (1853). Од научних институција, вредно је помена Друштво српске словесности (1842), односно Српско учено дру­ штво (1864), од којих је настала Српска краљев­ ска академија (1886, данашња САНУ).

Лицеј

Коначно усвајање Вукове реформе у Кнеже­ вини Србији прекинуло је жустре препирке Ср­ ба. Негативна последица реформе јесте чињени­ ца да није успостављено језичко јединство Срба. Најзначајнији књижевници Вуковог доба били су Сима Милутиновић Сарајлија и Бранко Ра­ дичевић. Епоху романтизма испунили су Ђура Јакшић и Љубомир Ненадовић у књижевности, Јован Ристић у историографији, Стојан Нова­ ковић у филологији. Излазило је више часопи­ са за књижевност и друге друштвене области. Мемоари Проте Матеје Ненадовића и још неки његови списи дали су велики допринос проу­ чавању Српске револуције. Павел Ђурковић, Урош Кнежевић, Ђура Јакшић и Стева Тодоро­ вић оставили су драгоцене портрете историј­ ских личности, обичних људи, као и крајолика овог периода.

Бранко Радичевић

Ђура Јакшић

Стева Тодоровић

1. Како се зове књижевник који је, после Караџића, описао народни живот у Србији? 2. Покушајте да сами закључите које су предности живота у задрузи, а које у инокосној породици.

ЗАДАТАК

За неке занате и делове одеће који се помињу у тексту дата су објашњења у претходним лекцијама. Покушајте да за остале сами пронађете објашњења и описе.

225

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Династије и народ „Од три но­во­ве­ков­не срп­ске ди­на­сти­је, Обре­но­ви­ћи су по­с лед­њи ушли у срп­ску по­ве­сни­цу, а пр­ви иза­шли из ње. Обре­но­ви­ћи су три го­ди­не ду­же би­ли на пре­сто­лу од Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, а кад је реч са­мо о Ср­би­ји, пу­них три­де­ сет го­ди­на. Но­во­ве­ков­на срп­ска др­жа­ва по­сто­ја­ла је 115 го­ди­на, од то­га Обре­но­ви­ћи­ма при­па­да­ју 72, а Ка­ра­ђор­ ђе­ви­ћи­ма 42. (Го­ди­на 1814. ни­је узе­та у об­зир.) Пе­тро­вићЊе­го­ши, као цр­кве­ни и све­тов­ни по­гла­ва­ри, знат­но ду­же су би­ли на вла­ди­чан­ској сто­ли­ци и це­тињ­ском тро­ну од обе ср­би­јан­ске ди­на­сти­је (1697–1918). Ис­под срп­ске и ју­го­сло­вен­ске кру­не ле­пр­ша­ла је мла­ дост. Не­ко­ли­ко срп­ских и ју­го­сло­вен­ских вла­да­ра сту­пи­ ло је на пре­сто у ра­ној мла­до­сти, ба­ца­ју­ћи на сво­ја не­ја­ка пле­ћа огро­ман др­жав­ни те­рет, пре­ра­но за­ме­њу­ју­ћи де­ чи­ју ма­шту дру­штве­ним и др­жав­ним бри­га­ма. Нај­мла­ђи је био краљ Пе­тар II Ка­ра­ђор­ђе­вић, ко­ји је у 11. го­ди­ни на­сле­дио оца! По­том су сле­де­ћим мла­да­лач­ким ре­до­сле­ дом до­ла­зи­ли под ср­би­јан­ску и ју­го­сло­вен­ску кру­ну на­ши вла­да­ри из обе ди­на­сти­је – краљ Алек­сан­дар Обре­но­вић у 13, кнез и краљ Ми­лан Обре­но­вић у 14, кнез Ми­ха­и­ло Обре­но­вић у 16, кнез Ми­лан Обре­но­вић у 20, краљ Алек­ сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић у 26. као ре­гент, а у 33. као краљ, кнез Ми­лош Обре­но­вић у 33, а вожд Ка­ра­ђор­ђе у 42. го­ ди­ни жи­во­та. Са­мо је краљ Пе­тар I Ка­ра­ђор­ђе­вић за­сео на срп­ски пре­сто са се­дим вла­си­ма, као ше­зде­се­то­го­ди­ шњак. На­ши вла­да­ри су исто та­ко мла­ди си­ла­зи­ли са пре­сто­ ла. Кнез Ми­ха­и­ло бе­жао је пред То­мом Ву­чи­ћем Пе­ри­ши­ ћем (1842) ка­да је имао 19, а уби­јен је у 45, кнез Ми­лан умро је у два­де­се­тој, исте го­ди­не кад је сту­пио на пре­сто, краљ Пе­тар II остао је без кру­не у 22, по­след­њи Обре­но­ вић, краљ Алек­сан­дар, ли­шен је жи­во­та у 26, краљ Ми­лан од­ре­као се пре­сто­ла у 35, а умро је у 47. го­ди­ни жи­во­та! Знат­но ста­ри­ји до­ла­зи­ли су на вла­ди­чан­ски трон и це­ тињ­ски пре­с то и од­ла­зи­ли са њих Пе­тро­вић-Ње­го­ши. По­след­њи вла­дар по­пео се на пре­сто нај­мла­ђи у 19, књаз Да­ни­ло у 25, док је од вла­ди­ка нај­мла­ђи за­сео на вла­ди­ чан­ство Пе­тар II у 17, Пе­тар I у 34, Са­ва у 35, Да­ни­ло у 37, а по­част нај­ста­ри­јег по­нео је Ва­си­ли­је, у 41! Кад је уби­јен књаз Да­ни­ло имао је 35, а ка­да је умро вла­ди­ка Са­ва – имао је 81. го­ди­ну! Од свих вла­да­ра нај­ду­же се одр­жао на пре­сто­лу краљ Ни­ко­ла – 58 го­ди­на! Мла­дост ср­би­јан­ских но­во­ве­ков­них вла­да­ра бит­но је ути­ца­ла на фор­ми­ра­ње њи­хо­ве лич­но­сти, вла­дар­ске иде­ о­ло­ги­је и по­ли­тич­ког жи­во­та у зе­мљи. Ко­ли­ко су се пу­та, услед за­тро­ва­них по­ли­тич­ких стра­сти у зе­мљи и те­шких ме­ђу­на­род­них при­ли­ка, ове мла­де и не­до­зре­ле осо­бе

на­шле у срп­ским, ју­го­сло­вен­ским и свет­ским вр­тло­зи­ма, ко­ји су по­та­па­ли сто­лет­на цар­ства и ди­на­сти­је... По­вест је по­ка­за­ла да су се бо­ље сна­ла­зи­ли вла­да­ри ко­ји су до­ ла­зи­ли на пре­сто у зре­лим го­ди­на­ма, као вожд Ка­ра­ђор­ ђе, кнез Ми­лош, краљ Пе­тар. За раз­ли­ку од Обре­но­ви­ћа, Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћи су се пе­ли на пре­с то не­што зре­ли­ји, а Пе­тро­вић-Ње­го­ши још ста­ри­ји. Вла­да­ви­на Обре­но­ви­ћа не­по­сред­но је ве­за­на са­мо за Ср­би­ју, а ди­на­сти­ја Пе­тро­вић-Ње­гош са­мо за Цр­ну Го­ру, док су Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћи ус­пе­ли да бу­ду вла­да­ри још и Хр­ ва­та и Сло­ве­на­ца. Обре­но­ви­ћи су не­го­ва­ли срп­ство и би­ли су об­у­зе­ти срп­ском иде­јом и ује­ди­ње­њем срп­ства, уз бла­ги из­у­зе­так кне­за Ми­ха­и­ла у вре­ме ње­го­ве дру­ге вла­да­ви­не. Ју­жно­ сло­вен­ска, а по­том и ју­го­сло­вен­ска иде­ја и др­жа­ва у не­ по­сред­ној су ве­зи са Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћи­ма... Ова­кво опре­ де­љ е­њ е упу­ћ у­ј е на нај­в е­ћ у раз­л и­к у у по­л и­т и­ц и Обре­но­ви­ћа у од­но­су на Ка­ра­ђор­ђе­ви­ће. Мла­ђа по­ко­ле­ња Ср­ба су по­зна­ти­ја по ру­ше­њу не­го по не­го­ва­њу вла­да­лач­ког ауто­ри­те­та. У не­пре­ста­ном тра­га­ њу за бо­љим ре­ше­њем по­ли­тич­ког уре­ђе­ња зе­мље, од вој­нич­ке до пар­ла­мен­тар­не мо­нар­хи­је, на­ши вла­да­ри и на­род ни­су ус­пе­ли да про­на­ђу срећ­но ре­ше­ње ко­је би вла­да­лач­ком до­му обез­бе­ди­ло си­гур­ност и до­сто­јан­ство, а на­ро­ду мир. Не­спор­но је да смо кру­ни мо­ра­ли по­к ла­ ња­ти ви­ше па­жње, као што је и она тре­ба­ло да уз­вра­ћа истом ме­ром. Тад би наш по­ли­тич­ки жи­вот био мир­ни­ји и био би осло­бо­ђен ср­ља­ња у по­но­ре ве­ли­ких ка­та­стро­ фа. На тај на­чин са­чу­ва­ли би­смо и на­род и вла­да­ре, а де­ си­ло нам се да смо гу­би­ли и јед­не и дру­ге. За раз­ли­ку од мно­гих на­ро­да на Бал­ка­ну, па и у Евро­пи, ми смо би­ли до­вољ­но му­дри да из сво­је сре­ди­не би­ра­мо вла­да­ре ка­ко у сред­њем, та­ко и у но­вом ве­ку. На­ша осо­ бе­ност би­ла је и у то­ме што смо из­гра­ди­ли две срп­ске др­жа­ве (Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру) и уз­ди­гли три ди­на­сти­је. Спо­ соб­ност да са­ми ода­бе­ре­мо вла­да­лач­ки дом и, што је бит­ ни­је, да ни­смо оску­де­ва­ли у по­ро­ди­ца­ма ко­је су мо­гле да осну­ју вла­да­лач­ко ста­бло да­је на­шој про­шло­сти осо­би­т у драж. По­сто­ја­ње три­ју ди­на­сти­ја по­не­кад је пред­ста­вља­ ло пре­пре­к у у по­гле­ду ус­по­с та­вља­ња на­род­ног је­дин­ ства, али то је би­ло ма­ње опа­сно од не­на­род­них, фе­у­дал­ них и по­зајм­љи­вач­ких вла­дар­ских ку­ћа ко­је су за­по­се­ле грч­ки, ал­бан­ски, бу­гар­ски и ру­мун­ски пре­сто. Да­нас иза­ зи­ва­ју смех по­сле­рат­не ко­му­ни­стич­ке оп­т у­жбе о ‘не­на­ род­но­сти’ на­ших ди­на­сти­ја.“ Андрија Веселиновић, Радош Љушић, Српске династије, Нови Сад, 2001.

У чему су се све Срби, када је династија у питању, разликовали од осталих народа? На­пра­ви­те хро­но­ло­ги­ју срп­ских вла­да­ра пре­ма го­ди­на­ма до­ла­ска на пре­сто. ЗА­ДА­ТАК:

Вла­да­ри и ди­на­сти­је че­сто су се сме­њи­ва­ли. На­пи­ши­те рад о ди­на­стиј­ској бор­би у Ср­би­ји.

226

ЦРНА ГОРА

XIV

Ц

р­но­гор­ци су део срп­ског на­ро­да – ет­нич­ко по­ре­кло им је срп­ско. Бо­ре­ћи се ду­го про­тив Ту­ра­ка, ус­пе­ли су да у 19. ве­ку ство­ре дру­гу срп­ску др­жа­ву. Та чи­ње­ни­ца – сти­ца­ње др­жав­но­сти – пре­суд­но је ути­ца­ла да у 20. ве­ку про­ гла­се се­бе на­ци­јом и та­ко срп­ско на­ци­о­нал­но би­ће по­де­ле на два не­јед­на­ка де­ла. Сли­чан при­мер у европ­ској исто­ри­ји пред­ста­вља по­де­ла Не­ма­ца и Аустри­ја­на­ца. Пра­во­сла­вље, Ру­си­ја и Ср­би­ја, три су бит­на чи­ни­о­ца у по­ ве­сти Цр­не Го­ре. Цр­но­гор­ци су се кле­ли у сва три, али ни­ка­да искре­но, већ пре­ма по­тре­ба­ма ко­је су им на­ме­та­ли си­ро­ма­ штво, бор­ба про­тив Ту­ра­ка и ни­ма­ло лак жи­вот у пла­нин­ским бес­пу­ћи­ма. Бор­ба за пре­жи­вља­ва­ње бит­на је од­ред­ни­ца цр­ но­гор­ске исто­ри­је. Је­згро бу­ду­ће др­жа­ве чи­ни­ла је тзв. Ста­ра Цр­на Го­ра, а се­вер­но и се­ве­ро­и­сточ­но од ње су Бр­да, ко­ја ге­о­граф­ски при­па­да­ју ис­точ­ној Хер­це­го­ви­ни. То­ком дру­ге по­ ло­ви­не 19. и по­чет­ком 20. ве­ка до­шло је до при­са­је­ди­ње­ња Бр­да, од­но­сно брд­ских или хер­це­го­вач­ких пле­ме­на Цр­ној Го­ ри. При­к љу­чу­ју­ћи се Цр­ној Го­ри, они су по­сте­пе­но за­бо­ра­ вља­ли сво­је хер­це­го­вач­ко по­ре­кло и по­ста­ја­ли Цр­но­гор­ци. Пра­во­сла­вље је нео­дво­ји­во од Це­тињ­ске ми­тро­по­ли­је, ко­ ја је ста­ри­ја од цр­но­гор­ске др­жа­ве. Ми­тро­по­ли­ја је, до сре­ ди­не 19. ве­ка, би­ла нај­ва­жни­ја ин­сти­ту­ци­ја на овим про­сто­ ри­м а. Та­д а је усту­п и­л а при­м ат др­ж а­в и, али ти­м е ни­ј е за­вр­ши­ла сво­ју исто­риј­ску уло­гу.

XIV.

ЦРНА ГОРА

1 ТЕОКРАТСКА ЗАЈЕДНИЦА ПЛЕМЕНА Владичанство Петра I (1784–1830)

Ф

ран­цу­ска ре­во­лу­ци­ја иза­зва­ла је не­ми­ ре и ра­то­ве у Евро­пи кра­јем 18. и по­ чет­ком 19. ве­ка, ко­ји су де­ли­мич­но за­ хва­ти­ли и цр­но­гор­ска пле­ме­на, оку­пље­на око Це­тињ­ске ми­тро­по­ли­је. Пе­ри­од вла­ди­чан­ства Пе­тра I и Пе­тра II је вре­ме при­пре­ма и уво­ђе­ ња те­о­кра­ти­је у Цр­ној Го­ри. Реч је о осо­бе­ном об­ли­к у те­о­кра­ти­је – вла­ди­ке у име Бо­га и пра­ во­сла­вља упра­вља­ју цр­но­гор­ским пле­ме­ни­ма и по­к у­ша­ва­ју да их до­ве­ду у ред ко­ји под­ра­зу­ме­ ва др­жав­на за­јед­ни­ца. Мо­жда је за ова­кво ста­ ње нај­и­справ­ни­ји на­зив те­ок ­ рат­ска за­јед­ни­ца пле­ме­на, из ко­је ће, у на­ред­ном пе­ри­о­ду, на­ ста­ти цр­но­гор­ска др­жа­ва. Ни по­ја­ва пу­сто­ло­ва Шће­па­на Ма­лог у Цр­ној Го­ри, ко­ји је при­гра­био све­тов­ну власт и ис­та­као се су­зби­ја­њем крв­не осве­те, ни­је до­при­не­ла ус­по­с та­вља­њу до­брих пле­мен­ских од­но­са. До­ба вла­да­ви­не Пе­тра I би­ло је бур­но ка­ко у од­но­си­ма са окру­же­њем, та­ко и уну­тар Ми­ тро­по­ли­је. Смр­ћу вла­ди­ке Ар­се­ни­ја Пла­мен­ца, ко­ји ни­је при­па­дао ро­ду Пе­тро­вић-Ње­гош, за вла­ди­к у је иза­бран Пе­тар Пе­тро­вић. Он је по­ шао у Срем­ске Кар­лов­це, где га је ми­тро­по­лит Мој­си­је Пут­ник за­вла­ди­чио (1784), а по­том от­ пу­то­вао у Пе­тро­град. У ру­ској пре­сто­ни­ци су га не­при­ја­тељ­ски до­че­ка­ли и про­те­ра­ли из Ру­си­је. Вла­ди­кин бо­ра­в ак у Ру­си­ји ис­ко­ри­с тио је ска­дар­ски ве­зир Мах­муд-па­ша да на­пад­не Цр­ ну Го­ру, опу­сто­ши је и спа­ли це­тињ­ски ма­на­стир (1785). Би­ло је то че­твр­то спа­љи­ва­ње ма­на­сти­ра од стра­не Ту­ра­ка, али и по­след­њи њи­хов упад у Це­ти­ње. Но­ви на­пад пред­у ­зео је ска­дар­ски па­ша 1796. го­ди­не. Цр­но­гор­ци су га до­че­ка­ли на Мар­ти­ни­ћи­ма, по­ра­зи­ли и ра­ни­ли. Чим је оздра­вио кре­нуо је у још је­дан по­ход, али је по­ ги­нуо у битки на Кру­си­ма. Ми­ров­ним уго­во­ ром са ска­дар­ским па­шом (1808) об­у­ста­вље­на су не­при­ја­тељ­ства. Од та­да ни­је би­ло зна­чај­ни­јих су­ко­ба са окол­ним тур­ским па­ша­ма, осим уоби­ ча­је­ног че­то­ва­ња, све до 1820. го­ди­не, ка­да је 228

Петар I Петровић Његош

бо­сан­ски па­ша Џе­ла­лу­дин на­пао Мо­ра­ча­не. Од тур­ског пу­сто­ше­ња Мо­ра­ча­не и Ров­ча­не спа­сли су зи­ма и снег. Од пре­стан­ка по­сто­ја­ња Мле­тач­ке ре­пу­бли­ ке и ула­ска аустриј­ских тру­па у Бо­к у Ко­тор­ску (1797), Цр­но­гор­ци су до­би­ли но­вог су­се­да, Хаб­ збур­шку мо­нар­хи­ју, што је тра­ја­ло све до 1918. го­ди­не. Не­ми­ри и ра­то­ва­ње на Ја­дра­ну да­ли су по­во­да вла­ди­ки Пе­тру I да по­ра­ди на до­би­ја­њу Бо­ке или бар на оја­ча­њу свог ути­ца­ја у њој, с на­ме­ром да је при­са­је­ди­ни Цр­ној Го­ри. Вла­ди­ка је по­слао у Ру­си­ју јед­ног ар­хи­ман­дри­та са за­дат­ ком да тра­жи нов­ча­ну по­моћ и пред­лог о на­чи­ ну уре­ђе­ња Цр­не Го­ре. Нов­ча­на по­моћ је убр­ зо сти­гла у Це­ти­ње, а ру­ски цар је 1799. го­ди­не из­дао вла­ди­ки гра­ма­т у, у ко­јој је ис­та­као да ће се за­у­зе­ти за Цр­ну Го­ру код Аустри­је и Тур­ске, обе­ћао сла­ње фло­те у Ја­дран и од­ре­дио ре­дов­ну го­ди­шњу по­моћ од 1.000 ду­ка­та. Цар је од­ли­ко­ вао вла­ди­к у Пе­тра I ор­де­ном Све­тог Алек­сан­ дра Нев­ског. Ка­да је са­знао да је вла­ди­ка ус­по­ ста­вио од­но­се са Фран­цу­зи­ма, цар Алек­сан­дар је из­дао још јед­ну гра­ма­т у, али са­да цр­но­гор­ ским гла­ва­ри­ма а не вла­ди­ки, у ко­јој је ис­та­као да је Цр­ну Го­ру узео под по­кро­ви­тељ­ство. Та­да

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

су Руси радили на владикином збацивању и тек 1805. године, после три руске мисије, затварања и смрти владикиног секретара опата Долчија, односи са Русијом су поправљени. Пожунским миром (1805) Французи су до­ били Боку Которску, а заузели је 1807. године, па су се Црногорци морали повући у планине. После Француског пораза у Русији, створени су услови да се Бока Которска уједини са Црном Гором, што је учињено на скупштини у Доброти 1813. године. На челу две, на кратко време ује­ дињене провинције, била је Централна комисија под председништвом владике. Аустријанци су ушли у Боку 1814. године, а мировним уговором у Паризу, она је коначно препуштена Хабзбур­ шкој монархији. На Бечком конгресу Црна Гора није поменута. Током Првог и Другог српског устанка ни­ је било већих заједничких акција Србијанаца и Црногораца. Односи између вожда Карађорђа и владике Петра I одржавани су редовно, али заједничких ратних дејстава није било. Вожд је повео устанике у Рашку (1809), с намером да се састане са Црногорцима, ослободи ове крајеве и крене према Косову. Пошто се владика није појавио са својим војницима, ова акција се за­ вршила неуспехом. Крајњи резултат ове сарадње био је успостављање и одржавање добрих од­ носа, и обнова свести о заједничком пореклу и српском јединству. Црногорско законодавство, као и само дру­ штво, било је неразвијено све до стицања неза­ висности. Ретким правним писаним прописи­ ма регулисани су унутрашњи односи, а знатно више племенским обичајима. Први значајнији правни акти јесу Заклетва и Стега владике и главара Катунске нахије, да ће се борити против непријатеља православља и да ће нахије Старе Црне Горе помагати Брђане у борби против Ту­ рака (1796). На Скупштини у Стањевићима до­ нет је први део Законика обшчег црногорског и брдског (1798), а други, на Скупштини у Цетињу

(1803). Овај правни акт познатији је као Законик Петра I и њиме се санкционишу кривична дела. Он садржи још и одредбе о судском поступку и приватно­правним односима, а од посебног су значаја прописи о сузбијању крвне освете и наплати пореза. Овим правним радњама поста­ вљени су темељи будућој црногорској држави.

ПАјА јоВАНоВиЋ, КРВНИ УМИР Црногорске владике, касније владари, с великим напором су успели да обуздају племенску анархију. У изградњи црногорске државности био је то несум­ њиво значајан проблем. Племенски начин живота, непрестани сукоби са Турцима и муслиманским ста­ новништвом, сиромаштво, неразвијена привреда и горштачки менталитет битно су утицали да племе по­ стане скоро самостална заједница. „Довести га к по­ знанију права“ била је највећа тековина црногорског друштва и државе. Четовање и крвна освета два су непрекидна жаришта племенске анархије. Племенска анархија престала је онда када је владар (владика, књаз) уместо клетвом, силом заводио поредак у зе­ мљи. Слика Паје Јовановића, „Крвни умир“, приказује представнике два племена како се мире и свештенике који посредују. Слика се намеће гипким набацивањем фигура, муњевитим одсјајима светлости, са засићеном, али блиставом пастом.

непознате речи

грамата – повеља, указ. опат – овде: римокатолички свештеник. менталитет – скуп душевних особина и склоности поје­ динаца или народа. анархија – безвлашће.

Трећу државну установу, по сле владике и гувернадура, Црногорци су добили оснивањем Правитељства суда црногор ског и брдског (1798), познатијег као Кулук. У анархичном 229

XIV.

ЦРНА ГОРА

црногорском друштву, овај суд се највише бавио примиривањем племена и села. Владика није ус­ пео да оснује локалне судове. Гувернадуру је припадала световна, а влади­ ки духовна власт. Гувернадурство је уведено 1717, а укинуто 1832. године. Гувернадури су бирани из породице Радоњић. Племенска анархија била је највеће зло у Црној Гори и највећа сметња настанку државе. Она је створила услове за четовање, које је тума­ чено као „одушак црногорске биједе“. Четовања је било понајвише у неродним година, када се умирало од глади, па је плењење стоке било уче­ стало. Племена су се закрвила, а крвна освета, карактеристична за племенска друштва, узела је многе животе. Власт владике Петра I била је слаба, јер он није успео да уништи племенску самосталност и анархију. Његово најјаче оруђе у мирењу зава­ ђених племена била је клетва. „Да међу Турци­ ма живим, не бих толики зулум трпио, колико трпим од Црногораца“, жалио се често владика. Онда када је клетву почела да замењује сила, у Црној Гори је почео да настаје поредак. Петар I сахрањен је у цетињском манастиру и прогла­ шен је за светитеља.

владИчанство петра II (1830–1851)

П

етар II је најнеобичнији владика у по­ вести Српске православне цркве. Иако је био калуђер, одевао се више као све­ товна него као црквена личност, и понашао се више као песник него као владика. Народ га је ословљавао речима – „господар владика“. Он је веома допринео да Црна Гора из теократске за­ једнице племена, прерасте у световну државу. Када му је Вук Караџић добронамерно пребацио да би као владика морао да се другачије одева, одговорио је: „Иди с Богом! Ти какав си, ти би мене затворио у манастир: нијесам ја калуђер, него сам свјетовни владика (тј. владалац)“.

КЛеТВА ПеТрА I УПУЋеНА КАТУНСКиМ ГЛАВАриМА (1822) „Видећи вашу неслогу и домаћи рат у сва племена од ваше нахије, ја с мојом највишом жалосћу и плачем видим да сте ви сами себе и својој ђеци највиши крв­ ници и непријатељи душевни и тјелесни, и да сви ђаволи и сви ваши непријатељи од свијета не би мо­ гли толико зла, ни толико штете и срамоте вам учи­ нити, колико ви сами себе чините. Ви сте од Бога отступили и страха Божјега изгубили, ви сте грехоту и срамоту заборавили, ви за душу и поштење не ми­ слите, ви се не можете крви брацке насисати, ваша слава, ваше поштење, ваша похвала и дика и ваше јунаштво стоји у вашу домаћу рат и неслогу, у коју највишу своју срећу и радост находите… Ви чините оно што знате, но не знате што чините“.

230

Петар II Петровић Његош

Владика Петар I одредио је тестаментом за свог наследника Рада Томова Петровића. Он је рукоположен за владику 1833. године у Руси­ ји, у присуству руског цара, чиме је прекинуо традицију да цетињске митрополите постављају на црквени трон пећки патријарси и карловачки митрополити. Црна Гора је била, са становишта међународ­ ног права, турска провинција. Она је одржава­ ла посебне односе са околним турским пашама

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

– скадарским, босанским и херцеговачким. Чим је преузео дужност владике, Петар II је два пу­ та безуспешно покушавао да освоји Подгорицу. Велики везир Мехмед Решид­паша позвао га је да призна султана, а за узврат, обећао му је бе­ рат. Када је владика понуду одбио, везир га је напао 1832. године, али није имао успеха. Највише про блема Црногорцима су зада­ вали херцеговачки муслимани, које је предво­ дио везир Али­паша Сточевић Ризванбеговић. Обострана племенска анархија, и православних и муслимана, узрок је овим сукобима. Када је граховски војвода одбио да плаћа порез везиру, дошло је до напада на Грахово (1836) и пораза Црногораца и Граховљана. Црногорци и Дроб­ њаци, предвођени Новицом Церовићем, освети­ ли су се Турцима на Мљетичку, где су погубили чувеног јунака Смаил­агу Ченгића (1840). Вла­ дика је, потом, са везиром Ризванбеговићем, у Дубровнику, извршио разграничење између Цр­ не Горе и Херцеговачког пашалука, које Порта није хтела да потврди. Граховљани су морали и даље да плаћају харач и испашу Турцима. Црна Гора је још увек формално била под влашћу скадарског везира. Везир је по наређе­ њу из Стамбола, заузео два црногорска острва у Скадарском језеру – Врањину и Лесендру (1843). Ако се изузму четовања и погранични сукоби, других невоља са Турском и околним муслима­ нима више није било. И Аустрија, нови црногорски сусед, и вла­ дика, имали су много мука док су успоставили аустријско­црногорску границу. Разграниче­ ње је завршено 1841. године, али је и даље би­ ло тешко навићи анархичне брђане да поштују царинске и санитетске прописе. Пре коначног разграничења, владика није успео да задржи ма­ настире Маине и Стањевиће, па их је уступио Хабзбуршкој монархији за новчану надокнаду. Руско­црногорски односи били су веома жи­ ви – владика је два пута лепо приман у Петро­ граду: 1833. и 1837. године. Успостављање до­ брих односа донело је Црној Гори десетоструко повећану годишњу новчану помоћ. Руси су у Црну Гору послали више својих људи ради до­ ношења новца и пружања помоћи при оснивању државних институција. Црна Гора је све више зависила, политички и материјално, од Русије, а затим и од Србије.

НоВиЦА ЦероВиЋ (1806–1895) Рођен је у Тушињи, у племену Дробњака, где је био кнез. После погибије Смаил­аге Ченгића, владика Пе­ тар II поставио га је за сенатора, што му је подигло углед у племену. Од тада је поглавар Дробњака – њи­ хов војвода. Иван Мажуранић опевао га је у спеву Смрт Смаил­аге Ченгића. Знао је читати, иако није имао никакво образовање. После присаједињења Дробња­ ка Црној Гори, вратио се у родно место.

Петар II је био у добрим односима и са кне­ зом Милошем Обреновићем и са кнезом Алек­ сандром Карађорђевићем. Сав одан српству, одржавао је присне односе и са Илијом Гара­ шанином, укључивши се у његову националну пропаганду. Крајем тридесетих година покушао је аван­ туриста Никола Радоњић, познатији као Васоје­ вић, да између Србије и Црне Горе створи нову државну заједницу – Холмију, али у тој намери није успео. непознате речи

санитетски прописи – здравствени прописи на граници. Холмија – Брда.

Пре одласка на хиротонисање у Русију, Петар II је укинуо гувернадурство и протерао Радо­ њиће из Црне Горе. Тиме је приграбио сву врхов­ ну власт и наставио процес изградње државних установа. Уз помоћ руских изасланика Вукотића и Вучићевића, основао је Правитељствујушчи 231

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

сенат (1831), исконски заче так будуће владе. Истовремено је установио гвардију, извршни орган сената. Део гвардије назван је перјаницима, и они су служили владики као телохраните­ љи. Вредна помена је још установа племенских капетана, који су имали судску, војну и управну власт на племенској територији.

НиКоЛА рАДоЊиЋ (1787–1845) Рођен је у Васојевићима, које је млад напустио. Шко­ ловао се у Аустрији и Русији, где је стекао звање ин­ жењеријског официра. Као сваки авантуриста, бора­ вио је у Турској, Србији, Црној Гори, Француској и Енглеској. Енглески конзул Хоџес поставио га је за ви­ цеконзула Енглеске у Новом Пазару (1837), одакле су га протерали тамошњи муслимани. Уживао је заштиту кнеза Милоша и поверење владике Петра II. Његов покушај да од Холмије („Књажевина Васојевић“) створи трећу српску државу дошао му је главе.

И док се његов прет ходник борио против племенске анархије и крвне освете само кле­ твом, Петар II је могао то да чини оружаним одредима – перјаницима и гвардијом, али, ипак, није успео у потпуности да сузбије племенску анархију и крвну освету. Процес интеграције племена трајао је дуго. Као што је владика Пе­ тар I сматрао да је ослободио од Турака Бјело­ павлиће, Пипере, Ровчане и Морачане, тако је и владика Петар II веровао да је, уз Куче, ослобо­ дио Грахово, Никшићку жупу и Ускоке. Будући да има много података о томе да су племенски представници и појединци још увек одлазили Турцима на ноге, може се рећи да државно је­ динство тада још није сасвим успостављено. непознате речи

гвардија – полиција. интеграција – обједињавање у једну целину.

Котор

1. Зашто владика Петар I користи клетву приликом посредовања између закрвљених племена? Каква вас осећања обузимају после прочитаног текста клетве? 2. Постоји ли сличност између Правитељствујушћег совјета и Правитељствујушчег сената?

232

XIV.

ЦРНА ГОРА

2 КНЕЖЕВИНА По­бе­да­ма на Мар­ти­ни­ћи­ма и Кру­си­ма цр­но­гор­ске вла­ди­ке су оја­ча­ле свој по­ло­жај и у зе­мљи и у од­но­су на окол­не тур­ске па­ше. Сми­ри­ва­њу пле­ме­на и об­у­зда­ва­њу анар­хи­је вла­ди­ке су по­све­ ти­ле нај­ви­ше па­жње, али ни­су по­сти­гле зна­чај­ни­ји успех и по­ред до­но­ше­ња прав­них про­пи­са.

Кнез Да­ни­ло (1851–1860)

У

вре­ме Бер­лин­ског кон­гре­са из­гле­да­ло је да су Ср­би у пред­но­сти над оста­лим бал­ кан­ским на­ро­ди­ма, јер су има­ли два др­ жав­на цен­тра – Ср­би­ју и Цр­ну Го­ру, и мо­гућ­ност да се око њих оку­пе и ство­ре за­јед­нич­ку др­жа­ву. Вре­ме је по­ка­за­ло да та пред­ви­ђа­ња ни­су би­ла ис­прав­на. Не мо­же се ре­ћи да из­ме­ђу две срп­ске др­жа­ве ни­је би­ло са­рад­ње и на­сто­ја­ња да се ује­ ди­не, али је би­ло и мно­го не­спо­ра­зу­ма, не­ра­зу­ ме­ва­ња и су­рев­њи­во­сти. Три мо­мен­та пре­суд­но су ути­ца­ла на раз­вој Цр­не Го­ре у овом пе­ри­о­ду – уво­ђе­ње вр­хов­не све­тов­не вла­сти (1852), Па­ри­ ски кон­грес (1856) и Бер­лин­ски кон­грес (1878). Пе­тар II оста­вио је те­ста­мен­том вла­ди­чан­ ство си­нов­цу Да­ни­лу и по­слао га у Ру­си­ју да стек­не ду­хов­но обра­зо­в а­ње. Ста­ри­јем бра­т у Пе­тру, пред­сед­ни­к у се­на­та, по­да­рио је све­тов­ну власт, те га је скуп­шти­на про­гла­си­ла за го­спо­ да­ра и кња­за Цр­не Го­ре. Овим чи­ном као да се вра­ћа­ла ста­ра по­де­ла вр­хов­не вла­сти на вла­ди­ ке и гу­вер­на­ду­ре. Овај про­блем, ко­ји је мо­гао да иза­зо­ве су­ко­бе ме­ђу Цр­но­гор­ци­ма, ре­шио је ру­ски цар ти­ме што је дао по­др­шку Да­ни­лу. На­ род­на скуп­шти­на је, по­том по­твр­ди­ла Да­ни­ла за „вла­да­ра (вла­ди­к у) Цр­не Го­ре“. Да­ни­ло је ову од­лу­к у по­нео са со­бом у Ру­си­ју. И док је он пу­ то­вао, скуп­шти­на на Це­ти­њу до­не­ла је, 13. мар­ та 1852. го­ди­не, акт о уво­ђе­њу мо­нар­хи­стич­ког об­ли­ка вла­да­ви­не у Цр­ној Го­ри. Пр­вим чла­ном овог зна­чај­ног до­к у­мен­та, цр­но­гор­ска др­жа­ва по­ста­је све­тов­на и на­след­на Кне­же­ви­на. Дру­гим чла­ном, про­гла­шен је Да­ни­ло кне­зом, с пра­вом на­след­ства пре­сто­ла по му­шкој ли­ни­ји. Тре­ћим чла­ном, про­пи­са­но је да се це­тињ­ски епи­ско­пи би­ра­ју из ре­да по­ро­ди­це Пе­тро­вић-Ње­гош или не­ке дру­ге „бла­го­род­не“ фа­ми­ли­је. Овим чи­ном

Данило Петровић

ко­нач­но је одво­је­на све­тов­на од ду­хов­не вла­сти, слич­но као у вре­ме по­с то­ја­ња гу­вер­на­ду­ра и вла­ди­ка. Овај акт до­ста­вљен је ру­ском ца­ру, ко­ји је, по­сле из­ве­сног пре­ми­шља­ња, при­знао Да­ни­ ла за кне­за Цр­не Го­ре. Ти­ме је уки­нут ана­хро­ нич­ни об­лик те­о­крат­ске вла­сти – вла­ди­чан­ство. Непознате речи

ана­хро­ни­чан – за­ста­рео, пре­жи­вео.

Књаз и Кња­же­ви­на су ста­ри­ји об­ли­ци ре­чи, ко­ји се и да­нас ко­ри­сте у Цр­ној Го­ри. Исто је би­ло и у Ср­ би­ји кне­за Ми­ло­ша и кне­за Алек­сан­дра, али су по­том при­хва­ће­ни са­вре­ме­ни­ји об­ли­ци ре­чи – кнез и Кне­ же­ви­на. Кнежевска титула у Црној Гори била је у употреби до 1910. године. Владари су се титулисали, најчешће са – Књаз и Господар црногорски и брдски.

233

XIV.

ЦРНА ГОРА

Бој Црногораца са Турцима

Кнез Да­ни­ло­ва вла­да­ви­на по­че­ла је ра­том са Тур­ском, кра­јем 1852. го­ди­не, а по­вод је био уво­ ђе­ње све­тов­не вла­сти у Цр­ној Го­ри. Цр­но­гор­ци су на крат­ко осво­ји­ли Жа­бљак на Ска­дар­ском је­зе­ру, а по­том су мо­ра­ли да се бра­не. Ру­ме­лиј­ ски се­ра­скер Омер-па­ша Ла­тас, пред­у­зео је кру­ жни на­пад на Цр­ну Го­ру – од Ба­ра, Под­го­ри­це, Ник­ши­ћа и Тре­би­ња. По­што је по­ко­рио Пи­пе­ре и Бје­ло­па­вли­ће, слу­же­ћи се и под­ми­ћи­ва­њем, за­пре­тио је осва­ја­њем са­мог Це­ти­ња. Уз по­моћ аустриј­ске, а де­ли­ми­це и ру­ске ин­тер­вен­ци­је на Пор­ти, Омер-па­ша је об­у­ста­вио на­пре­до­ва­ње и по­ву­као вој­ску, чи­ме је Цр­на Го­ра по­чет­ком 1853. спа­се­на од пот­пу­ног по­ко­ра­ва­ња. Овај рат про­тив тур­ске др­жа­ве а не про­тив окол­них па­ ша, упам­ћен је у све­сти на­ро­да као „Омер-па­ши­ на го­ди­на“ и по­ка­зао је мно­ге сла­бо­сти у цр­но­ гор­ској вој­ној и др­жав­ној ор­га­ни­за­ци­ји. Кнез се за­тим окре­нуо ре­ша­в а­њу уну­тра­ шњих про­бле­ма. Пре­тен­дент на кне­жев­ску кру­ ну и пред­сед­ник се­на­та, Пе­ро Пе­тро­вић-Ње­гош је еми­гри­рао, Ђор­ђи­је Пе­тро­вић-Ње­гош је про­ те­ран, а кне­жев се­стрић Сте­фан Пе­ро­вић-Цу­ца је уби­јен. Ти­ме је би­ла ко­нач­но угу­ше­на опо­ зи­ци­ја, али су оста­ли про­бле­ми са пле­ме­ни­ма. Пи­пе­ри 1852, а Бје­ло­па­вли­ћи 1854. го­ди­не су се Непознате речи

се­ра­скер – вр­хов­ни за­по­вед­ник вој­ске. ауди­јен­ци­ја – зва­ни­чан при­јем. си­зе­рен – вла­дар.

234

по­бу­ни­ли, али су по­ко­ре­ни вој­ном си­лом. По­ том су усле­ди­ла два кр­ва­ва су­ко­ба са Ку­чи­ма – 1856. и 1858. го­ди­не. Мар­ко Ми­ља­нов је за­пи­ сао да је то био стра­шан „срп­ски по­кор“, по­сле ког су Ку­чи, при­вре­ме­но, сје­ди­ње­ни са Цр­ном Го­ром. Пред­у­зи­мљив и сна­ла­жљив кнез Да­ни­ло, по­ сле за­вр­шет­ка Крим­ског ра­та, обра­тио се ве­ли­ ким си­ла­ма јед­ним ме­мо­ран­ду­мом (1856), ко­јим је тра­жио: не­за­ви­сност за Цр­ну Го­ру, те­ри­то­ри­ јал­но про­ши­ре­ње, обе­ле­жа­ва­ње цр­но­гор­ско-тур­ске гра­ни­це и при­ступ мо­ру, код Ба­ра. Овај на­пор ни­је уро­дио пло­дом, јер се ње­му ус­про­ти­ ви­ла Пор­та, по­др­жа­на од Фран­цу­ске. Цр­на Го­ ра се пр­ви пут по­ми­ње у јед­ном ме­ђу­на­род­ном уго­во­ру тек 1856. го­ди­не, на Па­ри­ском кон­гре­ су. У Про­то­кол Кон­гре­са ушла је из­ја­ва тур­ског пред­став­ни­ка Али-па­ше, да Пор­та сма­тра Цр­ну Го­ру са­став­ним де­лом Тур­ског цар­ства. По­др­ жан од Ру­си­је, кнез ни­је при­хва­тио зах­тев си­ла да при­зна сул­та­нов су­ве­ре­ни­тет. Кнез Да­ни­ло по­се­тио је Па­риз 1857. го­ди­не, с на­ме­ром да по­ бољ­ша свој и др­жав­ни по­ло­жај. За­то што Цр­на Го­ра ни­је би­ла су­ве­ре­на др­жа­ва, кне­за је при­ мио у при­ват­ну ауди­јен­ци­ју На­по­ле­он III, а цар Франц Јо­зеф га је од­био. По­сле ових не­у­спе­ха, вла­дар је сво­је зах­те­ве пре­ма Тур­ској свео са­мо на пи­та­ње раз­гра­ни­че­ња са њом. По­што су Цр­но­гор­ци пру­жи­ли по­моћ хер­це­ го­вач­ким уста­ни­ци­ма, Пор­та је на­ре­ди­ла бо­сан­ ском ве­зи­ру да на­пад­не Цр­ну Го­ру. Уз обо­стра­не гу­бит­ке, бо­сан­ски му­сли­ма­ни су по­ра­же­ни на Гра­хов­цу 1858. го­ди­не. Да би от­по­че­ло раз­гра­ ни­че­ње, Тур­ска је тра­жи­ла да Цр­на Го­ра прет­ ход­но при­зна сул­та­нов су­ве­ре­ни­тет. Про­блем је ре­шен ком­про­ми­сом – кнез ни­је при­знао сул­та­ на за си­зе­ре­на, а сул­тан ни­је при­знао Цр­ну Го­ру за Кне­же­ви­ну, па је утвр­ђе­на „гра­ни­ца Ал­ба­ни­је, Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре“. Све три обла­сти тре­ ти­ра­не су као тур­ске про­вин­ци­је, а Цр­на Го­ра је оста­ла још и без атри­бу­та Кне­же­ви­на. Раз­гра­ ни­че­ње је из­ве­де­но 1859. го­ди­не, уз цр­но­гор­ско про­ши­ре­ње. Кнез је тек 1855. го­ди­не до­нео За­ко­ник Да­ни­ ла Пр­вог Кња­за и Го­спо­да­ра сло­бод­не Цр­не Го­ре и Бр­дах. Кне­жев се­кре­тар, Ми­ло­рад Ме­да­ко­вић је на­пи­сао За­ко­ник, ко­ји је усво­ји­ла скуп­шти­на у Це­ти­њу. За­ко­ник бро­ји 95 чла­но­ва, а у ње­гов са­с тав ушао је и За­ко­ник Пе­тра I. За раз­ли­к у

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

од претходних законских прописа, овим актом регулисани су многи односи: уставни, кривич­ ни, грађански, наследни и међународни, као и сам судски поступак. Законик доноси прописе који се односе на владара, коме даје знатна овла­ шћења, а скупштину и сенат не помиње. Њиме су загарантовани част, иметак, живот и слобода свих Црногораца и Брђана. Због још неискоре­ њене крвне освете и племенске анархије, нај­ више одредби посвећено је кривичном праву. Смртном казном кажњавала се крвна освета и издаја отаџбине. Члан 92 Законика „И ако у овој земљи нема никакве друге народности до једине србске и никакве дру­ ге вјере до једине православне источне, то опет свакиј иноплеменик и иноверац може слободно живити и ону слободу и ону нашу домаћу правицу уживати како и свакиј Цр­ ногорац и Брђанин што ужива.“ Кнез Данило оженио се Даринком Квекић из Трста и са њом је имао ћерку Олгу. Даринка је преуредила двор на Цетињу, увела нове обичаје и стварала другачије навике у животу престони­ це. Кнез Данило приграбио је сву власт после протеривања противника, и правно је учврстио

одредбама Законика. Његова аутократска власт често се граничила са суровошћу, коју је искази­ вао при кршењу племенске самовоље. Живот је окончао трагично, у Котору 1860. године, пошто је на њега извршен атентат. Повод за убиство била је породична свађа са Кадићима, из пле­ мена Бјелопавлића.

кнез нИкола

Н

икола Пе тровић­Његош наследио је стрица Данила, и на црногорском пре­ столу остао најду же од свих српских владара (1860–1918). Владар је постао са 19 ле­ та. Владао је 58 година, а умро је у 80­ој години. У почетном периоду владавине, значајну помоћ пружио му је енергични отац, војвода Мирко. Када се ослободио очевог туторства, кнез Нико­ ла наставио је да влада аутократски, као и његов претходник. Ништа се у маленој Црној Гори није дешавало без његовог знања и његове сагласно­ сти. Његова владарска титула у ово време била је „књаз Црне Горе и Брда“. непознате речи

туторство – старатељство, заштитнички однос. аутократски – неограничена владавина.

Организација власти у Кнежевини и Краљевини Црној Гори ВЛАДАР ЗАКОНОДАВНА ВЛАСТ Збор, Сабор Народна скупштина

владика/митрополит (1219–1346) гувернадур (1717–1832) кнез (1852) краљ (1910)

Државни савет (1879) СУДСКА ВЛАСТ

Војска

Правитељство суда црногорског и брдског или Кулук (1798) Правитељствујушчи сенат (1831) Велики суд (1879)

ИЗВРШНА ВЛАСТ Гвардија Перјаници Племенски капетани Министарство (1879) (Влада)

Чиновници

Народ 235

XIV.

ЦРНА ГОРА Омер­пашини походи на Црну Гору показали су да црногорска војска, састављена од народа, није могла да се успешно супротстави Турцима. Влада Србије помогла је Црногорцима реорга­ низацију војске шаљући им официре за обуку, наоружање и новац. Династијско питање понајвише је оптерећи­ вало србијанско­црногорске односе. Док су вла­ дике биле на челу Црне Горе ово питање није се постављало, већ од 1852. године, када је уведена световна власт. Ривалство династија (Обрено­ вићи и Карађорђевићи, с једне, и Петровић­Ње­ гоши, с друге стране), и њихова борба за место владара уједињених Срба, обележили су све вре­ ме самосталног постојања двеју српских држава – Србије и Црне Горе.

Обреновићи су кумовали Петровић­Његошима, а кнез Никола је удао кћер Зорку за Петра Карађорђе­ вића. Никола Петровић

Чим је Порта сазнала да су Црногорци пру­ жили помоћ херцеговачким устаницима Луке Вукаловића (1861), објавила је рат Црној Гори. Као и у претходном рату, деценију раније, тако је и 1862. године турском војском командовао Омер­паша Латас. Његов циљ био је освајање престонице, Цетиња. Црногорце је предводио војвода Мирко. Пружали су жесток отпор, али су морали да се повлаче пред надмоћнијим турским трупама, које су за собом остављале пустош. Крајем августа, изнурене црногорске јединице пружале су очајнички отпор на при­ лазима Цетињу. На молбу Црногораца, Русија је интервенисала у Цариграду и спасла Црну Гору од потпуног покоравања, а књаз Никола је мо­ рао да прихвати ултиматум Омер­паше. Пето­ месечни рат сасвим је исцрпео Црну Гору. Ми­ ровни уговор склопљен је у Ријеци Црнојевића. Њиме је Црна Гора сачувала свој положај, али је морала да учини извесне уступке Порти: да удаљи из земље војводу Мирка, да отвори пут од Скадра до Херцеговине преко своје територије, да изгради заштитне карауле, и да не наруша­ ва пограничну линију и не врши разбојништва. 236

Односи Црне Горе и Србије били су у два периода добри и тада су склопљена два важна међудржавна уговора – 1866. и 1876. године. Првим је предвиђено да Србија и Црна Гора ра­ де сагласно на ослобођењу и уједињењу Срба у једну државу. Пошто Србија присаједини својој држави Србе у Турској, кнез Никола ће Црну Гору „придружити и ујединити с том великом државом“. Владар тако уједињене државе био би кнез Михаило, док би црногорски кнез имао ранг принца и био би са породицом материјално збринут. Србија се обавезала да помогне Црној Гори у војним припремама за предстојећи рат. Неискреност и потајна међусобна борба све три српске династије, онемогућила је остварење овог уговора, па питање уједињења две српске државе – Србије и Црне Горе – више није покре­ тано до Првог светског рата. непознате речи

караула – зграда за пограничну стражу. дефанзиван – одбрамбени.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Црна Гора

Избијање устанка у Херцеговини (1875) присилило је Црну Гору и Србију да уђу у рат са Турском, али оне су, пре тога, склопиле у Вене­ цији тајни уговор о савезу и војну конвенцију (1876). Овим актима обе државе обавезале су се да заједнички раде на ослобођењу Срба, док су два друга горућа питања – уједињење и пита­ ње династије, остављена да се касније решавају. Србија се обавезала да Црној Гори да помоћ од 40.000 дуката, што је убрзо спроведено. Био је усаглашен договор да Србија помаже устанике у Босни, а Црна Гора у Херцеговини. Црногорска војска упала је у Херцеговину, и на Вучјем Долу поразила Муктар­пашу (1876). Потом је у том правцу заузела дефанзиван по­ ложај и усмерила војску према мору. Махмуд­ паша напао је Ку че, али је доживео пораз од

Црногораца на Фундини (1876). Мањих борби било је на више места: око Подгорице, Спужа, у долини Таре и у Васојевићима. За разлику од Србије, која је после пораза морала да склопи мир, Црна Гора је одуговлачила преговоре, а ратна дејства је наставила чим је Русија ушла у рат. Турци су доживели још један мањи по­ раз код Мораче (1877), али су успели да освоје Острошки кланац и помогну опсађеном Ник­ шићу. Турци су тада морали да повуку главнину својих трупа са црногорског ратишта и пошаљу их у Бугарску, па су Црногорци заузели Никшић (1877), а почетком 1878. године освојили су Бар и Улцињ. Санстефанским миром Црна Гора је добила независност и велико територијално прошире­ ње изласком на море, којем се веома противила 237

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Аустро­Угарска. Кнез Никола послао је у Берлин Божа Петровића, председника сената, и Станка Радонића, шефа канцеларије за спољне послове. Примио их је кнез Бизмарк, а затим и кнез Гор­ чаков, и упутили их на Андрашија, председника владе Аустро­Угарске. Никада се судбина Срба није пресудније налазила у рукама Аустро­Угар­ ске као тада. Одредбама Берлинског конгреса Црна Гора је постала независна држава, од­ ређене су јој границе и територија, која је сада износила 8.655 km2 и бројала 160.000 становни­ ка. Црна Гора је увећана на око 9.100 km2, после разграничења са Турском из 1880. године. Цр­ ногорско проширење ишло је на север до реке Таре и Берана, и на југ, у правцу Приморја. У Приморју је Аустро­Угарска делимично ограни­ чила црногорска суверена права. У Црној Гори је била загарантована слобода вероисповести. Од­ редбама Берлинског уговора, Црна Гора је сте­ кла основне услове за свој државни, привредни и друштвени развитак.

МАрКо МиЉАНоВ (1833–1901) Војвода племена Куча, од рода Дракулића. Био је храбар човек и разуман предводник племена. Као рат­ ник, ис такао се у борбама са Турцима 1862. и 1876– 1878. године. Српски романтичарски нараштај ковао га је у звезде, али то му је загорчало живот код кнеза Николе, коме је сметала његова популарност. Марко Миљанов је био и добар писац – два његова дела од велике су вредности за проучавање црногорске пле­ менске историје и менталитета – Примери чојства и јунаштва (1901) и Племе Кучи (1904).

Цетињски манастир

1. од када постоји црногорска династија Петровић-Његош? Наведите имена њених световних владара. 2. Под чију интересну сферу је потпадала Херцеговина, а под чију Босна? 3.Како се зове највећи град који су Црногорци ослободили у време Велике источне кризе?

238

XIV.

ЦРНА ГОРА

3 ПЛЕМЕНСКА ПРИВРЕДА И ДРУШТВО Трновит је био пут од теократске до световне државе. Нимало лак није био ни напор да се стекне независност, после три рата са Турском, а морало се живети у кршевитој и неплодној Црној Гори.

С

тара Црна Гора заузимала је мали про­ стор, Брда нешто већи, а обе територије су планински и неплодни крај. Опстати на овој територији никада није било лако, не зна се да ли више због непријатеља или због глади. Гладне године су честа појава, те су Црногорци само с јесени били сити! Сасвим је стога разу­ мљива њихова жеља да се протеривањем Турака из Никшића прошире на ове плодније просто­ ре: „Да ни је сиромасима имати Никшић било би свакојему Црногорцу ширине и ље ба до­ ста“. Ратовање против Турака, са четовањем, и глад видно су утицали на формирање личности црногорског човека. Опште сиромаштво под­ стицало је Црногорце на непрекидно исељава­ ње. Они су се селили у све околне државе, али најрадије и најчешће у Србију, коју су сматрали својом земљом. Привреда Црне Горе била је сасвим неразви­ јена. Обрадивог земљишта скоро да није било, па је земљорадња заостајала за сточарством. Ка­ да се уз кукуруз почео сејати и кромпир, настао је благи преображај у пољопривреди. Природа терена омогућавала је гајење ситне стоке – ова­ ца и коза. Кућна радиност је била примитивна, занатство заостало, са неколико мањих радио­ ница за производњу барута. Нешто прихода до­ носио је риболов, којим је допуњавана исхрана. До стицања независности Црна Гора је имала два, условно, градска насеља – Цетиње и Ријеку Црнојевића, а од тада још и Подгорицу и Ник­ шић. Све до друге половине 19. века, у Црној Гори није било колских путева, осим коњских стаза. Први бољи пут почео је да се гради 1844. године: Цетиње – Његуши. У земљи без путева, ни трговина није могла да буде развијена. Црна

Перјаник

Гора је сопствени новац почела да кује тек 1906. године, а до тада је користила новац других др­ жава, који је добијала често као помоћ. Држава и државне институције су настајале споро и уз улагање великих напора, па се Ву­ ку Караџићу чинило да су Црногорци „у Евро­ пи једино друштво људско, у коме нема ника­ ква правитељства у правом смислу ове ријечи“. Државни приходи остваривани су убирањем пореза, који је увео Петар II, али он није био стално убиран. „Тако ти живога Бога, не пре­ тварај Црногорце у рају“ био је прекор упућен владики зато што је увео порез. Будући да свест о сопственој држави није још била изграђена, овакво поимање државе је разумљиво. Порез је редовно убиран тек од 1853. године, и наплаћи­ вао се на покретну и непокретну имовину. Уочи рата 1876–1878. године уведен је кулук, порез у натури. Државне и владареве финансије биле су за­ једничке све до 1868. године, када су раздвојене. Буџетска средства Црне Горе често нису могла да покрију рас ходе владара, његовог двора и нешто мало чиновника. Из тих разлога, Црна 239

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Гора је добијала помоћ од Млетачке републике, Аустрије, Русије и Србије. Све што је било од значаја смештено је у престоници – Цетињу и све што је изграђива­ но, нашло се око Цетињског манастира. Прва приватна кућа и прва крчма подигнути су 1832, владичански двор Биљарда (1838), а двор кне­ за Николе (1871). Потом су саграђене куће ис­ такнутих старешина, крчма „Локанда“, болница „Данило I“ и зграда Женског института. Од културних институција вреди поменути штампарију (1833), основну школу (1834), Бого­ словију и Девојачки институт (1869), новине Цр­ ногорац (1871, Глас Црногорца, 1873) и Гимназију отворену две године после стицања независно­ сти. Телеграфска линија Котор–Цетиње–Ријека Црнојевића–Вир–Орја Лука извучена је 1868, а редован поштански саобраћај уведен је пет го­ дина касније. Цетиње је дуго било најмања пре­ стоница на свету – 1860. године имало је свега 34 куће. Живот на це тињ ском двору ду го се није разликовао од живота на селу. Владике и кнез Данило живели су у Биљарди. У њој је влади­ ка–песник написао своја дела и чувени Горски вијенац. Тек је кнегиња Даринка, пристојно образована, почела да уводи дворска правила. Она је једну од кула, на којој су до тада истицане турске главе као ратни трофеји, претворила у „сједник“, где је са супругом и гостима пила чај и кафу. Главне забаве и у двору и у бољим кућа­ ма одвијале су се на тзв. сједницима. На њима се разговарало и шалило, причале невероватне приче о јунаштву и бојевима с Турцима, о чето­ вању и крвној освети и играле карте, један од нових обичаја. Цетињани и остали Црногорци свакоднев­ но су сретали владара–владику, а потом кнеза. Биле су познате владареве шетње Цетињским пољем, у пратњи главара и обичног света. Вла­ дар је често одла зио на сједнике код својих

истакнутих суграђана, па му је домаћин тражио место да седне „куда најмање дим обрће“. Све ово нам сликовито представља како се у то вре­ ме у Цетињу живело. Црногорци су се увек поносили српством и јунаштвом. Честа им је била узречица „Помози Боже и Свети Петре“, али нису били нарочито побожни. Стално ратовање са Турцима носило је собом један необичан чин – одсецање главе непријатељу, који се дуго одржао. Црногорци су се одликовали јунаштвом, бистрином, сна­ лажљивошћу и шалама на сопствени рачун. Жене су у Црној Гори тешко живеле, јер су радиле све кућне и пољске послове. Оне су че­ сто, на својим леђима, носиле робу на пазар у Котор и Ријеку Црнојевића. У време ратовања снабдевале су војнике храном и прео бу ком. Временом се и њихов положај поправљао. Пле­ менско друштво ратника диктирало је живот и мушкарца и жене. „Кога гусле не спомену, нека буде заборављен“, учестала је опаска оног вре­ мена! Љуба Ненадовић, О Црногорцима: „Лако је Црногорцу бити јунак; седне у стрменитом брегу где му нико не може приступити, па озго гађа из пушке Турке који долином испод брега пролазе; још метне капу и хаљину на другу стену на другој страни, те Турци онамо на његову капу пуцају.“ *** Шу то из Бајица говорио је србијанском писцу: „Овудије сам једном ходио са три ноге! И кад га упитах како је то било, одговори ми: са моје двије и са једном дрвеном Вука Караџића; и он, кад се гођ осврне с коња, повиче: Шуто, немој ми изгубити ногу“! непознате речи

трофеј – предмет заплењен у рату.

1. размисли какву поруку шаље последња реченица ове лекције. Покушајте да разумете њен смисао у време ратовања и у време мира у Црној Гори. 2. Наведите имена највећих насеља у Црној Гори.

ЗАДАТАК

Напишите есеј о дуализму власти (владика–гувернадур) у Црној Гори.

240

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

XV

Ж

и­вот Ср­ба у Осман­ском цар­ству био је и да­ље ве­о­ма те­жак и ис­пу­њен не­ми­ри­ма и бу­на­ма. Сви по­ку­ша­ји тур­ске вла­ сти, ни­ка­да до кра­ја ис­кре­ни и енер­гич­ни, да по­пра­ве по­ ло­жај ра­је до­но­ше­њем прав­них про­пи­са, за­вр­ша­ва­ли су се не­у­спе­ хом. Ср­би из Тур­ске тра­жи­ли су уто­чи­ште углав­ном у Ср­би­ји. Од Ка­ ра­ђор­ђа, сви срп­ски вла­да­ри те­жи­ли су осло­бо­ђе­њу Бо­сне, ко­јом је на­ро­чи­то био оп­чи­њен кнез Ми­ха­и­ло. У вре­ме Ве­ли­ке ис­точ­не кри­зе Ср­би из Бо­сне про­гла­си­ли су ује­ди­ње­ње са Ср­би­јом (1876), али оно ни­је мо­гло да се оства­ри. Бер­лин­ски кон­грес је до­нео од­ лу­ке суд­бо­но­сне по срп­ски на­род, оне­мо­гу­ћив­ши му ује­ди­ње­ње на про­сто­ри­ма Тур­ског цар­ства. Жи­вот Ср­ба у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји био је знат­но бо­љи не­го у Тур­ској, Цр­ној Го­ри и Ср­би­ји, ако се из­у­зму сло­бо­де ко­је је до­но­си­ ла ауто­ном­на др­жа­ва. Би­ли су уза­луд­ни сви на­по­ри да се на про­ сто­ри­ма Ју­жне Угар­ске ство­ри но­во др­жа­во­твор­но је­згро Ср­ба. Зна­чај­ни ус­пе­си по­стиг­ну­ти су у кул­ту­ри и цр­кве­ној ор­га­ни­за­ци­ји. У по­ли­тич­ком жи­во­ту до­стиг­нут је за­ви­дан успех осни­ва­њем Срп­ ске на­род­не сло­бо­до­ум­не стран­ке, чи­ји је чел­ник био јед­на од нај­ ве­ћих лич­но­сти 19. ве­ка – Све­то­зар Ми­ле­тић. Пре­ве­ра­ва­ње још ни­је пре­ста­ло и има га по­нај­ви­ше на руб­ним под­руч­ји­ма срп­ског на­ро­да и у Тур­ској и у Аустри­ји.

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

1 РАЈА, БЕГОВИ И НЕМИРИ Босанско-херцеговачкИ Беговат

Б

осански пашалук претрпео је извесне про­ мене административном поделом. Кратко време санџак, основна управна јединица, називан је муселимлук и потом кајмакамлук. Од 1865. године, званичан назив за пашалук био је Босански вилајет. Он је тада имао седам санџа­ ка – један од њих био је новопазарски.

ХУСеиН-КАПеТАН ГрАДАШЧеВиЋ (1802–1833) Презиме је добио по месту рођења. После победа над султановим војскама назван је „Змајем од Босне“. Представник је једне од најмоћнијих капетанских по­ родица. Био је крупан, снажан, надмен и прек. Типи­ чан је представник оних босанских муслимана, који нису имали јасан циљ – нити су били спремни да трпе султанове везире у Травнику, нити су били спремни да сасвим кидају са Портом. Анархија у којој су бегови доминирали, била је облик друштвеног ста­ ња који је њих сасвим задовољавао. Када је, после пораза, прешао у Аустрију, повео је са собом 12 жена, 135 слугу и 66 мушких глава. На његовом имању радило је 1.500 кметова, што говори да је имао велики посед и да је био богат. Његов двор подсећао је на краљевске дворове, са разноврсном послугом. На путу за Цариград, задржао се два месеца у Београду код везира. Иако са кнезом Милошем није био у добрим односима, српски кнез га је материјално помогао. Одбио је виши чин у низамској војсци, који му је понудио султан. Умро је у Трапезунту, на обали Црног мора, разочаран беговском судбином.

У Босни и Херцеговини, средином 19. ве­ ка, било је нешто више од милион становника – православних 400.000, муслимана 328.000 и католика 178.000. Било је нешто мало Цигана и Јевреја сефарда у Сарајеву. Становништво се дуго делило по верској а не националној основи, у целом Турском царству. Током прве половине 19. века Порта је на­ сто ја ла да у Бо сан ском па ша лу ку спро веде 242

Урош Предић, Херцеговачки бегунци

реформе, прво војне, а потом цивилне. С дру­ ге стране, хришћани су покушавали бунама и устанцима да се ослободе османске власти. Му­ слиманске аге и бегови настојали су да претворе спахилуке у приватна и наследна добра – читлуке. Ове поседе раја је морала да обрађује – кулучи и даје деветак од прихода. Њихов правни и економски положај се стално погоршавао, а сви устанци, чак и они подизани у другој половини 19. века, завршавали су се са неуспехом. Порта је, ипак, успела да делимично поправи положај хришћана и да скрши отпор босанског беговата. Први српски устанак усталасао је рају у Бо­ санском пашалуку. За разлику од Београдског пашалука, где је муслиманског становништва било знатно мање, овде га је било знатно више, стога побуне хришћана нису имале изгледа на успех. Босански феудалци, исламизовани Срби, делом и Хрвати, услед постојања оџаклук тима­ ра – наследних феудалних поседа, били су више везани за земљу од спахија у Србији. Њихова везаност за земљу и за Босну и Херцеговину би­ ла је знатно већа него у било којој провинцији Турског царства на Балкану, посебно стога што су они потицали са тог простора и били живот­ но везани за њега. Та поседничка класа називана је босански беговат. Муслимански патриоти­ зам био је овде најизраженији. Из тих разлога

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

су муслимански походи из Босанског пашалука на Србију били најјачи. Бранећи своја феудална права, и у односу на Порту и у односу на рају, босански феудалци су крваво угушили све по­ крете, буне и устанке у првој половини 19. века. Три устанка Срба била су најпознатија – уста­ нак у херцеговачком племену Дробњаци (1806), у Крајини – Јанчићева буна (1809), и у Посавини – поп Јовичина буна (1834).

АЛи-ПАША риЗВАНБеГоВиЋ (1761–1851) Рођен је у Стоцу, у старој капетанској племићкој породици, па га отуда прозивају и Сточевић. После очеве смрти уследио је крвави сукоб међу браћом око првенства у столачкој капетанији. Из те борбе Али­паша је изашао као победник (1813). Са суседним капетанима није био у нарочитом пријатељству, осим са Смаил­агом Ченгићем, и није поштовао Портине везире у Травнику. Није ни Градашчевића подржао у отпору Порти, већ је са својом војском помогао ве­ зира Кара Махмуд­пашу, у бици код Сарајева (1832). Затим је ратовао на султановој страни против еги­ патског паше, и за сарадњу добио уздарје – Херцего­ вачки пашалук. Као херцеговачки везир, живео је у Мостару и у летњиковцу на Буни. Због помоћи коју му је пружила српска раја, његово држање према Србима и право­ славним богомољама било је коректно. Није жалио због убиства Смаил­аге Ченгића, али је ипак казнио Дробњаке (1841). Два пу та је ишао на Грахово – 1836. и 1842, а потом преговарао у Дубровнику са Њего­ шем, о граници између турских провинција Херце­ говине и Црне Горе. Али­паша је спајао бивше капетаније и давао их на управу својим синовима, и тиме изазвао незадовољ­ ство код муслимана. Није прихватио Портине ре­ форме и помогао је босанске муслиманске неза­ довољнике. Војска Омер­паше Латаса поразила га је недалеко од Коњица, ухапсила у Мостару, ставила натрашке на магарца, са репом у руци, и прошетала га градом (1851). Латасу није било довољно ово понижење херцеговачког везира, већ је наредио да га убију.

Босански беговат држао је у својим рукама локалну управу. Босна је у то време била поде­ љена на капетаније, којима су управљали наји­ стакнутији представници босанског беговата,

из најпознатијих беговских породица. Они ни­ када нису били до краја покорни султану. Џе­ лалудин­паша морао је 1820. године крваво да гуши њихов отпор, када је долазио за босанског везира. Портине војне реформе, од којих је уки­ дање јаничара и завођење низам­џедида било најважније, није прихватио ни босански беговат, који је у капетану Хусеину Градашчевићу имао истакнутог представника. Он је повео босан­ ске бегове против султана 1831. године, и код Липљана поразио војску великог везира. Нови босански везир, уз помоћ муслимана из Херце­ говине, поразио га је три пута и он је морао да бежи из Босне. Последица ове неуспеле побуне босанског беговата била је оснивање засебног Херцеговачког санџака и укидање капетанија. Није олако ишло ни спровођење цивилних реформи предвиђених Хатишерифом од Гилха­ не. Босански беговат се и њима супротстављао, па је Порта одлучила да у Босну пошаље Омер­ ­пашу Латаса. Он је успео да скрши отпор босан­ ских бегова 1850. и 1851. године, покоравајући скоро сваки већи град. Један број бегова уби­ јен је током пружања отпора, а друге је послао у прогонство. Затим је укинуо Херцеговачки па­ шалук и започео спровођење реформи, од којих је најбитнија – укидање спахилука. Положај раје у Румелијском пашалуку није био нимало лакши. „Сиротиња цвили и пишти, до Бога се чује.“ Најтеже је било на просторима Старе Србије, где су управници административ­ них јединица били шиптарски феудалци. У се­ верним деловима Румелијског пашалука Срби су се осећали нешто сигурнијим, те су у неко­ лико наврата дизали буне и устанке у Нишком, Пиротском и Лесковачком санџаку (1835, 1836, 1841). Положај хришћана се после суровог угу­ шења побуна знатно погоршао.

устанцИ у херцеговИнИ И БоснИ

У

станци у Босанском и Румелијском ејале­ ту избијали су због социјалног понижења и тежњи за остварењем националних же­ ља. Примирењем босанских бегова није укинут феудализам, већ је десетина, коју су до тада са­ купљале спахије, почела да убире држава, путем закупа. Положај сељака у Нишком и Видинском 243

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

санџаку био је очајан. Пошто им положај није био битније поправљен, сељаци су наставили да пружају отпор. Устанак у Херцеговини, под вођством Луке Вукаловића, који је избио 1852, трајао је, с пре­ кидима, до 1862. године. У Босни је, предвођена Петром Петровићем Пецијом, устала раја 1857. Устанак је крваво угушен наредне године. Неза­ довољство је испољено и у Пироту, Видину, на Косову. Немири су приморали Порту да озбиљ­ није приступи решавању аграрног питања, па је 1859. издала Саферску наредбу за Босански пашалук. Њом је предвиђено да трећина буде основно давање феудалцима, али је у поједи­ ним санџацима задржала половину и деветину. За делове Румелијског пашалука издат је тзв. Лесковачки закон (1860), који је сељакову оба­ везу свео на деветину, што је било повољније решење. На основу ових закона, бегови су били дужни да сељаку дају земљу на обраду и кућу за становање. Бег није располагао сељаком, и он је могао да напусти феудалца. Овим законима незадовљни су били и феудалци и сељаци. непознате речи

сафер – други месец у муслиманском календару.

Националну свест Срба у Турској будио је пропагандни рад Илије Гарашанина, шездесетих година 19. века. Скоро сви ис такнути прваци долазили су у Београд, где су добијали савете и разноврсну помоћ. После Вукаловића, у Херце­ говини се истицао Мићо Љубибратић, а у Босни, Васо Пелагић. Кратко и не баш успешно, радила је национална организација „Дружина за уједи­ њење и ослобођење српско“. Турско царство, дуго потресано економским и националним не­ мирима, нашло се средином седамдесетих годи­ на у најтежој кризи, познатој у историографији као Велика источна криза (1875–1878). Никада раније није у једном периоду устанцима било за­ хваћено више територија него тада: Херцегови­ на, Босна, Бугарска, Македонија. Потпуна пред­ става стиче се када се дода да су у рат против Турске ушле Србија, Црна Гора и Русија. Напад хајдука на турски караван код Неве­ сиња, у лето 1875, узбунио је целу Херцегови­ ну, а устанак се потом проширио и на Босну, с 244

ЛУКА ВУКАЛоВиЋ (1823–1873) Вукаловићи су угледно херцеговачко братство. Лука је био истакну ти херцеговачки војвода, рођен у Зуп­ цима. У Требињу је изучио пушкарски занат, радио је као пушкар у Херцег Новом и у свом племену био ка­ петан. Подстакнут кнезом Данилом, подигао је у ис­ точној Херцеговини устанак 1852, који се завршио победом на Граховцу, наредне године. Тада га је кнез Данило поставио за војводу једног дела источне Хер­ цеговине. Ни следећи устанак, 1861. године, није до­ принео да се побољша национални, социјални и еко­ ном ски положај Херцеговаца, због чега су они и дизали устанке. Пошто је дошао у сукоб са кнезом Ни­ колом, Вукаловић није учествовао у црногорско­тур­ ском рату (1862). Омер­паша Латас је приморао кнеза Николу да више не помаже Херцеговце, па су се Лука и његови суграђани осетили изневереним. У прегово­ рима са Латасом испословао је да буде именован „бим­ башом од Херцеговине“, што му је дало право да држи под својом управом 500 пандура. Изневерен од кнеза Николе, потом и од Турака, подигао је још један уста­ нак, без успеха (1865). Велики противник Вукаловиће­ вим настојањима да ослободи источну Херцеговину, била је Аустрија. После толиких неуспеха, напустио је Херцеговину и преселио се у Србију, потом у Русију, где је и умро.

центром у Босанској крајини. У Херцеговини су устанике предводили Мићо Љубибратић и Пеко Павловић, а у Босни Васо Видовић, Петар Петровић Пеција, Голуб Бабић, Васо Пелагић и Словенац Мирослав Хубмајер. Утицај Црне Горе на Херцеговину и Србије на Босну, као и

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

чињеница да су се највише бунили погранични крајеви са већинским српским становништвом, које су раздвајали централни делови настање­ ни муслиманима, онемогућили су јединствено деловање устаника и постизање бољег успеха. Петар Карађорђевић је неко време ратовао са добровољцима у Босни, под именом Петар Мркоњић. Под притиском из Србије, он је напу­ стио ратиште. Кнез Милан је у Босну упутио пу­ ковника Милету Деспотовића, који се улогорио у Црним Потоцима и једно време био на челу босанског устанка. Рат Србије, Црне Горе и Ру­ сије против Турске имао је утицаја и на догађаје у Босанском ејалету, од којих је најважнији про­ глашење уједињења Босне и Србије од стране устаника у четири војна логора (1876), и затим, на скупштини устаничких првака. Ово уједиње­ ње било је више одраз жеља српског народа него што је могло да остави било какав други траг. Босна и Херцеговина су Санстефанским ми­ ром до биле аутономију у оквиру Османског

царства. Ову одлуку је преиначио Берлински конгрес (1878) који је ову област препустио Аустро­Угарској. Она је добила право да је окупира на неодређено време и да у њој заведе ред и мир. Завођење реда и мира било је заи­ ста неопходно, услед непрестаних социјалних и националних сукоба представника све три вере – муслимана, православних и католика. Чиње­ ница да Херцеговина није уједињена са Црном Гором, а Босна са Србијом, тумачена је годинама као велики пораз српског националног покрета, а велики успех Аустро­Угарске. Аустро­Угарска војска окупирала је Босну и Херцеговину у лето 1878. године. Католич­ ко становништво прихватило је окупацију као ослобођење од Турака, док су прави отпор пру­ жили само муслимани, уз делимичну подршку православних Срба. Највећи отпор и побуне би­ ли су организовани код Тузле и у Сарајеву, где је муслимане, којима су пришли Срби, предводио Хаџи Лојо. Аустро­Угарска окупација Босне 1878. године

1. Упоредите биографије Градашчевића и ризванбеговића. У чему су њихови животи слични а у чему су различити. 2. Да ли је у Босни постојала национална организација заснована на Гарашаниновој пропаганди. Ако јесте, како се зове? 3. Можете ли да се сетите назива приповетке у којој је иво Андрић описао ово прелазно време?

245

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

СрБи – и риШЋАНи и КрШЋАНи и МУСЛиМАНи „Примивши ислам, припадници српског племена увр­ стили су се у редове стране завојевачке нације. Примив­ ши католицизам, они су потпуно изгубили народност... Православни Србин, ма гдје он живео – у Босни, Хер­ цеговини, Далмацији, Угарској, Кнежевини Србији – има, сем цркве, једну велику домовину, српску земљу, истина подељену између многих господара, али она постоји иде­ ално, као земља једног православног српског народа. Он има своје усмено предање, традицију: зна за српског све­ титеља Саву, за српског цара Душана, за српског мучени­ ка Лазара, за јунака Краљевића Марка... Србин католик одбацује све српско као православно. Он не познаје српске домовине, ни српске прошлости. Он зна само за уску, регионалну домовину: назива се Бо­ санцем, Херцеговцем, Далматинцем, Славонцем, према покрајинама гдје се родио. Свој језик не назива српским, него босанским, далматинским, славонским и сл. Кад уоп­ штава појам језика, који је у ствари један те исти у Босни, Далмацији и Славонији, назива га ‘нашким’ језиком... Сем уже покрајине, за њега постоји само једна отаџбина – ри­ мокатоличка црква. Зато Србин католик назива себе ’кр­ шћанином’ исто онако као што православац назива ’ри­ шћа ни ном’... Ср би на ка то ли ка по ве зу је с овом интернационалном домовином свештенство – хијерар­ хија, која, према организацији западне цркве има на вјер­ нике много већи утицај него што је то слушај у православ­ ној цркви... Ислам је значајна појава у Босни и заслужује нашу па­ жњу. Само у двије земље на свијету, у Албанији и у Босни (са Херцеговином), наилазимо на појаву да Европејци ис­ поведају ислам. Али је између Албаније и Босне, у овим релацијама, разлика огромна. За Албанца индиферентног

према вјери, ислам је само спољашња форма коју је он прихватио да би угодио властима. Албанац муслиман је прије свега Албанац, а ислам је за њега ствар другосте­ пене важности. Али Словен Босанац – примивши прво­ битно ислам такође из материјалних побуда – толико је прожет духом своје нове религије да је она постала глав­ ном покретачком снагом његовог живота. Њој за љубав он се одрекао сваке везе са својом браћом по крви и примио народност с којом нема ништа заједничко: од Словена постао је Турчин... Тако је ислам начинио од Бо­ санаца можда веће фанатике него што су некада били Арабљани и Турци. Осим овог утицаја ислама на карактер Словена, можда су и други мотиви имали удјела на уоб­ личавање силовитог фанатизма код Босанаца муслимана. Овдје управо мислим на дух ренегатства. Ренегат поста­ је нехотице фанатиком своје нове религије само да би пред самим собом оправдао своје отпадништво. Бегови, с којима су се бивше спахије, изгубивши своје специјалне приходе и обавезе, опет посве сјединили, са­ ми себе сматрају потомцима старих хришћанских племи­ ћа босанских. У њиховим устима српска ријеч звучи нео­ бично чисто и елегантно. У хану сједио некакав гуслар, римокатолик, и пред гру­ пом слушалаца пјевао уз гусле о Краљевићу Марку и у пјесми га опјевао као латинског (римокатоличког) јунака. Један муслиман, сједећи ту, дуго је слушао и најпослије, не могавши издржати, скочи, истрже гусле из гусларевих руку и, замахнувши на њега, рече: ’Шу ти, болан! Четири стотине година турчимо Марка и не можемо да га потур­ чимо, а ти хоћеш да га за један дан полатиниш.’“ Александар Ф. Гиљфердинг, Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији, Сарајево, 1972.

индиферентан – незаинтересован, равнодушан, неутралан.

ренегат – пребег, отпадник, издајник.

Шта је све заједничко за припаднике трију вера: православне, римокатоличке и муслиманске? Подела Срба на три вере оставила је многе негативне последице. Наведите неке од њих. ЗАДАТАК: Међу Србима и Албанцима било је православаца, католика и муслимана, али ова подела није оставила исте последице код оба народа. Покушајте у кратком есеју да одговорите због чега.

246

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

2 СРБИ У ЈУЖНОЈ УГАРСКОЈ Српски народ у Турској остао је и даље у ропству, не поправивши свој положај ни устанцима, ни мировним уговорима. Само је Босански вилајет променио господара и тако се приближио осталом делу српског народа у Хабзбуршкој монархији.

карловачка МИтрополИја

У

време када Срби нису имали националну државу – од пада под Турке, па до по­ четка 20. века, Српска православна црква окупљала је српски народ, штитила га и очува­ ла му веру. Две њене митрополије имале су у овим делатностима посебну улогу – Цетињска и Карловачка. После смрти патријарха пећког Арсенија III Црнојевића, народно­црквени сабор изабрао је за његовог наследника Исаију Ђаковића и од­ лучио да седиште српске цркве у Хабзбуршкој монархији буде у Крушедолу (1708). Седиште митрополије пренето је 1713. године у Срем­ ске Карловце, од када но си на зив Карловач­ ка митрополија. Обухватила је српску цркву у Угарској, Славонији и Хрватској. Духовно је зависила од Пећке патријаршије све док је ова постојала, а потом од Васељенске патријарши­ је, иако је фак тички била независна и самоу­ правна. У време док је северна Србија била у саставу Аустрије, носила је назив Карловачко­ београдска митрополија. Њено постојање и рад засновани су на српским привилегијама и јед­ ној уредби с краја 18. века, којом је добила сво­ је устројство. Митрополија је уздигнута у ранг Патријаршије 1848. године. Реорганизација Па­ тријаршије извршена је 1869. године Рескрип­ том Франца Јозефа. Карловачка патријаршија делила се на сремску, бачку, вршачку, плашку (горњокарловачку), пакрачку, будимску, арад­ ску и темишварску епархију. непознате речи

рескрипт – распис у виду одговора. архијереј – високи свештеник, епископ.

Грб Патријаршије

Најзначајнији органи Карловачке митропо­ лије јесу: митрополит, патријарх (од 1848), народно-црквени сабор и архијерејски синод. Сабори на којима је биран митрополит, односно патријарх, називани су изборни, а они на којима се расправљало о српским привилегијама – расправни. Ових других било је свега три: Теми­ шварски сабор (1790), Мајски сабор или скуп­ штина (1848) и Благовештенски сабор (1861). На простору Карловачке митрополије (без Далмације и Боке Которске) живело је, 1847. го­ дине, 896.902 Срба, од тога, нешто мало више у Војној граници него у Провинцијалу. Срби су живели измешани са другим народима, понај­ више са Румунима, Хрватима и Мађарима и са нешто мало Грка и Цинцара, у градовима. Стеван Стратимировић, карловачки ми­ трополит (1790–1836), један је од најзначајни­ јих архијереја Митрополије и уопште, Српске православне цркве. Изабран је за карловачког 247

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

Стеван Стратимировић

ми­тро­по­ли­та на Те­ми­швар­ском са­бо­ру. Стра­ти­ ми­ро­вић је увео по­ре­дак у цр­кви и ди­сци­пли­ну код све­штен­ства, по­што је прет­ход­но по­пра­вио њи­хов ма­те­ри­јал­ни по­ло­жај. Одан пра­во­сла­вљу, успе­шно се су­прот­ста­вљао уни­ја­ће­њу Ср­ба у це­ лој Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји. По­себ­но је бри­нуо о про­све­ћи­в а­њу све­штен­с тва и на­р о­да, те је отво­рио Кар­ло­вач­к у ги­мна­зи­ју (1791), Кар­ло­ вач­к у бо­го­сло­ви­ју (1794), Но­во­сад­ску гим­на­ зи­ју (1810), фонд за сти­пен­ди­ра­ње уче­ни­ка, и снаб­део књи­га­ма ми­тро­по­лиј­ску би­бли­от­ е­к у. У Пе­шти је осно­ва­на јед­на од нај­зна­чај­ни­јих срп­ ских кул­т ур­них ин­сти­т у­ци­ја ко­ја ни­је пре­ки­да­ ла свој рад до да­нас – Ма­ти­ца срп­ска (1826) са сво­јим ча­со­пи­сом – Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске. Стра­ти­ми­ро­вић је чвр­сто упра­вљао Кар­ло­вач­ ком ми­тро­по­ли­јом и ни­је ни јед­ном са­звао на­ род­но-цр­кве­ни са­бор. Ср­би из Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је у слу­жби Ср­би­је: До­ си­теј Об­ра­до­вић, Бо­жи­дар и Ми­ха­и­ло Гру­јо­вић, Иван Ју­го­вић, Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, Ја­ков Жи­ва­но­вић, Јо­ ван Ха­џић, Ва­си­ли­је Ла­за­ре­вић, Јо­ван Сте­ри­ја По­по­ вић, Ђу­ра Да­ни­чић, Ђу­ра Јак­шић, Ла­за Ко­стић… Непознате речи

ур­ба­ри­јал­ни – ко­ји уре­ђу­је од­но­се из­ме­ђу фе­у­да­ла­ца и за­ви­сних се­ља­ка.

248

Ми­тро­по­лит Стра­ти­ми­ро­вић и Ср­би пре­ча­ ни, пру­жи­ли су дра­го­це­ну по­моћ Ка­ра­ђор­ђе­вим и Ми­ло­ше­вим уста­ни­ци­ма, као и у уре­ђи­ва­њу Кне­же­ви­не Ср­би­је. Сам ми­тро­по­лит се од­ли­ко­ вао да­ва­њем ко­ри­сних са­ве­та уста­ни­ци­ма: „Ви не сме­те ни­кад има­ти пред очи­ма сво­је по­себ­не и при­ват­не ин­те­ре­се, већ оне оп­ште, ин­те­ре­се це­ле на­ци­је и др­жа­ве у ко­јој жи­ви­те“. И бач­ки епи­скоп Јо­ван Јо­ва­но­вић, бу­дио је и ши­рио срп­ ску на­ци­о­нал­ну свест и био на услу­зи уста­ни­ци­ ма. По­сле по­ра­за 1813. го­ди­не, ве­ли­ки број Ср­ба на­шао је уто­чи­ште на про­сто­ри­ма Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је. Пр­ви срп­ски уста­нак имао је ве­ли­ки од­јек на про­с то­ри­ма Ју­жне Угар­ске, пре све­га, код срп­ског ста­нов­ни­штва. Не­ки ср­би­јан­ски по­ли­ ти­ча­ри и ко­ман­дан­ти (Лу­ка Ла­за­ре­вић, Ста­но­ је Гла­ваш, Мла­ден Ми­ло­ва­но­вић) под­сти­ца­ли су не­ми­ре на овим про­сто­ри­ма. Го­ди­не 1807. у Сре­му је из­би­ла Ти­ца­но­ва бу­на, а 1808. у Ба­на­ ту Кру­шчич­ка бу­на. Пр­ву је пред­во­дио Те­о­дор Авра­мо­вић Ти­цан, а у дру­гој су се ис­ти­ца­ли све­ ште­ник Ди­ми­три­је Ђор­ђе­вић и ка­пе­тан Мар­јан Јо­ва­но­вић. Обе бу­не има­ле су за циљ осло­ба­ђа­ ње срп­ских се­ља­ка од фе­у­дал­не и ту­ђин­ске вла­ сти. Ло­ше ор­га­ни­зо­ва­не, оне су ла­ко угу­ше­не, али про­бу­ђе­на свест о за­јед­ни­штву оста­ла је да жи­ви и да че­ка по­год­ни­је вре­ме. Јед­ном ур­ба­ри­ јал­ном на­ред­бом по­пра­вљен је до­не­кле по­ло­жај се­ља­ка у Сре­му и Сла­во­ни­ји. И ка­сни­је је би­ло се­љач­ких не­ми­ра, без ве­ћег зна­ча­ја и по­сле­ди­ца.

Матица српска

У овом пе­ри­о­ду до­шло је до на­ци­о­нал­ног пре­по­ро­да Ма­ђа­ра и Хр­ва­та, што ни­је оста­вља­ ло рав­но­ду­шним срп­ско гра­ђан­с тво и ње­го­ву ин­те­ли­ген­ци­ј у. Илир­ски по­крет по­здра­ви­ли су сви Ср­би, али су се по­де­ли­ли око упо­тре­бе

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

имена „Илир“ и „илирски“ – једни су били за, а други против. Са Људевитом Гајем слагао се Сава Текелија, будући да је он знатно раније предлагао илирско име за све Јужне Словене. Велики противник илироманије био је Теодор Павловић. За разлику од свих, Јован Суботић је предлагао да се користи заједнички назив Југо­ словен, пошто Хрвати неће да прихвате српско, а Срби илирско име. Срби у Далмацији, Хрватској и Славонији, без племства и са још слабим слојем грађанства, нису имали значајнији утицај на друштвени жи­ вот. У Далмацији, где је за епископа био поста­ вљен Венедикт Краљевић (1810), одбрана пра­ вославља од унијаћења представљала је посебну бригу. Он је у Далмацију довео три унијатска свештеника из Галиције, с циљем да припреми терен за унију православних са римокатоличком црквом – признање папе за врховног поглавара. Његов жесток противник био је архимандрит Герасим Зелић. Краљевић је оваквим радом иза­ звао велико незадовољство, па је после поку­ шаја атентата на њега, морао да бежи у Падову (1821). Срби у Хрватској и Славонији били су поти­ скивани од хрватских племића и римокатоличке цркве као шизматици. Срби су се временом све више истицали у привреди, пре свега у тргови­ ни, занатству, а посебно у војсци. Најбољи пред­ ставник трговачког слоја био је Анастас Попо­ вић, а на политичком пољу истицао се Светозар Кушевић. непознате речи

шизматици – отпадници, расколници. Велики Бечкерек – Зрењанин.

Како је римокатоличка црква у Далмацији користи­ ла глад и немаштину у преобраћању православних Срба у унијате, оставио је лепо сведочанство Сима Матавуљ у приповеци Пилипенда: „Али након њеко­ лико не дје ља, опћина прекиде ра дове, а среска власт набави доста жита и поче га дијелити народу на два начина: католицима на почек (бива, да отпла­ ћују на оброке у новцу, након нове љетине), право­ славнима пак поче поклањати кукуруз, под погодбом да сваки кућни старјешина који буде примао исхрану мора пријећи у унијатску вјеру“.

српскИ покрет 1848/9. годИне

Р

еволуција 1848. године захватила је и срп­ ски народ у Хабзбуршкој монархији. Она се ширила од Беча до Пеште, а потом до Саве и Дунава. По угледу на Мађаре, узнеми­ рила се српска ђачка и студентска омладина у Пешти, Будиму и Пожуну. Срби у Пешти, пред­ вођени Јованом Ђорђевићем, Јаковом Игњато­ вићем и Јованом Суботићем, истакли су у марту своје захтеве у 17 тачака. Основна идеја ових захтева била је уважавање мађарске народности и језика, али и признање српске народности и слободна употреба српског језика у народним пословима. Слобода вероисповести, уређење цркве, очу вање манастир ских права и по се­ да, слободно отварање и управљање школама и школским фондовима, градска самоуправа, редовно са зивање народног сабора и давање достојног места митрополиту у угарском сабо­ ру, део су српских захтева. Иако није тражена посебна територија, Мађари су убрзо почели да оптужују Србе за сепаратизам, будући да су очекивали да им се безпоговорно придруже у борби против Беча. Покрет је убрзо захватио Срем, Банат и Бач­ ку. Пештански захтеви били су предмет раз­ матрања на скупштинама у Вуковару, седишту сремске жупаније, Руми, Шиду, Сремској Ми­ тровици, Великом Бечкереку, Вршцу, Новом Саду, Панчеву и Земуну. У скоро свим местима Срби су прихватили пештанске захтеве и допу­ њавали их на неким од поменутих скупштина додатним захтевима, као што су: именовање српског војводе, употреба ћирилице, добијање српског грба и заставе... Приметно је да су Ср­ би са социјалних и локалних захтева прешли на националне, у чијој основи је било остварење права на аутономију. Захтеве новосадских Срба понела је у Пешту српска депутација предвођена Ђорђем Страти­ мировићем. Она је покушала да са Мађарима и њиховим предводником Лајошем Кошутом по­ стигне споразум, али није у томе успела. Кошут је тврдио да у Угарској постоји један политички народ (народ који има сва политичка права) – Мађари, па стога Срби не могу да добију ауто­ номију. Када су депутати изјавили да ће своја права тражити на другом месту, мислећи на Беч, 249

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

одговорио им је да ће се спор између Срба и Ма­ ђара решити ратом. Сељачки немири захватили су и Провинци­ јал и Војну границу и попримили су револуци­ онарне мере – земља је почела да се дели сеља­ цима. Мађарска влада одлучила је да успостави ред, па је послала грофа Петра Чарнојевића да угуши побуну и уведе преки суд. Изазвани овом владином акцијом, Срби су приморали митро­ полита Јосифа Рајачића да сазове скупштину у Сремским Карловцима.

ЂорЂе СТрАТиМироВиЋ (1822–1908) Рођен је у угледној породици у Новом Саду. Завр­ шио је војну академију. Војну службу напустио је 1843. године и вратио се кући да се бави домаћом економи­ јом. У Српском покрету учествовао је од првих дана, посебно као депу тат на угарском сабору и на Мајској скупштини. Као председник Главног одбора, имао је руководећу улогу у покрету, посебно у војним пита­ њима, од смрти војводе Шупљикца, али га је патријарх убрзо потиснуо. Потом је ступио у аустријску војну слу жбу и више пу та посетио Црну Гору, Крф, Епир и Београд. Чин пуковника добио је 1854, а чин генерал­ ­мајора 1859. године. Напустио је аустријску војску да би се посветио политици и био биран за посланика на државном сабору. Неколико пута је био и посланик на народно­црквеним саборима у С. Карловцима. Потом се бавио новинарством у Новом Саду, па боравио у Србији, да би последње године живота провео у Бечу. Написао је аутобиографију.

Мајска скупштина састала се 13. маја 1848. године и рад започела богослужењем и гово­ ром митрополита. Она је усвојила закључке о 250

аутономној власти и територији: 1. српски народ је слободан и независан под окриљем Хабзбур­ шке круне; 2. проглашена је Српска Војводина, у коју улазе Срем, Барања, Бачка са Бечејским дистриктом и Шајкашким батаљоном, Банат са Кикиндским дистриктом и Војном границом; 3. митрополит Јосиф Рајачић изабран је за патријарха српског, а Стеван Шупљикац за војводу српског; 4. Српска Војводина сту па у „политички савез“ са Троједном краљевином – Хрватском, Славонијом и Далмацијом; 5. осно­ ван је Народни одбор као извршни орган сабо­ ра; 6. захтевана је самосталност за Румуне. По себна депу тација однела је ове зах те­ ве владару и саопштила их хрватском сабору. Друга депутација упућена је да присуствује на Словенском конгресу у Прагу. Аустријски цар примио је патријарха Рајачића у Инзбруку и одбио захтеве Мајске скупштине као незакони­ те. Затим је мађарска влада наредила генералу Храбовском у Петроварадину да прекине сва­ ку везу између Срба у Јужној Угарској и Србије, одакле су почели да пристижу добровољци. И док је патријарх боравио у Инзбруку и Загребу, у Сремским Карловцима је конституисан Народ­ ни одбор, који је за председника изабрао Ђорђа Стратимировића. Истакавши се, поред патри­ јарха, у рату против Мађара, он је узео титулу вожд. Уз прећутну сагласност српске владе, у Кне­ жевини Србији сабирани су добровољци, који су, појединачно и организовано, прелазили Саву и Дунав и прикључивали се српским ратници­ ма. Влада Србије именовала је за њиховог пред­ водника војводу Стевана Петровића Книћани­ на. Генерал Храбовски напао је 12. јуна Србе у Карловцима, али је био одбијен. Потом је било ратних сукоба на све стране (Перлез, Бечкерек, Бела Црква). Најважније место окршаја било је у Бачкој, код Сентомаша (јули 1848), који је због жестине обрачуна и јуначке одбране назван Србобраном. Српски покрет у Јужној Угарској постепе­ но је губио социјалну и револуционарну црту и претварао се у национални и конзервативни покрет, јер се све више везивао за Бечки двор и династију. Томе су много допринели патријарх Јосиф Рајачић и војвода Стеван Шупљикац. По­ том је уследио и сукоб патријарха Рајачића са

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

вождом српске војске Ђорђем Стратимирови­ ћем, око предводништва. Захваљујући српској влади, патријарх је постао надмоћнији и као „управитељ Војводине“ приграбио сву власт. Го­ дине 1848–49. урађено је неколико нацрта уста­ ва за Српску Војводину, што сведочи о бризи за њено уређење. У јесен 1848. године, Мађари су кренули у противофанзиву у Банату, а дочекао их је Кни­ ћанин код Томашевца и нанео им пораз. Пошто су Мађари имали бољу коњицу, а Срби били бо­ љи пешаци, мађарска војска стигла је до Панче­ ва, које је одбрањено захваљујући србијанским

добровољцима. Нова мађарска офанзива усле­ дила је у рано пролеће 1849. године и војска је успела да уђе у Панчево. У исто време спаљен је Нови Сад. Поново је Српски покрет у Угарској спасила помоћу србијанских добровољаца. На Скупштини у Дебрецину Мађари су прогласи­ ли независност, али је руска војска победом над Мађарима, учинила крај ратовању. Срби у Хрватској и Славонији били су све време на страни хрватског бана Јелачића, уче­ ствујући у борбама против Мађара. Године 1848. велики број Срба ушао је у хрватски сабор и чи­ нили су половину његових посланика.

ПАВЛе СиМиЋ, МАЈСКИ САБОР 1848. Павле Симић (1818–1876), сликар романтичар, урадио је велики број иконостаса, црквених слика, пор­ трета и историјских композиција са националном тематиком као што су: „Немањина смрт“, „Сан Св. Саве“, „Бирчанин Илија предаје харач“. Најпопуларнија и најзначајнија његова историјска композиција јесте „Мајска Скупштина 1848“, коју је сликао у манастиру Кувеждину наредне године. Симић је одабрао да прикаже трену так када патријарх Рајачић показује сабраном народу царске привилегије из 17. века. На слици могу да се препознају многе историјске личности: Светозар Милетић, Јован Хаџић, Прота Матеја Ненадовић, Јован Стефановић­Виловски, Јован Суботић... Један од бројних приказаних ликова на слици је и ауторов. Критичари истичу Симићев смисао да успешно распореди бројне учеснике Скупштине.

1. размислите зашто се користи синтагма – Хрватска, Славонија и Далмација, а не само Хрватска? 2. Ко је све од Срба носио титулу вожд? 3. Када је реч о првенству, на чијој страни је била традиција – патријарха или вожда?

251

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ 3 ИНСТИТУЦИЈЕ ЦАРЕВИНИ Карловачка митрополија као верска и Матица Српска као културна установа, окупљале су Србе у Хабзбуршкој монархији. У Револуцији 1848/9. године Срби су се оружјем борили за ауто­ номни положај, а на Мајској скупштини усвојили програм аутономије.

војводство срБИја

М

ађари нису хтели да пру же Ср бима оно што су за себе тражили од Беча, па су их гурнули на страну Аустрије. Аустријски цар Франц Јозеф, одужио им се тако што је Патентом од 18. новембра 1849. године прогласио оснивање аутономне области Војводство Србија и Тамишки Банат. Војводство је чинило посебну област, независну од Угар­ ске, а потчињену аустријској влади. Овим чином бечки двор је кажњавао Мађаре, задовољавао жеље Срба истакнуте на Мајској скупштини и водио рачуна да не повреди Немце и Румуне на овим просторима. Територија Војводства Србије и Тамишког Баната захватала је већи део Баната, Бачке и источни Срем, са румским и илочким срезом. Војна граница је остала изван ове територије. Аустријска влада осмислила је ову област тако да Срби у њој не чине већину и да јој седиште не буде у Новом Саду, већ у Темишвару. Према попису из 1851. године, у Војводству је живело 1.426.221 становник, од тога највише је било Ру­ муна и Немаца, па тек Срба (321.000), Мађара и Буњеваца, Словака, Русина, Цигана и Грка. У административном погледу, Војводство је било подељено на округе са комесарима као управни­ цима. Управу над Војводством имао је гувернер, прво генерал Мајерхофер, а затим гроф Коро­ нини и барон Шокчевић, ниједан Србин. Овакво организованом аутономијом Срби нису били за­ довољни и живели су у уверењу да их је бечки двор изиграо. Бахов апсолутизам, који је завела Аустрија 1851. године, дословно је примењиван и у Вој­ водству. Предност коју су Немци сада у свему имали изазвала је незадовољство не само код 252

Грб Војводства Србија и Тамишки Банат

Срба, већ и код других народа. У Војводству је примењивано аустријско законодавство, уве­ дена је једнакост пред законом и општа поре­ ска обавеза. Престали су феудални односи, али бројне обавезе сељака и даље су остале. Српско грађанство је добило нешто повољније услове за развој, будући да је Србима омогућено да стичу чиновничке каријере. Не задовољство и немири уперени против апсолутистичке владавине у Угарској, делом и у Војводству, приморали су аустријског цара да је укине и да уведе уставну владавину (1860). Два месеца касније, 27. децембра 1860. године, издато је царево решење о укидању Војводства Србије и Тамишког Баната. Овим актом владар је изазвао велико незадовољство Срба, које је најадекватније иска зао Све тозар Миле тић у чланку „На Туцин­дан 1860“. непознате речи

патент – овде: обнародована наредба, указ.

ЗАДАТАК: Прочитајте и анализирајте део Милетићевог текста на стр. 257.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Срби са бившег простора Војводства Србије и Тамишког Баната, политички су били од 1860. године усмерени на Угарску (Банат, Бачка и Ба­ рања), Хрватску и Славонију (Срем). Аустро­ ­Угарском нагодбом (1867) задржан је овакав однос и Срби су могли да учествују на угарском и хрватском сабору. Дуалистичко уређење дава­ ло је у свему предност Немцима и Мађарима у односу на словенске народе, са изузетком Хр­ вата који су Хрватско­Угарском нагодбом (1868) стекли важна самоуправна права. Сви покушаји да се Хабзбуршка монархија преуреди на феде­ ративној, односно тријалистичкој основи (три државне заједнице – Немци, Мађари, Словени) завршили су се неуспехом. Године 1868. угарски парламент донео је два важна закона о народностима. Закон о црквено-школској аутономији задржао је ранија права из области вере и просвете, али је потом делимично ограничио развој народних школа. Закон о народностима почива на идеји о поли­ тичком народу, што је значило да на просторима Угарске живи недељиви угарски народ, без обзи­ ра којој народности припада становништво. По­ лазећи од овог конзервативног начела, законом је регулисана само употреба језика мањинских народа, што није било довољно да се оствари ма­ кар и минималан развој било које народности.

патрИјаршИја

Р

еволуционарне 1848. године Срби су сте­ кли највиши степен у хијерархији право­ славне цркве – Патријаршију и патријарха, но сиоца највишег чина међу српским архијерејима. Сремски Карловци, седиште Па­ тријаршије, постало је угледно и важно место у Хабзбуршкој монархији не само за Србе са ових простора, већ целог српског народа. Ова теко­ вина опстала је све до Уједињења 1918. године и, трансформисана, наставила да и даље живи. Патријарх Рајачић је одбио да оде у Беч и да са владаром преговара о статусу Срба, па је двор допустио да сазову у Сремским Карловци­ ма народно-црквени сабор, значајну институ­ цију српског народа, с правом да расправља и о политичким, а не само о црквено­школским питањима. Познат је у српској повести као

јоСиФ рАјАЧиЋ (1785–1861) Школовао се у месту рођења (Лучани), Карловцима, Сегедину и Бечу. Закалуђерио се у Гомирју, а за дал­ матинског епископа посвећен је 1829. године. Реор­ ганизовао је далматинску епархију, отворио школу за свештенике, завео ду ховни суд и упорно се борио против унијаћења у Далмацији. Из тог разлога преме­ штен је за епископа у Вршцу (1834), а за карловачког митрополита изабран је 1842. године. На Мајској скуп­ штини (1848) постао је српски патријарх. Током ре­ волуције 1848/9. године био је на страни хабзбуршке династије и уживао је подршку српске владе. У време постојања Војводства Србије и Тамишког Баната ис такао се у просветном раду – отворене су многе основне школе, карло вачка гим назија по ста ла је осмогодишња средња школа. Мада конзервативних погледа, патријарх се супротстављао бечком апсолу­ тизму и реакцији и није могао да спречи укидање Вој­ водства Србије (1860). Учесник је Благовештенског сабора, после кога је умро, као један од најзначајнијих српских архијереја. непознате речи

трансформисати – изменити, преобликовати.

Благовештенски сабор (1861), коме је прису­ ствовало 75 посланика: свештеника, грађана и племића. Састав овог сабора је био такав да се сматра најинтелек туалнијим сабором. Сабор се поделио у две струје – конзервативнију, ко­ ја је била за ослонац на Беч и предводили су је патријарх Рајачић и Ђорђе Стојаковић, и либе­ ралнију, нешто бројнију, која је била за успоста­ вљање бољих односа са Пештом, под предвод­ ништвом Светозара Милетића. Постојала је и 253

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

Благовештенски сабор

јед­на ма­ла гру­па око Јо­ва­на Су­бо­ти­ћа и Ђор­ђа Стра­ти­ми­ро­ви­ћа ко­ја се за­ла­га­ла за Вој­во­ди­ну ко­ја би те­жи­ла сје­ди­ње­њу са Хр­ват­ском, Сла­во­ ни­јом и Дал­ма­ци­јом. Бла­го­ве­штен­ски са­бор је при­хва­тио пред­лог ве­ћи­не – са мак­си­мал­ним зах­те­ви­ма у 16 та­ча­ка,

као јем­ству за оп­ста­нак Ср­ба у Хаб­збур­шкој мо­ нар­хи­ји. Основ­ни зах­тев био је да се ство­ри но­ ва ауто­ном­на област та­мо где Ср­би жи­ве у ве­ ћи­ни, под на­зи­вом Вој­во­до­ви­на срп­ска. Она би за­хва­та­ла Срем, до­њу Бач­к у и део Ба­на­та, и Вој­ ну гра­ни­цу. Ад­ми­ни­стра­тив­но уре­ђе­ње Вој­во­ до­ви­не би­ло би чи­сто срп­ско: њом би упра­вљао вој­во­да, слу­жбе­ни је­зик био би срп­ски, има­ла би свој грб и за­ста­ву и не­за­ви­сну суд­ску власт. Зах­те­ви Бла­го­ве­штен­ског са­бо­ра ни­ка­да ни­ су би­ли одо­бре­ни, ка­ко се Аустри­ја не би за­ме­ ри­ла Ма­ђа­ри­ма.

Срп­ска на­род­на сло­бо­до­ум­на стран­к а

С

ве­то­зар Ми­ле­тић (1826–1901) је нај­зна­ чај­ни­ја по­ли­тич­ка лич­ност Ср­ба у Ју­жној Угар­ској. Био је док­тор пра­ва, уче­сник Мај­ске скуп­шти­не и Бла­го­ве­штен­ског са­бо­ра, по­сла­ник на срп­ским на­род­но-цр­кве­ним са­бо­ ри­ма, као и на угар­ском и хр­ват­ском са­бо­ру. По­кре­нуо је је­дан од нај­зна­чај­ни­јих ли­сто­ва код Ср­ба, За­ста­ву, у Пе­шти (1866), пре­нео је у Но­ ви Сад сле­де­ће го­ди­не и ду­го био њен уред­ник. Два пу­та је ро­би­јао, због штам­па­ња не­по­жељ­них тек­сто­ва, и због ве­ле­и­зда­је.

Светозар Милетић

254

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

„На­род­ност и сло­бо­да, то је јед­но исто“ би­ ло је основ­но на­че­ло, ко­јег се до­след­но др­жао Ми­ле­тић. Он је 1869. го­ди­не у Ве­ли­ком Беч­ке­ ре­к у осно­вао Срп­ску на­род­ну сло­бо­до­ум­ну стран­к у. Про­грам стран­ке пред­ви­ђао је: рав­ но­прав­ност свих на­ро­да у Угар­ској, је­дин­ство Тро­јед­не кра­ље­ви­не (од­но­сно Дал­ма­ци­је, Хр­ват­ ске и Сла­во­ни­је), по­др­шку Ер­дељ­ским Ру­му­ни­ ма, ис­пу­ње­ње зах­те­ва Бла­го­ве­штен­ског са­бо­ра, не­при­зна­ва­ње Аустро-Угар­ске на­год­бе и ре­ша­ ва­ње ис­точ­ног пи­та­ња у ко­рист по­ко­ре­них на­ ро­да Тур­ске. Уз ма­ње из­ме­не, ко­је су из­вр­ше­не 1872, про­грам је оп­стао до 1887. го­ди­не, ка­да се стран­ка рас­па­ла. Јед­на од нај­зна­чај­ни­јих срп­ских ор­га­ни­за­ци­ја 19. ве­ка би­ла је Ује­ди­ње­на омла­ди­на срп­ска. Нај­ви­ши ор­ган Омла­ди­не би­ла је Скуп­шти­на, одр­жа­но их је шест, јед­на у Бе­о­гра­ду, оста­ле у Ју­ жној Угар­ској. Осни­вач­ка скуп­шти­на одр­жа­на је у Но­вом Са­ду (1866), а по­след­ња у Вр­шцу (1871). Ње­на ор­га­ни­за­ци­ја за­ми­шље­на је ве­о­ма ши­ро­ко – сва­ки Ср­бин и Срп­ки­ња, без об­зи­ра на го­ди­не, ве­ру и по­ре­кло, мо­гли су би­ти ње­ни чла­но­ви, док је де­ло­ва­ње би­ло усме­ре­но ка свим срп­ским про­сто­ри­ма. Омла­ди­на је се­би по­ста­ви­ла оп­шти циљ – ује­ди­ње­ње срп­ског на­ро­да. Сви чла­но­ви Омла­ди­не има­ли су раз­ви­је­но ја­ко па­три­от­ско осе­ћа­ње и же­љу за осло­бо­ђе­њем од ту­ђе вла­сти. Срп­ска књи­жев­ност би­ла је под ње­ним ја­ким ути­ца­јем. Ско­ро сви зна­чај­ни­ји срп­ски по­ли­ти­ ча­ри, књи­жев­ни­ци и на­уч­ни­ци би­ли су чла­но­ви Омла­ди­не, ду­бо­ко ин­спи­ри­са­ни ње­ном иде­о­ло­ ги­јом. Се­дам­де­се­тих го­ди­на из­вр­ше­но је раз­во­ја­ че­ње Вој­не гра­ни­це и она је у ад­ми­ни­стра­тив­ ном по­гле­ду укљу­че­на у са­с тав Угар­ске. Би­ло је по­треб­но да се ре­ше мно­га пи­та­ња у по­гле­ ду ујед­на­ча­ва­ња пра­ва и оба­ве­за гра­ни­ча­ра са оста­лим гра­ђа­ни­ма Угар­ске, бу­ду­ћи да су до та­ да жи­ве­ли под по­себ­ном вој­ном упра­вом, ко­ја је би­ла не­што по­вољ­ни­ја и бла­жа од упра­ве у Про­вин­ци­ја­лу. Раз­во­ја­че­ње је до­не­ло пред­ност Ср­би­ма у то­ме што су се од та­да сви на­шли об­је­ ди­ње­ни под јед­ном упра­вом, из­јед­на­че­ни у пра­ ви­ма и оба­ве­за­ма. Уз Ми­ле­ти­ћа ни­кло је чи­та­во по­ко­ље­ње ис­ так­ну­тих срп­ских по­ли­ти­ча­ра и јав­них рад­ни­ ка – Ми­ха­и­ло По­лит Де­сан­чић, Ни­ко­ла Мак­ си­мо­вић, Све­ти­слав Ка­са­пи­но­вић, Ја­ша То­мић

и дру­ги. Раз­ви­је­но но­ви­нар­ство, ор­га­ни­зо­ва­на цр­ква, иако на ње­ном че­лу ви­ше ни­је би­ло ја­ ких лич­но­сти по­пут Стра­ти­ми­ро­ви­ћа и Ра­ја­чи­ ћа, бо­га­то гра­ђан­ство и знат­но по­вољ­ни­је кул­ тур­не при­ли­ке, омо­г у­ћи­ле су Ср­би­ма из Ју­жне Угар­ске да пру­жа­ју ра­зно­вр­сну по­моћ Ср­би­ма у Тур­ском цар­ству. Она се огле­да­ла у по­др­шци цр­кви у очу­в а­њу пра­во­сла­вља, ма­те­ри­јал­ној по­мо­ћи у вре­ме не­ми­ра и уста­на­ка, по­себ­но у Ве­ли­кој ис­точ­ној кри­зи, при­хва­та­њу из­бе­гли­ца и шко­ло­ва­њу мла­дих. Кад је реч о Ср­би­ји, њој ви­ше ни­је би­ла нео­п­ход­на ин­те­лек­ту­ал­на по­моћ као у пр­вој по­ло­ви­ни 19. ве­ка, али је­сте Цр­ној Го­ри, где су се на­шли Си­ма По­по­вић, Ла­за Ко­ стић, па и Си­ма Ма­та­вуљ.

Михаило Полит Десанчић

Вој­на гра­ни­ца, Дал­ма­ци­ја, Хр­ват­ска, Сла­во­ни­ја

У

вре­ме Ба­хо­вог ап­со­лу­ти­зма, по­сле Вој­ вод­ства Ср­би­је, нај­ви­ше Ср­ба жи­ве­ло је на про­сто­ру Хр­ват­ско-сла­вон­ске вој­не гра­ни­це и Бан­ске Хр­ват­ске. Ср­ба је увек би­ло ви­ше у Вој­ној гра­ни­ци (из­ме­ђу 50% и 70%) не­го у Про­вин­ци­ја­лу. Број Ср­ба на овом про­сто­ру, у овом пе­ри­о­ду спао је са 31,4% на 27,8%, а узрок овом сма­ње­њу ни­је по­знат, иако је Срем 1860. го­ди­не при­кљу­чен Хр­ват­ској. Ср­би у Хр­ват­ској ни­с у има­ли усло­ве за свој на­ци­о­нал­ни раз­вој, ако се из­у­зме пра­во на упо­тре­бу ћи­ри­ли­це. У по­ли­тич­ком по­гле­ду Ср­би су се де­ли­ли на две стран­ке – Уни­о­ни­с тич­к у, ко­ју су чи­ни­ле при­ ста­ли­це са­рад­ње са Ма­ђа­ри­ма и Са­мо­с тал­ну срп­ску стран­к у, цен­тра­ли­стич­ки ори­јен­ти­са­ну 255

XV.

СРБИ У ОСМАНСКОМ И ХАБЗБУРШКОМ ЦАРСТВУ

и усмерену ка Бечу. Истакнути српски прваци били су Максимилијан Прица, Огњеслав Утје­ шеновић­Острожински, Светозар Кушевић, Јо­ ван Живковић… Федералистичке идеје Народне странке Јо­ сипа Јураја Штросмајера засноване на начелима историјских земаља, нису одговарале Србима и њих дуго није било у његовој странци. Будући да је Штросмајерова странка највише радила на културном јединству Јужних Словена, она им је, ипак, била најближа и највише им је нудила. Ва­ жан моменат у политичком развоју Срба у Хр­ ватској збио се 1861. године, када је хрватски сабор признао да у „троједној краљевини има и народа српског“. И поред овог значајног при­ знања, Срби нису стекли сва политичка права. Подржавани од Илије Гарашанина, који је са Штросмајеровом странком склопио посе бан савез, Срби су успели да се у Хрватском сабо­ ру изборе за још једно признање. Сабор је дао свечану изјаву да „троједна краљевина призна­ је народ српски који у њој станује као народ са хрватским народом истоветан и равноправан“ (1867), а за службени језик прогласио хрватски или српски језик. Из тих разлога су Срби на­ пуштали Унионистичку, а прилазили Народној странци Штросмајера. У Далмацији унијаћење више није било та­ ко изражено, а школство и култура бележили су успон. У Дубровнику, међу Србима католи­ цима, истицао се својим самопрегорним радом православни свештеник Ђорђе Николајевић. Срби у Хрватској и Славонији, као и у Далма­ цији, нису успели да се организују у националну политичку странку, већ су деловали у саставу хрватских политичких странака. До ревизије Хрватско­Угарске нагодбе (1873) они су били у опозицији унионистичким властима, да би је тада прихватили, уз постојећу ревизију. Опози­ ционо деловање показало се јаловим, па је при­ хваћен дуалистички систем. Истакнути Срби из Срема покушали су 1875. у Илоку, и 1878. годи­ не у Черевићу, да на овим основама усвоје поли­ тички програм, оснују Српску народну странку и организовано делују у хрватском сабору. Срп­ ски посланици Јован Живковић, Јован Суботић и Макса Прица учествовали су у расправама о језику, развојачењу Војне границе и школским проблемима. 256

У Далмацији су се ис тицали својим радом Божидар Пе трановић и Стјепан Митров Љу­ биша (који је био председник Далматинског сабора), а осе тило се и деловање Уједињене омладине српске. У Далмацији су постојале две странке. Срби су углавном били чланови Народ­ не странке, која је окупљала и Хрвате и Србе. Због не задовољства одно сом аустријских власти према војној обавези, у Кривошијама је избио устанак 1869. године и проширио се на целу Боку Которску. Наредне године устанак је угушио генерал Гаврило Родић.

СТјеПАН МиТроВ ЉУБиША (БУДВА, 1824 – БеЧ, 1878) Љубише су пореклом из племена Паштровића и да­ ли су српском роду више познатих помораца и све­ штеника. Стјепан се нередовно школовао и може се рећи да је био самоук. Слу жбовање је започео као општински секретар и бележник, да би 1860. био иза­ бран за посланика у бечком парламенту. Био је и остао противник италијанизирања Приморја, свестан Србин који је наду гајио у две српске Кнежевине. Замерио се далматинској народној странци Миховила Павлино­ вића због својих националних ставова и опредељења бранећи српство у Боки, иако се борио за присаједи­ њење Далмације Хрватској и Славонији. Био је посла­ ник у далматинском сабору од 1870. до 1878. године. У многим говорима у сабору бранио је српске интересе. Књижевним радом почео је да се бави у познијим го­ динама, а вреде помена његова дела Кањош Мацедо­ новић и Причања Вука Дојчевића. Сабране приче и приповетке штампао је прво латиницом, потом ћири­ лицом. Романтичар са примесама реалности, он се бавио искључиво традиционалним мотивима народ­ них прича, па су његова књижевна дела важан извор за проучавање народних обичаја и народног живота, посебно Боке и Бокеља.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

1. Упоредите аутономна права која су Срби добили на основу захтева Мајске скупштине и неостварених захтева Благовештенског сабора. У чему видите предности? 2. Зашто је Уједињена омладина српска више радила у ју жној Угарској него у Србији? 3. Који србијански политичар и који хрватски свештеник су сарађивали, и на чему?

ТУЦиНДАНСКи ЧЛАНАК „Војводство је дакле сарањено!... Не жалимо за Баховим Војводством. Ко је за њим жа­ лио? Али зар осим Баховог Војводства никакво друго није постојати могло? Разделише ризе наше, али нека им, власт је у њиховим рукама. Не замерамо оном који прима, што му се даје – можда ће се он поправити; а ако не, можда ће се покајати. Војводство је сарањено – али ми му нисмо очи закло­ пили, и злосретан би Србин био, који би неверном ногом ковчегу Војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује. Војводство – то значи биће политично народа српског с ове стране – сарањено је, али који су га саранили, за­ једно су и још нешто саранили, што више никад неће васкрсну ти моћи. Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без име­ на тог, зацело васкрсну ти. Шта смо ми од Аустрије захтевали? Ништа друго, него само да нам начин да, да се са Угар­ ском краљевином – или ако хоћете – са мађарским на­ родом пу тем нашег Конгреса или Народне скупштине о условима нашег народног бића погађати можемо. Место тога предани смо Угарском сабору на милост и немилост! Тога ради нисмо толика добра изгубити, нисмо толику крв пролити, нисмо толике матере, удовице и децу у цр­ но завити морали. С овом годином свршујемо рачун наш са досадашњом владом.

Ту као уставни људи не мешамо цара и краља, који је свет и неодговоран, него владу аустријску. Војводство је у Бечу и Пешти сарањено – али, мислим, не у срцима честитих Србаља. ‚И један Србин ако остане – он је народ.’ То је наша девиза, коју су 110 младих Србаља исказали... Што се Мађара тиче идемо да видимо... Мађари су нам увек пребацивали, да никад од њих ни­ смо искали што нам треба. Ми смо показали, да на то идемо, да са њима разгова­ рамо; зато и нисмо трчали у Беч, да захтевања наша пред­ лажемо, него смо само захтевали, да нам се орган народ­ ни да, који ће, и то уставним пу тем, Угарском сабору захтевања народна представити моћи. Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо како ће сад слободу, једнакост и братинство разумети. Угарска само федеративно – са политичном супрема­ цијом мађарског народа постојати може; сваки је други пут наличан на Бахов систем, ма и калајем немачко­ма­ ђарске слободе помазан био. Срби, будимо себи верни; против силе и времена ни­ куд никамо; зато будимо стрпљиви; Мађарима не преста­ јемо пру жати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду – али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је Црну Гору сачувао, који је Србију после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај­Деспот Вука, кнеза Павла Јакшића, бра­ ће Бакића, Монастирлије и стотине хиљаде српских ју­ нака окрепио. Он је још жив, он ће и нас сачувати.“ Светозар Милетић, Сабрани списи, књ. I, Београд, 1999.

риза – мантија.

девиза – овде: парола, гесло.

Са ким Милетић раскида односе и зашто, а са ким жели да их успостави и зашто? размислите у чему је смисао реченице: „и један Србин ако остане – он је народ“.

257

СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН

XVI

Е

вро­пи, Бал­ка­ну и Ср­би­ји, и њи­хо­вим ме­ђу­соб­ним про­жи­ма­њи­ма, по­све­ће­на је ве­ли­ка па­жња. На бал­ кан­ским срп­ским про­сто­ри­ма пре­ла­ма­ли су се мно­ ги ути­ца­ји ка­ко они ко­ји су до­ла­зи­ли са ис­то­ка, та­ко и они са за­па­да: вер­ски, по­ли­тич­ки, кул­тур­ни и сва­ки дру­ги. Три си­ле све вре­ме су се бо­ри­ле за пре­власт на Бал­ка­ну – Тур­ ска, Аустри­ја и Ру­си­ја. А и бал­кан­ски на­ро­ди, ско­ро сви са сред­њо­ве­ков­ном др­жав­ном тра­ди­ци­јом, на­сто­ја­ли су да об­но­ве сво­је др­жа­ве, али су у то­ме ус­пе­ле тек у 19. ве­ку. На­сле­ђе ко­је су бал­кан­ски на­ро­ди но­си­ли на сво­јим пле­ћи­ма, сте­че­но ду­го­го­ди­шњим ро­бо­ва­њем, бит­но је ути­ца­ло на из­град­њу на­ци­о­нал­них иден­ти­те­та. Мо­дер­на срп­ска на­ци­ја, као и дру­ге на­ци­је бал­кан­ских на­ро­да, су­ о­чи­ла се с ин­те­гри­шу­ћим и дез­ин­те­гри­шу­ћим фак­то­ри­ ма. Они су код Ср­ба би­ли ја­че из­ра­же­ни не­го код дру­гих на­ро­да Бал­ка­на, у обла­сти ве­ре, је­зи­ка, пи­сма и кул­ту­ре. Од свих бал­кан­ских на­ро­да, Ср­би су да­нас нај­сла­би­је ин­ те­гри­са­на на­ци­ја.

XVI.

1 ДЕОБЕ Др­ж ав­не и вер­ске де­о­бе

П

о­че­так 19. ве­ка за­те­као је Ср­бе без на­ ци­о­нал­не др­жа­ве, по­де­ље­не у два цар­ ства – Осман­ско и Хаб­збур­шко. Срп­ски на­род у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји био је на ви­шем сте­пе­ну кул­т у­ре и ма­те­ри­јал­ног бла­го­ста­ња, и жи­вео је у уре­ђе­ни­јој др­жа­ви са ви­ше по­ли­тич­ ких и вер­ских сло­бо­да не­го њи­хо­ви су­на­род­ни­ ци у Осман­ском цар­ству. По­што је Ру­си­ја би­ла су­ви­ше уда­ље­на, Ср­би су ду­го жи­ве­ли у уве­ре­ њу да им сло­бо­ду мо­же до­не­ти са­мо Аустри­ја, и то про­те­ри­ва­њем Ту­ра­ка и при­са­је­ди­ње­њем срп­ских те­ри­то­ри­ја мо­нар­хи­ји. Ово уве­ре­ње по­ ти­ца­ло је оту­да што је Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја би­ла хри­шћан­ска др­жа­ва. Ка­да већ ни­су мо­гли да до­ђу под окри­ље пра­во­слав­не Ру­си­је, ри­мо­ ка­то­лич­ка мо­нар­хи­ја им је би­ла бо­ље ре­ше­ње од исла­ми­стич­ке Тур­ске, иако је, у вер­ском по­гле­ду, ислам био то­ле­рант­ни­ји од ри­мо­ка­то­ли­чан­ства. При­пад­ност срп­ског на­ро­да две­ма су­прот­ ста­вље­ним др­жа­ва­ма, Аустри­ји и Тур­ској, ка­ сни­је и две­ма на­ци­о­нал­ним др­жа­ва­ма, Ср­би­ји и Цр­ној Го­ри, оста­ви­ло је ду­бок траг у по­ве­сти Ср­ба. Ова­ква по­де­ла срп­ског на­ро­да и њи­хов жи­вот у две, а за­тим у че­ти­ри др­жа­ве са раз­ ли­чи­тим др­жав­ним тра­ди­ци­ја­ма и уре­ђе­њем, и по­ред све­сти о при­пад­но­сти јед­ној на­ци­ји, об­ ли­ко­ва­ло је осо­бе­но­сти у схва­та­њи­ма, мо­ра­лу, мен­та­ли­те­т у и ка­рак­те­ру Ср­ба и уда­ља­ва­ла их јед­не од дру­гих. Чак је и у окви­ру јед­не од по­ ме­ну­тих др­жав­них за­јед­ни­ца би­ло раз­ли­ка, па су Ср­би у Вој­ној гра­ни­ци ужи­ва­ли са­свим дру­ га­чи­ја пра­ва и има­ли са­свим дру­га­чи­је оба­ве­зе од Ср­ба у Про­вин­ци­ја­лу Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је. Од­бра­на Мо­нар­хи­је и ра­то­ва­ње за ње­не по­тре­ бе, уз во­ђе­ње се­љач­ког на­чи­на жи­во­та, од­ли­ке су Ср­ба гра­ни­ча­ра, док је у Про­вин­ци­ја­лу по­сто­ ја­ла мо­г ућ­ност све­стра­ни­јег се­љач­ког, пле­мић­ ког и гра­ђан­ског раз­во­ја. Непознате речи

на­ци­о­на­ли­зам – култ пре­ма соп­стве­ном на­ро­ду и др­жа­ви.

Ср­би у Тро­јед­ној кра­ље­ви­ни су би­ли ви­ше из­ло­же­ни ути­ца­ју ри­мо­ка­то­лич­ке ве­ре не­го Ср­ би у Ју­жној Угар­ској, па је уни­ја­ће­ње та­мо би­ло из­ра­же­ни­је. Про­зе­ли­ти­зма је би­ло и у Тур­ској, знат­но ма­ње не­го у ра­ни­јим вре­ме­ни­ма, а по­ нај­ви­ше у Бо­сни и Ста­рој Ср­би­ји. Ср­би у Ју­жној Угар­ској би­ли су под ве­ћим при­ти­ском ма­ђар­ ског на­ци­о­на­ли­зма. Иако су би­ли у јед­ној др­ жа­ви – Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји, ме­ђу њи­ма су се све ви­ше уоча­ва­ле ме­ђу­соб­не раз­ли­ке. Ср­би у Ју­жној Угар­ској, за­то што их је би­ло ви­ше и за­хва­љу­ју­ћи ра­ни­је до­би­је­ним при­ви­ле­ги­ја­ма, би­ли су по­ли­тич­ки ак­тив­ни­ји, кул­т ур­но ор­га­ ни­зо­ва­ни­ји и не­што ан­га­жо­ва­ни­ји у сти­ца­њу на­ци­о­нал­них и са­мо­у­прав­них пра­ва од Ср­ба у Тро­јед­ној кра­ље­ви­ни. Слич­не раз­ли­ке осе­ћа­ле су се и из­ме­ђу Ср­ба у Ср­би­ји и Ср­ба у Цр­ној Го­ри, где је др­жав­на при­пад­ност де­ли­ла исти на­род на две гра­не – Ср­би­јан­це и Цр­но­гор­це. Ет­нич­ко по­ре­кло се по­сте­пе­но по­вла­чи­ло и пре­пу­шта­ло пред­ност то­ли­ко же­ље­ној на­ци­о­нал­ној и др­жав­ној при­ пад­но­сти. Ве­ро­ва­ло се да су Ср­би у пред­но­сти због то­га што су има­ли две др­жа­ве, али је вре­ме по­ка­за­ло да је сти­ца­ње др­жав­но­сти бит­но ути­ ца­ло да се Цр­но­гор­ци из­дво­је из срп­ског ро­да и би­ло је ве­ли­ка пре­пре­ка ује­ди­ње­њу истог на­ро­да у јед­ну др­жа­ву. Вер­ска по­де­ла још ви­ше је про­ду­би­ла др­ жав­н у при­пад­ност Ср­б а и она ни­ка­да ви­ше ни­је пре­ва­зи­ђе­на. Чи­ње­ни­ца је да је ма­њи део Ср­ба при­мио ри­мо­ка­то­лич­к у ве­ру, не­што ве­ћи при­хва­тио ислам, а нај­ве­ћи део остао је ве­ран пра­во­сла­вљу. То­ме је мно­го до­при­не­ла Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква, ко­ја је, у нај­бо­љој на­ме­ри, бра­не­ћи пра­во­сла­вље и тру­де­ћи се да што ма­ње Ср­ба при­хва­ти дру­г у ве­ру, има­ла не­га­ти­ван од­ нос пре­ма пре­ве­ре­ном де­лу свог на­ро­да. Ср­би ко­ји су при­ми­ли ислам свр­ста­ли су се­бе у при­ пад­ни­ке вла­да­ју­ћег на­ро­да – Тур­ке и Ал­бан­це. Ср­би ко­ји су при­ми­ли ри­мо­ка­то­ли­чан­ство или уни­јат­ство, вре­ме­ном су из­г у­би­ли на­род­ност и по­ста­ли су при­пад­ни­ци дру­гог на­ро­да – пре све­ га, Хр­ва­та, за­тим Ма­ђа­ра… За­то не из­не­на­ђу­је 259

XVI.

СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН

чињеница да имамо и данас породице које при­ падају трима верама а носе иста презимена, на пример: Ковачевић, Филиповић итд. Вер ска припадност није подразумевала бекство од тра­ диције, већ ју је, по потреби, мењала или прила­ гођавала новој вери. Најбољи пример је Краље­ вић Марко, којег се ниједан припадник српског рода трију вера није одрекао.

НиКоЛА ТоМАЗео (ШиБеНиК, 1802–1874) Школу је учио у Шибенику и Сплиту, а права студи­ рао у Падови. Живео је и радио у многим местима, а почео је као новинар у Падови. Одатле се преселио у Венецију, из које је протеран у Француску, да би неко време боравио на Корзици. Када се вратио у Млетке ухапшен је као борац за слободу републиканских уве­ рења. После краћег боравка на Крфу вратио се у Ита­ лију, где је, као слеп човек, провео последње године живота. Говорио је и писао на више језика, понајвише на италијанском, али и на српском језику – књижица Искрице. За разлику од Матије Бана, Меда Пуцића и многих Срба римокатолика из Далмације, Никола То­ мазео више је припадао италијанској култури него српској. Био је и остао Србин по пореклу, осећању, срцу и души. О устанку у Србији 1804. године, писао је: „Благословени да сте, непознати витезови, сиротани без имена! Благословене муке, које поднијесте за отаџ­ бину, благословена крв, коју пролисте за потомство“. За Србе хришћане, римокатолике и православне, об­ новљена Србија била је неугасли светионик, матица рода свог.

Само су православни Срби знали шта им је заједничка домовина, били су свесни свог за­ једничког имена и нису га скривали. Сасвим је другачије са представницима других двеју вера, који су се скривали иза регионалних географ­ ско­етничких назива – Далматинац, Славонац, Бошњак. Дуго је, до краја овог раздобља, тра­ јало конфесионално ословљавање Срба као гр­ ко­несједињених (grecus ritus non unitus), чиме се избегавало признање њихове народности и 260

верске припадности православљу. То је вређало православни српски народ и он се упорно борио да га називају правим именом.

језИчке деоБе

П

о сле државне и вер ске подељено сти српског народа долази језичка. Уместо да буде чврст фактор његовог јединства, језик је постао трећи разједињујући фактор, али безазленији од претходних – постао је раз­ једињујући само зато што није успео да буде об­ једињујући. У 19. век Срби су ушли без решеног питања књижевног језика, писали су рускосло­ венским, српским народним, и славеносрпском мешавином претходна два језика. Српска рево­ луција изнедрила је трећег вожда, Вука Караџи­ ћа, носиоца културног препорода, реформатора српског језика. Рат за српски језик водио се око неколико нових слова – љ, њ, џ, ћ, ђ и ј (јота), и око два слова, од више њих што су отпали – ъ (дебело јер) и (ѣ) јата. Читавих пола века тра­ јао је рат за српску азбуку, који је поделио Србе на присталице и противнике старије варијанте, коју је заступала српска црква, а њени најистак­ нутији браниоци су били књижевник Милован Видаковић и правник и књижевник Јован Хаџић. Упрошћавањем азбуке и правописа и узимањем народног језика за књижевни језик, Вук је много допринео демократизацији српске културе, као што је кнез Милош, укидањем феудализма, до­ принео уједначавању српског друштва и његовој политичкој демократизацији. Али ову нову по­ делу међу Србима оптерећивала је чињеница да је Вукова језичка и правописна реформа слабила православље и удаљавала Србе од Русије. Вук Караџић је осмислио књижевно­језич­ ку реформу, али је победу извојевало млађе по­ колење српских интелектуалаца, предвођених Ђуром Даничићем. Вук и његови следбеници отишли су корак даље, па су према тзв. књижев­ ном договору у Бечу (1850), прихватили идеју о јединственом књижевном језику и правопису за Србе и Хрвате, чиме је већ замршен и нерешен проблем језика и правописа постао још компли­ кованији. Да ли је Вукова реформа језика и правопи­ са допринела конституисању српске нације или

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

је, прећутно, задржала постојећу поделу Срба на екавце и ијекавце? Самим тим што је подела била јака и што никада није постигнута једно­ гласност, Србе и данас деле ова два дијалекта. Сам Вук није могао да се определи, па је писао и екавицом и ијекавицом, као што су то чинили велики књижевници после њега – Симо Мата­ вуљ, на пример. Покушај једне значајније групе српских интелек туалаца, предвођених Дани­ чићем, да се определе за ијекавицу, није успео. Потом су Јован Стејић, Јевстатије Михаиловић и Јован Суботић покренули мисао о уједначава­ њу српског књижевног језика предлажући да се врати глас ѣ (јат), који би могао да се изговара као је, е и и. Заговорника ове идеје има и данас. У овом периоду у Србији и Црној Гори ћирилица је била једино писмо. На просторима Османског царства и Хабзбуршке монархије Срби су започели борбу за њено признање. Латиницу нико није сматрао српским писмом, она је постепено стицала ову привилегију, чиме је допринела да се Срби деле и по тој основи. Срби су оправдано тежили да усаврше и нор­ мирају свој језик, али нису до данас нашли ре­ шење о јединственом књижевном језику, писму и правопису. Језичка деоба, иако неоправдана и непотребна, за разлику од државне и верске, није ометала процес народног уједињења, али је онемогућила успостављање јединства српске нације. Српска књижевност, као чинилац у на­ станку српске нације, била је и остала подељена, биполарна. непознате речи

нормирати – подвргнути прописима.

јоВАН ХАЏиЋ (1799–1869) Хаџић је био свестрана личност, књижевник, прав­ ник и политичар. Гимназију је учио у Сремским Кар­ ловцима, права у Пешти и Бечу. Докторат права поло­ жио је у Пешти и почео да се бави адвокатуром. Један је од оснивача Матице српске. Тада је узео књижевно име Милош Светић, као асоцијацију на прва два слова ове знамените културне установе. Потом је био дирек­ тор новосадске гимназије, уредник Српског летописа. На позив кнеза Милоша прешао је у Србију, где је девет година радио законе, од којих је најважнији Српски гра­ ђански законик (1844). Био је уредник књижевног алам­ наха Голубица. У Нови Сад се вратио 1847. године и био је посланик у угарском сабору и у српским народно­ ­црквеним саборима. Хаџић је био један од најобразованијих Срба из вре­ мена романтизма, али су његови погледи били класи­ цистички и рационалистички. Изгубио је битку са Ву­ ком Караџићем у погледу реформе српског језика и правописа и по томе је упамћен, мада су његове за­ слуге за српски народ изузетно велике. Поменимо још једну – помогао је многе младе Србе материјално и духовно да постану велики људи, као, на пример, Све­ тозара Милетића. Писао је песме, оставио многе пре­ воде, огледао се у историографији делом о Првом српском устанку и биографијом Карађорђа, а запаже­ но му је дело Дух народа српског (1858). Када су Мађари спалили његову кућу у Новом Саду (1849), пламен је однео у неповрат многе значајне старе рукописе и уметничка дела.

ЂУрА ДАНиЧиЋ (1825–1882) Школу је учио у Новом Саду и Пожуну, а право је студирао у Пешти и Бечу. Под ути­ цајем Караџића бавио се филологијом, којој је посветио цео свој радни век. Радио је у Београду као библиотекар Народне библиотеке, секретар Друштва Српске слове­ сности, професор Лицеја и Велике школе. Прешао је у Загреб 1866. године и постао секретар тек основане Југославенске академије. У ери романтизма и прихватања народних имена, заменио је презиме Поповић у Даничић. Био је велики поборник Вуковог дела и предводник генерације која је при­ хватила његову реформу, а његова књижица Рат за српски језик и правопис (1847) имала је посебан значај. Проучавао је српскохрватски језик, граматику, синтаксу, пре­ водио и објављивао старе српске споменике књижевности и културе. Даничић се истакао понајвише радом на речничким делима – Рјечник хрватскога или српскога је­ зика. Био је један од искрених поборника идеје о истоветности Срба и Хрвата.

261

XVI.

СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН

ОБРАЗОВНЕ И НАУЧНЕ 2 КУЛТУРНЕ, УСТАНОВЕ

К

ултурни препород српског народа имао је за циљ да зближава, обједињује и изгра­ ђује широку основу за настанак српске нације и државе. У том циљу настале су и многе значајне српске културне установе. Прва и нај­ значајнија је Матица српска, основана 1826. године, која је имала и свој часопис Летопис, старији од ње годину дана. Матица се одржала до данашњег дана, а Летопис је једини часопис у Срба са тако дугом традицијом излажења, без прекида. С обзиром да су живели на знатно вишем степену културе од свих других српских реги­ она, Срби у Јужној Угарској веома су развили новинар ство, које је имало не са мо инфор­ мативну, већ и националну и просветитељску улогу. У Бечу су Димитрије Давидовић и Ди­ митрије Фрушић објављивали Новине сербске (1813–1822) и алманах Забавник. У Пешти и Но­ вом Саду изла зиле су бројне новине од којих наводимо најзначајније: Напредак, Српски днев­ ник, Застава (1866–1884) Светозара Милетића, Панчевац и многе друге. У Кнежевини Србији Новине српске (1834–1918) и Видовдан, у Црној Гори Црногорац (1871, потом Глас Црногорца), а код Срба у Турској Призрен (1871). Уз новине, самостално су излазили бројни књижевни ча­ сописи у Србији и Јужној Угарској, међу њима Даница, Шумадинка, Вила, Отаџбина, али и Српско­далматински алманах (1836–1873) Бо­ жидара Петрановића у Задру и Босански вјест­ ник у Сарајеву. Делатношћу Вука Караџића убрзан је развој српске књижевно сти, која је дала неколико великих имена: Сима Милутиновић Сарајлија, Петар II Петровић Његош, Бранко Радичевић, Јован Јовановић Змај, Ђура Јакшић, Љубомир Ненадовић, Јован Илић… 262

ПорТреТ ГрАЂАНСКе ПороДиЦе Димитрије Фрушић (Дивош, 1790–Трст, 1838), лекар, покретач Новина сербских са Димитријем Давидови­ ћем у Бечу. После школовања највећи део живота про­ вео је у Трсту, у којем је била знатна колонија Срба трговаца и јака српска православна црквена општина, окупљена око храма Св. Спиридона. Сликар Јожеф То­ минц насликао је Фрушићеву породицу у пуном сјају, у свечаном оделу, у ентеријеру свог дома. Будући да су родитељи били узор деци, уз мајку се нашла кћер, а испред оца оба сина. Као изразити представник срп­ ских интелектуалаца прве половине 19. века, Фрушић држи у руци књигу. Канабе и сто са немарно баченим столњаком, завесе и поглед кроз прозор у кућни врт, репрезентују затворени приватни простор са прате­ ћим предметима типичне грађанске породице овог времена.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Србија је добила неколико важних образовних установа, једну од њих још у време Првог устанка – Велику школу (1808). Када је започет миран развој Ср бије, никле су многе школе, основне и средње. Отишло се напред отвара­ њем Лицеја (1838), који је прерастао у Велику школу (1863), а затим у Универзитет (1905).

Јован Јовановић Змај

Јоаким Вујић

У буђењу и неговању националне свести и у културном животу Срба позориште је имало важну улогу. Прве позоришне представе при­ ређивао је Јоаким Ву јић у Пешти, Панчеву и Земуну. Он је основао позориште у Крагујевцу, које је радило 1834. и 1835. године. Кад је пре­ стоница пренета у Београд, позориште је при­ времено радило као Театар на Ђумруку (1842), да би постало стална културна установа тек од 1868. године, у згради коју је подигао својим средствима кнез Михаило, а која и данас има исту намену. Јован Ђорђевић, најзаслужнија по­ зоришна личност у Срба тога времена, основао је у Новом Саду Српско народно позориште, 1861. године. Доласком у Србију, наставио је да се бави позориштем, те је поводом кнез Мила­ новог пунолетства (1872) написао комад „Мар­ кова сабља“. У њему се налазе стихови Кнежеве или Српске химне, која је после прогласа Ср­ бије Краљевином (1882) названа Боже правде. Данас је она химна Републике Србије. Доба романтизма, са већ развијеним нацио­ налним осећањима, донело је промене и у лич­ ним именима. Она су до тада давана деци само према црквеном календару, а од појаве романа Милована Видаковића Љубомир у Јелисиуму и народних песама које је објавио Вук Караџић, деца су чешће добијала народна имена. Неки младићи су, незадовољни календарским име­ нима, понекад и презименом, мењали и једно и друго – Божидар Грујовић, Ђура Даничић, Бран­ ко Радичевић… У тешким условима живели су Срби у Тур­ ској, те су стога имали најмање културних уста­ нова, али не и најмање племенитих људи, вели­ ких задужбинара, какав је био Сима Андрејевић Игуманов.

СиМА АНДрејеВиЋ иГУМАНоВ (1804 –1883) Игуманов је учио школу у манастиру Светог Марка у Призрену. Млад се упустио у трговину, тргујући у Призрену, Србији, Цариграду, Одеси и Кијеву, где је једно време живео. У Србију се вратио 1865. године. Био је члан Словенског добротворног комитета и по­ часни грађанин Петрограда. Богатство је стекао у вре­ ме Кримског рата бавећи се, понајвише, трговином дувана. За живота умрли су му жена, кћер и син. Све што је стекао својим трудом, несебично је даровао своме роду и ушао у ред наших највећих добротвора. Помагао је српске питомце који су се школовали у Ср­ бији и у Русији, слао је црквене предмете и новац срп­ ским манастирима и црквама у Старој Србији. Прво је сазидао зграду у Призрену 1871. године, а затим у њој отворио Богословско­учитељску школу, која је поста­ ла центар српске културе и просветног деловања на простору Старе Србије. На Теразијама је купио имање (данас се ту налази прелепа Игуманова палата), које је завештао Богословији и од којег се она издржавала.

По сле Матице српске, најзначајнија уста­ нова српског народа јесте Дру штво српске словесности (1842), које је прерасло у Српско учено друштво (1864), као научно и књижевно 263

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

дру­штво, са се­ди­штем у Бе­о­гра­ду. Осни­ва­чи су му би­ли Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић и Ата­на­си­је Ни­ ко­лић, а отво­рио га је кнез Ми­ха­и­ло. Дру­штво је из­да­ва­ло свој на­уч­ни ча­со­пис Гла­сник. Го­ди­ не 1886. из ње­га је на­ста­ла Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја, да­на­шња Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ка и умет­но­сти (СА­НУ). У слу­жби на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са на­шла се и срп­ска умет­ност, пре све­га, пре­ко мно­гих умет­ нич­ких сли­ка са исто­риј­ским мо­ти­ви­ма – Кра­ ље­вић Мар­ко, Ко­сов­ска бит­ка, Ју­го­ви­ћи, као и оних са мо­ти­ви­ма из сва­ко­днев­ног жи­во­та, сли­ ка ка­ра­у­ла, збе­го­ва, би­та­ка за осло­бо­ђе­ње од Ту­ ра­ка итд. Ђу­ра Јак­шић је ти­пи­чан пред­став­ник – не са­мо сли­кар­ским де­ли­ма већ и ро­до­љу­би­ вом по­е­зи­јом, дао је ве­ли­ки до­при­нос ро­ман­ти­ чар­ском об­ли­ко­ва­њу срп­ске на­ци­о­нал­не све­сти. И драм­ска де­ла, че­сто не­у­јед­на­че­не књи­жев­не вред­но­сти, има­ју исте или слич­не мо­ти­ве. Кру­ну на сву ову де­лат­ност ста­вио је рад на по­ди­за­ њу спо­ме­ни­ка кне­зу Ми­ха­ил­ у, нај­по­пу­лар­ни­јем срп­ском вла­да­ру 19. ве­ка. Ен­ри­ко Па­ци пред­ста­ вио је срп­ског вла­да­ра као сла­во­до­бит­ни­ка тур­ ских утвр­ђе­ња и гра­до­ва у Ср­би­ји, ко­ји из­ла­зе­ћи из бе­о­град­ског гра­да де­сном ру­ком по­ка­зу­је на југ, на Тур­ску, сим­бо­ли­зу­ју­ћи ти­ме осло­бо­ди­ лач­к у ми­си­ју Ср­би­је. Ко­рак да­ље оти­шло се у ре­ље­фу Гу­сла­ра, где но­шња Ср­ба оку­пље­них око пе­ва­ча са гу­сла­ма пред­ста­вља ско­ро све ет­нич­ке кра­је­ве срп­ског на­ро­да.

Оснивање Друштва српске словесности

Споменик кнезу Михаилу

Косовски завет Ду­го се исто­ри­ја срп­ског на­ро­да де­ли­ла на два пе­ри­о­да – пе­ри­од до и пе­ри­од по­сле Ко­сов­ске бит­ке (1389). И про­ шлост и бу­дућ­ност Ср­ба ту­ма­че­на је тим до­га­ђа­јем. Мно­ги су у Ви­дов­да­ну ви­де­ли не са­мо гол­го­т у свог на­ро­да, већ и ње­го­во мо­рал­но и ду­хов­но вас­кр­се­ње. Иако се мо­тив жр­тве за др­жа­ву и сло­бо­ду мо­гао на­ћи и ра­ни­је, од та­да он до­би­ја из­у­зет­но ја­ко обе­леж­је у иде­ји о не­бе­ском цар­ству: „Зе­маљ­ско је за ма­ле­на цар­ство, А не­бе­ско увек и до ве­ка“. Од па­да под Тур­ке, па све до 1918. го­ди­не, ре­чи роб, гроб и сло­бо­да има­ју по­себ­но зна­че­ње у на­шој по­ве­сти. Дух Ви­дов­да­на и Ко­со­ва је сим­бол бор­бе „за крст ча­сни и сло­бо­ду злат­ну“. Оту­да схва­та­ње да је ви­дов­дан­ска ети­ка, нео­ гра­ни­че­на вре­ме­ном и про­сто­ром, утка­ла у свест срп­ског на­ро­да јед­ну од бит­ни­јих ка­рак­тер­них цр­та – ро­до­љу­бље. На­ши пре­ци су ве­ро­ва­ли да је вред­но бо­ри­ти се за оства­ре­ње ко­сов­ске иде­је. Кле­тва кне­за Ла­за­ра оба­ве­зи­ва­ла је рат­ни­ке на од­бра­ну отаџ­би­не. Бу­ду­ћи да је ко­нач­ну вер­зи­ју до­би­ла уочи Пр­вог срп­ског устан­ка, схва­та­на је као по­зив за осло­бо­ђе­ње отаџ­би­не, као за­вет­на по­ру­ка ју­на­ка ко­сов­ског ми­та: кне­за Ла­за­ра, Ми­ло­ша Оби­ли­ћа и бра­ће Ју­го­ви­ћа. Српска држава на Видовдан даје помен косовским јунацима и њиховим следбеницима.

264

XVI.

СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН

3 БАЛКАН Балканско полуострво

Х

емус је антички термин за планину Бал­ кан. Најранији спомен имена Балкан потиче из 1490. године, када је Филипо Буонакорзи Калимако писао папи да локално становништво тако назива ову планину. Све до двадесетих година 19. века имена Хемус и Бал­ кан користила су се подједнако, да би од тада преовладао други назив. ЧеТири ПоДеЛе БАЛКАНА 1. Источно и Западно Римско царство. 2. Православни и Римокатолици. 3. Хришћански и исламски свет. 4. Демаркациона линија хладног рата, капиталистичког и комунистичког света.

Полуострво је у антици и у средњем веку називано „Хеленско“, „Илирско“, „Дарданско“, „Римско“, „Византијско“, „Трачко“. Присуство Османског царства на полуострву најчешће је означавано као: „Европска Турска“, „Турска у Европи“, „Оријентално полуострво“. Повремено се користила и етничка ознака: „Јужнословенско полуострво“ и „Словенско­грчко полуострво“. За Турке то је била „Царска Румелија“ и „Ото­ манска Европа“. Коначно је после Берлинског конгреса преовладао термин Балканско полу­ острво. У новије доба све се чешће, да би избе­ гао негативни призвук, а мало и из помодарства, употребљава термин Југоисточна Европа, у чи­ јим оквирима Балкан чини њен већи део. Географи и историчари трудили су се да одре­ де границе Балкана, или Балканског полуострва,

пре свега, имајући на уму Румунију, а понекад и простор северно од Саве и Дунава. У томе се ишло дотле да су једни тврдили да Исток почи­ ње чим изађете из Беча, док су други говорили да сте преласком из Земуна у Београд закора­ чили у Азију! Ово уверење потиче отуда што су Турци имали највише удела у стварању предста­ ве о Балкану.

повест

П

осматрано са националног становишта балканских народа, две велике трагеди­ је које су задесиле Балкан су – Косовска битка и пад Цариграда. Са историјске позорни­ це нестала су три балканска царства – Бугарско, Српско и Византијско. Турци су покорили бал­ канске народе, уништили им вишу класу – плем­ ство, претворили их у рају и вратили прими­ тивном патријархализму. Сви балкански народи су кроз више векова чували и сачували, упркос великим страдањима, уверење о средњовеков­ ном самосталном државном животу. Грци, Бу­ гари и Срби борили су се за обнову својих сред­ њовековних царстава, при чему су Грци и Срби били упорнији од Бугара. Дуго се за ову појаву користио појам – поносни традиционализам, данас, услед превласти глобализма, оспораван. Стога Европа, осим у ретким случајевима као кад су у питању били Грци, није разумела сплет трагичних околности балканских народа. непознате речи

традиционализам – неговање предања, односно наслеђа претходних времена. глобализам – посматрање и преовладавање целине.

265

XVI.

СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН

Османско царство протегло се у свом најве­ ћем опсегу до Беча и Кракова (17. век), да би се у 18. усталило на границама Саве и Дунава, а почетком 20. столећа сасвим истиснуло са Бал­ кана. Ако је до тог времена њен највећи про­ тивник у Европи била Хабзбуршка монархија, од Катарине II првенство је преузела Русија. Бу­ дући ток балканске повести одређивала је идеја поделе Балкана између Русије и Аустрије, које је подстицала прва, а друга сила повремено при­ хватала и одбијала. Балкан је избегао судбину Пољске понајвише стога, што су се подели су­ протстављале Енглеска, Француска и Пруска. У том одмеравању снага великих сила иницијати­ ву су преузели балкански народи, сопственом борбом за националну слободу и државу, коју су започели Срби (1804), Грци (1821), потом Руму­ ни, Бугари и коначно Албанци, који су због ве­ ре и оданости Порти били њен привилеговани народ. Подстицај су нашли у Француској рево­ луцији и помоћи великих сила – Срби, Румуни и Бугари од Руса, Грци од Енглеза, Албанци од Аустријанаца. Национално буђење прерасло је у доба национализма, из којег су настале националне државе на простору Европске Турске: Србија, Грчка, Црна Гора, Румунија, а потом Бу­ гарска и Албанија. У даљем развоју балканских националних друштава и држава значајну улогу су имали: конституисање државних институција путем уставног уређења, аграрно питање, успо­ рен индустријски развој, учешће војног фактора у политичком животу, даљи рад на ослобођењу својих сународника, при чему су се завадиле младе балканске државе. Покушаји увођења реформи у Османском царству, подстицани, пре свега, од Енглеске и

Француске како пре, тако и после Кримског ра­ та, којим су спасавали Турску од руског продо­ ра, завршени су без значајнијег успеха. Осло­ бођење преосталог дела Балкана преузели су на себе балкански народи, час подржавани, час ометани од великих сила, у зависности од њи­ хових политичких и економских интереса. У то време јавиле су се многе идеје не само о поје­ диначном ослобођењу балканских народа, већ и о њиховом заједничком државном, политич­ ком, економском и културном животу. Идејама о настанку балканске конфедерације занима­ ли су се Михаило Полит­Десанчић, Светозар Марковић, Владимир Јовановић, подржавани од многих балканских револуционара као што је био Бугарин Љубен Каравелов, и о настанку словенске федерације Јосипа Јураја Штросма­ јера и Фрање Рачког. Велике планове о подели Османског царства урадили су српски државни­ ци Илија Гарашанин (Начертаније) и Констан­ тин Николајевић (Српске сједињене државе), а кнез Михаило је успео да створи Први балкански савез. Грци су развили, тзв. Велику идеју, с циљем уједињења Грка обновом Византијског царства, с Цариградом као престоницом. Од Албанаца помињемо Биб Доду, сарадника Илије Гарашанина и Абдул­беја Фрашерија, идеолога албанског национализма и Призренске лиге. Било је потребно још пола века да би Други балкански савез ослободио Балкан од турске владавине (1912). Српски народ у Хабзбуршкој монархији по­ кушао је да створи државну заједницу – Вој­ водство Србију и Тамишки Банат (1849–1860), али је доживео неуспех. У исто време мађар­ ски политичар Лајош Кошут, ублаживши своје

БАЛКАНиЗАЦијА После балканских ратова (1912/3), у којима су балкански народи протерали Турке из Европе, Балкан је коначно окарак терисан као складиште негативних појава. За национално, државно и социјално уређену Европу, Балкан је био простор где су дизане револуције, убијани краљеви, вођени ратови, речју – „буре бару та“, место исконске и непомирљиве верске и расне мржње. Чак су и досељавања људи са Балкана у Северну Америку сматрана „са­ моубиством америчке расе“. Термин „балканизација“, с негативним призвуком, настао је одмах после Првог свет­ ског рата, из страха да и Европу не захвати растурање великих држава на мале, међусобно завађене и поцепане. „После уговора од 1919, једна је реч уживала известан глас: Европа се балканизирала. Никада једна реч није била толико непромишљена и неправедна; најпре зато што су најтеже заблуде и грешке Балканаца готово увек биле плод подстрекивања и интриге неког западног кабинета…“ (Карло Сфорца).

266

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Балканске земље после Берлинског конгреса 1878.

267

XVI.

СРПСКА НАЦИЈА И БАЛКАН

на­ци­о­на­ли­стич­ке ста­во­ве из вре­ме­на Ре­во­лу­ци­ је 1848/9. го­ди­не, раз­вио је иде­ју о ду­нав­ској кон­фе­де­ра­ци­ји ко­ју би чи­ни­ли Ма­ђа­ри, Ру­му­ни и Ју­жни Сло­ве­ни. Слич­не иде­је из­не­ли су Бу­га­ ри Ва­сил Лев­ски и Хри­сто Бо­тев. Ду­нав­ском фе­де­ра­ци­јом (Ср­би, Бу­га­ри, Ру­му­ни и Ма­ђа­ри) ба­вио се срп­ски но­ви­нар Јо­ван По­по­вић, али ни он ни­је имао успе­ха. Успех је по­сти­гла Хаб­ збур­шка мо­нар­хи­ја, ко­ја се спу­сти­ла на Бал­кан – оку­па­ци­јом (1878) и анек­си­јом (1908) Бо­сне и Хер­це­го­ви­не. У бор­би за Бал­кан, а под ге­слом „Бал­кан бал­кан­ским на­ро­ди­ма“, нај­ви­ше успе­ха има­ли су бал­кан­ски на­ро­ди, иако оним што су по­сти­ гли 1878. го­ди­не на Бер­лин­ском кон­гре­су ни­су би­ли за­до­вољ­ни, пре свих Ср­би, а за­тим Бу­га­ри, Ру­му­ни и Гр­ци. Ру­си­ја је об­у­зда­на у сво­јим те­ жња­ма и из­г у­би­ла је тр­к у са Аустро-Угар­ском. Не­ре­ше­но бал­кан­ско пи­та­ње, пре све­га бор­ба Ср­би­је, Грч­ке и Бу­гар­ске око Ма­ке­до­ни­је, за­ тро­ва­ла је од­но­се бал­кан­ских на­ро­да и др­жа­ва.

Балкански народи

И

бе­риј­ско и Апе­нин­ско по­лу­о­с тр­во су ет­нич­ки, је­зич­ки и кул­т ур­но хо­мо­ге­не це­ли­не, али не и Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во. На Бал­ка­ну вла­да пот­пу­но ша­ре­ни­ло у по­гле­ду ет­нич­ког по­ре­кла на­ро­да, вер­ских по­де­ла и кул­ тур­них ути­ца­ја. Бал­кан­ско по­лу­о­стр­во, за раз­ ли­к у од прет­ход­но на­ве­де­них, ни ет­нич­ки, ни вер­ски ни кул­т ур­но ни­је хо­мо­ге­но. Хр­ва­ти, Ср­ би (укљу­чу­ју­ћи Цр­но­гор­це), Бу­га­ри и Ма­ке­дон­ ци су Сло­ве­ни, док су оста­ли на­ро­ди, Ал­бан­ци, Гр­ци и Ру­му­ни, раз­ли­чи­тог ет­нич­ког по­ре­кла. Ша­ре­ни­ло вла­да и у вер­ском по­гле­ду: ри­мо­ка­ то­ли­ци су Хр­ва­ти, сви оста­ли су пра­во­слав­ни. Са­мо су Ал­бан­ци у ве­ћин­ском де­лу му­сли­ма­ни, а има их и ри­мо­ка­то­ли­ка и пра­во­слав­них. Део срп­ско-хр­ват­ског ста­нов­ни­штва у Бо­сни и Хер­ це­го­ви­ни и Ра­шкој обла­сти је ислам­ске ве­ро­и­ спо­ве­сти, ко­ји се, по­сле ду­гог пред­у­ми­шља­ња, опре­де­лио за на­зив Бо­шња­ци. О Тур­ци­ма је у све­с ти бал­кан­ских на­ро­да оста­ла не­га­тив­на пред­с та­ва, уз рет­ке из­у­зет­ ке, а још го­ра о сво­јим су­на­род­ни­ци­ма ко­ји су при­ми­ли ислам, и као кон­вер­ти­ти мо­ра­ли да до­ка­зу­ју сво­ју пра­во­вер­ност. Та­кву пред­ста­ву 268

о Тур­ци­ма, ме­ђу­тим, ни­су има­ли европ­ски на­ ро­ди, по­себ­но њи­хо­ви по­ли­ти­ча­ри. Џон Мо­рит (1796) твр­ди да ни­је ви­дао на­да­ре­ни­ји и му­жев­ ни­ји на­род од Ту­ра­ка. „Њи­хо­во др­жа­ње, од нај­ ви­шег до нај­ни­жег чо­ве­ка, др­жа­ње је го­спо­да­ра, што они и је­су, а у њи­хо­вој уч­ти­во­сти има не­ког до­сто­јан­ства и ср­ча­но­сти…“ О бал­кан­ским на­ро­ди­ма из­ре­че­на су раз­ли­ чи­та ми­шље­ња, а на­ве­шће­мо јед­но ко­је јед­но­ став­но од­сли­ка­ва за­пад­но ви­ђе­ње бал­кан­ског све­та. Фран­цуз Ами Буе, у де­лу Европ­ска Тур­ ска, за­пи­сао је да је имао успе­ха у „искре­ном раз­го­во­ру са озбиљ­ним и до­бро­ћуд­ним Тур­чи­ ном, као и са ду­хо­ви­тим Ал­бан­цем, пре­фи­ње­ ним Гр­ком или оштро­ум­ним Вла­хом; са вред­ним Бу­га­ри­ном, као и са ра­то­бор­ним Ср­би­ном, гру­ бим Бо­сан­цем и ве­се­лим Хер­це­гов­цем“. Сви на­ро­ди по­ка­за­ли су или по­ка­зу­ју сво­је до­бре и ло­ше осо­би­не, Бал­кан­ци у то­ме ни­с у из­у­зе­так. Ори­јен­та­ли­зам на Бал­ка­ну ни­је азиј­ ски, он је спо­на Ис­то­ка и За­па­да. Оту­да је култ­ на иде­ја о „бал­кан­ском мен­та­ли­те­т у“, о осо­бе­ но­сти љу­ди са овог про­сто­ра (ho­mo bal­ca­ni­cus). Осо­бе­но­с ти Бал­ка­на­ца су на­с та­ле, пре све­га, као ре­зул­тат по­сле­ди­ца ко­је је тур­ска вла­да­ви­ на оста­ви­ла на мен­та­ли­тет бал­кан­ских на­ро­да.

Сватови Непознате речи

хо­мо­ген – јед­нак, исто­вр­стан. кон­ве­р­тит – осо­ба ко­ја је про­ме­ни­ла ве­ру, по­кр­ште­ник. ори­јен­та­ли­зам – тра­ди­ци­ја и кул­ту­ра ис­точ­них на­ро­да, пре све­га Ту­ра­ка.

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

осМанско И хаБзБуршко наслеђе

О

сманско, а делимично и хабзбуршко наслеђе на Балкану је неспорно. Хаб­ збуршко је било јако дуж Јадрана, а де­ лимично и у Србији, која је један период у пр­ вој половини 18. века била под њеном влашћу и на чијим просторима је често ратовала против Турске. Још битније је то што су Срби са њеног простора активно учествовали у српском кул­ турном препороду и, посебно, у ширењу просве­ те и културе, и изградњи државних институција у Србији прве половине 19. века. Хабзбуршко наслеђе је осетно и у Босни и Херцеговини по­ сле 1878. године. Дуг период тур ске владавине на Балкану оставио је дубоке и бројне последице и тешко их је све навести и систематизовати, и тај део посла историографија није ваљано урадила. На­ водимо само део турског наслеђа на простору Балкана: нестанком племства извршена је ниве­ лација балканског друштва, исламизација ста­ новништва, неуједначена по областима, нешто трпељивија верска толеранција него у западном свету, прихватање турских обичаја и нарави у свакодневном животу у градовима, али не и на селу, а жене су потиснуте из јавног живота и за­ творене у куће… Настанком националних држава започета је борба против турског наслеђа. Ако се изузму Албанци, који су се идентификовали са Турци­ ма све до друге половине 19. века, ова појава

„Свако лудо трчање за Европом, свако некритичко имитирање Европе, како се често прак тиковало на Балкану за доба ризорђимента, искључује препород балканских народа и васкрс балканског духа, јер се и једно и друго може остварити у првом реду савре­ меном сарадњом балканског земљишта и балканског човека, балканских народа и балканских држава.“ (Петар Скок – Милан Будимир) непознате речи

нивелизација – отклањање разлика, изједначавање. идентификовати – поистоветити, изједначити.

осећа се код свих балканских народа. Код Срба она је зачета у време Српске револуције, да би у доба романтизма и јаког утицаја омладинског покрета, прожетог национализмом, настао пе­ риод који можемо назвати србизацијом српског друштва. Стицањем независности српско дру­ штво се потпуно отворило према Западу, те су европски утицаји веома препознатљиви. Од тада почиње европеизација српског друштва. У овом правцу се убрзано ишло, па су се протагонисти западњаштва пред оптужбом да су заборавили своју прошлост и своје порекло бранили стихо­ вима Милана Ракића у песми На Гази­Местану: „И данас кад дође до последњег боја, Неозарен старог ореола сјајем, Ја ћу дати живот, отаџбино моја, Знајући шта дајем и зашто га дајем!“ Ослобађање од турског наслеђа најуочљиви­ је је у начину облачења и у језику. Срби су, по­ степено али сигурно, замењивали не само тур­ ску гардеробу, већ и народну ношњу, европском гардеробом. Најрепрезентативнији део турске одеће били су фес и чалма, које су носили Вук Караџић, кнез Милош Обреновић и, покаткад, Илија Гарашанин. Од седамдесетих година шај­ кача замењује фес код обичног, сеоског света, а шешир и цилиндар, код варошана. Уместо чак­ шира навлаче се панталоне… Турцизми, нарочи­ то на југу Србије, остали су дуго у употреби, чак и данас. У жељи да осуди ову појаву, омладинац и либерал Јован Илић, отац познатог песника Војислава Илића, написао је сатиричну песму Биссмиллах, из које наводимо строфу без иједне српске речи: „Ах, биллах тефтерар, Папуче варми вар! Калифа селам чок, Папуча јок.“ У време Српске револуције Срби су се су­ рово обрачунавали са Турцима. У време оца и синова Илић, већ су изградили промишљенији и уравнотеженији приступ Турцима. Не само Срби, већ и Румуни, Бугари и Грци, посебно Албанци, већ у ово време, а и касније, жалили су за „пустим турским“. Јунак једне приповетке Стевана Сремца, Турчин који је остао да живи 269

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

у Србији, Јусуф­ага, овим речима је прокомен­ тарисао посету краља Милана султану (1889): „Наш цар дочекује нашега Краља много убаво“. Сећање на стихове „Друмови ће пожелет’ Ту­ рака, ал’ Турака више бити неће“ није могло да спречи захуктали национализам балканских на­ рода, па и Срба, да остваре своје ослобођење и уједињење.

Неки повесници упитали су се да ли је одла­ зак Ту рака из југоисточне Европе срећа или несрећа за развој европског друштва? Чак и у глобалистички уређеној Европи, пре свега, у Ри­ мокатоличкој цркви, ако и нема великих побор­ ника привржених идеји о самосталним балкан­ ским државама, нема ни великих заговорника о Турској као делу породице европских држава (ЕУ). Та подељена мишљења чине да се Балкан осећа кметом Европе.

Берлински конгрес обилује многим занимљивостима, једна од њих и данас је актуелна. Енглески државник Ди­ зраели „случајно“ је додирнуо на карти Балканско полуострво, док је разговарао са Бизмарком. „Зар не мислите да је ово лепа земља за колонизовање.“ Бизмарк га је погледао и није му одговорио.

ХРОНОЛОГИЈА европа И свет

год. 1453. 1455. 1459. 1462. 1463.

Пад Цариграда Гутенберг у Мајнцу штампа Библију Пад Смедерева и Деспотовине Иван III Васиљевич постаје кнез Московске кнежевине Турци заузимају Босну

1481.

Пад Херцеговине

1485.

Династија Тјудор у Енглеској

1486.

До 1519. Максимилијан I Хабзбуршки

1487.

Бартоломео Дијаз креће на пут око Африке

1492.

Колумбово откриће Америке Први глобус направљен у Португалу

1493.

Пренет кукуруз из Америке у Европу Максимилијан I Хабзбуршки, постаје цар Светог римског царства

1494.

Уговор у Тордесиљасу, подела Новог света

1496. 1497.

1499. 1500.

срБИ

На Ободу изнад Ријеке Црнојевића, штампани Октоих и Псалтир Пад Зете

Прва експедиција Васка да Гаме Џон Кабот долази до Њуфаундленда Иван III Васиљевич издао први руски зборник закона Судебник Америго Веспучи приспео на територију Венецуеле

1503.

Енглеска има 2.500.000 становника Педро Кабрал стиже до Бразила Леонардо да Винчи насликао „Мона Лизу“

1504.

Петер Хајнлајн конструисао први преносиви часовник

1507.

Новооткривени континент добија назив Америка

1509.

Хенри VIII постаје енглески краљ

270

ЕВРОПА И СВЕТ

ГОД. 1511.

Еразмо Ротердамски објављује Похвалу лудости

1512. 1513.

Селим I постаје султан

1516.

Томас Мор објављује дело Утопија Карло I Хабзбуршки постаје краљ Шпаније

1517.

Мартин Лутер истакао „95 теза“ на вратима цркве у Витенбергу Турци освајају Каиро

1519.

Фернандо Магелан креће на пут око света Карло I изабран за цара Светог римског царства као Карло V Улрих Цвингли започиње реформацију у Швајцарској

1520.

Лутер спаљује папску булу и објављује Вавилонско ропство цркве и још два списа Сулејман Величанствени постаје султан

1521.

Сабор у Вормсу; Лутерово учење осуђено Вормским едиктом Лутер започиње превођење Светог писма на немачки језик

1522.

Кортес осваја Мексико Освојен Родос, витезови јовановци повукли се на Малту

СРБИ

Нуњес де Балбоа проглашава Тихи океан поседом шпанског краља

1523.

Турци освајају Београд

У Црногорском санџаку уведен посебан порез – филурија

1524.

У Немачкој почиње Велики сељачки рат

1525.

Први пут у рату употребљене пушке мушкете

1526.

Битка на Мохачу

1527.

Хрватски сабор признаје Фердинанда за краља

Установљена Војна крајина

1528.

Професор медицине Парацелзус у Базелу објављује први приручник из хирургије

До 1532. буна смедеревског епископа Павла

1529.

Мир у Канбреу; Хабзбурзи се одричу Бургундије Турска војска продире до Беча

Турци освојили Бихаћ

1530.

Отворена берза у Антверпену

1533. 1534.

Иван IV Грозни постаје московски кнез

1535. 1536.

Пизаро осваја Перу

Жак Картије истражује реку Светог Лоренса Основана „Дружба Исусова“ – језуити Започиње изградња храма Светог Василија Блаженог у Москви У Енглеској усвојена повеља којом је владар постао поглавар англиканске цркве Турци освајају Багдад Жан Калвин објављује дело Темељи хришћанства

Турско освајање Славоније У Прагу штампана Историја, дело јаничара Константина Михајловића из Островице

1537.

Павле Бакић, последњи српски деспот, гине у борби с Турцима

1538.

Српско становништво се масовно исељава из Славоније

1540.

На Балкану почиње насељавање Јевреја протераних из Шпаније

1541.

Освојен Будим, пад Угарске

1543.

Никола Коперник објављује дело О кружењу небеских тела

1544. 1547. 1549.

Започиње рад Трентски концил Иван IV Грозни узима царску титулу Створена јединствена протестантска црква у Швајцарској

271

ХРОНОЛОГИЈА

ГОД.

ЕВРОПА И СВЕТ

1551.

Прво извођење комедије Марина Држића Дундо Мароје

1552.

У Енглеској је основано 35 класичних гимназија

СРБИ До 1552. Турци освајају Банат

1553. У Русији основана прва штампарија 1554. 1555. 1556.

Марија Тјудор постаје енглеска краљица, започиње прогон протестаната У Риму основан централни инквизиторски суд Верски ратови завршени миром у Аугзбургу Карло V поделио монархију на аустријски и шпански део Карло V абдицирао и повукао се у манастир Филип II постаје шпански краљ

1557.

Обновa Пећке патријаршије, Макарије Соколовић постаје патријарх Хајрудин, ученик чувеног Синана, почиње да гради мост у Мостару

1558.

Елизабета I постаје краљица Енглеске

1559.

Састављен први Index, списак забрањених књига Мир у Като-Камбрезију Енглеска губи Кале

1562. 1564.

Почињу верски ратови у Француској

1565. 1566.

У Енглеској почињу да производе графитне оловке

1568. 1570.

Устанак Мориска у Шпанији

1571.

Битка код Лепанта, пораз турске флоте

1572.

Вартоломејска ноћ, покољ хугенота у Паризу Устанак у Низоземској Изумире пољска династија Јагеловића

1574.

Османлије заузимају Тунис

1576. 1578.

Споразум у Гану, Низоземска примирена

1579.

Валонско становништво оснива Араску унију, а протестанти – Утрехтску унију

1580.

Уједињење Португала и Шпаније

1581. 1582. 1587.

Прва балетска представа у Паризу

1588. 1589.

Пораз „Велике армаде“

1590. 1592.

Конструисан први микроскоп

1593.

До 1606. аустријско-турски рат – Дуги рат Битка код Сиска

Папа поново саставља списак забрањених књига Index librorum prohibitorum Побуна у Низоземској У Лондону основана берза Опсада Сигета и смрт Сулејмана Величанственог

По налогу Мехмед-паше Соколовића, Синан започиње изградњу моста на Дрини у Вишеграду

Реорганизација и подела Војне границе на Хрватску и Славонску крајину Створен Карловачки генералат Убијен Мехмед-паша Соколовић

Почела примена грегоријанског календара Погубљење Марије Стјуарт Руска православна црква уздигнута у ранг патријаршије Почиње владавина Анрија IV Постављање Јована за патријарха

1594. 1596.

Мехмед-паша Соколовић именован за великог везира

Буна Срба у Банату Спаљивање моштију Светог Саве на Врачару Епидемија куге у Средоземљу

272

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ЕВРОПА И СВЕТ

ГОД. 1598. 1600.

Нантски едикт Енглеска има 4.100.000 становника У Енглеској основана Источноиндијска компанија Научник Ђордано Бруно спаљен у Риму као јеретик

1601.

Мавро Орбини штампа у Пезару, у Италији, дело Царство Словена

1605.

Мигел де Сервантес штампа Дон Кихота До 1613. време безвлашћа у Русији, смутное время

1607.

Основан Џејмстаун у Вирџинији

1608.

Направљен први телескоп Основан Протестантски савез Французи освајају Квебек

1609. 1610.

Основана Католичка лига

1611. 1613. 1614.

Густав Адолф постаје краљ Шведске

1618.

Почиње Тридесетогодишњи рат

1619.

Почетак масовног довођења робова у северноамеричке колоније

1621.

Почиње гајење кромпира у Европи

1624.

Ришеље постаје први министар

1625.

Чарлс I постаје енглески краљ

1626.

Папа Урбан VIII освештао катедралу Светог Петра у Риму

1628.

Ришеље заузима Ла Рошел Петиција о правима

1629.

Алески едикт милости, потврђене верске слободе у Француској Краљ распушта енглески парламент

Објављено дело Небески весник Галилеа Галилеја Пољске трупе улазе у Москву У Русији долазе на престо Романови Распуштена француска Скупштина сталежа Холанђани постављају темељ Њу Амстердама (Њујорка)

1630. 1632.

СРБИ

Патријарх Пајсије

Српски статути Француска и Шведска поразиле Аустрију код Лицена

1634.

Турска војска угушила побуну Куча и Пипера

1635.

Основана Француска академија

1636.

У држави Масачусетс основан колеџ Харвард

1640.

У Енглеској Кратки парламент, затим до 1660. Дуги парламент

1641.

Устанак ирских католика и покољ протестаната у Улстеру

1642.

Тасман опловљава Аустралију и открива Нови Зеланд Грађански рат у Енглеској

1643.

Луј XIV ступа на француски престо, Мазарен постаје први министар Молијер оснива у Паризу позориште „Комеди франсез“

1644.

Направљен први барометар Грађански рат у Енглеској, битка код Марстон Мура

1645.

До 1669. Кандијски рат Битка код Незбија у Енглеској

1648.

Вестфалским миром завршен Тридесетогодишњи рат Холандија постаје међународно призната држава У Француској почиње грађански рат „фронда“

1649.

Погубљен краљ Чарлс I До 1660. Кромвелова револуција, Енглеска постаје република

1651.

Навигациони акт

Велика епидемија куге на Балкану

273

ХРОНОЛОГИЈА

ЕВРОПА И СВЕТ

ГОД. 1653.

„Инструмент владавине“, енглески устав

1654.

Хетман Богдан Хмељницки признао власт руског цара и припојио Украјину Русији

1658.

Умире Оливер Кромвел

1659.

СРБИ

Турски путописац Евлија Челебија започиње своја путовања Балканом

1665.

Исак Њутн открива закон гравитације и законе алгебре

1667.

Рат Француске и Шпаније Разорни земљотрес опустошио Дубровник

1668.

Португал стиче независност

1671.

Завера Зринских и Франкопана

1672.

Рат Француске и Холандије

1679.

Habeas corpus act

1682.

На руском престолу Петар I

1683.

Стварање Свете лиге; почетак Бечког или Великог рата између Аустрије и Турске турска опсада Беча

1684.

Јан Собјески уводи Пољску у Свету лигу (Аустрија, Пољска, Млетачка република) До 1699. Морејски рат

1687.

У бици с Турцима млетачка војска оштетила Партенон и Пропилеје на Акропољу

1688.

Ердељ придружен хабзбуршким земљама Краљ Џејмс II збачен с престола, Виљем III Орански изабран за енглеског краља

Аустријска војска заузима Београд

1689.

Петар I збацује полусестру Софију с места регента До 1697. француско-аустријски рат Декларација права

Карпошев устанак у Македонији

За патријарха изабран Арсеније III Црнојевић

Велики бечки рат

1690.

Велика сеоба Срба Турци поново заузимају Смедерево и Београд До 1695. Српске привилегије

1691.

Турски пораз код Сланкамена

1692.

Почела градња Петроварадинске тврђаве

1693.

У Шведској донет Проглас о суверености

1694.

Цар Леополд I започиње изградњу дворца Шенбрун у Бечу Француска академија почиње да издаје Речник француског језика

1696.

Петар I Велики путује у Холандију и Енглеску

1697.

Карло XII постаје краљ Шведске

Еуген Савојски поразио турску војску код Сенте Петровић-Његоши митрополити

1699.

Карловачки мир

Карловачки мир

1700.

Почиње Северни рат, пораз Руса код Нарве Смрћу Карлоса II изумире шпанска грана Хабзбурга Филип V Бурбонски постаје краљ Шпаније

1701.

Почиње Рат за шпанско наслеђе Пруска постаје краљевина Акт о престолонаследству, хановеранска династија на енглеском престолу

1702. 1703.

До 1703. оснивање Посавско-подунавске и Потиско-поморишке крајине Петар I гради Петроград До 1711. устанак Ференца Ракоција

Оснивање Посавско-подунавске и Потиско-поморишке крајине

274

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ЕВРОПА И СВЕТ

ГОД. 1706. 1707.

СРБИ Умире патријарх Арсеније III

Уједињењем Енглеске и Шкотске створена Велика Британија

1708.

У манастиру Крушедол основана српска православна митрополија

1709.

Пораз Шведске код Полтаве

1711.

Битка на Пруту

1712.

Последње спаљивање вештица у Енглеској

1713.

Мир у Утрехту Фридрих Вилхелм I постаје краљ Пруске Прагматична санкција

1714.

До 1718. аустријско-турски рат

Седиште српске митрополије премештено у Сремске Карловце

1716.

Еуген Савојски нанео пораз Турцима код Петроварадина и Београда

1717.

Еуген Савојски заузима Београд Оснивање гувернадурства

1718. 1719.

Мир у Пожаревцу Пруска припаја Померанију

1723.

У Београду аустријске власти проширују и учвршћују Београдску тврђаву

1725.

Патријарх постаје Арсеније IV Јовановић Шакабента

1729.

Бенџамин Франклин издаје новине у Филаделфији

1733.

Рат за пољско наслеђе

1737.

До1739. аустријско-турски рат Руси заузимају Азов

1739. 1740.

Сеоба Срба; мир у Београду На престо Пруске ступа Фридрих II Велики На престо Русије ступа Марија Терезија Почиње Рат за аустријско наслеђе

1741.

Јелисавета, кћерка Петра I, постаје руска царица

Христофор Жефаровић објављује зборник грбова Стематографију

1748.

Шарл Монтескје објављује Дух закона

Марија Терезија додељује Новом Саду статус слободног краљевског града

1749.

Развојачена Потиско-поморишка крајина У Сремским Карловцима основана Богословија

1750.

Жан-Жак Русо штампа дело Расправа о наукама и уметности

1751.

До 1772. у Француској публиковано 28 томова Енциклопедије

1754.

До 1752. српске сеобе у Русију Реорганизација Војне крајине

1755.

Михаил Ломоносов у Москви оснива универзитет

1756.

До 1763. Седмогодишњи рат

1759.

На шпанском престолу Карлос III Бурбонски

1760.

Џорџ III постаје енглески краљ

1762.

Катарина II постаје царица Русије Русо објављује дело Друштвени уговор

1763.

Завршен Седмогодишњи рат

1764.

Волфганг Амадеус Моцарт компонује своју прву симфонију

1765.

Енглеска уводи таксе и повећава царине колонијама Џејмс Ват конструисао парну машину

Прва девојчица постаје ученик српске основне школе у Новом Саду

Руђер Бошковић објављује дело Филозофија природе

275

ХРОНОЛОГИЈА

ЕВРОПА И СВЕТ

ГОД.

СРБИ

1766.

Ферман Мустафе III о укидању Пећке патријаршије

1767.

Укидање Охридске архиепископије Појава Шћепана Малог

1768.

До 1774. руско-турски рат

Захарије Орфелин објављује у Венецији Славено-сербски магазин

1770.

Руска победа у заливу Чешме Обавезно основно образовање за дечаке у Хабзбуршкој монархији

Регуламентом ограничена аутономна права Срба

1772.

Прва подела Пољске

1773.

Укинут ред језуита Устанак Јемељана Пугачова „Бостонска чајанка“

1774.

Мир у Кучук-Кајнарџију Луј XVI постаје француски краљ

1775.

До1783. Америчка револуција (Рат за независност)

1776.

Декларација независности Америчке победе у Вирџинији и Северној Каролини

1777.

Победе америчке војске код Принстона

1778.

Француска улази у рат против Енглеске Победа Џорџа Вашингтона код Монмаут Корт Хауса

1779.

Деклараторијум

1780.

На аустријски престо ступа Јозеф II

1781.

„Грчки пројекат“ Катарине II о подели интересних сфера на Балкану У Хабзбуршкој монархији проглашен Патент о верској толеранцији Имануел Кант публикује дело Критика чистог ума

1783.

Руси освајају Крим Први успешан лет балоном изнад Париза

1784.

Петар I завладичен у Сремским Карловцима

1785.

Конструисана механичка предилица

1786.

У Америци донет Закон о религијским слободама

1787.

До 1788. руско-турски рат Проглашење Устава Сједињених Америчких Држава

1788.

До 1791. последњи аустријско-турски рат

1789.

Скупштина државних сталежа у Версају, почетак револуције 14. јул – пад Бастиље 26. авг. – Декларација права човека и грађанина Селим III постаје турски султан

1790. 1791.

Доситеј Обрадовић објављује дело Живот и прикљученија Махмуд-паша спаљује Цетињски манастир

Кочина крајина

Темишварски сабор Леополд II на престолу Аустрије У Француској проглашен Устав Мир у Свиштову потписан између Аустрије и Турске

Основана српска гимназија у Сремским Карловцима

1792.

Укидање монархије у Француској, проглашење републике Битка код Валмија Мир у Јашију потписан између Русије и Турске Русија анектирала Крим

Француска отворила конзулат у Травнику

1793.

Друга подела Пољске Почетак Јакобинске диктатуре

1794.

Устанак Тадеуша Кошћушког у Пољској Погубљење Максимилијана Робеспјера Трећа подела Пољске Проглашен трећи устав у Француској, Стварање Директоријума

Турски ферман о кнежинској самоуправи Јован Рајић штампа своје дело Историја разних славенских народов Почела с радом Карловачка богословија Турски ферман о кнежинској самоуправи

1795.

276

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ГОД.

ЕВРОПА И СВЕТ

1796.

СРБИ Турски ферман о кнежинској самоуправи Битке на Мартинићима и Крусима

1797.

Мир у Кампоформију; укинута Млетачка република

Улазак аустријских трупа у Боку Которску

1798.

Наполеонова експедиција у Египту

Донет први део Законика обшчег црногорског и брдског Оснивање Правитељства суда црногорског и брдског (Кулук)

1799.

Крај Француске револуције, власт у рукама тројице конзула

Повратак јаничара у Београд Хаџи Мустафа-паша, београдски везир

1801.

Лондон има око 1.000.000 становника, Париз 600.000, Беч 230 000, Берлин 180 000, а Њујорк 60 000

До 1804. дахијска управа у Београдском пашалуку

1802.

Наполеон доживотни конзул Мир у Амијену Почетак романтизма у књижевности Мари Тисо прави воштане маске личности погубљених у Револуцији и у Лондону поставља изложбу

1803.

На скупштини у Цетињу донет други део Законика

1804.

Наполеон крунисан за цара Грађански законик у Француској

Скуп шумадијских првака у Орашцу До 1813. Први српски устанак До 1835. Српска револуција Битке на Дрлупи, Руднику, Чокешини Погубљене дахије

1805.

Битка код Трафалгара Битка код Аустерлица, мир у Пожуну

Битка на Иванковцу Оснивање Правитељствујушчег совјета на скупштини у Борку Донет први уставни закон „Српска слобода“ Буна у Дробњацима

1806.

Престало да постоји Свето римско царство Битке код Јене и Ауершпега Француска војска окупира Дубровник До 1812. руско-турски рат Амерички филолог Ноа Вебстер објавио свој први речник енглеског језика

Битка на Мишару битка на Делиграду Ичков мир Напад на Београд

1807.

Битка код Фридланда, мир у Тилзиту Закон о забрани трговине робовима Побуна јаничара Махмуд II, постаје турски султан У Лондону уведено улично осветљење на гас

Ослобођени Београд и Шабац, односно цео Београдски пашалук Руске трупе прелазе Дунав Битка на Штубику Французи запосели Боку Которску Тицанова буна

1808.

Створене Илирске провинције Престаје да постоји Дубровачка република Започињу ископавања Помпеје у близини Напуља Бетовен компонује Пету симфонију

Отворена Велика школа у Београду Други уставни закон Мировни уговор између Црногораца и скадарског паше Крушчичка буна

1809.

Наполеон улази у Беч по други пут, мир у Шенбруну

Битка на Чегру Јанчићева буна у Босни Битке код Лознице, Сувог Дола, Сјенице и Новог Пазара Битка код Делиграда

1810.

Чиле проглашава независност Наполеонов кодекс У Пруској укинуто кметство Основан Берлински универзитет

Руска прокламација Србима Битка код Варварина Битка код Лознице Основана гимназија у Новом Саду

1811.

Венецуела проглашава независност

Скупштина доноси трећи уставни акт Битке поред Дрине Званично прихваћена титула вожда

277

ХРОНОЛОГИЈА

ГОД.

ЕВРОПА И СВЕТ

СРБИ

1812.

Русија и Турска потписале мир у Букурешту Битка код Бородина и спаљивање Москве Браћа Грим објављују прву књигу бајки

Букурешки мир, руске трупе напуштају Србију

1813.

„Битка народа“ код Лајпцига Валцер постаје популарни плес

Скупштина у Крагујевцу Опсада Неготина Битка код Лознице Карађорђе прелази у Земун, слом Првог српског устанка Димитрије Давидовић објављује у Бечу Новине сербске Скупштина у Доброти

1814.

Мир у Паризу Бечки конгрес У Одеси основано грчко друштво Филики хетерија Конструисана прва локомотива

Хаџи Проданова буна Вук Караџић објављује у Бечу Граматику Аустријанци поново улазе у Боку Которску

1815.

Битка код Ватерлоа Савез Русије, Аустрије и Пруске – „Света алијанса Почетак периода бидермајера – стила у уметности

Други српски устанак (на Цвети), Милош Обреновић изабран за вожда Биткe код Палежа, на Љубићу, код Пожаревца и на Дубљу Споразум кнеза Милоша и везира Марашли Али-паше Београдски пашалук има око 450.000 становника, од чега 97% у селима

1816. 1817.

Аргентина постаје самостална држава

Убиство Станоја Главаша

1818.

Први пароброд прелази Атлантик за 26 дана

Убиство Карађорђа Народна скупштина; Милош Обреновић изабран за наследног кнеза Србије

1820.

Вук објављује прво издање Српског рјечника Побуна босанских капетана

1821.

Устанци у Влашкој и Молдавији Грчки устанак на Пелопонезу Наполеон умире на Светој Јелени Шамполион дешифрује египатске хијероглифе помоћу „камена из Розете“

1822.

Бразил постао независан Масакр Грка на острву Хиос Пушкин пише Евгенија Оњегина

Први клавир у Србији

1823.

Нова заштитна политика САД, „Монроова доктрина“

Немири у Босни

1825.

Гроф Иштван Сечењи својим средствима оснива Мађарску академију наука Побуна декабриста у Русији Пуштена прва железничка пруга Стоктон – Дарлингтон у Енглеској

Ђакова буна Јеврем Обреновић у Шапцу отвара прву болницу

1826.

Укидање јаничарског реда и спахија, немири у Босни и широм Турског царства Акерманска конвенција

Укидање јаничарског реда и спахија. немири у Босни Основана Матица српска

1827.

Пораз турске флоте код Наварина

Глигорије Возаревић отвара прву књижару у Србији

1828.

До 1829. руско-турски рат Карл Бедекер почиње да објављује своје путописе – прве туристичке водиче

1829.

Мир у Једрену Грчка стиче независност Француски учитељ Луј Брај пронашао систем азбуке за слепе (Брајова азбука)

Први султанов Хатишериф Србији

1830.

Француска анектирала Алжир Јулска револуција у Паризу Започиње саобраћај паробродом од Беча до Пеште

Други Хатишериф и Берат Србији и кнезу Милошу Вук Караџић критикује Милошеву владавину Петар II постаје владика

1831.

Немири у Варшави, Парми, Модени и Болоњи Ђузепе Мацини оснива у Марсељу тајно друштво „Млада Италија“

Отпочела с радом прва штампарија у Београду До 1832. присаједињење „шест нахија“ Основан Правитељствујушчи сенат, увођење гвардије и перјаника Буна капетана Хусеина Градашчевића

278

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ГОД.

ЕВРОПА И СВЕТ

1832.

СРБИ Основана Народна библиотека Србија има укупно 227 ученика, од тога само 16 девојчица Укидање гувернадурства Формиран Херцеговачки санџак

1833.

Споразум у Ункјар-Искелесију

1834.

Немачке државе основале Царински савез Балзак објављује роман Чича Горио, Иго – роман Звонар Богородичине цркве, а Ранке Историју римског папства

Трећи Хатишериф, Србија стиче аутономију У Србији остало још око 24. 000 муслимана, највише у Београду и Ужицу Хиротонисање Петра II у Русији Основана штампарија на Цетињу Јоаким Вујић оснива Српско књажевско позориште у Крагујевцу У Паризу Ламартин објављује путопис о Србији и Босни Појављује се први лист у Србији Новине сербске Отворена школа у Цетињу Поп Јовичина буна

1835.

Укинуте капетаније у Босни Милетина буна Сретењски устав Укидање феудализма у Србији

1836.

Митрополит Петар оснива Богословију у Београду Аустрија именује првог конзула у Србији Вук Караџић пише програмски спис Срби сви и свуда Пораз Црногораца код Грахова Почиње да излази Српско-далматински алманах

1837.

Морзе ствара телеграфско писмо

Указ кнеза Милоша о укидању кулука и окућници Почетак изградње Саборне цркве у Београду

1838.

Огист Конт установио науку о друштву – социологију

У Крагујевцу основан Лицеј „Турски“ устав, Четврти хатишериф Бал који је приредио енглески конзул Хоџес, жене први пут селе за трпезу заједно с мужевима Изграђен владичански двор – Биљарда

1839.

Хатишериф од Гилхане, започиње танзимат Луј Дагер снимио прву фотографију Месеца

Абдикација кнеза Милоша Прво намесништво

1840.

Мехмед Алија се изборио за широку аутономију Египта Белгијанац Адолф Сакс изумео музички инструмент, назван по њему саксофон

У Београду отворена прва пошта Савиндан проглашен за школску славу

1841.

Дарданелски споразум

Престоница пресељена у Београд Прво позориште у Београду отворено извођењем трагедије Јована Стерије Поповића Смрт Стефана Дечанског Побуна у нишком, пиротском и лесковачком крају

1842.

Вучићева буна, пад кнеза Михаила Александар Карађорђевић проглашен за кнеза Србије Основано Друштво српске словесности Театар на Ђумруку у Београду

1843.

Скадарски везир заузима острва Врањину и Лесандру

1844.

Начертаније Илије Гарашанина Грађански законик Катанска буна Отворен Народни музеј у Београду Почиње изградња пута Цетиње−Његуши

1845. 1846.

Почела с радом прва женска школа у Параћину Немири у Кракову Почиње „златна грозница“ у Калифорнији Влада велика глад у Ирској, масовна миграција становништва у САД Чарлс Дикенс покреће прве јефтине Дневне новине, које су имале огроман тираж

Прва читаоница у Београду Установљен Врховни суд

279

ХРОНОЛОГИЈА

ЕВРОПА И СВЕТ

ГОД. 1847.

СРБИ Фрањевци отварају школе у Босни Оснивање Друштва младежи српске Ђура Даничић објављује књигу Рат за српски језик и правопис

1848.

Револуције у Бечу, Прагу, Будиму и Пешти Аустријски владар постаје Франц Јозеф Битка код Кустоце, Радецки поразио Пијемонт Револуција у Паризу, проглашена Друга република Свесловенски конгрес у Прагу

Петровска скупштина Српске сједињене државе, национални програм Константина Николајевића Мајска скупштина Генерал Храбовски напада Сремске Карловце, битке код Сентомаша и Томашевца Митрополија уздигнута у ранг патријаршије

1849.

Битка код Новаре Проглашена Римска република Мађарска проглашена републиком

Патент Франца Јозефа, створено Војводство Србија и Тамишки Банат

1850.

Омер-паша Латас примирује Босну

1851.

Прва Велика (светска) изложба у Лондону

Кнез Данило

1852.

Проглашење Наполеона III за цара, Друго царство у Француској

Увођење световне власти и монархистичког облика владавине у Црној Гори Побуна Пипера Устанак Луке Вукаловића у Херцеговини

1853.

До 1856. Кримски рат између Русије и Турске Укида се кметство у Хабзбуршкој монархији

Хатишериф Почела с радом Тополивница у Крагујевцу Основана Народна библиотека Србије

1854.

У Кримски рат улазе Француска и Енглеска

Побуна Бјелопавлића

1855.

Аустрија потписала конкордат с Римокатоличком црквом Порта укида харач Битка код Севастопоља

Увођење телеграфске везе Београд−Земун Законик Данила Првог

1856.

Париски конгрес Хатихумајун

Сукоб с Кучима

1857.

Тенкина завера Битка на Граховцу Други сукоб с Кучима Буна Петра Петровића Пеције

1858.

Светоандрејска скупштина, повратак Обреновића на престо Јован Хаџић објављује дело Дух народа српског

1859.

Битке код Мађенте и Солферина Мир у Вилафранци, Аустрија изгубила Ломбардију Чарлс Дарвин објавио дело Порекло врста

Србија има око милион становника

1860.

Октобарска диплома

Долазак кнеза Михаила на престо Убиство кнеза Данила, Никола Петровић постаје кнез Укидање Војводства Србије и Тамишког Баната Срем прикључен Хрватској

1861.

Фебруарски патент Абдулазис постаје турски султан До 1865. грађански рат у Америци Проглашена Краљевина Италија Указ руског цара Александра II о ослобађању сељака од кметске зависности

Преображенска скупштина Закон о Народној скупштини Илија Гарашанин постаје председник владе Благовештенски сабор Јован Ђорђевић оснива Српско народно позориште у Новом Саду

1862.

Ото фон Бизмарк постаје председник владе Пруске Основано Османско научно друштво Виктор Иго објављује роман Јадници

Бомбардовање Београда Рат Црне Горе с Турском Устанак Луке Вукаловића у Херцеговини

1863.

У Лондону отворена прва линија подземне железнице у свету, претеча метроа Формиран Фудбалски савез у Лондону

Лицеј прерастао у Велику школу

280

ИСТОРИЈА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ГОД. 1864.

ЕВРОПА И СВЕТ Нова административна подела Турског царства на 27 провинција У Лондону основана Прва интернационала Основан Црвени крст

1865.

СРБИ Великогоспојинска скупштина Премештање Матице српске из Пеште у Нови Сад Српско учено друштво Вилајетски закон Вукаловић подиже нови устанак

1866.

Пруска војска поразила аустријску у бици код Садове Француски лексикограф Пјер Атанас Ларус издаје Велики светски речник

Први балкански савез Светозар Милетић покреће новине Заставa Оснивачка скупштина Уједињене омладине српске

1867.

Аустро-угарска нагодба Прво путовање султана по Европи Нобел патентирао динамит

Ферман о исељењу Турака из градова Михољска скупштина Хрватски сабор признаје равноправност српском народу и српском језику

1868.

Хрватско-угарска нагодба Основана прва царска гимназија у Турској Шлиман открива остатке античког града Троје

Убиство кнеза Михаила, Милан Обреновић изабран за кнеза До 1872. Друго намесништво Србија добија први бакарни новац Прва телеграфска веза Котор−Цетиње

1869.

Завршено прокопавање Суецког канала Дмитриј Иванович Мендељејев саставио Периодни систем хемијских елемената Американац Вилијем Семпл патентирао жвакаћу гуму

Намеснички устав Прва банка у Србији Завршена изградња Народног позоришта у Београду Оснивање Српске народне слободоумне странке

1870.

Припајање Папске државе Италији Рат између Пруске и Француске, битка код Седана У Турској објављен први роман, основана прва реална женска школа

1871.

Проглашено Друго немачко царство у Версају

1872.

Изграђен двор кнеза Николе Излазе новине Црногорац Престанак рада Уједињене омладине српске Почиње да излази лист Призрен Кнез Милан постаје пунолетан Почетак развојачења Војне крајине

1873.

Ревизија Хрватско-угарске нагодбе

Уводи се сребрни и златни новац – динар

1874.

Француски сликар Клод Моне на изложби у Паризу приказао слику Импресија

Србија има 1.353.890 становника

1875.

До 1878. Велика источна криза

Венчање Милана и Наталије Устанак у Херцеговини и Босни

1876.

Први устав Османског царства Споразум Русије и Аустрије у Рајхсштату о подели интересних сфера на Балкану Краљица Викторија добија титулу „царица Индије“ Први телефон Роберт Кох успео да изолује бациле туберкулозе и колере

До 1878. Први и Други српско-турски рат Битке на Кревету и код Ђуниса Битка на Вучјем Долу и на Фундини Проглашење уједињења Босне и Србије

1877.

До 1878. руско-турски рат Споразум Русије и Аустрије у Будимпешти Ревизија Аустро-угарске нагодбе Прво извођење балета „Лабудово језеро“ Петра Иљича Чајковског у Санкт Петербургу

Потписан мир између Србије и Турске Почетак Другог српско-турског рата Црногорски пораз код Мораче Заузимање Никшића

1878.

Санстефански мир потписан између Русије и Турске Берлински конгрес

Српска војска заузима Ниш Независност Србије Независност Црне Горе Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину

1882.

Проглашење Краљевине Србије

1886.

Основана Српска краљевска академија у Београду

281

Литература Са­ва Ба­бић, Ма­ђар­ска ци­ви­ли­за­ци­ја, Бе­о­град, 1996. Пе­тер Бартл, Ал­бан­ци од сред­њег ве­ка до да­нас, Бе­о­град, 2001. Жан Пол-Блед, Франц Јо­зеф, Бе­о­град, 1998. Ђор­ђо Ва­за­ри, Жи­во­ти слав­них сли­ка­ра, ва­ја­ра и ар­хи­те­ка­та, Бе­о­град, 2000. Ан­дри­ја Ве­се­ли­но­вић, Ра­дош Љу­шић, Срп­ске ди­на­сти­је, Но­ви Сад, 2001. Д. Д. Вук­сан, По­сла­ни­це ми­тро­по­ли­та цр­но­гор­ског Пе­тра I, Це­ти­ње 1935. Алек­сан­дар Ф. Гиљ­фер­динг, Пу­то­ва­ње по Хер­це­го­ви­ни, Бо­сни и Ста­рој Ср­би­ји, Са­ра­је­во, 1972. Жак Год­шо, Ре­во­лу­ци­је 1848, Бе­о­град, 1987. Ет­но­граф­ски за­пи­си Је­вре­ма Гру­ји­ћа, Бе­о­град 1992. Ол­га Зи­ро­је­вић, Тур­ско вој­но уре­ђе­ње у Ср­би­ји (1459–1683), Бе­о­град, 1974. Ха­лил Инал­џик, Осман­ско цар­ство, кла­сич­но до­ба 1300–1600, Бе­о­град, 1974. Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, књ. III–V, Бе­о­град, 1981, 1983, 1993. Вук Стеф. Ка­ра­џић, Исто­риј­ски спи­си I-II, Бе­о­град, 1969. Ра­дош Љу­шић, Ту­ма­че­ња Срп­ске ре­во­лу­ци­је у исто­ри­о­гра­фи­ји 19. и 20. ве­ка, Бе­о­град, 1992. Ра­дош Љу­шић, Књи­га о На­чер­та­ни­ју. На­ци­о­нал­ни и др­жав­ни про­грам Кне­же­ви­не Ср­би­је (1844), Бе­о­град, 1993. Све­то­зар Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си, књ. 1, Бе­о­град, 1999. Љу­ба Не­на­до­вић, О Цр­но­гор­ци­ма, Под­го­ри­ца, 1972. Ве­ли­бор Са­вић, Ка­ра­ђор­ђе – До­ку­мен­ти, књ. 1–3, Гор­њи Ми­ла­но­вац, 1988 (Па­вел П. Сви­њин, Пи­смо бра­ту, 1816). Ра­до­ван Са­мар­џић, Мех­мед Со­ко­ло­вић, Бе­о­град, 1971. Вла­ди­слав Ска­рић, „Ути­цај тур­ског вла­да­ња на дру­штве­ни жи­вот“, Иза­бра­на дје­ла, књ. 2, Са­ра­је­во, 1985. Фе­хим Спа­хо, „Из јав­ног и при­ват­ног жи­во­та из до­ба Ту­ра­ка“, Књи­га о Бал­ка­ну, 1, Бе­о­град, 1936. Ми­та Пе­тро­вић, Фи­нан­си­је и уста­но­ве об­но­вље­не Ср­би­је до 1842, Бе­о­град, 1897. Си­ме­он Пи­шче­вић, Ме­мо­а­ри, Бе­о­град, 1997. Ср­би­ма по­сла­ни­ца из Мо­скве, Бе­о­град, 2006. Фри­дрих Вил­хелм фон Та­у­бе, Исто­риј­ски и ге­о­граф­ски опис Кра­ље­ви­не Сла­во­ни­је и Вој­вод­ства Сре­ма ка­ко с об­зи­ром на њи­хо­ве при­род­не осо­би­не, та­ко и на њи­хо­во са­да­шње устрој­ство и но­во уре­ђе­ње у цр­кве­ним, гра­ђан­ским и вој­ним ства­ри­ма, Но­ви Сад, 1998. Ален Џ. П. Теј­лор, Хаб­збур­шка мо­нар­хи­ја 1809–1918. Исто­ри­ја Аустриј­ске ца­ре­ви­не и Аустро-Угар­ске, Бе­о­град, 2001. Те­ме­љи мо­дер­не де­мо­кра­ти­је. Из­бор де­кла­ра­ци­ја и по­ве­ља о људ­ским пра­ви­ма (1215–1989), Бе­о­град, 1989. Ма­ри­ја То­до­ро­ва, Има­ги­нар­ни Бал­кан, Бе­о­град, 1999. Ште­фан Цвајг, Зве­зда­ни ча­со­ви чо­ве­чан­ства, Бе­о­град, 1983. *** Вук Стеф. Ка­ра­џић, Срп­ски рјеч­ник, ви­ше из­да­ња. Ибан Клајн, Ми­лан Шип­ка, Ве­ли­ки реч­ник стра­них ре­чи и из­ра­за, Но­ви Сад, 2008. Исто­ри­ја. Ен­ци­кло­пе­ди­ја­ки лек­си­кон, Бе­о­град. Школ­ско све­зна­ње, Бе­о­град, 2007. Ен­ци­кло­пе­ди­ја срп­ског на­ро­да, Бе­о­град, 2008.

282