Inkubiranje Jaja Tov Pilica

GodinaXXVl

.

.

Broj277

INKUBIRANJE

.

111991

JAJA ~

TOV PILICA

[ I I

l VladimirPETROVIC .

I

I

I I

I I

I

I

I

,

J I I

INKUBIRANJE 8 @

JAJA . .

~

TOV PILICA j I ] rJ

.~

I J" J

I

-

.

~

.".,..i~~~.

~

"

..~rj~Ter_Je'17,teI.""'71

",,"', ."':;t",J'I'..,.ptJe,13, ,

,';.~it~~:"'1.~155t2 'i,',::".).,""~,'

, "',

.';'"

"

,,"

,

kod$DK~.eograd.

, Glavnl~

':..."';UII

(RedakciJa)

te~3:I8.1~(V..llkopl'OdaJa) ,

1:,"

MILOrE1IC,

"

dlpl.'lqi.

",Nr.'lr.POIak,Urednlk ,",VerolJub

л¢êô«®»¼²´µ

,,".,

"

'Nale PoIJoprhirectne.blblloJekeAutor;

'

" ,

",~'

',Izdavall: 'NOLI'I' -'8eograd, '".

'rerazlJe 27/11 "

,,"-,Gla".,fl ocigoyoml urednik: Nllol Stambol16 "',

NI

'

'itampal

-"

P!."...dnl pregled-, -8eograd~ N. 81rJuzovaa Štampano u 10.000 primeraka 1991. godina YU ISBN 86-19-01861-2

'

~

óó

ùÍßÜÎ’ßÖ

òòòòòòòòòòòòòòòòòòòò -Izborjajazanasad òòòòòòòò

UVOD

ò

ò

ò

ò

ò

ò

ò ò

ò

ò

ò

ò

ò ò ò ò ò ò ò ò

òòòòòòòòòòòòòòòòòòòòòòò

VEŠTACKOIZV~ENJE

. . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . . ïð

-Inkubacija . . . : . -Radinkubatora.

PnACA

... ........

.

." . T ,'.

'.'

........ . .. .. ........... .. . ... . . . . . .

TBHNOLOGDA PRoIZvODNJE JEDNODNEVNIH PnACA .-. . . . . . . . . . . -U1aganjejaja ".""0""'."-""-'."""'"

.......

- Prebacivanje jajauJzvodionik... . . . ... .. . . . . . . . . . . .

-

--Vadenje jednodnevDill'plliC8 Otprema jednodnevnih plliC8

. o.. . . .

......

TEHNOLOGDAPROIZVODNJE

. .. ...

-ObjekatzatovplliC8... .." .. . -Prostirka òòòòòòòòòòòóòóòòò

-Ishrana. . . .. . . . . - Porastbroj1era ..:. - Zdravstvenazutita pllica

.....

............

...... .

.. .... .........

......

ïï ïê ôïé ïç îê îé íðó óíï íí íë

TOVPnACA-BROJLERA.o:o"'-"""""""""""'"

I

ç

ÐδÎÑÜÒÑ×ÆÊ¢ÛÒÖÛ¢²ß½ß¢

TIPOVI INKUBATORA -Smeštaj inkubatora . .. . . ..

rl

Strana ë è

... ... ..

....... ......

. , . , . . . . .. . . .. . . . .

íè ìî ìë ìê ëï ëë

ËÊÑÜ Pripitomljavanjem, covekje uspeo da odgoji tak.verase domacih životinj8t koje se bez njegove pomoci ne bi mogle održati u slobodnoj prirodi. To znaci da je pomoc coveka postala nUŽDaza dalje održavanje rase. Na primer, krava visokomlecne rase, koj8t u proseku, dnevno daje 20 do 30 lit. mleka, dobila bi zapaljen je vimena i ubrzo uginula ako se ne bi redovno muzl8t jer samo tele nije u stanju da posiAetoliko mleka. Slican je slucaj i sa koko§Jcama. Kokuška visokoproduktivne rase može godimje da snese preko 200 jaj8t a nije u stanju da sva sndenajaja izleže. Kvocka može odjednom da pokrije svega 17 do 19jaj8t tako da bi sva ostala jaja propala. Medutim, posledice pripitomljavanja idu i dalje, tako da su neke rase, kao leghorn, skoro sasvim izgubile instinkt leženja i uop§te se ne raskvocavaju. Zbog toga se neminovno morao naci izlaz u rdenju pitanja leženja pilita bez

kvacke. Ovo je vec odavno navelo ljude na razmišljanje o ovom problemu. Tako su

.

Egiptani vec pre oko 4.000 godina uspeli vdtacki da izlegu pilice u jednoj vrsti glinenih peci, u koju su stavljali jaja za nasad U Evropi su se ja! pre oko SOOgodina pojavili prvi aparati za leženje pilica. oni su t1azvaniinkubatori po latinskoj rea "incubatio", Ita maci nasadivanje jaja. Nagli razvoj živinarstva u svetu,.pa i u nas u drugoj polovini dvadesetogveka stvorio je uslove za masovnu proizvodnju pilita pomotu inkubatora. Inkubatori su aparati u kojima su ostvareni uslovi slicni onima pod kvockom,a koji omoguawaju pravilan razvoj embriona u jajetu. Savremeni inkubatori izradeni su Jia temelju ispitivanja uslcwa ~ nog )eženj8t a pri cemu su izbegnute i sve nepovoljne strane prirocb1og Jelenja. prema .

tome, glavniprincipu radu inkubatora i njihovojizgradnjije oponalanje PrirOdDihUSIOVa

)~ja. Tehni&a usavdenost ovih aparata obe!beduj~ proc:enat ldeDja i balitet PiJXa koji le jednak onome pod kvockom, pa ga cak i prema!uje. '

RammoJavaqJe koW-

.

Kokoške se razmnožavaju pomocu jaj8t koja moraju biti oplo&na da bi se iz ajih razvili pilici. Maksimalna nosivost kokolaka postiže se u prvoj godini noienja, u CIrUaOj nosivost" opada za 20 do 30%, a u trecoj za 31 do 45% u odnosu na prvu godinu. zbog toga se kok~e za proizvodnju jaj8t prakticno, koriste najvjJe godinu dana. U izvaaim .

slUcajevimamogu da se koriste i duže, ali se tada kod njih mora izazvati VeIta&O mitarenje odgovarajucimmetodama restrikcijehrane i vode. . s

.....

r Obrazovaldeoploctenogj.qeta

.

U najranijem periodu obrazovanja, Ž!Jmanca rastu postepeno i to prilicno sporo, tako da neposredno pre polnezrelosti, odnosno pronošcnja, obicno dostignu velicinu precnika od oko 6 milimetara. Na pOcetku polne zrelosti, pod uticajem hormona hipofize, jaj8Šca pocii1jubrzo tnaglo da se razvijaju, jerjajnik tada pocinje dadobijaobilne kolicine krvi i postaje crvenoZumanca tada brzo rastu poveeavajuci svoju velicinu za oko 4 mm u precniku svaka 24.casa, sve dok ne dostignu svolu normalnu velicinu od oko 40 mm u precniku. To znaci da ono, uglavnom, poraste i potpuno se formira u roku od 7 do 10

-

dana.

.

Oplodena jajna celija u samom jajetu pOcinje da se razvija još u jajovodu, tj. zametak o~ po oplodenju pocinje svoj porast i razvoj. Medutim, izlaskom jajeta iz tela samo se prekida razVojembriona, i ako taj razmak nije duži od 14 dana mogu se jaja upotrebiti za nasad. Mogu se i jaja starija od 14 dana upotrebiti za nasad, samo je u tom slucaju procenat leženja daleko manji, te su zbog toga najbolja jajacza nasad od 2 do 7 ~ana.. Sigurna su i do 2;,nedelje, a kod starijih jaja procenat leženja je sve manji i manji. Zumance sazametkom nalazi se u sredini jajeta i vezano je halazama sa svoje prednje i zadnje strane, i takojepricvršceno,za vrh i šo~ jajeta, kako ne bi isplivalo i priljubilo se uz ljusku, jer bi u tom slcaju zametak uginuo. Zumance je vece hranljive vrednosti od belanca. Boja žumanca uglavnom, zavisi od ishrane i nacina držanja nosilja;. Bojs ljuske zavisi od rase,i nema nikakvog uticaja na hemijski sastav jajeta. Velicina jajeta tako de zavisi od rase, star()sti, ishrane, individue, redosleda u seriji nošenja itd. Što se tice stnikture, jaje osrednjevelicinesastojise od ŽU1nancakoje predstavlja oko 30% težine jajeta, belanca koje iznosioko 60% i ljuske koja iznosi oko 10%težine jajeta.

-

.

-

-

Usledftužegstajanja,jaje mnogoisparavaijednogmpmenta sepokvari.Semtoga,

~arenje izazivaju i razne parazitne gljive koje ulaze kroz pore ljuske. Specificna težina svežeg jajeta je 1,08, dok je kod starijih jaja specificna težina manja. Pored toga što pazimo na svežinu, jaja moramo i pravilno cuv~ti. Prilikom cuvanja, jaja treba da se nalaze u vodoravnbm položaju, ili, što je još bolje, vrhom nadole okrenutim, a nikako obratno. U praksi je cesto nem02l1ce sakupiti istovremeno dovoljan broj jaja za nasad, zato se moraju s3kupljati i cuvati. Na vecim farmama, gde je moguce li skladištu sakupiti veci broj jaja, a koja se cuvaju u specijalnim kartonskim kutijama sa ulošcima za jaja vrhom nadole, ne treba ih olqetati. ~edutim, ukoliko jaja cuvamo duže od nedelju dana u horizontalnom položaju, moramo ih okrenuti bar jedanput u toku 24 casa. Ovo okretanje je JX)trebno da ne bi žumance isplival,o.izbelanca i slepilo za ljusku, te bi bilo izgubljeno za nasad. Svako oplodeno jaje nosi u sebi zacetak pileta, ~ vitalnost tog zacetka vremenom slabi, tako da posle izvesnog vremena životna snaga zametka prosto išcezne.Prakticno, to ŽDacida iz jednog oplodenogjajeta starog 30 dana više ne.može da se izleže pile. Radi toga se i preporucuje da se za nasad biraju što svežija jaja, jaja iste starosti, kao i što bolje ,_o cuvanajaja. Jaja za nasad mogu se CUV.!lti ili u specijalnimulošcima za jaja, ormanima i stelažaJna, ili pak u obicnim korpama i sanducima. Po moguc8tvu, korpu ili sanduk treba pokriti obicnomplatnenom krpom.U njih se jaja reda ju horizontalnoJ to samo u jedan red, 1tnikakO u više redova tj.jedn,!) preko drugog. Jaja treba cuv~tiupros!oriji koja se lako vetri, ali pri tom ne sme da ima promaje, kao i 'da je što manje izložena direktnoj suncanoj svetlosti. Prostorija treba da je suva, cista i bez ikakvog neprijatnog mirlsa:; Temperatura u prostori ji treba da se krece oko 18e, a relativna vlažnost vazduha od 75-80%. Uko

I'

jaja cuvaju,~~~~.4,n~?elju ~a. temperatura prostorije treba da bude oko loe,.likose a relativna:vlažnostvamUha75-80%. .

I I 1

6

f .....

100

"~"~O-O,

I-~

r-

'..

'

~~~PO~ 1,

;.

Izbor jIQ8 za D8Šad

r

za ~ se jaja specijalno biraju, i od ovog pravilnog odabira zavisi i uspeh lelenja. Bitno je da jaje za nasad bude oplodeno, zdravo, svele, cisto, pravilnog oblika i odgovarajuce težine.. . Najbitniji uslov je da je jaje opladeno, jer samo iz njega može da se izlete pile, kao i da je njegova klica-zametak velike životne sposobnosti. Jaje za nasad treba da je zdravo, što znaci da potice od zdravih roditelja. PoZnato je da se preko jajeta mogu preneti pored bolesti i patoloških stanja i izvesna infektivna i parazitna oboljenja (kokcidioza, tifus, i dr.). Zbog toga jaja moraju da poticu izjata u kojima nema ovih bolesti. Zatim, jaje za nasad treba da je sveže, jer vitalnost klice opada . sa starošcu. Ali takode, nije preporucljivo da se za nasad uzme jaje cim je sneseno, jer je potrebno da prode izvesno vreme (1-2 dana), kako bi moglo da primi dovoljno vazduha u svoju vazdušnukomoru. Braonjajazatvorenije boje bolje se legu nego jaja svetIije boje. Kada se jaja transportuju, što treba izbegavati, treba ih ostaviti 1-2 dana da se odmore, pa ih tek onda nasadivati. Ne treba uzimati jaja za nasad ni od suviše mladih ni od suviše starih kokošaka. Za nasad treba uzimati jaja od najboljih nosilja. Jaje za na!iad mora da bude cisto, snešeno u cistom gnezdu, te radi toga trebavoditi racuna o cistocignezda. Trebaizbegavatizaprljanajaja, anije preporucljivo prati ih, pošto se pranjem otvaraju pore na ljusci kroz koje nastaje gubljenje vlage i time se remeti i ometa prvilan tok inkubacije. Ako su zaprljana jaja sasvim suva, treba suvom vunenom krpom prljavštinu trljanjem ukloniti. Ukoliko sejaja moraju prati, treba to obaviti blagim, neškodljivim i malo zagrejanim dezificijensom. . Pri izboru jaja za nasad treba obratiti pažnju i na oblik. Oblik jajeta treba da je pravilan, tj. jajolik. Ne sme biti ni suviše šiljasto, ni suviše okruglo, ni presedlasto. Takode, . treba izbegavati jaja sa bilo kakvom nepravilnosti ljuske. Dalje, jaja treba da budu dovoljno krupna, što znaci da njihova težina treba da odgovara proseku rase od koje poticu. Jaja namenjena izvodenju pilica za priplod ne bi trebalo da budu lakša od 55 grama. Optimalna težinajaja za nasad je od 55 do 65 grama. I najzad,jaja treba redovno skupljati iz gnezda svaka dva casa, a nikako ne treba dozvoliti da posle jednog ili dva snešena jaja u isto gnezdo dade više nosilja i da one redom nose u njega. Iz takvihjaja smanjuje se procenat letenja. Na ovaj nacin odabrana i cuvana jaja mogu se upotrebiti bilo za prirodno ili veštacko izvodenje pilica, odnosno inkubiranje. U oba slucaja uspeh izvodenja.zavisan je u prvom redu od kvaliteta jaja za nasad Osnovni uslov za uspešan rad u odgajivanju.podmlatka kokošije pravilno i uspešno izvodenje pilica.

-

8

1

PRlROD~O IZVODENJEPWCA

Prirodno izvodenje pilica vrši se na taj nacin što se odredeni broj jaja stavlja pod rasbocanukokošku ili CUfku.Posebnu pažnju treba obratiti na izbor bocke. da bismo proverili da li je grlo raskvocano, najbolje je da ga posmatramo 2 dana i to pod podmetnuta stara jaja, ili veštacka. Dobra bocka treba u gnezdu mirno da leži, da cuva jaja i da se ne plaši coveka. Nervome, plašljive i divlje bocke ne treba upotrebljavati za . nasadivanje. Kvocka treba da je zdrava, u dobroj priplodnoj kondiciji i ocišcena od svih

p~ta.

~.

.

Nasadiva.ye kvocki Instinkt ležcnja je u vezi sa rasom. Izvesne rase kokoši se uopšte ne raskvocavaju. Kvoeanje je narocito stanje kod kokoške neka vrsta gromicavog stanja. Pošto smo isprobati bocku, pravimo joj gnezdo velicine 40 x 40 cm. u nekoj polutamnoj prostoriji Najbolje je da se u gnezdo stavi cista i suva 6vsena ~slamaili seno, a može i obicna pšenicna slama. Najpre se stavi jedno jaje u sredini gnezda, a zatim se oko njega u krug redaju ostala jaja i to prvo jedan, a zatim drugi pa eventualno i treci krug jaja. Velicina kruga treba da je tolika, da bocka možc lepo svojim telom da ga pokrije. Broj jaja zavisi i od velicine bocke i od velicine jaja i obicno se krece od 15 do 17 komada za osrednje rase. Kvocka toplotom svoga telazagreva posteperio jaja pod sobom, ati su jaja na ivici gnezda nešto slabije zagrejana. Zbog toga ih bocka instiktivno, povremeno svojim kljunom meša, tako št~jaja iz sredine gura prema ivici gnezda, a jaja sa ivice gnezda gup1 prema sredini. Po nasadivanju, treba bocki pokloniti posebnu pažnju. Prva 24 .casa ne treb~ je' dirati i umemiravati, vec je 'pustiti da mirno leži. Ali posle toga treba paziti da bocka svakog dana side sa gnezda. U pocetku to silaženje treba da traje oko 10 a pred kraj ležcnja oko 20 minuta. To silaženje bocke sa jaja potrebno je iz više razloga. Najpre da se i sama jaja malo rashlade i provetre, jer je to potrebno radi pravilnog toka inkubacije. Dalje je potrebno da se sama bocka malo prošeta, nahrani, napoji, da izbaci izmet i da se zapraši Kvocka obicno sama svakodnevno u približno isto vreme silazi s gnezda. za vreme ležcnja bockutreba pravilno. hraniti. .

-

~

.

'---..

Pregled jaja Pregled jaja treba obaviti šestog i trinaestog dana, da bi sva neoplodena jaja mogli da uklonimo ispod bocke i upotrebbno za jelo. gem toga, možemo ostala dobra i oplodena jaja da podmetnemo pod drugu ili druge backe jednovremen~ nasadene i na taj nacin je oslobodimo daljeg ležanja, ili je ponovo nasadimo. Prilikom pregleda, koji se može vršiti na više nacina, pri cemu je važno da je jaje dobro prosvetljeno, oplodeno jaje pomaje se po tome što se u njegovoj sredini vidi jedna tamna tacka mrlja sa crvenim koncicima koji se zrakasto pružaju od nje, tako da sve to mnogo lici na pauka. Ako se vidi samo tamna tacka bez crvenih koncica, onda je to mak da je zametak uginuo. Ako je jaje bistro, cisto i prozimo, to je znak da je neoplodeno i iz njega se nece ništa izleci Drugi pregled se vrši trinaestog dana i tada oplodeno jaje u kome se zametak normalno razvija treba da na svetlosti izgleda tamno, izuzev vazdušne komore koja je svetla. Ako se prema svetlosti vidi daje celo jaje tamno, to je takode~akdaje zametak uginuo. Jaja se posle drugog pregleda ne upotrebljavaju za jelo, jer su najcešce muckovi.

.

-

.

"-' 9

~

~

--

- - -- ---\~ LeŽeJQ&

na ~

,

Na kraju leženja,odnosno pre IdjuVenja pilica na 2-3 dana, kvockU treba ostaviti Treba je dizati jedanput sa gnez&i i to %akrafeVl'eJl1e. Po navrietku 20 odnosno

I '

21 mma pocinje lef.enje - kIjuVenje pilica.1,JkOliko SU~ n8sad upotrebi jena ~ jaja, ,:;1 približno iste~ond.tese,~odenjeZ8vrtitiu tOkune~Jiko;anajbsnije 12casova. NQrmah1o je ,da se,u,rokU'od 3,casaizteže pil~od tDomentaJdjuvenja pa do potpunog, ,: i.zI~iija.d"""" zaVrmQcQdjuvetVdizv°d~piliaine ~bakvo~bl1tZl1emiravati.-vecu ~kU' ", ci "kv.c6u Hz 'CZdMcJstranitit;.""tr...od " daba,, ':"e utiJidvam. J~, r"' 'ta.trebaobi go ,'~jaja, Jz1eJeiUh' '

,

'

:

,

,

,

,

,

"

, ,

,,'

,

:~. ,i).p~ti~'~~~ ,piH "

~prv!i3:4p~~~r~gta , ,sa8ri~i~tiI;I9S~'!aja. , , '" -,., "', .PxiI:odno JZVQdenJe pilicanajbolj~ Je obaViti ,~toJw martaupri1a

Ii

:op~o:yreIne

, '~.§tQ~.ovimpacmom

,vdtacij~cin.

,

, :~odeDja

-'

,put '1'n~ ,

,

, "',

SemtOgapilad,

i'aprilupronesukaok:OkiCe u tokUiStejeSenii:ondadobrpJiosep~"

U,

"~tcf~':od~je~~~:pPro~ni~>~ute~juia~ojm

,

,

meseca,"Je.r JC to

zaj$odenje.':poštQse ~piladnajl~'odgajhju.

~

'1'~'

.

,

','

,

,

D..:~,b1tenzivno.Jll:tivi1tarsivu,ovajsenaciif~

,,

,

I

upotrebljava~'

':>:'

elitDih zapata, jen~ do}Jijaju,pila4S1'laŽQijekonst,ituqje.()yo je i najprii'9dniji. za ~o.d~ri~~~ga 'Zamca~juj~Sab10iz cisto ekonoxnskih ~bga';"

," ,', '"Lli

~~

a,ltVockajeboniajka'n~eDljWa.-'"

f",',

,",,'

,

~o.oD1oženioda

"

"

,

. ,"

izvodimo~o

i', ','

di!'~raskVocall"',

~ ~i to'~rienajplodnij~ka()~ je leghorD.; iIistfuJct~ja. :;4 Vt~1JlC, 1ežeDja. i ~nja pilica kolro5;ka, ne nosi, te godišnj~daje iDnogpmanjeJaja.Ovim'n~omkvQCka mOžc',ida~arazi'pilice, ~tDOže, da"se dog()~ da ,kv'Ocka za, ,vreme' I~ napqsti.-jaja pre' vremeP!io"što dovocfi ,dP, : najpogq(brl,jev..emq; gein iogamnoge

J18j~ ~

,:

,',

U na50jzemlj~

ovajnaciD je relativno

, 'du8lnitl proizvodaca; do~ 5e u'intenzivnom.

.

, iv~nachiizVod~ja.,

,"'" "

,

..

' ,VEŠrAcEo

malo1i upotrebi!

o'"

"

tougIavnoDi

t

,,'

"

,

sa~meno~

živinatstvu priInenjuje samo

';-

"

IZVOQEN.m

",

P,,'

,

"

.

,

PlUCA

'

II

jaja.,Egipcanisu'imalidrugisistem,jer ,su'prlmenjivalinietodmasovneproizvodnje,

,

upotrebom velikihmamutskih peci u kojiina je moglo da stane nekoliko hiljada jaja. Njih9Yepeci bile suCYrstekonstrukcije,odnosno bile su deo zgrade za iokubiu:iju.Peci " su zagrevane vatrom, a kao gorivo je služila slama ili balega kamile. Ni Kinezi Iii Egipcani

"

'~'upotrebljavali,termometre,jer ih mu imali. oni su instinktivnoosecali,potrebnu . op~u tCm~turu, tako da su' POStiZali~ zadovoljaVajuce rezultate,jer je' ,

~

procenatizleženihpilicau"Egiptubio oko66%.ova vdtina preno5enaje sa oca'nasina,a nJome:seu velikojmeribavilohveltenstvo., Hearsonje tek 1883.godinenapraviojednuvrstucaureslicnutermoregUlatoru '

,

,.

'kojaje omogucila regulisanje i kontrolisanje temperature u inkubatoru. ovaj pronalazak

ïðù

........

'

"

.-?

"

kod indivi- ,/ "

, .oVajnacinizv'Od'~ja,pili~:biOje poinat otPriJike~ 3 d9 4 hiljade godina i io u '. ',' Kini i EgiptU.Kinezi SU,u~ svrhu koristilivelike zemljane posu~e u koje su stavljali, druge,manje.Sakupljenaj!ijasustavJj8li11korpe, a oveuinale posude.Di1ovelikeposude ~su ClJ.mui"om i na taj nacin iZVOdiIi pilicc.Kapacitet ovihposuda bioje oko 600

I

"

nejD~da, ~ s8kupF.~oVoljari ~1kv9Cki za "

~1ipro~j#p~istdgUzr~'."

"

:'

',"

pri)padaPja~';I

-

;j "",'

"

, .in$jl1n~~e~

,

,

'

";<\;~Y;; 'dobrih'tI~s~'riobr~~~',,: negopi!adiZlcžcD8 ., '~na" '~" ,:' ,, >;;

.dob ,ijajuživahi1ij!lt:jaca i otpomijapitad"

"" o'~ strane:O,v(ig:~ jzvodenja)u~o ,ogram~brojj)~~,~04jedUekv~d~j~relatiVno~~pilica.Zatim5tO. " oviDi'~cipomneiji~"~qditi:Pil8d'~~li1IJ.o;jer,~~n~

, "

',

omogucioje kasnijebrlo brzo lirenje veitackogizvodenja.

.

Evropa je ovaj nacin izvo4enja pilica upoznala mnogo kasnije. Tek krajem sedamnaestog i pocetkom oomnaestog veka vdeni su prvi poJa.šaji konstruisanja malih inkubatora, dok se u to vreme u Egiptu veštacki izvoctitoaa hi1jade pilica. Iako je Evropa još u 17 velcu upoznala stvarni princip inkubatora, prVi mali inkubatori sagradeni su tek krajem proš1ogveka. U Americi masovno ~odenje piJi12~..ackim putem je u upotrebi tek od 1915. godine, kada su i sagradeni prvi sekcijaš1d inkubatori,a odmah zatim i veliki etažni. U ndoj zemlji do drugog svetskog rata upotreba inkubatora bila je relativno mala, a prva upotreba malih inkubatora pocela je u nas 1923. godine. Tek posle oslobodenja pristupa se njihovoj masovnoj izradi, upotrebi i primeni, jer se savremeno živinarstvo uglavnom i zasniva na veštackom izvodenju pilic&. Prednosti veštackog izvodenja.nad prirodnim su brojne. Prva i najvažnija prednost ovog nacina rada je što možemo izvoditi pilice kad god hocemo i to u neogranicenom broju, jer nam to omogucavaju savremeni veliki inkubatori. Prilikom veštackog izvodenja pilica istovremeno oslobadamo veliki broj kvocki, koje mogu da nose jaja. To je posebno važno za rase kokošaka koje su dobre nosilje, a kod kojih je instinkt leženja neizražen. Sledeca je u stvari ekonomska prednost, jer je broj zaposlenih ljudi u.odnosu na broj izleženih pilica mnogo manji, nego kod prirodnog nacina. Strucno i pomocno osoblje je bolje iskorišceno, što smanjuje proizvodnu cenu svakog izleženog pileta. I, najzad, ovaj nacin onemogucava razvoj i širenje raznih zaraznih bolesti, jer lnkubatori mogu lako da se ciste i dezinfikuju; Ovaj nacin ima i svojih nedostataka, a oni su: veštacko izvoc:tenjezahteva visoko obrazovano strucno osoblje koje treba da rukuje inkubatorom, veštackom kvockom i da zna da odgaja pilad. ovim nacinom izvedena pilad su manje otpoma i živahna od prirodno izvedenih. Medutim, svi ovi nedostaci u porec:tenju sa prednostima koje pruža veštacki nacin su' mali i neznatni, tako da se mogu i zanemariti.

"'-

~

TIPOVI (MODELI) INKUBATORA .

Zaveštackoizvodenje pilica služemkubatori. To su u stvari "mašineza leženje

pilica", od cijeg rada, a narocito od pravilne upotrebe zavisi i uspeh leženja. InIcubatori su specijalne naprave principa termostata gde uvek po volji može da se reguliše toplota, vlažnost vazduha i pravilno provetravanje. od plVOgkonstruiJanog inkubatora pa do danas izraden je veliki broj razlicitih tipova i modela inkubatora. Svaki model ima posebno uputstvo o karakteristikama njegove konstrukcije i o nacinu njegove upotrebe i rukovaDju. Ipak,.svaki dobar inkubator mora da ispunjava sledece osnovne uslove: -

-

da stalno održava temperaturu u citavom prostoru inkubiranja na jednoj odrec:tenojvisini,koju možemoregu1isatipo volji,pomocu osedjivogtermoregulatora i da je snabdevenispravnimkon1:r9lisanimtermometrom; . - da stalno i pravilno održava odreden i potreban procenat relativne vlažnosti vazduha;, , .

.- da je provetravanje

lako izvodljivo, a da se pri tom ni u kom slucaju ne stvara . .' .'. - - da se lako može cistiti i dezin,fikovati;, - da je solidnc konstrukCije, da je rukovanje njime prosto i jednostavno, da je okretanje jaja ~izvodljivobez velikih potresa i~da su što manji trOŠkOVioko njegovog zagrevanjai oddavanja. c ~. ,. ~ , .

p~maja; .

'11

---

r-

, IDkubatori se razlicito svrstavaju u pojedine tipove i te: prema sistemu kenstrukcije za smeltaj jaja, prema nacinu zagrevanja, kao i prema broju jaja keji megu da prime. .. Po.nacinu smeltaja jaja, sve .tipove inkubatora delime na dve grupe: jednoslojne,

, .

vodoravneili pljosnatei viIesIojneili duboke inkubatore.

.

~

nacinu zagrevanja, takode, raztikujeme dve grupe inkubatora i to: inkubatore koji se zagrevaju toplem vodem i inkubatore keji se zagrevaju toplim vazduhem. Prema velicini inkubatora delime na: male kapaciteta od 50 dO 600 jaja, srednje velike od tiOOdo 5.000 jaja i ve6ke od 5.000 do vile desetina odnosne stotina hDjada jaja. Naj&Ua, odnosne najuebicajenija je podela prema tome kako. su jaja u njima smeJtena.

~:

JednOlllojni lli pQosnati inkubator ovi inkubatori se ebicne grade u ebliku stola, pa se zato nazivaju još i stoni aparati. Sastoje se iz dobro izolovanog pljosnatog sanduka sa jednim ili vile odeljenja, sa staklenim vratima na prednjej strani. U njemu se nalaze jedna Didve herizon.talne police, odnosne rama za smeltaj jaja. Ispod ramova sa jajima, na dnu inkubatera, nalazi se slebpdan prostor koji služi za smeJtaj tek izleženib pilica da bi se tu OSUIiIii pripremili

-

za izlazak.Zagrevanje ovih aparata je razlicite, a topletni izver je smeJten ispod jaja Ita je redi slucaj,iliiznadjaja štoje cdci slucaj.Zagrevanjeinkubatora najcelce se vrši

-

--

elektricnem energijem, a meže i toplom vedem, butan gasom ili petroleumskem lampom. Pošte se jaja zagrevaju najcešce zracenjem toplete edezge nadele tj. prema ramovima u kejima se nalaze jaja, to je ovaj nacin zagrevanja najslicniji zagrevanju kod prirodnog leženja, a narocito je pogodan za leženje pacijih i gu§cijih jaja. Temperatura u ovim inkubatorima ebicne se klece od 39DCde 39,5°c, a meri se u visini gernje ivice jaja, pri cemu sam termometar ne dediruje jaja. Temperatura na denjej strani jaja je ebicrie od 35° de 36°c, što.edgovara temperaturi jaja na kekešijem gnezdu. Prema tome, prosecna temperatura u ovim inkubatorima klece se eko.37,'ifJC,keja se smatra eptimal-

nom.

.

U inkubatem se nalazi jedne ili dva odeljenja sa ramevima ža smeštaj jaja. Gernji ekvir,odnosne ram"za žicanem mrežom, služi za smeštaj jaja. Jaja leže herizontalne u

tamU i ekrecu se rukem. Kada se pDiciizlegu, idu prema svetlu, tj. prema staklenim vratima i propadaju krozprorez na mreži gornjegrama u donji ram, gde se suIe. Ispod ramova nalaze se male posude za vodu. U svakom odeljenju nalazi se termometar u visinigornjeivicejaja.

.

"

~..""

Provetravanje inkubatora, odnosne ventilacija ked aparata sa prirodnem .ventilacij91D,zasniva se na tome što topao vazduh, kao Iakii, ide prema tavanici aparata, na kojoj se nalaze etveri, a hladni sveži vazduh ulazi kroz etvere na dnu aparata. Jedan termere, gulator je smeJtenna gornjem etveru za ventilaciju, a drugi na poklepcu pored uredaja"

zazagrevanje.

.

.

'.

.

Rukovanje ovim aparatima je vrlo.jednostavne, jer su maleg kapaciteta, ebicno.SO ,

de 600jaja. Vrlo.se Iakoprenose i jako su zgo.dniza rad pocetnika. Jedina im je mana

"

"

lto,zbogmalog kapaciteta, trOIe relativno vile go.rivatako da su im troškovi leženjanešto vifi u odnosu na veceinkubatore. .

BateriJsIdlli sekdJsIdInkubatori

ovi inkubatori nisu ništa druge do.vile jednoslo.jnib inkubatera,Jroji su mectusobno. povezani u sekcije, odnosne baterije i imaju' zajednicki to.plotni izvor,. Inkubator ¶» ..~

ïî

ôòòòæ ò ò ò

ò ò

ó ¢ô

--.

CJ

j.

...f::/

DJ I

-JednoslojDllukabator

13

..

tako sapctcn da svaka sekcija mof.e posebno da se regU6Je i da radi neZaViSDO od ostalih. Modcmiji tipovi ovih aparata soabdeveni' su ,automatskim. kontrolDim uredajima. Na taj uacin mof.e da sed inkubitanje u raz1icitim.vremeDSkim J:SI!m13c:imSl prema ukazanoj potrebi, odnosno želji. Kapacitet ovih inkubatora Jaete se od 600 do 40.000 jaja. '~J

.

WeslojDi, etalDi Diduboki InlmhRfnd

obicno se prave u vidu trokrilnih ormana. U srednjem delu nalaZi se uredaj za zagrevanje i v1aženjevazduha. Zagrev8nje vazduha je obicno pomo61 elektricne energije. RamoYi_zasmdtaj jaja nalaze se u svakom od bocnih delova inkubatora i to u njegovom

:::..-

Mali 'riIaIOjJIIht~

c,.../

gornjem delu, a poredani su u v& redova jedan jzn8d drugoga. okviri ramova mectuso~ no su povezani, tako da pokretanjem jedne poluge svi ramovi mogu da promene svoj po1ožaj za 9«fc. U donjem delu inku1>atora nalaze se nepokretne police koje su ndto dublje od gornjih ramova i služe za jzvo&nje piliC8,jer se tu jaja prebacuju iz gornjeg

de~ 18-0gdanainkubacije.U ovomtipuinkubatora,zamliku od prethodnadvatipa . gde se jaja zagrevaju samo sa jedne strane, jaja se zagrevaju ravnomeino sa svili ~ stru.janjem toplog vazduha kojidoJazi iz srednjeg dela iDtubatora. Na taj nacin VIti se stalno i pravilno provetravanje inkubatora koje jeregulisano priticanjem odredene kolicine svežeg vazduha. Kod ovih iDJaibatota sav rad se obavlja automatski, a prisustvo coveka je neophodno samo da nadgleda i kontroJiJe rad kontrolnih aparata i njihovo pravilno fu.nkcionisanje. Kapacitet ovih iDkubatora je raz1icit i krece se od 1.000 do 50.000 komada jaja...' . Danas je u upotrebivišeslojni inkuba\O1'uobIiku delimicno pokretnog bubnja -

14

I I

-

-

~'"

c.!

----

~~

VIIeiIOjDI fDkab8tOr 181JabqJem; , valjka,kojise okrece okojake uzdUŽDeoscivineokoilipod kojim.se nalazipokretno vido, cijim st8loim okretanjem se obezbeduje'nepl'e1ddnp Strujanje1oplog vazduha i ravnomemo zagrevanje inkuI,atotskog prostora. Ramovi sa:jajima su smC!teni 11ovaj valjak i to na obe strai1e,tako da aparatima i vrata na obe strane. Okretanje jaja vrši se automatski, naginjanjem valjka na jednu pi na drugu stririu, ~\1a!DOSt vazduha i temperatura se automatski kontroliiu; mada se, po potrebi, mogu i teguUsati. Kapacitet ovih inkubatora je oko 16.000 jaja. Inkubacija kokošijihjaja unjima se obavlja do 18 dana, a posle toga se lese 'sa jajima prebacuju u poseban inkubator zvani izvodioDik, sa nepokretnim dubljim poliQUDa, tako da pilic ne moga iz njih ~ti, niti prelaziti iz jednog rama u drugi. ,gde se dovriavi inkubacijai prakticno vrši izvod'enje piliC8. U izložionikuse jaja -me ne okrecu. ovaj deo inkubatora se gradi odvojeno, tako da ima. svoj zaseban prostor, §to je narocito v'ažrioradi 1~ postizanja v~g procenta VIageu

,

'-

ovom delu aparata.' Odnos broja jaja izmedu vecegi manjeg>dela viJeslojnihinkubatora je uvek 3 :1. "

,

Ako manji deo, odnosno izvodioDik, primi na primer 2.000 jaja, onda u veci deo tj. ležionik staje nelto -me od 6.000 jaja ili tacnije 8-10% -me, tj. onoliko koliko se proseCDO p~ pregleda' izbaci neoplodenih jaja. To ?;DaCida se inkubator ne može cnapuniti odjednom. Obicno se svake nedelje uloži po jedna partija jaja, odnosno ODolikibroj jaja koji može da primi manji deo inkubatoJ,'8" odnosno izvodionik. Prema tome, u ovim inkubatorima imamo tzv. tumusno izvodenje sa trecinom od ukupnog kapaciteta inkubatora. Kod jednos1ojnih inkubatora sa prirodnom ventilacijom ovaj odnos izmedu broja uloženih jaja u ležioDik gde se jaja okre6J, i delu gde se jaja vi§e ne okrecu ismeitaju

"" 15

L

r f

r t radi izvodenjapilica je I:LTo znaci da se u jednos}Ojnim inkub!!torima cela kolicina jaja ulaže odjednom, te broj uIoženil1jaja odgovara i njegovom kapacitetu." Turnusnoizvodenje pilica u vmesIojnim inkubatorima mnogo je bolje zbpg cešcih rokova leženja pilica, jer to olakšava neprekidno snabdevanje odgajivaca živinepiliqma, aposebno tovilišta brojiera. I, najzad, pored ~brojanil1 tipova inkubatora postoje još veci inkubatoriu vidu komora, tzv. tunelski inkubatori, gde su ramovi za smeštaj jaja postavljeni u ViAeredova pokretnil1 s~ O\ra komora se sastoji od niza zicIanih ili montažnill odvojenil1 prostorija od ~ojihjedne služe za inkubiranje, tj. u njima se nal8ze kokošijajaja dp18 dana, a druge za izvodenje pilicaodnosno od 19 dana domja inkubacije. Komotesu takve velicine daljudstvokoje radi sa ovim inkubatorima uIaziu same komore unutra i tu obavlja sve poslove oko ulaganja i vad-enjajaja i pilica,.vrši ~~je inkubatora, kao i sve druge poslove. OvakVe prostorije su vrlo jeftine i rentabilne;jer ~oguda prime ogrOJna11broj jaja, zaht~vaju manje uredaja za regulisanje temperature i vlage,. mada svaka kOmora Dna poseban uredaj za regulisanje temperature,vl8žnosti i provetravanje vazduha. Jedina mana im je, u tome što je rad u njima dosta otežan i neugodan zbog relativno visoke temperature i vlage koju radnik dosta teško podnosi. Kapacitet ovih inkubatora je vrlo veliki i obicno se tcrece oko lJ1O.000a može biti i znatno veci. -!:::.h

Smeštaj iokubatora Potrebno je obratiti po~bnu pažnju na prostoriju u kojoj se smešta inkubator, jer, pravilan rad inkubatora i.pravilan tok inkubacije,u velikoj JI1eriza~ od temperature, vlažnpSti, provetravanja imvetIjenosti same prostorije. Prostorija treba da je sagradena tako da se u njoj relativno Jako m~ održavati stalna sobna temperatura od oko 20 do 22"C. Dnevna kolebanja temperature te prostorije ne smeju biti v~ od oko SOC. Prostorija treba da ima dobru ventilaciju, ali bez promaje. Relativna vlažnost vazduha treb!! da se ~ oko~5%. Prostorija treba da je dovoljno svetIa, ali ne sme biti izI()ŽCna ,direktnOj suncevoj avetIosti.Zbog toga treba da bude okrenutapi~ severu, tako ,cbr direktna sunceva svetIostne pada na inkubatore. Pod te prostorije treba da bude potpun() ravan. ainkubatornanjemusasvim horizonta1no da stoji. Najboljeje daje pod od'betoni, asf8Ita,ili specijalnil1 p1ocic:akoje ne dozvoljavajU klizanje, tako da se mate lako ptati i

&titi.

¢

"

o

Velicinaprostorijezamneštajinkubatora treba da je OCIgOYarajUCa da u njoj mofe8 n~ da ~ smestjjedan iltviše inku~tora u jed161ili dva reda. IDkubatorlI1O1'ada' { Jtojit .t'~da sa SVih .strana ..'..,.,...:inuidovo Ijn,o prostora za tDaniPUIaCijUi rad njime .OdU da . . ." , , treba daje udaljel1naj@8njeoko~ me~ da radnik mofe normalno da procte:~ . trebad8.e nalazina'~Uda1j~ 0cI8uto-puta'ifeleznickepruge, da bise izbeglo svako.pOtresanjeiJ1~ijaja; što ~ Vtloltetno deluje na praVilanrazvojeI11brjona U'~~i~~.~~:Sc~ mAt~ jednoslojniminkubatorom, ODse mofe SII1tsti~, ,u,~~ kojeodeJjeI1JeU'~ ZJI'JCiit _Stanovanje, a eventualno«¢ ·´·¢ ,

',

,

,

,

kOjiSeck»biO~~~;.::

',"

'

.,'

..,'

, ,> .~'lii.idtubiton&

stanicu treba projektovati i jzpaditi Ito jednost&vuijei 'ali,*PSO111t.1i~~ ciuhp.savremenil1tehnoJ~ ~ta i 112:'

~, ~je

~o~ill'iI1vestickmo-ekonomskih ,

ù¢ô

zahtev&.

"f

.

Savremenainkubatorsb.w1icatrebadaimaSJedeCe prostorije:

--odeJjeDjeza odeJjeDjeza fumigaciju(dezinfekeiju)jaja; prijem i sortiranjejaya;,

,

ïê

б

~ ---

~

~ -prostoriju za skladiltenje jaja;. prostoriju za predgrevanje jaja; pf9StOriju za inkubatore; odeljenje za prebacivanje i prosvetljavanje jaja; odeljenje za izvodionike; -prostoriju za vadenje, klasiranje i pakovanje pilic&; odeljenje za smcštaj i otpremu pilic&; odeljenje za otpatke; skladilte ambalaže za pilice; prostoriju za fumigaciju kartonske ambalaže; prostoriju za pranje i dezinfekciju opreme; odeljenje za prijavu garderobu radnika; odeljenje sa tuievima i WC; " odeljenje za cistu gaiderobu radnika; odeljenje za cajnu kuhinju; odeljenje za upravnika stanice; odeljenje za dežurnog radnika; Glavni. pravac tehnološkog procesa inkubacijetreba da se obavlja najjednostavni2 jim putem, ne ukritajuci se ni u jednom trenutku sa sporednim pravcima tehnološkog procesa. Glavni pravac tehnološkog procesa je jednosmeran jaje jednodnevno pile. '

-

---

~

-

-

-

:r.oowaci.Ja Bez obzira na nacin izvodenja pilica (prirodnim ili vcštackim putem), promene koje se dešavaju u jajetu su iste. A te promene, da bi se piJe izvelo, omogucavaju tri bitna ,

uslova temperatura, vlaga.i kiseonik. Od njih je najvažniji kiseonik, jer je on stalno neophodan, a temperatura i vlažnost su pOtrebni, ali mogu krace vreme da budu odsutni

~ ikakve vere štete po razvicc embriona. Embrionalno.razvice, u stvari pocinje od momenta oplodenja jajeta u toku njegovog stvaranja na putu kroz jajovod, ali se prekida onog momenta kad je jaje sneseno, jer je spolj8Šnja tempera~ obicno nedovoljna za njegovo razvicc. Pošto jaje izade iz kloake, prakticno se prekida razvoj embnona, jer klica ostaje u latentnom stanju, dok ne dade u povoljnu situaciju, ii to je ustvari onda kada jaje stavimo pod kvocku ili u inkubator. Ponovo razvijanje embriona u jajetu otpocinje cim jaje dade na temperaturu od minimum 3O°c, mada je optimalna temperatura od 37,5 do 39,5°c. U toku svoga razvoja embrion pocinje da oslobada izvesnu kolicinu toplote; tako da spoljna toplota treba da nadoknadi samo tu kolicinu koju embrion gubi putem zracenja. Kratak nedostatak toplote ne izaziva promene u embrionu, naprotiv, kod jedn~og zagrevanja jajeta(jednoslojni inkubator) je neophodan zbog izjednacavan-

ja zagrevanjajajeta.

~

'

Pored toplote, normalno razvijanje klice obezbeduje i vlažnost, jer jaje bilo da je u,inkubaciji ili ne, gubi od svoje težine usled isparavanja, a taj gubitak je znatno veci kad se jaje nalazi u inkubaciji. za vreme inkubacije kokošije jaje, usled isparavanja, gubi od svoje težine tako da do kraja ~inkubacije izgubi 1/S do 1/6 JD88e.Ukoliko bi vlažnost vazduha bila nedovoljna, isušivanje bi bilo.znatno vere, a posledice jako štetne, tj; embrion bi uginuo u odredenom stadijumu razvica. Tokom inkubacije embrion se razvija i raste. Njegov razvoj u prirodnom kao i u inkubatorskom le~nju prakticno kontrolUemo prosvetljavanjem (pregledom) inkubiranih jaja. Pregled jaja se vrši u cilju da se otkriju i odstrane iz inkubacije sva jaja iz kojih ne mogu da se izlegu živi pilici. Postoje. razliciti

17

7t;

r !

~

-,

,>-. ,?'

,,'

/',

-

",

uredajii aparatiza prOsvetIjavanje jaja.Prirlcip.~ ~i

se u tomeda zracljakog,

svetlOSI1OgiZVOra.,(elektriCDe,sijalice),p~ctu; km:/:jaje pre nego što dopru do oka pregledaca. Prosvetljavanje jaja treba dti veotna obazrivo da se ne bi pokidale haIaZe,

koje su za vreoieinkubacijejako raZlabavlj~e.

-

'

Pošto je jaje došlo u povoljne uslove, vec posle nekoliko casova se primccuju prvi znaci života embriona. Vec drugog dana obrazuje se srce, istovremeno, i krvna zmca, kQja su u pocetku razbacana, zatim se sjedinjuju u vidu pantljika od kojih ce se kasnije obrazovati krvni sudovi. TIeCes..dana vec su stvoreni srce i krvni sudovi, a pojavljuju se i prvi elementi stvaranja pluca.cetvrtog dana name se glava, kljun, oci i noge. Tada se stvara i jedna Opna,zvana aIantbiS,"kOjasluži za- dišaJijc i prima oelanCCv:iJieiZbe1anc:a za ishranu emrbiona. U alantoisu se jzJ~cuju prvi izmeti zametka. Sve ovo se lepo vidi pri jakim svetlosnim lampama. Sledecih dana stvaraju se poceci pojedinih telesnih organa, zatim druga opna, zvana amnion, koja služi kao zaštita zametku i ispunjena je tecnošcu u.kojoj se razvija zametak. Pevetog dana zametak dobija izgled klice, javlja se paperje i razni rožnati izraštaji Jedanaestog dana obraZuje se oko. Do cetrnaestog dana piJe se naglo razvija, pokriVa se potpuno paperjem, olQ"cccsei zauzima svoj definitivan položaj, tako da se glava nalazi izmectu nogu, a vrh kljuna je okrenut šotki, odnosno vazd1išnOj komori. Do šesnaestog dana utrošena je sva kolicina belancevina iz belanca za ishranu i razvice embriona, a nadalje mu, kao hrana, služi ŽUD1ance.Od tog momenta pa nadalje okoštavanje biva sve jace,a embrion uvlaci ŽUD1anceu trbušnu duplju i tako se hrani OS8lDDaestogdana piJe je vec formirano, tako da su konture embriona pravilne i jasno oivicene. Pokreti živog embriona su lako vidljivi i omogu6lvaju razlikovanje od uginulih. Vazdušna komora je vrlo velika. Devetnaestog dana pile uvlaci i posleduje ostatke ŽUD1ancau trbušnu duplju, trbuh postaje veci, vidi se mrlja žumanca na trbuhu i u to doba piJe leži savijei1o sa glavom pod krilima a noge drži savijene na trbuhu prema glavi Dvadesetog dana, pile vec pijucc, vrh kljuna mu cicvršalva da bi moglo da probije ljusku u odredenom trenutku. Na.kraju.inkubacije embrion je dostigao toliku velicinu da je skoro ispunio sav prostQr u jajetu i tada više ne prati pokrete jajeta. Normalno je da u trenutku kljuveo,ja embrion treba da bude savijen sa kliunom'ispod desnog krila, a u blizini vazdušne ko~~.J~ectu 2Oi 21 ~'pile,kYucaiJ)1'~bij~ ljusku i tog trenutka prestaje alantoidno disanJei jer sa.probijanjem ljuske otpocinje plUCDodisanje. Daljim kljucanjem pile probija ljusku i tada se pokrece u želji da je se što pre oslobodi i pod u~cajem uzastopnih napora i kontrakcije mišic&,ljuuska j!Jeta prsta i postepeno se lomi,

'-'-V

" ---"

tako se pile nje oslobadai jZJaZinapolje, tj: ispiljuje se. ziva masa jednodnevnih pilica

.

najcdce iznosi od 66 0069% od težine jaja. ovako bi izgledao normalan tok inkubacije, odnosno razvica pileta,.,aIi u praksi postoje i rap1e anomalije. Kao jedan od razloga uginuca zametka je i njegov nepravilan položaj u jajetu. Na položaj zametka ima uticaja i nacin nameštanja jaja u inkubator. ,Ukoliko su jaja okrenuta vrhom nagore, utoliko je veci procenat nepravilnih položaja embriona u odnosu na jaja sa šotkom okrenutom nagore ili u odnosu na jaja u horizontalnom položaju. Radi toga se ova dva položajJ jajeta u inkubatoru smatraju normlllni~ Embrioni najviše uginjavaju 2, 3 i 4 dana i 19, 20 i 21 dana. U drugom periodu uginjavanje embriona je vece. Uginjavanje embrioJ1!l.u prvom periodu je posledica lošeg gajenja roditelja, a u drugom periodu embrioni uginjavaju zbog loših uslava inkubacije. I, na~ da napomenemo da jaja, ciji su poletIo i nacin cuvanja isti, ne legu se u istom procentu prirodnim ili v~Brim putem. Kod veštacke inkubacije procenat letenja' je nešto manji, što je i razumljivo, jer inkubator još nije dovoljno usavden da bi mogao u potpunosti da ispuni sve uslove prirodnog letenja. Mectutim, te razlike u procentu

18

..

-- .."~

OO()O000 ...

,

(;)(t)(i)@@~~ -,;."

.

~I"'j

. Faze fOrminIQa pUeta u ~eta

/~

~

od 1 do 21 dau

leženja cestoSUneznatne, pa ovajmali nedostatak inkubatora mnogozaostaje za drugim njegovimekonomskimPt:ednostima.' Radinkubatora Pošto se pravilno smesti, inkubator treba da se pregleda, da lije u njemu sveu redu. Najpre je važnoda se pregleda rad termometra, koji se kontroliše uporedenjem sa preciznim,vec kontrolisanim, termometrom. Pored termometra, treba pregledati i termoregulator, jer odnjega zavisi održavanj~željene teD,1perature.Od-elektricnih automatskih prekidaca, odnosno termoregulatora, najpreciznijije tzv. kontakt-termometar. To je specijalni termometar kroz koga se pušta struja ~og napo~ koja prethodno' prolazi kroz otpornik i tzv. relej. Jedan pol struje ulazi u sam živio stub termometra, a drugiu j~u tanku licu, koja senalaziu cevcicitermometra iznadživioogstuba.Pomocu jednog magneta na vrhu termometra ova se žica spušta do željene visine, om-acene stepenima, tj. do visine na kojoj se želi da se prekida tok struje kroz grejac inkubatora. Kad se ukljuci, grejaci polako ~zagrevajuinkubator i živa se u termomdtru diže. U momentu kad stub žive dotakne pomenutu nameštenu žicu,zatvara se kolo struje, koja deluje na elekt!"9magnetu relejui on tada prekida tok struje krozgrejacinkubatora. Kod višeslojnihinkUbatoraobicnose održava srednja temperatura od 37,'Z'Cdo 37,5°c, koja je na termometrima obicno oznacena crvenom linijom. Ovo zbog toga što je kod ovih inkubatora toplota pomocuventilatora ravnomernorasporedena po celomaparatu;tako da sejaja sa svihstrana podjednako zagrevajutoplimvazduhom.Ako primetimo da ova temperatura još nije postignuta, a kontakt termometar vec prekida, tada magnetom

-

regulatorom podižemo gornju žicu sve dotle dok termometar u inkubatoru ne pokaže temperaturu od 37,5°C. Pošto kod kontakt termometra nema veceg kolebanja od jedne desetine stepeI!i, time je i regulisanje temperature završeno. Temperatura ce se, ukoliko se magnetni regulator fiksira jednim zavrtnjem, stalno održavati na toj visini.

19

:7'f'-

..JJ

ri !

~

r.o.c..-

Kod drugih manje preciznih termoregulatora, tzv. tivinih prekidaca, kolebanja mogu da iznose 0,5 do 1°c. ova kolebanja zavise od osetljivosti eter membrane koja je sastavni deo termoregulatora.

---

Posle toga kontrolile se ispravnost elektricnih instalacija. .Takode treba proverlti horizontalan položaj inkubatora,jer odnjegovog položajazavisi pravilno zr8Cenje toplote u inkubatoru i ravnomerno zagrevanje jaja. U jstom cilju treba kontro1isati ijzvor toplote. Zatim treba pregledati da Ii je inkubator ~n i dezinfikovan. Pošto seuverimo da je u iDkubatoru sve u redu, tek ga onda ukljucujemo u rad. Pre stavljanja jaja u nove iDkubatore, kao i na pocetku SVJkesezone izvodenja, potrebno je iDkubator staviti u probni rad i kontro1isati njegov rad najmanje 24 casa pre ulaganja jaja. Novi inkubatori, kao i oni koji nmu dugo radili, treba da rade bar 24 casa sa punim posudama za vodu, kako bi se zidovi koji su veanom od drvetanapunili vlagom i time omoguBli bolje zatvaranje vrata, koja treba hermeticki da se zatvaraju i sprecavaju izlazak toplote i vlage. Tek posle toga roka, ako se uverimo daje uiDkubatoru sve u redu, možemostav1jatijaja

uinkubator. U'

.

svomeradu inkubator, dalje, mora da zadovoljavaneke naJbitJiijeusIove,kao

ItoSutem.peratura, vlažnost, provetravanJt i okretanje jaja. Mada ovih nekoliko usIova cin~j~u nerazdvojnu celinu, ipak je temperatura osnovni faktor za iDkubaciju. Optimalna VWnatemperature se razlicito tretirallliteraturi. Optimumje izmedu 37,5 i 39,5°c, Ita zavisi od tipa inkubatora. Temperatura koJu treba postici u iDkubatorskom prostoru je razlicite visine, a uglavnom zavisi od sistema inkubatora. Kod jednoslojnih iDkubatora ona jeneito vila, a neito je niža kod etažDih, gde se jaja zagrevaju sa svih strana. Kod

jednoslojnib inkubatora ona se ~

izmedu 37,5 i 39,5°C.Njena yjsina je razlicita u I

zavisnosti od perioda iDkubacije, a podeljena su miI1jenja kolika u kom periodu treba CIa bude. Prema izvesnim autorima, potrebno je da prve.nedelje temperatura bude nešto ~

niža, tj. oko 3'-c, druge oko 38,5°C i tr=

38,5"c, jer se smatra da se optimum

temperature u jednoslojnim iDkubatorima krete oko 38,5OC U yjlesJojnim iDkubatorima optimalna temperatura za sve VtCmeinkubacije je manje-vile stalna i krete se oko 37,2 do 37,s°c.

,\r

optimalna temperatura.nije mm kod razlicitih mtema iDkubatora, a te razlike idu . i do 0,5°c. Ali to su sve SUViJemale razlike i prakticno se smatra da je optimum izmedu 37,5 i 39,5°c. N=mo da upropastimo iDkubaciju ni sa 3'-C ni sa ~~c. Ako bi uzeli vecu temperaturu, recimo stalnu od 4O"c, onda ce u tom slucaju procenat ležcnja pilica jako da opadne, a ako bi temperatura bila preko 42°c, ne bjsmo dobili ni Jedno piJe. Znacajna kolebanja temperature iznad normalnih granica. imaju za posledicu visok procenat uginica zametak&, zatim pilice sa krivim prstima, uvrnutim k1jUJiovima i mlirenim nogama, kao i izleženje slabijih pilica. Ukoliko su ova kolebanja kratkotrajna i reda (izuzev temperature preko 44°C), ne dolazi do težih posledica. Nmke temperature usporavaju razvice embriona, i u tom slUCajupilici se kasnije legu, a ukoliko je temperatura vila od optimalne, razvicc embriona se nešto ubrzava. Narocito je velika opasnost od niskih temperatura na pocetku iDkubacije, tj. prva 3-4 dana, u vreme kada je srce tek pocelo da radi. Ali tu se radi samo o jednom danu Lu oba slucaja dobijaju se slaba pi1ad, pi1ad sa neuvucenim !umancem, a cesto i nakaze nesposobne za život. Po razvicu embriona može se suditi da Ii smo imali optimalnu temperaturu, ili, pak, visoku, odnosno Disku.

20

OiIO

::-:..->

NlQleia nizlozi za PeIke u iDkubac:ij1 RezultatllelelQa

NaQvenmdDijlrazlozi

- niska prosecna temperatura, stara jaja

- odlaganje leženja -ranijeleženje - uginu6a u ljusci sa malom vazdušnom

komoromjajeta

.

- uginu6au ljuscisa vazdumom velikom -

k()morom uginuca u ljusci sa normalnom vazdušnomkomorom

- mav prsten - slepljivanje piletauzljusku

- zainazano piJe sa sadržajem jajeta

- hrama pilad - razlupano ŽUD1ance -:-

neoplodenajaja

- mala pilad - slaba pilad - pupcana infekcija-omfalitis " r' I, y' 1

I

I I

I I

-uzeta za nasad, variranje sobne temperature - visokaprosecnatemperatura nedovoljnaventilacijaprostorije slab kvalitetjaja za inkubaciju - nedostatak vlage,visokatemperatura

-

- loši uslovi ishrane i nege roditeljSkog slaba konstitucijaroditelja - jata, rana smrt embriona, suviše visoka ili

v-

temperatura - niska nedostatakvlažnosti,visokatemperatura - visokavlažnost,slaba ventilacija,niska temperatura velikevarijacijeu temperaturi konstitucijske ~ roditelja, potresi pri transpo~ nepatJjivookretanje nepravilanodnos mužjakai ženke, tuca izmedu mužjaka,promrzlakresta mala jaja i nedostatak vlage suviševisokailiniska temperatura nehigijenskiusloviu inkubatoru i prostoriji..

-

-

-

--

U toku dana potrebno je CeICekontro1isati temperatmu inkubatora, jer se dogada da se, usled nekog potresa pri zatvaranju inkubatora. ili pri cBcenju prašine i slicno, poremeti regulacija prekidaca. zatim je potrebno kontrolisati i nacin raspode1e temperature u samim inkubatorima. Mada ventilatori oOOzbeduju podjednaku raspodelu temperature, ipak ona nije svugde podjednaka u inkubatorskom prostoru. Donji delovi inkubatora imaju nešto nižu temperaturu. U praksi se ova pojava iskorilcava na taj nacin Atose tek uložena jaja stavljaju u toku prve nedelje u gornji deo, zatim se druge nedelje premeštaju u srednji, da bi se, na kraju, spustila u donji tj. najniži deo inkubatora. Raspored temperature u inkubatoru zavisi i od pravilnog rasporeda jaja u inkubatoru. Jaja moraju biti tako rasporedena da ventilatori usmeravaju kretanje vazduha raw.omerno i sa jedne i sa druge strane inkubatora. Zbog toga aparat ne sme biti prazan na jednoj strani, a pun na drugoj, jer to ometa pravilnu cirku1aciju vazduba. Takode i ramovi sa jajima prilikom okretanja moraju dabudu simetricno postavljeni sa jedne i druge strane kako bi pružali podjednak otpor vazduha na 000 strane. Ovo je vrlo važan momenat za postizanje odlicnih rezultata kod leženja pilica, jer se u praksi cesto greti kod postavljanja ramova. Drugi važan faktor za pravilno izvodenje pmca u inkubatOru)e i vlažnost vazduha. Kod, ve§tackog izvocfenja prostorija je zatvorena i u njoj se zagrevanjem gubi' veliki

21

-::::'.

.;'c

J«\!>~

,

l-

proc:cnatvlagc, te ukoliko bi taj proc:cnat bio isuvik veli1donda bi u tom. slucaju onemogu6waOpravilnu izmenu materija kod zametka. zato treba paziti da reIatiVDa vlažnostvazduha bude izmedu 60i 70%, a u svakomslucajune ispod SO%ili pak veta od 80%, što znaci da je optimumu ldioniku izmedu 60i 70%; a u ~etioniku odnosno prostoru za izIegaDjepilic&70 0080%. Vlalnost treba da je nelto VUau prvoj i tretoj nedelji inkubacije, ali uvek u napred navedenim granicama. U iDJcubatoruvla!nost ,

yazduha se kontroli!e higrometrom ili Psihrometrom, a može se kontro1isati i po jajetu, odnosno po velicini vazduJne komore inkubiranih jaja pa ukoliko je ona veca utoliko je vazduh suvlji i obrnuto. Visina vazc:lujne komore osmog dana treba da je oko. 18 mm, cetrnaestog oko-t9,5, a devetnaestog dana treba daje prosecno oko 23,s mm.'Nacin regu1isanja vl.osti v8zduha je razlicit u pojedinim sistemima intutiatora, pa se stoga treba priddavati uputstva koja postoje za svaki odredeni tip. Regu1isanje vla!nosti kod . jednoslojnili ink:ubatora ~ se na taj nacin što se u njima postavljaju p1itke posude sa vQdom i to u blizi.ni ceviza zasrevanje. TopIota ovih cevi utice na ispatavanje vode u plitldm posudama i to je dovoljno da se normalno regu1iševIažnostvazduhauinkubatoru. U viAeslojnim ink:ubatorima cirkulacija vazduha je vrlo jaka, te radi toga ovde se mora obratiti posebna pažnja na vla!nost vazduha. Obicno se kod ovih inkubatora na njihovom dnu nalaze male posude sa vodom, koje se najcdce zagrevaju pomocu malog sopstvenog elektricnog uredaja. Voda izposuda isparava onoliko kolikQ je potrebno da se vla!nost regu1iše na optimum, a to se postižeregu1isanjemsopstvenog eIektricnog uredaja. VUeslojni inkubatori su tako gradeni da struja vazduha koju ubacuje ventilator, koji je smeAten u donjem delu iDkubatora prelazi preko suda sa vodom da bi se navlažio i tako sada nav1ažen ide po celoin ink:ubatoru i na taj nacin se oddava potrebna vla!nost u inkubatoru. ovim strujanjem vazduha oddava se ne samo povoljna temperatura vec i

povoljnavla!nost'ikiseonik.

.

Pravilnost održavanja vlažnosti vazduha u inkubatoru može se ceniti i prema ~

rezultatima leženja i prema iz8Iedu pilic&.Ukoliko je vla!nost vazduha bila nedovoljna, , izleženi pilici su mali, uIepljeni, vrlo teško izlaze iz ljuske zbog cega se veli1d broj uguti prilikom kljuvenja i probijanj" ljuske. Ako je, pak, vlažnost bila suvi§e visoka, onda se legu naduveni, m1itavi i neotporni pilici, koji Iako uginjavaju. U toku prvih 19 dana ink:ubacije, jaja gube od svoje,mase oko 10,5%. ' Da se iz inkubatora ne binepotrebno gubila vlagai temperatura, potrebnoje da se pri svakom otvaranju vrata kod višes1ojnih ink:ubatora iskljuci rad ventilatora, ukoliko se ventilatori automatski ne iskljucuju cim se vrata otvore. Takocte, inkubatore ne treba nikada otvarati bez potrebe, narocito za vreme ~ pilici prdbijaju ljusku.

:;..

Treci bitan i ~~hodniji usIov za pravilan tok inkubacije je Itiseonik. U cilju dovodenja dovoljnih 1cOlicinakiseonika, vrti se provetravanje, odnosno ventilacija, ink:u-'. .batora. Na taj nacin uvodi se sve! vazduh u ink:ubator, a ustajali i zagadeni izbaCuje se iz ink:ubatora. Mnogim ogledima je OObzano da se bez kiseonikazametak goli, tj. uginjava, iako ima sve ostale uslove normalne. Potrebe embriona u kiseoniku suminimatJte, ali one moraju biti stalno obezbe(fene. Te potrebe u pocetku ink:ubacije su manje a na kraju su znatnovccc,) što je irazumljivo. Venti1acijase kOdinkubatora postiže pomocu narocitih otvora kroz koje ulazi sve!, a izlazi ustaja1i vazduh. Velianu ovih otvora možemo po volji da reguli§emo. Regulacija ventilacije u jednoslojnom inkubatoru vrti se manjim ili veam otvaranjem venti1acionih poklopaca na gornjoj strani inkubatora. Strujanje vazduha u ovim inkubatorima ide sa donje strane prema gornjjm otvOrlma, jer zagrejani vazduh, kao lakši, ide gore. .

I

22

~

'~

U vikslojnim inla1batorima elektricni ventilatori uv1ace svcž vazduh kroz donje, otvore inkubatora na jednoj strani, a izbacuju ga gore kroz otvore na suprotnoj strani. Otvori za ventilaciju moraju biti otv~reni do polovine, a za vreme kljuvanja pili6i treba

da su sasvimzatvoreni.

"

Dalje, u inkubatoru mora da se vrti i okretanje jaja, te i na to treba obratiti pažnju. Cilj ovoga je da se jaja podje~o zagrevaju sa svih strana, a i da se izbegne slepljivanje ŽWDancasa ljuskom. Posledica slepljivanja je ili uginuce embriona, ili nepra\1ilan razvoj zametka. Okretarije trebavditi je~put na jednu, a drugi put na drugu stranu. Okretanje jaja treba \'diti \'ue puta u toku 24 casa i to obicno od 12 do 24 puta, AtoZaViSiod sistema inkubatora. Po stavljanju jaja u inkubator ne trebaodmalJ. vditi okretanje, vec ih ostaviti na miru bar dva, a jm bolje tri dana, i tek pocev od cetvrtog pa do osamnaestog dana obavezno je okretanje jaja. Posle c,samnaestog dana prestaje se sa okretanjem jaja, ona se ostavljaju na miru u izIežionikU da bi pile moglo norma1i1oda se izlete, jer u to vreme ne postoji \'ue opasnost od slepljivanja sa Ijuskom,' poAtoje embrion vec ispunio ljusku. Pri nidu sa velikim vi§eslojnim inkubatoriJna, gde se obicno u'isti inkubator ulažu jaja svakih sedam dana, temperatura, relativna vlažnost vazduha, provetravanje i okretanje jaja prakticno ostaju isti sve do osamnaestog dana, kada se jaja prebacuju u izIežionik. Kod jednoslojnih aparata okretanje jaja se obicno \'di rukom i to jedanput dnevno, a kod

vi§eslojnihto okretanje se vrti, uglavnom,automatski.

"::-

'

za vreme inkubacije treba \'diti i rasblacfivanje jaja da bi se postigla pravilna raspodela temperature u jaje~ a istovr~meno,da bi se i potpuno provetrio inkubator. Rasbladivanje Ae treba \'diti gde je ventilacija ubrzana i ravnomerna i gde se jaja ravnomemo zagrevaju ,sa svih strana, kao Atoje slucaj kod vikslojnih inkubatora. Kod ovih inkubatoi'a hlactenje jaja se \'di i prilikom v&tenja jaja, stavljanja nove partije, pregleda jaja, nasipanja vode u posude i drugih radova, tako da nije uop§te potrebno

. posebno rashladivanjejaja.

'

Kod jednoslojnih inkubatora rasbladivanje jaja vriimo na taj nacin Atoceo ram sa jajima izvucemo u prostoriju koju smo prethodno provetri1i, i ostavimo ram od 10 do 20 minuta da se jaja ohlade, a isto\rremenQ ostavljamo otvoren inkubator za nekoliko minuta da bi se i on provettio. Ram treba postaviti tako da jaja svojom povriinom ne dodiruju ,

-~

sto. Hladenjejaja pocinjemooko cetvrtogdana, azamavamo osamnaestog.Kodvadenja i vracaDja ramova treba biti jako pažljiv i oprezan, jer svaki potres u to doba je jako štetan po dalje razvice embriona, a može izazvati i njegovo uginucc embriona, jer su u to vreme

nalazejako razlabavljene.

j I

I I

j

"

Kod najsa~menijih tipova inkubatora veceg kapaciteta održavaqje svih napred navedenih ustova letenja jaja u tolikoj su meri automatizovani da nije potrebna stalna kontrola nad njim, kao i potreba ljudske radne snage za njihovo obavljanje. Mnogi od njih imaju ugradene specijalne kompjutere koji regu1išu i kontrolOO optimalne oslove inkubacije. Kod ovih, inkubatora .postoje specijalni elektricni uredaji za automatsko regulisanje temperaturei njeno stalno Qdržavanje na optimalnoj visini. Takode, postoje uredaji za automatsko regu1isanje vlage, koja se podeAava prema fazi inkubacije. Postoji i automatski dovod vode ukljucen na vodovodnu mrežu. Prema potrebi, voda pritice vrlo polako, cak i u kapljicama, tako da se u posudama ne h1adi. Ventilaciju obavljaju ventilatori, koji se automatSki iskljucUju cim se vrata otvore, 3, ukljucUju cim se vrata zatvore. Okretanje jaja \'di se posebnim elektromotorom, koji stupa u rad u kratkiJn ili dužim vremenskim razmacim.8, prema tome kako je regulisan interval okretanja jaja. Ukoliko doete do suvi§e visoke ili niske temperature, ili do bilo kakve druge nepravilnosti ustova inkubacije, odmah stupa u dejstvo zvucna ilisvet1osna signa1izacija, tj. putem malih

23

-1

c.

r-

sijalica ili zvonca upozorava se dežurni da nešto nije u redu sa radom inkubatora.

za vreme inkubacije treba VIŠitiprosvetljavanje,oflnosnopregled jaja. Pregled

.

kokošijih jaja obicno se VIŠi6-og i 18-0g dana. Medutim, kod velikih inkubatorapregled jaja ~ vrši samo osamnaestog dana i to istovremeno sa prebacivanjem jaja iz inkubatora

u izležionike.

.

Kod prvog pregleda zametak oplodenogjajeta se nazire u obliku tamne mrlje kod koje se na sve strane pružaju crvene niti, ustvari krvni sudovi, pa sve to lici na pauka. Ako je jaje neoplodeno, tu nema razvoja zametka, vec je celo jaje belo i prozimo, pa se .takva jaja i nazivaju cistacima. Ukoliko je, pak, zametak u to vreme uginuo, tada se na granici alantoisa, dokle su doprli krvni sudovi, stvori crvena krvava linija u vidu krvavog prstena oko jajeta, a zametak se obicno vidi, ako jaje muckamo, kao crna pokretljiva mrlja bez konciC8, ili je, pak, zalepljen za ljusku:

[~

I'

. ~

lzIIedJ~eta

lIOdPnGCIamplnmJa. (Ino) f kod drugog IamplnmJa (desqo)

Da bi se pregled jaja brže obavio, sijalica se povlaci ispod redovajaja. .

Tom prilikom

se samo povade ona svetlija,kao neoplodena, a samo sumnjivajaja i jaja sa zamrlim

zametkom se detaljnije pregledaju prislanjanjem na otvor lampe. Pregled jaja se najbIŽe obavlja ako se ceo ram sa jajima prevlaci preko stola u kome se nalazi uzao prorez iste dužine kao ram, kroz koji se, pomocu više sijalica ili neonske svetiljke, usmerava svetlo na citav red jaja. . Drugi pregled daje sledecu sliku jajeta: gotovo celo jaje, sem vazdušne komore, je tamno i neprozirno. Samo na šiljastom kraju jajeta nalazi se ~o svetlije mesto. Vazdušna komora zahvata skoro trecinu jajeta i duboka je do 16 mm. Ako zametak ugine posle prvog pregleda, obicno se raspadne, te se primecuje u obliku razbacanih mrlja ili krpica koje plove u mutnom sadržaju jajeta. Pregled jaja za vreme leženja VIŠise radi toga da bi se iz inkubatora izbacila SVa neoplodena jaja, kao i jaja sa uginulim zametkom. Time se sprecava kvar i trulež ovih jaja koja bi zagadila vazduh u inkubatoru. Izvodenje piliC8 pocinje dvadesetog dana, a dvadeset prvog se, obicno izleže najveci ~j pilic&.Pllici izleženi dvadeset i drugog dana su slabi i neotporni, a preko ovog roka jaja se obicno više i ne dIŽe u inkubatoru, vec sva neizležena jaja treba uništiti. Tokom izleganja manji inkubatori se samo povremeno i kratko otvaraju da bi se odstranite prazne ljuske, ali ova otvaranja treba da su retka. Veliki inkubatori se ne otvaraju. .

....

II I

24

~ ! I t ,

I I

..

fzvestan broj pilica SCfteško oslobada ljuske 1, prema mišljenju vecine strucnjaka, takvim pilicima ne treba pomagati, jer su oni obicno slabi i zakržljali, pa ih treba pustiti da se sami oslobode ili da uginuo Izleženi pilici ostaju u inkubatorskom prostoru 4-5 casova, dok se potpUno ne o~e. Posle toga vade se i stavljaju u posebno odeljenje za pregled, sOrtiranje i pakovanje. Iz ovog odeljenja pilici se transportuju do farmi za odgajivanje podmlatka, ili do individualnih poljoprivrednih proiZvodaca ~oji ce ih dalje gajiti. U praksi se ponekad dogodi da se izlcženi pilici ne mogu odmah transportovati odnosno prodati, pa smo prinudeni da ih izv~sno vreme sami gajimo. Zbog toga svaki onaj koji se bavi inkubiranjem pilica treba da ima spremnu prostoriju za prihvat i odgajivanje pilica

prvih nekoliko dana, sve dok ih ne proda.

'

Procenat leženja pilica u inkubatoru je razlicit; Smatra se da je najniži zadovoljavajuci procenat izvodenja ako se od uloženih jaja postigne oko 70%, a odlican je ako se taj pro~nat krece oko ili preko 85%. .

I

2s

"'-- -

~

,

TEHNOLOGUAPROIZVODNJE.QIDNODNEVNIRPlUCA Dovoženjejaja do inkubatorskestanice

.

.

KvaIitetjajaza nasad \1velikoj meri zavisi od uslova;nacinafvremena

transporta.

Zbog togaje neophod.noprilikom transporta jaja posebnovoditi racuna da se izbCgnu: preterano zagrevanjejaja (temperatura 24°Civik);

-

-

;.preterano hIadenje (temperatura ispod 10"C);

.

.

. jaki potresi; .

prevelika relativna vlažnostvazduha (veca od 90%);

- preniska relativna vlažnQStvazduh8 (manja od 50%);

- suvi§edugtransport(preko12casovai duže)..

.

.

Zbog toga je poželjno da se tiansport jaja obavlja specijaJnim vozilom za transport

jaja,ikojemora da bude~tvoreno i da poseduje uredajeza klimatiz8ciju.

.

. '.. .

Poželjno je da se jaja transportuju u kartonskim UIo§cima za jaj~ smešteriim u kartonskim btijama, koje, posle preuzimanja jaja, treba spaJiti. Mogu se transportovati i u plasticnim u1okima, smeitenim u plasticnim žicanim kutijama, cijem pranju, ciUenju

i dezinfekcijiposle upotrebe treba poklonitiposebnu pamju. .

'.

Jajazanasadobaveznomorajubitid~fi1rovana nasamojfarmigdesuproizve-

dena, pa tek onda transportovati do inkubatorske stanice, odnosno mesta gde se nalaze mali privatni inkubatori. Vozilo za transport jaja, pre i posle prevoza, mora biti savdeno oprano i dezii1fi.. kavano. Radnik koji dovozi jaja do inkubatorske stamce stavlja kutije sa jajima na posebna kolica na ulasku u inkubatorsku stanicu i ni u kom slucaju ne sme da ude u inkubatorsku stanicu. Isto tako, radnici iz stanice koji primaju jaja za nasad ni u kom slucaju ne smeju izaci iz inkubatorske stanice, vec prihvataju kolica sa jajima i odvoze ih u odelenje za prijem i pripremu jaja za ulaganje u inkubator. PrUan I priprema JIQa za nasad

"

Dovefena jaja u kutijama unose se pomocu kolica u prostoriju za prijem i pripremu

jaja za nasad. Akoje transport bio vrlo kratak, jaja se mogu odmah ulagati bez ikakvog

.

odmora. U slucaju dužeg transporta, jaja se privremeno Iageruju u prijemnom odelenju. pri tom se kutije sa jajima slažu u odredenom delu prostorije, vodeci racuna da se ne stavevikod 4 kutije jedna na drugu. Isto tako, prilikom slaganja kutija treba voditi racuna da se ()stavipotreban prostor odnosno meduprostor, radi obezbedenja strujanja vazduha

-ventilacije. , . . preulaganja,jajasevade izkutijainaposebnomstoluslažuuieseinkubatora.Iako su jaja za nasad pre transporta sa farme veoma pažljivo odabrana, potrebno je da se i ovom prilikom obrati posebna pažnja kako bi se eventualno naPrSIa i razbijena jaja, ili

jaja sa bilo kakvimdrogimnedostatkom,izdvojila.

.

.

U jednoslojne inkubatore jaja se stavljaju u ~ove'u horizontalnom položaju. U ramove, ('Afnosnolese, Weslojnih inkubatora jaja se slažu u okomitom položaju, sa tupim krajem okrenutim na gore, a nikako obratno. Radi IakAegslaganja jaja, ramovi se polože na sto pod malim nagibom. Dan ulaganja i broj jaja u jednoj partiji odreduje se prema tipu inkubatora i njegovom kapacitetu. Prva partija kod viJeslojnih aparata stavlja se u gornji deo inkubatora. prilikom ulaganja druge partije, posle 6 do 7 dana, JttVapartija se spušta niže a druga dolazi na: njeno mesto. Treca partija dolazi ponovo gore, a prva i druga se sp'uštaju niže i tad je inkubator pun. Posle 18 dana, najstarija partija inkubatora

.

prenosi se u drugi deo aparata -izvodionik.

"

...

26 l I ~-.L

r

I

Kod jednoslojnih aparata odmah sc stavlja cela kolicinajaja, jer se u njemu ona

.-

sva istovremeno ulažu i ~gu. U tunelsJdm inkubatorima Iese sa jajima se stavljaju na pokretna kolica i njima se prevoze u skladiJte za jaja, odnosno za vreme Ulaganja kolica sa jajima direktno se uvoze

uinkubator.

Prostorija za prijem i pripremu jaja za nasad treba da bude sagradena i opremljena od oko 15 do 18"Ci relativnu vlažnostvazdubaod 75-85%, ltoomogucava sasvim sigurno cuvanje jaja do 5 dana starosti, uz potpuno ocuvanje njihovog inkubacionog kvaliteta. Treba izbegavati ulaganje jaja starijih od 5 dana zbog toga lto se izvodenje pilica odlaže za oko .20 minuta, a procenat izvodenja se smanjuje za oko 4% za svaki dan držanja jaja

preko 5 dana starosti.

.

Iz ove prostorije, neposredno pre ulaganja jaja se odvoze u prostoriju za fumigaciju (dezinfekciju), pa sc tek onda prebacuju u prostoriju za prijem r skladiJtenje. U ovoj prostoriji jaja se tretiraju parama formaldebida i to na taj nacin lto se prostorija najpre zagreva na temperaturi. od najmanje 24°C uz relativnu vlažnost vazduha od najmanje 75%. Na poseban (!lektricni reJO stavlja se posuda sa odgovarajucom kolicinom formaIdebida (7 grama na m3 prostorije) i prostorija se tadazatvara. Prekidacem koji se nalazi sa spoljne strane ove prostorije ukljucuje se reJo, koji polako zagreva i poBUduiz koje pocinju da se oslobadaju pare formaldebida. Ovaj tretman trba da traje oko 20 miQuta. Posle tog vremena, reJO se iskljucuje, a ukljucuje ventilator koji sada izbacuje zaostale pare formaldebida. Tek poIto se prostorija dobro provetri, dezinfikovana jaja se prevoze uinkubator. tJJagaJUeJ~a Raniovi, odnosno kolica sa složenim jajima, prevoze se u prostoriju za predgrevanje jaja i to na oko 6 casova pre ulaganja. Temperatura ove prostorije treba da iznosi oko 22"c. Ukoliko na stanici ne ~e ova prostorija, jaja se prevoze direktno iz prostorije za prijem i cuvanje u prostoriju sa inkubatorima i to na oko 6 C8s0vapre ulaganja, gde temperatura takocte treba da bude oko 22°c. Isto tako neophodno je da prostorija sa inkubatorima ima relativnu vlažnost vazduha od najmanje 75%. Posle 6 C8s0vakoja su jaja provela u prostoriji za predgrevanje, ili u prostoriju sa inkubatorima, unose se u inkubatori stavljaju se u prostor predviden za ulaganje te partije jaja. Kod jednoslojnih iDkubatora ram, odnosno ramovi, direktno se unose u inkubator i stavljaju u prostor predviden za ležcnje jaja. Kod viJeslojnih inkubatora kolica sa jajima uvoze se direktno uinkubator i tu ostaju do osamnaestog dana, a zatim prebacuju u izvodionik. Kao što smo vet napomenuli, jaja u inkubator mogu se ulagati jedanput ili

dva puta nedeljno, lto zavisiod mpni7.acije posla svake inkubatorske stanice. Postupak sa j~ima u

toru

'

-

S obzirom da se.kodjednoslojnih inkubatora jaja zagrevajuna prirodan nacin. tj. odozgo nadole, oni su vrlo povoljni za regulaciju režima inkubacije, osim za okretanje jaja. Vetina ovih aparata nema nikakvih mehAQickih sprava za okretanje jaja, zbog cega se ona moraju vaditi napolje iz inkubatora da bi se okrenula rukom. Pošto se kod toga hladi i sam aparat, to se prvih dana ne preporucuje okretanje jaja,jerje tadanajpotrebnija stalna, nešto vila temperatura. Zato ses okretanjem jaja pocinje tek treteg ili cetvrtog dana i to svega 34 puta dnevno. Kod ovih aparata temperatura se najcdce meri kolenastim termometrima, cija sc

[

L~

27

.

il

kUgJiCasa živom nalazi duboko unutar inkubatora. Kod toga je važno da termometar bude tako postavljen da se kuglica sa živom nalazi iznad vrhova jaja, a nikako ih ne sme dodirivati, ili pak da bw:1evi§e od 0,5 cm iznad jaja. Kod jednoslojnih aparata treba što cdce kontro1isati tempcratwu, jer su ovi, zbog malc;'velicine, jako izloženi u~ju okolne temperature i drugih faktora. Kod toga je jedino merodavna temperatura ocitana na termometru, cija se kuglica nalazi iznad samih vrhova jaja, o cemu treba strogo voditi racuna. Zbog toga se kod ovih aparata, koji imaju ,

kontakt termometar odnOsnotermoregulator,ovimorajupodešavatiprema temperaturi iznad jaja. U slucaju stalnog opadanja temperature u inkubatoru, pOsebno u zimskom periodu, potrebno je da se malo zagreje prostorija u kojoj se nalazi inkubator. Kod toga treba paziti da se prostorija naglo i mnogo ne zagreje. Ukoliko, pak, dade naglo do visoke temperature u inkubatoru i do 40"(;, treba odmah iskljuciti grejace, a jaja okrenuti. Ukoliko u prostoriji nije suvi§e niska temperatura, jaja se mogu ostaviti izvan inkubatora, sve dok se ne ohlade. N'tkako ne treba prskati tako zagrejana jaja vodom, jer bi, zbog naglog hladenja, moglo da dade do prskanja krvnih sudova i uginu6a embriona. U takvim slucajevima treba otvoriti do kraja ventilacione otvore, kako bi se pojacala ventilacija, što bi dovelo do malog snižavanja temperature u aparatu. Nasadivanje jaja u ovim aparatima ne sme se zapoceti sve dok u inkubatoru ne bude postignuta željena temperatura, koja ostajenepromenjena najmanje 6 casova. Ulaganjem jaja temperaturace malo da opadne, ali to ništa ne smeta,jer ce se ona posle izvesnog vremena sama podici do željene visine. Zbog toga ne treba dirati regulator temperature ni grejace. svakako treba nastojati da se aparat ne otvara bez potrebe, a kad vec mora da se otvara zbog vadenja i okretanja jaja, da se to obavi što bde, kako ne bi daBo do veceg sniženja temperature u inkubatoru. vlaga se meri pomocu obicnog bigrometra, koji se veša u sredini inkubatora malo iznad vrhovajaja. Pojacana, odnosno snižetta vlažnost vazduha kod ovih aparata reguli§e se vecim ili manjim dolivanjem vode u posude za vodu. ove su, obicno, smeltene u blizini cevi za grejanje, kako bi isparavanje bilo jace. S obzirom da jacina isparavanja ne zavisi samo od temperature.yec i od povrtine posude, obicno se dodaje jal jedna posuda. Kod poveame vIažnosti stavi se manja posuda za vodu, kako bi se smanjilo isparavanje vode i na taj nacin postigla u inkubatorskom prostoru optimalna relativna vla!nost vazduha. Ventilacija se kod jednoslojnih aparata reguli§e manjim ili vecim otvaranjem' otvara za ventilaciju, koji su obicno smelteni odozgo, ili s prednje strane inkubatora. S obzirom da ven~ja jako utice na temperaturu i VIagU,to se njenim menjanjem i podešavanjem može donekle da reguli§e i temperatura i vla!nost vazduha u inkubatoru. U ovom tipu inkubatora okretanje jaja se obavlja rucno, pa se stoga jaja vad~ napoIje iz inkubatoia, što nepovoljno deluje na temperaturu u inkubatoru. zato se jaja kod ovih inkubatora ne okrecu tako cesto. Kod okretanja jaja najpre se izvadi prvi red iz rama, odnosno lese, da bi se ostali redovi mogli pomicati za jedno mesto napred, zbog cega ce taj prvi red sada doci na mesto poslednjeg reda. Takvim okretanjem dolaze krajnja jaja u sredinu, a ona iz sredine postepeno prema kraju, zbog cega nastaje bolje izjednacavanje u temperaturi. Palto su jaja složena ,u horizontalnom položaju, treba ih okrenuti otprilike za oko 180"(;, tj: tako da gornja strana dade dole, a ova opet gore. za svaki slucaj dobro bi bilo da se sa svake strane stavi bilo kakav znak na Ijusci jajeta, kako se nikada ne bi desilo da neko jaje ostane neokrenuto. prilikom okretanjajaja ne treba ih vaditi iz,ladice. Dovoljno je pritisnuti ih blago prstom, pa ovaj povuci toliko, da se jaja okrenu. pri tom treba paziti da jaja ne udaraju jedna o druga. Pošto su jaja okrenuta, stavljaju se u inkubator, ali tako da ivica Iadice,

28

~

j

I

~"~

r koja je pre bila s prednje strane iDkubatora, dode sada sa zadnje strane. Takvo lIM!GjaDje poJoJaja .ladice potrebno je zbog toga ko i kod l1aJooljih inkubatora poatojeizvesoe razlike u tempeiatuD prostora za ulaganje jaja, koja se na taj nacin b;jeclnacuju. HladeDje jaja kod jednoslojnih inkubatora obavlja se uvek zajedno sa okre1aujem jaja. Naime, dok se jaja ~ istovremeno se i blade. U pIVOjpolOYiDi,..tnbacije h1adenje jaja je nepotrebno, pa, Qk i ltetno, jer se jajetu oduzima iSUViIetopJotc. Na ialost, ovo se ne mole jZbeQ zbog rucnog okretanja jaja. Kasnije, to okretanje j. ide samo u prilog hladenju, zbog cega ponekad nije potrebno pR".dll'nmAtijal i posebna h1actenja, osim poslednjih dana inkubacije, kada se jaja vile ne okre6L I tada se jaja izvlace jz inkubatora, kao>i za okretanje, i ostavljaju se neko vreme na miru, dok se De ohlade. za to vreme dobro je da se inkubator malo provetri otvaranjem vrata, DOsamo toliko dok ne pocne jace padati temperatura u njemu. Prsbnje jaja kod ovih aparata obavlja se na taj nacin ko se jaja izvuku naPOIje, pa se popISkaju,ili i u samom inkubaoru. U ovom slucaju lese se izvuku do 2IS uapoJje. za prskanje jaja dolazi .u obzir samo voda temperature. od oko SO"c, koju treba rašpditi u Ito finijim tapljicama, tako da pada na jaja u obliku magle. za to postoje posebne prskalic:e. Ukoliko ih nemamo, možemo se poslu!iti i obib1om cetkom za CiI6enje OdCJa. Prskanje jaja treba obaviti samo posle h1adenja jaja, a nikako pre. Ako bismo pnka1i jaja pre hladenja, moglo bi, zbog pre jakog isparavanja a prema tome i hladenja, Iako dom do pucanja mnogih tiJiCa u jajetu, koje snabdevaju hranom zametak, lto ima za posIedicu uginuce zametka. Posle prskanja jaja vodom, koje se mora obaviti u ko kratcm roku,jaja

se odmah vracaju u inkubator.

-

Veliki savremeni inkubatori tunelskog tipa su tehnicki i konstrukclono veoma usavdeni, tako da se lako obezbeduje optimalna temperatura, relativna vJa!nost ~ i pravilno provetravanje inkubatoISkog prostora. Okretanje jaja se obavlja jedanput svakog sata. Inkubator poseduje odgovarajuti broj elektricnih ventilatora, koji ubacuju sve! vazduh i ravnomemo ga rasporeduju u inkubatorskom prostoru. IskorlJcen vazduh se izbacuje posebnim kanalom, koji se nalazi -na gornjoj strani inkubatora, tako da se

posebnom ceviizbacujepreko p1afonau spoljnu sredinu izvanstanice.

-

f

Regulaciju i održavanje svih neophodnih pslova za uspeInu inkubaciju omogucavaju.posebni elektronski uredaji, odnosno kompjuteri smelteni izvan inkubatora, odnosno na njegovoj prednjoj strani. Na ovaj nacin uloga radnika je svedena samo na pracenje instrumenata, koji se nalaze pored vrata inkubatora na prednjoj strani i koji pokazuju rad pojedinih sklopova i mehJlni7.Ameaparata, odnosno sprovodenje pojedinih postupaka koji su za pojedine slucajeve predvideni u posebnom uputstvu koje proizvodac inkubatora obezbeduje u odgovarajucom prirucniku. Prema tome, uloga radnika je svedena samo na kontrolu odgovarajucih instrumenata, tako da intervenile samo u

I

zvucna signalizacij~Radnik otvara inkubator samo kada ulaže drugu partiju jaja. Optimalna temperatura u tune1skim inkubatorima najcelce se krete oko 37,s°c,

slucaju kakve nepravilnosti

u radu inkubatora,

a relativnavJa!nostvazduhaoko80do85%.

na Ita ga upozorava

svet1osna, -odnosno

--

Na spoljnjem delu inkubatora, odnosno na kontrolnoj tabli, u svakom momentu se vidi i vrlo lako kontrolile optimalna temperatura i relativna vldnost ~ i to u celom irikubatorskom prostoru, pa ukoliko dade, što se izuzetno dogada, do vile ili nif.e temperature ili pak relativne vldnosti vazduha od predvidene optimalne, odmah stupa u dejstvo svet1osna ili ZVUCIla sipJlli7-Jclja i na kontrolnoj tabU se odmah vidi do takvog je kvara dOIlOu inkubatorskom prostoru, odnosno koji osnovni uslov in1nlhluije odstupa od optimuma.

29

.

.

PnbaCh8IdeJ$ a

.

Telmicto RIeoje savrcmcDihin1mbatoraplCdvidl.da sc posle 18dana kolica sa jajima iZVWeiz inkubatora i to istim onim redom bIrb lU i s1o1cnau iDkubator i prebacuju se u izvodioDik,koji sc nalazi u posebnoj PrOStOrijL U ovoj prostoriji sc jaja vade iz kolicaiDkUbatOraiprebacujuu posebne lesc -ladic:eza izvodenjepiliQ, koje sc

zatimstavljajuu posebnakolicaizvodionika..

, \ ,

.

Sav posao oko prebacivanja jaja iz iDkubatora u izvodionit obavlja se Da maoipulativnom stolu koji se za ovu svrhu unosi u prostoriju sa iDkubatorima, ili izvodioDik, a lto zavisi od raspoloživog prostora. Medutim, mnogo je. boIjoda izmedu prostorije sa iDkUbatOrimai prostorije sa izvodjnniclma postoji poscbo4 prostorija koja bi služila za prebaciv8{lje i pregled jaja osamnaestog dana i ~ prilikom prebacivanJa iz inkubatora u izvodionik. Cilj pregleda jaja je da se kontrolile razvitak zametb, a time sc posredno kontroI& i pogodnost usIova koji vladaju u iokubatoru. Pored tog&, cilj pregleda je da se iz inkubatOra izvade i sva neoplodena jaja, kao i ona. sa 11gin1llimzametkom, jer nepotrebno zal1~m~u prostor u inkubatoru. Jaja s uginulim zametkom su cak i ltetna, jer se u njima kasnije razvija proces raspadanja. U zavisnosti od OIgIIni7.sl(~ije rada na. samoj inkubatorskoj stanici, kao i od velicine same stanice. pregled jaja se može vršiti dva puta i to S ili 6 dana prvi put, a drugi put ()!Iamnaestog dana i to prilikom prebacivanja

jajaizinkubatorau izvodionik.

.

.

Na ma1im inkubatorsldm stanicama, ili kod privatnih proizvodaca koji rade na ma1im inkubatorima, prvi pregled jaja obavlja se najcešce Iestog dana inkubacije ako su jaja s belom Ijuskom, a ako imaju braon Ijusku, sedmog dana. Prilikom p1VOgpregleda živi zametak pileta podseca na pauka. U sredini se oa1azi tamna mrlja nepravilnog oblika, a od nje na sve strane. kao pipci, polaze crveni koncici koji u stvari predstavljaju krvne sudove zametka. Ako jaje polaJro okrecemo. primeticcmo da se pokrece i ~etak. Ukoliko bi prilikom okretaDja jajeta tamna mrlja, odnosno zametak, ostala nepokretna, zalepljena za Ijusku, to je siguran znak da je zam~tak uginuo. Ako se ne primecuje' zametak, vec je unutrašnjost jajeta prozracoa i nolto tamnija u sredini gde se oa1azi ŽUD1aDce. znak je da je jaje neoplodeno. Neoplodena jaja kao i ona sa uginulim zametkom, treba izbaciti iz inkubatora. Neoplodena jaja mogu se koristiti za ishranu ljudi, a ona sa uginulim zametkom za ishranu domacih životinja (svinje i živinu). Na velikim inkubatorskim stanicama, iz cisto ekonomskih razloga, pregled jaja se obavlja samo jedanput i to osamnaestog dana. Cilj ovog pregleda je da se iz inkubatora izbaCe sva jaja s uginulim zametkom kako bi se stvorilo vile prostora za izvodenje piliC8. U ovom stadijumu zametak je veliki i ispunjava skoro celu zapreminu jajem, zato jaje izgleda mracno s oItro odvojenoin vazdulnom komorom, Ita je karakteristicno za jaja sa živim zametkom. Treba napomenuti da je pregled jaja prilicno zamoran posao i da povecava troIkov~ proizvodnje. IspražnjeDa kolica inkubatora zatini se odvoze do prostorije za pranje. gde se vrlo detaljno peru; il posle pranja dezinfikuju i posebnim hodnikom ponovo vracaju u odeljenje za prijem i pripremu jaja za nasad, radi ponovnog kori!cenja. Kolica izvodionik sa prebacenim jajima ubacuju se sada u izvodionik, gde ostaju doizvo~nja pilic&. . Postupak sa JlQima Dizvodionilm Slicno kao i kod inkubatora i izvodionik automatski, odnosno putem kompjutera i odgovarajuce elektronike. obezbeduje optimalnu temperaturu, relativno v1ažnost vazduha kao i provetravanje. tako da i ovde radnik ima zadatak samo da kontroI& i nadgleda rad aparata.

30

~

r

,

,

,Opti:o}a]natemperatU.rit1HzvodioDiku je uaj~

od 36,5 do 37;ze, a relativna

vlažm)st vaiduJ1a,prvogdahaj~()ko 8S%.c:liugag ~ je ndto.veca, dok se tteceg dana uredaji za vldnostnajcelce iskJjucujuiirada, kakO bi se izlegJipilici bolje OSUŠiJi i cvdte

,stalina'noge.

,'o

"','.'".

o,".

" 'No, bez obzira'na usaVlŠenost savremeDih inkubatora, &sto se u praksi doga4aju greške tokom inkubacije,koje se ogledajuu slederem: . ,...uginuli embrioni su pdsledica n~ostatka vitamina i minerala u ishrani roditeljsldh parova, obolenja kokoši, lakg skla~nja jaja, loših uslova inkubacije; . '

. . ,- uginuli pilici pre k1juvenjajavljaju se kao posIedica naslednih faktora,'pojave infekcijekao i lošihuslovainkubacije; -

-

uginuli pilici posle k1juvenja nastaju zbog niskog procenta relativne vlažnosti

vazduha, niske temperature,a rede i visoketemperature; , ,...prerano ležcnje nastaje zbogvisoketemperature u inkubatoru;

-prekasno leženje se javlja kao posIedicaniske

temperature i dugotrajnog cuvanja

jaja za nasad;

- sporo, odnosno produženo,

,

leženje se javlja kao posIedica mdanja starih i svetih

jaja, a i temperatura nije bila svudajednaka u inkubatorskomprostoru; ,

- slepljene jajne opne i Ijuske za paperje pilica se javljaju,. usled niske reJativne vlažnostivazduha i u inkubatoru i u izležioniku; -

-

.

.

pilici ostacima sadržaja jaja su posledica niske' ili visoke relativne v1ažnostivazduha u inkubatoru; . ,... neuwceno ŽUInancei loše zarasli pupak se javljaju zbog smanjene vita1nosti 7.AmSl~W

,

maticnog jata, zatim zbog kolebanja temperature u inkubatoru, ili, pak, visoke tempera-

ture inkubiranja;

- mali,

.

"

odnosno Jaki, pilici se javljaju kao posIedica malih priplodnih jajl;l kao i ,niske relativne vlažnosti vazduha u inkubatoru; . teški, ali avita1ni pilici nastaju kao posIedica viso~ relativne vlažnosti vazduha tokom inkubacije. .sve ove nabrojane greške u punoj meri se odnose i na proces inkubaCije jaja u

-

jednoslojnimaparatima.

'

Va4eJQejednodnemib

~

pilUa

Posle 21-og dana inkubacije iz izvodionika se vade jednodnevni pilici na taj nacin što se u odeljenju za vadenje i pakoyanje pilica izvlace kotica sa laml'.AfI'1\za izvodenje. UkoHko su jaja pravilno odabrana, dobro cuvana i približno iste starosti, ona se uglavnom i izvode u pnDližno isto vreme, g.u roku od S-6casova.za to vreme svizdravii normalni pilici su se izlegJi, OSUŠiJi i cvrsto stali na svoje noge. Zbog toga ih posle toga treba odmah vaditi iz izvodionika,jer u protivnom, ukoHko bi dugo ostali u izvodioniku, moglo bi, zbog visoke temperature, da dode do dehidratacije pilica, §to je vrlo štetno za njihovo dalje pravilno razvree i porast. Zbog toga o ovome treba posebno voditi racuna. pilici -se vade na posebnim stolovima, vrlo pažljivo i detaljno se pojedinacno pregledaju i svi zdravi i normalni pilici stavljaju u kartonske kutije, a retko i u plasticne

kapaciteta 100pilic&,koje služeza transport jednodnevnih pilic&.

\

Vadenje jednodnevnih pilica u jednoslojnim inkubatorima obavlja se na taj nacin što se izvuce donji deo žicane Jadice u koju su pilici dospeti sami posle ležaoja, jer su propali kroz prorez na prednjoj strani rama, krecuci se prema svet1osti, odnosno prozoru koji se nalazi na prednjoj strani inkubatora. Lesa sa pilicima se stavlja na obican sto u samoj prostoriji gde je i inkubator, ili postavljen u susednoj prostoriji prethodno zagre-

31

~

- -janoj do temperature od oko 3OC.Zatim se svako pile pažljivo pregleda i pakuje u

~

odgovarajuce kartonske kutije za transport. ~

~

SortinuQejednodDeYnih pDim

J

Klasiranje jednodnevnihpili61 treba da se obavlja sa najve6>m mogucom pažnjom i odgovarajucom Savesno§cu. Zdrava i snažna pilad poznaju se na prvi pogled, jer su živabna, sa dobro zaras1im pupkom, cvrsto stoje na nogama, a krila su im podignuta i priljubljena uz telo. U prvu klasu dolaze pilici koji su se izIegli u prvih 6 casova od momenta kljuvenja. T() su živ~ pilia. sa dobro ZaraSIimpupkom i cvrstim stavom nogu. Živa masa ovih pilica treba da se krete oko 40 i više grama. U drugu klasu dolaze pilici izIežcni izmedu 6 i 12,c8s0va sa prosecnom masom od 36 do 40 grama i sa svim OStaIim karakteristikama pili61 prve klase. Treca kIaSapredstavlja pilice izležene ~e 6 casova, aIisa manjim grdkama na pupku i sa živom masom od 32 do 35 grama. Cetvrta kIaSa pjlica obuhvata sve one pilice koji S~slabo živahni, sa slabim stavom nogu, slabo ZaraSIim pupkom i sa živom masom manjom od 30 grama. . Prilikom pregleda i selekcije jednodnevnih piliC8,a posebno onih koji ce služiti za dalji priplod, odnosno reprodukciju, treba riti strogu selekciju i odbaciti bez ikakvog predumi§ljanja sve one koji imaju bilo kakvu nepravilnost, a posebno pilice sa sIedecim

nedostacima.

I \j.

.

- neosušeni i j8ko uIepljeni; - suviše mali i sitni(ispod 32 grama); - sa neuvuccnim ŽWDancetom; - sa nepotpuno zatvorenim i zapaljenim pupkom; - nesposobnim da stoje na no~a; -sa bilo kakvim anomaIijamau telesnoJgradi, a posebno ukriten .

kljun, nedostatak jednog ili oba oka, otvorena lobanja; iskrivljene noge. uvmuti pISti i tome slicno. Prostorija gde se obavlja klasiranje pilica mora biti dobro zagrejana kako se ne bi pilici prehladili. Zbog toga ova prostorija treba da ima temperaturu od oko 3OCi relativno

vlažnostvazduhaoko 75%.

.

PakovaIQe i JagenmUJJe pmm za pakovanje i transport pilica mogu da se koriste kutije od plasticne mase ili kartonske kutije. Prakticnije su, kartonske. jer se one posle upotrebe uniltavaju, a plasticne se. posle pranja i dezinfekcije, mogu ponovo koristiti. Medutim, u praksi se cesto cišcenje i pranje ovih kutija ne obavlja savesno. tako da postoji mogucnost uno§enja i ~irenja zaraze iz inkubatorske stanice na farmu za odgajivanje podmlatka. Da ne bidoUo do raskrecenja nogupili61 p~m transporta, mora se na dno kartonske kutije staviti odgovarajuca prostirka i to najbolje od drvene Š1mke.Odgovarajucim pregradama kutija je podeljena na 4 dela, tako da se u svaki deo smdta po 2s pilic8,

odnosno 100grla u kutiji.

\.

.

ti

Kutije sa pilicima stavljaju se na posebne pokretne police sa 4 sprata; a koje su tako kogstruisane da na svakom spratu u dva reda može da stane po 10 kutija, tako da jedna polica služi za smdtaj 4.000 jednodnevnih pilica. Pokretne police sa pilicima smdtaju se u prostoriju za lagerovanje i otpremu piliC8, temperature od oko 3OC i

relativnomvlažnostivazduhaodoko75%.

.

.

Na manjim inkubatorskim stanic::ima, a posebno kod individualuih proizvodaca nisu potrebne takVe police. v~ se. zbog manjeg broja izIeženihpilica, kutije sa pilicima mogu držati i u prostoriji sa inkubatorima na posebnom stolu, ili u manjoj susednoj prostori ji, takode na posebnom stolu, odakle ce se isporuciti za dalje odgajivanje.

32

-~

l'NIed 18OrtIraIQe(ldulraJde) pllUa Otprema JedDodnm1ib pmm , Jedn<1dnevne pilice možemo gajiti na sopstvenom imanju, na c:lruftvenoj farmi, ili ih, pak, mo!emo,transportovati udruga mesta za dalje odgajivanje. ma moraju stici na odredeno mesto najKasnije 48 casova posle letenja,jer za to vreme imaju rezervnu hranu, poIto su ŽUD1anceuvukli u trbumu dupljuprilikom letenja i.tu'hraJiup~vi1nokoriste

~Z ikakveštete za njihovodalje razvice.

I

.

I

~

..

za otpremu pili6a koristi se posebno vozilo sa k1ima urectajbna. jer u njemu mora da se obezbede odgovarajuci uslovi za transport, kao i da ima odgovarajuce p!'Cgrade. -odnosno police. na koje se rectaju kUtije sa pilicima..Vozilo pre upotrebe mora daje dobro oprano i dezinfikovano. Tek tako ulazi u krug inkubatotske stanice; prilazi rampi, odnosno vratima za otpremu pilic&, a radnik iz iJikubatOrSkestani.ce predaje kutije sa pilicima radnikU koji ih unosi u vozilo i slate u policama. Radnik koji preuzima pilice ni pod kojim uslovima ne sme da ude u inkubatorsku stanice "1obrnuto. radnici sa inkubatorsk.e stanice ne smeju imati nikakav kontakt sa radnicima i vozilom za transport pili6a. Ovom prilikom posebno želimo da naglasiQ1oda strogo treba voditi racuna da se pilici ne hrane pre transporta, 'kao i da se u vreme visokih dnevnih temperatura za vreme leta transportu ju samo u tokU svežijeg perioda dana i to uvccc. nocu, rano ujutro. jer u protiVnom može doci do pregrevanja i gušenja, posebno ako vozilo ne poseduje kfupi uiedaje. Za prevoz pili6a na vece daljine treba koristiti samo brza sredstva, kao što su avion, automobil. železnica, kako bi pilici što pre stigli do mesta daljeg gajenja. Otpremom pili6a završava. se proizvodni proces izvodenja pili6a odnosno inkubi~ ranje, a istovremeno se pocinje sa pripremom prostorije i opreme za:sledeci nasad.

33

--~

~

'OdmalqJoSlevadenjii pilica ~inkubatora,~V,Itise uklanjanje ljusaka i ugjnulih zametaka odnosno pilic8, koji se imose van stanice, pa se spaljuju, zakopavaju ili se' odvoze u kafileriju. Sva oprema se pere 2% rastvorom masne sode ili 3% rastvorom .kreolina, dobro ~nDai ostavi.dase dobro prosuti, kako bi se mogla da koristi ~ sledeci. tumus,izvodenja

pilica.

.'

.

": 'I

.

U praksi se ponekad dogodi da se izležei1ipiliane mogu odmah prodati, te su proizvodaci prinudeni da izvesnovreme te. pilice gaje na samoj stanici. Zbog toga;' posebno mdividualni proizvodaci moraju da imaju bateriju za odgoj jednodnevnih pilica' od prvog dana pa do mesec dana, odnosno sve do vremena dok ih ne prodaju. Ova baterija' se smešta u blizini inkubatora, u posebno odelenje koje može dobro da se zagreva i provetrava, a uz to mora biti suvo i dovoljno prostrano. Odelenje mora da imaobezbedeno grejanje, bilo pomocu Sb:Uje,plina, bilo obicnim peama na ugalj ili drva, da je snabdeveno odgovarajucim brojem branilica i pojilica za male pilice, kao i da ima veštacko osvet1jenje. ~ ishranu piliC8,uglavnom, treba koristiti gotove smck. Ukoliko ih nemamO, u tu svrhu se može koristiti i smeša prekrupljenezrnastehrane od pšenice, ovsa, jecma, kukuruza i tome slicno.. Ova hrana se može koristiti za kraa vremenski period Ukoliko se pilici ne prodaju posle' desetak dana, obavemo im se moraju obezbe,diti kompletne smeše za pilice u fabrikama stocne hrane, jer u protivnom može doo do velikih gubitaka.,

.of. .I

c.o)

"

34

TOV PJUt.A - BJl()JJ..ERA ,;.

UVOD, Nije slucajno §to sc'" pos1ednje vreme u celom.e SYetti,pa'i u nUdj zemlji. -veoma, brzo razvija tOVpillca na ind1JStrijskoj osnovi, odnosno proizvodnja broj1era, jer jeto

,veomaunosan~o. " ,Proizvodnja ŽiViDSkOg mesa. u na§ojz.emlji je prilicno mala, jer; prema zvaniqum statistickim POdaCimaimosi oko, 12 kg po stanovniku, dok se ta proizvOdnja u razvijenim

zemljamakreco od 15do 20 kg.

"

U vezi sa ovako'malom proizvodnjom ipotroš11ja žjvinskog mesa u nas po stap9vr.iiku krece se takode oko 12 kg, dok u naprednim stocarskim Zemljama ona imosi izrriedu !SJ 30 kg (Danska 19~1,HolaD.dija lS,l, Sevema Amerika 19,3, a Izraelcak 36,5 kg itd.).'

'

.

'

.

Snabdevanje domaceg trmta živinskimmesom predstavlja iz godine u godinu sve veci problem, tako da smo cesto prinudeni da ga uvozimo. , Savremena industrijska proizvodnja b~ojlera na individ~ gazdinstVima zahteva &stol usku saradnju individUalnih, proizvodaca kroz razne kooperativne odnose, odnosno putem raznih vidova udruži.vanjasa zadrugama. Ovo garantuje~guran uspeh, jer se organizovanol sigumocobezbeduju svi potrebni reprodukcioni materijali (piliCi, brana,. obje~ oprema, lekovi, zqravstvena zaštita itd.) kao i plasman proizvoda po imapred utvrdenim ekonomskim cenama, pošto je siguran plasman brojiera jedan od prvih i osnovnih uslova za uspešnuc-proizvodnju brojlera. Proizvodnja broji era putem, udruživanja rada i sredstava za'proizvodace mnogo lakša i daleko rentabilnija, pošto kooperanti dobijaju potrebna materijalna sredstva u vidu veoma povoljnih kredita preko zadruga ili poljoprivrednih"organizacija. Zatini, dobijaju odlicne jednodnevne pilice po pristupacnoj ceni, a takode ihranuz3. tovpilica, raznilekove, veterinarske usluge i strucni nadzor za sve vreme proizvodnje. Medutim, ukoliko individualni poljoprivredniproizvodac ima dovoljno sopstvenih materijalnih sredstava za investiranje u ovu proizvodnju, kao i odgoyarajucu strucnu spremu, on potpuno sam može da pocne sa tovom pilica, bez ~e saradnje odnosno udruživanja sa firmama ili zadružnim organizacijama.' za ovo bi trebalo narocito da budu zainteresovani iridividualni, a posebno udruženi poljoprivredni proizvodaci ublizini velikih gradova, jer za to postoje, uglavnom,

svipotrebniuslovi.

.

.

Udruženi, a poseono individualni poljoprivredni proizvodaci kao direktni nosioci ove, proizvodnje, obavezno moraju i da se osposobe za ovaj posao, koji, pored ostalog, zahteva pre svega, mnogo znanja, ra4a, zala~anja, a i ljubavi za ovu vrstu proizvodnje. Napredak nauke i dosadašnja pnikticna iskustva ukazuju da bi naša zemlja, posebno republika Srbija kao veliki proizvodac hrane'za ishranu brojiera, mogla da postane veoma znacajan proizvodac žiyinskog mesa tovom piliC3. broji era i t9 ne samo po, kolicini, vec i po kvalitetu i ekonomicnosti. '" Da bismo pomogli našim individualnim i udruženim proizvodaciIru!.brojiera da se što bolje o8posobe za OVUproizvodnju, dajemo im u ovoj knjižici tehnologiju tova pilica. broji era, koja sadrži najosnovnije, najvažnije i najneophodnije elemente za uspešnu

-

proizvodnju.

'

Opšte karakteristike proizvodJQe broJlera Poslednjih godina u celom svetu se vrlo brzo širi i razvija industrijska proizvodnja živinskog mesa toVompiliC3. - brojiera. Nagli napredak stocarske nauke, narocito na

35

podrucju genetike, isbrane i kontro.le bolesti, omogucio. je neverovatno. ba razvoj ove proizvodnje. Na temelju to.ga razvj}a se i proširila industrijska proizvodnja Iivinskog ,mesa, i to brže od bilo koje druge grane stocarstva. Tako je prosecnativa masa utovljenog pileta od 8 nedeija u 1950. godini bila oko 1,1 kg, a vec u 1980. godini porasla je na oko 2.2, pal. više.Jdlograma,..što. predstavlja-.povecaDje. !iW-.mase.. za. .Qko.,lOO%..Ovo, je. postignuto zahvaljujuci kombinovanom detovanju'i unipredenju "Selekcijei genetike, ishrane i uopšte ustova odgajivanja i iskorišcavanja živine. Ovome je, svakako, doprine.o i brzi razvoj tehnike uopšte ipovecai1je broja ljudi, kao i poboljšanje ~jihovag ~darda, a s tim u vezi i povecana potroinja stocarskih proizvoda, posebno kVaHtetnog!ivinskog

mesa.

c

Pod nazivom "brojler"najpre u trgovini, a kasnije-i u struci, podrazumeva se utovljenapileza klanjeteškoglinijskoghibrida,odgajenapod najinteDZivnijjm uslovima, kajcisa 6 do 7nedelja dostižeživumasu od 1,6do 2 kg. pa i više,kada se kolje. Brojler je ustvarinazivkojije iz Amerike prešao u Evrop~ pa i kod nas. Engleska rec to broil (brojI)znacipecina roitilju, a pod brojlerom se'~ pile-zapecenje od 1,5do

I EJ

1

2 kg mase. .', '.' "Proizvodnja brojIera je jedno od najvecibdostigouca savremenog živinaIS~jet .

je tov pilica najbrži i najracionalnijinacin proizvodnje mesa, te bi, prema tome, ana trebala da ,bude inajrentabilnija gntna stocarstva. Što ta u J18Šojzemlji ponekad i nije slucaj, to nije kriva proizvodnja brojIera, vec neregulisane cone !ivinskog mesa u nas. Ta je masovna industrijska proizvodnja, brza, u ~rijama, nema višesezooski karakter, vec se obavlja neprekidna tokamcole godine. ova proizvodnjanijeviše zavisna od klimatskih i terenskih prilika, pa se maže svuda arganizovati i sprovesti.,

I I I

U akviru živinarstvaproizvadnja brajIerase izdvaja kao'visoko.specijaHzovana

.

grana, jer se zasniva na potpuno industrijskim principima, a posebna je ramena u blizini velikih gradova, odnosno potrošackih contara.Naovaj n8cin utovljeni mladi pilici imaju ve.oma kvalitetna meso, a njihova veoma efikasna iskorišcavanje'"hrai1eu uzrastu od,6-7 nedelja'plUŽa odgajivacu velike magucnosti zarentabi1an posao. Pošto tov pi1ica tfaje, relativna, kratko vreme - 6-7nedelja, postoji moguf.nostza vrlo racionalno korišcenje objekata i opreme, oko 5,5 puta godišnje, odnosna u 5,5 ~usa, što se takode vrlo. pozitivna odražava na rentabilnOst brojlerske proizvodnje. Visokom napretku i rafirenosti ave praizvodnje u colam svetu daprinela je i to što je najekanamicnija prodajna cena brojlera,mase od 1,5 da 1,8kg, us1ovljena time što se pri toj težini najefikasnijeiskorišcava hrana, a istovr~mena postiže i optimalna težina i randman. Ako se pi1icikolju sa manjam težinam, utraš8k hrane po jednom kg prirasta ce biti manji, alije u tom slucaju i randman mesa mnaga manji. Ako., pak, brajlere tOvima da vece težine, utrošak hrane je prilicna veliki, odnosna veci u odnasu na, samu težinu. Što se tice završne žive mase brojIera, postaji prilicna razlika izmedu naše Zemlje i razvijenih zemalja upada. Naime, u tim zemljama pilici se tove krace vreme, najcešce ako. 42 da 4S dana, i sa manjim završnim težinama koje se najcešce krecu ako 1,5 kg. Ove brojIere, uglavnom, kariste samo za peccnje i zahtevaju da je utovljena pile što manje masna. U našoj zemlji ide se na nešto. vece završne težine pilica u tovu, jer naše tržište zahteva nešto teže i masnije pile,.pošta naše domacico ne koriste brojIere samo za pecenje;vec od njega prave i razne vrSte jela kao.i od odraslih kokošaka.Zbog toga i tov u našim uslovima ponekad traje ipo nekoliko dana duže i što se po m2 poda naseljava nešto manji broj pilica, jer na zapadu ~ljavaju oko 20 puta i više pilica po m21KXfne.povdine. Meso brojIera se odlikuje lakom svarljivoštu,. dobrim ukusom
,.

36 ~ I I.

...

'-

namenih 42 dana, jer je tada njihovo meso sUVišemlado, mlitavo i vodnjikavo, odnosno nezrelo i nepodesno za komoonje. u ishrani ljudi nemaodgovaraj11Ca kulinarska

-

I svojstva.

'

Zauspešnu proizvodnju brojiera potrebni su odgovarajuci uslovi. JedanodptviJi i veoma važnihje siguran i povoljan plasman; Isporuka utovljenih pilica prispelihzaklanje ne može se odlagati, a da se pri tome ne pretrpišteta.NeblagovreIt1eno preuzimanje uslovljava dvostruke gUbitke. Pre svega dolazi do poremecaja plana proizvodnje, udruge strane nepotrebno se povecava utrošak hrane, pošto je dalji porastpilica mali i nerenta- , bitan. U vezi s tim i izgradnja tovilišta i' kapaciteti za proizVodnju brojiera treba da se

usklade sa moguCDostimaplasmana.

.

za uspešnu i rentabiInu proizvodnju brojiera od velikog su macaja objekti u kojima se proizvodnja obavlja, kao i potrebna oprema za nju. Suviše skupi objekti i oprema, kao i nepravilno i nedovoljno komoonje kapaciteta, matno poskupljuju proizvodnju. Proizvodnja brojiera je vrlo osetljiva proizVodnja, i zahteva veoma mnogo manja i savesnosti u radu, jer se najmanji propusti i greške u tehnologiji proizvodnje veoma negativno odražavaju na konacnom rezultatu proizvodnje. Stoga je potrebno da se obezbedi dobro obucena odnosno visoko strucna radna snaga i stalan strucni nadzor. Pošto troškovi hrane ucestvuju u ukupnim troškovima proizvodnje sa oko 60 do 65% ,

}

neopnodno je da se obezbedi siguran izvordovoljnihkolicinakompletnih smeša hrane po najpovoljnijim cenama u odnosu na rene koj~ se moguposqci prilikom prodaje broJlera. Osim spomenutih faktora za uspešnu proizvodnju brojle11!.,od velikog je znacaja i kvalitet pilica upotrebljenih za toV.za tov mogu da se koriste samo 'potpuno zdravi pilici, koji poticu odvisokoproduktivnih teškihlinijskih hibrida pogodnih za tov i iz garantovano zdravihjata. U vezi s tim velikimacaj se mora dati i samom izboru teškog linijskoghibrida. Pilici -linijski hibridi poreklom. su od roditelja koji su selekcionisani na veoma intenzivan porast, dobro zdravlje, snažnu konstituciju, odlicno iskorišcavanje hrane i sposobnost za intenziVne uslove tova. Tovni tip pilica ima najbolje razvijene partije It1esanlfgrudima i batacima, što cini poseban k.valitet i što je u vezi sa kooformacijom trupa. Odlike pilica podesnih za proizvodnju brojiera uglavnoIt1 su sledece: -brz porast; - nizak mortalitet; - odlicna kooformacija trupa i mesnatost; brzo operjavanje i be~a (svetla) boja perja; odredena (u zavisnosti od tržišta bela ili žuta) pigmentacija kože i piskova. Belo perje ima znacaja za obradu prilikom klanja;Najpoznatiji teški linijski hibridi u svetu, pa i u našoj zemlji, su: Hybro, Ross 1, HuDbard, Arbor Acre, Indian River, Lohman, Vedette i domaci Prelux-bro i Jata. svi ovi teški linijski'hibridi su približno istih proizvodnih osobina, jer su razlike izmedu njih veOma male. Prakticno, najbOlji teški hibrid u svakom pogledu i ne postoji, a za proizvodace. brojiera najbolji je onaj hibrid koga oni gaje i sa kojim imaju najviše iskuStva u

--

tovu.

'

Osobine intenzivnog porasta i odlicne iskorišcenosti hrane omogucavaju relativno vrlo kratak period tova i veomarentabiInu proizvodnju brojiera. Pilici u tovu mogu sa 6 do 7 nedelja tova da postignu ŽiVUmasu najcešce od 1,75 do 1,85 kg UZutrošak hrane od

2,2do2kgzakilogram prirasta.

.

,"

,

"

","

ProiZvodnja brojiera pocinje sa jOOnodnevniDf pilicima: oba' POla, najcešce u velikim partijama od 16 do 19 hiljada pilica u objektu. Pilici se, uglavnoIt1, tove na,podu,

37

mada mogu i u baterijama. Danaspostoje telurlcki~ma usavdenebaterijeza tovpilica, potpuno mehaJrlzovane..ali i pored toga jal uvek ovaj sistem tova nije UaJaOmu primenu. Najverovatoiji razlog je taj lto su baterije veoma skupe, a u njima mof.e da se tovi samo duplo veci broj pilita nego na podu. Sem toga, pilici u baterijama na kraju tova imaju krive grudne kosti, krive noge, pIikove po grudima, lto sve veoma negativno utice na kvalitet 7.J1 1rlanihtrupova, tako da se mnogi moraju da odbace na liniji klanja. Baterije za tov pili6a najce~ se koriste za mali broj pilica i to na ~Iu, odnosno kod jndivicfuaJnih poljoprivrednih proizvodaca. POŠto je ovde rec o proizvodnji pili6a za klanje, citav proizvodni proces je pri1agoden dobijanju lto veceg prirasta na lto ekonomicniji nacin, te se o mnogim zahtevima koji se postavlja~pri odgajivanju priplodnog podmJatka ovde

ne vodimnogoracuna.

.

U industrijskom tovu broj1era, vile nego. u bilo kojem drugo~ nacinu stocarske proizvodnje, zdravlje pilica je od prvorazrednog znacaja. svako oboljenje i njegovo eventua1no lecenje ometaju proizvodnju do te mere da je cesto primena .Ieženja nemogu6a i ekonomski neopravdana. zbog toga je najbolje i najrentabilDije da se preduzimaju sve preventivne mere tokom oolog procesa proizvodnje. zato treba pa!1jivo pratiti citav proces proizvodnje i primenu odgovarajucih sredstava u preventivi inVaZiODih,zaraznih ioboljenjaprouzrokovanih nepraviInom isbranom, zaštititi zdravlje pili6a u tovu. zbog toga pilice za tOvtreba nabavljati samo od renomiranih proizvodaca. I najzad pos1ednja, ali vrlo važna cinjenica sa. kojom tre~a da racuna svaki individualni proizvoctac je da u ovoj proizvodnji, vile nego u bilo kojoj drugoj, dolazi do vrlo jakog izražaja dejstvo velikih brojeva. Šta to prakticno znaci? To prakticno znaci da mali propust ili mala greška u tehnololkom PJ'9CCSU proizvodnje na velikom broju pili6a znaci veliki propust, odnosno to je velika greška. Na primer, akQ se uštedisamo po 10 grama hrane po jednom piletu u tovu, to ne znaci mnogo, ali ako se u tovu nalazi 10 i vile .hiljada pilic&,onda to mnogo znaci, jer je UŠtedau hrani veoma velika i znacajna. Ili, pak, ako nam pile na kraju tova bude lakše za oko 10 grama, to kod jednog pileta ne znaci ništa, ali kod 10 i vile hiljada pilita znaci mnogo. Zbog toga svaki proizvodac koji ne vodi racuna i o ovoj cinjenici može u tovu brojiera pretrpeti veliki neuspeb, odnosno da, umesto dobiti, proizvodi gubitak. Normalan porast, razvoj i iskorilcavanje hrane u tovu bitno zavise od tehnologije . tova, odnosnd od us1ova sredine; temperature, provetravanja, osvedjenja, prostirke,

ishrane, n~ajanja iosvedjenjau objektu, odnosno tovililtu. TEBNOLOGQAPROIZVODNJE Temperatura U toku prvih dana života pilic&, temperatura u toviliItu ima poSeban znacaj. Posebno kritican period predstavlja prva nedelja života pilic&,a vec u sledece dve nedelje pilici podnose i nešto niže temperature. U tovu broj1era neophodno je da se obezbedi i održava takva temperatura u tovililtu koja najbolje odgovara biololkini potrebama piJica u odredenom periodu njihovog porasta. Tek u petoj nedelji njihovog uzrasta mehani7~m termoregulacije u pili6a ce biti razvijen tako da mogu da žive i bez dopunskog zagrevanja i na obicnoj sobnoj temperaturi od oko 20"c. Poznato je da pilici imaju vrlo intenzivan proces termoregulacije, jer imaju relativno veliku površinu kože odnosno tela. Racuna se da na kg žive mase pili6a dolazi 0,1 m2 površine tela. Optimalna, a istovremeno i ekonomski opravdana temperatura, u zavisnosti od uzrasta pilita u tovi1iItu koje se greje termogenom, tj. gde se greje citava unutraJnja površina tOViIiIta,bila bi s1edeca:

38

L

I

.:. prvanedelj~33-3S"C

- cetvrtanedelja 24-26°C

- peta nedelja 2O-22°C

.- dluganede~Jaoko 3O"C

- treca nedelJaoko 28"C

.

- ~ta

..

.

i sedma nedelja l8-200C

:r~~peranu:u:vazduha~živjnarnikutre\>aprVihdana lrontrolisati\iše puta dnevno

1to u VlSlDlglave pilica.. SpOmenute optim8lnetemperaJ;ure u pojedinim vremenskim periodima tm"a.valja. shvatiti više kaoorijentacione, jer temperatura u tovilištu zayisi od citavog niza faktOra. Stoga se mora posmatrati ponašanje pilica u toVu,jer SUoni najbolji pokazatelji optinlliIne temperature. Ukoliko su pilici lepo rasparedeni u objektu i mimo leže i ne.dahcu i ne, pijucu, normalno uzimaju hranu i vodu; ~ak je da je temperatura u ,toviIištu optiniafna. Ako se, pak, pilici gomilaju i pijucu, ondaje to siguran znak da im je hl~dno. Ukoliko SU ,op~ krilca,zevaju.. dahCU,pijucu, gomilaju se pored zidova i vrata, tojeznak da,im je pretoplo. ' , " .. '

U ~zi' s aptimalnom temperaturom treba se. držati pravila da je bOljepilice

, "

,

zagrevatibilokojom

vrstom en~rgije nego li hranom, jer je zagrevanje hranom J1ajskuplje

zagre~anje.To znaci da ~da ne trebaštedeti na zagrevanjupilica. , ' Da bi se što lakšeobezbedilaoptim8lna temperatura u objektu, ai dabi se troškovi grejanja ~eli na najmanju mogucu meru, s obzirom na energetsku krizu i cenegoriva, preporucuje se da se piliciprvih lOdo 14dana drže u pIVOjtr~ objekta, a sledecihIS dana"se proširuju i drže i u drugoj.4'ecini objekta. Iza toga uklanja se plasticna folija kojomje izvriena pr~grada objektai pilicise drže u celom objektu i višese he greju.Radi toga se najpre PIVatrecina objekta pregraduje lakom Ulontažnompregradom sa pla-, sticnom falijom.Zagrejani vazduh iz termogena, odnosno kaloritera, ubacuje se sam.ou ograden prostor, odnosno u PlV!1trecinuobjekta i na taj nacin se prilicno štedi energija, jer je pIVedve nedelje potrebna i najvišatemperatura pilicimau tovu. ,

,

"

T
.

veštacke kvockeje slicnanapred navedenimtemperaturama, a temperatura prostorijeje nešto niža. ,

Ovom prilikom ~bno ž~limo da naglasimo da je u završnoj fazi tova temperatura iznad 23°C n~povoljna, jer smanjuje apetit pilicima, pa samim tim smanjuje i njihov porast. Isto tako, ako posle pete nedelje temperatura u objektu padne ispod l~°c, pilici odmah pocinju da troše izvesnu kolicinu hrane za zagrevanje svoga tela, pa o tome takode treba voditi racuna i temperaturu držati u tovilištu izmedu 20 i 22°c. VIažnost vazduha ;PIVih nedelja tova. vlaga., uglavnom, ne stvara nikakve teškoce, jer se objekti intenzivno greju. Ona je obicno veliki problem u poslednjim nedeljama tovapiliclir a

naroci~ou vlažn:imperiodima godine;

"

,

'u tovilištu vlaga se stvara disanjempilica, isparavanjem izmeta, ispaiavanjem vode ,iz pojilica i prosipanjem vode ugled nepravilnog rukovanja pojllicama. Najcešce zbog nedovoljnog broja pojilica dolazi do guranja pilica oko njih, tako da se prosipa voda iz pojilica i vlllži okolni p!Ostor. Ukoliko je pojilica suviše nisko pastavljena,to takode PoVeca'Vliprosipa.nje vode. Ako seobezbedi dovoljan broj pojilica (na oko 70-80 pilica jed11a 'VisecaplaSticna pojilica) i ako je visina pravilno regulisana, odnosno da se njena donja iVicanalazi~ u visini leda. brojleta; onda' ce se znatno Sntlinjitiprosipanje vode. Pojilice se obicno postavljaju 3-4 reda celom dužinom tovilištai to (iva reda sredinom, ,

39

..

PiUa a tma ispod velta&e kvo&e-

objekta, a po jedan red pored krajeva t
pi1icau njemu.

.

U slucaju povecane relativne ..dažnostivazduha, pi1icise veomanelagodno osecaju, nervozni su, slabije uzimaju hranu jer gube apetit, lako im oboljevaju organi za c:lisanje, pa se cesto može cuti i krkijanje. gem toga, perje je prljavo i vlažno, pr()stirka brže truli . i zagaduje vazduh. U' takvim uslovima se povecava opasnost od pojave kanibalizma, posebno ako vlažnost vazduha prelazi 80%. Kada vlage nema dovoljno, stvara se prašina, pi1ici su pospani, m1itavi, bezvoljni, sporije rastu, slabije se operjavaju tako da se cesto javljaju neoperjana leda, što vrlo ružno izgleda kada se pi1icizakolju i ociste,a može doci i do pojave kanibalizma u sl1J.cajuda vlažnost vazduha padne ispod 40%. Optimalna relativna .vlažnost vazduha u objektu tokom prvog meseca tova treba da iznosi od 50 do 70%, a kasnije 60 do 70%. Pošto relativnavlažnost vazduha uglavnom zavisi od temperature, to je potrebno da se regulacija vazduha podešava zagrevanjem i

. prayilnim.sistemomventilacije.

-

ProvetraYBDje Ventilacija vazduha, nast1prot temperaturi, postaje sve važnija sa porastom pi1ica. VeIika naseljenost pi1icau objektu (od 16 do 19 grla po m poda), kao i intenzivan porast pilica, uslovljavaju neophodnost primene {orsiraDe, tj. mehanicke ventilacije, izUzevprve dve nedelje tova. Potrebe brojiera SI1svežim vazduhom su oko 3,5' do 4 m3 vazduha po casu na _svakikilogram žive mase pi1ica. -

40

I

Održavanje najpovoljnije temperature i .relativne vla!nostLvazduha postife se', odgovarajucim provetravanje~ Ventilacija treba da dovede u objekte. cioyoljne kolicilie" svežeg i cistog.vaZduha, adaodstrani iskorišceni vazduh, zajedno sa.ugljen-dioksidom, amonijakOm, vodenom parom i drugim štetnim gasovima i suvišnom vlagom i da na taj nacin stvori optimalne odnose temperature i relativne v1a!nosti vazduha za pravilan porast i zdravlj~ piliea. Ventilatori se, obicno, postavljaju na sljemenu krova i te na jednakom rastojanju u proizvodnom delu tovilišta, kako bi provetravanje bilo ravnomemoi pravilno. Donji delovi ventilacionih kanala treba da budu spušteni oko 1 metar u tovilište, kako bi bolje izbaciVali iskorišcen 'i zagaden vazduh. Ventilacioni otvori za dovod, odnosno za ulazak svežeg vazduha, treba da se nal~ na oko 20 do 25 cm ispod serklaža odnosno strehe~ takode podjednako rasporedeni duž oba podužna zicb!tovilišta. Na ovim otvorima trebl,i da se postave' odgovarajuce plasticne žaluzine radi pravilnog usmeravanja vazduha u zimskom i letnjem periodu, kao i da bi se sprecio.direktan ulazak suncevih zrakova u objekat. U protivnom, ovi otvori mora da imaju svetlobrane, koji sprecavaju prodiranje suncevih zrakova u objekat. Izvesna tovilišta imaju i objekte sa prozorima i u velikoj meri koriste i dnevno osvetljenje,a sve u cilju vrlo skupa. - uštede energije, koja je, na žalost, Za razliku od mehanicke, postoji i prirodna ventilacija u tovilištu, koja funkcioniše na osnovu razlike izmedu spoljne i unutrašnje temperature, a može se koristiti uglavnom u tovti relativno nialog. broja pilica kod individualnih proizvodaca. KOd ove ventilacije brzina strujanja vazduha je najveca kada je velika razlika izmedu temperature u objektu i spoljne sredine. Kada se te dve temperature pn"bližno izjednace, onda je provetravapje IJlinimalno, jer nema strujanja vazduha. Kodmehanicke ventilacije brzina strujanja vazduha treba da je ravnomerna i da nema "neprovetrenih delova u toviliš~. Dovod svežeg vazduhane smebiti nagao, tj.- . strujanje vazduha ne sme biti vece od 0,25 do 0,30 metara u sekundi, Ovo se postiže odgovarajcim razmeštajem potrebnog broja ventilatora bilo na krovu što je cešci slucaj, bilo sa strane objekta

- što je redi slucaj, i odgovarajucim

-

ventilacionimotvorimaza

dovod

svežeg vazduha koji se nalaze ispod serklaža sa obe strane podužih zidova.

OsvetljeJ\je Osvetljavanje pilica u tovu je jedan od veoma važnih faktora, jer svetlost stimuliše porast. Pilici u tovu 1inaju znatno manje potrebe za jakim osvetljenjem u poredenju s drugim kategorijama živine, tako da dobro rastu i dobro se tove i pri minimalnom osvet1jenju od 25 vati na 100 m2 podne površine. .

-

, .

za ,uspešn'u proizvodnju brojIera veoma je važan interizitel i trajanje osvetljenja. Svetlost ne sme biti suviše jaka, jer to može da izazove kam"balizaD1kod pilica, slicno kao i kod visoke temperature, štoje na žalost cesta pojava u našoj praksi. US1edovoga nastaju ogrOl:nneštete u tevu pilica. Stoga jacina osvetljenja mora da bude umerena, odnosno da je unutrašnjost objekta tako osvetljena da svi pilici podjednako vide i u svakom momentu mogu normalno da uzimaju ~u i vodu. OsVetljenost u objektu mora da bude jednaka, a to se postiže pravilnim razmeštajem sijalica sa unutrašnje strane krova u objektu. Najbolje je dajacinasijalica bude 40Vati.Kao orijentaciona shema pravilnog osvet1jenja pilica u tovu može da pOsluži sledeca tabela: .

41

Pravilnoosvetljavanjebrojiera Period tova

I

Osvetljenjepo m2podne povrtine

Prva nedelja Druga nedelja Treca nedelja Cetvrtanedelja ,Petanedelja' šesta nedelja Sedmanedelj~

I

I

l .

I .

oko 3 W Oko 2,SW oko 2 W oko 2W okol,sW oko 1 W oko O,sW

Osvedjenost pili6a u tovu treba da traje svih 24 casa, odnosno pilici treba da budu stalno osvedjeni kako bi mogli da ,uZimaju'hranu i vodu po volji u svakom momentu. Medutim, takode je dobar i režiin osvedjenosti JIkome pilici,u toku 24 casa imaju period mraka u trajanju ~ 1 casa. Pilice treba pOstepeno navikavati na' potpuni mrak iz dva razloga. Prvo, da bi se postepeno i bez ikakve itete navikli na potpunimrak u trajanju od 1 sata, a drugi da budu naviknuti na potpunimrak u slucaju nestanka struje. pilici se na ovo relativno lako navikavaju. Naime, covek se nalazi unutar tOVilUtapored prekidaca za struju. cim iskljuci struju, pilici se uznemire i pocI1ujako da pijucu. on ubrzo ponoVo upali osvedjenje dok se pilici n~ smire. Iza toga ponovo pali i gasi svedo sve dok se posle gdenja osvedenja pilici viie ne plak i ne pijucu. Iza toga oni veoma lako imirno podnose

jedan cas mraka u toku 24casa.

"

U poslednje vreme se ispituje i mogucnost da se postigne isti proizvodniefekat u tovu pili6a uz manju potroinju elektricne energije smanjivanjem trajanja dužine osvedjenja, tj. da posle 4 casa osvedjavanja dolazi 1 sat mraka i tako naizmenicno, ili pak S casova svedo pa 1 cas mraka itd. U praksi danas postoje razliciti režiini osvedjenosti brojiera, a sve u cilju da se postigne isti efekat u tovu sa ita manje utroiene ele~e energije. 1, na kraju, samo da napomenemo da se na selu cesto srecu i manja tOVilUtasa prirodnim osvedjenjem, tj. preko prozora. Ovako mali objekti sa dnevnim osvedjenjem mogu da se koriste samo za mali broj pili6a u okViru samog domacinstva. Mettutim i oni moraju da imaju veitacko osvedjenje koje moraju da koriste tokom noci. U ovim objektima, usled jaceg osvedjenja unutrainjosti toviliita, cesto dolazi do pojave kanibalizma kod pili6a §to nanosi velike itete odgajivacima

.

-

pili6a u tovu.

Objekatza tov plli&

U organizovanojpro~ji brojierajedno odnajvažnijihI!i~akoje treba dobro reiiti je obezbe4enjeodgovarajUcegsmeitaJa za normalno obavljanjeproIZVodnog~ cesa.U izvesnimslucajevimasmeitajpili6amocice da sereii odgovarajucomadaptacijom vec postojecih prostorija ili objekata, ali je mnogo bolje i svrsishodnije da se izgradi savremeniobjekatiliviie njih,u kojitreba ugraditi odgovarajucusavretpenuopJ;'emu,jer seu takvomobjektupostižunajboljiPI?izv~re~tati.~skupianepodes~~bjekti i oprema, kao i nepravilno i nedovoljnokoriicenJe kapaciteta znatno poskuplJuJeovu proizvodnju."".' U zavisnosti od dobrog ili loieg smeitaja zavisice i uspeh u proizvodnji brojiera.

To znaci zavisicei zdravstveno stanje pilic&,zatim uginuc&pilic&,pojava kljucanja (kanibalizam),boljiililoiiji p~t, veciiliDumjirastuf.hrane;veciilimanjiutrošak hrane, ~gucuo~kori~~a~hWm~eM. 42

'

'

Veita&a kvo&a Od pogodnosti smeštaja direktno ce zavisiti i ostali ~ljnHaktori i njihova regulacija 1i željenom pravcU. kao što su temperatura prostorije, vlažn~ vazduha, cistoca, odnosno zagadenqst vazduha, osvet1jenost, 'prO!etravinje itd; Prema< tome, prilikom adaptacije Vecpostc?jecih ili iz8;m.dnjenovih objekata za tovpllica, obavemo se mora voditi'racuDa da svi spoljalnji faktori budu što optima1niji, što ce pllicin1a u tovu omoguciti vrlo ugodan život, kako bi mogli da ostvare optimalnu proiZvodnju u tovu. U prvom redu objekat ne sme biti suviše skup, jer ce u tom slucaju i proizvodnja biti skupa. Toplotnaizolaclja objekta treba da je takva daje uticaj spoljaAnjihtemperatura na temperaturu u unutrašnj
.

-

43

L

. l~

-:;

po

lI podužih zidova na oko 20 cm ispod serklaža nalaze se ventilacioni otvori za dovod sv5

,

vazduha.Broj i velicinaovihotvora zaviseod kapaciteta ventilacije.Naime, na 1.000m izba~nog vazduha iz objekta treba racunati sa 0,2 do 0,3 m2 otvora za dovod svežeg

vazduha.

Pošto zidovi objekta služe prvenstveno za izolaciju tu1utralnjosti objekta, posebnu pažnju treba posvetiti izboru materijala zajzgradnju zidova. Najbolje je da se zi~ toviliAtagrade od punih ili šupljih cigalaod pecene ilovace, od šljakohetonskihibetonskih elemenata, od kamena, drveta itd. Pored ovih klasicnih, zidovi objekta mogu da se grede i od montažnih elemenata. U tom slucaju se koriste rami materijali, postoje i gotovi sendvici koji se sastoje od dvostrukog Jima u kome se nalazi izolacioni materijal od poliuretana, staklene vune, teIVola i slicno, najcešcedebljine .6do 10 cm. pri tom je važno da se izborom odgovarajuceg materijala i debljinom zidova obezbedi tzv. izolacioni K faktor, koji mora da iznosi 0,4 do 0,3. Da bi se sprecilo prodiranjevlage iz temelja u zidove živinamika, obavema je horizontalna izolacija zidova od jednog sloja ter papira i vruceg

,

,

premaza bitumena. Krov se, zbog relativno velike širine objekta, najcešce praVi na dve vode sa odgovarajucim. padom. U zavisnosti od materijala kojim ce krov bttvpokriven, pad se najcdce krece izmedu IS i 20%. Najcešci materijal za pokrivanje krova je salonit, a može biti i obican crep. Danas se cesto za pokrivanje krova koristi i lim, odnosno gotovi sendvici .od Jima sa ugradenim izolacionimmaterijalom od staklene vune, teIVOlaili poliuretana debljine oko 10 cm. Korisno je da krov ima oluke, kako bi se atmosferska voda lakše odvodila od objekta i tako ovaj bolje sacuvao i od propadanja i od prodiranjavlage u I1jemu. Ukoliko krov nema oluka, potrebno je da streha bude nešto duža, kako bi se izbeglo kvašenjezidova pri osnovi i na taj.nacin spreciloprodiranje vlage u Objekat Iz istog razloga potrebno je da se oko objekta sa svih strana uradi betonski trotoar širine

om~8metara.

.

Najbolje je da je pod objekta izraden od betona ili još bolje od asfalta. Gornja ivica poda je obicno oko 30 cm iznad okolnog zemljišta, kako bi se 'sprecilo prodiranje. spoljašnje vode u objekat isto kao i podzemne vode. Zbog toga kod poda mora se uraditi horizontalna hidroizolacija. Pod treba da ima blagi pad od sredU1e prenia zidovima od oko 1-2%, kako bi se posle pranja voda lakše odvodilaiz qbjekta i to preko posebnih okruglih otvora na dužim zidovima na rastojanju od oko 10'do IS metara. Kada se u . objektu nalaze pilici ovi se otvori zatvaraju drvenim ili drugim cepovima, kako bi se sprecilo prodiranje glodara u objekat Isto tako u cilju lakšeg odvo4enja vode iz objekta, pored podužih zidova prave se male rigole,.odnosno kan81ici koji sakupljaju vodu iz objekta, pa j~preko odgovarajucih okroglih otvora odvode van objekta i to ili u poniroce bunare, u septicke jame, ili posebnom kaDsli7J1cijomdaleko izvan objekta. .

svakiobjekatna prednjoj,tj. &onoj strani,treba da imamanju prostoriju (dugacku

oko 4 metra), gde ce se nalaziti dezinfekciona barijera, oprema za svakodnevni radt alat, ambalaža, uredaj, odnosno malina, za hranjenje pili6L ulama vrata objekta takode moraju biti dobro termicki izolovana. Kod vecih objekata treba da su tolikih dimenzija da traktor sa prikolicom može nesmetano da ude (2,3 x 2,s m) kada se objekat cisti. za svakodnevno ulaženje u objekat, sa strane se postavljaju mala vrata, ili se pak u okviru velikih vrata ugradnju iDanja za prolaz radnika. Isto tako postoje i vrata na prelazu iz manipulativnog u proizvodni deo objekta. Ova vrata mogu biti velika dvokrilna kao i ulama, mada.su cesto DUl.D.ja i obicna, jer se objekat cisti preko velikih dvokrilnih vrata na zadnjem delti objekta. U okviru ovih VJ;iI.ta u~je se prozor velicine 2s x 40 cm, kako bi radnik mogao lakše da nadgleda i kontrolUe pilice u

44 '-

,

I

c

tovu, a da pri tom ne ulazi u objekat. Isto vali i za druga strana lica, koja kroz pro~r iz

~

mampuJativnogdela objekta mogu da posmatraju pilice, a da pri tom uop§tene ulaze u objekat. Na taj n8cinse sprecava eventualno \inolenje i lirenje zaraze u tov.ili§tu. Objekat treba tako postaviti da mu ceoua.stranabude okrenuta u pravcuduvanja . najcdcih, odnosno najjacih vetrova. Mesto za podizanje objekata treba da je suva i oc:ednoi udaljeno od naselja najmanje 1.000metara vazdume linije, a sve u ciljuzaitite .

covekove okoline.

Ukoliko se na jednom mestu gradi me objekata. važanje i razmak izmedu njih. Najcdte on iznosi izmedu dva susedna objekta. oko 20 metara, a najmanje moguce rastojanje mora da bude onoliko koHkaje mina objekta. Objekti se mogu pos~ u jednom nizu. an najvik 6 objekata. ili pak u dva naspramna reda u vidu riblje kosti. y tom slucaju ceono rastojanje izmedu objekata treba da bude oko 20 metara. S obzirom da se kod proizvodnje brojiera gaJi veliki brOj pilica po jedinici podne povdine. dolazi do znatnog trolenja kiseonita u biolo§kim procesima oksidacije. stvaraju se velike kolicineugljen-dioksida, vodene pare. amonijaka i izvesnih drugih gasova koji stvaraju zagu§ljivu i nepovoljnu atmosferu za zdravlje pilic&, odnosno za uspdan tov. Proizvodacima treba da bude cilj da pilicUna obezbede optimalne uslove kako bi ovi svakog trenutka I1ISlksimSllnoproizvodiH meso, jer svaki propu§ten trenutak se Vrlo negativno odražava na ukupan prirast iznatno produžava period tOVaL Iz navedenogjasno. proizlazi i nužna potreba da se vodi racuna i o zapremini objekta. Dosadamja saznanja nauke i saznanja iz prakSe ukazuju na to da je optimalna kubatura ako se na svako piJe u tovu obezbedi od 0.15 do 0.20m3 vazduha. odnosno prostorije. Broj piHca na svaki kubni metar prostorije u velikoj meri ce zavisiti i od uslo\ta ventilacije,jer ukoliko je bolje re§eno. pitanje ventilacije ut()tiko ce biti ime pilica na svaki kubni metar unutramjosti objekta. .

Prostirka

Pilici se tove na padu na dubokoj prostirci. Prilikom naseljavanja pilici se stavljaju na prostirku ranije razastrtu po padu projzvodnog dela objekta u sloju debljine: leti 6-10 .

cm, a zimi 10-15 ~.. Ovaj sloj kasnije SCdopunjava tanjim. svežimslojem. vec prema potrebi, tako da pred kraj tova sloj prostirke može biti debeo i 15-20 cm. Prostirb služi za upijanje vlažnog izmeta. a istoVtemen/it i kao toplotni izolator. Da bi u potpunosti mogla da izvriava svoju funkciju uvek treba da bude suva i rastresita. Ukoliko je suva. onda je za ~5° C toplija od vazduha prostorije, a ako je vlažna. ondaje:ta 2-30 C hladnija od vazduha prostorije. Najbolji materijal za prostirku je drvena §U§ka.jerje ona dovoljno higroskopna. cvrsta. ne slepljuje se i na njoj se pilici udobno 08ecaju. U nedostatku drvene §u§ke, kao prostirka može se upotrebiti i pozder, sitno seckana slama. ljuske suncokretovog semena. ljuske pirinca itd. U jednom turnusu treba racunati od 0.5 do 0,7 kg prostirke po piJetu. Valja znati da jevlažna i hladna prostirka neprijatelj broj jedan pilica u tovu. CiŠta prostirka ~ unosi u toviH§te posle ci§cenja. pranja i dezinfekcije objekta. za svaki turnus posebno. Medutim. u nekim zemljama prostirka se koristi i vi§e puta. za nekoliko turnusa. jer se odgovarajucim postupkom os1obada raznih Itetnih mikroorga-

nizama.Natajnacmse§tedinaprostirci,a neugrožavapilice.

.

NaseijlmlDjeplUca '~ajmanje na 24 casa pre p~jema pilica objekat treba da bude potpuno spreman zaprij~ i zagrejan do ~trebne temperature od oko 330C. Približnona oko 12casova

4S

...

,

PR ~

POjiIiCe f:t'eba

~

koJi8nehraue.~

vodom,a u taCAestavili

se ponovo 1to detaljno atrO.UIe f*lft~SIDje objektu. , .

".

opremo. osvetljenjei opIte stanji Ii "

'

.

pilici se dopzeD18judq tOV.iIiJtaposebnim ~ sa kIima.:ure4ajima,a bPUOvani su U.kartonske kutije po 100 grla u kutiji. Treba nastojati da se lto prepilia i7.vade iz ambalaže u kojoj sq c:IopreJnJjc.nLida se stave u.cist, OPtaD. dczinfikovan i Zagrejan objekat, gde su vec postavljene hrani1ice sa hranom i POjiIiCesa vodom. prva opetadja je. unolcnjo kutija sa pilicima i njihovor8sporedivanje u Objektu. zatim se proverava temperatura u unutralnjosti obJekfa. PriJikom ~nja iz kutijapilia se preJ>rojavaju, a eventualno uginuli ili avita1ni se odbacuju, razumese, sve uz odgova~

rajucu~enciju. Uko~su pilicina putu provelidužeod 24 casa,kod njihje moglodoa do .

~;

dehidratacije.U tom slucaju, da bi seizbegao~veliki procenat.mortaliteta, preporUcuje se da se odmah daje voda, a.ponekad. preko kljona iinjekcija vita)11in!l1ro2 rastvQra. Radi bOJjegko~nja objekta i opreme,kao.i vece ekonom.icnosti; drži 8016 do . 19'piJica po m2pOdne povriine. PoIto mortaJitet pilica u tovunajcešce ,iznosi oko 5%, . znaci' da ce, ako naselimo 18 pilica po n1l poda, nakraju tova biti oko 17,fbiojleJ;a na istoj pOvršini.Velika naseljenost je posebno ItetI1a pri slaboj ventilaciji, niskim o,Djektima

i potoplomvremenu..

'

Kada su svi pilici smelteni u objekat, bilo da su u sredini sa krugovima i grejacima (ispod veltackih kvocki), bilo da su u trecini objekta (pregradenog po Iirini), proverava se kako se poDlWijuda bi se videlo da li im je ugodno. Ako se gomilaju i pište, i hladno im je odmah treba pojacati zagrevanje objekta. Ukoliko se pak sakupljaju pored zidova

i vrata, dahcu i zevaju,onda imje pretopio i treba smanjitigrejanje. Potcimse proverava da li su branilice i pojilia; pune,.da li supilici nam,hranu i '

vodu, odnosno da li ih normalno uzimaju. Posle p1Venedelje, pilici postepeno prelaze na napajanje i hranjenje iz uobicajenihplastiCDih visecih pojilica. i automatskih branilica, a pomocua °pJ.'ema, koja je služila prvih dana, sklanja se, pere, cisti, dezinfiTntje i ostavlja za sledeci tumus. Kutije u kojiiDa su pilici dop~emljeni, papiri i ulOki za hranjenje p1Vih dana, iznose se iz objekta i spaljuju. Objekat sjePnodnevnim pilicima se provetrava nakon deset dana i to posetepno. Svaka grelka i propust Utehnološkom prObesu~tova kao litres vrlo negativno deluje na sve piliše u tovu. Ovde treba imati u vidu da se u jeClnom objektU nalazi relativno vrlo veliki broj pilic&,pa dolazi do izražaja dejstvo zakona velikih brojeva, što znaci da mala greška i propusti na velikom broju u stvari su velika grelka. Tokom tova i porasta pilica povecava sekolicinaugljendioksida, amonijaka, praline i vlage u tovilištu. Tada se provetravanjem održava povoljna sredina, omogucava policima normalan prirast i utrošak hrane. Kolicina ugljendioksida ne Sme biti veca od oko 5%, amonijaka od Orl%, a sumpor~vodonika od 0,02%.

-

Ishrana ,

,

'Iako se brojieri brane po volji, nC()phodno je da hranidbeni prostor bude dovoljan kako se ne bi dogodilo da slabiji pilici ne mogu prici brani od jacih i agresivnijih. Obicno

se jedna tacna za ishranu malih piliC8racuna na okoSOgrla. U tovu pilica Daj~

se

,

koriste automatske branilice u vidu cevast6g plasticnog konveje~ Visece branilice sepune hranom beskrajnimlancem saplastiCDim cepovima, koji se krece odgovarajucim plastiCDimcevima, tako da doprema hranu u braniliceiz usipnog koša koji se nalazi u predprdstoriji. Hrana se do usipnog kola doprema pužnim transporterom (izllzimllcem) iz silosa za hranu smeltenog sa spoljne strane cconog dela objekta. U ove silose brana se

46

.....

dqv~ '4l'~om

J.

~ju,s~f~

vOZitimii:ciSiemama.saUgradeDCimpneumatikOJn

,'mistOva.rbraneiZ.cistemeisi:lQsa.'c':,.;, ~,.'i,C':'" .,-;r-q TO\' brojiera zahteva stalne juanjenje pilica !cOD.1pletJIWkrmnim sme!ama. U p~se obicriokoriste dve smešC:pr\ie3 nedelje se daje p()Cetna, a zatim do kraja tova ž8Vdna sm~a.Pone!cad se koIjste i3Sm~~pocetna sm~a.sedaje prve tri nedelje, sIedccctrinedelje daje~,smeša za porast, -azaVršna Sm~a'se daje posledtije nedelje. Hrana za tovpilica može biti brašna$ta ili peletira:na.Prednosti peletira:ne hrane su: bolje iskorišcavanje, nemarazlaganja hrane u prevozu i branilicama, pilici radije UZimaju granule ~ utrošak hrane je n~to manji. Nedostatakještopelet;iranje poskupljuje hranu, mada je, s obzirom natrošk
hranom.

.

Semtoga, prilikom peletiranja brane toplim postupkom ubijaju se razne bakterije au prvom redu salri1oDelei drugištetnimikroorganizmi, tako daje hrana zdravija. Smešc za tov moraju imati sve hranljive i stimulativnematerij6 za brz porast i razvoj pilica. za to je -najbolje koristiti smešcspravljeDe u fabrllCama stocne hrane. Sm~e treba da, SU napravljane od kvalitetpih sirovina, jer od toga zavisi i kvalitet sm~a, zdravlje pi1iea i utrošak hrane. Sirovine ne smeju biti plesnive, užeg1e ili sumnjive vrednosti. Sastavsmešeza'ishranubrojlera

Hraniva Kukuruz

'

Sajma saclDa Suncokretova sacma

54,25 30,25

-

Lucerkino brašno KukuruzniI g1uten Riblje brašno Mesno brašno.

u%

Pocetne smcšc 2 1 '

Završne smešc

.

56,00 21,00 5,so

3'

55,50 30,00

1,50 2,50 2,50 2,SO

8,00

7,60 . 4,00 1,00 0,70 0,20 1

~jska mast Dikalcijumsfat . Kreda Jodirana so Vu. min. dodatak

~,30 0,50 0,80 0,40 1

4,50 1,00 O,so

ME, kJ/kg Siroviproteini u %

1,3439 22,3

1,2730 21,7

0,50 1

1,2810 22,66

1

2

64,00 21,00 4,00

62,00 16;60

1,25

3,00

5,00

3 60,00 27,60 2,00

-

"5,00

-

5,75 0,45 0,70 0,35 1 1,3460 18,4

1,50 0,50 0,50 1

2,00. 5,00 1,20 1,00 0,20 1

1,3080 18,6

1,2980 19,08

5,,00

Pilicimogu da se tove sni~iIma s dva nivoa energije~ obrokom velike i obrokom male energije. Sm~ ~like energije dodaje se mast, ulje, loj ili njihove mcšavine da bi se nivo energije brane oko 11.045 kJ metaboHckeenergijepovetao mr oko 14~319kJ metaboHckeenergije. Ovakav nivo energije zahteva i odgovarajuci procenat proteina.

47

""""

F" !

I

Tipovi hnDiUCe i poJJUee~ PIIIie . toft

48

.00.......-

Sem energije i proteina, ove smde, a narocito poCetne,ne smeju da imaju preko 5% celuloze, a treba da sadrže i sve vitamine potrebne za normalan rast i razvoj mladog org~ U sledecojtabeliprikazacemosastavsmde za isliraD.ubrojIera kojese koriste' I u praksi. Smde male energije sadrže onoliko kilodžula koliko imaju žita i ostale sirovine koje ulaze u smcšu, te bez dodatka masti, energija tih smeAajznosi oko 11.045 kilodžula. Ovaj nivo energije zahteva manji procenat sirovih proteina, koji se u njemu najcešce krece od 20 do 21%. love smdemoraju imati sve vitamine i mikroelemente za norm.aIan porast pilica. . SmeAavelike energetske i proteipske vrednosti omogucavabrži porast pilica, kraci period

~va i bolje iskomc8.vanje

hrane od oko 2

- 2;1 kg za).

'

kg žive mase. Smeše pak

male energetske vrednosti, s manjom kolicinom proteina, uticu na dužinu tova, tj. tov traje duže, hrana se slabije iskomc8.va jer se za kg prirasta troši oko 2,4 do 2,s kg i rast je nešto sporiji. za koju se smcšu treba odluciti zavisi od ekonomicnosti hrane i troškova proizvodnje. . U završnoj smesi ne sme biti sirovjna ili dodataka koji bi negativno uticali na 'ukus i miris mesa brojIera (letovi, riblje brašno, budava hrana itd.). Zbog toga završna smeAa' treba da je sastavljena od najkvalitetnijih sirovina, koje ce omoguciti proizvodnju kva1itetnog mesa, kao što su kvalitetni kukuruz, k:ukuruzni gluten,lucerkino brašno, kvalitetno

mesnobrašnoi drogahraniva.

.

Potrolnja hrane u tovu raste sa porastom pilica. Potrolnju hrane na 1.000pilica prikazacemo u sledecojtabeli: Potrošnja hrane u tovu 1.000pilica u kg Nedelja tova Dnevno hrane Prva 15 Druga 30 Treca 45 Cetvrta ' 55 Peta 80 &:sta lOS ~ 120 'O$ma 125

Ukupno hrane lOS 315 630 1.015 1.575 2310 3.150 4.025

PiIiCi u tovu ~ vrlo oietfJivi na svaku promenu hrane, te treba nastojati da se sastav smda .~~ m~nja u toku tova i da'se smde, po mogubtvu, kupuju u istoj fabrici. svaka g:rCIkai PrOPUStu tom smislu u Yelikoj meri mogu da smanje uspeh u tovu pili61. Posebnu, ,

patnju '~

obratitina ~

reIatM1o Iako i ~da

kupujeu ~. ,

hrane za pili&.jer, ukolikojc hraDastarija,mof.c

se pokvari zbog pove6mog proc:enta masti u $IIdi. Ako se hrana

ondaovenikadane trebacuvatiu vla!nojprostorijiilidirektnona

zemJjiili betopn, _ih podia od poda, POItObrana, zbogvlap, mof.e b17.Oda se up1csni. IStO tato',se mora" paziti da se hraDa ne rasipa, jer je SUViIeskupa, a u trOItOViDIa proiivodnje mesa ucestvuje sa oko 60 do 65%. Rastur hrane zavisi od nacb1a branjenja i tipa hrani1k:e, kao i od nivoa hranc u branrn~mA Silosi uz OWCbt i dovoz braDe u rinfumomstanju smanjuju trOIkOVeirasipanjc hrane. I broj hraDiIka u objektu treba da bude dovoljan, jer ako je ncdovoljan, pilici se guraju oko IUaaiIiCai povctavaju rasipanje hrane. 0ptima1ni hranidbeni prostor po grlu je oko 6-7 cm.

49

. ~ ..........

r

-,..",--

- _. ~

,-

I-

."

'

,

I

"

I I

~. ',,:-,

I

I

, -Tip braDUice i pojiIice za iamm male plli€e , . ~

Na~e pri useljenju pilica u objekat p~nstveno im trebil obCzbemtivodu za pice. jer "

.

I

,

,

,

zbogdugogprevoza može ,docinu pažnju trcbaobiatiti na temperaturu vode za pice. ona ne sme biti ni suviše hladna nisuviJe topla. Naime, ako pilici piju suviše hladnu vodu, mogu da.se prehladeili daddbiju;katar.a ako je-teJnPeraturilVOde suviše visoka, onda je oni nerado piju, te na taj DaCiIi~ utOlj~žedi. mzume se, malo j~ tako da sporo IasQl,Optimalnatemperatuia vodeza,.pi~jc 0~16~o~1SOc.Po~jayode zam od UzrastapiliC8, pa je prema tome najvecanaJaajutma. Na potrOšnjuvodeuticu i

'

,

mikrokliinau toriIištU,sastav smde i kvalite~~.Kada

'

se planira izgradnja tOViJiŠta i

,kapacitet bunara: iii-VodOvoda,onda se obicno predvidapotrOŠlija:,oko2S0 QJi3vode po ,

grlu4ncyno.UJdjUcujuciu tu kd~u i p~je i ~V!U1jehigijenc. 'UkUpnako1icina~ "

-vode_potrcbnajednomgrluutolfutova~osiok()'81iiara. ,, Voda mom biti kvalitetna, bakteriološkiispJ:aVna ,

. - ',', ' i da ne dolazi u dodir sa.

PC:MtinSkim vodama.Stogaje potrebno da sevodazfp~ povremenoialje na Jcontrolu nadležniminstitucijama,jer je bakteriološkinejspia~ vodavrloopasna zapilicc u tov11. Dn~ potrošnjavode po grlu utovu prilaizanaje usledeOOj~Ii.' , Potrošnjavode 11tovupo grlu dnevnou gramima, Nedelja tova Po grlu dnevno Nedelja tova prva '15 , Peta ~ 2s Š~ Treca 40 Sedma Cetvrta ,.. 55 osma

,I

Po grlu dnevno '68 80 100 120

za napajanje pilica u tov:ilištuprvih dana služe male pojwcesifonskog tipa, svaka kapaciteta oko 5 litara. Jedna takva pojilica dovoljna je za 50 grla. Posle desetak dana za napajanje se koriste automatske visece plasticne pojilice, rasporedcne pravilno u objektu u jedan, dva ili više redova što zavi$i od kapaciteta objekta. U ove pojilice voda dotice

5(}

,j",

slobodDimpadom, sistcmom plasCiCDibili gumenih cevi koje vode iz 2-3 rc7.C1'VOar& za - vodu, smdteDih obicno iznad vrata u predprostoriji ovi tezervoari su' ukljuceni na vodovodnu mrežu. Kapacitet ovih rezervoara (medibtora) za vodu je obicno oko 200

litara.

za pnrriJno napajau,je pilica veoma je važno da ima dovoljno pojilica, da su pravilno' f!lSPOredene i da im je visina pravilno reguJisana. OptimaJna ~ prostora na pojilicijznosi 1,5 do 2,5 an po gdu.Visinapojili?L se regu1ile na isti nacin kao i visina braoiIice. Posebnu pažnju svakodnevno tr~ba obl'aCati na ispravnost pojilic8, jer ako se dogodi da crevo pukne, onda može mnogo vode da.iscuri naprostirku takO da se velika kolicina prostirkeDakvasi i upropasti, a to dovodi do stvaranja v=g procenta vJamosti vazduha u tOViIiJtU,§to veoma ltetno utice na pilice u tovu. Ukoliko se to dogodi, moraju se odmah preduzeti more da se kvar otkloni, a sve delave ovlažene prostirke treba pažljivo sakupiti i jzneti iz objekta, a na njihovo mesto doneti novu, ~ suvu i. ~ prostirku. Porast brojiera .

Prosecoamasajednodnevnihpilicaza tovkrece senajcdte od35do45 grama,a

obicno se malo izgubi tokomprevoza. prlrast piJica trebalo bi kontro1isati, po mogucstvu, svake nedelje merenjem od 50 do 100 grla, bilo pojedinacno bilo grupno, na obicnoj vagi ili kantaru. za merenje. Medutim, danas mnoge savremene farme za tov pilica-imaju specijalne vase postavljene na nekoliko mosta u tovilištu, a koje su 'u vezi sa 1'aCuDaroDL Pilici se lako i rado penju na njih. cim pileskoci na tas vage, odmah se registruje njegova tivamasa i prenosi racunam. Na taj nacin odgajivac svakodnevno ima tacan uvid u dnevni

prirast pilica i prosecnu živumasu pilicau tovu, bez hvatanja, uznemiravanjaimerenja

.

.

piJiC8.za tov se koriste pilici oba pola. Podici bde rastu i vec od prvog dana iD.mjUve61 živu~ U pOVoljnimuslovima tova prirast se povecava ravnomemo. U sledeOOjtabeJi izlOžene su okvirne norme potrebnih kolicina hrane i prirasta pilicau tovu.

Potrebne kolicinehrane i prirastpiJica u tovuu gramima Tov u Nadan prlrast Nedeljno KumulaNedeljni danima hrana . hrana tivno na dan prirast' hrana ,

ðóé ùîï èóïì 39 '-21' 57 77 22-28 29-35 93 36 -42 111 43- 49 130 50",52118 UJwpno:

.

,

ïìï 271 '399 536, 651 780 907 354

ïìï 412 811 1.347 1.998 2.778 3.685 4.039 4.039

ïî 23 '32 39 40 46 50 40

èì 161 224 . 273 280 322 350 120

Kumula-' tivno prirast èì 245 469 742 1.022 1.344 1.694 1.814 1.814

'Napred navedene prosecne težine brojlera podrazumevajusmc;k Velike energetske iproteinske vrednosti. Na prirast i telesnu masu uticu:kvalitet i zdravstveno stanje

pilica, mikroklima (temperatura, vlažnost, provetravanje) u objektu, uslavi držanja, kolicinai kvalitethrane i odgovarajucaoprema za hranjenje i napajanje. . Tokomcelog perioda tova pilici treba da imaju na raspolaganju dovoljne kolicine kvalitetne hrane, jer ako je nemaju, za to vreme ne rastu, a ako hrane nema duže vreme,

Í´

r ,

PmOaO~

pIU4_1118a111d

..u,.52

.....

anda gube i od težine. Visina hranilica mara biti dobro podeJena, a nivO'hrane Unjima ne treba da prelazi 113dubine. Optimalna velicina hranidbenag prostora za brojlerepo

grlu iznosi 6-7cm.

!

.

-

IsporukautovQeDlb pw&

-Utovljeni pi1ici broj1eritreba da budu ~ni k1aniciadmaJ1po zavdetku tova, jer svako odlaganje isporuke izaziva osetne gubitke, aremeti i plan proizvodnje u narednam tumuSu. za hvatanje i isporuku pi1ita, treba se dabro pripremiti. za hvatanje piliC8treba abezbediti dovaljan broj radnika i tacnO'odrediti dan i sat hvatanja. Prilikam hvatanja piliC8 hrani1ice. moraju biti prazne, odnosna ispražnjene. pi1ici ne smeju biti hranjeni najmanje 6 casova pre hvatanja iutovara. Najboljeje da se hvataju u mraku ili pri plavaj svedosti, i to nemo, bez jurenja i grubosti. Uhvatene pilice treba paf1jiva stavljati u standardne pJasticn~'kaveze za prevoz. ~ lak§eg utovara pi1iC8izvesni odgajivaci se ispomažu privremenim postavljanjem šina po kojima se krece lJ1!ilivaganet sa platfarmam na kaju se stavljaju kavezi sa pilicima i tako se prevaze iz abjekta da kamiana z:autavar. sa vaganetakavezi sa pi1icima se rucna tovare u kamian. Ove šine se veama lako postavljaju celam dužinom abjekta i veama se lako rasktapaju i iznose iz abjekta. U praksi su se.pokazale kao veama prakticne, upotrebljavaju ih mnagi individualni tovljaci, jer u velikoj merlalakšavaju radnicima transport i utovar pilic&. - ,u zavisnosti od spolj~nje ~emperature vazduha, mase pi1iC8H:lužine prevoza u kaveze se stavljaju 13 da 17 grla. pri utavaru kaveza sa pilicima na kamian, mara se paziti da se nekam piletu ne bi zaglavila glava izmedu kaveza, šta abavema davadi da UginUC8 pi1eta.Pi1ici treba da su pravilna razmešteni po celaj površini kaveza, a kavezi cvrsta i pravilno složeni, kako bi se iZbeglo njihovo pomeranje i lom prilikom transprota. Na vecim tovi1ištima, za tr8nspo~ postoje specijalni 1canPoni sa fiksiranim kavezima u dva reda sa hodJ:rikomu sredini., .

Od tovi1ištado klanicepilicitreba da stignuštopre, jer duži prevozizazivapri1ican

kato, a može doci i do povecanog morta1iteta, posebno ako je vreme toplo, a gustina pilic&, . u kave'zima velika. Najbolje je da se pi1icitransportuju od tovi1išta do klanice na najmanjoj magucoj udaljenosti. Dozvoljava se transporti do 100 km,apreko ove daljine treba izbegavati transport sem u krajnjaj nuždi, jer su, pored ostalih nepovoljhosti, transportn1 .troškovi relativno veliki, pogotovo danas u eri energetske krize.

CiUeqJe ~Jelda Posle svakogtumusa (oko SoSgodišnje) cim se isporuce brojieri, abjekat se &ti,. pere i dezinfikuje.Prostirkaidubre se mehanicki aste pomoeu traktora sa prikljucnim mašinama, tovare se odmah u prikolice,..neraibacuju se ako tovi1išta.iodvoze se tzv. prljavimputem na zadnjojstrani farme, na mesto predvidenoza deponijuizmeta-dub~ ta. Mali objekti na privatnim tovimtima najcešce se.asterucno,

pa se dubre tovari

...

u

trakta. prikolicuilizaprežnakolaiodv~11aodgovarajuce mestoza dubre,i1ipak na parcelu.Po~bne kolicinehrane za tov pi1i4atreba na pocetku tacno proraCUDati,tako da na kraju tumusa prakticnO'nema ostataka hrane. ali ako nelto malai ostane, ne treba je koristiti za's1edecitumus. .. Posle temeljnag mehanickogili rucnag cBcenja,abjekat se pere, a isto,tako i sva oprema i to u samom tovi1ištu,apo potre~i i izvan objekta. Nakan prapja, dolazi .

dezinfekcija unutrašnjosti toVi1išta,.'8Ve apremcd alata. Pero se i dezinfikuju imanipula-

tivna pr(>'!~orija uz objekat i ulaz u tovi1ište;: zatim se 1,Ulosi cista, suvai sveŽ8prostirka i ..'::" -. .S3

rr i

Peletinmahnma~ plU&. opre~ postavlja na svoj~ mesto. Posle ovoga se proverava rad instalacija i opreme pa tek onda obavlja druga dezinfekcija pIinjenjem parama formaJina. Posle plinjenja, objekat se drži zatvoren 12-24 casa, zatj,m se vetri i utvara i do naseljavanj~ pilica ne ulazi se u njega. Na ulazu u objekat postavlja seodezinfekciona barijera od 1,5 do 2% rastvOfamasne sode, duboka oko 5 cm, široka oko 1 metar i dugacka oko 0,60 metara. . Nacin dezinfekcije i upotr~bu dezificijensa treba da propisuje veterinar. Najcešce se,pIinjenje prostorija obavlja parama formalina na sledeci nacin: 25 grama kalijum-per., manganata sipa se U35 mililitara formaIina i 15,5 mililitara vode za dezinfekciju kubnog metra tovilišta. Smea se postavlja u plitkeposude, ravnomerno rasporedene u tovilištu, da bi para dobro obuhvatila celuunutrašnj()st. Posle toga objekat se drži zatvoren od 12 do 24 casa a zatim se provetrava, ponovo zatvara i ostaje prazan najmanje oko 14 dana, da bi se "odmorio", pa se tek onda može naseljavati novom partijom pili~

"

, i .. 1 t f .."

54 I I I 1

ã

ò

ùò

òòò

"'.' "",'ci<'

ôþ

ùðôò

ùþþ¢þþùþôùòþþôþ½

,

½æòóùÝÝþùéÝ¢ô¢þôô¢ôôôþôæôóó½óó®

i 'Uiea~-riizlicitini:)Jj;J~'

'-'~~iW\

Sem tO

ft%i~rr!~J'~~.:.A~'~~~ \,;.;- ""~J~t~vlJtt-Pi1i~'mo ..W,S~om

~'-'-'-'-~-"~""""'"

'.mogu;ce'ec:ta;ili~oDOIe,J}oc;I-';-'

prunenolJlm~

~'y1',:i;,

o~

1$Pecifi~,Ile~te..

ôôþùô

',i;~-~'!'rt'~';~w&~~f= t~ d~i~~~)'

'-

ò ùòò

:',' >;"'&.;:t~Potreb:{1~~te ';-:'«a~~F,iPtedj~~~~ ,,"

';:"

- :tt04

"'"

' "

,"',' '"

1?~,biO\re

"',

.~~v~zjlaHjudi,kontroIa:Wit1tIašnjegltre~j~,

,fu~a:uSlUcajU~ll\iezataznihgolestk':,

®··¢ÏïÏò¢±¬ì¢

)ndiVidualJ$\:~Qdacameša,~ra

sp'rovode,sv~

-'o'

~-

'~

fal'lna;odllosPo svatdobjekat

biti ogra~eDOdgovaraju~lD.

'

ogradOli1, kQjlt: - , '

Qatmo~va.'x(e~Ontro~.'1l_lI1annuljudimai ~otinj8lJla. N'a wazu,u krUg ,~ta treba da $tJizgradefiC4eZinfe1(clonebarijered9Voljnevelicineradidezihfekcije' ;' lju,dii~~wL:,

".,

, RadisP~a

,,'

,

,',",

~o§enja 11tovili!tellWicitih obolenja. ili obolelih pilica, pOti'eb- .

, ,najesttoga ~onQ'olanabav~~ da se piJWikUpujusamo iz onihreprodukcionih centam kod kojih je zdravstVeno

~~

~~je'roditelja

,

'

' ;neophodnih.Sva

. tovi1i§ta m9raju ,

, ,

"

'

'

'i)rganizOVl$j,. PreVoza, hnuie,'prostitke'i ostaloginaterijalau,tOVilijte

treba zabraniti oekontro1isan ,

i pilica,provereno.

~

u krugtovili§tamm transp()rtnUnsredstVimaizuzev

'koja služe za interni preVOz,kao i ona u vlasniJtvu" biti sv!ikodnevno po tavrienom poslu oc:išcena, oprana, 4ezinfikovana tranSPC>rtna$tedstva

,

,na odredenomprc)Stol'1;l i2;vanktuga farme. - SviradIlicii pQsetiocipri ulazu utovili!te moraju proci kroz barljeri1za dezinfek"

.

'

"

.

'

cijukoja se postavlja ispred uIazaJi'toviliAte, kao'! malih dezbarijera ispred pojedb1ih. prostorija i wata' u' objekat: sem dezinfela;ije obuce, potrebna je i dezinfekcija ruku u P1'CdVideniinpOSudama ~ dezificijensonL.Zatim ,se i'adnici i' posetioci presvla&' u ,prostorljipredVid,enoj za o-.u svrhu ioblacc posebnu odecu i obucu. Po zametku posete, odnOsno rada, potrebno je, da setadna OdeQ i obub. skinu i stave u odredene plakate u -.kojimajc mo~ vrienje dezinfekcije., Radnici pre odlaska u objekte ili objekat, obavez.

:

55

'

r no mora da produ kroz sanitarni cvor, gde se najpre svlace, kupaju i prelaze u susedno odeljenjegde oblace cista radna odela za rad u objektu. Po završetku POSJavra6ijuse najpre U.prostoriju gde skidaju radno odelo, zatim se kupaju i prelaze u odelenje gde oblace svoja odela u kojima su došli na posao. ceste pcisete treba izbegavati, a ako je to neophodno, onda samo uz odobrenje nadležnog veterinara. Posetioci sami bez pratnje ne bi trebalo da Ulaze u objekte. . Opremu i amba1ažu tovi1išta koja se vUekratno koristi treba, pre uno§enja u tovilište, ocistiti i dezinfikovati. Ambalaža od hartije vec upotrebljavane, ne sme se unositi

u tovi1ište.

-

U proizvodne -objekte mogu Ulazitisamozaposl~ni radnici i pri tome moraju

poštovatisledece:

-

- da se kroz tovi1ište krecu iskljucivo preko predvidenih

- da ne ulaze u objekte u kojima ne rade;

puteva;

- da koriste radnu odecu i obuCU; - da pri Ulazuu proizvodne objekie koriste dezbarijere za dezinfekciju ruku i obuce. -

-

-

~nje proizvodnih objekata treba vršiti. pomocu mehanizacije i odgovarajucih trai1sportnih sredstava, pri cemu se valja pridržavati sIedecih uputstava: za vreme ~nja radnike ne treba koristiti za druge poslove;. - voZila kojima se odvozi dubre ne koristiti za druge poslove; . odvoz dubreta iz objekta obavlja se po unapred utvrdenom planu kretanja

-

necistimputem na mestaza tu svrhupredvidena;.

- po završetku ~nja

-

.

I

II

.

radna odela i obucu treba oprati i deziilfikovati, što važi i

za prevoma sredstva.

--

Radnici koji rade u proizvodnim objektima treba na pocetku radnog vremena da pokupe sve uginUle pilice. i da ih stave u predvidenu kantu.sa pok1opcem, ili pak u plasticnu vreca. Leševi treba da se .!)dvoze svakodnevno iz tovi1išta na mesto gde se zakopavaju, spaljuju, ili se pak odvoze u kafileriju. Glodari i insekti imaju veoma §tetnu Ulogu u širenju ramih oboljenja pilic&, pastoga jedna od sta1nihmera zaštite treba da bude tekuca deratizacija i dezinfekcija. Isto tako .potrebna je stalna kontroIa:pilica k1inickim posmatranjem i povremenim . patomorfološkiin i drugim laboratorijskim ispitivanjima obolelih i uginUlih pilic&,kao i kontrola imuniteta u odnosu na bolesti protiv kojih je moguca zaštita.

I.

'I I

I I:

Mere specificne wtite USpešna zaštita pilica moguca je jedino ako se, pored mera op§te,.preduzmu i mere specificne zdravstvene zaštite. Imunoprofilaksa pilica u tovu je veoma složen i delikatan posao, delom zbog osetljivosti pilic&, zbog nerazvijenosti imunog sistema, a delom zbog postojanja pasivnog imuniteta. Jedan od prvih i najvažnijih momenata u .zdravstvenoj zaštiti pilica u tovu jeste izbor reprodukcione farme iz koje se nabavljaju pilici. Roditeljski parovi moraju biti zdravi i neoptereceni bolestima koje se vertikalno preko jaja prenose na potomstvo. Pored toga, roditeljski parovi tteba da su zašticeni od svih onih bolesti za koje postoji mogucnost imunoprofilakse, jer se styorena antitela prenose na potomstvo. Stoga se s pravom kaže da zaštita pilica pocinje vakcinacijom njihovih roditelja. Preneta pasivna antitela zaštitice pilice u prvim danima života kada su i najosetljiviji prema infekciji i u vreme kada još nemaju dovoljno razvijen imuni sistem da stvore solidnu sopstveO:uzaštitu. -

56

.....

c'>

Brojler pripremijen

za pe&9Qe

S7

r

~ti.

i

it

3' ~~ ~~:: .;, "

',oci,'

c

: Y:';~fi' ': ,

,,'

'", ",::":,,

" ?pili~tdkihhibrida,'9d

:~

.'

i

'",

~3,';:"~:

;"~.

.'

'.

.~;.

.

,

"

':. ,.:~. :

"

.,..,

.'

AI~~ "'.1'.

,

,

"

,

,

,'

" ,

, ,

,

,

'.

,,

.

r;a

,

,

,

'

"""'

roJ~ra"... ,

,

,

zf '.'SreniskaMitiOvi S

..

'

'

":' :~

,', "

"

,

u

O.:

'. '

. :.~' ,

f!;

'

.

C'~'

:t:.c""".""' , ~",1" ,

KraJ

,,

".'

'

i. i.'~'~.~Stw

'

, ..x,n;;.'XI>o..,.."I" , , , ,1Uij.~-,~opo"""~J'c:""~,: , ,,

,

,

,

,

,

,

' ',f', ~/ ,.~}.

,

,

botPeaD:

'

,

"

,

,

,

,

,

,

:7;

,

,

,

,

",

,

t8l:J , , , ,

,

,

,

,

,

;,";'

'

'

'

;: JtUova ".' '. ~ :.'~~ , -":""",,"""", , , , ,', ,~',(,'/-:,

,

,

' NOViS8diPaJl~.td;'.,.,

,/

'°"'

~

~~..'' .

,

,

,

,,

'' '

'

' " ;li " :: ;': ,:;1 :, "., ,1 ,, , , ,,, , , :"".! ,'",";,

;':: '.

"8!t

'..

dje1!U'1 "

'

:

, ,1..,ti];.Jt3",o.;.x

.

~,

'

~

t

li ~f~ id8 : ' '.~ :' 'i; ;'; ';: ..r:. ~~ : : ff

Uu1o~aves«'taDt()'OJ1,e,naJ~~A9~'JtQ

ac ~ :ad~'~::. b ~~ ti~eI~ ~ n B ,

: ',

.'~'~ac;V

..'

,, "'o/",', ,,, ,'",.:,nUW1~p1UW ,

,

.

1!11

kOjih

,

,

;'

:

'.

,

:

:.

::

,, ,

,

, ,,

, ,

,

,

,

,

,

,

,,,

" ,

'(""','1

:'1:(.,i,;~~JP~'~~~:~~;j:~'~i 'I

., "

I 'I

'f ,:

58